Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA
("Službeni glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010 i 101/11 i 32/2013 – odluka US)
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom se uređuju pravila saobraćaja, ponašanje učesnika u saobraćaju na putu,
ograničenja saobraćaja, saobraćajna signalizacija, znaci i naredbe kojih se moraju pridržavati učesnici
u saobraćaju, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozači za upravljanje vozilima, osposobljavanje
kandidata za vozače, polaganje vozačkih ispita, pravo na upravljanje vozilima, izdavanje vozačkih
dozvola, izdavanje nalepnica za vozila za osobe sa invaliditetom, uslovi koje moraju da ispunjavaju
vozila, tehnički pregledi, ispitivanje i registracija vozila, posebne mere i ovlašćenja koji se primenjuju u
saobraćaju na putu, kao i druga pitanja koja se odnose na bezbednost saobraćaja na putevima (u
daljem tekstu: bezbednost saobraćaja).
Ovim zakonom uređuju se osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi u pogledu bezbednosti
saobraćaja.
------------------------------------------------Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. stav 1. tačka 13. Ustava Republike
Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja. Među
nazjznačajnijim razlozima za usvajanje ovog zakona možemo navesti i onaj koji se odnosi na analize institucija
Ujedinjenih nacija koje navode da države na saobraćajnim nezgodama godišnje izgubi između 1% i 3 % bruto
nacionalnog dohotka (BND). Siromašne zemlje u saobraćajnim nezgodama gube u proseku 1% njihovog bruto
nacionalnog dohotka (BND), zemlje u razvoju u proseku gube oko 1,5 % BND, dok razvijene zemlje u proseku
gube oko 2% BND. Prema nekim procenama Srbija godišnje gubi od 1,56% do 1,71% BND od posledica
saobraćajnih nezgoda. Namera zakonodavca je bila da po ko zna koji put reši po kratkom postupku sve probleme i
nedoumice koje su se nagomilale u proteklih skoro sedam decenija na ovim prostorima kada je u pitanju materija
saobraćajne delatnosti. Nažalost, za implementaciju našuh zakonskih rešenja u pravila Evropske Unije nije dovoljna
samo namera, već je potrebno stručno znanje za sprovođenje i primenu usvojenih odredaba ovog zakona.
Član 2.
Kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja na putevima vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova Uprava saobraćajne policije i područne policijske uprave.
Izuzetno, kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja vojnih vozila na putevima mogu da vrše i
nadležni vojni organi.
Neposredno regulisanje saobraćaja u zoni škole mogu vršiti školske saobraćajne patrole i
saobraćajne patrole građana.
Na delu puta na kome se izvode radovi neposredno regulisanje saobraćaja mogu vršiti lica
ovlašćena ovim zakonom.
Bliže propise o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima donosi
ministar unutrašnjih poslova.
Bliže propise o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja vojnih vozila na
putevima donosi ministar nadležan za poslove odbrane.
Bliže propise o načinu neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima u zoni škole donosi
ministar unutrašnjih poslova uz pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za poslove obrazovanja.
Bliže propise o načinu vršenja neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima na delu na kome
se izvode radovi donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.
------------------------------------------------U bezbednosti saobraćaja policija ima jasno definisanu funkciju, određenu zakonima i drugim propisima.
Svrha policijskog rada je zaštita organizovanog funkcionisanja drumskog saobraćaja i zaštita građana i materijalnih
vrednosti u procesu prevoženja. To se postiže primenom mera zaštite bezbednosti i sprovođenjem preventivnih
aktivnosti, uz podršku jedinstvene baze podataka o vozilima, vozačima, saobraćajnim prekršajima i saobraćajnim
nezgodama. Kontrolu u pogledu pridržavanja propisa u vezi sa bezbednošću saobraćaja na putevima sprovodi
policija, tj. njen posebno organizovan deo – saobraćajna policija. Zakonom o policiji kontrola u saobraćaju na
putevima određena je kao posao policije. Imajući to u vidu, na rad saobraćajne policije, kao integralnog dela
Direkcije policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, primenjuju se opšti propisi i pravila rada
policijske službe. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, odredio je funkcionalnu nadležnost za vršenje
navedene kontrole. Tako, kontrolu u saobraćaju na putevima mogu vršiti uniformisani policijski službenici.
1
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
II. OSNOVNA NAČELA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA
Član 3.
Svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili
povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih
situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u
opasnost.
Licu koje nije sposobno ili je ograničeno sposobno za bezbedno učešće u saobraćaju, odnosno
licu koje se nalazi u situaciji u kojoj mu je potrebna pomoć, učesnik u saobraćaju je dužan da pruži
pomoć, osim ako time sebe izlaže opasnosti.
Član 4.
Svako pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost proizvodnje, održavanja, stavljanja u
promet, popravljanja ili prepravljanja vozila ili uređaja, rezervnih delova i opreme za vozila, dužan je
da te poslove obavlja na propisan način i u skladu sa pravilima struke u cilju bezbednog učestvovanja
vozila u saobraćaju.
Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji projektuje, gradi, rekonstruiše, održava i
upravlja putevima, dužno je da to čini na način koji omogućava bezbedno odvijanje saobraćaja.
Pravna lica i preduzetnici iz stava 1. ovog člana mogu obavljati ove delatnosti ako dobiju dozvolu
od ministarstva nadležnog za trgovinu i usluge.
Član 5.
Svako pravno lice i preduzetnik koji je vlasnik, odnosno korisnik vozila, dužan je da obezbedi:
1) da njegova vozila u saobraćaju na putevima budu tehnički ispravna i da ispunjavaju druge
propisane uslove,
2) da vozači njegovih vozila ispunjavaju propisane zdravstvene i druge uslove za bezbedno
upravljanje vozilima.
Svako fizičko lice vlasnik, odnosno korisnik vozila, dužan je da obezbedi da njegova vozila u
saobraćaju na putevima budu tehnički ispravna.
Član 6.
Odgovornost za sprovođenje mera saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u cilju sticanja znanja,
veština i navika neophodnih za bezbedno učešće u saobraćaju, unapređivanja i učvršćivanja pozitivnih
stavova i ponašanja značajnih za bezbedno učešće u saobraćaju imaju:
1) porodica za saobraćajno obrazovanje i vaspitanje dece,
2) organi i organizacije nadležni za brigu o deci za donošenje programa saobraćajnog
obrazovanja i vaspitanja dece predškolskog uzrasta i za praćenje realizacije ovog programa,
3) organi i organizacije nadležni za poslove obrazovanja za donošenje programa saobraćajnog
obrazovanja i vaspitanja u predškolskim ustanovama i za praćenje realizacije ovog programa,
4) organi nadležni za unutrašnje poslove za realizaciju dela programa saobraćajnog obrazovanja
i vaspitanja u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama na zahtev ovih ustanova, a
posebno za rad školskih saobraćajnih patrola i saobraćajnih patrola građana,
5) organi nadležni za poslove saobraćaja za unapređenje saobraćajnog okruženja u zonama škola
i drugim zonama sa povećanim prisustvom ranjivih učesnika u saobraćaju i za unapređenje ponašanja
učesnika u saobraćaju u ovim zonama,
6) organi nadležni za poslove zdravlja za edukaciju građana o zdravstvenim aspektima
bezbednog ponašanja u saobraćaju,
7) Agencija za bezbednost saobraćaja za analizu, praćenje i unapređenje bezbednosti saobraćaja,
8) organi lokalne samouprave za podršku u planiranju i sprovođenju svih mera i aktivnosti
saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja na nivou lokalne samouprave, kao i za preduzimanje posebnih
mera zaštite ranjivih učesnika u saobraćaju i zaštite u određenim zonama,
9) predškolske ustanove, osnovne i srednje škole za realizaciju programa saobraćajnog
obrazovanja i vaspitanja dece u okviru svojih nadležnosti,
10) stručne i naučne institucije koje se bave bezbednošću saobraćaja za unapređenje naučnih
osnova sistema saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja,
11) sredstva javnog informisanja za informisanje građana u pogledu bezbednog učestvovanja u
saobraćaju i obaveštavanju o posledicama nebezbednog ponašanja u saobraćaju,
12) udruženja i grupe građana koje se bave bezbednošću saobraćaja, brigom o deci i omladini da
u skladu sa svojim delokrugom rada učestvuju u saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju.
2
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Nastavni planovi i programi u predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama moraju
da sadrže poglavlja koja se odnose na bezbednost dece i učenika u saobraćaju.
Bliže propise o sadržaju nastavnih planova i programa koji se odnose na bezbednost dece i
učenika u saobraćaju donosi ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Svako pravno lice koje vrši osposobljavanje kandidata za vozače dužno je da osposobljavanje
sprovodi na način koji obezbeđuje da kandidat stekne teorijska i praktična znanja i veštine koje su
potrebne za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom, u saobraćaju na putu.
------------------------------------------------Odredba iz stava 1. ovg člana da : Odgovornost za sprovođenje mera saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja
u cilju sticanja znanja, veština i navika neophodnih za bezbedno učešće u saobraćaju, unapređivanja i učvršćivanja
pozitivnih stavova i ponašanja značajnih za bezbedno učešće u saobraćaju imaju skoro svi delovi našeg društva je
dosta problematična jer ne predviđa nikakve ili gotovo nikakve sankcije za neizvršavanje navedenih obaveza iako
se pojavljuje šteta kao krajnji rezultat koja kao društvena ili moralna mora biti nadoknađena što ovde nije slučaj
jer ne postoje nikakve sankcije za zanemarivanje odredaba o odgovornosti.
Član 7.
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) saobraćaj je kretanje vozila i lica na putevima, čije je ponašanje uređeno u cilju njegovog
bezbednog i nesmetanog odvijanja,
2) put1 je izgrađena, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste
svi ili određeni učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim zakonom i drugim propisima,
3) javni put je put od opšteg značaja koji mogu da pod jednakim uslovima koriste svi ili određeni
učesnici u saobraćaju i koji je nadležni organ proglasio kao takav,
4) nekategorisani put2 je put koji može pod jednakim uslovima da koristi veći broj korisnika,
5) autoput je državni put namenjen isključivo za saobraćaj motocikala, putničkih vozila, teretnih
vozila i autobusa, sa ili bez priključnih vozila, sa fizički odvojenim kolovoznim trakama za saobraćaj iz
suprotnih smerova, sa najmanje dve saobraćajne trake po smeru i jednom zaustavnom trakom za svaki
smer, bez ukrštanja u nivou sa drugim putevima i železničkim ili tramvajskim prugama, sa potpunom
kontrolom pristupa, na koji se može uključiti ili isključiti samo određenim i posebno izgrađenim javnim
putem i kao takav obeležen propisanim saobraćajnim znakom,
6) motoput3 je državni put namenjen isključivo za saobraćaj motocikala, putničkih vozila,
teretnih vozila i autobusa, sa ili bez priključnih vozila i kao takav obeležen propisanim saobraćajnim
znakom,
7) ulica je javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja,
8) protivpožarni put je posebno obeleženi uzdužni deo oko stambenih objekata, garažnih
prostora, sportskih i drugih poslovnih objekata na kojima je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje
vozila,
9) zemljani put je put bez izgrađenog kolovoznog zastora, pa i kada na priključku na drugi put
ima izgrađen kolovozni zastor,
10) kolovoz je deo puta namenjen prvenstveno za kretanje vozila,
11) kolovozna traka je uzdužni deo kolovoza namenjen za saobraćaj vozila u jednom smeru,
1
Pravilnik o uslovima koje sa aspekta bezbednosti saobraćaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi
javnog puta ("Službeni glasnik RS", br. 50/2011),
2
Zakon o javnim putevima ("Službeni glasnik RS", br. 101/2005, 123/2007) daje definiciju "nekategorisani put" kao
saobraćajnu površinu koja je dostupna većem broju raznih korisnika, koju nadležni organ proglasi nekategorisanim
putem i koja je upisana u katastar nepokretnosti kao nekategorisani put.
3
Zakon je dao veoma šturu definiciju motoputa, za razliku od autoputa, gde se tačno zna šta je autoput. Motoput
može da bude u ekstremnim slučajevima i 3+3 denivelisan (kao autoput) i 1+1 sa raskrsnicama u nivou. Poenta je
da se motoputem ne smeju kretati pešaci, biciklisti, traktori, zaprege itd i da je ograničenje 100 km/č. Sve ostalo
je dato projektantovoj mašti na volju. Motoput može da bude denivelisan, ali ne mora, može da ima fizički
odvojene smerove, ali ne mora, može čak i da ima zaustavnu traku, ali ne mora. Kada je zakonodavac loš preisivač
tuđih zakona, onda dolazimo u ovakvu situaciju. U Engleskoj postoje ''highway'', ''motorway'' i ''expressway'', tako
da je ''motorway'' isto sto i ''freeway'' u S. Americi. mada se u žargonu "freeway" koristi skoro iskljucivo za
autoput za koji se ne placa putarina.
3
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
12) saobraćajna traka je obeleženi uzdužni deo kolovozne trake namenjen za saobraćaj jedne
kolone vozila,
13) biciklistička traka je saobraćajna traka namenjena isključivo za saobraćaj bicikala, mopeda i
lakih tricikala,
14) saobraćajna traka za spora vozila je saobraćajna traka kojom se moraju kretati spora vozila
koja se kreću brzinom manjom od određene da ne bi ometala saobraćaj drugih vozila,
15) zaustavna traka je obeleženi uzdužni deo puta namenjen isključivo za zaustavljanje vozila
koja se zbog nepredvidivih razloga moraju zaustaviti (neispravnost, iznenadna nesposobnost vozača za
upravljanje vozilom i sl.),
16) saobraćajna traka za uključivanje je saobraćajna traka namenjena za uključivanje vozila na
put,
17) saobraćajna traka za isključivanje je saobraćajna traka namenjena za isključivanje vozila sa
puta,
18) saobraćajna traka za vozila javnog prevoza putnika je saobraćajna traka namenjena
isključivo za kretanje vozila javnog prevoza putnika i koja može biti izgrađena tako da se po njoj mogu
kretati tramvaji,
19) raskrsnica4 je deo kolovoza na kome se ukrštaju, spajaju ili razdvajaju putevi u istom nivou,
20) tramvajska baštica je posebno uređen deo puta namenjen isključivo za kretanje tramvaja,
21) trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje
pešaka,
22) parkiralište je deo puta namenjen, uređen i označen prvenstveno za parkiranje vozila, koji se
sastoji od jednog ili više parking mesta,
23) parking mesto je označeni deo parkirališta isključivo namenjen za parkiranje jednog vozila,
24) pešački prelaz je označeni deo kolovoza namenjen za prelazak pešaka preko kolovoza,
25) pešačka staza je put koji je namenjen isključivo za kretanje pešaka,
26) biciklistička staza je put namenjen isključivo za kretanje bicikala,
27) trg5 je poseban plato namenjen kretanju i okupljanju pešaka koji je definisan urbanističkim
planovima i proglašen od strane organa lokalne samouprave,
28) prelaz puta preko pruge je mesto na kojem se u istom nivou ukrštaju put i železnička ili
tramvajska pruga,
29) pešačko ostrvo je obeleženi ili uzdignuti deo kolovoza koji je određen za privremeno
zadržavanje pešaka koji prelaze preko kolovoza, ulaze ili izlaze iz vozila za javni prevoz putnika,
30) naselje je izgrađen, funkcionalno objedinjen prostor, koji je namenjen za život i rad
stanovnika i čije su granice obeležene odgovarajućim saobraćajnim znakom,
31) vozilo je sredstvo koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i
osposobljeno za kretanje po putu,
32) bicikl je vozilo sa najmanje dva točka koje se pokreće snagom vozača, odnosno putnika, koja
se pomoću pedala ili ručica prenosi na točak, odnosno točkove,
33) motorno vozilo je vozilo koje se pokreće snagom sopstvenog motora, koje je po konstrukciji,
uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz lica, odnosno stvari, za obavljanje
radova, odnosno za vuču priključnog vozila, osim šinskih vozila,
34) moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način
prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim
sagorevanjem ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW
kada vozilo ima električni pogon,
35) laki tricikl je motorno vozilo sa tri točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na
način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa
unutrašnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm3, ili čija najveća efektivna snaga
motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom
4
Zakon o javnim putevima ("Službeni glasnik RS", br. 101/2005, 123/2007) daje definiciju da je "raskrsnica"
površina na kojoj se ukrštaju ili spajaju putevi i može biti površinska (ukrštanje u nivou), ili denivelisana (ukrštanje
van nivoa).
5
Lice koje se kreće potrgu ne može se smatrati pešakom iz razloga što je o po definiciji iz zakona lice koje se kreće
po putu.
4
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
pogonskog goriva ili čija najveća trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima
električni pogon,
36) motocikl je motorno vozilo sa dva točka ili sa tri točka asimetrično raspoređena u odnosu na
srednju podužnu ravan vozila (motocikl sa bočnim sedištem), čija najveća konstruktivna brzina, bez
obzira na način prenosa, prelazi 45 km/h, ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima
motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga
prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon,
37) teški tricikl je motorno vozilo sa tri točka, simetrično raspoređenih u odnosu na srednju
podužnu ravan vozila, čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, prelazi 45 km/h,
ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa
pogonom na benzin prelazi 50 cm3, ili čija najveća efektivna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima
motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija najveća trajna
nominalna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon,
38) laki četvorocikl je motorno vozilo sa četiri točka, čija masa ne prelazi 350 kg, što ne uključuje
masu baterija vozila sa električnim pogonom, čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način
prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim
sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm3, ili čija najveća efektivna snaga motora ne
prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva
ili čija najveća trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon,
39) teški četvorocikl je motorno vozilo sa četiri točka, osim lakog četvorocikla, čija masa ne
prelazi 400 kg, odnosno 550 kg za teretna vozila, što ne uključuje masu baterija vozila sa električnim
pogonom, i čija najveća efektivna snaga, odnosno najveća trajna nominalna snaga motora ne prelazi 15
kW,
40) vozilo za prevoz putnika je motorno vozilo prvenstveno namenjeno za prevoz lica, čija je
masa veća od 400 kg, i čija najveća efektivna snaga, odnosno najveća trajna nominalna snaga motora
je veća od 15 kW,
41) putničko vozilo je vozilo za prevoz putnika koje ima najviše devet mesta za sedenje
uključujući i mesto za sedenje vozača,
42) autobus je vozilo za prevoz putnika koje ima više od devet mesta za sedenje uključujući i
mesto za sedenje vozača,
43) trolejbus je autobus koji se preko provodnika napaja električnom energijom,
44) teretno vozilo je motorno vozilo sa najmanje četiri točka, koje je namenjeno za prevoz
tereta, odnosno vršenje rada na način da se vozilom ne može prevoziti nikakav drugi teret, odnosno
vuču priključnih vozila, čija je masa veća od 550 kg, i čija najveća efektivna snaga, odnosno najveća
trajna nominalna snaga motora je veća od 15 kW,
45) skup vozila je sastav vučnog vozila i priključnog, odnosno priključnih vozila, koji u
saobraćaju na putu učestvuje kao jedna celina,
46) turistički voz je skup vozila koji čine vučno vozilo i priključna vozila, namenjen za prevoz
putnika u parkovima, hotelsko-turističkim i sličnim naseljima, na površini na kojoj se ne obavlja
saobraćaj i putu na kome se saobraćaj obavlja u turističke svrhe i čija najveća konstruktivna brzina
kretanja ne prelazi 25 km/h,
47) radna mašina je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za izvođenje određenih
radova (kombajn, valjak, grejder, utovarivač, rovokopač, buldožer, viljuškar i sl.) i čija najveća
konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 45 km/h,
48) traktor je motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je prvenstveno namenjeno za
vučenje, guranje, nošenje ili pogon izmenjivih priključaka za izvođenje prvenstveno poljoprivrednih,
šumskih ili drugih radova i za vuču priključnih vozila za traktor,
49) motokultivator je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonsko-upravljačkog i tovarnog dela,
koji su konstruktivno razdvojivi, a u saobraćaju na putu učestvuju isključivo kao jedna celina, čiji
pogonski deo prema konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi je namenjen i osposobljen za
guranje, vučenje, nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje poljoprivrednih radova, čija
najveća konstrukcijska brzina nije veća od 30 km/h i čija snaga motora nije veća od 12 kW,
50) priključno vozilo je vozilo koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno
i osposobljeno da bude vučeno od drugog vozila, a služi za prevoz putnika, odnosno stvari, odnosno za
obavljanje radova,
5
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
51) priključno vozilo za traktor je priključno vozilo koje je namenjeno da bude vučeno isključivo
od strane traktora,
52) priključak za izvođenje radova je izmenljivo oruđe koje služi obavljanju poljoprivrednih,
šumskih ili drugih radova, i koje se u svrhu izvođenja radova postavlja ili priključuje na motorno vozilo,
53) zaprežno vozilo je vozilo koje je namenjeno i osposobljeno da ga vuče upregnuta životinja,
54) tramvaj je šinsko vozilo namenjeno prvenstveno za prevoz putnika, koje se kreće po šinama,
i koje je radi napajanja električnom energijom povezano na električni vod,
55) vojno vozilo je svako borbeno i neborbeno vozilo i drugo vozilo koje je registrovano po
posebnim propisima ministarstva nadležnog za poslove odbrane, kao i svako drugo propisno obeleženo
vozilo dok se, po osnovu izvršavanja materijalne obaveze, nalazi na korišćenju u jedinicama i
ustanovama ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Vojske Srbije,
56) registrovano vozilo je vozilo koje je upisano u jedinstveni registar vozila i za koje je izdata
saobraćajna dozvola, registarske tablice i registraciona nalepnica,
57) masa vozila je masa praznog vozila sa svim punim rezervoarima i propisanom opremom,
58) nosivost vozila je masa do koje se vozilo može opteretiti prema deklaraciji proizvođača, pri
čemu se u tu masu računa i vertikalno opterećenje koje vozilo prima od priključnog vozila,
59) najveća dozvoljena masa vozila je zbir mase vozila i nosivosti vozila,
60) ukupna masa vozila je masa vozila i masa kojom je vozilo opterećeno (lica i teret),
61) najveća dozvoljena ukupna masa vozila, odnosno skupa vozila je najveća masa opterećenog
vozila, odnosno skupa vozila, koji je nadležni državni organ propisao kao najveću dozvoljenu,
62) najveća dozvoljena masa skupa vozila je zbir najvećih dozvoljenih masa vozila koja čine
skup, umanjen za vertikalno opterećenje koje vozilo prima od priključnog vozila,
63) ukupna masa skupa vozila je masa opterećenog skupa vozila (lica i teret),
64) osovinsko opterećenje je deo ukupne mase vozila u horizontalnom položaju kojim njegova
osovina opterećuje kolovoz u stanju mirovanja vozila,
65) prepravka vozila je promena konstruktivnih karakteristika vozila kojim se menja namena ili
vrsta vozila ili deklarisane tehničke karakteristike vozila ili deklarisane karakteristike uređaja i
sklopova vozila,
66) popravka vozila je dovođenje vozila, odnosno uređaja i sklopova vozila u ispravno stanje,
67) učesnik u saobraćaju je lice koje na bilo koji način učestvuje u saobraćaju,
68) vozač je lice koje na putu upravlja vozilom,
69) pešak je lice koje se kreće po putu, odnosno koje po putu sopstvenom snagom vuče ili gura
vozilo, ručna kolica, dečje prevozno sredstvo, kolica za nemoćna lica ili lice u dečjem prevoznom
sredstvu ili lice u kolicima za nemoćna lica koje pokreće sopstvenom snagom ili snagom motora ili lice
koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama, skejtbordu i sl,
70) srednja (prosečna) brzina kretanja vozila, na određenoj deonici puta, predstavlja količnik
između dužine te deonice i vremena za koje vozilo tu dužinu pređe,
71) zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do tri minuta2, pri čemu
vozač ne napušta vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj,
72) parkiranje vozila6 je svaki prekid kretanja vozila, osim prekida radi postupanja po znaku ili
pravilu kojim se reguliše saobraćaj, koje se ne smatra zaustavljanjem,
73) mimoilaženje je prolaženje učesnika u saobraćaju pored drugog učesnika u saobraćaju koji
dolazi iz suprotnog smera,
74) preticanje je prolaženje učesnika u saobraćaju pored drugog učesnika u saobraćaju koji se
kreće kolovozom u istom smeru,
75) obilaženje je prolaženje učesnika u saobraćaju pored drugog učesnika u saobraćaju koji se
ne pomera, objekta ili prepreke na kolovozu,
76) propuštanje je radnja koju učesnik u saobraćaju preduzima kako bi omogućio kretanje
drugog učesnika u saobraćaju koji ima prvenstvo prolaza, tako da ne dođe do promene dotadašnjeg
načina kretanja učesnika u saobraćaju koji ima prvenstvo prolaza, odnosno do njihovog kontakta,
6
Nije jasno zašto je zaustavljanje vozila svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do ''tri minuta''niti se to u
definiciji zaustavljanje vozila obrazlaže. Takođe nije jasno ko će tačno izmeriti vreme od tri minuta i čime. Takođe
nije jasno šta je to znak : saobraćajna signalizacija, naredba ili pravila saobraćaja.
6
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
77) kolona vozila je niz od najmanje tri vozila koja su zaustavljena ili se kreću jedno iza drugog
istom saobraćajnom trakom u istom smeru, čiji je način kretanja međusobno uslovljen i između kojih
ne može bez ometanja ući drugo vozilo,
78) vidljivost je odstojanje na kome učesnik u saobraćaju može jasno videti kolovoz,
79) preglednost je odstojanje na kome učesnik u saobraćaju, s obzirom na fizičke prepreke,
može u uslovima normalne vidljivosti jasno videti drugog učesnika u saobraćaju, odnosno drugu
moguću prepreku na putu,
80) uslovi smanjene vidljivosti su uslovi u kojima je vidljivost manja od 200 m na putu izvan
naselja, odnosno 100 m na putu u naselju,
81) svetloodbojni prsluk je prsluk koji reflektuje svetlost,
82) saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu, u kojoj je
učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povređeno ili
je nastala materijalna šteta,
83) evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi je propisani obrazac koji učesnici u saobraćajnoj
nezgodi popunjavaju nakon saobraćajne nezgode sa manjom materijalnom štetom,
84) instruktor vožnje je vozač motornog vozila koji je ovlašćen da obavlja praktičnu obuku
kandidata za vozača,
85) ispitivač je lice koje u ispitnoj komisiji za vozački ispit utvrđuje da li je kandidat stekao
potrebna znanja i veštine za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u saobraćaju na putu,
86) odstojanje je najkraća uzdužna udaljenost između najisturenijih tačaka vozila, lica, odnosno
objekata,
87) rastojanje je najkraća bočna udaljenost između najisturenijih tačaka vozila, lica, odnosno
objekata,
88) vozilo od istorijskog značaja (oldtajmer) je motorno ili priključno vozilo koje predstavlja
materijalni spomenik tehničke kulture, tradicije i društvenog nasleđa,
89) odbačeno vozilo je vozilo na putu koje je vidno zapušteno i koje nije registrovano,
90) mesto za sedenje je sedište ili prostor bez sedišta sa dostupnim elementima za montažu
sedišta ili prostor bez sedišta sa dostupnim priključcima sigurnosnih pojaseva, pri čemu se dostupnim
elementima za montažu sedišta i priključcima sigurnosnih pojaseva smatraju oni elementi i priključci
koji nisu mehanički onesposobljeni,
91) saobraćajna signalizacija je sistem sredstava, uređaja i oznaka za regulisanje i vođenje
saobraćaja,
92) saobraćajni znak je znak kojim se upotrebom grafičkih ili svetlosnih ili brojčanih ili slovnih
oznaka ili drugih simbola, učesnici u saobraćaju upozoravaju na opasnosti na putu, stavljaju im se do
znanja ograničenje, zabrane i obaveze, odnosno daju obaveštenja potrebna za bezbedno kretanje po
putu,
93) saobraćajna dozvola je javna isprava (rešenje) koja sa registracionom nalepnicom daje
pravo na korišćenje vozila u saobraćaju za vreme važenja registracione nalepnice,
94) registarska tablica je oznaka na vozilu kojom se označava da je vozilo upisano u jedinstveni
registar vozila,
95) registraciona nalepnica je oznaka kojom se određuje da vozilo može da učestvuje u
saobraćaju u određenom vremenskom roku,
96) vozačka dozvola je javna isprava (rešenje) nadležnog organa kojim se nekom licu daje pravo
da u saobraćaju na putu upravlja vozilom određene kategorije na određeno vreme,
97) dozvola (licenca) za instruktora ili predavača ili ispitivača je javna isprava (rešenje) koja
licima daje pravo da vrše praktičnu obuku ili obavljaju teoretsku nastavu ili poslove ispitivača na
određeno vreme,
98) dozvola (licenca) za kontrolora tehničkog pregleda je javna isprava (rešenje) koja licima
daje pravo da obavljaju tehnički pregled vozila na određeno vreme,
99) "psihoaktivna supstanca" je vrsta droge, leka na kome je naznačeno da se ne sme
upotrebljavati pre i za vreme vožnje, kao i druga hemijska materija koja može uticati na psihofizičku
sposobnost učesnika u saobraćaju (osim alkohola),
100) "dnevno vreme upravljanja" je ukupno vreme upravljanja vozilom između dva dnevna
odmora ili između dnevnog i nedeljnog odmora,
7
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
101) "dnevni odmor" je neprekidni vremenski period tokom koga vozač slobodno raspolaže
svojim vremenom i može biti puni dnevni odmor, kada traje najmanje 11 sati ili skraćeni dnevni odmor,
kada traje najmanje devet sati, a manje od 11 sati,
102) "nedelja" je vremenski period između ponedeljka u 00:00 sati i nedelje u 24:00 sata,
103) "nedeljni odmor" je neprekidni vremenski period tokom koga vozač slobodno raspolaže
svojim vremenom i može biti puni nedeljni odmor, kada traje najmanje 45 sati ili skraćeni nedeljni
odmor, kada traje najmanje 24 sata, a manje od 45 sati.
Bližu podelu motornih i priključnih vozila iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za
poslove saobraćaja.
Izrazi koji se koriste u ovom zakonu a nisu posebno definisani u stavu 1. ovog člana, imaju
značenje određeno drugim propisima.
III. OSNOVI SISTEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA
1. Telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja na putevima
Član 8.
U cilju ostvarivanja saradnje i usklađenog obavljanja poslova u funkciji unapređenja bezbednosti
saobraćaja na putevima, kao i iniciranja i praćenja preventivnih i drugih aktivnosti u oblasti
bezbednosti saobraćaja na putevima, Vlada obrazuje Telo za koordinaciju poslova bezbednosti
saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: Telo za koordinaciju), kao koordinaciono telo Vlade, u čiji
sastav ulaze ministri nadležni za poslove saobraćaja, unutrašnje poslove, zdravlja, rada, pravde,
prosvete i trgovine i usluga.
Izvršni organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave, opštinsko
veće, odnosno gradsko veće, može da osnuje telo za koordinaciju (komisija, savet i sl.), radi
usklađivanja poslova bezbednosti saobraćaja na putevima koji su iz delokruga jedinice teritorijalne
autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Aktom Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa bliže se uređuje organizacija i način rada Tela
za koordinaciju i obrazuju se stručne radne grupe za potrebe Tela za koordinaciju.
------------------------------------------------Odredba da Vlada obrazuje Telo za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima, kao
koordinaciono telo Vlade, u čiji sastav ulaze ministri nadležni za poslove saobraćaja, unutrašnje poslove, zdravlja,
rada, pravde, prosvete i trgovine i usluga zajedno sa odredbom da Izvršni organ jedinice teritorijalne autonomije,
odnosno jedinice lokalne samouprave, opštinsko veće, odnosno gradsko veće, može da osnuje telo za koordinaciju
(komisija, savet i sl.), radi usklađivanja poslova bezbednosti saobraćaja na putevima koji su iz delokruga jedinice
teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave je čisto partokratska tvorevina koje neme nikakve
prave dodire sa bezbednošću saobraćaja na putevima već je model uhlebljenja partiskih kadrova. Ipak i ovo nije
bilo dovoljno pa je ovaj zakon uveo instituciju Agencije za bezbednost saobraćaja, koja se bavi istim ili sličnim
poslovima kao i navedeno telo za koordinaciju tako da će mo imati administarcije za izvoz i sve više mrtvih na
putevima i ulicama.
2. Agencija za bezbednost saobraćaja
Član 9.
Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, osniva Agenciju za bezbednost
saobraćaja, kao javnu agenciju (u daljem tekstu: Agencija)7.
Agencija:
1) analizira, prati i unapređuje sistem bezbednosti saobraćaja (razvoj i korišćenje jedinstvene
baze podataka od značaja za bezbednost saobraćaja),
2) radi na unapređenju bezbednosti vozača i drugih učesnika u saobraćaju, kao i na unapređenju
bezbednosti saobraćaja sa stanovišta vozila,
3) obavlja preventivno-promotivne aktivnosti u saradnji sa centrima za promociju zdravlja
naroda, odnosno instituta za javno zdravlje, osnovanih u skladu sa propisima kojima se uređuje
zdravstvena zaštita i vodi kampanje o bezbednosti saobraćaja,
4) obezbeđuje bazu podataka o tehničkim karakteristikama motornih i priključnih vozila, koji su
od značaja za primenu propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima,
5) sprovodi stručni ispit, organizuje seminare unapređenja znanja i obavlja proveru znanja za
predavače teorijske nastave u obuci vozača,
8
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
6) organizuje seminare unapređenja znanja i obavlja proveru znanja za instruktora vožnje i za
profesionalnog vozača,
7) sprovodi stručni ispit za ispitivača, organizuje seminare unapređenja znanja i obavlja provere
znanja za ispitivače na vozačkom ispitu,
8) organizuje obuku i organizuje i sprovodi stručni ispit za vozača turističkog voza,
9) organizuje obuku i organizuje i sprovodi stručni ispit za vozača tramvaja,
10) organizuje obuku i organizuje i sprovodi ispit znanja za vozače kojima je oduzeta vozačka
dozvola zbog nesavesnog upravljanja,
11) sprovodi stručni ispit za kontrolora tehničkog pregleda, organizuje seminare unapređenja
znanja i obavlja provere znanja za kontrolora tehničkog pregleda,
12) izdaje dozvole (licence) i izdaje uverenja u skladu sa ovim zakonom,
13) sarađuje sa regionalnim i lokalnim telima za bezbednost saobraćaja,
14) izdaje periodične analize i publikacije sa podacima o saobraćaju i saobraćajnim nezgodama,
15) organizuje i obezbeđuje objavljivanje stručne literature iz oblasti osposobljavanja vozača,
16) obavlja poslove u vezi sa primenom digitalnih tahografa,
17) obavlja i druge zadatke vezane za unapređenje bezbednosti saobraćaja, utvrđene ovim
zakonom i drugim propisima.
Poslove iz stava 2. ovog člana Agencija vrši kao poverene poslove.
Za izvršavanje pojedinih poslova, koji se odnose na organizaciju poslova iz stava 2. ovog člana,
Agencija može angažovati pravno lice koje je materijalno i stručno osposobljeno da obavlja te poslove.
Član 10.
Agencija se finansira iz:
1) cene usluga koje plaćaju korisnici usluga i posebnih naknada za obavljanje poslova koje vrši
Agencija,
2) donacija, priloga i drugih bespovratnih davanja datih osnivaču ili Agenciji,
3) ostalih izvora.
Visinu cena i naknada iz stava 1. tačka 1) ovog člana utvrđuje Vlada na predlog Agencije, a po
pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za saobraćaj i za trgovinu i usluge.
Sredstva za osnivanje i početak rada Agencije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
Saglasnost na akt kojim se utvrđuje visina plata i broj zaposlenih u Agenciji daje Vlada.
Izvršavanje rashoda Agencije ne može se vršiti ukoliko Vlada nije dala saglasnost na finansijski
plan.
3. Strategija bezbednosti saobraćaja
Član 11.
Vlada donosi Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu:
Nacionalna strategija).
Nacionalna strategija sadrži najznačajnija obeležja postojećeg stanja bezbednosti saobraćaja,
dugoročne i kratkoročne ciljeve, smernice, ključne oblasti rada i rokove za donošenje odgovarajućeg
Nacionalnog plana.
Nacionalnu strategiju predlaže Telo za koordinaciju za period od najmanje pet godina, do kraja
juna u poslednjoj godini važenja Nacionalne strategije.
Član 12.
Na osnovu Nacionalne strategije, na predlog Tela za koordinaciju, Vlada donosi Nacionalni plan
bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: Nacionalni plan), za period od najmanje jedne
godine.
Nacionalni plan sadrži naročito: zadatke, mere po prioritetima, odgovorne subjekte, rokove i
finansijska sredstva u ključnim oblastima rada.
Član 13.
Skupštine jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, donose
strategiju i godišnji plan bezbednosti saobraćaja na putevima na svom području u skladu sa
Nacionalnom strategijom i Nacionalnim planom.
------------------------------------------------U nedostatku usvojene Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja na putevima (za koju nije jasno kada
će biti ili da li će uopšte biti uscijena), poslužili smo se Svetskim i Evropskim naporima u tom pravcu. Svetska
zdravstvena organizacija i Svetska banka su 2004. godine pokrenule Svetski izveštaj o prevenciji povreda u
saobraćaju na putevima, a 2009. godine je Svetska zdravstvena organizacija objavila Izveštaj o Globalnom stanju
9
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
bezbednosti na putevima u 178 zemalja. Iste godine je Komisija za globalnu bezbednost na putevima izdala poziv
za Dekadu akcije na putevima, a u novembru je na Prvoj globalnoj konferenciji ministara o bezbednosti na
putevima u Rusiji donešena ''Moskovska dekleracija''. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je zvanično proglasila
Dekadu akcije za bezbednost na putevima 2011-2020 u martu 2010. godine, sa početkom primene od 11. maja
2011. godine. U saobraćajnim udesima na putevima godišnje 1,3 miliona ljudi izgubi živote, a više miliona bude
povređeno. Svake godine 20-50 miliona učesnika u saobraćaju pretrpi povrede koje predstavljaju značajan uzrok
invalidnosti u svetu. Preko 90% smrtnih slučajeva u saobraćaju dogodi se u nerazvijenim i srednje razvijenim
zemljama koje poseduje manje od polovine vozila registrovanih u svetu. Povrede u saobraćaju su jedan od tri
vodeća uzroka smrti u starosnoj grupi od 5 do 44 godine. Dekada akcije je vodeći dokument koji će omogućiti
sprovođenje i koordiniranje zajedničkih aktivnosti ka postizanju bezbednosti na putevima širom sveta. Ona je
instrument podrške i razvoja nacionalnih i lokalnih akcionih planova i okvir za akciju svim državama članicama i
njihovim partnerima koja bi mogla konačno da spase milione života u periodu od deset godina. Predviđa se da će
smrtni ishodi u saobraćaju porasti sa trenutnih 1,3 miliona na više od 1,9 miliona godišnje u narednom periodu. Cilj
Dekade je da se stabilizuje, a zatim i smanji broj izgubljenih života u saobraćaju na putevima sprovođenjem
različitih akcija na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Ključne aktivnosti na kojima počiva Dekada
sprovode se kroz pet osnovnih oblasti delovanja. Prva oblast delovanja je organizovanje i sprovođenje bezbednosti
na putevima koja je fokusirana na jačanje institucionalnih kapaciteta na nacionalnom nivou. Uključuje osnivanje
vodeće agencije za bezbednost na putevima, razvoj nacionalne strategije i realnih dugoročnih ciljeva, obezbeđenje
finansijskih sredstava i uspostavljanje sistema monitoringa i evaluacije (baze podataka). Druga oblast delovanja su
bezbedniji putevi i kretanje koji treba da poboljšaju bezbednost mreže puteva radi dobrobiti svih učesnika u
saobraćaju. Uključuje promovisanje odgovornosti za bezbednost na putevima među organima nadležnim za puteve,
projektantima i urbanistima, promovisanje razvoja nove, bezbedne infrastrukture koja zadovoljava potrebe svih
korisnika puteva, podsticanje vlasti da razmatraju sigurnost putne infrastrukture i istraživanja u cilju bezbednijeg
kretanja na putevima. Treća oblast delovanja su bezbednija vozila. Uključuje podsticanje univerzalnog razvoja i
uvođenja novih tehnologija koje utiču na bezbednost, usklađivanje sa relevantnim globalnim standardima,
promovisanje šire upotrebe tehnologije izbegavanja sudara kao što su elektronska kontrola stabilnosti i sistem
protiv blokade točkova. Četvrta oblast delovanja su bezbedniji učesnici u saobraćaju koja je fokusirana na razvoj
sveobuhvatnih programa za poboljšanje ponašanja učesnika u saobraćaju. Uključuje medijske kampanje za
podizanje svesti o faktorima rizika bezbednosti na putevima i preventivnim merama, edukacije u cilju redovnog
nošenja kaciga, vezivanja sigurnosnih pojaseva i upotrebe dečijih sedišta, kao i smanjenja vožnje pod dejstvom
alkohola, prekoračenja dozvoljene brzine i drugih rizika. Tu spadaju i aktivnosti promovisanja programa
graduisanog sistema licenciranja za vozače početnike. Peta oblast delovanja su aktivnosti nakon udesa koje
promovišu poboljšanje celokupnog zdravstvenog i pravnog sistema u cilju adekvatnog obezbeđenja hitnog
zbrinjavanja i dugoročne rehabilitacije nastradalih u udesima. Uključuje razvoj sistema prebolničke zdravstvene
zaštite, uvođenje jedinstvenog telefonskog broja za hitne slučajeve, razvoj bolničkih sistema za zbrinjavanje
povreda, obezbeđenje rane rehabilitacije i podrške povređenima i članovima porodice, podsticanje uvođenja
adekvatnog osiguravajućeg programa. Na međunarodnom nivou Dekada, takođe, predstavlja okvir koji će
omogućiti sveobuhvatnu koordinaciju različitih nacionalnih aktivnosti, a kojima će koordinirati Komisija Ujedinjenih
nacija za bezbednost na putevima. Komisija će biti odgovorna za nadgledanje i evaluaciju uticaja Dekade, a
praćenje je omogućeno definisanjem pokazatelja koji se tiču svake od pet ključnih oblasti delovanja. Prema novoj
Evropskoj kampanji za bezbedne puteve, koja je pokrenuta na sastanku Evropskog saveta FIA u Kopenhagenu,
trećina broja poginulih ili teško povredjenih lica na putevima Evrope može da se smanji u narednih 10 godina. Sve
što je potrebno za to, prema Evropskoj kampanji za bezbedne puteve, su skromna ulaganja u jednostavne
bezbednosne inženjerske mere – pre svega, u bezbedan dizajn puteva i raskrsnica i u opremu, poput zaštitnih
ograda. Vodeći projektanti smatraju da evropski putevi moraju da budu više samoobjašnjavajući i opraštajući, tako
da rutinske ljudske greške pri vožnji ne dovode do fatalnih posledica. U poslednjih deset godina, dva miliona ljudi
je poginulo ili teško povredjeno samo u saobraćajnim nezgodama na putevima u zemljama Evropske unije.
Finansijski troškovi saobraćajnih nezogda na putevima iznose dva posto evropskog bruto nacionalnog proizvoda na
godišnjem nivou – to je više od iznosa koji svaka od evropskih nacija obično izdvoji za osnovno školstvo ili
zdravstvo. Evropska kampanja za bezbedne puteve predvidja da će broj poginulih i teško povredjenih od 200,000
lica godišnje nastaviti da se beleži ukoliko se ne preduzme efektivna akcija u pogledu obezbedjivanja bezbednih
puteva, posebno na putevima van većih gradova, na kojima ginu dve trećine od ukupnog broja poginulih u Evropi.
Saobraćajne nezgode sa fatalnim ishodima skoncentrisane su na glavnim nacionalnim ili regionalnim putevima, na
kojima lako mogu da se primene mere unapredjenja bezbednosti. Bezbednom putnom sistemu potrebni su korisnici
puteva koji poštuju zakon o saobraćaju, proizvodjači koji prave bezbedna vozila i vlasti koje obezbedjuju bezbedne
puteve. Evropski zakon o saobraćaju pooštrava mere koje se odnose na ponašanje vozača. Standardi koji se
10
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
odnose na bezbednost novih vozila su od tipične ocene od dve zvezdice dostigli nivo od tipično četiri zvezdice, u
testovima sudara koji se obavljaju u okviru programa ocenjivanja novih vozila Euro NCAP. S obzirom da Evropska
komisija obavlja konsultacije o svojoj strategiji bezbednosti saobraćaja na putevima posle 2010. godine, centralno
mesto u diskusijama mora da zauzme tema koja se odnosi na obezbedjivanje bezbednih puteva. Dve trećine
smrtnih slučajeva u saobraćaju na putevima nastaju van gradskih sredina i skoncentrisane su na glavnim pravcima
sa velikim obimom saobraćaja. U zemljama Evrope sa visokim prihodom, najveći broj smrtnih slučajeva nastaje na
glavnim regionalnim putevima. U evropskim zemljama sa srednjim prihodom, najveći broj fatalnih slučajeva
skoncentrisan je na glavnim nacionalnim putevima. U poslednjih pet godina, EuroRAP – Evropski program
ocenjivanja puteva, snimao je puteve širom Evrope. Detaljne analize u uzorkovanim zemljama širom Evrope, kao i
naknadne odluke donete od strane vlada da preduzmu odredjene akcije, omogućili su EuroRAP-u da se uveri da
nema zemlje u Evropi u kojoj ne mogu da se spase mnogi životi, brzom akcijom čiji su cilj rizični putevi, na kojima
mogu da se primene pristupačne inženjerske mere. Mapa sa prikazanim rizičnim putevima širom Evrope objavljena
je u jesen 2009. godine. Rizične deonice trans-evropske putne mreže TERN biće medju prvim deonicaa koje će se
identifikovati u toku kampanje koja zahteva pokretanje inicijative koja se odnosi na bezbednu infrastrukturu, a čiji
su cilj opterećni putevi sa najvećim brojem poginulih. Ne samo da je društvena i finansijska korist od elimisanja
rizičnih puteva jedan od najvećih ekonomskih ciljeva, već je i sam pristup idealan da se otvore nova radna mesta u
celoj Evropi.
4. Praćenje bezbednosti saobraćaja
Član 14.
Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima,
najmanje dvaput godišnje.
Nadležni izvršni organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave,
opštinsko veće, odnosno gradsko veće, podnosi skupštini izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na
tom području najmanje dvaput godišnje.
Član 15.
U cilju neprekidnog praćenja stanja bezbednosti saobraćaja na putevima u Republici Srbiji,
Agencija predlaže sistem jedinstvene osnove evidentiranja i praćenja najznačajnijih obeležja
bezbednosti saobraćaja.
Državni organi i drugi subjekti dužni su da Agenciji dostavljaju propisane podatke o obeležjima
značajnim za bezbednost saobraćaja.
Član 16.
Informacije o obeležjima bezbednosti saobraćaja iz jedinstvene baze podataka iz člana 9. stav 2.
tačka 1) ovog zakona su javne i dostupne svima pod jednakim uslovima, osim onih čije objavljivanje je
zakonom zabranjeno.
5. Finansiranje bezbednosti saobraćaja
Član 17.
Republika, jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i
dužnosti, obezbeđuju sredstva za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja.
Izvori sredstava za unapređenje bezbednosti saobraćaja su:
1) budžet Republike Srbije, budžet jedinice teritorijalne autonomije i budžet jedinice lokalne
samouprave,
2) naplaćene novčane kazne za prekršaje predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja na
putevima,
3) pokloni ili prilozi pokrovitelja dati Republici, jedinici teritorijalne autonomije ili jedinici lokalne
samouprave,
4) ostali prihodi.
Član 18.
Sredstva od novčanih kazni iz člana 17. stav 2. tačka 2) ovog zakona, u visini od 70% pripadaju
budžetu Republike, a u visini od 30% pripadaju budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji
je prekršaj učinjen. Od 70 % sredstava koja pripadaju budžetu Republike, 75 % se koristi za
opremanje jedinica saobraćajne policije. Od 30% sredstava koja pripadaju budžetu jedinice lokalne
samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen, 50% sredstava se koristi za popravljanje saobraćajne
infrastrukture jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen.
Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na
putevima.
Član 19.
11
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Sredstva iz člana 17. ovog zakona koriste se za:
1) rad Tela za koordinaciju,
2) unapređenje saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja,
3) preventivno-promotivne aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja,
4) naučno-istraživački rad u oblasti bezbednosti saobraćaja,
5) tehničko opremanje jedinica saobraćajne policije koje kontrolišu i regulišu saobraćaj na
putevima i drugih organa nadležnih za poslove bezbednosti saobraćaja.
Sredstva iz člana 17. ovog zakona koriste se prema programu koji donosi Vlada, nadležni izvršni
organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno nadležni izvršni organ jedinice lokalne samouprave,
na predlog tela za koordinaciju.
IV. PRAVILA SAOBRAĆAJA
1. Opšte odredbe
Član 20.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja,
saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno službeno lice nadležnog organa.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa saobraćajnom signalizacijom i kada time
odstupaju od propisa o pravilima saobraćaja. Učesnici u saobraćaju su dužni da postupaju po
saobraćajnim znakovima i kada se njihovo značenje razlikuje od značenja oznaka na kolovozu i
trotoaru.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa svetlosnim saobraćajnim znakom i kad
se značenje tog znaka razlikuje od značenja ostalih saobraćajnih znakova ili pravila saobraćaja.
Međusobno prvenstvo prolaza učesnika u saobraćaju, koji na raskrsnici svetlosnim saobraćajnim
znakovima istovremeno dobijaju pravo prolaza, reguliše se pravilima saobraćaja.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju prema znacima, odnosno naredbama koja daju
ovlašćena lica (u daljem tekstu: policijski službenici) i kad time odstupaju od svetlosnog saobraćajnog
znaka, ili drugog saobraćajnog znaka ili pravila saobraćaja.7
Član 21.
Vozač je dužan da, s obzirom na brzinu kretanja vozila i druge okolnosti saobraćaja, vozilo drži
na takvom odstojanju i rastojanju od drugih vozila, odnosno učesnika u saobraćaju, da ne izaziva
opasnost i ne ometa druge učesnike u saobraćaju.
------------------------------------------------Vozač je dužan da drži potrebno odstojanje kad se kreće iza drugog vozila,tako da ne ugrožava bezbednost
saobraćaja. Prilikom procene odstojanja koje će držati vozač mora da vodi računa o sledećim faktorima: a)blizini
kretanja vozila ispred sebe i svog vozila b)što je brzina veća, rastojanje mora biti veće c)stanju i uslovima puta, jer
ako je put prekriven šljunkom i sitnim kamenjem, teže je kočiti i pčotreban je veći put da se vozilo zaustavi
d)vremenskim prilikama, pošto je mnogo teže zaustaviti vozilo na putu prekrivenim vodom, snegom ili ledom i da u
tim uslovima rastojanje mora da bude veće, a kočenje postepeno iz više puta e)psihološkoj sposobnosti vozača, što
znači da vozač koji ima veću praksu, kondiciju i koncentraciju, bolje poznaje vozilo i put, na vreme će reagovati i
lakše odrediti bezbedno odstojanje nego vozač koji je psihički i fizički nespreman sedne za uparavljač f) vidljivosti,
jer ako je smanjena vidljivost (noć, magla, dim, prašina i sl.) voač mora smanjiti brzinu i povećati rastojanje kako
bi blagovremeno zaustavio svoje vozilo Kad se na javnom putu van naselja, koji ima samo po jednu saobraćajnu
traku namenjenu za saobraćajnu traku namenjenu za saobraćaj vozila u jednom smeru, kreću jedno za drugim
vozila na motorni pogon čija najveća dozvoljena težina prelazi 3,500kg ili čija je dužina većaod 7m, vozači su dužni
da između svakog od tih vozila drže odstojanje od najmanje 100m.
Član 22.
Predmet, odnosno materija koja može da ugrozi, odnosno ometa bezbednost saobraćaja, ne sme
se nalaziti na putu.
Učesnik u saobraćaju je dužan da, bez odlaganja, sa puta ukloni predmet, odnosno materiju koja
se na kolovozu našla njegovim činjenjem, kao i predmet, odnosno materiju koja potiče sa vozila kojim
upravlja.
Ukoliko je u mogućnosti i ako time ne ometa bezbednost saobraćaja, učesnik u saobraćaju je
dužan, u cilju bezbednosti saobraćaja, da ukloni predmete i prepreke koji ugrožavaju bezbednost
7
Pravilnik o znacima koje učesnicima u saobraćaju na putevima daju policijski službenici ("Službeni glasnik RS", br.
56/2010).
12
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
saobraćaja sa kolovoza, a ako nije u mogućnosti, dužan je da o tome, bez odlaganja, obavesti policiju
ili preduzeće koje se stara o održavanju puta.
Učesnik u saobraćaju je dužan da, bez odlaganja, obavesti policiju o svakom događaju, odnosno
pojavi, koja može ugroziti ili ugrožava bezbednost saobraćaja.
Vlasnik, odnosno korisnik vozila, ne sme dozvoliti da se odbačeno vozilo nalazi na putu, odnosno
mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje ili parkiranje vozila.
Član 23.
Vozač je dužan da obrati pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili
iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz.
Kada prilazi pešačkom prelazu, vozač mora da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji
koju vidi ili ima razloga da predvidi, može bezbedno da zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza.
Na delu puta na kome se kreću deca, odnosno su postavljeni saobraćajni znakovi o učešću dece u
saobraćaju, vozač je dužan da vozi sa naročitom opreznošću, tako da može blagovremeno da zaustavi
vozilo.
------------------------------------------------Pešak ne sme da se kreće i zadržava na kolovozu, kao ni da iznenada stupi na kolovoz izuzev u sledećim
slučajevima :
1)kada prelazi preko obeleženog pešačkog prelaza,
2)kada se kreće po kolovozu na putu van naselja,
3)kada se kreće na putu koji nema trotoar ili drugu površinu namenjenu za kretanje pešaka,
4)ako postoji trotoar, a pešaci ga ne mogu koristiti iz nekog razloga.
Ukoliko se pešak kreće po kolovozu na putu van naselja ili na putu koji nema trotoar ili drugu površinu
namenjenu za kretanje pešaka, mora da se kreće što bliže levoj ivici kolovoza u smeru kretanja, na način kojim ne
ometa niti sprečava saobraćaj vozila, u širini najviše do jednog metra od ivice kolovoza. Kada se kreću kolovozom
pešaci su dužni da se kreću jedan za drugim, osim lica koje vodi dete mlađe od sedam godina starosti. Izuzetno od
gore navedenog, pešak može da se kreće uz desnu ivicu kolovoza samo kada je takvo kretanje za njega bezbednije
(nepregledna krivina, provalija, usek, odron i sl.). Pešak koji učestvuje u saobraćaju u kolicima za osobe sa
invaliditetom, ili se vozi na koturaljkama, skejtbordu i slično, ne sme da se pridržava za vozilo u pokretu. Pešak
koji gura ručna kolica, bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim
kolicima, moraju se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja. Na putu koji ima trotoar ili drugu površinu
namenjenu za kretanje pešaka, odnosno površinu pored kolovoza pogodnu za kretanje pešaka, pešak je dužan da
se kreće tim površinama. Radi obilaženja neke prepreke na trotoaru, pešak je dužan da, pre stupanja na kolovoz,
obrati pažnju na udaljenost i brzinu kretanja vozila koje mu se približava i da se prethodno uveri da stupanjem na
kolovoz ne ugrožava bezbednost saobraćaja. Kolona pešaka koja se kolovozom kreće pod kontrolom vodiča
(organizovana kolona pešaka) mora se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.
Prilikom kretanja noću i u uslovima smanjene vidljivosti pešaci koji se kreću po kolovozu u organizovanoj
koloni(pod kontrolom vodiča) , osim pogrebnih ili odobrenih povorki, vojnih ili policijskih jedinica, dužni su da nose
svetloodbojni prsluk ili napred drže upaljeno najmanje jedno belo ili žuto svetlo, a na zadnjoj strani svetlo crvene
boje. Organizovana kolona pešaka ne sme da onemogućava normalno odvijanje saobraćaja niti da bude duža od
100 metara (stari zakon: nije bilo eksplicitnog ograničenja kao ovde, 100m). Ukoliko se kolovozom kreće više
organizovanih kolona pešaka, odstojanje između pojedinih kolona mora biti najmanje 30 metara.
Pešak je dužan da preko kolovoza i biciklističke staze prelazi pažljivo i najkraćim putem, nakon što se uveri
da to može da učini na bezbedan način.
Prilikom prelaska preko kolovoza pešak ne sme da upotrebljava mobilni telefon niti da koristi slušalice na
ušima. Na putu sa pešačkim prelazom ili posebno izgrađenim prelazom, odnosno prolazom za pešake, pešak je
dužan da se pri prelaženju puta kreće tim prelazom, odnosno prolazom, ako oni nisu od njega udaljeni više od 100
metara.
Ako je pešački prelaz udaljeniji više od 100 metara od mesta gde pešak namerava da pređe preko kolovoza,
pešak sme na tom mestu da pređe ali pažljivo, tako da ne ometa saobraćaj vozila i najkraćim putem. Kada započne
prelaženje kolovoza, pešak ima prvenstvo u odnosu na vozila. Na pešačkom prelazu, na kome je saobraćaj pešaka
regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima, pešak je dužan da postupa u skladu sa tim znacima. Na pešačkom
prelazu, na kome je saobraćaj pešaka regulisan znacima koje daje policijski službenik, pešaci mogu da prelaze
kolovoz samo kad je datim znakom dozvoljen prelaz.
Na pešačkom prelazu, na kome saobraćaj nije regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima ni znacima koje
daje policijski službenik, pešak je dužan da se pre stupanja na pešački prelaz, prethodno uveri da može da pređe
13
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
na bezbedan način, tako da stupanjem na kolovoz ne ugrožava bezbednost saobraćaja. Pešak ne sme stupiti ni
kretati se po kolovozu autoputa ili motoputa. Ova zabrana ne važi za :
1) policijskog službenika tokom obavljanja službene dužnosti,
2) lice koja obavlja uviđaj saobraćajne nezgode ili učestvuje u uviđaju,
3) radnika koji obavlja radove,
4) lice koje obavlja poslove na otklanjanju posledica saobraćajne nezgode ili neispravnosti na vozilu i teretu,
5) lice koje pruža hitnu medicinsku ili prvu pomoć,
6) inspektora za puteve tokom obavljanja službene dužnosti kao i na radnike uprave puta,
7) vozača vozila koje je prinudno zaustavljeno.
Navedena lica i mesta na kojima ona preduzimaju radnje moraju biti obeležena na način da se omogući
bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Ukoliko je saobraćaj na pešačkom prelazu regulisan svetlosnim
saobraćajnim znakovima ili znakovima policijskog službenika, vozač je dužan da svoje vozilo zaustavi ispred
pešačkog prelaza kada mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu datim znakom
dozvoljen prolaz, vozač je dužan da propusti pešaka koji je već stupio na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će
stupiti na pešački prelaz dok mu je svetlosnim saobraćajnim znakom ili znakom policijskog službenika prelaz bio
dozvoljen. Ukoliko se pešački prelaz na ulazu na bočni put, vozač koji skreće na taj put dužan je da skretanje
izvrši na bezbedan način i da propusti pešaka koji je već stupio ili stupa na pešački prelaz ili pokazuje nameru da
će stupiti na pešački prelaz, a po potrebi, zaustavi svoje vozilo. Ukoliko na pešačkom prelazu saobraćaj nije
regulisan uređajima za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova niti znacima policijskih službenika, vozač je
dužan da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi može bezbedno da
zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza i propusti pešaka koji je već stupio ili stupa na pešački prelaz ili pokazuje
nameru da će stupiti na pešački prelaz. Vozač koji skreće na bočni put na čijem ulazu ne postoji pešački prelaz
dužan je da propusti pešake koji su već stupili ili stupaju na kolovoz. Ukoliko su pešaci deca, nemoćna lica, slepe
osobe koje se kreću uz upotrebu belog štapa i/ili psa vodiča, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim
kolicima, ili za kretanje koriste druga ortotičko - protetička pomagala, vozač je obavezan da zaustavi vozilo i da ih
propusti. Vozač ne sme vozilom da preseca organizovanu kolonu pešaka koja se kreće po kolovozu.
Član 24.
Slepa osoba koja samostalno učestvuje u saobraćaju kao pešak, treba da se kreće uz pomoć
belog štapa i/ili obučenog psa vodiča.
Vozilo koje je podešeno da njime upravlja osoba sa invaliditetom može, na zahtev te osobe, biti
označeno nalepnicom čiji izgled, sadržaj, način postavljanja i bliže uslove za izdavanje utvrđuje
ministar nadležan za poslove saobraćaja.8
Oznaku iz stava 2. ovog člana izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Član 25.
Vozač vozila koje obilazi vozilo za javni prevoz putnika, odnosno autobus kojim se obavlja prevoz
putnika za sopstvene potrebe, koje se nalazi na stajalištu, mora da upravlja vozilom tako da ne
ugrožava lice koje u to vozilo ulazi ili izlazi.
Lice iz stava 1. ovog člana, koje zbog ulaska, odnosno izlaska iz vozila treba da stupi na kolovoz,
dužno je da se prethodno uveri da stupanjem na kolovoz ne ometa saobraćaj i ne ugrožava bezbednost
saobraćaja.
Vozač vozila mora da se zaustavi iza vozila iz stava 1. ovog člana, kada lica koja ulaze, odnosno
izlaze iz tog vozila, moraju da pređu preko saobraćajne trake, odnosno biciklističke staze ili trake
kojom se vozilo kreće.
Član 26.
Ukoliko se vozilo za organizovan prevoz dece zaustavlja radi ulaska ili izlaska dece, na putu sa po
jednom saobraćajnom trakom po smeru, vozači ostalih vozila su dužni da se zaustave dok deca ulaze ili
izlaze iz vozila.
Za vreme ulaska i izlaska dece iz vozila, vozač tog vozila mora uključiti sve pokazivače pravca.
Vozilo kojim se vrši organizovan prevoz dece mora biti obeleženo posebnim znakom, koji
propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Bliže propise o izgledu i načinu postavljanja posebnog znaka za obeležavanje vozila kojim se
organizovano prevoze deca donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.9
8
Pravilnik o posebnom znaku za označavanje vozila kojim upravlja lice kome su oštećeni ekstremiteti bitni za
upravljanje vozilom ("Sl. list SFRJ", br. 2/83 i 64/86 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja).
14
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 27.
Vozač je dužan da, u naselju, omogući uključivanje u saobraćaj autobusu koji se propisno
uključuje u saobraćaj sa stajališta.
Član 28.
Vozač ne sme da koristi telefon, odnosno druge uređaje za komunikaciju ukoliko nema, odnosno
ne koristi, opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku za vreme vožnje.
Vozač ne sme da koristi audio, odnosno video uređaje na način da ne čuje zvučne signale drugih
učesnika u saobraćaju, niti da preduzima druge radnje koje ometaju njegovu pažnju pri upravljanju
vozilom.
Lice koje se prevozi vozilom ne sme da ometa vozača u upravljanju vozilom, niti da utiče na njega
da upravlja vozilom na način kojim se umanjuje bezbednost saobraćaja.
Odredbe stava 1. ovog člana koje se odnose na druge uređaje za komunikaciju ne primenjuju se
na vozače vozila sa prvenstvom prolaza, vozače vozila pod pratnjom i vozače auto taksi prevoza u
obavljanju službene dužnosti.
Član 29.
U vozilu se u saobraćaju na putu ne sme koristiti, niti nalaziti, uređaj odnosno sredstvo, kojim se
može otkrivati ili ometati rad uređaja za merenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih uređaja
namenjenih za otkrivanje i dokumentovanje prekršaja.
Zabranjeno je stavljati u promet i reklamirati uređaje i predmete iz stava 1. ovog člana.
Član 30.
Vozač i putnici u motornom vozilu u kome su ugrađeni, odnosno postoje mesta za ugradnju
sigurnosnih pojaseva, dužni su da u saobraćaju na putu koriste sigurnosni pojas na način koji je
predvideo proizvođač vozila.
Kada vozilo učestvuje u saobraćaju na putu, u putničkom, teretnom vozilu i autobusu se mora
nalaziti odgovarajući svetloodbojni prsluk.
------------------------------------------------Sigurnosni pojas služi za sprečavanje nekontrolisanog kretanja tela, u transpotrnim sredstvima (putničkim i
drumskim vozilima). Zakonom je propisano da vozač kao i svi putnici tokom vožnje u motornom vozilu uvek koriste
sigurnosne pojaseve. Sigurnosni pojas je pravilno postavljen samo onda kada je zakopčan pre započinjanja svake
vožnje, na svim sedištima. Prilikom vezivanja treba skinuti postavljenju odeću (jaknu i sl.), koja umanjuje efekat
sigurnosnog pojasa. Posebnu pažnju moraju da obrate trudnice koje treba da zakopčaju pojas, tako što će karlični
pojas postaviti da bude što je moguće niže, da bi se izbegao pritisak na stomak. Na priloženoj šemi jasno
uočavamo da vozač i putnici koji u vozilu ne koriste sigurnosne pojaseve, pri frontalnom udaru u objekat ili
prepreku nastavljaju kretanje kroz vozilo ili ispadaju iz njega (držanjem rukama ili oslonanje nogama o pod ili
upravljac, nemoguće je svladati silu udarca). Obično volan lomi grudni koš, a glava udara u vetrobransko staklo.
Putnici sa zadnjih sedišta preleću prednja sedišta, glavama udaraju u vozača ili suvozača, telom lome prednja
sedista, a može doći i do izletanja iz vozila, najčešće u slučaju male dece.
9
Pravilnik o izgledu i načinu postavljanja znaka za obeležavanje vozila kojim se vrši organizovan prevoz dece
("Službeni glasnik RS", br. 3/2011).
15
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Kretanje putnika u vozilu prilikom čeonog sudara bez i sa sigurnosnim pojasom
Svetloodbojni prsluk mora odgovarati standardu SRPS EN 471:2007 (''Sl.glasnik RS'' br. 39/07).
Član 31.
U motornom vozilu na prednjem sedištu ne sme da se prevozi dete mlađe od 12 godina, kao ni
lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih razloga nije sposobno
da upravlja svojim postupcima.
Dete do tri godine starosti prevozi se u bezbednosnom sedištu, odnosno korpi, osim u vozilima za
javni prevoz putnika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, dete do tri godine, može se prevoziti na prednjem sedištu,
ukoliko se prevozi u bezbednosnom sedištu - korpi, koja je okrenuta suprotno pravcu kretanja vozila,
kada vozilo nema ili je isključen bezbednosni vazdušni jastuk.
Bliže propise o načinu prevoženja dece i uslovima koje mora da ispunjava bezbednosno sedište korpa donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.
------------------------------------------------Deca od 3 do 12 godina se ne moraju smeštati u bezbednosno sedište, ali se ne smeju prevoziti na
prednjem sedištu ili u krilu roditelja, vozača ili suvozača. Pri sudaru dva automobila, čak i pri malim brzinama
povrede deteta mogu biti i smrtonosne ukoliko se dete ne nalazi u dečijem auto sedištu. Pogrešno je verovanje
roditelja da su deca sigurna u njihovim rukama, čak i pri malim brzinama. Ukoliko dođe do sudara, težina tela,
kako deteta tako i roditelja, višestruko se uvećava i nerealno je da će roditelj moći da zadrži dete u naručju.
Takođe, postoji opasnost da roditelj težinom svog tela povredi dete. Rizik da se dete povredi, ukoliko ne sedi u
dečijem sedištu, raste i do 7 puta. Najčešće povrede koje nastaju tom prilikom su povrede glave, jer je ona teža
kod mališana u odnosu na ostale delove tela. Tu spadaju prelomi kostiju lobanje, nagnječenje mozga i ostale
povrede opasne po život. Česte su i povrede grudnog koša i prelomi kostiju. Pored novčane i 30 dana zatvora,
kazne za prevoz dece u krilu ili na prednjim sedištima sledi i 6 kaznenih poena ili oduzimanje vozačke dozvole na
najmanje tri meseca. Kazne mogu biti i veće ako je izazvana saobraćajna nezgoda. Specijalna, bezbednosna dečija
auto sedišta, su dobar način prevencije jer mogu da smanje rizik od povreda i do 70 procenata. Na osnovu novog
Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, koji je
stupio na snagu 4.05.2012. godine, bezbednosna sedišta za decu koja se postavljaju u vozila moraju biti
homologovana u skladu s jednoobraznim tehničkim uslovima(moraju ispunjavati standarde ECE R44.03 i ECE
R44.04) i moraju da budu postavljena na način kako to preporučuju proizvođač dečjeg sedišta i proizvođač vozila.
Sedišta koja se postavljaju u vozila moraju ispunjavati standard za dečija auto sedišta - bezbednosni standardi:
ECE R44.03 i ECE R44.04 (isključivo dozvoljena). Moraju imati narandžastu nalepnicu sa natpisom ECE R 44/03,
koja je znak da je sedište izrađeno u skladu sa najnovijim sigurnosnim propisima (homologacija). Ovakva sedišta,
mogu da izdrže čeoni udar u prepreku pri brzini od 50 km/h i udar od pozadi, pri brzini od 30 km/h. Najveću
sigurnost obezbeđuje najnoviji ISOFIX sistem, koji omogućava ugradnju auto sedišta na unapred predviđena četiri
mesta u automobile čime se izbegava mogućnost nepravilnog nameštanjs ili pogrešne upotrebe auto sedišta. Ovaj
sistem razvija međunarodna organizacija za standardizaciju sa ciljem, da bi ga u budućnosti prilikom proizvodnje
novih automobila upotreblavali svi proizvođači kao jedinstveni sistem ili standard.
Ako automobil ima ispred suvozača sedišta airbag (bezbednosni vazdušni jastuk), tamo se ne sme namestiti
dečje auto sedište.
Tabela kategorija dečijih sedišta prema težini i uzrastu deteta
grup
a
težina
starost
0
do 10 kg
0 do 9 meseci
16
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
0+
do 13 kg
od 9 do 18 meseci
I
9 do 18 kg
9 meseci do 3 god
II
15 do 25 kg
3 do 6 god
III
22 do 36 kg
6 do 12 god
Propisi vezani za prevoz dece u nekim evropskim zemljama:
Austrija – Deca do 14 godina i visine manje od 1.50 m moraju da koriste specijalne pojaseve koji
odgovaraju njihovoj visini ili specijalna dečija sedišta, ili na prednjem ili na zadnjem sedištu. Vozila bez ovakve
zaštite (dvosedi, sportska vozila) ne smeju da se koriste za prevoz dece mladje od 14 godina. Ova obaveza se ne
odnosi na autobuse ili vozila koja se koriste za prevoz školske dece ili u poljoprivrednim vozilima. Dečija sedišta
treba d odgovaraju ECE standardu 44/03 ili 44/04. Deca mladja od 14 godina, ali viša od 1.50 m moraju da koriste
pojaseve za odrasle. Izuzetno je dozvoljeno deci višoj od 1.35 m da koriste pojas sa tri tačke vezivanja bez
specijalne podloške, ali pri tome pojas ne sme da prelazi detetu preko grla i vrata.
Nemačka – Dete ispod 1.50 m visine koje putuje u bilo kakvom tipu vozila mora da sedi u posebnom sedištu
za dete. Tamo gde to nije moguće, dete starije od 3 godine mora da se prevozi na zadnjem sedištu vozila i koristi
sigurnosni pojas ili ostalu bezbednosnu opremu. Dete mladje od 3 godine ne sme se prevoziti u vozilu bez
specijalnog sedišta koje odgovara ECE 44/03 standardu. Obaveza je vozača da obezbedi bezbedan prevoz dece.
Ova obaveza odnosi se i na vozila registrovana u Nemačkoj i na vozila inostranih registracija.
Hrvatska – Deci mladjoj od 12 godina nije dozvoljeno da se nalaze na prednjem sedištu. Jedini izuzetak se
odnosi na decu mladju od 2 godine koja se mogu prevoziti na prednjem sedištu ako su u specijalnom sedištu koje
odgovara njihovoj visini i ako su okrenuta suprotno pravcu kretanja vozila, a da pri tome moraju da budu
deaktivirani vazdušni jastuci. Deca do 5 godina straosti moraju da sede u posebnom sedištu koje odgovara njihovoj
visini na zadnjem sedištu vozila. Deca od 5 do 12 godina moraju da se prevoze na zadnjem sedištu koristeći pojas
sa tri tačke vezivanja sa specijalnom podloškom, ako je neophodna zbog njihove visine.
Slovenija – Sva deca moraju da budu u specijalnim sedištima koja odgovaraju njihovom uzrastu. Deca
starija od 12 godina mogu da koriste pojaseve za odrasle. Zabranjeno je da se na prednjem sedištu prevoze deca
mladja od 12 godina.
Madjarska – Deca niža od 1.50 m moraju da koriste specijalna sedišta odgovarajuća njihovoj težini. Deca
mladja od 3 godine mogu da se voze samo u posebnim sedištima i ne smeju se prevoziti na drugi način, ona se
mogu prevoziti i na prednjem sedištu u posebnom sedištu ako u vozilu nema ili je deaktiviran vazdušni jastuk.
Deca starija od 3 godine, visoka 1.35 m i više mogu da putuju na zadnjem sedištu vozila koristeći sigurnosne
pojaseve.
Italija – Deca do 36 kg i do 150 cm visine koja putuju u vozilima sa italijanskim tablicama moraju da imaju
vezane pojaseve odgovarajuće njihovom uzrastu i visini. Deca do 9 kg moraju da se prevoze na sedištu okrenutom
suprotno od kretanja vozila. Kada su u pitanju vozila registrovana u drugim zemljama, primenjuju se odredbe za
prevoz dece koje su propisan u zemlji iz koje dolazi vozilo.
Grčka – Zabranjeno je da se deca starija od 3 godine i niža od 1.50 m voze na prednjem sedištu vozila.
Deca do 3 godine moraju da koriste dečija sedišta odgovarajuća njihovojh težini u svim automobilima, kombijima,
osim ukoliko se voze na zadnjem sedištu taksija. Dečija sedišta treba d odgovaraju ECE standardu 44/03 ili
novijim. Deca visine 1.35 m i viša mogu da koriste regularne sigurnosne pojaseve. Vožnja dece na prednjem
sedištu u specijalnim dečijim sedištima okrenutim suprotno pravcu kretanja vozila dozvoljena je samo kada je
deaktiviran vazdušni jastuk.
Švajcarska – Deca starija od 12 godina moraju da budu vezana bilo da su na prednjem ili zadnjem sedištu
vozila. Deca do 7 godina moraju da budu u posebnom sedištu koje odgovara njihovoj veličini. Deca izmedju 7 i 12
godina moraju da budu vezana ili u specijalnim sedištima dizajniranim za decu. Od 01. aprila 2010. godine deca do
12 godina moraće da budu u sedištima koja odgovaraju ECE r44.03 standardu. Deca viša od 1.50 m neće biti
uključena u ovu kategoriju.
Bugarska - deca starosti do 3 godine moraju da se prevoze u specijalnim sedištima koja odgovaraju EU
standardu 44/03. Deca starija od 3 godine i niža od 150 cm ne moraju imati posebno sedište, ali se prevoze
isključivo na zadnjem sedištu vozila.
17
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Francuska - Deca ispod 10 godina starosti ne smeju da se prevoze na prednjem sedištu, osim ako ne postoji
zadnje sedište ili ukoliko na zadnjem sedištu već sedi dete mlađe od 10 godina. Deca do 10 godina starosti treba
da sede u sedištu koje odgovara standardima i koje je prilagođeno njihovoj visini. Prema francuskom zakonu, dete
do 13 kg težine mora da se prevozi u sedištu okrenutom u suprotnom smeru od kretanja vozila ili mora da postoji
nosiljka za decu težine do 10 kg. Dete između 9 i 18 kg mora da sedi na posebnom sedištu, a dete od 15 kg i do 10
godina starosti, može da koristi posebno sedište sa pojasom.
Makedonija - deca ispod 12 godina starosti ne smeju da se prevoze na prednjem sedištu.
Crna Gora - deca ispod 12 godina starosti ne smeju da se prevoze na prednjem sedištu.
Holandija - Deca i osobe ispod 18 godina starosti visine do 1.35 m moraju da koriste pojaseve odgovarajuće
njihovoj visini po standardima ECE 44-03. To se odnosi i na prednja i na zadnja sedišta. Deca do 3 godine prevoze
se isključivo u posebnim sedištima.
Rumunija - deca ispod 12 godina starosti ne smeju da se prevoze na prednjem sedištu.
Španija - deca ispod 12 godina i visine do 1,35 m koja se prevoze na prednjem sedištu moraju da koriste
posebne dečije pojaseve, a deca preko 1,35 m visine mogu da koriste sigurnosne pojaseve za odrasle. Deca niža
od 1,35 m koja se prevoze na zadnjem sedištu moraju takođe da budu vezana posebnim dečijim pojasom osim
ukoliko se prevoze taksijem u gradskim sredinama.
Član 32.
Vozač ne sme naglo da menja način vožnje, osim u slučaju izbegavanja neposredne opasnosti.
Vozač koji namerava da pomeri vozilo udesno ili ulevo, menja saobraćajnu traku, pretiče, obilazi,
zaustavlja, skreće, okreće se polukružno, vozi unazad, prestrojava se i sl., sme da otpočne takvu radnju
samo ako se uverio da to može da učini na bezbedan način.
Nakon uveravanja da sme da otpočne željenu radnju vozač je dužan da druge učesnike u
saobraćaju jasno i blagovremeno obavesti o tome, dajući im znak pomoću pokazivača pravca ili, ako
oni ne postoje, odgovarajući znak rukom. Vozač koji pokazivačem pravca daje propisani znak, mora
davati znak za sve vreme vršenja radnje vozilom, a po izvršenoj radnji mora prestati sa davanjem tog
znaka.
2. Uključivanje vozila u saobraćaj
Član 33.
Vozač sme da se uključi vozilom u saobraćaj na putu sa površine na kojoj se ne vrši saobraćaj ili
sa mesta na kome je vozilo bilo zaustavljeno ili parkirano ili da se uključi vozilom u saobraćaj, samo
ako se uverio da time neće ometati ostale učesnike u saobraćaju i o tome obavestio druge učesnike u
saobraćaju.
Kada se vozač uključuje u saobraćaj iz dvorišta, garaže ili druge površine, u uslovima nedovoljne
preglednosti ili vidljivosti, dužan je da bezbedno uključenje izvede uz pomoć lica koje se nalazi na
pogodnom mestu van vozila i koje mu daje odgovarajuće znakove.
3. Kretanje vozila po putu
Član 34.
Za kretanje vozila vozač mora da koristi površinu namenjenu za saobraćaj one vrste vozila kojim
upravlja, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Vozač vozila koji se kreće površinom koja nije namenjena za saobraćaj te vrste vozila, ako je
ovim zakonom to dozvoljeno, obavezan je da upravlja vozilom sa naročitom pažnjom.
Član 35.
Vozilo se kreće desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.
Vozač je dužan da vozilo u kretanju drži što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od
nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i na stanje i osobine puta, ne ugrožava
druge učesnike u saobraćaju i ne izlaže sebe opasnosti.
Na putu u naselju sa najmanje dve saobraćajne trake za isti smer, vozač može da se kreće
vozilom saobraćajnom trakom koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne ometa vozila koja
se kreću iza njegovog vozila.
Odredba stava 3. ovog člana ne odnosi se na vozača teretnog vozila čija je najveća dozvoljena
masa veća od 3.500 kg, vozača vozila koje na ravnom putu ne može razviti brzinu veću od 40 km/h i
na vozača vozila koje nije motorno vozilo, osim na delu puta ispred raskrsnice ili drugog mesta na
kome vozilo skreće ulevo, odnosno kada vrši preticanje ili obilaženje.
Član 36.
18
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Na putu za saobraćaj vozila u oba smera na kome postoje najmanje četiri saobraćajne trake,
vozač ne sme vozilom da se kreće, odnosno prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobraćaj vozila
iz suprotnog smera.
Na putu za saobraćaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobraćajne trake, vozač ne sme
vozilom da se kreće saobraćajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu kretanja vozila.
Na putu na kome su kolovozne trake fizički odvojene jedna od druge, vozač ne sme vozilom da se
kreće kolovoznom trakom namenjenom za saobraćaj vozila iz suprotnog smera.
Na putu za saobraćaj vozila u jednom smeru, vozač ne sme vozilom da se kreće u zabranjenom
smeru.
Ukoliko je na putu sa više saobraćajnih traka za kretanje u istom smeru onemogućen saobraćaj
na jednoj od traka ili se traka završava, vozač koji se kreće u istom smeru, u saobraćajnoj traci pored,
dužan je da omogući uključivanje jednog vozila u traku kojom se on kreće.
Član 37.
Vozač ne sme da se kreće vozilom unazad.
Kretanje vozilom unazad dozvoljeno je isključivo na kratkom delu puta, onom stranom kolovoza
kojom se do tada vozilo kretalo unapred ako se time ne ugrožavaju niti ometaju drugi učesnici u
saobraćaju.
Kretanje vozila unazad nije dozvoljeno na nepreglednom delu puta, pri smanjenoj vidljivosti, u
tunelima, na delu puta gde je zabranjeno zaustavljanje i na prelazima preko železničke pruge.
Član 38.
Vozač ne sme naglo da uspori vozilo, osim u slučaju izbegavanja neposredne opasnosti.
Vozač koji znatno usporava vozilo dužan je da to učini na način kojim neće ugroziti, odnosno
ometati vozače koji se kreću iza njega.
Član 39.
Tramvajskom bašticom, odnosno saobraćajnom trakom namenjenom za kretanje vozila za javni
prevoz putnika, dozvoljen je saobraćaj vozila sa prvenstvom prolaza i vozila pod pratnjom.
Član 40.
Za vožnju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u širini
od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza.
------------------------------------------------Bicikljista koji tokom vožnje ne nosi kacigu na glavi ili ima slušalice audio-uređaja u oba uva ili ostavi bicikl
da može da padne i time omete saobraćaj kazniće se na licu mesta novčanom kaznom od 3.000 dinara.
4. Nasilnička vožnja
Član 41.
Nasilnička vožnja je postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja,
odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju.
Pod nasilničkom vožnjom smatra se i:
1) kada vozač dva ili više puta prođe svetlosni saobraćajni znak kada mu je tim znakom
zabranjen prolaz, ako između dva uzastopna prolaska nije prošlo više od 10 minuta,
2) kada vozač izvrši preticanje kolone vozila pri čemu svojim vozilom prelazi ili se kreće po
neisprekidanoj uzdužnoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima kretanja.
------------------------------------------------Pod nasilničkom vožnjom se smatra kada vozač dva ili više puta prođe kroz crveno svetlo i ako između dva
uzastopna prolaska nije prošlo više od 10 minuta. Nasilnička vožnja je i kada vozač izvrši preticanje kolone vozila
pri čemu svojim vozilom prelazi ili se kreće po neisprekidanoj uzdužnoj beloj liniji na kolovozu koja razdvaja
saobraćajne trake. Preticanje preko pune linije, prolazak na crveno svetlo semafora, vožnja brzinom većom od 50
kilometara po satu od dozvoljene mogu, po novom zakonu o saobraćaju, vozača odvesti u zatvor. Sve ovo se
smatra nasilničkom vožnjom kojom vozač može dobiti od 15 do 17 kaznenih poena, kaznu do 60 dana zatvora i
zabranu upravljanja automobilom od najmanje devet meseci. Nasilnička vožnja podrazumeva postupanje vozača
koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja. Pod pojmom nasilnička vožnja podrazumeva se i kada vozač
ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju. Ovo podrazumeva da se nasilničkom vožnjom
mogu okarakterisati ona inkriminisana ponašanja vozača koja u sebi sadrže bar jedan ili oba navedena elementa,
odnosno ponašanja koja sa velikom pouzdanošću mogu dovesti do saobraćajne nezgode. Zakon pod terminom
nasilnička vožnja podrazumeva prolazak kroz dva crvena svetla za manje od 10 minuta i preticanje kolone vozila
preko pune linije, ali bi sudovi trebalo da iskristališu šta je u praksi nasilnička vožnja. Primera radi, ako neko vozi
19
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
noću u smeru suprotnom od dozvoljenog sa ugašenim svetlima, on će platiti dve kazne - za vožnju sa ugašenim
svetlima i za vožnju u suprotnom smeru - iako je očigledno da se tu radi o nasilničkoj vožnji. Takođe, ko parkira
nasred prometne raskrsnice ili na šinama platiće samo za nepropisno parkiranje. Ima mnogo primera, ali se oni ne
mogu svi staviti u zakon. Na policiji i na sudovima je da uzmu sve okolnosti u obzir i da širi spektar prekršaja
podvedu pod nasilničku vožnju.
Dve su osnovne odrednice, koje bi trebalo uzeti u obzir kada se odlučuje o tome šta je nasilnička vožnja. U
praksi, to znači da :
1) vozač ne pokazuje obzir za bezbednost drugih, odnosno da ne haje za živote ostalih učesnika u
saobraćaju,
2) i da je načinio vrlo grub prekršaj.
Nije ista težina prekršaja kada vozač prođe ulicom u zoni škole velikom brzinom u vreme kad deca imaju
časove i kada prođe brzo istom tom ulicom u tri sata ujutru, kada u tu nema nikog, sve okolnosti treba uzeti u
obzir.
5. Brzina
Član 42.
Vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti,
preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim
uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim
okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne
ugrožava bezbednost saobraćaja.
Ako vozač vozi sporo u meri u kojoj ometa normalan saobraćaj, dužan je da na prvom
odgovarajućem mestu omogući da ga drugo vozilo bezbedno pretekne, obiđe ili prođe.
Sve odredbe ovog zakona koje se odnose na brzinu primenjuju se na trenutno izmerenu brzinu i
srednju (prosečnu) brzinu.
Član 43.
Na putu u naselju, vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od 50 km/h, odnosno
brzinom većom od brzine dozvoljene postavljenim saobraćajnim znakom za celo naselje ili njegov deo.
Izuzetno, na putu u naselju, čiji saobraćajno-tehnički elementi to omogućavaju, može da se
saobraćajnim znakom dozvoli kretanje vozilom brzinom i do 80 km/h.
------------------------------------------------Na putu u naselju, vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od 50 km/h, ili brzinom većom od
brzine dozvoljene postavljenim saobraćajnim znakom za celo naselje ili njegov deo. Na putu u naselju, čiji
saobraćajno-tehnički elementi to omogućavaju, može da se saobraćajnim znakom dozvoli kretanje vozilom brzinom
i do 80 km/h.
Član 44.
Na putu van naselja vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od:
1) 120 km/h na auto-putu,
2) 100 km/h na motoputu,
3) 80 km/h na ostalim putevima.
Na putu van naselja vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od brzine dozvoljene
saobraćajnim znakom.
Član 45.
Brzina kretanja vozila na putevima prema vrsti vozila ograničava se na:
1) 80 km/h - za autobuse i autobuse sa priključnim vozilom za prevoz tereta kao i za teretna
motorna vozila čija najveća dozvoljena masa nije veća od 7.500 kg, osim na autoputu gde je najveća
dozvoljena brzina 100 km/h,
2) 80 km/h - za motorna vozila koja vuku priključno vozilo za stanovanje (karavan),
3) 70 km/h - za autobuse kada se vrši organizovani prevoz dece, za zglobne autobuse bez mesta
za stajanje, za teretna motorna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 7.500 kg i za teretna
motorna vozila sa priključnim vozilom, osim na autoputu gde je najveća dozvoljena brzina 90 km/h,
4) 50 km/h - za autobuse sa priključnim vozilom za prevoz lica, za gradske autobuse, autobuse
koji, pored ugrađenih sedišta imaju i određena mesta za stajanje,
5) 40 km/h - za traktore, odnosno 30 km/h kada se u priključnom vozilu koje vuče traktor
prevozi najmanje jedno lice,
6) 20 km/h - za turistički voz i radnu mašinu na kojoj se prevoze lica.
20
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
U teretna vozila i skupove vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 3500 kg i u autobuse mora
biti ugrađen ispravan graničnik brzine.
------------------------------------------------"Graničnik brzine" je uređaj, dograđen na pogonski agregat ili je sastavni deo sistema za upravljanje
pogonskim agregatom, koji je namenjen da ograničava najveću brzinu kretanja motornih vozila. U teretna vozila i
skupove vozila čija najveća dozvoljena masa prelazi 3,5 t i autobuse mora biti ugrađen ispravan, tipski odobren
graničnik brzine. Nakon ugradnje graničnika brzine, opravke, promena u broju impulsa ili obima pneumatika,
odnosno nakon opravki na sistemu za dovod goriva vrši se kontrola usklađenosti brzine određene graničnikom
brzine sa vrednošću brzine upisanom na informativnoj nalepnici ili pločici. Periodične kontrole ispravnosti rada
graničnika brzine obavljaju se istovremeno sa periodičnom kontrolom tahografa.
6. Skretanje
Član 46.
Vozač vozila koji skreće udesno dužan je da skretanje izvrši krećući se krajnjom saobraćajnom
trakom koja se proteže uz desnu ivicu kolovoza, ako saobraćajnim znakom nije drugačije određeno.
Vozač vozila koji skreće ulevo dužan je da skretanje izvrši krećući se krajnjom levom
saobraćajnom trakom koja se proteže uz razdelnu liniju, odnosno saobraćajnom trakom koja se proteže
uz levu ivicu puta sa jednosmernim saobraćajem, ako saobraćajnim znakom nije drukčije određeno.
Vozač vozila koji skreće udesno dužan je da propusti vozilo koje se kreće sa njegove desne
strane, saobraćajnom trakom za vozila javnog prevoza putnika.
7. Prvenstvo prolaza
Član 47.
Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, vozač je dužan da propusti vozilo koje dolazi sa
njegove desne strane.
Vozač vozila koji na raskrsnici skreće ulevo, dužan je da propusti vozilo koje, dolazeći iz
suprotnog smera na raskrsnici zadržava pravac kretanja ili skreće udesno, ako saobraćajnim znakom
nije drukčije određeno.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, tramvaj u svim slučajevima ima prvenstvo prolaza, ako
saobraćajnim znakom nije drukčije određeno.
Vozač koji ulazi vozilom na put sa prvenstvom prolaza dužan je da propusti sva vozila koja se
kreću tim putem.
Vozač je dužan da propusti sva vozila koja se kreću putem na koji se uključuje i kada taj put nije
saobraćajnim znakom označen kao put sa prvenstvom prolaza, ako vozilom ulazi sa zemljanog puta na
put sa savremenim kolovoznim zastorom ili ako na put ulazi sa površine na kojoj se ne vrši javni
saobraćaj.
Vozač koji pri skretanju vozila preseca biciklističku stazu ili traku, dužan je da propusti vozila
koja se kreću stazom, odnosno trakom.
------------------------------------------------Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, vozač je dužan da propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne
strane. Vozač vozila koji na raskrsnici skreće ulevo, dužan je da propusti vozilo koje, dolazeći iz suprotnog smera
na raskrsnici zadržava pravac kretanja ili skreće udesno, ako saobraćajnim znakom nije drukčije određeno.
Tramvaj u ovim slučajevima ima prvenstvo prolaza, ako saobraćajnim znakom nije drukčije određeno. Vozač koji
pri skretanju vozila preseca biciklističku stazu ili traku, dužan je da propusti vozila koja se kreću stazom, odnosno
trakom.
8. Saobraćaj na raskrsnici
Član 48.
Vozač koji se približava raskrsnici dužan je da prilagodi vožnju uslovima saobraćaja na
raskrsnici, a naročito da vozi brzinom pri kojoj može da se zaustavi i propusti vozila koja na raskrsnici
imaju prvenstvo prolaza.
Vozač je dužan da, na dovoljnom odstojanju pred raskrsnicom, vozilom izvrši prestrojavanje i
zauzme položaj na saobraćajnoj traci predviđenoj za prolazak kroz raskrsnicu u smeru u kojem želi
nastaviti kretanje.
Član 49.
Vozač ne sme vozilom da uđe u raskrsnicu, iako ima prvenstvo prolaza ili mu je semaforom to
dozvoljeno, ako će se zbog gustine saobraćaja zaustaviti na raskrsnici ili pešačkom prelazu, i time
ometati ili onemogućiti saobraćaj vozila, odnosno pešaka.
-------------------------------------------------
21
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Kazna je 5.000 dinara, ali postoji nedomica kod situacije kada vozač zaustavi vozilo u raskrsnici radi
propuštanja pešaka i namere poštovanja prolaska prilikom skretanja u levo.
9. Polukružno okretanje
Član 50.
Vozač ne sme da vrši polukružno okretanje vozila u tunelu, na mostu, vijaduktu, podvožnjaku,
nadvožnjaku, kao i u uslovima smanjene vidljivosti, odnosno na mestu gde je nedovoljna preglednost,
kao i na delu puta koji nema dovoljnu širinu za polukružno okretanje tog vozila.
------------------------------------------------Postavlja se pitanje zašto je uopšte dozvoljeno polukružno okretanje, jer je polukružno okretanje postupak
gde vozilo ostaje na putu - pravcu koji je imao do tada, ali menja smer kretanja. radnja se može izvesti sa ili bez
manervisanja.
10. Mimoilaženje
Član 51.
Prilikom mimoilaženja vozač je dužan da sa svoje leve strane ostavi dovoljno rastojanja između
svog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi, po potrebi i da vozilo pomeri ka desnoj ivici kolovoza.
Pri mimoilaženju sa pešakom, vozač je dužan da drži bezbedno rastojanje između vozila i pešaka.
Ukoliko zbog prepreke na putu ili drugih učesnika u saobraćaju vozač ne može da postupi po
odredbi stava 1. ovog člana, dužan je da uspori kretanje svog vozila i da ga, po potrebi, zaustavi da bi
propustio vozilo iz suprotnog smera.
Ukoliko je zbog nedovoljne širine puta ili prepreke mimoilaženje onemogućeno, vozač kojem je
to, s obzirom na karakteristike i stanje puta i okolnosti saobraćaja, lakše da izvede, dužan je da se prvi
zaustavi i po potrebi, kretanjem unazad ili na drugi način, pomeri svoje vozilo i zauzme na putu položaj
koji omogućava mimoilaženje.
Kada na raskrsnici vozila dolaze iz suprotnih smerova i skreću u levo, vozač mimoilazi vozilo iz
suprotnog smera tako što ga propušta sa svoje desne strane.
Član 52.
