7. Kroki crtež u likovnim umetnostima
Uvod
Likovne umetnosti neguju tehniku kroki crteža ravnopravno sa ostalim tehnikama jer je
kroki izuzetno zanimljiv i uzbudljiv način predstavljanja života na papiru. Likovne umetnosti,
koje su oduvek bile zainteresovane za ljudsku figuru, koristile su kroki da bi analizirale
ljudsko telo, pokret i karakter. Što je tehnika crtanja bila zahtevnija, umetnicima je bio veći
izazov da stvaraju kvalitetne kroki crteže. Kroki ili skica je i u likovnim umetnostima uvek
bila početna faza rada u kojoj se istraživala kompozicija i pojedinačni elementi. Za crtanje
se uvek koristio model. Samo u izuzetnim slučajevima mogla se koristiti reprodukcija figure
ukoliko živi model nije mogao da pozira. Skice su se koristile kao predlošci za sliku,
skulpturu i grafiku. U ovoj lekciji ćemo se bolje upoznati sa primenom kroki crteža u
likovnim umetnostima koju čine slikarstvo, grafika i vajarstvo.
Slikarstvo
Slikarstvo kao disciplina neguje kroki kao jednu vrstu crteža, ali i kao skicu za sliku.
Predlošci ili skice za izvoñenje slike mogu se realizovati u svim crtačkim tehnikama koje
smo pomenuli u prvom modulu: grafitna olovka, ugljen, tuš, lavirani tuš i sl. Kroki nam je
ovde bitan kada želimo da utvrdimo osnovna kompoziciona načela motiva koji želimo da
prenesemo. Ako se radi o mrtvoj prirodi, na brz način kadriramo deo prizora koji želimo da
predstavimo i hvatamo ključne elemente koji će nam činiti kompoziciju. Na slici 1 i 2 vidimo
kako izgleda skica za sliku i realizovana slika poznatog renesansnog slikara i vajara
Mikelanñela.
Copyright © Link group
Slika 1 - Mikelanñelo, Crtež Adama, ugljen, 1508. godine
Slika 2 - Mikelanñelo, Stvaranje Adama, freska, 1510. godine
Na primeru, gore, vidimo kako je kroki gotovo kao studiozna forma crteža imala za cilj da
razradi i pojasni položaj tela i skraćenja tela koja su izuzetno teška za prikazivanje.
Mikelanñelo je to uradio izvrsno. Ali kroki crtež je kroz istoriju doživeo mnogo veću
popularizaciju početkom 20. veka, kada je došlo do velikih arheoloških otkrića afričke
umetnosti primitivnih plemena i crteža unutar pećina duž Španije i Francuske. Konturna
linija koja je bila glavno izražajno sredstvo ponovo je postala ideal likovne forme. Ako smo
do tada imali potrebu da mimezisom predstavimo realnost, sada je došlo do potrebe da se
bavimo unutrašnjim vizijama i slikama koje se umnogome udaljavaju od realnog
prikazivanja. Umetnici su pokušavali da se vrate iskonskom, primitivnom pogledu na svet,
svet koji je bio subjektivan i van naučnih i religijskih istina. Otuda i procvat crteža kao
nezavisne likovne forme i želja da se konturnom linijom opiše sve. Konturna linija je postala
najteže i najsavršenije oruñe sa predstavu oblika i formi. To najviše vidimo u radovima
Pikasa i Matisa, koje smo i pomenuli u prvom modulu, ali i u opštoj potrebi da se svi oblici
svedu na minimalnu količinu podataka koja je oličena u liniji. Tako su nastali apstrahovani
oblici, omeñeni konturnom linijom i ispunjeni čistim bojama, bez modulacije i modelacije.
Ideja o kraju umetnosti se nije obistinila jer se umetnost stalno transformiše u drugačije
oblike. Čovekova potreba za izražavanjem je bila jača od svakog racionalnog poimanja
života. Crtež je nastavio da živi svoj nezavisan život i postao je zasebna kategorija likovnih
umetnosti. Tako su nastala mnoga bijenala crteža, izložbe crteža i skica koje su otkrivale
tokove misli umetnika i demistifikovale su stvaralački proces stvaranja umetničkog dela.
Danas, situacija se nije umnogome promenila jer je crtež i dalje ostao dvodimenzionalna
forma koja se služi tradicionalnim tehnikama crtanja. Novina je došla sa pojavom
informacionih tehnologija jer je omogućila prelazak sa analognog zapisa na digitalni zapis.
