NOVA MISAO
Sadržaj • • •
03
Po(t)pis – Narcis i čin
Mirko Sebić
04
06
10
Svetionik: Hulio Kortasar/Oto Tolnai
Hronotopije
Riječ o „krizi”
Predrag Matvejević
12
Nikita Milivojević: Pozorište se sve manje tiče nas samih
Tijana Delić
22
Pina Bauš: Uspomene jednog gledaoca
54
U potrazi za srećom
Christian Eccher
Nemanja Rotar
26
Željka Turčinović: Preobražaj stvarnosti
56
Mark Melitas: Paranoidni sir
Nataša Gvozdenović
Miroslav Miša Savić
30
Od svetlosti i osmeha
60
Klavirski duo Ingmar: prijateljstvo i žeđ za novim
Gordana Draganić Nonin
Milan Marković
32
Piero Golia: U ovoj kući se poštuju zakoni termodinamike!
64
Beč obasut zlatnim poljupcima
Anastazija Cepf
Lidija Mustedanagić
36
Bauhaus
72
Kako držim korak
Jelena Mihajlov
Dejvid Sedaris
42
Kreativni centri u Evropi
76
Poezija je bela mačka
Biljana Mickov
Sonja Jankov
44
Boško Tomašević: Književnost pripada samo onom opšte ljudskom
77
Poetsko-muzički lavirint
Mirko Sebić
Adrian Kranjčević
48
Slikovnost u 21. veku
78
Ironija imenovanja sveta
Jelena Guga
Branislav Živanović
50
Nebojša Lazić: Sjaj grafike
79
Poetika „banalnog”
Danilo Vuksanović
Arijana Luburić Cvijanović
„NOVA MISAO” – časopis za savremenu kulturu Vojvodine
Osnivač: Sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vlade Vojvodine
Za osnivača:Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za kulturu
i javno informisanje
Izdavač: IU „MISAO”; Novi Sad, ulica Pašićeva 6
izlazi dvomesečno (šest puta godišnje)
APRIL/MAJ 2012.
tiraž: 500 primeraka
telefon redakcije: ++ 381 (0) 21 424 972
imejl: [email protected]
veb adresa: www.novamisao.org
glavni urednik: Mirko Sebić / direktor: Mirko Sebić
redakcija:
Teodora Zrnić (zamenik glavnog urednika)
Gordana Draganić Nonin (pomoćnik glavnog urednika)
Biljana Mickov (urednik kulturne politike i menadžmenta u kulturi)
Tijana Delić (teatar)
Tatjana Pejović (društvo)
dr Stevan Konstantinović (kulture etničkih zajednica)
Aleksandar Kamasi (urednik fotografije)
Tatjana Dukić Počuč (grafički urednik, veb-sajt)
Vladimir Vatić (tehnički urednik)
pravni zastupnik IU „MISAO“: advokat Uroš Kerac
ISSN broj: 1821-2107
CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
008(497.113)
NOVA misao: časopis za savremenu kulturu Vojvodine /
glavni urednik Mirko Sebić. – 2009, br. 1 (jul)– . – Novi Sad:
IU „Misao”, 2009–. – Ilustr. ; 30 cm
Dvomesečno
ISSN 1821-2107
COBISS.SR-ID 241067527
Po(t)pis
Narcis i čin
Piše: Mirko Sebić
i
z­vor­nu ver­zi­ju mi­ta o Nar­ci­su da­nas je ne­mo­gu­će re­kon­stru­i­sa­ti. Ona
do nas do­la­zi u re­la­tiv­no ka­snim, na po­čet­ku hriš­ćan­ske ere na­pi­sa­nim
umet­nič­kim ob­ra­da­ma. Naj­kom­plet­ni­ja ver­zi­ja je na­rav­no Ovi­di­je­va is­pe­
va­na u tre­ćem po­gla­vlju nje­go­vih Me­ta­mor­fo­za.
Reč­ni bog Ke­fis za­lju­bi se u pla­vu nim­fu Le­ri­o­pu, da bi je osvo­jio okru­ži je
svo­jim po­to­ci­ma i ta­ko je za­ve­de. Iz te čud­ne ve­ze ro­dio se Nar­cis ko­ji će po­
sta­ti mla­dić do ta­da ne­vi­đe­ne le­po­te. Ka­da se Nar­cis ro­dio, vi­do­vi­ti Te­re­si­je
je re­kao nje­go­voj maj­ci da će joj sin do­ži­ve­ti du­bo­ku sta­rost pod uslo­vom
da ni­kad ne upo­zna se­be. Do svo­je še­sna­e­ste go­di­ne Nar­cis je slo­mio mno­­
gi­ma sr­ca jer nje­go­va le­po­ta be­še bo­žan­ska, a oho­lost niš­ta ma­nja.
Ali do­đe i taj dan, ču­ve­ni do­ga­đaj kod Dan­ko­na u Te­spi­ji kod jed­nog ne­vi­
nog iz­vo­ra kog ni­ko ni­je oskr­na­vio. Nar­cis se že­dan nag­nu nad vo­du i ta­da
ugla­da svoj lik. Vr­tlog op­či­nje­no­sti. Vr­tlog lju­ba­vi, ne­mo­gu­će. Jer šta to
vi­di Nar­cis što ni­je pri­vid? Vi­di ono što se ne mo­že do­tak­nu­ti, ono što ne
mo­že ima­ti te­lo a što te­lo tra­ži. Šta je ta slat­ka sli­ka ko­ja mu je po­me­la
oho­lo sr­ce? Ovi­di­je ka­že: Ni ha­bet ista sui: te­cum ve­ni­tque ma­ne­tque/ Te­cum
di­sce­det, si tu di­sce­de­re pos­sis (Niš­ta ni­je sa­ma po se­bi: sa to­bom se po­ja­vlju­
je/ Sa to­bom ne­sta­je, ka­da odeš ras­pr­ši­će se).
Objekt lju­ba­vi ni­je niš­ta sam po se­bi, ras­pr­ši­će se čim se Nar­cis po­kre­ne. Ali
pre to­ga Nar­cis že­li da do­tak­ne ono što vo­li, po­red oka, po­red sli­ke, glav­ni
erot­ski in­stru­ment su usne i ru­ke, do­dir je taj ko­ji na­stu­pa po­sle po­gle­da.
Kad god bi po­ku­šao da do­dir­ne to što vo­li, ne­sta­ja­la bi ta div­na sli­ka, ne­sta­
jao bi raz­log za do­dir. U pr­vi mah on ne shva­ta šta to zna­či, upuš­ta se u
igru de­ši­fro­va­nja, u igru tu­ma­če­nja i od­go­ne­ta­nja ne bi li spo­zna­jom ob­u­
hva­tio i pot­pu­no za­dr­žao to što vo­li (mno­go ka­sni­je je­dan će pi­sac o tom
mo­men­tu na­pi­sa­ti či­tav ro­man i na­zva­će ga Jed­na Sva­no­va lju­bav).
Tu na Dan­ko­nu nad tim ne­vi­nim iz­vo­rom Nar­cis ot­kri­va se­be kao Dru­gog,
ali dru­gog ko­ga ne mo­že do­tak­nu­ti, u či­ju unu­traš­njost ni­kad ne­će pro­dre­ti.
To je nje­gov usud ko­ji ga vo­di u smrt. Jer Nar­cis se­bi mo­že po­mo­ći sa­mo ako
pro­dre u svo­ju unu­traš­njost. Ako sa­mog se­be do­tak­ne kao da je Dru­gi.
Taj usud nar­ci­stič­ke fi­gu­re iz­gle­da da je utkan u isto­ri­ju za­pad­ne su­bjek­
tiv­no­sti. Su­bjekt ov­de se­be mo­že da iz­gra­di je­di­no na pri­vi­du vla­sti­te sli­
ke. Za­pra­vo sva­ki akt po­či­nje od tog pri­vi­da, sva­ki čin pre­vrat­nič­ki po­či­nje
od ogle­da­nja u vla­sti­toj sli­ci kao da je sli­ka Dru­gog. I, ba­rem do sa­da, sva­
ki je pre­vrat­nič­ki čin u toj dra­mi i za­vr­ša­vao.
Frojd je me­đu pr­vi­ma na po­čet­ku dva­de­se­tog ve­ka skre­nuo pa­žnju na ori­
gi­nal­nost nar­ci­stič­ke fi­gu­re u na­šoj ci­vi­li­za­ci­ji. On ter­min nar­ci­zam po­mi­nje
pr­vi put u jed­noj po­du­žoj fu­sno­ti u Tri ese­ja o sek­su­al­no­sti 1910. go­di­ne da
bi ga ka­sni­je u ču­ve­noj stu­di­ji o slu­ča­ju Šre­ber de­fi­ni­sao kao: ‘‘The­re co­mes a
ti­me in the de­ve­lop­ment of the in­di­vi­dual at which he uni­fi­es his se­xu­al in­stincts
(which ha­ve hit­her­to been en­ga­ged in auto­e­ro­tic ac­ti­vi­ti­es) in or­der to ob­tain a
lo­ve-ob­ject; and he be­gins by ta­king him­self, his own body as his lo­ve-ob­ject”.
Da­kle, nar­ci­zam je autoe­ro­ti­zam i pr­vi sta­di­jum u raz­vo­ju lju­ba­vi, od­no­sno
ko­rak bez ko­ga se ne mo­že kre­nu­ti ka Dru­gom. Ali zaš­to? Upra­vo za­to jer je
po­sto­ja­nje Dru­gog pot­pu­no ne­pro­zir­no. Da bi­smo pip­nu­li dru­gog je­di­no
što nam pre­o­sta­je je da pr­vo opi­pa­mo se­be. Ali ako je taj auto­e­rot­ski ko­rak
neo­p­ho­dan da bi se doš­lo do Dru­gog, on­da nje­go­va sen­ka leb­di nad sva­
kom lju­bav­nom avan­tu­rom, nad sva­kim pre­vrat­nič­kim či­nom (jer to je isto),
od­no­sno on­da ni­kad ne mo­že­mo bi­ti si­gur­ni da vo­le­ći dru­gog ne vo­li­mo
upra­vo vla­sti­ti od­raz. Pra­zni­nu. Usud je to Nar­ci­sov. Sva­ka je lju­bav sa­mo
naš fan­ta­zam Dru­gog. Ilu­zi­ja. Sva­ka je ak­ci­ja sa­mo ilu­zor­no de­lo­tvor­na.
Po­treb­no je pre­vla­da­ti tu nar­ci­stič­ku sud­bi­nu ne uniš­tiv­ši lju­bav. Po­treb­
no je stvo­ri­ti Nar­ci­sa ko­ji mo­že da za­gr­li sa­mog se­be i da to pre­ži­vi.
Pre­vrat­nič­ki, ide­al­ni, Nar­cis, onaj ko­ji pre­vla­da­va sud­bi­nu nar­ci­zma, ro­di­će
se u ima­gi­na­ci­ji sta­rog Vi­li­je­ma Ba­ro­u­za mno­go, mno­go po­sle Ovi­di­ja ka­da
će se u ro­ma­nu Gra­do­vi, cr­ve­ne no­ći is­pi­sa­ti ovi re­do­vi: „Jed­nog da­na sam le­
žao go na kre­ve­tu. Ose­ćao sam na se­bi to­pao pro­leć­ni po­ve­ta­rac i po­sma­trao
sen­ke liš­ća ka­ko igra­ju na zi­du. Pro­la­zio sam kroz sek­su­al­ni san kao da re­ci­tu­
jem abe­ce­du. On­da sam iz­ne­na­da ugle­dao sre­br­ne mr­lje pred oči­ma i ose­tio
sla­bost u gru­di­ma – kao da umi­rem. I on­da sam ušao u se­be i u snu svr­šio!“
Da­kle, čak i kod Ba­ro­u­za pre­vla­dava­nje nar­ci­stič­kog usu­da je­dan je auto­
e­ro­tič­ni san. S tim što je ov­de na­gla­sak na snu a ne na auto­e­ro­ti­zmu. Ov­de
se ra­di o snu i sre­br­nim mr­lja­ma.
Sre­br­ne mr­lje i po­vra­tak na tač­ku pre je­zi­ka i pre kul­tu­re, po­vra­tak na tač­ku
u ko­joj se bri­še raz­li­ka iz­me­đu re­či i či­no­va.
Iz­me­đu Ja i Dru­gog.
SVETIONIK
Hulio Kortasar
HOĆU LI NAĆI MAGU?
4
Hoću li naći Magu? Toliko puta je bivalo dovoljno da, dolazeći Ulicom
Sene, provirim ispod luka što izbija na Ke de Konti i tek što bih u titravoj,
pepelnomaslinastoj svetlosti nad rekom razaznao obrise, istog trena bi
se na Pon-dez-Aru ukazala njena vitka prilika kako ponekad šeta tamo-amo a ponekad stoji nalakćena na gvozdenu ogradu i zuri u vodu. Prirodno je tada bilo da pređem ulicu, da se popnem uz stepenice mosta,
da kročim u njegove izdužene oblike i da priđem Magi koja bi se na
to osmehnula bez iznenađenja uverena kao i ja da slučajni susret predstavlja nešto ponajmanje slučajno u našim životima a da sastanke ugovaraju oni ljudi koji se dopisuju na hartiji sa linijama ili zubnu pastu
istiskuju odozdo.
Rayuela (Školice)
Hulio Kortasar (1914 – 1983)
Hulio Kortasar se rodio u Briselu, gde mu je otac bio argentinski diplomata.
Kada je imao četiri godine, vratio se sa roditeljima u Argentinu, gde je živeo sve
do 1951. godine kada se preselio u Pariz i tamo ostao da svoje smrti. Studirao
je na Filozofskom fakultetu u Buenos Airesu. Mada nikad nije diplomirao, jedno
vreme je radio kao nastavnik u školi a kasnije kao prevodilac za UNESCO.
POEZIJA: Presencia (Prisutnost), 1938; Los reyes (Kraljevi),1949; Pameos y meopas
(Poeme i meope), 1971; Salvo el crepúsculo (Izuzev sumraka), 1984.
PRIPOVETKE: Bestiario (Bestijarij),1951; Final de juego (Kraj igre), 1956; Las armas
secretas (Tajno oružje), 1959; Historias de cronopios y de famas (Povesti o hrono­
topijama i famama), 1962; Todos los fuegos el fuego (Sve vatre vatra), 1966;
Relatos (Pripovetke), 1970; Octaedro (Oktaedar), 1974; Alguien anda por ahí
(Neko ko se ovde muva), 1977; Un tal Lucas (Izvesni Luka), 1979; Queremos tanto
a Glenda (Toliko volim Glendu),1980; Deshoras (Raskorak), 1983.
ROMANI: El examen (Ispit), napisan 1950. a objavljen posmrtno 1986; Los premios
(Nagrade), 1960; Rayuela (Školice), 1963; 62. Modelo para armar (62. Model za
sastavljanje), 1968; Libro de Manuel (Manuelova knjiga), 1973.
H o ću li naći M a gu? / N OVA M ISAO
SVETIONIK
Oto Tolnai
jAkov
5
Oto Tolnai (1940)
Oto Tolnai je rođen u Kanjiži, gimnaziju je završio u Senti a
studirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je jedan
od prvih urednika Uj Simposiona. Pesnik, pripovedač, dramski
pisac, esejista. Prevođen je na srpski, nemački, poljski,
engleski, holandski, slovački, francuski, italijanski jezik.
Na srpski su mu prevedena sledeća dela: Gerilske pesme
(pesme, 1967); ZOO (pesme, dvojezično, 1969); Kuća insekata
(roman, 1976); Priče iz robne kuće (novele, 1986); Krik ruže
(pesme, 1988); Rusma ili minijum možda (pesme, 1990);
Krvoločna zečica (kratke proze, 2006); Pesnik od svinjske masti
(roman-intervju, 2009) i Morska školjka (roman, 2011)
N OVA M ISAO / Jakov
jakov priča kako je mark fino objasnio suštinu džez improvizacije to je
kao kad uzmeš kamen da gađaš nešto i neposredno pošto si ga bacio
osećaš da ćeš pogoditi i stvarno kamen zaista pogađa metu to sam i
zabeležio rekao je i ja ću da zabeležim dopada mi se jakov ima specijalno uvo za takve stvari ali za ovakve pogotovu jednom je ćušio romb tako
da se pretvorio u kvadrat pisao je o nekom muzičaru neposredno pre
naše evropske turneje pokvarila mu se sirena na kolima nije već bilo
vremena da se popravi procunjali smo čitav stari kontinent imali smo i
nekoliko saobraćajnih nezgoda a da nijednom nije dotakao sirenu ali tek
što smo stigli kući sto metara od garaže jedno dete je istračalo ispred
nas na put jakov je refleksno udario na sirenu i sirena je proradila proradila je misterija motora počeo je sav radostan da objašnjava
Rovarház (Kuća insekata)
Sa mađarskog preveo Arpad Vicko
HRONOTOPIJE
6
hrono
Film „Klip“ Maje Miloš
najbolji na Cinema City festivalu
Žiri internacionalnog filmskog festivala Cinema City je za najbolje ostvarenje prikazano
Priredila: Gordana Draganić Nonin
na festivalu proglasio film „Klip” Maje Miloš smatrajući ga izuzetnim debitantskim delom. „Film je briljantan u svojoj hrabrosti i provokativnosti, a rediteljka je uspela da pruži
tačan i nemilosrdan uvid u probleme mladosti, istovremeno dopuštajaći i tračak nade i
nežnosti. Ona poseduje talenat koji je jedinstven na međunarodnoj filmskoj sceni po načinu na koji artikuliše svoj autorski izraz”, saopštio je žiri glavne takmičarske
selekcije „Nacionalna klasa” koji su činili: Lorens Hercberg, David Manuli, Meri Nazari, Lorena Pavlič i Martin Švejhofer. Najbolji reditelj je Miroslav Momčilović, a
njegov film „Smrt čoveka na Balkanu” nagrađen je i za najbolji scenario koji opisuje srpsko društvo koristeći jednu sobu i vremenski okvir od 80 minuta, uz obilje
žestokog humora i sa istančanim osećajem za detalje i kreiranje likova. Najbolja glumica je Nada
Šargin, u filmu „Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem”, a najbolji glumac je
Emir Hadžihafizbegović, u filmu „Smrt čoveka na Balkanu”. Žiri je dodelio i posebno priznanje
filmu „Ustanička ulica” za visok kvalitet fotografije.
Po mišljenju publike, najbolji film prikazan na ovogodišnjem festivalu u Novom Sadu u selekciji
„Nacionalna klasa” je film „Parada” Srđana Dragojevića. Nagrade su dodeljene i u selekcijama
„Exit point” grčkom reditelju Filiposu Tsitosu za film „Nepravedni svet”, zatim u selekciji „Up to
10.000 Bucks” nagrađen je kao najbolji film „Miraž” reditelja Srđana Keče, a nagrada u ovoj
selekciji za najbolji srpski film pripala je Marku Đorđeviću za film „Na drugoj obali”.
Cinema City je tokom osam dana predstavio 100 filmova, kroz četiri takmičarske i isto toliko revijalnih selekcija, koji su najvećim brojem premijerno prikazani domaćoj publici. Ovogodišnji
festival Cinema City naročito je obeležilo gostovanje članova borda Evropske filmske akademije i značajnog broja domaćih i stranih filmskih autora i profesionalaca, dok je posebnu pažnju
publike privuklo gostovanje čuvenog nemačkog reditelja Andreasa Drezena.
Hrabri „Laibach“ na Trgu slobode povodom Dana pobede nad fašizmom
Šesta manifestacija „Ritam Evrope!“, u produkciji Studentskog kulturnog centra Novi
Sad, održana je 9. maja na Trgu slobode u Novom Sadu. Ove godine kao kruna manifestacije nastupili su bendovi Mamurlook, Zemlja Gruva, Letu Štuke i Laibach.
„Ritam Evrope!“ predstavlja kulturni potencijal, ujedinjuje umetnike, stvaraoce i anga­
žuje sve segmente društva. Zdravko Vulin iz SKC-a ističe da je upravo zato ove godine
za krunu manifestacije – koncert na Trgu slobode, odabran sastav Laibach kao jedina
grupa iz regiona koja je uspela da učvrsti međunarodnu karijeru serijom, po svemu izu­­
zetnih, albuma i koja je potvrdila da spada među najrelevantnije eksponente misle­ćeg
dela globalne scene. Kako im je to pošlo za rukom? Ključna reč je hrabrost. Laibachov
umetnički kredo od početka je bio razobličavanje estetske bliskosti, gotovo srodnosti
nepomirljivih ideologija kakve su bile komunizam i fašizam. Grupa se nikada nije branila od optužbi i podmetanja: sa punim uverenjem istinskih umetnika nastavljali su
svojim putem, praćeni besomučnim lajanjem i ponekim ujedom neukih, nedostojnih
i zlonamernih. Publika je u Novom Sadu ovacijama pozdravila one koji su potvrdili
staru izreku „Psi laju, karavani prolaze“.
Nakon osam festivalskih dana i pregršt umetničkog programa koji se događao na različitim loka­
cijama, tradicionalno je u Srpskom narodnom pozorištu upriličena završna manifestacija 57. Ste­ri­
ji­nog pozorja. Najboljima su uručene nagrade a prikazana je i predstava – moderan balet „Mileva
Ajnštajn“ rediteljke Staše Zurovac prema motivima istoimene drame Vide Ognjenović. Ovogo­
dišnjim žirijem je predsedavao Branislav Lečić, glumac i pedagog, a pored njega su u sastavu još
bili i Ana Lederer, teatrološkinja i publicistkinja iz Hrvatske, Maja
Pelević, dramaturškinja iz Beograda, Ana Tomović, rediteljka iz
Beograda, i Janez Pipan, reditelj, predavač i publicista iz Slove­
nije. Njihovom odlukom, predstava „Radnici umiru pevajući“ je
dobila najviše nagrada i to za najbolju predstavu, za najbolji
tekst – Olga Dimitrijević, najbolju režiju – Anđelka Nikolić, kao
i za najbolju scensku muziku i koreografiju. Za najboljeg glumca na Pozorju proglašen je Jovo Maksić za ulogu u predstavi
„Bunar“, Hana Selimović proglašena je za najbolju glumicu za
ulogu u predstavi „Otac na službenom putu“, dok je treću nagradu ove kategorije dobila Silvija Križan za ulogu u predstavi
„Marat the Sade“ a za istu predstavu je glumačkom ansamblu
Novosadskog pozorišta dodeljena i specijalna Sterijina nagrada. Ovogodišnji žiri Sterijinog pozorja jednoglasno je odlučio
da ne dodeli nagrade za scenografiju, kostim i najboljeg mladog glumca povodom čega su se čuli zvižduci i negodovanje
u publici tokom završne manifestacije.
Na ovogodišnjem Festivalu održan je i „14. Međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa“ sa temom „Glumac je
mrtav, živeo glumac!“, kojim je predsedavao dr Ivan Medenica.
U Novom Sadu zabeleženo 100.000 poseta Noći muzeja
Na 50 lokacija u Novom Sadu i Podgrađu Petrovaradinske tvrđave u
šestoj novosadskoj Noći muzeja zabeleženo je 100.000 ulazaka na više
od stotinu programa.
Najposećenija lokacija bila je Galerija Matice srpske, a zatim slede Muzej
Vojvodine, Muzej grada Novog Sada, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog.
I ove godine, Noć muzeja u Novom Sadu deo je nacionalne manifesta­
cije kojom rukovodi Umetničko-produkcijska grupa „Noć muzeja“.
Premijerno je predstavljena izložba Umetnost marginalije u Galeriji
Podrum. Reč je o izložbi originalnih crteža poslanika u skupštinama
Jugoslavije, Srbije i Vojvodine, nastalih na sednicama u periodu od
1975. do 1995. godine. Na izložbi Uroš i Vuka – romansa ili prijateljstvo
u zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti – ogranak u Novom Sadu, prvi put su javnosti predstavljeni originali pisama
barda naše likovne umetnosti Uroša Predića, upućenih umetnici Vuki Velimirović. Izložba Zbirka slika druga predsednika u
Galeriji Matice srpske predstavila je tridesetak slika koje su nekad bile izložene u domu Josipa Broza u Užičkoj ulici, a zašto
su snimane i zbog čega nisu bile javnosti poznate modne fotografije predsedničkog para Broz publika je imala prilike da
vidi na izložbi Zlatni album u Muzeju Vojvodine. Noć muzeja u Novom Sadu deo svog programa posvetila je osobama sa
posebnim potrebama – u Zbirci strane umetnosti je organizovana taktilna izložba Dotakni istoriju.
HRONOTOPIJE
topije
Tema „Naši očevi“ u središtu Sterijinog pozorja
7
HRONOTOPIJE
8
hro
no
to
pi
je
Međunarodni inkluzivni festival „Hearts in Harmony“
Međunarodni inkluzivni festival Hearts in Harmony
održan je još jednom u Novom Sadu u junu, a uče­
snici su priredili programe i u Sremskim Karlov­ci­ma
i Beogradu. Ovu jedinstvenu muzičku radionicu-festival organizuju novosadsko Udruženje gra­đa­
na „Vera Ljubav Nada“ i mešovito-inkluzivni hor
„Ison“. Uz pomoć Vlade Autonomne Pokrajine
Voj­vodine i Grada Novog Sada, Beograda i Sremskih Kar­lovaca, koji su takođe podržali festival,
početak leta je bio u znaku vedrine, tolerancije i
melodija sa svih strana Evrope.
Hearts in Harmony je nova inkluzivna tendencija federacije evropskih omladinskih horova Europa Cantat i
istinski primer socijalne inkluzije, tj. uključivanja marginalizovanih grupa i pojedinaca, naročito osoba sa invali­
ditetom u društvo. U Novi Sad na Hearts in Harmony 2012 stiglo je više desetina inkluzivnih vokalnih grupa,
horova i solista iz Srbije, Mađarske, Makedonije, Slovenije i Rusije. Posebnost festivalu daje i specijalna asistivna
tehnologija konstruisana tako da omogući osobama sa težim oblicima invaliditeta da sviraju. Uz ove robote-mu­
zičare na festival je stigao i njihov tvorac, američki kompozitor i violinista Kurt Kobl. Uz koncerte, javne nastupe i
radionice, održana je i profesorska konferencija na temu „Asistivne tehnologije i druge inovacije u tehnologiji
za pomoć osobama sa invaliditetom“, namenjena stručnom delu učesnika festivala.
Šest decenija ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi
U godini kada obeležava 60 godina postojanja ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi, Udruženje umetnika „Likovni
krug” učestvovalo je u manifestaciji „Noć otvorenih ateljea” koju organizuje udruženje „Fraktal” iz Beograda. Draž
„zavirivanja” publike u kreativne radionice koje već šestu deceniju postoje na Tvrđavi dolazila je do izražaja i pret­
hodnih godina, kako za vreme ove manifestacije tako i tokom manifestacija „Otvoreni ateljei” koje organizuje „Likovni
krug” i „Noć muzeja”. Umetnici su spremno dočekali i publiku „Noći otvorenih ateljea” 9. juna ove godine.
Tokom leta, „Likovni krug” će organizovati i tri
izložbe kojima će obeležiti svoj značajan jubi­
lej. U „Noći otvorenih ateljea” zvanično je otvo­
rena prva od izložbi: „Enformel – apstraktni eks­
presionizam”, a godišnja, 16. po redu, izlo­žba
„Likovnog kruga” trajaće tokom jula.
Tokom proteklih šezdeset godina, na Petrovaradinskoj tvrđavi je iznikla svojevrsna fabrika
kulture, pretežno likovnih umetnosti, u čijem
pogonu ima više od 80 ateljea, koji čine po ne­­
prekidnom kontinuitetu najveću koloniju stva­
ralaca u Evropi, i time obogaćuje našu ze­mlju
donoseći joj prestiž u svetskim kulturnim centrima.
Posle dva i po meseca posla na skelama, restauratori Zavoda za zaštitu spomenika
kulture Vojvodine završili su svoj deo posla u obnovi dvorca Eđšeg. Oni su radili na
restauraciji tavanice u svečanoj dvorani stare streljane.
Njihov posao sastojao se iz tri segmenta: restauracija gipsane plastike, zatim slikarski deo – zidna dekoracija i restauracija zidnih slika, i, na kraju, deo dekoracije koja
spada u molerske radove.
Radovi na obnovi dvorca Eđšeg koji se nalazi u Ulici Antona Čehova u Novom Sadu
počeli su prošle jeseni, a gradonačelnik Igor Pavličić je tom prilikom objavio da će,
pored renoviranja i obnove, grad uložiti i u kupovinu okolnih nekretnina, kako bi se
ovo zdanje zaokružilo u jednu celinu. Dvorac Eđšeg je zdanje staro 120 godina i pod
zaštitom je države. Kada obnova bude potpuno završena, u obnovljenom zdanju je
planirano da bude koncertna dvorana koju Novi Sad nema, kao i drugi kulturni i
sportski sadržaji.
Palićki „Zlatni toranj“ za turski film „Iza brda“
Svečanim uručenjem nagrada za najbolja ostvarenja, završen je 19. festival evropskog filma na Paliću. Prikazano je više od 80 najrelevantnijih filmova – predstavnika evropske kinematografije, od čega se njih 14 takmičilo za nagradu za najbolji film. Predsednica žirija
Mira Furlan proglasila je najbolje filmove, a direktor festivala Radoslav Zelenović uručio prestižnu nagradu – „Zlatni toranj” za najbolji film
dodeljen je ostvarenju „Iza brda” u režiji Emina Alpera iz Turske.
Nagrada „Palićki toranj” za najbolju režiju pripala je Ulrihu Zajdlu
za austrijsko-nemačko-francuski film „Raj: Ljubav”.
„Bilo je jako teško, imali smo težak i odgovoran posao, pogledati
14 filmova u pet dana. Bilo je nekoliko filmova koji su odskakali.
Rumunski film ’Iza bregova’ je po mom mišljenju remek-delo.
Mogli smo dati nagradu i tom filmu, ali smo se odlučili za turski
film ’Iza brda’“, izjavila je Mira Furlan napominjući da veliki broj
filmova u sklopu takmičarskog programa govori o ratu, o ksenofobiji, rasizmu, religioznom fanatizmu, kolonijalizmu, tako da je
osnovna ideja selektora prilikom odabira filmova bila moralna
dilema savremenog čoveka.
Svaki od filmova prikazanih u takmičarskom programu i progra­
mu „Paralele i sudari” predstavljao je neko iz ekipe filma. Festival je imao oko 300 gostiju iz sveta filma i 180 akreditovanih
novinara.
HRONOTOPIJE
Završena restauracija dvorca Eđšeg
9
teorije kulture
Esej
Riječ o „krizi”
Piše: Predrag Matvejević
Tko je mo­gao za­mi­sli­ti, pri­je sa­mo de­se­tak go­di­na, da će ta­ko­zva­ni fi­nan­cij­ski ka­pi­ta­li­zam do­ve­sti u pi­ta­nje
sam ka­pi­ta­li­zam. Da će neo­li­be­ra­li­zam bi­ti pri­si­ljen od­re­ći se li­be­ral­no­sti u ko­ju se do ju­čer kleo i ko­ja mu je
slu­ži­la kao zaš­tit­ni znak. Da će ban­kar­ski su­sta­vi ob­u­zda­va­ti funk­ci­o­ni­ra­nje sa­mih ba­na­ka.
Da će do­bar dio Evro­pe ko­ja se na­da­la, ne sa­mo is­toč­ne, tr­pje­ti od euro­skep­ti­ci­zma.
10
K
ra­jem pr­vo­ga de­se­tlje­ća u ovom no­vom ti­suć­lje­ću, Evro­pu, Ame­ri­ku
i do­bar dio osta­lo­ga svi­je­ta za­te­kli su do­ga­đa­ji ko­je go­to­vo ni­tko ni­je umio
ili mo­gao pred­vi­dje­ti: ci­klič­ka kri­za, jed­na od naj­ve­ćih u po­sljed­njih sto­ti­
nu go­di­na, po­ra­zna po svo­jem učin­ku. Oči­to­va­la se i dje­lo­va­la u dru­š­tvu i
eko­no­mi­ji, po­li­ti­ci i kul­tu­ri, u ra­znim pod­ruč­ji­ma i pod raz­li­či­tim okol­no­
sti­ma. Pro­iz­ve­la je sta­nja ka­k vim se ni­smo na­da­li, stva­ra­la si­tu­a­ci­je ko­je je
go­to­vo ne­mo­gu­će kon­tro­li­ra­ti.
Na­kon tri go­di­ne kri­za se po­na­vlja ili na­sta­vlja 2011. go­di­ne. Ne zna­mo
ho­će li bi­ti slič­na ili raz­li­či­ta, u če­mu će sli­či­ti pret­hod­noj i po če­mu se raz­
li­ko­va­ti od nje. U ovom ča­su tra­je, iz da­na u dan sve je osjet­ni­ja.
Tko je mo­gao za­mi­sli­ti, pri­je sa­mo de­se­tak go­di­na, da će ta­ko­zva­ni fi­nan­
cij­ski ka­pi­ta­li­zam do­ve­sti u pi­ta­nje sam ka­pi­ta­li­zam. Da će neo­li­be­ra­li­zam
bi­ti pri­si­ljen od­re­ći se li­be­ral­no­sti u ko­ju se do ju­čer kleo i ko­ja mu je slu­ži­la
kao zaš­tit­ni znak. Da će ban­kar­ski su­sta­vi ob­u­zda­va­ti funk­ci­o­ni­ra­nje sa­mih
ba­na­ka. Da će do­bar dio Evro­pe ko­ja se na­da­la, ne sa­mo is­toč­ne, tr­pje­ti
od euro­skep­ti­ci­zma.
Da­naš­nja Evro­pa i do­ju­če­raš­nja dru­ga Evro­pa ne uspi­je­va­ju se do­volj­no
pri­bli­ži­ti jed­na dru­goj. Ka­pi­ta­li­zam se vra­ća na ka­ri­ka­tu­ra­lan na­čin u ze­
mlje ko­je su do ju­čer sma­tra­ne an­tika­pi­ta­li­stič­ki­ma. Ide­ja o so­ci­ja­li­zmu s
ljud­skim li­cem, ka­k vu su za­go­va­ra­li naj­na­pred­ni­ji di­si­den­ti, iz­gu­bi­la se pod
na­je­zdom di­vlje­ga ka­pi­ta­li­zma, ka­k vog se od­ri­če i sam ka­pi­ta­li­zam, ba­rem
nje­gov pro­svje­će­ni­ji dio.
mno­gi do ju­čer vje­ro­va­li i za što su se ne­se­bič­no žr­tvo­va­li po­ka­za­lo se, ba­
rem jed­nim svo­jim di­je­lom, uza­lud­nim ako ne i ilu­zor­nim. Svi­jest o to­me
pred­sta­vlja mo­žda jed­nu od ri­jet­kih vje­ro­do­stoj­nih te­ko­vi­na u skrom­noj
bi­lan­ci na­ših su­vre­me­nih is­ku­sta­va. Ta­k va spo­zna­ja mno­gi­ma iz­gle­da ci­
nič­na, ne­ki­ma po­ra­zna.
Ši­ri se bo­ja­zan, ju­čer kao i da­nas, da bi bu­duć­nost mo­gla na­li­ko­va­ti pro­
šlo­­sti, onoj go­roj, ko­je se s mu­kom pri­sje­ća­mo. Po­tro­šač­ku gro­zni­cu za­u­sta­­
vlja pro­tu­o­trov ko­ji pro­iz­la­zi iz stra­ha sa­mih po­tro­ša­ča. Ta­ko­zva­ni odr­ži­vi
raz­voj re­la­ti­vi­zi­rao je do kraj­nje­ga stup­nja svo­ju „odr­ži­vost”, to jest vje­ro­
do­stoj­nost. Kri­za na­vo­di naj­si­ro­maš­ni­je da, ako to mo­gu, po­dr­že sum­nji­
ve iz­vo­re bo­gat­stva – ka­ko bi se sa­ču­va­la rad­na mje­sta i osi­gu­rao po­sao,
oču­vao ili do­sti­gao bo­lji i do­stoj­ni­ji na­čin ži­vo­ta ili ba­rem nje­gov pri­vid.
Breht je svo­je­dob­no pi­sao ka­ko je ve­ći zlo­čin osno­va­ti ban­ku ne­go je
opljač­ka­ti. A da­nas mno­gi me­đu na­ma stra­hu­ju što će se do­go­di­ti ako
nam ban­ke osi­ro­ma­še i nov­cu ko­ji ču­va­ju pad­ne vri­jed­nost. Ono u što su
Po­li­ti­ka odav­no ne­ma kul­tur­nih re­fe­ren­ci na ko­je bi se po­zi­va­la i ko­ji­ma bi
se ru­ko­vo­di­la. I ne tra­ži ih, mo­žda i ne že­li. Iz­bje­ga­va na raz­ne na­či­ne da
po­tak­ne na­sta­nak ne­ke no­ve, po­zi­tiv­ne po­li­tič­ke kul­tu­re. In­te­li­gen­ci­ja je
obes­hra­bre­na bez ob­zi­ra na ko­ju se stra­nu svr­sta­va, li­je­vo ili – aj­me – de­
sno. Teš­ko je re­ći u ko­joj mje­ri ona – na­po­se evrop­ska in­te­li­gen­ci­ja – pred­
sta­vlja stvar­nu i od­re­đe­nu ka­te­go­ri­ju u druš­tvu. Naj­češ­će je ras­pr­še­na ili
pak za­tvo­re­na u kru­go­ve po­seb­nih ori­jen­ta­ci­ja i opre­dje­lje­nja. Po­je­din­ci
ko­ji joj pri­pa­da­ju ne uspi­je­va­ju se pri­bli­ži­ti jed­ni dru­gi­ma i dje­lo­va­ti za­
jed­no na ne­koj hu­ma­ni­stič­koj plat­for­mi čak i u vla­sti­toj sre­di­ni. Glas in­te­
lek­tu­a­la­ca ri­jet­ko se mo­že ču­ti pri­li­kom do­no­še­nja od­lu­ka bit­nih za dru­
R ij e č o „ k r iz i ” / N OVA M ISAO
Sta­no­vi­te teh­no­lo­gi­je i nji­ho­ve pri­mje­ne, di­gi­tal­ne i raz­ne dru­ge, stva­ra­ju
do­jam, bo­lje re­ći pri­vid, da su one ka­dre za­mi­je­ni­ti tra­di­ci­o­nal­nu kul­tu­ru:
da su sa­me po se­bi kul­tu­ra a ne, pri­je sve­ga, sa­mo nje­zin iz­da­nak ili uči­
nak. Uzro­ci i po­slje­di­ce ta­ko mi­je­nja­ju mje­sta i ne mo­gu se od­re­di­ti jed­ni
pre­ma dru­gi­ma. To ne po­ma­že spo­ra­dič­nim kri­tič­kim pot­hva­ti­ma da se
oči­tu­ju na sce­ni. Sa­ma sce­na is­pre­si­je­ca­na je za­sto­ri­ma me­đu ko­ji­ma naj­­
izlo­že­ni­ji eks­po­nen­ti ni­su i naj­vred­ni­ji.
Kri­za u svi­je­tu po­sta­je če­sto ali­bi – iz­go­vor je za kri­tič­nu si­tu­a­ci­ju ko­ju je
uvje­to­va­lo, ne sa­mo u ze­mlja­ma is­toč­ne Evro­pe i biv­še Ju­go­sla­vi­je, lo­še
vo­đe­nje go­spo­dar­ske po­li­ti­ke i po­li­ti­ke uop­će, skan­da­lo­zna ko­rup­ci­ja,
pljač­ka druš­tve­nih i na­ci­o­nal­nih do­ba­ra, kri­mi­nal­na pri­va­ti­za­ci­ja i sl. (Ru­si
su sko­va­li na­ziv „pri­hva­ti­za­ci­ja” – to bi se mo­glo pre­ve­sti na hr­vat­ski za­
bav­nom i bez­o­bra­znom uz­re­či­com: „ko je ja­mio, ja­mio”). Oni ko­ji su vo­di­li
ko­lo i do­ve­li nas u po­lo­žaj u ko­jem je­smo, ho­će li, kad jed­no­ga da­na bu­de
pre­vla­da­na kri­za, bi­ti opet i da­lje ko­lo­vo­đe?
U ta­k vu okruž­ju ni­je la­ko od­re­di­ti, na ne­ki mo­der­ni­ji i uvjer­lji­vi­ji na­čin, pri­
ro­du i ri­tam sa­mih do­ga­đa­ja, ba­rem onih ko­ji su sma­tra­ni te­melj­nim ili,
ka­ko se pri­je ka­zi­va­lo, sud­bo­no­snim. Vi­dje­li smo ka­ko je ta­ko­zva­na glo­ba­
li­za­ci­ja gmi­za­la spo­ro, su­o­ča­va­ju­ći se s ni­zom pre­pre­ka i sple­tom ot­po­ra.
Kri­za se pak ši­ri­la ku­di­ka­mo br­že i ne­po­sred­ni­je – pre­kri­la je u naj­kra­ćem
ro­ku, u dva na­vra­ta, go­to­vo ci­je­lu pla­ne­tu. (Da­la je za pra­vo Mar­xu ma ko­
li­ko ga od­ba­ci­va­li ili ospo­ra­va­li sljed­be­ni­ci i pro­tiv­ni­ci.) Ho­će­mo li na­po­kon
us­pje­ti kon­tro­li­ra­ti s vi­še po­uz­da­nja i iz­vje­sno­sti sam ri­tam do­ga­đa­ja, usmje­
­ra­va­ti ga i utvr­di­ti pre­ma stvar­nim po­tre­ba­ma i oče­ki­va­nji­ma onih ko­ji stva­
­ra­ju do­bra i gra­de po­vi­jest!?
Uput­no je u ve­zi s tim po­sta­vi­ti sta­no­vi­ta pi­ta­nja ko­ja če­sto od­la­že­mo ili
za­o­bi­la­zi­mo: što će se do­go­di­ti kad „iz­i­đe­mo iz kri­za” o ko­ji­ma je ri­ječ? oda­­
kle će­mo ta­da kre­nu­ti i u ko­jem prav­cu? Ka­kav će nam bi­ti pr­vi ko­rak? Ka­ko
i ka­mo će­mo za­ko­ra­či­ti?
U raz­do­blju ko­je pro­ži­vlja­va­mo mno­go je vi­še pi­ta­nja ne­go od­go­vo­ra.
Od­go­vo­ri ko­je ču­je­mo ri­jet­ko su ohra­bru­ju­ći. Na­kon sve­ga što je proš­la i
pro­ži­vje­la na­ša ci­vi­li­za­ci­ja, po­sta­li smo ma­nje na­iv­ni i vi­še ne­po­vjer­lji­vi.
Raz­li­ku­je­mo bo­lje ne­go pri­je slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja ko­ja se nu­di od iz­ra­ža­
va­nja slo­bo­de ko­je se us­kra­ću­je. n
Da­naš­nja Evro­pa i do­ju­če­raš­nja dru­ga Evro­pa ne uspi­je­va­ju
se do­volj­no pri­bli­ži­ti jed­na dru­goj. Ka­pi­ta­li­zam se vra­ća na
ka­ri­ka­tu­ra­lan na­čin u ze­mlje ko­je su do ju­čer sma­tra­ne
an­tika­pi­ta­li­stič­ki­ma. Ide­ja o so­ci­ja­li­zmu s ljud­skim li­cem,
ka­kvu su za­go­va­ra­li naj­na­pred­ni­ji di­si­den­ti, iz­gu­bi­la se pod
na­je­zdom di­vlje­ga ka­pi­ta­li­zma, ka­kvog se od­ri­če i sam
ka­pi­ta­li­zam, ba­rem nje­gov pro­svje­će­ni­ji dio.
N OVA M ISAO / R ij e č o „ k r iz i ”
Beleška o piscu
Pre­drag Ma­tve­je­vić ro­đen je 1932. go­di­ne u Mo­sta­ru, gdje je po­ha­đao osnov­
nu i sred­nju ško­lu. Stu­dij ro­ma­ni­sti­ke za­po­čeo je u Sa­ra­je­vu, za­vr­šio u Za­gre­
bu. Dok­to­ri­rao je 1967. na Sor­bon­nei (iz kom­pa­ra­tiv­ne knji­žev­no­sti i este­ti­ke),
gdje je ta­ko­đer ob­ra­nio ha­bi­li­ta­ci­ju za re­dov­nu pro­fe­su­ru (1994).