Na delu puta koji je saobraćajnim znakom označen kao opasan uspon, odnosno kao opasna
nizbrdica, na kome je mimoilaženje vozila nemoguće ili je veoma otežano, vozač vozila koje se kreće
niz nagib dužan je da zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu ako primeti da mu drugo vozilo ide u
susret uz nagib.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, vozač koji se kreće uz nagib dužan je da zaustavi svoje vozilo
ako ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje, koje omogućava bezbedno mimoilaženje i ako bi,
u slučaju da tako ne postupi, mimoilaženje zahtevalo kretanje unazad jednog od vozila.
Na putu iz stava 1. ovog člana, kada jedno od vozila koja se mimoilaze mora da se kreće unazad,
kretaće se unazad:
1) svako vozilo koje se susrelo sa vozilom koje vuče priključno vozilo,
2) teretno vozilo koje se susrelo sa autobusom,
3) vozilo koje se susrelo sa vozilom više vrste,
4) ako se mimoilaze vozila iste vrste - vozilo koje se kreće niz nagib, osim ako je, s obzirom na
uslove i položaj vozila na putu, lakše da to učini vozač vozila koje se kreće uz nagib.
U smislu stava 3. tač. 3) i 4) ovog člana, vozila se klasifikuju od niže ka višoj vrsti na sledeći
način: motocikli kao i mopedi, tricikli i četvorocikli, putničko vozilo, traktor, radna mašina, teretno
vozilo, autobus i skup vozila.
11. Preticanje i obilaženje
Član 53.
Preticanje i obilaženje vrši se sa leve strane vozila koje se pretiče.
Preticanje mora da se vrši sa desne strane ako je vozilo na kolovozu zauzelo takav položaj i
njegov vozač daje takav znak da se sa sigurnošću može zaključiti da to vozilo skreće ulevo.
Tramvaj koji se kreće po šinama postavljenim na sredini kolovoza sme da se pretiče samo sa
desne strane, ako između njega i desne ivice kolovoza postoji saobraćajna traka.
Na putu na kome postoje najmanje dve saobraćajne trake namenjene za saobraćaj vozila u istom
smeru, na kome su kolone vozila, brže kretanje vozila u jednoj traci od kretanja vozila u drugoj traci ne
smatra se preticanjem.
Na putu u naselju na kome postoje najmanje dve saobraćajne trake namenjene za saobraćaj
vozila u istom smeru, prolaženje sa desne strane vozila koje se ne kreće krajnjom desnom
saobraćajnom trakom, ne smatra se preticanjem.
22
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
------------------------------------------------Obilaženje je prolazak vozila pored nekog objekta (vozilo, pešak, stena, rupa na kolovozu kontejner i sl.)
koji se nalazi na istoj saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće. Obilazenje je opasna radnja u saobraćaju i treba je
izvoditi samo ako je bezbedna kako po vozača tako i po druge učesnike u saobraćaju. Obilaženje se sme izvoditi
samo ako se ne ugrožavaju ostali učesnici u saobraćaju i preko pune linije. Vozilo javnog gradskog prevoza putnika
koje se zaustavilo na stajalištu, da primi putnike, ne sme se obilaziti preko pune linije, jer se ono nije zaustavilo
usled kvara, vec zbog stajališta. Takva vozila se smeju obilaziti samo na mestima gde je isprekidana linija i uz
povećanu opreznost.
Preticanje je prolaženje vozilom pored drugog vozila koje se kreće u istom smeru. Preticanje i obilaženje su
uslovne radnje i vozač sme da ih uradi samo ako time ne ometa normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog
smera i ako na putu ima dovoljno prostora za bezbedno izvođenje tih radnji. Vozač kome je dat znak za preticanje
s njegove leve strane dužan je da pomeri svoje vozilo ka desnoj ivici kolovoza. Ako zbog nedovoljne sirine
kolovoza ili njegovog stanja nije moguće preticanje bez ugrožaavanja bezbednosti saobraćaja, vozač vozila koje se
kreće sporije nego vozila koja se kreću neposredno iza njega dužan je da pomeri svoje vozilo što vise udesno, a
ako to nije dovoljno da, čim mu to bude moguće, zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu da bi propustio brza
vozila. Pošto izvrši preticanje ili obilaženje jednog ili više vozila, vozač je dužan, čim bude moguće da to izvrši bez
ometanja ili ugrožavanja ostalih učesnika u saobraćaju, da vozilom ponovo zauzme polozaj na saobraćajnoj traci
kojom se kretao pre preticanja, odnosno obilazenja. Vozač vozilom ne sme da pretiče drugo vozilo osim bicikla,
bicikla sa motorom i motocikla bez bočne prikolice na kolovozu sa dve saobracajne trake u oba smera.
Član 54.
Vozač kome je dat znak za preticanje dužan je da pomeri svoje vozilo ka desnoj ivici kolovoza.
Vozač ne sme da povećava brzinu kretanja svog vozila dok ga drugo vozilo pretiče.
Član 55.
Preticanje ili obilaženje vozač sme da vrši samo ako time ne ometa normalno kretanje vozila koja
dolaze iz suprotnog smera kada na putu ima dovoljno prostora za bezbedno izvođenje tih radnji.
Vozač ne sme da vrši preticanje ili obilaženje kada time može ugroziti druge učesnike u
saobraćaju.
Vozač ne sme vozilom da započne preticanje ili obilaženje:
1) kolone vozila,
2) ako je vozač koji se kreće iza njega otpočeo preticanje ili obilaženje,
3) ako je vozač ispred njega na istoj saobraćajnoj traci dao znak za preticanje ili obilaženje,
4) ako bi time ugrozio bezbednost saobraćaja ili ometao saobraćaj iz suprotnog smera,
5) ako po izvršenom preticanju ili obilaženju ne bi mogao da se vrati u saobraćajnu traku kojom
se kretao pre toga bez ometanja ili ugrožavanja ostalih učesnika u saobraćaju,
6) zaustavnom trakom,
7) na početku prevoja, na prevoju, ispred i u nepreglednoj krivini, osim na kolovozu sa najmanje
dve saobraćajne trake za kretanje vozila u istom smeru,
8) u tunelu, osim u tunelu sa najmanje dve saobraćajne trake za kretanje vozila u istom smeru,
9) vozila koje se približava pešačkom prelazu ili ga prelazi,
10) vozila koje se zaustavilo i zaustavlja radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu,
11) na prelazu puta preko železničke ili tramvajske pruge,
12) kolone vozila pod pratnjom,
13) saobraćajnom trakom za spora vozila,
14) na mestu gde je to zabranjeno saobraćajnom signalizacijom,
15) na način da prelazi vozilom preko neisprekidane uzdužne linije pri čemu koristi saobraćajnu
traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera.
Obilaženje zaustavljene kolone na putu je zabranjeno ako se vozač nakon obilaženja ne bi mogao
bezbedno uključiti na saobraćajnu traku namenjenu kretanju vozila u smeru u kome se on kreće.
Izuzetno, obilaženje u slučaju iz stava 3. tačka 15) ovog člana je dozvoljeno, pod uslovima iz
stava 1. ovog člana.
Vozač koji pretiče dužan je da svoje vozilo drži na potrebnom rastojanju i odstojanju od vozila
koje pretiče, tako da ga ne ometa niti ugrožava druge u saobraćaju.
Član 56.
Posle preticanja ili obilaženja vozač je dužan da se, bez ometanja ili ugrožavanja ostalih učesnika
u saobraćaju, vrati u saobraćajnu traku kojom se kretao pre toga.
Član 57.
23
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Vozač ne sme da pretiče drugo vozilo neposredno ispred raskrsnice ili na raskrsnici koja nije sa
kružnim tokom saobraćaja.
Neposredno ispred raskrsnice i na raskrsnici vozač u slučaju kada se kreće putem sa prvenstvom
prolaza, sme da pretiče:
1) vozilo koje skreće u levo, a pretiče se sa desne strane
2) vozilo koje skreće u desno, ali da pri tom svojim vozilom ne prelazi na deo kolovoza namenjen
za saobraćaj vozila iz suprotnog smera,
3) vozilo koje se kreće na putu sa prvenstvom prolaza,
4) vozilo koje se kreće raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim
znakovima ili znacima koje daje policijski službenik,
5) bicikl, moped ili motocikl.
Član 58.
Ako se na sredini kolovoza nalazi površina koja nije namenjena za saobraćaj vozila, objekat ili
uređaj, vozila moraju da ih obilaze sa desne strane.
Površine, objekti ili uređaji iz stava 1. ovog člana koji se nalaze na sredini puta sa jednosmernim
saobraćajem mogu da se obilaze sa obe strane, ako saobraćajnim znakom nije drugačije određeno.
12. Zvučni i svetlosni znaci upozorenja
Član 59.
Vozač je dužan da upotrebi zvučni znak upozorenja kada to zahtevaju razlozi bezbednosti
saobraćaja, a naročito:
1) na putu van naselja zbog upozorenja drugom učesniku u saobraćaju da želi da ga pretekne ili
obiđe, ako bi bez tog znaka postojala opasnost nastanka saobraćajne nezgode,
2) ako se pored kolovoza nalazi dete koje ne obraća pažnju na kretanje vozila,
3) na putu van naselja pre ulaska u nepreglednu i uzanu krivinu ili dolaska na prevoj, gde je
mimoilaženje otežano.
Vozač je dužan da zvučni znak upozorenja daje u meri koja je dovoljna da se drugi učesnici u
saobraćaju upozore.
Vozač ne sme da upotrebljava zvučni znak promenljive frekvencije, osim u slučajevima
predviđenim ovim zakonom.
Član 60.
Svetlosni znak upozorenja daje se uzastopnim ili naizmeničnim paljenjem dugih svetala, vodeći
računa da se time ne zaslepljuju vozači koji dolaze iz suprotnog smera.
Vozač može noću, umesto zvučnog znaka upozorenja, da upotrebi svetlosni znak upozorenja. Taj
znak vozač može da upotrebi i u naselju prilikom preticanja drugog vozila.
Svetlosni znak upozorenja vozač može da upotrebi i danju, ako takav način upozorenja više
odgovara uslovima na putu.
Član 61.
Vozač vozila je dužan da na javnom putu uključi sve pokazivače pravca na vozilu, ukoliko je
propisana obaveza postojanja takvog uređaja za to vozilo:
1) za vreme ulaska ili izlaska putnika,
2) ako upozorava druge učesnike na opasnost u saobraćaju,
3) u uslovima izrazito smanjene vidljivosti (gusta magla, dim i sl.),
4) ako je poslednji u koloni vozila koja se zaustavila na putu izvan naselja, osim ako je kolona
zaustavljena zbog postupanja po saobraćajnom znaku ili pravilu saobraćaja,
5) ako se kreće unazad,
6) ako se zaustavi na kolovozu, osim prilikom parkiranja na obeleženom parkingu, odnosno zbog
postupanja po saobraćajnom znaku ili pravilu saobraćaja.
13. Zaustavljanje i parkiranje
Član 62.
Vozač ne sme da zaustavi, odnosno parkira vozilo na mestu na kome bi ono ugrožavalo
bezbednost drugih učesnika u saobraćaju ili predstavljalo smetnju za normalno odvijanje saobraćaja ili
kretanje pešaka.
Odredbe ovog zakona o zaustavljanju i parkiranju ne primenjuju se na policijske službenike u
obavljanju službene dužnosti ako bi obaveza poštovanja odredbi o zabrani zaustavljanja ili parkiranja
vozila omela uspešno obavljanje službene dužnosti.
-------------------------------------------------
24
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Zaustavljanje vozila – je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do tri minuta, pri čemu vozač ne
napušta vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj.
Parkiranje vozila, je svaki prekid kretanja vozila, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se
reguliše saobraćaj, koje se ne smatra zaustavljanjem (zaustavljanje duže od 3 min ili ako vozač napusti vozilo bez
obzira na trajanje. Vozač ne sme da zaustavi, odnosno parkira vozilo na mestu na kome bi ono ugrožavalo
bezbednost drugih učesnika u saobraćaju ili predstavljalo smetnju za normalno odvijanje saobraćaja ili kretanje
pešaka. Zaustavljeno ili parkirano vozilo na kolovozu, noću i u uslovima smanjene vidljivosti, mora imati uključena
poziciona, odnosno parkirna, svetla. U naselju je dovoljno da vozilo ima uključena poziciona, odnosno parkirna
svetla na onoj strani vozila koja je okrenuta prema sredini puta. Prilikom zaustavljanja ili parkiranja vozila na
javnom putu moraju biti uključena sva četiri pokazivača pravca - migavca. Odredbe zakona o zaustavljanju i
parkiranju ne primenjuju se na policijske službenike u obavljanju službene dužnosti ako bi obaveza poštovanja
odredbi o zabrani zaustavljanja ili parkiranja vozila omela uspešno obavljanje službene dužnosti. Ovo izaziva i
najviše polemike jer nema tačne definicije šta je to ''uspešno obavljanje službene dužnosti''. Zakonodavac ništa ne
kaže o tome da bi bar ta vozila morala imati upaljena rotaciona svetala što bi značilo da su na zadatku. Ovako
ispada da moguće doći do zloupotrebe službenog vozila od strane organa MUP-a koja ih često koriste za privatne
potrebe ne obazirući se na propise koji važe za sve ostale građane. Vozač koji je zbog neispravnosti na vozilu,
saobraćajne nezgode ili drugog opravdanog razloga, prinuđen da vozilo zaustavi na kolovozu, dužan je da
preduzme određene mere (da spreči samopokretanje vozila, da obezbedi vozilo od neovlašćene upotrebe) da ne bi
svojim vozilom doveo u opasnost druga vozila i da ga što pre ukloni sa kolovoza. Vozilo treba zaustaviti ili parkirati
uz desnu ivicu kolovoza i obezbediti - povući parkirnu(ručnu) kočnicu i zaključati auto Na javnom putu van naselja,
vozač koji zaustavlja ili parkira vozilo dužan je da uvek kad za to postoji mogućnost, zaustavi ili parkira vozilo van
kolovoza. Vozač koji zaustavlja ili parkira vozilo na javnom putu dužan je da ga zaustavi, odnosno parkira,
neposredno uz desnu ivicu kolovoza, a na javnom putu na kome se saobraćaj odvija samo u jednom smeru, sme
da ga zaustavi, odnosno parkira, uz desnu ili levu ivicu kolovoza. U jednosmernoj ulici vozilo se može zaustaviti ili
parkirati uz desnu ili levu ivicu kolovoza Ukoliko se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili druge šine, vozač
ne sme da zaustavi ili parkira vozilo Vozač može da zaustavi ili parkira vozilo na mestima koja se nalaze na sredini
kolovoza, samo ako su ta mesta obeležena saobraćajnim znakom kao mesta za parkiranje vozila. Prilikom
parkiranja vozač je dužan da vozilo parkira na jednom parking mestu predviđenom za parkiranje te vrste vozila Na
zaustavljenom ili parkiranom vozilu ne smeju da se otvaraju vrata, ako se time ometa kretanje drugih učesnika u
saobraćaju ili ugrožava bezbednost saobraćaja.
Član 63.
Vozač koji je zbog neispravnosti na vozilu, saobraćajne nezgode ili drugog opravdanog razloga,
prinuđen da vozilo zaustavi na kolovozu, dužan je da preduzme mere iz člana 68. ovog zakona da
vozilom ne dovede u opasnost druga vozila i da ga što pre ukloni sa kolovoza.
Ukoliko je vozač zbog neispravnosti na vozilu, saobraćajne nezgode ili iz drugog opravdanog
razloga, prinuđen da vozilo zaustavi na šinama, dužan je da ga sa šina odmah ukloni, a ako to nije
moguće, da odmah preduzme potrebne mere da vozači šinskog vozila na vreme budu upozoreni na
opasnost.
------------------------------------------------Vozač je dužan da motorno, odnosno priključno vozilo, osim motocikla bez bočnog sedišta i mopeda, koje je
zaustavljeno na kolovozu obeleži sigurnosnim trouglom i moraju biti uključeni svi pokazivači pravca, u sledećim
slučajevima: 1) kada je bio prinuđen da svoje vozilo zaustavi na pešačkom prelazu i na prelazu biciklističke staze
preko kolovoza kao i na odstojanju, manjem od pet metara od tih prelaza, osim u slučaju kad se nalazi na parkingu
rezervisanom za određene korisnike, 2) kada je vozilo zaustavljeno na kolovozu na takvom mestu da vozači vozila
koja se kreću istim smerom ne mogu ili teško mogu blagovremeno da ga uoče, 3) na putu van naselja, kao i na
putu u naselju noću ili u uslovima smanjene vidljivosti kada je mesto na kome se vozilo zaustavlja nedovoljno
osvetljeno. Sigurnosni trougao postavlja se na kolovoz iza zaustavljenog vozila, u vertikalnom položaju i na
udaljenosti koja na putu van naselja ne može biti manja od 50 metara, a u naselju 10 metara, tako da vozač koji
nailazi iz smera na kome je znak postavljen može blagovremeno da zaustavi svoje vozilo, odnosno da bezbedno
obiđe zaustavljeno vozilo. Kada se radi o obeležavanju vozila sigurnosnim trouglom u naselju, noću, pored trougla,
na vozilu se moraju upaliti i sva četiri pokazivača pravca i poziciono svetlo na levoj strani vozila, onoj koja je
okrenuta ka sredini kolovoza Kada je na putu zaustavljena kolona motornih vozila, umesto jednog znaka na
kolovoz se postavljaju dva znaka, jedan pored drugog. Ako se vozač nalazi van svog vozila, na kolovozu, dužan je
da nosi svetloodbojni prsluk. Sigurnosni trougao se postavlja iza zaustavljenog vozila, u vertikalnom položaju na
udaljenosti ne manjoj od 50 m i 1 m od ivice kolovoza , na putu van naselja. Ukoliko je vozilo zaustavljeno iza
nepregledne krivine, sigurnosni trougao treba postaviti tako da bude uočljiv i da na vreme obaveštava druge
25
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
učesnike , odnosno pre pocetka krivine. Ako je u motornom vozilu ugrađen uređaj za istovremeno uključivanje svih
pokazivača pravaca, u slučaju prinudnog zaustavljanja vozila, taj uređaj mora biti uključen.
Član 64.
Na javnom putu van naselja, vozač koji zaustavlja ili parkira vozilo dužan je da uvek kad za to
postoji mogućnost, zaustavi ili parkira vozilo van kolovoza.
Vozač koji zaustavlja ili parkira vozilo na javnom putu dužan je da ga zaustavi, odnosno parkira,
neposredno uz desnu ivicu kolovoza, a na javnom putu na kome se saobraćaj odvija samo u jednom
smeru, sme da ga zaustavi, odnosno parkira, uz desnu ili levu ivicu kolovoza.
Ukoliko se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili druge šine, vozač ne sme da zaustavi ili
parkira vozilo.
Vozač može da zaustavi ili parkira vozilo na mestima koja se nalaze na sredini kolovoza, samo
ako su ta mesta obeležena saobraćajnim znakom kao mesta za parkiranje vozila.
Član 65.
Prilikom parkiranja vozač je dužan da vozilo parkira na jednom parking mestu predviđenom za
parkiranje te vrste vozila.
Na zaustavljenom ili parkiranom vozilu ne smeju da se otvaraju vrata, ako se time ometa
kretanje drugih učesnika u saobraćaju ili ugrožava bezbednost saobraćaja.
Član 66.
Vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo:
1) na pešačkom prelazu i na prelazu biciklističke staze preko kolovoza kao i na odstojanju,
odnosno rastojanju manjem od pet metara od tih prelaza,
2) na prelazu puta preko železničke pruge, odnosno tramvajskih šina i na rastojanju, odnosno
odstojanju manjem od pet metara od prelaza, kao i u blizini železničke pruge, odnosno tramvajskih
šina, ako se time sprečava saobraćaj vozila koja se kreću po šinama,
3) na raskrsnici i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od pet metara od najbliže ivice
poprečnog kolovoza,
4) u tunelu, u podvožnjaku, u galeriji, na mostu, na nadvožnjaku,
5) u blizini vrha prevoja ili u krivini gde je preglednost puta nedovoljna ili se obilaženje vozila ne
može izvršiti bez opasnosti,
6) na delu puta gde bi širina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do
neisprekidane uzdužne linije na kolovozu, suprotne ivice kolovoza ili prepreke na putu bila manja od tri
metra,
7) na mestu na kome bi zaklanjalo saobraćajni znak,
8) na biciklističkoj stazi, odnosno traci,
9) na stajalištu za vozila javnog saobraćaja i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od 15
metara ispred i iza oznake na kolovozu kojim je stajalište označeno,
10) na putu na kome su kolovozne trake fizički odvojene, osim ako je to dozvoljeno saobraćajnim
znakom,
11) iznad priključka na vodovodnu mrežu i ulaza u kanalizaciju ili drugu mrežu komunalnih
službi,
12) na mestu na kome bi se onemogućio pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak nekom
već parkiranom vozilu,
13) na trotoaru, osim ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom, i ako na
trotoaru, kada je vozilo parkirano, ostane slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara, koji
ne sme biti uz ivicu kolovoza,
14) na pešačkoj stazi, odnosno na delu trotoara koji je namenjen za kretanje lica sa posebnim
potrebama,
15) na trgovima, na pešačkoj zoni i protivpožarnom putu,
16) na pristupnoj saobraćajnici, kolskom prolazu između stambenih zgrada, odnosno prolazima u
blokovima naselja,
17) na saobraćajnicama van uličnih parkirališta koje povezuju parking prostore i stambene
zgrade sa drugim saobraćajnicama,
18) na kolskom ulazu, odnosno izlazu iz zgrade, dvorišta ili garaže,
19) na saobraćajnoj traci za uključivanje, isključivanje, zaustavnoj traci, saobraćajnoj traci za
vozila javnog prevoza i tramvajskoj baštici,
26
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
20) na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraćajnog znaka ili oznakom na kolovozu
obeleženo kao mesto za parkiranje za vozila za osobe sa invaliditetom, ako na vozilu ne poseduje
odgovarajuću oznaku,
21) na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraćajnog znaka ili oznakom na kolovozu
označeno kao mesto rezervisano za vozila određenih korisnika, kada vozilo kojim upravlja ne pripada
tim vozilima,
22) na površinama na kojima je saobraćajnim znakom zabranjen saobraćaj vozila.
Izuzetno, vozač vozila kojim se obavlja auto taksi prevoz putnika može zaustaviti vozilo na
mestima iz stava 1. tač. 6), 9), 10), 11) 12), 13) i 18) ovog člana, kao u saobraćajnoj traci za vozila
javnog prevoza kojom se ne kreću tramvaji, i to samo za vreme potrebno za ulazak, odnosno izlazak
putnika.
------------------------------------------------Vozila kojim se obavlja auto taksi prevoz putnika ne mogu se zaustaviti za ulazak, odnosno izlazak putnika:
1) na delu puta gde bi širina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do neisprekidane uzdužne
linije na kolovozu, suprotne ivice kolovoza ili prepreke na putu bila manja od tri metra, 2) na stajalištu za vozila
javnog saobraćaja i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od 15 metara ispred i iza oznake na kolovozu kojim
je stajalište označeno, 3) na putu na kome su kolovozne trake fizički odvojene, osim ako je to dozvoljeno
saobraćajnim znakom, 4) iznad priključka na vodovodnu mrežu i ulaza u kanalizaciju ili drugu mrežu komunalnih
službi, 5) na mestu na kome bi se onemogućio pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak nekom već
parkiranom vozilu, 6) na trotoaru, osim ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom, i ako na
trotoaru, kada je vozilo parkirano, ostane slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara, koji ne sme biti
uz ivicu kolovoza, 7) na kolskom ulazu, odnosno izlazu iz zgrade, dvorišta ili garaže.
Član 67.
Vozač je dužan da motorno, odnosno priključno vozilo, osim motocikla bez bočnog sedišta i
mopeda, koje je zaustavljeno na kolovozu obeleži sigurnosnim trouglom:
1) kada je bio prinuđen da svoje vozilo zaustavi na mestu ili delu puta određenom u članu 66.
stav 1. ovog zakona, osim u slučaju iz tačke 21),
2) kada je vozilo zaustavljeno na kolovozu na takvom mestu da vozači vozila koja se kreću istim
smerom ne mogu ili teško mogu blagovremeno da ga uoče,
3) na putu van naselja, kao i na putu u naselju noću ili u uslovima smanjene vidljivosti kada je
mesto na kome se vozilo zaustavlja nedovoljno osvetljeno.
Sigurnosni trougao postavlja se na kolovoz iza zaustavljenog vozila, u vertikalnom položaju i na
udaljenosti koja na putu van naselja ne može biti manja od 50 metara, a u naselju 10 metara, tako da
vozač koji nailazi iz smera na kome je znak postavljen može blagovremeno da zaustavi svoje vozilo,
odnosno da bezbedno obiđe zaustavljeno vozilo.
Kada je na putu zaustavljena kolona motornih vozila, znak se postavlja na način iz stava 2. ovog
člana, s tim što se umesto jednog znaka postavljaju na kolovoz dva znaka, jedan pored drugog.
Pored sigurnosnog trougla, na vozilu iz stava 1. ovog člana moraju biti uključeni svi pokazivači
pravca.
Ako se vozač nalazi van svog vozila, na kolovozu, dužan je da nosi svetloodbojni prsluk.
Član 68.
Vozač koji ostavlja vozilo na putu, pre nego što napusti vozilo, dužan je da preduzme sve
potrebne mere kojim se sprečava da se vozilo samo pokrene sa mesta na kome je zaustavljeno,
odnosno parkirano kao i da preduzme sve potrebne mere da obezbedi vozilo od neovlašćene upotrebe.
------------------------------------------------Kad vozač parkira auto na nizbrdici, prednje točkove treba zakrenuti ka desnoj ivici kolovoza, kako bi se
dodatno osiguralo da vozilo ne krene napred, nizbrdo. Takođe, ručicu menjača treba ubaciti u za hod u nazad. Kad
vozač parkira svoje vozilo na usponu, prednje točkove treba zakrenuti ka sredini kolovoza, kako bi se dodatno
osiguralo da vozilo ne krene unazad, nizbrdo. Takođe, ručicu menjača treba ubaciti u prvu brzinu. Ukoliko je vozač
zbog neispravnosti na vozilu, saobraćajne nezgode ili iz drugog opravdanog razloga, prinuđen da vozilo zaustavi na
šinama, dužan je da ga sa šina odmah ukloni, a ako to nije moguće, da odmah preduzme potrebne mere da vozači
šinskog vozila na vreme budu upozoreni na opasnost. Na javnom putu van naselja, vozač koji zaustavlja ili parkira
vozilo dužan je da uvek kad za to postoji mogućnost, zaustavi ili parkira vozilo van kolovoza. Vozač koji zaustavlja
ili parkira vozilo na javnom putu dužan je da ga zaustavi, odnosno parkira, neposredno uz desnu ivicu kolovoza, a
27
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
na javnom putu na kome se saobraćaj odvija samo u jednom smeru, sme da ga zaustavi, odnosno parkira, uz
desnu ili levu ivicu kolovoza. Ukoliko se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili druge šine, vozač ne sme da
zaustavi ili parkira vozilo. Vozač može da zaustavi ili parkira vozilo na mestima koja se nalaze na sredini kolovoza,
samo ako su ta mesta obeležena saobraćajnim znakom kao mesta za parkiranje vozila. Prilikom parkiranja vozač je
dužan da vozilo parkira na jednom parking mestu predviđenom za parkiranje te vrste vozila. Na zaustavljenom ili
parkiranom vozilu ne smeju da se otvaraju vrata, ako se time ometa kretanje drugih učesnika u saobraćaju ili
ugrožava bezbednost saobraćaja.
14. Vučenje vozila
Član 69.
U saobraćaju na putu, motornom vozilu mogu da budu pridodata najviše dva priključna vozila za
prevoz tereta, odnosno jedno priključno vozilo za prevoz lica, a na auto-putu i motoputu samo jedno
priključno vozilo.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, turistički voz sme da ima najviše tri priključna vozila.
Traktor sme da vuče samo priključno vozilo za traktor, a ostala motorna vozila ne smeju da vuku
priključno vozilo za traktor.
Motorno vozilo sme da vuče samo priključno vozilo koje ne umanjuje njegovu stabilnost.
Priključno vozilo u kome se prevoze putnici može biti pridodato samo autobusima u javnom
gradskom, odnosno prigradskom prevozu.
------------------------------------------------Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima,10
određuje definiciju i vrstu priključnog vozila.
Vrsta O1 - lako priključno vozilo, jeste priključno vozilo čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 0,75 t.
Vrsta O2 - malo priključno vozilo, jeste priključno vozilo čije statičko vertikalno opterećenje preneto na
horizontalnu podlogu preko svojih osovina, kada je povezana na vučno vozilo i opterećeno do deklarisane nosivosti,
prelazi 0,75 t, ali ne prelazi 3,5 t.
Vrsta O3 - srednje priključno vozilo, jeste priključno vozilo čije statičko vertikalno opterećenje preneto na
horizontalnu podlogu preko svojih osovina, kada je povezana na vučno vozilo i opterećeno do deklarisane nosivosti,
prelazi 3,5 t ali ne prelazi 10 t.
Vrsta O4 - veliko priključno vozilo, jeste priključno vozilo čije statičko vertikalno opterećenje preneto na
horizontalnu podlogu preko svojih osovina, kada je povezana na vučno vozilo i opterećeno do deklarisane nosivosti,
prelazi 10 t.
Priključna vozila vrsta O2, O3 i O4 razvrstavaju se u jednu od sledećih klasa, i to u klasu:
- Poluprikolica, u koju se svrstava priključno vozilo, na kojem su sve osovine postavljene iza njegovog
težišta (određenog pri ravnomerno opterećenom vozilu), i koje je opremljeno uređajem koji obezbeđuje prenos
horizontalnih i vertikalnih sila na vučno vozilo, i pri čemu jedna ili više osovina mogu biti pogonjene sa vučnog
vozila.
- Prikolica, u koju se svrstava priključno vozilo koje ima najmanje dve osovine, koje je opremljeno zglobno
vezanim vučnim uređajem (rudom) koji može da se pomera vertikalno (u odnosu na prikolicu) i kontroliše pravac
prednje osovine, a koje ne prenosi značajno vertikalno opterećenje na vučno vozilo, pri čemu jedna ili više osovina
mogu biti pogonjene sa vučnog vozila.
- Prikolica sa centralnom osovinom, u koju se svrstava priključno vozilo, opremljeno sa vučnim uređajem
koji ne može da se pomera vertikalno (u odnosu na prikolicu) i na kojem je osovina postavljena blizu težišta vozila
(kada je ravnomerno opterećeno) tako da se samo malo vertikalno opterećenje, koje ne prelazi 10% od onog koje
odgovara maksimalnoj masi prikolice ili opterećenju od 1000 daN (koje je manje), prenosi na vučno vozilo, i pri
čemu jedna ili više osovina mogu biti pogonjene sa vučnog vozila.
U slučaju poluprikolica i prikolica sa centralnom osovinom, najveća dozvoljena masa koja se uzima za
klasifikovanje prikolice odgovara statičkom vertikalnom opterećenju prenetom na zemlju preko osovina
poluprikolice ili priključnog vozila sa centralnom osovinom, kada je povezana na vučno vozilo i opterećena do
dozvoljene nosivosti.
Vrsta R - priključno vozilo traktora:
Vrsta R1 - jeste priključno vozilo čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 1500 kg.
Vrsta R2 - jeste priključno vozilo čija najveća dozvoljena masa prelazi 1,5 t ali ne prelazi 3,5 t.
("Službeni glasnik RS", br. 64/2010, 69/2010).
10
28
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Vrsta R3 - jeste priključno vozilo čija najveća dozvoljena masa prelazi 3,5 t ali ne prelazi 21 t.
Vrsta R4 - jeste priključno vozilo čija najveća dozvoljena masa prelazi 21 t.
Svaka vrsta priključnih vozila traktora može imati dodatnu oznaku "a" ili "b", prema najvećoj konstruktivnoj
brzini, s tim što oznaka "a" ide uz priključno vozilo koje je konstruisano za brzinu od najviše 40 km/h, a oznaka "b"
ide uz priključno vozilo koje je konstruisano za brzinu iznad 40 km/h.
Uređaj za spajanje vučnog i priključnog vozila mora biti homologovan i ugrađen prema jednoobraznim
tehničkim uslovima. Uređaji za spajanje vučnog i priključnog vozila, osim kod motocikla sa bočnom prikolicom,
moraju biti postavljeni u uzdužnoj simetričnoj vertikalnoj ravni vozila i izvedeni zglobno tako da omogućavaju
pokretljivost uređaja u svim pravcima u prostoru. Osovinica uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila,
pomoću koje se spaja vozilo, mora imati osigurač koji onemogućava, pri normalnoj upotrebi, razdvajanje spojenih
vozila. Uređaji za spajanje vučnog i priključnog vozila moraju biti pričvršćeni za ojačani deo vozila. Vertikalna
simetrala kugle uređaja za spajanje putničkog vozila (vrsta M1) do 3,5 t najveće dozvoljene mase i priključnih
vozila ne sme biti postavljena na udaljenost manju od 70 mm od zadnjeg dela vozila. Horizontalna simetrala kugle
uređaja za spajanje priključnog vozila i putničkog vozila i vuču priključnih vozila do 3,5 t najveće dozvoljene mase
ne sme biti postavljena bliže od 350 mm od horizontalne podloge posmatrajući vozilo opterećeno do svoje najveće
dozvoljene mase.
Uređaj za spajanje vučnog i priključnog vozila, na vozilima vrsta M1 i N1, koja su prvi put registrovana u
Republici Srbiji nakon 1. jula 2011. godine ili je naknadno ugrađen nakon tog datuma, kada ne vuče priključno
vozilo i kada se rastavi na pričvrsnom mestu, ne sme da premaši dužinu gabarita vozila.
Uređaj za spajanje, vučnog i priključnog vozila vrsta N2, N3, O3 i O4, promenljive geometrije, mora biti
homologovan i ugrađen prema jednoobraznim tehničkim uslovima. Uređaj za spajanje, vučnog i priključnog vozila,
promenljive geometrije mora obezbediti sigurno spajanje vučnog i priključnog vozila s tim da u slučaju gubitka
napajanja ovog uređaja on automatski zauzme položaj najvećeg rastojanja između vučnog i priključnog vozila.
Blatobrani na motornom i priključnim vozilima koja mogu razviti brzinu kretanja veću od 30 km/h, moraju
biti ugrađeni i izvedeni iznad svih točkova.
Rezervni točak mora u priključnim vozilima, tako da ga vozač može, po potrebi, koristiti. Pneumatik na
rezervnom točku mora biti istih dimenzija i nosivosti kao pneumatici koji se koriste na vozilu ili biti homologovan
kao privremeni rezervni točak prema jednoobraznim tehničkim uslovima. Rezervni točak ne moraju da imaju
motorna i priključna vozila ako su pneumatici ili naplaci opremljeni nekim sigurnosnim sistemom za sigurnu vožnju
s izduvanim pneumatikom ili ako vozilo poseduje odgovarajuće sredstvo za privremeno osposobljavanje izduvanog
pneumatika (npr. sprej, pena u boci pod pritiskom, komplet za brzu popravku pneumatika i sl.).
Član 70.
Zabranjeno je vučenje neispravnog vozila na autoputu i motoputu.
Ukoliko je razlog za vuču nastao za vreme kretanja motornog vozila po autoputu, odnosno
motoputu, vučenje je dozvoljeno do prvog isključenja sa autoputa, odnosno motoputa.
Član 71.
Motorno vozilo sme da vuče drugo motorno vozilo samo ako ono, zbog neispravnosti ili
nedostatka pojedinih delova, ne može samo da se kreće.
Motorno vozilo ne sme da vuče motocikl, moped kao i laki i teški tricikl.
Član 72.
Neispravno motorno vozilo na putu može da se vuče pomoću užeta, krute veze (rude) i
oslanjanjem ili vešanjem vozila o vučno vozilo.
Pomoću užeta ne sme da se vuče motorno vozilo na kome su neispravni uređaji za upravljanje ili
uređaji za zaustavljanje, teretno vozilo ili autobus.
Krutom vezom ne sme da se vuče motorno vozilo koje nema ispravan uređaj za upravljanje, niti
motorno vozilo čija je ukupna masa veća od ukupne mase vučnog vozila ako mu je neispravna radna
kočnica.
Ukoliko se motorno vozilo vuče pomoću užeta ili krute veze, lice koje upravlja vučenim vozilom
mora da ima odgovarajuću dozvolu za upravljanje vozilom one kategorije kojoj pripada vozilo koje se
vuče.
Član 73.
Za vreme vučenja neispravnog vozila na vučnom vozilu moraju biti uključeni svi pokazivači
pravca, a na vučenom ukoliko su ispravni. Na oba vozila mora biti postavljen sigurnosni trougao.
Na motorno vozilo koje vuče drugo motorno vozilo sigurnosni trougao se postavlja sa prednje, a
na vučeno vozilo sa zadnje strane.
Vučenim vozilom zabranjen je prevoz lica, osim vozača koji njime upravlja.
29
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 74.
Motorno vozilo sme da se vuče noću, i danju u slučaju smanjene vidljivosti, isključivo ako na
svojoj zadnjoj strani ima uključena zadnja poziciona svetla ili ako ga vuče motorno vozilo koje pri
vučenju koristi žuto rotaciono svetlo.
Član 75.
Odstojanje između vučnog i vučenog motornog vozila, ako se vuče užetom, mora da iznosi od tri
do pet metara, a ako se vuče pomoću krute veze, može da iznosi i manje od tri ali ne više od pet
metara.
Motorno vozilo koje na putu vuče neispravno vozilo ne sme se kretati brzinom većom od 40
km/h.
Član 76.
Vučenje natovarenog teretnog vozila sa priključnim vozilom ili bez priključnog vozila, odnosno
traktora sa priključnim vozilom, dozvoljeno je samo do prvog mesta pogodnog za pretovar tereta, a
izuzetno i do prvog mesta na kome se može otkloniti neispravnost na vozilu.
------------------------------------------------Nije jasno zašto je dozvoljeno vučenje natovarenog teretnog vozila sa priključnim vozilom ili bez priključnog
vozila, odnosno traktora sa priključnim vozilom, izuzetno i do prvog mesta na kome se može otkloniti neispravnost
na vozilu. Koji su to parametri koji će utvrditi koje je to mesto u kome se može otkloniti neispravnost na vozilu.
Čudno je to da je vozilu koje nije natovareno dozvoljeno vučenje do prvog isključenja, a vozilima iz ovog člana do
prvog mesta na kome se može otkloniti neispravnost na vozilu.
15. Upotreba svetala u saobraćaju
Član 77.
Danju, na motornom vozilu za vreme vožnje u saobraćaju na putu, moraju da budu uključena
kratka, odnosno dnevna svetla.
Noću, na motornom vozilu za vreme vožnje u saobraćaju na putu, moraju da budu uključena duga
svetla
Vozač je dužan da umesto dugih svetala upotrebljava kratka:
1) kad pri mimoilaženju sa drugim vozilom oceni da svetlom svog vozila zaslepljuje vozača vozila
koje mu dolazi u susret, a uvek na odstojanju manjem od 200 m,
2) ako ometa vozača ispred,
3) na putu osvetljenom uličnom rasvetom,
4) u tunelu,
5) ako ometa upravljača šinskog vozila ili plovila,
6) za vreme magle,
7) kada je vozilo zaustavljeno.
Odredbe st. 2. i 3. ovog člana ne odnose se na vozača vozila za koje ne postoji obaveza ugradnje
dugih svetala.
------------------------------------------------Vozač nije dužan da umesto dugih svetala upotrebljava kratka : ako vozi vozilo za koje ne postoji obaveza
ugradnje dugih svetala.
Član 78.
Poziciona svetla moraju biti uključena sve vreme kada je uključeno dugo, odnosno kratko svetlo,
odnosno svetlo za maglu.
Noću i danju u uslovima smanjene vidljivosti, na vozilu na putu moraju biti uključena zadnja
poziciona svetla.
Svetla, odnosno katadiopteri, za vreme vožnje ne smeju da budu zaklonjeni niti zaprljani u meri
da su neuočljivi za ostale učesnike u saobraćaju.
------------------------------------------------Od prvog sumraka do potpunog svanuća (noću), kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti (magla, sneg,
dim, prašina, jaka kisa i sl.), na vozilu u saobraćaju na putu moraju da budu upaljena svetla, i to:
1) na vozilu na motorni pogon, osim na biciklu sa motorom i na motociklu bez bočne prikolice, najmanje dva
bela svetla na prednjoj strani i paran broj crvenih svetala na zadnjoj strani,
2) na biciklu sa motorom i na motociklu bez bočne prikolice, najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani i
najmanje jedno crveno svetlo na zadnjoj strani,
3) na biciklu, jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strain. Bicikl mora
takodje imati jedan, crvene boje na zadnjoj strani, i po jedan žute ili narandžaste boje na svakoj strani pedale
30
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
4) na zaprežnom vozilu mora postojati najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani i najmanje jedno
crveno svetlo na zadnjoj strani ili samo jedna svetiljka koja je izrađena tako da se sa prednje strane vozila vidi
belo svetlo, a sa zadnje strane vozila crveno svetlo. Ako se na zaprežnom vozilu jedno svetlo nalazi na prednjoj
strani, a drugo na zadnjoj strani, ta svetla moraju biti postavljena na uzdužnoj osi vozila ili na njegovoj levoj
strani, a ako se na zaprežnom vozilu nalazi samo jedna svetiljka – ona mora biti postavljena na levoj strani vozila.
Zaprežno vozilo mora da ima i dva katadioptera crvene boje, simetrično postavljena na zadnoj strani vozila .
Na motociklu, za vreme vožnje na putu van naseljenog mesta, moraju da budu upaljena uvek (noću i danju)
oborena svetla.
Smatra se da je vidljivost smanjena kad vozač ne može jasno da uoči druge učesnike u saobraćaju na
udaljenosti od najmanje 200 metara na otvorenom putu, a u naselju od najmanje 100 metara.
Od prvog sumraka do potpunog svanuća (noću), kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, moraju da nose
upaljena svetla kad se kreću po kolovozu van naselja:
1) grupa pešaka koja se kreće u organizovanoj koloni – najmanje jedno belo ili žuto svetlo na čelu kolone,
odnosno povorke i najmanje jedno crveno svetlo na njenom začelju,
2) vodiči teglećih, tovarnih i jahaćih životinja i goniči stoke – najmanje jedno belo ili žuto svetlo napred i
najmanje jedno crveno svetlo pozadi. Umesto svetla mogu da se upotrebljavaju reflektujuće materije
Kad vozilo na motorni pogon vuče jedno ili dva priključna vozila, na zadnjoj strani poslednjeg priključnog
vozila moraju da budu upaljena najmanje dva crvena svetla, a ako širina priključnog vozila iznosi više od 1,60 m,
na prednjoj strani prvog priključnog vozila moraju biti upaljena dva bela svetla.
Izuzetno ne mora da ima upaljena svetla:
1) vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na osvetljenom delu puta, tako da se jasno vidi sa dovoljne
udaljenosti,
2) vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na za to posebno određenim mestima na kolovozu ili van njega, ili
na ulici sa slabijim saobraćajem,
3) bicikl, bicikl sa motorom i motocikl bez bočne prikolice koji nema akumulator, kad su zaustavljeni ili
parkirani u naselju uz samu ivicu kolovoza. Vozilo na motorni pogon čija dužina ne prelazi 8m, a širina 2m, i kome
nije pridodato priključno vozilo, može da ima, kad je zaustavljeno ili parkirano na ulici u naselju, upaljeno samo
jedno svetlo koje se sa prednje strane vidi kao belo svetlo i sa zadnje strane kao crveno svetlo i koje je
postavljeno na suprotnoj strani vozila od ivice kolovoza uz koju je zaustavljeno ili parkirano.
Za osvetljavanje puta vozač vozila na motorni pogon, po pravilu, upotrebljava velika svetla. Velika svetla
osvetljavaju put u duzini od minimum 100m, a maksimum 200m.
Vozač vozila na motorni pogon dužan je da umesto velikih svetala za osvetljavanje puta upotrebljava
oborena svetla:
1) pre mimoilaženja sa drugim vozilom na udaljenosti sa koje oceni da svetlom svog vozila zaslepljuje
vozača vozila koje mu dolazi u susret, a pri mimoilaženju sa drugim vozilom kad vozač tog vozila pređe na oborena
svetla ili kad naizmeničnim paljenjem i gašenjem svetla upozorava da mu velika svetla smetaju, a uvek na
udaljenosti manjoj od 200m,
2) za vreme kretanja za drugim vozilom na kratkom odstojanju u takvom položaju, da velikim svetlima svog
vozila zaslepljuje vozača vozila ispred sebe,
3) za vreme dok vozilom prolazi pored organizovane kolone ili povorke pešaka,
4) kada se kreće putem koji se pruža neposredno pored plovnog puta ili pored železničke ili tramvajske
pruge, u susretu sa plovilom, odnosno sa vozilom koje se kreče po šinama, a koje nailazi iz suprotnog smera.
Noću, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, vozač vozila na motorni pogon mora, za vreme vožnje, da
ima na vozilu upaljena najmanje oborena za osvetljanje puta. Oborena svetla za osvetljavanje puta upotrebljavaju
se noću ukoliko je put osvetljen uličnom rasvetom pa su velika svetla tu suvišna ili pri mimoilaženju sa drugim
učesnicima u saobracaju, kao i za osvetljavanje puta u tunelu. Svetla za označavanje vozila na motorni pogon
moraju da budu upaljena za vreme dok su upaljena bilo koja svetla za osvetljavanje puta ili posebna svetla za
maglu. Svetlo za vožnju unazad osvetljava put pri kretanju vozila unazad i bele je boje.
Pri magli, vozač vozila na motorni pogon mora na vozilu da ima upaljena oborena svetla za osvetljavanje
puta ili svetla za maglu, ili oba svetla istovremeno. Svetla za maglu mogu da se upotrebljavaju samo po magli ili u
slučaju smanjene vidljivosti, a smeju osvetljavati put najviše 35m. Svetla za maglu koja se nalaze na prednjoj
strani vozila mogu biti bele ili žute boje, a na zadnjoj strani, crvene boje.
Član 79.
Za vreme magle, na motornom vozilu moraju da budu uključena kratka svetla, odnosno svetla za
maglu ili obe vrste svetala.
Zadnje svetlo za maglu upotrebljava se samo po magli ili u slučaju smanjene vidljivosti.
31
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 80.
Zaustavljeno ili parkirano vozilo na kolovozu, noću i u uslovima smanjene vidljivosti, mora imati
uključena poziciona, odnosno parkirna, svetla.
U naselju je dovoljno da vozilo iz stava 1. ovog člana ima poziciona, odnosno parkirna svetla na
onoj strani vozila koja je okrenuta prema sredini puta.
Na vozilu iz stava 1. ovog člana svetla ne moraju biti uključena ako se ono nalazi na delu puta
gde je ulično osvetljenje takvo da je vozilo dovoljno vidljivo, na za to posebno obeleženom mestu.
Član 81.
Prilikom kretanja noću i u uslovima smanjene vidljivosti:
1) pešak koji se kreće po kolovozu na javnom putu van naselja, mora biti osvetljen ili označen
reflektujućom materijom,
2) pešak koji na kolovozu vuče ili gura ručna kolica mora da nosi svetloodbojni prsluk ili na levoj
strani kolica drži upaljeno najmanje jedno belo ili žuto svetlo koje mora biti uočljivo sa prednje i zadnje
strane, osim kada je ulično osvetljenje takvo da su pešak i kolica dovoljno vidljivi,
3) osoba koja koristi invalidska kolica mora na kolicima da ima uključeno najmanje jedno belo ili
žuto svetlo na levoj strani koje mora biti uočljivo sa prednje i zadnje strane, osim kada je ulično
osvetljenje takvo da je pešak dovoljno vidljiv,
4) pešaci koji se kreću po kolovozu u organizovanoj koloni, osim pogrebnih ili odobrenih povorki,
vojnih ili policijskih jedinica, dužni su da nose svetloodbojni prsluk ili napred drže upaljeno najmanje
jedno belo ili žuto svetlo, a na zadnjoj strani svetlo crvene boje,
5) bicikl mora da ima upaljeno jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na
zadnjoj strani,
6) zaprežno vozilo mora da ima upaljeno najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani i
najmanje jedno crveno svetlo na zadnjoj strani. Ova svetla moraju biti postavljena na uzdužnoj osi
vozila ili na njegovoj levoj strani, a ako se na zaprežnom vozilu nalazi samo jedna svetiljka, postavlja
se na vidnom mestu na levoj strani vozila,
7) vodiči i goniči životinja, kada se kreću po kolovozu van naselja, moraju da nose svetloodbojni
prsluk.
16. Odstojanje između vozila
Član 82.
Vozač mora da drži bezbedno odstojanje od vozila koje se kreće ispred njega, tako da može
blagovremeno da uspori ili se zaustavi, ako vozilo ispred njega uspori ili se zaustavi.
------------------------------------------------Vozač koji se kreće iza drugog vozila, dužan je da drži potrebno odstojanje tako da ne ugrožava bezbednost
saobraćaja.Potrebno odstojanje izmedju vozila treba da je dovoljno, a zavisi od brzine kretanja, vrste i stanja
kolovoza, vidljivosti, atmosferskih prilika, stanja vozila i tereta, gustine saobraćaja i drugih okolnosti. Potrebno
odstojanje mora da bude uvek toliko da vozač može na bezbedan način da izvrši zaustavljanje a da pri tom ne
izaziva opasnost i ne ometa druge učesnike u saobraćaju. Za potrebno odstojanje u normalnim uslovima
saobraćaja preporučuje se pola brzine kretanja vozila izraženo u metrima (n.pr. za brzinu 100 km/h, preporučuje
se odstojanje od 50 m) ili odredjivanje odstojanja u kretanju metodom „dve sekunde. Kod metode „dve sekunde“,
treba izabereti neki vidljiv znak ispred sebe i kada vozilo koje ide ispred prođe taj znak, vozilo iza isti znak treba da
prođe tek nakon dve sekunde. Kada se na javnom putu van naselja, sa dve kolovozne trake za dvosmerni
saobraćaj, na delu puta na kome nije zabranjeno preticanje, kreću jedno za drugim vozila na motorni pogon,
najveće dozboljene mase preko 3500 kg ili duzžne veće od 7m, vozaci su dužni da između tih vozila drže
odstojanje najmanje 100m. Brzine kretanja automobila na auto putu su znatno veće pa shodno tome se mora
povesti računa na rastojanje izmedju vozila. Vremenske uslovi : kiša, sneg led uslovljavaju da zaustavni put
kočenja vozila bude znatno duži, samim tim i rastojanje izmedju vozila mora biti veće Stanje vozila, istrošenost
pneumatika, vrsta kočnica koje vozilo ima znatno utiču na zaustavni put tako da i tu stvar netreba zapostaviti.
Kako se dubina šare smanjuje, put kočenja se produžava u obrnutoj proporciji. Kada je dubina šare 3mm i manje,
letnje gume na mokrim putevima postaju opasne. Zaustavni put je ukupni put koji vozilo predje od trenutka kada
vozač uoči prepreku do podpunog zastavljanja vozila. Pri brzini od 100 km/č put kočenja iznosi 62 metara, a
zasutavni put 90 metara. Put kočenja je rastojanje koje je neophodno da kočioni sistem zaustavi vozilo. Zaustavni
put je nešto duži jer se dodaje takozvana psihička sekunda. To je vreme koje je potrebno da vozač uoči problem,
mozak donese odluku o reakciji, noga se sa gasa preseli na kočnicu i tek tada započinje puno kočenje.
Član 83.
32
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Kada se na javnom putu van naselja koji ima samo jednu saobraćajnu traku za saobraćaj vozila u
jednom smeru, kreću jedno za drugim motorna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg
ili čija je dužina veća od sedam metara, vozač takvog vozila je dužan da, osim kada vrši preticanje ili se
priprema za preticanje, između svog i vozila koje se kreće ispred njega, drži odstojanje koje
omogućava bezbedno preticanje od strane vozila koja se kreću iza njega.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na deo puta na kome je preticanje zabranjeno.
17. Saobraćaj tramvaja i drugih vozila na šinama
Član 84.
Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju i na saobraćaj tramvaja i drugih vozila koja se na
putu kreću po šinama, osim ako to ne isključuju konstrukcione osobine tih vozila ili način njihovog
kretanja.
18. Posebne odredbe o saobraćaju traktora,
radnih mašina, motokultivatora i zaprežnih vozila
Član 85.
Traktor i radna mašina smeju u saobraćaju na putu da imaju samo priključke za izvođenje radova
shodno njihovoj nameni koji moraju biti propisno označeni.
Radna mašina i motokultivator ne smeju u saobraćaju na putu da vuku priključno vozilo.
------------------------------------------------Motokultivator je vozilo na motorni pogon koje ima samo jednu osovinu, najviše 16 KS i konstruisano je da
vuče, potiskuje ili nosi izmenjiva oruđa za razne privredne radove, odnosno da služi za pogon takvih oruđa ili za
vuču priključnog vozila. Radna mašina je svako vozilo na motorni pogon, osim motornih vozila, traktora,
motokultivatora i bicikala sa motorom, koje je prvenstveno namenjeno za vršenje određenih radova sopstvenim
uređajima i opremom, i koje po konstrukcionim osobinama ne može da razvije brzinu kretanja veću od 30 km na
čas (kombajn, valjak, grejder, finišer, kopač rovova i dr.). Radna mašina u saobraćaju na putu mora imati ispravne
uređaje za upravljanje i za zaustavljanje. Na radnoj mašini ili priključku za vreme vožnje mogu se nalaziti samo
vozač i pratilac. Radnom mašinom koja učestvuje u saobraćaju na putu sme da upravlja lice koje ima dozvolu za
upravljanje radnom mašinom, biciklom sa motorom i motokultivaotorom. Radnom mašinom ima pravo da upravlja i
lice koje ima važeču dozbolu za vozača traktora, ili važeću vozačku dozbolu za upravljanje motornim vozilima.
Motokultivator može u saobraćaju na putu imati samo one priključke koji su za tu svrhu proizvedeni. Ako
motokultivator nema svetlosno-signalne uređaje za davanje svetlosnih znakova (stop svetla i pokazivače pravaca),
vozač je dužan da o promeni pravca kretanja vozila blagovremeno daje znak rukom. Motokultivator u saobraćaju
na putu mora imati ispravne uređaje za upravljanje i za zaustavljanje. U priključnom vozilu koje vuče
motokultivator u saobraćaju na putu, dozvoljen je prevoz najviše tri lica, koja rade na utovaru i istovaru tereta ili
obavljanju poljoprivrednih radova. Prevoz lica može se vršiti samo ako motokultivatorom u saobraćaju na putu
upravlja lice koje ima važeću dozvolu za vozača traktora. Traktor je vozilo na motorni pogon konstruisano da vuče,
potiskuje ili nosi izmenjiva oruđa za razne privredne radove, odnosno da služi za pokretanje takvih oruđa ili za
vuču priključnih vozila. Traktorom može upravljati lice koje ima važeću dozvolu za vozača traktora i navršenih 16
godina života. Na traktoru je zabranjen prevoz lica, osim na sedištima ako su ugrađena pored sedišta vozača. U
priključnom vozilu koje vuče traktor može se vršiti prevoz lica koja obavljaju utovar ili istovar tereta ili radi
obavljanja poljoprivrednih radova. Prevoz lica u priključnom vozilu koje vuče traktor može se vršiti samo ako
traktor vuče jedno priključno vozilo. U priključnom vozilu sa automatskim istovarivačem koje vuče traktor mogu se
prevoziti lica, samo kad je taj uređaj isključen. Traktor koji vuče priključno vozilo kojim se vrši prevoz lica ne sme
se kretati brzinom većom od 25 km/h. U priključnom vozilu koje vuče traktor može se prevoziti najviše pet lica. Za
vreme prevoza, lica moraju sedeti na podu tovarnog sanduka ili na tovaru ako tovar ne prelazi visinu tovarnog
sanduka i ne smeju uskakati i iskakati dok je vozilo u pokretu, niti se nalaziti na spoljnim delovima vozila ili na
priključnim oruđima koja vuče traktor. U saobraćaju na putu, osim na magistralnim putevima, traktor može vući
samo jedno zaprežno vozilo koje je posebno preuređeno za traktorsku vuču i registrovano i to samo ako se tim
vozilom vrši prevoz poljoprivrednih proizvoda ili obavljaju poljoprivredni radovi. Ako traktor koji vuče zaprežno
vozilo na ravnom putu može da razvije brzinu veću od 20 km na čas, zaprežno vozilo mora da ima i propisana stop
svetla, koja su povezana sa uređajem za zaustavljanje. Ukupna težina zaprežnog vozila koje vuče traktor u
saobraćaju na putu ne sme preći 3.000 kilograma.
19. Saobraćaj zaprežnih vozila i učešće životinja u saobraćaju
Član 86.
Vozač zaprežnog vozila mora biti uzrasta od najmanje 14 godina života i sposoban da kontroliše
upregnute životinje.
33
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Vozač zaprežnog vozila je dužan da u saobraćaju na putu zaprežnim vozilom upravlja iz vozila ili
da vodi upregnutu stoku krećući se sa njene desne strane.
Zaprežno vozilo mora da ima uređaje za kočenje koji moraju omogućavati bezbedno
zaustavljanje zaprežnog vozila.
Zaprežno vozilo koje se kreće iza drugog zaprežnog vozila mora se kretati na odstojanju od
najmanje 50 metara, da bi se omogućilo preticanje bržim vozilima.
Za zaprežno vozilo koje se kreće na putu može biti privezano jedno grlo stoke, i to sa desne
strane zadnjeg dela vozila.
Zaprežno vozilo ne sme da se ostavlja na putu bez nadzora vozača ili drugog lica sposobnog da
kontroliše upregnute životinje.
------------------------------------------------Smatra se da vozač upravlja zaprežnim vozilom ako to čini iz vozila ili ako vodi stoku za povodac idući
ispred ili pored nje. Vozilo se mora drzati što bliže desnoj ivici kolovoza i ne sme da se ostavlja bez nadzora na
putu. Zaprežnim vozilom na javnim putevima može upravljati samo lice starije od 14 godina. Vozač zaprežnog
vozila dužan je da vodi stoku pri prelasku preko puta rezervisanog za saobraćaj motornih vozila i na prelazu puta
preko železničke pruge u nivou bez branika ili polubranika. Zapreznim vozilima nije dozvoljeno kretanje : 1) auto
putem, 2) putem rezervisanim za kretanje motornim vozilom, 3) gde je postavljen saobracajni znak zabrane
kretanja. Vozač zaprežnog vozila koje se kreće iza drugog zaprežnog vozila dužan je da se kreće iza tog vozila na
dovoljnom odstojanju, a najmanje na odstojanju od 50 metara, da bi se omogućilo preticanje bržim vozilima.
Licima koja se prevoze zaprežnim vozilom na putu, zabranjeno je stajati u vozilu, sedeti na stranicama vozila i
nalaziti se na rudi za vreme kretanja vozila. Za zaprežno vozilo koje se kreće na putu može biti privezano samo
jedno grlo stoke i to sa desne strane zadnjeg dela vozila. Stoka se ne sme ostavljati na putu bez nadzora goniča
stoke. Stoku koja se kreće po javnom putu, gonič stoke mora da drži što je moguće bliže desnoj ivici puta. Preko
magistralnih iregionalnih puteva stoka se može pregoniti samo na preglednom delu puta, pri čemu se moraju
preduzeti potrebne mere da se ne ometa i ne ugrožava bezbednost saobraćaja. Na javnim putevima zabranjeno je
hranjenje, zadržavanje i ostavljanje stoke. Na magistralnim i regionalnim putevima zabranjeno je goniti stoku u
stadu ili krdu i prikupljati je radi gonjenja na ispašu. Kad se stoka goni u stadu ili krdu noću, na početku i na kraju
stada, odnosno krda, mora se nalaziti po jedan gonič koji je dužan da nosi upaljeno svetlo vidljivo za druge
učesnike u saobraćaju koji mu dolaze u susret, odnosno koji se kreću iza njega.
Član 87.
Domaće životinje mogu biti na putu samo u pratnji lica koja su dužna da ih vode i obezbeđuju
tako da životinje ne ugrožavaju bezbednost saobraćaja. Životinje je zabranjeno voditi iz vozila ili sa
vozila. Na autoputu, motoputu, državnim putevima prvog reda kao i biciklističkim stazama nije
dozvoljen pristup životinjama, odnosno vođenje životinja.
Ukoliko se životinje iz stava 1. ovog člana prevoze u vozilu, prevoz se mora obavljati na način da
se ne ugrožava ili ometa vozač, odnosno ostali učesnici u saobraćaju. Životinje koje se nalaze pored
puta moraju biti pod nadzorom ili obezbeđene tako da ne mogu izaći na put.
Životinje se vode ili gone što bliže desnoj ivici kolovoza na takav način da drugi učesnici u
saobraćaju ne budu ugroženi.
Vlasnik, gonič, odnosno vodič životinja ne sme na javnim putevim da hrani, zadržava ili prikuplja
životinje, kao i da ih na putu ostavlja bez nadzora. Jahač ili drugo lice koje vodi životinju dužan je da
ukloni sve materije koje je životinja nanela na put.
Jahači za kretanje mogu koristiti kolovoz puta samo ukoliko je to omogućeno režimom
saobraćaja na tom putu. Za kretanje jahača po kolovozu shodno se primenjuju odredbe ovog zakona
koje se primenjuju za kretanje bicikala.
------------------------------------------------Danas se u Evropskoj uniji zakonom zahteva obuka prevoznika stoke. To je neophodno kako bi se
obezbedilo da životinje imaju odgovarajuće uslove i da pažljivo tretiraju u toku tranzita. Osim toga, svi vozači i
pratioci koji transportuju životinje uzgajane na farmi ili konje u komercijalne svrhe na udaljenost preko 65 km od
5. januara 2008. moraju da imaju potvrdu o stručnosti koju im izdaje nezavisni ocenjivač. Udruženje za humano
klanje (Humane Slaughter Association), smatra da sve životinje koje su predviđene za ishranu treba klati u
odgovarajućim klanicama, što bliže mestu proizvodnje. Ako životinje treba transportovati na veliku udaljenost radi
daljeg tovljenja ili priploda, smatra se da je kvalitet transporta od najveće važnosti. Životinje se transportuju iz
više razloga, ali se većina životinja uzgajanih na farmi transportuje sa matične farme iz pet najčešćih razloga: 1)do
klanica gde se ubijaju zbog mesa, 2)do pijaca za prodaju drugim farmerima, za klanje ili izvoz, 3)do drugih farmi
za tov pre klanja, 4)do drugih farmi za priplod ili proizvodnju mleka, 5)direktno za izvoz. Osim toga postoji i
34
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
selidbena ispaša, naročito kod ovaca, kada se životinje sezonski sele od pašnjaka do pašnjaka. Najveći deo stoke
se u transportuje drumskim saobraćajem. Vozila u drumskom saobraćaju mogu biti razne veličine, pa se neke
životinje transportuju pojedinačno ili u malim grupama, npr. u boksovima za konje ili prikolicama, dok se druge
transportuju na velikim relacijama u višespratnim specijalizovanim stočnim transporterima. Prema ovoj Odredbi se
zahteva da prevozno sredstvo bude tako napravljeno, konstruisano, održavano i stavljeno u pogon da se izbegne
povreda ili patnja i osigura bezbednost životinja. Vozila koja se koriste za transport životinja uzgajanih na farmi i
konja u toku transporta koji traje više od osam sati moraju da imaju potvrdu za vozilo koju izdaje nadležna služba
države članice ili neko u njeno ime. Životinje uzgajane na farmama i konji ne mogu se transportovati
"standardnim" vozilima duže od osam sati. Za transport životinja u dužim periodima mogu se koristiti vozila koja
zadovoljavaju više standarde (npr. imaju odgovarajuće prostirke, hranu i vodu, imaju sisteme za ventilaciju itd.).
Životinje koje nisu odbijene od sise mogu se transportovati maksimalno devet sati nakon čega im treba dati
tečnost i po potrebi hranu, i treba ih ostaviti da se odmore bar sat vremena. Zatim se mogu transportovati još
devet sati. Svinje se mogu transportovati maksimalno dvadeset četiri sata pod uslovom da stalno imaju vodu. Konji
se mogu transportovati maksimalno dvadeset četiri sata pod uslovom da im se daje voda i da se po potrebi hrane
na svakih osam sati. Sve druge životinje uzgajane na farmi (uključujući i živinu) mogu se transportovati
maksimalno četrnaest sati pre nego što dobiju bar sat vremena odmora i vodu a po potrebi i hranu. Zatim se mogu
transportovati još četrnaest sati.
20. Posebne odredbe o saobraćaju bicikala, mopeda, tricikala, četvorocikala i motocikala
Član 88.
Dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima.
Izuzetno u pešačkoj zoni, zoni usporenog saobraćaja, zoni "30", zoni škole i nekategorisanom
putu, biciklom može upravljati i dete sa navršenih devet godina.
Izuzetno u pešačkoj zoni i zoni usporenog saobraćaja, biciklom može da upravlja i dete mlađe od
devet godina ako je pod nadzorom lica starijeg od 16 godina.
------------------------------------------------Bicikl je vozilo sa najmanje dva točka koje se pokreće snagom vozača, odnosno putnika koja se pomoću
pedala ili ručica prenosi na točak, odnosno točkove. Bicikl koji učestvuje u saobraćaju mora da bude tehnički
ispravan i da ima ugrađeno jedno belo svetlo na prednjoj i jedno crveno na zadnjoj strani. Kada vozač sedi na
biciklu i vozi ga, on ima status vozila u saobraćaju i na njega se primenuju propisi na isti način kao i na druga
vozila. Pešak koji gura bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl, mora se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru
kretanja. Biciklista je dužan da postupa u skladu sa svojim statusom i pravilima saobraćaja, saobraćajnom
signalizacijom i naredbama ovlašćenog službenog lica. Prilikom skretanja biciklista je dužan da ostalim učesnicima
u saobraćaju to najavi odručivanjem ruke na onoj strani na koju namerava da skrene.
Dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima.
Izuzetno u pešačkoj zoni, zoni usporenog saobraćaja, zoni 30, zoni škole i nekategorisanom putu, biciklom
može upravljati i dete sa navršenih devet godina. Izuzetno u pešačkoj zoni i zoni usporenog saobraćaja, biciklom
može da upravlja i dete mlađe od devet godina ako je pod nadzorom lica starijeg od 16 godina.
Vozač bicikla ne sme da se kreće biciklističkom stazom brzinom većom od 35 km/h, mada je stari zakon
predviđao maksimalnu brzinu od 25 km/h, tako da nije jasna namera zakonodavca o povećanju brzine za 10 km/h.
Ukoliko na putu postoji biciklistička traka, vozač bicikla, mopeda i lakog tricikla mora da se kreće desnom
biciklističkom trakom u odnosu na smer kretanja saobraćaja. Na biciklističkim stazama za saobraćaj u oba smera
vozila, vozač bicikla mora da se kreće desnom stranom u smeru kretanja vozila.
Biciklistička staza je put namenjen isključivo za kretanje bicikala. Njom se ne smeju kretati motorna vozila i
pešaci. Ako na kolovozu postoji obeležena traka za bicikle ili pored kolovoza postoji biciklistička staza, biciklista je
dužan da ih koristi. Kada na javnom putu ne postoji posebna staza za bicikliste, vozač bicikla se može kretati
kolovozom, osim na motoputu i autoputu jer im je zabranjeno kretanje autoputem i motoputem, ali što bliže
desnoj ivici kolovoza u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza, krećući se u smeru kretanja
saobraćaja Ako se dva ili više vozača bicikala, mopeda, tricikala i motocikala kreću u grupi, dužni su da se kreću
jedan za drugim. Prilikom kretanja noću i u uslovima smanjene vidljivosti bicikl mora da ima upaljeno jedno belo
svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani.
Vozač bicikla stariji od 18 godina može na biciklu prevoziti dete do osam godina starosti, ako je na biciklu
ugrađeno posebno sedište, prilagođeno veličini deteta i čvrsto spojeno sa biciklom. Vozač bicikla, mopeda, tricikla i
motocikla mora da upravlja vozilom na način kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne ometa druge učesnike u
saobraćaju, a naročito ne sme da:
1) ispušta upravljač iz ruku,
2) sklanja noge sa pedala,
35
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
3) se pridržava za drugo vozilo,
4) vodi, vuče ili potiskuje druga vozila, odnosno životinje, osim da vuče priključno vozilo za bicikl,
5) dopusti da vozilo kojim upravlja bude vučeno ili potiskivano,
6) prevozi predmete koji mogu da ga ometaju tokom upravljanja,
7) upotrebljava na oba uva slušalice za audio uređaje.
Vozač i putnik motocikla, mopeda, tricikla i četvorocikla moraju za vreme vožnje nositi na glavi zakopčanu
homologovanu zaštitnu kacigu, na način propisan deklaracijom proizvođača kacige. Bliže propise o uslovima koje
moraju da ispunjavaju zaštitne kacige koje koriste vozači, odnosno lica koja se prevoze na motociklu, mopedu,
triciklu i četvorociklu, donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja. Vozač bicikla, mopeda, tricikla, odnosno
motocikla, ne sme da prevozi lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih
razloga nije sposobno da upravlja svojim postupcima. Dete mlađe od 12 godina ne sme se prevoziti na mopedu,
triciklu, motociklu i četvorociklu. Bicikl, moped i motocikl u saobraćaju na putu mogu da imaju priključno vozilo sa
dva točka namenjeno za prevoz tereta, priključeno tako da je obezbeđena stabilnost vozila u kom ne smeju da se
prevoze putnici. Priključno vozilo ne sme biti šire od jednog metra, a na zadnjoj levoj strani mora imati poziciono
svetlo crvene boje ili trouglasti katadiopter ako je vuče bicikl. Motocikl može da ima bočno sedište za prevoz
putnika
Član 89.
Vozač bicikla ne sme da se kreće biciklističkom stazom brzinom većom od 35 km/h.
Ukoliko na putu postoji biciklistička traka, vozač bicikla, mopeda i lakog tricikla mora da se kreće
desnom biciklističkom trakom u odnosu na smer kretanja saobraćaja.
Na biciklističkim stazama za saobraćaj u oba smera vozila, vozač bicikla mora da se kreće
desnom stranom u smeru kretanja vozila.
Ako se dva ili više vozača bicikala, mopeda, tricikala i motocikala kreću u grupi, dužni su da se
kreću jedan za drugim.
Član 90.
Vozač bicikla, mopeda, tricikla i motocikla mora da upravlja vozilom na način kojim se ne
umanjuje stabilnost vozila i ne ometa druge učesnike u saobraćaju, a naročito ne sme da:
1) ispušta upravljač iz ruku,
2) sklanja noge sa pedala,
3) se pridržava za drugo vozilo,
4) vodi, vuče ili potiskuje druga vozila, odnosno životinje, osim da vuče priključno vozilo za
bicikl,
5) dopusti da vozilo kojim upravlja bude vučeno ili potiskivano,
6) prevozi predmete koji mogu da ga ometaju tokom upravljanja,
7) upotrebljava na oba uva slušalice za audio uređaje.
Član 91.
Vozač i putnik motocikla, mopeda, tricikla i četvorocikla moraju za vreme vožnje nositi na glavi
zakopčanu homologovanu zaštitnu kacigu, na način propisan deklaracijom proizvođača kacige.
Vozač bicikla, mopeda, tricikla, odnosno motocikla, ne sme da prevozi lice koje je pod uticajem
alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojim
postupcima.
Bliže propise o uslovima koje moraju da ispunjavaju zaštitne kacige koje koriste vozači, odnosno
lica koja se prevoze na motociklu, mopedu, triciklu i četvorociklu, donosi ministar nadležan za poslove
saobraćaja.
------------------------------------------------Kako je u momentu pisanja ovog izdanja nedostajao pomeuti pravilnik autori su se poslužili iskustvima iz
Evropske unije. Godine 1958. godine u Ženevi, pod okriljem Ujedinjenih naroda, sklopljen je „Sporazum o
prihvaćanju jednakih tehničkih propisa za vozila na točkovima, opremu i delove koji mogu biti ugrađeni i/ili
upotrebljeni u vozilima na točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje homologacija dodijeljenih na temelju tih
propisa. Taj sporazum je i preduslov za postavljanje jednolikih zahteva za testiranje kaciga u svim zemljama koje
su ga prihvatile. Pravilnik ECE R 22 je tokom vremena menjan i dopunjavan tako da njegova poslednja oznaka nosi
oznaku ECE R 22.05.
36
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Homologacijska oznaka kacige
Prišivena oznaka na traci za vezivanje
Međunarodna homologacijska oznaka koja mora biti zašivena na delu za pričvršćenje kacige (najčešće na
remenu uz kopču) a koja se sastoji od krugom opisanog velikog štampanog slova „E“ uz koji mora biti pridružen
broj. Broj označava državu u kojoj je izvršena homologacija i laboratoriju koja je radila ispitivanje a ne, kako se
ponekad krivo tumači, zemlju proizvodnje. U ovom slučaju broj 13 znači da je kaciga ispitana u Luksemburgu iako
je reč o kacigi Schuberth S1 koja je proizvedena u Njemačkoj. „R 22“ je oznaka pravilnika po kojem je rađeno
ispitivanje ali to nije obvezan podatak. Ono što je obvezujuće i jako je važno je brojčana oznaka izveštaja o
ispitivanju koja sledi nakon kruga gde se prve dve oznake odnose na broj pravilnika po kojem je kaciga ispitana i
odobrena pa tako 05 označava kacigu odobrenu po zadnjoj, najzahtjevnijoj varijanti pravilnika, 04 označava niži
nivo ali još uvijek prihvatljiv, dok 03, ili 01 označavaju neprihvatljivo niske standarde odobravanja. Kacige s
takvim, neprihvatljivim oznakama ne bi smele biti ni uvežene ni prodavane u Srbiji. To nikako ne znači da se
kacige oznaka 03, 02 ili 01 ne smeju koristiti, već samo da se kao nove ne smeju prodavati. Bilo kakva kaciga je
bolja od nikakve kacige a dobra je bolja od bilo kakve. Dobrom se u homologacijskom smislu smatra svaka kaciga
koja ima opisanu oznaku. U nastavku opisane brojčane oznake i to samo u slučaju da je riječ o najnovijoj varijanti
pravilnika, dakle 05, nalazi se ili slovo „J“ ili „P“ ili slova „NP“. „J“ se odnosi na otvorene (jet) kacige koje nemaju
nikakvu zaštitnu oblogu donjeg dela lica a mogu biti s pomičnim ili nepomičnim vizirom ili bez ikakvog vizira. „P“ je
oznaka za integralne kacige s zaštitnom oblogom donjeg dela lica, a „NP“ na integralne kacige koje imaju oblogu
donjeg dela lica ali ne zaštitnu nego onakvu koja samo delomično štiti i to od vetra i kiše ali ne i od udarca.
Homologacijska oznaka otvorene kacige
Otvorena (jet) kaciga i integralna kaciga
Iza slovne oznake uvek je crta pa potom i serijski broj kacige. Svaka homologirana zaštitna kaciga mora na
sebi nositi trgovački naziv ili oznaku proizvođača i oznaku veličine.
Oznaka veličine i težine
Na kacigama s oznakom „NP“ mora se nalaziti ili ovakav simbol ili natpis:
"Does not protect chin from impacts"
37
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Viziri se homologiraju za tačno određene tipove kaciga i obeleženi
adekvatnom oznakom koja se mora sastojati od krugom opisanog velikog
štampanog slova „E“ uz koji mora biti pridružen broj koji, označava državu
u kojoj je homologacijska laboratorija koja je radila ispitivanje. Na viziru
mora biti i obežje proizvođača vizira a bilo koja oznaka se ne sme nalaziti
u području vidnog polja kacige. Ispitivanje vizira prema ECE R 22
podrazumeva mehanička i optička ispitivanja kojima se mora odrediti da
viziri na temperaturama od -20 do +50 °C imaju propisana svojstva
Homologacijska oznaka vizira
dobre vidljivosti (čak i nakon testa abrazije s peskom), da ne iskrivljuju
sliku i da ne menjaju spektar boja uobičajenih na saobraćajnim znacima i semaforima. Vizirima se ispituju i
mehanička svojstva fleksibilnosti, odnosno raspadanja na opasno oštre delove. Definisane su i potrebna
pričvršćenja vizira za kacigu kao i dimenzija prednjeg izdanka za otvaranje, koji se mora moči zahvatiti i s
rukavicama na prstima.
Na vizirima lošije propusnosti
svetla mora se nalaziti ovakav
simbol ili natpis:“ "DAYTIME USE
ONLY"
Oznaka na viziru kojom se
upozorava da je namijenjen
samo za dnevnu uporabu i
da nije otporan na pucanje
Delovi integralne kacige
Dozvoljeni stepen otvaranja vizira
Minimalni vodoravni uglovi vidljivosti
Minimalni uspravniuglovi vidljivosti
Pravilnik ECE R 22 propisuje kojim mehaničkim i geometrijskim zahtevima mora udovoljiti zaštitna kaciga i
pri tome tačno propisuje i uređaje na kojima se u laboratoriji mora meriti valjanost kacige i vizira. Osim laserskih
uređaja s filtrima različitog spektra za merenje propusnosti i difrakcije svetlosti celi je niz uređaja kojima se
razarajućim metodama mere svojstva kaciga. Definisani su čak i modeli glava uz pomoć kojih se provode
ispitivanja. Sami uređaji za razaranje, pa onda i merenje razorenog su glomazni automatski čekići, brizgaljke
38
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
usmerenog silikatnog peska, abrazivni valjci za struganje traka za vezivanje. Nakon propisanih ciklusa
„maltretiranja“ kacige na modelu glave ne sme biti nikakvih oštećenja, a naprava za vezivanje kacige mora biti
funkcionalna i nakon propisanih opterećivanja, erozije, pa čak i kopča ne sme ni jednom zakazati kod 5000
uzastopnih zakopčavanja i otkopčavanja. Sama automatska kopča ramena ili vezivanje dvostrukim „D“ prstenima
(jednako je prihvatljiva kao i automatska kopča) moraju biti jasno uočljivi. Deo naprave kojim se zakopčava remen
mora biti uočljive crvene boje a okolne boje ne smeju biti izražajne kako bi se crveni deo bolje isticao. Celi niz
važnih svojstava kacige i njene opreme kao i ispitivanja nije moguće na sažet način prikazati jer je reč o ozbiljnom,
dobro promišljenom ispitivanju, nakon kojega za kacige koje su ga prošle se s velikom pouzdanošću se može
smatrati da su zaista i zaštitne kacige. Laboratoria koja je dao homologacijsko odobrenje dužna je proveravati
organizaciju proizvodnje, odnosno nenajavljeno mora proveravati proizvodi li se kaciga na način kao i u vrijeme
prvog odobravanja. Sam proizvođač mora na tačno određen način kontrolisati proizvodnju ispitujući propisani broj
uzoraka.
Član 92.
Bicikl, moped i motocikl u saobraćaju na putu mogu da imaju priključno vozilo sa dva točka
namenjeno za prevoz tereta, priključeno tako da je obezbeđena stabilnost vozila u kom ne smeju da se
prevoze putnici. Priključno vozilo ne sme biti šire od jednog metra, a na zadnjoj levoj strani mora imati
poziciono svetlo crvene boje ili trouglasti katadiopter ako je vuče bicikl.
21. Kretanje pešaka
Član 93.
Pešak ne sme da se kreće i zadržava na kolovozu, izuzev u slučajevima predviđenim ovim
zakonom, kao ni da iznenada stupi na kolovoz.
Ukoliko se pešak kreće po kolovozu na putu van naselja, mora da se kreće što bliže levoj ivici
kolovoza u smeru kretanja, na način kojim ne ometa ili ne sprečava saobraćaj vozila.
Pešak koji učestvuje u saobraćaju u kolicima za osobe sa invaliditetom, ili se vozi na
koturaljkama, skejtbordu i slično, ne sme da se pridržava za vozilo u pokretu.
Na putu koji nema trotoar ili drugu površinu namenjenu za kretanje pešaka, pešaci mogu koristiti
za kretanje kolovoz u širini najviše do jednog metra, računajući od ivice kolovoza.
Kada se kreću kolovozom pešaci su dužni da se kreću jedan za drugim, osim lica koje vodi dete
mlađe od sedam godina starosti.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, pešak može da se kreće uz desnu ivicu kolovoza samo kada je
takvo kretanje za njega bezbednije (nepregledna krivina, provalija, usek, odron i sl.).
Pešak koji gura ručna kolica, bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl, osobe sa invaliditetom koje se
kreću u invalidskim kolicima, moraju se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.
------------------------------------------------Pešak ne sme, po pravilu, da se kreće i zadržava na kolovozu. Ako se pešak kreće po kolovozu, mora to da
čini što bliže ivici kolovoza, i to veoma pažljivo i na način koji ne ometa ili ne sprečava saobraćaj vozila. Pešak se
sme kretati po kolovozu ako ne postoji trotoar ili druga površina pogodna za kretanje pešaka ili ako postoji trotoar
a pešaci ga ne mogu koristiti iz bilo kog razloga. Pešaci su dužni da se kreću jedan iza drugog ako bezbednost
saobraćaja to zahteva, a naročito u slučaju slabe preglednosti puta, smanjene vidljivosti ili jakog saobraćaja vozila.
Pešak koji se kreće po kolovozu van naselja dužan je da se kreće uz levu ivicu kolovoza u pravcu kretanja, a može
da se kreće i uz desnu ivicu ako je takvo kretanje za njega sigurnije, (nepregledna krivina, usek, odron, provalija,
itd.). Na putu koji ima trotoar ili drugu površinu određenu za kretanje pešaka, odnosno površinu pored kolovoza
pogodnu za kretanje pešaka, pešak je dužan da se kreće po tim površinama. Pešak koji gura : a)ručna kolica,
b)bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl, c)lica koja se kreću pomoću pokretnih stolica za nemoćna lica, d)kao i
organizovana kolona pešaka, moraju da se kreću uz desnu ivicu kolovoza u pravcu kretanja. Pešacima nije
dozvoljeno kretanje na putevima rezervisanim za saobraćaj motornih vozila i autoputevima. Pešak je dužan da
preko kolovoza i biciklističke staze ili trake prelazi pažljivo i najkraćim putem, pošto se pre stupanja na kolovoz
uveri da to može učiniti na bezbedan način. Pešak koji namerava da pređe preko kolovoza na mestu na kome ne
postoji obeležen pešački prelaz ne sme da stupi na kolovoz ako time ometa saobraćaj vozila. Na putu koji ima
obeležene pešačke prelaze ili posebno izgrađene prelaze, odnosno prolaze za pešake, pešak je dužan da se pri
prelaženju puta kreće tim prelazima, odnosno prolazima ko oni nisu od njega udaljeni više od 100 m. Na
obeleženom pešačkom prelazu na kome je saobraćaj pešaka regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima za
pešake, pešak je dužan da postupa prema tim znakovima. Na obeleženom pešačkom prelazu na kome saobraćaj
nije regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ni znacima koje daje ovlašćeno lice, pešak je dužan da pre
stupanja na pešački prelaz obrati pažnju na udaljenost i brzinu vozila koja mu se približavaju. Ako je saobraćaj
39
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
vozila regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima za vozila ili znacima koje daje ovlašćeno lice, pešaci mogu da
prelaze preko kolovoza samo dok je datim znakom dozvoljen prelaz preko kolovoza.
Član 94.
Na putu koji ima trotoar ili drugu površinu namenjenu za kretanje pešaka, odnosno površinu
pored kolovoza pogodnu za kretanje pešaka, pešak je dužan da se kreće tim površinama.
Radi obilaženja neke prepreke na trotoaru, pešak je dužan da, pre stupanja na kolovoz, obrati
pažnju na udaljenost i brzinu kretanja vozila koje mu se približava i da se prethodno uveri da
stupanjem na kolovoz ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Član 95.
Kolona pešaka koja se kolovozom kreće pod kontrolom vodiča (organizovana kolona pešaka)
mora se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.
Organizovana kolona pešaka ne sme da onemogućava normalno odvijanje saobraćaja niti da
bude duža od 100 metara.
Ukoliko se kolovozom kreće više organizovanih kolona pešaka, odstojanje između pojedinih
kolona mora biti najmanje 30 metara.
Član 96.
Pešak je dužan da preko kolovoza i biciklističke staze prelazi pažljivo i najkraćim putem, nakon
što se uveri da to može da učini na bezbedan način.
Prilikom prelaska preko kolovoza pešak ne sme da upotrebljava mobilni telefon niti da koristi
slušalice na ušima.
Na putu sa pešačkim prelazom ili posebno izgrađenim prelazom, odnosno prolazom za pešake,
pešak je dužan da se pri prelaženju puta kreće tim prelazom, odnosno prolazom, ako oni nisu od njega
udaljeni više od 100 metara.
Član 97.
Na pešačkom prelazu, na kome je saobraćaj pešaka regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima,
pešak je dužan da postupa u skladu sa tim znacima.
Na pešačkom prelazu, na kome je saobraćaj pešaka regulisan znacima koje daje policijski
službenik, pešaci mogu da prelaze kolovoz samo kad je datim znakom dozvoljen prelaz.
Na pešačkom prelazu, na kome saobraćaj nije regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima ni
znacima koje daje policijski službenik, pešak je dužan da se pre stupanja na pešački prelaz, prethodno
uveri da može da pređe na bezbedan način, tako da stupanjem na kolovoz ne ugrožava bezbednost
saobraćaja.
Član 98.
Pešak ne sme stupiti ni kretati se po kolovozu autoputa ili motoputa.
Zabrana iz stava 1. ovog člana ne važi za:
1) policijskog službenika tokom obavljanja službene dužnosti,
2) lice koja obavlja uviđaj saobraćajne nezgode ili učestvuje u uviđaju,
3) radnika koji obavlja radove,
4) lice koje obavlja poslove na otklanjanju posledica saobraćajne nezgode ili neispravnosti na
vozilu i teretu,
5) lice koje pruža hitnu medicinsku ili prvu pomoć,
6) inspektora za puteve tokom obavljanja službene dužnosti kao i na radnike uprave puta,
7) vozača vozila koje je prinudno zaustavljeno.
Lica iz stava 2. ovog člana i mesta na kojima ona preduzimaju radnje moraju biti obeležena na
način da se omogući bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
22. Obaveze vozača prema pešacima
Član 99.
Ukoliko je saobraćaj na pešačkom prelazu regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ili
znakovima policijskog službenika, vozač je dužan da svoje vozilo zaustavi ispred pešačkog prelaza
kada mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu datim znakom dozvoljen
prolaz, vozač je dužan da propusti pešaka koji je već stupio na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će
stupiti na pešački prelaz dok mu je svetlosnim saobraćajnim znakom ili znakom policijskog službenika
prelaz bio dozvoljen.
40
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ukoliko se pešački prelaz iz stava 1. ovog člana nalazi na ulazu na bočni put, vozač koji skreće na
taj put dužan je da skretanje izvrši na bezbedan način i da propusti pešaka koji je već stupio ili stupa
na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz, a po potrebi, zaustavi svoje
vozilo.
Ukoliko na pešačkom prelazu saobraćaj nije regulisan uređajima za davanje svetlosnih
saobraćajnih znakova niti znacima policijskih službenika, vozač je dužan da prilagodi brzinu vozila tako
da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi može bezbedno da zaustavi vozilo ispred
pešačkog prelaza i propusti pešaka koji je već stupio ili stupa na pešački prelaz ili pokazuje nameru da
će stupiti na pešački prelaz.
Vozač koji skreće na bočni put na čijem ulazu ne postoji pešački prelaz dužan je da propusti
pešake koji su već stupili ili stupaju na kolovoz.
Ukoliko su u slučaju iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana pešaci deca, nemoćna lica, slepe osobe koje se
kreću uz upotrebu belog štapa i/ili psa vodiča, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim
kolicima, ili za kretanje koriste druga ortotičko - protetička pomagala, vozač je obavezan da zaustavi
vozilo i da ih propusti.
Vozač ne sme vozilom da preseca organizovanu kolonu pešaka koja se kreće po kolovozu.
------------------------------------------------Obaveza je vozača da posveti pažnju pešacima koji se nalaze na kolovozu ili na njega nailaze. Vozač je
dužan da u zavisnosti od potrebe smanji brzinu kretanja ili zaustavi svoje vozilo, a posebnu paznju mora da posveti
na kretanje i ponašanje:
a)dece (zanetost u igri na ulici),
b) invalida (potrebno im je više vremena da pređu kolovoz),
c)starih i nemoćnih osoba,
Vozač ne sme vozilom da preseca kolonu :
a)dece,
b)vojnika,
c)pogrebnu povorku i svaku drugu organizovanu povorku građana koja se kreće po kolovozu.
Kad prilazi obeleženom pešačkom prelazu, vozač mora da vozi posebno pažljivo i ako treba zaustavi vozilo
ispred prelaza. Na delu puta na kome se kreću deca ili su postavljeni saobraćajni znakovi o učešću dece u
saobraćaju, vozač je dužan da vozi sa naročitom opreznošću i takvom brzinom da može vozilo zaustaviti u slučaju
potrebe. Kada postoje dve ili više saobraćajnih traka u jednom smeru i ako je vozacč vozila u desnoj saobaćajnoj
traci zaustavio svoje vozilo radi propuštanja pešaka, to mora uraditi i vozač drugog vozila, jer nije dozvoljeno
prolaziti i obilaziti zaustavljeno vozilo ispred pesačkog prelaza. Vozač koji skreće na bočni put, na čijem ulazu ne
postoji obeležen pešački prelaz, dužan je da skretanje izvrši smanjenom brzinom i ne sme da ugrozi pešake koji su
već stupili na kolovoz.
Ako je saobraćaj na obeleženom pešačkom prelazu regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ili znacima
ovlašćenog lica vozač je dužan da:
a)zaustavi svoje vozilo ispred pešačkog prelaza kad mu je datim znakom zabranjen prolaz,
b)ne ometa kretanje pešaka koji su već stupili na pešački prelaz i kad mu je datim znakom prolaz dozvoljen,
c)Skreće smanjenom brzinom i porpusti pešake koji prelaze bočni kolovoz, i kad je dozvoljen prolaz.
Vozac ne sme da ugrozava bezbednost pesaka ni na koji nacin, čak ni u sitaciji kada naiđe na deo kolovoza
koji je prekriven vodom jer tada mora da uspori kretanje i da polako prođe taj deo puta.
23. Saobraćaj na prelazu puta preko železničke pruge
Član 100.
Na prelazu puta preko železničke pruge, vozač je dužan da propusti šinsko vozilo koje se kreće
po železničkoj pruzi.
Vozač koji se vozilom približava prelazu puta preko železničke pruge, dužan je da kretanje vozila
podesi tako da ga može zaustaviti pred uređajem za zatvaranje saobraćaja na prelazu ili pred uređajem
za davanje znakova kojima se najavljuje približavanje voza, odnosno da može da zaustavi vozilo pre
nego što stupi na železničku prugu.
------------------------------------------------Na prelazu puta preko železničke pruge, vozač je dužan da propusti šinsko vozilo koje se kreće po
železničkoj pruzi. Vozač koji se vozilom približava prelazu puta preko železničke pruge, dužan je da kretanje vozila
podesi tako da ga može zaustaviti pred uređajem za zatvaranje saobraćaja na prelazu(branik, rampa) ili pred
uređajem za davanje svetlosnih znakova kojima se najavljuje približavanje voza, odnosno da može da zaustavi
vozilo pre nego što stupi na železničku prugu. Učesnici u saobraćaju dužni su da se zaustave pred prelazom puta
41
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
preko železničke pruge u istom nivou, obezbeđenom branicima ili polubranicima, ako je uređaj za zatvaranje
saobraćaja spušten (branik, rampa), ako je taj uređaj počeo da se spušta ili ako se daju svetlosni ili zvučni znaci
koji upozoravaju da će taj uređaj početi da se spušta. Učesnici u saobraćaju obavezni su da se zaustave i na
prelazu puta preko železničke pruge u istom nivou bez branika ili polubranika kada im je svetlosnim saobraćajnim
znakom, kojim se najavljuje približavanje voza prelazu, zabranjen prolaz (crveno trepćuće ili neprekidno svetlo)
Na prelazu puta preko železničke pruge u istom nivou, na kome nema uređaja za zatvaranje saobraćaja(branika,
rampe) niti uređaja za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova kojima se najavljuje približavanje voza, učesnici u
saobraćaju mogu da pređu preko pruge tek pošto se uvere da prugom ne nailazi voz. Vozač ne sme vozilom da
započne preticanje ili obilaženje drugog vozila na prelazu puta preko železničke ili tramvajske pruge.
1)Tramvajska pruga, 2)Prelaz puta preko železničke pruge bez branika ili polubranika, 3) Prelaz puta preko
železničke pruge sa branicima ili polubranicima, 4 i 5)Andrejin krst označava mesto na kome put prelazi preko
železničke pruge u nivou bez branika ili polubranika sa jednim kolosekom odnosno sa dva ili više koloseka,
6)Svetlosni saobraćanji znak na prelazu puta preko železničke pruge u istom nivou, 7)Približavanje prelazu puta
preko železničke pruge bez branika ili polubranika, 8)Približavanje prelazu puta preko železničke pruge sa
branicima ili polubranicima.
Član 101.
Učesnici u saobraćaju dužni su da se zaustave pred prelazom puta preko železničke pruge, ako je
uređaj za zatvaranje saobraćaja spušten, ako je taj uređaj počeo da se spušta ili ako se daju svetlosni
ili zvučni znaci koji upozoravaju da će taj uređaj početi da se spušta, odnosno kada im je svetlosnim
saobraćajnim znakom kojim se najavljuje približavanje voza prelazu puta preko železničke pruge u
istom nivou bez branika, zabranjen prolaz.11
24. Saobraćaj na autoputu i motoputu
Član 102.
Autoputem i motoputem dozvoljeno je kretanje samo motocikla, putničkih vozila, teretnih vozila i
autobusa, sa ili bez priključnih vozila.
Autoputem i motoputem ne smeju se kretati vozila iz stava 1. ovog člana čija je najveća
konstruktivna brzina manja od 50 km/h.
Odredba st. 1. i 2. ovog člana ne odnosi se na policijska i vojna vozila.
11
Pravilnik o načinu ukrštanja železničke pruge i puta (Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 72/99)
42
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 103.
Na autoput, odnosno motoput, vozač može da se uključi, odnosno isključi samo prilaznim putem
namenjenim za uključenje na taj put, odnosno isključenje sa puta.
Vozač koji se motornim vozilom uključuje u saobraćaj na autoput ili motoput dužan je da:
1) koristi saobraćajnu traku za uključivanje, kada takva traka postoji u produženju priključnog
puta i da se u saobraćaj na taj put uključi dajući znak pokazivačem pravca, na način kojim ne ugrožava
saobraćaj vozila koja se kreću po tom putu,
2) propusti vozila koja se kreću po tom putu, ako na mestu na kome se uključuje u saobraćaj na
autoputu ne postoji posebna traka za uključivanje.