Danas je moguće crtati u mnogim računarskim programima, uz pomoć miša ili digitalne
olovke, table za crtanje ili tableta za crtanje. Sve vrste poteza, mekoće, teksture, karakteri i
tokovi linija su prevedeni u binarni zapis i koriste se klikom na opciju vrste linije. Ovim se
Copyright © Link group
karakter crteža umnogome promenio, a time se i pogled na crtež i crtačku tehniku takoñe
promenio. Pitanje autentičnosti koje krasi likovne umetnosti sada nestaju kroz jednoličnost
digitalnih četkica. Ali, ovu promenu ne treba gledati kao nešto negativno, već je treba
sagledati kao transformaciju ili preobražaj koji donosi novo vreme i novi medij. Da bismo
što bolje shvatili ovu promenu, najbolje bi bilo da pogledamo digitalne radove velikog
umetnika Dejvida Hoknija (David Hockney), koji je u februaru 2012. godine izložio svoje
prve radove urañene na iPadu. Izloženi radovi su bili u digitalnoj formi, izloženi u onom
formatu u kojoj ih je umetnik i stvarao.
Dodatni materijal:
Na sledećem videu vidimo lično umetnika kako sedeći u kafiću crta pejzaž ispred sebe.
http://www.youtube.com/watch?v=g3GiUeBGQnk,
Hokni se ne ograničava tradicionalnim tehnikama, ali se isto tako ne plaši novih medija, već
smatra da on zadržava svoju posebnost i autentičnost i kroz digitalnu formu. Ovo je vrlo
bitno kada govorimo o likovnoj umetnosti, jer je Hokni jedan od predstavnika najboljih
crtača koje je istorija umetnosti 20. veka ikada zabeležila.
Pitanje:
U slikarstvu renesanse kroki crtež je bio deo koje faze rada:
a) završne faze
b) pripremne faze
Kroki crtež je u renesansi bio uvek deo pripremne faze za oslikavanje kompozicija.
Grafika
U grafici imamo sličan princip, ali se, u zavisnosti od grafičke tehnike, može razlikovati
upotreba skice. Skica se može koristiti kao direktni prenosnik crteža na ploču sa koje se
štampa ili se, kao i u slikarstvu, može sa nje precrtavati.
Copyright © Link group
Slika 3 – Levo: Direr, olovka, 1496. godine. Desno: Direr, bakropis, 1496. godine
Grafika u likovnim umetnostima podrazumeva manuelno, uz pomoć grafičke prese,
otiskivanje boje na papir sa prethodno pripremljene ploče (matrice). Ovaj proces se može
uporediti sa procesom industrijske štampe novina, gde je potrebno pripremiti ploču sa koje
će se otisnuti više hiljada primeraka. Umetnička grafika ima svoj tiraž koji je mnogo manji
od masovne proizvodnje. Umetnik-grafičar svaki put ručno nanosi boju na ploču i otiskuje je
na papir. Postupnost u tehnologiji izrade umetničkih grafika stvara površine najrazličitijih
tekstura i likovnih vrednosti koje je teško postići industrijskom masovnom štampom. Ploča
sa koje se otiskuje grafika može biti od cinka, bakra, linoleuma, kamena, drveta i sl. U
zavisnosti od vrste ploče, i tehnika ima svoj naziv: bakropis, linorez, litografija, drvorez.
Svaka grafika koja uñe u realizaciju ima svoju skicu, predložak čije likovne vrednosti
pokušavamo da prenesemo prvo na ploču, a potom na papir. U slučaju linoreza i drvoreza,
za izradu skica koristimo tuš i okrugle četke. Kod bakropisa skice radimo tušem i perom.
Kod litografije grafika se direktno crta na kamen i to se radi specijalnim uljanim pastelima.
Na slici 3 vidimo kako je umetnik prvo nacrtao crtež olovkom, a zatim identično to ponovio
na bakropisu.
Tradicionalni načini štampe grafika su danas i najskuplje tehnike štampe jer podrazumevaju
visoki kvalitet otiska i manualni rad tokom čitavog procesa izrade. Sa razvojem štamparske
proizvodnje i mogućnošću mehaničke izrade više otisaka, tradicionalni način izrade grafika
je ostao da se neguje isključivo u likovnim umetnostima. Svaki print umetnika je drugačiji i
po tome jedinstven i štampa se u vrlo malim serijama.