Pre­da­vao je fran­cu­sku knji­žev­nost na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Za­gre­bu (1959–
1991). Go­di­ne 1991. od­lu­čio je emi­gri­ra­ti i na­sta­nio se naj­pri­je u Fran­cu­skoj,
za­tim u Ita­li­ji. Na No­voj Sor­bon­nei (Pa­ris III) pre­da­vao je na Od­sje­ku za op­ću i
kom­pa­ra­tiv­nu knji­žev­nost. Od 1994. go­di­ne re­dov­ni je pro­fe­sor na sla­vi­sti­ci
rim­skog sve­u­či­liš­ta „La Sa­pi­en­za”. Bio je „vi­si­ting pro­fe­sor” na ra­znim Sve­u­či­liš­ti­
ma: New York Uni­ver­sity (1982), Eco­le des lan­gu­es ori­en­ta­les (1991), Uni­ver­sité
cat­ho­li­que de Lo­u­vain (2000), Col­lège de Fran­ce (1997). Sve­u­či­liš­te u Per­pig­
na­nu, u po­vo­du še­sto­te ob­ljet­ni­ce svo­ga po­sto­ja­nja, da­lo mu je dok­to­rat ho­
no­ris ca­u­sa, ko­ji je ta­ko­đer do­bio na Uni­ver­zi­te­tu u Tr­stu.
Ob­ja­vio je knji­ge:
Sar­tre (esej, 1965)
Raz­go­vo­ri s Kr­le­žom (1969, 1971, 1974, 1979, 1982, 1987)
Pre­ma no­vom kul­tur­nom stva­ra­laš­tvu (1975, 1977)
Knji­žev­nost i nje­zi­na druš­tve­na funk­ci­ja (1977)
Te vje­tre­nja­če (1977, 1978)
Ju­go­sla­ven­stvo da­nas (1982, 1986)
Otvo­re­na pi­sma (1985, 1986)
Me­di­te­ran­ski bre­vi­jar (1987, 1990, 1991)
Is­toč­ni epi­sto­lar (iz­la­zak knji­ge po­mo­gla je Fon­da­ci­ja So­ros, 1995)
Go­spo­da­ri ra­ta i mi­ra (s V. Ste­va­no­vi­ćem i Z. Di­zda­re­vi­ćem, 2000, 2001)
Dru­ga Ve­ne­ci­ja (2002)
Kruh naš (2009)
Na fran­cu­skom je­zi­ku na­pi­sao je knji­ge:
Po­ur une poéti­que de l’événe­ment (préfa­ce de J.-M. Pal­mi­er, Pa­riz, 1979)
Le mon­de „ex” – Con­fes­si­ons (post­fa­ce de Ro­bet Bréchon, Pa­riz, 1966)
La Médi­ter­ranée et l’Euro­pe – Leçons au Col­lège de Fran­ce (Pa­riz, 1998)
Les Se­ig­ne­urs de la gu­er­re (so­us la di­rec­tion de P. Ma­tve­je­vitch, Pa­ris, 1999)
L’Ile-Médi­ter­ranée (Pa­riz, 2000)
U Fran­cu­skoj su ta­ko­đer iziš­li pri­je­vo­di Ma­tve­je­vi­će­vih knji­ga:
Brévi­a­i­re médi­ter­ranéen (pred­go­vor Cla­ud
­ io Ma­gris, po­go­vor de Ro­bert Bréchon,
Pa­riz 1992)
Epi­sto­la­i­re de l’autre Euro­pe (Pa­riz, 1993)
En­tre asi­le et exil (Pa­riz, 1955)
U Ita­li­ji su pre­vo­đe­na dje­la ko­ja su iziš­la na fran­cu­skom i dru­gim je­zi­ci­ma, te
na­po­se knji­ge:
Il di­a­rio di una gu­er­ra (s pro­lo­gom Cze­sla­wa Mi­los­za i epi­lo­gom Jo­si­fa Brod­skog,
Na­pulj, 1995)
Fra asi­lo ed esi­lio (pred­go­vor Ric­car­do Pic­chio, Rim, 1977)
Sul Da­nu­bio – 2000–2001 (Rim, 2001)
Com­pen­dio d’ir­ri­ve­ren­za (in­ter­vi­ste cu­ra­te da Ser­gej Ro­ić, pre­fa­zi­o­ne di Ros­sa­na
Ros­san­da, Lu­ga­no, 2001).
Me­di­te­ran­ski bre­vi­jar izi­šao je na dva­de­se­tak je­zi­ka. Do­bio je u Pa­ri­zu „Na­gra­du
za naj­bo­lju stra­nu knji­gu 1993”, u Že­ne­vi „Evrop­sku na­gra­du Char­les Ve­il­lon”,
u Ita­li­ji, me­đu osta­lim, na­gra­de „Ma­la­par­te”, „Boc­cac­cio”, „Si­lo­ne”, „Marinità” i
„Obi­et­ti­vo Euro­pa”.
teorije kulture
štvo i za­jed­ni­cu. Pre­ma­lo ga se poš­tu­je i kad ga se po­ne­gdje ču­je. Tko su i
ka­k vi su za­pra­vo da­naš­nji in­te­lek­tu­al­ci, ba­rem nji­ho­va ve­ći­na...
11
• • • Foto: Aleksandar Kamasi
Re­di­telj u svo­ju bi­o­gra­fi­ju upi­še sve i svaš­ta, do­bre, lo­še,
osred­nje pred­sta­ve... us­peš­ne, ne­us­peš­ne, do­vr­še­ne, ne­­
do­vr­še­ne... one ko­ji­ma je on za­do­vljan, i one ko­ji­ma su
dru­gi za­do­volj­ni vi­še ne­go on... Sve­ga i sva­če­ga tu ima,
kao i u ži­vo­tu uosta­lom, sreć­nih, ne­sreć­nih stva­ri, gre­ša­­
ka i do­brih od­lu­ka. Ali ono što je naj­va­žni­je to je da se ne
sti­di­te ono­ga što ste ura­di­li. Sve osta­lo je ma­nje va­žno.
I ma­da nam stvar­nost ne da­je baš pre­vi­še raz­lo­ga za
op­ti­mi­zam, ja i da­lje ve­ru­jem da sve ono što se ozbilj­no
ura­di osta­je ne­gde za­be­le­že­no, ne gu­bi se... Uvek ima
ne­ko ko to vi­di, i ko­me to neš­to zna­či...
KREATIVNI POGONI
Intervju: Nikita Milivojević
Pozorište se sve manje tiče nas samih
Razgovarala: Tijana Delić
Ne sećam se ko je rekao: „biti umetnik znači biti slobodan”, ali je bio u pravu, jedino što vas to uvek,
po pravilu, skupo košta.
14
N
i­ki­ta Mi­li­vo­je­vić je­dan je od vo­de­ćih po­zo­riš­nih srp­skih re­di­te­lja da­
nas, ili, ka­ko je to Jo­van Ći­ri­lov re­kao: „An­ga­žo­va­noš­ću svo­jih pred­sta­va
obe­le­žio je de­ve­de­se­te go­di­ne u srp­skom te­a­tru, a sme­lim i no­vim či­ta­njem
kla­si­ke uveo ga u no­vi vek”. Do­bit­nik je svih va­žnih po­zo­riš­nih pri­zna­nja
za re­ži­ju u na­šoj ze­mlji, na­gra­de „Bo­jan Stu­pi­ca“, vi­še Ste­ri­ji­nih na­gra­da za
re­ži­ju, Bi­te­fo­ve na­gra­de, kri­ti­ke po­zo­riš­nog ča­so­pi­sa Sce­na, go­diš­njih na­
gra­da Na­rod­nog po­zo­riš­ta Be­o­grad, Ju­go­slo­ven­skog dram­skog po­zo­ri­šta,
Gra­da-tea­tra Bu­dva, i mno­gih dru­gih na­gra­da na fe­sti­va­li­ma u Kra­gu­jev­cu,
Vrš­cu, Ja­go­di­ni, Šap­cu, No­vom Sa­du ... Nje­go­va pred­sta­va „Ba­no­vić Stra­
hi­nja” pro­gla­še­na je naj­zna­čaj­ni­jim ostvare­njem de­ve­de­se­tih go­di­na u srp­
skom po­zo­riš­tu, po za­jed­nič­koj an­ke­ti po­zo­riš­nih kri­ti­ča­ra Sr­bi­je.
Od 2000. go­di­ne na­sta­vio je svo­ju ka­ri­je­ru u ino­stran­stvu i re­ži­rao u Grč­
koj, Šved­skoj, SAD, Slo­ve­ni­ji, Ma­ke­do­ni­ji, Tur­skoj, Ne­mač­koj, Ita­li­ji ...
• Re­do­van si pro­fe­sor od 2009. na od­se­ku za glu­mu i re­ži­ju na Aka­de­mi­ji umet­no­
sti u No­vom Sa­du. Po­zna­to je da ra­diš sa svo­jim stu­den­ti­ma i uvek ih uklju­ču­ješ
u ne­ke svo­je pro­jek­te. Mi­loš Vo­ji­no­vić i Alek­san­dar Mil­ko­vić, obo­ji­ca su igra­li
u „Đa­vo­li­ja­di“ a Je­le­na Đul­ve­zan igra je­di­nu žen­sku ulo­gu u „Hen­ri­ju Še­stom“.
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: U pi­ta­nju je jed­na da­ro­vi­ta ge­ne­ra­ci­ja ... vr­lo su da­ro­
vi­ti, ima­ju že­lju da na­pre­du­ju, niš­ta im ni­je teš­ko ... Sa­mim tim i ja imam
• • • Nikita na snimanju filma „Njujork, Beograd”
vi­še vo­lje u ra­du sa nji­ma, us­po­sta­vljam dru­ga­či­ji od­nos, po­sta­vljam dru­
ga­či­je zah­te­ve i se­bi i nji­ma. Oni su u ovom tre­nut­ku već i jed­na vr­lo na­
gra­đi­va­na kla­sa, u na­šim aka­dem­skim okvi­ri­ma na­rav­no, stal­no do­bi­ja­ju
ne­ka­kve na­gra­de pa je i to eto ne­ka­kav znak da su za­i­sta po­seb­na ge­ne­ra­­
ci­ja, i glum­ci i re­di­te­lji. Kao što znaš, ra­di se o kla­si u ko­joj su glum­ci i re­di­
te­lji za­jed­no. Ne­dav­no je stu­dent­ki­nja re­ži­je do­bi­la me­đu­na­rod­nu na­gra­du
za krat­ki film, dru­gi je na­gra­đen za naj­bo­lju pred­sta­vu na Fe­sti­va­lu u Ru­mi,
tre­ći je opet stu­dent ge­ne­ra­ci­je i sl. Svi ti ra­zni us­pe­si su tek nji­hov po­če­
tak, i po­la­ko ih pro­mo­vi­šu, ali i me­ni je na­rav­no sve to dra­go, jer i ja na taj
na­čin imam ne­ka­k vu po­tvr­du za to što ra­dim. Zbog sve­ga to­ga sam od­lu­
čio da, re­ci­mo, za nji­hov za­vrš­ni is­pit ne pra­vim „kla­sič­nu di­plom­sku pred­
sta­vu“, (oni usko­ro tre­ba da di­plo­mi­ra­ju), već da bi­smo mo­gli bi­ti hra­bri­ji,
lu­đi ... Sa nji­ma je mo­gu­će ra­di­ti ne­ke stva­ri koje bih re­ci­mo ra­dio u ne­koj
ne­for­mal­noj po­zo­riš­noj gru­pi, pred­sta­vu kao ne­ka­kav „is­tra­ži­vač­ki pro­
je­kat“. Ta­ko da smo kre­nu­li od jed­ne te­me ko­ja je me­ni, a is­po­sta­vi­lo se i
nji­ma, ve­o­ma za­ni­mlji­va, na ne­ki na­čin u stva­ri fa­sci­nant­na: da na­pra­vi­mo
pred­sta­vu o nji­ma! Oni su te­ma, nji­hov ži­vot, ka­ko sa­daš­njost ta­ko i bu­duć­­
nost, jer, na­rav­no da se pla­še šta će bi­ti su­tra ka­da iza­đu iz Aka­de­mi­je, šta
će ra­di­ti, da li će uopšte ima­ti po­sao, ka­k va će im bi­ti ka­ri­je­ra, ka­kav će im
bi­ti ži­vot ... I on­da smo kre­nu­li pr­vo od to­ga, od pi­ta­nja šta oče­ku­ju od se­
be i svog ži­vo­ta, a za­tim sve to pro­ši­ri­li na raz­ne „in­ter­vjue”, ko­je su pr­vo
pra­vi­li iz­me­đu se­be, a za­tim i sa ra­znim dru­gim lju­di­ma ko­je su iza­bra­li u
svom okru­že­nju. I ta­ko, svi ti od­go­vo­ri na ra­zna pi­ta­nja, za­tim auten­tič­ne
ži­vot­ne pri­če lju­di ko­je su pro­naš­li i sa nji­ma raz­go­va­ra­li, stvo­ri­li su je­dan
straš­no uz­bu­dljiv ma­te­ri­jal. To­kom pro­ce­sa ra­da pred­sta­va je u jed­nom
tre­nut­ku po­če­la sa­ma se­be da otva­ra, sve vi­še i vi­še, i upra­vo sa­da, ovih
da­na, sve to po­ku­ša­vam ne­ka­ko da sklo­pim. Po­ku­ša­ću da pred­sta­va ne
bu­de sa­mo nji­hov „di­plom­ski is­pit“, ko­ji će po­sle ne­ko­li­ko iz­vo­đe­nja da se
za­bo­ra­vi, već da na­sta­vi­mo da je igra­mo ... Imam uti­sak da je ma­te­ri­jal ko­ji
smo pri­ku­pi­li za­i­sta vr­lo uz­bu­dljiv, i na ne­kom „vi­šem ni­vou” za­ni­mljiv. Sad
sam se već pre­vi­še ras­pri­čao o pred­sta­vi, stu­den­ti­ma, i na­hva­lio ih vi­še
ne­go je to „pe­da­goš­ki” do­bro, ali za­i­sta to za­slu­žu­ju, i da ni­su ta­ko jed­na
do­bra i in­spi­ra­tiv­na ge­ne­ra­ci­ja, ve­ro­va­t­no se ni­kad ne bih upu­stio u je­dan
ova­kav pro­je­kat. U sva­kom slu­ča­ju, dra­go mi je da smo raz­go­vor po­če­li
upra­vo o nji­ma.
• Pri­ro­dan sled stva­ri je da se po­sle „Zim­skih baš­ti” u Ve­ne­ci­ji, „Na Dri­ni ću­pri­ja”
u Dize­l­dorf Ša­uš­pi­leu, u me­đu­vre­me­nu je bi­la Ati­na i „Maj­ka psa”, gde si re­di­
telj­ski pot­pi­sao pu­no pu­ta zna­čaj­ne pred­sta­ve i ne­ke su pro­gla­še­ne kul­tur­nim
do­ga­đa­jem, na­ni­že i Glob te­a­tar u Lon­do­nu. Ali uti­sak je ta­kav da, u po­sled­
Pozo r iš te s e s ve manj e tiče nas s amih / N OVA M ISAO
KREATIVNI POGONI
• • • Scena sa snimanja filma „Njujork, Beograd”
15
nje vre­me, vi­še ostva­ru­ješ re­ži­je ne­gde na­po­lju ne­go u Sr­bi­ji, či­ju kul­tu­ru stal­no
pro­mo­vi­šeš. Jer gde god da odeš ti si srp­ski re­di­telj.
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: Me­ni su se za­i­sta de­ša­va­le mno­ge le­pe stva­ri u svim
tim ra­znim ze­mlja­ma i gra­do­vi­ma, na­ro­či­to u Ati­ni ... To je ve­li­ka sre­ća za
re­di­te­lja, i ve­ro­vat­no do sa­da moj naj­dra­go­ce­ni­ji po­zo­riš­ni pr­tljag. Za ne­
ko­ga ko je srp­ski re­di­telj, zna­či do­la­zi iz jed­ne ma­le sre­di­ne i kul­tu­re, to je
ipak neš­to va­žno, a ve­ru­jem da i za na­šu ze­mlju sve to ni­je bio loš „mar­ke­
ting“. Me­đu­tim, sve to iz­bi­va­nje, sve te pred­sta­ve van Sr­bi­je, za me­ne je to
bi­lo suš­tin­ski va­žno pre sve­ga jer mi je po­mo­glo da se­be for­mi­ram ne­ka­
ko dru­ga­či­je, da shva­tim da mo­ram ne­pre­sta­no da se bo­rim na je­dan dru­
ga­či­ji na­čin. Te­ra­lo me je da re­še­nje uvek tra­žim na dru­goj stra­ni, mo­ram
da bu­dem u stal­nom kre­ta­nju, i ne oče­ku­jem ni od ko­ga niš­ta! Uprav­ni­ca
ne­kog po­zo­riš­ta u Ati­ni jed­nom mi je u ša­li re­kla: „U tvom slu­ča­ju, Ni­ki­ta,
ni­je do­volj­no da na­pra­viš do­bru pred­sta­vu, pa čak ni od­lič­nu, ti mo­raš uvek
da na­pra­viš naj­bo­lju pred­sta­vu, da bismo mo­gli opet da te po­zo­ve­mo“. I
bi­la je u pra­vu. To je ogro­man pri­ti­sak, ali je i mo­tiv. To me je na­u­či­lo da
N OVA M ISAO / Pozo r iš te s e s ve manj e tiče nas s amih
uvek mo­ram bi­ti mak­si­mal­no spre­man, ne­mam pra­vo na osred­nju pred­
sta­vu, jer to od­mah do­vo­di u pi­ta­nje sle­de­ći an­ga­žman. E sa­da, što me
po­sled­njih go­di­na vi­še ima ne­gde dru­gde ne­go ov­de, s jed­ne stra­ne za
me­ne je do­bro, ali isto­vre­me­no, s dru­ge stra­ne, to je u na­šim uslo­vi­ma i
okol­no­sti­ma uvek mač sa dve oš­tri­ce.
• Ali ka­da stva­ri po­sta­vi­mo u glo­bal­nu ra­van što se na­še ze­mlje ti­če, vi­še si ti
kao po­je­di­nac pro­mo­vi­sao na­šu kul­tu­ru, na­še po­zo­riš­te ne­go mno­gii dru­gi
po­je­din­ci...
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: Ge­ne­ral­no, tu uvek po­sto­ji neš­to kao „dvo­stru­ka od­
go­vor­nost”, mi­slim na bi­lo ka­kav „jav­ni na­stup” van svo­je ze­mlje. Na­ro­či­to
je to ose­tlji­vo sa­da, jer mi smo već du­go vre­me­na je­dan okle­ve­tan na­rod,
i ka­da ka­že­te da ste iz Sr­bi­je, to iz­go­va­ra­te zna­ju­ći una­pred da uti­sak ko­ji
to mo­že da pro­iz­ve­de i da­lje je vr­lo ne­ga­ti­van. Ta­ko da sve što ra­di­te van
svo­jih gra­ni­ca isto­vreme­no stva­ra i ne­ka­kav uti­sak o Sr­bi­ji, hte­li vi to ili ne.
U tom smi­slu Đo­ko­vić ili re­ci­mo Ku­stu­ri­ca su pra­vo ču­do ... Ma­da mo­ram
KREATIVNI POGONI
• • • Scena iz predstave „Đavolijada”
16
da pri­znam ka­da na­ši po­li­ti­ča­ri go­vo­re o to­me, pa re­ci­mo ka­žu ka­ko su
„sport i kul­tu­ra na­ši naj­bo­lji am­ba­sa­do­ri“, ja od­mah me­njam ka­nal, jer su­
štin­ski oni u to uopšte ne ve­ru­ju, i ne­ma­ju poj­ma šta će sa kul­tu­rom u
ovoj ze­mlji, u stva­ri to ih se naj­ma­nje ti­če! U sve­mu to­me po­zo­riš­te je je­
dan straš­no ma­li, sko­ro ne­bi­tan okvir, ko­ji se i da­lje sma­nju­je ... I u Evro­pi
je ono ta­ko­đe sve ma­nje va­žno, ta­ko da ge­ne­ral­no po­zo­riš­tu mi­slim da
uopšte ne ide do­bro. Zbog sve­ga to­ga ja ne­mam ama baš ni­ka­k vih ilu­zi­ja
da neš­to od ovo­ga što ra­dim ima bi­lo ka­k vu „te­ži­nu” za one ko­ji se ba­ve
kul­tu­rom. To za njih i ne po­sto­ji. Na­ro­či­to ako na­stu­pa­te sa po­zi­ci­je po­
je­din­ca i ne­ma­te iza se­be bi­lo ka­k vu in­sti­tu­ci­ji, (naj­bo­lje, na­rav­no, ne­ku
par­ti­ju), on­da tek ne­ma­te mno­go šan­si da vas uopšte pri­me­te. A ka­ko sam
ja od­u­vek bio po­ma­lo „an­tisi­stem”, me­ni je ja­sno da i za pred­sta­ve ko­je
ra­dim ne­gde van svo­je ze­mlje u suš­ti­ni ne­ma ne­kog kon­kret­nog in­te­re­sa
čak ni da se po­zo­vu da go­stu­ju, (ma­kar to bi­li za­jed­no i Dizel­dorf Ša­u­
špil­haus, i Ivo An­drić i „Na Dri­ni ću­pri­ja”) ... jer oni ko­ji o to­me od­lu­ču­ju
od me­ne ne­ma­ju ni­ka­k ve „prak­tič­ne ko­ri­sti”, (even­tu­al­no mo­žda mo­gu
neš­to ma­lo „šte­te” da ima­ju!) ... Ni­ti sam član ne­ke par­ti­je, ni­ti udru­že­nja ...
ili bar ne­kog uprav­nog od­bo­ra, sa­ve­ta, ži­ri­ja ... zna­či ne mo­gu da im vra­tim
„uslu­gu”. Ni­sam neš­to ni „kla­nov­ski“ ak­ti­van, dru­že­lju­biv na onaj na­čin
ka­ko se to obič­no oče­ku­je i pod­ra­zu­me­va u na­šem po­slu. A ži­vot je, kao
što zna­mo, iz­me­đu osta­log i igra in­te­re­sa ... Me­đu­tim, ka­da svi ti na­ši ma­li,
sit­ni in­te­re­si poč­nu da ugro­ža­va­ju one ve­će, zna­čaj­ni­je, on­da sve po­la­ko
po­či­nje da pro­pa­da, i mi smo tre­nut­no sve­do­ci tog pro­pa­da­nja. Umet­nost
uvek po­sled­nja ima ne­ke kri­te­ri­ju­me, a ka­da ih i ona poč­ne da gu­bi, to je
si­gu­ran znak pro­pa­sti jed­nog druš­t va! Bo­jim se da mi ži­vi­mo upra­vo taj
tre­nu­tak.
kroz ko­je pro­la­zi­mo već ja­ko du­go, jer ne mo­že ni kul­tu­ra, zna­či ni po­
zo­riš­te, da bu­du u sreć­ni­jim pri­li­ka­ma ne­go druš­t vo kom pri­pa­da­ju. To
kon­kret­no zna­či da su kri­te­ri­jum, ukus, ne­ka­k ve vred­no­sne su­do­ve do­bi­li
šan­su da nam po­sta­vlja­ju lju­di ko­ji ih uopšte ne­ma­ju. Ali su us­pe­li da se
na­met­nu si­ste­mu, (si­stem u stva­ri tra­ži upra­vo ta­k ve!), a on­da me­đu­sob­
no udru­že po tom ne­ka­k vom „tr­go­vač­kom prin­ci­pu”, jer to je nji­hov na­čin
miš­lje­nja: ja ću te­bi ovo, a ti ćeš me­ni ono ... ovaj je naš, a ovaj ni­je ... ovaj
nam sa­da tre­ba, ovaj ne tre­ba ... Kao da mi ima­mo sve vre­me ovo­ga sve­ta
za te nji­ho­ve be­smi­sle­ne igri­ce!? Zbog sve­ga to­ga po­zo­riš­te je tre­nut­no
jed­na men­tal­no straš­no za­ga­đe­na sre­di­na. Tu vi­še čak i ni­su to­li­ko va­žna
kon­kret­na ime­na i pre­zi­me­na, to je fe­no­men ka­ko jed­no druš­tvo, nje­gov
si­stem, funk­ci­o­ni­še. Zaš­to je va­žno o ovo­me go­vo­ri­ti? Zbog to­ga što je i
Grč­ka do ju­če upra­vo ta­ko funk­ci­o­ni­sa­la, a da­nas je tu gde je­ste. Zbog
pot­pu­no iste lo­gi­ke! Svo­jim ma­lim, sit­nim in­te­re­si­ma, upro­pa­sti­li su bu­
duć­nost či­ta­voj ze­mlji! Kao i uvek, iza sve­ga su lju­di. Na jed­noj stra­ni pa­
met­ni, obra­zo­va­ni, etič­ni ... ili na dru­goj: ba­nal­ni, ko­rum­pi­ra­ni, vul­gar­ni,
glu­pi ... Naš ve­li­ki pro­blem je tre­nut­no ne­do­sta­tak ljud­stva. Sve je ma­nje
„ozbilj­nih” lju­di. Si­gur­no pri­me­ću­ješ ka­ko je po­sled­njih go­di­na re­ci­mo ni­vo
raz­go­vo­ra o po­zo­riš­tu po­stao straš­no ba­na­lan, če­sto vul­ga­ran, ne­ka­ko baš
pro­vin­ci­ja­lan. Ali to je od­jed­nom po­sta­lo „in” ... Ne­do­sta­tak ta­len­ta mno­
gi kom­p en­zu­ju ne­do­stat­kom ka­rak­te­ra. Iona­ko ni­ko ne sno­si ni­ka­k vu
od­go­vor­nost za ono što ka­že, ili na­pi­še. On­da ta ne­ve­ro­vat­na po­tre­ba za
ne­ka­k vim go­to­vo „ide­o­loš­kim” na­či­nom miš­lje­nja. Kod nas ne­pre­sta­no
uvek iz­no­va ni­ču ne­ka­k ve dog­me ... no­vi mi­to­vi ... ne­ki no­vi „po­pu­li­zam“
uvek mo­ra da po­sto­ji! Na­u­či­li smo da ži­vi­mo sa la­ži­ma ta­ko da nas raz­ne
„sen­za­ci­je“ ne­pre­sta­no bom­bar­du­ju da bi sa­kri­li na­šu ne­moć da se ba­vi­
mo suš­ti­nom. To je ve­ro­vat­no u ve­zi sa tim da je kod nas lju­di­ma bli­sko da
po­vrš­no, uproš­će­no mi­sle, na ne­ki na­čin ste­re­o­tip­no. Ve­ći­na lju­di ima ne­
ve­ro­vat­nu po­tre­bu da mi­sli na isti na­čin, i da bi ima­li svo­je, mo­ra­ju pr­vo da
ču­ju tu­đe miš­lje­nje. Is­pa­da da ima­ti svo­je miš­lje­nje ni­je uopšte la­ko. Mi to
ina­če br­ka­mo sa ne­ka­k vim obra­zo­va­njem, ne­kom kva­ziin­te­lek­tu­al­noš­ću.
Bi­ti obra­zo­van, bi­ti da­nas ne­ka­kav „in­te­lek­tu­a­lac”, to pre sve­ga niš­ta ne
zna­či! Obra­zo­va­nje uosta­lom mo­žeš la­ko da stek­neš, to uopšte vi­še i ni­je
ta­ko teš­ko, ali estet­ska kul­tu­ra to je neš­to sa­svim dru­go, na to­me oči­gled­no
mo­ra da se ra­di ceo ži­vot. Iza to­ga mo­ra da sto­ji či­ta­va lič­nost ... Ja če­sto
sre­ćem lju­de ko­ji su „obra­zo­va­ni”, ali ne­ma­ju ni­ka­kav ukus, uopšte re­ci­mo
• Ka­da ka­že­mo „za njih to ne po­sto­ji”, on­da mi­sli­mo na sve one ko­ji se ba­ve
kul­tu­rom u Be­o­gra­du, No­vom Sa­du...
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: U na­šem ma­lom po­zo­riš­nom ko­smo­su vla­da­ju ne­ki
lo­bi­ji, ma­le „ma­fi­je“, ko­je po­se­du­ju moć i ko­je se s jed­ne stra­ne me­đu­sob­no
mr­ze, tra­ča­re, a s dru­ge stra­ne čvr­sto se dr­že za­jed­no i sa­ra­đu­ju ... Naj­ve­ći
broj onih ko­ji tre­nut­no vo­de po­zo­riš­ni ži­vot u Be­o­gra­du i No­vom Sa­du,
(pre sve­ga u ova dva cen­tra jer su naj­ve­ći, ma­da tu Be­o­grad u stva­ri de­
ce­ni­ja­ma već vo­di glav­nu reč), pro­iz­vod su svih ovih ne­sreć­nih okol­no­sti
• • • Scena iz predstave „Đavolijada”
Pozo r iš te s e s ve manj e tiče nas s amih / N OVA M ISAO
„ma­fi­je“, ko­je po­se­du­ju moć i ko­je se s jed­ne stra­ne me­đu­sob­no
mr­ze, tra­ča­re, a s dru­ge stra­ne čvr­sto se dr­že za­jed­no i sa­ra­đu­ju...
Naj­ve­ći broj onih ko­ji tre­nut­no vo­de po­zo­riš­ni ži­vot u Be­o­gra­du
i No­vom Sa­du, (pre sve­ga u ova dva cen­tra jer su naj­ve­ći, ma­da
tu Be­o­grad u stva­ri de­ce­ni­ja­ma već vo­di glav­nu reč), pro­iz­vod su
svih ovih ne­sreć­nih okol­no­sti kroz ko­je pro­la­zi­mo već ja­ko du­go,
jer ne mo­že ni kul­tu­ra, zna­či ni po­zo­riš­te, da bu­du u sreć­ni­jim
pri­li­ka­ma ne­go druš­tvo kom pri­pa­da­ju. To kon­kret­no zna­či
da su kri­te­ri­jum, ukus, ne­ka­kve vred­no­sne su­do­ve do­bi­li šan­su
da nam po­sta­vlja­ju lju­di ko­ji ih uopšte ne­ma­ju.
ne zna­ju da vi­de šta je zna­čaj­no u ne­koj pred­sta­vi, šta ni­je ... Iz to­ga šta
pi­šu, go­vo­re, ra­de, se­lek­tu­ju, na­gra­đu­ju, hva­le, na­pa­da­ju, tač­no vi­di­te ko­ja
je ši­ri­na nji­ho­vog po­gle­da, ko­li­ko du­bo­ko mo­gu da ne­što vi­de. I tu se on­da
uvek naj­tač­ni­je pre­po­zna na kom je ne­ko „ni­vou”. Kao u vi­deo igri­ca­ma.
Do ne­kog ni­voa jed­no­stav­no ne mo­že­te da do­đe­te! Mo­žeš da vi­diš, raz­u­
meš, ose­tiš ... sa­mo ono što mo­žeš! U sve­mu to­me ipak je naj­smeš­ni­je ka­da
vi­di­te ko­li­ko su ne­ki lju­di na do­ma­ćem te­re­nu aro­gant­ni, (kao u onom sti­hu:
„svo­ju gor­du glu­post kroz če­tvr­tak no­si“), a na tu­đem is­pod sva­kog do­sto­
jan­stva snis­ho­dlji­vi.
• Re­zul­tat sve­ga to­ga je­ste da si ra­dio u svim tim ra­znim gra­do­vi­ma i ze­mlja­ma,
a re­ci­mo ni­si ni­ka­da pot­pi­sao re­ži­ju u Srp­skom na­rod­nom po­zo­riš­tu, ma­da si
u No­vom Sa­du stu­di­rao, a sa­da i pre­da­ješ?
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: Pa i to je ne­ka­ko sve deo jed­ne te iste pri­če ... Re­kao
bih da u stva­ri tu ne­ma niš­ta ta­ko ni neo­bič­no ni­ti čud­no, pre bih se iz­ne­
na­dio da je dru­ga­či­je. Is­ku­stvo mno­gih uči me da je kod nas to ta­ko ne­ka­ko
od­u­vek bi­lo. Znam re­di­te­lje ko­ji su na ovaj ili onaj na­čin proš­li slič­no, od
ne­kih od njih sam i učio re­ži­ju ... a vi­dim i ne­ki no­vi, mla­đi re­di­te­lji, ta­ko­đe
pro­la­ze kroz iste, ili slič­ne stva­ri. Sve su to kom­plek­si „ma­le sre­di­ne”. Je­dan
pri­ja­telj iz Ma­kedo­ni­je ne­dav­no mi je re­kao sjaj­nu stvar: „Znaš, Ni­ki­ta, mi
smo ma­li i mi to zna­mo, ali vi ne zna­te, vi i da­lje mi­sli­te da ste ve­li­ki, to je
vaš ve­li­ki pro­blem”.
• Ka­ko bi pro­ko­men­ta­ri­sao šta je to pro­fe­si­o­nal­na od­go­vor­nost?
• • • Scena iz predstave „Zimske bašte”
N OVA M ISAO / Pozo r iš te s e s ve manj e tiče nas s amih
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: U sta­roj Grč­koj, kad smo već po­me­nu­li Gr­ke da se
pod­se­ti­mo i dru­ge stra­ne nji­ho­ve pri­če, osnov­no mo­ral­no na­če­lo je bi­lo
da čo­vek mo­ra da go­vo­ri ono što mi­sli i da ra­di ono što go­vo­ri ... Da­nas se,
na­rav­no, či­ni da je to jed­na pot­pu­no po­greš­na lo­gi­ka za pre­ži­vlja­va­nje. U
tom smi­slu i ono što bi se mo­glo na­zva­ti „pro­fe­si­o­nal­na od­go­vor­nost”, iz
da­naš­nje per­spek­ti­ve gle­da­no, straš­no se pro­me­ni­lo, ali, kao i sve osta­lo
o če­mu pri­ča­mo, i to je straš­no po­ve­za­no, sa ra­znim dru­gim stva­ri­ma, pro­
ble­mi­ma ... Po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na ova ze­mlja je proš­la kroz pra­vu
gol­go­tu ... mi smo sa­da jed­na si­ro­maš­na, po­ni­že­na, opljač­ka­na ze­mlja,
i du­hov­no i ma­te­ri­jal­no. O ka­k voj pro­fe­si­o­nal­noj od­go­vor­no­sti tu mo­že
bi­ti re­či? To je kao u onoj pri­či iz ra­ta 90-ih, ko­ju sam ne­gde čuo, ka­da je
ofi­cir za­u­sta­vio voj­ni­ka i pi­tao: „Gde ti je ka­pa voj­ni­če?”, a ovaj mu od­go­
vorio: „A gde je te­bi dr­ža­va, pu­kov­ni­če?“ Na sve ovo što go­vo­ri­mo uvek,
kao po­se­ban za­čin, tre­ba do­da­ti još i taj naš ne­ve­ro­va­tan men­ta­li­tet ... Jer
mi za sve, pa i za „pro­fe­si­o­na­lnu od­go­vor­nost”, ima­mo dvo­stru­ke stan­dar­
de. De­ce­ni­ja­ma smo raz­vi­ja­li je­dan si­stem – da isti za­ko­ni, pra­vi­la, kri­te­ri­ju­
mi, ni­ka­da ne va­že za sve jed­na­ko. Ono što je jed­ni­ma do­zvo­lje­no dru­gi­
ma ni­je ... Si­stem je uvek fa­vo­ri­zo­vao uli­zi­ce, slu­ge re­ži­ma, vo­leo „dvor­ske
umet­ni­ke”, raz­vi­jao „is­tost” a pla­šio se raz­li­či­to­sti! I zbog to­ga uvek po­
dr­ža­vao me­di­o­kri­te­te, osred­njost, jer oni ni­su ugro­ža­va­li si­stem, već ra­di­li
za nje­ga. Na svim ni­vo­i­ma druš­tvo je ta­ko funk­ci­o­ni­sa­lo, pa i u po­zo­riš­tu
... Uvek sam se ču­dio ka­ko je jed­ni­ma sve bi­lo do­zvo­lje­no, da pra­ve osred­
nje, vr­lo če­sto be­smi­sle­ne, be­zna­čaj­ne pred­sta­ve, a da ih to ni­ka­da ni­je
koš­ta­lo ni ka­ri­je­re, ni ugle­da ... jed­ni su uvek ima­li „ugled”, bez­re­zer­vno
sma­tra­ni „ve­li­či­na­ma”, (re­di­te­lji, glum­ci, pi­sci ... sve­jed­no), jer oni su bi­li
„na­ši” i nji­ma je sve bi­lo i do­zvo­lje­no i oproš­te­no ... A dru­ge smo hap­si­li, pro­
ga­nja­li, cin­ka­ri­li ... pro­te­ri­va­li, za­branji­va­li, ogo­va­ra­li – jer ni­su bi­li „na­ši”!
Bi­li su dru­ga­či­ji, i tre­ba­lo ih je ka­zni­ti što su dru­ga­či­ji! Pro­blem je što ni ču­
ve­ne „pro­me­ne” po­sle dve­hi­lja­di­te, sve za­jed­no sa „de­mo­kra­ti­jom”, niš­ta
KREATIVNI POGONI
U na­šem ma­lom po­zo­riš­nom ko­smo­su vla­da­ju ne­ki lo­bi­ji, ma­le
17
KREATIVNI POGONI
• • • Nikita na snimanju
• Mo­že li se re­ći da je ta­kva vr­sta vla­sti eli­mi­ni­sa­la mno­ge lju­de ko­ji su ima­li i
te ka­ko šta da ka­žu na sce­na­ma po­zo­riš­ta?
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: Mo­že, i tre­ba da se ka­že ... Ja u stva­ri imam ne­pre­sta­
no uti­sak da su na­ma uvek naj­ma­nje va­žni lju­di. To­li­ko da­ro­vi­tih lju­di je
ovaj si­stem, men­ta­li­tet, na­čin miš­lje­nja, ova i ova­k va sre­di­na us­pe­la da
ote­ra, slo­mi ... iz­bri­še, da je to straš­no. To je ne­ka­kav tra­gi­čan kon­ti­nu­i­tet.
Evo vam ko­li­ko ju­če, ne­ki no­vi, da­ro­vi­ti lju­di, do­bi­ju re­ci­mo Bi­te­fo­vu na­gra­
du za re­ži­ju, ali po­sle to­ga im go­di­na­ma ni­ko ne da­je re­ži­ju u tom istom
po­zo­riš­tu, u kom su do­bi­li tu istu na­gra­du!!? Ili, pred­sta­ve ko­je ne mo­gu
da uđu u te na­še be­smi­sle­ne do­ma­će se­lek­ci­je, do­bi­ja­ju glav­ne na­gra­de u
ne­kom ši­rem me­đu­na­rod­nom okvi­ru! Naš ma­li „mi­kroko­smos” ima svo­ju
„sit­no­tr­go­vač­ku lo­gi­ku” i ako se ne uklo­piš u nju, ri­zi­ku­ješ da te stvar­no
zbri­šu. To su sve ozbilj­ne, i pri­lič­no opa­sne stva­ri, jer po­ne­kad je to pi­ta­nje
i eg­zi­sten­ci­je, ta­ko da to uopšte ni­je ša­la. Me­ne su svi ti po­vre­me­ni iz­le­ti
van ove sre­di­ne iz­me­đu osta­log i spa­si­li da ne­ka­ko op­sta­nem do sa­da, a
da i da­lje mo­gu sve ovo da pri­čam ka­ko pri­čam. Ne se­ćam se ko je re­kao:
„Bi­ti umet­nik zna­či bi­ti slo­bo­dan”, ali je bio u pra­vu, je­di­no što vas to uvek,
po pra­vi­lu, sku­po koš­ta.
18
• Sve to o če­mu smo raz­go­va­ra­li li­či i zvu­či kao jed­na ma­ni­pu­la­tiv­na po­li­ti­ka.
Sa­da si ra­dio „Hen­ri­ja Še­stog“ za Glo­be. Ko­li­ko da­naš­nja si­tu­a­ci­ja mo­že da se
„pro­či­ta“ u pred­sta­vi bu­du­ći da je to pri­ča o bor­bi za vlast. Kralj umi­re, osta­
vlja ma­lo­let­nog si­na i na­rav­no kre­će oti­ma­nje za vlast i kon­tro­lu tog mla­dog
čo­ve­ka, te zbog tih sit­nih in­te­re­sa, su­ko­ba, pre sve­ga ne­slo­ge u dvo­ru, En­gle­ska
od­jed­nom gu­bi sve ono što je u ra­tu sa Fran­cu­zi­ma ste­kla zad­njih sto go­di­na,
zna­či da ne gu­be za­to sto su voj­no sla­bi, ne, to je sa­mo zbog sit­nih su­ko­ba,
in­te­re­sa i ne­slo­ge, bo­re se za vlast iz­me­đu se­be.
u tom smi­slu ni­su pro­me­ni­le. Na­pro­tiv! Po­t vr­di­le su sve ovo, i uve­le čak
ne­ke no­vi­ne.
• Ove go­di­ne obe­le­že­no je sto pe­de­set go­di­na od osni­va­nja SNP-a, što zna­či da
ka­sni jed­nu go­di­nu, na dram­skoj sce­ni su po­sta­vlje­ne „Se­o­be“, Mi­lo­ša Cr­njan­
skog, u dra­ma­ti­za­ci­ji i re­ži­ji Vi­de Og­nje­no­vić, Ope­ra je ima­la pre­mi­je­ru „Mi­le­
ve“, po mo­ti­vi­ma iz ži­vo­ta Mi­le­ve Ma­rić Aj­nštajn, dok je li­bre­to na­pi­sa­la Vi­da
Og­nje­no­vić, a Ba­let je u go­di­ni ju­bi­le­ja iz­veo „Mi­le­vu Aj­nštajn“, ba­let po mo­
ti­vi­ma isto­i­me­ne dra­me Vi­de Og­nje­no­vić. Ka­ko bi ti ob­ja­snio o če­mu je reč u
go­di­ni ju­bi­le­ja?
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: Ve­ro­vat­no uprav­nik SNP-a ima pra­vi od­go­vor na to.
Je­di­no što ja mo­gu da ka­žem je­ste da je Cr­njan­ski moj omi­lje­ni pi­sac.
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: I u na­šoj isto­ri­ji po­sto­ji slič­na pri­ča, o Uro­šu Ne­ja­kom,
ko­ji po­sle smr­ti oca, ca­ra Du­ša­na, ta­ko­đe ni­je us­peo da isk­on­tro­li­še vla­ste­lu
oko se­be, pa se dr­ža­va ras­pa­la. U tom smi­slu po­sto­ji ne­ka­k va re­pe­ti­ci­ja u
isto­ri­ji. U sve­mu to­me mi na­rav­no ima­mo ne­ke svo­je spe­ci­ja­li­te­te, En­gle­zi
ima­ju svo­je, ali suš­ti­na je da bor­ba za vlast ma­nje-vi­še ista je pri­ča. To go­
vo­ri i neš­to o na­ma, ljud­skoj pri­ro­di, go­vo­ri o tom mrač­nom kru­gu ko­ji je
Šek­spir shva­tio. Zbog ose­ća­nja da je to krug, da isto­ri­ja na ne­ki na­čin u
stva­ri „sto­ji u me­stu”, mi u na­šoj pred­sta­vi na sce­ni ima­mo sa­mo je­dan
okru­gli sto i niš­ta vi­še. Taj sto mo­že bi­ti i ne­ka­k va ci­klič­nost isto­ri­je, mo­že
bi­ti okru­gli sto kra­lja Ar­tu­ra, ili okru­gli sto Uje­di­nje­nih na­ci­ja, sve sa zve­
zdi­ca­ma EU oko­lo ... Ima mno­go aso­ci­ja­ci­ja, ali unu­tar tog sto­la je či­ta­va
Šek­spi­ro­va pri­ča o me­ha­ni­zmu vla­sti, tu se pra­ve no­vi sa­ve­zi, ru­še sta­ri, tu
se pod­me­će, lo­bi­ra, splet­ka­ri ... no­vi ra­to­vi ta­ko­đe po­či­nju za tim okru­glim
sto­lom. U sva­koj no­voj pred­sta­vi ja u stva­ri sva­ki put iz­no­va po­ku­ša­vam
da pre­po­znam ko­jim scen­skim je­zi­kom tre­ba da go­vo­rim ... I tru­dim se da
taj scen­ski je­zik bu­de maš­to­vit, za­ni­mljiv, uz­bu­dljiv pu­bli­ci, a pre sve­ga da
Ja uvek po­ma­lo vi­dim ne­ka­kvu „đa­vo­li­ja­du“ oko nas, gde god
da se okre­nem, na sva­kom ko­ra­ku ... u pro­dav­ni­ci, ban­ci, uli­ci,
aero­dro­mu, no­vi­na­ma, u po­zo­riš­tu, na tv . Ma­da, „Đa­vo­li­ja­da”
je na ne­ki na­čin i strah od stvar­no­sti u ko­joj je sve mo­gu­će!