Vozač koji se vozilom isključuje iz saobraćaja sa autoputa ili motoputa, dužan je da svojim
vozilom blagovremeno zauzme položaj na krajnjoj desnoj saobraćajnoj traci i da što pre pređe na
saobraćajnu traku za isključivanje, ako takva traka postoji na ulazu u priključni put.
Član 104.
Na autoputu i motoputu sa više saobraćajnih traka namenjenih kretanju vozila u jednom smeru,
vozač motornog vozila mora se kretati krajnjom desnom saobraćajnom trakom, osim ako nije zauzeta
vozilima koja se kreću u koloni, kao i prilikom preticanja.
Zaustavnom trakom zabranjeno je kretanje vozila.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstva prolaza, mogu
se kretati zaustavnom trakom kada su ostale saobraćajne trake zauzete vozilima.
Na autoputu i motoputu sa tri ili više saobraćajnih traka, namenjenih za saobraćaj vozila u
jednom smeru, vozači teretnih vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg i skupova vozila
čija je dužina veća od sedam metara, smeju da koriste samo dve saobraćajne trake koje se prostiru uz
desnu ivicu kolovoza.
Vozač vozila iz stava 4. ovog člana, na autoputu i motoputu sa dve saobraćajne trake namenjenih
za kretanje vozila u jednom smeru, mora se kretati krajnjom desnom saobraćajnom trakom, osim
prilikom preticanja.
U slučaju zastoja saobraćaja na autoputu, gde ne postoji zaustavna traka, vozači su dužni da
ostave slobodan prostor za prolaz vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstva prolaza, na taj
način što će vozači koji se nalaze u desnoj saobraćajnoj traci zauzeti položaj uz desnu ivicu
saobraćajne trake, a vozači koji se nalaze u levoj saobraćajnoj traci zauzeti položaj uz levu ivicu
saobraćajne trake, tako da ostavljen prostor mora biti dovoljan za nesmetani prolaz ovih vozila.
Član 105.
Na autoputu i motoputu vozač ne sme da zaustavlja i parkira motorno vozilo, osim na mestima
koja su za to posebno uređena i obeležena.
Na autoputu i motoputu vozač ne sme da vrši polukružno okretanje vozilom niti da se kreće
vozilom unazad.
Vozač koji je zbog neispravnosti na vozilu ili iz drugih razloga prinuđen da zaustavi vozilo na
kolovozu autoputa ili motoputa, dužan je da ga zaustavi na zaustavnoj traci i da preduzme potrebne
mere da vozilo što pre ukloni sa kolovoza.
25. Vozila pod pratnjom
Član 106.
Vozilo pod pratnjom je vozilo kome je dodeljena pratnja vozila policije, Bezbednosnoinformativne agencije, Vojske Srbije, odnosno Vojno-bezbednosne agencije, kada daju posebne zvučne
i svetlosne znake. Kao vozilo pod pratnjom smatra se i samo vozilo policije, Vojske Srbije,
Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije, kada daje posebne zvučne i
svetlosne znake.
Posebni svetlosni i zvučni znaci vozila pod pratnjom su crveno i plavo trepćuće svetlo koja se
naizmenično pale (u daljem tekstu: crveno i plavo svetlo) i zvučni znak promenljive frekvencije (u
daljem tekstu: sirena).
Izuzetno od stava 1. ovog člana, vozilo pod pratnjom sme davati samo posebne svetlosne znake
bez sirene, ako je omogućena dovoljna vidljivost tog vozila i bezbednost učesnika u saobraćaju, osim
kada se vozilo pod pratnjom kreće brzinom većom od dozvoljene na tom delu puta.
Radi bolje vidljivosti, vozilo pod pratnjom može pored trepćućih svetala davati i svetlosni znak
upozorenja iz člana 60. ovog zakona.
Uređaji za davanje posebnih zvučnih i svetlosnih znakova iz st. 1. i 2. ovog člana, smeju se
ugrađivati i postavljati samo na vozilima iz stava 1. ovog člana namenjenim da vrše pratnju.
43
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Uređaji za davanje posebnih zvučnih i svetlosnih znakova iz st. 1. i 2. ovog člana, smeju se
upotrebljavati samo na vozilima iz stava 1. ovog člana kada ta vozila vrše pratnju.
Vozila pod pratnjom imaju prvenstvo prolaza u odnosu na sva druga vozila, osim u odnosu na
vozila koja se kreću raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ili
znakovima policijskog službenika kada im je tim znakovima zabranjen prolaz i na njih se ne primenjuju
odredbe ovog zakona o ograničenju brzine, o propuštanju pešaka, o zabrani presecanja kolone pešaka,
o zabrani preticanja i obilaženja vozila, pod uslovom da ne ugrožavaju bezbednost drugih učesnika u
saobraćaju.
Bliže odredbe o tehničkim karakteristikama uređaja, ugradnji i postavljanju i načinu upotrebe
posebnih znakova donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove.
Bliže propise o tehničkim karakteristikama uređaja, ugradnji i postavljanju znakova na vojna
vozila donosi ministar nadležan za poslove odbrane.
------------------------------------------------Pod vozilima pod pratnjom, podrazumevaju se vozila kojima je dodeljena pratnja pripadnika policije ili vojnih
lica na posebnim motornim vozilima snabdevenim uređajima za davanje posebnih svetlosnih (crvene i plave boje) i
zvučnih znakova (zavijajućeg zvuka) i to za vreme dok se ti znakovi daju.
Vozač koji na putu susretne ili ga sustigne vozilo ili kolona vozila pod pratnjom dužan je da:
1)zaustavi vozilo,
2)da se pridržava naredbi koje mu daje lice iz pratnje,
3)da noću umesto velikih svetala upotrebi oborena svetla za osvetljavanje puta.
Vozac vozila koji se zaustavio zbog nailaska vozila pod pratnjom, svoje kretanje može nastaviti tek pošto
prođu sva vozila pod pratnjom. Pri nailasku vozila pod pratnjom, pešaci se moraju ukloniti sa kolovoza dok ta
vozila prođu. Vozila pod pratnjom ukoliko imaju ukljucene svetlosne i zvučne znake, imaju pravo prvenstva prolaza
u odnosu na sva druga vozila, osim u odnosu na vozila koja se kreću raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan
svetlosnim saobraćajnim znakovima ili znacima ovlašćenog lica. Na njih se ne primenjuju zabrane:
1)ograničenju brzine kretanja,
2)preticanja i obilaženja kolone vozila, pod uslovom da to može da se izvede na bezbedan način po sve
učesnike u saobraćaju,
3)presecanja kolone pešaka pod uslovom da time ne ugrožavaju bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.
Vozila policije i vozila oružanih snaga, kojima su uključena dva rotaciona svetla plave boje i zvuk
promenjivog intenziteta, takođe obezbeđuju prolaz jednom ili koloni vozila. Vozači su dužni da obrate pažnju na to
vozilo, kao i na vozila kojima se obezbeđuje prolaz, da ih propuste ili da zaustave svoje vozilo. Pod vozilom pod
pratnjom, podrazumevaju se vozila kojima je dodeljena pratnja pripadnika policije ili vojnih lica na posebnim
motornim vozilima snabdevanim uređajima za davanje posebnih svetlosnih i zvučnih znakova i to za vreme dok se
ti znakovi daju (crvena i plava svetla koja se neizmenično pale). Pravilnik o znacima koje učesnicima u saobraćaju
na putevima daju policijski službenici, određuje da se znaci koje učesnicima u saobraćaju na putevima daju
policijski službenici mogu davati:
a) rukama,
b) položajem tela,
c) tablicom za kontrolu i regulisanje saobraćaja,
d) posebnim uređajima za emitovanje zvučnih, odnosno svetlosnih znakova,
e) usmeno ili pomoću tehničkih sredstava za pojačanje zvuka, odnosno pisanim naredbama na
odgovarajućem displeju.
Za davanje znakova kojima se naređuje zaustavljanje, zabrana prolaza i smanjenje, odnosno ubrzanje
kretanja vozila, policijski službenik može upotrebljavati stop tablicu sa ispisanim tekstom ''STOP POLICIJA''. Zvučni
znaci daju se pištaljkom, odnosno posebnim uređajem za davanje zvučnih znakova na motornom vozilu. Svetlosni
znaci daju se posebnim uređajima za davanje svetlosnih znakova na motornom vozilu, ručnom baterijskom
lampom i sl. Svetlosni znaci koji se daju posebnim uređajima za davanje svetlosnih znakova na motornom vozilu
imaju sledeća značenja: 1) crveno i plavo trepćuće svetlo, od kojih je svetlo plave boje na desnoj, a crvene boje na
levoj strani vozila, kad se naizmenično pale, na vozilima pod pratnjom - znače obavezu za vozača koji susretne ta
vozila ili vozila koja su pod pratnjom, odnosno koga sustignu ta vozila, da ih propusti, da im omogući mimoilaženje
i preticanje, odnosno obilaženje i po potrebi da zaustavi svoje vozilo ili ga ukloni sa kolovoza, da se strogo
pridržava naredbi koje mu daju lica iz pratnje i da kretanje nastavi tek pošto sva vozila pod pratnjom prođu, a za
pešake obavezu da se, radi propuštanja tih vozila, sklone sa kolovoza, 2) dva trepćuća ili rotaciona svetla plave
boje na vozilu s prvenstvom prolaza, koje obezbeđuje prolaz jednom vozilu ili koloni vozila koja se kreću iza njega znače obavezu za vozača da obrati pažnju na vozilo s prvenstvom prolaza, odnosno na vozila kojima se obezbeđuje
44
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
prolaz, da ih propusti, po potrebi da zaustavi svoje vozilo ili ga ukloni sa kolovoza dok ta vozila prođu i da se strogo
pridržava naredbi koje mu daju lica iz vozila s prvenstvom prolaza, a za pešake obavezu da se, radi propuštanja tih
vozila, sklone sa kolovoza, 3) jedno trepćuće ili rotaciono svetlo plave boje na vozilu s prvenstvom prolaza - znači
obavezu za vozača koji vidi to svetlo, osim za vozača vozila pod pratnjom, da obrati pažnju na ovo vozilo i da mu
ustupi prvenstvo prolaza, odnosno da ga propusti, po potrebi da zaustavi svoje vozilo ili ga ukloni sa kolovoza dok
to vozilo prođe, a za pešake obavezu da se, radi propuštanja tog vozila, sklone sa kolovoza. Svetlosni znaci
postavljaju se tako da su jasno vidljivi, odnosno čitljivi za učesnike u saobraćaju kojima su namenjeni. Kada vozilo
pod pratnjom, odnosno vozilo sa prvenstvom prolaza daje istovremeno i svetlosni znak upozorenja, znači da vozač
vozila koje se kreće neposredno ispred policijskog vozila koje daje te znake, treba odmah bezbedno da zaustavi
svoje vozilo uz desnu ivicu kolovoza, a po mogućnosti van kolovoza.
Član 107.
Vozač koji na putu susretne ili ga sustigne vozilo, odnosno vozila pod pratnjom, dužan je da
propusti ta vozila, da im omogući mimoilaženje i preticanje, odnosno obilaženje i, po potrebi, da ukloni
vozilo sa kolovoza ili da se zaustavi, kao i da se pridržava naredbi koje mu daju lica iz pratnje, odnosno
da kretanje nastavi tek pošto prođu sva vozila pod pratnjom.
Pešaci ne smeju da stupe na kolovoz, odnosno dužni su da se sklone sa kolovoza da bi omogućili
nesmetan prolaz vozilima pod pratnjom.
U pogledu međusobnog prava prvenstva prolaza vozila iz stava 1. ovog člana važe opšte odredbe
ovog zakona o prvenstvu prolaza.
26. Vozila sa prvenstvom prolaza
Član 108.
Vozilo sa prvenstvom prolaza je vozilo policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojske
Srbije, Vojno-bezbednosne agencije, hitne medicinske pomoći, odnosno vatrogasne službe, kada daju
posebne zvučne i svetlosne znake.
Vozila sa prvenstvom prolaza su i vozila ministarstva nadležnog za izvršenje zavodskih sankcija
kada prevoze lica lišena slobode, kada daju posebne zvučne i svetlosne znake.
Posebni svetlosni i zvučni znaci vozila sa prvenstvom prolaza su najmanje jedno plavo trepćuće
ili rotaciono svetlo (u daljem tekstu: plavo svetlo) i zvučni znak promenljive frekvencije (u daljem
tekstu: sirena).
Izuzetno od stava 1. ovog člana vozilo sa prvenstvom prolaza sme davati samo posebne
svetlosne znake bez sirene, ako je omogućena dovoljna vidljivost tog vozila i bezbednost učesnika u
saobraćaju, osim kada se vozilo sa prvenstvom prolaza kreće brzinom većom od dozvoljene na tom
delu puta i ako bi upotreba sirene onemogućila ili omela uspešno izvršenje službenog zadatka.
Uređaji za davanje posebnih zvučnih i svetlosnih znakova smeju se ugrađivati i postavljati samo
na vozilima iz st. 1. i 2. ovog člana.
Uređaji za davanje posebnih zvučnih i svetlosnih znakova smeju se upotrebljavati samo na
vozilima iz st. 1. i 2. ovog člana kada je to neophodno za efikasno i bezbedno izvršenje službene radnje
koja ne trpi odlaganje.
Vozila sa prvenstvom prolaza imaju prvenstvo prolaza u odnosu na sva druga vozila, osim u
odnosu na vozila pod pratnjom i vozila koja se kreću raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan
svetlosnim saobraćajnim znacima ili znacima policijskog službenika, kada im je tim znacima zabranjen
prolaz i na njih se ne primenjuju odredbe ovog zakona o ograničenju brzine, o propuštanju pešaka, o
zabrani presecanja kolone pešaka i o zabrani preticanja i obilaženja vozila, pod uslovom da ne
ugrožavaju bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.
Bliže odredbe o tehničkim karakteristikama uređaja, ugradnji i postavljanju i načinu upotrebe
posebnih znakova donosi ministar unutrašnjih poslova.
Bliže propise o tehničkim karakteristikama uređaja, ugradnji i postavljanju znakova na vojna
vozila donosi ministar nadležan za poslove odbrane.
------------------------------------------------U vozila sa prvenstvom prolaza spadaju vozila Policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojske Srbije,
Vojno-bezbednosne agencije, Hitne medicinske pomoći, Vatrogasne službe, kada daju posebne zvučne i svetlosne
znake. Vozilo sa prvenstvom prolaza sme davati samo posebne svetlosne znake bez sirene, ako je omogućena
dovoljna vidljivost tog vozila i bezbednost učesnika u saobraćaju, osim kada se vozilo sa prvenstvom prolaza kreće
brzinom većom od dozvoljene na tom delu puta i ako bi upotreba sirene onemogućila ili omela uspešno izvršenje
službenog zadatka. Posebni svetlosni i zvučni znaci vozila sa prvenstvom prolaza su najmanje jedno plavo trepćuće
ili rotaciono svetlo (plavo svetlo) i zvučni znak promenljive frekvencije. Uređaji za davanje posebnih zvučnih i
45
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
svetlosnih znakova smeju se ugrađivati (postavljati) samo na vozilima navedenih službi, a smeju se upotrebljavati
samo kada je to neophodno za efikasno i bezbedno izvršenje službene radnje koja ne trpi odlaganje. Vozila sa
prvenstvom prolaza imaju prvenstvo prolaza u odnosu na sva druga vozila, osim u odnosu na vozila pod pratnjom i
vozila koja se kreću raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima ili znacima
policijskog službenika, kada im je tim znacima zabranjen prolaz. Na vozila sa prvenstvom prolaza se ne primenjuju
odredbe o ograničenju brzine, o propuštanju pešaka, o zabrani presecanja kolone pešaka i o zabrani preticanja i
obilaženja vozila, pod uslovom da ne ugrožavaju bezbednost drugih učesnika u saobraćaju. Vozač koji na putu
susretne ili ga sustigne vozilo, odnosno vozila sa prvenstvom prolaza, dužan je da propusti ta vozila, da im
omogući mimoilaženje i preticanje, odnosno obilaženje, i po potrebi da ukloni vozilo sa kolovoza ili se zaustavi, kao
i da se pridržava naredbi koje mu daju lica iz pratnje, odnosno da kretanje nastavi tek pošto ova vozila prođu.
Kada vozilo sa prvenstvom prolaza obezbeđuje prolaz vozilima koja se kreću iza njega, ostali učesnici u saobraćaju
imaju obavezu postupanja prema tim vozilima kao prema vozilima sa prvenstvom prolaza. Pešaci ne smeju da
stupe na kolovoz, odnosno dužni su da se sklone sa kolovoza da bi omogućili nesmetan prolaz vozilima sa
prvenstvom prolaza. U pogledu međusobnog prava prvenstva prolaza vozila sa pravom prvenstva prolaza važe
opšte odredbe iz ovog zakona. Kada policijsko vozilo sa prvenstvom prolaza pored zvučnog daje istovremeno i
svetlosni znak upozorenja (naizmenično paljenje i gašenje dugog svetla) vozač vozila koje se kreće neposredno
ispred policijskog vozila koje daje te znake, mora odmah bezbedno da zaustavi svoje vozilo uz desnu ivicu
kolovoza, a po mogućnosti van kolovoza. Vozač vozila koje se kreće neposredno iza policijskog vozila koje daje
posebne zvučne i svetlosne znake, dužan je da postupi po znacima i naredbama policajca, odnosno da prati
policijsko vozilo do pogodnog mesta i da se bezbedno zaustavi iza policijskog vozila.
Član 109.
Vozač koji na putu susretne ili ga sustigne vozilo, odnosno vozila sa prvenstvom prolaza, dužan
je da propusti ta vozila, da im omogući mimoilaženje i preticanje, odnosno obilaženje, i po potrebi da
ukloni vozilo sa kolovoza ili se zaustavi, kao i da se pridržava naredbi koje mu daju lica iz pratnje,
odnosno da kretanje nastavi tek pošto ova vozila prođu.
Kada vozilo sa prvenstvom prolaza obezbeđuje prolaz vozilima koja se kreću iza njega, ostali
učesnici u saobraćaju imaju obavezu postupanja prema tim vozilima kao prema vozilima sa prvenstvom
prolaza.
Lice koje upravlja vozilom sa prvenstvom prolaza dužno je da vodi računa o bezbednosti ostalih
učesnika u saobraćaju.
Pešaci ne smeju da stupe na kolovoz, odnosno dužni su da se sklone sa kolovoza da bi omogućili
nesmetan prolaz vozilima sa prvenstvom prolaza.
U pogledu međusobnog prava prvenstva prolaza vozila iz stava 1. ovog člana važe opšte odredbe
ovog zakona o prvenstvu prolaza.
Član 110.
Kada policijsko vozilo sa prvenstvom prolaza daje istovremeno i svetlosni znak upozorenja iz
člana 60. ovog zakona, vozač vozila koje se kreće neposredno ispred policijskog vozila koje daje te
znake, mora odmah bezbedno da zaustavi svoje vozilo uz desnu ivicu kolovoza, a po mogućnosti van
kolovoza.
Vozač vozila koje se kreće neposredno iza policijskog vozila koje daje posebne zvučne i svetlosne
znake, dužan je da postupi po znacima i naredbama policajca, odnosno da prati policijsko vozilo do
pogodnog mesta i da se bezbedno zaustavi iza policijskog vozila.
27. Upotreba žutog rotacionog ili trepćućeg svetla
Član 111.
Vozilo koje se upotrebljava prilikom izvođenja radova, odnosno aktivnosti na putu, a naročito za
gradnju, održavanje puteva, električnih, poštanskih i drugih uređaja i instalacija, pružanje pomoći na
putu, za odnošenje oštećenih, neispravnih i na nedozvoljenom mestu parkiranih vozila, kao i za
održavanje komunalnog reda, mora da ima uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo, dok se ti
radovi, odnosno aktivnosti, obavljaju na kolovozu ili u blizini kolovoza.
U saobraćaju na putu, uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo mora da ima:
1) vozilo koje prelazi propisane dimenzije, odnosno vozilo na kome teret prekoračuje dozvoljene
dimenzije i vozilo koje prati takav prevoz kada je to određeno u dozvoli za vanredni prevoz,
2) traktor noću, u uslovima smanjene vidljivosti i kada ima priključke za izvođenje radova na
najisturenijoj tački tih uređaja,
3) radna mašina noću i u uslovima smanjene vidljivosti.
46
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Žuto trepćuće ili rotaciono svetlo može da se upotrebljava na vozilu kao upozorenje za prinudno
zaustavljeno vozilo, saobraćajnu nezgodu, priredbu na putu ili drugu prepreku na putu.
Vozač koji se susretne sa vozilom na kome su uključena žuta rotaciona ili trepćuća svetla, dužan
je da poveća opreznost i prilagodi brzinu i način kretanja svog vozila.
Upotreba žutog rotacionog ili trepćućeg svetla dozvoljena je samo u slučajevima predviđenim
ovim zakonom.
28. Prevoz tereta na vozilu
Član 112.
U saobraćaju na putu vozilo ne sme da se optereti:
1) preko nosivosti upisane u saobraćajnu dozvolu, odnosno preko najvećeg osovinskog
opterećenja pojedinih osovina određenih od strane proizvođača vozila,
2) preko osovinskog opterećenja propisanog tehničkim normativima za vozila i najveće
dozvoljene ukupne mase,
3) tako da vozilo sa teretom premašuje najveće dozvoljene dimenzije za pojedine vrste vozila
(dužina, širina i visina).
Izuzetno od odredbi stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, vozilo, odnosno skup vozila, sme da
učestvuje u saobraćaju na putu, uz posebnu dozvolu nadležnog organa.
Teret na vozilu mora da bude smešten i obezbeđen tako da pri vožnji ostaje u položaju
postavljenom prilikom utovara, tako da:
1) ne ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju i ne nanosi štetu putu i objektima na putu,
2) ne umanjuje stabilnost vozila i ne otežava upravljanje vozilom, kao i da ne utiče na
funkcionisanje i korišćenje sklopova i delova vozila,
3) ne umanjuje preglednost vozaču,
4) ne pada i ne rasipa se sa vozila po putu, odnosno ne vuče se po putu,
5) ne zaklanja svetla, registarske tablice i druge propisane oznake na vozilu,
6) ne zagađuje životnu sredinu.
Teret u rasutom stanju, sem na priključnom vozilu za traktor, mora da bude prekriven.
Pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice, koje naloži vršenje utovara ili vrši utovar dužno je
da prilikom utovara robe vodi računa o poštovanju odredbi ovog člana.
Ukoliko je utovar tereta izvršen u inostranstvu, za potrebe primaoca, odnosno naručioca prevoza
koji ima prebivalište ili sedište u Srbiji, za poštovanje odredbi ovog člana odgovoran je i primalac
tereta, odnosno naručilac prevoza.
------------------------------------------------Vozilo u saobraćaju na putu ne sme da se optereti preko svoje nosivosti koja je upisana u saobraćajnu
dozvolu ili preko dozvoljenog opterećenja, ili preko najveće dozvoljene mase ili preko mogućnosti koje dozvoljavaju
osobine puta i tehničko-konstrukcione mogućnosti vozila. Teret na vozilu mora da bude tako raspoređen, i po
potrebi, pričvršćen i pokriven tako da između ostalog: a) ne ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju i ne
nanosi štetu putu i objektima na putu, b) ne umanjuje u većoj meri stabilnost vozila i ne otežava upravljanje
vozilom, c) ne umanjuje vozačku preglednost nad putem, d) ne stvara suvišnu buku i da se ne rasipa po putu, e)
ne zaklanja svetlosne i svetlosno-signalne uređaje na vozilu, registarske tablice i druge propisane oznake na vozilu.
Oštećena vozila, predmeti i materije koja mogu da ometaju ili ugroze bezbednost saobraćaja ne smeju da se
ostavljaju na putu ili bacaju na put. Vozač je dužan da sa kolovoza ukloni predmete koji sa njegovog vozila padnu
na put i predmete koje je prilikom zaustavljanja vozila stavio na put. Ako je mogućnosti i ako time ne ometa
bezbednost saobraćaja, vozač je dužan da sa kolovoza ukloni i predmete na koje naiđe u toku vožnje, a ako nije u
mogućnosti, dužan je da o tome obavesti nadležni organ, odnosno organizaciju koja se stara o održavanju puta.
Odredba o odgovornosti primaoca za teret koji je naručen u inostranstvu, koja je propisana odredbama ovog člana
nije u skaldu sa pozitivnim zakonskim propisima naše zemlje jer je normalno da odgovornost snosi prevoznik, koji
je za to kvalifikovan i inkorporiran procesom registracije u privredni sistem ove zemlje.
Član 113.
Teret na motornom vozilu može da pređe najudaljeniju tačku na prednjoj strani vozila do jednog
metra.
Teret na vozilu ne sme da pređe najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila za više od 1/6 svoje
dužine, a najviše za 1,5 m, s tim da teret preostalim delom dužine mora biti oslonjen na tovarni
prostor. Izuzetno, u saobraćaju na putu može da učestvuje vozilo na kome teret nije smešten na način
propisan ovim stavom, ukoliko to odobri upravljač puta.
47
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ukoliko teret na vozilu prelazi najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila, mora biti označen.
Kod teretnih i priključnih vozila, teret se označava propisanom tablom, kod ostalih vozila crvenom
tkaninom, a u uslovima smanjene vidljivosti crvenim svetlom ili svetloodbojnom materijom crvene
boje.
Bliže propise o načinu smeštaja tereta, njegovog obezbeđenja i označavanja donosi ministar
nadležan za poslove saobraćaja.
------------------------------------------------Teret na vozilu ne sme da pređe najudaljeniju tačku na prednjoj strani vozila više od 1 m. Ako teret na
vozilu prelazi za više od 1m najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila, mora da bude označen crvenom tkaninom.
Teret na zadnjoj strani vozila sme da pređe najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila za najviše 1.5m. Teret koji
se prevozi na teretnom i priključnom vozilu može da pređe najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila najviše za
jednu šestinu svoje dužine koja je kontinualno oslonjena na tovarni prostor – sanduk vozila. Najisturenija tačka
tereta koji se prevozi teretnim motornim ili priključnim vozilom mora da bude označena tablom kvadratnog oblika,
dimenzije 50 x 50 cm, obojena naizmenično kosim trakama reflektujuće narandžaste (crvene) i bele boje. Tabla se
postavlja upravno na uzdužnu osu vozila. Dozvoljeno je da teret na teretnom motornom vozilu ili priključnom
vozilu bočno pređe spoljnu ivicu svetla za označavanje vozila najvise do 40cm. Noću, kao i danju u slučaju
smanjene vidljivosti, najisturenija tačka na teretu koji se prevozi vozilom mora da bude označena svetlom i
reflektujućom materijom crvene boje. Kad teret na teretnom vozilu ili na priključnom vozilu bočno prelazi za više
od 40 cm spoljnu ivicu prednjeg ili zadnjeg svetla za označavanje vozila , teret mora biti označen: a) sa prednje
strane sa dva svetla i katadioptera bele boje, b) sa zadnje strane sa dva crvena svetla i katadioptera.
Teret na vozilu koji može da nanese štetu putu, objektima ili da ugrozi bezbednost u saobracaju , može da
se prevozi samo po posebnom odobrenju.
Član 114.
Vozila koja su namenjena za izvođenje radova van puta kada u saobraćaju na putu imaju
instalirana oruđa za izvođenje radova, koja nisu sklop vozila već izmenjivo sredstvo za rad, moraju biti
propisano označena.
Utovar ili istovar tereta na putu mora se obavljati tako da ne ometa, odnosno ne ugrožava, ostale
učesnike u saobraćaju.
29. Vanredni prevoz
Član 115.
Kretanje po putu vozila, odnosno skupa vozila, koja ne ispunjavaju uslove u pogledu dimenzija
(dužina, širina i visina), najveće dozvoljene ukupne mase ili osovinskog opterećenja, odnosno na
kojima vozilo sa teretom premašuje najveće dozvoljene dimenzije (dužina, širina i visina) za pojedine
vrste vozila, predstavlja vanredni prevoz.
Vanredni prevoz se obavlja na osnovu dozvole koju izdaje upravljač puta. Dozvolom se mogu
odrediti posebni uslovi pod kojima će se vanredni prevoz obaviti.
Kada je dozvolom određeno da pratnju vanrednog prevoza vrše policijski službenici, saglasnost
za prevoz daje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Vanredni prevoz se mora obaviti u skladu sa uslovima koji su određeni u dozvoli za vanredni
prevoz.
Kada je za obavljanje vanrednog prevoza dozvolom za obavljanje vanrednog prevoza određeno
da se vanredni prevoz obavlja u pratnji policije, troškovi pratnje padaju na teret prevoznika.
Bliže uslove o načinu obaljanja vanrednog prevoza i vozilima kojima se taj prevoz obavlja, donosi
ministar nadležan za poslove saobraćaja.12
30. Prevoz lica vozilima
Član 116.
U motornom vozilu, odnosno na vozilu i priključnom vozilu u saobraćaju na putu, dozvoljeno je
prevoziti onoliko lica koliko je označeno u saobraćajnoj dozvoli, na mestima koja su za to predviđena.
Izuzetno od stava 1. ovog člana u teretnom vozilu Vojske Srbije, odnosno policije, mogu se
prevoziti lica u prostoru za smeštaj tereta.
Na priključnom vozilu koje vuče traktor može se prevoziti najviše pet lica, a u tovarnom prostoru
motokultivatora mogu se prevoziti najviše tri lica.
12
Pravilnik o uslovima za izdavanje dozvole za vanredni prevoz ("Sl. glasnik RS", br. 91/2014).
48
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Lica iz stava 3. ovog člana koja se prevoze u tovarnom prostoru ne smeju stajati, sedeti na
stranicama karoserije, na nestabilnom teretu ili teretu koji prelazi visinu tovarnog sanduka. Lica koja
nisu navršila 14 godina života smeju se prevoziti samo u pratnji punoletnog lica.
Član 117.
U zatvorenom prostoru vozila koje se ne može iznutra otvoriti, ne smeju se prevoziti lica.
Izuzetno od stava 1. ovog člana u policijskim, vojnim i vozilima organa za izvršenje krivičnih i
prekršajnih sankcija, smeju se prevoziti lica i to samo za službene potrebe.
U priključnom vozilu za stanovanje (kamp prikolica) ne smeju se prevoziti lica.
Član 118.
Vozač bicikla stariji od 18 godina može na biciklu prevoziti dete do osam godina starosti, ako je
na biciklu ugrađeno posebno sedište, prilagođeno veličini deteta i čvrsto spojeno sa biciklom.
Dete mlađe od 12 godina ne sme se prevoziti na mopedu, triciklu, motociklu i četvorociklu.
Motocikl može da ima bočno sedište za prevoz putnika.
Član 119.
Za vreme kretanja vozila ne sme se uskakati u vozilo, iskakati iz vozila, otvarati vrata, naginjati
se van vozila, isturati delove tela iz vozila i voziti se na spoljnim delovima vozila ili na traktorskim
prikolicama.
Vozač ne sme upravljati na način koji omogućava iskakanje iz vozila, otvaranje vrata, naginjanje
van vozila, vožnju na spoljnim delovima vozila ili na traktorskim priključcima.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na spoljnim delovima vozila i priključnog vozila mogu se voziti
lica koja obavljaju poslove svog radnog mesta u vezi s namenom vozila (na vozilima vatrogasne službe,
komunalne službe, elektrodistribucije i drugih delatnosti), ako je na tim vozilima ugrađena platforma
za stajanje i držači.
Ukoliko se na vozilu iz stava 3. ovog člana prevoze lica, brzina kretanja ne sme biti veća od 30
km/h.
Član 120.
Vrata vozila nije dozvoljeno držati otvorena tokom kretanja vozila, niti započeti kretanje ukoliko
nisu zatvorena.
Vozač ne sme započeti kretanje vozila dok putnici bezbedno ne uđu, odnosno izađu iz vozila i dok
vrata ne budu zatvorena.
Član 121.
Turistički voz sme da se kreće samo po trasi koju je odredio nadležni organ jedinice lokalne
samouprave. Kada se turistički voz kreće van odobrene trase, mora imati posebnu dozvolu nadležnog
organa za poslove saobraćaja.
Turističkim vozom sme upravljati samo vozač koji ima vozačku dozvolu najmanje za upravljanje
vozilima "BE" kategorije i posebnu dozvolu za upravljanje turističkim vozom koju izdaje Agencija.
Posebna dozvola se izdaje na rok od pet godina.
Bliže propise o obuci, načinu sprovođenja ispita i vođenju evidencija donosi ministar unutrašnjih
poslova na predlog Agencije.
Bliže uslove u pogledu korišćenja i tehničkih karakteristika turističkog voza, propisuje ministar
nadležan za poslove saobraćaja.13
Agencija poslove iz stava 2. ovog člana obavlja kao poverene poslove.
31. Probna vožnja
Član 122.
Za probnu vožnju pri kojoj se, radi ispitivanja proizvedenog ili prepravljenog motornog, odnosno
priključnog vozila, mora odstupiti od pojedinih odredbi propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima,
potrebna je dozvola.
Zahtev za izdavanje dozvole o ispunjavanju uslova za probnu vožnju sadrži: podatke o vozilu
(vrsta, marka, tip i identifikaciona oznaka), svrhu probe, ime i prezime vozača koji mogu upravljati i
13
Pravilnik o obuci, načinu sprovođenja ispita i vođenju evidencija za vozača turističkog voza ("Sl. glasnik RS", br.
66/2013 i 71/2013 - ispr.).
49
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
broj njihove vozačke dozvole, podatke o licima koja će se za vreme vožnje nalaziti u vozilu, naziv puta i
relaciju na kojoj se probna vožnja obavlja, vreme izvođenja i naznačenje odredbi iz propisa o
bezbednosti saobraćaja od kojih će se odstupati za vreme vožnje.
Ako bi se probnom vožnjom mogli oštetiti put ili putni objekti, dozvola za probnu vožnju izdaje se
uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača puta za obavljanje probne vožnje.
Dozvolom iz stava 1. ovog člana određuje se sadržaj i način probne vožnje, mere bezbednosti,
odnosno mere osiguranja koje organizator mora preduzeti o svom trošku, mere koje mora preduzeti
prilikom ispitivanja novoproizvedenih motornih i priključnih vozila, odredbe propisa o bezbednosti
saobraćaja od kojih se odstupa tokom probne vožnje, imena lica koja obavljaju ispitivanje prilikom
probne vožnje, kao i vreme u kom će se obavljati probna vožnja koje ne može biti duže od jedne
godine. Dozvola se može izdati za jedno ili više vozila, na kojima se vrši ispitivanje.
Probna vožnja može se obaviti samo u vreme i na način predviđen dozvolom za probnu vožnju.
Dozvolu, iz stava 1. ovog člana, izdaje teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva
unutrašnjih poslova, na čijem području vožnja počinje. Ako se probna vožnja odvija na teritoriji za koju
su nadležne dve ili više organizacionih jedinica, dozvolu izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Motorno vozilo kojim se obavlja probna vožnja, pored registarskih, odnosno probnih tablica,
mora biti na prednjem i zadnjem delu posebno obeleženo natpisom "PROBNA VOŽNJA".
Troškovi državnih organa, organa jedinica lokalne samouprave i upravljača puta, nastali usled
održavanja probne vožnje padaju na teret pravnog, odnosno fizičkog lica, koje obavlja probnu vožnju.
V. SPORTSKE I DRUGE PRIREDBE NA PUTU
Član 123.
Zabranjeno je održavanje sportskih ili drugih priredbi na putu.
Izuzetno, sportska ili druga priredba na putu se može održati kada teritorijalno nadležna
organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova izda dozvolu za njeno održavanje.
Ukoliko se priredba održava na teritoriji za koju su nadležne dve ili više organizacionih jedinica,
dozvolu izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ukoliko je prilikom održavanja sportskih ili drugih priredbi na putu potrebno obustaviti saobraćaj
ili izvršiti druge izmene u režimu saobraćaja, dozvola se izdaje uz prethodnu saglasnost ministarstva,
odnosno organa jedinica lokalne samouprave, nadležnog za poslove saobraćaja.
Član 124.
Dozvola za održavanje sportskih i drugih priredbi na putu može se izdati organizatoru koji ima
svojstvo pravnog lica sa sedištem u Republici Srbiji.
Zahtev za izdavanje dozvole podnosi se najkasnije 15 dana pre održavanja sportske ili druge
priredbe na putu.
Zahtev za izdavanje dozvole sadrži: poslovno ime organizatora priredbe, ime i prezime
odgovornog lica za bezbednost priredbe, put (relaciju i mesto) na kojem će se priredba održati, vreme
održavanja, sa satnicom svih karakterističnih obeležja priredbe i mere koje će organizator preduzeti
radi obezbeđenja učesnika priredbe i gledalaca, program sportske ili druge priredbe, kalendar i pravila
takmičenja (elaborat). Uz zahtev se prilaže saglasnost upravljača puta za održavanje priredbe na putu,
primerak identifikacionih oznaka lica koja obezbeđuju priredbu i oznake vozila koja prate učesnike
priredbe.
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove dužno je da u roku od sedam dana od prijema izda
rešenje po podnetom zahtevu.
U dozvoli kojom se odobrava održavanje sportske ili druge priredbe na putu odrediće se vreme i
mesto održavanja, mere koje je potrebno preduzeti radi bezbednog održavanja priredbe i troškovi koji
proizilaze iz njenog održavanja.
Organizator je dužan da sportsku ili drugu priredbu na putu organizuje i sprovede bezbedno, na
način određen u dozvoli.
Troškovi državnih organa, organa jedinica lokalne samouprave i upravljača puta, nastali usled
održavanja sportske i druge priredbe, padaju na teret pravnog lica koje organizuje priredbu.
Član 125.
Organizator sportske ili druge priredbe na putu obavezan je da, o merama ograničenja ili zabrane
saobraćaja, obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja najkasnije 48 sati pre početka
priredbe.
50
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ministarstvo unutrašnjih poslova može zabraniti, odnosno prekinuti održavanje sportske ili druge
priredbe na putu, kada utvrdi da organizator nije preduzeo mere određene u dozvoli ili ako to zahtevaju
drugi razlozi bezbednosti.
Rešenje o zabrani, odnosno prekidu priredbe donosi se u skraćenom postupku ili usmeno,
saglasno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
Član 126.
Odredbe propisa kojima se uređuje javno okupljanje građana i sprečavanje nasilja na sportskim
priredbama važe i za sportske i druge priredbe na putu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
------------------------------------------------Radi se o: Zakonu o okupljanju građana,14 Zakonu o javnom redu i miru,15 Zakon o sprečavanju nasilja i
nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.16
Član 127.
Organizator ne sme početi sa održavanjem sportske ili druge priredbe ili aktivnosti na putu, ako
nije preduzeo sve mere obezbeđenja određene u dozvoli.
Organizator je dužan da prekine održavanje sportske i druge priredbe na putu:
1) ako su ugroženi učesnici ili gledaoci,
2) ako se u većoj meri naruši javni red i mir,
3) ako se ne sprovode mere bezbednosti određene u dozvoli,
4) ako to zahtevaju drugi razlozi bezbednosti.
Ukoliko organizator ne može da obezbedi posebne bezbednosne mere u toku priredbe, organ koji
je izdao dozvolu može odrediti potreban broj policijskih službenika radi preduzimanja tih mera. U
navedenom slučaju troškove preduzimanja tih mera snosi organizator priredbe.
Član 128.
Takmičare na priredbi i učesnike drugih aktivnosti mogu pratiti samo vozila obeležena posebnom
oznakom, koju određuje organizator.
Ukoliko se priredba održava na teritoriji dve ili više organizacionih jedinica Ministarstva
unutrašnjih poslova primerak oznake iz stava 1. ovog člana organizator dostavlja tim organizacionim
jedinicama najkasnije 48 sati pre početka priredbe.
Član 129.
Lica koja obezbeđuju priredbu i nalaze se na putu ili delu puta na kojem se priredba održava,
moraju nositi svetloodbojni prsluk i identifikacione oznake lica zaduženih za obezbeđenje priredbe.
Ukoliko se priredba održava na teritoriji dve ili više organizacionih jedinica Ministarstva
unutrašnjih poslova primerak oznake iz stava 1. ovog člana organizator dostavlja tim organizacionim
jedinicama najkasnije 48 sati pre početka priredbe.
Član 130.
Po završetku sportske i druge priredbe ili aktivnosti na putu, organizator je dužan da odmah, a
najkasnije u roku koji je određen dozvolom:
1) ukloni sa puta saobraćajne znakove i druge oznake, uređaje, predmete i objekte koji su
postavljeni radi održavanja priredbe, odnosno obavljanja aktivnosti,
2) postavi na put sve saobraćajne znakove i druge oznake, predmete i objekte koji su bili
uklonjeni zbog održavanja priredbe, odnosno obavljanja aktivnosti,
3) popravi i dovede u prvobitno stanje put i objekte na putu ako su oštećeni pri održavanju
priredbe, odnosno pri obavljanju aktivnosti.
Ukoliko organizator ne postupi na način propisan u stavu 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, upravljač
puta će preduzeti odgovarajuće mere da se o trošku organizatora uklone, odnosno postave saobraćajni
znakovi i druge oznake, predmeti i objekti na putu.
Troškove uklanjanja i postavljanja saobraćajnih znakova, predmeta i objekata na putu, kao i
troškove popravke oštećenja puta i objekata na putu koji su nastali održavanjem priredbe, odnosno
obavljanjem aktivnosti na putu, snosi organizator.
14
("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94, "Sl. list SRJ", br. 21/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br.
101/2005 - dr. zakon).
15
("Službeni glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 85/2005, 101/2005).
16
("Sl. glasnik RS", br. 67/2003, 101/2005 - dr. zakon, 90/2007, 72/2009 - dr. zakon, 111/2009 i 104/2013 - dr.
zakon).
51
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
VI. POSEBNI USLOVI SAOBRAĆAJA
Član 131.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja će bliže propisati način, vreme posedovanja i korišćenja
zimske opreme na vozilu u saobraćaju na putevima.
Vozač je dužan da u saobraćaju na putu zimsku opremu poseduje i koristi na propisan način.
Ministar nadležan za poslove uređenja, održavanja i opremanja javnog skijališta i pružanje
usluga na skijalištu će bliže propisati uslove koje moraju da ispunjavaju motorne sanke i vozači
motornih sanki, kao i način njihove upotrebe na skijalištu, uz saglasnost ministra unutrašnjih poslova.
------------------------------------------------Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima 17 u
delu koji se odnosi na obaveznu i zimsku opremu predviđa da Zimska oprema motornih vozila, osim za vozila vrsta
L, K, T i C, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva:
1) pneumatike za zimsku upotrebu (npr. M+S, Snow Winter i dr.) na svim točkovima vozila vrste M1 i N1;
2) lance odnosno druge uređaje za povećanje trakcije na najmanje dva pogonska točka;
3) za vozila vrsta M2, M3, N2 i N3 obavezni deo zimske opreme je i lopata, osim za vozila koja učestvuju u
javnom gradskom prevozu.
Dubina gazećeg sloja na pneumaticima za zimsku upotrebu, kada se koriste kao zimska oprema, ne sme biti
manja od 4 mm.
Na vozilima se ne smeju postavljati pneumatici sa klinovima.
U periodu od 1. novembra do 1. aprila vozila moraju biti opremljena zimskom opremom ako se zbog
vremenskih uslova na kolovozu nalazi sneg, led ili poledica. Van navedenog perioda vozila mogu biti opremljena
zimskom opremom. Izuzetno, u naselju vozila ne moraju biti opremljena lancima, odnosno drugim uređajima za
povećanje trakcije. Lance odnosno druge uređaje za povećanje trakcije na najmanje dva pogonska točka na delu
puta koji nije označen znakom "lanci za sneg" samo kad je kolovoz prekriven snegom. Odredbe se ne odnose se na
vojna vozila.
Strana iskustva i propisi:18
U Sloveniji između 15.11. i 15.03. vozila moraju biti opremljena zimskom opremom koja se sastoji od 4
zimske gume s oznakom M+S i minimalnom dubinom šare 3 mm ili 4 letnje gume s minimalnom dubinom šare
3mm i odgovarajuće velike lance za sneg u priboru. Vozila s pogonom na sva 4 točka moraju imati, u slučaju da
koriste letnje gume, lance za sneg najmanje za onu osovinu gde ima stalno uklopljen pogon. Vozila kod kojih
najveća dozvoljena težina prelazi 3,5 t, moraju imati zimske gume najmanje na pogonskim točkovima ili na svim
točkovima letnje gume odgovarajuće lance i lopatu u priboru. U priobalnim oblastima, što se odnosi na područje
Kozina - Kastelec - Podgorje, dovoljna je upotreba takođe samo letnjih guma s minimalnom dubinom šare od 3
mm. Propisana kazna za neodgovarajuću zimsku opremu putničkih vozila je 120 EUR, a ako je zbog
neodgovarajuće opreme saobraćaj ometen kazna je 400 EUR.
U Austriji je obavezna zimska oprema u periodu od 01.11. do 15.04., ali za vozila do 3,5 t samo u vreme
zimskih uslova vožnje, a za teretena vozila, bez obzira na uslove. Za vozila do najveće dozvoljene težine 3,5 t kao
zimska oprema se smatra korišćenje zimskih guma sa minimalnom dubinom šare od 4 mm ili letnjih guma s
minimalnom dubinom šare od 4 mm i lanaca za sneg na pogonskim točkovima. Bez obzira na zimske gume, u
slučaju snega zimske gume su obavezne na putevima u svim višim predelima, kada je to posebno naznačeno
saobraćajnim znakom. Treba napomenuti da je upotreba lanaca za sneg dozvoljena samo u slučaju neprekidnog
glatkog snega ili leda na putu, ali ne i uslučaju bljuzgavice ili delimično snegom pokrivenog kolovoza. U praksi to
znači da vozaču koji vozi automobil sa letnjim gumama na površini na kojoj je bljuzgavica, može biti izrečena
kazna za neodgovarajuću zimsku opremu. Vozila maksimalne težine do 3,5 t moraju biti opremljena zimskim
gumama u periodu od 01.11. do 15.04. bez obzira na vremenske prilike najmanje na pogonskoj osovini i imati
zimske lance odgovarajuće veličine u priboru za pogonsku osovinu.
U Nemačkoj je na snazi bila samo situacijska zimska oprema koja je određivala da u slučaju zimskih uslova
vožnje vozilo mora biti opremljeno odgovarajućom zimskom opremom. U međuvremenu je stupio na snagu novi
zakon o zimskoj opremi i uslovima u kojima je potrebna. Po novom zakonu zimska oprema obavezna u slučaju
snega, utabanog snega, bljuzgavice, poledice, mraza i uopšte u slučaju svih padavina snega ili leda. Za
odgovarajuću zimsku opremu se smatraju 4 gume koje su namenjene za vožnju po snegu, što znači da one moraju
("Sl. glasnik RS", br. 40/2012, 102/2012, 19/2013, 41/2013 i 102/2014).
17
18
Izvor Auto moto savez Srbije.
52
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
biti označene oznakom M+S ili simbolom snežne pahuljice. To uključuje zimske gume kao i gume za sve sezone.
Upotreba letnjih guma i lanaca za sneg po zakonu nije dozvoljena. Vozila sa pogonom na sva četiri točka nisu
izuzetak. Za teretna vozila preko 3,5 t propisana je upotreba zimskih guma samo na pogonskim osovinama. Kazna
za neupotrebu zimske opreme je 40 EUR, u slučaju ometanja saobraćaja mninimum 80 EUR. Uredba se odnosi na
vozila registrovana u Nemačkoj kao i vozila iz drugih zemalja.
U Italiji, zimska oprema je zakonska obaveza samo u oblasti doline Alpa, gde je obavezna od 15.10. do
30.04. U svim ostalim oblastima zimska oprema je obavezna samo u slučaju zimskih uslova vožnje. Dozvoljena je
upotreba zimskih ili letnjih guma i lanaca za sneg.
U Francuskoj, vozila moraju biti opremljena zimskom opremom samo u zimskim uslovima vožnje ili kada je
saobraćajnim znakom naznačeno obavezno korišćenje zimske opreme kao što su, na primer, lanci za sneg.
U Švajcarskoj, oprema za sneg nije vremenski određena, ali je obavezna u uslovima zimskih uslova vožnje
(na primer, kada sneg pada i zadržava se na putu, ako je poledica). Zimska oprema znači 4 zimske gume. Ako
saobraćajni znak zahteva upotrebu lanaca za sneg, to važi za sva vozila osim za vozila s pogonom na sva četiri
točka. U slučaju saobraćajne nesreće u zimskim uslovima krivica se može pripisati vozaču bez odgovarajuće zimske
opreme. Mnogi prelazi na putevima u višim predelima su često prolazni samo sa lancima za sneg, tako da se
vozačima savetuje da ih imaju u zimskom periodu kao dodatnu opremu u vozilu.
U Hrvatskoj, zimska oprema je obavezna u slučaju kada su zimski uslovi vožnje (put je pod snegom ili je
zaleđen). Za vozila do najveće dozvoljene težine do 3,5 t zimska oprema se sastoji od 4 zimske ili 4 letnje gume s
minimalnom dubinom profila 4 mm i lanaca za sneg. Zimska oprema vozila preko 3,5 t obuhvata zimske gume
najmanje na pogonskim točkovima ili 4 letnje gume i lance za sneg na pogonskim točkovima.
U Bosni i Hercegovini, zimska oprema je obavezna za sva vozila u periodu od 15.11. do 15.04. Vozila maraju
biti opremljena najmanje zimskim gumama na pogonskim točkovima ili letnjim gumama ili odgovarajućim zimskim
lancima u priboru. Minimalbna dubina šare je 4 mm. Autobusi i teretna vozila moraju u priboru imati i lopatu.
U Mađarskoj, zimska oprema nije zakonski obavezna. U slučaju jačeg snega i/ili velike količine snega
obavezna je upotreba lanaca za sneg na pogonskim točkovima. U takvim slučajevima se lanci za sneg zahtevaju
već pri prelasku granice.
U Češkoj, između 01.11. i 31.03. obavezna je upotreba zimske opreme na putevima, što je određeno
saobraćajnim znakom na kome se nalazi automobil i snežna pahuljica. Tako je zimska oprema obavezna, bez
obzira na vremenske uslove na putu D1 Prag - Brno, na deonici od 21 do 186 kilometra (Mirošovice - Kývalka), i na
mnogim regionalnim i lokalnim putevima. Zimska oprema vozila do najveće težine od 3,5 t se sastoji od 4 zimske.
Gume moraju imati šaru najmanje dubine od 4 mm. Zimska oprema vozila preko 3,5 t sadrži zimske gume s
minimalnom dubinom šare od 6 mm na svim točkovima li letnje gume + lanci za sneg. Takođe treba napomenuti
da je upotreba lanaca za sneg dozvoljena samo u slučaju kada je kolovoz potpuno prekriven snegom.
U Slovačkoj, za putnička vozila su u slučaju zimskih uslova vožnje obavezne zimske gume s oznakom M+S i
minimalnom dubinom šare od 3 mm na svim točkovima. Dozvoljena je takođe upotreba letnjih guma + lanci za
sneg u dodatnoj opremi. Za vozila iznad 3,5 t je obavezna upotreba zimskih guma bez obzira na vremenske uslove
u periodu od 15.11. do 31.03. nezavisno od uslova na putevima, obavezna upotreba zimskih guma s minimalnom
dubinom šare od 3 mm na svim točkovima.
U ostalim evropskim državama nema većih posebnosti u upotrebi zimske opreme. U nekim severnim
evropskim zemljama zimska oprema nije određena datumima: u Finskoj, Litvaniji i Estoniji između 01.12. i 31.03. i
u Švedskoj između 01.12. i 31.03.
VII. SAOBRAĆAJNA SIGNALIZACIJA
1. Opšte odredbe
Član 132.
Javni putevi moraju da se obeleže propisanom saobraćajnom signalizacijom, kojom se učesnici u
saobraćaju upozoravaju na opasnost koja im preti na putu, odnosno delu puta, stavljaju do znanja
ograničenja, zabrane i obaveze kojih se učesnici u saobraćaju moraju pridržavati i daju potrebna
obaveštenja za bezbedno i nesmetano odvijanje saobraćaja.
Saobraćajnom signalizacijom moraju da se obeleže i opasnosti privremenog karaktera, naročito
one koje nastanu usled iznenadnog oštećenja ili onesposobljavanja puta, kao i privremena ograničenja
i privremene zabrane u saobraćaju, a ti znakovi se moraju ukloniti čim prestanu razlozi zbog kojih su
postavljeni.
Učesnici u saobraćaju dužni su da se pridržavaju ograničenja, zabrana i obaveza izraženih
saobraćajnom signalizacijom i da postupe u skladu sa njihovim značenjem.
Učesnici u saobraćaju su dužni da na mestima, odnosno deonicama puta koje su označene
znakovima opasnosti, svoje kretanje prilagode opasnostima na koje ih ti znakovi upozoravaju.
53
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ministar nadležan za poslove saobraćaja donosi bliže propise o saobraćajnoj signalizaciji.19
Član 133.
Saobraćajnu signalizaciju čine saobraćajni znakovi, oznake na kolovozu i trotoaru, uređaji za
davanje svetlosnih saobraćajnih znakova (u daljem tekstu: semafori), svetlosne i druge oznake na
putu.
Saobraćajna signalizacija se postavlja i održava tako da učesnici u saobraćaju mogu na vreme i
lako da ih uoče danju i noću i da blagovremeno postupe u skladu sa njihovim značenjem.
Saobraćajna signalizacija mora se ukloniti, dopuniti ili zameniti, ako njeno značenje ne odgovara
izmenjenim uslovima saobraćaja na putu ili zahtevima bezbednosti saobraćaja.
Sadržaj, oblik, boja i veličina saobraćajne signalizacije mora da bude ista u svim vremenskim
uslovima, pri dnevnom svetlu i pri osvetljavanju farovima.
Saobraćajna signalizacija mora da bude osvetljena ili izrađena od svetloodbojnih materijala.
------------------------------------------------Saobraćajna signalizac ij a obuhvata sredstva i uređaje kojima se obezbeđuje praćenje, kontrola i
vođenje saobraćajnih tokova (obeležavanje na kolovozu, saobraćajni znaci sastalnim i promenljivim sadžajem,
svetlosna signalizacija i slično), sa ciljem ostvarenja projektovanog režima odvijanja saobraćaja. Osnovne odredbe
o saobraćajnoj signalizaciji formulisane su pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji u kojem su posebno definisane
to jest propisane vrste značenja, oblik, boja, mere, materijali za izradu saobraćajne signalizacije i
pravila postavljanja saobraćajne signalizacije na putevima. Saobraćajnu signalizaciju čine: a)saobraćajni znakovi,
b)oznake na kolovozu i trotoaru, c)uređaji za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova (semafori), d)svetlosne i
druge oznake na putu.
Član 134.
Na saobraćajnu signalizaciju i na njenom nosaču, zabranjeno je postavljanje bilo čega što nije u
vezi sa značenjem same signalizacije.
Zabranjeno je neovlašćeno postavljanje, uklanjanje, oštećivanje i izmena značenja saobraćajne
signalizacije kao i opreme puta.
Ne smeju da se postavljaju table, znakovi, svetla, stubovi ili drugi slični predmeti kojima se
zaklanja ili umanjuje uočljivost postavljene saobraćajne signalizacije.
Zabranjeno je postavljati predmete koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mestom postavljanja
podražavaju ili liče na saobraćajnu signalizaciju, ili zaslepljuju učesnike u saobraćaju ili odvraćaju
njihovu pažnju u meri koja može biti opasna za bezbednost saobraćaja.
------------------------------------------------Moramo napomenuti, da su autori primetili da se zloupotrebljavaju odredbabe o postavljanju infrastrukturnih
objekata koji se odnose na stube za distribuciju nadzemne kablovske elektro mreže i javne rasvete u smislu
postavljanaj raznih tabli i oznaka, što ide dotle da se u nekim slučajevima i saobraćajna signalizacija postavlja na
istim. Moramo podsetiti da se stubovi (bandere) za distribuciju nadzemne kablovske elektro mreže i javne rasvete
postavljaju uz prethodno poštovanje propisa20 koji se odnose na njihovo urbanističko-tehničko stanje.
2. Saobraćajni znakovi
Član 135.
Saobraćajni znakovi su znakovi opasnosti, znakovi izričitih naredbi, znakovi obaveštenja. Uz
saobraćajni znak može biti postavljena dopunska tabla koja je sastavni deo saobraćajnog znaka i koja
bliže određuje njegovo značenje.
Znakovi opasnosti služe da se učesnici u saobraćaju upozore na opasnost koja im preti na
određenom mestu, odnosno delu puta i da se obaveste o prirodi te opasnosti.
Znakovi izričitih naredbi učesnicima u saobraćaju na putu stavljaju do znanja zabrane,
ograničenja i obaveze kojih se moraju pridržavati.
19
("Sl. glasnik RS", br. 134/2014)
Tehnički crteži za metalne konstrukcije JUS ISO 5261/92, Zavarivanje i srodni postupci. Uprošćeno prikazivanje
šavova na crtežima JUS C.T3.011/80, Označavanje postupka zavarivanja na crtežima JUS C.T3.012/80, Sistemi
označavanja vrsta čelika i čeličnog liva JUS C.B0.002/86, Označavanja čelika bojom i skladištima JUS C.B0.003/57,
Obeležavanje osnovnih proizvoda od čelika JUS C.B0.004/86, Oblik i mere JUS C.B3.025/62, Tehnički propisi o
kvalitetu zavarenih spojeva za noseće čelične konstrukcije (Službeni list 41/64), Vijci sa utvrđenim osobinama.
Tehnički uslovi. JUS M.B1.023/83.
20
54
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Znakovi obaveštenja služe da pruže učesnicima u saobraćaju potrebna obaveštenja o putu kojim
se kreću i druga obaveštenja koja im mogu biti korisna.
Ukoliko bezbednost saobraćaja ili saobraćajno - tehnički uslovi to zahtevaju učesnicima u
saobraćaju određeni saobraćajni znakovi, odnosno poruke mogu biti preneti putem znakova koji u
celini ili delimično mogu da menjaju sadržaj.
Na znakovima sa izmenljivim sadržajem poruka, odnosno saobraćajni znak mogu biti stalno
aktivirane ili se aktiviraju prema potrebi i uslovima saobraćaja na putu.
Upravljač puta, koji je ovlašćen za upravljanje saobraćajem, obavlja promenu sadržaja na znaku.
3. Semafori
Član 136.
Za regulisanje saobraćaja i označavanje radova i prepreka na putu, upotrebljavaju se i semafori
koji emituju svetlosne saobraćajne znakove.
Svetlosni saobraćajni znakovi su svetla crvene, žute, zelene, odnosno bele boje.
Svetlo koje daju uređaji iz st. 1. i 2. ovog člana može biti postojano (neprekidno) ili trepćuće
(prekidajuće).
Brzina kretanja vozila može se regulisati semaforom za regulisanje kretanja vozilom određenom
brzinom.
------------------------------------------------Prvi mehnanički semafor (kontrolisan ručno), je postavljen 10. decembra 1868 godine, u Londonu. Prvi
električni semafor je postavljen 1882 godine u Berlinu. Semafori današnjeg izgleda su ušli u upotrebu počev od
1924 godine. Godine 1917. je u Solt Lejk Sitiju postavljen prvi sistem od šest semafora čiji je rad regulisan
jedistvenim preklopnikom. Prvi semafor u Srbiji je postavljen po odluci Uprave Grada Beograda aktom IV br.
81099, 4.novembra 1939 godine na raskrsnici ulica Kralja Aleksandra i Kralja Ferdinanda (danas ulice Kneza Miloša
i Takovska). Regulisao je saobraćaj od 7 ujutro do 10 sati uveče, od 10 do 11 satiu uveče je bilo uključeno samo
žuto svetlo.
Član 137.
Semaforima sa trobojnim svetlima reguliše se kretanje vozila.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na prelazu puta preko železničke pruge saobraćaj vozila se
reguliše samo svetlima crvene boje, a na mestima gde se reguliše pristup vozila, dvobojnim svetlima
crvene i zelene boje.
Kretanje tramvaja i vozila javnog prevoza putnika po putu može biti regulisano i svetlosnim
saobraćajnim znakovima bele boje.
Kretanje pešaka preko kolovoza se reguliše dvobojnim svetlima crvene i zelene boje.
Član 138.
Na semaforima sa trobojnim svetlima svetla su u obliku kruga, odnosno sa simbolom jedne ili
više strelica.
Semafori sa trobojnim svetlima u obliku kruga služe za regulisanje kretanja vozila na putu,
odnosno raskrsnici.
Semafori sa trobojnim svetlima sa simbolom jedne, odnosno dve strelice (direkcioni svetlosni
saobraćajni znak) služe za regulisanje kretanja vozila po smerovima na raskrsnici.
Na semaforima sa trobojnim svetlima sa simbolom jedne ili više strelica crveno i žuto svetlo su u
obliku kruga sa simbolima crne boje u obliku jedne ili više strelica, dok je zeleno svetlo u obliku jedne
ili više strelica u krugu crne boje.
Član 139.
Na semaforima sa trobojnim svetlima, svetla se postavljaju po vertikalnoj osi, jedno ispod
drugog, i to: crveno gore, žuto u sredini, a zeleno dole. Ako je semafor postavljen iznad saobraćajne
trake, svetla mogu biti postavljena po horizontalnoj osi, jedno pored drugog, i to: crveno levo, žuto u
sredini, a zeleno desno.
Član 140.
Za regulisanje kretanja bicikala i mopeda na biciklističkim trakama ili stazama, mogu se
upotrebljavati semafori sa trobojnim svetlima.
Svetla na semaforu iz stava 1. ovog člana su crvene, žute i zelene boje, na kojima se svetla
postavljaju po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno gore, žuto u sredini, a zeleno dole.
Crveno i žuto svetlo su u obliku kruga sa simbolom bicikla crne boje dok je zeleno svetlo sa simbolom
bicikla smešteno u krugu crne boje.
55
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Na prelasku biciklističke staze za kretanje vozila iz stava 1. ovog člana preko kolovoza, mogu se
koristiti uređaji za regulisanje kretanja pešaka, ako se staza nalazi uz obeleženi pešački prelaz.
Član 141.
Na semaforima sa trobojnim svetlima:
1) crveno i zeleno svetlo ne sme da bude uključeno istovremeno,
2) žuto svetlo može da bude uključeno kao postojano samostalno svetlo u intervalu od prestanka
zelenog do pojave crvenog svetla ili istovremeno sa crvenim svetlom pre uključenja zelenog svetla, ili
kao samostalno trepćuće svetlo,
3) zeleno svetlo može biti trepćuće.
Član 142.
Svetlosni saobraćajni znakovi iz člana 137. stav 1. i čl. 138. i 140. ovog zakona imaju sledeće
značenje:
1) crveno svetlo - zabranjen prolaz,
2) žuto svetlo - zabranjen prolaz, osim u slučaju kada se vozilo ne može bezbedno zaustaviti
ispred navedenog znaka,
3) zeleno svetlo - dozvoljen prolaz,
4) istovremeno uključeno žuto i crveno svetlo - zabranjen prolaz i nagoveštaj da će se uključiti
zeleno svetlo,
5) trepćuće žuto svetlo - obaveza za sve učesnike u saobraćaju da se kreću uz povećanu
opreznost,
6) trepćuće zeleno svetlo - dozvoljen prolaz i nagoveštaj skorog prestanka dozvoljenog prolaza
uključenjem žutog, a zatim crvenog svetla.
Vozač ne sme proći svetlosni saobraćajni znak iz stava 1. ovog člana kada mu je tim znakom
zabranjen prolaz.
Član 143.
Semafor sa trobojnim svetlima može da ima dodatni svetlosni saobraćajni znak u obliku zelene
strelice (uslovni znak).
Znak iz stava 1. ovog člana označava da vozač može vozilom da prođe svetlosni znak samo u
pravcu označenim strelicom i za vreme dok je upaljeno crveno ili žuto svetlo pri čemu mora da propusti
sva vozila koja se kreću po putu na koji ulazi kao i da propusti pešake koji prelaze preko kolovoza.
Član 144.
Za regulisanje pristupa vozila upotrebljavaju se semafori sa dvobojnim svetlima. Svetla moraju
biti postavljena po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno svetlo gore, a zeleno svetlo dole,
odnosno po horizontalnoj osi, jedno pored drugog: crveno svetlo levo, a zeleno svetlo desno.
Svetla iz stava 1. ovog člana imaju značenje: crveno svetlo - zabranjen pristup, a zeleno svetlo dozvoljen pristup. Ta svetla ne smeju da budu uključena istovremeno.
Vozač ne sme proći svetlosni saobraćajni znak iz stava 1. ovog člana kada mu je tim znakom
zabranjen prolaz.
Član 145.
Za regulisanje kretanja vozila po saobraćajnim trakama na kolovozu sa više od dve saobraćajne
trake mogu se koristiti svetlosni saobraćajni znakovi crvene, zelene i žute boje.
Crveno svetlo u obliku ukrštenih linija ima značenje zabrane kretanja vozila duž saobraćajne
trake iznad koje se ovaj znak nalazi.
Zeleno svetlo u obliku strelice nadole ima značenje slobodnog prolaza duž saobraćajne trake
iznad koje se ovaj znak nalazi.
Žuta trepćuća strelica usmerena koso nadole ima značenje obavezne promene saobraćajne trake
iznad, odnosno u kojoj se ovaj znak nalazi i obavezuje vozača da se kreće saobraćajnom trakom na
koju upućuje strelica.
Vozač ne sme da se kreće saobraćajnom trakom kojom mu je svetlosnim saobraćajnim znakom iz
ovog člana zabranjeno kretanje, odnosno mora da promeni saobraćajnu traku kojom se kreće kada je
to određeno na način iz stava 4. ovog člana.
Član 146.
Za regulisanje kretanja pešaka upotrebljavaju se semafori sa svetlima crvene i zelene boje.
Svetla moraju biti postavljena po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno svetlo gore, a zeleno
svetlo dole, odnosno po horizontalnoj osi, jedno pored drugog: crveno svetlo levo, a zeleno svetlo
desno.
56
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Svetlosni saobraćajni znakovi iz stava 1. ovog člana imaju sledeće značenje:
1) crveno svetlo - zabranjen prolaz,
2) zeleno svetlo - dozvoljen prolaz,
3) trepćuće zeleno svetlo - dozvoljen prolaz i nagoveštaj da će se uskoro uključiti crveno svetlo.
Na semaforu iz stava 1. ovoga člana mogu se dodati zvučni uređaji koji pešacima daju
obaveštenje o tome da je upaljeno zeleno svetlo semafora, odnosno da im je dozvoljen prolaz.
Svetla iz stava 1. ovog člana sastoje se od svetleće površine crvene ili zelene boje na kojoj se
nalazi tamna silueta pešaka ili od tamne površine na kojoj se nalazi svetleća silueta pešaka crvene ili
zelene boje.
Svetla iz stava 1. ovog člana ne smeju da budu uključena istovremeno.
Pešak, odnosno vozač bicikla iz člana 140. stav 3. ovog zakona, ne sme preći niti započeti
prelazak kolovoza kada mu je svetlosnim saobraćajnim znakom, kojim se reguliše kretanje pešaka,
prelazak zabranjen.
Član 147.
Za regulisanje kretanja tramvaja upotrebljavaju se posebni uređaji za davanje svetala bele boje.
Svetla bele boje mogu biti u obliku položene, uspravne ili kose crte na tamnoj podlozi.
Položena crta znači zabranu saobraćaja tramvaja, a uspravna ili kosa slobodan prolaz u
odgovarajućem smeru.
Kada se vozila javnog prevoza putnika kreću saobraćajnom trakom kojom se kreću i tramvaji
svetlosni saobraćajni znakovi iz stava 1. ovog člana odnose se na ta vozila.
Vozači vozila koja se kreću saobraćajnom trakom na kojoj je saobraćaj regulisan svetlosnim
saobraćajnim znakovima iz ovog člana ne smeju proći svetlosni saobraćajni znak iz ovog člana kada im
je tim znakom zabranjen prolaz.
------------------------------------------------Za regulisanje kretanja tramvaja upotrebljavaju se semafori koji daju svetlosni signal u vidu trake bele boje
na tamnoj pozadini. Svetlosna traka može biti u horizontalnom, vertikalnom ili kosom položaju ili kombinacija
navedenih položaja. Ovi semafori mogu da se koriste u kombinaciji sa semaforima kojima se reguliše kretanje
vozila.
Semafori na slici, označavaju : slobodan prolaz, slobodan prolaz, zabranjen prolaz i zabranu kretanja pravo,
a dozvoljeno desno.
Član 148.
Za regulisanje kretanja vozila određenom brzinom koriste se semafori koji daju brojčane oznake
brzine koja se preporučuje da bi vozilo na narednom semaforu imalo slobodan prolaz.
Brojčana oznaka svetlosnih znakova iz stava 1. ovog člana je bele boje na tamnoj podlozi.
Semafori za regulisanje kretanja vozila određenom brzinom mogu biti sa više svetala.
Član 149.
Svetlosni saobraćajni znakovi kojima se najavljuje približavanje voza prelazu puta preko
železničke pruge u istom nivou daju se naizmeničnim paljenjem dva crvena trepćuća svetla u obliku
kruga.
Na semaforu iz stava 1. ovog člana mogu se dodati zvučni uređaji kojima se učesnici u
saobraćaju obaveštavaju o tome da je dat svetlosni saobraćajni znak kojim se najavljuje približavanje
voza.
Svetlosni saobraćajni znak iz stava 1. ovog člana označava obavezu učesnika u saobraćaju da se
zaustave.
57
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 150.
Svetlosni saobraćajni znakovi za označavanje radova i prepreka na putu su trepćuća svetla u
obliku kruga narandžaste boje i označavaju mesto na putu ili deo puta na kome se izvode radovi ili su
nastale prepreke na putu.
4. Svetlosne oznake na putu
Član 151.
Pružanje puta može da se obeleži svetlosnim oznakama na putu (svetlima, refleksnim staklima ili
reflektujućim materijama) i to desna strana kolovoza oznakama crvene boje, a leva strana oznakama
bele boje.
Oznakama iz stava 1. ovog člana moraju biti obeležene ivice kolovoza na delu puta kroz tunel.
Ako pešačka ostrva, ostrva za usmeravanje saobraćaja i drugi objekti na kolovozu nisu noću
dovoljno vidljivi, moraju se obeležiti svetlima, tehničkim sredstvima za poboljšanje uočljivosti
(markeri, prizme, i sl.), odnosno svetlosnim oznakama žute boje.
5. Oznake na kolovozu i trotoaru
Član 152.
Oznakama na kolovozu učesnicima u saobraćaju stavljaju se do znanja ograničenja, zabrane i
obaveze i daju obaveštenja, odnosno vrši se usmeravanje kretanja učesnika u saobraćaju.
Oznake na kolovozu mogu biti izvedene samostalno ili uz druge saobraćajne znakove, pri čemu
njihovo značenje mora biti međusobno usaglašeno.
Oznake na kolovozu čine linije, strelice, natpisi i druge oznake.
Oznake na kolovozu mogu imati i reflektujuća svojstva.
Na javnom putu van naselja, sa savremenim kolovozom za saobraćaj u oba smera na kome
postoje samo dve saobraćajne trake, te trake moraju da budu odvojene odgovarajućom razdelnom
linijom na kolovozu, a na državnom putu prvog reda obeležene i ivičnim linijama.
Oznakama na trotoaru učesnicima u saobraćaju stavljaju se do znanja ograničenja, zabrane i
obaveze, kao i obaveštenja. Oznake mogu biti izvedene samostalno ili uz drugu saobraćajnu
signalizaciju pri čemu njihovo značenje mora biti međusobno usaglašeno.
------------------------------------------------Problem podele kolovoza puta ili ulice na smerove kretanja, pojavio se uz razvoj transportnih sredstava i
saobraćajne mreže. U početku, on nije mogao biti efikasno i trajnije rešen, jer su putevi i ulice uglavnom bili bez
kvalitetnog kolovoznog zastora i čvrste podloge. Primena kamenih materijala omogućila je primenu nekih oblika
horizontalne signalizacije. To je, pre svega, bila mogućnost da se kamena podloga izvede u nekoj teksturi ili od
različito obojenog kamena, postavljenog po zamišljenoj sredini kolovoza. Izgradnja savremenih puteva i ulica a
posebno pojava velikog broja vozila na njima, istakla je problem odvajanja smerova kretanja, najviše
zbog povećanja brzine kretanja vozila i pojava čeonih sudara vozila. Na putevima su se najpre pojavile oznake tzv.
centralne linije, koje su istovremeno značile i zabranu preticanja. Kasnije su se razvile brojne oznake koje se
koriste na ulicama. Prvi elementi horizontalne signalizacije primenjeni su u SAD još 1900. godine na jednom putu u
državi Mičigen. Već 1930.godine javlja se ideja o primeni svetloodbojnih elemenata (tzv. "perla") koji se dodaju u
osnovnu masu bojila, čime se dobija kvalitetnija i vidljivija horizontalna signalizacija u noćnim uslovima. Tokom
1937. godine, u SAD su testirani i prvi aplikativni materijali za horizontalnu signalizaciju. Upotreba horizontalne
signalizacije je u početku bila ograničena zbog sporosti ugradnje inerazvijene tehnologije proizvodnje bojila. Tek
posle drugog svetskog rata počinje masovnija upotreba horizontalne signalizacije, obraća se pažnja na razvoj i
dizajn mnogih elemenata, izradu standarda i normativa, a paralelno se vrlo brzo razvija i tehnologija proizvodnje
raznih bojila i drugih materijala kao i postupci njihove ugradnje. U našoj zemlji, pojedini elementi horizontalne
signalizacije korišćeni su prvi put pre drugog svetskog rata u većim gradovima, uglavnom na najvažnijim ulicama.
Prilikom kaldrmisanja ulica, centralna linija naglašavana je postavljanjem kamenova približno sličnog oblika, a kod
ugradnje kocke pešački prelazi su označavani metalnim značkama ili pločama od klinkera (markeri). Kasnije,
pedesetih godina u upotrebi su posebna sintetička bojila, a poslednjih godina primenjuju se praktično sve
tehnologije koje se koriste u svetu. Oznake horizontalne signalizacije na ulici ili putu su vrlo važni delovi korišćene
saobraćajne opreme (u koju još spadaju saobraćajni znakovi, putokazi, svetlosni signali i sl.) jer se, po svom
položaju, nalaze u centralnom polju pažnje vozača
6. Obeležavanje prelaza puta preko železničke pruge
Član 153
Prelaz puta preko železničke pruge mora biti obeležen propisanom saobraćajnom signalizacijom.
Na prelazu puta sa savremenim kolovoznim zastorom (asfalt, beton, kocka i sl.) preko železničke
pruge moraju se postaviti semafori kojima se najavljuje približavanje voza.
58
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Na prelazu puta preko železničke pruge postavljaju se branici ili polubranici kojima se zabranjuje
i sprečava prelazak vozila preko železničke pruge, kojima mogu biti pridodati uređaji za davanje
zvučnih znakova koji upozoravaju na spuštanje branika, odnosno polubranika.
Kada su na prelazu puta preko železničke pruge postavljeni branici ili polubranici, a uređaj za
njihovu upotrebu nije ispravan ili se ne koristi, ti branici moraju biti uklonjeni ili na odgovarajući način
prekriveni. Ukoliko se radi o delu puta koji nema savremeni kolovozni zastor na tom mestu mora se
postaviti svetlosni saobraćajni znak koji najavljuje približavanje voza.
Bliže propise u pogledu vrste, izgleda, tehničkih karakteristika i načina postavljanja i mestima na
kojima se moraju postaviti branici ili polubranici, uređaja za davanje svetlosnih, zvučnih znakova i
načinu njihove upotrebe, donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.
7. Obeležavanje prepreka na putu i mesta na kome se izvode radovi na putu
Član 154.
Deo puta na kome su nastale prepreke, odnosno oštećenja, koje se ne mogu odmah ukloniti,
odnosno otkloniti ili na kome se izvode radovi, mora biti obeležen propisanom saobraćajnom
signalizacijom, a učesnici u saobraćaju obezbeđeni postavljanjem branika.
Za postavljanje privremene saobraćajne signalizacije iz stava 1. ovog člana mora se izraditi
saobraćajni projekat, osim u slučajevima izvođenja hitnih radova koji ne traju duže od 24 sata.
Saglasnost na saobraćajni projekat daje ministarstvo, odnosno nadležni organ jedinice lokalne
samouprave.
Bliže propise o privremenoj saobraćajnoj signalizaciji, načinu izvođenja radova na putu, izgledu,
tehničkim karakteristikama, načinu postavljanja i upotrebe branika i drugih sredstava za obezbeđenje
mesta na kome se izvode radovi donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Upravljač puta dužan je da obezbedi postavljanje privremene saobraćajne signalizacije na delu
puta na kome su nastala oštećenja ili prepreke koje se ne mogu odmah otkloniti i da obezbedi učesnike
u saobraćaju.
Izvođač radova dužan je da pre početka radova postavi privremenu saobraćajnu signalizaciju i
obezbedi mesto na kome se izvode radovi i da istu održava u propisanom stanju tokom izvođenja
radova, a nakon završetka radova da istu ukloni.
------------------------------------------------Privremena saobraćajna signalizacija se koristi za obeležavanje prepreka na putu i mesta na kome se izvode
radovi na putu. Privremenu saobraćajnu signalizaciju pored znakova obaveštenja za obeležavanje prepreka na putu
i mesta na kome se izvode radovi na putu čine i saobraćajni znakovi i oprema. Opremu koja se koristi za
obeležavanje prepreka na putu i mesta na kome se izvode radovi čine:
1) Čeoni i usmeravajući branici se koriste prilikom zatvaranja puta, odnosno saobraćajne trake, za
ograđivanje radilišta ili privremenih prepreka na putu sa čeone i začelne strane. Branici se izrađuju od
retroreflektujućeg materijala. Na branike mogu da se postave najviše dva saobraćajna znaka. U noćnim uslovima,
radi bolje uočljivosti, na branike mogu da se postave trepćuće ili bljeskave svetiljke. a) „Čeoni branik” branik sa
tablom na kojoj su naizmenična polja bele i crvene boje, zakošena pod uglom od 45 0, izvode se kao levi i desni, b)
„Usmeravajući branik” sa tablom na kojoj su naizmenična polja bele i crvene boje strelastog oblika, zakošena pod
uglom od 450 od donje i gornje ivice prema sredini table, Izvode se kao levi i desni.
2) „Zapreke” u vidu table postavljene na sopstvenim nosačima sa naizmeničnim kvadratnim poljima bele i
crvene boje i mogu da budu jednostruke i dvostruke. Koriste se za ograđivanje radilišta sa bočne strane i u zoni
radova i privremenih prepreka na putu na mestima gde se vrši potpuno zatvaranje saobraćaja. Na zapreku može
da se postave najviše dva saobraćajna znaka. U noćnim uslovima, radi bolje uočljivosti, na zapreke mogu da se
postave trepćuće ili bljeskave svetiljke. Zapreke se izrađuju od retroreflektujućeg materijala.
3) „Vertikalne zapreke” koje su jednostrane ili dvostrane table postavljene na sopstvenim nosačima,
vertikalno u odnosu na kolovoz, sa naizmeničnim poljima bele i crvene boje pod uglom od 450, u odnosu na
površinu kolovoza. Koriste se za skretanje saobraćaja, podelu smerova kretanja i označavanje bočne ivice radilišta.
Vertikalne zapreke izvode se kao leve i desne. Na vertikalnu zapreku može se postaviti samo jedan saobraćajni
znak. U noćnim uslovima, radi bolje uočljivosti, na zapreke mogu da se postave trepćuće ili bljeskave svetiljke.
Vertikalne zapreke se izrađuju od retroreflektujućeg materijala.
4)„Zaprečne trake” koje su plastične trake obojene naizmenično belom i crvenom bojom kojom se
označavaju ivice radilišta ili prostora sa privremenim preprekama.
5)„Zaprečno uže” koje je uže sa naizmenično nanizanim pločama ili zastavicama crvene i bele boje i služi za
označavanje ivice radilišta ili prostora sa privremenim preprekama.
59
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
6) „Saobraćajne kupe” koje su kupe izrađene od gume ili plastičnih materijala na kojima se nalaze
naizmenična bela i crvena polja izrađena od retroreflektujućeg materijala. Koriste se za obeležavanje kratkotrajnih
radova. Radi bolje uočljivosti na vrh kupe moguće je postaviti bljeskalice ili odgovarajuće treptače.
7) „Montažni ivičnjak” koji se koristi za označavanje površine kolovoza koja je namenjena za kretanje vozila
u zonama radova na putu. Ivičnjak je žute boje. Na njemu moraju da budu postavljene retroreflektujuće oznake
radi bolje vidljivosti. Na ivičnjak se mogu postaviti i markeri.
8) „Razdvajajuća ograda” koja predstavlja plastične elemente bele i crvene boje izrađene prema tipu ograde
''Nju Džersi'', koji se ređaju naizmenično i koriste se za razdvajanje suprotnih smerova kretanja, za skretanje
saobraćaja i za razdvajanje površine kolovoza na kojoj je dozvoljeno kretanje od površine na kojoj kretanje vozila
nije dozvoljeno.
9) „Delineatori” (Markeri) ili usmeravajuće oznake koriste se za razdvajanje smerova kretanja ili vođenje
tokova u slučajevima skretanja saobraćaja. Mogu da stoje samostalno ili se ugrađuju na montažni ivičnjak.
10) „Rastegljive ograde” i „složive ograde” koje su ograde izrađene od lakih materijala koje se lako
postavljaju i uklanjaju i služe za ograđivanje radilišta, posebno na trotoarima prilikom jednodnevnih ili
kratkotrajnih radova za zaštitu pešaka. Elementi od kojih se ove ograde sastavljaju obojeni su naizmenično belom i
crvenom bojom.
11) „Signalna tabla za označavanje radova na putu” koja se postavlja na zadnji deo motornih vozila ili
prikolice, kada je vozilo zaustavljeno i koristi se za obezbeđivanje kratkotrajnih pokretnih radilišta na putu.
Član 155.
Prilikom izvođenja radova na putu ili obavljanja drugih poslova na putu, na delu koji nije
zatvoren za saobraćaj, lica koja izvode radove i nalaze se na putu, moraju na sebi imati svetloodbojni
prsluk.
Učesnik u saobraćaju ne sme da ometa radnika koji obavlja radove na putu ili pored puta, i dužan
je da ukloni svoje vozilo na zahtev izvođača radova. Zahtev izvođača radova može biti dat i kao javni
poziv.
VIII. PUTEVI
Član 156.
Putevi moraju biti projektovani, izgrađeni, rekonstruisani i održavani tako da se saobraćaj na
njima može odvijati nesmetano i bezbedno i moraju ispunjavati propisane uslove11.
Na prolazu državnog puta kroz naselje mora biti izgrađen trotoar.
Prilikom opredeljivanja za izgradnju novog ili rekonstrukciju postojećeg javnog puta, upravljač
javnog puta mora obezbediti projekat strateške komparativne analize uticaja tog puta na bezbednost
saobraćaja na putnoj mreži.
Upravljač javnog puta mora obezbediti da se za projekat javnog puta sačini projekat revizije
bezbednosti saobraćaja. Revizija bezbednosti saobraćaja na putu predstavlja nezavisnu i sistematsku
proveru projekata puta sa aspekta bezbednosti saobraćaja, za sve faze projektovanja zaključno sa
puštanjem u saobraćaj. Upravljač javnog puta mora obezbediti nezavisne projekte provere bezbednosti
saobraćaja na putu i to: periodične provere u periodu od pet godina za sve deonice državnih puteva,
ciljane provere za najugoženije deonice državnih puteva i periodične i ciljane provere za ostale puteve
prema mogućnostima, odnosno potrebama.
Redovnu kontrolu javnog puta u eksploataciji sa aspekta bezbednosti saobraćaja na putu vrši
organ nadležan za poslove saobraćaja - inspektor za javne puteve. Upravljač javnog puta mora
obezbediti da se, na osnovu nalaza inspektora za javne puteve, sačini projekat kojim se utvrđuju mere
za bezbedno odvijanje saobraćaja na putu.
Upravljač puta dužan je da prati stanje bezbednosti saobraćaja na putu, obezbedi nezavisne
projekte u cilju identifikacije opasnih mesta najmanje jedanput godišnje i nezavisne projekte
mapiranja rizika na deonicama i identifikacija najopasnijih deonica, obavlja stručne analize visoko
rizičnih deonica puta (crne tačke), sačini pojedinačan projekat za saniranje rizičnih deonica i opasnih
mesta i preduzme mere za saniranje visoko rizičnih deonica puta i opasnih mesta u skladu sa tim
projektom.
U slučaju saobraćajne nezgode sa najmanje jednim poginulim licem, upravljač javnog puta dužan
je da na osnovu nezavisne ocene, u roku od mesec dana, utvrdi uzrok, odnosno doprinos javnog puta
nastanku, odnosno posledicama saobraćajne nezgode i preduzme mere u cilju unapređenja
bezbednosti puta.
Upravljač javnog puta dužan je da blagovremeno i tačno obaveštava javnost o ograničenju i
zabrani saobraćaja na javnim putevima, o vanrednim uslovima i posebnim merama za saobraćaj na
60
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
njima, kao i o prohodnosti javnih puteva u zimskom periodu i u slučaju elementarnih nepogoda ili
vanrednih događaja zbog kojih je nastao prekid saobraćaja, odnosno zbog čega su znatno otežani
uslovi saobraćaja.
Upravljač javnog puta dužan je, istovremeno sa obaveštavanjem javnosti, da informacije iz stava
8. ovog člana dostavi subjektu koji je, u skladu sa zakonom o poveravanju javnih ovlašćenja, dobio
ovlašćenje da građanima daje obaveštenja o stanju prohodnosti javnih puteva.
Upravljač javnog puta dužan je da organizuje snimanje saobraćaja i drugih veličina saobraćajnog
toka na javnim putevima i da rezultate dostavi ministarstvu, odnosno organu teritorijalne autonomije,
odnosno organu lokalne samouprave, nadležnom za poslove saobraćaja, Ministarstvu unutrašnjih
poslova i Agenciji za bezbednost saobraćaja. Način i vođenje podataka propisuje ministar nadležan za
poslove saobraćaja na predlog Agencije, a podaci su javni.
Na javnom putu i na njegovom zaštitnom pojasu nije dozvoljeno podizati spomenike, postavljati
krajputaše i druge spomen-znakove, prodavati proizvode, odnosno preduzimati druge radnje kojima se
ugrožava bezbednost saobraćaja.
Bliže uslove u pogledu strateške komparativne analize uticaja novog, odnosno rekonstruisanog
puta na bezbednost saobraćaja na putnoj mreži, revizije bezbednosti saobraćaja, provere bezbednosti
puta, redovne provere puta u eksploataciji, praćenja stanja bezbednosti saobraćaja, analize visoko
rizičnih deonica, analize doprinosa puta saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licima, obaveštavanja,
snimanja saobraćaja i drugih veličina saobraćajnog toka, uslove koje moraju ispunjavati revizori, način
sprovođenja obuke i polaganje ispita za revizora, uslove koje sa aspekta bezbednosti saobraćaja
moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi javnog puta propisuje ministar nadležan za
poslove saobraćaja.21
Bliže uslove koje moraju ispunjavati tuneli u pogledu bezbednosti saobraćaja donosi ministar
nadležan za poslove saobraćaja.22
IX. TEHNIČKO REGULISANJE SAOBRAĆAJA
1. Opšte odredbe
Član 157.
Tehničko regulisanje saobraćaja na državnim putevima obavlja ministarstvo nadležno za poslove
saobraćaja, a na opštinskim putevima i ulicama u naseljima organ jedinice lokalne samouprave
nadležan za poslove saobraćaja.
Na delu puta gde dolaze u dodir državni i opštinski putevi, odnosno ulice u naselju, organ jedinice
lokalne samouprave je dužan da, prilikom tehničkog regulisanja saobraćaja iz svoje nadležnosti,
odluku uskladi sa načinom tehničkog regulisanja saobraćaja na državnom putu.
------------------------------------------------Tehničko regulisanje saobraćaja na državnim putevima: a)autoput je državni put namenjen isključivo za
saobraćaj motocikala, putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez priključnih vozila, sa fizički odvojenim
kolovoznim trakama za saobraćaj iz suprotnih smerova, sa najmanje dve saobraćajne trake po smeru i jednom
zaustavnom trakom za svaki smer, bez ukrštanja u nivou sa drugim putevima i železničkim ili tramvajskim
prugama, sa potpunom kontrolom pristupa, na koji se može uključiti ili isključiti samo određenim i posebno
izgrađenim javnim putem i kao takav obeležen propisanim saobraćajnim znakom, b)motoput je državni put
namenjen isključivo za saobraćaj motocikala, putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez priključnih vozila
i kao takav obeležen propisanim saobraćajnim znakom, obavlja ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, a na
opštinskim putevima i ulicama u naseljima organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja.
21
Kako, od usvajanja ovog zakona nisu doneta podzakonska akta iz odredaba ovog člana autori su primorani da
prezentuju predlog koji će ko zna kada biti usvojen a do tada kako se ko snađe. Autori ovde prikazuju jedan od
mogućih modela predloga: Pravilnika o strateškoj komparativnoj analizi uticaja novog, odnosno rekonstruisanog
puta na bezbednost saobraćaja na putnoj mreži, reviziji bezbednosti saobraćaja, periodičnoj proveri puta u
eksploataciji, praćenju stanja bezbednosti saobraćaja, analizi visoko rizičnih deonica, analizi doprinosa puta
saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licima, obaveštavanju, snimanju saobraćaja i drugih veličina saobraćajnog toka,
uslovima koje sa aspekta bezbednosti saobraćaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi puta u
prilogu ovog izdanja.
22
Predlog Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na njima, kao i o tehničkim podacima za te puteve u
prilogu ovog izdanja.
61
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 158.
Pod tehničkim regulisanjem saobraćaja podrazumevaju se sve mere i akcije kojima se utvrđuje
režim saobraćaja u redovnim uslovima i u uslovima radova na putu, a naročito: usmeravanje i vođenje
saobraćaja, upravljanje brzinama u funkciji gustine saobraćajnog toka, ograničenje brzine u funkciji
stanja kolovoza i vremenskih uslova, određivanje jednosmernih puteva i ulica, utvrđivanje puteva i
ulica u kojima se zabranjuje saobraćaj ili saobraćaj određene vrste vozila, ograničenje brzine kretanja
za sve ili pojedine kategorije vozila, određivanje prostora za parkiranje i zaustavljanje vozila,
snabdevanje, usmeravanje i preusmeravanje korisnika, određivanje bezbednog i efikasnog načina
regulisanja saobraćaja na raskrsnicama, lokacija autobuskih stajališta, dozvoljena osovinska
opterećenja, radi zaštite životne sredine i slično.
Saobraćajno-tehničkim merama u naselju uređuje se režim saobraćaja u redovnim uslovima i u
toku radova na putu, a naročito: usmeravanje tranzitnog, teretnog, biciklističkog, pešačkog saobraćaja,
utvrđivanje puteva i ulica namenjenih javnom prevozu putnika, način korišćenja saobraćajnih traka za
vozila javnog prevoza putnika, ograničenje brzine za sve ili pojedine kategorije vozila, određivanje
jednosmernih ulica, pešačkih zona, zona usporenog saobraćaja, Zona "30", zona škole, zona zaštite
životne sredine, određivanje bezbednog i efikasnog načina regulisanja saobraćaja na raskrsnicama,
određivanje prostora za parkiranje i zaustavljanje vozila, snabdevanje, usmeravanje i preusmeravanje
korisnika i slično.
Za sprovođenje utvrđenog režima saobraćaja mora se izraditi saobraćajni projekat i na putu
postaviti saobraćajna signalizacija prema projektu. Nadležni organ iz člana 157. stav 1. ovog zakona
daje saglasnost da je projekat izrađen u skladu sa utvrđenim režimom saobraćaja.
------------------------------------------------Tehničkim regulisanjem saobraćaja preuzimaju se sve mere i akcije kojima se utvrđuje režim saobraćaja u
redovnim uslovima i u uslovima radova na putu, a naročito:
- usmeravanje i vođenje saobraćaja,
- upravljanje brzinama u funkciji gustine saobraćajnog toka,
- ograničenje brzine u funkciji stanja kolovoza i vremenskih uslova,
- određivanje jednosmernih puteva i ulica,
- utvrđivanje puteva i ulica u kojima se zabranjuje saobraćaj ili saobraćaj određene vrste vozila,
- ograničenje brzine kretanja za sve ili pojedine kategorije vozila,
- određivanje prostora za parkiranje i zaustavljanje vozila,
- snabdevanje, usmeravanje i preusmeravanje korisnika,
- određivanje bezbednog i efikasnog načina regulisanja saobraćaja na raskrsnicama,
- lokacija autobuskih stajališta,
- dozvoljena osovinska opterećenja,
- radi zaštite životne sredine i slično.
Saobraćajno-tehničkim merama u naselju uređuje se režim saobraćaja u redovnim uslovima i u toku radova
na putu, a naročito:
- usmeravanje tranzitnog,
- teretnog,
- biciklističkog,
- pešačkog saobraćaja,
- utvrđivanje puteva i ulica namenjenih javnom prevozu putnika,
- način korišćenja saobraćajnih traka za vozila javnog prevoza putnika,
- ograničenje brzine za sve ili pojedine kategorije vozila,
- određivanje jednosmernih ulica,
- pešačkih zona, zona usporenog saobraćaja,
- Zona "30",
- zona škole,
- zona zaštite životne sredine,
- određivanje bezbednog i efikasnog načina regulisanja saobraćaja na raskrsnicama,
- određivanje prostora za parkiranje i zaustavljanje vozila,
- snabdevanje,
- usmeravanje i preusmeravanje korisnika
- i slično.
62
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Za sprovođenje utvrđenog režima saobraćaja mora se izraditi saobraćajni projekat i na putu postaviti
saobraćajna signalizacija prema projektu. Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, daje saglasnost da je
projekat izrađen u skladu sa utvrđenim režimom saobraćaja. Isti postupak važi i za organ jedinice lokalne
samouprave nadležan za poslove saobraćaja.
Član 159.
Upravljač puta je obavezan da saobraćajni znak koji označava naselje, postavi na putu u
neposrednoj blizini mesta gde postoje izgrađeni redovi, odnosno grupe stambenih ili poslovnih
objekata, na mestu gde je očekivano veće prisustvo pešaka koji ostvaruju potrebe u tom naselju.