Copyright © Link group
Dodatni materijal:
Na sledećem snimku možete videti demonstraciju bakropisne tehnike štampe:
http://www.youtube.com/watch?v=a1QkiaggOoM
Skulptura
U slučaju skulpture, izrada skice se može izvoditi crtačkim tehnikama na papiru i vajarskim
materijalima u prostoru. Od vajarskih materijala najčešće koristimo glinu, plastelin i njihove
varijacije, poput polimernih glina. Glina i plastelin se oblikuju kombinovanom tehnikom
dodavanja i oduzimanja i podesni su za izradu brzih skica isto kao i za izradu finih detalja.
Skicu za skulpturu takoñe možemo realizovati savijanjem i oblikovanjem žice. Na ovaj način
dobijamo trodimenzionalni linijski crtež.
Kroki crtež na primeru dole levo nam prikazuje buduću skulpturu uz upotrebu konturne
linije. Po crtežu možemo shvatiti da se radi o plošnoj formi koji se oslanja na nekakvu
metalnu konstrukciju. Umetnik Đakometi je uz pomoć ove skice mogao da preñe na sledeći
nivo izrade vajarskog dela. Nekada crtež ne mora biti ovako precizno urañen. On može
samo nagovestiti ideju, a vajar će već u samom procesu rada vršiti izmene dok ne postigne
željeni izgled.
Na slici 4 (desno) vidimo izlivenu bronzanu skulpturu istog vajara, Đakometija, koja se
nikada ranije (pre 20. veka) ne bi smatrala završenim umetničkim delom. Njegova skulptura
je zapravo nekadašnja skica koja se izrañivala uz pomoć gline, a koja je bila umanjena
replika originalne skulpture. Ovaj stadijum završenosti skulpture je bio samo početak
nabacivanja mase pomoću gline i nikako se nije sagledavala kao završeni rad. Razlog tome
je, naravno, mimezis. Čovek je do tada imao potrebu da podražava realnost. S kraja 19.
veka, i pojavom fotografije i filma, umetnost je stekla nezavisnost i tada se stvorila
mogućnost za iskazivanje ličnog i specifičnog stava. U slučaju ovog vajara, Đakometija,
čovek tog vremena je bio senka, neodreñena i bleda masa u pokretu koja je reflektovala
stravu i užase društva u kom je živela. Tako je nekadašnja skica postala gotova skulptura.
Dodatni materijal:
Ovde možete pogledati video o Đakometijevom stvaralaštvu:
http://www.youtube.com/watch?v=tN4_TGHsT3Y
Copyright © Link group
Slika 4 – Levo: Đakometi, crtež, 1934. godine. Desno: Đakometi, skulptura
Danas vajarstvo postoji u svim formama. Činjenica je da se zbog masovne proizvodnje i
niske cene sve više koriste mašine koje prave 3D modele uz pomoć kompjutera, te se na taj
način gubi lični izraz i autentičnost udarca dleta. Ali, kao što smo to već spomenuli i u
slučaju slikarstva, transformacija je nužna u svim oblastima. Vajari sada mogu da se bave
digitalnim skulpturama i da vajaju uz pomoć specijalnih programa za izradu 3D modela koji
imitiraju rad u glini i izradu modela u glini. Oni takoñe sada modu lakše da provere konačan
izgled skulpture u nekom prostoru kroz foto-montažu ili uz pomoć virtuelne realnosti.
Digitalna umetnost je inkorporirala sve tradicionalne umetnosti u sebe i pružila je nov
pogled na umetnost.
Dodatni materijal:
Ovde možete videti kako se uz pomoć programa Mudbox modeluje figura dinosaurusa.
http://www.youtube.com/watch?v=3gUwrlHjzrc
Siže
Likovne umetnosti, slikarstvo, grafika i vajarstvo neguju kroki ili skicu kao zasebnu
disciplinu. Svaka skica se može upotrebiti na različite načine u zavisnosti od tehnike koju
koristimo. U slikarstvu skica može biti predložak za sliku na kojoj će se razjasniti svi nejasni
Copyright © Link group
elementi i pronaći glavni odnosi masa i kompozicija. U grafici skica može poslužiti za
direktno precrtavanje na ploču, ali se uglavnom koristi kao predložak po kom se kasnije
izvodi grafika. U vajarstvu, skica olovkom ili tušem može biti zamenjena 3D skicom koja se
izvodi u glini ili plastelinu. U svakom pristupu skica je osnovni gradivni elemenat svake
celine. Od nje sve počinje.
Copyright © Link group
Download

7. Kroki crtež u likovnim umetnostima