Pozo r iš te s e s ve manj e tiče nas s amih / N OVA M ISAO
KREATIVNI POGONI
• • • Scena iz predstave „Moja domovina – sedam snova”
19
se sve to ti­če ono­ga ko gle­da. U „Hen­ri­ju Šestom“ ide­ja sto­la po­kre­nu­la je
sve osta­lo.
Mi­slim da je tzv. „od­liv mo­zgo­va“ tre­nut­no je­dan od naj­ve­ćih
• U pred­sta­vi „Đa­vo­li­ja­da“ se go­vo­ri o ne­sreć­nim epi­zo­da­ma jed­nog či­nov­ni­
ka. Za­pra­vo re­di­telj­ska adap­ta­ci­ja da bi se kroz pred­sta­vu po­ka­za­la i is­ta­kla
ide­ja o sa­gle­da­va­nju obič­nog čo­ve­ka u jed­nom ši­rem kon­tek­stu druš­tve­ne
sva­ko­dnevi­ce i be­smi­sla kao i pa­ra­di­ra­nje či­nov­nič­kom per­cep­ci­jom stvar­no­
sti. Po­du­dar­nost sa vre­me­nom da­nas i ni­zom si­tu­a­ci­ja u pred­sta­vi sa sva­ko­
dnev­nim be­smi­slom i la­vi­rin­tom ne­sreć­nih epi­zo­da jed­nog či­nov­ni­ka ot­kri­va
pi­ta­nje ko­li­ko smo mi, kao druš­tvo, do­pri­ne­li da se ose­ća­mo slič­no ne­kim li­ko­
vi­ma u ko­ma­du.
bio je upra­vo taj. Ka­da se ma­lo ozbilj­ni­je po­za­ba­vi­te ovom
„Đa­vo­lji­ja­da“ je­ste pri­ča o ne­sret­nim do­ga­đa­ji­ma jed­nog či­nov­ni­ka, či­ji pro­
ble­mi po­či­nju onog da­na ka­da je sa­znao da je sti­gao no­vi di­rek­tor i da ume­sto
pla­te svi za­po­sle­ni će do­bi­ti na­kna­du u pro­iz­vo­di­ma. Ko­rot­kov ra­di kao knji­
go­vo­đa u Glav­noj cen­tral­noj ba­zi si­ro­vi­na za ši­bi­ce, tač­ni­je u GCBSZP. Ko­rot­
kov je kao na­dok­na­du za pla­tu do­bio ne­ko­li­ko pa­ke­ta ši­bi­ca. Od ta­da glav­ni
N OVA M ISAO / Pozo r iš te s e s ve manj e tiče nas s amih
pro­ble­ma ove ze­mlje, i moj glav­ni mo­tiv da ra­dim ovaj film
te­mom, vi­di­te da se odav­de stal­no od­la­zi­lo, iz naj­ra­zli­či­ti­jih
raz­lo­ga, i on­da vam se ne­ka­ko sa­mo od se­be na­met­ne pi­ta­nje:
šta ni­je u re­du sa ze­mljom iz ko­je se ne­pre­sta­no od­la­zi!?
Me­đu­tim, ka­da se o to­me go­vo­ri, uvek ne­ka­ko is­pad­ne da
go­vo­ri­mo sa­mo o ne­ka­kvoj „emo­tiv­noj stra­ni“ te pri­če.
Me­đu­tim, 2004. go­di­ne je na­pra­vlje­na ozbilj­na ana­li­za
u ko­joj su struč­nja­ci iz­ra­ču­na­li da je Sr­bi­ja od­la­skom mla­dih,
obra­zo­va­nih lju­di, za de­set go­di­na iz­gu­bi­la 24 mi­li­ja­rde do­la­ra!
KREATIVNI POGONI
• • • Scena iz predstave „Zimske bašte”
ju­nak pro­la­zi kroz niz ne­ve­ro­vat­nih si­tu­a­ci­ja, kao da pre­po­zna­je­mo pri­ču o
po­ra­zu zdra­vog ra­zu­ma. A to je sum­nja u ra­zum jed­nog druš­tva, tač­ni­je si­ste­
ma u ko­jem je re­al­nost po­stala naj­ve­ća fik­ci­ja. Ta­kva ne­ra­zu­mlji­va stvar­nost
pred ko­jom je Ko­rot­kov, re­di­telj­ski je uob­li­če­na du­ho­vi­to, gro­tesk­nim re­a­li­zmom
iza­zi­va­ju­ći opo­zi­ci­ju pri­rod­nog ži­vo­ta i veš­tač­kog pre­u­re­đi­va­nja. Ta tra­gič­na
far­sa glav­nog ju­na­ka opre­de­lju­je da je hu­mor naj­bo­lji na­čin i je­di­no još ta­ko
ima smi­sla da se čo­vek od­bra­ni. Raz­bi­la se lo­gič­na sli­ka i re­al­nost se iz­gu­bi­la.
Re­al­nost i fik­ci­ja su iz­me­ša­ne kroz si­tu­a­ci­je Ko­rot­ko­va u od­no­su na dru­ge li­ko­ve
i do­ga­đa­je, dok drug Ko­rot­kov tra­ži ob­jaš­nje­nje i od­go­vor na pi­ta­nje zaš­to je
ot­puš­ten. U tom tra­ga­nju on na­i­la­zi u pred­sta­vi na dru­ge či­nov­ni­ke ko­ji se po­
na­ša­ju ira­ci­o­nal­no, gde se sme­nju­ju ko­mič­ni i fan­ta­stič­ni ele­men­ti...
20
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: Ja uvek po­ma­lo vi­dim ne­ka­k ­vu „đa­vo­li­ja­du“ oko nas,
gde god da se okre­nem, na sva­kom ko­ra­ku ... u pro­dav­ni­ci, ban­ci, uli­ci,
aero­dro­mu, no­vi­na­ma, u po­zo­riš­tu, na tv. Ma­da, „Đa­vo­li­ja­da” je na ne­ki
na­čin i strah od stvar­no­sti u ko­joj je sve mo­gu­će! Is­pri­ča­ću ti ne­ve­ro­va­tan
do­ga­đaj ko­ji se de­sio ka­da smo igra­li pred­sta­vu u Na­rod­nom po­zo­riš­tu.
Kao što znaš, na kra­ju pred­sta­ve glav­ni ju­nak, be­že­ći od či­ta­vog gra­da ko­ji
ga ju­ri, u stva­ri od svih tih su­ma­nu­tih, ne­ve­ro­vat­nih li­ko­va ko­je smo vi­de­li
to­kom pred­sta­ve, on se pop­ne na ne­ka­kav krov, i sa vr­ha te zgra­de po­sma­
tra do­le grad oko se­be, i raz­miš­lja da li je sve to mo­gu­će, da li je sve to
stvar­no ili je sa­mo ne­ka­k va nje­go­va fan­ta­zma­go­ri­ja ... Pi­ta se: ka­da i ka­ko
se de­si­lo da je sve ono što je ne­nor­mal­no po­sta­lo nor­mal­no!? On­da, u jed­
nom tre­nut­ku, shva­ti da je sve to ipak nje­go­va stvar­nost, ta mi­sao ga
do­tu­če ... i on sko­či sa kro­va. Da­kle, te ve­če­ri, ka­da smo igra­li „Đa­vo­li­ja­du”
u Be­o­gra­du, od­mah po­sle pred­sta­ve čuo sam ka­ko je sa kro­va ho­te­la „Ka­
si­na” sko­čio ne­ki čo­vek ... U stvar­no­sti se, sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti ra­ni­je, de­si­la
ista sce­na kao u na­šoj pred­sta­vi!? Ka­sni­je smo, po­sle pred­sta­ve, se­de­li i
pri­ča­li o toj čud­noj ko­in­ci­den­ci­ji ... u stva­ri to je bio po­vod za dug raz­go­
vor o sve­mu i sva­če­mu ... Iz­me­đu osta­log i mno­gim stva­ri­ma o ko­ji­ma mi
sa­da pri­ča­mo. Ra­ziš­lli smo se sa ne­kim čud­nim ose­ća­njem ka­ko se po­sled­
njih de­se­tak go­di­na sve u po­zo­riš­tu straš­no pro­me­ni­lo, na­go­re ... Ka­ko se
u stva­ri po­zo­riš­te sve ma­nje ti­če i nas sa­mih, jer či­ta­va jed­na stvar­nost se
pro­me­ni­la, pa shod­no to­me i mi u njoj. Na kra­ju, ka­da smo se ra­zi­la­zi­li,
ne­ko je du­ho­vi­to ci­ti­rao Džo­ni­ja Štu­li­ća: „Ne­maš vi­še ni sa kim, a ni pro­tiv
ko­ga”.
Ni­ti sam član ne­ke par­ti­je, ni­ti udru­že­nja ... ili bar ne­kog uprav­nog
od­bo­ra, sa­ve­ta, ži­ri­ja ... zna­či ne mo­gu da im vra­tim „uslu­gu”.
Ni­sam neš­to ni „kla­nov­ski“ ak­ti­van, dru­že­lju­biv na onaj na­čin
ka­ko se to obič­no oče­ku­je i pod­ra­zu­me­va u na­šem po­slu.
A ži­vot je, kao što zna­mo, iz­me­đu osta­log i igra in­te­re­sa ...
Me­đu­tim, ka­da svi ti na­ši ma­li, sit­ni in­te­re­si, poč­nu da ugro­ža­va­ju
one ve­će, zna­čaj­ni­je, on­da sve po­la­ko po­či­nje da pro­pa­da,
i mi smo tre­nut­no sve­do­ci tog pro­pa­da­nja. Umet­nost uvek
po­sled­nja ima ne­ke kri­te­ri­ju­me, a ka­da ih i ona poč­ne da gu­bi,
to je si­gu­ran znak pro­pa­sti jed­nog druš­tva! Bo­jim se da mi
ži­vi­mo upra­vo taj tre­nu­tak.
• Ali ta te­ma o ko­joj raz­go­va­ra­mo pri­sut­na je i u po­li­ti­ci, me­đu mla­di­ma, u
kul­tu­ri, pra­vo­su­đu, eko­no­mi­ji, u bi­lo kom seg­men­tu druš­tva.
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: Ti si sa­da upra­vo na­bro­ja­la ne­ko­li­ko naj­va­žni­jih slo­je­va
sva­kog druš­tva, što zna­či da ako je to svu­da pri­sut­no, on­da mi oči­gled­no
go­vo­ri­mo o bo­le­snom druš­tvu, a ne ne­koj izo­lo­va­noj po­ja­vi. To je di­jag­no­
za bo­le­snog druš­tva.
• I u pred­sta­vi „Do­ga­đaj u sta­nu broj dva“ slič­na je te­ma. Umet­nič­ki je mo­ti­
vi­sa­na kroz pri­zmu ru­skih avan­gard­nih pi­sa­ca (Harms, Ve­den­ski, Za­bloc­ki,
Pa­vlo­va, Zoš­čen­ko, Ma­ja­kov­ski, Bo­ga­jev). Je­dan ira­ci­o­na­lan do­ga­đaj ko­ji vr­lo
la­ko mo­že da bu­de „sre­di­na, grad i druš­tvo u ko­me ži­vi­mo” je­ste za­pra­vo me­
ta­fo­ra za kri­zu tra­gič­nog iden­ti­te­ta po­je­din­ca na­su­prot ma­si su­prot­no­sti. To
je ujed­no i od­nos ve­ći­ne pre­ma da­naš­njoj stvar­no­sti. Ras­pr­ši­va­nje na­de, mo­
guć­nost da se raz­bi­je ilu­zi­ja vla­sti i ro­di no­vo druš­tvo. To je su­dar ide­ja iz­lo­žen
na­uč­noj fan­ta­sti­ci. Ap­surd­noj fan­ta­sti­ci. Dok kod Pa­vlo­ve gro­tesk­ni re­a­li­zam
iza­zi­va opo­zi­ci­ju pri­rod­nog ži­vo­ta i nje­go­vog veš­tač­kog pre­u­re­đi­va­nja u sa­ti­
rič­nom ka­ba­reu. Njen ju­nak na­sto­ji da ži­vi nor­mal­no, ali mu be­smi­sle­na sva­
Pozo r iš te s e s ve manj e tiče nas s amih / N OVA M ISAO
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: Da, na ne­ki na­čin ide­ja je vr­lo slič­na „Đa­vo­li­ja­di” ... u
tom smi­slu da u obe pred­sta­ve po­sto­ji ne­ka­kva „ne­stvar­na stvar­nost”, od­
no­sno stvar­nost se pre­tva­ra u ne­ka­kvu fan­ta­zma­go­ri­ju. Oči­gled­no u ta­kvim
te­ma­ma po­sto­ji neš­to me­ni bli­sko ... A i žan­rov­ski mi se do­pa­da što i kod
Bul­ga­ko­va i kod pi­sa­ca tzv. „ru­ske avan­gar­de” je sve to za­či­nje­no sjaj­nim
hu­mo­rom! U po­sled­nje vre­me oči­gled­no sve vi­še ve­ru­jem da nam je još
je­di­no hu­mor ostao da se nji­me bra­ni­mo.
21
• U pred­sta­vi „Zim­ske baš­te“ uoča­va­mo jed­nu sli­ku, tač­ni­je te­mu ko­ja ne pre­
sta­je. A to je od­la­zak mla­dih lju­di iz Sr­bi­je. Po­sle ne­ko­li­ko go­di­na ka­da je pred­
sta­va ima­la pre­mi­je­ru, i bi­la na Ve­ne­ci­jan­skom bi­je­na­lu, sni­mio si i film „Je­le­na,
Ka­ta­ri­na, Ma­ri­ja” na istu te­mu.
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: Mi­slim da je tzv. „od­liv mo­zgo­va“ tre­nut­no je­dan od
naj­ve­ćih pro­ble­ma ove ze­mlje, i moj glav­ni mo­tiv da ra­dim ovaj film bio
je upra­vo taj. Ka­da se ma­lo ozbilj­ni­je po­za­ba­vi­te ovom te­mom, vi­di­te da
se odav­de stal­no od­la­zi­lo, iz naj­ra­zli­či­ti­jih raz­lo­ga, i on­da vam se ne­ka­ko
sa­mo od se­be na­met­ne pi­ta­nje: šta ni­je u re­du sa ze­mljom iz ko­je se ne­
pre­sta­no od­la­zi!? Me­đu­tim, ka­da se o to­me go­vo­ri, uvek ne­ka­ko is­pad­ne
da go­vo­ri­mo sa­mo o ne­ka­k voj „emo­tiv­noj stra­ni“ te pri­če. Me­đu­tim, 2004.
go­di­ne je na­pra­vlje­na ozbilj­na ana­li­za u ko­joj su struč­nja­ci iz­ra­ču­na­li da je
Sr­bi­ja od­la­skom mla­dih, obra­zo­va­nih lju­di, za de­set go­di­na iz­gu­bi­la 24 mi­li­
jar­de do­la­ra! Sva­ki eko­no­mi­sta-ama­ter do­bro zna šta to zna­či za bi­lo ko­ju
ze­mlju, a na­ro­či­to za jed­nu Sr­bi­ju, do gu­še u kre­di­ti­ma. Kao i svi dru­gi, i ja
lič­no po­zna­jem mno­ge lju­de ko­ji su otiš­li, i ne­pre­sta­no, na ra­znim pu­to­va­
nji­ma, upo­zna­jem no­ve. U tom smi­slu ta tri ime­na u na­slo­vu fil­ma u stva­ri
su me­ta­fo­ra za hi­lja­de dru­gih ime­na i pri­ča. Film je kao ne­ka­kav mo­za­ik
ra­znih pri­ča ko­je sam čuo, lju­di ko­je sam upo­znao ... Neš­to je na­rav­no i
„auto­bi­o­graf­sko“, jer i sam go­di­na­ma već ži­vim na dva ko­lo­se­ka, uvek jed­
nom no­gom ne­gde van Sr­bi­je.
• Na dnev­nom ni­vou, ko­ji je tvoj na­čin da se bo­riš pro­tiv sve­ga ovo­ga o če­mu
raz­go­va­ra­mo?
• • • Scena iz predstave „Moja domovina – sedam snova”
N OVA M ISAO / Pozo r iš te s e s ve manj e tiče nas s amih
KREATIVNI POGONI
• • • Scena iz predstave „Henri šesti”
ko­dnev­i­ca to ne do­puš­ta. To je ujed­no i osno­va za­ple­ta pr­vog de­la pred­sta­ve i
po­la­zna tač­ka dru­gog de­la. Pa­ra­dok­sal­ni obrt ko­ji se bu­kval­no iz­vr­će i tra­je u
svo­joj do­slov­no­sti da su „kla­si­ci ži­vi”...
Ni­ki­ta Mi­li­vo­je­vić: Iz sve­ga ovo­ga o če­mu smo raz­go­va­ra­li, a ima baš do­
sta to­ga, ne­ka­ko is­pa­da da „na dnev­nom ni­vou“ stva­ri baš ne­ka­ko lo­še
sto­je ... Imam uti­sak da nam je raz­go­vor pri­lič­no u tom to­nu, i da uvek
mo­žeš na­ći hi­lja­du stva­ri ko­je mo­gu baš da te one­ra­spo­lo­že. Ali sam za­
ista si­gu­ran da bi ti slič­ne stva­ri mno­gi lju­di da­nas re­kli, i da bi se mno­gi
slo­ži­li ka­ko naj­bo­lje ide udvo­ri­ca­ma, li­ce­me­ri­ma, kri­mi­nal­ci­ma ... da je sve,
ap­so­lut­no či­ta­vo druš­tvo, in­fi­ci­ra­no po­li­ti­kom, i da su po­li­ti­ka i raz­ne po­li­
tič­ke „igre“ na­pra­vi­li jed­nu straš­no lo­šu se­lek­ci­ju, i pre­tvo­ri­li nas u jed­no
ko­rum­pi­ra­no druš­tvo, uve­za­no ra­znim lič­nim in­te­re­si­ma ... da to­li­ko du­go
već ži­vi­mo u ne­si­gur­no­sti, u smi­slu pla­ni­ra­nja bi­lo ka­k ve bu­duć­no­sti ...
ma­nje-vi­še sve ovo o če­mu smo raz­go­va­ra­li. Ali on­da čo­vek od­jed­nom
ne­ka­ko shva­ti da su to sve upra­vo one stva­ri na ko­ji­ma je­dan deo druš­tva
pro­f i­ti­ra! I da oni i da­lje uži­va­ju u sve­mu to­me što nas či­ni ta­ko ogor­če­
ni­ma, i još se pra­ve kao da sve ovo o če­mu mi pri­ča­mo i ne po­sto­ji, to
ni­ko ne vi­di!? Is­pa­da da se mi u stva­ri sva­đa­mo sa ru­pom na pu­tu, a ne sa
oni­ma ko­ji­ma je u in­te­re­su da ru­pa i da­lje bu­de tu!? Na kra­ju uvek shva­
tim da se u ova­k vim si­tu­ac­ i­ja­ma po ko zna ko­ji put naj­vi­še lju­tim na se­be,
što uopšte pri­čam o svim ovim stva­ri­ma, a una­pred znam da to vi­še ne­ma
ni­ka­kvog zna­ča­ja! Ve­ro­vat­no zbog sve­ga to­ga mi­slim da je va­žno da čo­vek
ne­ka­ko na­u­či ka­ko da mu sve ove stva­ri na „dnev­nom ni­vou“ ne po­k va­re
dan! Po­sled­njih go­di­na ja sam svaš­ta neš­to pro­bao da ura­dim upra­vo u
tom prav­cu ... Re­ci­mo, fi­zič­k i sam se sko­ro pot­pu­no iz­me­stio iz sve te
„gu­žve” u ne­ka­kvo mir­ni­je okru­že­nje, u bli­zi­ni In­đi­je imam „ranč”, vi­no­grad
... i ka­da sam u Sr­bi­ji uglav­nom tu pro­vo­dim vre­me. Ka­da stig­ne­te do pe­
de­se­te ni­je lo­še na­pra­vi­ti i ne­ka­k vu ra­ču­ni­cu: šta vam za­i­sta tre­ba, šta ne
tre­ba, ko su vam pri­ja­te­lji ... bez če­ga mo­že­te, bez če­ga ne mo­že­te ... jed­
nom reč­ju poč­ne­te sve da ra­ču­na­te vi­še „ne­to”, ne­go „bru­to”. Re­di­telj u
svo­ju bi­o­gra­fi­ju upi­še sve i svaš­ta, do­bre, lo­še, osred­nje pred­sta­ve ... us­pe­­
šne, ne­us­peš­ne, do­vr­še­ne, ne­do­vr­še­ne ... one ko­ji­ma je on za­do­voljan, i
one ko­ji­ma su dru­gi za­do­volj­ni vi­še ne­go on ... Sve­ga i sva­če­ga tu ima,
kao i u ži­vo­tu uosta­lom, sreć­nih, ne­sreć­nih stva­ri, gre­ša­ka i do­brih od­lu­ka.
Ali ono što je naj­va­žni­je to je da se ne sti­di­te ono­ga što ste ura­di­li. Sve
osta­lo je ma­nje va­žno. I ma­da nam stvar­nost ne da­je baš pre­vi­še raz­lo­ga
za op­ti­mi­zam, ja i da­lje ve­ru­jem da sve ono što se ozbilj­no ura­di osta­je
ne­gde za­be­le­že­no, ne gu­bi se ... Uvek ima ne­ko ko to vi­di, i ko­me to neš­to
zna­či... n
KREATIVNI POGONI
Pina Bauš
Uspomene jednog gledaoca
Piše: Kristijan Eker
Novi Sad, 3. 6. 2012.
22
Pi­na Ba­uš (Pi­na Ba­usch, 1940–2009) osno­va­la je Tan­zthe­a­ter (na ne­mač­
kom: ples-po­zo­riš­te) to­kom se­dam­de­se­tih go­di­na proš­log ve­ka u Vu­per­ta­
lu (Wuppertal). U ro­ku od sa­mo dve-tri go­di­ne us­pe­la je pot­pu­no da pro­
me­ni svet ple­sa­nja i po­zo­riš­ta. Pi­na je u svom ži­vo­tu osmi­sli­la vi­še od 40
pred­sta­va. Ne­mo­gu­će je opi­sa­ti sve njih, ali je si­gur­no mo­gu­će ana­li­zi­ra­ti
na­čin ra­da ple­sa­či­ca iz So­lin­ge­na kroz pred­sta­ve ko­ji Tan­zthe­a­ter još uvek
pri­ka­zu­je u Ope­ri u Vu­per­ta­lu i ši­rom sve­ta. Sva­ka pred­sta­va je je­din­stve­
ni do­ži­vljaj ko­ji du­bo­ko uti­če na svest gle­da­la­ca i ne­po­sred­no se ve­zu­je
za nji­ho­va lič­na is­ku­stva i za me­sta u ko­ji­ma su pred­sta­ve odr­ža­ne. Ovaj
čla­nak je po­put pu­to­va­nja kroz dve pred­sta­ve Pi­ne Ba­uš, kao i kroz gra­do­ve
u ko­ji­ma ih je pi­sac ovih re­do­va gle­dao. Čla­nak je ta­ko­đe i pu­to­va­nje kroz
vre­me, ko­je je isto ta­ko lič­no is­ku­stvo, ka­ko je fi­lo­zof Berg­son već pri­me­tio
pre mno­go go­di­na.
1980
Vupertal, 16. 5. 2012.
(Li­va­da)
Schwe­be­bahn (vi­se­ća že­le­zni­ca) kli­zi nad re­kom Vu­per (Wup­per), ko­ja is­
kri­vu­da­na te­če ka Raj­ni, pro­la­ze­ći kroz šu­mo­vi­ta br­da Ru­ra, naj­ra­zvi­je­ni­je
ne­mač­ke po­kra­ji­ne. Toč­ko­vi la­ga­no idu po gvo­zde­noj plo­či ko­ju ogrom­ni,
ze­le­ni stu­bo­vi – usi­dre­ni na ke­ju – di­žu ka ne­bu. Vu­per­tal je grad ko­ji se
na­la­zi iz­me­đu ne­ba i ze­mlje, iz­me­đu br­da gde se na­la­ze ele­gant­ne stam­
be­ne zgra­de i vo­de Vu­pe­ra ko­ji mir­no te­če u do­li­ni. Na ne­bu se ocr­ta­va­ju
žu­ti tra­go­vi ta­jan­stve­nih avi­o­na, dok šu­me ko­je op­sa­đu­ju grad mi­ri­šu na
bla­to i liš­će. Schwe­be­bahn je iz­gra­đen na kra­ju XIX ve­ka, kad je in­že­njer­
stvo pro­cve­ta­lo. Vre­di spo­me­nu­ti ču­ve­nu pri­ču o slo­ni­ci Tu­fi, ko­ja je, u ju­lu
1956. go­di­ne, sa­ma pla­ti­la vo­znu kar­tu na sta­ni­ci „Al­ter Markt“ ko­va­ni­ca­
ma ko­je je dr­ža­la sur­lom. Tu­fi je ra­di­la za cir­kus ko­ji je tih da­na go­sto­vao u
Vu­per­ta­lu, te je vo­žnja slo­ni­ce pra­će­ne kro­ti­o­cem bi­la ne­ka vr­sta mar­ke­
tin­škog po­te­za. Na­kon što je va­gon pre­šao tek sto­ti­njak me­ta­ra, Tu­fi je
do­bi­la na­pad pa­ni­ke, i ba­ci­la se sa Schwebe­bah­na u re­ku, baš pre­ko pu­ta
Ope­re. Iako je Vu­per du­bok sa­mo pe­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra, Tu­fi je pre­ži­ve­la
bez te­žih po­vre­da. Ovaj do­ga­đaj je i ove­ko­ve­čen na zi­du ku­će ko­ja se na­
la­zi baš na me­stu gde je Tu­fi sko­či­la. Ta­mo po­se­ti­o­ci ima­ju pri­li­ke da vi­de
cr­tež Tu­fi ka­ko ska­če u vo­du, ra­ši­re­nih no­gu i u isto vre­me i tu­žnog i sreć­nog
iz­ra­za li­ca.
I sce­no­gra­fi­ja pred­sta­ve „1980“, ko­ja je do­bi­la ime po go­di­ni kad ju je Pi­na
Ba­uš osmi­sli­la, ve­li­ka je li­va­da. Pra­va tra­va po­kri­va či­ta­vu po­vr­ši­nu po­zor­
ni­ce. Na de­snoj i le­voj stra­ni na­la­ze se ogrom­ni re­flek­to­ri ko­je po­dr­ža­va­ju
gvo­zde­ni stal­ci; na kra­ju bi­ne je­dan (la­žni) je­len gle­da na pu­bli­ku. Mi­ris
tra­ve sti­že čak do naj­vi­še ga­le­ri­je po­zo­riš­ta. Sve­tla se po­la­ko ga­se i je­dan
ve­o­ma ele­gan­tan čo­vek ula­zi na po­zor­je i se­da na sto­li­cu. Na no­ga­ma dr­
ži zde­lu za su­pu gde sta­vlja ka­ši­ku. Čo­vek dr­ži ka­ši­ku u ru­ka­ma kao da je
teš­ka, baš kao što ra­de de­ca. Sva­ki put kad pri­bli­ža­va ka­ši­cu usti­ma, po­
na­vlja istu re­če­ni­cu: „Jed­no za ma­mu, jed­no za ta­tu, jed­no za tet­ku Mar­
ge­ri­tu...“. Stal­no se kre­će na po­zor­ni­ci, no­se­ći su­pu sa so­bom. Po­tom se
po­ja­vlju­je jed­na že­na, ko­ja no­si tor­tu, pe­va „Happy birt­hday to me“ i, ume­
sto sve­će, op­se­siv­no ga­si pla­men upa­lja­ča ko­ji dru­gi glu­mac dr­ži u ru­ci.
Oni ne­sta­ju, ali se po­ja­vlju­je no­va de­voj­ka, ko­ja sa­opšta­va da je pred­sta­va
„1980“ stvo­re­na od 7 po­lju­ba­ca. Po­tom se na­gi­nje i 7 pu­ta lju­bi tra­vu. Uz
no­te de­či­je pe­sme, svi glum­ci si­la­ze sa po­zor­ni­ce i, pro­la­ze­ći kroz par­ter,
ple­šu gle­da­ju­ći u pu­bli­ku i ko­ri­ste­ći sa­mo ru­ke. Ples je ve­o­ma a­trak­ti­van i
sen­zu­a­lan. U „1980“, sce­ne su uglav­nom bez mu­zi­ke – za Pi­nu Ba­uš, ples
ni­je sa­mo kre­ta­nje uz mu­zi­ku ne­go sva­ki po­tez, sva­ki po­kret te­la ko­ji neš­to
ko­mu­ni­ci­ra.
U sle­de­ćoj sce­ni, jed­na že­na šmin­ka muš­kar­ca, sta­vlja mu ru­me­ni­lo i nji­
me mu cr­ta bra­da­vi­ce. Za­tim uzi­ma nje­go­ve ru­ke i sta­vlja mu ih na gru­di,
kao da je on stvar­no že­na i mo­ra da po­kri­je in­tim­ne de­lo­ve svog te­la. Sta­
vlja mu de­set ši­bi­ca iz­me­đu pr­sti­ju sto­pa­la, pa­li ih i pe­va „Happy birt­hday
to you“. Čo­vek se ne po­me­ra sve dok ši­bi­ce pot­pu­no ne sa­go­re i pla­men
ne do­đe do pr­sti­ju, po­tom od­la­zi u po­za­di­nu po­zor­ni­ce i sam po­na­vlja ovaj
su­lu­di po­stu­pak.
Još jed­na že­na ula­zi na sce­nu sa muš­kar­cem, puš­ta ga da sed­ne na nju i
lju­lja ga kao da je de­te. On­da ga te­ra da usta­ne, gle­da ga na sek­su­al­ni na­
U pro­le­će, la­ga­na ki­ša ko­ja če­sto pa­da pre­tva­ra ze­le­ne po­vr­ši­ne ovog gra­
da u bes­kraj­nu li­va­du. Tra­va ra­ste br­zo i svu­gde, pa i iz­nad stu­bo­va vi­se­će
že­le­zni­ce, is­pod cr­te­ža Tu­fi i u le­ja­ma is­pred Ope­re.
Usp o m e n e j e dn o g gl e da o c a / N OVA M ISAO
KREATIVNI POGONI
čin, ot­kop­ča­va mu pan­ta­lo­ne ko­je pa­da­ju na ze­mlju. Sce­na zbu­nju­je, ulo­
ge su kon­fu­zne, že­na je u isto vre­me maj­ka i lju­bav­ni­ca. Že­na opet te­ra
čo­ve­ka da leg­ne na nje­ne no­ge i, gle­da­ju­ći u pu­bli­ku, uda­ra čo­ve­ko­vu
zad­nji­cu. Da li je u pi­ta­nju uda­rac po stra­žnji­ci ili mi­lo­va­nje? Si­gur­no je da
je po­gled že­ne pun že­lje, i da ne­ma ni­če­ga ma­te­rin­skog u se­bi. Gle­da­lac
ne­ma pre­vi­še vre­me­na da raz­mi­sli o to­me: dru­ga de­voj­ka po­či­nje da tr­či
ukrug po po­zor­ni­ci i po­na­vlja kao da pe­va uspa­van­ku: „Ja sam umor­na!“.
Do­la­zi mlad ple­sač, uzi­ma je u ru­ke i po­či­nje da tr­či dr­že­ći je. To­kom pa­u­
ze, dok gle­da­o­ci iz­la­ze da ća­ska­ju i da gle­da­ju Schwe­be­bahn ko­ji kli­zi nad
re­kom pre­ko pu­ta po­zo­riš­ta, na po­zor­ni­ci se igra muš­kar­ca i že­ne na­sta­
vlja: obo­je tr­če ali ni­ko ne­će da pri­zna da je onaj dru­gi sti­gao pr­vi, da je
su­par­nik po­be­dio. Rad­ni­ci pri­pre­ma­ju sce­nu za dru­gi deo pred­sta­ve, sre­
đu­ju tra­vu ko­ju su ple­sa­či sat i po vre­me­na ga­zi­li. Ne­ko iz pu­bli­ke osta­je
na svom me­stu i pri­ča te­le­fo­nom, a mla­di na sce­ni na­sta­vlja­ju svo­je igre.
Ti­pič­ne ka­te­go­ri­je po­zo­riš­ta vi­še ne po­sto­je: ne po­sto­ji pa­u­za, ne po­sto­je
glum­ci i pu­bli­ka, po­sto­ji sa­mo ži­vot, ko­ji več­no te­če.
23
Dru­gi je deo pred­sta­ve još ap­surd­ni­ji od pr­vog. Je­dan čo­vek ba­ca vo­du
na li­ce ple­sa­či­ca, ko­je sto­je jed­na po­red dru­ge kao u iš­če­ki­va­nju ne­ke ka­
zne. To je či­sto na­si­lje ko­je že­ne pri­hva­ta­ju, ma­kar sa ne­za­do­volj­stvom.
Sle­di su­lud kviz: glu­mac sa par­te­ra is­pi­tu­je že­ne u re­du, ko­ji­ma su se pri­
dru­ži­li i muš­kar­ci. Svi za­jed­no di­žu ha­lji­nu ili pan­ta­lo­ne i po­ka­zu­ju no­ge,
kao da se na­la­ze na ne­kom kon­kur­su le­po­te. Pi­ta­nja ko­ja glu­mac sa par­te­ra
po­sta­vlja su pot­pu­no be­smi­sle­na: ple­sa­či mo­ra­ju da pri­ča­ju o di­no­sa­u­ru­
si­ma ili da opi­šu svo­ju ze­mlju ko­ri­ste­ći tri re­či. Je­zik po­ka­zu­je svo­ju la­žnu
stra­nu – men­tal­ne aso­ci­ja­ci­je su pot­pu­no auto­mat­ske i ne­ki glum­ci od­go­
va­ra­ju ri­mom. Ta­ko se, na pri­mer, Ne­mač­ka svo­di na troj­stvo „Be­cken­ba­u­er,
Ade­na­u­er, Scho­pen­ha­u­er“, a Ita­li­ja na „Fel­li­ni, Pa­ga­ni­ni, Tor­tel­li­ni“. Po­kre­ti
te­la sve­do­če da ple­sa­či la­žu, da se neš­to dru­go kri­je iza ba­nal­nih re­či ko­je
oni ko­ri­ste (da li glum­ci-ple­sa­či glu­me ili pred­sta­vlja­ju sa­me se­be?). Ne­ki se
pri­bli­ža­va­ju mi­kro­fo­nu dis­kret­no i sti­dlji­vo, dru­gi tr­če i gla­sno go­vo­re ka­ko
bi ih pu­bli­ka bo­lje ču­la.
Ita­li­jan­ski po­zo­riš­ni kri­ti­čar Val­ter Pe­du­la (Wal­ter Pedullà) je je­dan­put re­
kao da ono što ka­rak­te­ri­zu­je XX vek – vek ot­kri­va­nja ne­sve­snog – je­ste či­
nje­ni­ca da se, kad se ka­že „mr­k va“, mi­sli na „krom­pir“. To je baš ono što se
de­ša­va na po­zor­ni­ci Ope­re u Vu­per­ta­lu: glum­ci pri­ča­ju o se­bi, ka­žu ka­ko
im je bi­lo kad su bi­li ma­li, sva­ko ho­će da pu­bli­ka slu­ša nje­go­vu pri­ču, ali
neš­to ni­je u re­du, pri­me­ću­je se da re­či ne go­vo­re isti­nu. Iza nji­ho­vih go­vo­
ra kri­je se neš­to dru­go – strah od po­la­kog sta­re­nja, od sa­mo­će, že­lja da se
pri­ka­že­mo bo­lji od dru­gih lju­di. Pu­bli­ka je stal­no ak­tiv­na i na­sme­ja­na:
glum­ci-ple­sa­či stal­no pri­ča­ju sa njom, a u jed­nom tre­nut­ku čak ča­ste ča­jem
lju­de ko­ji se­de u pr­vim re­do­vi­ma. Te­ma pred­sta­ve je naj­ko­mič­ni­ja: ljud­ski
ži­vot. Pra­va tra­ge­di­ja. I kraj pred­sta­ve sve­do­či da je u pi­ta­nju tra­ge­di­ja: u
po­za­di­ni po­zor­ni­ce se po­ja­vlju­je že­na ko­ja ple­še sa­ma, baš kao Pi­na Ba­uš
u „Ka­fe Müller“, pred­sta­vi iz 1978. go­di­ne, za­hva­lju­ju­ći ko­joj je ko­re­o­graf­
ki­nja iz So­lin­ge­na po­sta­la slav­na u ce­lom sve­tu. Dru­gi ple­sa­či kao da je ne
vi­de, na­sta­vlja­ju da glu­me i da se igra­ju po po­zor­ni­ci uz je­dan kon­cert za
vi­o­li­nu i or­ke­star Lu­dvi­ga Van Be­to­ve­na (Lud­wig Van Be­et­ho­ven), uz ne­žne
kom­po­zi­je De­bi­si­ja (De­bussy), ne­ke sta­re ne­mač­ke de­či­je pe­sme (Ma­matschi
schenkt mir ein Pfer­dchen, Re­na­te wan­dert aus) i „So­mew­he­re over the
ra­in­bow“ Džu­di Gar­land, me­lo­di­je iz fil­ma „Ča­rob­njak iz Oza“. Ova pe­sma
N OVA M ISAO / Usp o m e n e j e dn o g gl e da o c a
je puš­te­na dva pu­ta, naj­pre kad ju je Džu­di Gar­land (Judi Garland) pe­va­la sa
16 go­di­na, a po­tom kad je bi­la sta­ri­ja, pre smr­ti, kad joj je glas bio umo­ran i
hra­pav. Po­sled­nja sce­na osta­vlja gor­či­nu u du­ši gle­da­o­ca: jed­na ple­sa­či­ca
osta­je sa­ma is­pred svih dru­gih, baš kao u pr­vom de­lu pred­sta­ve, ka­da su
je svi po­zdra­vi­li sa br­zim i pra­znim re­če­ni­ca­ma: „Šte­ta što ideš“, „Po­zdra­vi
sve kod ku­će“. Sad, na kra­ju, ni­ko ne pri­ča, svi gle­da­ju ple­sa­či­cu ko­ja iz­
gle­da tu­žna i lju­ta u isto vre­me. Ona je ta ko­ja će oti­ći. Mo­žda za­u­vek. Kraj
– pred­sta­ve ili ži­vo­ta – ne osta­vlja me­sta za laž. Go­vor ne­sta­je. Sa­mo te­lo
go­vo­ri isti­nu, ono ret­ko kad mo­že da la­že. To­kom de­ve­de­se­tih, Pi­na Ba­uš je
us­pe­la da struk­tu­ri­ra je­zik te­la u no­vi je­zič­ni si­stem, što je od­lič­no pri­ka­
za­no u pred­sta­vi „Ne­fes“.
Gle­da­o­ci na­puš­ta­ju Ope­ru na kra­ju pred­sta­ve „1980“ i upu­ću­ju se ka sta­
ni­ci Schwe­be­bahna. Gle­da­ju­ći sa pro­zo­ra sve­tla gra­da ko­ja vo­da Vu­pe­ra
ra­sta­vlja kao u ne­koj eks­pre­si­o­ni­stič­koj kom­po­zi­ci­ji, shva­ta­ju da ži­vot ni­je
u ko­li­ma vi­se­će že­le­zni­ce, ni­ti u gra­du kroz ko­ji Schwe­be­bahn pro­la­zi: osta­o
je na po­zor­ni­ci pred­sta­ve „1980“.
KREATIVNI POGONI
sto­je. Pr­vi ura­nja­ju peš­kir u ve­dro i ce­de ga ta­ko da na le­đi­ma dru­go­va ko­ji
le­že osta­ne br­do be­le pe­ne. La­ga­ne.
U sle­de­ćoj sce­ni že­ne pre­ba­cu­ju mo­kru ko­su pre­ko li­ca i češ­lja­ju je od­luč­
nim i ner­vo­znim po­kre­ti­ma, u rit­mu mu­zi­ke: ori­gi­na­lan i uz­ne­mi­ru­ju­ći an­
sambl ži­vih uda­ralj­ki. Ko­lek­tiv­ni ples po­tom ustu­pa me­sto du­e­ti­ma, ti­pič­
nim za ple­sni te­a­tar Pi­ne Ba­uš po­sled­njih dva­de­set go­di­na. Že­na sa bo­ka­
lom šam­panj­ca u ru­ci i dve­ma ča­ša­ma, pu­ni jed­nu i pru­ža je dru­gu. On ne
sti­že da je uzme u ru­ku, kad je ona vra­ća i iz­li­va šam­pa­njac u vrč. Od­la­zi
osme­hu­ju­ći se, dr­skim, krat­kim i si­gur­nim sko­ko­vi­ma. Dru­gi ple­sač hva­ta
du­go­ko­su de­voj­ku i okre­će je po­put vr­tlo­ga sve dok je ne po­dig­ne sa tla.
Sa istom že­sti­nom je puš­ta, ume­sto nje hva­ta za no­ge je­dan ogro­man sto
i po­kre­će ga istim kru­žnim po­kre­ti­ma ko­ji­ma je ma­lo­čas vr­teo de­voj­ku.
Je­dan muš­ka­rac po­ma­že že­ni da se pop­ne ka lo­ži ko­ja gle­da na po­zor­ni­
cu. Čo­vek pru­ža sku­plje­ne ru­ke že­ni ko­ja na njih osla­nja no­gu. Na ru­bu
ma­log po­di­ju­ma su kek­si, že­na ih nu­di muš­kar­cu ko­ji se osme­hu­je i je­de
ih. Me­đu­tim, sti­že dru­ga ple­sa­či­ca, dok pr­va be­ži go­to­vo ob­u­ze­ta ose­ća­
njem kri­vi­ce. Čo­vek pru­ža ru­ku no­vo­pri­doš­loj i po­či­nju da igra­ju. Slič­ni
pri­zo­ri, kraj­nje iro­nič­ni, pred­sta­vlja­ju do­mi­ni­ra­ju­ću cr­tu u svim pred­sta­va­
ma Pi­ne Ba­uš. U pred­sta­vi „Bam­bus bluz” (Bam­boo blu­es), iz­ve­de­noj pr­vi
put u Ita­li­ji pri­li­kom „Fe­sti­va­la dva sve­ta“ u Spo­le­tu ju­la 2010. go­di­ne, ana­
li­za muš­ko-žen­skih od­no­sa po­ka­zu­je se na još oči­gled­ni­ji na­čin, kao ka­da
de­voj­ka pre­la­zi ru­žom po svom te­lu a ple­sač na­spram nje pra­ti put cve­ta
gu­stim i ne­pre­kid­nim ni­zom po­lju­ba­ca. Ili ka­da ple­sač ras­po­re­đu­je na po­
zor­ni­ci dva valj­ka, na njih sta­vlja da­sku i po­či­nje da se nji­še za­jed­no sa
de­voj­kom.
24
NE­FES (ili po­sled­nja ko­re­o­gra­fi­ja)
Vro­clav, 30. 6. 2009.