Upravljač puta je obavezan da saobraćajni znak koji označava prestanak naselja postavi na putu
u neposrednoj blizini mesta gde prestaje deo puta na kome su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana.
Kolski ulaz u zgradu, dvorište ili garažu, mora biti obeležen propisanom saobraćajnom
signalizacijom kojima se označava zabrana zaustavljanja i parkiranja na kolovozu, odnosno trotoaru.
2. Pešačka zona
Član 160.
Pešačka zona je deo puta, ulice ili deo naselja po kome je dozvoljen isključivo saobraćaj pešaka.
Pešačka zona mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom.
U pešačkoj zoni, u određenom vremenskom periodu, nadležni organ opštine ili grada, može
dozvoliti kretanje određenih vozila brzinom kretanja pešaka, tako da ne ugrožavaju pešake.
------------------------------------------------Pešačka zona je deo puta, ulice ili deo naselja po kome je dozvoljen isključivo saobraćaj pešaka. Pešačka
zona mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom. U pešačkoj zoni, u određenom vremenskom
periodu, nadležni organ opštine ili grada može dozvoliti kretanje određenih vozila brzinom kretanja pešaka, tako da
ne ugrožavaju pešake. Postojanje pešačkih zona doprinosi kvalitetu života u gradu, pa bi trebalo sagledati
opravdanost da se u gradu uvede više ovakvih zona. Zone se moraju posebno dobro osmisliti i projektovati, tako
da se smanje negativni uticaji na odvijanje saobraćaja i na druge delatnosti u gradu. Ipak, moguće je dozvoliti
(pojedinačnim aktom nadležnog organa) pristup vozila pešačkoj zoni, i to u određenom vremenskom periodu i na
način koji ne ugrožava pešake. Tu se prvenstveno misli na vozila za snabdevanje, određena servisna vozila itd.
3. Zona usporenog saobraćaja
Član 161.
Zona usporenog saobraćaja vozila je deo puta, ulice ili deo naselja u kome kolovoz koriste pešaci
i vozila.
Vozač je obavezan da se u zoni usporenog saobraćaja kreće tako da ne ometa kretanje pešaka i
biciklista, brzinom kretanja pešaka, a najviše 10 km/h.
Zona usporenog saobraćaja mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom.
------------------------------------------------Zona usporenog saobraćaja vozila je deo puta, ulice ili deo naselja u kome kolovoz koriste pešaci i vozila.
Vozač je obavezan da se u zoni usporenog saobraćaja kreće tako da ne ometa kretanje pešaka i biciklista, brzinom
kretanja pešaka, a najviše 10 km/h. Zona usporenog saobraćaja mora biti obeležena propisanom saobraćajnom
signalizacijom. Kako bi uvođenje većeg broja pešačkih zona moglo u znatnoj meri da ometa saobraćaj, predviđene
su i zone usporenog saobraćaja. Ulice u zoni usporenog saobraćaja su prvenstveno namenjene kretanju pešaka, ali
je dozvoljeno i kretanje vozila (vozila čiji vlasnici stanuju ili su zaposleni u toj zoni i sl.) ali samo na način koji ne
ugrožava pešake i druge ranjive učesnike u saobraćaju. Ograničenje brzine od 10 km/h u tim zonama spada u
gornju granicu za takve zone (svetska iskustva su 5 km/h, 7 km/h ili 10 km/h).
4. Zona "30"
Član 162.
Zona "30" je deo puta, ulice ili naselja u kojoj je brzina kretanja vozila ograničena do 30 km/h.
Zona "30" mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom.
------------------------------------------------Zona „30“ je deo puta, ulice ili naselja u kojoj je brzina kretanja vozila ograničena do 30 km/h. Zona „30“
mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom. U delovima puta, ulice ili naselja u kome je izražen
rizik nastanka saobraćajnih nezgoda sa pešacima (npr. blizina vrtića, pijace, tržnih centara i sl.), predviđa se
mogućnost uvođenja Zone „30“. Zona sa ograničenjem od 30 km/h je opredeljena kao rezultat istraživanja koja
pokazuju da je rizik smrtnog stradanja pešaka pri sudarnim brzinama od 30 km/h, oko 10%, što predstavlja
društveno prihvatljiv rizik na današnjem nivou razvoja civilizacije. Nadalje, taj rizik dramatično raste sa
povećanjem sudarnih brzina (npr. pri sudarnoj brzini od 40 km/h rizik od smrtnog stradanja je oko 20%, a pri 50
km/h rizik je 40%).
63
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
5. Zona škole
Član 163.
Zona škole je deo puta ili ulice koja se nalazi u neposrednoj blizini škole, i kao takva obeležena je
odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom.
Brzina kretanja vozila u zoni škole u naselju je ograničena do 30 km/h, a van naselja do 50
km/h, u vremenu od 7,00 do 21,00 sat, osim ako saobraćajnim znakom vreme zabrane nije drugačije
određeno.
U zoni škole nadležni organ za saobraćaj naložiće upravljaču puta primenu posebnih tehničkih
sredstava za zaštitu bezbednosti dece.
Upravljač puta dužan je da primeni posebna tehnička sredstva.
Bliže propise vezane za utvrđivanje zone škole donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja
na predlog ministra prosvete.23
------------------------------------------------Zona škole je deo puta ili ulice koji se nalazi u neposrednoj blizini škole, i kao takva obeležena je
odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom. Brzina kretanja vozila u zoni škole u naselju je ograničena do 30
km/h, a van naselja do 50 km/h, u vremenu od 7,00 do 21,00 sat, osim ako saobraćajnom znakom vreme zabrane
nije drugačije određeno. U zoni škole nadležni organ za saobraćaj naložiće upravljaču puta primenu posebnih
tehničkih sredstava za zaštitu bezbednosti dece. Upravljač puta dužan je da primeni posebna tehnička sredstva.
Bliže propise vezane za utvrđivanje zone škole donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja na predlog ministra
prosvete. U vremenu od 7,00 do 21,00 sat, bez obzira da li u zoni škole ima dece, brzina je ograničena do 30 km/h
(u naselju), odnosno do 50 km/h, (van naselja). Nadležni organ za saobraćaj, odnosno upravljač puta, može
odgovarajućim saobraćajnim znakom odrediti drugačije periode važenja navedenih ograničenja. Upravljač puta je
dužan da u zoni škole primeni posebna tehnička sredstva za zaštitu bezbednosti dece uvek kada za tim postoji
potreba, a posebno kada mu nadležni organ za saobraćaj pojedinačnim pravnim aktom to naloži. Posebna tehnička
sredstva su, pored horizontalne i vertikalne signalizacije, i tehničko regulativne mere (tehnička sredstva za
usporavanje saobraćaja, fizičke prepreke itd.). Nadležni organ za saobraćaj u opštini/gradu trebalo bi da obezbedi
saobraćajne projekte za sve osnovne škole na području grada i, teorijski radovi bezbednost u skladu sa ovim
projektima, da definiše zone škola i druge elemente tehničkog regulisanja saobraćaja.
6. Zaštita životne sredine
Član 164.
Učesnici u saobraćaju ne smeju da preduzimaju radnje koje mogu izazvati ili izazivaju
ugrožavanje životne sredine.
Vozilo u saobraćaju ne sme da prouzrokuje prekomernu buku.
Vozač motornog vozila je dužan da isključi motor:
1) na zahtev policajca ili drugog službenog lica,
2) kada je to određeno saobraćajnom signalizacijom,
3) kada je vozilo zaustavljeno u tunelu duže od jednog minuta,
4) kada vozilo stoji duže od tri minuta.
Učesnici u saobraćaju ne smeju, na putu ili pored njega, da ispuštaju, odnosno odlažu materije,
otpad kojim se ugrožava život i zdravlje ljudi, životinja, biljaka ili zagađuje životna sredina.
Ministarstvo ili nadležni organ opštine, odnosno grada za poslove saobraćaja može, na predlog
mini starstva ili nadležnog organa opštine, odnosno grada za zaštitu životne sredine, ograničiti ili
zabraniti saobraćaj određenih ili svih vrsta motornih vozila na određenoj deonici puta, u vreme kada je
zagađenje vazduha prekoračilo propisane normative.
------------------------------------------------Današnji saobrćajni sistem Evropske unije suočen je sa narastajućim konfliktom između povećanog zahteva
za mobilnošću, zbog čega pitanja negativnih uticaja na okruženje postaju sve kritičnija, i nesumnjivog doprinosa
saobraćaja ukupnom ekonomskom razvoju. Praktično, argumentivezani za povećano zagušenje saobraćaja, loš
kvalitet usluga, bezbednost, narušavanje životne sredinei izolaciju pojedinih regiona, suprotstavljaju se činjenicama
koje potvrđuju ekonomski značaj sektora. Ukupni troškovi saobraćaja u okviru EU iznose oko 1000 milijardi eura,
učešće u društvenom bruto proizvodu (DBP) je preko 10%, a sektor zapošljava preko 10 miliona ljudi. Evropska
23
U nedostatku odredaba koje bi regulisale ovu materiju, autori u ovom radu prezentuju jedan od radnih preloga
pravilnika koji na veliku žalost nije važeći u prilogu ovog izdanja.
64
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
zajednica (EZ) od osnivanja posebnu pažnju posvećuje problemu saobraćaja, što je potvrđeno Rimskim ugovorom
iz 1957 godine, ali je činjenica da se dugo godina nije našao pravi okvir zarazvoj efikasne saobraćajne politike. Prvi
put je 1992. godine, kako je zakonski program jednistvenog tržišta napredovao, Komisija EZ objavila “Zelenu
Knjigu,”24 a zatim i “Belu Knjigu,”25 o budućnosti zajedničke saobraćajne politike. U centru pažnje, naročito
prvodokumenta, bio je održivi saobraćaj i njegovi efekti na ukupnu saobraćajnu politiku. Ovi dokumenti označavaju
novu agendu za uređenje saobraćajnog sektora Zajednice, u cilju uspostavljanja jedinstvenog tržišta EU koje je
neposredno generisalo dodatnu potražnju transportnih usluga, kao i pritisak na saobraćajne kapacitete. Dodatno, u
ovim dokumentima je saobraćaj okarakterisan kaoglavni izvor različitih uticaja na životnu sredinu, naročito
atmosferskih zagađenja, buke i promenenamene zemljišta. U mnogim slučajevima, ovi efekti su naročito akutni u
urbanim oblastima gde jesaobraćaj veoma gust. U okviru Zajednice, veliki gradovi, najviše su ovim pogođeni,
delimično zahvaljujući pritiscima na njihovu infrastrukuru usled rapidnog rasta populacije.26 U toku protekljih deset
godina uglavnom je postignut osnovni cilj, otvaranje i liberalizacija saobraćajnog tržišta, dok se posledice uglavnom
vezuju za porast zahteva u sektoru drumskog transporta zbog nižih cena. Identifikovani su alarmantni trendovi
vezano za zagađenja, zagušenja, rast sektora drumskog saobraćaja neproporcijanim sa ekonomskim rastom, kao i
neizbalansiran rast po vidovima transporta. Opšti je zaključak da je evropski transport postao žrtva sopstvenog
uspeha. Zagušenja se javljaju prvenstveno u drumskom i vazdušnom saobračaju, a rast transportnih aktivnosti
viđen je kao osnovni uzrok aktuelnih problema zagađenja životne sredine. S obzirom na procene da intenzitet transporta u
zemljama EU raste, kako za ljude tako i za robu, i da premašuje rast društvenog proizvoda, sve su glasniji zagovornici koncepta razdvajanja
transportneod privredne aktivnosti. Ove aktivnosti treba da budu deo integrisanih napora za realizaciju koncepta održive
mobilnosti na teritoriji EU. Drumski saobraćaj doprinosi mnogim problemima u životnoj sredini, jer je zavisan od
neobnovljivih fosilnih goriva, naročito nafte. Prouzrokuje buku i zagađenje vazduha, zemljišta i vode, biološke i
društvene uticaje, kao i uticaje zbog upotrebe zemljišta, koji mogu delovati na elemente životne sredine (npr.
zdravlje stanovništva zbog smoga, zagrevanje atmosfere i promenu klime). Značajne materije-zagađivači uključuju
materije u obliku tečnih ili čvrstih čestica, ugljen monoksid, ugljen dioksid, azotni i sumporni oksidi i ugljovodonici,
koji se zajedno nazivaju isparljiva organska jedinjenja. Emisije iz vozila takođe uključuju trajna jedinjenja, koja
mogu ostati u životnoj sredini mnogo godina, kao što su teški metali (olovo, kadmijum poliaromatični ugljovodinici i
organohlor). Materije u obliku malih čvrstih ili tečnih čestica, naročito onih malog prečnika, povezane su sa
bolestima pluća (dizel motori su najvažniji izvor ugljen monoksida), ugljen dioksid je gas koji zagreva atmosferu,
azotni oksidi su povezani sa respiratornim problemima i doprinose indirektno globalnom zagrevanju. Sumporna i
azotna jedinjenja doprinose stvaranju kiselih kiša i isušivanju zemljišta. Neka isparljiva organska jedinjenja su
motogena, kancerogena i neurotoksična (npr. smrtnost od raka se povezuje sa izloženošću benzolu i
poliaromatičnim ugljovodonicima). Upotreba zemljišta je takođe problematično pitanje, jer prevozna infrastruktura
onemogućava korišćenje zemljišta u druge svrhe (npr. za poljoprivredu), a gradsko širenje stvara potrebu za
većom prevoznom strukturom, što može biti kontraproduktivno sa stanovišta očuvanja životne sredine. Poznato je
da su drumska motorna vozila jedan od glavnih izvora buke u gradovima, koja proizilazi od zajedničkog dejstva
više pojedinačnih izvora od kojih svaki proizvodi buku manjeg ili većeg intenziteta. Kao najznačajniji izvori buke su:
izduvni i usisni sistem, rad motora i mehanička buka, sistem za hlađenje, grejanje, provetravanje, pneumatici,
aerodinamička buka i dr. Buka predstavlja problem naročito u industrijski razvijenim centrima, koji svojim
položajem i razvijenošću privlači snažan ciljni i tranzitni saobraćaj. Povećan nivo buke nepovoljno utiče na
čovekovo zdravlje, psiho-motorne sposobnosti i radni učinak. Kontrolna merenja dnevnih i noćnih nivoa buke u
kontinuitetu se vrše jedino u većim gradovima Srbije, dok u ostalim mestima ne postoje validni podaci o nivoima
buke, na osnovu kojih bi se mogle preduzeti konkretne mere za njeno smanjivanje. Mere za ublažavanje uticaja na
životnu sredinu uključuju sprečavanje buke, sađenje biljaka, ventilaciju, mere kontrole erozije, kao i mere kontrole
zagađenja voda, ali je pre toga neophodno izvršiti sistematska ispitivanja nivoa, koncentracije i sastava izduvnih
gasova kao i intenziteta buke u dnevnim i noćnim uslovima na značajnim saobraćajnicama i saobraćajnim
čvorovima, kao i u blizini železničkih koloseka i ranžirnih stanica. Istraživanja pokazuju da 50 % aerozagađenja u
gradovima potiče od saobraćaja. Postoji čitav set međunarodnih direktiva, od Evropske direktive o zaštiti vazduha
od zagađenja i praćenju njegovog kvaliteta u urbanim sredinama, preporuka Svetske zdravstvene organizacije.
7. Tehnička sredstva za usporavanje saobraćaja
Član 165.
(COM(92)46)
(COM(92)494)
26
(COM(90)218)
24
25
65
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Tehničkim sredstvima za usporavanje saobraćaja učesnicima u saobraćaju se fizički ograničava
brzina kretanja vozila, odnosno dodatno se upozoravaju da brzina kojom se kreću nije bezbedna.
Tehnička sredstva za usporavanje saobraćaja su fizičke prepreke, vibracione i šušteće trake.
Tehnička sredstva za usporavanje saobraćaja moraju biti obeležena propisanom saobraćajnom
signalizacijom.
Fizičke prepreke za usporavanje saobraćaja dozvoljeno je postavljati samo na opštinskim
putevima u naselju. Izuzetno, fizičke prepreke za usporavanje saobraćaja mogu se postavljati na
državnim putevima u zonama škola, vrtića i drugih objekata pored kojih je radi bezbednosti svih
učesnika u saobraćaju dodatno ograničena dozvoljena brzina u naselju.
Tehnička sredstva za usporavanje saobraćaja postavljaju se prema projektu na koji saglasnost
daje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, odnosno organ lokalne samouprave nadležan za
poslove saobraćaja.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja donosi bliže propise o vrsti, izgledu, tehničkim
karakteristikama i načinu postavljanja tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja na putu i
posebnih tehničkih sredstava za zaštitu bezbednosti dece.
------------------------------------------------Tehnička sredsta za usporavanje saobraćaja su sredstva koja učesnicima u saobraćaju fizički
onemogućavaju veće brzine kretanja vozila, odnosno upozoravaju da trebaju smanjiti brzinu. Posebna tehnička
sredstva za zaštitu bezbednosti dece predstavljaju sistem sredstava, opreme, uređaja i oznaka koja služe da
omoguće bezbedno učešće dece u saobraćaju. Fizičke prepreke su grupa tehničkih sredstava za usporavanje
saobraćaja koja fizički ograničavaju brzinu kretanja učesnika u saobraćaju, odnosno štite nemotorizovane učesnike
u saobraćaju na mestima gde je to neophodno. Veštačke izbočine su fizičke prepreke konveksnog profila za
usporavanje saobraćaja, koje se mogu postavljati preko dela, polovine ili po celoj širini saobraćajne trake a po
pravilu pre zone gde je neophodno usporavanje saobraćaja. „Ležeći policajci“ su veštačke izbočine konveksnog
profila preko cele širine saobraćajne trake, koje fizički ograničavaju brzinu kretanja u zonama gde je to neophodno.
„Putni jastuci“ su segmentne veštačke izbočine konveksnog profila koje se postavljaju tako da između segmenata
postoji razmak i koje fizički ograničavaju brzinu kretanja u zonama gde je to neophodno. Uzdignute ploče
„platforma“ su fizičke prepreke trapeznog oblika, za usporavanje saobraćaja i zaštitu nemotorizovanih učesnika u
saobraćaju a koje se postavljaju preko cele širine kolovoza na mestima gde su pešački prelazi ili prelazak
biciklističkih staza preko kolovoza i sl..Uzdignute ploče „plato“su fizičke prepreke trapeznog oblika, za usporavanje
saobraćaja i zaštitu nemotorizovanih učesnika u saobraćaju a koje se postavljaju po pravilu preko cele raskrsnice.
Suženje kolovoza i šikane predstavljaju građevinsko tehničke mere kojima se na pojedinim deonicama kolovoz
sužava ili kolovozne trake razdvajaju razdelnim ostrvima (u simetričnom ili asimetričnom obliku) i slično, u cilju
usporavanja saobraćaja. Šušteće trake su grupa tehničkih sredstva za usporavanje saobraćaja, kojima se zvučnim
efektom, vibracijama i vizuelnim efektom vrši upozoravanje vozača. Zvučne trake su tehnička sredstva za
usporavanje saobraćaja iz grupe šuštećih traka, kojima se jačim zvučnim efektom i manjim vibracijama
upozoravaju vozači da smanje brzinu kretanja motornog vozila.Vibracione trake su tehnička sredstva za
usporavanje saobraćaja kojima se pri prelasku vozila proizvode jače vibracije i zvučni efekti i kojima se
upozoravaju vozači da smanje brzinu kretanja, odnosno da usklade vožnju sa propisanim ograničenjem brzine.
Tehnička sredstva za usporavanje saobraćaja su sredstva koja učesnicima u saobraćaju fizički ograničavaju brzinu
kretanja vozila, odnosno dodatno upozoravaju da brzina kojom se kreću nije bezbedna. Tehnička sredstava za
usporavanje saobraćaja prema dužini vremenskog perioda u kome se koriste mogu biti stalna (dugotrajna) i
privremena (kratkotrajna). Stalna (dugotrajna) tehnička sredstava za usporavanje saobraćaja su ona koja se
koriste u periodu normalne, redovne eksploatacije puta. Privremena (kratkoročna) tehnička sredstava za
usporavanje saobraćaja se koriste u kraćim vremenskim periodima, kad uslovi saobraćaja i stanje bezbednosti u
saobraćaju to zahtevaju, prilikom građevinskih radova, tokom vanrednih događaja, u određenim vremenskim
intervalima i sl. Tehnička sredstava za usporavanje saobraćaja prema stepenu standardizacije mogu biti potpuno
standardizovana, delimično standardizovana i nestandardizovana. Pri korišćenju tehničkih sredstava za
usporavanje saobraćaja u Projektu postavljanja, mora se navesti za sredstva koja su standardizovana uz pozivanje
na odgovarajući standard. Za nestandardna sredstva, odgovorni projektant u okviru projektne dokumentacije
definiše potrebu, obrazloženje i dokaze o funkcionalnosti, sertifikate, ateste i sl. Primena tehničkih sredstava za
usporavanje saobraćaja koja nisu atestirana, može se odobriti odlukom upravljača puta odnosno odlukom organa
lokalne uprave koji je nadležan za saobraćaj. Tehnička sredstava za usporavanje saobraćaja mogu se primenjivati
kao obavezna saobraćajna oprema i prema potrebi. Tehnička sredstava za usporavanje saobraćaja primenjuju se
kao obavezna saobraćajna oprema, tamo gde saobraćajni uslovi to zahtevaju za bezbedno funkcionisanje putne i
gradske ulične mreže ili nekog njenog dela.
66
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Opravdanost primene tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja definiše se u okviru projektno tehničke
dokumentacije. Primena tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja se realizuje programskim aktivnostima
nadležnih institucija-preduzeća upravljača puteva.
Primena tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja može biti i na osnovu naloga nadležnih institucija
(MUP, inspekcija i dr.) i zahteva drugih subjekata (stručnih ustanova, škola, predškolskih ustanova, stručnih
udruženja, građana i dr.).
Primeni i postavljanju tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja mora da predhodi izrada projektno
tehničke dokumentacije. U projektno tehničku dokumentaciju spadaju Saobraćajni projekat, Saobraćajni elaborat i
Projekat postavljanja i obeležavanja tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja. Prvo je neophodno uraditi
Saobraćajni projekat (ukoliko su u pitanju fizičke prepreke) ili Saobraćajni elaborat (kod ostalih tehničkih sredstava
za usporavanje saobraćaja). Saobraćajni projekat sadrži istraživanje i analizu stanja saobraćaja i bezbednosti
saobraćaja utvrđuje i obrazlaže opravdanost primene tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja na lokaciji,
definiše sadržaj mera i tehničkih sredstava koji će biti primenjeni, utvrđuje uticaj primenjenih mera, sredstava i
opreme na okruženje sa aspekta saobraćaja, definiše projektno-tehničke elemente potrebne za izradu Projekta
postavljanja ovih tehničkih sredstava. Saobraćajni elaborat definiše opravdanost primene, uticaj na saobraćajno
okruženje, dužinu zone, saobraćajno tehničke uslove za primenu, matrijali za izradu i obeležavanje, tehničke
parametre i druge uslove primene, postavljanja i obeležavanja ostalih tehničkih sredstava za usporavanje
saobraćaja. Sastavni deo Saobraćajnog elaborata može da bude i Projekat postavljanja i obeležavanja ovih
tehničkih sredstava. Projekat postavljanja i obeležavanja fizičkih prepreka, definiše sve potrebne projektnotehničke parametre neophodne za postavljanje, ugradnju i obeležavanje tehničkih sredstava za usporavanje
saobraćaja na kolovozu. Tehnička sredstva za usporavanje saobraćaja moraju biti označena odgovarajućom
saobraćajnom signalizacijom u skladu sa Pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji i projektno tehničkom
dokumentacijom. Površina Tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja mora biti od protivklizajućih materijala i
označena reflektujućim materijama na onoj strani s koje se vozilo približava. Posebna Tehnička sredstva za
usporavanje saobraćaja koja se vezuju za podlogu (veštačke izbočine i uzdignute ploče) moraju biti adekvatno
fiksirani u kolovoznom zastoru, kako bi se sprečilo odvajanje pojedinačnih elemenata ili njihovih delova. Način
postavljanja, fiksiranja, vezivanja za podlogu i obeležavanja se definiše Projektom postavljanja i obeležavanja.
Ugradnja, odnosno uklanjanje tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja neophodno je vršiti uz nadzor
saobraćajnog inženjera. Tehnička sredstva za usporavanje saobraćaja se postavljaju na mestima gde je
bezbednost saobraćaja ugrožena. Ova sredstva se uglavnom postavljaju ispred pešačkih prelaza, prelaza
biciklističkih staza preko puta , u blizini predškolskih ustanova i dečijih vrtića, škola i drugih lokacija na kojima
često borave deca, u blizini mesta kolektivnog boravka starijih osoba i osoba sa pojedinim funkcionalnim
smetnjama, železničkih prelaza, drumskih naplatnih prolaza, u blizini ukrštanja puteva i sl. Nije dozvoljeno
postavljanje tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja na autoputu, osim u zoni naplate putarine i carinskih
terminala. Rok trajanja tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja zavisi od vrste sredstava i kvaliteta
korišćenih materijala za njihovu izradu. Tehnički uslovi, način održavanja i rok trajanja propisuju se projektno
tehničkom dokumentacijom. Starost (dugotrajnih) tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja se utvrđuje
pregledom na terenu i korišćenjem posebnih mernih instrumenta. Ovaj pregled podrazumeva utvrđivanje fizičkog
stanja tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja, stanja neophodne signalizacije kao i stanje drugih
parametara neophodnih za funkcionalnost tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja (istrošenost, vidljivost,
refleksija, i sl.). U slučaju da su tehnička sredstava za usporavanje saobraćaja zaprljana, pre utvrđivanja njihovog
stanja ona se moraju oprati i dovesti u minimalno stanje funkcionalnosti. Kod fizičkog oštećenja tehničkih
sredstava za usporavanje saobraćaja (grafiti, ogrebotine, naprsnuća, rupe i druga oštećenja), bez obzira na
starost, tehnička sredstva se moraju zameniti, obnoviti i dovesti u stanje pune funkcionalnosti. O pregledu i
utvrđivanju stanja tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja vodi se evidencija, sastavlja se poseban zapisnik
koji se arhivira kod upravljača puta odnosno ulice. Posle isteka roka trajanja za stalna (dugotrajna) tehnička
sredstava za usporavanje saobraćaja ona se moraju zameniti, odnosno moraju se postaviti nova tehnička sredstva.
Prilikom postavljanja i ugradnje tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja na terenu, njihov proizvođač mora
garantovati da su odgovarajućeg kvaliteta i ta garancija treba da je sastavni deo dokumentacije koji se odnosi na
arhivski projekat (tehnička dokumentacija o izvedenom stanju).
8. Znaci i naredbe koje daju ovlašćena lica
Član 166.
Učesnici u saobraćaju moraju postupati po znacima i naredbama koje daje policijski službenik ili
zakonom ovlašćeno drugo lice za neposredno regulisanje ili kontrolu saobraćaja.
Znaci se daju rukama, odnosno položajem tela ovlašćenog lica, uređajima za davanje svetlosnih i
zvučnih znakova, tablicom ili zastavicom za regulisanje saobraćaja, a naredbe usmeno.
67
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Znaci i naredbe mogu se davati i iz vozila.
Na delu puta na kome se izvode radovi i gde je nastala prepreka koja se ne može odmah ukloniti,
regulisanje saobraćaja mogu da obavljaju najmanje dva, za to određena radnika izvođača radova,
odnosno upravljača puta.27
Regulisanje saobraćaja u slučaju iz stava 4. ovog člana vrši se zastavicama crvene i zelene boje,
koje imaju sledeće značenje:
1) podignuta zelena zastavica - slobodan prolaz za vozila iz smera gde je ta zastavica podignuta,
2) podignuta crvena zastavica - zabranjen prolaz za vozila iz smera gde je ta zastavica
podignuta.
Izvođač radova, odnosno upravljač puta i radnici određeni da regulišu saobraćaj odgovorni su da
se regulisanje saobraćaja iz stava 4. ovog člana obavlja na propisan način.
Znaci i naredbe se daju na propisan način i moraju biti jasni, nedvosmisleni, uočljivi, odnosno
čujni i imaju prvenstvo u odnosu na saobraćajnu signalizaciju i propisana pravila saobraćaja.
Bliže propise o izgledu, načinu davanja znakova koje daju određena lica iz stava 4. ovog člana
propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Znake i naredbe koje daje policijski službenik, njihovo značenje i način davanja bliže propisuje
ministar unutrašnjih poslova.
------------------------------------------------27
Pravilnik o načinu regulisanja saobraćaja na putevima u zoni radova ("Sl. glasnik RS", br. 134/2014)
X. DUŽNOSTI UČESNIKA U SAOBRAĆAJU U SLUČAJU SAOBRAĆAJNE NEZGODE
Član 167.
Lice koje se zatekne ili naiđe na mesto saobraćajne nezgode u kojoj ima povređenih lica dužno je
da odmah obavesti policiju i/ili službu hitne medicinske pomoći i da u skladu sa svojim znanjima,
sposobnostima i mogućnostima, pruži pomoć licima povređenim u saobraćajnoj nezgodi i po potrebi ih
preveze do najbliže zdravstvene ustanove i da preduzme sve što je u njegovoj moći da spreči
uvećavanje postojećih, odnosno nastajanje novih posledica.
------------------------------------------------Vrlo bitno je skrenuti pažnju na činjenicu koja govori o tome da je lice koje se zatekne ili naiđe na mesto
saobraćajne nezgode u kojoj ima ''povređenih lica'' dužno je da odmah obavesti policiju i/ili službu hitne
medicinske pomoći i da u skladu sa svojim ''znanjima, sposobnostima i mogućnostima, pruži pomoć licima
povređenim u saobraćajnoj nezgodi'' i po potrebi ih preveze do najbliže zdravstvene ustanove i da preduzme sve
što je u njegovoj moći da spreči uvećavanje postojećih, odnosno nastajanje novih posledica. Ovo istovremeno
znači i individualizaciju stepena i kvaliteta pomoći koja upravo zavisi od znanja, sposobnosti i mogućnostima lica
koje je pruža. Ovde je vrlo problematična i opasna odredba o obaveznosti preveza do najbliže zdravstvene
ustanove u situaciji kada od strane nestručnih lica koji u tome učestvuju može doći do većih posledica od onih koje
su prvobitno nastale.
Član 168.
Vozač, odnosno drugi učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je neko lice zadobilo telesne povrede,
odnosno poginulo, ili je nastala velika materijalna šteta dužan je da:
1) zaustavi vozilo, isključi motor, uključi sve pokazivače pravca, postavi sigurnosni trougao na
bezbednom rastojanju, obavesti policiju i/ili službu hitne pomoći i preduzme druge raspoložive mere
kako bi upozorio ostale učesnike u saobraćaju o postojanju nezgode,
2) upozori sva lica da se sklone sa kolovoza da ne bi bila povređena i da ne bi uništavala tragove
nezgode,
3) obavesti policiju i ostane na mestu nezgode do dolaska policije i završetka uviđaja,
4) ukaže pomoć povređenima, odnosno prvu pomoć ili medicinsku pomoć u skladu sa svojim
znanjima, sposobnostima i mogućnostima,
5) da preduzme sve mere zaštite koje su u njegovoj moći da se spreči nastajanje novih i
uvećavanje postojećih posledica i povreda,
6) da obezbedi tragove i predmete nezgode, pod uslovom da time ne ugrožava bezbednost
saobraćaja
Ukoliko na mestu saobraćajne nezgode iz stava 1. ovog člana nije prisutan vlasnik, odnosno
vozač drugog vozila koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi, prisutni vozač učesnik u saobraćajnoj
27
Pravilnik o načinu regulisanja saobraćaja na putevima u zoni radova ("Sl. glasnik RS", br. 134/2014)
68
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
nezgodi dužan je da odsutnom licu, odnosno vlasniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i
adresu stana.
Izuzetno, lice iz stava 1. ovog člana može se udaljiti sa mesta nezgode ako mu je neophodna
hitna medicinska pomoć ili radi prevoženja povređenog do najbliže zdravstvene ustanove.
U slučaju iz stava 3. ovog člana lice je dužno da se vrati na mesto nezgode čim bude u
mogućnosti.
------------------------------------------------Ako uzmemo u obzir neko opšte značenje pojma koji definiše povredu (traumu) kao nasilno oštećenje tela
(zdravlja), izazvano isključivo dejstvom spoljašnjih faktora, za razliku od oboljenja, kao prirodnog oštećenja
zdravlja, koje se razvija spontano, pod uticajem kako spoljašnjih (egzogenih), tako i unutrašnjih (endogenih)
činilaca. Ako se ljudsko telo sudari sa drugim (humanim, živim ili neživim) telom, kinetička energija sudara može
da izazove različite povrede (lat. trauma), rane (lat. vulnus) i u najgorem slučaju iznenadnu smrt. Zato se povreda
definiše i kao: "telesno oštećenje na organskom nivou, koje nastaje kao posledica akutnog izlaganja energiji28 u
opsegu koji prelaze prag fiziološke tolerancije. Veoma je teško prosečnoj osobi da odredi da li je lice zadobilio
telesne povrede a pogotovo da li je isto poginulo. Ista situacija je i sa definicijom nastanka velike materijalne štete
za koju ne postoji ni jedan opšti kriterijum odredivosti. Nomotehnički (tehnika izrade propisa) je vrlo nestručno
urađen prvi stav ovog člana. U istom stilu su i ostali stavovi, koji govore o tome ukoliko na mestu saobraćajne
nezgode nije prisutan vlasnik, odnosno vozač drugog vozila koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi, prisutni
vozač učesnik u saobraćajnoj nezgodi dužan je da odsutnom licu, odnosno vlasniku drugog vozila dostavi svoje ime
i prezime i adresu stana. Pa do toga da se lice koje se zatekne ili naiđe na mesto saobraćajne nezgode u kojoj ima
povređenih lica može se udaljiti sa mesta nezgode ako mu je neophodna hitna medicinska pomoć ili radi
prevoženja povređenog do najbliže zdravstvene ustanove, ali je dužno da se vrati na mesto nezgode čim bude u
mogućnosti.
Član 169.
Policija je dužna da odmah po saznanju za nezgodu sa povređenim ili poginulim licima obavesti
službu hitne medicinske pomoći i izađe na mesto nezgode.
Zdravstvena ustanova koja je obaveštena o saobraćajnoj nezgodi iz bilo kog izvora ili je primila
na lečenje lice povređeno u saobraćajnoj nezgodi dužna je da o tome odmah obavesti nadležni organ
unutrašnjih poslova.
Ukoliko lice povređeno u saobraćajnoj nezgodi premine od zadobijenih povreda ili ako postoji
opravdana sumnja da je kod vozača usled povrede došlo do smanjenja psihičke ili fizičke sposobnosti
za upravljanje motornim vozilom ili tramvajem, zdravstvena ustanova dužna je da o tome, bez
odlaganja, obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova.
Član 170.
Lice ovlašćeno zakonom dužno je da izađe na mesto saobraćajne nezgode sa povređenim,
odnosno poginulim licima ili kada je nastupila velika materijalna šteta.
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da povodom nezgode iz stava 1. ovog člana sačini uviđajnu
dokumentaciju (zapisnik o uviđaju, skica lica mesta, situacioni plan, foto-dokumentacija i ostali
prilozi).
------------------------------------------------Dežurni istražni sudija, izlazi na lice mesta kako bi izvršio uviđaj u skaldu sa sudskim poslovnikom i
zakonom. Istražni postupak se pokreće kada postoji sumnja da je određena osoba učinila krivično delo. Tokom
istrage, sudija prikuplja dokaze i podatke koji su potrebni da bi moglo da se odluči da li će se podići optužnica ili
obustaviti postupak. Istražni sudija, takođe, prikuplja i dokaze za koje postoji opasnost da neće moći da se ponove
na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano. Istraga se obavlja u onom obimu u kojem je to potrebno
u konkretnom slučaju. Istraga se završava kada istražni sudija proceni da je stanje stvari dovoljno razjašnjeno.
Član 171.
Policijski službenik dužan je da izađe na mesto saobraćajne nezgode u kojoj je nastala manja
materijalna šteta, ako to zahteva jedan od učesnika saobraćajne nezgode ili lice koje je pretrpelo
materijalnu štetu u toj nezgodi i izvrši uviđaj.
28
(mehaničkoj, toplotnoj, električnoja, hemijskoj ili zračenju).
69
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ukoliko bar jedan od učesnika saobraćajne nezgode ili lice koje je pretrpelo materijalnu štetu u
toj nezgodi iz stava 1. ovog člana, neposredno nakon saobraćajne nezgode zahteva vršenje uviđaja,
ostali učesnici su dužni da ostanu na mestu saobraćajne nezgode do završetka uviđaja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana troškove vršenja uviđaja snosi osiguravajuće društvo kod koga je
osigurano vozilo čiji vozač zahteva vršenje uviđaja.
------------------------------------------------Nisu dobre odredbe ovog člana, jer su na štetu građana zbog toga što Policija izlazi po službenoj dužnosti na
mesto udesa kada je u saobraćajnoj nesreći došlo do povređivanja, smrtnog ishoda ili velike materijalne štete.
Napred smo napomenulu da su definicije povređivanja i velike materijalne štete teško definisane kategorije pa čak i
kod poginulih lica koja mogu izdahnuti u bolnici usled unutrašnjih povreda spolja nevidljivih. Pored toga za izlazak
na lice mesta za manje materijalne štetet plaća se naknada u iznosu oko 100 evra, dok se za izdavanje kopije
zapisnika plaća dodatnih oko 7 evra. Nije jasno da li se radi o privatnoj policiji ili policiji koja se finansira iz budžeta
na teret svih građana i zašto ona uopšte postoji ako ne može da pomogne građanima u nezgodnim situacijama po
njih.
Član 172.
Vozač, odnosno učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je nastala samo manja materijalna šteta
dužan je da:
1) upozori ostale učesnike u saobraćaju o postojanju vozila i drugih prepreka na putu, ukoliko ih
sam ne može ukloniti,
2) ukloni vozilo i druge predmete sa kolovoza, ako onemogućavaju ili ugrožavaju odvijanje
saobraćaja, odnosno ako preti opasnost od novih saobraćajnih nezgoda,
3) popuni Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u slučaju kada ovlašćeno lice ne vrši uviđaj
saobraćajne nezgode,
4) upozori sva lica da se sklone sa kolovoza da ne bi ometala saobraćaj,
5) ostavi podatke o sebi i vozilu vozaču oštećenog vozila ili držaocu druge oštećene stvari u
nezgodi, odnosno policiji,
6) preduzme mere zaštite koje su u njegovoj moći da se spreči nastajanje novih i uvećavanje
postojećih posledica nezgode.
Ako učesnik u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna šteta na drugom
vozilu, zbog odsutnosti vozača drugog vozila, nije u mogućnosti da pruži lične podatke i podatke o
osiguranju vozila, dužan je da o toj nezgodi obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova i da dostavi
svoje lične podatke i podatke o oštećenom vozilu.
------------------------------------------------Svi vozači motornih vozila, dužni su da u vozilu imaju primerak Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi i
da ga pokažu na zahtev ovlašćenog službenog lica. Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi je standardan obrazac
koji se koristi u celoj Evropi i validan je umesto policijskog izveštaja u slučaju malih šteta, odnosno manjih
saobraćajnih nezgoda (gde nema povređenih i poginulih, a materijalna šteta je manja od 500 evra) gde nije
potrebno pozvati policiju na uviđaj. U slučaju saobraćajne nezgode, njeni učesnici su dužni da izveštaj popune,
potpišu i međusobno razmene, kao i da sa vozilima dođu u osiguravajuće društvo. Učesnici su dužni da: a) popune
i potpišu Evropski izveštaj u skladu sa uputstvom na poleđini izveštaja (popunjen obrazac ne predstavlja
priznavanje odgovornosti, već jedino utvrđivanje identiteta učesnika) b) obavezno dođu sa vozilima i
dokumentacijom u osiguravajuće društvo kod koga je osigurano vozilo koje je počinilo štetu radi davanja izjava,
sačinjavanja foto-dokumentacije i prijavljivanja štete Ukoliko nema sigurnosti o visini vrednosti prouzrokovane
materijalne štete, potrebno je obavestiti policiju radi sačinjavanja zapisnika. Za saobraćajne nezgode u kojima je
učestvovalo 2 vozača, popunjava se 1 obrazac. Za nezgode u kojima je učestovalo 3 vozila popunjavaju se 2
obrasca, itd,. Nije bitno čiji će se obrazac popuniti, važno je obratiti pažnju na samo popunjavanje (tačnost i
čitljivost podataka na originalnom i indigovanom primerku). Original, tj. prvu stranu Evropskog izveštaja dostavlja
lice koje prijavljuje štetu. Sva polja na Evropskom izveštaju su obavezna i nakon popunjavanje ne trpe ispravke.
Ukoliko je vlasnik vozila pravno lice, Evropski izveštaj pored potpisa, treba biti overen i pečatom pravnog
lica. Nakon popunjavanja izveštaja, potrebno je da oba učesnika u saobraćajnoj nezgodi sa svojim vozilima u što
kraćem roku, bez vršenja bilo kakvih popravki na vozilima, dođu u osiguravajuću kuću kod koje je osigurano vozilo
koje je prouzrokovalo štetu radi prijave štetnog događaja i upoređivanja i procene štete na vozilu. Sankcije
predviđene Zakonom o bezbednosti u saobraćaju predviđaju novčanu kaznu u iznosu do do 50.000 dinara za lica
koja ne poseduju izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.
70
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 173.
Osiguravajuća društva su dužna da vode evidenciju o saobraćajnim nezgodama za koje je
sačinjen Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.
Podatke iz evidencije iz stava 1. ovog člana pravno lice koje obavlja poslove osiguranja dužno je
da mesečno dostavlja Ministarstvu unutrašnjih poslova i Agenciji za bezbednost saobraćaja.
Osiguravajuće društvo prilikom izdavanja polise obaveznog osiguranja od autoodgovornosti
osiguraniku izdaje i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.
Član 174.
Lice koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi ne sme uzimati alkoholna pića i/ili psihoaktivne
supstance dok se ne izvrši uviđaj.
Ovlašćeno lice koje vrši uviđaj saobraćajne nezgode u kojoj ima poginulih, odnosno povređenih
lica, odrediće da se neposrednim učesnicima saobraćajne nezgode uzme krv ili krv i urin radi
utvrđivanja količine alkohola u krvi, odnosno prisustva psihoaktivnih supstanci u organizmu.
Prilikom vršenja uviđaja saobraćajne nezgode u kojoj nema poginulih, odnosno povređenih lica,
službeno lice će vozače koji su učestvovali u saobraćajnoj nezgodi obavezno podvrgnuti ispitivanju
pomoću odgovarajućih sredstava (alkometar, droga test i dr.).
------------------------------------------------Ovlašćeno lice koje vrši uviđaj saobraćajne nezgode u kojoj ima poginulih, odnosno povređenih lica, iz stava
2. ovog člana je Istražni sudija koji je ovlašćen da naredi, da se neposrednim učesnicima saobraćajne nezgode
uzme krv ili krv i urin radi utvrđivanja količine alkohola u krvi, odnosno prisustva psihoaktivnih supstanci u
organizmu. Službeno lice iz stava 3. ovog člana je pripadnik MUP-a koji vrši uviđaj saobraćajne nezgode u kojoj
nema poginulih, odnosno povređenih lica, a koji će vozače koji su učestvovali u saobraćajnoj nezgodi ''obavezno''
podvrgnuti ispitivanju pomoću odgovarajućih sredstava (alkometar, droga test i dr.).
Član 175.
Ukoliko su na vozilu koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi očigledno neispravni sklopovi i
uređaji vozila bitni za bezbedno kretanje vozila, odnosno ukoliko vozilo nije u voznom stanju,
ovlašćeno službeno lice će isključiti vozilo iz saobraćaja i oduzeti registarske tablice.
71
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ovlašćeno službeno lice će vozaču izdati potvrdu o privremeno oduzetim registarskim tablicama.
Isključenje vozila iz saobraćaja traje dok se nadležnom organu ne dostavi dokaz da je vozilo
tehnički ispravno.
------------------------------------------------Nije jasno šta je zakonodavac želeo da postigne postupkom ''isključivanja iz saobraćaja'' oduzimanjem
registarske tablice od starne ovlašćenog službenog lica, ukoliko su na vozilu koje je učestvovalo u saobraćajnoj
nezgodi očigledno neispravni sklopovi i uređaji vozila bitni za bezbedno kretanje vozila,29 odnosno ukoliko vozilo
nije u voznom stanju. Zar nije logično da ovlašćeno službeno lice, naredi i pozove službu za uklanjanje vozila koje
će isto transportovati do zaštićenog parking prostora. Samo izdavanje potvrde o privremeno oduzetim registarskim
tablicama u šuštini ništa ne znači osim što se i dalje na ovim prostorima neguje birokratska praksa u kojoj nadležni
državni organ izdavanjem besmislenog akta skida sa sebe bilo kakvu odgovornost za buduće posledice koje bi
mogle nastupiti ako bi se takovo vozilo nakon odlaska službenog lica kretalo u saobraćaju iako nema oduzete
tablice. Administrativno isključenje vozila nije nikakva garancija za nečiji budući život koji može biti ugrožen kako
neodgovornim ponašanjem vozača oštećenog vozila tako i nemarnim odnosom društva prema ovom problemu.
Posebno neznanje zakonodavac je ugradio u odredbi
Član 176.
Organ koji vrši uviđaj dužan je da prilikom uviđaja, pored ostalog, utvrdi podatke o identitetu lica
koja su bila prisutna kada se dogodila saobraćajna nezgoda, odnosno koja imaju bitna saznanja o
saobraćajnoj nezgodi.
Organ unutrašnjih poslova obavestiće porodicu nastradalog učesnika u saobraćajnoj nezgodi o
saobraćajnoj nezgodi i posledicama.
Ovlašćeno lice koje vrši uviđaj, dužno je da organizuje popis imovine koja na mestu događaja
ostane iza lica koje je u saobraćajnoj nezgodi poginulo ili teže povređeno i da istu obezbedi do
momenta preuzimanja stvari.
Stvari i imovina iz stava 3. ovog člana ne smeju se koristiti niti se sa njima može raspolagati, do
preuzimanja.
------------------------------------------------Odredbe o tome da je Organ unutrašnjih poslova dužan da obavesti porodicu nastradalog učesnika u
saobraćajnoj nezgodi o saobraćajnoj nezgodi i posledicama je potpuno nedefinisana kako u roku za obaveštenje
tako i o nadležnosti organizacione jedinice Organa unutrašnjih poslova koja to treba da uradi. Isto se odnosi i na
odrebe o tome da je Ovlašćeno lice koje vrši uviđaj, dužno je da organizuje popis imovine koja na mestu događaja
ostane iza lica koje je u saobraćajnoj nezgodi poginulo ili teže povređeno i da istu obezbedi do momenta
preuzimanja stvari. Tumačenjem odredaba iz člana 170. ovog zakona utvrdili smo da: Dežurni istražni sudija, izlazi
na lice mesta kako bi izvršio uviđaj u skaldu sa sudskim poslovnikom i zakonom. Istražni postupak se pokreće kada
postoji sumnja da je određena osoba učinila krivično delo. Tokom istrage, sudija prikuplja dokaze i podatke koji su
potrebni da bi moglo da se odluči da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak. Istražni sudija, takođe,
prikuplja i dokaze za koje postoji opasnost da neće moći da se ponove na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje
bilo otežano. Istraga se obavlja u onom obimu u kojem je to potrebno u konkretnom slučaju. Istraga se završava
kada istražni sudija proceni da je stanje stvari dovoljno razjašnjeno. Ovo bi istovremeno značilo da je Istražni
sudija dužn da organizuje popis imovine koja na mestu događaja ostane iza lica koje je u saobraćajnoj nezgodi
poginulo ili teže povređeno i da istu obezbedi do momenta preuzimanja stvari, što se u navodima iz ovog člana ne
može zaključiti. Sramne odredbe o tome da se stvari i imovina ne smeju koristiti niti se sa njima može raspolagati,
do preuzimanja nije trebalo uopšte stavljati u ovaj zakon, jer se to podrazumeva u uređenom društvu kakvo je
naše. Ovom odredbom šaljemo sramnu sliku svetu o nama.
Član 177.
Nakon obavljenog uviđaja vozač, odnosno vlasnik vozila, dužan je da vozilo, teret, stvari ili drugi
materijal rasut po putu, bez odlaganja ukloni sa kolovoza.
29
Autori nisu uspeli da u uporednoj tehničko-pravnoj praksi Evropskih zemalja pronađu adekvatno objašnjenje šta
je to: ''očigledno neispravni sklop i uređaji vozila od bitne važnosti za bezbedno kretanje vozila''. Maliciozno bi bilo
da tvrdimo kako je pojedinac ostavljen na milost i nemilost službenog lica koje može iz bilo kojeg razloga (stručnog
neznanja ili koruptivnih namera) da primeni postupak isključivanja vozila iz saobraćaja, oduzimanjem registarske
tablice.
72
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ukoliko vozač, odnosno vlasnik, ne postupi na način iz stava 1. ovog člana, teritorijalno nadležna
organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova naložiće upravljaču puta da o trošku vlasnika,
na sigurno mesto, ukloni vozilo, teret, stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza.
Upravljač puta dužan je da bez odlaganja postupi po nalogu iz stava 2. ovog člana i obezbedi
prohodnost puta.
XI. VOZAČI
1. Uslovi za upravljanje vozilom
Član 178.
Motornim vozilom, odnosno skupom vozila može samostalno da upravlja vozač koji ispunjava
propisane uslove i ima vozačku dozvolu za upravljanje vozilom one kategorije kojim upravlja.
Državljanin zemlje članice Evropske unije koji privremeno boravi u Republici Srbiji i državljanin
Republike Srbije sa privremenim ili stalnim boravkom na teritoriji Evropske unije, sme na osnovu
važeće vozačke dozvole koju je izdao nadležni organ zemlje članice Evropske unije da upravlja
motornim vozilom na teritoriji Republike Srbije, u vreme njenog važenja.
Stranac koji privremeno boravi u Republici Srbiji ili državljanin Republike Srbije koji boravi ili
prebiva u inostranstvu pa privremeno dođe u Republiku Srbiju, može upravljati vozilom na osnovu
strane vozačke dozvole, odnosno međunarodne vozačke dozvole u vreme njenog važenja, pod uslovom
reciprociteta za vreme svog privremenog boravka.
Stranac kome je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji, osoblje diplomatskih i
konzularnih predstavništava i misija stranih država i predstavništava međunarodnih organizacija u
Republici Srbiji, stranih trgovinskih, saobraćajnih, kulturnih i drugih predstavništava i stranih
dopisništava i državljanin Republike Srbije koji se vrati iz inostranstva, odnosno dođe u Republiku
Srbiju da u njoj stalno boravi, može, na osnovu strane vozačke dozvole, da upravlja motornim vozilom,
odnosno skupom vozila za vreme od šest meseci od dana ulaska u Republiku Srbiju.
Izuzetno od odredbi st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na
putu:
1) kad mu je odlukom nadležnog organa zabranjeno upravljanje,
2) kada je isključen iz saobraćaja.
Teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova vodi registar o
vozačima kojima su izdate vozačke dozvole.
------------------------------------------------U nomotehničkom smislu odredbe ovog člana su katasrofalne. Ako bolje proučimo navedeni član, videćemo
da su odrdebe iz stava 5. tačka 1 i 2. potpuno nesprovodive i da su se tu našle zbog nesposobnosti zakonodavca
da ih bolje definiše. Nije jasno na koji način se može utvrditi za Državljanina zemlje članice Evropske unije koji
privremeno boravi u Republici Srbiji; Državljanina Republike Srbije sa privremenim ili stalnim boravkom na teritoriji
Evropske unije; Stranaca koji privremeno boravi u Republici Srbiji; Državljanina Republike Srbije koji boravi ili
prebiva u inostranstvu pa privremeno dođe u Republiku Srbiju, da mu nije odlukom nadležnog organa koji mu je
izdao vozačku dozvolu za upravljanje vozilom one kategorije kojim upravlja zabranjeno upravljanje. Isto se odnosi
i na stranca kome je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji, osoblje diplomatskih i konzularnih
predstavništava i misija stranih država i predstavništava međunarodnih organizacija u Republici Srbiji, stranih
trgovinskih, saobraćajnih, kulturnih i drugih predstavništava i stranih dopisništava i državljanin Republike Srbije
koji se vrati iz inostranstva, odnosno dođe u Republiku Srbiju da u njoj stalno boravi, koji, na osnovu strane
vozačke dozvole, upravljaju motornim vozilom, odnosno skupom vozila za vreme od šest meseci od dana ulaska u
Republiku Srbiju.
Član 179.
Vozačka dozvola će se izdati licu:
1) koje ispunjava starosne uslove,
2) koje ispunjava zdravstvene uslove,
3) koje ima prebivalište ili odobren privremeni boravak od najmanje 6 meseci u Republici Srbiji,
4) koje je položilo vozački ispit za vozača određene kategorije motornih vozila, odnosno skupa
vozila,
5) koje je položilo ispit iz prve pomoći,
6) kome nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom, odnosno skupom vozila.
Izuzetno od odredbi stava 1. ovog člana, vozačka dozvola za upravljanje traktorom i radnom
mašinom (kategorija F) i motokultivatorom (kategorija M) će se izdati i bez prilaganja dokaza iz stava
1. tačka 5) ovog člana.
73
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Licima iz člana 178. st. 3. i 4. ovog zakona će se izdati srpska vozačka dozvola na njihov zahtev
bez polaganja vozačkog ispita i ispita iz prve pomoći, na osnovu strane vozačke dozvole (osim
privremenih, probnih i sličnih vozačkih dozvola) kojoj nije istekao rok važenja, pod uslovima iz stava 1.
tač. 1), 2), 3) i 6) ovog člana. Od osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava i misija stranih
država i predstavništava međunarodnih organizacija u Republici Srbiji, pod uslovima reciprociteta, neće
se zahtevati dokaz iz stava 1. tačka 2) ovog člana. Srpska vozačka dozvola ne može se izdati na osnovu
međunarodne vozačke dozvole. Na osnovu strane vozačke dozvole iz čijeg se teksta ne može zaključiti
za koju kategoriju, odnosno vrstu motornih vozila je izdata ili da li joj je istekao rok važenja, može se
izdati srpska vozačka dozvola samo ako podnosilac zahteva priloži ispravu iz koje se vidi kojim vozilima
može da upravlja, odnosno da joj nije istekao rok važenja.
Bliže zdravstvene uslove koje moraju da ispunjavaju vozači određenih kategorija motornih vozila
propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.
------------------------------------------------Stranac kome je odobreno stalno nastanjenje u Srbiji, državljanin Srbije koji se iz inostranstva vrati,
odnosno dođe u Srbiju da u njoj stalno ostane, kao i osoblje diplomatskih i konzularnih predstavništava i misija
stranih država i prestavništava međunarodnih organizacija u Srbiji, stranih trgovinskih, saobraćajnih, kulturnih i
drugih predstavništava i stranih dopisništava mogu da upravljaju motornim vozilima na osnovu važeće strane
vozačke dozvole za vreme od šest meseci od dana ulaska u Srbiju. Navedenim licima organ unutrašnjih poslova
nadležan po mestu boravka, odnosno prebivališta zameniće na njihov zahtev inostranu vozačku dozvolu za srpsku
vozačku dozvolu onih kategorija motornih vozila kojima imaju pravo da upravljaju bez polaganja vozačkog ispita.
Potrebni dokumenti su: a) popunjen zahtev za izdavanje vozačke dozvole, b) uverenje o zdravstvenoj sposobnosti
za upravljanje motornim vozilima onih kategorija za koje se vozačka dozvola traži, koje nije starije od šest meseci,
c) važeća inostrana vozačka dozvola sa prevodom overenim od strane ovlašćenog sudskog tumača ili
jugoslovenskog diplomatsko-konzularnog predstavništva, d) dve fotografije veličine 3,5 x 4,5 cm, f) dokaz o uplati
republičke administrativne takse za zamenu inostrane vozačke dozvole jugoslovenskom, g) dokaz o uplati naknade
za obrazac vozačke dozvole. Ako zahtev za zamenu inostrane vozačke dozvole podnosi državljanin Srbije, pored
navedenih dokaza dužan je da priloži dokaz da je u zemlji u kojoj mu je izdata strana vozačka dozvola boravio
duže od šest meseci (uverenje nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva, potvrda inostranog organa o
dužini boravka, inostrana viza, potvrda preduzeća koje je izvodilo radove u inostranstvu i sl.). Inostrana vozačka
dozvola (osim ako se radi o licu na diplomatskoj listi) zadržava se i čuva u dosijeu vozača i vraća na njegov zahtev
kada napušta teritoriju Srbije pod uslovom da vrati vozačku dozvolu Srbije koja mu je izdata u zamenu za
inostranu vozačku dozvolu. Strana vozačka dozvola iz čijeg se teksta ne može zaključiti za koju je kategoriju,
odnosno vrstu motornih vozila izdata ili da li joj je istekao rok važenja, može se zameniti samo ako podnosilac
zahteva priloži ispravu iz koje se vidi kojim motornim vozilom može da upravlja, odnosno da joj nije istekao rok
važenja.
2. Starosni uslovi za dobijanje vozačke dozvole
Član 180.
Vozačku dozvolu može dobiti lice koje je navršilo:
1) 15 godina za kategoriju M,
2) 16 godina za kategoriju F,
3) 16 godina za kategorije AM i A1,
4) 18 godina za kategoriju A2,
5) 18 godina za kategorije B, B1 i BE,
6) 18 godina za kategorije C1 i C1E,
7) 21 godinu za kategorije C, CE, D1, D1E,
8) 24 godine za kategorije D i DE,
9) 24 godine za kategoriju A, osim za lica koja vozačku dozvolu za kategoriju A2 poseduju
najmanje dve godine.
Izuzetno od odredbi iz stava 1. ovog člana učenik srednje škole koji se obrazuje za zanimanje
vozač motornih vozila mora imati navršenih 18 godina života za dobijanje vozačke dozvole kategorije C
i CE.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, vozačku dozvolu za kategoriju C može dobiti lice koje navrši 18
godina, a za kategoriju D lice koje navrši 21 godinu ako upravlja vozilom koje koriste vozila vatrogasne
službe i vozila za očuvanje javnog reda i mira, odnosno odbrane.
-------------------------------------------------
74
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Nije jasno zbog čega je napravljen izuzetak vozačke dozvole za kategoriju C koju može dobiti lice koje navrši
18 godina, i za kategoriju D lice koje navrši 21 godinu ako upravlja vozilom koje koriste vozila vatrogasne službe i
vozila za očuvanje javnog reda i mira, odnosno odbrane kad se radi o specijalnim vozilima gde je svakako potrebno
posedovanje i godina starosti od 21 i 24 godine.
Član 181.
Vozačku dozvolu za kategorije BE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za
kategoriju B.
Vozačku dozvolu za kategorije C1E mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu
za kategorije C1.
Vozačku dozvolu za kategoriju CE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za
kategorije C.
Vozačku dozvolu za kategoriju D1E mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu
za kategorije D1.
Vozačku dozvolu za kategoriju DE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za
kategorije D.
Vozačku dozvolu za kategorije C i C1 mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu
za kategorije B.
Vozačku dozvolu za kategoriju D mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za
kategorije C najmanje dve godine.
Vozačku dozvolu za kategoriju D1 mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za
kategorije C1 najmanje dve godine.
3. Probna vozačka dozvola
Član 182.
Licu koje ispunjava sve uslove za upravljanje vozilom B kategorije, a nije navršilo 18 godina
života izdaće se probna vozačka dozvola kad navrši 17 godina, sa rokom važenja od jedne godine.
Probna vozačka dozvola se može koristiti samo u Republici Srbiji.
Vozač koji ima probnu vozačku dozvolu B kategorije ne sme da započne i upravlja vozilom bez
nadzora lica u vozilu koje ima vozačku dozvolu B kategorije u trajanju od najmanje pet godina.
Vozač koji ima probnu vozačku dozvolu ne sme da upravlja motornim vozilom u periodu od 23,00
do 5,00 sati, koristi telefon i druga sredstva za komunikaciju za vreme vožnje.
Vozač koji ima probnu vozačku dozvolu se ne sme kretati brzinom većom od 90% od brzine koja
je dozvoljena na delu puta kojim se kreće.
Lice koje vrši nadzor dužno je da se stara da vozač vozilom upravlja na bezbedan način i u skladu
sa propisima.
Motorno vozilo, kojim upravlja vozač koji ima probnu vozačku dozvolu, mora biti označeno
posebnom oznakom "P", koja mora biti na vidljivom mestu sa prednje i zadnje strane vozila.
Probna vozačka dozvola će se izdati i licu koje je navršilo 18 godina, koje prvi put stiče pravo na
upravljanje motornim vozilima "B" kategorije. Na ovo lice primenjuju se odredbe propisane u st. 2, 4,
5. i 7. ovog člana.
Probna vozačka dozvola za lica iz stava 8. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od jedne
godine.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja propisaće posebne uslove o izgledu, tehničkim
karakteristikama i načinu postavljanja posebne oznake iz stava 9. ovog člana.30
4. Izdavanje vozačke dozvole
Član 183.
Vozačku dozvolu i probnu vozačku dozvolu, izdaje teritorijalno nadležna organizaciona jedinica
Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem području lice kome se izdaje dozvola ima prebivalište, a licu
koje zbog zaposlenja, studiranja ili drugih opravdanih razloga boravi van mesta prebivališta duže od tri
30
Pravilnik o posebnoj oznaci na vozilu kojim upravlja lice sa probnom vozačkom dozvolom ("Službeni glasnik RS",
br. 22/2011).
75
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
meseca, kao i strancu kome je odobren privremen boravak duži od tri meseca, može izdati nadležna
organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem području lice ima boravište.31
Niko ne može u isto vreme koristiti dve vozačke dozvole izdate od strane dve države.
Vozač ne sme koristiti obrazac vozačke dozvole čiji je nestanak prijavio nadležnom organu.
Ministar unutrašnjih poslova bliže će propisati postupak izdavanja, izgled, sadržinu,
karakteristike obrasca vozačke dozvole i probne vozačke dozvole i način vođenja evidencija o vozačima
kojima su izdate te dozvole.
Vozač motornog vozila koji promeni prebivalište obavezan je da se, u roku od 30 dana od dana
promene prebivališta, prijavi organu unutrašnjih poslova na teritoriji na kojoj ima novo prebivalište,
radi upisa u evidenciju vozača.
Član 184.
Kada upravlja motornim vozilom, odnosno skupom vozila vozač mora imati kod sebe vozačku,
odnosno probnu dozvolu i dužan je da, na zahtev ovlašćenog lica, dozvolu da na uvid.
Vozač je dužan da prilikom upravljanja vozilom na putu koristi pomagala koja su upisana u
vozačku, odnosno probnu dozvolu.
Član 185.
Vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilima izdaje se na rok od 10 godina, a licima
starijim od 65 godina života - na rok važenja do najviše pet godina, prema nalazu i mišljenju datom u
uverenju o zdravstvenoj sposobnosti.
Licima iz stava 1. ovog člana koja u vreme izdavanja vozačke dozvole imaju više od 55 godina
života vozačka dozvola izdaje se sa rokom važenja do navršene 65. godine života.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, vozačka dozvola se može izdati na kraće vreme, na osnovu
nalaza i mišljenja u uverenju o zdravstvenoj sposobnosti za vozača.
Licima kojima je istekao rok važenja vozačke dozvole izdaće se nova vozačka dozvola uz
prilaganje fotografije ne starije od šest meseci.
Lica kojima je po lekarskom nalazu i mišljenju vozačka dozvola izdata na kraći rok od propisanog
u stavu 1. ovog člana, kao i lica starija od 65 godina, prilažu i dokaz o zdravstvenoj sposobnosti.
U nalazu i mišljenju datom u uverenju o zdravstvenoj sposobnosti za vozača može se odrediti da
je neophodno da vozač koristi određena pomagala prilikom upravljanja vozilom.
Nadležni organ će obavezu korišćenja pomagala iz stava 6. ovog člana upisati u vozačku,
odnosno probnu vozačku dozvolu.
------------------------------------------------Vozačka dozvola kojoj je istekao rok važenja produžava se tako što se na zahtev vozača izdaje nova
vozačka dozvola. Zahtev za izdavanje nove vozačke dozvole zbog isteka važenja prethodne podnosi se najranije 30
dana pre isteka važenja vozačke dozvole. Izuzetno, kada je to potrebno (zbog odlaska u inostranstvo ili drugih
opravdanih razloga) zahtev se može podneti i pre navedenog roka ali ne ranije od godinu dana. Uz zahtev treba
priložiti: a) vozačku dozvolu izdatu na starom obrascu; b) uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje
motornim vozilima i skupovima vozila one kategorije za koje se zahteva izdavanje vozačke dozvole koje nije starije
od šest meseci (dokaz treba priložiti ako je ranija dozvola izdata na period kraći od 10 godina iz zdravstvenih
razloga, odnosno ako zahtev podnosi lice koje je starije od 65 godina života); c) važeću ličnu kartu na uvid; d)
dokaz o plaćenoj naknadi troškova izdavanja vozačke dozvole. Uz zahtev se može priložiti jedna fotografija veličine
50 x 50 mm u analognom obliku koja: verno i bez prikrivanja prikazuje lice podnosioca zahteva; nije retuširana ni
izrađena na automatu za fotografisanje i nije starija od šest meseci. Sva dokumenta i dokazi stavljaju se na uvid ili
prilažu u originalu, osim dokaza koji su organu dostupni u elektronskom obliku. Vozačka dozvola za upravljanje
motornim vozilima izdaje se na rok od 10 godina. Licima starijim od 65 godina dozvola se izdaje na rok važenja do
najviše pet godina. Licima koja u vreme izdavanja vozačke dozvole imaju više od 55 godina, dozvola se izdaje sa
rokom važenja do navršene 65. godine. Izuzetno, dozvola se može izdati i na kraće vreme, na osnovu nalaza i
mišljenja u uverenju o zdravstvenoj sposobnosti za vozača. Ranije izdatu vozačku dozvolu (koja je predata uz
zahtev i kojoj je istekao rok važenja) nadležni organ poništava bušenjem. Ako važnost stare vozačke dozvole nije
istekla, podnosilac zahteva tu dozvolu zadržava do uručenja nove, kada staru dozvolu predaje organu radi
poništenja iste bušenjem. Poništena vozačka dozvola vraća se vozaču. Ako je zahtev uredan i potpun, službeno lice
koje vodi postupak izdaće podnosiocu potvrdu koja se vraća prilikom preuzimanja nove vozačke dozvole.
Član 186.
31
Pravilnik o vozačkim dozvolama ("Službeni glasnik RS", br. 73/2010).
76
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Vozaču kome je izdata vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilom izdaće se na njegov
zahtev međunarodna vozačka dozvola.
U međunarodnu vozačku dozvolu mora biti upisano svako važeće ograničenje i mera zabrane
upravljanja motornim vozilom.
Međunarodna vozačka dozvola izdata u Republici Srbiji ne sme se koristiti za upravljanje
motornim vozilima na teritoriji Republike Srbije.
Međunarodnu vozačku dozvolu izdaje pravno lice kome je to povereno na osnovu posebnog
zakona.
Pravno lice iz stava 4. ovog člana dužno je da poslove izdavanja međunarodnih vozačkih dozvola
vrši savesno i na propisan način.
Bliže propise o postupku i načinu izdavanja i vođenju evidencija izdatih međunarodnih vozačkih
dozvola propisuje ministar unutrašnjih poslova.
------------------------------------------------Međunarodna vozačka dozvola (MVD) omogućava da se vlastima u stranoj zemlji može pokazati dokument
na jeziku koji one mogu razumeti, a kojim se potvrđuje osposobljenost vozača za upravljanje motornim vozilom
odgovarajuće kategorije. Ovu dozvolu u SR Srbiji izdaju organizacije Auto-moto saveza Srbije u skladu sa
odredbama Zakona o osnovama i bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakona o položaju i ovlašćenjima AMSS, a
na osnovu međunarodne konvencije o saobraćaju na putevima. Posedovanje MVD je obavezno u onim zemljama
koje ne priznaju nacionalnu dozvolu, a preporučuje se u mnogim zemljama. Posedovanje Međunarodne vozačke
dozvole je obavezno za državljane SRS u sledećim evropskim zemljama: Belgija, Bugarska, Nemačka, Portugal,
Rusija, Turska, Velika Britanija, Španija Dozvola se izdaje na osnovu jugoslovenske vozačke dozvole, a neophodni
su i lična karta, pasoš i fotografije formata 3,5x4,5 cm (kao za pasoš). Važi 3 godine od dana izdavanja, ukoliko
važnost jugoslovenske vozačke dozvole ne ističe pre tog roka. Po isteku njene važnosti, ne produžava se, vec se
dobija nova. Međunarodna vozačka dozvola može da se dobije u organizacijama Auto-moto saveza Srbije. Za
dobijanje ovog dokumenta potrebno je : 1) Zahtev (dobija se i popunjava na šalteru), 2) Vozačka dozvola (na
uvid), 3. Fotokopija nacionalne vozačke dozvole (prednja i zadnja strana), 4) dve fotografije 3,5 x 4,5 cm, 5)Lična
karta i pasoš (na uvid), 6) taksa za izdavanje. Međunarodnu vozačku dozvolu ovlašćeno lice u auto moto klubu ili
društvu ne može izdati ako je u nacionalnoj vozačkoj dozvoli uneta zabrana na neku od kategorija. Odnosno,
međunarodna vozačka dozvola se može izdati samo sa kategorijama na kojima nije uneta zabrana upravljanja. U
međunarodnoj vozačkoj dozvoli se naknadno ne mogu unositi bilo kakve izmene. Ovo se posebno odnosi na
slučajeve kada korisnik međunarodne vozačke dozvole posle izdavanja stekne pored postojeće još neku kategoriju
za upravljanje vozilom. U takvim slučajevima se izdaje nova međunarodna vozačka dozvola i nikako se ne ispravlja
postojeća. U slučaju ako nacionalna vozačka dozvola ističe pre ovog roka važnost međunarodne vozačke dozvole
biće do isteka nacionalne vozačke dozvole.
5. Psihofizički uslovi za upravljanje vozilom
Član 187.
Vozač koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom, odnosno u tolikoj meri umoran,
odnosno bolestan ili je u takvom psihičkom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom, ne
sme da upravlja vozilom u saobraćaju.
Vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu niti da počne da upravlja vozilom ako je
pod dejstvom alkohola i /ili psihoaktivnih supstanci.
Pod dejstvom alkohola je vozač, odnosno lice za koje se analizom odgovarajućeg uzorka krvi
utvrdi sadržaj alkohola veći od 0,30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrđeno
odgovarajućim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.), što odgovara
sadržini alkohola u krvi većoj od 0,30 mg/ml.
Izuzetno od odredbi stava 3. ovog člana kada učestvuje u saobraćaju ne sme da ima u organizmu
psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuje znake poremećaja, koje su posledica konzumiranja
alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci:
1) vozač motornog vozila koje je registrovano za prevoz više od osam lica, osim vozača, odnosno
čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg,
2) vozač motornog vozila koji obavlja javni prevoz lica, odnosno stvari,
3) vozač vozila kojim se prevoze opasne materije, odnosno vrši vanredni prevoz,
4) vozač vozila kategorije A1, A2, AM i A,
5) instruktor vožnje,
6) kandidat za vozača tokom praktične obuke i polaganja praktičnog dela vozačkog ispita,
7) vozač sa probnom vozačkom dozvolom,
77
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
8) lice koje nadzire vozača sa probnom vozačkom dozvolom,
9) ispitivač na praktičnom delu vozačkog ispita,
10) vozač vozila sa pravom prvenstva prolaza i vozač vozila pod pratnjom.
Prema utvrđenom sadržaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti vozača, instruktora vožnje i
kandidata za vozača su:
1) do 0,30 mg/ml - blaga alkoholisanost,
2) više od 0,30 mg/ml do 0,50 mg/ml - umerena alkoholisanost,
3) više od 0,50 mg/ml do 1,20 mg/ml - srednja alkoholisanost,
4) više od 1,20 mg/ml do 1,60 mg/ml - teška alkoholisanost,
5) više od 1,60 mg/ml do 2,00 mg/ml - veoma teška alkoholisanost,
6) više od 2,00 mg/ml - potpuna alkoholisanost.
Pod dejstvom psihoaktivnih supstanci je lice za koje se ispitivanjem pomoću odgovarajućih
sredstava i metoda (test za utvrđivanje prisustva psihoaktivnih supstanci i dr.) utvrdi prisustvo ovih
supstanci u organizmu.
Vozač je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom kada se stručnim pregledom utvrdi da je u
tolikoj meri umoran, bolestan ili je u takvom psihofizičkom stanju da nije sposoban da bezbedno
upravlja vozilom.
Smatraće se da vozač upravlja vozilom u saobraćaju kada je pokrenuo vozilo sa mesta na putu.
Odredbe ovog člana primenjuju se i na vozače tramvaja.
------------------------------------------------U vršenju poslova kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima policijski službenici obraćaju
se učesnicima u saobraćaju pristojno i ozbiljnim tonom i na jasan i razumljiv način saopštavaju razloge zbog kojih
im se obraćaju, nastojeći da u što manjoj meri ometaju učesnike u saobraćaju. Kontrolu vrše na bezbedan način po
sebe, lica nad kojima se vrši kontrola i druge učesnike u saobraćaju. Policijski službenik učesnika u saobraćaju,
pozdravlja rukom i rečima, nakon čega mu saopštava da se radi o kontroli, po pravilu, saopštava razlog
zaustavljanja, odnosno predočava učinjeni prekršaj, vozaču i putnicima predočava da ne smeju da napuštaju
vozilo, te da se vozač može uključiti u saobraćaj tek kad mu policijski službenik to odobri. Policijski službenik,
preduzeće mere sa dužnom pažnjom, poštovanjem I dostojanstvom kontrolisanog lica, da isto ne bude u
neprimerenom položaju ili izloženo nepovoljnim atmosferskim prilikama, tako što mu se može se omogućiti da sedi
u službenom vozilu. Kontrola vozača vrši se radi utvrđivanja da li imaju odgovarajuću vozačku dozvolu i da li
ispunjavaju druge zakonom propisane uslove da upravljaju vozilom, a naročito da li su u stanju bezbedno da
upravljaju vozilom. Kontrolom vozača utvrđuje se: 1) da li vozač poseduje vozačku dozvolu koja mu daje pravo na
upravljanje tim vozilom; 2) da li je vozačkoj dozvoli istekao rok važenja i da li ima zabrana ili ograničenja; 3) da li
je vozačka dozvola verodostojna (autentična); 4) da li je vozač umoran, bolestan, ili je pod dejstvom alkohola,
psihoaktivnih supstanci i sl. - tako da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. Ukoliko vozač očigledno
pokazuje znake umora, bolesti, povrede, odnosno neuravnoteženog duševnog stanja i ukoliko je očigledno
smanjena njegova sposobnost za upravljanje vozilom, policijski službenik će ga dovesti u zdravstvenu ustanovu
radi podvrgavanja stručnom pregledu. Smatraće se da je vozač u tolikoj meri umoran i da nije sposoban bezbedno
da upravlja vozilom ako se uvidom u kontrolne isprave ili uređaje (tahograf) utvrdi da je prekoračio najveće
dozvoljeno trajanje upravljanja vozilom u toku od 24 sata. Radi utvrđivanja da li je vozač pod dejstvom alkohola,
odnosno psihoaktivnih supstanci policijski službenik će ga podvrgnuti ispitivanju odgovarajućim sredstvima
(alkometar, droga test i dr.). Ukoliko vozača iz očigledno opravdanih razloga nije moguće podvrgnuti ispitivanju
odgovarajućim sredstvima policijski službenik će ga dovesti u najbližu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu radi
podvrgavanja stručnom pregledu. Ukoliko vozač osporava količinu alkohola izmerenu odgovarajućim sredstvima
policijski službenik će mu omogućiti da na licu mesta podnese zahtev i da na sopstveni trošak bude podvrgnut
analizi krvi, krvi i urina ili drugih telesnih materija. Zahtev iz prethodnog stava sadrži najmanje sledeće: ime i
prezime kontrolisanog učesnika u saobraćaju, datum i vreme vršenja kontrole, potpis kontrolisanog učesnika u
saobraćaju, potpis policijskog službenika.
U kontroli saobraćaja na putevima policijski službenik može da isključi iz saobraćaja diplomatskog
predstavnika koji je pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci ili umora, ali ne može da primenjuje nikakve
mere, uključujući i podvrgavanje na alko-test, droga-test, prinudno vađenje krvi i dr. U ovakvom slučaju, policijski
službenik treba da odmah zatraži stav od nadležnog starešine u pogledu daljeg postupanja.
Mera zadržavanja odrediće se vozaču kod koga je utvrđeno da je u teškom, veoma teškom ili potpunom
alkoholisanom stanju ili pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, do otrežnjenja, a najduže 12 sati, ili vozaču koji
odbije da se podvrgne ispitivanju na prisustvo alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci. Mera zadržavanja
primenjuje se i prema vozaču koji je blago, umereno ili srednje alkoholisan, ako postoji opasnost da će nastaviti sa
78
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
upravljanjem vozilom nakon što je isključen iz saobraćaja. Izražavanjem namere, odnosno postojanjem opasnosti
da će vozač nastaviti sa upravljanjem vozilom, smatra se sedanje vozača za točak upravljača i uključivanje motora
u rad, odnosno preduzimanje druge slične radnje kojom pokazuje očiglednu nameru da će nastaviti sa
upravljanjem vozilom odnosno da neće postupiti po naredbi o isključenju iz saobraćaja. Policijski službenik
zadržava vozača u službenim prostorijama policije za zadržavanje ili u za to određenim prostorijama nadležnih
organa pravosuđa. Policijski službenik koji vrši dovođenje odgovoran je za bezbednost lica prilikom dovođenja do
službenih prostorija gde se vrši zadržavanje, a policijski službenik koji vrši zadržavanje odgovoran je za bezbednost
lica prilikom zadržavanja i izručenja nadležnom organu, odnosno do puštanja na slobodu. Ispunjenost uslova za
prestanak mere zadržavanja lica utvrđuje policijski službenik koji je doneo ili ima pravo da donese naredbu o
zadržavanju. Policijski službenik koji je odredio zadržavanje, na zahtev zadržanog lica, o zadržavanju će obavesti
njegove najbliže srodnike, njegovog poslodavca, nadležni organ starateljstva ako je potrebno obezbediti zaštitu ili
staranje o detetu ili drugim licima o kojima se stara zadržano lice. U slučaju kada se zadržava stranac, o tome se
obaveštava ministarstvo nadležno za spoljne poslove, odnosno vojna policija ukoliko je zadržano vojno lice. Vreme
zadržavanja računa se od trenutka kad je policijski službenik prema licu na mestu učinjenog prekršaja primenio
naređenje i saopštio razloge za zadržavanje. Po završenom zadržavanju, ukoliko postoje opravdani razlozi, lice se
dovodi, odnosno izručuje nadležnom organu. Naredbu o zadržavanju donosi rukovodilac nadležne organizacione
jedinice koja vodi postupak protiv zadržanog lica, odnosno lice koje on odredi. Naredba o zadržavanju saopštava se
zadržanom licu uz potpis. Zadržano lice ima pravo da u skladu sa Zakonom o prekršajima, protiv odluke donete u
prvom stepenu, odnosno presude prekršajnog suda, izjavi žalbu drugostepenom organu, odnosno Višem
prekršajnom sudu. Ako se u istom prostoru za zadržavanje zadržava više lica, mogu se zadržati samo lica istog
pola. Bolesno ili povređeno lice kome je očigledno potrebna lekarska pomoć ili lice koje pokazuje znakove težeg
trovanja alkoholom ili kojim drugim sredstvom ne može se zadržavati u prostorijama za zadržavanje. Ovim licima
policijski službenik koji vrši zadržavanje obezbeđuje prevoz u zdravstvenu ustanovu gde će im biti pružena
lekarska pomoć. Kada zadržano lice samo zahteva lekarsku pomoć policijski službenik će potrebnu pomoć
omogućiti u prostorijama za zadržavanje ili obezbediti prevoz do najbliže zdravstvene ustanove. Policijski službenik
dovešće nadležnom organu za prekršaje vozača koji je zatečen u činjenju prekršaja i koji izražava nameru za dalje
činjenje prekršaja ili vozača koji je nastavio sa činjenjem tog prekršaja. Izražavanjem namere, odnosno
postojanjem opasnosti da će vozač nastaviti sa činjenjem prekršaja, smatra se sedanje vozača za točak upravljača
i uključivanje motora u rad, odnosno preduzimanje druge slične radnje kojom vozač pokazuje očiglednu nameru za
dalje činjenje prekršaja. U slučaju da policijski službenik u kontroli saobraćaja na putu zatekne, naiđe ili na drugi
način sazna i posumnja da vozač, odnosno instruktor vožnje zbog psihofizičkih smetnji odnosno nedostataka, nije u
stanju da bezbedno upravlja vozilom, o tome će sačiniti službenu belešku i dostaviti je neposrednom starešini.
Ukoliko se u postupku provere navoda iz službene beleške potvrdi sumnja da vozač, odnosno instruktor vožnje,
nije u stanju bezbedno da upravlja vozilom, zahtev za upućivanje na kontrolni lekarski pregled dostaviće se
teritorijalnoj organizacionoj jedinici Ministarstva, koja vodi vozača u evidenciji, odnosno organu koji je izdao
dozvolu za instruktora vožnje. Policijski službenik podvrgava vozača, instruktora vožnje, kandidata za vozača
tokom praktične obuke ili polaganja praktičnog dela ispita za vozača, lice koje nadzire vozača sa probnom
vozačkom dozvolom, ispitivača na praktičnom delu vozačkog ispita, lice koje je na prednjem sedištu u motornom
vozilu, pešaka koji neposredno ugrožava bezbednost saobraćaja, zbog opravdane sumnje da u organizmu ima
alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci, ispitivanju pomoću odgovarajućih sredstava (alkometar, droga test i dr.)
usmeno i daje uputstvo o načinu korišćenja i postupku ispitivanja pomoću odgovarajućih sredstava te ih upozorava
na posledice odbijanja podvrgavanja ispitivanju. Nakon obavljenog ili odbijenog ispitivanja policijski službenik
popunjava propisani zapisnik, koji potpisuju kontrolisano lice i policijski službenik koji je obavio ispitivanje.
Zapisnik sadrži najmanje: naziv organa, datum izvršene kontrole, pravni osnov, podatke o učiniocu prekršaja,
mesto i vreme učinjenog prekršaja, opis činjeničnog stanja, pravnu kvalifikaciju učinjenog prekršaja, potpis
kontrolisanog lica, odnosno kontrolisanog učesnika u saobraćaju, broj službene značke, mesto za pečat, prezime i
ime, odnosno potpis policijskog službenika. Ako je kontrolisano lice u takvom stanju da propisani zapisnik ne može
potpisati ili odbije potpisati, policijski službenik će i to konstatovati u zapisniku. Propisani zapisnik ne popunjava se
ukoliko je rezultat ispitivanja negativan. Ukoliko učesnika u saobraćaju iz očigledno opravdanih razloga nije
moguće podvrgnuti ispitivanju odgovarajućim sredstvima, policijski službenik će ga dovesti u zdravstvenu ustanovu
radi podvrgavanja stručnom pregledu. Ukoliko učesnik u saobraćaju osporava količinu alkohola izmerenu
odgovarajućim sredstvima policijski službenik će mu omogućiti da na licu mesta podnese pismeni zahtev u
propisani zapisnik u kome su utvrđeni rezultati ispitivanja, da o sopstvenom trošku bude podvrgnut analizi krvi,
krvi i urina ili drugih telesnih materija. Dovođenje kontrolisanog lica u zdravstvenu ustanovu radi podvrgavanja
stručnom pregledu i/ili analizi krvi, krvi i urina ili drugih telesnih materija, policijski službenik vrši sa propisanim
nalogom za odgovarajuće ispitivanje. Prilikom sprovođenja stručnog pregleda, odnosno prilikom uzimanja krvi, krvi
79
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
i urina ili drugih telesnih materija, po pravilu, prisustvuje policijski službenik. Ako je utvrđeno da je učesnik u
saobraćaju pod dejstvom alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci, troškove utvrđivanja snosi učesnik u
saobraćaju
6. Zdravstveni pregledi
Član 188.
Zdravstvena sposobnost za vozača motornih vozila, odnosno skupova vozila, instruktora vožnje i
vozače tramvaja utvrđuje se lekarskim pregledom koji može da vrši pravno lice koje ispunjava
propisane uslove i dobije ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove zdravlja da može obavljati
zdravstvene preglede vozača.32
O zdravstvenoj sposobnosti za vozača motornih vozila, odnosno skupova vozila, instruktora
vožnje i tramvaja, pravno lice iz stava 1. ovog člana izdaje uverenje.
Pravno lice iz stava 1. ovog člana koje je prilikom zdravstvenog pregleda vozača utvrdilo
zdravstvenu nesposobnost dužno je da o tome obavesti teritorijalno nadležnu organizacionu jedinicu
Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem području to lice ima prebivalište.
Zdravstvena ustanova iz stava 1. ovog člana dužna je da zdravstvene preglede vozača vrši
zakonito po pravilima struke i na savestan način.
Uslove koje pravno lice iz stava 1. ovog člana mora da ispunjava u pogledu kadrova, prostora i
opreme, kao i način obavljanja zdravstvenog pregleda, način i postupak izdavanja uverenja i vođenja
evidencija o obavljenim pregledima i izdatim uverenjima, propisuje ministar nadležan za poslove
zdravlja.
Član 189.
Vozači koji upravljaju motornim vozilom, odnosno skupom vozila kojima se obavlja javni prevoz,
instruktori vožnje, kao i drugi vozači kojima je upravljanje motornim vozilima osnovno zanimanje,
moraju se podvrgnuti zdravstvenom pregledu radi utvrđivanja psihofizičke sposobnosti za vozača u
roku koji ne može biti duži od tri godine.
U lekarskom uverenju o sposobnosti za vozača iz stava 1. ovog člana može se u nalazu i mišljenju
odrediti da se sledeći pregled mora obaviti u roku koji je kraći od tri godine.
Ako se na zdravstvenom pregledu utvrdi da lice nije psihofizički sposobno za vozača motornog
vozila ili skupa vozila određene kategorije, odnosno instruktora vožnje određene kategorije,
zdravstvena ustanova koja je izvršila pregled dužna je da o tome odmah, a najkasnije u roku od 15
dana, obavesti teritorijalno nadležnu organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem
području lice ima prebivalište, odnosno organ koji je izdao dozvolu (licencu) za instruktora vožnje.
Organ koji vodi vozača u evidenciji oduzeće licu iz stava 3. ovog člana vozačku dozvolu za
upravljanje vozilima, odnosno skupovima vozila, određene kategorije.
Organ koji je izdao dozvolu (licencu) za instruktora vožnje, oduzeće tu dozvolu (licencu) licu iz
stava 3. ovog člana.
Član 190.
Privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici koji vrše javni prevoz ili prevoz za sopstvene
potrebe dužni su da obezbede da se njihovi vozači, odnosno instruktori vožnje podvrgnu
zdravstvenom pregledu iz člana 189. stav 1. ovog zakona.
Privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici iz stava 1. ovog člana ne smeju da dozvole da
vozilom, odnosno skupom vozila upravlja vozač koji se u propisanom roku nije podvrgao zdravstvenom
pregledu, odnosno za koga je na tom pregledu utvrđeno da nije sposoban za vozača određene
kategorije.
Privredna društva i druga pravna lica iz stava 1. ovog člana ne smeju da dozvole da instruktor
vožnje obavlja praktičnu obuku, a u propisanom roku se nije podvrgao zdravstvenom pregledu,
odnosno, za koga je na tom pregledu utvrđeno da nije sposoban za instruktora vožnje određene
kategorije.
Instruktor vožnje koji se u propisanom roku nije podvrgao zdravstvenom pregledu, odnosno za
koga je na tom pregledu utvrđeno da nije sposoban za instruktora vožnje određene kategorije, ne sme
obavljati praktičnu obuku.
32
Pravilnik o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači određenih kategorija motornih vozila
("Sl. glasnik RS", br. 83/2011).
80
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Vozač iz člana 189. stava 1. ovog zakona koji u tom svojstvu upravlja vozilom čiji vlasnik,
odnosno korisnik nije pravno lice, mora kod sebe imati lekarsko uverenje i pružiti ga na uvid
ovlašćenom licu.
Troškove zdravstvenog pregleda vozača snosi privredno društvo, drugo pravno lice ili
preduzetnik kod kojeg je vozač zaposlen.
Član 191.
Na kontrolni zdravstveni pregled uputiće se vozač, odnosno instruktor vožnje za koga se
posumnja da zbog psihofizičkih smetnji, odnosno nedostataka, nije u stanju bezbedno da upravlja
vozilom.
Teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova koja vodi vozača u
evidenciji, odnosno organ koji je izdao dozvolu (licencu) za instruktora vožnje, uputiće na kontrolni
zdravstveni pregled vozača, odnosno instruktora vožnje.
Zahtev za upućivanje na kontrolni zdravstveni pregled može podneti teritorijalno nadležna
organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, inspektor za drumski saobraćaj, javni tužilac,
organ ovlašćen za vođenje prekršajnog postupka, pravno lice ili preduzetnik kod koga je vozač
zaposlen, odnosno Agencija za bezbednost saobraćaja.
Žalba na rešenje o upućivanju na kontrolni zdravstveni pregled ne odlaže izvršenje.
Rešenjem o upućivanju na kontrolni zdravstveni pregled odrediće se zdravstvena ustanova koja
će izvršiti kontrolni zdravstveni pregled i utvrditi rok za izvršenje kontrolnog zdravstvenog pregleda.
Kontrolni zdravstveni pregled obavlja ovlašćena zdravstvena ustanova.
Član 192.
Teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno organ
koji je izdao dozvolu (licencu) za instruktora vožnje, oduzeće vozačku dozvolu odnosno dozvolu
(licencu) za instruktora vožnje, licu koje se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu u
određenom roku.
Teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno organ
koji je izdao dozvolu (licencu) za instruktora vožnje, oduzeće vozačku dozvolu, odnosno dozvolu
(licencu) za instruktora vožnje licu za koga se na kontrolnom zdravstvenom pregledu utvrdi da je
postao zdravstveno nesposoban za vozača određene kategorije vozila.
Vozaču, odnosno instruktoru vožnje koji ima pravo da upravlja vozilima više kategorija, a to mu
pravo za pojedine kategorije bude oduzeto iz razloga predviđenih u ovom članu, izdaće se vozačka
dozvola, odnosno dozvola (licenca) za instruktora vožnje, za one kategorije za koje to pravo nije
oduzeto.
Član 193.
Ukoliko se prilikom pregleda ili lečenja osobe koja ima vozačku dozvolu, osnovano posumnja, da
je nesposobna da upravlja svim vozilima ili vozilima pojedinih kategorija, zdravstvena ustanova,
odnosno drugi oblici zdravstvene službe, odnosno izabrani lekar ili drugi lekar koji je pregledao ili lečio
osobu koja ima vozačku dozvolu, je dužan da o tome odmah pismenim putem obavesti teritorijalno
nadležnu organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem području ovo lice ima
prebivalište, a najkasnije u roku od 15 dana.
Teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova uputiće lice iz
stava 1. ovog člana na kontrolni zdravstveni pregled.
Troškove kontrolnog zdravstvenog pregleda na kome je utvrđena psihofizička nesposobnost
snosi upućeno lice, a troškove kontrolnog zdravstvenog pregleda na kome je utvrđena sposobnost,
snosi organ, odnosno lice koji je zahtevalo upućivanje na pregled.
------------------------------------------------Odredba o tome da ukoliko se prilikom pregleda ili lečenja osobe koja ima vozačku dozvolu, osnovano
posumnja, da je nesposobna da upravlja svim vozilima ili vozilima pojedinih kategorija, zdravstvena ustanova,
odnosno drugi oblici zdravstvene službe, odnosno izabrani lekar ili drugi lekar koji je pregledao ili lečio osobu koja
ima vozačku dozvolu, je dužan da o tome odmah pismenim putem obavesti teritorijalno nadležnu organizacionu
jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem području ovo lice ima prebivalište, a najkasnije u roku od 15
dana, je čista besmislica koju ne treba komentarisati posebno i nije jasno kako se našla u ovom zakonu.
Član 194.
Ukoliko postoje dva ili više lekarskih nalaza sa oprečnim mišljenjem o zdravstvenoj sposobnosti
vozača, odnosno instruktora vožnje, smatraće se da je vozač, odnosno instruktor vožnje zdravstveno
81
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
nesposoban sve do konačnog nalaza i mišljenja drugostepene lekarske komisije koju obrazuje
ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva
unutrašnjih poslova oduzima vozaču vozačku dozvolu, odnosno Agencija oduzima instruktoru vožnje
dozvolu (licencu), do konačne odluke drugostepene lekarske komisije.
Ukoliko postoje dva ili više lekarskih nalaza sa različitim mišljenjem o zdravstvenoj sposobnosti
vozača, odnosno instruktora vožnje, vozaču, odnosno instruktoru vožnje, oduzima se postojeća
vozačka dozvola, odnosno dozvola (licenca) i izdaje vozačka dozvola, odnosno dozvola (licenca), u
skladu sa lekarskim nalazom u kojem je iskazan manji stepen zdravstvene sposobnosti, do konačnog
nalaza i mišljenja drugostepene lekarske komisije koju obrazuje ministarstvo nadležno za poslove
zdravlja.
Odredbe stava 3. ovog člana shodno se primenjuju i na lice kome nije izdata vozačka dozvola,
odnosno dozvola (licenca), a koje je nadležnom organu podnelo zahtev za izdavanje iste.
Sastav, način rada i postupak pred drugostepenom komisijom propisuje ministar nadležan za
poslove zdravlja.
7. Vozačke dozvole za kategorije motornih vozila
Član 195.