(Va­zduh i vo­da)
Okru­žen jar­ci­ma is­pu­nje­nim vo­dom ko­ji su ga ne­ka­da ogra­đi­va­li od spolj­
nih opa­sno­sti, Vroc­lav (Wro­cł­av) ne mo­že da bra­ni svo­je sto­let­ne gra­đe­vi­ne
i ba­rok­ne fa­sa­de cr­ka­va i ku­ća od si­lo­vi­tog ne­vre­me­na ko­je po­tre­sa grad
to­kom neo­bič­no to­plog let­njeg po­sle­po­dne­va. Ki­ša obil­no pa­da i ši­ba uli­ce
i kro­vo­ve, po­di­žu­ći na­le­te hlad­nog vla­žnog va­zdu­ha ko­ji le­pe la­ga­nu ode­
ću za ble­da te­la vit­kih de­vo­ja­ka ko­je su se sklo­ni­le is­pod tre­mo­va uli­ca u
cen­tru gra­da.
Dok je „Bam­bus bluz” in­spi­ri­san pu­tem ko­re­o­graf­ki­nje i nje­ne tru­pe u In­
di­ju „Ne­fes” evo­ci­ra Tur­sku i mu­sli­man­ski svet. Ni­je slu­čaj­nost da je Pi­na
Ba­uš osmi­sli­la ovu pred­sta­vu 2003. go­di­ne ka­da je za­po­čeo rat u Ira­ku.
Ple­sni te­a­tar Pi­ne Ba­uš je, na­i­me, uvek po­li­tič­ki, ma­da ni­kad ide­o­loš­ki. Po­
kre­ti ple­sa­ča, ko­re­o­gra­fi­je, sce­no­gra­fi­je, pa čak i veš­to ko­riš­će­nje osve­tlje­
nja do­puš­ta­ju gle­da­o­cu da iz­no­va za­do­bi­je mit­sku, ar­he­tip­sku di­men­zi­ju
ljud­skih od­no­sa: nad­moć muš­kar­ca nad že­nom, teš­ke i dvo­smi­sle­ne od­
no­se ko­ji upra­vlja­ju ži­vo­tom pa­ra, lju­bo­mo­ru, udva­ra­nje, ne­do­sta­tak ko­
Vo­da se ne­pri­met­no ši­ri i po­zor­ni­com Ope­re. Ple­sa­či se kre­ću po ke­dro­vim
da­ska­ma po­zor­ni­ce ko­ja se ma­lo-po­ma­lo pre­pla­vlju­je iza nji­ho­vih le­đa, sve
dok se ne obra­zu­je je­ze­ro u sre­diš­tu. Sce­no­gra­f i­ja pred­sta­ve „Ne­fes” je
kraj­nje jed­no­stav­na. Slo­že­nost i le­po­ta per­for­man­sa je sa­dr­ža­na is­klju­či­vo
u ge­sto­vi­ma i po­kre­ti­ma ple­sa­ča-glu­ma­ca.
Am­bi­jent pred­sta­vlja tur­sko ku­pa­ti­lo. Ple­sač stu­pa na sce­nu i ka­že: „Ja u
ha­mamu”. Mu­zi­ka je ete­rič­na, la­ga­na, dok se, na­pro­tiv, ma­si­ra­nje ko­je
igrač iz­vo­di na le­đi­ma ko­le­ge po­ka­zu­je teš­ko i bol­no. Gle­da­lac, op­či­njen
na­rod­nim tur­skim me­lo­di­ja­ma i mu­zi­kom ko­ja sme­nju­je po­na­vlja­nje ba­
rok­nih ron­doa ujed­na­če­nim rit­mo­vi­ma Asto­ra Pi­a­co­le, ni­je ni sve­stan da
su se pred njim po­ja­vi­li dru­gi ple­sa­či. Jed­ni su is­pru­že­ni na ze­mlji dok dru­gi
Usp o m e n e j e dn o g gl e da o c a / N OVA M ISAO
KREATIVNI POGONI
mu­ni­ka­ci­je, rat – ko­ji ni­je slu­čaj­no is­klju­či­vo muš­ka po­vla­sti­ca – iz­bi­ja­ju na
po­vr­ši­nu sa svih stra­na u pred­sta­va­ma Pi­ne Ba­uš, po­čev od nje­nih pr­vih
po­ku­ša­ja na ko­ji­ma ni­je bi­la an­ga­žo­va­na sa­mo kao ko­re­o­graf ne­go i kao
ple­sa­či­ca. Autor­ka se ogra­ni­ča­va da pred­sta­vi sve ovo bez osu­đi­va­nja:
po­sta­vlja na sce­nu na­go­ne, stra­sti ko­je se na­la­ze u osno­vi ljud­skog po­na­
ša­nja. Ple­sni te­a­tar pred­sta­vlja ži­vot li­šen fa­na­ti­zma i mo­ra­li­zma: ne po­
sto­ji po­de­la iz­me­đu do­brih i lo­ših stra­sti, te­la i du­še, pra­ved­nog i ne­pra­
ved­nog. Ples pred­sta­vlja naj­pri­klad­ni­ji je­zik ko­jim bi se po­sta­vi­lo na sce­nu
ono što reč ne uspe­va i ne mo­že da is­ka­že, ka­le­i­do­skop uti­sa­ka i ose­ća­nja,
če­sto bol­nih i dvo­smi­sle­nih, ko­ja ka­rak­te­ri­šu po­sto­ja­nje. Je­zik te­la je na­
ime ne­po­sre­dan, či­sti znak. Kad ko­mu­ni­ci­ra­mo raz­go­vor­nim je­zi­kom, ko­
ri­sti­mo zna­ke – re­či – ko­ji spa­ja­ju ozna­ku i ozna­če­no. Po­ne­kad se de­ša­va
da se ozna­ka i ozna­če­no uda­lje, da ozna­ka gu­bi kon­takt sa ozna­če­nim. To
se na pri­mer de­si­lo proš­log ve­ka i kri­za je­zi­ka se na­sta­vlja i da­nas: po­sle
ot­kri­ća ne­sve­snog i po­sle te­o­ri­je re­la­ti­vi­te­ta, po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta i
Auš­vi­ca, ko­ji je­zik mo­že­mo da ko­ri­sti­mo ka­ko bi­smo stvar­no ko­mu­ni­ci­ra­li
sa dru­gim lju­di­ma, da bismo u raz­go­vo­ru ili u pi­sa­nju shva­ti­li kom­plek­snost
ljud­skog bi­ća i nje­go­ve isto­ri­je? Ko­li­ko pu­ta bi­smo hte­li da ko­mu­ni­ci­ra­mo
to što ima­mo unu­tra ali ne mo­že­mo da na­đe­mo re­ći? Kao da go­vor­ni je­
zik ima uvek u se­bi jed­nu sen­ku ko­ja se ne mo­že iz­ra­zi­ti, neš­to što se ne
mo­že pre­no­si­ti u for­mu ko­mu­ni­ka­ci­je. Pi­na Ba­uš je re­ši­la kri­zu XX ve­ka, ko­ja
je bi­la naj­pre je­zič­na kri­za, struk­tu­ri­ra­ju­ći u no­vi je­zik – ples – je­zik te­la.
U ple­su, ozna­ka i ozna­če­no sa­vr­še­no se po­kla­pa­ju i po­sta­ju znak. Je­dan
me­đu­na­rod­ni znak ko­ji mo­že da se raz­u­me u Vu­per­ta­lu kao u Tur­skoj ili u
Ja­pa­nu. Pro­ces ko­ji je do­veo do ovog re­zul­ta­ta bio je spor i te­žak: ple­sa­či,
ko­ji do­la­ze iz ce­log sve­ta, mo­ra­li su da ana­li­zi­ra­ju se­be, svo­je lič­ne na­vi­ke
i one ko­je pri­pa­da­ju ze­mlji po­re­kla, i da se kon­fron­ti­ra­ju sa ko­le­ga­ma. Bez
pred­ra­su­de. Pi­na Ba­uš je pre­u­ze­la re­zul­ta­te ovog is­tra­ži­va­nja i uskla­di­la
je trud sva­kog ple­sača u ko­re­o­gra­fi­je ko­je su sa­ču­va­le i is­ta­ka­le oso­bi­ne
sva­kog od njih. Re­zul­tat je sa­vr­šen­stvo i „Ne­fes“ je sve­do­čan­stvo ovo­ga
sa­vr­šen­stva.
Gle­da­lac se za­ba­vlja, iro­ni­ja je uvek pri­sut­na u pred­sta­va­ma Pi­ne Ba­uš,
ma­kar u oni­ma iz 90-ih go­di­na, u ko­ji­ma je ne­mač­ka ko­re­o­graf­ki­nja na­pu­
sti­la tra­gič­nu cr­tu ko­ja je ka­rak­te­ri­sa­la nje­na pr­va de­la. Ipak če­sto, za­jed­
no sa za­ba­vom, u pu­bli­ci na­stu­pa ose­ća­nje ne­la­go­de – ima se uti­sak da
smo ot­kri­ve­ni, uhva­će­ni na de­lu, kao de­te ru­ku uma­za­nih mar­me­la­dom –
u naj­ta­jan­stve­ni­jim de­lo­vi­ma na­še lič­no­sti. Kret­nje ple­sa­ča, če­sto usred­
sre­đe­ne is­klju­či­vo na po­kre­te ru­ku, raz­go­li­ću­ju naj­ne­i­spo­ve­di­vi­je stra­sti,
ži­vo­tinj­ske in­stink­te ko­ji ka­rak­te­ri­šu ljud­sko bi­će. Upra­vo u to­me je ve­li­či­na
ple­snog te­a­tra Pi­ne Ba­uš: gle­da­lac je ohra­bren da du­bin­ski ana­li­zi­ra se­be
sa­mog i sop­stve­na po­na­ša­nja, če­sto oče­ki­va­na i me­ha­nič­ka, ali uvek plod
druš­tve­nih pri­ti­sa­ka, pred­ra­su­da i ar­he­ti­po­va.
Kao što se ma­nje sve­tle zve­zde mo­gu pri­me­ti­ti ljud­skim okom sa­mo kad
ih gle­da­mo is­ko­sa, ta­ko i pred­sta­ve Pi­ne Ba­uš mo­gu da se raz­u­me­ju sa­mo
uzda­ju­ći se u uti­sak ko­ji iza­zi­va­ju. Ne­mo­gu­će je ana­li­zi­ra­ti sva­ki po­kret,
sva­ku epi­zo­du na ra­ci­o­na­lan na­čin. Još uvek u „Ne­fe­su”, na pri­mer, vo­do­
pad se si­lo­vi­to ob­ru­ša­va sa vi­si­ne upra­vo u sre­diš­te je­ze­ra ko­je se ma­lo-po­ma­lo obra­zo­va­lo na po­zor­ni­ci. Do gle­da­la­ca sti­že na­let sve­žeg ve­tra
iza­zvan va­zdu­hom ko­ji teč­na ma­sa po­ti­sku­je ka par­te­ru. Me­đu pu­bli­kom
na­stu­pa ose­ćaj oslo­ba­đa­nja na­gla­šen fre­ne­tič­nim ple­som ple­sa­či­ce ko­ja
se na­la­zi usred je­ze­ra, is­pod vo­do­pa­da. Ni­je slu­čaj­no da néfes na tur­skom
zna­či „dah”.
N OVA M ISAO / Usp o m e n e j e dn o g gl e da o c a
25
Pred­sta­va se za­vr­ša­va ne­žnom, sen­zu­al­nom i isto­vre­me­no dvo­smi­sle­nom
sce­nom: muš­ki ple­sa­či, se­de­ći je­dan za dru­gim na­sme­ja­ni, po­me­ra­ju se s
le­ve stra­ne po­zor­ni­ce jed­nom no­gom po­sta­vlje­nom is­pod zad­nji­ce a dru­
gom sa­vi­je­nom ka na­pred. Od­seč­nim rit­mič­kim sko­kom sa obe no­ge na­
pre­du­ju ka cen­tru po­di­ju­ma. Jed­nom kad stig­nu do sre­diš­ta po­zor­ni­ce,
vra­ća­ju se na­zad, sve dok ne ne­sta­nu iza ku­li­sa: ko­lo­na ta­ko do­bi­je iz­gled
slo­va U. Na­spram njih, u dnu bi­ne, se­de ple­sa­či­ce ko­je po­put od­je­ka
po­na­vlja­ju po­kre­te muš­ka­ra­ca. Že­na­ma je gla­va ma­lo nag­nu­ta i gle­da­ju
muš­kar­ce sen­zu­al­no i iro­nič­no osme­hu­ju­ći se. Ras­po­red ple­sa­ča je si­me­
tri­čan te i že­ne ne­sta­ju iza ku­li­sa. U me­đu­vre­me­nu vo­de u cen­tru po­zor­
ni­ce vi­še ne­ma, ne­sta­la je, upi­le su je pu­ko­ti­ne u ke­dro­vim da­ska­ma. Gle­
da­lac ima uti­sak da je pri­su­stvo­vao snu, pri­zo­ri sa­ku­plje­ni to­kom dva i po
ča­sa pred­sta­ve ne­sta­ju po­put vo­de i osta­ju sa­mo ja­sni, pro­dor­ni i ne­u­hva­
tlji­vi uti­sci. Sam ži­vot je po­put sna: per­for­mans Pi­ne Ba­uš, po­kre­ti nje­nih
ple­sa­ča, sna­ga i ener­gi­ja ko­ra­ka su pred­o­dre­đe­ni da se uga­se u niš­ta­vi­lu,
kao osme­si de­vo­ja­ka sve do pre par mi­nu­ta na po­zor­ni­ci, kao vo­da u ko­
joj su glum­ci ple­sa­li i re­ci­to­va­li, kao po­po­dnev­ni plju­sko­vi u Vroc­la­vu ko­ji
ustu­pa­ju me­sto zve­zda­noj no­ći. Kao i sa­ma Pi­na Ba­uš, pre­mi­nu­la od ra­ka
dva sa­ta pre po­čet­ka pred­sta­ve. n
KREATIVNI POGONI
Intervju: Željka Turčinović
Preobražaj stvarnosti
Razgovarala: Nataša Gvozdenović
Za mene teatar nije prolazan, jer ja neke scene, ambijente, pamtim i danas. Otpalo je ono što nije valjalo
26
d
i­rek­tor­ka Hr­vat­skog cen­tra In­ter­na­ci­o­nal­nog te­a­tar­skog in­sti­tu­ta (ITI),
ured­ni­ca Dram­skog pro­gra­ma na Hr­vat­skom ra­di­ju, dra­ma­turš­ki­nja, ko­re­o­
graf­ki­nja, na kra­ju, od­no­sno na po­čet­ku ba­le­ri­na – Želj­ka Tur­či­no­vić, ba­vi se
pro­mo­vi­sa­njem hr­vat­skog po­zo­riš­ta na na­ci­o­nal­noj, re­gi­o­nal­noj i svet­skoj
ra­zi­ni. Tač­ni­je, ona te­melj­no i pro­miš­lje­no stva­ra mo­guć­no­sti da istin­ski
te­a­tar na­sta­ne, a za­tim se i pred­sta­vi sve­tu.
Su­sret sa Želj­kom Tur­či­no­vić i in­ter­vju/por­tret ko­ji je pred va­ma naj­tač­ni­je
ću pred­sta­vi­ti u aso­ci­ja­ci­ja­ma – jed­na je ona o Vul­ka­nu i Mer­ku­ru, o kom­ple­
men­tar­no­sti iz­me­đu Mer­ku­ro­ve in­stink­tiv­no­sti i la­ko­će sa jed­ne i Vul­ka­
no­ve uža­re­no­sti i pre­da­ne kon­cen­tra­ci­je sa ko­jom stva­ra sa dru­ge stra­ne.
Dru­ga sli­ka je sli­ka Šek­spi­ro­ve kra­lji­ce Mab, the fa­i­res mid­wi­fe, ko­ja se na
po­čet­ku in­ter­vjua po­ja­vlju­je u svo­jim ko­či­ja­ma od lju­ske leš­ni­ka sa kro­vom
od ska­kav­če­vih kri­la i konj­skom opre­mom od naj­fi­ni­je pa­u­či­ne, ko­ju vu­če
gru­pa ne­do­dir­lji­vih ato­ma.
• Da li bi­ste u krat­kim cr­ta­ma is­pri­ča­li raz­voj Va­še ka­ri­je­re, ko­ja je ve­o­ma bo­
ga­ta i ra­zno­vr­sna?
Želj­ka Tur­či­no­vić: Mo­je umjet­nič­ko ško­lo­va­nje po­či­nje vr­lo ra­no, ka­da
sam ima­la 7 ili 8 go­di­na, maj­ka me upi­su­je u Ško­lu za rit­mi­ku i ples u Za­
gre­bu; to je da­nas Ško­la su­vre­me­nog ple­sa Ane Ma­le­tić. Na­rav­no, u to
do­ba po­sto­ji sa­mo ško­la kla­sič­nog ba­le­ta i ško­la rit­mi­ke i ple­sa, a ja ta­mo
od­la­zim za­to što je mo­ja maj­ka ta­ko oda­bra­la, ali u na­če­lu, sna­la­zim se i
me­ni se to svi­đa. Pa­ra­lel­no idem u osnov­nu ško­lu i gim­na­zi­ju, što je vr­lo
teš­ko i na­por­no, ali iz­dr­ža­vam. Na zad­njoj go­di­ni Ško­le za rit­mi­ku i ples
Ti­ha­na Škri­nja­rić, ko­ja je ta­da vo­di­la Stu­dio za su­vre­me­ni ples, zo­ve me
da do­đem u an­sambl. Ta­ko se po­či­njem pro­fe­si­o­nal­no ba­vi­ti ple­som, ali
pa­ra­lel­no upi­su­jem Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet gdje stu­di­ram ju­go­sla­vi­sti­ku i kom­
pa­ra­tiv­nu knji­žev­nost. Ja­ko sam vo­lje­la ple­sa­ti, vi­še sam ple­sa­la ne­go ko­
re­o­gra­fi­ra­la, ali u ne­kim zre­lim mla­de­nač­kim go­di­na­ma osje­ti­la sam da mi
ples ne­će bi­ti do­vo­ljan pro­fe­si­o­nal­ni iza­zov i je­di­na pro­fe­si­ja. To su bi­le
se­dam­de­se­te go­di­ne ka­da je Stu­dio za su­vre­me­ni ples bio je ve­o­ma ak­ti­
van, bi­lo nas je svu­gdje, na ne­ki na­čin bi­li smo pi­o­ni­ri su­vre­me­nog ple­sa
na ovim pro­sto­ri­ma. No, od to­ga se an­sambl ni­je mo­gao pro­fe­si­o­na­li­zi­ra­ti
pa po­či­nje­mo ple­sa­ti i u mju­zi­kli­ma za­gre­bač­kog Ka­za­liš­ta Ko­me­di­ja, ka­
za­liš­ta ko­ji u to vri­je­me po­sta­vlja pro­sla­vlje­nu „Jal­tu, Jal­tu“ i mno­ge dru­ge
mju­zi­kle. Igra­li smo u go­to­vo sva­koj pred­sta­vi, ni­smo bi­li na pla­ći, bi­li smo
slo­bod­ni umjet­ni­ci. U isto vri­je­me ula­zim u Glu­mač­ku dru­ži­nu „Hi­strion“
u ko­joj su­ra­đu­jem kao ko­re­o­graf. Taj spoj ko­ji su či­ni­li knji­žev­nost, ples i
te­a­tar u mom for­ma­tiv­nom raz­do­blju, uči­nio je da se u me­ni is­kri­sta­li­zi­ra
že­lja da se ba­vim ka­za­liš­tem, ali ni­sam že­lje­la bi­ti glu­mi­ca, ne­go se ba­vi­ti
tek­stom i ri­ječ­ju u te­a­tru. Bi­la je to 1978-a ka­da se otva­ra stu­dij dra­ma­tur­
gi­je na Aka­de­mi­ji dram­ske umjet­no­sti u Za­gre­bu. Bi­la sam pr­va ge­ne­ra­ci­ja
ko­ja upi­su­je dra­ma­tur­gi­ju, ko­ju za­vr­ša­vam i tad po­či­nje moj pro­fe­si­o­nal­ni
put dra­ma­tur­gi­nje, ured­ni­ce i te­a­tro­lo­gi­nje. Ra­dim dra­ma­ti­za­ci­je u po­zo­
riš­tu za dje­cu i od­ra­sle, ra­dim kao ko­re­o­graf scen­skog po­kre­ta, dra­ma­turg
pred­sta­ve... U sva­kom slu­ča­ju zbog svog obra­zo­va­nja imam mo­guć­nost
na ne­ko­li­ko na­či­na dje­lo­va­ti u te­a­tru i to mi je ve­li­ki iza­zov. Da­nas ra­dim
kao ured­ni­ca Dram­skog pro­gra­ma na Hr­vat­skom ra­di­ju, ba­vim se dra­ma­
tur­gi­jom za taj me­dij, u isto vri­je­me po­sta­jem se­lek­to­ri­ca ne­kih fe­sti­va­la
(Ma­ru­li­će­vi da­ni, Naj, naj, naj fe­sti­val, Ga­vel­li­ne ve­če­ri, MESS, Me­đu­na­rod­
ni fe­sti­val ma­lih sce­na u Ri­je­ci) ula­zim u grad­ska i dr­žav­na ka­za­liš­na vi­je­
ća, što će re­ći da sam u ka­za­liš­tu ste­kla zna­nje i is­ku­stvo te da po­sta­jem
jed­na vr­sta eks­per­ta za te­a­tar. Na­rav­no, to je mo­žda pre­teš­ka ri­ječ, ni­sam
oso­ba ko­ja je taš­ta i sta­vlja se­be u pr­vi plan, ali či­ni mi se da imam ja­san,
stru­čan i ne­pri­stran stav o te­a­tru zbog kog me zo­vu na ta­k va mje­sta. Pri­je
10 go­di­na po­sta­jem pred­sjed­ni­ca Hr­vat­skog cen­tra ITI. Ra­di se o me­đu­
na­rod­noj udru­zi za pro­mo­ci­ju hr­vat­skog te­a­tra i dra­me u svi­je­tu. Tu se
sad na­la­zim u ulo­zi pro­du­cen­ta, or­ga­ni­zi­ram rad, smiš­ljam pro­gra­me, iz­
da­vač­ku dje­lat­nost. Ono što su me­ni kri­te­ri­ju­mi za rad jed­ne ta­k ve udru­
ge je slje­de­će: da na­ci­o­nal­ni Cen­tar tre­ba dje­lo­va­ti na tri ra­zi­ne: na­ci­o­nal­
noj, re­gi­o­nal­noj i in­ter­na­ci­o­nal­noj. In­ter­na­ci­o­nal­na uklju­ču­je pro­gra­me i
pu­bli­ka­ci­je za me­đu­na­rod­nu su­rad­nju (Hr­vat­ski ka­za­liš­ni show­ca­se, Me­
đu­na­rod­na dram­ska ko­lo­ni­ja u Gro­žnja­nu, pu­bli­ka­ci­je za ples i te­a­tar na
stra­nim je­zi­ci­ma), na­ci­o­nal­na zna­či ak­tiv­nost u svo­joj ka­za­liš­noj sre­di­ni jer
da ni­je ta­ko, lju­di Cen­tar per­ci­pi­ra­ju kao udru­gu za pu­to­va­nja. U do­ma­ćoj
te­a­tar­skoj stvar­no­sti pri­sut­ni smo ča­so­pi­snom dje­lat­noš­ću (Ka­za­liš­te, Kre­
ta­nja) te spe­ci­ja­li­zi­ra­nom te­a­tro­lo­gij­skom i dram­skom bi­bli­o­te­kom „Man­
si­o­ni“ ko­ja ima pre­ko 50 na­slo­va iz te­a­tar­ske stru­ke. Ka­ko je Hr­vat­ski cen­
tar ITI je­dan od naj­ak­tiv­ni­jih u toj po­ro­di­ci, pre­u­ze­li smo ini­ci­ja­ti­vu po­mo­
ći oko osni­va­nja re­gi­o­nal­nih cen­ta­ra (Sr­bi­ja, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na) pa da­
nas ra­di­mo za­jed­nič­ke pro­gra­me kao što je npr. tri­par­tit­na dram­ska ra­di­
o­ni­ca (Slo­ve­ni­ja, Hr­vat­ska, Sr­bi­ja) či­ju pre­zen­ta­ci­ju će­mo ima­ti ove go­di­ne
na Ste­ri­ji­nom po­zor­ju. Mi smo re­fe­rent­ni cen­tar za te­a­tar­sku su­rad­nju na
in­ter­na­ci­o­nal­nom, re­gi­o­nal­nom i na­ci­o­nal­nom pla­nu i to bi bi­la mo­ja de­
fi­ni­ci­ja jed­nog kva­li­tet­nog na­ci­o­nal­nog cen­tra In­ter­na­ti­o­nal The­a­tre In­sti­
tu­ta. Mo­ram re­ći da u tom po­slu ni­sam sa­ma, for­mi­ra­la sam ured­niš­tva,
do­ve­la pro­gram­ske asi­sten­te ko­ji mi po­ma­žu da ra­di­mo sve te pro­gra­me,
Pre o b r a ž aj s t v ar n os ti / N OVA M ISAO
KREATIVNI POGONI
ča­so­pi­se, knji­ge i pu­bli­ka­ci­je, a oni su svi lju­di s ime­nom i do­brim re­fe­ren­
ca­ma u na­šoj stru­ci. Okru­žu­jem se i ra­dim s ja­kim i kva­li­tet­nim lju­di­ma
ka­ko bih i ja bi­la bo­lja u ovom po­slu. Oni su mi po­ti­caj, a ne strah.
Ono što je me­ni u po­slu va­žno jest da se poš­te­no i kom­pe­tent­no ba­vim
stru­kom ne za­tva­ra­ju­ći se u kla­u­stro­fo­bič­ne svje­to­ve sa­mo­do­pad­no­sti i
ne­do­dir­lji­vo­sti vo­de­ći se svo­jim kri­te­ri­ju­mi­ma zna­nja i is­ku­stva, kon­stant­
no se pre­i­spi­ti­va­ju­ći ko­li­ko pra­tim i ko­li­ko znam o re­cent­nim po­ja­va­ma u
stru­ci. Mo­je je na­če­lo, na­rod­nim je­zi­kom re­če­no: „Dru­žba je dru­žba, a slu­
žba je slu­žba”. Mo­gu bi­ti ve­o­ma do­bra pri­ja­te­lji­ca sa ne­kim, ali to ne zna­či
da ću mu za­to da­ti na­gra­du, ako je ne za­slu­žu­je. Me­ni je to nor­ma­lan na­
čin po­na­ša­nja, to je dio mog ka­rak­te­ra i sma­tram kad bi nas vi­še ta­k vih
bi­lo, ima­li bi­smo ma­nje kla­no­va i „ku­hi­nja“, a vi­še do­brog te­a­tra. Uvi­jek
pra­ve vred­no­sti do­đu na vrh, kad tad.
27
• Iden­ti­tet hr­vat­skog po­zo­riš­ta je dvo­jak – ima­te kon­ti­nen­tal­ni i me­di­te­ran­ski
iden­ti­tet. Na ko­ji na­čin ta dva iden­ti­te­ta sa­ra­đu­ju?
Želj­ka Tur­či­no­vić: U Hr­vat­skoj se ne­gdje po­sli­je ra­ta, pa do da­naš­njih
da­na iz­nje­dri­la jed­na te­a­tar­ska stra­te­gi­ja; u se­zo­ni (je­sen, zi­ma, pro­lje­će)
te­a­tar bu­ja na kon­ti­nen­tu, tu se odr­ža­va­ju pre­mi­je­re, fe­sti­va­li, pro­mo­ci­
je... Na­rav­no, ima­mo stal­na ka­za­liš­ta na oba­li, tu je Du­brov­nik, Split, Ri­je­
ka, Ši­be­nik, Za­dar, ali imam osje­ćaj da su sve oči upr­te u Za­greb u se­zo­ni i
to je onaj lo­ši dio cen­tra­li­za­ci­je kul­tu­re. Još jed­na bit­na po­ja­va do­pri­no­si
Na ovim prostorima upravo zbog nedostatka slobode govora,
zbog iskustva totalitarnih režima, uvijek smo se nečega bojali
i govorili u metaforama kad je o teatru riječ. Pristati na
detabuizaciju znači biti hrabar i otvoren, a onda to znati
teatarskim sredstvima artikulirati i izreći. Nismo navikli na
izravnost jer smo godinama bili robovi metafore; za mene je
sada to legitimno i poželjno u teatru. Takav rukopis u teatru
s uzbuđenjem očekujem. Govorimo o tome da smo tolerantni
i spremni na različito, ali smo još uvijek konzervativni i
nefleksibilni. Frljić u predstavi „Mrzim istinu“ ne uzima neku
ibzenovsku ili strinbergovsku obitelj, nego uzima svoju obitelj
i kaže: Evo, živjeli smo u Travniku prije rata i što se dogodilo?
Mi smo model jedne disfunkcionalne porodice u kojoj je
bilo nasilja, različitih istina, mješoviti brak i potreba da se
emigrira u jedan drugi svijet koji to tolerira. Ne mislim da teatar
mijenja svijet, ali on je danas, zasigurno, prostor političkog
djelovanja nakon kojega publika radi inventuru svojih
stajališta, razmišljanja na drugačiji način o nekom problemu.
N OVA M ISAO / Pre o b r a ž aj s t v ar n os ti
toj ne­in­for­mi­ra­no­sti o do­ga­đa­ji­ma iz­van Za­gre­ba. U Hr­vat­skoj je go­to­vo
ne­sta­la ka­za­liš­na kri­ti­ka, uki­nu­le se kul­tur­ne ru­bri­ke i vi za­pra­vo ne zna­te
ka­ko je proš­la ne­ka pred­sta­va iz­van Za­gre­ba.
U ljet­no vri­je­me ak­tiv­nost „kon­ti­nen­ta“ se se­li na oba­lu u pre­kra­sne re­ne­
san­sne dal­ma­tin­ske gra­do­ve i tu vla­da pr­ven­stve­no fe­sti­val­ska ži­vost (Du­
bro­vač­ke ljet­ne igre, Split­sko lje­to, Za­dar­sko lje­to, Ri­ječ­ke no­ći, Me­đu­na­
rod­ni fe­sti­val ko­mor­nog te­a­tra „Zlat­ni lav“ u Uma­gu). Me­di­te­ran za te­a­tar
zna­či am­bi­jen­tal­nost, otvo­re­ni pro­stor, pri­rod­nu po­zor­ni­cu, dram­sku baš­ti­
nu na lo­kal­nim go­vo­ri­ma i nar­ječ­ji­ma i to je va­žna od­red­ni­ca na­šeg me­di­
te­ran­skog iden­ti­te­ta. Ima­ti Me­di­te­ran i Sred­nju Evro­pu kao po­put­bi­nu u
svo­joj kul­tu­ri je ve­li­ko bo­gat­stvo, sa­mo je tre­ba nje­go­va­ti i pro­miš­lja­ti, bez
ljud­ske pa­me­ti i ta­len­ta ona ne­će da­ti plo­do­ve.
Ono što je bit­no, ono gdje kon­ti­nen­tal­ni i me­di­te­ran­ski te­a­tar mo­ra­ju ima­ti
za­jed­nič­ki na­ziv­nik, to je nje­go­va­nje na­še dram­ske baš­ti­ne, tu pre sve­ga
mi­slim na Dr­ži­ća, Iva Voj­no­vi­ća, Gun­du­li­ća, Bre­zo­vač­kog... Na­rav­no, ne mo­
že­te igra­ti taj te­a­tar re­kon­struk­ci­jom „ka­ko je to ne­ka­da bi­lo” jer on­da
KREATIVNI POGONI
žnja­nu. Mla­dim pi­sci­ma da­je­mo mo­guć­nost da se usa­vr­še i neš­to na­u­če u
do­di­ru s ka­za­liš­nom prak­som, a stra­nim eta­bli­ra­nim pi­sci­ma da­je­mo mo­
guć­nost pri­je­vo­da tek­sta na naš je­zik i mo­guć­nost pla­sma­na tek­sta u na­še
te­a­tre. U tri­na­est go­di­na po­sto­ja­nja ima­li smo pi­sce iz Slo­ve­ni­je, Slo­vač­ke,
Ma­đar­ske, Češ­ke, SAD, In­di­je, Mek­si­ka, Či­lea, Fin­ske, Ita­li­je, Islan­da, Izra­e­la,
Grč­ke, Sr­bi­je... mi­slim da ih i ni­sam sve na­bro­ji­la.
• Ko­je je me­sto po­zo­riš­ta ju­gos­fe­re u evrop­skom kon­tek­stu?
28
do­bi­va­te mu­zej­sku pred­sta­vu ko­ja ne­ma ve­ze sa sa­daš­njoš­ću i ko­ju ni­tko
ne­će gle­da­ti. Mo­ra­te kroz re­di­telj­ski po­stu­pak stvo­ri­ti ve­zu sa da­naš­njim
vre­me­nom i on­da će to pu­bli­ka vo­lje­ti i gle­da­ti. To ni­je la­ko, to je la­ko is­pri­
ča­ti, ali ni­je la­ko na­pra­vi­ti. Je­dan od onih ko­ji je re­ži­ra­njem baš­tin­skog te­a­
tra nje­go­vao me­di­te­ran­ski iden­ti­tet bio je po­koj­ni Ma­rin Ca­rić. Kre­ši­mir
Do­len­čić je re­da­telj ko­ji re­ži­ra­ju­ći kla­si­ke uvi­jek zna na­ći ko­mu­ni­ka­ci­ju sa
sa­daš­njoš­ću i za­to su nje­go­ve pred­sta­ve ži­ve i uz­bu­đu­ju­će. To je umio Ko­sta
Spa­ić, kao i Mar­ko Fo­tez, Bo­ži­dar Vi­o­lić... Vi­dim te­a­tar kao le­pe­zu umjet­
nič­kih raz­li­či­to­sti – vo­lim po­gle­da­ti mo­der­ni te­a­tar, ali isto ta­ko vo­lim po­gle­
da­ti am­bi­jen­tal­nu pred­sta­vu baš­tin­skog te­a­tra. Ni­je sva­ki dram­ski tekst
pri­mje­ren am­bi­jen­tal­no­sti, što se po­ka­za­lo kod upri­zo­re­nja „Re­vi­zo­ra“ na
Du­bro­vač­kim ljet­nim igra­ma u re­ži­ji Jer­ne­ja Lo­ren­ci­ja pri­je ne­ko­li­ko go­di­
na. Za me­ne je to bi­la lo­ša pred­sta­va na Igra­ma jer am­bi­jent du­bro­vač­kih
zi­di­na i Go­golj ni­ka­ko ni­su iš­li sku­pa. Am­bi­jent je ra­dio pro­tiv pred­sta­ve.
Ali ka­da je ta ista pred­sta­va uš­la u za­tvo­re­ni pro­stor, po­ka­za­lo se da je do­
bra i da joj je umno­go­me am­bi­jent na­ru­ša­vao nje­zi­nu iz­vr­snost.
• On­da mo­že­mo pri­ča­ti i o ra­di­o­ni­ca­ma „Od tek­sta do pred­sta­ve” u Gro­žnja­
nu, gde se kre­a­tiv­ni pro­ces od­vi­ja u jed­nom na­ro­či­tom am­bi­jen­tu.
Želj­ka Tur­či­no­vić: Ap­so­lut­no. Ra­di se o pro­gra­mu Hr­vat­skog cen­tra ITI
ko­jem je u sre­diš­tu dra­ma­ti­čar. Pro­fe­si­o­nal­ni glum­ci i re­da­te­lji u se­dam
da­na ra­de na tek­stu u am­bi­jen­ti­ma pre­div­nog istar­skog sred­njo­vje­kov­
nog gra­di­ća Gro­žnja­na. To je tip ra­di­o­ni­ce u ko­joj is­pi­tu­je­mo sce­nič­nost
tek­sta, iz­go­vor­lji­vost re­če­ni­ce, dra­ma­turš­ku struk­tu­ru tek­sta i sve ono što
se do­ga­đa kad je­dan dram­ski tekst pre­la­zi u ka­za­liš­ni. Na­ma u Gro­žnja­nu
ni­je cilj stvo­ri­ti go­to­vu pred­sta­vu, ali nam je is­ku­stvo ta­k vog ra­da po­ka­za­
lo da pro­be u am­bi­jen­tu da­ju in­spi­ra­ci­ju, ima­te po­tre­bu is­ko­ri­sti­ti taj am­
bi­jent da na­pra­vi­te ulo­gu, da re­ži­ra­te dru­ga­či­je. Jed­no­stav­no, am­bi­jen­tal­
ni pro­stor je po­ti­caj, in­spi­ra­ci­ja, iza­zov za te­a­tar. Mi smo otiš­li u Gro­žnjan,
iza­bra­li lje­to i izo­la­ci­ju, da bi­smo bi­li kon­cen­tri­ra­ni i po­sve­će­ni po­slu. To
se po­ka­za­lo kao do­bro, tu su am­bi­jent i izo­la­ci­ja po­mo­gli da bu­de­mo kre­
a­tiv­ni­ji i pro­duk­tiv­ni­ji. Ako zna­te za Ju­džin O’ Nil cen­tar u New Ha­ve­nu, u
dr­ža­vi Ko­ne­ti­ket, on­da je to mo­del naj­slič­ni­ji ono­me što mi ra­di­mo u Gro­
Želj­ka Tur­či­no­vić: Mo­ram re­ći, bi­lo da se ra­di o hr­vat­skom te­a­tru ili o te­a­
tri­ma re­gi­je, kao oso­ba ko­ja ima ne­ko me­đu­na­rod­no is­ku­stvo, da smo mi
ve­o­ma ma­lo pre­po­zna­tlji­vi na evrop­skoj, od­no­sno svjet­skoj te­a­tar­skoj ma­pi.
To je lo­gič­no – bi­li smo jed­na dr­ža­va, ima­li smo ra­to­ve, druš­tve­ne i po­li­tič­ke
pro­mje­ne, jed­no vri­je­me smo bi­li po­pri­lič­no za­tvo­re­ni, ali da­nas je naš za­
da­tak da se pro­bi­je­mo na to tr­žiš­te. Da po­sta­ne­mo pre­po­zna­tlji­vi. Ka­da
ka­že­te: Ja sam iz Hr­vat­ske, ja sam iz Sr­bi­je... lju­di­ma to pra­vi ka­os u gla­vi,
jer je to sve bi­la jed­na ze­mlja. Ja sva­ke go­di­ne ra­dim hr­vat­ski Show­ca­se,
po­zi­vam ka­za­liš­ne kri­ti­ča­re, pre­vo­di­te­lje, se­lek­to­re da gle­da­ju na­še pred­
sta­ve, da pi­šu o nji­ma ka­ko bi pro­dr­li na ve­li­ko te­a­tar­sko tr­žiš­te. To sve ide
vr­lo spo­ro, ma­lim ko­ra­kom na­pri­jed, ali ide. I tu mo­ra­mo bi­ti str­plji­vi. A što
se te­a­tra ju­gos­fe­re ti­če, sma­tram da je u dra­ma­ti­čar­skom smi­slu pre­po­zna­ta
Bi­lja­na Sr­blja­no­vić, a da će u re­da­telj­skom smi­slu kad tad na­met­nu­ti Oli­ver
Fr­ljić kao re­da­telj ko­ji je hra­bar, ko­ji ru­ši ta­bue, ra­di pred­sta­ve iz po­li­tič­kog
ili so­ci­jal­nog pro­ble­ma sre­di­ne u ko­joj re­ži­ra. Ide iz pred­sta­ve u pred­sta­vu
i jed­na je bo­lja od dru­ge. To je jed­na sil­na ener­gi­ja i kre­a­tiv­nost, on ima sto
li­ca u te­a­tru i sva­ko je no­vo, uz­bu­dlji­vo i iz­ne­na­đu­ju­će. Ono što je na po­
čet­ku dru­gog mi­le­ni­ja bi­la Bi­lja­na Sr­blja­no­vić na ra­zi­ni dra­me, to će, mi­
slim, bi­ti Fr­ljić u ovom de­se­tlje­ću na ra­zi­ni te­a­tra. Hva­la Bo­gu da se ta­k vi
lju­di po­ja­vlju­ju na ovim na­šim pro­sto­ri­ma.
• Zah­tev vre­me­na je ta­kav da je pu­bli­ci po­treb­na de­ta­bu­i­za­ci­ja da bi doš­li do
ka­tar­ze.
Želj­ka Tur­či­no­vić: Pri­je bih re­kla da bi doš­li do isti­ne. Na ovim pro­sto­ri­
ma upra­vo zbog ne­do­stat­ka slo­bo­de go­vo­ra, zbog is­ku­stva to­ta­li­tar­nih
re­ži­ma, uvi­jek smo se ne­če­ga bo­ja­li i go­vo­ri­li u me­ta­fo­ra­ma kad je o te­a­
tru ri­ječ. Pri­sta­ti na de­ta­bu­i­za­ci­ju zna­či bi­ti hra­bar i otvo­ren, a on­da to
zna­ti te­a­tar­skim sred­stvi­ma ar­ti­ku­li­ra­ti i iz­re­ći. Ni­smo na­vi­kli na iz­rav­nost
jer smo go­di­na­ma bi­li ro­bo­vi me­ta­fo­re; za me­ne je sa­da to le­gi­tim­no i po­
Moram reći, bilo da se radi o hrvatskom teatru ili o teatrima
regije, kao osoba koja ima neko međunarodno iskustvo,
da smo mi veoma malo prepoznatljivi na evropskoj, odnosno
svjetskoj teatarskoj mapi. To je logično – bili smo jedna država,
imali smo ratove, društvene i političke promjene, jedno vrijeme
smo bili poprilično zatvoreni, ali danas je naš zadatak da se
probijemo na to tržište. Da postanemo prepoznatljivi.
Kada kažete: Ja sam iz Hrvatske, ja sam iz Srbije...
ljudima to pravi kaos u glavi, jer je to sve bila jedna zemlja.
Pre o b r a ž aj s t v ar n os ti / N OVA M ISAO
poslu mora bit moralan i onda nema nemirnih noći...
jer ako posustanete, stalno morate mjeriti: jesam li vratila uslugu,
je li meni neko vratio uslugu... Zato radim po kriterijumima
izvrsnosti, nepristrasnosti, pravednosti i to funkcionira.
I još jedna bitna karakteristika moje ličnosti je ta što sam
cijepljena od taštine. Tašti ljudi nose iskrivljenu sliku svijeta
u kojoj su oni na pijedestalu; to ukida dijalog sa stvarnošću,
a oni ulaze u jedan zatvoreni, klaustrofobični labirint
iz kojega je teško izaći.
želj­no u te­a­tru. Ta­kav ru­ko­pis u te­a­tru s uz­bu­đe­njem oče­ku­jem. Go­vo­ri­mo
o to­me da smo to­le­rant­ni i sprem­ni na raz­li­či­to, ali smo još uvi­jek kon­zer­
va­tiv­ni i ne­flek­si­bil­ni. Fr­ljić u pred­sta­vi „Mr­zim isti­nu“ ne uzi­ma ne­ku ib­ze­
nov­sku ili strin­ber­gov­sku obi­telj, ne­go uzi­ma svo­ju obi­telj i ka­že: Evo, ži­vje­li
smo u Trav­ni­ku pri­je ra­ta i što se do­go­di­lo? Mi smo mo­del jed­ne dis­funk­
ci­o­nal­ne po­ro­di­ce u ko­joj je bi­lo na­si­lja, raz­li­či­tih isti­na, mje­šo­vi­ti brak i po­
tre­ba da se emi­gri­ra u je­dan dru­gi svi­jet ko­ji to to­le­ri­ra. Ne mi­slim da te­a­
tar mi­je­nja svi­jet, ali on je da­nas, za­si­gur­no, pro­stor po­li­tič­kog dje­lo­va­nja
na­kon ko­je­ga pu­bli­ka ra­di in­ven­tu­ru svo­jih sta­ja­liš­ta, raz­miš­lja­nja na dru­
ga­či­ji na­čin o ne­kom pro­ble­mu. Dru­gim ri­je­či­ma, ka­za­liš­te nas po­ti­če da
bu­de­mo to­le­rant­ni, da mi­sli­mo, da for­mi­ra­mo je­dan hu­ma­ni­stič­ki svje­to­
na­zor. Da ni­smo ra­di­kal­ni, ni de­sno ni li­je­vo, jer nije­dan ra­di­ka­li­zam ne va­lja.
Te­a­tar ko­ji dje­lu­je ta­ko da gle­da­lac pre­i­spi­tu­je svo­je od­no­se sa svi­je­tom,
za me­ne je to ka­tar­zi­čan te­a­tar.
• Ka­kvo je, po Va­ma, vri­je­me u ko­jem ži­vi­mo, ako je zah­tev na­šeg vre­me­na
do­ku­men­tar­ni, od­no­sno, stvar­no­sni te­a­tar?
Želj­ka Tur­či­no­vić: Sva­ko se umjet­nič­ko raz­do­blje mi­je­nja­lo ka­da je doš­lo
do za­si­će­nja; jed­no­stav­nost re­ne­san­se ta­ko je za­mi­je­nio ki­ča­sti ba­rok, a u
te­a­tru ka­da je re­a­li­zam kul­mi­ni­rao do na­tu­ra­li­zma do­go­di­la se mo­der­na
ko­ja je re­a­li­stič­ni ru­ko­pis pre­o­bra­zi­la u sim­bol, eks­pre­si­ju, at­mos­fe­ru, ti­ši­
nu. Sli­kar­stvo je bi­lo fi­gu­ra­tiv­no do po­ja­ve fo­to­gra­fi­je, on­da je po­sta­lo su­
viš­no i ja­vi­la se ap­strak­ci­ja. Dru­gim ri­je­či­ma, u te­a­tru je doš­lo do za­si­će­nja
te­a­tral­nom glu­mom i uži­vlja­va­njem i te­a­tar ho­će bi­ti što slič­ni­ji ži­vo­tu.
Mi­slim da je to je­dan od raz­lo­ga po­ja­ve do­ku­men­tar­nog ka­za­liš­ta, za­tim
autor­skog te­a­tra ko­ji ne po­la­zi od tek­sta ne­go se on stva­ra kroz pro­ces i
po­sta­je ne­kom vr­stom iz­ved­be­nog ma­te­ri­ja­la. To je od­go­vor te­a­tra u vre­
me­nu kad je stvar­nost kroz me­di­je po­sta­la br­ža od te­a­tra. Do­ku­men­ta­ri­
zam u te­a­tru ru­ši ram­pu, ima­te glum­ca ko­ji je ob­u­čen kao vi, ko­ji go­vo­ri
kao vi, nje­go­ve ge­ste su kao va­še i vi mu vi­še vje­ru­je­te. Te­a­tar za­si­ćen te­a­
tral­noš­ću, stva­ra no­vu este­ti­ku.
po­sao ho­bi. Me­ni je naj­bo­lji pro­vod iz­la­zak u ka­za­liš­te, me­ni je naj­dra­ža
ko­mu­ni­k a­ci­ja sa ka­z a­liš­tar­ci­ma, to je vr­sta kre­a­ti­v­nog di­ja­lo­ga ko­ji me
hra­ni i tje­ra da se ne­pre­sta­no pre­i­spi­tu­jem, pri­hva­ćam iza­zo­ve i uvi­jek
mi­slim da mo­gu bo­lje. Mi­slim da čo­vjek mo­ra ja­ko vo­li­ti po­sao ko­ji ra­di,
da u tom po­slu mo­ra bit mo­ra­lan i on­da ne­ma ne­mir­nih no­ći... jer ako
po­su­sta­ne­te, stal­no mo­ra­te mje­ri­ti: je­sam li vra­ti­la uslu­gu, je li me­ni ne­ko
vra­tio uslu­gu... Za­to ra­dim po kri­te­ri­ju­mi­ma iz­vr­sno­sti, ne­pri­stra­sno­sti,
pra­ved­no­sti i to funk­ci­o­ni­ra. I još jed­na bit­na ka­rak­te­ri­sti­ka mo­je lič­no­sti
je ta što sam ci­je­plje­na od taš­ti­ne. Taš­ti lju­di no­se is­kri­vlje­nu sli­ku svi­je­ta
u ko­joj su oni na pi­je­de­sta­lu; to uki­da di­ja­log sa stvar­noš­ću, a oni ula­ze u
je­dan za­tvo­re­ni, kla­u­stro­fo­bič­ni la­bi­rint iz ko­je­ga je teš­ko iza­ći. Ni­je do­bro
uop­će ne ima­ti taš­ti­nu, ali taj omjer tre­ba stal­no kon­tro­li­ra­ti da bi čo­vjek
ostao zdrav. For­mu­la mo­je la­ko­će ži­vlje­nja je spoj mo­je ener­gi­je i od­no­sa
pre­ma po­slu.
• Da li je ta for­mu­la ista i pri­vat­no ili se me­nja?
Želj­ka Tur­či­no­vić: To je do­bro pi­ta­nje. Šta sam ja pri­vat­no? Ja sam maj­
ka, mo­ja kćer je us­pješ­na mla­da že­na ko­ja ni­je u te­a­tru, mo­ji su pri­ja­te­lji
lju­di iz te­a­tra, ma­da se umi­jem pri­la­go­di­ti i oni­ma ko­ji do­la­ze iz dru­gih
obla­sti, ako to že­lim. Ne­ja­sne su gra­ni­ce iz­me­đu ono­ga što sam pri­vat­no i
mo­ga po­sla. U sva­kom slu­ča­ju to su dvi­je ja­ko slič­ne oso­be. Ono što je
mo­ja spe­ci­fič­nost pri­vat­no, je­ste da vo­lim pu­to­va­ti, vo­lim se po­vu­ći u ne­ki
svoj mir, oso­bi­to pre­ko lje­ta... obo­ža­vam Du­brov­nik, ta­mo su mo­ji ko­ri­je­
ni, ro­di­te­lji su mi osta­vi­li ku­ću u Žu­pi du­bro­vač­koj ko­ju do­ži­vlja­vam kao
svo­ju Ar­ka­di­ju, obo­ža­vam bi­ti ta­mo sa­ma... ali na­kon pet da­na idem na
Ljet­ne igre. Eto: što je pri­vat­no i po­slov­no?
Mi­slim da sam mar­lji­va, ni­sam kom­pli­ci­ra­na... Ja­ko je va­žno ima­ti sa­mo­
po­u­zda­nje, jer ka­da ima­te sa­mo­po­u­zda­nje, on­da mo­že­te pri­zna­ti da ste
na­pra­vi­li greš­ku i re­ći: do­bro, ide­mo da­lje, ovo ni­sam do­bro na­pra­vi­la, ali
mo­gu po­pra­vi­ti greš­ku. Sa­mo­po­u­zda­nje mi da­je otvo­re­nost i mo­guć­nost
da pri­znam svo­je ma­ne, jer sam svje­sna svo­jih vr­li­na.
• Po­zo­riš­te je Va­ša ve­li­ka lju­bav. Če­mu Vas je na­u­či­la?
Želj­ka Tur­či­no­vić: Mno­go če­mu. Na­u­či­lo me vo­lje­ti umjet­nost, ci­je­ni­ti
du­hov­ne vri­jed­no­sti, vo­lje­ti sam pro­ces ra­da kao i re­zul­tat u te­a­tru. Obo­
ža­vam glum­ce, bez glum­ca ne­ma te­a­tra, ma­da ni­kad ne bih bi­la glu­mi­ca,
za­to što me ta vr­sta eg­zi­bi­ci­je ne za­ni­ma. Ne za­ni­ma me da se po­ka­zu­jem.
Ja se ne vo­lim fo­to­gra­fi­ra­ti, jer mi­slim da fo­to­gra­fi­ja ne uhva­ti pra­vi ka­rak­
ter me­ne. Pro­ba­la sam na­stu­pa­ti, ple­sa­ti, bi­ti dio ko­lek­ti­va... Ali, da­nas me
vi­še za­ni­ma in­te­lek­tu­al­ni rad u te­a­tru: pi­sa­ti za te­a­tar, o te­a­tru, ure­đi­va­ti,
raz­mje­nji­va­ti miš­lje­nja... Jed­no­stav­no, vo­lim sve u te­a­tru – vo­lim ula­zak u
te­a­tar, fo­a­je i sce­nu, pro­ces i re­zul­tat, vo­lim lju­de ko­ji se ba­ve te­a­trom.
Ne­ke pred­sta­ve ko­je sam i dav­no gle­da­la ži­ve u me­ni i na ne­ki ne­stva­ran
na­čin uti­ču na me­ne, pam­tim ih i dan da­nas. Re­ci­mo ka­da idem na pu­to­
va­nja, u ve­ći­ni slu­ča­je­va za­bo­ra­vim po­ni­je­ti fo­to-­a­pa­rat. Zaš­to? Za­to što mi
se ne da da ga no­sim. U mo­jim uspo­me­na­ma, u mo­jim sje­ća­nji­ma, sli­ke
su to­li­ko ja­ke i ja ih no­sim u se­bi pa mi za­to ne tre­ba fo­to-­a­pa­rat.
• Ono što Vas od­li­ku­je je­ste ener­gič­nost, a sve se de­ša­va sa la­ko­ćom. Ka­ko to
uspe­va­te?
• In­te­gri­še­te do­ga­đaj pu­tem sli­ke.
Želj­ka Tur­či­no­vić: Imam pri­ro­đe­nu ener­gi­ju, to mi je ge­net­ski da­no. Ali
ono što je naj­va­žni­je je moj ži­vot­ni op­ti­mi­zam i či­nje­ni­ca da je me­ni moj
Želj­ka Tur­či­no­vić: Ta­ko je. Za me­ne te­a­tar ni­je pro­la­zan, jer ja ne­ke sce­
ne, am­bi­jen­te, pam­tim i da­nas. Ot­pa­lo je ono što ni­je va­lja­lo. n
N OVA M ISAO / Pre o b r a ž aj s t v ar n os ti
KREATIVNI POGONI
Mislim da čovjek mora jako voliti posao koji radi, da u tom
29
KREATIVNI POGONI
Maja Erdeljanin: Izložba slika, akvarela i pastela COLOR THERAPY
SULUV 5–24. mart 2012.
Od svetlosti i osmeha
Piše: Gordana Draganić Nonin
COLOR THERAPY je u potpunosti posvećen estetskoj kategoriji lepog, blagotvornom dejstvu lepote na pojedinca,
ali i lepoti kao sredstvu obmane, jer život u konzumentskom društvu čini da nismo uvek svesni u kojoj meri
harmonični prizori zapravo utiču na naše odluke, izbore i psihička stanja.
30
n
eo­bič­nu iz­lo­žbu, sa no­vim na­či­nom gle­da­nja sli­ka sa obe stra­ne, pri­
re­di­la je Ma­ja Er­de­lja­nin, aka­dem­ska sli­k ar­k a iz No­vog Sa­da, u ga­le­ri­ji
Udru­že­nja li­kov­nih umet­ni­ka Voj­vo­di­ne. Pu­bli­ka je mo­ra­la da ide, kao u
la­vi­rin­tu, za­cr­ta­nim pu­tem ka­ko bi iz­lo­že­ne sli­ke vi­de­la i sa jed­ne i sa dru­
ge stra­ne. Osme­si na li­cu pri­li­kom obi­la­ska bi­li su do­vo­ljan do­kaz da je
Ma­ja u svo­joj na­me­ri us­pe­la jer je že­le­la da po­da­ri neš­to le­po, vr­hun­sko u
estet­skom smi­slu, i da lju­de, bar za krat­ko vre­me iz­le­či od tu­rob­ne stvar­
no­sti.
„Iz­lo­ži­la sam 47 od ukup­no 60 tran­spa­rent­nih obje­ka­ta ko­je sam na­pra­
vi­la u to­ku pro­te­kle go­di­ne. Di­men­zi­je im ni­su ve­li­ke, jer je sa­ma teh­ni­ka
ta­ko dik­ti­ra­la. Fo­li­je sa di­gi­tal­nom štam­pom, tran­spa­rent­ni ukra­sni pa­pi­ri
i fo­li­je u bo­ji su pri­ti­snu­ti sa po dva sta­kla sa ra­mom, ko­ji ih dr­ži sve na
oku­pu i do­pri­no­si to­me da ra­do­vi ima­ju po­pri­lič­nu te­ži­nu. Na sre­ću, u ga­
le­ri­ji zbog svo­je tran­spa­rent­no­sti i kon­cep­ci­je po­stav­ke, de­lu­ju la­ga­no i
sko­ro bes­te­žin­ski. Teh­ni­ka ko­jom su ra­đe­ni mo­gla bi se jed­no­stav­no na­
zva­ti kom­bi­no­va­nom, a kom­bi­na­ci­ja je ne­ko­li­ko raz­li­či­tih pro­ce­sa“, na­gla­
ša­va za No­vu mi­sao Ma­ja Er­de­lja­nin.
Di­gi­tal­ni prin­to­vi na tran­spa­rent­noj fo­li­ji su na­sta­li ta­ko što je umet­ni­ca
fo­to­gra­fi­je svo­jih sli­ka, akva­re­la i pa­ste­la iz istog ci­klu­sa CO­LOR THE­RAPY,
di­gi­tal­no tran­spo­no­va­la u cr­no-be­le slaj­do­ve ili ih ra­slo­ja­va­la u 4 osnov­ne
bo­je CMYK ska­le, a za­tim im me­nja­la bo­je i po­no­vo ih spa­ja­la u ne­ke dru­
ga­či­je sli­ke. Za­tim je te po­vr­ši­ne ko­la­ži­ra­la tran­spa­rent­nim ukra­snim pa­pi­
ri­ma i dru­gim pro­vid­nim fo­li­ja­ma i sa­mo­le­plji­vim nat­pi­si­ma od­go­va­ra­ju­
ćih bo­ja. Na kra­ju je na po dva sta­kla po­vla­či­la ne­ko­li­ko po­te­za akril­nim
bo­ja­ma i bo­ja­ma za sta­klo i sve to uokvi­ri­va­la u ra­mo­ve. Kon­kre­tan rad na
ovoj iz­lo­žbi za­po­čet je proš­le go­di­ne na jed­nom sim­po­zi­ju­mu u Ne­mač­koj
na kom je Ma­ja Er­de­lja­nin uče­stvo­va­la. Su­mi­ra­ju­ći uti­ske o to­me i u po­tra­
zi za naj­bo­ljim na­či­nom da još vi­še in­ten­zi­vi­ra bo­je­ne po­vr­ši­ne, shva­ti­la je
da za­pra­vo sve­tlo uslo­vlja­va po­sto­ja­nje bo­je kao ma­te­ri­je i da tre­ba da ga
uve­de u sli­ku kao sli­kar­ski me­dij i sa­stav­ni deo ra­da. Pri­su­stvo ili od­su­stvo
sve­tla dik­ti­ra in­ten­zi­tet bo­je, a sve­tlo u sa­moj bo­ji je či­ni go­to­vo ma­gič­
nom. Ta­ko se ro­di­la ide­ja o tran­spa­rent­nim sli­ka­ma, ko­ju je po­ne­la sa so­
bom iz No­vog Sa­da, a re­a­li­zo­va­la je pr­vi put u Fur­sten­fel­dbru­ku.
„Ta­mo sam ta­ko­đe ima­la pri­li­ku da od­mah vi­dim ka­ko pu­bli­ka i ko­le­ge re­
a­gu­ju na njih i ohra­bri­lo me je to što sam shva­ti­la da i na njih ovi objek­ti
de­lu­ju kao i na me­ne i da su im pod­jed­na­ko za­ni­mlji­vi, a po­seb­no to što
ih isto­vre­me­no za­vo­de i pro­vo­ci­ra­ju na raz­miš­lja­nje, što mi je i bi­la na­me­
ra. Me­di­ji su po­seb­no do­bro od­re­a­go­va­li na 6 ra­do­va ko­je sam oka­či­la u
ga­le­ri­ji na za­vrš­noj iz­lo­žbi. Po po­vrat­ku u No­vi Sad na­sta­vi­la sam sa ra­dom
na ovim objek­ti­ma, a pred kraj go­di­ne, već se po­ja­vi­la po­tre­ba da ih ne­gde
iz­lo­žim i pro­na­đem od­go­va­ra­ju­ću ga­le­ri­ju, jer zah­te­va­ju spe­ci­fi­čan na­čin
po­stav­ke”, ka­že Ma­ja Er­de­lja­nin.
Ga­le­ri­ja SU­LUV-a je ide­al­na za ovu po­stav­ku i zbog svo­je ve­li­či­ne, vi­si­ne i
sve­de­no­sti, kao i zbog ve­li­kog iz­lo­ga ko­ji omo­gu­ća­va pra­vo osve­tlje­nje
pre­ko da­na ili do­volj­no vi­dljiv pri­zor spo­lja no­ću.
CO­LOR THE­RAPY je u pot­pu­no­sti po­sve­ćen estet­skoj ka­te­go­ri­ji le­pog, bla­
go­tvor­nom dej­stvu le­po­te na po­je­din­ca, ali i le­po­ti kao sred­stvu ob­ma­ne,
jer ži­vot u kon­zu­ment­skom druš­tvu či­ni da ni­smo uvek sve­sni u ko­joj me­ri
har­mo­nič­ni pri­zo­ri za­pra­vo uti­ču na na­še od­lu­ke, iz­bo­re i psi­hič­ka sta­nja.
Bo­je su glav­ni ak­te­ri ovih sli­ka, i kao ma­te­ri­jal, i kao skup hro­mat­skih sklo­
po­va, kao sred­stvo ko­mu­ni­ka­ci­je, ali i ma­ni­pu­la­ci­je. Hro­mat­ske od­no­se
umet­ni­ca je is­ta­kla sa na­me­rom da iza­zo­ve pri­jat­nost uvek se fo­ku­si­ra­ju­ći
na po­je­di­nu bo­ju. Da bi što bo­lje is­ta­kla le­po­tu od­re­đe­ne bo­je, na­gla­ša­
va­la je nje­nu le­ko­vi­tost i do­bro­ćud­nost nat­pi­si­ma pre­u­ze­tim iz tek­sto­va o
te­ra­pi­ji bo­ja­ma, ko­ji is­ti­ču in­te­lek­tu­al­ne i du­hov­ne uti­ca­je bo­ja na po­je­
din­ca. n
O d s ve tl os ti i osm e ha / N OVA M ISAO
KREATIVNI POGONI
Pjero Golija, Umetnik u gladovanju
U ovoj kući se poštuju zakoni termodinamike!
Razgovarala: Anastazija Cepf
Problem je kako neko prihvata pravila realnosti... Ako ti svi govore da ne skočiš sa krova jer ćeš umreti, ti ne skačeš
jer veruješ da bi to moglo biti istinito. Možda je umetnik onaj koji će ti reći da možeš skočiti, i, možda, nećeš umreti.
(Pjero Golija, Galerija „Gagosian“, 2011)
32
a
vgusta 2010. par iz Italije, na medenom mesecu u Holivudu, odbija
da taksisti plati pun iznos i napušta vozilo na odredištu. U holivudskom
obrtu, gnevni vozač u punoj brzini kreće na kuću u momentu kada vlasnik otvara vrata svojim italijanskim gostima. Iste večeri, na snimcima televizijskih ekipa je vlasnik oštećene nekretnine koji drži povređenu ruku,
dok taksistu privode. Kuća pripada Pjeru.
Izložba Kolači od betona i slike sazvežđa (Concrete cakes and constellation
paintings), u galeriji „Gagosian“, direktan je potomak ovog udesa. Pjero
ostatke svoje imovine spasava smeštajući ih u crnu sjajnu rezinu na Slikama
sazvežđa, organizovanim poput novih galaksija, tražeći poredak sopstvenog
haosa. Nasuprot tome, Kolači od betona rezultat su srećnije slučaj­no­sti. Ka­
lupi za kolače, dobijeni na poklon, postaju kalupi za betonske skulpture.
Još jedan proces, iniciran saobraćajnom nesrećom, jeste nastanak jednoroga u prirodnoj veličini. Nakon sudara koji je izazvao i štete od 27.000 dolara, Golija (Piero Golia) svoj automobil pretapa u skulpturu jednoroga i
prodaje je u Majamiju izvesnom kolekcionaru koji, po Golijinim rečima, čeka
da umetnik umre pa da delo ponudi na aukciji. Zanimljiv je i razlog odabira
ove mitske životinje. Pjero je na Guglu pronašao životinju koja se ljudima
dopada u najvećoj meri. Zahvaljujući tome, šteta je nadok­na­đena.
Golija je rođen u Napulju 1974. U Los Anđelesu živi i radi od 2002. godine.
Za kratko vreme ovaj inženjer postaje miljenik bijenala od Kalifornije, Torina, Moskve i Praga do Tirane. Samostalno izlaže u Njujorku, Los Anđele­
su i Amsterdamu. Vođen, kako sam kaže, osećajem odgovornosti, osniva
školu Mountain School of Arts, obrazovnu instituciju koja posluje u baru u
losanđeleskoj kineskoj četvrti. Škola je drugačija od uobičajenih stva­ra­
lačko orijentisanih, niko zapravo u njoj ne stvara. Studenti dolaze iz čita­vog
sveta, školarine ne postoje, a predavači, poput umetnika Pola Makartija
(Paul McCarthy) ili kritičara Obrista (Hans-Ulrich Obrist), nisu plaćeni.
Da umetnost postaje ekstremnija, što je bliža otporu kulturnoj slabosti,
dokaz je Pjerova korporacija Nova Atlantida (New Atlantis Enterprises) u Zapadnom Holivudu. Osniva je u momentu u kom je jasna važnost posmatranja umetnosti kao poslovne aktivnosti, kada je u pitanju američko tržište – ako umetnost treba da ima veliki uticaj na društvo, trenutni budžet
za to je premali. Biće potrebno 24 miliona dolara za izgradnju zida koji raz­
dvaja Los Anđeles i Orindž Kaunti... U poslovnom svetu to je zanemarljiva
suma. U umetnosti, zaboravi! Na pitanje zašto želi da napravi takav zid, odgovara: Mislim da je potreban. Zidovi čine ljude srećnima.
Mogućnost realizacije ovog projekta vrlo je izvesna, uzimajući u obzir veštinu ubeđivanja kakvu Pjero poseduje. Nakon uspešnih šestomesečnih
nagovaranja nepoznata devojka je, preko čitavih leđa, istetovirala njegov
portret i reči Pjero Moj Idol. Ubedio je i izvesnog kolekcionara da finansira
pozajmljivanje milion dolara od banke samo da bi fotografisao novac na
gomili i zatim ga vratio... Znate li da iznošenje novca na kratko košta 3.800
dolara? Biografski podaci kojima pravda egocentrizam u svojim radovima
jesu zanemarljive razmere Umetnika u gladovanju: 52 kg i 172 cm. Projekat
Svetleća sfera (Luminous Sphere), za koji je dobio dozvolu gradskih čelnika
2010, nije ništa drugo do ogromna lampa na krovu poznatog hotela u Zapadnom Holivudu, čija je svrha da svetli kada je Pjero u Los Anđelesu. Ego­
manijaštvo je vidljivo i u riskantnom performansu, povodom bijenala u
Tirani, kada je sam preveslao Jadran u suprotnom pravcu od imigranata i
tako postao prvi italijanski ilegalni useljenik u Albaniju.
Iz Njujorka je nestao 2005. da bi se, mesec dana kasnije, pojavio na Kraljevskoj akademiji umetnosti u Kopenhagenu i održao predavanje o svom
putešestviju koje je kasnije i ekranizovano uz pomoć italijanskih policijskih odreda za visokotehnološki kriminal i psihologiju. Putovao je noseći
samo vreću za spavanje, bez ličnih dokumenata, bez pasoša. Prestao je sa
korišćenjem kreditnih kartica, mobilnog telefona i interneta, a asistenta
je zadužio da, glumeći majku nestalog umetnika, ubedi konzulat Italije da
pokrene istragu. Na pitanje, na koji način je uspeo da pređe Atlantik, odgovorio je: Podmićivanjem.
Njegov film Škampi ubice (Killer Shrimps) ušao je u selekciju 61. Venecijan­
skog filmskog festivala (61. Mostra Internazionale d’Arte Cinematografica).
Pjero je ovu nadrealnu parodiju snimao u svom domu u Holivudu. Po njegovim rečima, priča o ljuskarima-ubicama pruža uvid u raznovrsnost mogućih budućnosti, alternativnu realnost naseljenu zombijima.
Po mom mišljenju, savremena umetnost često prolazi nekažnjeno.
Zbog vremenske razlike, naš razgovor se odvijao u smenama, kada je Pjero radio na intervjuu, ja sam spavala, i obrnuto. Nije želeo da odgovara na
U ovoj k u ći s e p oš tuju z ako ni te r m o dinamike ! / N OVA M ISAO
KREATIVNI POGONI
• • • © Piero Golia. Courtesy of the artist and Gagosian Gallery. Photography by the Douglas M. Parker Studio
33
pitanja o ranijim radovima ili poduhvatima. Zapravo, želeo je da mi po­
sta­vlja pitanja i, nakon što sam dozvolila, odgovorio je: Dopada mi se ovaj
ose­ćaj preokrenutosti. Intervju, koji je nazvao Obrnuta operacija (Reversed
operation), trajao je duže nego što bi se moglo pretpostaviti... Veoma sam
spor kada je pisanje u pitanju, zaista verujem da je potrebno vreme da bismo
bili sigurni u ono što govorimo.
Preporuka je – uzmite u obzir faktor apsurda udružen sa (ne)namernim
humorom koji nije u službi zabave. U okruženju nepredviđenih situacija,
plastičnih kesa, plastičnih operacija, smoga, Pjero skoro da ne stvara umet­
nost, naprotiv, on demonstrira umetnost stvaranja nečega. Ako bismo negirali ili odbacili paradoks, ne bismo bili bolji od Homera koji je, nakon što
N OVA M ISAO / U ovoj k u ći s e p oš tuju z ako ni te r m o dinamike !
je Liza napravila perpetuum mobile, rezignirano izjavio: Liza, dolazi ovamo!
U ovoj kući se poštuju zakoni termodinamike!
• Negde si rekao da si postao umetnik zarad novca jer je alternativa bila tele­
fonski seks ili pravljenje ogrlica od perli...
Pjero Golija: ...Nisam siguran da sam ikada rekao nešto poput toga. Da
sam imao izbora, definitivno bih odabrao pravljenje ogrlica od perli. Volim izvršavanje velikog broja vrlo malih zadataka. Ali, vratimo se onome o
čemu si prethodno govorila, želiš da počneš sa...
• U Srbiji publika nije upoznata sa tvojim radom. Moja namera je napraviti
uvod od tvojih poznatih, ozloglašenih dela.
KREATIVNI POGONI
• • • © Piero Golia. Courtesy of the artist and Gagosian Gallery. Photography by the Douglas M. Parker Studio
• Vratimo se onda Umetniku u gladovanju, ako nemaš ništa protiv da se obra­
ćam nekim tvojim performansima na ovaj način. Umetnik u gladovanju trese
rešetke svog kaveza kao zver kada ga razjare komentari publike. Ti si takođe
umetnik sa talentom za teatralnost...
Pjero Golija: Tragedija ili komedija?
• Komedija zasigurno. Imam utisak da si u stanju da kanališeš besmislenost
sveta u neku vrstu nenamernog humora.
34
Pjero Golija: Oh, humor? Kakav misliš da je odnos između humora i gladi
koju si prethodno pominjala?
• Negde pri kraju priče stoji ...jer nije umetnik u gladovanju onaj koji je varao,
on je pošteno radio, već je svet taj koji ga je prevario uskrativši ga za priznanje. Ne posmatram glad kao gladovanje, radije kao metaforu duhovne če­
žnje. Apsurd se javlja kada društvo, u kom umetnik traži priznanje i hranu za
sopstvenu dušu, obezbeđuje samo stradanje. Verujem da je ova vrsta apsurda
otac humora.
Pjero Golija: Nisam siguran da još uvek zaslužujem titulu ozloglašenog.
Koje radove bi uzela u obzir u kategoriji ozloglašenih?
• Možda radove Ozbiljan sam (Faccio sul Serio, instalacija pod visokim na­
ponom koja dovodi živote posmatrača u opasnost, prim. aut.) ili Na ivici (On
the edge) kada si se, poput lika iz Kafkine priče Umetnik u gladovanju, po­
peo na sedam metara visoku palmu preteći da ćeš sići tek kada kolekcionar
bude pristao da kupi jedan od tvojih radova.
Pjero Golija: Misliš li da bi trebalo da pričamo o nečemu malo novijem
od toga?
• Nisam bila prisutna na tvojoj poslednjoj izložbi Kolači od betona i slike
sa­zvežđa. Ne bih da iznosim svoje mišljenje o radovima koje nikada nisam
videla. Čak i ako je to moguće, čitaoce će zanimati pozadina ove priče – kako
si dospeo do „Gagosian“ galerije?
1
Pjero Golija: Zahvaljujući fejsbuku . Možda bi trebalo da nastavimo razgovorom o Duplom padu (Rasulu, igra reči, prim. prev.), odnosno fenome­
nalnim blizancima (Double Tumble or the awesome twins), šta misliš o ovom
filmu?
• Pretpostavljam da je ovaj video, izložen u Stedelijk muzeju u Amsterdamu,
podrazumevao prisustvo posmatrača u ulozi voajera pred nečim veoma ličnim.
Bacio si kameru iz aviona snimajući pad. Čini mi se da je u pitanju neposred­
nost lišena pred-iskustva, s obzirom da gledalac doživljava nemoguće.
Pjero Golija: Nisam siguran u ovo, iako, možda je u pitanju jezička barijera. Verujem da se u filmu radilo o generisanju beskrajne apstrakcije, nešto
o Bogu, rekao bih. Ali, možda ono što si govorila o Umetniku u gladovanju
zvuči interesantnije.
1
Pjero je na fejsbuku objavio da želi izložbu u Los Anđelesu čije bi otvaranje bilo
23. juna; galerija ga je stoga kontaktirala.
Pjero Golija: Vidim umetnost kao oblik društvene interakcije. U pitanju
priznanja čovek može imati bolje šanse u poslovnom svetu, izbegavajući
umetnost u potpunosti. Aligijero Boeti (Alighiero Boetti) je rekao da bi
umetnik trebalo da bude negde između šamana i zabavljača. Postoji li
razlika između publike jednog i drugog?
• Zabavljač nije ništa više do savremenog šamana, pripovedača, ali mogu pri­
metiti da ti voliš da ih razdvajaš, što često rezultira apsurdom.
Pjero Golija: O kojoj vrsti apsurda govoriš? Besmisao ozloglašenosti (poznatosti, prim. prev.), ili ozloglašenost apsurda?
• I jednom i drugom. Besmisao imanja publike, bitisanja u okviru društva, pa­
radoks nemogućnosti i nužnosti, ima još jednog potomka – bes.
Pjero Golija: Kada sam bio dete, svi prijatelji moje majke su me smatrali
za furiju, bio sam izuzetno destruktivno dete, ali ne verujem da je to bes
(fury) o kom govoriš. Na šta tačno misliš kada govoriš o srdžbi i gde je vidiš
u mom radu?
• Bes je u potpunoj vezi sa neshvaćenošću, pogrešnom protumačenošću. Kao
što si rekao: Mislim da je sve to u vezi sa publikom. U vezi je sa zverskim tre­
šenjem rešetaka kaveza, navođenjem ljudi da shvate da se ne šališ. Vidim bes
u radu. Ozbiljna sam.
Pjero Golija: Faccio sul serio je bio proglas o namerama, vrsta manifesta.
Misliš li da sam bio veran onome što sam tom prilikom obećao?
• Da. Savremena umetnost otelotvoruje ogromnu količinu anksioznosti, se­
bičnosti, banalnosti i intimnosti koji zajedno imaju uznemirujući efekat na
publiku. Umetnici često teže šokiranju posmatrača, umesto da mu obezbede
emotivnu i intelektualnu uzbuđenost, katarzu, čak humor, bes ili lepotu... U
tvom radu vidim humor lišen satire. n
U ovoj k u ći s e p oš tuju z ako ni te r m o dinamike ! / N OVA M ISAO
teorije kulture
Istorija ideja
Bauhaus
Piše: Jelena Mihajlov
Bauhaus je bio deo jedne nove, mada kratkotrajne, epohe nemačke istorije (1919–1933), koju je obeležilo verovanje
da je posle stravičnih događaja Prvog svetskog rata jedna drugačija, demokratska, humanija Nemačka moguća.
36
• • • Pol Kle: Crveni balon (1922)
b
a­u­ha­us, uti­caj­na avan­gard­na ško­la da­nas po­zna­ta ši­rom sve­ta, osno­
va­na je 1919. go­di­ne u Vaj­ma­ru (We­i­mar), gra­du u Ne­mač­koj u kom je
odr­ža­na usta­vo­tvor­na skupšti­na 1919. go­di­ne po­sle uki­da­nja ne­mač­ke mo­­
nar­hi­je – Ne­mač­kog car­stva, i zna­ča­ja­nom cen­tru kul­tu­re XVI­II i XIX ve­ka.
Osno­van ne­ko­li­ko me­se­ci po pro­gla­še­nju pr­ve ne­mač­ke re­pu­bli­ke – Vaj­
mar­ske re­pu­bli­ke (no­vem­bra 1918. go­di­ne), Ba­u­ha­us je bio deo jed­ne no­ve,
ma­da krat­ko­traj­ne, epo­he ne­mač­ke isto­ri­je (1919–1933), ko­ju je obe­le­ži­lo
ve­ro­va­nje da je po­sle stra­vič­nih do­ga­đa­ja Pr­vog svet­skog ra­ta jed­na dru­
ga­či­ja, de­mo­krat­ska, hu­ma­ni­ja Ne­mač­ka mo­gu­ća. Za Ne­mač­ku je to iz­gle­
da­lo kao no­vi po­če­tak, ide­ja o Dru­goj Ne­mač­koj, ko­ja je bi­la pro­jek­to­va­na
u ob­li­ku Vaj­mar­ske re­pu­bli­ke; Ba­u­ha­us je bio deo tog spe­ci­fič­nog „vaj­mar­
skog ide­a­la”.1
Da­nas ima i onih ko­ji taj pe­riod ne­mač­ke isto­ri­je pre­te­ra­no i ne­kri­tič­ki ve­
li­ča­ju, kao i onih ko­ji u nje­mu vi­de sa­mo sla­bu i ne­sta­bil­nu de­mo­kra­ti­ju,
ti­hi uvod u slom mo­ral­nih i svih dru­gih vred­no­sti ko­ji je po­tvr­đen do­la­skom
na­ci­sta na vlast 1933. go­di­ne. U suš­ti­ni, dva­de­se­tih go­di­na XX ve­ka u Ne­
mač­koj bi­lo je i jed­nog i dru­gog – ve­li­ča­nje ovog pe­ri­o­da kao „zlat­nog
do­ba” zna­či­lo bi ide­a­li­zo­va­nje i za­ne­ma­ri­va­nje mno­gih ne­ga­tiv­nih po­ja­va
ovog pe­ri­o­da, kao i či­nje­ni­ce da je „vaj­mar­ski ideal” ostao mno­go vi­še sa­mo
ideal ne­go što je u re­al­no­sti re­a­li­zo­van. Ovaj pe­riod obe­le­ži­la su i po­li­tič­ka
ubi­stva, eko­nom­ska kri­za i hi­pe­rin­fla­ci­ja u Ne­mač­koj; osim to­ga, za­o­sta­ci
pret­hod­nog re­ži­ma ko­ji su pre­ži­ve­li i za­hva­lju­ju­ći broj­nim kom­pro­mi­si­ma
no­ve vla­sti bi­li in­kor­po­ri­ra­ni u no­vi si­stem, omo­gu­ći­li su op­sta­nak i po­ste­
pe­no ja­ča­nje eks­trem­nih de­sni­čar­skih gru­pa u Vaj­mar­skoj re­pu­bli­ci.2 Ipak,
ovaj pe­riod je obe­le­ži­lo zna­čaj­no kul­tur­no i umet­nič­ko stva­ra­laš­tvo u svim
obla­sti­ma, ve­ro­vat­no u ve­ćoj me­ri ne­go bi­lo ko­ji dru­gi pe­riod ne­mač­ke
isto­ri­je, pa se iz­u­zet­nost Vaj­mar­ske re­pu­bli­ke ka­da su u pi­ta­nju kul­tu­ra i
umet­nost ne mo­že po­ri­ca­ti. Sli­kar­stvo, knji­žev­nost, po­zo­riš­te, mu­zi­ka, film,
ar­hi­tek­tu­ra – u svim ovim obla­sti­ma ostva­re­ni su vr­hun­ski do­me­ti, ta­ko da
se „upr­kos po­taj­nom po­li­tič­kom uniš­ta­va­nju re­pu­bli­ke, u kul­tur­nom ži­vo­
tu ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce ni­su mo­gle pri­me­ti­ti”.3 U Vaj­mar­skoj re­pu­bli­ci su,
osim umet­ni­ka oku­plje­nih oko Ba­u­ha­u­sa, stva­ra­li i Maks Li­ber­man (Max
Li­e­ber­mann), Ge­org Gros (Ge­org Grosz), Oto Diks (Ot­to Dix), Maks Bek­man
(Max Bec­kmann), Erih Men­del­son (Erich Men­del­sohn), kao i Ber­told Breht
1
Pi­ter Gej, Vaj­mar­ska kul­tu­ra: aut­saj­der kao in­saj­der, Be­o­grad, 1998, 11, 12.
Vi­še o to­me u: P. Gej, nav. de­lo, 30–33.
3
He­inz Win­fri­ed Sa­ba­is, Ba­u­ha­us, pu­bli­ka­ci­ja In­sti­tu­ta za ve­ze sa ino­stran­stvom,
Štut­gart, 1974, 25.
2
(Ber­tolt Brecht), Hajn­rih Man (He­in­rich Mann), To­mas Man (Tho­mas Mann)
i mno­gi dru­gi.
Bu­du­ći da Ba­u­ha­us na­sta­je u jed­nom ta­ko spe­ci­fič­nom druš­tve­no-isto­rij­
skom kon­tek­stu, tok Ba­u­ha­u­sa i Vaj­mar­ske re­pu­bli­ke tre­ba­lo bi po­sma­tra­
ti za­jed­no a pro­me­ne u sa­moj ško­li, u nje­noj po­li­ti­ci kao i pro­me­ne me­sta
sa­me ško­le mo­gu se po­sma­tra­ti i kao od­raz pri­li­ka u ne­mač­kom druš­tvu i
pro­me­na kroz ko­je je ono pro­la­zi­lo. Na ovaj fe­no­men uka­zu­je i P. Gej u svo­
joj knji­zi Vaj­mar­ska kul­tu­ra, na­gla­ša­va­ju­ći da je „pa­ra­lel­ni tok vaj­mar­ske
kul­tu­re i vaj­mar­ske po­li­ti­ke su­vi­še ja­san da bi ostao ne­pri­me­ćen”.4 Ideal
slo­bo­de, de­mo­kra­ti­je, ko­smo­po­li­ti­zma, ko­ji je bio, ako ne vi­še od to­ga, bar
4
P. Gej, nav. de­lo, 141.
B auhaus / N OVA M ISAO
teorije kulture
• • • Bauhaus. Valter Gropijus sa kolegama
37
ideal sa ko­jim je na sce­nu stu­pi­la Vaj­mar­ska re­pu­bli­ka, pre­pli­tao se sa ide­
ja­ma Ba­u­ha­u­sa. Na­sta­le u raz­ma­ku od ne­ko­li­ko me­se­ci i ne­sta­le iste, 1933.
go­di­ne, ško­la Ba­u­ha­us i Vaj­mar­ska re­pu­bli­ka ni­su bi­le sa­mo po­dr­ža­va­ne
od stra­ne istih gru­pa lju­di, već su od po­čet­ka obe bi­le iz­lo­že­ne po­li­tič­kim
pri­ti­sci­ma i na­pa­di­ma de­sni­ce, od stra­ne kon­zer­va­tiv­nih na­ci­o­na­li­sta i
Na­ci­o­nal­so­ci­ja­li­stič­ke par­ti­je. Pra­vi pro­cvat mo­der­ni­zma i umet­nič­ke avan­
gar­de ko­ji je obe­le­žio pe­riod Vaj­mar­ske re­pu­bli­ke su­ro­vo je pre­ki­nut do­
la­skom Hi­tle­ra i na­ci­sta na vlast, ko­ji su na mo­der­nu umet­nost gle­da­li kao
na de­ge­ne­ri­sa­nu umet­nost i opa­snost za ne­mač­ku kul­tu­ru.
Ba­u­ha­us, po mno­go če­mu re­vo­lu­ci­o­nar­na ško­la umet­no­sti, di­zaj­na i ar­hi­
tek­tu­re, bio je je­dan od naj­ču­ve­ni­jih iz­da­na­ka Vaj­mar­ske re­pu­bli­ke. Pred­
sta­vljao je no­vu vr­stu ško­le, dru­ga­či­ju od ško­la za umet­ni­ke i za­na­tli­je i
ško­la za in­du­strij­ske rad­ni­ke, a nje­na ino­va­tiv­nost se ogle­da­la u to­me što
je ima­la za cilj sve­o­bu­hvat­nost umet­nič­kih, za­nat­skih i in­du­strij­skih veš­ti­
na. 5 To­kom če­tr­na­est go­di­na svog po­sto­ja­nja dva pu­ta je bi­la pri­si­lje­na
da me­nja me­sto – pr­vi put je 1925. go­di­ne pre­se­lje­na iz Vaj­ma­ra u De­sau
(Des­sau) a dru­gi put, 1932. go­di­ne, pre­se­lje­na je u Ber­lin. Ba­u­ha­us je osno­
vao, spa­ja­njem dve sta­ri­je ško­le, ar­hi­tek­ta Val­ter Gro­pi­jus (Wal­ter Gro­pi­us).
On je ne­ke od osnov­nih ide­ja Ba­u­ha­u­sa iz­ra­zio u pro­gla­su – ma­ni­fe­stu
5
Re­dži­nald R. Aj­zaks, Val­ter Gro­pi­jus u: Mi­loš R. Pe­ro­vić (ur.), Isto­ri­ja mo­der­ne ar­hi­tek­
tu­re: An­to­lo­gi­ja tek­sto­va. Knj. 2B, Kri­sta­li­za­ci­ja mo­der­ni­zma. Avan­gard­ni po­kre­ti,
Be­o­grad, 2000, 260.
N OVA M ISAO / B auhaus
Ba­u­ha­u­sa, štam­pa­nom uz na­stav­ni pro­gram Ba­u­ha­u­sa 1919. go­di­ne, gde
po­zi­va na je­din­stvo svih umet­no­sti ob­je­di­nje­nih ar­hi­tek­tu­rom: „Kraj­nji cilj
svih vi­zu­el­nih umet­no­sti je­ste do­vr­še­na gra­đe­vi­na!(...) Ar­hi­tek­te, sli­ka­ri i
va­ja­ri mo­ra­ju po­no­vo da pre­po­zna­ju i na­u­če da raz­u­me­ju slo­že­ni ka­rak­ter
gra­đe­vi­ne i kao ce­li­ne i u nje­nim za­seb­nim de­lo­vi­ma. Je­di­no ta­da nji­hov
rad bi­će pro­žet ar­hi­tek­ton­skim du­hom, ko­ji je taj rad kao ’sa­lon­ska umet­
nost’ iz­gu­bio”.6 Ta ro­man­tič­na Gro­pi­ju­so­va ide­ja iz­ra­že­na je kroz sim­bol –
go­tič­ku ka­te­dra­lu – sim­bol to­tal­ne umet­no­sti, ko­ju okru­žu­ju tri zve­zde,
na dr­vo­re­zu ko­ji je ura­dio La­jo­nel Faj­nin­ger (Lyonel Fe­i­nin­ger) a ko­ji je bio
štam­pan uz ma­ni­fest i pro­gram Ba­u­ha­u­sa. Osim ovog zah­te­va, dru­ga va­
žna pro­me­na na ko­ju Gro­pi­jus po­zi­va u ma­ni­fe­stu iz 1919. go­di­ne je ob­no­
va za­nat­skih veš­ti­na od stra­ne umet­ni­ka – „Ar­hi­tek­te, va­ja­ri, sli­ka­ri, mi se
svi mo­ra­mo vra­ti­ti za­na­ti­ma! Umet­nost ni­je ’za­ni­ma­nje’. Ne po­sto­ji suš­tin­
ska raz­li­ka iz­me­đu umet­ni­ka i za­na­tli­je. Umet­nik je ople­me­nje­ni za­na­tli­ja”.7
Nje­gov stav je da se umet­nost ne mo­že na­u­či­ti kao što je to bi­lo prak­ti­ko­
va­no u umet­nič­kim ško­la­ma, već umet­ni­ci mo­ra­ju po­če­ti od iz­u­ča­va­nja
za­na­ta u ra­di­o­ni­ca­ma da bi na taj na­čin bi­li sprem­ni za umet­nič­ki rad.