Vozačka dozvola izdaje se za upravljanje motornim vozilima, odnosno skupovima vozila sledećih
kategorija:
1) AM - Mopedi, laki tricikli ili laki četvorocikli,
2) A1 - Motocikli čija radna zapremina motora nije veća od 125 cm 3 i snage motora do 11 kW čiji
odnos snage motora i mase vozila nije veći od 0,1 kW/kg i teški tricikli čija snaga motora ne prelazi 15
kW,
3) A2 - Motocikli čija snaga motora nije veća od 35 kW i čiji odnos snage motora i mase vozila
nije veći od 0,2 kW/kg,
4) A - Motocikli i teški tricikli čija snaga motora prelazi 15 kW,
5) B1 - Teški četvorocikli,
6) B - Motorna vozila, osim vozila kategorije A, A1, A2, AM, F i M, čija najveća dozvoljena masa
nije veća od 3.500 kg i koja nemaju više od osam mesta za sedenje ne računajući sedište za vozača,
7) BE - Skup vozila čije vučno vozilo pripada kategoriji B, najveća dozvoljena masa priključnog
vozila je veća od 750 kg, a nije veća od 3.500 kg,
8) C1 - Motorna vozila, osim vozila kategorije A, A1, A2, AM, F, M, B, D i D1, čija je najveća
dozvoljena masa veća od 3.500 kg, a nije veća od 7.500 kg,
9) C1E - Skup vozila čije vučno vozilo spada u kategoriju C1, a najveća dozvoljena masa
priključnog vozila prelazi 750 kg i najveća dozvoljena masa skupa ne prelazi 12.000 kg, kao i skup
vozila čije vučno vozilo spada u kategoriju B, a najveća dozvoljena masa priključnog vozila prelazi
3.500 kg i najveća dozvoljena masa skupa vozila ne prelazi 12.000 kg,
10) C - Motorna vozila, osim kategorije A, A1, A2, AM, F, M, B, D i D1, čija je najveća dozvoljena
masa veća od 3.500 kg,
11) CE - Skup vozila čije vučno vozilo pripada kategoriji C, a najveća dozvoljena masa priključnog
vozila je veća od 750 kg,
12) D1 - Motorna vozila za prevoz lica, koja osim sedišta za vozača imaju više od osam, a najviše
16 sedišta i čija maksimalna dužina ne prelazi osam metara,
13) D1E - Skup vozila čije vučno vozilo pripada kategoriji D1, a najveća dozvoljena masa
priključnog vozila je veća od 750 kg,
14) D - Motorna vozila za prevoz lica, koja osim sedišta za vozača imaju više od osam sedišta,
15) DE - Skup vozila čije vučno vozilo pripada kategoriji D, a najveća dozvoljena masa
priključnog vozila je veća od 750 kg,
16) F - Traktori sa ili bez priključnih vozila i radne mašine,
17) M - Motokultivator.
Vozač vozila kategorije C1E, CE, D1E ili DE može da upravlja skupom vozila kategorije BE.
Vozač vozila kategorije CE može da upravlja skupom vozila kategorije DE, ukoliko ima kategoriju
D.
Vozač vozila kategorije CE može da upravlja skupom vozila kategorije C1E, odnosno vozač
kategorije DE kategorijom D1E.
82
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Vozač vozila B kategorije ima pravo da upravlja i lakim triciklima i lakim četvorociklima, teškim
triciklima čija snaga motora nije veća od 15 kW i teškim četvorociklima, kao i teškim triciklima čija
snaga motora je veća od 15 kW kada napuni 21 godinu.
Vozač vozila B1 kategorije ima pravo da upravlja i lakim triciklima, teškim triciklima čija snaga
motora nije veća od 15 kW, lakim i teškim četvorociklima.
Traktorom i radnom mašinom može upravljati samo vozač koji ima vozačku dozvolu za vozila
kategorije F.
Vozač vozila kategorije A2 može da upravlja vozilom kategorije A1.
Vozač vozila kategorije A, može da upravlja vozilom kategorije A1, A2 i AM, vozač vozila
kategorije C može da upravlja vozilom C1 kategorije, vozač vozila kategorije B može da upravlja
vozilom B1 kategorije i vozač vozila kategorije D može da upravlja vozilom D1 kategorije.
Vozači kategorija B, C, C1, D i D1 mogu da upravljaju tim vozilima i kada im je pridodato
priključno vozilo čija najveća dozvoljena masa nije veća od 750 kg.
Motokultivatorom može upravljati vozač koji ima vozačku dozvolu za upravljanje vozilom bilo
koje kategorije.
Član 196.
Licima koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla pravo na upravljanje motornim
vozilima, odnosno skupovima vozila određene kategorije, traktorima, radnim mašinama,
motokultivatorima, biciklima sa motorom i tramvajima, na njihov zahtev izdaće se vozačka dozvola za
upravljanje motornim vozilom, odnosno skupom vozila sledećih kategorija:
1) A kategorije - vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorija A, A1, A2, F, AM i
M,
2) B kategorije - vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorija B, B1, BE, F, AM i
M,
3) C kategorije - vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorija C, C1, B, B1, BE, F,
AM i M,
4) D kategorije - vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorija D, D1 C, C1, B, B1,
BE, F, AM i M,
5) potvrda o poznavanju saobraćajnih propisa - F, M i AM,
6) C, D i E kategorije - vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorija BE, CE, C1E,
DE i D1E,
7) C i E kategorije - vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorija BE, CE i C1E,
8) B i E kategorije - vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorija BE,
9) dozvola za vozače traktora - vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorija F, M
i AM.
8. Oduzimanje vozačke dozvole
Član 197.
Vozač je dužan da vozilom u saobraćaju upravlja savesno i na propisan način.
Teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova koja vozača vodi u
evidenciji oduzeće vozačku dozvolu vozaču koji vozilom ne upravlja savesno i na propisan način.
Smatra se da vozač ne upravlja vozilom savesno i na propisan način ako je ispunjen najmanje
jedan od uslova:
1) ima 18 ili više kaznenih poena,
2) ukoliko je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo protiv bezbednosti javnog
saobraćaja, koje za posledicu ima smrt lica,
3) ukoliko je više od jednom u roku od pet godina pravnosnažno osuđen za krivično delo protiv
bezbednosti javnog saobraćaja, koje za posledicu ima teške telesne povrede drugog lica,
4) ukoliko je više od jednom u roku od tri godine pravnosnažno osuđen za krivično delo protiv
bezbednosti javnog saobraćaja, koje za posledicu ima telesne povrede drugog lica ili imovinsku štetu.
Izuzetno od odredbi stava 3. tačka 1) ovog člana vozač koji ima probnu vozačku dozvolu
smatraće se da ne upravlja vozilom savesno i na propisan način ako ima 9 ili više kaznenih poena.
Kazneni poeni koji su vozaču izrečeni za vreme posedovanja probne vozačke dozvole važe i
nakon sticanja vozačke dozvole do njihovog brisanja u skladu sa odredbama ovog zakona.
Žalba na rešenje iz stava 2. ovog člana ne odlaže izvršenje.
83
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Organ nadležan za vođenje prekršajnog postupka (u daljem tekstu: organ za prekršaje)
donosilac pravnosnažnog rešenja kojim se izriču kazneni poeni obavezan je da isto dostavi podnosiocu
zahteva odmah, a najkasnije u roku od 15 dana.
Ministar unutrašnjih poslova bliže će propisati način vođenja evidencija o kaznenim poenima
vozača i oduzimanju vozačkih dozvola.33
------------------------------------------------Kada vozač načini saobraćajni prekršaj upisuju mu se kazneni poeni. Broj kaznenih poena, koje počinilac
saobraćajnog prekršaja može da dobije, zavisi od težine prekršaja. Izricanje kaznenih poena predviđeno je za 105
prekršaja i njih izriče prekršajni sud. Bodovi se upisuju zajedno sa glavnom kaznom koja može biti novčana ili
zatvorska, uz zabranu upravljanja vozilom. Za svaki prekršaj je tačno određen broj kaznenih poena, a za svaki
prekršaj koji prouzrokuje saobraćajnu nezgodu, upisuje se od jednog do tri dodatna poena, odnosno još dva poena,
ukoliko je u kolima prekršioca bilo dete mlađe od 12 godina. Kazneni poeni se brišu nakon isteka dve godine od
dana pravosnažnosti presude kojom su izrečeni. Prema broju poena , vozač se svrstava u jednu od kategorija, koje
podrazumevaju i određene obaveze i kazne. Vozač koji ima od 14 do 17 kaznenih poena spada u kategoriju
“opasan vozac” i privremeno mu se oduzima vozačka dozvola. On je obavezan da ide na psihijatrijski i psihofizički
pregled, pohađa poseban seminar unapređenja znanja iz bezbednosti saobraćaja, položi ispit provere znanja iz
bezbednosti saobraćaja i tek posle toga, uz dobijenu potvrdu o položenom ispitu odlazi u MUP gde mu se vraća
vozačka dozvola. Troškove pregleda, seminara i polaganja ispita snosi vozač. Seminar unapređenja znanja iz
bezbednosti saobraćaja i polaganju ispita provere znanja iz bezbednosti saobraćaja, organizuje Agencija za
bezbednost saobraćaja gde vozač može prisustvovati tek kad prođe 90 dana od dana kad je ispunio sve obaveze:
1) platio sve dospele novčane kazne,
2) odslužio zatvorsku kaznu po osnovu učinjenih prekršaja
3) kad mu isteknu sve izrečene mere bezbednosti ili mere zabrane upravljanja.
Vozaču koji „sakupi“ 18 bodova sud će poništiti dozvolu. Vozač koji ima probnu vozačku dozvolu, „gubi“
dozvolu već sa „sakupljenih“ 9 poena. Kazneni poeni koji su vozaču izrečeni za vreme posedovanja probne
vozačke dozvole važe i nakon sticanja vozačke dozvole, do njihovog brisanja, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Vozač kojem je tri puta poništena vozacka dozvola, više nema pravo da dobije novu i trajno gubi mogućnost
da upravlja vozilom.
Uvid u evidenciju kaznenih poena se može dobiti na pisani zahtev vozača, u roku od najviše sedam dana od
podnošenja takvog zahteva. Izuzetno, ovi podaci se mogu dati roditelju, usvojiocu, odnosno staratelju maloletnika,
kao i organu socijalnog staranja. Vozačima kojima se vozačka dozvola izdaje nakon oduzimanja zbog nesavesnog i
nepropisnog načina upravljanja, preostali kazneni poeni brišu se iz evidencije, a najveći dozvoljeni zbir kaznenih
poena, nakon svakog ponovnog izdavanja vozačke dozvole smanjuje se za po tri poena, najniže do devet kaznenih
poena. To znači da, kad vozač ponovo dobije vozačku dozvolu, nakon prvog oduzimanja dozvole, ako nastavi da
čini prekršaje, sledeći put dozvola će mu biti oduzeta već sa 15 kaznenih poena. Poeni se ne upisuju u dozvolu već
u posebnu evidenciju i policajac na terenu ne može znati koliko poena ima vozač.
Član 198.
Vozaču koji izvrši određeni prekršaj iz ovog zakona izriču se, odlukom kojom je kažnjen, kazneni
poeni u skladu sa ovim zakonom.
Kaznene poene evidentira teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih
poslova koja vodi vozača u evidenciji na osnovu pravnosnažne odluke o kažnjavanju.
Kazneni poeni se brišu nakon isteka 24 meseca od dana pravnosnažnosti odluke o prekršaju.
Za vreme dok se vozač nalazi na izdržavanju kazne zatvora zbog učinjenih prekršaja iz ovog
zakona, kao i kazne zatvora zbog učinjenih krivičnih dela navedenih u članu 197. stav 3. tač. 2), 3) i 4)
ovog zakona, kao i trajanja izrečene zaštitne mere, odnosno mere bezbednosti zabrane upravljanja
motornim vozilom, ne teče predviđeni rok za brisanje kaznenih poena iz stava 3. ovog člana.
Uvid u evidenciju kaznenih poena imaju samo policijski službenici koji rade na poslovima
oduzimanja vozačke dozvole u slučaju iz člana 197. ovog zakona.
Na pisani zahtev vozaču će se, u roku od najviše sedam dana, dati obaveštenje o stanju broja
kaznenih poena koje taj vozač ima u trenutku podnošenja zahteva. Izuzetno ovi podaci se mogu dati
roditelju, usvojiocu, odnosno staratelju maloletnika, kao i organu socijalnog staranja.
Troškove izdavanja obaveštenja snosi vozač podnosilac zahteva.
33
Pravilnik o načinu vođenja evidencija o kaznenim poenima i oduzimanju vozačkih dozvola ("Sl. glasnik RS", br.
46/2010).
84
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 199.
Licu kome je oduzeta vozačka dozvola iz razloga što nije savesno i na propisan način upravljalo
vozilom u saobraćaju na putu može ponovo biti izdata vozačka dozvola, na njegov zahtev:
1) ako je na posebnom zdravstvenom pregledu utvrđeno da je sposoban za vozača određenih
kategorija motornih vozila, odnosno skupova vozila,
2) ako je prisustvovao obaveznom seminaru unapređenja znanja iz bezbednosti saobraćaja,
3) ako je položio ispit iz oblasti unapređenja znanja iz bezbednosti saobraćaja,
4) ako je izmirio obavezu plaćanja izrečene novčane kazne za prekršaje zbog kojih su mu izrečeni
kazneni poeni, odnosno ako je izmirio obavezu plaćanja izrečene novčane kazne za krivična dela zbog
kojih mu je oduzeta vozačka dozvola, odnosno ako je izdržao izrečenu kaznu zatvora za navedene
prekršaje, odnosno krivična dela,
5) ako su izvršene sve mere zabrane upravljanja motornim vozilom koje su mu izrečene.
Lice iz stava 1. ovog člana ne može prisustvovati seminaru unapređenja znanja iz bezbednosti
saobraćaja i polagati ispit iz provere znanja iz bezbednosti saobraćaja iz stava 1. tačka 3) ovog člana
dok ne priloži dokaz o zdravstvenoj sposobnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana.
Lice iz stava 1. ovog člana može prisustvovati obaveznom seminaru unapređenja znanja iz
bezbednosti saobraćaja i polagati ispit iz provere znanja iz bezbednosti saobraćaja iz stava 1. tačka
3) ovog člana kada prođe 90 dana od dana kada je ispunilo uslove iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana.
Zdravstvene uslove koje mora da ispuni vozač u slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, način i
postupak obavljanja tih zdravstvenih pregleda i vođenje evidencije o tim zdravstvenim pregledima
propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.
Agencija organizuje i sprovodi ispit iz oblasti unapređenja znanja iz bezbednosti saobraćaja,
izdaje potvrdu o završenom seminaru i uverenje o položenom ispitu i vodi propisane evidencije o
obavljanim seminarima i ispitima. Agencija može, uz saglasnost ministarstva nadležnog za saobraćaj
da ovlasti privredno društvo za organizaciju i sprovođenje seminara unapređenja znanja iz bezbednosti
saobraćaja.
Nastavni plan i program seminara unapređenja znanja iz bezbednosti saobraćaja, način njihovog
organizovanja i sprovođenja, sadržaj i način obavljanja ispita iz oblasti unapređenja znanja iz
bezbednosti saobraćaja, sadržaj potvrda i uverenja, način i postupak njihovog izdavanja, kao i način
vođenja evidencija donosi Agencija uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova i ministarstva
nadležnog za poslove saobraćaja.34
Najmanje jedan od ispitivača iz oblasti unapređenja znanja iz bezbednosti saobraćaja mora
ispunjavati sledeće uslove:
1) da ima završen saobraćajni ili pravni fakultet i najmanje tri godine radnog iskustva u oblasti
bezbednosti saobraćaja,
2) da ima najmanje pet godina vozačku dozvolu za vozila B kategorije,
3) da u poslednje četiri godine nije pravnosnažno osuđivan za krivična dela: teška dela protiv
bezbednosti javnog saobraćaja, iz grupe protiv života i tela, protiv službene dužnosti, kao i da se protiv
njega ne vodi istraga za ova krivična dela, odnosno nije podignuta optužnica za ova krivična dela.
Troškove vezane za ispunjavanje uslova iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana snosi vozač.
Agencija poslove iz stava 5. ovog člana obavlja kao poverene.
------------------------------------------------Na osnovu Zakona o javnim agencijama, Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima a uz saglasnost
Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, Upravni odbor Agencije za
bezbednost saobraćaja doneo je pravlink o unapređenju znanja iz bezbednosti saobraćaja za vozače kojima je
oduzeta vozačka dozvola. Pravilnikom se propisuje nastavni plan i program obaveznog seminara unapređenja
znanja iz oblasti bezbednosti saobraćaja, način organizovanja i sprovođenja obaveznog seminara unapređenja
znanja iz oblasti bezbednosti saobraćaja, sadržaj i način obavljanja ispita unapređenja znanja iz oblasti bezbednosti
saobraćaja, sadržaj potvrda i uverenja, način i postupak njihovog izdavanja i način vođenja evidencija u postupku
povraćaja prava na upravljanje motornim vozilima licima kojima je, na osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja,
oduzeta vozačka dozvola. Seminare organizuje i sprovodi Agencija za bezbednost saobraćaja na osnovu nastavnog
plana a troškove snosi lice kome je nadležni organ oduzeo vozačku dozvolu. Program seminara obuhvata razgovor
34
Pravilnik o unapređenju znanja iz bezbednosti saobraćaja za vozače kojima je oduzeta vozačka dozvola ("Sl.
glasnik RS", br. 59/2011).
85
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
u grupi polaznika o uzrocima i posledicama ponašanja koja su dovela do oduzimanja vozačke dozvole, u trajanju od
najmanje 9 nastavnih časova, nastavu o poznavanju saobraćajnih propisa, u trajanju od najmanje 15 nastavnih
časova, nastavu o značaju i načinu bezbednog ponašanja vozača u saobraćaju na putevima radi izbegavanja
situacija koje dovode do saobraćajnih nezgoda ili kršenja saobraćajnih propisa, u trajanju od najmanje 16
nastavnih časova. Nakon završenog seminara polazniku se izdaje potvrda o završenom obaveznom seminaru
unapređenja znanja iz oblasti bezbednosti saobraćaja. Seminar sprovodi posebno osposobljen predavač za
unapređenje znanja iz oblasti bezbednosti saobraćaja, koji mora ispunjavati uslove, koji su takođe određeni
pravilnikom i to: da ima najmanje višu stručnu spremu saobraćajne struke – smer drumski saobraćaj ili visoku
stručnu spremu druge struke, da ima najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti bezbednosti saobraćaja na
putevima, da ima najmanje tri godine vozačku dozvolu za vozila B kategorije i da ima sertifikat Agencije da je
posebno osposobljen za unapređenje znanja iz oblasti bezbednosti saobraćaja. Pravilnikom se utvrđuje da
unapređivanje znanja predavača za postupak rehabilitacije vozača organizuje Agencija, periodično u rokovima i po
potrebi saglasno ciljevima, smernicama i zadacima, pri čemu je potrebno obezbediti da predavači pohađaju
dodatnu edukaciju iz oblasti psihologije primerenu radu sa vozačima kojima je oduzeta vozačka dozvola i radu sa
malim grupama polaznika, po programu koji je prilagođen obimu i strukturi prekršaja zbog kojih je nadležni organ
najčešće oduzimao vozačke dozvole. Ispit unapređenja znanja iz oblasti bezbednosti saobraćaja licu kome je
oduzeta vozačka dozvola sprovodi Agencija, koja takođe formira komisiju za polaganje ispita koju čine predsednik i
dva ispitivača. Licu koje položi ispit unapređenja znanja iz oblasti bezbednosti saobraćaja Agencija će izdati
uverenje o položenom ispitu unapređenja znanja iz oblasti bezbednosti saobraćaja.
Član 200.
Vozačima kojima se vozačka dozvola izdaje nakon oduzimanja zbog nesavesnog i nepropisnog
načina upravljanja, preostali kazneni poeni brišu se iz evidencije, a najveći dozvoljeni zbir kaznenih
poena, nakon svakog ponovnog izdavanja vozačke dozvole smanjuje za po tri poena, najniže do devet
kaznenih poena.
------------------------------------------------Najveći dozvoljeni zbir kaznenih poena, nakon svakog ponovnog izdavanja vozačke dozvole smanjuje se za
po tri poena, najniže do devet kaznenih poena.
9. Izvršenje mera zabrane upravljanja
Član 201.
Zaštitnu meru, odnosno meru bezbednosti izvršava teritorijalno nadležna organizaciona jedinica
Ministarstva unutrašnjih poslova koja vodi vozača u evidenciji, odnosno na čijem području ima
prebivalište vozač koji nije upisan u registar vozača.
Meru iz stava 1. ovog člana izrečenu licu koje ima stranu vozačku dozvolu izvršava teritorijalno
nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem je području sedište organa,
odnosno suda koji je meru izrekao.
Član 202.
Vreme trajanja zaštitne mere, odnosno mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom
teče od dana kada je teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova
meru izvršila.
Vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme trajanja mere iz stava
1. ovog člana.
Zaštitna mera, odnosno mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom smatra se
izvršenom kada teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, na
osnovu pravnosnažne odluke organa, odnosno suda koji je meru izrekao, to vozaču saopšti u pisanoj
formi i taj podatak evidentira u registar vozača, odnosno registar stranih vozača kojima je izrečena
zaštitna mera, odnosno mera bezbednosti.
Zaštitna mera, odnosno mera bezbednosti počinje da teče od dana kad je vozaču saopštena.
Izuzetno, ukoliko postoje opravdani razlozi, teritorijalno nadležna organizaciona jedinica
Ministarstva unutrašnjih poslova može, vozaču kome je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja
motornim vozilom u trajanju od najviše šest meseci, odrediti da ova mera počne da teče najkasnije u
roku od 30 dana od dana kada mu je saopštena.
Ministar unutrašnjih poslova propisaće način i postupak izvršenja ovih mera, vođenje evidencija,
kao i izgled obrasca kojim se vozač u pisanoj formi obaveštava o vremenu trajanja izrečene mere.
86
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
O izvršenim merama iz ovog člana za lica koja imaju stranu vozačku dozvolu, Ministarstvo
unutrašnjih poslova treba da, bez odlaganja, obavesti državu čiji je organ izdao stranu vozačku
dozvolu.
10. Lica kojima je upravljanje vozilom osnovno zanimanje, odnosno koja obavljaju javni prevoz profesionalni vozači
Član 203.
Vozač motornog vozila, odnosno skupa vozila kome je upravljanje vozilom osnovno zanimanje,
odnosno koji obavlja javni prevoz, da bi obavljao poslove tog zanimanja, mora posedovati licencu za
obavljanje poslova profesionalnog vozača (sertifikat o profesionalnoj kompetentnosti - Cercificate of
Professional Competence - CPC, u daljem tekstu: CPC).35
Licenca iz stava 1. ovog člana može biti nacionalna, koja važi za teritoriju Republike Srbije i
međunarodna, koja važi u međunarodnom prevozu.
Odredbe iz stava 1. ovog člana odnose se na vozače koji upravljaju vozilima kategorija C, C1, D,
D1, CE, C1E, DE i D1E.
Licencu iz stava 1. ovog člana izdaje Agencija i vodi evidencije o izdatim dozvolama.
Licenca iz stava 1. ovog člana se može izdati vozaču koji ispunjava sledeće uslove:
1) da ima vozačku dozvolu za upravljanje vozilima kategorija navedenih u stavu 2. ovog člana,
2) da je završio propisanu obuku,
3) da je položio stručni ispit iz provere znanja.
Izuzetno od uslova propisanih u stavu 5. ovog člana, lica koja su obavljala ili stekla pravo da
obavljaju poslove vozača kojima je to osnovno zanimanje do dana stupanja na snagu ovog zakona,
mogu obavljati poslove profesionalnog vozača (CPC) bez licence najduže pet godina. Vozaču iz ovog
stava koji u navedenom roku podnese zahtev za dobijanje licence ista će biti izdata ukoliko ispunjava
uslove iz stava 5. tač. 1) i 3) ovog člana.
Licenca iz stava 1. ovog člana ima rok važenja od pet godina.
Licenca iz stava 1. ovog člana obnoviće se vozaču ako je prisustvovao obaveznim seminarima
unapređenja znanja.
Privredno društvo i drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, dužni su da obezbede da poslove
vozača koji upravljaju vozilima kategorija navedenih u stavu 2. ovog člana, kojima je to osnovno
zanimanje, odnosno koji obavljaju javni prevoz, obavljaju vozači koji poseduju dozvolu za obavljanje
poslova profesionalnog vozača (CPC).
Način utvrđivanja ispunjenosti uslova za izdavanje dozvola za obavljanje poslova profesionalnog
vozača (CPC) u slučajevima iz stava 6. ovog člana propisaće ministar nadležan za poslove saobraćaja,
na predlog Agencije.
Agencija obavlja poslove iz stava 4. ovog člana kao poverene.
------------------------------------------------Osnovni problem danas je kako da se velikom broju korisnika prezentuju nastale promene u regulisanju
prevoza, posebno međunarodnog, i omogući lakši pristup potrebnim informacijama za pravovremeno i efikasno
donošenje odluka. Na međunarodnom planu, od 2000.godine, ovaj zadatak implementira sa direktivama 96/26/EC
i 98/76/EC na priznavanju zanimanja drumskog teretnog i putničkog prevoznika i uzajamnom priznavanju diploma i
dokaza o zvaničnoj kvalifikaciji. Time se operaterima želi obezbediti poštovanje prava na slobodu delovanja u
domaćem i međunarodnom prevozu, što je jedan od najvažnijih elemenata evropske regulative u drumskom
saobraćaju. Ove direktive navode minimum standarda vezanih za finansijsku sposobnost, dobru reputaciju i
profesionalnu kompetenciju drumskih prevoznika. Prema nevedenim direktivma, ispunjavanje ovih zahteva je,
pored tehničke osposobljenosti, uslov za dobijanje licence o delovanju u transportnoj delatnosti. Zahtev za
profesionalnim kompetencijama moze biti ispunjen dobijanjem diploma-certifikata o profesionalnim
kompetencijama (CPC-Certificate of Professional Competence) putem sistema ispita. Direktiva 98/76/EC daje
detaljne informacije o načinu ispitivanja u svrhu dobijanja ove diplome. Diploma CPC koja je validna u jednoj zemlji
članici EU u potpunosti je validna i u svim drugim zemljama EU, po ugovoru o uzajamnom priznavanju diploma i
dokaza o formalnim kvalifikacijama. Kako ovaj član određije da „Vozač motornog vozila, odnosno skupa vozila
kome je upravljanje vozilom osnovno zanimanje, odnosno koji obavlja javni prevoz, da bi obavljao poslove tog
zanimanja, mora posedovati licencu za obavljanje poslova profesionalnog vozača (sertifikat o profesionalnoj
35
Uredba o vremenu odmora i upravljanja vozača motornih vozila kada obavljaju međunarodni prevoz, kao i o
primeni sistema digitalnih tahografa ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010).
87
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
kompetentnosti – Certificate of Professional Competence – CPC),“ to je potrebno obezbediti bliže uslove koje mora
da ispunjava pravno lice, o programu obuke i seminara unapređenja znanja, načinu polaganja stručnog ispita i
ispita provere znanja stečenog na seminaru, izgledu i sadržaju obrasca licence za obavljanje poslova
profesionalnog vozača (CPC), uverenja o položenom stručnom ispitu i uverenja o položenom ispitu iz provere
znanja stečenog na seminaru. Minimum je najmanje jedna propisno opremljena školska učionica za teorijsku obuku
i polaganje vozačkih ispita za najmanje 10 kandidata, u vlasništvu privrednog društva, odnosno srednje stručne
škole ili uzetu u zakup. Učionica može biti zakupljena samo za potrebe jednog pravnog lica, odnosno ogranka,
Ministarstvo za poslove saobraćaja obavlja nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i drugih propisa u vezi: stanja
puta u pogledu uslova za bezbedno odvijanje saobraćaja, tehničkog regulisanja saobraćaja, upravljanja
saobraćajem, bezbednosti puta u procesu projektovanja, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja, poštovanja propisa
u vezi dozvola za obavljanje poslova profesionalnog vozača (CPC), obuke i polaganja ispita za stručno
osposobljavanje za obavljanje poslova vozača. Kandidat za vozača, koji je do dana stupanja na snagu
podzakonskih akata kojima se uređuje pitanje osposobljavanja za vozače , završio obuku za upravljanje vozilima
određenih kategorija, može pristupiti polaganju vozačkog ispita za tu kategoriju vozila, nakon što obavi dodatnu
teorijsku i praktičnu obuku u trajanju od po najmanje tri časa, na način propisan odredbama čl. 232-237. ovog
zakona, uz uslov da ispunjava starosne uslove za dobijanje vozačke dozvole. Vozač koji je do dana stupanja na
snagu podzakonskih akata kojima se uređuje pitanje osposobljavanja za vozače, započeo, a nije završio obuku za
upravljanje vozilima određene kategorije, može, ukoliko završi započetu obuku u naredna tri meseca i obavi
dodatnu teorijsku i praktičnu obuku u trajanju od po najmanje tri časa, pristupiti polaganju vozačkog ispita za tu
kategoriju. Vozač koji je do dana stupanja na snagu podzakonskih akata kojima se uređuje pitanje osposobljavanja
za vozače, položio teorijski deo ispita za određenu kategoriju vozila, može pristupiti polaganju praktičnog dela
ispita za tu kategoriju, u roku od 12 meseci od dana polaganja teorijskog dela ispita , ukoliko obavi dodatnu
teorijsku i praktičnu obuku u trajanju od po najmanje tri časa, na način propisan zakonskim aktima.
Vozač motornog vozila, odnosno skupa vozila ( vozila kategorija: C, C1, D, D1, CE, C1E, DE, D1E) kome je
upravljanje vozilom osnovno zanimanje, odnosno koji obavlja javni prevoz, mora posedovati licencu za obavljanje
poslova profesionalnog vozča. Licenca može biti nacionalna (važi za teritoriju Republike Srbije) i međunarodna
(važi u međunarodnom prevozu) i izdaje je Agencija za bezbednost saobraćaja vozačima koji poseduju
odgovarajuće vozačke dozvole, imaju završenu propisanu obuku i koji su položili stručni ispit iz provere znanja.
Licenca se izdaje na period od pet godina i obnavlja se vozaču ako je prisustvovao obaveznim seminarima
unapređenja znanja. Vozači koji su obavljali ili stekli pravo da obavljaju poslove vozača, kojima je to osnovno
zanimanje do dana stupanja na snagu Zakona, mogu obavljati poslove profesionalnog vozača bez licence najduže
pet godina. Tek donošenjem pravilnika koji proističu iz direktive36 za izdavanje licenci za obavljanje poslova
profesionalnog vozača, postojaće zakonska obaveza pohađanja obuke. Kao osnov za izradu ovih pravilnika pored
ovog Zakona, predstavlja i Direktiva Evropslog parlamenta i Saveta.37 Lica koja su zaposlena kao vozači motornog
vozila a nemaju odgovarajuću kvalifikaciju (srednju stručnu školu za vozača motornog vozila), pravo na sticanje
licence steći će tek nakon prekvalifikacije.
Član 204.
Obuku za sticanje licence za obavljanje poslova profesionalnog vozača (CPC), organizaciju i
sprovođenje seminara unapređenja znanja i polaganja ispita provere znanja stečenog na seminaru, vrši
pravno lice koje dobije dozvolu ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja. Stručni ispit za sticanje
licence za obavljanje poslova profesionalnog vozača (CPC) i izdavanje uverenja o položenom stručnom
ispitu, obavlja Agencija.
Uverenje o položenom ispitu provere znanja stečenog na seminaru izdaje pravno lice kod kojeg
je ispit položen.
Pravno lice iz člana 203. stav 1. ovog zakona dužno je da obuku, seminare i ispit iz provere
znanja stečenog na seminaru, sprovodi i o tome vodi evidenciju, na propisan način.
Bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice iz stava 1. ovog člana, o programu obuke i
seminara unapređenja znanja, načinu polaganja stručnog ispita i ispita provere znanja stečenog na
seminaru, izgledu i sadržaju obrasca licence za obavljanje poslova profesionalnog vozača (CPC),
36
DIRECTIVE 2003/59/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 15 July 2003 on the initial
qualification and periodic training of drivers of certain road vehicles for the carriage of goods or passengers,
amending Council Regulation (EEC) No 3820/85 and Council Directive 91/439/EEC and repealing Council Directive
76/914/EEC
37
2003/59/EZ.
88
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
uverenja o položenom stručnom ispitu i uverenja o položenom ispitu iz provere znanja stečenog na
seminaru, propisaće ministar nadležan za poslove saobraćaja na predlog Agencije, uz pribavljeno
mišljenje strukovnih udruženja prevoznika.
Srednje stručne škole koje obrazuju lica za zanimanje vozač motornog vozila moraju da
ispunjavaju uslove iz stava 4. ovog člana i dužne su da u nastavne planove i programe ugrade
najmanje sadržaj iz stava 4. ovog člana.
------------------------------------------------Obuka mora biti u potpunosti usklađena sa Direktivom EC 2003/59. Program obuhvata mora obuhvatati
između ostalog i nastavne module: bezbednost saobraćaja, digitalni tahografi i vreme vožnje i odmora,
međunarodne konvencije i sporazumi, tehnički standardi, kodeks ponašanja i obaveze vozača u drumskom
saobraćaju, HIV i bolesti zavisnosti u profesiji vozača. Primena ovih odredbi u praksi neće početi sve dok se ne
usvoji Pravilnik koji će bliže odrediti način i uslove licenciranja. Pravilnik donosi Ministar za saobraćaj na predlog
Agencije za bezbednost saobraćaja. Pravilnik je trenutno u fazi nacrta i bez naznake roka za njegovo usvajanje.
Sam proces licenciranja podrazumevao bi pohađanje odgovarajuće obuke i polaganje stručnog ispita kod
akreditovanih trening centara, a na osnovu položenog stručnog ispita Agencija bi izdavala licencu sa rokom važenja
od 5 godina. U planu je i priznavanje stečenih prava profesionalnim vozačima koji imaju određeni stepen iskustva u
profesiji. S obzirom da je ovaj zakon usvojen 2009 godine, zadnji rok za donošenje pomenutog Pravilnika je 2014
godine.
11. Vozači tramvaja
Član 205.
Tramvajem može upravljati vozač koji ima vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom "B"
kategorije i posebnu dozvolu za upravljanje tramvajem koju izdaje Agencija.
Dozvolu za upravljanje tramvajem može steći lice koje je navršilo 21 godinu života, položilo ispit
za upravljanje tramvajem kao i da mu odlukom nadležnog organa nije izrečena mera zabrane
upravljanja motornim vozilom.
Kada upravlja tramvajem vozač mora imati kod sebe posebnu dozvolu za upravljanje tramvajem i
vozačku dozvolu i dužan je da je stavi na uvid ovlašćenom licu.
Agencija organizuje obuku za vozača tramvaja i organizuje i sprovodi ispit za vozače tramvaja.
Bliže propise o obuci, načinu sprovođenja ispita i vođenju evidencija donosi ministar unutrašnjih
poslova na predlog Agencije.
Vozač tramvaja koji promeni prebivalište obavezan je da se u roku od 30 dana od dana promene
prebivališta prijavi Agenciji, radi promene podataka.
Agencija obavlja poslove iz stava 1. ovog člana kao poverene
Tramvajem ne sme upravljati vozač tramvaja kome je izrečena zaštitna mera zabrana upravljanja
motornim vozilom, odnosno mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, u vreme dok ta
mera traje.
XII. OSPOSOBLJAVANJE KANDIDATA ZA VOZAČE
1. Opšte odredbe
Član 206.
Osposobljavanje kandidata za vozače je delatnost od opšteg interesa koja ima za cilj da kandidat
za vozača stekne teorijska i praktična znanja i veštine potrebne za samostalno i bezbedno upravljanje
vozilom u saobraćaju na putu.
Osposobljavanje kandidata za vozače se sastoji od: teorijske obuke, praktične obuke u
upravljanju vozilom i vozačkog ispita.38
------------------------------------------------Pravilnikom o organizovanju, sprovođenju i načinu polaganja vozačkog ispita, vođenju i rokovima čuvanja
evidencija o vozačkom ispitu i uslovima koje mora da ispuni vozilo na kojem se obavlja vozački ispit ("Sl. glasnik
RS", br. 93/2013, 116/2013 i 108/2014), propisuje se organizovanje, sprovođenje i način polaganja vozačkog
ispita, vođenje i rokovi čuvanja evidencija o vozačkom ispitu i uslovi koje mora da ispuni vozilo na kojem se
obavlja vozački ispit.
Član 207.
38
Pravilnik o organizovanju, sprovođenju i načinu polaganja vozačkog ispita, vođenju i rokovima čuvanja evidencija
o vozačkom ispitu i uslovima koje mora da ispuni vozilo na kojem se obavlja vozački ispit ("Sl. glasnik RS", br.
93/2013, 116/2013 i 108/2014).
89
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Osposobljavanje kandidata za vozače, može da obavlja samo privredno društvo ili srednja
stručna škola u svojoj organizacionoj jedinici, koji ispunjavaju propisane uslove i koji za to dobiju
dozvolu.39
Dozvolom iz stava 1. ovog člana može se odrediti da se u pravnom licu iz stava 1. ovog člana
može obavljati obuka kandidata za vozače samo pojedinih kategorija vozila.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ukoliko privredno društvo obavlja druge delatnosti osim osposobljavanja kandidata za vozače,
odnosno tu delatnost obavlja van sedišta, osniva ogranak privrednog društva u kojem se isključivo
obavlja delatnost osposobljavanje kandidata za vozače, koji se u skladu sa propisima upisuje u registar
privrednih društava.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana ne može dobiti pravno lice nad kojim je otvoren postupak stečaja.
Ukoliko je pravnom licu koje vrši osposobljavanje kandidata za vozače, do datuma podnošenja
zahteva za izdavanje dozvole, oduzimana dozvola više od dva puta za poslednjih 10 godina, dozvola se
neće izdati.
Obrazovanje lica za zanimanje vozač motornog vozila, kao i učenika koji se za vozače obučavaju
u okviru redovnog nastavnog plana i programa, vrše srednje stručne škole po propisima koje donosi
ministar nadležan za obrazovanje. Program obrazovanja ovih lica mora obuhvatiti najmanje sadržaj
programa utvrđenog u skladu sa ovim zakonom.
Program osposobljavanja pripadnika ministarstva nadležnog za poslove odbrane za vozače
motornih vozila koje se obavlja u Vojsci Srbije mora obuhvatiti najmanje sadržaj programa utvrđenog u
skladu sa ovim zakonom. Bliže propise o vaspitanju i obrazovanju vojnih lica za vozače motornih vozila
donosi ministar nadležan za poslove odbrane.
Ministarstvo unutrašnjih poslova vodi registar privrednih društava, odnosno njihovih ogranaka,
odnosno srednjih stručnih škola, za koje je izdalo dozvolu. Registar sadrži najmanje: broj upisa u
registar, poslovno ime privrednog društva, odnosno ogranka, sedište privrednog društva, odnosno
ogranka, kategorije za koje obavlja obuku, datum izdavanja dozvole i datum oduzimanja dozvole.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove donosi bliže propise o načinu vođenja registra iz stava 9.
ovog člana.
Član 208.
Pravno lice iz člana 207. stav 1. ovog zakona, odnosno ogranak privrednog društva iz člana 207.
stav 4. ovog zakona, mora da ima:
1) najmanje jednu propisno opremljenu školsku učionicu za teorijsku obuku i polaganje vozačkih
ispita za najmanje 10 kandidata, u vlasništvu privrednog društva, odnosno srednje stručne škole ili
uzetu u zakup. Učionica može biti zakupljena samo za potrebe jednog pravnog lica, odnosno ogranka,
2) poslovni prostor za administrativne poslove u vlasništvu pravnog lica ili uzet u zakup. Poslovni
prostor može biti zakupljen samo za potrebe jednog pravnog lica, odnosno ogranka,
3) propisana nastavna sredstva i učila,
4) najmanje tri vozila "B" kategorije i najmanje po jedno vozilo za ostale kategorije vozila, za
koje pravno lice, odnosno ogranak vrši obuku kandidata za vozače, koja su registrovana na pravno lice
ili su obezbeđena po osnovu lizinga. Ukoliko se ne obavlja obuka kandidata za vozače motornih vozila
"B" kategorije, pravno lice mora imati ukupno najmanje tri vozila odgovarajućih kategorija koja su
registrovana na pravno lice ili su obezbeđena po osnovu lizinga,
5) uređeni poligon za početnu praktičnu obuku vozača, koji omogućava izvođenje radnji sa
vozilom propisanih nastavnim programom, u vlasništvu pravnog lica ili uzet u zakup.
------------------------------------------------Odredba iz stava 1. tačka 5. odnosi se na odredbe iz člana 2. stav 1. tačka 3., Pravilnika o uslovima koje
mora da ispunjava privredno društvo, odnosno ogranak privrednog društva ili srednja stručna škola koji vrše
osposobljavanje kandidata za vozače40 koje određuju da Pravno lice koje vrši osposobljavanje kandidata između
ostalih mora da ispunjava i uslove u pogledu uređenog poligona za praktičnu. Član 11. stav 2. tačka 1 i 2,
navedenog Pravilnika određuje da izuzetno, pravno lice ne mora imati poligon za izvođenje početne praktične
obuke, odnosno poligonskih radnji, prilikom osposobljavanja kandidata za vozače: 1) vozila kategorija BE, C1E, CE,
39
Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava privredno društvo, odnosno ogranak privrednog društva ili srednja
stručna škola koji vrše osposobljavanje kandidata za vozače ("Sl. glasnik RS", br. 93/2013 i 116/2013).
40
("Sl. glasnik RS", br. 93/2013 i 116/2013)
90
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
D1E, DE, F i M, već se izvođenje početne praktične obuke i poligonskih radnji može sprovoditi na drugom prostoru,
odnosno na putu sa slabim intenzitetom saobraćaja, za koje postoji saglasnost vlasnika, odnosno korisnika
prostora, odnosno upravljača puta, 2) motornih vozila kategorija D1 i D, već se izvođenje početne praktične obuke
i poligonskih radnji može sprovoditi na drugom prostoru, odnosno prostoru na autobuskoj stanici, odnosno
autobuskom stajalištu za koje postoji saglasnost vlasnika, odnosno korisnika prostora, odnosno upravljača puta.
Član 11. stav 3 i 4., navedenog Pravilnika određije da: a) Poligon, odnosno drugi prostor kada se na njemu obavlja
obuka ili polaganje praktičnog ispita, je nekategorisani put, odnosno deo nekategorisanog puta namenjen za
početnu praktičnu obuku kandidata, izvođenje poligonskih radnji i polaganje praktičnog ispita. b) Poligon mora biti
izgrađen sa kolovoznim zastorom od asfalta, betona ili drugog materijala koji obezbeđuje najmanje kvalitet koji
imaju podloge od asfalta i betona. Član 11. stav 5. 6. 7. 8., navedenog Pravilnika određije da: a) Prilazni put koji
povezuje javni put i poligon mora biti izgrađen od savremenog kolovoznog zastora (od asfalta, betona, kocke ili
drugog materijala koji obezbeđuje najmanje kvalitet koji imaju podloge od asfalta, betona ili kocke), i imati
saobraćajne trake čija je širina najmanje 2,50 m. Ukoliko je poligon namenjen isključivo za obuku kandidata za
vozača vozila kategorija AM, A1, A2 i A, širina saobraćajne trake je najmanje 1,50 m, b) Javni put na koji se
priključuje poligon mora biti od savremenog kolovoznog zastora, c) Ukoliko se poligon na kojem pravno lice
sprovodi obuku nalazi u naseljenom mestu koje ne ispunjava uslove za sprovođenje praktičnog ispita, a zbog
udaljenosti tih naseljenih mesta nije moguće sačiniti ispitne zadatke za ispit u celini, pravno lice mora obezbediti i
poligon u naseljenom mestu koje ispunjava propisane uslove za sprovođenje praktičnog ispita, d) Za poligon i
priključak prilaznog puta poligona na javni put mora postojati upotrebna dozvola izdata u skladu sa propisima koji
regulišu planiranje i izgradnju. U navedenoj konstalaciji nisu jasne odredbe o tome da uređeni poligon za početnu
praktičnu obuku vozača, koji omogućava izvođenje radnji sa vozilom propisanih nastavnim programom, može biti u
vlasništvu pravnog lica ili uzet u zakup. Ako smo već utvrdili da Poligon, odnosno drugi prostor kada se na njemu
obavlja obuka ili polaganje praktičnog ispita, mora biti nekategorisani put, odnosno deo nekategorisanog puta
namenjen za početnu praktičnu obuku kandidata, izvođenje poligonskih radnji i polaganje praktičnog ispita.
Zakonom o javnim putevima41 uređuju se pravni položaj javnih puteva, uslovi i način upravljanja, zaštite i
održavanja javnih puteva, izvori i način finansiranja javnih puteva, posebni uslovi za izgradnju i rekonstrukciju
javnih puteva i inspekcijski nadzor. Član 2. navedenog zakona, stav 1. tačka 7. definiše: "nekategorisani put" kao
saobraćajnu površinu koja je dostupna većem broju raznih korisnika, koju nadležni organ proglasi nekategorisanim
putem i koja je upisana u katastar nepokretnosti kao nekategorisani put. Pravnom logikom (ako je to uopšte
moguće u sadašnjem našem pravnom zamešateljstvu) mogli bi doći do zaključka, da je moguće izgraditi poseban
poligon za početnu praktičnu obuku vozača, koji mora imati upotrebnu dozvolu izdatu u skladu sa propisima koji
regulišu planiranje i izgradnju, ali nije moguće na tim poligonima vršiti praktično polaganje ispita jer ne spadaju u
tzv. nekategorisani put. Postoji mogućnost primene Dedukcije42 kao logičke metode, po kojoj bi bilo opravdano u
situaciji kada već postoje odredbe o tome da poligon za početnu praktičnu obuku vozača, može postojati kao
objekat sa priključakom prilaznog puta na javni put ako poseduje upotrebnu dozvolu izdatu u skladu sa propisima
koji regulišu planiranje i izgradnju, izvoditi polaganje praktičnog ispita na poligonu. Lično mišljenje autora je, da su
napred navedene nedoumice spredna stvar u celom problemu koji se namerno zanagljuje od strane privrednih
društva i srednjih stručna škola koje vrše osposobljavanje kandidata za vozače sa ciljem da izbegnu obavezu
izgradnje modernog objekta – poligona za obuku vozača što je normalna stvar u svetu. Usko materijalni interesi
pojedinaca nikako ne bi trebalo da predstavljaju prepreku za rešavanje ovog trenutno izmišljenog problema, koji bi
ako je verovati auto-školama jedino bili povoljni po njih u situaciji kada bi neko drugi (država ili lokalna
samouprava) izgradila poligone koje bi oni koristili besplatno.
Član 209.
Pravno lice iz člana 207. stav 1. ovog zakona, odnosno ogranak iz člana 207. stav 4. ovog zakona,
dužno je da ima u radnom odnosu, na određeno ili neodređeno vreme:
1) sa punim radnim vremenom, najmanje tri instruktora vožnje "B" kategorije i najmanje jednog
instruktora za svaku od kategorija vozila za koje vrši osposobljavanje kandidata za vozače. Ukoliko
pravno lice ne vrši osposobljavanje kandidata za vozače motornih vozila "B" kategorije mora imati
ukupno najmanje tri instruktora vožnje odgovarajućih kategorija,
2) najmanje jednog predavača teorijske nastave,
3) najmanje jednog ispitivača za svaku od kategorija vozila za koje pravno lice vrši
osposobljavanje.
41
42
("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i 104/2013)
To je oblik posrednog zaključka kod kojeg se zaključni sud izvodi od opšteg ka posebnom ili pojedinačnom.
91
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 210.
Ministar unutrašnjih poslova donosi bliže propise o uslovima koje mora ispunjavati pravno lice iz
člana 207. stav 1. ovog zakona.
Pravno lice dužno je da obezbedi ispunjenost propisanih uslova za obuku kandidata za vozače.
Pravno lice će privremeno prestati sa teorijskom obukom kandidata za vozače kada prestane da
ispunjava uslove:
1) iz člana 208. stav 1. tačka 1. ili,
2) iz člana 209. stav 1. tačka 2. ovog zakona.
Pravno lice će privremeno prestati sa praktičnom obukom kandidata za vozače određene
kategorije vozila kada prestane da ispunjava uslove:
1) iz člana 208. stav 1. tačka 4. ili,
2) iz člana 208. stav 1. tačka 5. ili,
3) iz člana 209. stav 1. tačka 1. ovog zakona.
Pravno lice će privremeno prestati sa organizovanjem i sprovođenjem vozačkog ispita određene
kategorije vozila kada prestane da ispunjava uslove:
1) iz člana 208. stav 1. tačka 1. ili,
2) iz člana 208. stav 1. tačka 4. ili,
3) iz člana 208. stav 1. tačka 5. ili,
4) iz člana 209. stav 1. tačka 3. ovog zakona.
O privremenom prestanku sa radom pravno lice će najkasnije prvog sledećeg radnog dana
obavestiti organ koji vrši nadzor. Za vreme privremenog prestanka sa radom pravno lice ne sme vršiti
osposobljavanje kandidata u skladu sa odredbama ovog člana.
Privremeni prestanak rada može trajati najduže tri meseca.
O završetku privremenog prestanka rada, pravno lice je dužno da obavesti organ koji vrši nadzor
najkasnije jedan dan pre početka nastavka sa radom.
Član 211.
Pravno lice iz člana 207. stav 1. ovog zakona, odnosno ogranak iz člana 207. stav 4. ovog zakona
mora da vodi na propisan način, tačno i uredno evidencije koje čine:
1) registar kandidata za vozače,
2) dnevnik teorijske nastave,
3) registar o polaganju vozačkog ispita,
4) registar izdatih potvrda o položenom teorijskom delu ispita,
5) registar izdatih uverenja o položenom vozačkom ispitu,
6) knjige praktične obuke instruktora vožnje,
7) knjižica obuke kandidata za vozače,
8) izveštaji o obavljenom osposobljavanju kandidata za vozače.
Bliže propise o sadržaju, načinu vođenja i rokovima čuvanja evidencija iz stava 1. ovog člana
doneće ministar unutrašnjih poslova.
Član 212.
Obuka kandidata za vozače može se započeti najranije 12 meseci pre nego što kandidat za
vozača ispuni starosni uslov iz čl. 180. i 182. stav 1. ovog zakona.
Kandidat ne može započeti niti vršiti obuku i polagati vozački ispit u vreme trajanja zaštitne
mere, odnosno mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom kao ni za vreme dok mu je
vozačka dozvola oduzeta zbog nesavesnosti.
2. Teorijska obuka
Član 213.
Teorijska obuka u upravljanju vozilom se ostvaruje po propisanom programu obuke.
Teorijska obuka upravljanja vozilom mora da ima sadržaje koji će omogućiti da kandidat nakon
završetka osposobljavanja stekne potrebna znanja i veštine za samostalno i bezbedno upravljanje
vozilom u saobraćaju na putu.
Program teorijske obuke kandidata za vozače donosi ministar unutrašnjih poslova.43
Član 214.
Teorijska obuka obuhvata najmanje sledeće gradivo:
43
Pravilnik o teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače ("Sl. glasnik RS", br. 93/2013 i 116/2013).
92
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
1) pravila saobraćaja i saobraćajna signalizacija - pojam i značaj pravila saobraćaja, primena
pravila, pojam i značenje saobraćajnih znakova i znaci koje daju ovlašćena službena lica,
2) vozač - značaj i uticaj vozača na bezbednost saobraćaja, osobine i postupci vozača koji utiču
na bezbednost saobraćaja, sociološki činioci koji utiču na ponašanje vozača, značaj procena
saobraćajne situacije i način donošenja odluka vozača, orijentacija vozača u vremenu i prostoru,
psihološki činioci koji utiču na procene, donošenje i sprovođenje odluka vozača u toku vožnje, vreme
reakcije, pažnja i umor vozača, promene kod vozača koje nastaju usled korišćenja alkohola i/ili drugih
psihoaktivnih supstanci čija je upotreba zabranjena pre i za vreme vožnje,
3) put - pojam puta, karakteristike puta koje su od značaja za bezbednost saobraćaja, uticaj
vremenskih prilika na stanje puta i bezbedno odvijanje saobraćaja i noćni uslovi vožnje,
4) vozilo - pojam i osobine vozila koje utiču na bezbedno odvijanje saobraćaja na putevima,
značaj i uticaj tehničke ispravnosti vozila na bezbedno odvijanje saobraćaja, značaj i uticaj opterećenja
i načina opterećenja vozila na bezbednost saobraćaja, osnovni sklopovi i uređaji vozila i njihov uticaj
na bezbednost saobraćaja na putu, najčešće neispravnosti vozila i mogućnosti njihovog otklanjanja od
strane vozača raspoloživom opremom i sredstvima,
5) pasivna bezbednost vozila - pojam i značaj, uticaj pojedinih delova i sklopova vozila na
pasivnu bezbednost i delovi, sklopovi i uređaji vozila čiji je osnovni cilj obezbeđivanje pasivne
bezbednosti,
6) ostali učesnici u saobraćaju - pojam i njihove osobine koje utiču na bezbedno odvijanje
saobraćaja, karakteristike ponašanja u saobraćaju dece, starih lica, osoba sa posebnim potrebama,
pešaka, biciklista, motociklista i drugih lica, pojam, karakteristike i uticaj šinskih vozila na bezbedno
odvijanje saobraćaja, mogući uticaj životinja na bezbedno odvijanje saobraćaja na putu,
7) opšte odredbe - propisi vezani za pravo na upravljanje vozilom u saobraćaju na putu, pravo
učešća vozila u saobraćaju na putu, vreme upravljanja vozilom u saobraćaju na putu i odmori vozača,
postupak u slučaju saobraćajne nezgode i posebne mere bezbednosti,
8) mere predostrožnosti prilikom napuštanja vozila,
9) osnovi ekonomične vožnje i uticaj saobraćaja na stanje životne sredine i njeno ugrožavanje,
10) opasnosti koje nastaju usled nepoštovanja propisa iz oblasti bezbednosti saobraćaja, moguće
štetne posledice nepoštovanja propisa i kaznene mere za učinioce povreda odredbi i propisa iz oblasti
bezbednosti saobraćaja (kazna zatvora, novčana kazna, mere bezbednosti i zaštitne mere),
11) teorijsko objašnjenje radnji sa vozilom u saobraćaju na putu i postupanje vozača u
saobraćaju na putu - osnovne radnje vozilom: polazak, vožnja unapred, vožnja unazad, promena
pravca kretanja i zaustavljanje vozila, uključivanje vozila u saobraćaj na putu, izbor brzine kretanja
vozila u zavisnosti od saobraćajne situacije i uslova puta i vremena, skretanje, obilaženje,
mimoilaženje, preticanje, promena saobraćajne trake, polukružno okretanje, zaustavljanje i naglo
kočenje, ustupanje prava prvenstva prolaza, postupanje vozača pri nailasku i prolazak kroz raskrsnicu
na kojoj je saobraćaj regulisan pravilom desne strane, saobraćajnim znakom, svetlosnim saobraćajnim
znakom i znacima i naredbama koje daje ovlašćeno lice, postupanje vozača pri nailasku na pešački
prelaz, prelaz puta preko železničke i tramvajske pruge i vožnja kroz tunel, postupanje vozača u
uslovima padavina, smanjene vidljivosti, u noćnim uslovima i kada se kreće putem na kojem se izvode
radovi.
Bliže propise o načinu sprovođenja teorijske obuke kandidata za vozače donosi ministar
unutrašnjih poslova.
Pravno lice iz člana 207. stav 1. ovog zakona dužno je da teorijsku obuku kandidata za vozače
obavlja na propisan način.
3. Praktična obuka
Član 215.
Praktična obuka obuhvata ovladavanje veštinama u upravljanju vozilom u saobraćaju na putu, u
pogledu:
1) provere i pripreme vozila za bezbedno učestvovanje u saobraćaju na putu,
2) upotrebe komandi i uređaja vozila,
3) izvođenja propisanih radnji vozilom na uređenom poligonu,
4) izvođenja radnji vozilom u saobraćaju na putu iz člana 214. stav 1. tačka 11) ovog zakona,
5) upravljanja vozilom u saobraćaju na putu u naselju, u uslovima slabog, srednjeg i jakog
intenziteta saobraćaja,
93
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
6) upravljanja vozilom u saobraćaju na putu van naselja, u uslovima slabog, srednjeg i jakog
intenziteta saobraćaja,
7) upravljanja vozilom na putu u naselju i van naselja, u noćnim uslovima,
8) uvežbavanja radnji vozilom i postupanje vozača u različitim saobraćajnim situacijama,
9) razvijanja odnosa poverenja i poštovanja prema drugim učesnicima u saobraćaju, sticanja
navike pomaganja drugim učesnicima u saobraćaju i preduzimanja mera da ne dođe do saobraćajne
nezgode.
Bliže propise o načinu sprovođenja praktične obuke kandidata za vozače donosi ministar
unutrašnjih poslova.
Pravno lice iz člana 207. stav 1. ovog zakona dužno je da praktičnu obuku kandidata za vozače
obavlja na propisan način.
Član 216.
Sa praktičnom obukom kandidata za vozače može se otpočeti tek nakon što kandidat za vozača
položi teorijski deo ispita i dobije potvrdu o položenom teorijskom delu ispita.
Pravno lice iz člana 207. stav 1. ovog zakona ne sme otpočeti sa praktičnom obukom kandidata
za vozača koji nema uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za kategoriju vozila za koju se obučava,
odnosno otpočeti ili obavljati praktičnu obuku ako je od izdavanja tog uverenja proteklo više od jedne
godine.44
Član 217.
Kandidat za vozača koji vrši praktični deo obuke sme upravljati vozilom one kategorije za koju se
obučava samo pod nadzorom instruktora vožnje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana kandidat za vozača može upravljati bez nadzora instruktora
vožnje vozilima kategorije AM, A1, A2, A, B1 i F, osim prilikom obavljanja početne praktične obuke na
uređenom poligonu.
4. Prava i obaveze kandidata za vozače
Član 218.
Vlada određuje najnižu cenu teorijske i praktične obuke na predlog Ministarstva unutrašnjih
poslova, a po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za trgovinu i usluge.
Pravno lice ne može odrediti nižu cenu obuke od cene određene na način iz stava 1. ovog člana.
U ukupnu cenu teorijske i praktične obuke uključeno je i izdavanje svih potvrda u vezi navedenih
obuka.
Član 219.
Pravno lice iz člana 207. stav 1. ovog zakona i kandidat za vozača obavezno, pre početka obuke,
sklapaju ugovor o uslovima pod kojima će se obaviti obuka, čije odredbe moraju biti u skladu sa ovim
zakonom.
Ovim ugovorom se moraju posebno odrediti međusobni odnosi u slučaju prestanka
osposobljavanja u tom pravnom licu.45
Pravno lice ne može početi obuku kandidata za vozača pre nego što bude sklopljen ugovor iz
stava 1. ovog člana.
Član 220.
Pravno lice iz člana 207. stav 1. ovog zakona izdaje potvrde o završenoj teorijskoj i praktičnoj
obuci i potvrde o broju sati teorijske i praktične obuke koje je imao kandidat u slučaju prestanka
osposobljavanja u tom pravnom licu.
Potvrde se moraju izdati nakon završene teorijske i praktične obuke, odnosno u slučaju prekida
navedenih obuka, u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva.
5. Predavač teorijske obuke
Član 221.
Predavač teorijske obuke mora da ispunjava propisane uslove i da ima dozvolu (licencu) za
predavača teorijske nastave.
Predavač teorijske obuke mora ispunjavati sledeće uslove:
44
Pravilnik o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači određenih kategorija motornih vozila
("Sl. glasnik RS", br. 83/2011).
45
Odluka o određivanju najniže cene teorijske i praktične obuke kandidata za vozače i najniže cene za polaganje
vozačkog ispita ("Sl. glasnik RS", br. 105/2012).
94
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
1) da ima najmanje višu stručnu spremu saobraćajne struke - smer drumski saobraćaj ili visoku
stručnu spremu druge struke i najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti bezbednosti saobraćaja,
2) da ima najmanje tri godine vozačku dozvolu za vozila B kategorije,
3) da ima položen stručni ispit za predavača.
Dozvolu (licencu) iz stava 1. ovog člana izdaje Agencija.
Dozvola (licenca) za predavača teorijske obuke ima rok važenja pet godina.
Dozvola (licenca) iz stava 1. ovog člana će se obnoviti predavaču teorijske obuke ako je:
1) prisustvovao obaveznim seminarima unapređenja znanja,
2) položio ispit provere znanja.
Poslove navedene u stavu 3. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
Član 222.
Program za polaganje stručnog ispita za predavača teorijske obuke obuhvata sadržaje iz oblasti:
1) saobraćajne etike,
2) bezbednosti drumskog saobraćaja,
3) propisa bezbednosti saobraćaja, obuke vozača i polaganja vozačkih ispita,
4) teorije izvođenja radnji sa vozilom u saobraćaju na putu,
5) metodiku izvođenja teorijske obuke.
Program za polaganje stručnog ispita za predavača teorijske obuke, program obaveznih seminara
unapređenja znanja, način polaganja stručnog ispita i polaganja provere znanja, rokovima za
održavanje seminara i izgled i sadržaj obrasca dozvole (licence) bliže će propisati ministar nadležan za
poslove saobraćaja na predlog Agencije.
Agencija sprovodi stručni ispit, organizuje seminare unapređenja znanja, obavlja proveru znanja,
propisuje i vodi registar izdatih dozvola (licenci) za predavača teorijske obuke.
Poslove iz stava 3. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
6. Instruktor vožnje
Član 223.
Instruktor vožnje obrazuje se u sistemu srednjeg obrazovanja.
Ispit za instruktora vožnje može polagati vozač koji je navršio 21 godinu života i ima najmanje
tri godine vozačku dozvolu za vozače vozila one kategorije za koju polaže ispit za instruktora vožnje.
Bliže propise o programu, uslovima i načinu obrazovanja i polaganja ispita za instruktora vožnje
donosi ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Član 224.
Praktičnu obuku može da obavlja instruktor vožnje koji ispunjava propisane uslove i ima dozvolu
(licencu) za instruktora vožnje.
Instruktor vožnje mora ispunjavati sledeće uslove:
1) da ima položen ispit za vozača instruktora ili stečenu (javnu školsku ispravu) školsku diplomu
za instruktora vožnje odgovarajuće kategorije,
2) da je zdravstveno sposoban,
3) da u poslednje četiri godine nije pravosnažno osuđivan za krivična dela: teška dela protiv
bezbednosti javnog saobraćaja, iz grupe protiv života i tela, protiv službene dužnosti, kao i da se protiv
njega ne vodi istraga za ova krivična dela, odnosno nije podignuta optužnica za ova krivična dela.
Dozvolu (licencu) iz stava 1. ovog člana izdaje Agencija.
Dozvola (licenca) za instruktora vožnje ima rok važenja pet godina.
Dozvola (licenca) iz stava 1. ovog člana će se obnoviti instruktoru vožnje ako je:
1) prisustvovao obaveznim seminarima unapređenja znanja,
2) položio ispit provere znanja i
3) zdravstveno sposoban.
Dozvola za instruktora vožnje određene kategorije važi samo u vreme kada i njegova vozačka
dozvola za tu kategoriju vozila.
Ukoliko je instruktoru vožnje, do datuma podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za instruktora
vožnje, oduzimana dozvola (licenca) više od dva puta za poslednjih 10 godina, dozvola se neće izdati.
Poslove iz stava 3. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
------------------------------------------------Lice koje ispunjava propisane uslove i ima odgovarajuće dozvole (licence), može u istom pravnom licu
obavljati poslove instruktora vožnje, predavača teorijske obuke i ispitivača. U radnom odnosu na neodređeno ili
95
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
određeno vreme sa punim radnim vremenom moraju biti instruktori vožnje, a predavači teorijske obuke i ispitivači
ne moraju biti sa punim radnim vremenom.
U pravnim licima koja su dobila dozvolu za osposobljavanje kandidata za vozače, instruktori vožnje mora
ispuniti propisane uslove, osim uslova u pogledu posedovanja dozvole (licence) za instruktora vožnje. Navedeni
uslov instruktor vožnje mora da ispuni najduže do isteka jedne godine od uspostavljanja uslova za funkcionisanje i
obavljanje poslova Agencije za bezbednost saobraćaja, koji se odnose na izdavanje dozvole (licence) za instruktora
vožnje. Ovaj rok će se računati od dana kada Agencija počne primenu Pravilnika o programu i rokovima za
održavanje seminara, načinu polaganja provere znanja i izgledu i sadržaju obrasca dozvole (licence) za instruktora
vožnje.
Član 225.
Agencija organizuje seminare unapređenja znanja, obavlja proveru znanja, propisuje i vodi
registar izdatih dozvola (licenci) za instruktora vožnje.
Program obaveznih seminara unapređenja znanja, način polaganja provere znanja, rokove za
održavanje seminara i izgled i sadržaj obrasca dozvole (licence) bliže će propisati ministar nadležan za
poslove saobraćaja na predlog Agencije.
Poslove iz st. 1. i 2. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
Član 226.
Instruktor vožnje može praktičnu obuku obavljati samo sa kandidatima za vozače koji se
osposobljavaju kod pravnog lica iz člana 207. stav 1. ovog zakona u kojem je on u radnom odnosu, u
skladu sa odredbama člana 209. ovog zakona.
Za vreme izvođenja praktičnog dela osposobljavanja, instruktor vožnje mora kod sebe imati
vozačku dozvolu (licencu) za instruktora vožnje.
Za vreme izvođenja praktičnog dela osposobljavanja, instruktor vožnje mora kod sebe imati
knjigu praktične obuke instruktora vožnje i knjižicu obuke kandidata za vozača i dužan ih je dati na
uvid ovlašćenom službenom licu Ministarstva unutrašnjih poslova.
Član 227.
Instruktor vožnje može imati najviše osam sati praktične obuke kandidata za vozače u toku
radnog dana.
Instruktor vožnje između dva radna dana mora imati prekid u obavljanju svoje delatnosti u
trajanju od najmanje 11 sati.
Instruktor vožnje između časova praktične obuke mora imati odmor u trajanju od najmanje 10
minuta, osim kada sa istim kandidatom za vozača izvodi dva spojena časa, nakon čega mora imati
odmor u trajanju od najmanje 20 minuta.
U toku nedelje instruktor vožnje mora imati najmanje jedan slobodan dan.
Član 228.
Za vreme obavljanja praktične obuke u vozilu mogu se nalaziti samo instruktor vožnje, kandidat
za vozača i lice koje vrši nadzor.
Za vreme praktične obuke kandidat za vozača kod sebe mora imati i staviti na uvid dokaz o
zdravstvenoj sposobnosti za vozača, potvrdu o položenom teorijskom ispitu, ličnu kartu, odnosno drugi
dokument sa fotografijom ukoliko zbog starosti ne ispunjava uslov za izdavanje lične karte.
Čas praktične obuke ne može početi dok se instruktor vožnje ne uveri da su ispunjeni uslovi iz st.
1. i 2. ovog člana.
7. Vozila za osposobljavanje vozača
Član 229.
Vozilo za obuku kandidata za vozače vozila B kategorije mora imati ugrađene duple nožne
komande, osim komande za ubrzavanje, a vozila kategorije C i D umesto duplih komandi mogu imati
ugrađenu komandu pomoćne-parkirne kočnice na dohvat ruke instruktora vožnje.
Vozilo za obuku kandidata za vozače vozila B kategorije ne može imati automatski menjač.
Motorno vozilo kategorije B, C1, C, D1 i D mora imati ugrađen tahograf.
Član 230.
Motorno i priključno vozilo za obuku kandidata za vozače, kada učestvuje u saobraćaju i kada se
na njemu obučava kandidat za vozača, mora biti označeno na propisan način.
Bliže propise o načinu označavanja vozila iz stava 1ovog člana doneće ministar unutrašnjih
poslova.
Član 231.
96
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Praktična obuka kandidata za vozača osoba sa invaliditetom, može se obavljati na vozilu
proizvedenom ili prepravljenom u skladu sa njegovim potrebama iako nije registrovano na pravno lice
iz člana 207. stav 1. ovog zakona, odnosno nije obezbeđeno po osnovu lizinga.
8. Vozački ispit
Član 232.
Na vozačkom ispitu se utvrđuje da li je kandidat stekao teorijska i praktična znanja i veštine
potrebne za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u saobraćaju na putu.
Vozački ispit se sprovodi na srpskom jeziku, odnosno jezicima nacionalnih manjina u skladu sa
zakonom.
Vozački ispit se sastoji iz dve celine: teorijskog ispita i praktičnog ispita.
Kandidat je položio vozački ispit kada položi teorijski ispit i praktični ispit.
O položenom teorijskom ispitu pravno lice iz člana 207. stav 1. ovog zakona izdaje potvrdu,
najkasnije u roku od tri dana od dana kada je kandidat za vozača položio teorijski ispit.
Kandidatu za vozača koji je položio vozački ispit pravno lice iz člana 207. stav 1. ovog zakona
izdaje uverenje u roku od tri dana od dana kada je položio vozački ispit.
Bliže uslove o organizovanju, sprovođenju i načinu polaganja vozačkog ispita, vođenju
evidencija, rokovima njihovog čuvanja i uslovima koje mora da ispuni vozilo na kojem se vrši obuka i
obavlja vozački ispit, propisuje ministar unutrašnjih poslova.
------------------------------------------------Kombinaciju ispitnih pitanja na testu određuje MUP, testove obezbeđuje OJ i na ispit ih donosi ispitivač iz OJ.
Ispitivač iz OJ na ispit donosi onoliko testova koliko ima prijavljenih kandidata za taj teorijski ispit. Podelu donetih
testova kandidatima vrši komisija slučajnim izborom, u skladu sa kategorijom vozila za koju kandidat polaže ispit.
Objašnjenje koje se odnosi na način sprovođenja ispita, obavezno sadrži: 1)način popunjavanja testa (isključivo se
upotrebljava hemijska olovka koja ostavlja zapis plave ili crne boje), 2)način upisivanja identifikacionih podataka
kandidata, 3)način davanja tačnog odgovora, 4)obaveštenje da će u slučaju pružanja više odgovora na isto pitanje,
od kojih je bar jedan netačan, odgovor biti ocenjen kao netačan, 5)obaveštenje da ispravka prethodno datog
odgovora nije dozvoljena, 6)obaveštenje o vremenu trajanja ispita, 7)obaveštenje o kriterijumu za ocenjivanje
kandidata, 8)obaveštenje o zabrani upotrebe mobilnog telefona, nedozvoljenih sredstava, dogovaranja i
komunikacije između kandidata, odnosno kandidata i ispitivača i ometanja toka ispita, 9)obaveštenje o zabrani
šetanja po učionici i napuštanja učionice, za vreme trajanja ispita, 10) obaveštenje o razlozima za udaljenje sa
ispita. Do završetka ispita, odnosno odustajanja od polaganja, kandidat ne može napustiti učionicu, odnosno mesto
za računarom na kojem polaže ispit. Navedeno praktično znači da kandidat može napustiti učionicu kada je završio
ispit (dao odgovore na pitanja iz testa) ili odustao od polaganja, nezavisno od ostalih kandidata, odnosno isteka
propisanog vremena. Kandidat koji je napustio učionicu ne može se naknadno vraćati u učionicu do isteka vremena
trajanja teorijskog ispita. Isto važi i kada ispitivač udalji kandidata sa teorijskog ispita (dovoljno je da bar jedan od
ispitivača utvrdi da su ispunjeni uslovi za udaljenje sa ispita kandidata i da donese odluku o udaljenju kandidata sa
ispita). U slučaju da je kandidat koristio nedozvoljena sredstava ista se privremeno oduzimaju do završetka ispita,
odnosno do sačinjavanja zapisnika o teorijskom ispitu. Pregledanje testova kandidata koji su polagali teorijski ispit
započinje nakon isteka roka odnosno nakon izlaska iz učionice poslednjeg kandidata koji je polagao teorijski ispit.
Prilikom pregledanja testova ispitivači koriste isključivo hemijsku olovku koja ostavlja zapis crvene boje. Nakon
ispita postoje dve faze pregledanja testova. U prvoj fazi oba člana ispitne komisije zajedničkim i istovremenim
pregledom testa utvrđuju da li je kandidat dao odgovor na svako pitanje, odnosno da li je na neko pitanje dato više
odgovora od predviđenog broja tačnih odgovora. U slučaju kada kandidat nije dao odgovor na pojedino pitanje,
odnosno kada je dao više odgovora od predviđenog broja tačnih odgovora, pitanje se precrtava ukrštenim linijama
i na margini pored teksta pitanja se potpisuju oba ispitivača. U drugoj fazi oba člana ispitne komisije moraju
pregledati nezavisno svaki pojedinačni test, što se dokazuje potpisom na svakom testu. Pregledom testa se
utvrđuje da li je na pojedino pitanje dat tačan odgovor. Kod pitanja sa netačnim odgovorom, odnosno pitanja na
koje nije dat odgovor, odnosno pitanja na koje je dato više odgovora od predviđenog broja tačnih odgovora,
ukrštenim linijama se precrtava broj bodova koji nosi to pitanje. U slučaju pitanja na koje u testu nije tačno
odgovoreno, odnosno nije uopšte odgovoreno, ispitivač označava tačan odgovor. Prilikom pregleda testa ispitivači
su obavezni da upisuju podatke o ostvarenim poenima u odgovarajuće rubrike testa. Na osnovu datih odgovora
oba člana ispitne komisije će kandidatu dati ocenu. Na praktičnom ispitu, ukoliko poligon ne ispunjava uslove za
izvođenje poligonskih radnji, do isteka roka od jedne godine od dana stupanja na snagu pravilnika, radnje:
1)„zaustavljanje i polazak vozilom na putu sa usponom“, za kandidata za vozače motornih vozila B1 i B kategorije,
2)„parkiranje vozila hodom unazad pod pravim uglom“, za kandidata za vozača motornog vozila C1 i C kategorije,
3)„parkiranje vozila hodom unapred pod kosim uglom“, za kandidata za vozača motornog vozila D1 i D kategorije,
97
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
4)„odvajanje i spajanje vučnog i priključnog vozila“, za kandidata za vozača vozila BE, C1E, CE, D1E, DE i F
kategorije, 5)„vožnja napred i unazad u istoj saobraćajnoj traci“, za kandidata za vozača vozila BE, C1E, CE, D1E i
DE i F kategorije, se izvode na drugom prostoru, autobuskoj stanici, odnosno autobuskom stajalištu i i u ulici u
naseljenom mestu sa slabim intenzitetom saobraćaja koja omogućava izvođenje ove radnje. Ispitni zadatak mora
biti sačinjen tako da obezbedi da je moguće utvrditi da li kandidat na propisan, odnosno na pravilan način,
priprema vozilo, izvodi radnje, postupa u saobraćaju, kao i da li poseduje tehniku vožnje za samostalno i bezbedno
upravljanje vozilom u uslovima slabog, srednjeg i jakog intenziteta saobraćaja. Trasa ispitnog zadatka mora biti
određena na takav način da na njoj postoji mogućnost izvođenja svih radnji određenih navedenim članom, osim
radnje „prelazak preko železničke pruge“ ukoliko u naseljenom mestu u kojem se polaže vozački ispit ne postoji
prelaz puta preko železničke pruge ili je njegov položaj takav da ne može biti obuhvaćen ispitnim zadatkom zbog
znatnog povećavanja vremena trajanja vozačkog ispita. Ispitni zadatak za praktični ispit mora biti određen na trasi
na kojoj nije saobraćajnom signalizacijom, odnosno pravilima saobraćaja, zabranjeno kretanje vozila određene
kategorije. Ukoliko je upravljač puta izuzetno omogućio (npr. donošenjem rešenja) da se vozila za osposobljavanje
kandidata za vozače kreću trasama puta na kojima je zabranjeno kretanje ostalih vozila koja imaju tehničke
karakteristike kao vozila za osposobljavanje kandidata za vozače, to se mora obezbediti postavljanjem
odgovarajuće saobraćajne signalizacije. Trase ispitnih zadataka se mogu preklapati na određenim deonicama. Za
svaki ispitni zadatak mora biti sačinjen grafički prikaz trase kretanja (trasa kretanja označena na planu naseljenog
mesta, odnosno njegovog dela, odnosno dela puta van naselja, na kojem se sprovodi vozački ispit). U cilju
sačinjavanja ispitnih zadataka na propisan način potrebno je utvrditi rang saobraćajnica. Za usaglašavanje ispitnih
zadataka u OJ je zadužen načelnik Odeljenja, odnosno šef Odseka, za saobraćajno-tehničke poslove, a overu
usaglašenih ispitnih zadataka ispred OJ vrši načelnik Uprave, odnosno Odeljenja, saobraćajne policije. Redosled
sprovođenja poligonskih radnji zavisi o rasporeda prostora na poligonu, odnosno položaja drugog prostora,
odnosno položaja puta sa slabim intenzitetom saobraćaja, odnosno položaja autobuske stanice i stajališta i on je
određen ispitnim zadatkom. Takođe, ispitnim zadatkom mora biti određeno mesto i vreme izvođenja poligonskih
radnji u smislu redosleda u sklopu ispitnog zadatka (poligonske radnje se ne moraju izvoditi pre sprovođenja
praktičnog ispita u saobraćaju na javnom putu). Pri izradi ispitnih zadataka moraju se uzeti u obzir odredbe, koje
se odnose na vreme potrebno za sprovođenje praktičnog ispita u saobraćaju na javnom putu. Pri izradi svakog
pojedinačnog ispitnog zadatka utvrđuje se prosečno vreme njegovog sprovođenja i to vreme mora biti navedeno u
ispitnom zadatku. Na osnovu prosečnog vremena sprovođenja svakog pojedinačnog ispitnog zadatka vrši se
proračun „Prosečnog vremena praktičnog ispita“ za određenu kategoriju vozila. „Prosečno vreme praktičnog ispita''
za određenu kategoriju vozila je podatak neophodan pri sačinjavanju spiska kandidata za polaganje praktičnog
ispita. Pre početka praktičnog ispita, ispitna komisija kandidata upoznaje i pruža potrebna objašnjenja o načinu i
uslovima polaganja ispita. Objašnjenje obavezno sadrži obaveštenje o zabrani upotrebe mobilnog telefona, obavezi
postupanja po naredbi ispitne komisije i posledicama nepoštovanja ovih obaveza, kao i kriterijume koji su propisani
za ocenjivanje na praktičnom ispitu. Ispitna komisija će blagovremeno izdati naredbu u svim slučajevima kada
nepropisno ponašanje kandidata može dovesti do ugrožavanja njegove bezbednosti, odnosno bezbednosti drugih
učesnika u saobraćaju. Pri izvođenju poligonskih radnji u vozilu se ne moraju nalaziti ispitivači, osim u slučaju
praktičnog ispita kandidata za vozače motornih vozila kategorije V. prilikom sprovođenja poligonske radnje
„kočenje i zaustavljanje.“ Na praktičnom ispitu za vozače vozila kategorija AM, A1, A2, A, B1, F i M, komunikacija
između ispitivača i kandidata, tokom ispita, može biti ostvarena putem odgovarajuće komunikacione opreme.
Pravno lice koje organizuje ispit mora obezbediti vozača i vozilo koje prati vozilo na kojem kandidat polaže ispit.
Svaki od ispitivača na praktičnom ispitu ima svoju bodovnu listu koju popunjava u toku ispita, odnosno upisuju
podatke o ostavarenim rezultatima u odgovarajuće rubrike. Nakon završenog praktičnog ispita ispitivač će
kandidatu dati ocenu. Prilikom izvođenja svih propisanih radnji nije dozvoljeno da kandidat otvara vrata na vozilu,
u suprotnom smatra se da je kandidat poligonsku radnju izveo neuspešno. Vozilo zaustavljeno u određenom polju
(prostor određen položajem saobraćajnih kupa, odnosno oznakama), ako se sve tačke horizontalne projekcije
vozila na podlogu nalaze u tom polju. U suprotnom smatra se da je kandidat poligonsku radnju izveo neuspešno.
Član 233.
Teorijski ispit se polaže putem testa čija ispitna pitanja obuhvataju sadržaj programa iz člana
214. ovog zakona.
Praktični ispit se polaže iz upravljanja vozilom na uređenom poligonu i u saobraćaju na javnom
putu i tom prilikom se utvrđuje da li kandidat za vozača ima znanja, veštinu i postupanja u skladu sa
odredbama člana 215. ovog zakona.
------------------------------------------------*Ovde se na posredni način potvrđuje naše mišljenje dato uz komentar člana 208. ovog zakona, a koje se
odnosi na polaganje praktičnog ispita na poligonu jer se u stavu 2. navodi: ''Praktični ispit se polaže iz upravljanja
98
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
vozilom na uređenom poligonu i u saobraćaju na javnom putu.'' Ovo istovremeno znači da ako poligon ispunjava
uslove u pogledu dozvole za izgradnju i upotrebne dozvole u skladu sa propisima koji regulišu planiranje i izgradnju
zajedno sa priključkom prilaznog puta poligona na javni put, i odredbama o poligonu iz ovog zakona, ne postoje
nikakve smetnje da se polaganje praktičnog ispita iz upravljanja vozilom, pored nekategorisanog puta obavlja i na
njemu. Namenski izgrađen poligon sigurno ispunjava veće standarde u pogled kvaliteta I bezbednosti samog ispita.
Član 234.
Ispitna pitanja za teorijski ispit su javna i određuje ih Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Kombinacija ispitnih pitanja sadržana u testu je službena tajna i određuje je Ministarstvo
unutrašnjih poslova.
Član 235.
Teorijskom ispitu može pristupiti kandidat za vozača kojem je izdata potvrda o završenoj
teorijskoj obuci za vozača određene kategorije.
Praktičnom ispitu može da pristupi kandidat za vozača:
1) koji je zdravstveno sposoban za vozača određene kategorije,
2) koji ispunjava starosni uslov za sticanje prava upravljanja vozilom odgovarajuće kategorije,
3) kome je izdata potvrda o položenom teorijskom ispitu pri čemu od dana polaganja teorijskog
ispita ne sme proći više od jedne godine,
4) kome je izdata potvrda o završenoj praktičnoj obuci odgovarajuće kategorije,
5) kome je izdata potvrda o položenom ispitu iz prve pomoći.
Kandidat za vozača nakon završene obuke podnosi prijavu za polaganje teorijskog, odnosno
praktičnog ispita.
Kandidat za vozača uz prijavu mora da podnese dokaze o ispunjenosti uslova iz st. 1. i 2. ovog
člana i člana 237. stav 6. ovog zakona.
Ispunjenost uslova za polaganje ispita iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuje pravno lice koje obavlja
obuku vozača.
Ministarstvo unutrašnjih poslova poništiće teorijski ispit ili praktični ispit ili vozački ispit, ako
nisu bili ispunjeni uslovi za izlazak kandidata na ispit i to:
1) teorijski ispit u roku od jedne godine od dana položenog teorijskog ispita,
2) praktični ispit, ako nisu bili ispunjeni uslovi iz stava 2. tačka 1) ili tačka 3) ili tačka 4) ovog
člana u roku od jedne godine od dana položenog praktičnog ispita,
3) vozački ispit, ako nisu bili ispunjeni uslovi iz stava 2. tačka 2) ovog člana u roku do navršenih
godina propisanih za dobijanje vozačke dozvole odgovarajuće kategorije.
Član 236.
Vozački ispit organizuje i sprovodi pravno lice iz člana 207. stav 1. ovog zakona.
Vozački ispit se polaže pred ispitnom komisijom koja se sastoji od dva člana, od kojih je jedan
ispitivač policijski službenik, a drugi je ispitivač iz pravnog lica.
Ispitivača policijskog službenika određuje nadležni starešina, u skladu sa odredbama člana 238.
ovog zakona, a ispitivača iz pravnog lica odgovorno lice u pravnom licu.
O polaganju vozačkog ispita ispitna komisija sačinjava zapisnik u dva primerka od kojih se jedan
čuva u pravnom licu, a drugi kod teritorijalno nadležne organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih
poslova.
Pravno lice iz člana 207. stav 1. ovog zakona je dužno da vozački ispit organizuje i sprovodi na
propisan način.
Kandidat je položio vozački ispit ako oba ispitivača daju pozitivnu ocenu na teorijskom i
praktičnom ispitu.
Član 237.
Troškove polaganja vozačkog ispita snosi kandidat za vozača.
Cena polaganja vozačkog ispita se sastoji iz dela koji kandidat plaća pravnom licu i dela koji
kandidat plaća Ministarstvu unutrašnjih poslova radi podmirenja troškova učešća ispitivača u ispitnoj
komisiji.
Vlada određuje najnižu cenu za polaganje vozačkog ispita, odnosno delova cene iz stava 1. ovog
člana na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova, a po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog
za trgovinu i usluge.
Pravno lice ne može odrediti nižu cenu za polaganje vozačkog ispita od cene određene na način iz
stava 3. ovog člana.
99
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
U ukupnu cenu polaganja vozačkog ispita uključeno je i izdavanje potvrde o položenom
teorijskom ispitu i uverenja o položenom vozačkom ispitu.
Kandidat za vozača ne može pristupiti polaganju vozačkog ispita dok ne izmiri obaveze prema
Ministarstvu unutrašnjih poslova iz stava 1. ovog člana.
9. Ispitivač
Član 238.
Ispitivač mora da ispunjava propisane uslove i ima dozvolu (licencu) za ispitivača.
Ispitivač mora ispunjavati sledeće uslove:
1) da ima dozvolu (licencu) za instruktora vožnje odgovarajuće kategorije,
2) da je navršio najmanje 23 godine života,
3) da ima najmanje višu stručnu spremu saobraćajne struke - drumski saobraćaj, odnosno visoku
stručnu spremu druge struke i najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti bezbednosti saobraćaja,
odnosno za lica koja obavljaju ove poslove na dan stupanja na snagu ovog zakona da imaju najmanje
dve godine radnog iskustva na poslovima instruktora vožnje ili ispitivača,
4) da ima položen stručni ispit za ispitivača,
5) da mu za poslednje dve godine nije izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom,
6) da u poslednje četiri godine nije pravosnažno osuđivan za krivična dela: teška dela protiv
bezbednosti javnog saobraćaja, iz grupe protiv života i tela, protiv službene dužnosti, kao i da se protiv
njega ne vodi istraga za ova krivična dela, odnosno nije podignuta optužnica za ova krivična dela.
Na teorijskom ispitu ispitivač mora imati licencu za ispitivača B kategorije, a na praktičnom delu
one kategorije vozila za koju kandidat za vozača polaže ispit.
Dozvolu (licencu) iz stava 1. ovog člana izdaje Agencija.
Dozvola (licenca) za ispitivača ima rok važenja pet godina
Dozvola (licenca) iz stava 1. ovog člana će se obnoviti ispitivaču ako je prisustvovao obaveznim
seminarima unapređenja znanja i položio ispit provere znanja.
Dozvola (licenca) za ispitivača određene kategorije važi samo u vreme kada i njegova dozvola
(licenca) za instruktora vožnje, odnosno vozačka dozvola te kategorije.
Ukoliko je instruktoru vožnje, do datuma podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za instruktora
vožnje, oduzimana dozvola (licenca) više od dva puta za poslednjih 10 godina, dozvola se neće izdati.
Poslove iz stava 4. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
Član 239.
Program za polaganje stručnog ispita za ispitivača obuhvata sadržaje iz oblasti:
1) saobraćajne etike,
2) saobraćajne psihologije,
3) pedagogije i andragogije,
4) bezbednosti drumskog saobraćaja,
5) propisa o bezbednosti saobraćaja, obuke vozača i polaganja vozačkih ispita,
6) vozila,
7) teorije izvođenja radnji sa vozilom u saobraćaju na putu.
Program za polaganje stručnog ispita za ispitivača, program obaveznih seminara unapređenja
znanja, način polaganja stručnog ispita i polaganja provere znanja, rokovima za održavanje seminara i
izgled i sadržaj obrasca dozvole (licence) bliže će propisati ministar nadležan za poslove saobraćaja na
predlog Agencije.
Agencija sprovodi stručni ispit za ispitivača, organizuje seminare unapređenja znanja, obavlja
proveru znanja, propisuje i vodi registar izdatih dozvola (licenci) za ispitivača.
Poslove iz stava 3. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
10. Saobraćajni uslovi za održavanje praktičnog dela ispita
Član 240.
Naseljeno mesto u kojem se obavlja polaganje praktičnog ispita mora ispunjavati propisane
uslove koji omogućavaju da ispitna komisija može da utvrdi da li kandidat ima potrebno znanje i
veštinu za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u saobraćaju na putu odgovarajuće kategorije
vozila.
100
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Bliže uslove iz stava 1. ovog člana i evidencijama iz stava 4. ovog člana propisuje ministar
unutrašnjih poslova na predlog Agencije.46
Rešenje o ispunjenosti uslova donosi Ministarstvo unutrašnjih poslova na predlog organa jedinice
lokalne samouprave iz člana 157. stav 1. ovog zakona.
Evidenciju o mestima koja ispunjavaju propisane uslove vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova.
XIII. OBUKA IZ PRVE POMOĆI
Član 241.
Obuku iz prve pomoći i organizovanje i sprovođenje ispita obavlja Crveni krst Srbije, odnosno
zdravstvena ustanova koja ispunjava propisane uslove i koja za to dobije odgovarajuću dozvolu
(ovlašćenje).47
Bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice iz stava 1. ovog člana, u pogledu prostorija,
opreme i stručnog kadra, kao i program obuke i način organizovanja i sprovođenja ispita i izdavanja
potvrde o položenom ispitu, sadržaju, izgledu, načinu njenog izdavanja i vođenju propisanih evidencija
donosi ministar nadležan za poslove zdravlja.
Član 242.
Obuku i ispit iz prve pomoći mogu da obavljaju samo lica koja ispunjavaju propisane uslove i
koja za to dobiju odgovarajuću dozvolu (licencu) za predavača - ispitivača koju izdaje ministarstvo
nadležno za poslove zdravlja. Dozvola (licenca) se izdaje na period od pet godina.48
Bliže uslove koje mora da ispunjava predavač - ispitivač, način sticanja dozvole (licence), izgled i
sadržaj dozvole (licence) predavača - ispitivača, propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.
Pravna lica iz stava 1. ovog člana i predavači - ispitivači iz stava 1. ovog člana dužni su da obuku i
ispit iz prve pomoći obavljaju na propisan način.49
XIV. TRAJANJE UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM, ODNOSNO SKUPOM VOZILA
Član 243.
Kada upravlja teretnim vozilom ili skupom vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3500
kg ili autobusom, vozač ne sme imati dnevno vreme upravljanja duže od devet sati, odnosno najviše
dva puta nedeljno po deset sati.
Vozač vozila, odnosno skupa vozila iz stava 1. ovog člana mora nakon 4 sata i 30 minuta
upravljanja vozilom napraviti pauzu (prekid upravljanja vozilom radi odmora) u trajanju od najmanje
45 minuta.
Vozač iz stava 1. ovoga člana može pauzu iz stava 2. ovog člana koristiti tako da napravi više
pauza u trajanju od po najmanje 15 minuta raspoređenih tokom vožnje, s tim da vreme upravljanja ne
sme biti duže od 4 sata i 30 minuta.
Ukupno vreme upravljanja vozilom ne sme preći 90 sati u razdoblju od dve uzastopne nedelje.
Izuzetno od st. 1, 2 i 3. ovoga člana, vozač autobusa, trolejbusa i tramvaja u javnom gradskom
prevozu putnika, sme upravljati vozilom najduže osam sati, uz uslov da na polaznim stajalištima ima
prekid vožnje od najmanje pet minuta.
Bliže propise o trajanju upravljanja vojnim vozilima i odmorima vozača vojnih vozila donosi
ministar nadležan za poslove odbrane.
Član 244.
Vozač mora da iskoristi dnevni odmor u roku od 24 sata nakon završetka prethodnog dnevnog ili
nedeljnog odmora.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako se u upravljanju vozilom smenjuju najmanje dva vozača,
svaki od njih mora da iskoristi dnevni odmor u trajanju od najmanje devet sati, najkasnije 30 sati
nakon završetka prethodnog dnevnog ili nedeljnog odmora.
46
Pravilnik o uslovima koje mora ispunjavati naseljeno mesto u kojem se obavlja polaganje praktičnog ispita
kandidata za vozače i vođenju evidencija o mestima koja ispunjavaju propisane uslove ("Sl. glasnik RS", br.
55/2013 i 65/2014).
47
Pravilnik o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju crveni krst srbije, odnosno zdravstvene ustanove za obuku
iz prve pomoći i organizovanje i sprovođenje ispita ("Službeni glasnik RS", br. 5/2011).
48
Pravilnik o bližim uslovima koje mora da ispunjava predavač - ispitivač iz prve pomoći, način sticanja dozvole
(licence), izgled i sadržaj dozvole (licence) ("Službeni glasnik RS", br. 33/2011).
49
Pravilnik o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju crveni krst srbije, odnosno zdravstvene ustanove za obuku
iz prve pomoći i organizovanje i sprovođenje ispita ("Službeni glasnik RS", br. 5/2011).
101
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Odmor iz st. 1. i 2. ovog člana vozač mora koristiti van vozila ili u vozilu kada se ono ne kreće.
Vozač mora da započne sa korišćenjem nedeljnog odmora najkasnije nakon šest
dvadesetčetvorosatnih perioda od završetka prethodnog nedeljnog odmora.
Vremena odmora i upravljanja vozača motornih vozila registrovanih u inostranstvu, kao i vozača
vozila registrovanih u Republici Srbiji kada obavljaju međunarodni prevoz, kao primenu sistema
digitalnih tahografa urediće Vlada.50
Bliže propise o trajanju, upravljanju i odmorima vozača donosi ministar nadležan za poslove
saobraćaja uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova.
Član 245.
Motorna vozila koja moraju biti opremljena tahografom, moraju imati ispravan tahograf s
pravilno uloženim propisanim nosačem podataka (tahografski listić ili drugi način pamćenja podataka)
na kojem su upisani propisani podaci.
Uređaj iz stava 1. ovog člana vozila mora se koristiti na propisan način.
Vozač vozila iz stava 1. ovog člana mora kod sebe imati ključ tahografa i prethodno korišćene
nosače podataka iz tahografa svih vozila kojim je upravljao u poslednjih šest dana, odnosno od
poslednjeg nedeljnog odmora, iz kojih su vidljive aktivnosti vozača, odnosno vozačku karticu u slučaju
digitalnog tahografa.
Privredno društvo, pravno lice i preduzetnik dužni su da vode evidenciju o izdatim i iskorišćenim
nosačima podataka na kojima su upisani propisani podaci, da iste čuva najmanje dve godine i da ove
podatke pruže na uvid licu koje je u smislu ovog zakona ovlašćeno da vrši nadzor.
Bliže propise o načinu upotrebe i korišćenja uređaja iz stava 1. ovog člana donosi ministar
nadležan za poslove saobraćaja.
XV. VOZILA
1. Opšte odredbe
Član 246.
Vozilo u saobraćaju na putu mora da ispunjava propisane tehničke uslove, tehničke propise i da
bude tehnički ispravno.
Vozilo je tehnički ispravno ako ima ispravne sve propisane uređaje i opremu i ako zadovoljava
sve tehničke normative za vozilo.
Vozila u saobraćaju na putu ne mogu imati uređaje, sklopove i opremu čija upotreba može
ugroziti, ometati ili izazvati zabunu drugog učesnika u saobraćaju.
Vozila ne smeju na prednjoj strani da imaju uređaje ili materije koje daju, odnosno odbijaju
svetlost crvene boje, a na zadnjoj strani koje daju, odnosno odbijaju svetlost bele boje, izuzev uređaja
i materija predviđenih propisima iz stava 6. ovog člana, kao ni trepćuće svetlo koje nije predviđeno
odredbama ovog zakona.
Na vozilu se ne smeju nalaziti niti koristiti uređaji koji daju, odnosno odbijaju svetlost vidljivu
učesnicima u saobraćaju u bojama koje nisu predviđene propisima iz stava 6. ovog člana.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja donosi bliže propise o uslovima koje moraju da
ispunjavaju vozila u saobraćaju na putu u pogledu dimenzija, tehničkih uslova i uređaja, sklopova i
opreme i tehničkih normativa.
U saobraćaju na putu ne sme da učestvuje prevozno sredstvo koje ovim zakonom nije određeno
kao vozilo.
Član 247.
Vlasnik, odnosno korisnik vozila dužan je da, na zahtev policijskog službenika, da podatke o
identitetu lica kome je dao vozilo na upravljanje, odnosno korišćenje.
Fizičko lice, vlasnik, odnosno korisnik vozila ne sme dati vozilo na upravljanje licu koje je pod
dejstvom alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili je u tolikoj meri umorno, bolesno ili je u takvom
psihofizičkom stanju da nije sposobno da bezbedno upravlja vozilom, nema vozačku dozvolu
odgovarajuće kategorije ili je rok važenja vozačke dozvole istekao.
Član 248.
Vozila registrovana u inostranstvu mogu da učestvuju u saobraćaju na teritoriji Republike Srbije
ako imaju sklopove, uređaje i opremu, propisane važećom međunarodnom Konvencijom o saobraćaju
na putevima i ako su u ispravnom stanju.
50
Pravilnik o načinu korišćenja tahografa ("Službeni glasnik RS", br. 43/2011).
102
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Vozila iz stava 1. ovog člana u pogledu dimenzija, najveće dozvoljene ukupne mase i osovinskog
opterećenja, moraju ispunjavati uslove propisane za vozila u Republici Srbiji.
Vozila iz stava 1. ovog člana moraju biti osigurana u skladu propisima Republike Srbije o
obaveznom osiguranju vozila.
2. Ispitivanje vozila
Član 249.
Motorna i priključna vozila koja se pojedinačno ili serijski proizvode ili prepravljaju, odnosno
njihovi uređaji, sklopovi i oprema, moraju biti usaglašeni sa jednoobraznim tehničkim uslovima u
skladu sa propisima o homologaciji.51
Pre stavljanja u promet, odnosno puštanja u saobraćaj vozila iz stava 1. ovog člana, mora se
utvrditi i da li ova vozila ispunjavaju propisane uslove u skladu sa ovim zakonom.
Uverenje (potvrdu) o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana izdaje Agencija.
Jedan primerak uverenja iz stava 3. ovog člana za pojedinačno proizvedeno ili prepravljeno
vozilo mora se nalaziti u vozilu, kada vozilo učestvuje u saobraćaju na putu, a vozač je dužan da ga
pokaže na zahtev ovlašćenog lica.
Bliže uslove o postupku i načinu ispitivanja vozila, izdavanja uverenja i potvrda i vođenju
evidencija o obavljenim ispitivanjima donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja na predlog
Agencije.
Poslove iz stava 3. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
Član 250.
U postupku izdavanja uverenja iz člana 249. stav 3. ovog zakona za vozilo koje se serijski
proizvodi i za koje je izdato uverenje o usklađenosti sa propisima o homologaciji Agencija utvrđuje da li
vozilo ispunjava uslove iz člana 249. stav 2. ovog zakona.
U postupku izdavanja uverenja iz člana 249. stav 3. ovog zakona za vozilo koje se pojedinačno
proizvodi, a za koje nije izdato uverenje o usklađenosti sa propisima o homologaciji Agencija utvrđuje
da li uređaji i sklopovi vozila ispunjavaju uslove iz propisa o homologaciji i da li vozilo u celini
ispunjava uslove iz člana 249. stava 2. ovog zakona.
Prepravka vozila, sem u slučaju ugradnje uređaja za pogon na alternativna pogonska goriva,
mora biti izvršena u skladu sa smernicama koje određuje proizvođač vozila koje se prepravlja ili na
način za koji je proizvođač potvrdio da se može izvesti na vozilu.
Pre izvršenja prepravke vozila mora se sačiniti tehnička dokumentacija o prepravci koju
odobrava Agencija.
Agencija nakon uvida u tehničku dokumentaciju može istu odobriti i bez ispunjenja uslova iz
stava 3. ovog člana, a posebno u slučajevima kada se takvim prepravkama unapređuje bezbednost
vozila, tehnička kultura i pronalazaštvo, odnosno omogućava obavljanje određenih delatnosti za koje
se vozilo posebno ne proizvodi. Agencija na zahtev privrednog društva, drugog pravnog lica ili
preduzetnika, koji ispunjava uslove iz člana 4. stav 3. ovog zakona, može odobriti tehničku
dokumentaciju za ugradnju uređaja na pogon na alternativna pogonska goriva u vozila određene marke
i tipa, sa identičnim načinom pripreme goriva i smeše. U tom slučaju nije potrebna overa tehničke
dokumentacije za pojedinačno vozilo te marke i tipa pod uslovom da je ugradnju izvršilo lice kome je
odobrena ta tehnička dokumentacija.
Prepravku, odnosno pojedinačnu proizvodnju vozila može da izvrši privredno društvo, odnosno
drugo pravno lice ili preduzetnik iz člana 4. stav 3. ovog zakona.
Agencija može odobriti da prepravku vozila na osnovu odobrene tehničke dokumentacije, izvrši i
građanin, samo ako to čini za sopstvene potrebe, kada se takvim prepravkama unapređuje bezbednost
vozila, tehnička kultura i pronalazaštvo, odnosno omogućava obavljanje određenih delatnosti za koje
se vozilo posebno ne proizvodi.
Agencija u postupku utvrđivanja da li motorna i priključna vozila koja se pojedinačno ili serijski
proizvode ili prepravljaju, ispunjavaju propisane uslove iz člana 249. st. 1. i 2. ovog zakona može,
nakon uvida u tehničku dokumentaciju, obavljanje pojedinih ispitivanja vozila, odnosno uređaja na
vozilu, kao i merenja, poveriti određenom privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje je
materijalno i stručno osposobljeno da ta ispitivanja, odnosno merenja izvrši.
51
Pravilnik o ispitivanju vozila ("Sl. glasnik RS", br. 8/2012).
103
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
U slučaju iz stava 8. ovog člana Agencija će u zahtevu za ispitivanje jasno odrediti koja pojedina
ispitivanja i merenja se tom prilikom moraju obaviti.
Uverenje iz člana 249. stav 3. ovog zakona za vozila koja su prepravljena može se izdati samo
kada se tokom ispitivanja utvrdi da su tehnički ispravna.
Poslove navedene u st. 1, 2, 4, 5, 7, 8. i 9. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
------------------------------------------------Homologacija52 ili Sertifikovanje kao drugi mogući sinonim za reč homologacija, u različitim jezicima, odnosi
se na to da je Ekonomska komisija za Evropu, pri Ujedinjenim nacijama, donela je 20. marta 1958. godine u
Ženevi Sporazum o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa za vozila sa točkovima, opremu i delove koji mogu
biti ugrađeni i/ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija
na osnovu ovih propisa. Pod homologacijom se podrazumeva postupak utvrđivanja saobraznosti konstruktivnobezbedonosnih karakteristika i verifikacije nivoa razvojnih aktivnosti na vozilima, opremi i delovima koji treba da se
stave u promet saglasno zahtevima ECE Pravilnika (ECE Regulations). UN ECE Pravilnici:
a)obezbeđuju uniformnost bezbedonosnih karakteristika vozila, opreme i delova;
b)omogućavaju racionalno, sa stanovišta postojeće tehnologije, korišćenje energije i zaštitu životne sredine;
c)obezbeđuju smanjenje troškova proizvodnje,
d)omogućavaju izbegavanje ponavljanja zakonski zahtevanih kontrola, čime se otklanjaju barijere u
trgovinskom poslovanju.
Sve aktivnosti na donošenju ECE Pravilnika odvijaju se u Svetskom forumu za harmonizaciju pravilnika za
vozila - WP.29 (World Forum for Harmonization of Vehicle Regulations), koji se sastoji od 6 radnih grupa. UN ECE
Pravilnici obuhvataju sledeće kategorije vozila:
L - Mopedi, skuteri, motocikli, tricikli.
M – Putnički automobili, autobusi.
N – Teretna vozila.
O – Priključna vozila.
T – Traktori
G – Terenska vozila.
ECE Pravilnici primarno obuhvataju sledeće oblasti:
1)Aktivna bezbednost - pod njom se podrazumevaju: svetlosni i svetlosno-signalni uređaji, koji obuhvataju
farove sa svim mogućim izvorima svetlosti, poziciona svetla, svetla za maglu; sistem za kočenje; pneumatici; vučni
uređaji; uređaji za ograničenje maksimalne brzine; upravljački mehanizmi, itd.;
2)Pasivna bezbednost - sa stanovišta zaštite putnika u slučaju udesa u opštem smislu, što obuhvata
čvrstoću sedišta i priključaka, sigurnosne pojaseve, zaštitu od udara sa prednje i bočne strane, naslone za glavu,
branike, vazdušne jastuke, zaštitne kacige, itd.
ECE Pravilnici primarno obuhvataju sledeće oblasti:
1)Zaštita životne sredine : aerozagađenje, dimnost, merenje potrošnje goriva, vozila sa pogonom na tečni
gas i na komprimovani prirodni gas, eletrična vozila, merenje buke, zvučne signalne uređaje, prigušne sisteme,
itd.;
2)Opšta bezbednost: neovlašćenu upotrebu vozila, zaštitu od požara, sigurnosna stakla, prevoz opasnih
materija, čvrstoću strukture autobusa, raspored nožnih komandi, brzinomere, retrovizore, alarmne sisteme, zaštitu
od podletanja pod vozilo sa prednje, bočne i zadnje strane, itd.
Do 1995. godine Sporazumu o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa su mogle da pristupe samo članice
Ekonomske komisije za Evropu. Do sredine 2009. godine Sporazum je verifikovalo 48 članica, od kojih su 9
vanevropske države. Mnoge države koje nisu potpisnice Sporazuma unilateralno priznaju i primenjuju ECE
Pravilnike kao ekvivalente nacionalnim propisima, što je dovelo do toga da homologovana vozila predstavljaju
harmonizovani nivo kvaliteta na međunarodnom tržištu vozila, opreme i delova. Redosled po kome su države
pristupile sporazumu određuje i homologacionu oznaku za svaku državu. Oznaka se sastoji od velikog slova “E” u
krugu i broja koji predstavlja redosledni broj potpisivanja Sporazuma od strane određene članice (E1 - Nemačka,
E2 - Francuska, ...., E10 - Srbija, ..., E43 - Japan, ...), E10 – Srbija, E25 – Hrvatska, E26 – Slovenija, E31 – Bosna
i Hercegovina, E40 – Makedonija, E56 – Crna Gora
52
Tehnički termin koji vodi poreklo od francuske reči "la homologation", koja znači "utvrđivanje saglasnosti prema
nečemu". Termin je izveden iz grčke reči “homologeo” - “slagati se”, koji se koristi u engleskom jeziku da označi
davanje odobrenja od strane određenog službenog tela. To telo može biti sud, vlada, ili akademsko ili profesionalno
telo, koje se rukovodi nizom strogih pravila ili standarda u odlučivanju da li takvo odobrenje treba odobriti.
104
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Republika Srbija
AGENCIJA ZA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
Sektor za vozila Bulevar Mihajla Pupina 2, 11070 Beograd
ZAHTEV
MOLIMO VAS DA IZDATE POTVRDU ZA „NORMU EURO 3“ ZA UPOTREBLJAVANO MOTORNO VOZILO
PODACI O VOZILU:
MARKA VOZILA: _________________________________
KOMERCIJALNA OZNAKA VOZILA:____________________
GODINA PROIZVODNJE: ___________________________
VIN OZNAKA (BROJŠASIJE): ________________________
TIP MOTORA: ____________________________________
VOZILO POD CARINSKIM NADZOROM: ______________________________
(carinska ispostava / NE)
UVOZNIK (CARINSKI OBVEZNIK):
NAZIV PRAVNOG LICA ILI PREDUZETNIKA: ____________________________
FIZIČKO LICE - IME I PREZIME:___________________
POŠTANSKI BROJ I MESTO: _____________________
ULICA I BROJ: ________________________________
KONTAKT TELEFON: ___________________________
DANA
_________________ __________________________
(Potpis)
PRILOG:
- Čitka fotokopija KOMPLETNE saobraćajne dozvole koja MORA BITI
OVERENA od strane nadležnog organa za overu u Republici Srbiji ili
nadležnog organa za overu u zemlji iz koje se vozilo uvozi (npr. sud, notar, MUP,
opština...). Overa dokumenata od strane ne nadležnih organa neće se prihvatati.
- Dokaz o realizovanoj uplati naknade
- Dokaz o realizovanoj uplati republičke administrativne takse
- Posebno ovlašćenje ukoliko je potrebno
------------------------------------------------Član 251.
Kada se na tehničkom pregledu ili na drugi način, za vozila koja su registrovana u Republici Srbiji
ili se uvoze u Republiku Srbiju, utvrdi neslaganje podataka za vozilo koji su upisani u saobraćajnu
dozvolu, sa podacima iz Baze podataka o motornim i priključnim vozilima (koju obezbeđuje Agencija)
sprovešće se, pre izdavanja saobraćajne dozvole, odnosno izdavanja registracione nalepnice, postupak
utvrđivanja da li vozilo ispunjava propisane uslove iz ovog zakona i tom prilikom utvrditi stvarno stanje
u pogledu spornih tehničkih karakteristika.
Postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana obavlja Agencija ili druga stručna
organizacija koju Agencija odredi.
Poslove navedene u st. 1. i 2. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
------------------------------------------------Provera verodostojnosti vozila53 u ovom slučaju prilikom tehničkog pregleda ili registracije javlja se često
kao potreba za identifikacijom istih. Na svetu postoji mnoštvo proizvođača vozila što je uslovilo postojanje velikog
broja modela vozila. Svaki proizvođač svoja vozila označava na sebi svojstven način. Podaci koji opisuju vozilo
mogu se podeliti:
1)na tehničke podatke (krakteristike motora, godina proizvodnje, maseni podaci, broj sedišta, oblik
karoserije itd.),
2)identifikacione podatke-identifikatore (broj šasije, broj motora, tipska pločica, produkcioni broj, itd.). Ovu
podelu treba shvatiti uslovno jer potpun opis tj. potpuna identifikacija vozila zahteva utvrđivanje svih pomenutih
podataka. Najsigurniji izvor podataka je samo vozilo. Pregledom vozila direktno utvrđujemo podatke o njemu.
Identifikacija na osnovu dokumenata pretpostavlja da je dokument originalan i da podaci upisani u taj dokument
53
(''checking of the vehicle authenticity'')
105
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
odgovaraju onima na vozilu. Takva pretpostavka, nažalost, ostavlja prostor za greške. U Srbiji se identifikacija
uglavnom sprovodi na osnovu saobraćajne dozvole. Praksa je pokazala da se jednom pogrešno uneti podaci u
dokumentaciji vozila, godinama prepisuju odnosno godinama se smatraju validnim. To je uslovilo potrebu raznih
interesnih grupa (vlasnici vozila, državni organi, osiguravajuće kuće, itd.) da raspolažu sa tačnim i proverenim
podacima o predmetnim vozilima. Stoga, sprovođenje jedne potpune identifikacije vozila podrazumeva:
1)proveru usaglašenosti podataka na relaciji dokument-vozilo,
2)utvrđivanje verodostojnosti-originalnosti dokumenata i vozila.
Da bi se obezbedila jedinstvenost u označavanju vozila, međunarodna zajednica je preko ovlašćenih
međunarodnih institucija (ISO, SAE…) utvrdila standarde koji regulišu ovu oblast i njihovu obaveznu primenu za
zemlje potpisnice. Postoji mnoštvo standarda koji regulišu ovu oblast a najznačajniji su:
1)US Federal Regulation FMVSS115 (part 115) – koji je najstriktniji a odnosi se na sva vozila koja su
napravljena ili prodata u Americi,
2) ADR43 koji se koristi u Australiji,
3)grupa ISO standarda koja se koristi u Evropi, a koja je za nas najznačajnija jer su prema njima formirani
naši nacionalni standardi:
a)ISO 3779, Road vehicles – Vehicle identification number (VIN), Content and structure,
b)ISO 3780, Road vehicles – World manufacturer identifier (WMI) code,
c)ISO 4030, Road vehicles – Vehicle identificatio number (VIN), Location and attachment,
d)ISO 3833, Road vehicles – Terms, definitions and classification.
Srbija (kao sukcesor Jugoslavije) je potpisnica ovih ISO standarda, sa obaveznom primenom od 03.01.1990.
godine i ovu oblast je regulisala sledećim nacionalnim stanadardima:
a)JUS M.N2.210, Drumska vozila – Identifikacioni broj vozila (VIN), Sadržina i struktura,
b)JUS M.N2.211, Drumska vozila – Identifikacioni broj vozila (VIN), Mesto i način postavljanja
c)JUS M.N2.212, Drumska vozila – Međunarodna identifikaciona šifra proizvođača vozila (WMI), Sadržina i
struktura Primena gore navedenih nacionalnih standarda uslovljava primenu i ovih standarda,
d)JUS M.N0.010, Drumska vozila – Klasifikacija, termini i definicije, (obavezna primena od 20.04.1984.
godine),
e)JUS M.N0.011, Označavanje broja motora i šasije motornih vozila, Mesto i način postavljanja (obavezna
primena od 29.11.1989. godine).
Treba napomenuti da su nacionalni standardi JUS M.N2.210, JUS M.N2.211 i JUS M.N2.212 identični
međunarodnim standaradima ISO 3779, ISO 4030 i ISO 3780, respektivno. Šengenski ugovor i Šengenski
sporazum o sprovođenju omogućuje stvaranje regije u kojoj se odvija slobodno kretanje lica, ukida se kontrola na
graničnim prelazima unutar država-članica, dok se prilikom ulaska u šengensku regiju na svim spoljnim graničnim
prelazima granična kontrola vrši po istim pravilima. Ukidanje unutrašnjih granica može dovesti do bezbednosnih
problema. Upravo iz tog razloga neophodno je preduzimanje ujednačenih mera u domenu bezbednosti. U okviru
ovoga, na spoljnim granicama će se vršiti ujednačena granična kontrola, dok redarstveni organi pojedinih država
članica šengenske regiji mogu vršiti unutrašnju (tzv.: duboku) kontrolu, prilikom koje se kontrola vrši nad
državljanima članica i državljanima trećih zemalja. Pomenuto je moguće na osnovu zajedničke baze podataka
država-članica, tzv. Šengenskog informacionog sistema54, koji ima za cilj razmenu podataka. Baza podataka SIS-a
sadrži sledeće:
1. znake upozorenja u vezi sa zabranom ulaska i boravka državljana trećih zemalja, dakle zemalja koje nisu
članice Evropske unije,
2. znake upozorenja koji se odnose na lica koja treba uhapsiti i na osnovu evropske poternice ih treba
predati ili treba da se izvrši ekstradicija,
3. znake upozorenja koji se odnose na nestala lica,
4. znake upozorenja koji se odnose na lica za kojima se traga zbog sudskog procesa (u krivičnom procesa
lica kojima je upućen sudski poziv, za lica koja su pozvana na izdržavanje kazne, za svedoke),
5. znake upozorenja koji se odnose na tajno posmatranje i direktnu proveru lica i predmeta, 6. znake
upozorenja koji se odnose na predmete koji se mogu zapleniti ili mogu služiti kao dokazi u krivičnom procesu.
SIS omogućuje pristup podacima o licima, predmetima i motornim vozilima policijskoj i graničnoj kontroli,
redarstvenim organima, organima nadležnim za izdavanje viza, carinskim i pravosudnim organima, zatim
nadležnim organima za izdavanje saobraćajnih dozvola, Evropskoj policijskoj službi55 i Evropskom uredu za
54
55
(Schengen Information System)
(Europol)
106
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
pravosudnu saradnju56. U skladu sa opštim principima zaštite podataka, Izvršni odbor Šengena priznaje lična prava
u pogledu da državljani imaju pravo pristupa podacima u SIS-u koji se odnose na njih:
a)mogu zatražiti ispravku netačnih podataka ili njihovo poništenje,
b)mogu se obratiti sudu ili nadležnoj vlasti, kako bi zatražili ispravku ili poništenje podataka, odnosno
ustanovljenje odštete.
Navedena prava su dostupna licima u svim šengenskim zemljama. Provera ispravnosti podataka u SIS-u vrši
se na osnovu nacionalnih pravnih propisa države-članice koja je podatak i zabeležila. Kada Srbija postane članica
šengenske regije, ukoliko bilo ko želi da dobije informaciju da li su njegovi podaci dostupni SIS-u ili želi da se isti u
SIS-u isprave ili ponište, svoj zahtev može proslediti ili Glavnoj policijskoj upravi, kancelariji SIRENE57. Pravilnik o
ispitivanju vozila58, propisuje da se pod ispitivanjem vozila za koja nisu poznati tehnički podaci ili se sumnja u
njihovu verodostojnost, podrazumeva se utvrđivanje tih podataka u skladu sa dokumentacijom proizvođača.
Ukoliko se pri ovom ispitivanju utvrdi potreba i za nekim drugim ispitivanjima, Agencija, odnosno ovlašćena
organizacija je dužna da obavi propisana ispitivanja prema propisima o bezbednosti saobraćaja i bezbednosnotehničkim zahtevima za vrstu i tip vozila.
Član 252.
Uređaji za pogon vozila na gas koji su ugrađeni u motorna vozila moraju se podvrgavati
periodičnom pregledu kod pravnog lica koga ovlasti Agencija.
Pregledi iz stava 1. ovog člana moraju se obavljati u rokovima koji ne mogu biti duži od pet
godina.
O ispravnosti uređaja pravno lice iz stava 1. ovog člana izdaje potvrdu.
Pravna lica iz stava 1. ovog člana dužna su da pregled vrše propisno i na savestan način.
Vozilo u koje su ugrađeni uređaji za pogon na gas, ne sme da učestvuje u saobraćaju na putu,
dok se na pregledu iz stava 2. ovog člana ne utvrdi da su isti ispravni.
Vozač vozila sa ugrađenim pogonom na gas mora posedovati kod sebe potvrdu iz stava 5. ovog
člana i istu pružiti na uvid ovlašćenom licu.
Poslove iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
------------------------------------------------Pravilnik o ispitivanju vozila59, propisuje postupak i način ispitivanja motornih i priključnih vozila, izdavanje
uverenja i potvrda i vođenje evidencija o obavljenim ispitivanjima motornih i priključnih vozila koja se pojedinačno
ili serijski proizvode ili prepravljaju. Vozila u koja su ugrađeni, odnosno izgrađeni uređaji i oprema za pogon vozila
na alternativna goriva moraju se ispitati i utvrditi da li su njihove tehničke karakteristike u skladu sa propisima o
bezbednosti saobraćaja na putevima, smernicama proizvođača vozila, odgovarajućim prilogom donetim na osnovu
Pravilnika o ispitivanju vozila kao i drugim pratećim propisima i standardima.
Tečni naftni gas - TNG (u daljem tekstu: gas) označava svaki proizvod koji se u osnovi sastoji od sledećih
ugljovodonika:
- propana,
- propena (propilena),
- standardnog butana,
- izobutana, izobutilena,
- butena (butilena) i
- etana.
Komponente za TNG koje se koriste u motornim vozilima klasifikuju se prema maksimalnom radnom pritisku
i funkciji na:
1) Klasu 1 Komponente za visoki pritisak, uključujući cevi i njihovu armaturu, u kojima se nalazi TNG u
tečnoj fazi na pritisku zasićene pare ili povišenom pritisku do 3.000 kPa (30 bar),
2) Klasu 2 Komponente za niski pritisak, uključujući cevi i njihovu armaturu, u kojima se nalazi TNG u
gasovitoj fazi sa maksimalnim radnim pritiskom od 20-450 kPa (0,2 - 4,5 bar) iznad atmosferskog pritiska
(nadpritisak),
56
(Eurojust)
(Supplementary Information System at National Entry – nacionalna kancelarija SIS-a za održavanje veze)
58
("Sl. glasnik RS", br. 8/2012)
59
("Sl. glasnik RS", br. 8/2012).
57
107
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
3) Klasu 2A Komponente za niski pritisak ograničenog opsega, uključujući cevi i njihovu armaturu, u kojima
se nalazi TNG u gasovitoj fazi sa maksimalnim radnim pritiskom od 20 - 120 kPa (0,2 - 1,2 bar) iznad
atmosferskog pritiska (nadpritisak),
4) Klasu 3 Ventili za zatvaranje i ventili za rasterećenje pritiska, kada rade u tečnoj fazi. Komponenta za
TNG može da se sastoji od nekoliko delova, od kojih se svaki deo klasifikuje u svojoj klasi prema maksimalnom
radnom pritisku i funkciji.
Pritisak podrazumeva relativni pritisak u odnosu na atmosferski pritisak, osim ako nije drugačije navedeno.
Funkcionalni-servisni pritisak podrazumeva uspostavljeni pritisak pri konstantnoj temperaturi gasa od 15°C. Ispitni
pritisak podrazumeva pritisak kome je izložena komponenta za vreme homologacionog ispitivanja. Proračunski
pritisak podrazumeva najveći pritisak za koji je komponenta projektovana i na osnovu koga je proračunata njena
čvrstoća. Radni pritisak podrazumeva pritisak pri normalnim radnim uslovima. Najveći radni pritisak podrazumeva
najveći pritisak u komponenti koji može da se pojavi tokom rada. Klasifikacioni pritisak podrazumeva najveći
dozvoljeni radni pritisak u komponenti prema njenoj klasifikaciji. Rezervoar podrazumeva posudu pod pritiskom
koja se koristi za smeštaj tečnog naftnog gasa. Rezervoar može da bude:
1) standardni cilindrični, sa cilindričnim omotačem i dva polusferna kraja (torisferična ili elipsoidna) i
potrebnim otvorima;
2) specijalni rezervoar: ostali rezervoari, osim standardnih cilindričnih rezervoara.
Potpuno kompozitni rezervoar podrazumeva rezervoar izrađen samo od kompozitnih materijala sa
nemetalnom oblogom-omotačem. Partija ili serija rezervoara podrazumeva najviše 200 rezervoara, istog tipa,
proizvedenih uzastopno na istoj proizvodnoj liniji. Tip rezervoara podrazumeva rezervoare koji se ne razlikuju,
međusobno, u pogledu navedenih karakteristika:
1) fabrički naziv(i) ili zaštitni znak(ovi),
2) oblik (cilindričan, specijalni oblik),
3) otvori (za opremu/metalni prsten),
4) materijal,
5) proces zavarivanja (u slučaju metalnih rezervoara),
6) termička obrada (u slučaju metalnih rezervoara),
7) proizvodna linija,
8) nominalna debljina zida,
9) prečnik i
10) visina (u slučaju specijalnih rezervoara).
Oprema rezervoara podrazumeva opremu koja se postavlja na rezervoar i koja može biti odvojena ili u
kombinaciji. Ona obuhvata:
1) Zaustavni ventil - 80% je uređaj koji ograničava punjenje rezervoara do najviše 80% njegove zapremine;
2) Pokazivač nivoa TNG podrazumeva uređaj kojim se registruje nivo TNG u rezervoaru;
3) Ventil za rasterećenje pritiska (PRV) podrazumeva uređaj kojim se sprečava povećanje pritiska u
rezervoaru;
4) Daljinski upravljani servisni ventil s ventilom za ograničenje suvišnog protoka označava uređaj koji
omogućava dovođenje i prekidanje TNG do isparivača/regulatora pritiska; ("daljinski upravljani" znači da se
servisnim ventilom upravlja pomoću elektronskog uređaja za upravljanje (ECU); kada je motor vozila zaustavljen
ventil je zatvoren; "ventil za ograničenje protoka" označava uređaj kojim se ograničava suvišan protok TNG);
5) Pumpa za TNG označava uređaj koji treba da omogući dovod tečnog TNG do motora, putem povećanja
pritiska;
6) Višenamenski ventil (u daljem tekstu: muntiventil) podrazumeva uređaj koji se sastoji od zaustavnog
ventila - 80%, pokazivača nivoa TNG i ventila za rasterećenje pritiska (PRV) ili od nekih od nabrojanih delova;
7) Gasno-nepropusno kućište podrazumeva uređaj koji treba da štiti opremu rezervoara i odvodi sva
isticanja gasa u atmosferu;
8) Uvodnik napajanja strujom označava izolovani uvodnik za napajanje strujom izvršnih uređaja (pumpe za
gorivo /aktuatora/ senzora nivoa goriva);
9) Nepovratni ventil označava uređaj koji omogućava protok tečnog TNG-a u jednom smeru i sprečava
njegov protok u suprotnom;
10) Zaštitni uređaj (PRD) podrazumeva uređaj koji treba da zaštiti rezervoar od razaranja, u slučaju požara,
ispuštanjem sadržaja TNG u atmosferu;
Isparivač podrazumeva uređaj namenjen za prevođenje TNG-a iz tečnog stanja u gasovito stanje, a
regulator pritiska označava uređaj koji se koristi za redukciju i regulaciju pritiska TNG (najčešće su izvedeni kao
jedan uređaj); Ventil za zaustavljanje podrazumeva uređaj za zaustavljanje protoka TNG; Uređaj za ubrizgavanje
108
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
gasa (brizgaljka ili mešač gasa) podrazumeva uređaj koji obezbeđuje dovod tečne ili gasovite faze TNG u motor;
Uređaj za doziranje gasa podrazumeva uređaj koji meri i/ili distribuira protok gasa u motor i može da bude
kombinovan sa uređajem za ubrizgavanje gasa ili odvojen; Savitljiva creva podrazumevaju creva za prenos TNG u
tečnom ili gasovitom stanju na različitim pritiscima, od jedne tačke do druge; Priključak za punjenje podrazumeva
uređaj koji omogućava punjenje rezervoara gorivom; (priključak za punjenje može da bude integrisan u zaustavni
ventil - 80% ili je ugrađen na spoljašnjoj strani vozila); Nepovratni ventil (objašnjenje dato u opisu opreme
rezervoara); Ventil za rasterećenje pritiska u cevima za gas podrazumeva uređaj kojim se sprečava porast pritiska
u cevima iznad unapred podešene vrednosti; Prečistač TNG podrazumeva uređaj za prečišćavanje TNG koji može
da bude integrisan u druge komponente; Senzor pritiska ili temperature podrazumeva uređaj kojim se meri pritisak
ili temperatura; Pumpa za TNG (objašnjenje dato u opisu opreme rezervoara); Priključna spojnica za dovod
rezervnog goriva podrazumeva priključak na vodu za gorivo između rezervoara za gorivo i motora. Ako vozilo sa
monogorivom ostane bez goriva, motor može da radi koristeći pomoćni rezervoar koji može da bude povezan
preko ovog priključka; Elektronski uređaj za upravljanje (ECU) podrazumeva uređaj kojim se upravlja potrebnom
količinom gasa za motor i automatski isključuje dovod TNG pomoću ventila za zaustavljanje ako dođe do pucanja
cevi za dovod goriva, u slučaju udesa, ili zbog prestanka rada motora; Magistralni (sabirni) vod za gorivo
podrazumeva cev koja spaja uređaje za ubrizgavanje goriva; Zaštitni uređaj (PRD) (objašnjenje dato u opisu
opreme rezervoara); Birač pogonskog goriva podrazumeva uređaj preko koga se vrši izbor pogonskog goriva za
rad motora, odnosno upravlja ventilima za TNG i osnovno gorivo. Ispitivanje obuhvata provere:
1) usaglašenosti uređaja i opreme sa homologovanim tipom,
2) ispunjenosti uslova u pogledu usaglašenosti uređaja i opreme sa načinom pripreme gorive smeše i
tehničkog izvođenja ugradnje,
3) mase vozila. Uređaji i oprema za pogon vozila na TNG koji se ugrađuju na vozilo moraju biti odobrenog
tipa (homologovani).
Usaglašenost uređaja i opreme sa homologovanim tipom podrazumeva proveru da li su uređaji i oprema iz
izjave ugrađivača homologovani, odnosno da li su ugrađeni uređaji i oprema prema izjavi ugrađivača. Sve važeće
isprave o usaglašenosti, znaci usaglašenosti i tela za ocenjivanje usaglašenosti moraju biti evidentirani. U slučaju
kada su ugrađeni uređaji i oprema za koju nije izvršena homologacija, ne može se izdati potvrda kojim se
potvrđuje da vozilo ispunjava propisane uslove. U slučaju odstupanja činjeničnog stanja od podataka navedenih u
izjavi ugrađivača, a ugrađeni uređaj je homologovan, takođe se ne može se izdati potvrda kojim se potvrđuje da
vozilo ispunjava propisane uslove. Vlasniku, odnosno korisniku vozila će se odrediti rok za otklanjanje navedenog
nedostatka. U slučaju kada ovlašćena organizacija za ispitivanje vozila opravdano posumnja u autentičnost uređaja
i opreme ili odstupanje od homologovanog tipa, za čiju potvrdu su potrebna dodatna ispitivanja koja nisu sastavni
deo ispitivanja određenih ovim prilogom, izdaće potvrda u kojem će se u rubrici rezultati ispitivanja konstatovati da
se ne može potvrditi da ugrađeni uređaji i oprema nemaju negativni uticaj na funkciju ostalih delova i tehničku
ispravnost vozila u celini dok se potrebna ispitivanja ne obave. U ovoj rubrici potvrde obavezno se moraju navesti
potrebna dodatna ispitivanja (provere). U svim navedenim slučajevima informaciju o utvrđenim činjenicama i
dokazima dostaviti Ministarstvu trgovine i usluga - Sektoru tržišne inspekcije i Agenciji za bezbednost saobraćaja.
Ispunjenost uslova u pogledu usaglašenosti uređaja i opreme sa načinom pripreme gorive smeše podrazumeva
proveru usaglašenosti gasne opreme sa načinom pripreme gorive smeše. Uređaji i oprema moraju biti ugrađeni u
skladu sa uputstvom za montažu proizvođača uređaja i opreme za pogon vozila na TNG, a ukoliko takvo uputstvo
ne postoji, minimalni uslovi usaglašenosti su:
1) uređaji i oprema sa vakuum sistemom regulacije mogu se primeniti samo na usisnim karburatorskim
motorima i
2) motori sa plastičnom usisnom granom i motori sa MPI sistemom kod vozila proizvedenih posle 1. januara
2001. godine moraju imati opremu sa sekvencijalnim ubrizgavanjem TNG-a. Ispunjenost uslova u pogledu
tehničkog izvođenja ugradnje podrazumeva proveru ispunjenosti svih propisanih tehničkih uslova koji moraju biti
zadovoljeni prilikom ugradnje uređaja i opreme u vozila.
Svi uređaji i oprema moraju biti homologovani u skladu sa referentnim dokumentima; Ni jedan deo
instalacije TNG ne sme da izlazi van gabarita vozila (širina, visina, dužina i najmanja visina iznad tla);Nije
dozvoljeno izmeštanje ili pomeranje originalnog rezervoara vozila. Oprema rezervoara mora biti zaštićena od
mehaničkih oštećenja i mora biti sprečen prodor TNG-a u prostor za putnike odnosno motor. Pod zaštitom opreme
smatra se: gasno-nepropusno kućište opreme rezervoara, ili hermetički kontejner sa poklopcem koji mora da
omogući pristup multiventilu. Kompletan rezervoar i gasno-nepropusno kućište sa delovima opreme moraju, kod
teretnih vozila, ako se nalaze u prostoru za teret, da budu zaštićeni od mehaničkih oštećenja. Ako je rezervoar
ugrađen u unutrašnjosti putničkih vozila, mora biti ugrađen iza zadnjeg reda sedišta na način koji onemogućava
pristup rezervoaru od strane putnika. Ventilacija gasno-nepropusnog kućišta mora da se izvede rebrastim
109
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
savitljivim cevima sa glatkom unutrašnjom površinom, koja su pričvršćena metalnim obujmicama za gasnonepropusno kućište sa jedne strane i za ventilacione otvore sa druge strane. Ventilacija gasno-nepropusnog kućišta
mora da se izvede tako da je omogućeno odvođenje isteklog gasa iz kućišta u okolnu atmosferu. Nije dozvoljeno
uvođenje ventilacionih creva u blatobrane ili druga mesta gde nema prirodnog strujanja vazduha ili je moguće
začepljenje ventilacionih creva. Za ventilaciju cilindričnih rezervoara ventilacioni otvori treba da budu učvršćeni za
pod vijcima i udaljeni od izduvnog sistema najmanje 100 mm, ali ne smeju biti direktno iznad elemenata izduvnog
sistema. Poprečni presek ventilacije mora biti površine od najmanje 450 mm2 (ovo je moguće postići sa dva
ventilaciona otvora prečnika najmanje 25 mm). Za ventilaciju torusnih rezervoara moraju biti ispunjeni sledeći
uslovi: rezervoar mora da bude postavljen horizontalno, ventilacija mora da izađe u spoljni prostor ispod poda
vozila. Prostor multiventila mora biti spojen samo sa spoljnom atmosferom - van vozila. U putničke automobile
sme se ugraditi jedan rezervoar zapremine do najviše 100 l, a u druga motorna vozila najviše dva rezervoara
najveće ukupne zapremine od 200 l. Ukoliko postoje dva rezervoara, koja nisu fizički spojena, svaki od rezervoara
mora imati zaseban priključak za punjenje. Rezervoar za gas ne sme da bude ugrađen ispred vetrobrana niti u
motornom prostoru. Rezervoar mora biti pričvršćen prema uputstvu proizvođača vozila, odnosno tehničkim
uslovima i ne sme imati direktan kontakt sa drugim metalnim delovima, osim u slučaju rezervoara koji ima
posebne nosače ("nožice") namenjene za pričvršćivanje za metalnu podlogu. Cilindrični rezervoar mora da bude
učvršćen isključivo pomoću namenskih nosača. Rezervoar mora da se izoluje od direktnog kontakta sa metalnom
podlogom vozila, namenskim ramom, teleskopskim nosačima i trakama za učvršćivanje, pomoću gume, plastike ili
kože. Veze za pričvršćenje rezervoara moraju čvrsto i bez pomeranja zadržavati pun rezervoar. Kod rezervoara
ugrađenih ispod poda vozila rezervoar mora da bude učvršćen sa najmanje tri odgovarajuće trake. Vijci su
najmanje klase 8.8. Za rezervoare preko 150 l važi da moraju biti zadovoljeni zahtevi ECE 67R01. Torusni
rezervoari učvršćuju se vijcima minimalno M 8 mm i podloškama minimalnog prečnika 25 mm a debljine 2,0 mm,
odnosno prečnika 30 mm a debljine 1,25 mm. Kod rezervoara ugrađenih iza sedišta mora postojati ukupan
slobodni prostor najmanje dužine od 100 mm (mereno po podužnoj ravni vozila). To se rastojanje može podeliti na
rastojanje od sedišta do rezervoara i od rezervoara do zadnje strane vozila. Rezervoar postavljen uzdužno mora
imati poseban nosač u vidu rama sa prednjim i zadnjim poprečnim graničnicima. Graničnici treba da obuhvate
rezervoar ili budu što bliže uz rezervoar. Visina graničnika treba da bude minimalno 30 mm mereno od najniže
tačke rezervoara. Torusni rezervoari i cilindrični rezervoari sa "nožicama" koji se ugrađuju na vozila sa plastičnim
podom prtljažnika bez dodatnih nosača moraju biti ugrađeni na način adekvatan masi rezervoara i konstrukciji
automobila. Ugao ugradnje rezervoara mora da odgovara uglu multiventila koji je deklarisan od strane proizvođača
uz dozvoljeno odstupanje od najviše ±5°. Podatak o prečniku rezervoara deklarisan na multiventilu mora da
odgovara prečniku rezervoara na koji je ugrađen. Merenje ugla se vrši odgovarajućim uglomerom. Multiventil
ugrađen na rezervoar mora da bude dostupan za rukovanje. Rezervoar ugrađen ispod poda vozila mora biti udaljen
od horizontalne površine podloge najmanje 200 mm. Ova odredba ne važi kada je rezervoar na odgovarajući način
zaštićen sa prednje i bočnih strana i kada ni jedan deo rezervoara ne viri ispod nivoa ovih zaštita. Pod
odgovarajućom zaštitom podrazumeva se zaštitni lim najmanje debljine 0,8 mm. Dužina slobodnog prostora
između zaštite i rezervoara mora iznositi najmanje 20 mm. Ukoliko je zaštita zatvorena na njoj moraju postojati
drenažni otvori za vodu, postavljeni na najnižim tačkama. Zaštita mora biti izvedena tako da omogući pristup
multiventilu i identifikaciju rezervoara. Ukoliko se pokazivač nivoa TNG kod cilindričnih rezervoara nalazi na
rezervoaru, njegovo očitavanje mora da bude moguće bez skidanja zaštitnog poklopca gasno-nepropusnog kućišta.
Udaljenost rezervoara za TNG od izduvnog sistema mora iznositi najmanje 100 mm, odnosno najmanje 50 mm pod
uslovom da postoji odgovarajuća toplotna izolacija, koja je udaljena najmanje 20 mm od gasne instalacije. Izduvni
gasovi vozila ne smeju biti usmereni na rezervoar TNG-a. Rezervoar ne sme da bude izložen direktnim sunčevim
zracima. Ukoliko rezervoar nije zaštićen elementima motornog vozila, onda mora da bude zaštićen odgovarajućom
pregradom, koja je udaljena najmanje 20 mm od rezervoara. Savitljivi vodovi visokog pritiska (gumeni i sintetički)
moraju biti homologovani (posebno naglašeno s obzirom da je njihova pojava novijeg datuma). Cevi vodova
visokog pritiska koji su od bakra ili čelika ne moraju biti homologovani. Ove cevi moraju biti bešavne i ne smeju
imati spoljni prečnik veći od 12 mm, a debljinu zida manju od 0,8 mm i moraju biti zaštićene gumenim ili
plastičnim zaštitnim omotačem ("bužirom"). Cevi visokog pritiska koje su od bakra ili čelika ne smeju se lemiti ili
zavarivati, odnosno spajaju se odgovarajućim spojnicama od mesinga ili čelika. Spojevi se moraju izvoditi na
mestu dostupnom za kontrolu. Vodovi visokog pritiska moraju da budu položeni tako da ne dolazi do njihovih
vibracija, da ugibanje karoserije ne sme imati uticaj na njih i moraju biti pričvršćeni na rastojanju ne većem od 500
mm. Vodovi ne smeju imati oštre uglove savijanja, a radijus savijanja voda ne sme biti manji od tri prečnika voda.
Udaljenost voda visokog pritiska od izduvne grane ne sme biti manja od 100 mm, odnosno najmanje 50 mm, ako
postoji odgovarajuća termička izolacija. Vodovi visokog pritiska ne smeju biti direktno oslonjeni na oštre ivice
delova vozila i ne smeju biti vezani za pokretne delove vozila. U prostoru za vozača i putnike uključujući i
110
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
prtljažnik, vodovi za TNG ugrađuju se samo ako su posebno zaštićeni (cev u cev i sl.), sa tim što ta zaštita mora
biti otporna na mehanička oštećenja, a njeni otvori moraju biti van tog prostora. Dilataciona zavojnica je obavezna
na bakarnom ili čeličnom vodu koji se nalazi u motorskom prostoru. Vodovi niskog pritiska gasa moraju biti
izvedeni odgovarajućim homologovanim crevima. Isparivač/regulator pritiska gasa mora da se nalazi na udaljenosti
od najmanje 100 mm od izduvnog sistema. Instalacija sistema za grejanje isparivača/regulatora pritiska gasa mora
biti izvedena sa elementima namenjenim za upotrebu u sistemu za hlađenje motornih vozila i propisno zaptivena,
kako ne bi dolazilo do isticanja rashladne tečnosti motora. Kod vozila sa vazdušnim hlađenjem je potrebno
obezbediti funkcionisanje isparivača/regulatora pritiska gasa (npr. ugradnja mini sistema za vodeno grejanje - bez
direktnog grejanja gasne instalacije izduvnim gasovima), ili koristiti isparivač/regulator pritiska gasa bez grejanja
ako odgovara snazi motora. Isparivač/regulator pritiska gasa i birač za izbor pogonskog goriva u kabini vozila
moraju da budu funkcionalno usaglašeni sa uputstvom proizvođača.
3. Identifikaciona oznaka vozil
Član 253.
Identifikaciona oznaka vozila, određena od strane proizvođača, jednoznačno određuje svako
pojedino vozilo.
Za vozila koja nemaju identifikacionu oznaku, a koja su proizvedena, ili puštena u saobraćaj pre
stupanja na snagu propisa o obavezi postojanja identifikacione oznake na vozilu ili za koja tim
propisima nije određena obaveza postojanja identifikacione oznake, broj šasije utisnut na vozilu
smatra se identifikacionom oznakom.
Kada se na vozilu ošteti identifikaciona oznaka nadležni organ unutrašnjih poslova može, kada na
pouzdan način utvrdi o kom konkretnom vozilu se radi, dozvoliti da se na vozilu utisne identifikaciona
oznaka i odrediti njen izgled i sadržaj.
Utiskivanje identifikacione oznake vozila, u slučajevima iz stava 3. ovog člana, obavlja ovlašćeno
pravno lice koje ispunjava propisane uslove i ima dozvolu za vršenje ovih poslova. Ukoliko je do
datuma podnošenja zahteva za dobijanje dozvole za utiskivanje identifikacione oznake, pravnom licu
više od dva puta za poslednjih 10 godina oduzimana dozvola, dozvola se neće ponovo izdati.
Pravno lice iz stava 4. ovog člana dužno je da utiskivanje identifikacione oznake vrši na propisan
način i savesno.
Bliže uslove koje moraju ispunjavati ovlašćena pravna lica koja utiskuju identifikacione oznake,
način i postupak utiskivanja na vozilu propisuje ministar unutrašnjih poslova.
Ovlašćenje za utiskivanje brojeva pravnim licima daje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
------------------------------------------------Početak standardizacije identifikacione oznake vozila (broj šasije vozila),60 je ostvaren pojavom ISO
standarada 3779, u februaru 1977. godine. Tokom narednih godina ovaj standard doživljava više izmena tako da
svoju konačnu formu dobija 1983. godine. U većini zemalja se zahteva da Drumska vozila (putnička vozila, teretna
vozila, motocikli, priključna vozila), poseduju identifikacionu oznaku vozila. Standardom ISO 3779 je definisana
struktura i sadržaj VIN-a. Oznaka se sastoji od 17 brojčanoslovnih karaktera. U tu svrhu se mogu upotrebiti arapski
brojevi (1,2,3,4,5,6,7,8,9,0) i sva velika latinična slova, izuzev slova I, O i Q. VIN se sastoji iz tri dela, i to:
1) WMI- World Manufacturer Identifier, koji identifikuje proizvođača vozila. Zauzma prva tri karaktera VIN-a,
osim za slučaj kada proizvođač proizvodi manje od 500 vozila godišnje što je u VIN-u označeno sa brojem 9 na
trećem mestu a karakteri na 12., 13. i 14. mestu predstavljaju drugi deo WMI-a (čime je bliže određen proizvođač
vozila). Detaljan opis WMI-a je dat u standardu ISO 3780. Prvi karakter definiše geografski region. Drugi karakter
definiše zemlju u tom regionu, dok se treći karakter direktno vezuje za proizvođača vozila. Tačnije rečeno
kombinacija prvog i drugog karaktera određuje zemlju proizvođača, dok kombinacija drugog i trećeg karaktera
određuje proizvođača vozila.
2) VDS- Vehicle Descriptor Section, predstavlja opisni deo VIN-a. Obuhvata karaktere od 4. do 9. mesta i u
ovom delu proizvođač predstavlja karakteristike vozila po sopstvenom nahođenju. Tu se uglavnom definiše oblik
karoserije, model, tip menjača, motor i slično. Svaki proizvođač ima originalni sistem ispune VDS-a. Izuzetak su
američka vozila kod kojih je 9. mesto rezervisano za kontrolni karakter-check digit koji je jedinstven za svako
pojedino vozilo t.j. za svaki broj šasije.
3) VIS-Vehicle Identifier Section, obuvata poslednjih 8 karaktera VIN-a i direktno je vezan za predmetno
vozilo. U slučaju da proizvođač želi da u VIN-u navede godinu proizvodnje odnosno modelarnu godinu (modelarna
godina počinje 1. septembra predhodne kalendarske godine i traje do 31. avgusta posmatrane kalendarske godine
60
(VIN-vehicle identification number)
111
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
proizvodnje), kao i kod fabrike gde je proizvedeno vozilo, standardom je predviđeno da se kod godine prizvodnje
stavlja na 10. mesto a kod fabrike na 11. mesto. Za američka vozila je obavezan unos godine proizvodnje i fabrike
u okviru VIN oznake. Poslednjih 6 karaktera VIN-a predstavljaju serijski broj predmetnog vozila, pri čemu je
obavezno da poslednja 4 karaktera budu brojke.
XVI. TEHNIČKI PREGLED MOTORNIH I PRIKLJUČNIH VOZILA
1. Opšte odredbe
Član 254.
Radi utvrđivanja tehničke ispravnosti motornih i priključnih vozila vrši se tehnički pregled tih
vozila.
Na tehničkom pregledu se utvrđuje da li je motorno, odnosno priključno vozilo tehnički ispravno i
da li ispunjava druge tehničke propise i uslove za učešće u saobraćaju.
Tehnički pregledi vozila iz stava 1. ovog člana mogu biti: redovni, vanredni i kontrolni.
Ministar unutrašnjih poslova donosi propise o tehničkom pregledu vozila.
Član 255.
Tehnički pregled vozila je delatnost od opšteg interesa, koju može da obavlja samo privredno
društvo koje ispunjava propisane uslove i koje za to dobije ovlašćenje.
Ukoliko privredno društvo obavlja druge delatnosti osim tehničkog pregleda vozila, odnosno tu
delatnost obavlja van sedišta, osniva ogranak privrednog društva u kojem se isključivo obavlja
delatnost tehničkog pregleda vozila, koji se u skladu sa propisima upisuje u registar privrednih
društava.
Privredno društvo može tehnički pregled vozila vršiti u više građevinskih objekata, pri čemu se za
svaki objekat osniva poseban ogranak i za svaki se mora dobiti ovlašćenje.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana se u zavisnosti od tehničkih karakteristika objekta za vršenje
tehničkog pregleda vozila i uređaja i opreme kojima raspolaže može dati za vršenje tehničkih pregleda
samo pojedinih vrsta vozila.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana ne može dobiti pravno lice nad kojim je otvoren postupak stečaja.
Ukoliko je privrednom društvu koje vrši tehnički pregled vozila, do datuma podnošenja zahteva
za dobijanje ovlašćenja, oduzimano ovlašćenje više od dva puta za poslednjih 10 godina, ovlašćenje se
neće izdati.
Ministarstvo unutrašnjih poslova vodi registar privrednih društava, odnosno njihovih ogranaka,
za koje je izdalo ovlašćenje. Registar sadrži najmanje: broj upisa u registar - identifikaciona oznaka,
poslovno ime privrednog društva, odnosno ogranka, sedište privrednog društva, odnosno ogranka,
vrste vozila čiji tehnički pregled vrši, datum izdavanja dozvole i datum oduzimanja dozvole.
Ministar unutrašnjih poslova donosi bliže propise o načinu vođenja registra iz prethodnog stava.
Član 256.
Ministar unutrašnjih poslova donosi bliže propise o uslovima koje moraju ispunjavati privredna
društva koja vrše tehnički pregled vozila.
Privredno društvo ovlašćeno za vršenje tehničkog pregleda vozila dužno je da obezbedi
ispunjenost propisanih uslova za vršenje tehničkog pregleda motornih vozila.
Privredno društvo će privremeno prestati sa vršenjem tehničkog pregleda vozila, kada prestane
da ispunjava propisane uslove za vršenje tehničkog pregleda vozila i o tome najkasnije prvog sledećeg
radnog dana obavestiti organ koji vrši nadzor. Za vreme privremenog prestanka sa radom ovlašćeno
preduzeće ne sme vršiti tehnički pregled vozila.
Privremeni prestanak rada može trajati najduže tri meseca.
O završetku privremenog prestanka rada, privredno društvo je dužno da obavesti organ koji vrši
nadzor najkasnije jedan dan pre početka nastavka sa radom.
Član 257.
Privredno društvo za vršenje tehničkog pregleda vozila mora da ispunjava propisane uslove u
pogledu:
1) građevinskog objekta sa prilaznim i izlaznim putevima,
2) uređaja i opreme za vršenje tehničkog pregleda,
112
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
3) stručnog kadra.
Građevinski objekat iz stava 1. tačka 1) ovog člana mora biti u vlasništvu privrednog društva
koje vrši tehnički pregled ili njegovo korišćenje mora biti obezbeđeno zaključenim ugovorom o zakupu.
------------------------------------------------Malo je čudno što se u odredbi stava 1. ovog člana tačka 1. navodi da Privredno društvo za vršenje
tehničkog pregleda vozila mora da ispunjava propisane uslove u pogledu građevinskog objekta sa prilaznim i
izlaznim putevima, ne navodeći obavezu da isti prilaznim i izlaznim putevima, mora biti izgrađen u skaldu sa
važećim propisima za izgradnju objekata tj. da mora imati građevinsku i upotrebnu dozvolu.
Član 258.
Privredno društvo ovlašćeno da vrši tehnički pregled vozila dužno je da obezbedi da uređaji i
oprema pomoću kojih se vrši tehnički pregled vozila budu uvek u ispravnom stanju.
Uređaji koji se koriste za vršenje tehničkog pregleda vozila, a predstavljaju merila, moraju
ispunjavati sve uslove određene metrološkim propisima.61
Privredno društvo dužno je da odmah prestane sa radom u slučaju neispravnosti uređaja i
opreme pomoću kojih se vrši tehnički pregled vozila ili ukoliko prestane da ispunjava druge propisane
uslove za vršenje tehničkog pregleda vozila i najkasnije prvog narednog radnog dana obavesti organ
koji vrši nadzor. Za vreme privremenog prestanka sa radom ovlašćeno preduzeće ne sme vršiti tehnički
pregled vozila.
Privremeni prestanak rada može trajati najduže tri meseca.
O završetku privremenog prestanka rada, privredno društvo je dužno da obavesti organ koji vrši
nadzor najkasnije jedan dan pre početka nastavka sa radom.
------------------------------------------------Definicija da uređaji koji se koriste za vršenje tehničkog pregleda vozila, a predstavljaju merila, moraju
ispunjavati sve uslove određene metrološkim propisima nije baš jasna široj javnosti pa smo priložili Uredbu o
načinu vršenja metrološkog nadzora ("Sl. glasnik RS", br. 88/2010).
Član 259.
Privredno društvo koje je ovlašćeno za vršenje tehničkog pregleda mora imati najmanje dva
kontrolora tehničkog pregleda.
Kontrolori tehničkog pregleda moraju biti u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme sa
punim radnim vremenom u privrednom društvu iz stava 1. ovog člana.
Član 260.
U prostoru u kojem se obavlja tehnički pregled vozila mogu se vršiti samo poslovi vezani za
tehnički pregled vozila i utvrđivanje tehničkih karakteristika vozila u skladu sa odredbama ovog
zakona.
Privredno društvo ne sme obavljati tehnički pregled vozila koja su registrovana na to privredno
društvo ili ih je ono uzelo u zakup ili lizing, ili na kojima je vršilo opravku u poslednjih 12 meseci.
Izuzetno, tehnički pregled trolejbusa može vršiti privredno društvo na koje su trolejbusi
registrovani, odnosno koje ih je uzelo u zakup ili lizing.
------------------------------------------------Odredbe ovog člana ne kažu ništa o tome da li tehnički pregled trolejbusa može vršiti privredno društvo na
koje su trolejbusi registrovani, odnosno koje ih je uzelo u zakup ili lizing iako nije registrovano za vršenje tehničkog
pregleda.
Član 261.
Privredno društvo tehnički pregled vozila vrši u radno vreme, koje mora biti vidno istaknuto u
objektu i mora biti prethodno prijavljeno organu koji vrši nadzor.
U toku svakog radnog dana radno vreme mora trajati najmanje osam sati.
Privredno društvo mora obezbediti da se tehnički pregled vozila može obaviti tokom celog radnog
vremena.
Privredno društvo mora izvršiti tehnički pregled svih vozila, osim vozila iz člana 260. stav 2. ovog
zakona.
Izuzetno, privredno društvo dužno je da po potrebi na zahtev Ministarstva unutrašnjih poslova,
radi van svog radnog vremena.
61
Uredba o načinu vršenja metrološkog nadzora ("Sl. glasnik RS", br. 88/2010).
113
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 262.
Tehnički pregled vozila mora se vršiti savesno, na propisan način i u skladu sa pravilima struke.
Privredno društvo dužno je da obezbedi da se tehnički pregled vozila vrši savesno, na propisan
način i u skladu sa pravilima struke.
Za tehnički ispravna vozila privredno društvo ovlašćeno za vršenje tehničkih pregleda vozila
overava tehničku ispravnost vozila.
Privredno društvo ovlašćeno za vršenje tehničkog pregleda vozila ne sme overiti tehnički pregled
vozila koje nije tehnički ispravno.
------------------------------------------------Termin da se tehnički pregled vozila mora vršiti savesno je vrlo nedfinisama kategorija jer opšte stanovište o
savesti govori o tome da je u ljudskoj prirodi inherentna sposobnost ili dar moralnog prosuđivanja vlastitih
postupaka i misli. Prema psihološkom i psihoanalitičkom tumačenju, to je sistem internalizovanih moralnih
vrednosti i pravila o tome šta je dobro ili zlo, dozvoljeno ili zabranjeno, moralno ili nemoralno. Formira se tokom
procesa socijalizacije identifikacijom sa najvažnijim osobama iz okoline, posebno sa roditeljima. Najvažnija funkcija
Super-ega (savesti) je kontrola destruktivnih i neprihvatljivih težnji iz Id-a, odnosno sprečavanje da dopru do Ega.
Po psihoanalizi, Superego je kontrolor Ega, „unutrašnji sudija” koji osuđuje, preti i svirepo kažnjava Ego, baš kao
što su to roditelji ranije činili svom detetu. Nije primeren ovom zakonu jer je to samo prazna floskula.
2. Kontrolori tehničkog pregleda vozila
Član 263.
Tehnički pregled vozila može obavljati samo kontrolor koji ispunjava propisane uslove i ima
važeću dozvolu (licencu).
Dozvolu (licencu) za kontrolora tehničkog pregleda izdaje Agencija.
Kontrolor tehničkog pregleda mora ispunjavati sledeće uslove:
1) da ima najmanje završenu srednju stručnu školu u četvorogodišnjem ili trogodišnjem trajanju,
struke mašinske, obrazovnog profila vezanog za motore i vozila, i struke saobraćajne, obrazovnog
profila iz oblasti drumskog saobraćaja,
2) da ima vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilima one kategorije vozila čiji pregled
obavlja,
3) da ima završenu obuku za kontrolora tehničkog pregleda,
4) da ima položen stručni ispit za kontrolora tehničkog pregleda vozila,
5) da u poslednje četiri godine nije pravnosnažno osuđivan za krivična dela iz grupe protiv života
i tela, krivična dela protiv službene dužnosti, kao i da se protiv njega ne vodi istraga za ova krivična
dela, odnosno nije podignuta optužnica za ova krivična dela.
Bliže propise o nastavnom programu obuke kontrolora tehničkog pregleda, načinu organizovanja
i sprovođenja stručnog ispita za kontrolora tehničkog pregleda, program unapređenja znanja i veština
kontrolora tehničkog pregleda i načinu organizovanja i sprovođenja provere znanja i veština kontrolora
tehničkog pregleda, sadržaju i izgledu dozvole (licence) za kontrolora tehničkih pregleda, i načinu
vođenja evidencija o izdatim dozvolama (licencama) donosi ministar unutrašnjih poslova na predlog
Agencije.
Dozvola (licenca) ima rok važenja tri godine.
Dozvola (licenca) za kontrolora tehničkog pregleda će se obnoviti ako je kontrolor:
1) prisustvovao seminarima za unapređenje znanja i veština,
2) položio ispit provere znanja.
Agencija organizuje i sprovodi obuku kontrolora tehničkog pregleda, stručni ispit za kontrolora
tehničkog pregleda, unapređenje znanja i veština za kontrolora tehničkog pregleda i organizuje,
sprovodi proveru znanja i veština za kontrolora tehničkog pregleda i vodi evidenciju o izdatim
dozvolama (licencama).
Kontrolor tehničkog pregleda ne može, ni van radnog vremena, obavljati poslove u vezi:
održavanja, popravki, osiguranja i registracije vozila.
Ukoliko je kontroloru tehničkog pregleda, do datuma podnošenja zahteva za izdavanje dozvole,
oduzimana dozvola (licenca) više od dva puta za poslednjih 10 godina, dozvola se neće izdati.
Poslove iz st. 2. i 7. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
3. Redovni tehnički pregledi
Član 264.
Redovni tehnički pregledi su godišnji i šestomesečni.
114
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Redovnom godišnjem tehničkom pregledu vozilo se podvrgava pre izdavanja saobraćajne
dozvole, odnosno izdavanja registracione nalepnice. Ovaj tehnički pregled se može izvršiti do 30 dana
pre podnošenja zahteva za registraciju, odnosno nakon isteka roka važenja saobraćajne dozvole.
Izuzetno od odredbi stava 2. ovog člana novoproizvedeno vozilo nakon registracije se podvrgava
sledećem redovnom tehničkom pregledu nakon dve godine.
Redovni šestomesečni tehnički pregled se mora obaviti pre isteka roka od šest meseci od dana
početka važenja saobraćajne dozvole, odnosno registracione nalepnice. Redovni šestomesečni tehnički
pregled se može obaviti najranije 15 dana pre isteka napred navedenog roka.
Redovnom šestomesečnom tehničkom pregledu se moraju podvrgavati:
1) motorna i priključna vozila kojima se obavlja javni prevoz,
2) autobusi,
3) motorna i priključna vozila za prevoz opasnih materija,
4) motorna i priključna vozila koja se koriste za obuku kandidata za vozače,
5) motorna vozila koja imaju ugrađene uređaje za davanje posebnih svetlosnih i zvučnih znakova
ili se upotrebljavaju kao vozilo iz čl. 106. i 108. ovog zakona (vozila pod pratnjom i vozila sa pravom
prvenstva prolaza),
6) motorna i priključna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg,
7) motorno, odnosno priključno vozilo za iznajmljivanje bez vozača (rent-a-car),
8) motorno vozilo starosti preko 15 godina (starost vozila se utvrđuje u odnosu na godinu
proizvodnje).
U saobraćaju na putu ne sme učestvovati vozilo iz stava 5. ovog člana dok se na redovnom
šestomesečnom pregledu, u roku iz stava 4. ovog člana, ne utvrdi da je tehnički ispravno.
Vlada određuje najnižu cenu redovnog tehničkog pregleda vozila, na predlog ministarstva
nadležnog za trgovinu i usluge.
Pravno lice ne može odrediti nižu cenu za vršenje redovnog tehničkog pregleda vozila od najniže
cene određene u smislu stava 7. ovog člana.
4. Vanredni tehnički pregledi vozila
Član 265.
Vanredni tehnički pregled obavlja se nakon popravke i pre puštanja u saobraćaj vozila, kod kojeg
su u saobraćanoj nezgodi ili na drugi način oštećeni vitalni sklopovi i uređaji bitni za bezbedno
učestvovanje vozila u saobraćaju, odnosno koje nakon toga nije bilo u voznom stanju, kao i vozila koje
je isključeno iz saobraćaja zbog tehničke neispravnosti utvrđene na kontrolnom tehničkom pregledu.
Troškove vanrednog tehničkog pregleda snosi vlasnik, odnosno korisnik vozila.
Vlada određuje najnižu cenu vanrednog tehničkog pregleda vozila, na predlog ministarstva
nadležnog za trgovinu i usluge.
Pravno lice ne može odrediti nižu cenu za vršenje vanrednog tehničkog pregleda vozila od
najniže cene određene u smislu stava 3. ovog člana.
5. Kontrolni tehnički pregledi vozila
Član 266.
Kontrolni tehnički pregled se vrši po nalogu ovlašćenog lica Ministarstva unutrašnjih poslova,
odnosno inspektora za drumski saobraćaj, radi kontrole tehničke ispravnosti vozila.
Na kontrolni tehnički pregled može se uputiti samo vozilo koje je u voznom stanju, odnosno
vozilo kod kojeg u saobraćajnoj nezgodi nije došlo do mehaničkih oštećenja uređaja i sklopova od
presudnog značaja za bezbedno upravljanje vozilom.
Član 267.
Troškove kontrolnog tehničkog pregleda, u slučaju da je na kontrolnom tehničkom pregledu
utvrđeno da je vozilo neispravno, snosi vlasnik vozila ili korisnik vozila, a u slučaju da je na kontrolnom
tehničkom pregledu utvrđeno da je vozilo ispravno, organ čije je službeno lice naložilo kontrolni
tehnički pregled.
Vlasnik, odnosno korisnik, koji nije na licu mesta izmirio troškove kontrolnog tehničkog pregleda,
dužan je da to učini u roku od osam dana od dana vršenja kontrolnog tehničkog pregleda.
Ukoliko vlasnik, odnosno korisnik vozila ne izmiri troškove kontrolnog tehničkog pregleda na licu
mesta, izmirenje troškova će se sprovesti prinudnim putem.
Vlada određuje cenu kontrolnog tehničkog pregleda vozila, na predlog ministarstva nadležnog za
trgovinu i usluge.
115
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Pravno lice ne može odrediti višu cenu za vršenje kontrolnog tehničkog pregleda vozila od
najniže cene određene u smislu stava 4. ovog člana.
XVII. REGISTRACIJA MOTORNIH I PRIKLJUČNIH VOZILA
1. Opšte odredbe
Član 268.
Za registrovano vozilo izdaje se saobraćajna dozvola, registarske tablice i registraciona
nalepnica. U saobraćaju na putu mogu da učestvuju samo motorna i priključna vozila za koje je izdata
saobraćajna dozvola, registarske tablice i registraciona nalepnica. Motorno i priključno vozilo ne sme
da učestvuje u saobraćaju na putu nakon isteka roka važenja registracione nalepnice.
Izuzetno od stava 1. ovog člana ne moraju se registrovati:
1) motorna i priključna vozila koja su prepravljena ili popravljena, kojima se obavlja probna
vožnja radi ispitivanja ili prikazivanja svojstva,
2) novoproizvedena vozila koja se kreću od proizvođača do skladišta,
3) vozila koja se kreću od mesta preuzimanja kao neregistrovana do mesta u kome će biti
registrovana,
4) radi sprovođenja propisanog carinskog postupka.
Za vozila iz stava 2. ovog člana izdaju se tablice za privremeno označavanje i potvrda o njihovom
korišćenju sa rokom važenja najduže 15 dana.
Upis u jedinstveni registar vozila, izdavanje saobraćajne dozvole, registarskih tablica i
registracione nalepnice obavlja teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih
poslova, prema mestu prebivališta, odnosno sedišta vlasnika vozila.
Na vozilu u saobraćaju na putu, propisane registarske tablice i registraciona nalepnica moraju
biti postavljane na propisan način.
Registracionu nalepnicu može izdavati i pravno lice koje je ovlašćeno za vršenje tehničkog
pregleda vozila i koje dobije ovlašćenje od Ministarstva unutrašnjih poslova za vršenje tih poslova.
Ukoliko je pravnom licu, do datuma podnošenja zahteva za dobijanje ovlašćenja za izdavanje
registracionih nalepnica, oduzimano ovlašćenje za izdavanje registracionih nalepnica više od dva puta
za poslednjih 10 godina, ovlašćenje se neće izdati.
Registraciju motornih, odnosno priključnih vojnih vozila obavlja ministarstvo nadležno za
poslove odbrane i za registrovana vozila izdaje registarske tablice.
Registraciona nalepnica se izdaje sa rokom važenja od jedne godine.
Izuzetno od odredbi stava 8. ovog člana, na zahtev vlasnika ili korisnika, registraciona nalepnica
se izdaje na kraći vremenski period koji ne može biti kraći od jednog meseca za:
1) vozilo od istorijskog značaja (oldtajmere) i
2) motorna ili priključna vozila koja nisu prvenstveno namenjena za učestvovanje u saobraćaju.
Ministar unutrašnjih poslova bliže određuje sadržinu i način vođenja jedinstvenog registra vozila,
uslove za upis vozila u registar, način i uslove za izdavanje saobraćajne dozvole, registarskih tablica i
registracione nalepnice i sadržaj, izgled i tehničke karakteristike saobraćajne dozvole, registarskih
tablica i registracione nalepnice, način postavljanja registarskih tablica, registracione nalepnice, a za
vozila Vojske Srbije ministar nadležan za poslove odbrane.
Kad upravlja vozilom vozač mora imati kod sebe saobraćajnu dozvolu i dužan je da je pokaže na
zahtev ovlašćenog lica.
U saobraćaju na putu ne smeju učestvovati vozila koja su isključena iz saobraćaja u skladu sa
odredbama ovog zakona.
Bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje izdaje registracione nalepnice propisuje
ministar unutrašnjih poslova.
Pravno lice koje izdaje registracione nalepnice dužno je da to radi savesno i na propisan način.
------------------------------------------------Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila ("Službeni glasnik RS", broj 69/2010, 101/2010, 53/2011,
22/2012, 121/2012 i 42/2014), određuje da se za vozilo koje je upisano u jedinstveni registar vozila, izdaje se
registraciona nalepnica. Registraciona nalepnica se postavlja na motorno vozilo sa vetrobranskim staklom, sa
unutrašnje strane, na desnom donjem delu vetrobranskog stakla. Registraciona nalepnica se postavlja na moped i
laki tricikl na ravni deo vozila kod uređaja za osvetljavanje, a na motocikl, teški tricikl, laki četvorocikl i teški
četvorocikl spolja na vetrobransko staklo (ako ga ima) ili na ravnom delu vozila kod uređaja za osvetljavanje. Na
priključno vozilo i priključnom vozilu za traktor, registraciona nalepnica se postavlja spolja, na levoj polovini zadnje
strane na vidnom mestu. Na traktorima i radnim mašinama sa kabinom, registraciona nalepnica postavlja se sa
116
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
unutrašnje strane na desnom donjem delu vetrobranskog stakla. Na traktorima i radnim mašinama bez kabine,
registraciona nalepnica postavlja se na levoj polovini zadnje strane na vidnom mestu. Na motokultivatorima,
registraciona nalepnica postavlja se na levoj polovini zadnje strane priključnog vozila koje vuče motokultivator na
vidnom mestu. Ako je saobraćajna dozvola ili registraciona nalepnica dotrajala ili oštećena, vlasnik vozila podnosi
organu koji je izvršio registraciju vozila zahtev za izdavanje nove saobraćajne dozvole odnosno registracione
nalepnice, a dotrajala saobraćajna dozvola odnosno registraciona nalepnica oduzima se i uništava. Zahtev za
izdavanje registracione nalepnice može da podnese i evidentirani korisnik vozila. Saobraćajna dozvola se smatra
važećom samo kada je registraciona nalepnica postavljena na vozilo. Registraciona nalepnica je pravougaonog
oblika, dimenzije 80 x 60 mm sa samolepljivim kontrolnim odsečkom. Registraciona nalepnica sadrži: u gornjem
levom uglu, na plavom polju, oznaku Republike Srbije “SRB”, u prvom redu nalazi se tekst: “Republika Srbija”
ispisan srpskim jezikom, ćiriličkim pismom, a u drugom redu nalazi se tekst: “Ministarstvo unutrašnjih poslova”
ispisan srpskim jezikom, ćiriličkim pismom, prostor u koji se upisuje oznaka registarskog područja, utisnut crveni
štit na kome je beli krst izmeñu četiri ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta, registarski broj vozila,
datum isteka važenja registracije, naziv: “registraciona nalepnica” ispisan srpskim jezikom, ćiriličnim pismom i
kontrolni broj. Oznaka registarskog područja na nalepnici ispisuje se i na ćiriličnom pismu ispod utisnutog crvenog
štita.
Registraciona nalepnica je pravougaonog oblika, sa radijusom (polukrugom) sa jedne kraće stranice,
dimenzije 40 x 50 mm i samolepljivim kontrolnim odsečkom i sadrži: u upisanom krugu dimenzije 40 mm, u
središnom delu na plavom polju, oznaku Republike Srbije “SRB”, iznad lučno ispisan skraćeni naziv Ministarstva
unutrašnjih poslova “MUP”, ćiriličkim pismom, a po obodu kruga (sa unutrašnje strane) su ispisani brojevi meseca
(od 1 do 12) a u unutrašnjem polju godine (po dve zaredom). Ispod kruga upisan je naziv: “registraciona
nalepnica” ispisan srpskim jezikom, ćiriličkim pismom i kontrolni broj.
Na putničkom automobilu nalepnica se lepi na unutrašnji deo šofersajbne, naspram suvozača, dole u uglu.
Nalepnica se odlepljuje sa papira sa spoljne strane (uhvati se noktom za jedan ćošak i samo se odlepi, kao sličica
za album), ne razdvaja se gde je perforacija, jer će se oštetiti. Imate jedan pokušaj da pravilno zalepite na staklo,
jer se prilikom skidanja nalepnica cepa i ako ste je ukrivo zalepili bolje je neka tako i ostane.
Vozač prijavljuje nestanak saobraćajne dozvole, odnosno registracione nalepnice organu nadležnom za
registraciju vozila na čijem je području primetio nestanak. Ako je saobraćajna dozvola, odnosno registraciona
nalepnica nestala van područja na kome je vozilo registrovano, organ nadležan za registraciju vozila kome je
prijavljen nestanak izdaće vozaču potvrdu o prijavi nestanka saobraćajne dozvole, odnosno registracione nalepnice.
Potvrda zamenjuje saobraćajnu dozvolu dok ne bude izdata nova saobraćajna dozvola, odnosno registraciona
nalepnica a najduže 30 dana od dana izdavanja potvrde. U potvrdu o prijavi nestanka saobraćajne dozvole odnosno
registracione nalepnice unose se sledeći podaci: registarska oznaka vozila, vrsta, marka i tip vozila, broj šasije i
prezime i ime, odnosno naziv vlasnika vozila. Organ nadležan za registraciju vozila koji je izdao potvrdu obavestiće
o tome organ koji je izvršio registraciju vozila. Zahtev za izdavanje nove, umesto nestale, saobraćajne dozvole
117
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
odnosno registracione nalepnice, vlasnik vozila podnosi organu koji je izvršio registraciju vozila. Ako je saobraćajna
dozvola ili registraciona nalepnica dotrajala ili oštećena, vlasnik vozila podnosi organu koji je izvršio registraciju
vozila zahtev za izdavanje nove saobraćajne dozvole odnosno registracione nalepnice, a dotrajala saobraćajna
dozvola odnosno registraciona nalepnica oduzima se i uništava. Prilikom izdavanja nove saobraćajne dozvole, u
rubriku “Napomena - Duplikat” upisuje se datum izdavanja nove dozvole. Vlasniku vozila čije je vozilo privremeno
registrovano izdaje se potvrda o privremenoj registraciji vozila. Obrazac potvrde o privremenoj registraciji vozila,
na prednjoj strani, sadrži: Mali grb Republike Srbije ispisan na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, meñunarodnu
oznaku “SRB”, a ispod toga, naziv: “POTVRDA O PRIVREMENOJ REGISTRACIJI VOZILA” ispisan na srpskom jeziku,
ćiriličkim pismom; privremeni registarski broj, datum izdavanja, rok važenja privremene registracije i mesto za
potpis i pečat. Na poleđini obrasca, nalaze se rubrike sa tekstom: “Vrsta vozila”, “Marka”, “Tip i model”, “Boja
vozila”, “Broj šasije”, “Godina proizvodnje”, “Radna zapremina”, “Snaga motora”, “Masa vozila”, “Nosivost”, “Broj
sedišta”, “Broj mesta stajanja”, “Broj osovina (za priključna)”, “Prezime, ime, naziv vlasnika”, “Prezime, ime, naziv
korisnika” i “Prebivalište, sedište korisnika” ispisanim na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom. Potvrda o privremenoj
registraciji vozila je sive boje. U potvrdu o privremenoj registraciji vozila podaci se unose pisaćom mašinom ili
drugim tehničkim sredstvima za pisanje.
Zahtev za izdavanje registracione nalepnice za vozilo koje je upisano u jedinstveni registar vozila i za koje je
izdata saobraćajna dozvola, podnosi vlasnik ili evidentirani korisnik vozila najranije 30 dana pre isteka važenja
registracione nalepnice. Ako se zahtev za izdavanje registracione nalepnice ne podnese ni u roku od 30 dana od
dana isteka roka važenja prethodno izdate registracione nalepnice, vozilo se prebacuje iz evidencije aktivnih vozila
u jedinstvenom registru u evidenciju pasivnog fonda vozila, a registarske tablice se oduzimaju. MUP može ovlastiti
preduzeće koje vrši tehnički pregled vozila, na njegov zahtev, da izdaje registracione nalepnice za vozila koja su
upisana u jedinstveni registar vozila, ako to preduzeće ispunjava određene uslove koji su zakonom propisani. To
znači da se za produženje važenja registracije vozila neće više morati ići u MUP, već će se to završavati prilikom
tehničkog pregleda. Registraciona nalepnica se postavlja na motorno vozilo sa vetrobranskim staklom, sa
unutrašnje strane, na desnom donjem delu vetrobranskog stakla. Kad je u pitanju motocikl, postavlja se spolja na
vetrobransko staklo (ako ga ima) ili na ravnom delu vozila kod uređaja za osvetljavanje, a na priključno vozilo,
spolja na levoj polovini zadnje strane na vidnom mestu.
Član 269.
Izuzetno u saobraćaju na putu može da učestvuje registrovano vozilo nakon isteka roka važenja
registracione nalepnice, radi odlaska na tehnički pregled, opravku, odnosno ispitivanje, ako je
označeno tablicama za privremeno označavanje i ako mu je izdata potvrda o njihovom korišćenju.
Tablice za privremeno označavanje i potvrdu o njihovom korišćenju izdaje teritorijalno nadležna
organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno pravno lice koje dobije ovlašćenje od
teritorijalno nadležne organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova. Ako je pravnom licu, do
datuma podnošenja zahteva za dobijanje ovlašćenja za izdavanje tablica za privremeno označavanje i
potvrda o njihovom korišćenju, oduzimano to ovlašćenje više od dva puta za poslednjih 10 godina,
ovlašćenje se neće izdati.
Ministar unutrašnjih poslova bliže određuje sadržinu i način vođenja evidencija o izdatim
tablicama za privremeno označavanje i potvrdama o njihovom korišćenju, načinu i uslovima za
izdavanje, sadržaju, izgledu, tehničkim karakteristikama, načinu postavljanja tablica za privremeno
označavanje i uslovima koje mora da ispunjava pravno lice iz stava 2. ovog člana.
Pravno lice koje izdaje tablice za privremeno označavanje i potvrde o njihovom korišćenju dužno
je da to radi na propisan način.
Vozač kome su izdate registarske tablice za privremeno označavanje i potvrda o njihovom
korišćenju, mora označiti, na propisan način, vozilo tim tablicama i mora imati kod sebe potvrdu koju je
dužan da pokaže na zahtev ovlašćenog lica, kao i da se kreće relacijom i u vreme označeno u potvrdi.
Član 270.
Motorno, odnosno priključno vozilo upisuje se u jedinstveni registar vozila i izdaje se saobraćajna
dozvola i registarske tablice, na zahtev vlasnika ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da postoje dokazi o poreklu i vlasništvu vozila u pisanoj formi, kao i izmirenim propisanim
troškovima za registraciju vozila, kao i poreske i carinske obaveze za to vozilo,
2) da je na tehničkom pregledu utvrđeno da je vozilo tehnički ispravno, odnosno da je izdato
uverenje o ispitivanju pojedinačno proizvedenog ili prepravljenog vozila kojim se utvrđuje da vozilo
ispunjava propisane uslove.
Za motorno i priključno vozilo upisano u jedinstven registar vozila izdaje se, na zahtev vlasnika,
odnosno korisnika vozila, registraciona nalepnica ako su ispunjeni sledeći uslovi:
118
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
1) da je na tehničkom pregledu utvrđeno da je vozilo tehnički ispravno, odnosno da je izdato
uverenje o ispitivanju pojedinačno proizvedenog ili prepravljenog vozila kojim se utvrđuje da vozilo
ispunjava propisane uslove,
2) da su priloženi dokazi o obaveznom osiguranju vozila,
3) da su izmireni propisani troškovi za izdavanje registracione nalepnice.
Teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova neće registrovati
vozilo, odnosno izdati registracionu nalepnicu, ukoliko ima saznanja da fizičko lice (osim
preduzetnika), podnosilac zahteva za registraciju, odnosno izdavanje registracione nalepnice, nije
izmirilo sve novčane obaveze povodom učinjenih prekršaja, odnosno krivičnih dela propisanih ovim
zakonom, ili povodom povrede odredaba lokalnih propisa vezanih za poslove saobraćaja.
Pravno lice koje ima ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih poslova za izdavanje registracione
nalepnice neće izvršiti izdavanje registracione nalepnice, ukoliko ima saznanja da fizičko lice (osim
preduzetnika), podnosilac zahteva za registraciju, odnosno izdavanje registracione nalepnice, nije
izmirilo sve novčane obaveze povodom učinjenih prekršaja, odnosno krivičnih dela propisanih ovim
zakonom.
------------------------------------------------Nije jasna odredba da Teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova neće
registrovati vozilo, odnosno izdati registracionu nalepnicu, ukoliko ima saznanja da fizičko lice (osim preduzetnika),
podnosilac zahteva za registraciju, odnosno izdavanje registracione nalepnice, nije izmirilo sve novčane obaveze
povodom učinjenih prekršaja, odnosno krivičnih dela propisanih ovim zakonom, ili povodom povrede odredaba
lokalnih propisa vezanih za poslove saobraćaja. Isto se odnosi i na Pravno lice koje ima ovlašćenje Ministarstva
unutrašnjih poslova za izdavanje registracione nalepnice. Prvo zašto je preduzetnik izuzet iz ove obaveze i drugo
odakle potiče Pravnom licu ovlašćenje da uteruje dugovanja van sudskih institucija.
Član 271.
Vozilo se registruje na ime vlasnika.
Ako je vozilo svojina više lica, registruje se na ime jednog od vlasnika, prema njihovom
sporazumu.
Ako je vozilo predmet ugovora o finansijskom lizingu, odnosno zakupu, pored podataka o
vlasniku, u saobraćajnu dozvolu biće upisani i podaci o primaocu lizinga odnosno zakupcu.
Član 272.
Motorna i priključna vozila diplomatsko-konzularnih predstavništava i misija stranih država i
predstavništava međunarodnih organizacija u Republici Srbiji i stranaca koji rade u njima, mogu da
učestvuju u saobraćaju samo ako su registrovana u Republici Srbiji.
Vozila stranih predstavništava u Republici Srbiji, i stranaca koji rade u njima, stranaca kojima je
izdato odobrenje za privremeni boravak duži od šest meseci ili za stalno nastanjenje kao i motorna i
priključna vozila državljana Republike Srbije koji se vrate iz inostranstva u cilju stalnog nastanjenja,
mogu da učestvuju u saobraćaju samo ako su registrovana u Republici Srbiji.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana ova vozila mogu učestvovati u saobraćaju iako su registrovana
u inostranstvu, a najduže tri meseca od dana ulaska vozila u Republiku Srbiju. Rok za vozila koja su
vlasništvo stranaca kojima je izdato odobrenje za privremeni boravak duži od šest meseci ili za stalno
nastanjenje, počinje teći nakon dobijanja ovog statusa.
------------------------------------------------Nije nam jasno, ko će i na koji način proveriti i sprovesti odredbu po kojoj vozila državljana Republike Srbije
koji se vrate iz inostranstva u cilju stalnog nastanjenja, mogu da učestvuju u saobraćaju samo ako su registrovana
u Republici Srbiji. Kako, nadležni organ dokazuje da se naš državljanin vratio iz inostranstva u cilju nastanjenja u
Republici Srbiji. Besmislena je i odredba po kojoj vozila registrovana u inostranstvu (državljana Republike Srbije),
mogu učestvovati u saobraćaju najduže tri meseca od dana ulaska vozila u Republiku Srbiju.
Član 273.
Vozilom registrovanim u inostranstvu na putevima u Republici Srbiji, ne mogu upravljati lica koja
imaju stalno prebivalište u Republici Srbiji.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ovim vozilima mogu upravljati lica koja imaju stalno prebivalište
u Republici Srbiji, ukoliko imaju odobreno privremeno boravište u inostranstvu do šest meseci kao i
njihovi članovi uže porodice ili lica koja upravljaju "rent-a-car" vozilima.
------------------------------------------------Ovde imamo sličnu situaciju kao i u prethodnom članu. Prosto se moramo upitati da li je ovo zakon koji se
bavi regulisanjem ponašanja učesnika u saobraćaja sa aspekta bezbednosti saobraćaja ili je je isti ostatak relikvije
119
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
naše socijalističke prošlosti u kojoj se i kroz Zakon o saobraćaju štitila naša auto industrija. Jedino nije jasno po
čemu su članovi ''uže porodice'' lica koja imaju stalno prebivalište u Republici Srbiji, ukoliko imaju odobreno
privremeno boravište u inostranstvu do šest meseci i lica koja upravljaju "rent-a-car" vozilima povlašćeni
privelegijom mogućnošću upravljanja vozilom koje je registrovano u inostranstvu i kakve to veze ima sa
bezbednošu u saobraćaju. Valjda je primat na tome da je vozilo tehnički ispravno i na osnovu toga zakonski
registrovano, a ne u tome koji državljanin njime upravlja.
Član 274.
Vlasnik, odnosno korisnik registrovanog vozila, ako u roku od 30 dana od dana isteka važenja
registracione nalepnice ne podnese zahtev za izdavanje nove registracione nalepnice, dužan je da vrati
registarske tablice organu koji je iste izdao.
Vlasnik, odnosno korisnik vozila dužan je da u roku od 15 dana odjavi vozilo ako je uništeno ili
otpisano ili da prijavi promenu bilo kog podatka koji se upisuje u saobraćajnu dozvolu.
Pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje nije vlasnik vozila, ne sme u saobraćaju na
putu koristiti vozilo koje je predmet finansijskog lizinga, odnosno zakupa, pre nego što se podatak o
korišćenju ne upiše u saobraćajnu dozvolu u skladu sa odredbama člana 271. stav 3. ovog zakona.
2. Registarske tablice
Član 275.
Za vozila koja se registruju izdaje se jedna od sledećih vrsta registarskih tablica:
1) registarske tablice za motorna vozila, osim za motocikle, mopede, lake i teške tricikle, lake
četvorocikle, traktore, radne mašine i motokultivatore,
2) registarske tablice za motocikle, teške tricikle,
3) registarske tablice za mopede, lake tricikle i lake četvorocikle,
4) registarske tablice za motokultivatore,
5) registarske tablice za traktore i radne mašine,
6) registarske tablice za priključna vozila,
7) registarske tablice priključnog vozila za traktor,
8) registarske tablice za motorna i priključna vozila diplomatsko-konzularnih predstavništava i
misija stranih država i predstavništava međunarodnih organizacija u Srbiji i njihovog osoblja,
9) registarske tablice za motorna i priključna vozila Vojske Srbije,
10) registarske tablice za privremeno registrovana motorna i priključna vozila,
11) privremene registarske tablice za vozila koja se odvoze iz Republike Srbije,
12) registarske tablice za motorna i priključna vozila organa unutrašnjih poslova,
13) registarske tablice za motorna i priključna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u
pogledu dimenzija (dužina, širina, visina), odnosno čija je najveća dozvoljena masa veća od
dozvoljene, odnosno čije osovinsko opterećenje sopstvene mase je veće od dozvoljenog opterećenja.
Sve vrste registarskih tablica iz stava 1. ovog člana jednoobrazne su na celoj teritoriji Republike
Srbije.62
Član 276.
U slučaju gubitka ili nestanka registarske tablice, odnosno registracione nalepnice, vlasnik,
odnosno vozač je dužan da odmah o tome obavesti najbližu organizacionu jedinicu Ministarstva
unutrašnjih poslova.
U slučaju da je do gubitka ili nestanka registarske tablice, odnosno registracione nalepnice došlo
van mesta u kojem je vozilo registrovano, teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva
unutrašnjih poslova izdaće na zahtev vlasnika, odnosno korisnika vozila potvrdu o izgubljenoj
registarskoj tablici i tablice za privremeno označavanje i potvrdu o njihovom korišćenju u kojoj će biti
određena maršruta, koja važi do dolaska u mesto u kojem je vozilo registrovano.
U slučaju da su izgubljene ili nestale registarske tablice za vozilo registrovano u inostranstvu,
teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova izdaće na zahtev
vlasnika, odnosno korisnika vozila potvrdu o izgubljenoj registarskoj tablici, privremene registarske
tablice za vozila koja se odvoze iz Republike Srbije i potvrdu o privremenoj registraciji vozila koja se
odvoze iz Republike Srbije koja daje pravo korišćenja vozila na putu i može da važi najviše 15 dana.
62
Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila ("Sl. glasnik RS", br. 69/2010, 101/2010, 53/2011, 22/2012,
121/2012 i 42/2014).
120
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Tablice za privremeno označavanje i potvrda o njihovom korišćenju važe samo na teritoriji
Republike Srbije, ne mogu se dobiti dva ili više puta za redom, osim u slučaju njihovog gubitka ili
nestanka u roku za koje su izdati, i moraju se predati teritorijalno nadležnoj organizacionoj jedinici
Ministarstva unutrašnjih poslova kod koje se vozilo vodi u evidenciji, a najkasnije u roku od sedam
dana od isteka roka važenja potvrde o korišćenju.
------------------------------------------------Registarske tablice su deo koji je najviše na udaru, lako dostupan i nezaštićen. Svaki vozač ih za manje od
minuta može izvaditi iz okvira, često stradaju u slučaju sudara, ali i prilikom parkiranja, lako se mogu izgrebati ili
na bilo koji način oštetiti tako da im se oznake ne vide. Krivac može biti sam vlasnik vozila, ali i bilo ko drugi. Sve
su ovo situacije iz realnog života, a opet je neverovatno kakve sve probleme i stresove može imati vlasnik
automobila ukoliko mora da zameni registarsku tablicu. Cene novih tablica su prilično visoke za današnje
ekonomske prilike u zemlji, a šta god da se desi, pa makar i da nema veze sa vlasnikom vozila, on sam mora da
plati njihvu zamenu. Novu tablicu, novu saobraćajnu dozvolu, novu nalepnicu i brojne obavezne takse onaj ko
tablicu izgubi ili je ošteti, makar i ne svojom krivicom, moraće da plati. Ista je sitaucija i sa registracionim
nalepnicama ako se ne zalepe valjano ''iz prve'' ili se oštete na neki drugi način. U takvoj situaciji uz neplanirane
troškove mora se računati i na pravu noćnu moru od birokratije i pisanja izjava kako je uopšte došlo do oštećenja
ili gubitka ovih delova. U takvim situacijama bilo bi logično da postoji i osiguranje tablica i nalepnica. Međutim, kod
nas samo u teoriji ovi obavezni delovi vozila mogu da se osiguraju. Praksa pokazuje da čak ni kasko osiguranje ne
pokriva troškove tablica i nalepnica uprkos njihovoj ''ranjivosti''. Uz zahtev za zamenu zbog dotrajalosti, oštećenja
jedne ili obe tablice, potreban je i dokaz o uplati republičke administrativne takse, naknade za registarske tablice, i
naknade za registracionu nalepnicu. Uz sve ovo mora se podneti i potvrda o prijavi nestanka tablica odnosno izjavu
o razlozima i okolnostima pod kojima je ona oštećena. Ovde sleduje i plaćanje nove saobraćajne dozvole sa
taksama. Tu se nameće i jedno prilično logično pitanje - zašto je na naličju novih saobraćajnih dozvolazabeležena
registraciona oznaka kada dozvole imaju čip? Da je sve u čipu, u slučaju nestanka tablica ne bi morala da se vadi i
nova saobraćajna dozvola, već bi se oznake sa novih tablica jed-nostavno unele u taj čip.Tako bi se uštedeo novac,
a i preskupe nove saobraćajne dozvole dobile bi pravi smisao. Slično je i kada je registraciona nalepnica dotrajala
ili oštećena. Obaveza vlasnika vozila je da podnese zahtev za promenu i to organu koji je izvršio registraciju. Uz
ovaj zahtev neophodno je podneti i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi i dokaz o uplati naknade za nalelnicu.
Uz to je potrebna i pisana izjava o razlozima i okolnostima nestanka ili oštećenja nalepnice.
3. Privremena registracija
Član 277.
Privremeno se registruju motorna i priključna vozila koja su privremeno uvezena iz inostranstva
ili nabavljena u Republici Srbiji radi izvoženja u inostranstvo, motorna i priključna vozila koja se
koriste na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji ili ugovora o zakupu zaključenog između domaćeg i
stranog prevoznika, kao i motorna i priključna vozila radi učešća na sajmovima i sportskim
takmičenjima.
Na putevima Republike Srbije ne može u saobraćaju učestvovati vozilo sa stranim registarskim
tablicama na kojima oznake i broj nisu u skladu sa odredbama ratifikovanih međunarodnih ugovora, a
takvo vozilo mora se privremeno registrovati i označiti registarskim tablicama za vozila koja se odvoze
iz Republike Srbije.
Privremena registracija vozila vrši se najviše na period od jedne godine, prema odobrenju
nadležnog carinskog organa o privremenom uvozu, uz ispunjenje uslova za upis vozila u jedinstveni
registar vozila i izdavanje registracione nalepnice.
Za privremeno registrovana vozila izdaju se registarske tablice za privremeno registrovana
motorna i priključna vozila, potvrda o privremenoj registraciji sa rokom važenja iz stava 3. ovog člana.
Pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice, ne sme u saobraćaju na putu koristiti vozilo
registrovano u inostranstvu, pre nego što se vozilo privremeno registruje u skladu sa stavom 1. ovog
člana.