Gro­pi­jus je osmi­slio pro­gram Ba­u­ha­u­sa ta­ko da on ne bu­de kru­to za­cr­tan,
kao i da se raz­li­či­te umet­nič­ke obla­sti pre­pli­ću i do­pu­nju­ju, pa je in­ter­di­
6
Val­ter Gro­pi­jus, Do­ku­men­ti, Pro­gram dr­žav­ne ško­le Ba­u­ha­us u Vaj­ma­ru u: Mi­loš
R. Pe­ro­vić, nav. de­lo, 323.
7
Isto.
teorije kulture
• • • Jozef Albers: Omaž kvadratu (1965)
38
sci­pli­nar­nost jed­na od va­žnih ka­rak­te­ri­sti­ka ove ško­le. On je na­stu­pio sa
ide­jom da se do pro­me­na u druš­tvu mo­že do­ći kroz no­vi vid obra­zo­va­nja.
So­ci­jal­ni aspekt nje­go­vih ide­ja je iz­u­zet­no va­žan; on po­zi­va na su­prot­sta­
vlja­nje po­dvo­je­no­sti iz­me­đu umet­ni­ka i druš­tva, ru­še­nje po­de­la iz­me­đu
umet­ni­ka, za­na­tli­je i in­du­strij­skog rad­ni­ka kao i na druš­tve­nu od­go­vor­nost
umet­ni­ka i od­ba­ci­va­nje ide­o­lo­gi­je l’art po­ur l’art. On is­ti­če da je cilj Ba­u­ha­
u­sa bio da „lju­de sa umet­nič­kim ta­len­tom obra­zu­je za rad u in­du­strij­skom
ob­li­ko­va­nju, umet­nič­kim za­na­ti­ma, va­jar­stvu, sli­kar­stvu i ar­hi­tek­tu­ri”.8 Ško­la
je to­kom svog po­sto­ja­nja u raz­li­či­tim pe­ri­o­di­ma ob­u­hva­ta­la, kroz te­o ­
rij­sku na­sta­vu ili obu­ku u ra­di­o­ni­ca­ma, sli­kar­stvo, skulp­tu­ru, ar­hi­tek­tu­ru,
po­zo­riš­te, fo­to­gra­fi­ju, kao i di­zajn na­meš­ta­ja, ti­po­gra­fi­ju, tka­nje, ra­di­o­ni­
ce za ob­ra­du me­ta­la i dr­ve­ta, i dr. Ipak, ka­da se go­vo­ri o na­stav­nom pla­nu
Ba­u­ha­u­sa, bit­no je na­gla­si­ti da su po­sto­ja­le zna­čaj­ne pro­me­ne to­kom
raz­li­či­tih fa­za kroz ko­je je ova ško­la pro­la­zi­la. Mo­že­mo gru­bo iz­dvo­ji­ti tri
fa­ze pre­ma gra­do­vi­ma u ko­ji­ma se ško­la na­la­zi­la a ja­snu raz­li­ku mo­že­mo
uoči­ti po pre­la­sku iz Vaj­ma­ra u De­sau, od­no­sno iz­me­đu pr­ve i dru­ge fa­ze.
Dok je pr­vu fa­zu obe­le­ži­la sin­te­za umet­no­sti i za­na­ta, za dru­gu fa­zu je
po­seb­no ka­rak­te­ri­stič­no no­vo je­din­stvo umet­no­sti i teh­no­lo­gi­je ko­je je
Gro­pi­jus ob­ja­vio već 1923. go­di­ne kao tre­ći pro­gram­ski cilj. Osim to­ga,
dru­gi pe­riod obe­le­žen je i us­peš­nom sa­rad­njom sa in­du­stri­jom kao i ak­cen­
tom na ar­hi­tek­tu­ri. Do zna­čaj­nih pro­me­na do­veo je i od­la­zak Gro­pi­ju­sa
1928. go­di­ne i do­la­zak Ha­ne­sa Ma­je­ra (Han­nes Meyer) na me­sto di­rek­to­ra
Ba­u­ha­u­sa.
8
W. Gro­pi­us u: Ar­chi­tek­tur, Fischer-Büche­rei, Frank­furt–Ham­burg, 1956, 15–25, na­­
ve­de­no pre­ma: Ba­u­ha­us: pu­bli­ka­ci­ja In­sti­tu­ta za ve­ze sa ino­stran­stvom, 15.
Za po­čet­ke Ba­u­ha­u­sa u Vaj­ma­ru bio je ka­rak­te­ri­sti­čan an­ti­a­ka­dem­ski stav
– kri­ti­ka ta­daš­njih umet­nič­kih aka­de­mi­ja i aka­dem­skog obra­zo­va­nja. U
skla­du sa tim ali i u skla­du sa na­gla­ša­va­njem zna­ča­ja za­nat­skog ra­da, iz­
ba­če­na je iz upo­tre­be aka­dem­ska ti­tu­la pro­fe­so­ra, ume­sto to­ga uve­de­na
je ti­tu­la „maj­stor”, ko­ju su do­bi­ja­li i stu­den­ti po za­vr­šet­ku stu­di­ja; svi stu­
den­ti su po za­vr­šet­ku oba­ve­znog osnov­nog kur­sa ra­di­li u Ba­u­ha­u­so­vim
ra­di­o­ni­ca­ma gde su uči­li za­na­te i pr­vo do­bi­ja­li ti­tu­lu „še­grt”, ka­sni­je „kal­fa”.9
Jed­nu od ključ­nih no­vi­na ovog umet­nič­kog pro­gra­ma pred­sta­vljao je pri­
prem­ni kurs (Vor­kurs), ko­ji je orga­ni­zo­vao i vo­dio Jo­ha­nes Iten (Jo­han­nes
It­ten) sve do 1923. go­di­ne, da bi ga po­sle nje­go­vog od­la­ska pre­u­ze­li Jo­zef
Al­bers (Jo­sef Al­bers) i La­slo Mo­ho­lji-Nađ (László Mo­holy-Nagy), iz­ba­cu­ju­ći
pri­tom ezo­te­ri­ju i in­si­sti­ra­nje na emo­ci­o­nal­nom i in­tu­i­tiv­nom pri­stu­pu ko­ji
je bio ka­rak­te­ri­sti­čan za Ite­no­vo vo­đe­nje pri­prem­nog kur­sa. Ovaj še­sto­me­
seč­ni oba­ve­zni kurs je pret­ho­dio da­ljim stu­di­ja­ma i za­da­tak mu je bio da
stu­den­ta pri­pre­mi za pred­sto­je­će stu­di­je, da se „od­re­di i oslo­bo­di kre­a­tiv­ni
po­ten­ci­jal onih ko­ji su ga po­ha­đa­li”.10 Kurs je ob­u­hva­tao iz­u­ča­va­nje ob­li­ko­
va­nja ma­te­ri­je i for­me – upo­zna­va­nje sa ma­te­ri­ja­li­ma, bo­jom, pro­por­ci­jom
i dr. Ma­da ni­je bio pr­vo me­sto na kom se ta­kav tip obu­ke pri­me­nji­vao, pri­
prem­ni kurs na Ba­u­ha­u­su ostva­rio je znatan uti­caj na si­stem obra­zo­va­nja
i ka­sni­je je uve­den u mno­ge vi­so­ke ško­le i umet­nič­ke aka­de­mi­je u SAD i
Evro­pi. Za­ni­mlji­vo je da, iako je ar­hi­tek­tu­ra u ma­ni­fe­stu iz 1919. go­di­ne bi­la
pred­sta­vlje­na kao kru­na svih dru­gih di­sci­pli­na, vaj­mar­ski Ba­u­ha­us ni­je imao
od­sek za ar­hi­tek­tu­ru; on je uve­den tek 1927. go­di­ne, ma­da su ne­ki pri­prem­ni
ob­li­ci na­sta­ve ar­hi­tek­tu­re po­sto­ja­li i pre to­ga a stu­den­ti su uče­stvo­va­li i na
Gro­pi­ju­so­vim pri­vat­nim pro­jek­ti­ma. Ipak, na pr­voj iz­lo­žbi ra­do­va Ba­u­ha­u­sa
1923. go­di­ne, jed­nom od naj­zna­čaj­ni­jih do­ga­đa­ja za vaj­mar­ski Ba­u­ha­us,
cen­tral­no me­sto je za­u­zi­ma­la eks­pe­ri­men­tal­na ku­ća – Ha­us am Horn, ko­ju
je pro­jek­to­vao Ge­org Mu­he (Ge­org Muc­he).
Gro­pi­jus je in­si­sti­rao na to­me da po­kret Ba­u­ha­us ne po­sto­ji kao ne­ki od­re­
đe­ni „stil”, kri­ti­ku­ju­ći pri­stup onih ko­ji su u sva­koj zgra­di i u sva­kom pred­
me­tu bez or­na­men­ta, ili bez osla­nja­nja na ne­ki isto­rij­ski stil, vi­de­li pri­me­re
tog ima­gi­nar­nog „ba­u­ha­u­sov­skog sti­la”, na­gla­ša­va­ju­ći da je u pi­ta­nju pre
sve­ga je­dan no­vi stav ko­ji bi kod uče­sni­ka raz­vio stva­ra­lač­ku svest.11 Nje­go­
va ide­ja je bi­la da se uje­di­ne za­nat­stvo i umet­nost ali u skla­du sa ma­ši­nom,
ta­ko da se ot­klo­ne ne­do­sta­ci ma­ši­ne a da se pri­tom ne žr­tvu­je ni­jed­na od
nje­nih istin­skih pred­no­sti.12 Ove ide­je pred­sta­vlja­ju evo­lu­ci­ju ide­ja ko­je su
se pr­vo ja­vi­le kod Džo­na Ras­ki­na (John Ru­skin) i Vi­li­je­ma Mo­ri­sa (Wil­li­am
Mor­ris) i da­lji od­jek Arts and Crafts po­kre­ta; to je bi­la re­ak­ci­ja na oš­tru po­
dvo­je­nost iz­me­đu za­na­tli­ja i umet­ni­ka do ko­je je do­ve­la ma­šin­ska pro­iz­
vod­nja, što je ima­lo za po­sle­di­cu li­ša­va­nje upo­treb­nih pred­me­ta nji­ho­ve
estet­ske vred­no­sti. Ipak, dok su oni na­stu­pi­li sa ide­jom su­prot­sta­vlja­nja
ma­ši­ni, Gro­pi­jus sa Ba­u­ha­u­som sma­tra da bi tre­ba­lo po­mi­ri­ti umet­nič­ki i
za­nat­ski rad sa ma­šin­skom pro­iz­vod­njom, po­sma­tra­ju­ći ma­ši­nu ne kao
pret­nju već kao in­stru­ment, sred­stvo ko­je će za­na­tli­ji po­mo­ći da se oslo­
bo­di naj­te­žih ob­li­ka ra­da i omo­gu­ći­ti mu da oslo­bo­di stva­ra­lač­ku ener­gi­ju,
pri če­mu za­na­tli­ja vi­še ne­će bi­ti ne­ko ko će sa­mo me­ha­nič­ki re­a­li­zo­va­ti
9
To je bi­lo na­puš­te­no u dru­goj fa­zi u De­sauu, ka­da po­no­vo do­bi­ja­ju stan­dard­ne
aka­dem­ske ti­tu­le; Hans Ma­ria Vin­gler, Ba­u­ha­us u: Mi­loš R. Pe­ro­vić, nav. de­lo, 306,
307.
10
Frenk Vit­ford, Ba­u­ha­us: pri­prem­ni kurs – bo­ja i ob­lik, u: Mi­loš R. Pe­ro­vić, nav. de­lo,
331.
11
W. Gro­pi­us, nav. de­lo, 14.
12
Isto.
B auhaus / N OVA M ISAO
• • • Bauhaus, Desau
Na pro­gram Ba­u­ha­u­sa su u ve­li­koj me­ri uti­ca­li pre­da­va­či, bu­du­ći da je u
sa­moj ško­li po­sto­jao vi­sok ni­vo slo­bo­de i auto­nom­no­sti u ra­du ka­ko za pre­
da­va­če ta­ko i za stu­den­te. U Ba­u­ha­u­su su bi­li mno­gi ču­ve­ni umet­ni­ci, mno­
gi od njih pred­stav­ni­ci umet­nič­ke avan­gar­de tog vre­me­na, po­red osta­lih i
sli­ka­ri Pol Kle (Paul Klee), Va­si­lij Kan­din­ski (Was­sily Kan­dinsky), La­jo­nel Faj­
nin­ger, kao i Jo­zef Al­bers, Ge­org Mu­he, La­slo Mo­ho­lji-Nađ, Her­bert Ba­jer
(Her­bert Bayer), Mar­sel Bro­jer (Mar­cel Bre­u­er), Oskar Šle­mer (Oskar Schlem­
mer) i dru­gi. Pro­fe­so­ri, kao i uče­ni­ci, do­la­zi­li su iz ra­znih ze­ma­lja pa je i in­ter­
na­ci­o­na­li­zam bio jed­na od zna­čaj­nih od­li­ka Ba­u­ha­u­sa. Kli­ma stva­ra­lač­ke
slo­bo­de ko­ja je po­sto­ja­la u Ba­u­ha­u­su, na­čin na ko­ji su pre­da­va­či, već ta­da
ču­ve­ni umet­ni­ci, pri­stu­pa­li ra­du, bez stil­skih ogra­ni­če­nja, otvo­re­nost pre­ma
no­vim ide­ja­ma, da­va­lo je živ ka­rak­ter i pod­sti­caj­no stva­ra­lač­ko okru­že­nje
za stu­den­te i či­ni­lo jed­nu kre­a­tiv­nu za­jed­ni­cu.
39
Pre­meš­ta­nju Ba­u­ha­u­sa iz Vaj­ma­ra u De­sau do­pri­ne­lo je ja­ča­nje pri­ti­sa­ka
na Ba­u­ha­us u Vaj­ma­ru ko­ji su po­sto­ja­li od sa­mog po­čet­ka „Ne­pri­ja­telj­ske
me­re ko­je je pred­u­ze­la na­rod­njač­ka (de­sni­čar­ska) vla­da i sve iz­ra­že­ni­ja
žuč­na kam­pa­nja ko­ju su u štam­pi vo­di­li de­sni­čar­ski eks­tre­mi­sti, u kom­bi­
na­ci­ji sa stra­ho­vi­ma za­na­tli­ja, ko­ji­ma se či­ni­lo da ih ugro­ža­va­ju in­du­strij­ske
for­me i teh­no­lo­gi­ja ko­ju je Ba­u­ha­us ši­rio, za­u­sta­vi­li su da­lji raz­voj In­sti­tu­ta
u Vaj­ma­ru”.14 U De­sau je Ba­u­ha­us imao ve­ću po­drš­ku grad­skih vla­sti. Pre­
la­zak iz Vaj­ma­ra u De­sau i do­la­zak 1928. Ha­ne­sa Ma­je­ra, še­fa od­se­ka za
ar­hi­tek­tu­ru na me­sto di­rek­to­ra, do­veo je do zna­čaj­nih pro­me­na. U ovoj fa­zi
fo­kus je bio na funk­ci­o­nal­no­sti i upo­tre­blji­vo­sti pred­me­ta kao i na po­ve­
zi­va­nju sa in­du­strij­skom pro­iz­vod­njom. Mo­de­li na­sta­li u Ba­u­ha­us ra­di­o­ni­
ca­ma ko­je su osmi­sli­li stu­den­ti po­či­nju da se pro­da­ju. To su bi­li ino­va­tiv­ni
pro­to­ti­po­vi za in­du­strij­sku pro­iz­vod­nju, po­red osta­log, na­me­šta­ja, lam­pi,
ta­pe­ta, po­su­đa i tek­sti­la. Za pre­la­zak u De­sau zna­čaj­na je iz­grad­nja zgra­de
za Ba­u­ha­us ko­ju je pro­jek­to­vao Val­ter Gro­pi­jus, što je omo­gu­ći­lo da se u
ceo pro­ces uklju­če i stu­den­ti, i do­ve­lo ar­hi­tek­tu­ru u fo­kus ško­le. Ova zgra­da
jed­no­stav­nih ge­o­me­trij­ski ob­li­ka, sa sta­kle­nim zi­dom-za­ve­som, de­lo­vi­ma
odvo­je­nim pre­ma funk­ci­ja­ma i bez ukra­sa pred­sta­vlja zna­čaj­ni pri­mer mo­
der­ne ar­hi­tek­tu­re tog vre­me­na.
Go­di­ne 1930. tre­ći i po­sled­nji di­rek­tor Ba­u­ha­u­sa po­sta­je Lu­dvig Mis van
der Roe (Lud­wig Mi­es van der Ro­he), ta­da već ču­ve­ni ar­hi­tek­ta. Od po­čet­ne
fa­ze u pot­pu­no­sti bez na­sta­ve ar­hi­tek­tu­re doš­lo je do to­ga da je ar­hi­tek­
tu­ra po­sta­la cen­tral­na tač­ka u na­sta­vi. Pri­ti­sci i kam­pa­nja na­ci­sta pro­tiv Ba­u­
ha­u­sa in­ten­zi­vi­ra­li su se od 1931. go­di­ne. Mis Van der Roe je pre­se­lio Ba­u­
ha­us u Ber­lin 1932. go­di­ne u na­puš­te­nu fa­bri­ku te­le­fo­na ko­ju je za­ku­pio,
ali je na­ci­stič­ka štam­pa na­sta­vi­la sa na­pa­di­ma na Ba­u­ha­us uz op­tu­žbe da
pred­sta­vlja „le­glo bolj­še­vi­zma”. Uz op­tu­žbu da je ško­la ras­tu­ra­la ko­mu­ni­
stič­ke pam­fle­te, po­li­ci­ja je apri­la 1933. pre­tre­sla Ba­u­ha­us i ško­la je pri­vre­
me­no za­tvo­re­na; to je do­ve­lo i do ko­nač­ne od­lu­ke o za­tva­ra­nju ne­ko­li­ko
me­se­ci ka­sni­je, jer vi­še ni­su po­sto­ja­li uslo­vi za njen op­sta­nak.
13
Isto, 15.
• • • Bauhaus plakat (1923)
N OVA M ISAO / B auhaus
teorije kulture
za­mi­sli umet­ni­ka.13 Ove ide­je de­lom pred­sta­vlja­ju i da­lji raz­voj ide­je udru­
ži­va­nja za­nat­skog i in­du­strij­skog ra­da ne­mač­kog Werk­bunda (De­utcher Werk­
bund), or­ga­ni­za­ci­je osno­va­ne 1907. u Min­he­nu i u či­jem je ra­du uče­stvo­vao
i Gro­pi­jus.
14
Hans Ma­ria Vin­gler, nav. de­lo, 314.
teorije kulture
• • • Vasilij Kandinski: Žuto, crveno, plavo (1925)
40
Ba­u­ha­us i Vaj­mar­ska re­pu­bli­ka okon­ča­li su svo­je po­sto­ja­nje 1933. go­di­ne.
Do­la­zak Hi­tle­ra na me­sto ne­mač­kog kan­ce­la­ra 1933. go­di­ne i do­la­zak na­
ci­o­nal­so­ci­ja­li­sta na vlast, za ko­je je Ba­u­ha­us, kao i sva mo­der­na umet­nost
iz dva­de­se­tih go­di­na XX ve­ka, bi­la pri­mer iz­o­pa­če­ne umet­no­sti i tu­ma­če­
na kao pret­nja ne­mač­koj kul­tu­ri i tra­di­ci­ji, ozna­čio je kraj jed­ne epo­he. Tri
fa­ze Ba­u­ha­u­sa ili „tri ži­vo­ta Ba­u­ha­u­sa – sme­li po­ku­ša­ji u po­čet­ku, us­pe­la
ostva­re­nja u sred­njim go­di­na­ma i očaj­nič­ki pe­si­mi­zam na kra­ju – od­ra­ža­
va­ju i tri pe­ri­o­da u ži­vo­tu sa­me re­pu­bli­ke”.15
a njena inovativnost se ogledala u tome što je imala za cilj
Bau­ha­us je na­sta­vio da ži­vi i po­sle za­tva­ra­nja 1933. go­di­ne kroz iz­u­ze­tan
uti­caj ko­ji je imao na mo­der­nu ar­hi­tek­tu­ru, umet­nost i di­zajn kao i na si­
stem obra­zo­va­nja. Ve­ći­na pre­da­va­ča je pri­sil­no emi­gri­ra­la u Sje­di­nje­ne
Ame­rič­ke Dr­ža­ve gde su na­sta­vi­li da ra­de, pre­no­se­ći ta­mo ino­va­tiv­ne me­
to­de ra­da prak­ti­ko­va­ne u Ba­u­ha­u­su. Ta­ko je emi­gra­ci­ja do­pri­ne­la to­me
da ide­je Ba­u­ha­u­sa na­sta­ve da ži­ve, po­red osta­log i na in­sti­tu­tu No­vi Ba­u­
ha­us u Či­ka­gu ko­ji je osno­vao La­slo Mo­ho­lji-Nađ (1937), kao i na dru­gim
in­sti­tu­ti­ma i ško­la­ma u SAD na ko­ji­ma su pre­da­va­či ra­di­li. Ču­ve­na sto­li­ca
Mar­se­la Bro­je­ra, tzv. Was­sily cha­ir, ku­hinj­ski pred­me­ti, lam­pe i mno­gi dru­gi
pred­me­ti na­sta­li u Ba­u­ha­u­su da­nas se mo­gu svr­sta­ti u vr­hun­ce mo­der­nog
in­du­strij­skog di­zaj­na. n
sveobuhvatnost umetničkih, zanatskih i industrijskih veština.
15
Bauhaus, po mnogo čemu revolucionarna škola umetnosti,
dizajna i arhitekture, bio je jedan od najčuvenijih izdanaka
Vajmarske republike. Predstavljao je novu vrstu škole, drugačiju
od škola za umetnike i zanatlije i škola za industrijske radnike,
Pi­ter Gej, na­v. de­lo, 141, 142.
B auhaus / N OVA M ISAO
TEZE O KULTURNOJ POLITICI
Kulturne politike
Kreativni centri u Evropi
Piše: Biljana Mickov
Kreativan grad podrazumeva grad koji će pomoću planiranja uspeti da osposobi da život u njemu, kultura,
ekonomija i društveni napredak budu pozitivno prepleteni. Grad koji razvija poslovni život, dizajn prostora
i javnih servisa građanima. Mnogo kreativniji, zeleniji i kompaktniji gradovi u regionima mogu da utiču
na bolje uslove života.
42
p
o­tre­ba za kre­a­tiv­nim pro­sto­ri­ma po­sta­je sve ve­ća, sa jed­ne stra­ne to
je po­sle­di­ca evo­lu­i­ra­nja in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re, nji­ho­vog iz­la­že­nje iz do­sa­daš­
njih okvi­ra, a sa dru­ge stra­ne po­sle­di­ca je teh­no­loš­kog raz­vo­ja po­go­to­vo
u Za­pad­noj Evro­pi. Na for­mi­ra­nje Kre­a­tiv­nih cen­ta­ra tre­ba gle­da­ti is­klju­či­
vo iz prag­ma­tič­nog ugla, od­no­sno ko­li­ko su i ka­ko u funk­ci­ji gra­đa­na. Ne
tre­ba gle­da­ti na kre­a­tiv­ne cen­tre sa­mo kao na druš­tve­ne cen­tre, oni su
nar­avno i to, ali ni­ka­ko sa­mo to.
Mo­že se re­ći da su me­sta kao što su kre­a­tiv­ni cen­tri me­sta za neo­b­u­zda­
nu kre­a­tiv­nost!
Pa­met­no je raz­miš­lja­ti da kre­a­tiv­ne ide­je da­ju po­se­ban do­pri­nos ur­ba­nom
raz­vo­ju gra­do­va, i ne sa­mo to­me već i po­tre­bi da se do­bi­je no­vi pro­iz­vod
– ide­ja ko­ja pred­sta­vlja no­vi re­surs.
Kul­tu­ra i kre­a­tiv­ne ide­je su če­tvr­ti stub odr­ži­vog raz­vo­ja druš­tva.1
Po­zi­ci­o­ni­ra­nje kul­tur­nih pa­ra­me­ta­ra va­žno je u okvi­ru ur­ba­nog pla­ni­ra­nja
i donošenja pro­pi­sa o este­ti­ci jav­nih pro­sto­ra i jav­ne svo­ji­ne. Po­seb­no
mesto u gra­đe­nju ur­ba­nog okru­že­nja za­u­zi­ma raz­vi­ja­nje kul­tur­nih ak­tiv­
no­sti.
Za­to su nam i po­treb­ne za­jed­nič­ke po­li­ti­ke ur­ba­nog raz­vo­ja. Us­pe­šan grad
je grad ko­ji je po­zi­tiv­no pla­ni­ran i krea­ti­van za ži­vot. Pla­ni­ran da ospo­so­bi
da in­fra­struk­tu­ra, ser­vi­si, in­ve­sti­ci­je, za­u­zmu pra­vo me­sto u ko­he­ren­ci­ji i
este­ti­zmu sa ur­ba­nim di­zaj­nom.
Kre­a­ti­van grad pod­ra­zu­me­va grad ko­ji će po­mo­ću pla­ni­ra­nja us­pe­ti da
ospo­so­bi da ži­vot u nje­mu, kul­tu­ra, eko­no­mi­ja i druš­tve­ni na­pre­dak bu­du
po­zi­tiv­no pre­ple­te­ni. Grad ko­ji raz­vi­ja po­slov­ni ži­vot, di­zajn pro­sto­ra i jav­
nih ser­vi­sa gra­đa­ni­ma. Mno­go kre­a­tiv­ni­ji, ze­le­ni­ji i ko­mpaktni­ji gra­do­vi u
re­gi­o­ni­ma mo­gu da uti­ču na bo­lje uslo­ve ži­vo­ta.
Ključ­no za raz­u­me­va­nje kre­a­tiv­nih in­du­stri­ja je sle­de­će: ka­da uđe­te u
ne­ku pro­sto­ri­ju na či­jim vra­ti­ma pi­še „cen­tar kre­a­tiv­nih in­du­stri­ja”, on­da
oče­ku­je­te da će­te unu­tra vi­de­ti gru­pu lju­di ko­ji pro­iz­vo­de, od­no­sno stva­
ra­ju, ne­ke (soft­ver­ske, di­zaj­ner­ske itd.) pro­iz­vo­de ko­ji uopšte ne bi po­sto­
ja­li da ne po­sto­ji taj cen­tar (kre­a­tiv­nih in­du­stri­ja).
1
agenda21 za kulturu, www.agenda21culture.com
Kri­tič­ki gle­da­no, u prak­si su ta­k vi cen­tri ve­o­ma ret­ki! Na­i­me, u prak­si ula­
zi­mo u raz­ne „cen­tre kre­a­tiv­nih in­du­stri­ja” u ko­ji­ma se odr­ža­va­ju pre­da­
va­nja, se­mi­na­ri, ra­di­o­ni­ce i slič­no.
Kao pri­mer „pro­iz­vod­nje” mo­že se na­ve­sti i neš­to sa­svim ba­nal­no: kom­
pju­ter­ski pro­gra­mer stva­ra soft­ver za bi­lo ko­je pod­ruč­je (mo­že, na pri­mer,
pro­gram za knji­go­vod­stvo u sfe­ri auto­mo­bil­ske in­du­stri­je) a di­zaj­ner mu
pri­tom po­ma­že da na­pra­vi gra­fi­ku za taj soft­ver. U prak­si to­ga go­to­vo i
da ne­ma. U po­sto­je­ćim kre­a­tiv­nim cen­tri­ma se ba­ve uglav­nom sle­de­ćim
ak­tiv­no­sti­ma:
•obra­zo­va­njem (ra­di­o­ni­ce, se­mi­na­ri...);
•pro­mo­ci­jom po­sto­je­ćih pro­iz­vo­da (npr. di­zaj­ner­skih pro­iz­vo­da ko­je di­
zaj­ne­ri na­pra­ve pre ne­go što uopšte stu­pe u kon­takt sa tim cen­trom);
•po­ve­zi­va­njem kre­a­tiv­nih (di­zaj­ner­skih i dru­gih) fir­mi ko­je se na­la­ze u ne­
kom gra­du sa pri­vred­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma;
•iz­da­va­njem pu­bli­ka­ci­ja i pro­pa­gand­nih ma­te­ri­ja­la.
K reati v ni ce ntr i u Ev ro p i / N OVA M ISAO
TEZE O KULTURNOJ POLITICI
To isto pred­sta­vlja obim po­sla ali kon­kret­na im­ple­men­ta­ci­ja je još va­žni­ja.
U raz­u­me­va­nju kre­a­tiv­nih in­du­stri­ja sve to bi mo­ra­le bi­ti tek pot­por­ne ak­
tiv­no­sti za pro­iz­vod­nju (stva­ra­nje) no­vih pro­iz­vo­da. Ti kre­a­tiv­ni cen­tri se
pri­mar­no fi­nan­si­ra­ju iz jav­nih bu­dže­ta (če­sto iz EU sub­ven­ci­ja). Evo dva
pri­me­ra
Cre­a­ti­ve In­du­stri­es Styria, Graz: h­ttp://www.y­o­ut­haward­.org/partn­ers/
eberhard-schrempf
43
The European Centre for Creative Economy, Dortmund http://productivityofculture.org/a-z/bernd-fesel/
Kad pogledate u „kreativne centre“ koji se finansiraju privatnim novcem
(npr. Apple, Google, IBM itd.), onda ljudi u tim centrima nešto i proizvode,
a ne bave se samo promocijom, posredovanjem... To je suštinska razlika!
Zašto kreativni centri, jer su to novi resurs. Ako uzmemo u obzir da se cela
industrijska proizvodnja preselila u azijske zemlje, Evropa sa novim kreativnim idejama stvara novi proizvod. Kreativni centri su mesto za stvaranje
ovih kreativnih industrija, otvaranje radnih mesta. Kvalitetna ideja prevazilazi ustaljen format.
Kreativni rad ispunjava čoveka i obogaćuje njegov život. Kreativnost je deo
nas koji nas čini ljudima. Kreativnosti će nastaviti da raste značaj po poslednjim društvenim i ekonomskim trendovima.
Primer su Matadera iz Madrida i AFUK, kreativnog centra iz Kopenhagena,
gde vidimo jasno institucionalnu transformaciju. Tačnije izlazak iz postojećih okvira.
Matadero Madrid je kreativni centar formiran od lokalne vlade Madrida.
To je važno istaći jer je postojalo razumevanje za razvoj ovakvog centra.
Matadero je deo strateškog plana za razvoj kulture grada Madrida. Mad­
ridsko gradsko veće je u saradnji sa javnim i privatnim telima preobratilo
centralni deo grada Madrida u ambijentalni kreativni centar koji se bavi
naprednim umetničkim projektima, dajući umetnički identitet južnom delu
grada Madrida. Želja je da se napravi novi brend Madrida koji će dati posebnost delu grada, i uključiti njegove građane u programe i aktivnosti.
Formira se vibrantna atmosfera na jednom mestu koja daje atmosferu sa
različitim tipovima umetnosti za profesionalce i građane.
Fantastičan kulturni centar sa jedinstvenom ponudom i vibrantnom atmo­
sferom formiranu od različitih tipova umetnosti. Matadero nudi savremene aktivnosti i servise uključujući otvorene prostore, koncerte, izložbe,
restorane, knjižare i druge sadržaje.
znovrsne pozorišne produkcije, performanse, multidisciplinarne predstave, koreografije, projekcije, radionice i master klase.
Matadero ima prostore za debate gde se novi trendovi mogu sučeliti jedni
sa drugima. Takođe, radi na programima novog dizajna, ključnog aspekta
kulturnoga ekonomskog razvitka. Centar za dizajn kao centralni deo Matadera uključuje sve od eksperimentalnih do edukativnih aktivnosti, kao i
primere iz svakodnevnog života. To je jedna platforma za interakciju iz­me­
đu kompanija, dizajnera, studenata i građana.
Površina Matedera iznosi preko 85 000 m2 prostora posvećenog novim
kapacitetima za kulturu i predstavlja projekat koji je u stalnom razvoju.
www.mataderomadrid.org
Drugi oblik kreativnog centra je primer AFUK-a iz Kopenhagena. Tačan prevod ovog kreativnog centra je Akademija za neograničenu kreativnost. Sam
centar je formiran od strane gradskih vlasti Kopenhagena u jednom praznom prostoru, tačnije fabričkoj zgradi.
Sama Akademija stvara okvir za obuku netradicionalnih formi kreativnosti. Osnovna ideja je da se osoba razvije kao osoba otvorenog uma. Amateri i profesionalci rade rame uz rame sa svima, od cirkusa, performansa,
pozorišta, pisanja, umetnosti, kulinarstva do umetnosti dobrog života.
Program je fokusiran na promociju, komunikaciju, produkciju i interdisciplinarni trening u oblastima vizuelne umetnosti, plesa, muzike, književnosti,
arhitekture, gradskog planiranja, mode, gastronomije i novih medija.
AFUK je filozofski forum sa interesima u kreativnom procesu, tu se pružaju obrazovna i razvojna okruženja koja stimuliše kreativno izražavanje i
umetnost življenja. AFUK se sastoji od niza udruženja, a sarađuje sa nekoliko kompanija iz Danske koje promovišu kreativne procese.
Matadero je posvećen velikom broju programa i izvora za pozorište i ples
otvorenom za različite uzraste i potrebe, i za različite tipove publike. Ra-
Zašto neobuzdana i zašto akademija? Zato jer je KREATIVNA u razmeni
ideja i znanja. n
N OVA M ISAO / K reati v ni ce ntr i u Ev ro p i
KREATIVNI POGONI
Intervju: Boško Tomašević (II deo)
Književnost pripada samo onom opšte ljudskom
Razgovarao: Mirko Sebić
U samom pisanju sadržano je nešto od pesništva. Jedina svrha pisanja, kaže Delez, a ja kažem ista svrha,
okuplja i pesmovanje, „jeste život, kroz kombinacije koje iz njega izvlači“. A to ne može da se ne nastavi.
44
b
or­hes je u spi­su Spa­lji­va­nje knji­ga re­kao: „Sva­ka ge­ne­ra­ci­ja, u stva­ri, po­
no­vo pi­še knji­ge pret­hod­ne ge­ne­ra­ci­je sa ma­lim raz­li­ka­ma ... Ta­ko se svet us­
po­sta­vlja kao Bi­bli­o­te­ka, Knji­ge su Do­ga­đa­ji, a Do­ga­đa­ji su Knji­ge, a Re­či su
Stva­ri”. – Da li se ipak da­naš­nji svet mo­že sa­gle­da­va­ti kao ru­še­vi­na Bi­bli­o­te­ke
ka­da za­pra­vo vi­še ni­je mo­gu­će na­sta­vi­ti pi­sa­nje a još se ne na­zi­re no­va Reč?
Boš­ko To­ma­še­vić: Ne ve­ru­jem da je da­naš­nji svet umet­no­sti i knji­žev­no­
sti ru­še­vi­na Bi­bli­o­te­ke. Do­ba post­mo­der­ne je­ste ne­ka­kav ćor­so­kak, ali pi­
sa­nje se uvek na­sta­vlja. A no­va Reč se ipak na­zi­re. Vi­di­mo je baš kod De­le­
za. Vi­di­mo je kod Mi­še­la Se­ra, kod Đor­đa Agam­be­na. To su mi­sli­o­ci ko­ji
pri­pre­ma­ju no­va knji­žev­na pi­sa­nja, kao što su Kant i He­gel pri­pre­mi­li do­
la­zak onog pi­sa­nja ko­je je do­mi­ni­ra­lo de­vet­na­e­stim i dva­de­se­tim ve­kom.
Ka­ko ne mo­ći na­sta­vi­ti pi­sa­nje po­sle Blej­ka, Rem­boa, Se­li­na? Ili u vre­me­
nu ka­da je Par­me­ni­do­vo de­lo, ko­li­ko i He­ra­kli­to­vo, još ži­vo. Ko­nač­no, sva­ki
pri­stup na­šoj eg­zi­sten­ci­ji je je­zi­čan. „Ne­ma stva­ri gde ne­ma re­či” („Kein
Ding sei wo das Wort ge­bricht”), re­kao je još dav­no Šte­fan Ge­or­ge. Da bi
se pi­sa­nje na­sta­vi­lo, nje­mu je po­tre­ban po­gled u da­naš­nje te­o­rij­ske eg­
zakt­ne na­u­ke, od­go­vor na nji­hov iza­zov, po­put onog ka­kav su da­va­li, re­
ci­mo, nad­re­a­li­sti, na teh­nič­ki je­zik nji­ho­vog do­ba. Ta­ko će se oslo­bo­di­ti
ba­na­li­te­ta, sa­mo­za­do­volj­no­sti i ar­ha­ič­no­sti spram ono­ga što se u sa­vre­
me­noj na­u­ci na­zi­va re­la­ti­vi­stič­ki al­go­ri­tam ko­ji pi­sa­nje ne­kih na­ših pe­sni­
ka, s ob­zi­rom na nji­hov po­gled na svet, re­du­ku­je na pu­ku pro­vin­ci­jal­nost.
Ta­ko­đe, do­kle god još po­sto­ji var­var­stvo te sup­stan­ce ne­čo­več­no­sti, me­
to­dič­ka is­tre­blje­nja lju­di i ide­o­loš­ke hi­ste­ri­je, ja se ne pla­šim za pi­sa­nje.
Bor­hes je de­te post­mo­der­ne, njen in­spi­ra­tor. On je ne­sum­nji­vo bio ve­li­ki
či­ta­lac, ali nje­go­vo pi­sa­nje je vo­di­lo u ćor­so­kak, u ne­gi­ra­nje da­lje mo­guć­
no­sti pi­sa­nja ko­je bi osta­lo bez po­mo­ći Bi­bli­o­te­ke, ta­ko da i Va­še pi­ta­nje,
in­spi­ri­sa­no Bor­he­som, vo­di ka jed­nom pi­ta­nju unu­tar ko­jeg ne sto­ji isti­na
pi­sa­nja. Ko­je se ne mo­že po­sta­vi­ti pi­sa­nju. Kao što je Ador­no uza­lud­no pi­
tao: da li će bi­ti mo­gu­će pi­sa­nje pe­sa­ma na­kon Auš­vi­ca, pa je po­sle to­ga
na­sta­la či­ta­va le­gi­ja do­brih pe­sni­ka, ta­ko i pi­sa­nje po­sle Bor­he­sa osta­je to
– evan­ge­li­jum pi­sa­nja ko­je će se prak­ti­ko­va­ti sve do sud­njeg da­na opi­sa­
nog u Ot­kro­ve­nju Jo­va­no­vom. U sa­mom pi­sa­nju sa­dr­ža­no je neš­to od
pe­sniš­tva. Je­di­na svr­ha pi­sa­nja, ka­že De­lez, a ja ka­žem ista svr­ha, oku­plja
i pe­smo­va­nje, „je­ste ži­vot, kroz kom­bi­na­ci­je ko­je iz nje­ga iz­vla­či“. A to ne
mo­že da se ne na­sta­vi.
• Usko­ro će­te se na­sta­ni­ti u No­vom Sa­du. Šta oče­ku­je­te po­sle to­li­ko zna­čaj­nih
de­sti­na­ci­ja ko­je su od­re­di­le Vaš ži­vot i Va­šu ka­ri­je­ru od No­vog Sa­da?
Boš­ko To­ma­še­vić: Ži­ve­ću iz­me­đu No­vog Sa­da i Be­ča. Jed­no le­po ime iz
jed­ne ču­ve­ne pe­sme To­me Zdrav­ko­vi­ća me ov­de oče­ku­je. U sva­kom slu­
ča­ju, ži­ve­ti iz­me­đu ta dva gra­da je le­po i udob­no re­še­nje, po­želj­na re­la­ci­ja
unu­tar ko­je bih že­leo da na­sta­vim svoj ži­vot knji­žev­ni­ka i na­uč­ni­ka. Ono
što pri­želj­ku­jem je­ste da me No­vi Sad pri­mi sr­dač­no, mo­žda ne ona­ko ka­ko
je pri­mio svo­je sta­ro­se­de­o­ce Če­du Po­po­va ili Draš­ka Re­đe­pa, ali ni­ka­ko
ne bih, kao Voj­vo­đa­nin, da bu­dem pri­mljen u grad se­diš­ta Ma­ti­ce srp­ske
kao stra­nac. Ja to ni­sam. Bo­ra­ve­ći go­to­vo če­tvrt ve­ka u zna­čaj­nim evrop­
skim cen­tri­ma kul­tu­re te na nji­ho­vim uni­ver­zi­te­ti­ma, ste­kao sam ogrom­
no is­ku­stvo, sjaj­ne i od­ne­go­va­ne ve­ze sa evrop­skim in­sti­tu­ci­ja­ma kul­tu­re
i na­u­ke, kao i sa ugled­nim po­je­din­ci­ma. Mo­ja reč je ta­mo uvek do­bro pri­
mlje­na. Grad No­vi Sad bi od to­ga mo­gao da ima znat­ne ko­ri­sti. Od no­vo­
sad­skih grad­skih vla­sti, ali i od voj­vo­đan­skih po­li­ti­ča­ra ko­ji se ba­ve na­u­
kom i kul­tu­rom, za­vi­si da li će da is­ko­ri­ste mo­je pri­vat­ne re­sur­se i ono što
kao čo­vek do­no­sim gra­du. Ja se u No­vom Sa­du sva­ka­ko ne­ću ose­ća­ti kao
„do­đoš”, a na­ro­či­to ne­ću ima­ti vo­lje da se po­na­šam kao „do­đo­ši” sa za­
pad­nih stra­na na­še biv­še za­jed­nič­ke do­mo­vi­ne, ko­ji ka­ko pre onog ra­ta,
ta­ko i po­sle ne­dav­nog, do­đo­še u No­vi Sad da ga de­va­sti­ra­ju: ar­hi­tek­ton­
ski pre sve­ga, i ne na kra­ju, da afi­ci­ra­ju taj mir­ni i lep grad pu­sto­paš­noš­ću
i agre­siv­noš­ću ko­ja je stra­na kul­tur­no re­spek­tiv­nim ži­te­lji­ma ove pa­non­ske
pre­sto­ni­ce. Reč je o su­ko­bu dva­ju men­ta­li­te­ta, di­nar­skom i rav­ni­čar­skom,
či­ji su obra­sci po­na­ša­nja raz­li­či­ti. Od­no­si raz­me­ne u ovom slu­ča­ju je­dva da
po­sto­je, a ako i po­sto­je, on­da uglav­nom idu na šte­tu sta­ro­se­de­la­ca. Voj­vo­
đan­sko di­sci­pli­no­va­no druš­tvo mo­ra se su­prot­sta­vi­ti si­la­ma pu­ke di­lu­vi­jal­
ne mo­ći si­li­nom kul­tu­re po­hra­nje­ne u njoj. Ja ne gle­dam no­vo­sad­ske no­
vo­do­šav­še ži­te­lje sa za­pad­nih stra­na kao sve­žu krv ko­ja se ova­mo spu­sti­la
da u ko­rist srp­skog sta­nov­niš­tva pro­re­di ono in­ter­na­ci­o­nal­no ovo­ga voj­vo­
đan­skog tla za­rad ve­ćin­skog jed­no­na­ci­o­nal­nog. Vi­dim ih pre kao la­tent­nu
opa­snost za iza­zi­va­nje su­ko­ba sa ov­daš­njim sta­ro­se­de­o­ci­ma ra­znih na­ci­o­
nal­no­sti, ko­ji pred­sta­vlja­ju spe­ci­fič­ni isto­rij­ski znak ovo­ga pod­ne­blja i du­ša
su he­te­ro­ge­no­sti voj­vo­đan­ske kul­tu­re. Ne mo­gu oni ko­ji su doš­li na­me­ta­
ti svo­je pre­dodž­be kul­tu­re i za­jed­niš­tva jed­noj već stvo­re­noj, autoh­to­noj
kul­tu­ri, ko­ja svoj tok po­či­nje sa Ve­li­kim se­o­ba­ma srp­skog na­ro­da u kra­je­ve
K njižev n os t p r ip a da s am o o n o m o pš te lju dsko m / N OVA M ISAO
mo­lim da me pri­me za sa­rad­ni­ka. Uosta­lom, to je sta­ra pri­ča iz isto­ri­je
ovih dva­ju uni­ver­zi­te­ta: u do­ba mo­je mla­do­sti ka­ri­je­ru na nji­ma su mo­gli
da gra­de ili de­ca iz sta­rih po­ro­di­ca pred­rat­nih uni­ver­zi­tet­skih de­lat­ni­ka,
ili, što je bi­lo još po­želj­ni­je, de­ca se­lja­ka i rad­ni­ka, do­du­še, ta­len­to­va­na
de­ca, ali pre sve­ga ep­ski ori­jen­ti­sa­na, bez ve­li­kih pret­hod­no ste­če­nih zna­
nja. Tre­ba­lo je, da­kle, ima­ti tu vr­stu po­želj­nog „pe­di­grea“. Po­ne­kad se toj
vr­sti po­želj­no­sti mo­gao do­da­ti i ko­žni mla­do­ud­baš­ki man­til ko­ji su na
po­čet­ku svo­je ka­ri­je­re no­si­li ra­zni pi­sci po­to­njih an­tro­po­loš­kih ese­ja. Ja
kao de­te kra­ljev­skog ofi­ci­ra ni­sam po­go­do­vao nijed­nom od na­ve­de­nih
pe­di­gre-mo­de­la. Mo­rao sam da odem ka­ko ži­vot ne bih za­vr­šio u či­nov­
nič­kim „be­len­cu­ka­ma“. Fraj­burš­ki uni­ver­zi­tet je valj­da znao zaš­to me pri­
ma za sa­rad­ni­ka, ta­mo gde se od Haj­de­ge­ra na­o­va­mo mi­sli­lo, u ši­ro­kom
smi­slu re­či, sa­mo na on­to­loš­ke od­no­se fi­lo­so­fi­je i pe­sniš­tva i gde sam i ja,
mo­gu­će je, dao svoj do­pri­nos, uisti­nu i pa­ra­dok­sal­no, upra­vo na čast srp­
ske na­u­ke ko­ja me je kao ne­po­treb­nog od­ba­ci­la. Slu­ša­o­ci Uni­ver­zi­te­ta u
Haj­del­ber­gu bi­li su ra­di da slu­ša­ju mo­ja pre­da­va­nja o od­no­si­ma Ce­la­na i
Haj­de­ge­ra. Mno­go pre tih go­di­na ka­da sam bo­ra­vio u Haj­del­ber­gu, ja sam
već 1990. go­di­ne na svo­ju sre­ću upo­znao de­ve­de­seto­go­diš­njeg Han­sa
Ge­or­ga Ga­da­me­ra, pri­ma­ri­ju­sa ob­no­vlje­ne her­me­ne­u­ti­ke na Uni­ver­zi­te­tu
u Haj­del­ber­gu. Hans Ge­org Ga­da­mer je bio je­dan od ret­kih ne­mač­kih slo­
ve­no­fi­la, pa su mi raz­go­vo­ri sa njim bi­li uto­li­ko dra­ži, zna­ju­ći za nje­go­vu
ve­za­nost za Haj­de­ge­ra za ko­ga se to ne bi mo­glo da ka­že. Ahen­ska ka­te­
dra za ger­ma­ni­sti­ku pri Teh­nič­kom uni­ver­zi­tetu u Ahe­nu gde se, po­red
Ce­la­na, u pre­sto­ni­ci ne­mač­ke sa­vre­me­ne pri­rod­ne na­u­ke iz­u­ča­vao pa­nop­­
tič­ki od­nos iz­me­đu dru­gih vi­so­ko­so­fi­sti­ci­ra­nih zna­nja i knji­žev­no­sti, bi­la je
sprem­na da mi do­de­li je­dan se­me­star ta­moš­njeg bo­rav­ka. Ber­lin­ski Cen­
tar za na­u­ku o knji­žev­no­sti na po­čet­ku ovog ve­ka po­klo­nio mi je po­ve­re­
nje da dam svoj do­pri­nos iz­u­ča­va­nju post­mo­der­nih knji­žev­no­te­o­rij­skih
ko­ji su od­u­vek bi­li vi­še­na­ci­o­nal­ni. Ne že­lim da se pro­ži­ma­ju srp­ska kul­tu­ra
i srp­ska ne-kul­tu­ra, bo­ga­ta isto­ri­ja jed­nog već uko­re­nje­nog men­ta­li­te­ta
po­na­ša­nja i pri­mi­ti­vi­zam. Me­ni su u Voj­vo­di­ni uvek bi­le bli­že dve cr­k ve,
ne­go sa­mo jed­na. Po­te­kav­ši sa to­ga tla, ja sam, ži­ve­ći u Evro­pi, na tu či­nje­
ni­cu bio po­no­san i o to­me sa Nem­ci­ma i Fran­cu­zi­ma raz­go­va­rao. Pre­ma
to­me, od me­ne se u No­vom Sa­du ne mo­že oče­ki­va­ti da sa zgra­de Voj­vo­
đan­skog druš­tva pi­sa­ca u na­sr­ta­ju pu­kog pri­mi­ti­vi­zma i kse­no­fo­bi­je ski­dam
ta­ble ko­je ozna­ča­va­ju da u Voj­vo­di­ni pi­šu pi­sci dru­gih na­ci­o­nal­no­sti, a da i
da­lje bu­dem kao ne­ko ko osta­je di­rek­tor Bran­ko­vog ko­la. U to­me bih vi­deo
aro­gant­nost pu­ke si­le spram či­nje­ni­ca ko­je kra­se ovo voj­vo­đan­sko nek­se­
no­fo­bič­no tle.
• Bi­li ste pre­da­vač na ugled­nim uni­ver­zi­te­ti­ma u Fran­cu­skoj, Ne­mač­koj i Austri­ji.
Ka­ko to da ste u ka­ri­je­ri za­o­biš­li Be­o­grad, u ko­me ste du­go ži­ve­li pre ovog ra­ta,
kao i No­vi Sad?
Boš­ko To­ma­še­vić: Uni­ver­zi­te­ti tih gra­do­va su me­ne za­o­biš­li, a ja ni­sam
imao ni­ka­k ve do­bre vo­lje da ka­te­dre za knji­žev­nost oba­ju uni­ver­zi­te­ta
N OVA M ISAO / K njižev n os t p r ip a da s am o o n o m o pš te lju dsko m
Mo­je pi­sa­nje ni­ka­da ni­je bi­lo li­ne­ar­no da bi se na taj na­čin
mo­glo re­ći: „Evo, To­ma­še­vić je sti­gao dov­de”; ja se ni­sam raz­vi­jao
u uobi­ča­je­nom smi­slu te re­či, ja sam pi­sao, pi­sao u ap­so­lut­nom
smi­slu re­či, a to zna­či neš­to sa­svim dru­go. Pi­sa­ti je za me­ne
traj­ni gla­gol, či­je svo­đe­nje vi­dim tek na kra­ju ži­vot­nog pu­ta.
I to svo­đe­nje ne­ću či­ni­ti ja. Či­ni­će ga ne­ko dru­gi. Ka­da ovo
ka­žem, mi­slim pre sve­ga na iz­ve­snu ri­zo­ma­tič­nu ge­o­me­tri­ju
pi­sa­nja na osno­vu či­jeg se „do­sa­daš­njeg” ma­te­ri­ja­la ne mo­že
de­du­ko­va­ti mo­je pe­sniš­tvo, po­put ne­ka­kvog „sa­ži­ma­nja”
ko­je bi re­klo : „To je pe­snik To­ma­še­vić”, jer ja ne pri­zna­jem
kre­ta­nje po lo­gi­ci „odav­de-dov­de”, bu­du­ći da je sva­ko pi­sa­nje,
uzmi­te to ka­ko ho­će­te, ne­do­vr­ši­vo.
KREATIVNI POGONI
• • • Foto: Branko Stojanović
45
KREATIVNI POGONI
46
ko­do­va. Na Uni­ver­zi­te­tu u Stra­zbu­ru, da­kle, mno­go pre mog ber­lin­skog
pe­ri­o­da, oko 1993–1994, upo­znao sam Žana Lika Nan­si­ja i Fi­li­pa La­ku La­
ba­ra, De­ri­di­ne sled­be­ni­ke ve­li­kih i zna­čaj­nih fi­lo­sof­sko-is­tra­ži­vač­kih ge­sto­
va, a u vre­me mog bo­rav­ka u Nan­si­ju, iz­me­đu 1990. i 1996, us­po­sta­vio sam
krat­ko­traj­ni epi­sto­lar­ni kon­takt sa Ži­lom De­le­zom ko­ji je ži­veo u Pa­ri­zu.
Žil De­lez je, naža­lost, po­tom za­vr­šio svoj ži­vot ta­ko ka­ko je za­vr­šio. Ipak,
ka­ko je re­kao Fu­ko, pret­hod­ni vek u fi­lo­so­fi­ji bi­će na­zvan de­le­zi­jan­skim.
Naža­lost, u Sr­bi­ji su o zna­ča­ju De­le­za sa­mo ma­lo­broj­ni upu­će­ni. Beč mi je
bio dra­go­cen, jer sam ta­mo mo­gao da dam oduš­ka svo­jim iz­u­ča­va­nji­ma
Vit­gen­štaj­na i da ista pri­me­nim na svo­je pe­sniš­tvo u vre­me ka­da sam pi­sao
pe­snič­ku knji­gu Pre­deo sa Vit­gen­štaj­nom i dru­ge ru­še­vi­ne ko­ja je i ob­ja­vlje­
na u Be­ču 1995. bez da je i jed­nom reč­ju bi­la re­cep­to­va­na u Sr­bi­ji. No, te
go­di­ne iz­me­đu 1989. i 1998. su u Sr­bi­ji go­di­ne pe­sni­ka ti­pa No­ga i Beć­ko­
vi­ća, pe­sni­ka oj­ka­ča i „se­molj­go­ra­ca“ i nji­ho­vih sled­be­ni­ka, ina­če auto­ra
eks­trem­nih mo­ral­nih re­tar­da­ci­ja u sa­vre­me­nom srp­skom pe­sniš­tvu i pro­
iz­vo­đa­ča kon­trakul­tur­nih pe­snič­kih pro­du­ka­ta od ko­jih se srp­ska po­e­zi­ja
ni­je oslo­bo­di­la do da­nas. Naj­zad, Uni­ver­zi­tet u In­sbru­ku po­klo­nio mi je svo­
je po­ve­re­nje da se ta­mo ba­vim knji­žev­nom te­o­ri­jom, sva­ke go­di­ne sve
skep­tič­ni­ji pre­ma njoj, što sam slu­ša­o­ci­ma svo­jih pre­da­va­nja bez za­zo­ra i
pre­no­sio. Plod to­ga je mo­ja knji­ga Pro­tiv knji­žev­ne te­o­ri­je ob­ja­vlje­na 2011.
u No­vom Sa­du. U In­sbru­ku sam na­pi­sao svo­je zre­le knji­ge, pe­snič­ke i knji­
žev­no­te­o­rij­ske, i upi­sao ih u svoj in­te­lek­tu­al­ni cur­ri­cu­lum sa iz­ve­snom do­
zom sa­mo­sve­sti o to­me šta sam uči­nio. U tim go­di­na­ma ži­vo­ta u In­sbru­ku,
iz­me­đu 1998. do da­nas, bio sam čo­vek ko­ji je go­spo­da­rio svo­jim ogrom­
nim slo­bod­nim vre­me­nom i ko­ri­stio ga is­klju­či­vo za stva­ra­nje či­ji re­zul­ta­ti
do Sr­bi­je, sve­jed­no zbog če­ga, ni­su do­pi­ra­li. Na kon­cu, ja se­be vi­dim pre
sve­ga kao pi­sca, ni­ka­ko ne kao čo­ve­ka ko­ji se ba­vi pro­ce­du­ral­nim po­slo­
vi­ma obra­zo­va­nja na uni­ver­zi­te­tu. Uni­ver­zi­tet je za me­ne uvek bio sa­mo
vid epi­zo­de, ni­ka­ko vid ap­so­lut­ne po­sve­će­no­sti. Za­to sam se če­sto do­bro­
volj­no i ra­di pi­sa­nja svo­jih knji­žev­nih ra­do­va uda­lja­vao sa nje­ga. Ima su­vi­
Ja sam onaj ko­ji ne po­sto­ji. To se dâ la­ko utvr­di­ti uko­li­ko se
po­gle­da u tre­zor ono­ga što se na­zi­va re­cep­ci­ja me­ne
kao pi­sca. Ime Ni­ko pi­šem, ka­ko je red, ve­li­kim slo­vom.
Ni­ko je ime Odi­se­ja. Ono­ga ko­ji je oti­šao, ali ono­ga ko­ji
do­la­zi. Do­la­zi da sru­ši tu da­nas ne­pro­duk­tiv­nu nje­go­šev­sku
pa­ra­dig­mu, taj još uvek de­lom vla­da­ju­ći de­vet­na­e­sti vek
u srp­skoj knji­žev­no­sti ko­ja i u va­ri­jan­ti so­lid­nih pi­sa­ca,
a nek­mo­li me­đu sla­bim knji­žev­ni­ci­ma, osta­je ka­ri­ka­tu­ra
i gde se ve­ći­na pe­sni­ka po­na­ša kao da Rem­boa,
Ce­la­na i De­ri­de ni­je ni bi­lo.
še mno­go bi­ro­kra­ti­je na uni­ver­zi­te­tu i to­bo­žnja ari­sto­kra­ti­ja zna­nja ta­mo
vla­da po­če­sto bez po­kri­ća. Reč je o pu­koj re­to­rič­no­sti jed­ne in­sti­tu­ci­je,
in­sti­tu­ci­je uni­ver­zi­te­ta kao ne­di­skur­ziv­ne for­ma­ci­je, ko­ja, ne­ret­ko, nima­lo
ni­je kre­a­tiv­na, ne­in­ven­tiv­na je i ne­i­ma­gi­na­tiv­na, agre­siv­na je, jed­nom reč­ju,
ona je ma­ši­ne­ri­ja ko­ja nad­zi­re Kre­a­tiv­nost, spu­ta­va­ju­ći je. Da­ka­ko, ne uvek
i ne im­pe­ra­tiv­no. O De­ri­di se, na pri­mer, na Fraj­burš­kom uni­ver­zi­te­tu
uopšte ne go­vo­ri. Zaš­to? – Pa za­to što isti uni­ver­zi­tet De­ri­du vi­di kao pre­
stup u sve­tu eta­bli­ra­nog miš­lje­nja. U Ti­bin­ge­nu, na­pro­tiv, De­ri­da je bio
pri­mljen sjaj­no i sa pu­no po­ča­sti.
• Na kra­ju ovog raz­go­vo­ra, re­ci­te nam neš­to o to­me ka­ko vi­di­te svo­je me­sto u
srp­skoj knji­žev­no­sti.
Boš­ko To­ma­še­vić: Dr­ža­ti do svo­ga in­te­gri­te­ta i dr­ža­ti se svo­jih po­e­tič­kih
na­če­la ko­je sam ov­de opi­sao zna­či po­sve za­si­gur­no u srp­skoj knji­žev­no­sti
bi­ti Ni­ko. Ja sam onaj ko­ji ne po­sto­ji. To se dâ la­ko utvr­di­ti uko­li­ko se po­
gle­da u tre­zor ono­ga što se na­zi­va re­cep­ci­ja me­ne kao pi­sca. Ime Ni­ko pi­
šem, ka­ko je red, ve­li­kim slo­vom. Ni­ko je ime Odi­se­ja. Ono­ga ko­ji je oti­šao,
ali ono­ga ko­ji do­la­zi. Do­la­zi da sru­ši tu da­nas ne­pro­duk­tiv­nu nje­go­šev­sku
pa­ra­dig­mu, taj još uvek de­lom vla­da­ju­ći de­vet­na­e­sti vek u srp­skoj knji­žev­
no­sti ko­ja i u va­ri­jan­ti so­lid­nih pi­sa­ca, a nek­mo­li me­đu sla­bim knji­žev­ni­ci­ma,
osta­je ka­ri­ka­tu­ra i gde se ve­ći­na pe­sni­ka po­na­ša kao da Rem­boa, Ce­la­na
i De­ri­de ni­je ni bi­lo. Ja stva­ram unu­tar knji­žev­nog Se­ve­ra srp­ske knji­žev­
no­sti, u ge­o­graf­skom smi­slu unu­tar obo­da moć­nih re­ka Du­na­va i Ti­se. Po
te­ma­ma ko­je sam ob­ra­đi­vao u svo­jim pe­snič­kim, ese­ji­stič­kim ili ro­man­si­
jer­skim knji­ga­ma pri­pa­dam evrop­skoj knji­žev­no­sti, ne is­toč­no­e­vrop­skoj.
Kao pi­sac iz­gra­dio sam svo­ju sin­tak­su, a to mo­že bi­ti po­tvr­đe­no sa­mo on­
da ka­da me bu­du či­ta­li obič­ni či­ta­o­ci. Ja sâm pak ne mo­ram da če­kam
po­tvr­du i u tom po­gle­du ni­sam ne­str­pljiv. U sve­mu, ono na šta sam naj­vi­
še po­no­san je­ste da sam ap­so­lut­no slo­bo­dan čo­vek, po­sve ne­za­vi­san od
bi­lo či­je vo­lje ili hi­ra, da sam svo­ja mir­na pre­bi­va­liš­ta na­la­zio di­ljem kul­tur­
nih i uni­ver­zi­tet­skih prestonica Evro­pe. Ne pri­pa­da­ti ni­ko­me, mno­gi u to­me
vi­de neo­pro­stiv greh i ta­ko se pre­ma me­ni i po­na­ša­ju, ho­ti­mič­no mar­gi­
na­li­zu­ju­ći ono što sam ura­dio. Ta či­nje­ni­ca mo­že da po­či­va na zlo­ćud­nom
pro­duk­tu jed­ne vr­ste ne­zna­nja, na dis­kri­mi­na­tor­skom ak­tu ig­no­ri­sa­nja ro­
đe­nom na pre­kom su­du ka­pri­ca i oho­lo­sti bez po­kri­ća. Ve­ći­na srp­skih pi­
sa­ca po­sled­njih če­tvrt ve­ka pro­ve­la je u izo­la­ci­ji sva­ke vr­ste. Ta­k ve su im i
knji­ge i opšta kul­tu­ra: pa­la­nač­ka, će­pe­nač­ka i sto­ga, ne­ret­ko, sklo­na da sve
ono što ni­je to, da sve što je dru­ga­či­je izo­lu­je, sa­kri­je, pre­ću­ti. Po­ga­na je
to knji­žev­na sre­di­na, ne­do­bro­na­mer­na, u njoj uvek vla­da bo­ga­ta se­zo­na
uniš­ta­va­nja i go­to­vo ni­ka­da ne pre­sta­ju gro­zni­ča­ve na­me­re šte­to­čin­stva
ko­je ini­ci­ra­ju hor­de pi­sa­ca or­ga­ni­zo­va­nih po „co­sa no­stra” pra­vi­li­ma. Sa
ta­kvom sre­di­nom je i sâm Cr­njan­ski u pred­rat­nom Be­o­gra­du imao pro­ble­
ma. Ipak, uve­ren sam da mo­je vre­me u knji­žev­no­sti je­zi­ka na ko­me pi­šem
tek do­la­zi. Mo­je pi­sa­nje pri­pa­da srp­skom je­zi­ku, ne nu­žno i na­ro­du ko­ji
taj je­zik go­vo­ri. Je­zik u knji­žev­no­sti je opšti­ji po­jam od slu­čaj­ne sku­pi­ne
na­ro­da ko­ji tim je­zi­kom go­vo­ri. Knji­žev­nost pri­pa­da je­zi­ku, sve­tu je­zi­ka,
ko­ji do­la­zi pre svih na­ro­da, jer je je­zik de­lo evo­lu­ci­je, dok su na­ro­di isto­rij­
ska ka­te­go­ri­ja. Sto­ga, knji­žev­nost unu­tar ma ko­je za­jed­ni­ce bi­la stvo­re­na
K njižev n os t p r ip a da s am o o n o m o pš te lju dsko m / N OVA M ISAO
• Upra­vo je na­ša ku­ća ob­ja­vi­la pr­vi tom (pred­vi­đe­na su dva) Va­še Iza­bra­ne
po­e­zi­je 1977–2001. Pred­sta­vlja li ova obi­mom bo­ga­ta knji­ga ne­ka­kvo Va­še
pe­snič­ko „svo­đe­nje ra­ču­na” ka­kvo se oče­ku­je u Va­šim go­di­na­ma, ili ob­ja­vlji­
va­nju ove knji­ge pri­da­je­te ne­ki dru­gi smi­sao?
Boš­ko To­ma­še­vić: Ja u ovoj knji­zi mo­je Iza­bra­ne po­e­zi­je ni­sam „svo­dio”
ni­ka­kav ra­čun sa onim so­bom ko­ji je ove sti­ho­ve pi­sao ne­ka­da ili dav­no.
Mo­je pi­sa­nje ni­ka­da ni­je bi­lo li­ne­ar­no da bi se na taj na­čin mo­glo re­ći:
„Evo, To­ma­še­vić je sti­gao dov­de”; ja se ni­sam raz­vi­jao u uobi­ča­je­nom smi­
slu te re­či, ja sam pi­sao, pi­sao u ap­so­lut­nom smi­slu re­či, a to zna­či neš­to
sa­svim dru­go. Pi­sa­ti je za me­ne traj­ni gla­gol, či­je svo­đe­nje vi­dim tek na
kra­ju ži­vot­nog pu­ta. I to svo­đe­nje ne­ću či­ni­ti ja. Či­ni­će ga ne­ko dru­gi. Ka­da
ovo ka­žem, mi­slim pre sve­ga na iz­ve­snu ri­zo­ma­tič­nu ge­o­me­tri­ju pi­sa­nja
na osno­vu či­jeg se „do­sa­daš­njeg” ma­te­ri­ja­la ne mo­že de­du­ko­va­ti mo­je
pe­sniš­tvo, po­put ne­ka­k vog „sa­ži­ma­nja” ko­je bi re­klo: „To je pe­snik To­ma­
še­vić”, jer ja ne pri­zna­jem kre­ta­nje po lo­gi­ci „odav­de-dov­de”, bu­du­ći da je
sva­ko pi­sa­nje, uzmi­te to ka­ko ho­će­te, ne­do­vr­ši­vo. „Sa­ma li­ni­ja knji­ge se
stal­no od­vi­ja”, ka­ko bi re­kao De­lez. Ta li­ni­ja knji­ge ni­ka­ko ne sme bi­ti po­
sma­tra­na kao „pod­vla­če­nje cr­te”, no kao „ja­ha­nje li­ni­je”, su­če­lja­va­nje sa
li­ni­jom ko­ja sva­ka­ko be­ži od vas. Tu se čo­vek-pe­snik i da­lje obe­ća­va bu­
duć­no­sti. To je va­ša knji­ga ko­ju sa­mo ne­ko dru­gi mo­že da vi­di za­vr­še­nom,
vi kao autor to ni­ka­ko ne mo­že­te. Ovo su mo­ji sta­vo­vi u po­gle­du na­pi­sa­ne
knji­ge, sva­ke na­pi­sa­ne knji­ge. Po­treb­no je sa­če­ka­ti da pe­snik umre, da­kle
onaj tre­nu­tak ka­da je iz­ve­sno da isti vi­še niš­ta ne­će na­pi­sa­ti. Mo­je do­sa­
daš­nje pi­sa­nje ogle­da­će se u ono­me ko­je će tek na­sta­ti i tek na­kon mo­je
smr­ti će se mo­ći svo­di­ti ra­ču­ni. Autor ni­je tu da „svo­di ra­ču­ne”. Ja pi­šem
po sop­stve­nim tra­go­vi­ma, to zna­či na­pi­sa­ni tra­go­vi tra­že da im se vra­tim,
da ih na­pu­stim i da im se vra­tim, reč je o cikcak li­ni­ji, pa se sto­ga da­nas ne
mo­že da­ti ne­ka­kav „pri­kaz or­ga­ni­za­ci­je” ide­ja i ono­ga mo­ga ostva­re­nog,
u naj­ma­nju ru­ku to ne mo­gu da­ti ja, jer sad i ov­de niš­ta ni­je ostva­re­no, sve
je još in sta­tus na­scen­di, u ne­do­vr­ši­vom osta­vlja­nju tra­ga do­kle god je čo­
N OVA M ISAO / K njižev n os t p r ip a da s am o o n o m o pš te lju dsko m
vek živ i pi­še. Oba to­ma mo­je Iza­bra­ne po­e­zi­je, ovaj ko­ji je ob­ja­vljen i onaj
ko­ji će tek bi­ti, raz­u­mem pre sve­ga na jed­nom prak­tič­nom ni­vou. Na­i­me,
mno­gi „ori­gi­na­li” mo­jih knji­ga pe­sa­ma, da­kle tzv. pr­vo iz­da­nje, ni­su bi­li
ob­ja­vlje­ni u Sr­bi­ji, no u Fran­cu­skoj, Ne­mač­koj i Austri­ji, ta­ko da isti ni­ka­ko
ni­su mo­gli do­ći do srp­skog či­ta­o­ca. One pak knji­ge ko­je sam ob­ja­vio u ze­
mlji, nji­ho­va ob­ja­vlji­va­nja ni­su ima­la ni­ka­k vu „stra­te­gi­ju”, bi­va­le su ob­ja­
vlji­va­ne kod raz­li­či­tih iz­da­va­ča, bu­du­ći – i to je bi­la greš­ka – da nijed­nom
iz­da­va­ču ni­sam bio „ve­ran”. Me­ni je bi­lo va­žno da knji­gu ob­ja­vim, da ona
na­pra­vi pun krug: od za­mi­sli, pi­sa­nja do ob­ja­vlji­va­nja, ka­ko bih je po­tom
na­pu­stio i za­bo­ra­vio. Ta­k va lo­ša stra­te­gi­ja ob­ja­vlji­va­nja od­ra­zi­la se i na
mo­ju ov­daš­nju re­cep­ci­ju kao pe­sni­ka. Da ne go­vo­ri­mo o to­me da ni­ka­da
nijed­nu svo­ju knji­gu ni­sam „tut­nuo” u ru­ke ne­kom kri­ti­ča­ru ka­ko bi isti o
njoj pi­sao. To ni­je moj na­čin pu­ta do jav­no­sti. Dra­ži su mi ot­me­ni­ji na­či­ni
do­la­ska do jav­no­sti, što, da­ka­ko, dr­ža­ti se re­če­nog na­či­na mo­že bi­ti smeš­no
u vre­me­nu ka­da ve­ći­na pi­sa­ca žu­di za jav­noš­ću kao pi­jan za plo­tom. Ovim
sa­daš­njim uko­ri­ča­va­njem mo­je po­e­zi­je u dva to­ma že­leo sam da stra­teš­ku
greš­ku na­či­na ob­ja­vlji­va­nja mo­jih knji­ga is­pra­vim i da ovu knji­gu Iza­bra­ne
po­e­zi­je pre­dam oni­ma ko­ji će jed­no­ga da­na ima­ti po­tre­bu da pi­šu o sa­vre­
me­noj srp­skoj po­e­zi­ji, da­kle, da ak­cen­tu­jem mo­je pri­su­stvo u toj sa­vre­me­
no­sti srp­ske po­e­zi­je, da­ju­ći u smi­slu ov­de na­ve­de­nog raz­u­me­va­nja jed­nu
ne­do­vr­ši­vu knji­gu kao-da-je-do­vr­še­na. Da je do „uko­ri­ča­va­nja” uopšte
do­šlo, mo­ram da za­hva­lim jed­nom ge­stu do­bre vo­lje, ina­če ret­kom kod
nas i ko­ji ni­ka­ko ne pri­pa­da ne­če­mu što je sa­mo po se­bi ra­zu­mlji­vo, a ko­ji
je spram me­ne ve­li­ko­duš­no is­po­ljio go­spo­din Mi­lo­rad Đu­rić, ta­daš­nji se­
kre­tar za kul­tu­ru i jav­no in­for­mi­sa­nje, i nje­go­vi naj­bli­ži sa­rad­ni­ci. Naj­bli­ži u
pra­vom smi­slu te re­či. Be­še to gest za­i­sta do­bre vo­lje čo­ve­ka ko­ji je tu istu
do­bru vo­lju, ko­li­ko mi je po­zna­to, po­ka­zi­vao i spram dru­gih voj­vo­đan­skih
umet­ni­ka i knji­žev­ni­ka što je, opet, stvar če­sti­tog da­ra za pre­po­zna­va­nje
sa­vre­me­nih vred­no­sti u voj­vo­đan­skoj kul­tu­ri. Na to­me, da­kle – i to je ta­ko
do­bro – ve­ru­jem ni­sam mu sa­mo ja za­hva­lan, ma­da je moj stav o ko­me je
ov­de bi­lo re­či, da­ka­ko, po­sve li­čan. n
Innsbruck, 11–19. mart 2012.
Da bi se pi­sa­nje na­sta­vi­lo, nje­mu je po­tre­ban po­gled u
da­naš­nje te­o­rij­ske eg­zakt­ne na­u­ke, od­go­vor na nji­hov iza­zov,
po­put onog ka­kav su da­va­li, re­ci­mo, nad­re­a­li­sti, na teh­nič­ki
je­zik nji­ho­vog do­ba. Ta­ko će se oslo­bo­di­ti ba­na­li­te­ta,
sa­mo­za­do­volj­no­sti i ar­ha­ič­no­sti spram ono­ga što se u
sa­vre­me­noj na­u­ci na­zi­va re­la­ti­vi­stič­ki al­go­ri­tam ko­ji pi­sa­nje
ne­kih na­ših pe­sni­ka, s ob­zi­rom na nji­hov po­gled na svet,
re­du­ku­je na pu­ku pro­vin­ci­jal­nost.
KREATIVNI POGONI
pri­pa­da ono­me što Haj­de­ger u Pi­smu o hu­ma­ni­zmu (1947) na­zi­va hu­ma­ni­
tas ho­mo hu­ma­nu­sa. Ja sam či­ta­vog svog spi­sa­telj­skog ži­vo­ta po­ku­šavao
da o to­me go­vo­rim i da na ta­k vom raz­u­me­va­nju stvo­rim svo­je knji­žev­no
de­lo. Sto­ga me mo­ja bu­duć­nost kao pi­sca nima­lo ne bri­ne, iako do­bro
znam da ni­jed­na spi­sa­telj­ska ve­li­či­na ni­ka­da ni­je go­re­la do več­no­sti. To
ne mo­ra za sva­kog pi­sca da bu­de otre­žnju­ju­ća či­nje­ni­ca, za me­ne je­ste.
Ro­ko­vi tra­ja­nja priš­ljam­če­nih atri­bu­ta jed­nom pi­scu ima­ju svoj kraj ka­k ve
god pro­ve­ni­jen­ci­je bi­li: od hi­ste­rič­ne ido­la­tri­je knji­žev­ne kri­ti­ke do po­ku­de
sa­sta­vlje­ne od iste ta­kve kri­ti­ke, ali bez mo­ral­nog kan­ta­ra. Ja ni­ka­da ni­sam
ve­ro­vao su­do­vi­ma knji­žev­ne kri­ti­ke ko­ji se iz­ri­ču o sa­vre­me­nom pi­scu. Ima­ti
do­bar od­nos sa sa­vre­me­nim knji­žev­nim kri­ti­ča­ri­ma zna­či po­sve si­gur­no
do­bro­volj­no pot­ko­pa­va­ti svoj spi­sa­telj­ski in­te­gri­tet u naj­ma­nju ru­ku sto­ga
što vas isti ili bez­oč­no la­žu, di­ve­ći vam se i ula­gu­ju­ći, ili sto­ga što je sva­ki
od­nos sa nji­ma na­pro­sto po­ni­ža­va­ju­ći. Ako ve­ru­je­te knji­žev­noj kri­ti­ci, nu­žno
gu­bi­te ve­ru u se­be ili ste je već iz­gu­bi­li, jer ste po­ku­ša­li da joj ve­ru­je­te.
Zna­ti da vam knji­žev­ni kri­ti­čar ne­ma šta re­ći znak je da ste uz­na­pre­do­va­li,
ne u svo­joj oho­lo­sti, no u svo­joj sa­mo­sve­sti kao pi­sac.
47
TEZE O KULTURNOJ
KREATIVNI POLITICI
POGONI
Slika kao takva
Slikovnost u 21. veku
Piše: Jelena Guga
Koncept slike nije lako definisati s obzirom na to da slike ne mogu biti svedene samo na određenu tehnologiju,
žanr, praksu, uređaj, društvenu funkciju, materijalnu ili simboličku formu, a opet, one funkcionišu unutar
svih ovih fenomena
48
d
ok se­dim za ra­ču­na­rom u ka­feu pi­šu­ći ovaj tekst i raz­miš­lja­ju­ći o zna­
ča­ju i zna­če­nji­ma sli­ka i sa­vre­me­nih di­gi­tal­nih for­mi vi­zu­e­li­za­ci­je, pe­to­go­
diš­nji de­čak ko­ji trč­ka­ra una­o­ko­lo bi­va za­in­tri­gi­ran i za­sta­je. U ne­mo­guć­
no­sti da vi­di ekran, po­ku­ša­va kre­ta­njem i po­gle­dom da us­po­sta­vi in­ter­ak­
ci­ju sa mnom. Tač­ni­je, ra­ši­re­nih, ra­do­zna­lih oči­ju, on tra­ži in­ter­ak­ci­ju sa
po­ten­ci­jal­nim sli­ka­ma na ekra­nu is­pred me­ne, pre­ko me­ne. Ka­žem mu da
ne­mam ni cr­ta­će, ni igri­ce, ni sli­ke, sa­mo re­či. Raz­o­ča­ran od­la­zi i osta­vlja
me sa pi­ta­nji­ma: ka­k va je to pri­vlač­nost i za­vo­dlji­vost, ta moć ko­ju sli­ke
ima­ju nad na­ma ka­da, čak i u nji­ho­vom od­su­stvu, žu­di­mo za nji­ma? Do
ko­je me­re i na ko­je na­či­ne sli­ke pot­pi­ru­ju na­šu ima­gi­na­ci­ju? Ko­li­ko se na
njih osla­nja­mo u pre­i­spi­ti­va­nju i po­tvr­đi­va­nju ono­ga što zo­ve­mo „re­al­
nost“ ili „isti­ni­tost“? I ko­nač­no, ko­ji su efek­ti tog ši­ro­kog po­lja vi­zu­el­nog,
po­seb­no da­nas ka­da su flu­id­ne, pro­ce­su­al­ne i na­da­sve pro­men­lji­ve di­gi­
tal­ne sli­ke po­sta­le „ka­men te­me­ljac u for­mi­ra­nju zna­nja“?1
Za­vo­dlji­ve, spek­ta­ku­lar­ne sli­ke ge­ne­ri­sa­ne kom­pju­ter­skim spe­ci­jal­nim efek­
ti­ma za po­tre­be in­du­stri­je za­ba­ve ko­je nas pre­pla­vlju­ju sa film­skog plat­na
ili iz sve­to­va vi­deo iga­ra, di­gi­tal­ni snim­ci ul­tra­zvu­ka, mag­net­ne re­zo­nan­ce
ili CT ske­ne­ra ko­ji či­ne sa­stav­ni deo di­jag­no­sti­ke u me­di­ci­ni, ura­nja­ju­ća
audi­o­vi­zu­el­na di­gi­tal­na okru­že­nja CA­VE i HMD si­ste­ma vir­tu­el­ne re­al­no­sti,
do­ku­men­to­va­nje i ču­va­nje umet­nič­kog i kul­tu­ral­nog na­sle­đa u di­gi­tal­nim
ba­za­ma po­da­ta­ka, mo­guć­nost pri­stu­pa sva­koj tač­ki na pla­ne­ti pu­tem Go­o­
gle Earth stra­ni­ce, do­ku­men­to­va­nje lič­nih isto­ri­ja po­hra­nji­va­njem sop­stve­
nih fo­to­gra­fi­ja i vi­deo sni­ma­ka ko­je mi­li­o­ni lju­di prak­ti­ku­ju na druš­tve­nim
mre­ža­ma kao što je Fa­ce­bo­ok ili plat­for­ma­ma Flic­kr, In­sta­gram, Youtu­be,
Vi­meo, itd., sve su to sli­ke ko­je či­ne deo sva­ko­dne­vi­ce i kon­sti­tu­i­šu ka­ko
pro­fe­si­o­nal­no ta­ko i du­bo­ko lič­no is­ku­stvo sa­vre­me­nog čo­ve­ka.
Sve­pri­sut­nost di­gi­tal­nih sli­ka u svim aspek­ti­ma sa­vre­me­nog ži­vlje­nja i bri­
sa­nje gra­ni­ce iz­me­đu re­al­nog i vir­tu­el­nog ne­mi­nov­no evo­ci­ra­ju te­zu o
okru­že­nju Mar­ša­la Ma­klu­a­na ko­ja na­gla­ša­va da jed­nom ka­da teh­no­lo­gi­ja
po­sta­ne okru­že­nje, ona vi­še ne mo­že bi­ti izo­lo­va­na iz mre­ža ko­je for­mi­ra
na druš­tve­nom, kul­tu­ral­nom, po­li­tič­kom i eko­nom­skom ni­vou jer ta­da
funk­ci­o­ni­še kao nji­ho­va ma­te­ri­jal­na osno­va. Bi­lo sta­tič­ne ili pro­ce­su­al­ne,
bi­lo na ekra­ni­ma mo­bil­nih ure­đa­ja, kom­pju­ter­skim mo­ni­to­ri­ma ili bil­bor­
di­ma, di­gi­tal­ne sli­ke eks­plo­di­ra­le su u fi­zič­ku re­al­nost i pro­dr­le u sve po­re
ži­vo­ta po­stav­ši kon­sti­tu­tiv­ni deo po­slo­va­nja, za­ba­ve, obra­zo­va­nja, umet­
nič­ke pro­duk­ci­je i di­stri­bu­ci­je, glo­bal­ne eko­no­mi­je, ar­hi­tek­tu­re, me­di­ci­ne,
bi­o­lo­gi­je, ge­ne­ti­ke i dru­gih na­uč­nih, druš­tve­nih i kul­tu­ral­nih po­re­da­ka i
kon­stru­ka­ta. Po­vrh to­ga, di­gi­tal­ne sli­ke po­sta­le su sred­stvo u us­po­sta­vlja­
nju umre­že­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja ko­je zna­čaj­no uti­če na to ka­ko pred­sta­vlja­
mo i do­ži­vlja­mo ne sa­mo svet oko se­be već i se­be sa­me kroz po­sve pri­
rod­no kre­ta­nje iz­me­đu sli­ka sop­stve­ne ute­lo­vlje­ne eg­zi­sten­ci­je i di­gi­tal­no
kon­stru­i­sa­nog mul­ti­pli­ci­ra­nog ja­stva. Ukrat­ko, sfe­ra vi­zu­el­nog pre­sta­la je
da bu­de pri­vi­le­go­va­no me­sto isto­ri­ča­ra umet­no­sti od tre­nut­ka ka­da su se
raz­li­či­ti ob­li­ci di­gi­tal­ne vi­zu­e­li­za­ci­je te hi­per­pro­duk­ci­ja i re­cep­ci­ja/kon­zu­
mi­ra­nje di­gi­tal­nih sli­ka na­met­nu­li kao nov je­zik ma­sov­ne ko­mu­ni­ka­ci­je
sa­vre­me­nog do­ba, a ko­ji zah­te­va ovla­da­va­nje jed­nom no­vom vr­stom pi­
sme­no­sti.
Kon­cept sli­ke ni­je la­ko de­fi­ni­sa­ti s ob­zi­rom na to da sli­ke ne mo­gu bi­ti
sve­de­ne sa­mo na od­re­đe­nu teh­no­lo­gi­ju, ža­nr, prak­su, ure­đaj, druš­tve­nu
funk­ci­ju, ma­te­ri­jal­nu ili sim­bo­lič­ku for­mu, a opet, one funk­ci­o­ni­šu unu­tar
svih ovih fe­no­me­na.2 Kao po­ku­šaj us­po­sta­vlja­nja ade­k vat­ne kri­tič­ke ka­te­
go­ri­za­ci­je, ana­li­ze i in­ter­pre­ta­ci­je sa­vre­me­nih me­to­da vi­zu­e­li­za­ci­je ko­je bi
vo­di­le ka us­po­sta­vlja­nju vi­zu­el­ne pi­sme­no­sti i me­dij­ske kom­pe­ten­ci­je,
isto­ri­čar umet­no­sti i te­o­re­ti­čar me­di­ja Oli­ver Grau je 2008. go­di­ne or­ga­ni­
zo­vao kon­fe­ren­ci­ju o na­u­ci sli­ke pod na­zi­vom „Po­gled u 21. vek“, gde je
1
Oli­ver Grau (ed.), with Tho­mas Ve­igl, Ima­gery in the 21st Cen­tury, MIT Press, Cam­
brid­ge, MA, 2011, 5.
2
Ibid, 7.
Slikov n os t u 21. ve k u / N OVA M ISAO
Sli­ke su svu­da oko nas i sve vi­še nad­vla­da­va­ju re­či,
pri­me­ću­ju ured­ni­ci knji­ge, i u sa­mom uvo­du po­­
sta­vlja­ju pi­ta­nje: „Da li će sli­ke ima­ti zad­nju reč?“3
Pi­šu­ći o na­uč­nim vi­zu­el­nim prak­sa­ma u okvi­ru
raz­li­či­tih di­sci­pli­na na uni­ver­zi­te­tu, Džejms El­kins (Ja­mes El­kins) da­je po­
tvr­dan od­go­vor na ovo pi­ta­nje uvo­de­ći nas u svet di­ja­gra­ma, 3D mo­de­la,
mi­kro i ma­kro­ko­smič­kih re­pre­zen­ta­ci­ja spe­ci­fič­nih za bi­o­he­mi­ju, astro­no­
mi­ju, mo­le­ku­lar­nu bi­o­lo­gi­ju, itd., i na­gla­ša­va da upr­kos to­me što upra­vo
ove sli­ke či­ne ve­ći­nu vi­zu­el­nog ma­te­ri­ja­la u obra­zov­nom si­ste­mu, one ni­su
do­volj­no pro­u­ča­va­ne kao ta­kve. Do­lo­res (Do­lo­res) i Dej­vid Štajn­man (Da­vid
Ste­in­man) su­o­ča­va­ju nas sa isto­rij­skim pro­ble­mom me­di­cin­skih ilu­stra­ci­ja
sa fo­ku­som na di­na­mič­ne te­le­sne si­ste­me kao što je kr­vo­tok i uka­zu­ju na
zna­čaj kom­pju­ter­ske vi­zu­e­li­za­ci­je ovih si­ste­ma u pra­vo­vre­me­noj di­jag­no­
sti­ci i te­ra­pi­ji; kroz isto­rij­ski pri­kaz ekran­ske teh­no­lo­gi­je i kul­tu­re, Šon Kju­
bit (Sean Cu­bitt) se ba­vi te­snom ve­zom iz­me­đu teh­no­lo­gi­je, druš­tve­nih
struk­tu­ra i eko­lo­gi­je; este­ti­ka Mac­hi­ni­ma ko­ja iz vi­deo iga­ra ula­zi u film­
sku pro­duk­ci­ju, te­ma je ko­jom se ba­vi To­mas Vigl, dok je fo­kus Šte­fa­na
Haj­den­raj­ha (Ste­fan He­i­den­re­ich) na prak­sa­ma stva­ra­nja ko­la­bo­ra­tiv­nih
vi­deo ra­do­va na on­lajn plat­for­ma­ma, a ko­ji po­sta­ju do­mi­nant­na for­ma
vi­deo este­ti­ke; Lev Ma­no­vič (Lev Ma­no­vich) i Dže­re­mi Da­glas (Je­remy
Do­u­glass) za­go­va­ra­ju upo­tre­bu kom­pju­ter­ske gra­f i­ke kao is­tra­ži­vač­ke
me­to­de kroz pred­sta­vlja­nje stu­di­ja slu­ča­ja ba­zi­ra­nih na me­to­do­lo­gi­ji ko­ju
su raz­vi­li za kvan­ti­f i­ko­va­nje, me­re­nje i vi­zu­e­li­za­ci­ju obra­za­ca u vi­zu­el­nim
i me­dij­skim kul­tu­ral­nim gru­pa­ci­ja­ma po­da­ta­ka; Kri­sta So­me­rer (Chri­sta
Som­me­rer) i Lo­ren Mi­no­njo (La­u­rent Mig­non­ne­au) go­vo­re o no­voj vr­sti
kul­tu­ral­nih in­ter­fej­sa ko­je su us­po­sta­vi­li kroz svo­ja umet­nič­ka de­la re­a­li­zo­
va­na u te­snoj sa­rad­nji sa na­uč­ni­ci­ma, dok Edvar­do Kac (Edu­ar­do Kac) kroz
pri­kaz svo­jih bio i tran­sge­ne­tič­kih umet­nič­kih pro­je­ka­ta po­tvr­đu­je bri­sa­
nje gra­ni­ce iz­me­đu umet­no­sti i na­u­ke, ali i uka­zu­je na po­tre­bu za jav­nim
de­ba­ta­ma o etič­kim im­pli­ka­ci­ja­ma sa­vre­me­nog raz­vo­ja teh­no­lo­gi­ja ge­net­
skog in­že­nje­rin­ga; Pi­ter Vaj­bel (Pe­ter We­i­bel) go­vo­ri o mu­ze­ji­ma kao o No­
je­voj bar­ci jer su sa­ču­va­li sve­ga 1–7% od ukup­ne umet­nič­ke pro­duk­ci­je
kao kul­tu­ral­nog na­sle­đa, i sma­tra da je neo­p­hod­na ra­di­kal­na tran­sfor­ma­
ci­ja mu­ze­ja ko­ju na­zi­va Mu­zej 2.0 a ko­ja od­go­va­ra na po­tre­be sa­vre­me­ne
3
Ibid, 6.