XVIII. POSEBNE MERE I OVLAŠĆENJA
1. Opšte odredbe
Član 278.
Posebne mere i ovlašćenja preduzimaju se radi sprečavanja ugrožavanja bezbednosti učesnika u
saobraćaju, odnosno omogućavanja odvijanja saobraćaja.
Posebne mere, odnosno ovlašćenja iz stava 1. ovog člana su:
1) isključenje vozača iz saobraćaja,
2) zadržavanje vozača,
121
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
3) upućivanje vozača na kontrolni lekarski pregled,
4) utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci kod učesnika u saobraćaju,
5) zaustavljanje, odnosno upućivanje radi zaustavljanja vozila na bezbednom mestu ili
uključivanja na put za tu vrstu ili kategoriju vozila,
6) isključenje vozila iz saobraćaja,
7) nalaganje mera radi otklanjanja, odnosno sprečavanja nastanka opasnosti na putu,
8) snimanje saobraćaja i učesnika u saobraćaju korišćenjem odgovarajućih sredstava kao i
dokumentovanje prekršaja i drugih delikta u saobraćaju,
9) privremeno oduzimanje predmeta prekršaja,
10) oduzimanje obrasca strane vozačke dozvole kada vozač poseduje više od jedne vozačke
dozvole,
11) upućivanje na kontrolni tehnički pregled vozila,
12) uklanjanje, odnosno premeštanje vozila, kao i postavljanje uređaja kojima se sprečava
odvoženje vozila,
13) merenje osovinskog opterećenja vozila i ukupne mase vozila.
Mere i ovlašćenja iz stava 2. tač. 1), 4), 5), 6), 9), 10), 11) i 12) ovog člana nalaže i preduzima
policijski službenik prilikom kontrole saobraćaja, mere i ovlašćenja iz stava 2. tač. 2), 3), 7) i 8) ovog
člana nalaže i preduzima teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova
ili drugi organ ovlašćen ovim zakonom. Mere iz stava 2. tačka 13) ovog člana nalažu i preduzimaju
policijski službenik prilikom kontrole saobraćaja, odnosno ovlašćeno lice ministarstva nadležnog za
saobraćaj.
Izuzetno mere i ovlašćenja iz stava 2. tačka 12) ovog člana mogu se poveriti ovlašćenom
pravnom licu ili preduzetniku kojem je aktom nadležnog državnog organa poverena delatnost
organizacije funkcionisanja, upravljanja i održavanja javnih parkirališta.
Posebne mere i ovlašćenja iz ove glave, koje se odnose na vozača, shodno se primenjuju na
instruktora vožnje, na lice koje nadzire vozača sa probnom vozačkom dozvolom, kandidata za vozača i
ispitivača na praktičnom delu vozačkog ispita.
Ministar unutrašnjih poslova će propisati način, postupak i sredstva sprovođenja kao i vođenje
obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja.63
Bliže propise o posebnim merama bezbednosti vojnih učesnika u saobraćaju donosi ministar
nadležan za poslove odbrane.
------------------------------------------------Pravilnikom o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju
obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja,64 ministar unutrašnjih poslova propisao je način
vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima, kao i način, postupak i sredstva sprovođenja i
vođenje obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja. Donošenjem Pravilnika ministar je realizovao
svoja ovlašćenja za donošenje ovih propisa na osnovu člana 2. stav 5. i člana 278. stav 6. Zakona o bezbednosti
saobraćaja na putevima.65 Pravilnikom je bliže uređena kontrola i neposredno regulisanje saobraćaja koje vrši
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) - Uprava saobraćajne policije i područne policijske uprave, a izuzetno i
drugi organi i subjekti (vojni organi, patrole građana, školske saobraćajne patrole, druga lica ovlašćena Zakonom).
Takođe, bliže je uređeno sprovođenje i evidentiranje posebnih mera i ovlašćenja na sprečavanju ugrožavanja
bezbednosti učesnika u saobraćaju, odnosno omogućavanje odvijanja saobraćaja (isključenje iz saobraćaja vozača i
vozila, zadržavanje vozača i njihovo upućivanje na kontrolni lekarski pregled, utvrđivanje prisustva alkohola i
psihoaktivnih supstanci kod učesnika u saobraćaju, snimanje saobraćaja i dokumentovanje prekršaja i drugo).
Pravilinik karakterišu dve vrste normi, i to: a) norme koje predstavljaju razradu rešenja iz Zakona i relevantne su
za učesnike u saobraćaju jer se odnose na njih ili ih oni primenjuju; b) norme koje se prevashodno odnose na
način postupanja policije u saobraćaju (saobraćajnih i drugih policajaca) i koje u suštini predstavljaju uputstvo za
postupanje, odnosno "pravila službe" ili "pravila struke". Učesnici u saobraćaju mogu očekivati da im policijski
službenici pružaju pomoć u saobraćaju, kao i drugu pomoć u granicama svojih mogućnosti i ovlašćenja. Takođe,
63
Pravilnik o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih
evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja ("Sl. glasnik RS", br. 69/2010, 78/2011, 31/2013 i 37/2013 ispr.)
64
("Sl. glasnik RS", br. 69/2010, stupio na snagu 2.10.2010. godine).
65
("Sl. glasnik RS", br. 41/2009 i 51/2010 ).
122
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
učesnicima u saobraćaju policijski službenici moraju se obraćati pristojno i ozbiljnim tonom i na jasan i razumljiv
način saopštavati im razloge zbog kojih im se obraćaju. Zbog predstavljanja i prepoznatljivosti policijskih
službenika, oni kontrolu nad vozačima i neposredno regulisanje saobraćaja vrše u uniformi i, po pravilu, u
svetloodbojnim (reflektujućim) prslucima sa natpisom "POLICIJA", a samo izuzetno u građanskim odelima.
Pravilnikom je uređena kontrola saobraćaja na putevima i razrađeno je rešenja iz Zakona prema kome nadležna
organizaciona jedinica MUP-a za bezbednost saobraćaja može odustati od zahteva za pokretanje prekršajnog
postupka, pored ostalog, i na inicijativu učinioca prekršaja. Ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi za ovo (postupanje
u cilju zaštite bezbednosti, odnosno zaštite i spasavanja života, zdravlja ili imovine), učinilac prekršaja inicijativu
može podneti Upravi saobraćajne policije u sedištu Direkcije policije. Učesnik u saobraćaju može očekivati da ga
policijski službenici u što manjoj meri ometaju prilikom kontrole saobraćaja i, razume se, da ga pozdrave rukom i
rečima i saopšte mu razlog zaustavljanja. Pri tome, ne sme da napušta vozilo, ali mu to može biti dozvoljeno ako je
potrebno radi efikasnijeg vršenja kontrole. Dužan je da pokaže na uvid tražena dokumenta, a u saobraćaj se može
uključiti tek kada mu policijski službenik to odobri. Prema njemu policijski službenik mora postupati sa dužnom
pažnjom i poštovanjem, ne dovodeći ga u neprimeren položaj i ne izlažući ga nepovoljnim atmosferskim prilikama,
a može mu i omogućiti da sedi u službenom vozilu. Prilikom kontrole vozača i drugih učesnika u saobraćaju, na
zahtev policijskog službenika, ovaj mu pokazati na uvid vozačku dozvolu, ličnu kartu ili drugu ispravu koja može
poslužiti za utvrđivanje identiteta, tahografski uložak, uverenje o ispravnosti prepravljenog vozila, odnosno potvrdu
o ispravnosti prepravljenog vozila na pogon na gas. U skladu sa Zakonom, dužan je da se podvrgne ispitivanju
odgovarajućim sredstvima (alkometar, droga test i dr), ili da pođe u najbližu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu
radi podvrgavanja stručnom pregledu. Ukoliko osporava količinu alkohola izmerenu na licu mesta može podneti
zahtev da na sopstveni trošak bude podvrgnut analizi krvi, krvi i urina ili drugih telesnih materija. Ovaj zahtev
mora da sadrži njegovo ime i prezime, datum i vreme vršenja kontrole, njegov potpis i potpis policijskog
službenika. U postupku kontrole vozila vozač je dužan da pruži na uvid saobraćajnu dozvolu, odnosno potvrdu o
privremenoj registraciji. Prilikom vršenja kontrole ispravnosti vozila i tereta, vozač može zahtevati da mu policijski
službenik izda potvrdu o vremenu za koje je vozilo bilo zadržano - ukoliko je zadržavanje trajalo duže od 30
minuta. Ova potvrda sadrži najmanje: naziv organa koji je izdao, ime i prezime vozača, registarski broj vozila,
datum i vreme trajanja kontrole (od-do), mesto kontrole, ime, prezime, broj službene značke i potpis policijskog
službenika. Posle izvršene kontrole ispravnosti tahografa u vozilu, vozač ima pravo da zahteva od policijskog
službenika da mu izda propisanu potvrdu o tome. Potvrda sadrži najmanje: naziv organa koji je izdao, pravni osnov
za njeno izdavanje, ime i prezime vozača, registarski broj vozila, datum i vreme trajanja kontrole (od-do), mesto
kontrole, broj službene značke, ime, prezime i potpis policijskog službenika. Detaljno je uređeno i postupanje
prema strancima koji učesvuju u saobraćaju, a posebno i postupanje prema licima koja uživaju diplomatski
imunitet. Pored ostalog, predviđena je mogućnost da se strancima privremeno oduzime putna ili druga isprava za
prelazak državne granice i iz određenih razloga zadrži do pet dana. U cilju zaštite lica koja uživaju diplomatski
imunitet, uređen je postupak zaustavljanja i kontrole motornih i priključnih vozila diplomatsko-konzularnih
predstavništava, vozila misija stranih država i predstavništava međunarodnih organizacija u Republici Srbiji. Pored
ostalog, policijski službenici su obavezani da se sa posebnom pažnjom odnose prema svakom šefu diplomatske
misije, misije strane države ili međunarodne organizacije. Ukoliko se lice koje je izvršilo prekršaj pozove na
diplomatski imunitet, policijski službenik će zatražiti na uvid diplomatsku ličnu kartu ili diplomatski pasoš i u što
kraćem vremenu uzeti mu osnovne podatke, a prilikom stavljanja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka
obavezno u zahtev uneti podatak o diplomatskom imunitetu. Policijski službenik može da isključi iz saobraćaja
diplomatskog predstavnika koji je pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci ili umora, ali ne može da
primenjuje bilo kakve mere (alko-test, droga-test, prinudno vađenje krvi i dr), a o takvom slučaju mora odmah da
zatraži stav o daljem postupanju od nadležnog starešine.
Policijski službenik kontrolom vanrednog prevoza, utvrđuje da li: a) prevoznik poseduje dozvolu za
obavljanje vanrednog prevoza, odnosno saglasnost MUP-a povodom prevoza; b) se vanredni prevoz obavlja u
skladu sa dozvolom, tj. određenom trasom, vozilima, i prema ostalim utvrđenim obavezama; c) prevoznik poseduje
potrebnu dokumentaciju o vozilu, vozačima i pratiocima; d) je teret propisno smešten, učvršćen, obeležen i po
karakteristikama upodobljen izdatoj dozvoli; e) su vozila sa teretom i prateća vozila obeležena propisanom
oznakom, gabaritnim, rotacionim ili trepćućim svetlima; f) vozači i vozila ispunjavaju opšte uslove za učešće u
saobraćaju; g) se iza vozila koje vrši vanredni prevoz formira kolona drugih vozila, i da li vođa pratnje vanrednog
prevoza na pogodnom mestu zaustavlja vanredni prevoz i propušta kolonu vozila. Ukoliko je dozvolom određeno da
pratnju vanrednog prevoza vrše policijski službenici, utvrđene nepravilnosti i nedostaci otklanjaju se pre
započinjanja vanrednog prevoza, a u toku prevoza vođa pratnje će u slučaju kvara vozilo zaustaviti i propisno
označiti, a u slučaju da bezbedno odvijanje vanrednog prevoza ne bude moguće (vremenski uslovi, oštećenje puta i
sl), vanredni prevoz će prekinut i vozilo sa puta skloniti na pogodno mesto. Kontrolom transporta opasnog tereta
123
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
policijski službenik, utvrđuje da li: a) prevoznik poseduje transportnu dokumentaciju - sertifikat za vozilo (ADR), za
vozača (ADR), isprave o prevozu, uputstvo o posebnim merama bezbednosti, odobrenje za prevoz, potvrdu o
osiguranju; b) vozač ispunjava propisane opšte i posebne uslove za upravljanje vozilom kojim se prevozi opasan
teret; c) vozilo ispunjava propisane opšte uslove za učešće u saobraćaju i posebne uslove da se njime prevozi
opasan teret; d) je vozilo propisno opremljeno za učešće u saobraćaju i za prevoz opasnog tereta; e) je vozilo
propisno obeleženo i označeno da se njime prevozi opasan teret; f) vozač upravlja vozilom propisanom brzinom; g)
se transport opasnog tereta vrši dozvoljenom trasom kretanja; h) se vozač zaustavlja ili parkira vozilo na
predviđenim mestima; i) se u kabini vozila pored vozača i suvozača nalaze druga lica; j) se vozač udaljava od
vozila kojim se prevozi opasan teret. Prevoznik je dužan da sprovede i druge mere kojima će obezbediti da se
transportom opasnog tereta: a) ne dovode u opasnost život i zdravlje ljudi, b) ne zagadi životna sredina, c)
sprovedu mere zaštite od udesa i d) druge mere utvrđene zakonom.
Regulisanje saobraćaja na putevima, može biti neposredno, koje policijski službenici vrše u uniformi sa
propisanom dodatnom opremom, a izuzetno može biti i interventno, kada to čine bez propisane dodatne
opreme. Učesnik u saobraćaju ima pravo da očekuje da se policijski službenik ponaša u skladu sa pravilima
saobraćaja i da od njih odstupi samo izuzetno, u skladu sa Zakonom (u slučaju hitne primene zakonom propisanih
ovlašćenja i dr). Kada je potrebno izvršiti regulisanje saobraćaja policijski službenik pre ulaska u raskrsnicu daje
rukom znak - desna ruka podignuta vertikalno sa dlanom otvorene šake usmerenim prema levo (koji znači zabranu
prolaza za sve vozače, osim za one vozače čija se vozila, u času kada policijski službenik podigne ruku, ne mogu na
bezbedan način zaustaviti, a za pešake znači zabranu da prelaze kolovoz) i istovremeno daje zvučni znak - jedan
duži zvižduk (koji znači poziv učesnicima u saobraćaju koji ga čuju da obrate pažnju na policijskog službenika koji
će dati odgovarajući znak) tako da mogu da ga uoče svi učesnici u saobraćaju, da se zaustave i zatim ulazi
najkraćim putem do središta raskrsnice, ili pogodnog mesta gde ga mogu jasno uočiti učesnici u saobraćaju, a
zatim nastavlja sa regulisanjem davanjem odgovarajućih znakova. Interventno regulisanje saobraćaja policijski
službenik neizostavno preduzima u slučaju: a) kada je neophodno da učesnici u saobraćaju bez odlaganja odstupe
od propisanih pravila saobraćaja ili značenja saobraćajnih znakova; b) hitnog sprečavanja ili otklanjanja prekida,
zastoja ili usporenja saobraćaja (saobraćajnog toka); c) vršenja uviđaja u skladu sa odredbama zakona, na mestu deonici puta gde se dogodila saobraćajna nezgoda; d) ostalih situacija koje zahtevaju interventno regulisanje radi
obezbeđivanja veće protočnosti i bezbednosti saobraćaja.
Isključenje vozača iz saobraćaja vrši se u slučajevima iz člana 279. ovog Zakona, sa ciljem da policijski
službenik spreči vozača da produži upravljanje vozilom. Isključenje ne sme biti na mestu na kojem bi vozilo
predstavljalo opasnost za učesnike u saobraćaju ili bi ometalo normalno odvijanje saobraćaja. Vozaču, policijski
službenik mora uručiti potvrdu o izdatom naređenju o isključenju iz saobraćaja, kojim mu se nalaže da vozilo ukloni
sa kolovoza, s tim da sa tog mesta ne sme produžiti vožnju dok traju razlozi zbog kojih je isključen, odnosno do
određenog vremena ili da vozilo odveze na pogodno mesto. Pri tome će policijski službenik sedeti u vozilu, ili će
naložiti vozaču da se vozilom kreće neposredno iza, odnosno ispred službenog vozila do određenog mesta ukoliko
okolnosti slučaja ukazuju da on vožnjom neće ugroziti bezbednost saobraćaja, a može, uz prisustvo vozača i
upravljati njegovim vozilom do određenog mesta. Ukoliko policijski službenik nije u mogućnosti da postupi na
navedeni način, može da izda nalog za premeštanje vozila u skladu sa odredbama člana 282. ovog Zakona.
Zadržavanje vozača predstavlja najtežu meru koja se može primeniti prema vozaču, budući da se ovom
merom ograničava Ustavom utvrđeno pravo kretanja. Mera zadržavanja odrediće se vozaču kod koga je utvrđeno
da je u teškom, veoma teškom ili potpuno alkoholisanom stanju ili pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, do
otrežnjenja, a najduže 12 sati, ili vozaču koji odbije da se podvrgne ispitivanju na prisustvo alkohola, odnosno
psihoaktivnih supstanci. Mera zadržavanja primenjuje se i prema vozaču koji je blago, umereno ili srednje
alkoholisan, ako postoji opasnost da će nastaviti sa upravljanjem vozilom nakon što je isključen iz saobraćaja.
Izražavanjem namere, odnosno postojanjem opasnosti da će vozač nastaviti sa upravljanjem vozilom, u smislu
Pravilnika, smatra se sedanje vozača za točak upravljača i uključivanje motora u rad, odnosno preduzimanje druge
slične radnje kojom pokazuje očiglednu nameru da će nastaviti sa upravljanjem vozilom odnosno da neće postupiti
po naredbi o isključenju iz saobraćaja. Policijski službenik zadržava vozača u službenim prostorijama policije za
zadržavanje ili u za to određenim prostorijama nadležnih organa pravosuđa. Ovakvim pristupom kompletirano je
rešenje o zadržavanju vozača, ali taj pristup ima i svojih slabosti budući da je materija o zadržavanju prevashodno
materija koja se sa gledišta zaštite ljudskih prava mora uređivati zakonom, a što manje podzakonskim aktom.
Upućivanje vozača na kontrolni lekarski pregled može da naloži i preduzme teritorijalno nadležna organizaciona
jedinica MUP-a ili drugi organ ovlašćen Zakonom. Ako policijski službenik posumnja da vozač ili instruktor vožnje
zbog psihičkih smetnji, odnosno nedostataka nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom, o tome će sačiniti
službenu belešku i dostaviti je neposrednom starešini radi provere ove sumnje. U slučaju da se sumnja potvrdi,
zahtev za upućivanje vozača, odnosno instruktora vožnje na kontrolni lekarski pregled dostavlja se navedenoj
124
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
organizacionoj jedinici MUP-a koja vodi vozača u evidenciji, odnosno organu koji je izdao dozvolu za instruktora
vožnje, koji vrše upućivanje. Utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci kod učesnika u saobraćaju
vrši se zbog opravdane sumnje da određeni učesnik u organizmu ima alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci, zbog
čega se podvrgava ispitivanju pomoću odgovarajućih sredstava (alkometar, droga test i dr). Policijski službenik
daje uputstvo o načinu korišćenja ovih sredstava i upozorava na posledice odbijanja podvrgavanju
ispitivanja. Zapisnik o obavljenom ili odbijenom ispitivanju potpisuju učesnik u saobraćaju i policijski službenik.
Ukoliko učesnika nije moguće podvrgnuti ispitivanju, policijski službenik će ga dovesti u zdravstvenu ustanovu na
stručni pregled. Učesnik u saobraćaju, ima pravo da osporava rezultat ispitivanja izvršenog na licu mesta. Ukoliko
učesnik u saobraćaju osporava količinu alkohola izmerenu odgovarajućim sredstvima policijski službenik će mu
omogućiti da na licu mesta podnese pismeni zahtev - u propisani zapisnik (u obrazac "PMO") u kome su utvrđeni
rezultati ispitivanja - da o sopstvenom trošku bude podvrgnut analizi krvi, krvi i urina ili drugih telesnih materija.
Zaustavljanje, odnosno upućivanje radi zaustavljanja vozila na bezbednom mestu ili uključivanja na put za
tu vrstu ili kategoriju vozila je mera koju policijski službenik primenjuje ako zatekne vozilo koje se kreće putem na
kome kretanje te vrste vozila nije dozvoljeno. U tom slučaju izdaće naređenje vozaču da odmah najkraćim putem
napusti taj put, odnosno na autoputu i motoputu na prvom narednom isključenju uz pratnju patrole saobraćajne
policije do najbližeg bezbednog mesta za isključenje vozila sa puta.
Mera za otklanjanje, odnosno sprečavanje nastanka opasnosti na putu u nadležnosti je područne
organizacione jedinice MUP-a. Naredba o tome izdaje se upravljaču puta usmenim rešenjem i izvršava bez
odlaganja. Upravljač puta ima pravo da zahteva i dobije rešenje u pisanom obliku. Ako upravljač puta ne postupi
po naredbi, MUP podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Oduzimanje predmeta prekršaja preduzima se u vršenju nadzora, radi dokumentovanja i dokazivanja
prekršaja i drugih delikata. Oduzimanje predmeta se vrši privremeno, a najduže 24 sata. O privremeno oduzetoj
ispravi policijski službenik izdaje licu potvrdu koja treba da sadrži najmanje sledeće podatke: ime i prezime lica,
JMBG, adresu stana, vrstu i broj isprave, dan, čas i razlog privremenog oduzimanja.
Oduzimanje obrasca strane vozačke dozvole kada vozač poseduje više od jedne vozačke dozvole vrši se na
licu mesta. Ako osim srpske vozač poseduje i inostranu vozačku dozvolu, ona će mu se oduzeti, a ukoliko ima dve
ili više inostranih vozačkih dozvola, oduzeće mu se vozačka dozvola koja je (naj)kasnije izdata. O tome se vozaču
izdaje potvrda u koju se unose podaci o: vozaču, datumu i vremenu oduzimanja, serijski broj i podatak o državi i
organu koji je izdao vozačku dozvolu. Oduzeta vozačka dozvola se od strane područne policijske uprave, bez
odlaganja, dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici u sedištu MUP-a, radi dostavljanja Ministarstvu spoljnih
poslova.
Upućivanje vozila na kontrolni tehnički pregled vrši se u slučaju sumnje da je na vozilu tehnički neispravan
uređaj za upravljanje ili uređaj za zaustavljanje, odnosno da su drugi uređaji i oprema neispravni u tolikoj meri da
mogu ugroziti bezbednost saobraćaja i životnu sredinu. U ovom slučaju policijski službenik izdaje pismeni nalog za
upućivanje vozila na kontrolni tehnički pregled i pod njegovim nadzorom vozač odvozi vozilo do privrednog društva
ovlašćenog za vršenje tehničkog pregleda.
Uklanjanje, odnosno premeštanje vozila, kao i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila vrši
se na osnovu naloga policijskog službenika koji u kontroli saobraćaja zatekne vozilo parkirano ili zaustavljeno
suprotno odredbama Zakona. Ukoliko vozač nije na licu mesta, policijski službenik donosi rešenje u pisanoj formi,
kojim nalaže uklanjanje vozila. Uklanjanje, odnosno blokiranje vozila uvek se mora prekinuti ako se vozač pojavi
na licu mesta i prihvati da ukloni vozilo. Štetu nastalu na vozilu za vreme uklanjanja, blokiranja, deblokiranja ili
čuvanja na ograđenom, uređenom i čuvanom parkiralištu na području grada ili opštine na kome obavlja poslove
premeštanja vozila, snosi ovlašćeno pravno lice ili preduzetnik. Postoje situacije kada policijski službenik može
izdati nalog za premeštanje i vozila koja nisu nepropisno zaustavljena ili parkirana. To će učiniti ako je potrebno
zbog održavanja javnih manifestacija, obezbeđenja kretanja visokih zvaničnika, izvođenja radova na putu,
elementarnih nepogoda i slučajeva više sile.
Merenje osovinskog opterećenja, odnosno ukupne mase vozila nalaže i preduzima policijski službenik
prilikom kontrole saobraćaja, odnosno ovlašćeno lice ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja. Merenje se vrši
mernim uređajima postavljenim na za to određenim mestima, odnosno u privrednim društvima, ili kod
preduzetnika koji poseduju odgovarajuće merne uređaje. Policijski službenik naložiće vozaču da, pod njegovim
nadzorom, vozilo odveze do mesta gde će se izvršiti merenje.
Potvrda o primeni posebnih mera i ovlašćenja (PMO) popunjava se u tri primerka u toku vršenja kontrole u
saobraćaju, odnosno vršenja uviđaja saobraćajne nezgode. U potvrdu se upisuju podaci: o vremenu i mestu
izvršene kontrole; lični podaci o kontrolisanom učesniku u saobraćaju; o vozilu; o merama i ovlašćenjima koje je
policijski službenik preduzeo u skladu sa zakonom. Prvi primerak potvrde (PMO) uručuje se kontrolisanom licu nad
kojim su preduzete mere i ovlašćenja, a preostala dva primerka zadržava policijski službenik. Evidencije o primeni
125
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
posebnih mera i ovlašćenja vode se, u skladu sa Zakonom, u područnim policijskim upravama, odnosno
saobraćajnim policijskim ispostavama, odnosno policijskim stanicama koje vrše kontrolu i regulisanje saobraćaja.
2. Isključenje vozača iz saobraćaja
Član 279.
Policijski službenik će privremeno isključiti vozača iz saobraćaja:
1) ako je zbog telesnog, odnosno duševnog stanja očigledno smanjena njegova sposobnost za
upravljanje vozilom (umor, bolest, povrede i sl.),
2) ako je pod dejstvom alkohola koje je nedozvoljeno ovim zakonom,
3) ako je pod dejstvom psihoaktivnih supstanci,
4) ako odbije da se podvrgne ispitivanju, odnosno stručnom pregledu,
5) ako vozač zahteva analizu krvi, odnosno urina u smislu ovog zakona,
6) ako ne poštuje ograničenja koja su mu naložena ili određena,
7) ako prekorači vreme dozvoljenog trajanja upravljanja vozilom u toku 24 sata,
8) ako se nasilnički ponaša u saobraćaju (nasilnička vožnja),
9) koji nema vozačku dozvolu za kategoriju vozila kojim upravlja, odnosno ako upravlja vozilom
nakon isteka roka važenja vozačke dozvole, odnosno probne dozvole,
10) koji koristi stranu vozačku dozvolu iz čijeg sadržaja se ne može utvrditi da li vozač ima pravo
na upravljanje tim vozilom,
11) koji upravlja vozilom za vreme trajanja zaštitne mere ili mere bezbednosti,
12) vozač koji je zatečen da upravlja vozilom u saobraćaju za vreme trajanja isključenja.
U slučajevima isključenja iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6) i 8) ovog člana, isključenje traje 24
sata, a u ostalim slučajevima dok traju razlozi zbog kojih je vozač isključen. U slučaju isključenja
vozača iz stava 1. tačka 7) ovog člana isključenje traje dok ne prestanu razlozi, a najduže 24 sata.
Izuzetno od odredbi stava 2. ovog člana isključenje vozača koji je blago, odnosno umereno
alkoholisan traje 12 sati.
Isključenje vozača se sprovodi na osnovu naredbe ovlašćenog policijskog službenika.
------------------------------------------------Stav 1. tačka 1. ovog člana je vrlo diskutabilna jer su upotrebljeni izrazi koja označavaju: telesno i duševno
stanje koje očigledno smanjuju sposobnost za upravljanje vozilom (umor, bolest, povrede i sl.). Autori ovog izdanja
nisu diletantski prišli ovom problemu pa su istražili poznate naučne činjenice o kojima se ovde govori.
Pod opštom definicijom Umora polazimo od toga da je to prolazno, psihofizičko stanje slabijeg funkcionisanja
organizma. Na spoljašnjem, objektivnom planu, umor se manifestuje kao opadanje kvaliteta i kvantiteta radne
delatnosti, pojavljivanje necelishodnih i nekoordinisanih pokreta pri radu i sl. Na unutrašnjem, subjektivnom planu
izražava se osećanje neraspoloženja, zamora, bola, iscrpljenosti, razdražljivosti, a manifestuje se kao bezvoljnost.
Sindrom hroničnog umora ili hronični sindrom zamora66 je poremećaj koji karakterišu bolovi u mišićima,
prolongirana letargija, niska energija, nesanica i apatija. Priroda umora je složena i nedovoljno istražena. Umor
nastaje delovanjem niza psiholoških i fizioloških (organskih) faktora. Osim fiziološkog trošenja energije, umor
odnosno pospanost izaziva i jednoličnost (monotonija) puta, usamljenost, nezainteresovanost u vožnji, vožnja u
nepovoljnim uslovima, a posebno duga vožnja autoputevima i sl Bez obzira na početni elan, želju za vožnjom ili
putovanjem, odnosno, umor se javlja u pravilu najčešće između drugog i sedmog sata vožnje, zavisno po kakvom
se putu radi. Umor se manifestuje vrlo slično kod svih vozača. U početku se indikuje u želji za spavanjem, javlja se
bockanje u očima, osećaj toplote i kočenje vrata, ramena i ruku, slabi cirkulacija, trnu noge i javlja se bol u
krstima, a kapci se sklapaju. Sve to može da dovede do polusvesnog stanja i umanjene sposobnosti
rasuđivanja. Najgora je posledica umora da vozač zaspi za volanom. Kod umornog vozača, narušava se
psihomotorna sposobnost i veština pri izvođenju radnji. Narušava se perceptivno misaoni proces, a bitno popušta
snalažljivost u odlučivanju. Pod uticajem umora nepažnja se povećava, a redosled, tačnost i brzina izvođenja radnji
su poremećeni, a često jedno od toga može izostati. Reakcije mogu biti iznenadne i ubrzane, ali netačne i
isprekidane. Umor otupljuje stavove prema vožnji, okolini i opasnosti. Noćna vožnja izuzetno je naporna jer se
obavlja u vreme predviđenom za odmor i predstavlja narušavanje dnevnog bioritma. U vremenu od 23 sata do pet
sati ujutro fiziološki procesi u organizmu čovekovu ne odvijaju se kao po danu. To je vreme odmora za najveći deo
ljudi, jer tako funkcioniše prirodni bioritam gotovo svih organizama. Telesna temperatura je tada najniža, a
pospanost neizbežna. Umor se vrlo brzo javlja ukoliko vozimo nakon obilnog jela jer vegetativni nervni sistem krv
šalje u želudac zbog probave, pri čemu mozak ne dobija dovoljno kiseonika, što ima za posledicu pospanost i umor.
66
(engl.Chronic fatigue syndrome – CFS).
126
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Povreda (trauma) je nasilno oštećenje tela (zdravlja), izazvano isključivo dejstvom spoljašnjih faktora, za
razliku od oboljenja, kao prirodnog oštećenja zdravlja, koje se razvija spontano, pod uticajem kako spoljašnjih
(egzogenih), tako i unutrašnjih (endogenih) činilaca . Ako se ljudsko telo sudari sa drugim (humanim, živim ili
neživim) telom, kinetička energija sudara može da izazove različite povrede67 i u najgorem slučaju iznenadnu smrt.
Zato se povreda definiše i kao "telesno oštećenje na organskom nivou, koje nastaje kao posledica akutnog
izlaganja energiji68 u opsegu koji prelaze prag fiziološke tolerancije.
Ozlede su nespecifične mehaničke povrede, na osnovu čijih se karakteristika ne može utvrditi kojom vrstom
mehaničkog oruđa su nanesene i mogu biti; a) krvni podliv,69 kao česta pojava kod nagnječenja nastalih u
rastresitom tkivu, u kome istekla krv iz oštećenih krvnih sudova formira šupljinu ispunjenu krvlju (hematom). Krvni
podlivi u predelu seroznih opni70 ili sluzokože71, takođe su prisutni kod nagnječina. Ozlede mogu biti izazvane i
drugim sredstavima, a ne samo mehaničkom silom (npr. oguljotine nastale dejstvom korozivnih otrova), a mogu
nastati i pojedinim bolestima (npr. oguljotine nastale u sklopu nekih kožnih oboljenja, krvni podlivi kod hemofilije ili
leukemije itd.).
Psihička povreda (trauma) je vrsta oštećenja psihe koji se javlja kao rezultat traumatskog događaja. Kada
psihička povreda dovode do posttraumatskog stresnog poremećaja , koji uključuje i fizičke promene u mozgu,72
kod te osobe su umanjene sposobnosti da se adekvatno nosi sa stresom.
''Medicinska kvalifikacija povrede podrazumeva utvrđivanje težine povrede na osnovu stepena oštećenja tela
odnosno zdravlja, koje je tom povredom prouzrokovano, kako lokalno tako i opštom reakcijom organizma''.
Ukoliko kod jedne osobe postoji više povreda, svaka povreda se posebno kvalifikuje i na kraju skupno procenjuje
njihovo zajedničko dejstvo i tek na osnovu te procene vrši kvalifikacija. Pravilo je da se povreda kvalifikuje na
osnovu stepena oštećenja tela i zdravlja koje je ona prouzrokovala u momentu nanošenja i koje je proisteklo iz
same prirode odnosno karaktera povrede. Na osnovu medicinskog znanja i iskustva može se, naime, predvideti taj
uobičajeni tok razvoja neke povrede sa nastankom odgovarajućeg (očekivanog) oštećenja tela odnosno zdravlja.
Iz napred navedenih kratkih navoda lako je zaključiti da Policijski službenik koji privremeno isključuje vozača
iz saobraćaja ako je zbog telesnog, odnosno duševnog stanja očigledno smanjena njegova sposobnost za
upravljanje vozilom (umor, bolest, povrede i sl.), nije kvalifikova za to niti je to moguće bez temeljnog lekarskog
pregleda. Ovde se postavlja i pitanje odgovornosti policijskog službenika koji može po svoj slobodnoj oceni da
isključi učesnika u saobraćaju po ovom osnovu do 24 sata, dok vozača koji je blago, odnosno umereno alkoholisan
isti može isključiti do 12 sati, iako se stepen alkoholisanosti može egzaktno utvrditi.
3. Utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci kod učesnika u saobraćaju
Član 280.
Radi utvrđivanja prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu, policijski službenik
može vozača da podvrgne ispitivanju pomoću odgovarajućih sredstava (alkometar, droga test i dr.).
Policijski službenik može radi utvrđivanja prisustva alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci u
organizmu, da pešaka koji neposredno ugrožava bezbednost saobraćaja podvrgne ispitivanju pomoću
odgovarajućih sredstava (alkometar, droga test i dr.).
Vozač, odnosno pešak je dužan da bez odlaganja postupi po nalogu ovlašćenog lica i omogući
vršenje ispitivanja pomoću odgovarajućih sredstava iz st. 1. i 2. ovog člana.
Ukoliko se iz očigledno opravdanih razloga ne može izvršiti ispitivanje propisano u st. 1. ili 2.
ovog člana, policijski službenik može lice da dovede radi stručnog pregleda u odgovarajuću
zdravstvenu ustanovu. Učesnik u saobraćaju dužan je da se podvrgne takvom pregledu.
Učesnik u saobraćaju iz st. 1. i 2. ovog člana, koji nakon izvršenog ispitivanja pomoću
odgovarajućih sredstava (alkometar, drogatest i dr.) osporava dobijene rezultate, može zahtevati da se
izvrši analiza krvi, odnosno krvi i urina ili drugih telesnih materija, u odgovarajućoj ustanovi, o
sopstvenom trošku. Zahtev se podnosi u pisanoj formi, na licu mesta, u zapisnik u kome su utvrđeni
rezultati ispitivanja.
Bliže propise u vezi naplate troškova ovog člana, donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog
za poslove zdravlja.73
67
(lat. trauma), rane(lat. vulnus).
(mehaničkoj, toplotnoj, hemijskoj ili zračenju).
69
(lat. haematoma).
70
(lat. suguillatio).
71
(lat. suffusio).
72
(izazivajući hemijske reakcije u moždanim ćelijama).
68
127
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ako je utvrđivanjem sprovedenim prema odredbama ovog člana utvrđeno da je pod dejstvom
alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci, troškove utvrđivanja snosi učesnik u saobraćaju iz st. 1. i 2. ovog
člana.
Analizu krvi, urina i/ili drugih telesnih materija u cilju utvrđivanja sadržaja alkohola i/ili
psihoaktivnih supstanci u organizmu može vršiti samo zdravstvena ustanova koja dobije ovlašćenje za
to od ministarstva nadležnog za zdravlje.
Zdravstvena ustanova iz stava 8. ovog člana dužna je da analize krvi, odnosno krvi i urina ili
drugih telesnih materija vrši zakonito po pravilima struke i na savestan način.
Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje uslove koje u pogledu stručnih kadrova, opreme i
drugih uslova moraju ispunjavati zdravstvene ustanove koje vrše analizu krvi, urina i/ili drugih
telesnih materija u cilju utvrđivanja sadržaja alkohola i/ili drugih psihoaktivnih supstanci u organizmu,
koje su zabranjene za upotrebu pre i za vreme vožnje, kao i način uzimanja navedenih uzoraka, shodno
pravilima struke.
Član 281.
Stručni pregled učesnika u saobraćaju u smislu ovog zakona, jeste pregled kojim se utvrđuju
znaci poremećenosti u ponašanju koji mogu da prouzrokuju nebezbedno ponašanje u saobraćaju.
Na stručnom pregledu stručno lice može odrediti da se izvrši analiza telesnih materija, radi
utvrđivanja prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.
Zdravstvena ustanova, odnosno laboratorija o rezultatima izvršene analize iz stava 2. ovog člana
mora najkasnije u roku od tri dana od dana prijema uzorka dati pismeni nalaz.
O izvršenom stručnom pregledu, zdravstvena ustanova je dužna, bez odlaganja, dati pismeni
nalaz i mišljenje policijskom službeniku i licu nad kojim je vršen pregled.
Ako zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da u potpunosti izvrši analizu, stručno obezbeđene
telesne materije će se dostaviti službenim putem najbližoj ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno
laboratoriji gde se može izvršiti dalja analiza.
Ako je stručnim pregledom sprovedenim prema odredbama ovog člana utvrđeno da pokazuje
znake poremećenosti u ponašanju koji mogu da prouzrokuju nebezbedno ponašanje u saobraćaju,
troškove pregleda snosi učesnik u saobraćaju.
4. Premeštanje vozila
Član 282.
Policijski službenik može premestiti vozilo, odnosno naložiti da se vozilo kojim je upravljao vozač
koji je isključen iz saobraćaja, odnosno vozilo koje je isključeno iz saobraćaja, premesti, ako isto ometa
nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana policijski službenik može angažovati privredni subjekat koji je
osposobljen za obavljanje ovih poslova, da o trošku vozača, vlasnika ili korisnika, premesti vozilo.
Vlasnik ili korisnik vozila dužan je da naknadi troškove premeštanja, skladištenja i čuvanja vozila
i preuzme vozilo odmah po prestanku razloga za premeštanje, a najkasnije u roku od 24 sata.
Visinu naknada za premeštanje vozila donosi Vlada.
------------------------------------------------Suvišno je podsećati na činjenicu da Vlada nije uspela za protekle 4 godine, donese odluku o visini naknade
za premeštanje vozila, tako da je vozač prepušten kako volji policijskog službenika tako i volji privrednog subjekata
koji je osposobljen za obavljanje ovih poslova.74 Iako ne postoji Vladina uredba o visini naknade za premeštanje
vozila, Vlasnik ili korisnik vozila dužan je da naknadi troškove premeštanja, skladištenja i čuvanja vozila i preuzme
vozilo odmah po prestanku razloga za premeštanje, a najkasnije u roku od 24 sata. Ako bi bili maliciozni mogli bi
se zapitati šta se dešava u slučaju ako se vozilo ne preuzme u roku od 24 sata, da li se isto može izbaciti iz
skladišta i ostaviti bez nadzora. Latini imaju izraz za ovo stanje: ''Charta non erubescit - Papir ne pocrveni od stida,
hartija trpi sve''.
5. Zadržavanje vozača koji su isključeni zbog psihofizičkog stanja
Član 283.
73
Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati zdravstvene ustanove koje vrše analizu krvi, urina i/ili drugih
telesnih materija u cilju utvrđivanja sadržaja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu koje su zabranjene
za upotrebu pre i za vreme vožnje ("Sl. glasnik RS", br. 76/2011).
74
Šta znači osposobljenost u ovom slučaju teško je zaključiti, jer je to još jedna od milion nedoumica analfabetičnih
tvoraca naših zakona. Minimum bi bio da je privredni subjekat registrovan za obavljanje ovih poslova.
128
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Vozač kod koga je utvrđena teška, veoma teška ili potpuna alkoholisanost i/ili je pod dejstvom
psihoaktivnih supstanci, zadržaće se po naredbi policijskog službenika do otrežnjenja, a najduže 12
sati.
Mera iz stava 1. ovog člana može se primeniti na vozača pod dejstvom alkohola kod koga je
utvrđena i manja sadržina alkohola u krvi ako izražava nameru, odnosno ako postoji opasnost da će
nastaviti sa upravljanjem vozilom nakon što je isključen iz saobraćaja.
Zadržavanje je obavezno i za vozača koji odbije da se podvrgne ispitivanju na prisustvo alkohola
i/ili drugih psihoaktivnih supstanci.
Bliže propise o uslovima koje mora ispunjavati prostorija za zadržavanje propisuje ministar
nadležan za poslove zdravlja uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova.
------------------------------------------------I ovde imamo istu situaciju kao u prethodnom članu. Bliže propise o uslovima koje mora ispunjavati
prostorija za zadržavanje koje je morao propisati ministar nadležan za poslove zdravlja uz saglasnost Ministarstva
unutrašnjih poslova, oba ministartva nisu donela. Praksa po ovom pitanju je uključila i instituciju Zaštitnika
građana sa njegovim statusom Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture(NPM), iz razloga nedostatka
adekvatnih prostorije u policijskim stanicama, gde se smeštaju lica kojima je određeno policijsko zadržavanje, a što
sve zajedno dovodi vrlo često do nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja bez osnovne zaštite fizičkog i psihičkog
integriteta zadržanih lica.
6. Zadržavanje vozača kod koga postoji namera za dalje činjenje prekršaja i mere za obezbeđenje
prisustva vozača koji može izbeći odgovornost za prekršaj
Član 284.
Vozač koji je zatečen u činjenju prekršaja i koji izražava nameru za dalje činjenje prekršaja,
odnosno koji je nastavio sa činjenjem tog prekršaja, dovešće se nadležnom organu za prekršaje.
Ako se dovođenje iz stava 1. ovog člana ne može izvršiti odmah, teritorijalno nadležna
organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova će ovo lice zadržati najduže 24 sata.
U cilju osiguranja izvršenja kazne ili zaštitne mere, odnosno mere bezbednosti, kao i
obezbeđenja prisustva u prekršajnom postupku, za prekršaje predviđene ovim zakonom, policijski
službenik može licu koje nema prebivalište ili stalni boravak u Republici Srbiji, odnosno licu koje bi
odlaskom u inostranstvo na duže vreme izbeglo odgovornost za prekršaj propisan ovim zakonom,
privremeno oduzeti putnu ili drugu ispravu za prelazak državne granice.
Zadržavanje isprave iz stava 3. ovog člana može trajati do prestanka razloga, a najduže pet dana.
7. Oduzimanje obrasca strane vozačke dozvole
Član 285.
Ukoliko se u kontroli saobraćaja zatekne vozač koji, osim srpske, poseduje i inostranu vozačku
dozvolu, policijski službenik će na licu mesta oduzeti inostranu vozačku dozvolu.
Ukoliko se u kontroli saobraćaja zatekne vozač koji poseduje dve ili više inostranih vozačkih
dozvola policijski službenik će oduzeti vozačku dozvolu koja je kasnije izdata.
Oduzeta vozačka dozvola će biti dostavljana ministarstvu nadležnom za spoljne poslove radi
vraćanja organu koji je oduzetu vozačku dozvolu izdao.
------------------------------------------------Sa kojim razlogom, u koju svrhu i sa kojim međunarodnim odrebama policijski službenik ima pravo da na
licu mesta oduzme inostranu vozačku dozvolu i pored toga što vozač ima i našu dozvolu. Ovo nije sve jer
zakonodavac nastavlja i dalje u istom stilu, tako što određuje da ukoliko se u kontroli saobraćaja zatekne vozač
koji poseduje dve ili više inostranih vozačkih dozvola policijski službenik će oduzeti vozačku dozvolu koja je kasnije
izdata. Razlog za oduzimanje ''kasnije izdate dozvole'' se ne navodi, ne navodi se i sa kojim pravom policijski
službenik oduzima važeće vozačke dozvole drugih zemalja. Kulminaciju improvizorijuma predstavlja odredba po
kojoj će se oduzeta vozačka dozvola dostaviti ministarstvu nadležnom za spoljne poslove radi vraćanja organu koji
je oduzetu vozačku dozvolu izdao. Da li treba nešto reći osim ''Charta non erubescit - Papir ne pocrveni od stida,
hartija trpi sve''.
8. Snimanje saobraćaja i učesnika u saobraćaju korišćenjem odgovarajućih sredstava
Član 286.
Organ nadležan za poslove saobraćaja i organ nadležan za poslove policije, imaju ovlašćenje za
snimanje saobraćaja, u svrhu dokumentovanja saobraćajnih prekršaja, ponašanja učesnika u
saobraćaju, praćenja bezbednosti i protočnosti saobraćaja.
129
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Organ nadležan za poslove saobraćaja može, uz prethodno pribavljenu saglasnost organa
nadležnog za poslove policije, da ovlasti upravljača puta, javno preduzeće i ustanovu za snimanje
saobraćaja u svrhu iz prethodnog stava.
U cilju otkrivanja i dokazivanja prekršaja policijski službenici mogu koristiti vozila sa ili bez
spoljnih obeležja policije, sa ugrađenim uređajima za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju (vozilo presretač).
Na vozilo - presretač se, dok vrši utvrđivanje prekršaja i drugih delikata i njihovo
dokumentovanje, ne odnose odredbe ovog zakona o ograničenju brzine kretanja, pod uslovom da time
ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Vozilo - presretač je vozilo sa prvenstvom prolaza kada daje propisane posebne svetlosne i
zvučne znake, najmanje jedno plavo trepćuće ili rotaciono svetlo i zvučni znak promenljive frekvencije.
Znakovi se daju nakon što prekršaj bude otkriven i dokumentovan u cilju zaustavljanja i daljeg
procesuiranja učinioca prekršaja, odnosno drugog delikta.
Bliže propise o načinu upotrebe sredstava za snimanje i njihovim tehničkim karakteristikama
propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova.
------------------------------------------------U vezi odredaba ovog člana treba napomenuti da je Poverenik za informcije od javnog značaja, zabranio
upotrebu kamera i uređaja za audio snimanje u patrolnim vozilima saobraćajne policije, iz razloga što se snimanje
opremom sa razdaljine od tri do pet metra kosi sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti 75 i odredbama Ustava
Republike Srbije, niti je ovaj način uređenan važećom zakonskom regulativom. Prethodno je Uprave saobraćajne
policije pod brojem 03/8 broj 3208-T/13 od 03.06.2013. godine, donela Objašnjenje o policijskoj kontroli
upotrebom audio i video nadzora u vozilima saobraćajne policije za kontrolu saobraćaja, vozila, vozača i pešaka
pomoću audio i video snimanja građana bez njihovog znanja i pristanka. Snimanje se preko ugrađenih kamera koje
se nalaze u unutrašnjosti vetrobranskog stakla policijskog vozila za snimanje kadra ispred vozila. Vođe patrole
sabraćajne policije nose na opasaču uređaj za audio snimanje, kao i mikrofon na reveru košulje. Uređaj za audio
snimanje se uključuje ručno radi snimanja konverzacija policiskog službenika sa licem sa kojim se vodi
konverzaciju i nad kojim se vrši kontrola. Ovakav vid audio i video snimanja ne snima neodređen broj učesnika u
saobraćaju već samo lice sa kojim se vodi konverzacija kao i one koji su u kadru kamere i audio dometu uređaja za
snimanje. Zakon o policiji76 u članu 10. između ostalog dozvoljava rutinsku kontrolu provere indediteta građana
koji nisu učinili nikakav prekršaj ili krivično delo, niti se prema njima preduzimaju dalje bilo koje službene radnje,
ali ne dozvoljava da se konverzacija između tih građana i policijskih službenika takođe audio i video snima. Članom
69. Zakona o policiji definisano je kao policijsko ovlašćenje akustički i video nadzor javnih mesta u slučaju
nadzora javnih mesta na kojima se učestalo vrše krivična dela ili prekršaji, radi njihovog sprečavanja. Kad postoji
opasnost da prilikom javnog okupljanja dođe do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili imovine, ovlašćeno službeno
lice ovlašćeno je da vrši video snimanje ili fotografisanje javnog skupa. Nameru da sprovede aktivnosti policija
morajavno da saopšti. Snimanje iz odredaba ovog člana ne predstavlja policijsko ovlašćenje jer se ne radi o
vozilima -presretačima koja snimaju neodređen broj vozila i učesnika u saobraćaju a nakon uočenog prekršaja
isključivo vozilo u prekršaju i to samo u momentu činjenja prekršaja u cilju dokumentovanja prekršaja kao i
dokazivanja istog, ali bez audio snimanja. Ma koliko je takav nadzor sa stanovišta suzbijanja korupcije ili torture
dobar i legitiman, on se može sprovodi na neustavan i nezakonit način.
9. Upućivanje vozila na kontrolni tehnički pregled, odnosno radi merenja osovinskog opterećenja,
odnosno ukupne mase
Član 287.
Policijski službenik koji posumnja u tehničku ispravnost vozila može uputiti vozilo na kontrolni
tehnički pregled.
Policijski službenik odrediće gde će se kontrolni tehnički pregled izvršiti vodeći računa o vrsti
vozila i ovlašćenju za vršenje tehničkog pregleda koje ima privredno društvo, a posebno o udaljenosti
objekta za vršenje tehničkog pregleda.
Vozač je dužan da bez odlaganja postupi po nalogu ovlašćenog lica i omogući vršenje kontrolnog
tehničkog pregleda.
Policijski službenik mora prisustvovati vršenju kontrolnog tehničkog pregleda, radi preduzimanja
odgovarajućih mera i radnji, u slučaju kada se na tom pregledu utvrdi da je vozilo tehnički neispravno.
75
76
(„Sl. glasnik RS“, br. 97/2008, 104/2009 – dr. zakon 68/2012 -odluka US i 107/2012).
(„Sl. glasnik RS“, br. 101/2005, 63/2009 – odluka US i 92/2011).
130
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Privredno društvo ovlašćeno za vršenje tehničkog pregleda vozila dužno je da o rezultatu
kontrolnog tehničkog pregleda, bez odlaganja, obavesti organ čiji je službenik uputio vozilo na
kontrolni tehnički pregled.
Vozilo na kontrolni tehnički pregled može uputiti i ovlašćeno lice organa nadležnog za poslove
saobraćaja.
Član 288.
Policijski službenik koji posumnja da vozilo ne ispunjava propisane uslove u pogledu osovinskog
opterećenja i ukupne mase vozila izvršiće, odnosno narediće da se izvrše merenja ovih karakteristika
vozila.
Policijski službenik odrediće gde će se merenje izvršiti, vodeći računa o mernom opsegu uređaja
za merenje i očekivanih vrednosti merenja.
Vozač je dužan da, bez odlaganja, postupi po nalogu ovlašćenog lica i omogući merenja.
Policijski službenik mora prisustvovati merenju radi preduzimanja odgovarajućih mera i radnji, u
slučaju kada se merenjem utvrdi da vozilo ne ispunjava propisane uslove iz stava 1. ovog člana.
Vozilo na merenje može uputiti i ovlašćeno lice organa nadležnog za poslove saobraćaja.
Troškove merenja, u slučaju da je na merenju utvrđeno da vozilo ne ispunjava propisane uslove
iz stava 1. ovog člana, snosi vlasnik, odnosno korisnik vozila, a u slučaju da je na merenju utvrđeno da
vozilo ispunjava uslove, organ čije je službeno lice naložilo merenje.
10. Isključenje vozila iz saobraćaja
Član 289.
Policijski službenik će isključiti iz saobraćaja vozilo:
1) kod koga je tehnički neispravan uređaj za upravljanje ili uređaj za zaustavljanje, odnosno kod
koga su u tolikoj meri tehnički neispravni i drugi uređaji i oprema, da mogu ugroziti bezbednost
saobraćaja i životnu sredinu,
2) koje ima nepropisno smešten, obeležen ili pričvršćen teret,
3) koje je opterećeno preko svoje nosivosti za više od 5%,
4) ako ne obavlja vanredni prevoz u skladu sa uslovima navedenim u odobrenju o vanrednom
prevozu,
5) kojim se vrši probna vožnja suprotno uslovima datim u dozvoli,
6) koje se vuče na nepropisan način,
7) koje ne ispunjava uslove u pogledu dimenzija, najveće dozvoljene ukupne mase ili osovinskog
opterećenja, odnosno koje sa teretom premašuje najveće dozvoljene dimenzije (dužina, širina i visina)
za pojedine vrste vozila, odnosno kada nema odgovarajuću posebnu dozvolu,
8) vozilo koje ima, suprotno odredbama ovog zakona, ugrađene uređaje za davanje posebnih
svetlosnih i zvučnih znakova, a vozač uređaje ne ukloni u roku kojim mu je to određeno naredbom
policijskog službenika,
9) koje nije upisano u jedinstveni registar vozila ili mu je istekao rok važenja registracione
nalepnice, odnosno potvrde o korišćenju tablica za privremeno označavanje,
10) koje je umesto registarskim tablicama označeno nepropisnim tablicama,
11) kojim se obavlja probna vožnja bez dozvole,
12) koje je registrovano u inostranstvu, a nije osigurano u skladu sa propisima Republike Srbije
o obaveznom osiguranju vozila,
13) koje nije podvrgnuto kontrolnom tehničkom pregledu na koji je upućen,
14) koje nije podvrgnuto merenju osovinskog opterećenja, odnosno ukupne mase na koje je
upućeno,
15) koje je pojedinačno proizvedeno ili prepravljeno, a nije izvršeno ispitivanje i izdato uverenje
o ispitivanju,
16) koje je prethodno isključeno iz saobraćaja za vreme dok isključenje traje.
Troškove smeštaja putnika i obezbeđenja vozila i tereta snosi vlasnik, odnosno korisnik vozila
koje je isključeno iz saobraćaja.
Policijski službenik isključiće iz saobraćaja prevozno sredstvo koje ovim zakonom nije određeno
kao vozilo, a kreće se po putu.
Član 290.
Policijski službenik će narediti vozaču koji se kreće na putu na kome kretanje te vrste vozila,
odnosno tom vozilu, nije dozvoljeno, da bez odlaganja najkraćim putem napusti taj put.
Vozač mora postupati po naredbi iz stava 1. ovog člana.
131
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ukoliko vozač ne postupi po naredbi iz stava 2. ovog člana, policijski službenik isključiće vozilo iz
saobraćaja.
Ako vozilo ugrožava ili ometa bezbednost saobraćaja, odnosno kada se radi o preduzimanju
izuzetno hitnih mera radi obezbeđenja javnog reda i mira i bezbednosti ili radi otklanjanja neposredne
opasnosti za život i zdravlje ljudi ili opasnosti za imovinu, odnosno životnu sredinu, policijski službenik
će preduzeti mere da se vozilo ukloni o trošku vlasnika, odnosno korisnika.
------------------------------------------------Nisu jasne odredbe iz stava 4. ovog člana po kojima kada se radi o preduzimanju izuzetno hitnih mera radi
obezbeđenja javnog reda i mira i bezbednosti ili radi otklanjanja neposredne opasnosti za život i zdravlje ljudi ili
opasnosti za imovinu, odnosno životnu sredinu, policijski službenik će preduzeti mere da se vozilo ukloni o ''trošku
vlasnika, odnosno korisnika''. Ovde se ne radi o slučaju kada vozilo ugrožava ili ometa bezbednost saobraćaja,
voljnom radnjom vlasnika, odnosno korisnika. Radi se o preduzimanju izuzetno hitnih mera radi obezbeđenja
javnog reda i mira i bezbednosti, otklanjanja neposredne opasnosti za život i zdravlje ljudi ili opasnosti za imovinu,
odnosno životnu sredinu.
Član 291.
Policijski službenik narediće vozaču koji se kreće po putu ili delu puta na kome je obavezna
upotreba zimske opreme, odnosno lanaca za sneg, a iste ne upotrebljava i time ugrožava ili može
ugroziti nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja, da ih upotrebi.
Vozač mora postupati po naredbi iz stava 1. ovog člana.
Ukoliko vozač ne postupi po naredbi iz stava 2. ovog člana policijski službenik isključiće vozilo iz
saobraćaja, odnosno, po mogućnosti, uputiće ga na put gde upotreba zimske opreme nije neophodna.
Član 292.
Isključivanje vozila, odnosno otklanjanje razloga za isključenje, obavlja se na mestu i na način
da se ne ometa saobraćaj, odnosno ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Ukoliko je razlog za isključenje nastao na delu puta gde nije moguće ostvariti uslove iz stava 1.
ovog člana, policijski službenik će narediti vozaču da odveze vozilo do najbližeg mesta gde je to
moguće, pod nadzorom policijskog službenika.
Isključenje vozila traje do prestanka razloga za isključenje.
Kada je vozilo isključeno iz saobraćaja zbog tehničke neispravnosti utvrđene na kontrolnom
tehničkom pregledu, vanredni tehnički pregled se po pravilu obavlja u privrednom društvu u kom je
izvršen kontrolni tehnički pregled. Izuzetno, teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva
unutrašnjih poslova može dozvoliti da se vanredni tehnički pregled izvrši i u drugom privrednom
društvu ovlašćenom za vršenje tehničkog pregleda, kada je to zbog okolnosti slučaja celishodno,
odnosno opravdano.
Policijski službenik koji isključi vozilo oduzeće registarske tablice, a vozač je dužan da mu iste
preda. Policijski službenik, uz pristanak vozača, može skinuti registarske tablice.
Ukoliko vozač ne izvrši naredbu iz stava 5. ovog člana, policijski službenik će vozača dovesti
nadležnom organu za prekršaje i angažovati stručno lice, da o trošku vozača, skine registarske tablice.
Ukoliko se dovođenje iz stava 6. ovog člana ne može izvršiti odmah, teritorijalno nadležna
organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova će ovo lice zadržati najduže 24 sata.
Teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova dužna je da vodi
evidencije o vozilima isključenim iz saobraćaja i oduzetim registarskim tablicama.
Policijski službenik koji je oduzeo registarske tablice zbog isključenja vozila, dužan je da vozaču
izda potvrdu o oduzimanju registarskih tablica.
Teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova čiji je policijski
službenik oduzeo registarske tablice dužna je vratiti registarske tablice vlasniku, odnosno korisniku
vozila, kada utvrdi da su prestali razlozi zbog kojih je vozilo isključeno.
Ako vozač, odnosno vlasnik vozila ne otkloni razloge i ne zahteva vraćanje registarskih tablica,
organ unutrašnjih poslova čiji je policijski službenik oduzeo registarske tablice, nakon isteka roka od
30 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice, oduzete registarske tablice vratiće organu kod
kojeg se vozilo vodi u evidenciji.
Ukoliko isključeno vozilo ugrožava ili ometa bezbednost saobraćaja, odnosno kada se radi o
preduzimanju izuzetno hitnih mera radi obezbeđenja javnog reda i bezbednosti ili radi otklanjanja
neposredne opasnosti za život i zdravlje ljudi ili imovine, odnosno životne sredine, a vozač odbije ili
nije u mogućnosti da ukloni vozilo, policijski službenik će preduzeti mere da se vozilo ukloni o trošku
vlasnika, odnosno korisnika.
132
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 293.
Policijski službenik može, za razumno vreme, a najduže 30 minuta, privremeno da zabrani
kretanje vozila ili grupe vozila, iza kojih se, zbog spore vožnje, stvorila kolona vozila.
Vozač iz stava 1. ovog člana dužan je da postupi po naredbi policijskog službenika iz stava 1.
ovog člana.
Vozila iz stava 1. ovog člana moraju biti zaustavljena na mestu gde ne ugrožavaju i ne ometaju
odvijanje saobraćaja na putu, a po pravilu van kolovoza.
11. Otklanjanje, odnosno sprečavanje nastanka opasnosti na putu
Član 294.
Kada se u kontroli saobraćaja utvrdi postojanje neposredne opasnosti po učesnike u saobraćaju,
nadležni organ unutrašnjih poslova narediće upravljaču puta da preduzme mere za otklanjanje
neposredne opasnosti po učesnike u saobraćaju na putu, odmah po saznanju o postojanju takve
opasnosti i o tome će obavestiti organ nadležan za nadzor nad stanjem puteva.
Organ koji vrši nadzor nad stanjem puteva dužan je da se stara da se otklone nastale opasnosti
na putu u skladu sa svojim nadležnostima.
Upravljač puta, dužan je da bez odlaganja postupi po naredbi iz stava 1. ovog člana i preduzme
mere za otklanjanje opasnosti, a ako nastalu opasnost nije moguće otkloniti u kratkom roku, da
preduzme mere da se spreči nastajanje opasnosti po učesnike u saobraćaju.
O preduzetim merama i izvršenim radnjama upravljač puta dužan je da izvesti organ koji je
naredbu izdao.
12. Privremeno oduzimanje predmeta, odnosno dokaza o učinjenom prekršaju
Član 295.
Policijski službenik može u kontroli saobraćaja, odnosno u vršenju nadzora, radi dokumentovanja
i dokazivanja prekršaja i drugih delikta, privremeno, a najduže 24 sata, od učinioca prekršaja, odnosno
drugog delikta, oduzeti ispravu podobnu za dokazivanje protivpravnog ponašanja.
Oduzetu ispravu iz stava 1. ovog člana teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva
unutrašnjih poslova, nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana, bez odlaganja dostavlja pravnom,
odnosno fizičkom licu od koga je oduzeta isprava po propisima koji važe za lično dostavljanje.
------------------------------------------------Nije jasno zašto i kako je moguće da se isprava podobna za dokazivanje protivpravnog ponašanja, koja se
oduzima od učinioca prekršaja, odnosno drugog delikta, mora vratiti u roku od 24 sata, fizičkom licu od koga je
oduzeta isprava po propisima koji važe za lično dostavljanje. Zbog čega se ovde insistira na hitnosti i ažurnosti iako
se radi o delima prekršaja i drugih delikta. Inače Zakon o opštem upravnom postupku u članu 71. oderđuje:
(1) Dostavljanje pismena (poziva, rešenja, zaključaka i drugih službenih spisa) vrši se, po pravilu, tako što
se pismeno predaje licu kome je namenjeno.
(2) Dostavljanje se vrši poštom, odnosno telefaksom ili ga vrši organ preko službenog lica. Lice kome
pismeno treba da se dostavi može biti pozvano radi prijema samo izuzetno, kad to zahteva priroda ili značaj
pismena koje treba uručiti.
(3)Način dostavljanja određuje organ čije se pismeno dostavlja.
Član 77. istog zakona određuje obavezno lično dostavljanje:
(1) Dostavljanje se mora izvršiti lično licu kome je pismeno namenjeno kad je takvo dostavljanje određeno
ovim zakonom ili drugim propisom, kad od dana dostavljanja počinje teći rok koji se ne može produžavati, ili kad to
naročito odredi organ koji je naredio dostavljanje. Smatra se da je izvršeno lično dostavljanje advokatu i predajom
pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.
(2) Kad se lice kome dostavljanje treba lično izvršiti ne zatekne u stanu, poslovnoj prostoriji, na radnom
mestu ili se u advokatskoj kancelariji ne zatekne ni lice koje je u njoj zaposleno, dostavljač će se obavestiti kad i
na kom mestu ga može naći, pa će mu ostaviti pismeno obaveštenje da u određeni dan i čas bude u svom stanu,
odnosno na radnom mestu radi primanja pismena. Ako i posle toga dostavljač ne zatekne lice kome dostavljanje
treba izvršiti, postupiće na način propisan u članu 76. ovog zakona i tada se smatra da je dostavljanje izvršeno.
(3) Dostavljanjem pismena zakonskom zastupniku, punomoćniku ili punomoćniku za primanje pismena
smatra se da je dostavljanje izvršeno samoj stranci.
13. Uklanjanje nepropisno zaustavljenih, odnosno parkiranih vozila
Član 296.
Ukoliko policijski službenik u kontroli saobraćaja zatekne vozilo parkirano ili zaustavljeno
suprotno odredbama ovog zakona, narediće vozaču, ukoliko je prisutan, da odmah ukloni vozilo, pod
pretnjom prinudnog izvršenja.
133
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ukoliko vozač nije prisutan na licu mesta iz stava 1. ovog člana policijski službenik će doneti
rešenje u pisanoj formi kojim će naložiti uklanjanje vozila u roku koji ne može biti kraći od tri minuta.
Primerak rešenja o nalaganju uklanjanja vozila postavlja se na vidno mesto vozila i time se smatra da
je isto uručeno vozaču. Naknadno uklanjanje ili uništenje ovog rešenja ne utiče na valjanost njegove
dostave.
Ukoliko policijski službenik ili nadležni inspekcijski organ u kontroli saobraćaja putem video
nadzora ili foto zapisa utvrdi da je vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno odredbama ovog zakona,
doneće rešenje u elektronskoj formi kojim će naložiti uklanjanje vozila u roku koji ne može biti kraći od
tri minuta. Rešenje u elektronskoj formi kojim se nalaže uklanjanje vozila dostavlja se elektronskim
putem licu koje vrši uklanjanje vozila i koje postavlja obaveštenje o donetom rešenju u elektronskoj
formi na vidno mesto vozila, kojim obaveštava vozača da će vozilo biti uklonjeno na osnovu tog
rešenja.
Ukoliko vozač, u roku određenim rešenjem iz stava 2. ovog člana, ne ukloni vozilo, policijski
službenik će ukloniti vozilo na za to određeno mesto, o trošku vozača ili vlasnika, odnosno korisnika
vozila.
Policijski službenik, odnosno zaposleni u organu jedinice lokalne samouprave nadležan za
poslove saobraćaja, na način predviđen u prethodnim stavovima ovog člana, postupiće i kada u kontroli
saobraćaja na putu, odnosno mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje vozila zatekne
odbačeno vozilo.
Obavljanje poslova uklanjanja vozila iz stava 1. ovog člana organ jedinice lokalne samouprave
može poveriti pravnom licu ili preduzetniku koji ispunjava propisane uslove za to.
Pravno lice, odnosno preduzetnik iz stava 6. ovog člana su odgovorni za sve nastale štete od
započinjanja uklanjanja do preuzimanja vozila od strane vozača ili vlasnika, odnosno korisnika vozila.
Uklanjanje vozila će se prekinuti ako se vozač pojavi na licu mesta i prihvati da ukloni vozilo.
U slučaju iz stava 8. ovog člana vozač snosi troškove prethodno preduzetih radnji.
Bliže propise o uslovima koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši uklanjanje vozila iz ovog
člana, kao i o načinu uklanjanja i čuvanja vozila, propisanim evidencijama o uklonjenim vozilima i
preduzetim radnjama na uklanjanju donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja uz saglasnost
Ministarstva unutrašnjih poslova.
Vlada određuje visinu naknade za uklanjanje vozila na predlog ministarstva nadležnog za
trgovinu i usluge.
Lokalna samouprava ne može svojom odlukom da odredi veću visinu naknade za uklanjanje
vozila nego što je to propisano odlukom Vlade.
Lice koje vrši uklanjanje, odnosno premeštanje vozila ne sme odrediti veću visinu naknade za
uklanjanje vozila nego što je to propisano odlukom Vlade.
XIX. ORGANIZACIJA POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA U PRIVREDNOM DRUŠTVU, DRUGIM
PRAVNIM LICIMA, DRŽAVNOM ORGANU, ODNOSNO JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE I KOD
PREDUZETNIKA
Član 297.
Privredno društvo ili drugo pravno lice, odnosno državni organ i organ jedinice lokalne
samouprave i preduzetnik koji vrši prevoz u drumskom saobraćaju, dužno je da organizuje i obavlja
kontrolu nad ispunjenošću uslova za učešće u saobraćaju na putu njihovih vozila i vozača, a posebno
uslovima u pogledu vremena upravljanja i odmora vozača, kao i uslova predviđenih drugim propisima
od kojih zavisi bezbednost saobraćaja i vodi propisane evidencije i obezbedi da ti uslovi budu ispunjeni.
Bliže propise o sadržaju i načinu vođenja evidencija o ispunjenosti uslova za učešće u saobraćaju
na putu vozila i vozača iz stava 1. ovog člana, uslovima u pogledu vremena upravljanja i odmora
vozača, kao i uslova predviđenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobraćaja propisuje
ministar unutrašnjih poslova.77
XX. NADZOR
Član 298.
U vršenju nadzora nadležna ministarstva u okviru svog delokruga preduzimaju i predlažu mere za
ostvarivanje i zaštitu javnog interesa, prava i obaveza preduzeća i drugih pravnih lica i građana u
77
Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 46/95, 66/2001, 61/2005, 91/2005,
62/2006, 31/2011).
134
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, sarađuju sa drugim državnim organima i organima
jedinica lokalne samouprave, međunarodnim organizacijama i organima drugih država, stručnim
organizacijama u oblasti saobraćaja na putevima, udruženjima građana i građanima i razmatraju
njihove inicijative za rešavanje problema u bezbednosti saobraćaja na putevima.
Član 299.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, obavljaju
ministarstvo nadležno za saobraćaj i Ministarstvo unutrašnjih poslova, osim ako ovim zakonom nije
drugačije određeno.
Član 300.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja obavlja nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i
drugih propisa u vezi: stanja puta u pogledu uslova za bezbedno odvijanje saobraćaja, tehničkog
regulisanja saobraćaja, upravljanja saobraćajem, bezbednosti puta u procesu projektovanja, izgradnje,
rekonstrukcije i održavanja, poštovanja propisa u vezi dozvola za obavljanje poslova profesionalnog
vozača (CPC), obuke i polaganja ispita za stručno osposobljavanje za obavljanje poslova vozača kao i
drugi inspekcijski nadzor poveren zakonom.
Član 301.
U vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćeno lice organa nadležnog za poslove saobraćaja je dužno
i ovlašćeno da:
1) zabrani ovlašćenom licu, organu ili organizaciji upravljanje saobraćajem koje se izvodi
protivno zakonu i drugim propisima, tehničkim normativima i standardima, normama kvaliteta i
upotrebe materijala,
2) naredi otklanjanje nedostataka u utvrđenom roku, ako utvrdi da se prilikom proizvodnje i
upotrebe materijala pri proizvodnji, postavljanju i upotrebi saobraćajne signalizacije, ne primenjuju
tehnički propisi, tehnički normativi i standardi i norme kvaliteta, a ako se u utvrđenom roku nedostaci
ne otklone, zabrani, odnosno obustavi dalju upotrebu i postavljanje saobraćajne signalizacije,
3) isključi iz saobraćaja vozača zbog nepoštovanja propisa u vezi dozvola za obavljanje poslova
profesionalnog vozača (CPC),
4) vrši kontrolu tahografa i da isključi iz saobraćaja vozača zbog nepoštovanja propisa vezanih za
vreme trajanja upravljanja vozilom.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja može oduzeti dozvolu za prevoz privrednom društvu
koje ne poštuje propise u vezi dozvola za obavljanje poslova profesionalnog vozača (CPC).
Član 302.
Nadzor nad radom Agencije za bezbednost saobraćaja obavljaju ministarstva nadležna za
saobraćaj, zdravlje i prosvetu i Ministarstvo unutrašnjih poslova, shodno svom delokrugu.
Ministarstva iz stava 1. ovog člana rešavaju po žalbama izjavljenim na rešenja Agencije.
Član 303.
Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja obavlja inspekcijski nadzor nad radom pravnih lica
koja obavljaju obuku i ispit iz prve pomoći, ovlašćenih zdravstvenih ustanova za vršenje zdravstvenih
pregleda vozača, zdravstvenih ustanova koje vrše analizu krvi, urina i/ili drugih telesnih materija u
cilju utvrđivanja sadržaja alkohola i /ili psihoaktivnih supstanci u organizmu, u pogledu zakonitosti
rada i akata, kao i provere kvaliteta stručnog rada u skladu sa propisima kojima se uređuje
zdravstvena zaštita, odnosno obavljaju drugi poslovi u skladu sa ovim zakonom.
Ukoliko se prilikom nadzora nad radom pravnog lica iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prestalo
da ispunjava propisane uslove, odnosno da navedene poslove ne obavlja savesno i u skladu sa
zakonom, organ iz stava 1. ovog člana može tom pravnom licu oduzeti dozvolu.
Ukoliko se prilikom nadzora utvrdi da je predavač-ispitivač iz oblasti obuke iz prve pomoći
prestao da ispunjava propisane uslove, odnosno da obuku i ispit ne sprovodi savesno i na propisan
način, organ iz stava 1. ovog člana može tom predavaču-ispitivaču oduzeti dozvolu.
Član 304.
Ministarstvo nadležno za trgovinu i usluge vrši nadzor u sprovođenju ovog zakona u pogledu
odredbi koje se odnose na cenu usluga i naknada koje naplaćuje Agencija i drugih naknada u vezi sa
ovim zakonom.
Član 305.
135
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Nadzor nad odvijanjem saobraćaja na putevima, neposrednu kontrolu, regulisanje saobraćaja i
preduzimanje posebnih i drugih mera na uspostavljanju bezbednosti saobraćaja, kontrolu učesnika i
vozila u saobraćaju, kontrolu privremene saobraćajne signalizacije na mestu gde se izvode radovi ili su
nastale prepreke koje ugrožavaju nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja, u pogledu poštovanja
ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, po pravilu obavlja Ministarstvo unutrašnjih
poslova.
Član 306.
Policijski službenik je dužan da pruži odgovarajuću pomoć učesnicima u saobraćaju na putu u
skladu sa svojim mogućnostima, datim uslovima i okolnostima i na način kojim neće ugroziti svoju i
bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.
Prilikom kontrole i regulisanja saobraćaja, policijski službenik ima pravo da zaustavi vozilo, da
daje propisane znake i da izdaje naredbe učesnicima u saobraćaju i primenjuje posebne mere i
ovlašćenja propisana ovim zakonom, na način da ne ugrozi bezbednost saobraćaja.
Prilikom kontrole, vozač i putnici ne smeju da napuste vozilo osim ako im policijski službenik to
ne dozvoli.
Vozač sme da se uključi u saobraćaj tek kada mu policijski službenik to dozvoli.
Član 307.
Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja nadzor nad poštovanjem propisa iz oblasti
osposobljavanja kandidata za vozače.
Ako se u nadzoru utvrdi da pravno lice ne ispunjava propisane uslove teritorijalno nadležna
organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, naložiće rešenjem otklanjanje nedostataka,
odrediti rok i privremeno zabraniti obavljanje osposobljavanja vozača u skladu sa odredbama kojim je
propisano da je pravno lice dužno da samo privremeno prekine sa radom shodno odredbama člana 210.
st. 3, 4. i 5. ovog zakona.
Žalba na rešenje iz stava 2. ovog člana ne odlaže izvršenje.
Pravno lice kome je privremeno zabranjen rad može nastaviti sa radom tek kada organ koji je
doneo rešenje izvrši nadzor i utvrdi da su nedostaci otklonjeni.
Ukoliko se utvrdi da u ostavljenom roku nisu ispunjeni propisani uslovi, organ koji je izdao
dozvolu istu će oduzeti.
Ako se u nadzoru utvrdi da pravno lice koje vrši osposobljavanje kandidata za vozače
osposobljavanje ne obavlja na savestan i propisan način, da se propisane evidencije ne vode tačno i na
propisani način ili da se vozački ispit ne organizuje i ne sprovodi na savestan i propisan način, organ iz
stava 1. ovog člana može oduzeti dozvolu.
Organ iz stava 1. ovog člana oduzeće dozvolu pravnom licu koje obavlja osposobljavanje
kandidata za vozače ako ono obavesti u pisanom obliku taj organ da je prestalo da obavlja obuku
kandidata za vozače, ili ako se prilikom nadzora utvrdi da osposobljavanje kandidata za vozače pravno
lice ne obavlja u trajanju od najmanje šest meseci neprekidno, ili ako se prilikom nadzora utvrdi da
nakon isteka privremenog prestanka sa radom nije ispunilo propisne uslove.
Organ iz stava 1. ovog člana oduzeće dozvolu pravnom licu koje vrši osposobljavanje kandidata
za vozače ako utvrdi da je nad tim pravnim licem otvoren postupak stečaja.
Organ iz stava 1. ovog člana može poništiti vozački ispit ili njegove pojedine delove ako se
prilikom nadzora utvrdi da vozački ispit, odnosno njegovi pojedini delovi nisu sprovedeni savesno i na
propisan način u meri da to bitno utiče na odluku ispitne komisije, odnosno na mogućnost da ispitna
komisija utvrdi da li kandidat ima potrebno znanje i veštinu za upravljanje vozilom u saobraćaju na
putu.
Rešenje iz stava 9. ovog člana može se doneti u roku od dve godine od dana polaganja ispita.
Izuzetno, ovo rešenje može biti doneto i nakon isteka navedenog roka, ako je polaganje vozačkog
ispita posledica izvršenog krivičnog dela.
Rešenje iz stava 9. ovog člana se može doneti i na zahtev kandidata za vozača koji mora biti
podnet najkasnije 30 dana od dana polaganja ispita. U slučaju da se tom prilikom utvrdi da je kandidat
za vozača položio vozački ispit, a da ispitna komisija to nije utvrdila, rešenjem će se naložiti pravnom
licu da izda uverenje, odnosno potvrdu.
Ukoliko organ iz stava 1. ovog člana nadzorom utvrdi da instruktor vožnje ili ispitivač obavljaju
svoju delatnost na nepropisan ili nesavestan način, dostaviće predlog Agenciji za oduzimanje licence,
koja može oduzeti licencu tom instruktoru ili ispitivaču.
136
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Žalba izjavljena protiv rešenja o oduzimanju dozvole (licence) iz stava 12. ovog člana ne odlaže
izvršenje rešenja.
Član 308.
Nadzor nad radom privrednog društva ovlašćenog za vršenje tehničkog pregleda vozila vrši
Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ukoliko se prilikom nadzora utvrdi da je privredno društvo prestalo da ispunjava propisane
uslove, da su uređaji i oprema pomoću kojih se vrši tehnički pregled vozila neispravni ili ne ispunjavaju
druge propisane uslove, ili da se tehnički pregled vozila ne vrši savesno i na propisan način,
Ministarstvo unutrašnjih poslova može oduzeti ovlašćenje za vršenje tehničkog pregleda vozila.
Organ iz stava 1. ovog člana oduzeće dozvolu privrednom društvu ovlašćenom za vršenje
tehničkog pregleda vozila, ako utvrdi da je nad njim otvoren postupak stečaja.
Ministarstvo unutrašnjih poslova oduzeće ovlašćenje za vršenje tehničkog pregleda privrednom
društvu ovlašćenom za vršenje tehničkog pregleda vozila, ako bude obavešteno u pisanom obliku da je
privredno društvo prestalo da obavlja tehničke preglede vozila, ako se prilikom nadzora utvrdi da
tehnički pregled vozila privredno društvo ne obavlja u trajanju od tri meseca neprekidno ili da nakon
isteka privremenog prestanka sa radom iz čl. 256. i 258. ovog zakona nije ispunilo propisane uslove.
Ako se prilikom nadzora utvrdi da kontrolor tehničkog pregleda vrši tehnički pregled vozila na
nepropisan ili nesavestan način, dostaviće dokaz o tome Agenciji koja može oduzeti licencu tom
kontroloru.
Žalba izjavljena protiv rešenja o oduzimanju dozvole (licence) iz stava 5. ovog člana ne odlaže
izvršenje rešenja.
Član 309.
Nadzor nad poštovanjem propisa o bezbednosti saobraćaja u privrednim društvima, drugim
pravnim licima, državnim organima, jedinicama lokalne samouprave i od strane preduzetnika, koji
obavljaju prevoz u drumskom saobraćaju, obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Prilikom nadzora nad radom pravnih lica iz stava 1. ovog člana nepoštovanje odredbi ovog
zakona utvrđuje se uvidom u propisane evidencije.
Član 310.
Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši nadzor nad sprovođenjem propisa o probnim vožnjama,
izdavanju registracionih nalepnica, izdavanju tablica za privremeno označavanje i utiskivanju
identifikacione oznake vozila.
Ukoliko se prilikom nadzora utvrdi da pravno lice ne obavlja poslove izdavanja registracionih
nalepnica savesno i na propisan način, Ministarstvo unutrašnjih poslova može oduzeti ovlašćenje.
Ukoliko se prilikom nadzora utvrdi da pravno lice ne obavlja poslove izdavanja tablica za
privremeno označavanje savesno i na propisan način, Ministarstvo unutrašnjih poslova može oduzeti
ovlašćenje.
Ukoliko se prilikom nadzora utvrdi da pravno lice ne obavlja probnu vožnju na propisan način i u
skladu sa odobrenjem, Ministarstvo unutrašnjih poslova može zabraniti dalje vršenje probne vožnje.
Ukoliko se prilikom nadzora utvrdi da pravno lice ne obavlja poslove utiskivanja identifikacionih
oznaka vozila na savestan i propisan način, Ministarstvo unutrašnjih poslova može oduzeti ovlašćenje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši nadzor nad radom pravnog lica kome su povereni poslovi
izdavanja međunarodnih vozačkih dozvola.
Član 311.
Ovlašćeno lice koje obavlja nadzor prema odredbama ovog zakona sastaviće zapisnik o
izvršenom nadzoru i primerak ovog zapisnika će uručiti pravnom licu ili organu, preduzetniku, odnosno
fizičkom licu kod kojih je izvršen pregled.
Privredna društva, druga pravna lica, organi u kojima se obavlja nadzor iz stava 1. ovog člana,
kao i preduzetnici dužni su da ovlašćenom licu omoguće vršenje nadzora, stave na raspolaganje
odgovarajuću dokumentaciju i da daju sve potrebne podatke, dokumentaciju i obaveštenja.
XXI. KAZNENE ODREDBE
1. Posebne nadležnosti u prekršajnom postupku
Član 312.
Za povrede odredbi ovog zakona za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo unutrašnjih
poslova, za koje je odredbama o prekršajima predviđena samo novčana kazna, a koje učine pravna lica
i preduzetnici, prekršajni postupak u prvom stepenu se vodi pred organom državne uprave nadležnim
za sprovođenje ovog zakona.
137
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 313.
Za prekršaje kojima je ovim zakonom predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu, naplata te
kazne će se izvršiti tako što će učinilac uplatiti predviđeni iznos na račun propisan za uplatu javnih
prihoda u roku od osam dana od dana izdavanja naloga za plaćanje.
Policijski službenik će učiniocu prekršaja izdati nalog za plaćanje te kazne i obaveštenje da će se
u slučaju da kazna ne bude plaćena u ostavljenom roku, protiv njega pokrenuti prekršajni postupak
pred organom državne uprave nadležnim za sprovođenje ovog zakona.
------------------------------------------------Od 20. avgusta 2014 godine, građani Srbije koji su načinili saobraćajni prestup mogu da postignu sporazum
o priznanju prekršaja, kojim će se sa policijom ''nagoditi'' o visini kazne i o eventualnom roku za zabranu
upravljanja vozilom. Pogodbe nema kada je reč o kaznenim poenima, a sporazum će morati da potvrdi nadležni
Sud za prekršaje. Sporazum može da se postigne u svakom trenutku, do završetka prekršajnog postupka u sudu.
Ako se odmah pristupi sporazumu, građane će to manje koštati, jer nema sudskih troškova. Sporazumi će se
uglavnom postizati za relativno blaže prekršaje kao što je brzina od 20 do 50 kilometara na sat veća, od
dozvoljene, u naseljenom i od 40 do 60 kilometara van naseljenog mesta. Takođe, i oni koji su zatečeni da voze u
stanju srednje alkoholisanosti moći će da se dogovaraju sa policijom o postizanju sporazuma. Ta granica je od 0,5
do 1,2 promila alkohola u krvi. Zakon poznaje samo jedno ograničenje kada je reč o postizanju sporazuma, a to je
da on ne može da se potpiše za kazne koje su predviđene takozvanim prekršajnim nalogom jer on već omogućava
da se fiksno propisane kazne plate u roku od osam dana u duplo manjem iznosu od zakonom predviđenih.
Prekršajni nalog je, uglavnom predviđen za lakše saobraćajne prekršaje poput, nevezivanje sigurnosnog pojasa,
vožnja danju bez upaljenih svetala, nepropisno parkiranje, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, istek roka
važenja vozačke dozvole, nepropisne registarske oznake, istek roka važenja registracione nalepnice i sl. Građani,
mogu sami ili preko advokata da pokrenu ceo postupak priznavanja prekršaja i mogućeg potpisivanja sporazuma
sa zahtevom nadležnim saobraćajnim ispostavama, gde su načinili prekršaje, a policijske starešine su učesnici u
postizanju sporazuma. Ovakav način kažnjavanja važiće i za one građane, koji nisu naši državljani ili voze kola sa
stranim tablicama.
Član 314.
Ukoliko se verodostojna isprava iz člana 322. ovog zakona, koristi za dokazivanje prekršaja za
koji je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu ili je ovaj prekršaj uočen i dokumentovan
neposrednim opažanjem policijskog službenika, odnosno drugog lica koje vrši neposredno regulisanje
saobraćaja, u skladu sa ovim zakonom, a učinilac prekršaja nije zatečen na licu mesta, organ će pozvati
vlasnika, odnosno korisnika vozila da pruži podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom, što je
vlasnik, odnosno korisnik vozila dužan da učini.
Nakon prikupljanja podataka iz stava 1. ovog člana, teritorijalno nadležna organizaciona jedinica
Ministarstva unutrašnjih poslova pristupiće naplati kazne na način propisan u članu 313. ovog zakona.
Član 314a
Nadležna organizaciona jedinica Ministarstva može odustati od podnošenja zahteva za
pokretanje prekršajnog postupka nadležnom organu - ako je prekršaj učinjen zbog toga što je učesnik
u saobraćaju čineći radnju prekršaja postupao u cilju zaštite bezbednosti, odnosno zaštite i spasavanja
života, zdravlja ili imovine.
2. Posebne odredbe o odgovornosti za prekršaje
Član 315.
Pod uslovom reciprociteta, protiv vozača koji ima prebivalište u Republici Srbiji, a u stranoj
zemlji učini saobraćajni prekršaj po propisima te zemlje, pokrenuće se u Republici Srbiji prekršajni
postupak ako to zahteva nadležni strani organ, a vozač za isti prekršaj može biti kažnjen po domaćim
propisima ako za taj prekršaj nije bio kažnjen u zemlji u kojoj je prekršaj učinjen.
Član 316.
Ukoliko je motorno, odnosno priključno vozilo predmet ugovora o finansijskom lizingu, zakupu,
odnosno poslovno tehničkoj saradnji, a taj podatak je upisan u saobraćajnu dozvolu, odredbe o
prekršajnoj odgovornosti vlasnika vozila predviđene ovim zakonom, shodno se primenjuju na lice koje
koristi vozilo pod navedenim osnovima.
Ukoliko podatak o korišćenju finansijskog lizinga, zakupa, odnosno poslovno tehničkoj saradnji
nije upisan u saobraćajnu dozvolu, u za to predviđenim slučajevima u skladu sa odredbama ovog
zakona, odgovara fizičko, odnosno pravno lice koje je upisano u saobraćajnu dozvolu kao vlasnik,
odnosno korisnik vozila.
138
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 317.
Za povrede Evropskog sporazuma o radu posada na vozilima koja vrše međunarodni transport
koje su učinila domaća fizička i pravna lica u međunarodnom prevozu, van teritorije Republike Srbije,
navedena lica su odgovorna kao da su ih učinila na teritoriji Republike Srbije.
Član 318.
Ako dete učini prekršaj propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima, kazniće se novčanom
kaznom propisanom za učinjeni prekršaj roditelj, usvojilac, odnosno staralac deteta, kao da je sam
učinio prekršaj, ukoliko je prekršaj učinjen zbog propuštanja dužnog nadzora.
Ukoliko je za određeni prekršaj predviđeno izricanje zaštitne mere odnosno kaznenih poena,
roditelju, usvojiocu, odnosno staraocu neće se izreći.
Za prekršaj predviđen ovim zakonom, koji učini maloletnik (lice koje je navršilo 14 godina, a nije
punoletno) kazniće se i njegov roditelj, usvojilac, odnosno staralac ukoliko je učinjeni prekršaj
posledica propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, kada su bili u mogućnosti da takav nadzor
vrše.
Ukoliko je za određeni prekršaj predviđeno izricanje zaštitne mere, odnosno kaznenih poena,
roditelju, usvojiocu, odnosno staraocu neće se izreći.
Član 319.
Instruktor vožnje pod čijim se nadzorom kandidat za vozača obučava u upravljanju motornim
vozilom u saobraćaju na putu, odnosno lice koje nadzire vozača koji vozilom upravlja na osnovu probne
vozačke dozvole, kazniće se za prekršaj koji učini kandidat za vozača, osim ako nije bio u stanju da
spreči prekršaj.
Ukoliko je za određeni prekršaj predviđeno izricanje zaštitne mere odnosno kaznenih poena,
instruktoru vožnje, odnosno licu koje nadzire vozača koji vozilom upravlja na osnovu probne vozačke
dozvole, neće se izreći, osim u slučaju kada je instruktor vožnje, odnosno lice koje nadzire vozača sa
probnom dozvolom pod dejstvom alkohola i /ili drugih psihoaktivnih supstanci.
Član 320.
Ukoliko je uređajima za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju ili neposrednim opažanjem
policijskog službenika, odnosno drugog lica koje vrši neposredno regulisanje saobraćaja u skladu sa
ovim zakonom dokumentovan, odnosno uočen, neki od prekršaja predviđenih ovim zakonom, kada
vozač tog vozila nije identifikovan, vlasnik, odnosno korisnik vozila je odgovoran što je omogućio da se
njegovim vozilom učini prekršaj.
Izuzetno od odredbi stava 1. ovog člana, u slučaju neovlašćene upotrebe tog vozila, vlasnik,
odnosno korisnik vozila neće odgovarati.
3. Obaveze organa koji su odlučivali o povredama odredbi ovog zakona
Član 321.
Organ koji izrekne kaznu, odnosno zaštitnu meru, dužan je da o izrečenoj kazni, odnosno meri
obavesti organ koji je podneo zahtev za pokretanje postupka.
Sud koji je doneo pravnosnažnu osuđujuću presudu po krivičnim delima protiv bezbednosti
saobraćaja koje su učinili vozači motornih vozila, dužan je da o tome obavesti teritorijalno nadležnu
organizacionu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem području osuđeni ima prebivalište u
vreme pravnosnažnosti presude.
Kada sud izrekne meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom licu koje ima stranu
vozačku dozvolu o toj činjenici obavestiće teritorijalno nadležnu organizacionu jedinicu Ministarstva
unutrašnjih poslova na čijem području je to krivično delo učinjeno.
Podatke o izrečenim kaznama, zaštitnim merama i merama bezbednosti mogu da koriste
pravosudni organi, organi koji vode prekršajni postupak, organi unutrašnjih poslova, ministarstvo
nadležno za poslove saobraćaja, zdravstvene ustanove, organi i organizacije koji se bave pitanjima
bezbednosti saobraćaja, kao i organi i organizacije koji vrše javni prevoz ili prevoz za sopstvene
potrebe i to za vozače koji su zaposleni u tim organima, odnosno organizacijama.
4. Verodostojna isprava o prekršaju
Član 322.
Verodostojna isprava kojom se dokazuje izvršenje prekršaja, jeste u smislu ovog zakona:
1) video ili foto zapis na kome se jasno mogu videti: vozilo kojim je izvršen prekršaj, registarski
broj tog vozila, i bitna obeležja prekršaja,
2) tahografski uložak ili drugi zapis sa tahografskog uređaja,
139
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
3) zapisnik o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju sačinjen u skladu sa Zakonom o opštem
upravnom postupku,
4) zapisnik o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode, odnosno uviđajna dokumentacija,
5) zapisnik o nadzoru izvršenom na osnovu ovog zakona,
6) zapisnik o izvršenom kontrolnom tehničkom pregledu,
7) zapisnik o izvršenom merenju mase i osovinskog opterećenja,
8) izveštaj o analizi krvi i/ili drugih telesnih materija na sadržaj alkohola i/ili drugih
psihoaktivnih supstanci u njima.
5. Kazneni poeni
Član 323.
Vozaču kojem je vozačka dozvola, odnosno probna vozačka dozvola izdata u Republici Srbiji,
izriču se kazneni poeni za prekršaje određene ovim zakonom.
Za pojedine prekršaje predviđene ovim zakonom utvrđuju se kazneni poeni od 1 do 18 u
zavisnosti od težine prekršaja.
Član 324.
U slučaju sticaja prekršaja, kazneni poeni se određuju za svaki prekršaj pojedinačno i izriče
jedinstvena kazna koja predstavlja zbir pojedinačno izrečenih kaznenih poena.
6. Privredni prestupi
Član 325.
Novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 2.500.000 dinara kazniće se za privredni prestup
pravno lice koje postupi suprotno odredbama iz sledećih članova ovog zakona:
1) člana 4. stav 3,
2) člana 29. stav 2,
3) člana 112. stav 1. tačka 2), kada je premašeno osovinsko opterećenje propisano tehničkim
normativima za vozila i najveću dozvoljenu ukupnu masu, za više od 5,0% i tačka 3),
4) člana 123. stav 1,
5) člana 156. st. 3, 4, 5, 6, 7, 8. i 10,
6) člana 165. st. 4. i 5,
7) člana 188. stav 1,
8) člana 204. stav 1,
9) člana 207. stav 1,
10) člana 218. stav 2,
11) člana 232. stav 5, ukoliko izda potvrdu licu koje nije položilo teorijski ispit i stav 6,
12) člana 237. stav 4,
13) člana 241. stav 1,
14) člana 249. stav 2, ukoliko stavlja u promet,
15) člana 250. stav 6,
16) člana 252. stav 1, ukoliko nema ovlašćenje Agencije za vršenje pregleda tih uređaja,
17) člana 253. stav 4,
18) člana 255. st. 1, 3. i 5,
19) člana 264. stav 8,
20) člana 265. stav 4,
21) člana 267. stav 5,
22) člana 268. stav 6,
23) člana 269. stav 2,
24) člana 296. stav 13.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 20.000 do 200.000
dinara odgovorno lice u pravnom licu.
7. Prekršajne kazne za pravno lice
Član 326.
Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 800.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice
koje postupi suprotno odredbama iz sledećih članova ovog zakona:
1) člana 4. st. 1. i 2,
2) člana 45. stav 2,
3) člana 106. stav 5,
4) člana 108. stav 5,
140
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
5) člana 111. stav 2. tačka 1),
6) člana 112. stav 1. tačka 1) i st. 5. i 6. ovog člana, kada teret na vozilu premašuje nosivost
vozila, odnosno osovinsko opterećenje pojedinih osovina određenih od strane proizvođača vozila, za
više od 20,0%,
7) člana 112. stav 1. tačka 1),
8) člana 112. stav 3. tač. 1) i 4),
9) člana 115. stav 4,
10) člana 116. stav 1,
11) člana 121. st. 1. i 2,
12) člana 122. stav 1,
13) člana 124. stav 6,
14) člana 127. st. 1. i 2,
15) člana 130. stav 1,
16) člana 132. st. 1. i 2,
17) člana 133. st. 2, 3, 4. i 5,
18) člana 134. st. 1. i 2,
19) člana 153. st. 1, 2, 3. i 4,
20) člana 154. st. 1, 4. i 5,
21) člana 156. st. 1, 2. i 9,
22) člana 159. st. 1. i 2,
23) člana 163. stav 4,
24) člana 165. stav 3,
25) člana 173. stav 1,
26) člana 177. stav 3,
27) člana 178. stav 1, osim u slučaju kada je istekao rok važenja vozačke dozvole,
28) člana 186. stav 5,
29) člana 187. stav 2, ukoliko je vozač teško, veoma teško ili potpuno alkoholisan i/ili je pod
dejstvom psihoaktivnih supstanci,
30) člana 188. stav 4,
31) člana 190. st. 2. i 3, ukoliko dozvoli da vozilo učestvuje u saobraćaju nakon isteka više od 30
dana od isteka roka iz člana 189,
32) člana 203. stav 9,
33) člana 204. stav 3,
34) člana 205. stav 1, ako tramvajem upravlja vozač tramvaja bez vozačke dozvole i posebne
dozvole za upravljanje tramvajem, osim u slučaju kada je vozačkoj dozvoli, odnosno posebnoj dozvoli
istekao rok važenja,
35) člana 209,
36) člana 211. stav 1, ukoliko evidencije nisu tačne i verodostojne,
37) člana 212. stav 1,
38) člana 214. stav 3,
39) člana 215. stav 3,
40) člana 216. st. 1. i 2,
41) člana 217. stav 1,
42) člana 218. stav 3,
43) člana 219. stav 3,
44) člana 220. stav 2,
45) člana 221. stav 1,
46) člana 224. stav 1,
47) člana 224. stav 6, osim kada je vozačkoj dozvoli istekao rok važenja,
48) člana 226. stav 1,
49) člana 227. st. 1, 2. i 4,
50) člana 229,
51) člana 235. stav 5,
52) člana 236. stav 5,
53) člana 237. st. 5. i 6,
54) člana 238. st. 3. i 7, na praktičnom delu ispita,
141
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
55) člana 242. stav 1,
56) člana 245,
57) člana 246. stav 1, za vozilo koje je tehnički neispravno u pogledu uređaja za zaustavljanje, za
upravljanje, pneumatika i uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila,
58) člana 246. st. 3. i 7,
59) člana 246. st. 4. i 5, ukoliko ima ugrađene uređaje i koristi ih,
60) člana 247. stav 1,
61) člana 249. stav 2, ukoliko vozilo učestvuje u saobraćaju,
62) člana 252. stav 4,
63) člana 253. stav 5,
64) člana 256. stav 2,
65) člana 258. st. 1. i 2,
66) člana 261. st. 3. i 4,
67) člana 262. st. 2. i 4,
68) člana 263. stav 1,
69) člana 268. stav 1, ukoliko vozilo nije upisano u jedinstveni registar vozila,
70) člana 268. stav 12,
71) člana 268. stav 14,
72) člana 269. stav 4,
73) člana 270. stav 4,
74) člana 274. stav 3,
75) člana 277. stav 5,
76) člana 280. stav 8,
77) člana 294. stav 3,
78) člana 297. stav 1,
79) člana 311. stav 2.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 6.000 do 50.000 dinara
odgovorno lice u pravnom licu.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 6.000 do 50.000 dinara
odgovorno lice u državnom organu, odnosno organu jedinica lokalne samouprave.
Član 327.
Novčanom kaznom u iznosu od 60.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje
postupi suprotno odredbama iz sledećih članova ovog zakona:
1) člana 22. stav 5,
2) člana 26. stav 3,
3) člana 30. stav 2,
4) člana 45. stav 3.
5) člana 69. st. 1, 3, 4. i 5,
6) člana 70. stav 1,
7) člana 71. stav 1,
8) člana 72,
9) člana 85,
10) člana 87. stav 2,
11) člana 111. st. 1. i 5,
12) člana 112. stav 1. tačka 1) i st. 5. i 6. ovog člana, kada teret na vozilu premašuje nosivost
vozila, odnosno osovinsko opterećenje pojedinih osovina određenih od strane proizvođača vozila, u
rasponu od 5,0 do 20,0 %,
13) člana 112. stav 3. tač. 2), 3), 5) i 6) i stav 4,
14) člana 113. st. 1, 2. i 3,
15) člana 114,
16) člana 117. stav 1,
17) člana 122. st. 5. i 7,
18) člana 125. stav 1,
19) člana 128. st. 1. i 2,
20) člana 129. st. 1. i 2,
21) člana 134. st. 3. i 4,
142
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
22) člana 151. st. 2. i 3,
23) člana 154. stav 2,
24) člana 155. stav 1,
25) člana 156. stav 11,
26) člana 160. stav 2,
27) člana 161. stav 3,
28) člana 162. stav 2,
29) člana 163. stav 1,
30) člana 166. stav 6,
31) člana 169. st. 2. i 3,
32) člana 173. stav 2,
33) člana 173. stav 3,
34) člana 177. stav 1,
35) člana 178. stav 1, kada je istekao rok važenja vozačkoj dozvoli,
36) člana 187. stav 1,
37) člana 187. stav 2, ukoliko je vozač lako ili srednje alkoholisan, odnosno vozač iz stava 4.
blago, lako ili srednje alkoholisan,
38) člana 188. stav 3,
39) člana 189. stav 3,
40) člana 193. stav 1,
41) člana 205. stav 1, ako tramvajem upravlja vozač tramvaja bez vozačke dozvole i posebne
dozvole za upravljanje tramvajem, u slučaju kada je vozačkoj dozvoli, odnosno posebnoj dozvoli
istekao rok važenja,
42) člana 208. stav 1,
43) člana 210. st. 6. i 8,
44) člana 211. stav 1, ako se evidencije ne vode na propisan način i uredno,
45) člana 217. stav 2,
46) člana 226. stav 3,
47) člana 227. stav 3,
48) člana 228. st. 1. i 3,
49) člana 230. stav 1,
50) člana 232. stav 5, ukoliko potvrdu izda nakon predviđenog roka i stav 6,
51) člana 235. stav 4,
52) člana 238. stav 3, na teorijskom delu ispita,
53) člana 242. stav 3,
54) člana 243. st. 1, 2, 4. i 5,
55) člana 244. st. 1, 2. i 4,
56) člana 246. stav 1, osim u pogledu uređaja za zaustavljanje, za upravljanje, pneumatika,
uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila, tahografa i graničnika brzine,
57) člana 246. st. 4. i 5, ukoliko ima ugrađene uređaje, a ne koristi ih,
58) člana 252. stav 5,
59) člana 256. st. 3. i 5,
60) člana 258. st. 3. i 5,
61) člana 259. stav 2,
62) člana 260. st. 1. i 2,
63) člana 261. st. 1, 2. i 5,
64) člana 262. stav 3,
65) člana 264. stav 6, ukoliko dozvoli da vozilo učestvuje u saobraćaju nakon isteka više od 15
dana od isteka roka iz člana 264. stav 4,
66) člana 268. stav 1, ukoliko je istekao rok važenja registracione nalepnice,
67) člana 268. stav 5, ukoliko nema propisane registarske tablice,
68) člana 274. st. 1. i 2,
69) člana 276. stav 1,
70) člana 281. st. 3. i 4,
71) člana 287. stav 5,
72) člana 294. stav 4.
143
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara
odgovorno lice u pravnom licu.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara
odgovorno lice u državnom organu, odnosno organu jedinice lokalne samouprave.
8. Prekršajne kazne za preduzetnike
Član 328.
Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik
koji postupi suprotno odredbama iz sledećih članova ovog zakona:
1) člana 4. stav 3,
2) člana 29. stav 2,
3) člana 112. stav 1. tačka 2), kada je premašeno osovinsko opterećenje propisano tehničkim
normativima za vozila i najveću dozvoljenu ukupnu masu, za više od 5% i tačka 3),
4) člana 123. stav 1,
5) člana 204. stav 1,
6) člana 249. stav 2, ukoliko stavlja u promet,
7) člana 250. stav 6,
8) člana 255. stav 1,
9) člana 296. stav 13.
Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji
postupi suprotno odredbama iz sledećih članova ovog zakona:
1) člana 4. st. 1. i 2,
2) člana 45. stav 2,
3) člana 106. stav 5,
4) člana 108. stav 5,
5) člana 111. stav 2. tačka 1),
6) člana 112. stav 1. tačka 1) i st. 5. i 6. ovog člana, kada teret na vozilu premašuje nosivost
vozila, odnosno osovinsko opterećenje pojedinih osovina određenih od strane proizvođača vozila, za
više od 20,0%,
7) člana 112. stav 3. tač. 1) i 4),
8) člana 115. stav 4,
9) člana 116. stav 1,
10) člana 121. st. 1. i 2,
11) člana 122. st. 1,
12) člana 132. st. 1. i 2,
13) člana 133. st. 2, 3, 4. i 5,
14) člana 134. st. 1. i 2,
15) člana 153. st. 1, 3, i 4,
16) člana 154. st. 1, 4. i 5,
17) člana 156. st. 1, 2 i 11,
18) člana 159. st. 1. i 2,
19) člana 163. stav 4,
20) člana 165. stav 3,
21) člana 177. stav 3,
22) člana 178. stav 1, osim u slučaju kada je istekao rok važenja vozačkoj dozvoli,
23) člana 187. stav 2, ukoliko je vozač teško, veoma teško ili potpuno alkoholisan, odnosno pod
dejstvom psihoaktivnih supstanci,
24) člana 190. stav 2, ukoliko upravlja vozilom nakon isteka više od 30 dana od isteka roka iz
člana 189,
25) člana 203. stav 9,
26) člana 205. stav 1, ako tramvajem upravlja vozač tramvaja bez vozačke dozvole i posebne
dozvole za upravljanje tramvajem, osim u slučaju kada je vozačkoj dozvoli, odnosno posebnoj dozvoli
istekao rok važenja,
27) člana 243. st. 1, 2, i 5,
28) člana 244. st. 1. i 4,
29) člana 245,
144
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
30) člana 246. stav 1, za vozilo koje je tehnički neispravno u pogledu uređaja za zaustavljanje, za
upravljanje, pneumatika i uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila,
31) člana 246. st. 3. i 7,
32) člana 246. st. 4. i 5, ukoliko ima ugrađene uređaje i koristi ih,
33) člana 247. stav 1,
34) člana 249. stav 2, ukoliko vozilo učestvuje u saobraćaju,
35) člana 268. stav 1, ukoliko vozilo nije upisano u jedinstveni registar vozila i stav 12,
36) člana 274. stav 3,
37) člana 276. stav 1,
38) člana 277. stav 5,
39) člana 280. stav 8,
40) člana 294. stav 3,
41) člana 297. stav 1,
42) člana 311. stav 2.
Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji
postupi suprotno odredbama iz sledećih članova ovog zakona:
1) člana 22. stav 5,
2) člana 26. stav 3,
3) člana 30. stav 2,
4) člana 45. stav 3,
5) člana 69. st. 1, 3. i 5.
6) člana 70. stav 1,
7) člana 71. stav 1,
8) člana 72,
9) člana 85,
10) člana 87. stav 2,
11) člana 111. st. 1. i 5,
12) člana 112. stav 1. tačka 1) i st. 5. i 6. ovog člana, kada teret na vozilu premašuje nosivost
vozila, odnosno osovinsko opterećenje pojedinih osovina određenih od strane proizvođača vozila, u
rasponu od 5,0 do 20,0%,
13) člana 112. stav 3. tač. 2), 3), 5) i 6) i stav 4,
14) člana 113. st. 1, 2. i 3,
15) člana 114,
16) člana 117. stav 1,
17) člana 122. st. 5. i 7,
18) člana 134. st. 3. i 4,
19) člana 151. st. 2. i 3,
20) člana 154. stav 2,
21) člana 155. stav 1,
22) člana 160. stav 2,
23) člana 161. stav 3,
24) člana 162. stav 2,
25) člana 163. stav 1,
26) člana 166. stav 6,
27) člana 177. stav 1,
28) člana 178. stav 1, kada je istekao rok važenja vozačkoj dozvoli,
29) člana 187. stav 1,
30) člana 187. stav 2, ukoliko je vozač lako ili srednje alkoholisan, a vozač iz stava 4. blago, lako
ili srednje alkoholisan,
31) člana 193. stav 1,
32) člana 205. stav 1, ako tramvajem upravlja vozač tramvaja bez vozačke dozvole i posebne
dozvole za upravljanje tramvajem, u slučaju kada je vozačkoj dozvoli, odnosno posebnoj dozvoli
istekao rok važenja,
33) člana 243. stav 4,
34) člana 246. stav 1, osim u pogledu uređaja za zaustavljanje, za upravljanje, pneumatika,
uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila, tahografa i graničnika brzine,
145
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
35)
36)
37)
38)
39)
člana
člana
člana
člana
člana
252.
268.
268.
274.
294.
stav 5,
stav 1, ukoliko je istekao rok važenja registracione nalepnice,
stav 5, ukoliko nema propisane registarske tablice,
st. 1. i 2,
stav 4.
9. Prekršajne kazne za fizičko lice
Član 329.
Kaznom zatvora od 30 do 60 dana i 15 kaznenih poena, kazniće se vozač koji u saobraćaju
postupa u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, pri čemu ne pokazuje obzir prema bezbednosti
ostalih učesnika u saobraćaju (nasilnička vožnja).
Ukoliko je vozač prilikom nasilničke vožnje prouzrokovao saobraćajnu nezgodu, kazniće se
kaznom zatvora od 45 do 60 dana i 17 kaznenih poena.
Vozaču iz stava 1. ovog člana će se izreći i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u
trajanju od najmanje devet meseci, a u slučaju iz stava 2. ovog člana izreći će se zaštitna mera zabrane
upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje 10 meseci.
Član 330.
Kaznom zatvora od najmanje 15 dana ili novčanom kaznom od 100.000 dinara do 120.000 dinara
i 14 kaznenih poena kazniće se za prekršaj vozač koji:
1) upravlja vozilom bez vozačke dozvole one kategorije kojom upravlja, osim u slučaju kada je
vozačkoj dozvoli istekao rok važenja,
2) upravlja turističkim vozom bez vozačke dozvole i posebne dozvole za upravljanje turističkim
vozom, osim u slučaju kada je vozačkoj dozvoli, odnosno posebnoj dozvoli istekao rok važenja,
3) upravlja tramvajem bez vozačke dozvole i posebne dozvole za upravljanje tramvajem, osim u
slučaju kada je vozačkoj dozvoli, odnosno posebnoj dozvoli istekao rok važenja,
4) upravlja vozilom pod dejstvom alkohola više od 2,00 mg/ml, kao i instruktor vožnje, lice koje
nadzire vozača sa probnom vozačkom dozvolom i ispitivač na praktičnom delu vozačkog ispita kada
učestvuje u saobraćaju,
5) odbije da se podvrgne utvrđivanju prisustva u organizmu alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci
pomoću odgovarajućih sredstava (alkometar, droga test i dr.), odnosno stručnom pregledu iz člana
280. stav 4. ovog zakona, kao i instruktor vožnje, lice koje nadzire vozača sa probnom vozačkom
dozvolom i ispitivač na praktičnom delu vozačkog ispita kada učestvuje u saobraćaju,
6) je isključen iz saobraćaja, a zatečen je u upravljanju vozilom za vreme trajanja tog
isključenja,
7) upravlja vozilom u vreme trajanja isključenja tog vozila iz saobraćaja,
8) upravlja motornim vozilom, odnosno tramvajem, za vreme trajanja zaštitne mere, odnosno
mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom,
9) se na putu u naselju kreće brzinom koja je preko 70 km/h veća od dozvoljene,
10) se na putu van naselja kreće brzinom koja je preko 80 km/h veća od dozvoljene, kao i vozač
iz člana 45. stav 1. tačka 4) ovog zakona, koji se na putu van naselja kreće brzinom koja je preko 70
km/h veća od dozvoljene,
11) se u zoni "usporenog saobraćaja" kreće brzinom koja je preko 50 km/h veća od dozvoljene,
12) se u zoni "30" i zoni "škole" kreće brzinom koja je preko 60 km/h veća od dozvoljene,
13) noću upravlja vozilom na neosvetljenom delu puta, a nema uključeno nijedno svetlo za
osvetljavanje puta niti prednje poziciono svetlo,
14) ne zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza na kome se nalazi najmanje jedan pešak, kada mu
je svetlosnim saobraćajnim znakom ili znakom ovlašćenog službenog lica prolaz zabranjen,
15) se ne zaustavi pred prelazom puta preko železničke pruge ukoliko je uređaj za zatvaranje
saobraćaja spušten ili je počeo da se spušta, ili ako se daju svetlosni ili zvučni znaci koji upozoravaju
da će taj uređaj početi da se spušta, odnosno da se prelazu puta preko železničke pruge približava voz,
u slučajevima kada se u vozilu prevozi dete mlađe od 12 godina, ili upravlja autobusom kojim se
prevoze putnici, odnosno drugim vozilom kojim se vrši javni prevoz putnika,
16) kao učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je neko lice zadobilo telesne povrede, odnosno
poginulo, ili je nastala velika materijalna šteta, nije zaustavio vozilo, odnosno nije obavestio policiju i
ostao na mestu nezgode do dolaska policije i završetka uviđaja,
17) instruktor vožnje koji obavlja praktičnu obuku kandidata za vozače za vreme trajanja
zaštitne mere, odnosno mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno koji je
146
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
izgubio pravo upravljanja motornim vozilom određene kategorije, odnosno kome je vozačka dozvola
oduzeta.
Ukoliko je vozač prilikom izvršenja prekršaja iz stava 1. ovog člana prouzrokovao saobraćajnu
nezgodu, kazniće se kaznom zatvora od najmanje 45 dana ili novčanom kaznom od 120.000 dinara do
150.000 dinara, i 16 kaznenih poena.
Vozaču iz stava 1. ovog člana će se izreći i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom
od najmanje osam meseci, a u slučaju iz stava 2. ovog člana u trajanju od najmanje 10 meseci.
Član 331.
Novčanom kaznom u iznosu od 15.000 do 30.000 dinara ili kaznom zatvora u trajanju do 30 dana
kazniće se za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbama iz sledećih članova ovog zakona:
1) člana 29. stav 1, ako se uređaj koristi,
2) člana 29. stav 2, za lice koje nije preduzetnik,
3) člana 31, kazniće se vozač ili lice koje sedi na sedištu u prednjem redu i drži u krilu dete mlađe
od 12 godina,
4) člana 35. stav 1,
5) člana 36. st. 1, 2. i 3,
6) člana 43. stav 1. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3), koji se u naselju kreće brzinom koja je od
51 km/h do 70 km/h veća od dozvoljene,
7) člana 44. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3), vozač koji se van naselja kreće brzinom koja je od
61 km/h do 80 km/h veća od dozvoljene,
8) člana 45. stav 1. tačka 4), vozač koji se u, odnosno van naselja kreće brzinom koja je od 51
km/h do 70 km/h veća od dozvoljene,
9) člana 53. st. 1, 2. i 3,
10) člana 55. st. 1. i 3. tač. 4), 5), 7), 8), 10), 14) i 15),
11) člana 72. stav 4,
12) člana 74,
13) člana 77. stav 2, vozač koji noću na osvetljenom delu puta upravlja vozilom na kome nije
uključeno nijedno svetlo za osvetljavanje puta niti poziciona svetla, kao i vozač koji noću na
neosvetljenom delu puta upravlja vozilom na kome su uključena samo poziciona svetla,
14) člana 78. stav 2,
15) člana 89. stav 2,
16) člana 95. st. 1. i 2, kazniće se vodič ukoliko kolonu čine pretežno deca mlađa od 12 godina,
17) člana 97. st. 1. i 2, ukoliko sa sobom vodi dete mlađe od 12 godina,
18) člana 98, ukoliko sa sobom vodi dete mlađe od 12 godina,
19) člana 99. st. 1, 5. i 6,
20) člana 100. stav 1, ukoliko se u vozilu nalazi dete mlađe od 12 godina ili ukoliko upravlja
autobusom kojim se prevoze putnici ili drugim vozilom kojim se vrši javni prevoz putnika,
21) člana 101, kazniće se vozač,
22) člana 101, kazniće se pešak koji sa sobom vodi dete mlađe od 12 godina,
23) člana 102, ukoliko se vozilo kreće autoputem,
24) člana 103. stav 1,
25) člana 105. stav 1, ukoliko je vozilo zaustavljeno u saobraćajnoj traci,
26) člana 105. stav 2, ukoliko vozač vrši polukružno okretanje,
27) člana 106. stav 5, kazniće se vlasnik odnosno vozač,
28) člana 107. stav 1,
29) člana 108. stav 5, kazniće se vlasnik odnosno vozač,
30) člana 109. st. 1. i 2,
31) člana 110,
32) člana 112. stav 1. tačka 1) i st. 5. i 6. ovog člana, kada teret na vozilu premašuje nosivost
vozila, odnosno osovinsko opterećenje pojedinih osovina određenih od strane proizvođača vozila, za
više od 20,0%,
33) člana 112. stav 1. tačka 2) kada je premašeno osovinsko opterećenje propisano tehničkim
normativima za vozila i najveću dozvoljenu ukupnu masu, za više od 5% i tačka 3),
34) člana 118. stav 2,
35) člana 120. stav 2, u slučaju kada su putnici deca mlađa od 12 godina,
147
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
36) člana 121. stav 2, kazniće se vozač čijoj je vozačkoj dozvoli, odnosno posebnoj dozvoli
istekao rok važenja više od šest meseci,
37) člana 123. stav 1,
38) člana 134. st. 1. i 2,
39) člana 142. stav 2,
40) člana 145. stav 5,
41) člana 146. stav 6, kazniće se pešak, odnosno biciklista, ukoliko sa sobom vodi dete mlađe od
12 godina,
42) člana 147. stav 5,
43) člana 156. stav 11,
44) člana 161. stav 2, kazniće se vozač koji se kreće brzinom koja je od 31 km/h do 50 km/h
veća od dozvoljene,
45) člana 162. stav 1, kazniće se vozač koji se kreće brzinom koja je od 51 km/h do 60 km/h
veća od dozvoljene,
46) člana 163. stav 2, vozač koji se kreće brzinom koja je od 51 km/h do 60 km/h veća od
dozvoljene,
47) člana 166. stav 1,
48) člana 171. stav 2,
49) člana 174. stav 1,
50) člana 178. stav 1, kazniće se vozač čijoj je vozačkoj dozvoli istekao rok važenja više od šest
meseci,
51) člana 182. stav 3,
52) člana 183. st. 2. i 3,
53) člana 187. stav 1,
54) člana 187. st. 2. i 4, kazniće se lice pod dejstvom psihoaktivnih supstanci,
55) člana 187. st. 2. i 4, kazniće se lica u stanju teške i veoma teške alkoholisanosti,
56) člana 203. stav 1,
57) člana 205. stav 1, kada je vozačkoj dozvoli, odnosno posebnoj dozvoli istekao rok važenja
više od šest meseci,
58) člana 207. stav 1,
59) člana 211. stav 1, kazniće se instruktor vožnje koji evidencije ne vodi tačno i verodostojno,
60) člana 212. stav 1, kazniće se instruktor vožnje,
61) člana 212. stav 2, kazniće se kandidat za vozača,
62) člana 215. stav 3, kazniće se instruktor vožnje,
63) člana 216. st. 1. i 2,
64) člana 217. stav 1,
65) člana 221. stav 1,
66) člana 224. stav 1,
67) člana 224. stav 6, osim kada je vozačkoj dozvoli istekao rok važenja,
68) člana 226. stav 1,
69) člana 227. st. 1, 2. i 4,
70) člana 238. st. 3. i 7, kazniće se ispitivač,
71) člana 242. stav 1,
72) člana 245. stav 3,
73) člana 246. st. 4. i 5, ukoliko ima ugrađene uređaje i koristi ih,
74) člana 246. stav 7,
75) člana 247,
76) člana 248. stav 3,
77) člana 250. stav 6,
78) člana 262. st. 1. i 4,
79) člana 263. stav 1,
80) člana 268. stav 1, ukoliko vozilo nije upisano u jedinstveni registar vozila,
81) člana 268. stav 5, ukoliko nema propisane registarske tablice,
82) člana 273. stav 1,
83) člana 274. stav 3,
84) člana 277. stav 5,
148
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
85) člana 280. st. 3. i 4, kazniće se pešak,
86) člana 287. stav 3,
87) člana 288. stav 3,
88) člana 290. stav 2,
89) člana 293. stav 2,
90) člana 306. stav 4,
91) člana 243. st. 1, 2, 4. i 5,
92) člana 244.
Ukoliko je lice izvršenjem prekršaja iz stava 1. ovog člana izazvalo neposrednu opasnost za
drugog učesnika u saobraćaju, ili prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu, odnosno pribavilo sebi ili
drugom protivpravnu imovinsku ili drugu korist, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do
50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana.
Član 332.
Novčanom kaznom u iznosu od 6.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj lice koje postupi
suprotno odredbama iz sledećih članova ovog zakona:
1) člana 22. st. 2. i 5,
2) člana 25. stav 3,
3) člana 26. stav 1,
4) člana 29. stav 1. ako se uređaj nalazi u vozilu,
5) člana 33. stav 1,
6) člana 36. stav 4,
7) člana 42. stav 1,
8) člana 43. stav 1. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3), koji se u naselju kreće brzinom koja je od
21 km/h do 50 km/h veća od dozvoljene,
9) člana 44. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3), vozač koji se van naselja kreće brzinom koja je od
41 km/h do 60 km/h veća od dozvoljene,
10) člana 45. stav 1. tačka 4, vozač koji se u, odnosno van naselja kreće brzinom koja je od 21
km/h do 50 km/h veća od dozvoljene,
11) člana 47,
12) člana 50,
13) člana 51. stav 5,
14) člana 54. stav 2,
15) člana 55. stav 2,
16) člana 55. stav 3. tač, 1), 2), 6) i 12),
17) člana 55. stav 4,
18) člana 57. stav 1,
19) člana 58. stav 1,
20) člana 61. stav 1. tačka 3),
21) člana 66. stav 1. tač. 4) i 5),
22) člana 67. stav 1. tačka 3),
23) člana 69. stav 1,
24) člana 71. stav 1,
25) člana 72. st. 1, 2. i 3,
26) člana 75. stav 2,
27) člana 79. stav 1, vozač koji za vreme magle ne uključi svetla za osvetljavanje puta,
28) člana 80. stav 1,
29) člana 81. stav 1. tačka 4), ukoliko kolonu pešaka čine pretežno deca mlađa od 12 godina,
30) člana 81. stav 1. tačka 5), ukoliko se biciklista kreće putem van naselja,
31) člana 81. stav 1. tačka 6),
32) člana 85,
33) člana 86. stav 1,
34) člana 88,
35) člana 90. stav 1. tačka 1), za vozača motornog vozila,
36) člana 91. stav 2, za vozača motornog vozila,
37) člana 93. st. 1, 2. i 4, ukoliko sa sobom vodi dete mlađe od 12 godina,
38) člana 94, ukoliko sa sobom vodi dete mlađe od 12 godina,
149
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
39) člana 95. stav 2, kazniće se vodič kolone,
40) člana 96. st. 1. i 3, ukoliko sa sobom vodi dete mlađe od 12 godina,
41) člana 97. stav 3, ukoliko sa sobom vodi dete mlađe od 12 godina,
42) člana 98,
43) člana 99. st. 2. i 3,
44) člana 99. stav 4, ukoliko su pešaci deca mlađa od 12 godina,
45) člana 100. stav 1,
46) člana 102, ukoliko se vozilo kreće motoputem,
47) člana 103. stav 2. tačka 2),
48) člana 105. stav 1. ukoliko je vozilo zaustavljeno u zaustavnoj traci,
49) člana 105. stav 2, ukoliko se vozač kreće vozilom unazad,
50) člana 111. stav 1,
51) člana 111. stav 2. tačka 1),
52) člana 111. st. 4. i 5,
53) člana 112. stav 1. tačka 1) i st. 5. i 6, ovog člana, kada teret na vozilu premašuje nosivost
vozila, odnosno osovinsko opterećenje pojedinih osovina određenih od strane proizvođača vozila, u
rasponu od 5,0 do 20,0%,
54) člana 112. stav 3. tač. 1) i 4),
55) člana 113. stav 2,
56) člana 115. stav 4,
57) člana 116. stav 1,
58) člana 117. stav 1,
59) člana 120. stav 2,
60) člana 121. stav 2, kazniće se vozač čijoj je vozačkoj dozvoli, odnosno posebnoj dozvoli
istekao rok važenja ne više od šest meseci,
61) člana 134, st. 3. i 4,
62) člana 143. stav 2,
63) člana 144. stav 3,
64) člana 160. stav 1,
65) člana 161. stav 2, kazniće se vozač koji se kreće brzinom koja je od 11 km/h do 30 km/h
veća od dozvoljene,
66) člana 162. stav 1, kazniće se vozač koji se kreće brzinom koja je od 31 km/h do 50 km/h
veća od dozvoljene,
67) člana 163. stav 2, kazniće se vozač koji se kreće brzinom koja je od 31 km/h do 50 km/h
veća od dozvoljene,
68) člana 167,
69) člana 168. stav 1. tač. 2), 3), 4), 5) i 6) i st. 2. i 4,
70) člana 172. st. 1. i 2,
71) člana 177. stav 1,
72) člana 178. stav 1, kazniće se vozač kome je istekao rok važenja vozačke dozvole najviše šest
meseci i vozač kome nakon isteka probne vozačke dozvole nije izdata vozačka dozvola,
73) člana 178. stav 3,
74) člana 182. stav 4, kazniće se u slučaju vožnje noću,
75) člana 182. stav 6,
76) člana 183. stav 5,
77) člana 187. st. 2. i 4, kazniće se lice u stanju srednje alkoholisanosti,
78) člana 190. stav 4,
79) člana 193. stav 1,
80) člana 205. stav 1, kazniće se vozač tramvaja kome je istekao rok važenja vozačke dozvole
najviše šest meseci, odnosno posebne dozvole za upravljanje tramvajem,
81) člana 205. stav 6,
82) člana 211. stav 1, kazniće se instruktor vožnje ako evidencije ne vodi na propisan način i
uredno,
83) člana 214. stav 3,
84) člana 217. stav 2,
85) člana 224. stav 6, u slučaju da je rok važenja vozačke dozvole istekao,
150
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
86) člana 226. stav 3,
87) člana 227. stav 3,
88) člana 230. stav 1,
89) člana 242. stav 3,
90) člana 245. st. 1. i 2,
91) člana 246. stav 1, kazniće se vozač koji upravlja vozilom koje je tehnički neispravno u
pogledu uređaja za zaustavljanje, za upravljanje, pneumatika i uređaja za spajanje vučnog i
priključnog vozila,
92) člana 246. stav 1, kazniće se vlasnik vozila koje je tehnički neispravno u pogledu uređaja za
zaustavljanje, za upravljanje, pneumatika i uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila, osim ako je
vozač tog vozila lice sa kojim živi u bračnoj ili trajnoj vanbračnoj zajednici, krvni srodnik po pravoj
liniji, brat, sestra, usvojilac odnosno usvojenik,
93) člana 246. stav 3,
94) člana 246. st. 4. i 5, ukoliko ima ugrađene uređaje, a ne koristi ih,
95) člana 249. stav 2,
96) člana 252. stav 5,
97) člana 259. stav 2,
98) člana 263. stav 8,
99) člana 264. stav 6,
100) člana 268. stav 1, ukoliko je istekao rok važenja registracione nalepnice,
101) člana 269. stav 5,
102) člana 274. st. 1. i 2,
103) člana 276,
104) člana 277. stav 2,
105) člana 291. stav 2,
106) člana 320. stav 1.
Ukoliko je lice izvršenjem prekršaja iz stava 1. ovog člana izazvalo neposrednu opasnost za
drugog učesnika u saobraćaju, ili prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu, odnosno pribavilo sebi ili
drugom protivpravnu imovinsku ili drugu korist, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do
40.000 dinara ili kaznom zatvora do 45 dana.
Član 333.
Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara kazniće se za prekršaj lice koje postupi suprotno
odredbama iz sledećih članova ovog zakona:
1) člana 21,
2) člana 22. stav 4,
3) člana 25. st. 1. i 2,
4) člana 26. st. 2. i 3, kazniće se vozač,
5) člana 27,
6) člana 28. st. 1. i 3,
7) člana 30. stav 1,
8) člana 31,
9) člana 32. st. 1, 2. i 3,
10) člana 33. stav 2,
11) člana 34,
12) člana 37. stav 3,
13) člana 38,
14) člana 42. stav 2,
15) člana 43. stav 1. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3), vozač koji se u naselju kreće brzinom koja
je od 11 km/h do 20 km/h veća od dozvoljene,
16) člana 44. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3), vozač koji se van naselja kreće brzinom koja je od
21 km/h do 40 km/h veća od dozvoljene,
17) člana 45. stav 1. tačka 4), vozač koji se u, odnosno van naselja kreće brzinom koja je od 11
km/h do 20 km/h veća od dozvoljene,
18) člana 45. st. 2. i 3. kazniće se vozač,
19) člana 46,
20) člana 48,
151
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
21)
22)
23)
24)
25)
26)
27)
28)
29)
20), 21) i
30)
31)
32)
33)
34)
35)
36)
37)
38)
39)
svetla,
40)
41)
42)
43)
44)
45)
46)
47)
48)
49)
50)
51)
52)
53)
54)
55)
56)
57)
58)
59)
60)
61)
62)
63)
64)
65)
66)
67)
68)
69)
70)
71)
72)
73)
74)
člana 49,
člana 51. st. 1, 2. 3, i 4,
člana 55. stav 3. tač. 3), 9), 11) i 13) i stav 6,
člana 56,
člana 59. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 3,
člana 62,
člana 63,
člana 64,
člana 66. stav 1. tač. 1), 2), 3), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13), 14), 15), 16), 17), 18), 19),
22),
člana 67. stav 1. tač. 1) i 2),
člana 68,
člana 69. st. 3, 4. i 5,
člana 70. stav 1,
člana 71. stav 2,
člana 73,
člana 76,
člana 77. stav 2, vozač koji umesto dugih koristi kratka svetla,
člana 77. stav 3,
člana 79. stav 1, vozač koji za vreme magle umesto kratkih ili svetala za maglu koristi duga
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
člana
80. stav 2,
81. stav 1. tačka 1), ukoliko pešak sa sobom vodi dete mlađe od 12 godina,
81. stav 1. tačka 7),
82,
83. stav 1,
86. stav 2,
89. st. 3. i 4,
90, stav 1. tač. 3), 4), 5) i 6), za vozače motornog vozila,
91. stav 1,
91. stav 2, za vozača bicikla,
92,
93. st. 1. i 5,
94,
95. st. 1. i 3, kazniće se vodič kolone,
96. st. 1. i 3,
97,
99. stav 4,
100. stav 2,
101, kazniće se pešak,
103. stav 2. tačka 1) i stav 3,
104. st. 1, 2, 4, i 5,
105. stav 2, ukoliko se vozač kreće vozilom unazad zaustavnom trakom,
105. stav 3,
106. stav 6,
107. stav 2,
108. stav 6,
109. stav 4,
111. stav 2. tač. 2) i 3),
112. stav 3. tač. 2), 3), 5) i 6) i stav 4,
113. st. 1. i 3,
114,
116. stav 3, kazniće se vozač traktora,
118. stav 1,
119. st. 1, 2. i 4,
120. stav 1,
152
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
75) člana 121. stav 1,
76) člana 122. st. 1. i 5,
77) člana 131. stav 2, kazniće se vozač koji ne koristi zimsku opremu na propisan način,
78) člana 132. stav 3, osim kada je to ovim zakonom na drugačiji način propisano (svetlosni
saobraćajni znakovi, saobraćajni znakovi ograničenja brzine kretanja, zabrane preticanja, prelaženja
preko neisprekidane uzdužne linije u traku namenjenu za saobraćaj vozila iz suprotnog smera u svrhu
preticanja i dr.),
79) člana 146. stav 6,
80) člana 155. stav 2,
81) člana 160. stav 3, kazniće se vozač koji se ne pridržava odredbi iz dozvole,
82) člana 161. stav 2, kazniće se vozač koji ometa kretanje pešaka i biciklista u zoni usporenog
saobraćaja,
83) člana 161. stav 2, kazniće se vozač koji se kreće brzinom koja je do 10 km/h veća od
dozvoljene,
84) člana 162. stav 1, kazniće se vozač koji se kreće brzinom koja je od 11 km/h do 30 km/h
veća od dozvoljene,
85) člana 163. stav 2, kazniće se vozač koji se kreće brzinom koja je od 11 km/h do 30 km/h
veća od dozvoljene,
86) člana 164. st. 1. i 4,
87) člana 166. stav 6,
88) člana 182. stav 4, kazniće se vozač koji koristi telefon, odnosno druge uređaje za
komunikaciju,
89) člana 184. stav 2,
90) člana 187. stav 2, kazniće se vozač u stanju umerene alkoholisanosti,
91) člana 187. stav 4, kazniće se lice u stanju blage i umerene alkoholisanosti,
92) člana 190. stav 5,
93) člana 228. st. 1. i 3,
94) člana 228. stav 2, kazniće se kandidat za vozača,
95) člana 246. stav 1, osim u pogledu uređaja za zaustavljanje, za upravljanje, pneumatika,
uređaja za spajanje vučnog i priključnog vozila, tahografa i graničnika brzine,
96) člana 249. stav 4,
97) člana 252. stav 6,
98) člana 272. stav 3,
99) člana 306. stav 3.
Ukoliko je lice izvršenjem prekršaja iz stava 1. ovog člana izazvalo neposrednu opasnost za
drugog učesnika u saobraćaju, ili prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu kazniće se novčanom kaznom u
iznosu od 6.000 do 18.000 dinara.
Član 334.
Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 dinara kazniće se za prekršaj lice koje postupi suprotno
odredbama iz sledećih članova ovog zakona:
1) člana 22. stav 3,
2) člana 28. stav 2,
3) člana 30. stav 2,
4) člana 35. st. 2, 3. i 4,
5) člana 36. stav 5,
6) člana 37. stav 2,
7) člana 40,
8) člana 43. stav 1. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3), vozač koji se u naselju kreće brzinom do 10
km/h većom od dozvoljene,
9) člana 44. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3), vozač koji se van naselja kreće brzinom do 20
km/h većom od dozvoljene,
10) člana 45. stav 1. tačka 4), vozač koji se u, odnosno van naselja kreće brzinom koja je do 10
km/h veća od dozvoljene,
11) člana 45. stav 1. tač. 5) i 6), vozač koji se u, odnosno van naselja kreće brzinom većom od
dozvoljene,
12) člana 52,
153
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
13) člana 54. stav 1,
14) člana 59. stav 1. tač. 1) i 3),
15) člana 61. stav 1. tač. 1), 2), 4), 5) i 6),
16) člana 65. stav 1,
17) člana 65. stav 2,
18) člana 67. st. 2, 3, 4. i 5,
19) člana 75. stav 1,
20) člana 77. stav 1,
21) člana 78. stav 3,
22) člana 79. stav 2,
23) člana 81. stav 1. tač. 1), 2), 3) i 4),
24) člana 81. stav 1. tačka 5), kada se biciklista kreće putem u naselju gde postoji ulična rasveta,
25) člana 86. stav 3,
26) člana 87,
27) člana 89. stav 1,
28) člana 90. stav 1. tačka 7), za vozača motornog vozila,
29) člana 90, za vozača bicikla,
30) člana 93. st. 2, 3, 4. i 7,
31) člana 96. stav 2,
32) člana 104. stav 6,
33) člana 116. stav 3, kazniće se vozač motokultivatora,
34) člana 116. stav 4,
35) člana 117. stav 3,
36) člana 122. stav 7,
37) člana 128. stav 1,
38) člana 129,
39) člana 131. stav 2, kazniće se vozač koji ne poseduje zimsku opremu,
40) člana 155. stav 1,
41) člana 162. stav 1, kazniće se vozač koji se kreće brzinom koja je do 10 km/h veća od
dozvoljene,
42) člana 163. stav 2. kazniće se vozač koji se kreće brzinom koja je do 10 km/h veća od
dozvoljene,
43) člana 164. st. 2. i 3,
44) člana 182. stav 7, kazniće se vozač i lice koje ga nadzire,
45) člana 184. stav 1,
46) člana 205. stav 3,
47) člana 226. stav 2,
48) člana 268. stav 5, ukoliko tablice, odnosno registraciona nalepnica nisu postavljene na
propisan način ili su nečitljive,
49) člana 268. stav 11.
Ukoliko je lice izvršenjem prekršaja iz stava 1. ovog člana izazvalo neposrednu opasnost za
drugog učesnika u saobraćaju ili prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu kazniće se novčanom kaznom u
iznosu od 5.000 do 15.000 dinara.
Član 335.
Za povrede odredbi iz sledećih članova ovog zakona izriču se kumulativno i kazneni poeni:
1) člana 25. stav 3. - 2 kaznena poena,
2) člana 26. stav 1. - 2 kaznena poena,
3) člana 29. stav 1. - 3 kaznena poena ako se uređaj nalazi u vozilu,
4) člana 29. stav 1. - 6 kaznenih poena ako se uređaj koristi,
5) člana 31. - 6 kaznenih poena vozaču ili licu koje sedi na sedištu u prednjem redu i drži u krilu
dete mlađe od 12 godina,
6) člana 35. stav 1. - 6 kaznenih poena,
7) člana 36. st. 1, 2. i 3. - 6 kaznenih poena,
8) člana 36. stav 4. - 2 kaznena poena,
9) člana 43. stav 1. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3) - 4 kaznena poena vozaču koji se kreće u
naselju brzinom koja je od 21 km/h do 50 km/h veća od dozvoljene,
154
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
10) člana 43. stav 1. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3) - 7 kaznenih poena, vozaču koji se kreće u
naselju brzinom koja je od 51 km/h do 70 km/h veća od dozvoljene,
11) člana 44. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3) - 3 kaznena poena vozaču koji se kreće van naselja
brzinom koja je od 41 km/h do 60 km/h veća od dozvoljene,
12) člana 44. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3) - 6 kaznenih poena vozaču koji se kreće van
naselja brzinom koja je od 61 km/h do 80 km/h veća od dozvoljene,
13) člana 45. stav 1. tačka 4) - 7 kaznenih poena vozaču koji se u, odnosno van naselja, kreće
brzinom koja je od 51 km/h do 70 km/h veća od dozvoljene,
14) člana 45. stav 1. tačka 4) - 4 kaznena poena vozaču koji se u, odnosno van naselja, kreće
brzinom koja je od 21 km/h do 50 km/h veća od dozvoljene,
15) člana 47. - 3 kaznena poena,
16) člana 50. - 2 kaznena poena,
17) člana 53. stav 1. - 6 kaznenih poena,
18) člana 53. st. 2. i 3. - 5 kaznenih poena,
19) člana 54. stav 2. - 4 kaznena poena,
20) člana 55. st. 1. i 3. tač. 4), 5), 7), 8), 10), 14) i 15) - 6 kaznenih poena,
21) člana 55. st. 2. i 3. tač. 1), 2), 6) i 12) i stav 4. - 2 kaznena poena,
22) člana 57. stav 1. - 2 kaznena poena,
23) člana 58. stav 1. - 3 kaznena poena,
24) člana 61. stav 1. tačka 3) - 2 kaznena poena,
25) člana 66. stav 1. tač. 4) i 5) - 2 kaznena poena,
26) člana 67. stav 1. tačka 3. - 2 kaznena poena,
27) člana 71. stav 1. - 2 kaznena poena,
28) člana 72. stav 4. - 4 kaznena poena,
29) člana 74. - 6 kaznenih poena,
30) člana 77. stav 2. - 6 kaznenih poena vozaču koji ne koristi ni duga ni kratka svetla, a koristi
samo poziciona svetla,
31) člana 78. stav 2. - 6 kaznenih poena,
32) člana 79. stav 1. - 4 kaznena poena,
33) člana 80. stav 1. - 2 kaznena poena,
34) člana 85. - 2 kaznena poena,
35) člana 89. stav 2. - 6 kaznenih poena, osim vozaču bicikla,
36) člana 91. stav 2. - 2 kaznena poena za vozača motornog vozila,
37) člana 99. stav 1. - 6 kaznenih poena,
38) člana 99. stav 2. - 3 kaznena poena,
39) člana 99. stav 3. - 3 kaznena poena,
40) člana 99. stav 5. - 4 kaznena poena,
41) člana 99. stav 6. - 4 kaznena poena,
42) člana 100. stav 1. - 4 kaznena poena,
43) člana 100. stav 1. - 6 kaznenih poena ukoliko se u vozilu nalaze deca mlađa od 12 godina ili
upravlja autobusom kojim se prevoze putnici, odnosno drugim vozilom kojim se vrši javni prevoz
putnika,
44) člana 101. - 6 kaznenih poena za vozača,
45) člana 102. - 3 kaznena poena ukoliko se vozilo kreće autoputem, a 2 kaznena poena ukoliko
se vozilo kreće motoputem,
46) člana 103. stav 1. - 6 kaznenih poena,
47) člana 103. stav 2. tač. 2) - 3 kaznena poena,
48) člana 105. stav 2. - 6 kaznenih poena ukoliko se vozač polukružno okreće vozilom,
49) člana 105. stav 2. - 3 kaznena poena ukoliko se vozač kreće unazad saobraćajnom trakom,
50) člana 107. stav 1. - 6 kaznenih poena,
51) člana 109. stav 1. i 2. - 6 kaznenih poena,
52) člana 110. - 8 kaznenih poena,
53) člana 112. stav 1. tačka 3) - 4 kaznena poena,
54) člana 112. stav 3. tačke 1) i 4) - 2 kaznena poena,
55) člana 116. stav 1. - 3 kaznena poena,
56) člana 117. stav 1. - 2 kaznena poena,
155
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
57) člana 118. stav 2. - 6 kaznenih poena,
58) člana 120. stav 2. - 4 kaznena poena u slučaju kada su putnici deca mlađa od 12 godina,
59) člana 120. stav 2. - 2 kaznena poena,
60) člana 121. stav 2. - 2 kaznena poena vozaču čijoj je vozačkoj dozvoli, odnosno posebnoj
dozvoli istekao rok važenja ne više od šest meseci,
61) člana 121. stav 2. - 5 kaznenih poena vozaču čijoj je vozačkoj dozvoli, odnosno posebnoj
dozvoli istekao rok važenja više od šest meseci,
62) člana 142. stav 2. - 6 kaznenih poena,
63) člana 143. stav 2. - 2 kaznena poena,
64) člana 144. stav 3. - 2 kaznena poena,
65) člana 145. stav 5. - 7 kaznenih poena,
66) člana 147. stav 5. - 6 kaznenih poena,
67) člana 160. stav 1. - 2 kaznena poena,
68) člana 161. stav 2. - 4 kaznena poena vozaču koji se kreće brzinom koja je od 31 km/h do 50
km/h veća od dozvoljene,
69) člana 161. stav 2. - 2 kaznena poena vozaču koji se kreće brzinom koja je od 11 km/h do 30
km/h veća od dozvoljene,
70) člana 162. stav 1. - 4 kaznena poena vozaču koji se kreće brzinom koja je od 31 km/h do 50
km/h veća od dozvoljene,
71) člana 162. stav 1. - 6 kaznenih poena vozaču koji se kreće brzinom koja je od 51 km/h do 60
km/h veća od dozvoljene,
72) člana 163. stav 2. - 4 kaznena poena vozaču koji se kreće brzinom koja je od 31 km/h do 50
km/h veća od dozvoljene,
73) člana 163. stav 2. - 6 kaznenih poena vozaču koji se kreće brzinom koja je od 51 km/h do 60
km/h veća od dozvoljene,
74) člana 166. stav 1. - 6 kaznenih poena,
75) člana 171. stav 2. - 2 kaznena poena,
76) člana 172. stav 1. i 2. - 2 kaznena poena,
77) člana 174. stav 1. - 10 kaznenih poena,
78) člana 178. stav 1. - 2 kaznena poena vozaču kome je istekao rok važenja vozačke dozvole do
šest meseci,
79) člana 178. stav 1. - 5 kaznenih poena vozaču kome je istekao rok važenja vozačke dozvole
više od šest meseci i vozaču kome nakon isteka probne vozačke dozvole nije izdata vozačka dozvola,
80) člana 182. stav 3. - 5 kaznenih poena,
81) člana 182. stav 4. - 2 kaznena poena u slučaju noćne vožnje,
82) člana 183. stav 3. - 3 kaznena poena,
83) člana 187. stav 1. - 2 kaznena poena,
84) člana 187. stav 2. - 8 kaznenih poena vozaču koji je pod dejstvom psihoaktivnih supstanci,
85) člana 187. st. 2. i 4. - 6 kaznenih poena licu u stanju srednje alkoholisanosti,
86) člana 187. st. 2. i 4. - 10 kaznenih poena licu u stanju teške alkoholisanosti,
87) člana 187. st. 2. i 4. - 12 kaznenih poena licu u stanju veoma teške alkoholisanosti,
88) člana 190. stav 4. - 2 kaznena poena,
89) člana 205. stav 1. - 2 kaznena poena vozaču tramvaja kome je istekao rok važenja vozačke
dozvole, odnosno posebne dozvole za upravljanje tramvajem najviše šest meseci,
90) člana 205. stav 1. - 5 kaznenih poena vozaču tramvaja kome je istekao rok važenja vozačke
dozvole, odnosno posebne dozvole za upravljanje tramvajem više od šest meseci,
91) člana 243. st. 1, 2. i 5. - 2 kaznena poena,
92) člana 245. stav 3. - 2 kaznena poena,
93) člana 264. stav 6. - 2 kaznena poena,
94) člana 268. stav 1. - 6 kaznenih poena, ukoliko vozilo nije upisano u jedinstveni registar vozila
95) člana 268. stav 1. - 2 kaznena poena, ukoliko je istekao rok važenja registracione nalepnice,
96) člana 268. stav 5. - 2 kaznena poena, vozaču koji nema propisane registarske tablice,
97) člana 269. stav 5. - 2 kaznena poena,
98) člana 276. st. 1. i 2. - 2 kaznena poena,
99) člana 287. stav 3. - 6 kaznenih poena,
100) člana 288. stav 3. - 6 kaznenih poena,
156
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
101)
102)
103)
104)
člana
člana
člana
člana
290.
291.
293.
306.
stav
stav
stav
stav
2.
2.
2.
4.
-
6
2
6
5
kaznenih poena,
kaznena poena,
kaznenih poena,
kaznenih poena.
Član 336.
Ukoliko je za prekršaj iz člana 331. ovog zakona predviđeno izricanje kaznenih poena, u slučaju
kada je izvršenjem tog prekršaja prouzrokovana saobraćajna nezgoda, obavezno će se propisani broj
kaznenih poena za taj prekršaj povećati za 3.
Ukoliko je za prekršaj iz člana 332. ovog zakona predviđeno izricanje kaznenih poena, u slučaju
kada je izvršenjem tog prekršaja prouzrokovana saobraćajna nezgoda, obavezno će se propisani broj
kaznenih poena za taj prekršaj povećati za 1.
Ukoliko je izvršenjem prekršaja izazvana saobraćajna nezgoda, a odredbama ovog zakona za
osnovni oblik tog prekršaja nije predviđeno izricanje kaznenih poena, prilikom odlučivanja o
odgovornosti obavezno će se izreći najmanje 2 kaznena poena
Ukoliko se u vreme izvršenja prekršaja u vozilu učinioca prekršaja za koje je predviđeno
obavezno izricanje kaznenih poena, nalazi dete mlađe od 12 godina, osim u autobusu kada se ne vrši
organizovan prevoz dece, kao i u slučaju činjenja prekršaja iz poglavlja "Obaveze vozača prema
pešacima", učiniocu prekršaja će se predviđeni broj kaznenih poena za taj prekršaj uvećati za 2.
Ukoliko vozač prilikom izvršenja prekršaja upravljanja pod dejstvom alkohola u stanju srednje
teške, veoma teške, odnosno potpune alkoholisanosti, upravlja autobusom kada se njim prevoze
putnici, vozilom kojim se vrši javni prevoz putnika, odnosno prevoz opasnih materija, vanredni prevoz,
odnosno vozilom sa pravom prvenstva prolaza ili pod pratnjom, vozaču će se pored propisanih
kaznenih poena za taj prekršaj obavezno izreći i dodatna 2 kaznena poena.
Član 337.
Ukoliko je odredbama ovog zakona za izvršenje pojedinih prekršaja predviđeno obavezno
izricanje kaznenih poena, a postupajući sudija izrekne opomenu, predviđeni kazneni poeni se moraju
izreći.
Član 338.
Zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom izriče se kumulativno vozaču za povrede
odredbi iz sledećih članova ovog zakona:
1) člana 29. stav 1. - u trajanju od najmanje tri meseca ako se uređaj koristi,
2) člana 31. - u trajanju od najmanje tri meseca vozaču koji drži u krilu dete mlađe od 12 godina,
3) člana 35. stav 1. - u trajanju od najmanje tri meseca,
4) člana 36. st. 1, 2. i 3. - u trajanju od najmanje tri meseca,
5) člana 43. stav 1. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3) - u trajanju od najmanje 30 dana ukoliko se
u naselju kreće brzinom koja je od 21 km/h do 50 km/h veća od dozvoljene,
6) člana 43. stav 1. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3) - u trajanju od najmanje četiri meseca,
ukoliko se u naselju kreće brzinom koja je od 51 km/h do 70 km/h veća od dozvoljene,
7) člana 44. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3) - u trajanju od najmanje 30 dana, vozaču koji se
van naselja kreće brzinom koja je od 41 km/h do 60 km/h veća od dozvoljene,
8) člana 44. i člana 45. stav 1. tač. 1), 2) i 3) - u trajanju od najmanje tri meseca, ukoliko se van
naselja kreće brzinom koja je od 61 km/h do 80 km/h veća od dozvoljene,
9) člana 45. stav 1. tačka 4) - u trajanju od najmanje četiri meseca ukoliko se u, odnosno van
naselja kreće brzinom koja je od 51 km/h do 70 km/h veća od dozvoljene,
10) člana 45. stav 1. tačka 4) - u trajanju od najmanje 30 dana vozaču koji se u, odnosno van
naselja kreće brzinom koja je od 21 km/h do 50 km/h veća od dozvoljene,
11) člana 53. st. 1, 2. i 3. - u trajanju od najmanje tri meseca,
12) člana 54. stav 2. - u trajanju od najmanje 30 dana,
13) člana 55. st. 1. i 3. tač. 4), 5), 7), 8), 10), 14) i 15). - u trajanju od najmanje tri meseca,
14) člana 55. st. 2. i 3. tač. 1) i 2). - u trajanju od najmanje 30 dana,
15) člana 57. stav 1. - u trajanju od najmanje 30 dana,
16) člana 58. stav 1.- u trajanju od najmanje 30 dana,
17) člana 74. - u trajanju od najmanje tri meseca,
18) člana 77. stav 2. - u trajanju od najmanje tri meseca vozaču koji ne koristi ni duga ni kratka
svetla, a koristi samo poziciona svetla,
19) člana 78. stav 2. - u trajanju od najmanje tri meseca,
157
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
20) člana 79. stav 1. - u trajanju od najmanje 30 dana,
21) člana 89. stav 2. - u trajanju od najmanje tri meseca,
22) člana 99. stav 1. - u trajanju od najmanje tri meseca,
23) člana 99. st. 5. i 6. - u trajanju od najmanje dva meseca,
24) člana 100. stav 1. - u trajanju od najmanje tri meseca ukoliko se u vozilu nalaze deca mlađa
od 12 godina ili upravlja autobusom kojim se prevoze putnici, odnosno drugim vozilom kojim se vrši
javni prevoz putnika,
25) člana 101. - u trajanju od najmanje tri meseca,
26) člana 102. - u trajanju od najmanje 30 dana ukoliko se vozilo kreće autoputem,
27) člana 103. stav 1. - u trajanju od najmanje tri meseca,
28) člana 105. stav 2. - u trajanju od najmanje tri meseca ukoliko se vozač polukružno okreće
vozilom,
29) člana 105. stav 2. - u trajanju od najmanje 30 dana ukoliko se kreće unazad saobraćajnom
trakom,
30) člana 107. stav 1. - u trajanju od najmanje tri meseca,
31) člana 109. st. 1. i 2. - u trajanju od najmanje tri meseca,
32) člana 110. - u trajanju od najmanje šest meseci,
33) člana 112. stav 1. tačka 3) - u trajanju od najmanje tri meseca,
34) člana 118. stav 2. - u trajanju od najmanje tri meseca,
35) člana 120. stav 2. - u trajanju od najmanje 30 dana, ukoliko su putnici deca mlađa od 12
godina,
36) člana 121. stav 2. - u trajanju od najmanje tri meseca kazniće se vozač čijoj je vozačkoj
dozvoli, odnosno posebnoj dozvoli istekao rok važenja više od šest meseci,
37) člana 142. stav 2. - u trajanju od najmanje tri meseca,
38) člana 143. stav 2. - u trajanju od najmanje 30 dana,
39) člana 144. stav 3. - u trajanju od najmanje 30 dana,
40) člana 145. stav 5. - u trajanju od najmanje četiri meseca,
41) člana 147. stav 5. - u trajanju od najmanje tri meseca,
42) člana 161. stav 2. - u trajanju od najmanje tri meseca, vozaču koji se kreće brzinom koja je
za 31 km/h do 50 km/h veća od dozvoljene,
43) člana 162. stav 1. - u trajanju od najmanje dva meseca, vozaču koji se kreće brzinom koja je
za 31 km/h do 50 km/h veća od dozvoljene,
44) člana 162. stav 1. - u trajanju od najmanje pet meseci vozaču koji se kreće brzinom koja je
za 51 km/h do 60 km/h veća od dozvoljene,
45) člana 163. stav 2. - u trajanju od najmanje dva meseca vozaču koji se kreće brzinom koja je
za 31 km/h do 50 km/h veća od dozvoljene,
46) člana 163. stav 2. - u trajanju od najmanje pet meseci vozaču koji se kreće brzinom koja je
za 51 km/h do 60 km/h veća od dozvoljene,
47) člana 166. stav 1. - u trajanju od najmanje tri meseca,
48) člana 171. stav 2. - u trajanju od najmanje tri meseca,
49) člana 174. stav 1. - u trajanju od najmanje šest meseci,
50) člana 178. stav 1. - u trajanju od najmanje tri meseca vozaču kome je istekao rok važenja
vozačke dozvole više od šest meseci, vozaču kome nakon isteka roka važenja probne vozačke dozvole
nije izdata vozačka dozvola,
51) člana 182. stav 3. - u trajanju od najmanje 30 dana,
52) člana 182. stav 4. - u trajanju od najmanje 30 dana u slučaju noćne vožnje,
53) člana 183. stav 3. - u trajanju od najmanje 30 dana,
54) člana 187. stav 2. - u trajanju od najmanje šest meseci za vozača pod dejstvom psihoaktivnih
supstanci,
55) člana 187. st. 2. i 4. - u trajanju od najmanje tri meseca kazniće se lice u stanju srednje
alkoholisanosti,
56) člana 187. st. 2. i 4. - u trajanju od najmanje šest meseci za lica u stanju teške
alkoholisanosti,
57) člana 187. st. 2. i 4. - u trajanju od najmanje osam meseci za lice u stanju veoma teške
alkoholisanosti,
158
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
58) člana 205. stav 1. - u trajanju od najmanje tri meseca, vozaču tramvaja kome je istekla
važnost vozačke dozvole, odnosno posebne dozvole za upravljanje tramvajem za više od šest meseci,
59) člana 268. stav 1. - u trajanju od najmanje tri meseca, ukoliko vozilo nije upisano u
jedinstveni registar vozila,
60) člana 287. stav 3. - u trajanju od najmanje tri meseca,
61) člana 288. stav 3. - u trajanju od najmanje tri meseca,
62) člana 290. stav 2. - u trajanju od najmanje tri meseca,
63) člana 293. stav 2. - u trajanju od najmanje tri meseca.
Zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom može se izreći i za druge prekršaje za koje
se postupak vodi pred organom za prekršaje.
Ukoliko je izvršenjem prekršaja izazvana saobraćajna nezgoda, a odredbama ovog zakona je za
osnovni oblik tog prekršaja predviđeno izricanje zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom,
trajanje te zaštitne mere će se produžiti za dva meseca, a najviše do 12 meseci.
Ukoliko se u vreme izvršenja prekršaja u vozilu učinioca prekršaja za koje je predviđeno
obavezno izricanje zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom, nalazi dete starosti do 12
godina, osim u autobusu kada se vrši organizovan prevoz dece, kao i u slučaju činjenja prekršaja iz
poglavlja "Obaveze vozača prema pešacima" učiniocu prekršaja će se predviđena zaštitna mera uvećati
za dva meseca.
Ukoliko vozač prilikom izvršenja prekršaja upravljanja pod dejstvom alkohola u stanju srednje
teške, veoma teške, odnosno potpune alkoholisanosti, upravlja autobusom kada se njim prevoze
putnici, vozilom kojim se vrši javni prevoz putnika, prevoz opasnih materija, vanredni prevoz, vozilom
sa pravom prvenstva prolaza ili pod pratnjom, vozaču će se propisano trajanje zaštitne mere zabrane
upravljanja motornim vozilom za taj prekršaj uvećati za dva meseca.
XXII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 339.
Vlada će obrazovati Telo za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima i imenovati
članove Tela u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 340.
Vlada će obrazovati Agenciju za bezbednost saobraćaja najkasnije u roku od tri meseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Agencija će u roku od dva meseca predložiti nadležnom ministarstvu sledeće podzakonske akte:
1) na osnovu člana 121. ovog zakona, o obuci, načinu sprovođenja ispita i načinu vođenja
evidencija za vozača turističkog voza,
2) na osnovu člana 203. ovog zakona o utvrđivanju ispunjenosti uslova za izdavanje dozvola za
obavljanje poslova profesionalnog vozača (CPC),
3) na osnovu člana 204. ovog zakona, o uslovima koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši
obuku i proveru znanja za sticanje dozvole za obavljanje poslova profesionalnog vozača (CPC), kao i o
obuci, načinu sprovođenja ispita i načinu vođenja evidencija,
4) na osnovu člana 205. ovog zakona, o obuci, načinu sprovođenja ispita i načinu vođenja
evidencija za vozača tramvaja,
5) na osnovu člana 222. ovog zakona, program za polaganje stručnog ispita za predavača
teorijske obuke, programa obaveznih seminara unapređenja znanja, način polaganja stručnog ispita i
način polaganja provere znanja, rokovima za održavanje seminara i izgledu i sadržaju obrasca dozvole
(licence) i načinu vođenja evidencija o izdatim dozvolama i licencama,
6) na osnovu člana 225. ovog zakona, o seminarima unapređenja znanja, obavljanja provere
znanja, način polaganja provere znanja, rokovima za održavanje seminara i izgledu i sadržaju obrasca
dozvole (licence) i načinu vođenja evidencija o izdatim dozvolama i licencama,
7) na osnovu člana 239. ovog zakona, o programu za polaganje stručnog ispita za ispitivača,
programu obaveznih seminara unapređenja znanja, načinu polaganja stručnog ispita i polaganju
provere znanja, rokovima za održavanje seminara i izgledu i sadržaju obrasca dozvole (licence),
8) na osnovu člana 240. ovog zakona, o uslovima koje mora da ispunjava naseljeno mesto u
kome se obavlja polaganje praktičnog dela vozačkog ispita,
9) na osnovu člana 249. ovog zakona, o postupku i načinu ispitivanja vozila, izdavanja uverenja i
potvrda i vođenju evidencija o obavljenim ispitivanjima,
10) na osnovu člana 263. ovog zakona, o nastavnom programu obuke kontrolora tehničkog
pregleda, načinu organizovanja i sprovođenja stručnog ispita za kontrolora tehničkog pregleda,
159
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
program unapređenja znanja i veština kontrolora tehničkog pregleda i načinu organizovanja i
sprovođenja provere znanja i veština kontrolora tehničkog pregleda, sadržaju i izgledu dozvole
(licence) za kontrolora tehničkih pregleda, i načinu vođenja evidencija o izdatim dozvolama
(licencama).
Član 341.
Bliže propise za sprovođenje ovog zakona donosi ministar unutrašnjih poslova u roku od šest
meseci:
1) na osnovu člana 2. ovog zakona, o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja
saobraćaja na putevima,
2) na osnovu člana 2. ovog zakona, o načinu neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima u
zoni škole i rada školskih saobraćajnih patrola i saobraćajnih patrola građana uz pribavljeno mišljenje
ministra nadležnog za poslove obrazovanja,
3) na osnovu člana 121. ovog zakona, o obuci, načinu sprovođenja ispita i vođenju evidencija,
4) na osnovu član 166. ovog zakona, o znakovima i naredbama koje daje policijski službenik, o
njihovom značenju i načinu davanja,
5) na osnovu člana 183. ovog zakona, o postupku izdavanja, izgledu, sadržini, karakteristikama
obrasca vozačke dozvole i probne vozačke dozvole i načinu vođenja evidencija o vozačima kojima su
izdate te dozvole,
6) na osnovu člana 186. ovog zakona, o postupku i načinu izdavanja i vođenju evidencija izdatih
međunarodnih vozačkih dozvola,
7) na osnovu člana 197. ovog zakona, o načinu vođenja kaznenih poena i evidencija o kaznenim
poenima vozača i o oduzetim vozačkim dozvolama,
8) na osnovu člana 202. ovog zakona, o načinu i postupku izvršenja zaštitnih mera, odnosno
mera bezbednosti, vođenju evidencija kao i izgledu obrasca kojim se vozač u pisanoj formi obaveštava
o vremenu trajanja izrečene mere,
9) na osnovu člana 205. ovog zakona, o obuci, načinu sprovođenja ispita i vođenju evidencija na
predlog Agencije,
10) na osnovu čl. 207. i 210. ovog zakona, o vođenju registra privrednih društava, odnosno
njihovih ogranaka, odnosno srednjih stručnih škola,
11) na osnovu člana 211. ovog zakona, o sadržaju, načinu vođenja i rokovima čuvanja evidencija
o kandidatima koji se osposobljavaju za vozače,
12) na osnovu čl. 213, 214. i 215. ovog zakona, o programu i teorijske i praktične obuke za
vozače, kao i o načinu sprovođenja,
13) na osnovu člana 230. ovog zakona, o oznakama za motorno i priključno vozilo za obuku
kandidata za vozače,
14) na osnovu člana 232. ovog zakona, o organizovanju, sprovođenju i načinu polaganja
vozačkog ispita, vođenju evidencija, rokovima njihovog čuvanja i uslovima koje mora da ispuni vozilo
na kojem se vrši obuka i obavlja vozački ispit,
15) na osnovu člana 240. ovog zakona, o uslovima koje mora ispunjavati naseljeno mesto u
kojem se obavlja polaganje praktičnog ispita i evidencijama o mestima koja ispunjavaju propisane
uslove,
16) na osnovu člana 253. ovog zakona, o uslovima koje moraju ispunjavati ovlašćena pravna lica
koja utiskuju identifikacione oznake, način i postupak utiskivanja na vozilu,
17) na osnovu člana 254. ovog zakona, o tehničkom pregledu vozila,
18) na osnovu člana 255. ovog zakona, o načinu vođenja registra privrednih društava ovlašćenih
za vršenje tehničkih pregleda,
19) na osnovu člana 256. ovog zakona, o uslovima koje moraju ispunjavati privredna društva
koja vrše tehnički pregled vozila,
20) na osnovu člana 263. ovog zakona, o nastavnom programu obuke kontrolora tehničkog
pregleda, načinu organizovanja i sprovođenja stručnog ispita za kontrolora tehničkog pregleda,
programu unapređenja znanja i veština kontrolora tehničkog pregleda i načinu organizovanja i
sprovođenja provere znanja i veština kontrolora tehničkog pregleda, sadržaju i izgledu dozvole
(licence) za kontrolora tehničkih pregleda, i načinu vođenja evidencija o izdatim dozvolama
(licencama) na predlog Agencije,
21) na osnovu člana 268. ovog zakona, o sadržini i načinu vođenja jedinstvenog registra vozila,
uslovima za upis vozila u registar, načinu i uslovima za izdavanje saobraćajne dozvole i registarskih
160
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
tablica i sadržaju, izgledu i tehničkim karakteristikama saobraćajne dozvole i registarskih tablica,
načinu postavljanja registarskih tablica,
22) na osnovu člana 278. ovog zakona, o načinu, postupku i sredstvima sprovođenja kao i
vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja,
23) na osnovu člana 297. ovog zakona, o sadržaju i načinu vođenja evidencija o ispunjenosti
uslova za učešće u saobraćaju na putu vozila i vozača iz člana 297. stav 1. ovog zakona, uslovima u
pogledu vremena upravljanja i odmora vozača, kao i uslova predviđenih drugim propisima od kojih
zavisi bezbednost saobraćaja.
Član 342.
Bliže propise za sprovođenje ovog zakona donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja u roku
od šest meseci:
1) na osnovu člana 2. ovog zakona, o načinu vršenja neposrednog regulisanja saobraćaja na
putevima na delu na kome se izvode radovi,
2) na osnovu člana 7. ovog zakona, o podeli motornih i priključnih vozila,
3) na osnovu člana 26. ovog zakona, o označavanju vozila kojima se vrši organizovan prevoz
dece, kao i o izgledu i načinu postavljanja posebnog znaka,
4) na osnovu člana 31. ovog zakona, o prevoženju dece i uslovima koje mora da ispunjava
bezbednosno sedište - korpa,
5) na osnovu člana 113. ovog zakona, o načinu smeštaja tereta, njegovog obezbeđenja i
označavanja,
6) na osnovu člana 115. ovog zakona, o načinu obavljanja vanrednog prevoza i vozilima kojima
se taj prevoz obavlja,
7) na osnovu člana 121. ovog zakona, o uslovima u pogledu korišćenja i tehničkih karakteristika
turističkog voza,
8) na osnovu člana 131. ovog zakona, o načinu, vremenu posedovanja i korišćenja zimske
opreme na vozilu u saobraćaju na putevima,
9) na osnovu člana 132. ovog zakona, o saobraćajnoj signalizaciji,
10) na osnovu člana 153. ovog z akona, u pogledu vrste, izgleda, tehničkih karakteristika i
načina
postavljanja i mestima na kojima se moraju postaviti branici ili polubranici uređaja za davanje
svetlosnih, zvučnih znakova i načinu njihove upotrebe,
11) na osnovu člana 154. ovog zakona, o privremenoj saobraćajnoj signalizaciji, načinu izvođenja
radova na putu, izgledu, tehničkim karakteristikama, načinu postavljanja i upotrebe branika i drugih
sredstava za obezbeđenje mesta na kome se izvode radovi,
12) na osnovu člana 156. ovog zakona, o strateškoj komparativnoj analizi uticaja novog, odnosno
rekonstruisanog puta na bezbednost saobraćaja na putnoj mreži, reviziji bezbednosti saobraćaja,
periodičnoj proveri puta u ekspolataciji, praćenju stanja bezbednosti saobraćaja, analizi visoko rizičnih
deonica, analizi doprinosa puta saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licima, obaveštavanju, snimanju
saobraćaja i drugih veličina saobraćajnog toka, uslovima koje sa aspekta bezbednosti saobraćaja
moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi puta,
13) na osnovu člana 156. ovog zakona, o uslovima koje moraju ispunjavati tuneli u pogledu
bezbednosti saobraćaja,
14) na osnovu člana 165. ovog zakona, o vrsti, izgledu, tehničkim karakteristikama i načinu
postavljanja tehničkih sredstava za usporavanje saobraćaja na putu i posebnih tehničkih sredstava za
zaštitu bezbednosti dece,
15) na osnovu člana 166. ovog zakona, o izgledu, načinu davanja znakova koja daju određena
lica koja izvode radove na mestima gde je nastala prepreka koja se ne može odmah ukloniti,
16) na osnovu člana 182. ovog zakona, o izgledu, tehničkim karakteristikama i načinu
postavljanja posebne oznake na vozila kojim upravlja lice sa probnom vozačkom dozvolom,
17) na osnovu člana 203. stava 6. ovog zakona, o načinu utvrđivanja ispunjenosti uslova za
izdavanje dozvola za obavljanje poslova profesionalnog vozača (CPC), na predlog Agencije,
18) na osnovu člana 204. ovog zakona, o programu obuke i seminara unapređenja znanja, načinu
polaganja ispita, izgledu i sadržaju obrasca dozvole za obavljanje poslova profesionalnog vozača (CPC),
i uverenju o uspešno završenoj proveri znanja za obavljanje poslova vozača, na predlog Agencije,
19) na osnovu čl. 222. i 225. ovog zakona, o programu za polaganje stručnog ispita za predavača
teorijske obuke, programu obaveznih seminara unapređenja znanja, načinu polaganja stručnog ispita i
161
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
polaganju provere znanja, rokovima za održavanje seminara i izgledu i sadržaju obrasca dozvole
(licence),
20) na osnovu člana 239. ovog zakona, o programu za polaganje stručnog ispita za ispitivača,
programu obaveznih seminara unapređenja znanja, načinu polaganja stručnog ispita i polaganju
provere znanja, rokovima za održavanje seminara i izgledu i sadržaju obrasca dozvole (licence),
21) na osnovu člana 244. ovog zakona, o trajanju, upravljanju i odmorima vozača uz saglasnost
Ministarstva unutrašnjih poslova,
22) na osnovu člana 245. ovog zakona, o načinu upotrebe i korišćenja tahografa,
23) na osnovu člana 246. ovog zakona, o uslovima koje moraju da ispunjavaju vozila u
saobraćaju na putu u pogledu dimenzija, tehničkih uslova i uređaja, sklopova i opreme i tehničkih
normativa,
24) na osnovu člana 286. ovog zakona, o načinu upotrebe sredstava za snimanje i njihovim
tehničkim karakteristikama - uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova,
25) na osnovu člana 296. ovog zakona, o uslovima koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši
uklanjanje vozila, kao i o načinu uklanjanja i čuvanja vozila, propisanim evidencijama o uklonjenim
vozilima i preduzetim radnjama na uklanjanju - uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova.
Član 343.
Bliže propise za sprovođenje ovog zakona donosi ministar nadležan za poslove zdravlja u roku od
šest meseci:
1) na osnovu člana 179. ovog zakona, o zdravstvenim propisima koje moraju da ispunjavaju
vozači određenih kategorija motornih vozila,
2) na osnovu člana 188. ovog zakona, o uslovima koje mora da ispunjava pravno lice ovlašćeno
za vršenje zdravstvenog pregleda u pogledu kadrova, prostora i opreme kao i načinu obavljanja
zdravstvenog pregleda, načinu i postupku izdavanja uverenja i vođenja evidencija o obavljenim
pregledima i izdatim uverenjima,
3) na osnovu člana 194. ovog zakona, o sastavu, načinu rada i postupku pred drugostepenom
komisijom,
4) na osnovu člana 199. ovog zakona, o zdravstvenim uslovima koje mora da ispuni vozač kojem
je vozačka dozvola oduzeta zbog nesavesnosti, načinu i postupku obavljanja tih zdravstvenih pregleda i
vođenju evidencije o tim zdravstvenim pregledima,
5) na osnovu člana 241. ovog zakona, o uslovima koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši
obuku iz prve pomoći u pogledu prostorija, opreme i stručnog kadra, kao i programu obuke i načinu
organizovanja i sprovođenja ispita i izdavanja potvrde o položenom ispitu, sadržaju, izgledu, načinu
njenog izdavanja i vođenju propisanih evidencija,
6) na osnovu člana 242. ovog zakona, o uslovima koje mora da ispunjava predavač - ispitivač iz
oblasti prve pomoći, načinu sticanja dozvole (licence), izgledu i sadržaju dozvole (licence) predavača ispitivača,
7) na osnovu člana 280. ovog zakona, propisuje uslove koje u pogledu stručnih kadrova, opreme i
drugih uslova moraju ispunjavati zdravstvene ustanove koje vrše analizu krvi, urina i/ili drugih
telesnih materija u cilju utvrđivanja sadržaja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu koji su
zabranjeni za upotrebu pre i za vreme vožnje i načine njihovog uzimanja,
8) na osnovu člana 283. ovog zakona, o uslovima koje mora ispunjavati prostorija za zadržavanje
uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova.
Član 344.
Bliže propise za sprovođenje ovog zakona donosi ministar nadležan za poslove odbrane u roku od
šest meseci:
1) na osnovu člana 2. ovog zakona, o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja
saobraćaja vojnih vozila na putevima,
2) na osnovu člana 106. ovog zakona, o uređajima za obeležavanje vojnih vozila pod pratnjom,
3) na osnovu člana 108. ovog zakona, o uređajima za obeležavanje vojnih vozila sa pravom
prvenstva prolaza,
4) na osnovu člana 207. ovog zakona, o vaspitanju i obrazovanju vojnih lica za vozače motornih
vozila,
5) na osnovu člana 243. ovog zakona, o trajanju upravljanja vojnim vozilima i odmorima vozača
vojnih vozila,
6) na osnovu člana 268. ovog zakona, o registraciji vozila Vojske Srbije,
162
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
7) na osnovu člana 278. ovog zakona, o posebnim merama bezbednosti vojnih učesnika u
saobraćaju.
Član 345.
Bliže propise o sadržaju nastavnih planova i programa koji se odnose na bezbednost dece i
učenika u saobraćaju, na osnovu člana 6. stava 3. ovog zakona donosi ministar nadležan za poslove
obrazovanja u roku od šest meseci.
Bliže propise o programu, uslovima i načinu obrazovanja i polaganja ispita za instruktora vožnje
na osnovu člana 223. ovog zakona, donosi ministar nadležan za poslove obrazovanja, u roku od šest
meseci.
Bliže propise o uslovima koje moraju da ispunjavaju motorne sanke i vozači motornih sanki, kao i
načinu njihove upotrebe na skijalištu na osnovu člana 131. stav 3. ovog zakona, donosi ministar
nadležan za uređenje, održavanje i opremanje javnog skijališta i pružanje usluga na skijalištu uz
saglasnost ministra unutrašnjih poslova, u roku od šest meseci.
------------------------------------------------Ministar nadležan za uređenje, održavanje i opremanje javnog skijališta i pružanje usluga na skijalištu uz
saglasnost ministra unutrašnjih poslova, u roku od šest meseci mora doneti: a) akt, o uslovima koje moraju da
ispunjavaju motorne sanke i vozači motornih sanki, kao i načinu njihove upotrebe na skijalištu. Kada se pogledaju
odredbe iz Zakona o javnim skijalištima78 njije baš najjasnije iz kojeg razloga vozači motornih sanki, moraju da
ispunjavaju neke uslove koje važe za vozila u saobraćaju na putu. U članu 3. stav 1. tačka 2., skijanje je definisano
kao zimska sportska aktivnost rekreativnog ili takmičarskog karaktera koja se sastoji iz alpskog skijanja,
nordijskog skijanja ili snouborda, dok začka 3. definiše specijalizovane zimske sportske aktivnosti u koje spadaju:
sankanje, ski - bob, skokovi, moto-sankanje, spuštanje gumama, skijanje u dubokom snegu, paraglajding,
skeleton i druge slične zimske sportske aktivnosti. Tačka 5. određuje da je, ski - staza uređena i obeležena
površina skijališta, namenjena za skijanje i podučavanje skijanju, koju opslužuje jedna ili više žičara. Tačka
6 određuje da je ski - poligon uređena i obeležena površina skijališta namenjena specijalizovanim zimskim
sportskim aktivnostima. Tačka 7. određuje da je, ski ruta obeležena površina za vožnju skijama koju skijaški centar
ne obezbeđuje od neuobičajenih i neočekivanih opasnosti skijanja. Tačka 8. određuje da je, ski - put napravljen ili
otvoren za vožnju skijama koji predstavlja deo ski - staze, međusobno povezuje ski- staze ili povezuje ski - staze
sa drugim objektima na skijalištu, ili služi za izvlačenje (evakuaciju) povređenih skijaša. Tačka 8. određuje da
je, zaštitna zona ski - staze je prostor širine 1 - 5 metara koji se prostire uz ski – stazu. Iz navedenih definicija
nikako se ne može zaključiti da ski staza i skijalište podpadaju pod nadležnost ovog zakona. Član 27. stav 2.
određuje: Motorne sanke, osim službenih motornih sanki, mogu da se koriste samo na specijalizovanim stazama i
površinama koje su posebno pripremljene i obeležene za korišćenje motornih sanki. Stav 3. određuje: na
korišćenje motornih sanki na skijalištu, obaveze postupanja u slučaju nesreće, mere bezbednosti u pogledu vozača
i druga pitanja koja se tiču korišćenja motornih sanki na skijalištu, primenjuju se propisi koji se odnose na
motocikle i bezbednost saobraćaja na putevima. Stav 4. određuje: vozač motornih sanki ne sme vozilom da se
kreće na ''stazi'' brzinom većom od 40 km na čas, odnosno brzinom većom od brzine dozvoljene postavljenim
znakom ''za celu stazu ili njen deo''. Član 69. određuje: Upravni nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i
propisa donetih na osnovu njega, kao i drugih propisa kojima se uređuje delatnost na skijalištu, vrše ministarstvo
nadležno za poslove turizma i ministarstvo nadležno za poslove sporta. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog
zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za poslove turizma preko turističkih
inspektora. Inspekcijski nadzor nad organizovanjem sportskih priredbi na skijalištima i izdavanje licenci
instruktorima skijanja vrši ministarstvo nadležno za poslove sporta preko sportskih inspektora. Inspekcijski nadzor
nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši i ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja u
delu koji se odnosi na sredstva vertikalnog transporta (žičare i ski - liftovi). Ministarstvo nadležno za poslove
bezbednosti saobraćaja na putevima vrši kontrolu tehničke ispravnosti i upotrebe motornih sanki i mehanizacije za
uređenje ski - staze.
Član 346.
Vlada, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, donosi akte kojima
određuje:
78
(Sl.glasnik Republike Srbije br.46/2006).
163
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
1) udeo koji se izdvaja Agenciji iz sredstava naplaćenih novčanih kazni za prekršaje u oblasti
bezbednosti saobraćaja,
2) visinu posebnih naknada za obavljanje poslova koje vrši Agencija, kao i naknada za izdavanje
dozvola (licenci) i drugih poslova unapređenja bezbednosti saobraćaja u nadležnosti Agencije,
3) najnižu cenu teorijske i praktične obuke na predlog ministarstva nadležnog za trgovinu i
usluge,
4) najnižu cenu za polaganje vozačkog ispita na predlog ministarstva nadležnog za trgovinu i
usluge i Ministarstva unutrašnjih poslova,
5) najnižu cenu redovnog i vanrednog tehničkog pregleda vozila, na predlog ministarstva
nadležnog za trgovinu i usluge,
6) cenu kontrolnog tehničkog pregleda vozila,
7) visinu naknada za vršenje zdravstvenih usluga iz člana 280. ovog zakona,
8) visinu naknade za premeštanje vozila,
9) visinu naknade za uklanjanje nepropisno parkiranog vozila na predlog ministarstva nadležnog
za trgovinu i usluge.
------------------------------------------------Ovaj Zakon, po merilima Evropskog prava i prakse i nije zakon u pravom smislu, jer se u većem delu sastoji
od podzakonskih akata koje uglavnom donose izvršni organi (vlada, ministarstva, agencije) čime se derogira
zakonodavna uloga Narodne Skupštine Republike Srbije, su upravo odredbe ovog člana i to manje u materiji koju
obrađuju, već više u činjenici da većinu navedenih akata Vlada nije donela u predviđenom roku od šest meseci. Čak
šta više neki podzakonski akti nisu doneti do današnjeg dana. Puni kapacitet ovaj Zakon može imati samo u
situaciji kada se usvoje svi podzakonski akati. Nedostatak samo jednog od predviđenih podzakonskih akata
isključuje njegovu legitimnost.
Član 347.
Propisi doneti na osnovu Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni list
SFRJ", br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90 i 11/91, "Službeni list SRJ", br. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94,
28/96 i 3/2002) i Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik SRS", br. 58/82,
15/84, 5/86 i 21/90, "Službeni glasnik RS", br. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 25/97) primenjuju se do
donošenja novih podzakonskih propisa, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Član 348.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja
na putevima ("Službeni list SFRJ", br 50/88, 63/88, 80/89, 29/90 i 11/91, "Službeni list SRJ", br.
34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96 i 3/02), osim u pogledu sledećih članova (koji se primenjuju do
donošenja podzakonskih akata iz čl. 341, 342, 343, 344. i 345. ovog zakona):
1) čl. 195, 196, 197, 198, 199, 200, 201, 202, 203, 204, 205. i 206,
2) čl. 207. i 208,
3) čl. 165, 166, 167, 168. i 169,
4) čl. 171, 172, 173, 174, 175, 176, 177, 178, 179, 180, 181. i 182,
5) člana 194,
kao i u pogledu kaznenih odredbi koje se odnose na povrede odredbi iz tač. 1) do 5) ovog stava.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o bezbednosti saobraćaja na
putevima ("Službeni glasnik SRS" br. 53/82, 15/84, 5/86 i 21/90, "Službeni glasnik RS", br. 28/91,
53/93, 67/93, 48/94 i 25/97), osim u pogledu sledećih članova (koji se primenjuju do donošenja
podzakonskih akata iz čl. 341, 342, 343, 344. i 345. ovog zakona):
1) čl. 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139, 140, 141. i 142,
2) čl. 143, 144, 145, 146. i 147,
3) čl. 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104,
105, 106, 107, 108, 109. i 110,
4) čl. 111, 112, 113, 114, 115, 116, 117, 118, 119. i 120,
5) čl. 130. i 131,
kao i u pogledu kaznenih odredbi koje se odnose na povrede odredbi iz tač. 1) do 5) ovog stava.
Do uspostavljanja uslova za funkcionisanje i obavljanje poslova Agencije iz člana 9. stav 2. ovog
zakona primenjuju se odredbe Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni list
SFRJ", br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90 i 11/91, "Službeni list SRJ", br. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94,
28/96 i 3/02) i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik SRS" br. 53/82,
15/84, 5/86 i 21/90, "Službeni glasnik RS'', br. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 25/97).
164
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Odredbe člana 273. ovog zakona primenjuju se počev od 25. jula 2009. godine.
Član 349.
Odredbe ovog zakona koje se tiču kaznenih poena, primenjivaće se danom početka primene
propisa o prekršajima kojim se uređuje izricanje kaznenih poena.
Član 350.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove koje mora ispuniti predavač teorijske nastave i
ispitivač u pogledu posedovanja dozvole (licence) i polaganja stručnog ispita, ne primenjuju se do
isteka jedne godine od uspostavljanja uslova za funkcionisanje i obavljanje poslova Agencije iz člana 9.
stav 2. ovog zakona.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove koje mora ispuniti instruktor vožnje u pogledu
posedovanja dozvole (licence), ne primenjuju se do isteka jedne godine od uspostavljanja uslova za
funkcionisanje i obavljanje poslova Agencije iz člana 9. stav 2. ovog zakona.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove koje mora ispuniti ispitivač u pogledu
posedovanja dozvole (licence) za instruktora vožnje odgovarajuće kategorije, ne primenjuju se do
isteka jedne godine od uspostavljanja uslova za funkcionisanje i obavljanje poslova Agencije iz člana 9.
stav 2. ovog zakona. Ispitivač mora ispunjavati uslov da mu je do dana stupanja na snagu ovog zakona
izdata dozvola za vozača instruktora odgovarajuće kategorije.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove koje mora ispuniti kontrolor tehničkog pregleda
vozila u pogledu posedovanja dozvole (licence), polaganja stručnog ispita i obuke za kontrolora
tehničkog pregleda, ne primenjuju se do isteka jedne godine od uspostavljanja uslova za
funkcionisanje i obavljanje poslova Agencije iz člana 9. stav 2. ovog zakona.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove koje mora ispuniti vozač tramvaja u pogledu
posedovanja posebne dozvole za upravljanje tramvajima, ne primenjuju se do isteka jedne godine od
uspostavljanja uslova za funkcionisanje i obavljanje poslova Agencije iz člana 9. stav 2. ovog zakona.
Do tada vozač tramvaja mora, osim posedovanja vozačke dozvole za upravljanje vozilima B kategorije,
ispunjavati i uslove iz člana 192. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik
SRS", br. 53/82, 15/84, 5/86 i 21/90, "Službeni glasnik RS'', br. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 i
25/97).
Odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove koje mora ispuniti vozač turističkog voza u
pogledu posedovanja posebne dozvole za upravljanje turističkim vozom, ne primenjuju se do isteka
jedne godine od uspostavljanja uslova za funkcionisanje i obavljanje poslova Agencije iz člana 9. stav
2. ovog zakona.
Član 351.
Rešenja kojima se privredna društva za vršenje tehničkog pregleda ovlašćuju prestaju da važe
nakon isteka jedne godine od stupanja na snagu podzakonskog akta kojim će biti uređeno pitanje
vršenja tehničkih pregleda na osnovu ovog zakona.
Rešenja kojima se utvrđuje ispunjenost uslova za rad centara za obuku vozača prestaju da važe
nakon isteka jedne godine od stupanja na snagu podzakonskih akata kojim će biti uređeno pitanje
osposobljavanja na osnovu ovog zakona.
Rešenja o ovlašćenju za ispitivanje vozila važe do isteka jedne godine od uspostavljanja uslova
za funkcionisanje i obavljanje poslova Agencije iz člana 9. stav 2. ovog zakona.
Postojeće vozačke dozvole važe do isteka roka važenja naznačenog u vozačkoj dozvoli, a
najkasnije do pet godina od stupanja na snagu ovog zakona.
Postojeće potvrde o poznavanju saobraćajnih propisa prestaju da važe nakon isteka jedne godine
od stupanja na snagu podzakonskog akta kojim će biti uređeno pitanje izdavanja vozačkih dozvola.
Postojeće dozvole za vozače traktora prestaju da važe nakon isteka jedne godine od stupanja na
snagu podzakonskog akta kojim će biti uređeno pitanje izdavanja vozačkih dozvola.
Postojeće saobraćajne dozvole, odnosno potvrde o privremenoj registraciji vozila, odnosno
potvrde o registraciji traktora koji je namenjen za radove van poljoprivrede i priključnog vozila koje
vuče ovaj traktor, važe do isteka roka važenja naznačenog u saobraćajnoj dozvoli, odnosno potvrdi.
Potvrde o registraciji vozila na motorni pogon izdate za radnu mašinu, motokultivator, bicikl sa
motorom i potvrda o registraciji traktora namenjenog za obavljanje poljoprivrednih radova i priključno
vozilo koje vuče ovaj traktor, prestaju da važe nakon isteka jedne godine od stupanja na snagu
podzakonskog akta kojim će biti uređeno pitanje vršenja tehničkih pregleda na osnovu ovog zakona.
Kandidat za vozača, koji je do dana stupanja na snagu podzakonskih akata kojima se uređuje
pitanje osposobljavanja za vozače, završio obuku za upravljanje vozilima određenih kategorija, može
165
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
pristupiti polaganju vozačkog ispita za tu kategoriju vozila, nakon što obavi dodatnu teorijsku i
praktičnu obuku u trajanju od po najmanje tri časa, na način propisan odredbama čl. 232-237. ovog
zakona, uz uslov da ispunjava starosne uslove za dobijanje vozačke dozvole iz člana 180. ovog zakona.
Kandidat za vozača, koji je do dana stupanja na snagu podzakonskih akata kojima se uređuje
pitanje osposobljavanja za vozače, započeo, a nije završio obuku za upravljanje vozilima određene
kategorije, može, ukoliko završi započetu obuku u naredna tri meseca i obavi dodatnu teorijsku i
praktičnu obuku u trajanju od po najmanje tri časa, pristupiti polaganju vozačkog ispita za tu
kategoriju, na način propisan odredbama čl. 232-237. ovog zakona, uz uslov da ispunjava starosne
uslove za dobijanje vozačke dozvole iz člana 180. ovog zakona.
Kandidat za vozača, koji je do dana stupanja na snagu podzakonskih akata kojima se uređuje
pitanje osposobljavanja za vozače, položio teorijski deo ispita za određenu kategoriju vozila, može
pristupiti polaganju praktičnog dela ispita za tu kategoriju, u roku od 12 meseci od dana polaganja
teorijskog dela ispita, ukoliko obavi dodatnu teorijsku i praktičnu obuku u trajanju od po najmanje tri
časa, na način propisan odredbama čl. 232-237. ovog zakona, uz uslov da ispunjava starosne uslove za
dobijanje vozačke dozvole iz člana 180. ovog zakona. Ovi kandidati za vozača nisu u obavezi da polažu
ispit iz prve pomoći.
Član 352.
Prekršaji i privredni prestupi učinjeni pre početka primene ovog zakona, vodiće se po odredbama
zakona koji su važili u vreme izvršenja prekršaja, odnosno privrednog prestupa, ukoliko su povrede tih
odredbi kažnjive i po ovom zakonu.
Započeti prekršajni postupci koji do početka primene ovog zakona ne budu pravnosnažno rešeni
nastaviće se po odredbama zakona koji su važili u vreme izvršenja prekršaja, odnosno podnošenja
zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, ukoliko su povrede tih odredbi kažnjive i po ovom
zakonu.
Postupak za povrede odredbi Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni
list SFRJ", br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90 i 11/91) koje su učinjene do dana početka primene ovog
zakona, a predstavljaju privredne prestupe, ukoliko su povrede tih odredbi kažnjive i po ovom zakonu,
vodiće se kao prekršajni postupci u skladu sa nadležnostima propisanim ovim zakonom, vodeći računa
o rokovima zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka.
Član 353.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike
Srbije", a primenjuje se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim člana 273,
koji se primenjuje od 25. jula 2009. godine.
166
Download

Закон о безбедности саобраћаја