N OVA M ISAO / Slikov n os t u 21. ve k u
umet­nič­ke pro­duk­ci­je i di­stri­bu­ci­je pod no­vo­
na­sta­lim okol­no­sti­ma Web-a 2.0. Na isti pro­blem
re­fe­ri­še i Oli­ver Grau ko­ji je, kao pro­fe­sor i šef
Ka­te­dre za na­u­ku sli­ke pri Uni­ver­zi­te­tu Du­nav u
Krem­su, ulo­žio vi­še­go­diš­nje na­po­re u do­ku­men­
to­va­nje, ar­hi­vi­ra­nje i oču­va­nje di­gi­tal­ne umet­no­
sti. Niš­ta ma­nji do­pri­nos ovoj knji­zi da­li su i Mar­tin
Šulc (Mar­tin Schulz), Olaf Brajd­bah (Olaf Bre­id­
bach), Ven­di Hui Kjong Čun (Wendy Hui Kyong
Chun), Me­ri-Lu­iz An­ge­rer (Ma­rie-Lu­i­se An­ge­rer),
Ej­dri­jan Dej­vid Či­ok (Adrian Da­vid Che­ok), Tim
Oto Rot (Tim Ot­to Roth) i An­dre­as Dojč (An­dre­as
De­utch), za­tim Ha­rald Kre­mer (Ha­rald Kra­e­mer),
Mar­tin Var­nke (Mar­tin War­nke), i Mar­tin Kemp
(Mar­tin Kemp).
Na mno­gim me­sti­ma u ovoj knji­zi is­ti­če se to da
su u di­sku­si­ja­ma o di­gi­tal­nim sli­ka­ma naj­češ­će
iz­o­sta­vlja­ni oni si­ste­mi vi­zu­e­li­za­ci­je ko­ji se ko­ri­ste
u mno­go­broj­nim na­uč­nim obla­sti­ma. U fo­ku­su su
uglav­nom bi­le sli­ke ko­je su pro­dukt no­vo­me­dij­
skih umet­nič­k ih prak­si i/ili po­pu­lar­ne kul­tu­re i
upra­vo je oko ovih sli­ka kon­stru­i­san no­vo­me­dij­ski
dis­kurs ko­ji se te­me­lji na je­zi­ku hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka, od­no­sno u ko­me se
di­gi­tal­ne sli­ke tu­ma­če, ana­li­zi­ra­ju i de­fi­ni­šu je­zi­kom isto­ri­je umet­no­sti i
post­mo­der­ni­stič­ke kri­tič­ke te­o­ri­je i fi­lo­zo­fi­je. Kroz na­iz­gled sto­ha­sti­čan
spoj auto­ra ko­ji pro­ble­ma­ti­zu­ju di­gi­tal­ne sli­ke iz uglo­va raz­li­či­tih obla­sti
druš­tve­nih ali i pri­rod­nih na­u­ka u ovoj knji­zi, pri­me­ću­je se uvo­đe­nje jed­
nog no­vog mo­men­ta u sa­mom je­zi­ku no­vih me­di­ja. Na­i­me, ka­da se ovi
oda­bra­ni tek­sto­vi po­sma­tra­ju kao funk­ci­o­nal­na ce­li­na ili ko­la­bo­ra­tiv­ni
tekst, ono što ih me­đu­sob­no po­ve­zu­je na sin­tak­sič­kom i se­man­tič­kom ni­
vou je­ste okre­ta­nje od či­ta­nja di­gi­tal­nih sli­ka te­o­rij­sko-fi­lo­zof­skim ter­mi­
ni­ma od­no­sno gra­đe­nja te­o­rij­sko-fi­lo­zof­ske „aure“ oko di­gi­tal­nih sli­ka ka
sve uče­sta­li­joj upo­tre­bi teh­nič­ko-teh­no­loš­kih ter­mi­na ko­ji­ma se ula­zi u
sa­mu tek­stu­ru, gra­đu i srž di­gi­tal­nih sli­ka ko­je či­ni kod. To sva­ka­ko ne zna­
či da po­sto­je­ći je­zik no­vih me­di­ja ustu­pa me­sto je­zi­ku pro­gra­mi­ra­nja i
de­ko­di­ra­nja vi­zu­el­nog, jer po­ja­va i uvo­đe­nje ne­čeg no­vog ne pod­ra­zu­
me­va nu­žno is­klju­či­va­nje, kraj ili bri­sa­nje po­sto­je­ćeg, po­seb­no ka­da je reč
o in­klu­ziv­nom, an­ti­e­sen­ci­ja­li­stič­kom dis­kur­su ka­kav je dis­kurs no­vih me­
di­ja. U tom smi­slu, teh­nič­ko-teh­no­loš­ki je­zik ko­ji je du­bo­ko utkan u ovu
knji­gu, po­sta­je sa­mo još je­dan sloj ko­ji obo­ga­ću­je no­vo­me­dij­ski dis­kurs i
ko­ji u re­zo­nan­ci sa po­sto­je­ćim je­zi­kom otva­ra jed­nu no­vu per­spek­ti­vu i
uvo­di no­ve for­me ana­li­ze, si­ste­ma­ti­za­ci­je i de­fi­ni­sa­nja di­gi­tal­nih sli­ka kao
kom­plek­snog mul­ti-, in­ter- i tran­sdi­sci­pli­nar­nog fe­no­me­na.
Či­nje­ni­ca da no­vo­me­dij­sko vi­zu­el­no okru­že­nje pred­sta­vlja ak­tu­el­no suš­
ta­stve­no ustroj­stvo sve­ta tek u po­sled­nje dve de­ce­ni­je i da smo sve­do­ci
nje­go­vog eks­po­nen­ci­jal­nog raz­vo­ja i ši­re­nja, zna­či da ne­ma­mo neo­p­ho­
dan isto­rij­ski ot­klon da bi­smo o ovom fe­no­me­nu iz­ne­li ne­ka­k ve objek­tiv­
ne, pre­ci­zne i ko­nač­ne za­ključ­ke. Knji­gom Sli­kov­nost u 21. ve­ku, Oli­ver
Grau je otvo­rio mno­ga pi­ta­nja i pro­ble­me ko­ji se ti­ču po­lja vi­zu­el­nog, ali
je isto­vre­me­no po­nu­dio i jed­nu no­vu per­spek­ti­vu zna­čaj­nu za da­lje is­tra­
ži­va­nje i ar­ti­ku­la­ci­ju ove kom­plek­sne te­me, per­spek­ti­vu ko­ja mi ume­sto
iz­vo­đe­nja za­klju­ča­ka na­me­će pi­ta­nje: Do you spe­ak Ima­ge? n
KREATIVNI POGONI
oku­pio struč­nja­ke iz obla­sti in­for­ma­ti­ke, bi­o­lo­gi­je,
ne­u­ro­lo­gi­je, in­ter­ak­tiv­ne umet­no­sti, tran­sge­ne­tič­
ke i bi­o­u­met­no­sti, isto­ri­je i te­o­ri­je umet­no­sti i te­o­
ri­je me­di­ja i po­pu­lar­ne kul­tu­re. Svi oni su iz sop­
stve­ne per­spek­ti­ve ana­li­zi­ra­li i di­sku­to­va­li o ne­
bro­je­nim mo­guć­no­sti­ma ma­ni­pu­la­ci­je di­gi­tal­nih
sli­ka, kao i nji­ho­ve pro­duk­ci­je, pro­jek­ci­je i di­stri­
bu­ci­je. Oli­ver Grau je po za­vr­šet­ku kon­fe­ren­ci­je
ob­je­di­nio sva pre­da­va­nja u knji­zi Sli­kov­nost u 21.
ve­ku (Ima­gery in the 21st Cen­tury) ko­ju je ure­dio sa
To­ma­som Vi­glom (Tho­mas Ve­igl) a ko­ja je ob­ja­
vlje­na 2011. go­di­ne. Iako smo tek za­ko­ra­či­li u 21.
vek, tek­sto­vi u ovoj knji­zi dra­go­ce­ni su po­ka­za­telj
vi­zu­el­ne re­vo­lu­ci­je ko­ja je u to­ku i či­ne ne­iz­o­stav­
no šti­vo za raz­voj vi­zu­el­ne i me­dij­ske pi­sme­no­sti
ko­ja je ključ­na za us­po­sta­vlja­nje ko­mu­ni­ka­ci­je i
druš­tve­nih in­ter­ak­ci­ja u kom­plek­snom, do­mi­
nant­no vi­zu­el­nom sve­tu u ko­me ži­vi­mo.
49
KREATIVNI POGONI
Nebojša Lazić, osnivač Centra za grafiku u Novom Sadu
Sjaj grafike
Razgovarao: Danilo Vuksanović
Otvaranju izložbe u Rimu, uz mnogobrojne goste prisustvovalo je i nekoliko vodećih umetnika grafike u Italiji,
poput Kjare Karer i Laure Perez iz internacionalnog grafičkog centra ISIA e KAUS u Urbinu, zatim ovogodišnji laureat
italijanskog bijenala grafike, umetnica i profesorka Elizabeta Dijamanti, direktori dve najveće grafičke radionice
u Rimu Alesandro Fornači i Saverio Brankozini, predstavnici medija, poput novinara i kritičara iz Korijere dela sera,
50
a ceo događaj snimala je Babel TV iz Rima.
u
nutar raznolikih umetničkih pojava, kada se razgrnu individualne težnje naših stvaralaca u okvirima sužene produkcije u manjkavosti tržišta i
zdrave konkurencije, povremeno budemo svedoci pojedinih napora koji
definitivno zaslužuju pažnju javnosti. Tim pre što su aktivnosti Centra za
grafiku afirmisane u našoj zemlji, a sada već i nekoliko puta u inostranstvu,
u gradovima koji su punktovi svetskih dešavanja. Fenomen Centra za grafiku pripada redu onih organizacija koje nosi jedan čovek, u ovom slučaju
jedan čovek – jedan grafičar ili master printer koji objedinjuje i udružuje
rad domaćih umetnika, koji prezentuje rad umetnika uobličen u nekim od
grafičkih tehnika. Novosadska publika je triputa videla šta je stvoreno u
radionici Nebojše Lazića, u kvalitetnom i ravnopravnom dosluhu sa njim
kao kolegom i izdavačem, istovremeno. Čitave edicije su otprintane, a 25
umetnika nedavno je predstavljeno i u Rimu, posle Njujorka. Inače, ovaj
projekat Centra za grafiku u inicijativi Nebojše Lazića, na našu sreću, sve
vreme finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu.
• Tim povodom pitamo Nebojšu Lazića kako je to grafika kao medij uspela
da zauzme svoje mesto u svetovima vizuelnih produkcija i prezentacija.
Nebojša Lazić: Poznato je da je grafika kao medij na drugačiji način sposobna u odnosu na slikarstvo i druge klasične likovne discipline. Ipak, isto
tako je poznato i toliko puta smo čuli kako je grafika marginalna ili prateća. Svejedno, marginalnost grafike nije nikako uporediva sa tzv. velikim
slikarstvom. Može biti da zbog toga grafika nekako po strani probija svoj
put. Ono što joj daje dinamičnost i apsolutnu prohodnost jeste svakako
njena kompatibilnost, dostupnost i opšte prisustvo. Zaboravljamo koliko se
štampanih predmeta oko nas nalazi i koliko je svaka od tih manifestacija
zapravo još jedan oblik grafičke manifestacije.
• U odnosu na vreme kada ste počeli da se bavite grafikom, pre dvadeset i
više godina, grafika je bila nešto sasvim drugo; recimo da tada nije postojala
digitalna grafika. Na izložbama Centra za grafiku sve je više grafika koje su
izvedene upravo u digitalnom obliku.
Nebojša Lazić: To logično proizilazi iz vrlina grafike kao štampanog medija, a to je upravo fakat da grafika uvek pripada vremenu u kojem nastaje, jer nastaje sredstvima koje nam pruža novo doba tehnologije, vladavina raznolikih tehnika koje nam pomažu da spojimo tradicionalno i moderno. Grafika nikada nije bila anahrona i nije dozvoljavala da alati uz pomoć kojih nastaje osujete njenu osnovnu dimenziju – dimenziju otisnutog. Čast je za svakog savremenog umetnika što je u prilici da proizvodi
grafike u digitalnoj eri.
• Vi kroz saradnju sa umetnicima proširujete domene komunikacije za koje je
zaslužna grafika. Umetnici sa kojima sarađujete nisu striktno grafičari.
Nebojša Lazić: Tako je. Centar za grafiku nije vezan za usko esnafsku priču
grafičara. U mojim projektima učestvuju svi umetnici, bez obzira na svoje
afinitete i prethodna akademska obrazovanja. U ovom slučaju ja sam master printer koji pomaže u tehničkoj realizaciji izvedbe samog grafičkog
projekta. Pritom, ne usuđujem se niti me to zanima, da se uplićem u individualne izraze umetnika sa kojima sarađujem. Mislim da u svojevrsnom
Sjaj gr af ike / N OVA M ISAO
KREATIVNI POGONI
51
semplovanju umetničkih izraza publika može sagledati autentične vizuelne
predstave, pre svega. Centar za grafiku nastoji da bude živi organizam koji
podrazumeva sve umetnike bez bilo kakvih formalnih ograničenja.
• Pri realizaciji ovih projekata iskoristili ste svoja poznanstva, uključili ste ku­
ratore iz Italije da zajedno sa Vama prikažu deo naše likovne scene na izložbi
naslovljenoj „Novi Sad u Rimu“? Sličnu postavku predstavili ste i u Njujorku
2011. godine.
Nebojša Lazić: U Galeriji „Atelier“ u Rimu, na izložbi koja je ostvarena u
saradnji sa Centrom za novu grafiku iz Novog Sada, predstavljeno je 25
autora u izboru kustoskinje Ane Laznibat i umetničke direktorke Ateljea
Ljube Jovićević. Cilj izložbe je da predstavi izuzetne mogućnosti grafičkog
medija u delima stvaralaca koji praktikuju ovu metodu umetničkog istraživanja. Otvorenost grafičkog medija prema umetnicima svih stilskih orijentacija kao i tehnička opremljenost ove moderne i dinamične novosadske
radionice, važan su preduslov za uspeh jednog ovakog projekta. Kolekcija
grafika je nastala u saradnji Centra za grafiku sa umetnicima u periodu
N OVA M ISAO / Sjaj gr af ike
Centar za grafiku nije vezan za usko esnafsku priču grafičara.
U mojim projektima učestvuju svi umetnici, bez obzira
na svoje afinitete i prethodna akademska obrazovanja.
U ovom slučaju ja sam master printer koji pomaže u
tehničkoj realizaciji izvedbe samog grafičkog projekta.
Pritom, ne usuđujem se niti me to zanima, da se uplićem
u individualne izraze umetnika sa kojima sarađujem.
Mislim da u svojevrsnom semplovanju umetničkih izraza
publika može sagledati autentične vizuelne predstave,
pre svega.
KREATIVNI POGONI
52
od 2008. do 2012. godine, tako što je svaki umetnik, iz perspektive svojih
iskustava u procesu stvaranja umeničkog dela i uz upotrebu odgovarajućih tehničko-tehnoloških i izražajnih sredstava, stvorio originalni iskaz u nekoj od grafičkih disciplina. Ova postavka, koja predstavlja standarde koje
neguje i unapređuje Centar za grafiku u Novom Sadu, s podjednakim uspehom bila je predstavljena u Njujorku, prošle godine.
• Dakle, misija Centra za grafiku je kolektivna i univerzalna, ona predstavlja
grupu odabranih umetnika u ravnopravnom odnosu zastupljenosti. Kakvi su
utisci?
Nebojša Lazić: I više sam nego zadovoljan. Otvaranju izložbe u Rimu, uz
mnogobrojne goste, prisustvovalo je i nekoliko vodećih umetnika grafike
u Italiji, poput Kjare Karer i Laure Perez iz internacionalnog grafickog centra ISIA e KAUS u Urbinu; zatim ovogodišnji laureat italijanskog bijenala
grafike, umetnica i profesorka Elizabeta Dijamanti, direktori dve najveće
grafičke radionice u Rimu Alesandro Fornači i Saverio Brankozini, predstavnici medija, poput novinara i kritičara iz Korijere dela sera, a ceo događaj
snimala je Babel TV iz Rima. Na izlozbi su predstavljeni: Danijel Babić, Slobodan Bodulić, Slavko Bogdanović, Radule Bošković, Dragan Coha, Predrag Dimitrijević, Jelena Đurić, Maja Erdeljanin, Branka Janković Knežević,
Pavle Jovanović, Jelena Jureša, Slobodan Knežević, Stevan Kojić, Nebojša
Lazić, Boris Lukić, Darko Malenica, Đorđe Marković, Lazar Marković, Milan
Nečić, Ana Novaković, Tamara Pajković, Dragana B. Stevanović, Miloš Vujanović, Danilo Vuksanović i Stefan Wehmeier.
• Centar za grafiku je mapirao novosadske umetnike u novim poljima izlagač­
kog. Razmena je uspostavljena, i još jednom je dokazala da prisustvo na inter­
netu i društvenim mrežama ipak nije dovoljno u odnosu na stvarno (fizičko)
prisustvo umetničkog dela. Na kraju, recite nam kakvi su planovi za budućnost.
Nebojša Lazić: Planiram da ostvarim portfolije umetnika, male kolekcije
radi još bolje prezentacije. Nadam se da je mogućnost moje opremljene
radionice nešto što je ovde potrebno umetnicima. Etički standardi u štam-
panju grafike, autorski otisci i prateća dokumentacija zajedno sa žigom
moje radionice, suštinska su karakteristika moje posvećenosti. U takvim
uslovima, svi mi zajedno možemo interakciju sa svetom još više unaprediti. Granice se na taj način brišu. Verujem da će i grad u kome živim osetiti
koliko su značajne ovakve akcije za kulturu Novog Sada, grada koji se kandiduje za evropsku prestonicu kulture... n
Nebojšа Lаzić je diplomirаo (1992) i mаgistrirаo (1996) nа Fаkultetu likovnih umetnosti u klаsi prof. Biljаne Vuković nа odseku grаfike. Nаkon dvogodišnje specijаlizаcije nа Tаmаrind institutu zа litogrаfiju pri Univerzitetu
Novi Meksiko, SAD, stekаo je zvаnje Mаster Printera. Godine 1998. na Rutgers University u Nju Džersiju, kao master printer, izvodi projekat „American
Abstract Association” – mapa od 40 litografija.
Od 1998. do. 2006. vodi grafički atelje „Scream Impressions”, zatim „Red
Hook Printshop” u Njujorku. Trenutno je kаndidаt nа doktorskim umetničkim studijаmа Rektorаtа umetnosti u Beogrаdu. Od 2007. godine je
umetnički saradnik u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja „Akademija”,
FLU. Godine 2008. osnovao je Centar za grafiku u Novom Sadu.
Učestvovаo je nа preko 40 grupnih i 17 sаmostаlnih izložbi u Beogrаdu,
Novom Sаdu, Istаnbulu (Turskа), Albukerkiju, Njujorku, Sаn Frаncisku
(SAD), Tidаholmu, Fаlunu, Stokholm (Švedskа), Sofiji (Bugarska), Budimpešti (Mađarska) i Rimu (Italija). Takođe je učestvovao na međunarodnim simpozijumima za grafiku u Tidaholmu (Švedska, 2010) i Beogradu (2009).
Dobitnik je sledećih priznаnjа: Nаgrаdа zа grаfiku FLU Beogrаd (1991),
Nаgrаdа zа grаfiku iz Fondа Petrа Lubаrde, Beogrаd (1992), Nаgrаdu zа
grаfiku Perspektive, Gаlerijа Andrićev venаc Beogrаd (1992), Nаgrаdа zа
grаfiku, 6. Bijenаle studentskog crtežа i grаfike, Kulturni centаr studentskog
grаdа Novi Beogrаd (1993), Stipendijа Professional Printer Training Program,
Tаmаrind institut, Univerzitet Novi Meksiko, SAD (1993), Stipendijа Master
Printer Training Program, Tаmаrind institut, Univerzitet Novi Meksiko, SAD
(1994), Prvа nаgrаdа zа grаfiku, 1. Međunаrodno bijenаle mаle grаfike,
Istаnbul, Turskа (2004).
Sjaj gr af ike / N OVA M ISAO
teorije kulture
Esej
U potrazi za srećom
Piše: Nemanja Rotar
Osvajanje sreće u svetu punom nedaća, krcatom zlobom, ispunjenom vatrometom taštine, prožetom neurozama,
nagrizenom bolestima i fobijama, na momente izrazito brutalnom, u kome caruje volja za moć s jedne,
a osrednjost, siromaštvo i depresija s druge strane, nije nimalo lak posao.
54
s
ta­ro­he­len­ski ideal od­go­vor­nog gra­đa­ni­na go­to­vo da je iš­če­zao s ho­
ri­zon­ta evrop­ske fi­lo­zof­ske mi­sli. Teš­ko da će­mo pro­na­ći ijed­nog slu­čaj­
nog pro­la­zni­ka ko­me bi bli­sko za­zvu­če po­ru­ke mu­dra­ca Pi­ta­ka iz Mi­ti­le­ne
o če­mu tre­ba va­zda bri­nu­ti: „O mi­lo­sr­đu, vas­pi­ta­nju, po­ve­re­nju, is­ku­stvu,
mu­dro­sti, zna­nju, isti­ni, spo­sob­no­sti­ma, pri­ja­telj­stvu, is­prav­no­sti i tač­no­
sti“. Ako bi se po­je­di­nac re­dov­no dr­žao ovih ori­jen­ti­ra i usme­ra­vao duh ka
pra­vim vred­no­sti­ma, ve­ro­va­li su an­tič­ki Gr­ci, bio bi naj­bli­ži ide­a­lu do­brog
i sreć­nog ži­vo­ta.
Za So­kra­ta to je bi­lo sa­vr­šen­stvo du­še. Pred sa­mu smrt, od­no­sno ne­po­
sred­no pre tre­nut­ka is­pi­ja­nja otro­va od ku­ku­te, on sa­opšta­va ma­lo­broj­
nim oku­plje­nim pri­ja­te­lji­ma da je nje­gov naj­va­žni­ji cilj u ži­vo­tu bio po­tra­
ga za mu­droš­ću. „Vr­li­na je zna­nje“, ja­sno je po­ru­čio.
Da­nas smo, ta­ko­đe, pre­pla­vlje­ni knji­ga­ma ko­je iz ra­znih aspe­ka­ta sa­gle­da­
va­ju po­sti­za­nje sre­će u ži­vo­tu. Vr­lo sam skep­ti­čan pre­ma ve­ći­ni šti­va tog
ti­pa i sklon sam da ga od­ba­cim kao pra­zno­slov­nje, ali po­kat­kad mi do­pad­
ne ša­ka neš­to što ima smi­sla pa­žlji­vo či­ta­ti. Knji­ga bri­tan­skog mi­sli­o­ca, ma­
te­ma­ti­ča­ra i bor­ca za ljud­ska pra­va Ber­tran­da Ra­sla Osva­ja­nje sre­će pred­
sta­vlja kva­li­tet­nu li­te­ra­tu­ru na te­mu po­ve­ća­nja so­ci­jal­ne in­te­li­gen­ci­je i
etič­kog usa­vr­ša­va­nja. Na­me­nje­no pre­vas­hod­no la­i­ci­ma, de­lo je is­pi­sa­no
jed­no­stav­nim fi­lo­zof­skim je­zi­kom, ali uver­lji­vim, pro­ži­vlje­nim.
Osva­ja­nje sre­će u sve­tu pu­nom ne­da­ća, kr­ca­tom zlo­bom, is­pu­nje­nom va­
tro­me­tom taš­ti­ne, pro­že­tom ne­u­ro­za­ma, na­gri­ze­nom bo­le­sti­ma i fo­bi­ja­
ma, na mo­men­te iz­ra­zi­to bru­tal­nom, u ko­me ca­ru­je vo­lja za moć s jed­ne,
a osred­njost, si­ro­maš­tvo i de­pre­si­ja s dru­ge stra­ne, ni­je ni­ma­lo lak po­sao.
Za Ra­sla je uče­sta­la po­ja­va rđa­vog ras­po­lo­že­nja, ner­vo­ze i pa­ra­no­je kod
lju­di da­naš­nji­ce po­sle­di­ca lo­še po­sta­vlje­nih vred­no­sti. Kon­cep­ci­ja neo­li­
be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma usto­li­či­la je no­vac kao pa­ra­dig­mu sva­kog uspe­ha, a
sa­mim tim pro­du­bi­la tak­mi­čar­ski duh, ras­pi­ri­la za­vist i ego­i­zam, po­ve­ća­la
umor i ner­vnu is­cr­plje­nost.
Sve se to mo­že ubla­ži­ti, sma­tra bri­tan­ski fi­lo­zof, ako se okre­ne­mo pri­ro­di i
nje­noj sklad­no­sti, ako se usme­ri­mo, okre­ne­mo vi­še po­ro­di­ci i pri­ja­te­lji­ma,
pre­sta­ne­mo da bu­de­mo fa­sci­ni­ra­ni mr­tvim, vir­tu­el­nim stva­ri­ma ili ko­ma­
di­ma po­kuć­stva, ras­ki­da­ju­ći traj­no s ro­bov­skim od­no­som pre­ma ma­te­ri­
jal­nom uspe­hu.
Opšte osi­pa­nje stan­dar­da ci­vi­li­za­ci­je uči­ni­lo je da lju­di po­sta­nu ne­spo­sob­ni
za kom­plek­sni­ja i in­te­lek­tu­al­ni­ja uži­va­nja. Za­ba­va da­naš­nji­ce is­klju­či­vo je
pa­siv­ne pri­ro­de. Sve je pod­re­đe­no umrt­vlje­nom du­hu, ne­spo­sob­nom za
du­žu kon­cen­tra­ci­ju i kri­tič­ki stav. Sve što po­bu­đu­je i zah­te­va men­tal­no an­
ga­žo­va­nje od­ba­cu­je se kao su­vi­šan te­ret. Sve umet­no­sti po­či­nju da te­že
tri­vi­ja­li­za­ci­ji i ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ji, pre­tva­ra­ju­ći stva­ra­o­ce u za­ba­vlja­če. Kao da
ni­ko­me vi­še ne pa­da na pa­met da usta­ne u od­bra­nu iz­gu­blje­nih stva­ri, pro­
že­tih du­hom eru­di­ci­je i čo­več­no­sti. Po­sle­di­ca istu­pa­nja iz stro­ja „uspe­lih“
je­ste mar­gi­na­li­za­ci­ja i ta­vo­re­nje u sve­tu bez od­je­ka, obič­no pra­znih dže­
po­va i ugu­še­nih stva­ra­lač­kih ilu­zi­ja.
Ar­ti­stič­ka veš­ti­na i ori­gi­nal­no ume­će ustu­pi­li su me­sto kon­fek­ci­jskom pri­
stu­pu umno­ža­va­nja umet­nič­kih pro­iz­vo­da. Teš­ko da se mo­gu ro­di­ti ori­gi­
nal­ne mi­sli u ve­ći­ni gla­va ko­je ži­ve ži­vo­tom mo­der­ne za­ba­ve i ra­si­pa­nja.
Glav­ni pro­blem je­ste da su mo­der­ne in­du­stri­je umet­no­sti krat­kog da­ha i
da ne osta­vlja­ju go­to­vo ni­ka­kav trag na psi­hi kon­zu­men­ta. Ka­ko is­pu­ni­ti
dan sa ta­ko „mr­ša­vim“ sa­dr­ža­ji­ma. Otu­da, po Ra­slu, na sva­kom ko­ra­ku u
mo­der­nom sve­tu zja­pi is­cr­plju­ju­ća do­sa­da. Lju­di ne mo­gu da je pod­ne­su
pa su i svoj od­mor za­tro­va­li du­hom utak­mi­ce. Ne­ma po­tre­be za od­la­zak
u pri­ro­du i ti­ho­va­nje, od­no­sno re­ge­ne­ra­ci­ju na­preg­nu­tih ži­va­ca. To je za
ve­ći­nu vr­lo su­mor­no i mo­no­to­no. Neo­p­hod­no je da nam du­šu pre­pla­vi na
hi­lja­de ne­bit­nih sa­dr­ža­ja ka­ko bi­smo se ose­ti­li ži­vi.
Na šta bi li­či­la umet­nič­ka i fi­lo­zof­ska ko­lek­ci­ja čo­ve­čan­stva da su se stva­
ra­o­ci mi­nu­lih ve­ko­va po­na­ša­li kao do­ko­ni tu­ri­sti, ju­re­ći po­va­zdan pet­pa­
rač­ke sen­za­ci­je i ti­me pu­ni­li svo­ju svest. Se­ti­mo se ko­li­ko je bio jed­no­li­čan
ži­vot pro­fe­so­ra iz Ke­nin­zber­ga. Kant ni­ka­da ni­je na­pu­stio svoj rod­ni grad.
Marks je naj­vi­še vre­me­na pro­veo u Bri­tan­skom mu­ze­ju. Dar­vin je po­sle
is­tra­ži­vač­kih pu­to­va­nja obi­ta­vao naj­vi­še u ku­ći. Flo­ber je oti­šao na sve­ga
dva-tri du­ža pu­ta, a osta­tak ži­vo­ta pro­veo na svom ma­ju­ru u Kro­a­seu, sa
Luj­zom Ko­le (ako svra­ti) i sa­mo je pi­sao, ne­pre­sta­no pi­sao. Bal­zak je dra­
go­volj­no po­stao za­to­če­nik rad­ne so­be. Spa­vao je sve­ga če­ti­ri sa­ta dnev­
no (od osam uve­če do po­no­ći), po­tom je pi­sao, vr­šio ko­rek­ci­je i is­pi­jao
U p otr a z i z a sre ćo m / N OVA M ISAO
teorije kulture
ga­lo­ne ka­fe. An­drić je bio ne­pre­kid­no za­gnju­ren u praš­nja­va do­ku­men­ta
is­to­ri­jskih ar­hi­va ši­rom Evro­pe. Ne­ma, da­kle, tu ni tra­ga avan­tu­ri­stič­kom
ži­vo­tu. „Po­ko­le­nje ko­je ne mo­že da pod­ne­se do­sa­du, bi­će po­ko­le­nje sit­
nih lju­di, lju­di od­vik­nu­tih od la­god­nog tem­pa pri­ro­de, lju­di u ko­ji­ma la­ga­
no umi­re sva­ki ži­vot­ni za­mah kao uz­bra­no cve­će u va­zi”, upo­zo­ra­va Ber­
trand Rasl.
• • • Vasilij Kandinski: Plavo nebo (1940)
55
Sre­ća ko­ja stvar­no za­do­vo­lja­va je­ste ona ko­ja se raz­vi­ja u pu­nom dej­stvu
na­ših du­hov­nih mo­ći i u naj­du­bljem raz­u­me­va­nju sve­ta u ko­me ži­vi­mo.
Za­do­vo­ljan čo­vek svo­ju eg­zi­sten­ci­ju sa­gle­da­va objek­tiv­no, slo­bod­no i bez
pred­ra­su­da upra­žnja­va na­klo­no­sti i gra­di ši­rok di­ja­pa­zon in­te­re­so­va­nja.
Stra­ho­ve ras­pr­šu­je ra­ci­o­nal­nim ra­su­đi­va­njem, ose­ća­nje gre­ha pre­va­zi­la­zi
ne ha­ju­ći za sve ri­gid­ne, ma­lo­gra­đan­ske i pa­la­nač­ke po­stu­la­te za­jed­ni­ce
u okvi­ru ko­je bi­ti­še, ne pri­da­ju­ći se­bi, pritom, ni­ma­lo vi­še va­žno­sti ne­go
što je to nor­mal­no.
„Sva­ka ne­sre­ća do­la­zi od ne­ke vr­ste ras­pa­da­nja ili od­su­stva ce­li­ne; ima
ras­pa­da­nja u na­šem ja kroz od­su­stvo ko­or­di­na­ci­je sve­sne i ne­sve­sne mi­sli;
ima tu od­su­stva ce­li­ne iz­me­đu na­še­ga ja i druš­tva gde to dvo­je ni­su po­
ve­za­ni sna­gom objek­tiv­nog in­te­re­so­va­nja i na­klo­no­sti. Sre­ćan čo­vek je
onaj ko­ji ne pa­ti ni od jed­nog od ovih ne­do­sta­ta­ka je­din­stva, či­ja lič­nost
ni­je po­de­lje­na iz­me­đu se­be ni­ti se ustre­mi­la na svet. Ta­kav čo­vek se ose­
ća gra­đa­ni­nom sve­ta, uži­va­ju­ći slo­bod­no u pri­zo­ru ko­ji taj svet pru­ža i u
ra­do­sti­ma ko­je da­je, ne­po­me­ten miš­lju na smrt, jer se u stva­ri ne ose­ća
odvo­jen od onih ko­ji do­la­ze za njim. U ta­k vom du­bo­kom na­gon­skom je­
din­stvu sa stru­ja­njem ži­vo­ta na­la­zi se naj­ve­ća ra­dost“, za­klju­ču­je Rasl.
Opšte osi­pa­nje stan­dar­da ci­vi­li­za­ci­je uči­ni­lo je da lju­di po­sta­nu
ne­spo­sob­ni za kom­plek­sni­ja i in­te­lek­tu­al­ni­ja uži­va­nja. Za­ba­va
da­naš­nji­ce is­klju­či­vo je pa­siv­ne pri­ro­de. Sve je pod­re­đe­no
umrt­vlje­nom du­hu, ne­spo­sob­nom za du­žu kon­cen­tra­ci­ju i kri­tič­ki
stav. Sve što po­bu­đu­je i zah­te­va men­tal­no an­ga­žo­va­nje od­ba­cu­je
se kao su­vi­šan te­ret. Sve umet­no­sti po­či­nju da te­že tri­vi­ja­li­za­ci­ji
i ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ji, pre­tva­ra­ju­ći stva­ra­o­ce u za­ba­vlja­če. Kao da
ni­ko­me vi­še ne pa­da na pa­met da usta­ne u od­bra­nu iz­gu­blje­nih
stva­ri, pro­že­tih du­hom eru­di­ci­je i čo­več­no­sti.­
N OVA M ISAO / U p otr a z i z a sre ćo m
Ono što je naj­va­žni­je, sta­nje spo­koj­stva zah­te­va ak­tiv­no učeš­će po­je­din­ca
u svim ži­vot­nim eta­pa­ma. To ni­je ba­nal­na ber­zan­ska ak­ci­ja ni­ti bo­ga­taš­ka
hi­ste­ri­ja za što ve­ćom oplod­njom ka­pi­ta­la, to je ti­ha ob­no­va za­bo­ra­vlje­nih
vred­no­sti unu­tar sa­mog bi­ća. Po­tre­ban je pr­vi ko­rak, uvek naj­te­ži. Ras­kid
sa izan­đa­lom ma­tri­com sva­ko­dnev­nih na­vi­ka, ali ne kroz ogor­če­nu po­bu­nu
i bes, već sup­til­no me­nja­nje na­či­na op­ser­va­ci­je do­ga­đa­ja i ja­ča­nja sa­mo­
kon­tro­le. Tre­ba ima­ti sto­ga na umu što je re­kao Ni­če i hra­bro se oti­snu­ti
ka ve­dri­joj he­mis­fe­ri po­sto­ja­nja jer: „Ljud­ska sre­ća zo­ve se: Ho­ću“. n
KREATIVNI POGONI
Intervju: Mark Melitas
Paranoidni sir
Razgovarao: Miroslav Miša Savić
Foto: Branko Stojanović
Umetnička sloboda se u Sjedinjenim Američkim Državama drastično promenila u poslednjih dvadeset godina.
Danas su kompozitori tamo mnogo slobodniji da komponuju muziku koju žele nego što je to ranije bio slučaj.
Kada to kažem, priznajem da i dalje postoje muzički krugovi koji predstavljaju establišment ali i ta se
56
situacija menja. Izgleda da najviše slobode trenutno ima u kamernoj muzici.
s
a Mar­kom Me­li­ta­som (Marc Mel­lits) sam se upo­znao na­kon nje­go­vog
kon­cer­ta odr­ža­nog u Sa­li Stu­di­ja M u No­vom Sa­du. Se­de­li smo u re­sto­ra­nu
ho­te­la u ko­jem je od­seo, ma­log ho­te­la u bli­zi­ni me­sta gde je odr­žan kon­
cert. Sa­la je bi­la ne­ve­li­ka ali le­po ure­đe­na, sa­mo za do­ru­čak go­sti­ju ko­ji tu
od­se­da­ju, i pod­se­ća­la je na kuć­ni am­bi­jent. Or­ga­ni­za­to­ri su do­ne­li hra­nu
sa dru­gog me­sta, po­seb­no pri­pre­mlje­ne obro­ke zdra­ve hra­ne ka­kvi su te­
nut­no u mo­di. Bez ob­zi­ra na to, sva su je­la bi­la uku­sna i dok smo la­ga­no
žva­ka­li imao sam uti­sak da je moj sa­go­vor­nik pri­lič­no umo­ran od pu­to­va­
nja i na­stu­pa i da mu ni­je baš do ovog raz­go­vo­ra. To je i kod me­ne stva­ra­lo
iz­ve­snu ne­la­god­nost, neš­to pu­put me­ha­ni­zma u ljud­skim od­no­si­ma ko­ji
još na sa­mom po­čet­ku ova­kvog kon­tak­ta one­mo­gu­ću­je sva­ku ži­vost. U
ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma sve funk­ci­o­ni­še kao auto­mat: go­re se uba­ci pi­ta­nje a
na dnu se po­ja­vlju­je oče­ki­va­ni od­go­vor, una­pred go­tov, ready for use, kli­še
ljud­skog od­no­sa, i za­to sam po­žu­rio da ka­ko-ta­ko za­poč­nem in­ter­vju ka­ko
ne bi doš­lo do obo­stra­nog boj­ko­ta i pre­da­va­nja lak­šim i lep­šim stva­ri­ma
od još jed­nog raz­go­vo­ra o mu­zi­ci ka­kve smo, po pri­ro­di stva­ri, obo­ji­ca po
ko zna ko­li­ko pu­ta već vo­di­li u raz­li­či­tim pri­li­ka­ma. Za­to sam po­čeo po­ma­
lo ne­sprem­no, uobi­ča­je­nim re­dom: pi­tao sam ga o bi­o­graf­skim po­da­ci­ma
ko­je sma­tra re­le­vant­nim za svo­ju umet­nič­ku ka­ri­je­ru. Na to mi je sa­mo
krat­ko i su­vo uz­vra­tio pi­ta­njem o to­me da mu je ne­ja­sno na šta tač­no mi­
slim. Ja sam pret­hod­no sa­znao sa zva­nič­ne in­ter­net stra­ni­ce sve ono što
mu­zi­ča­ri uobi­ča­je­no na­pi­šu o se­bi: da je ro­đen u Bal­ti­mo­ru 1966. go­di­ne,
da je je­dan od vo­de­ćih ame­rič­kih kom­po­zi­to­ra svo­je ge­ne­ra­ci­je i da sva­ke
go­di­ne odr­ži sto­ti­ne kon­ce­ra­ta ši­rom sve­ta. Ta­ko­đe je ta­mo na­pi­sa­no da je
ve­o­ma ra­no po­čeo da kom­po­nu­je, da je pi­sao kla­vir­ske ko­ma­de mno­go
pre ne­go što je za­po­čeo sa uče­njem kla­vi­ra u svo­joj še­stoj go­di­ni. Mu­zi­ku
je učio na East­man School of Mu­sic, Yale School of Mu­sic, Cor­nell Uni­ver­sity i
Tan­gle­wo­od-u. Iz­vo­di­li su ga mno­go­broj­ni iz­vo­đa­či i an­sam­bli me­đu ko­ji­
ma su naj­zna­čaj­ni­ji Kro­nos Qu­ar­tet, Orp­he­us Cham­ber Or­che­stra, Ser­gio and
Oda­ir As­sad, Bang On A Can All-Stars, Eli­ot Fisk, An­drew Rus­so, Ca­na­dian Brass,
Ne­xus Per­cus­sion, De­bussy Qu­ar­tet, Real Qu­i­et, New Mu­sic De­tro­it, Mu­si­que
En Ro­ue Li­bre (Fran­cu­ska), Fiarì En­sem­ble (Ita­li­ja), the So­ci­ety for New Mu­sic,
LE­MUR, Kathy Su­po­ve, Syra­cu­se Symphony Or­che­stra i Al­bany Symphony’s
Dog’s Of De­si­re. Na­rav­no, u tu gru­pu spa­da i nje­gov lič­ni an­sambl u ko­jem
svi­ra kla­vi­ja­tu­re, Mel­lits Con­sort, do­bro uigra­na eki­pa po­sve­će­na is­klju­či­vo
iz­vo­đe­nju nje­go­ve mu­zi­ke. Ima tri­de­set i jed­no sni­mlje­no i na CD-u ob­ja­vlje­
no de­lo i do­bit­nik je pre­sti­žne Fo­un­da­tion for Con­tem­po­rary Arts na­gra­de
za 2004. go­di­nu. Pritom pre­da­je kom­po­zi­ci­ju i te­o­ri­ju na mu­zič­kom fa­kul­
te­tu Uni­ver­sity of Il­li­no­is-Chi­ca­go. Za­i­sta im­pre­siv­na bi­o­gra­fi­ja us­peš­nog
umet­ni­ka, po­mi­slio sam dok sam to či­tao, ali mo­je pi­ta­nje se pre sve­ga od­
no­si­lo na ne­ke even­tu­al­no neo­bič­ne ži­vot­ne či­nje­ni­ce, na neš­to što pre­okre­
će čo­ve­ko­ve ži­vot­ne od­lu­ke i što ga po­put sud­bi­ne usme­ra­va u od­re­đe­nom
prav­cu. Iz­u­zev da mu je že­na Ru­mun­ka i da do­sta vre­me­na pro­vo­di u nje­noj
do­mo­vi­ni niš­ta dru­go ni po­seb­no ni­je že­leo da is­tak­ne i na to­me se taj
deo raz­go­vo­ra i za­vr­šio. Ne­ko vre­me smo ću­ta­li i je­li. Ja sam se pri­pre­mao
za sle­de­će pi­ta­nje i ubr­zo za­tim sam ga for­mu­li­sao: pi­tao sam ga ka­ko vi­di
kon­cept slo­bo­de u mo­der­nom mu­zič­kom sve­tu. U če­mu se ta slo­bo­da za
umet­ni­ka sa­sto­ji i šta je on slo­bo­dan da stvo­ri?
„Umet­nič­ka slo­bo­da se u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma dra­stič­no pro­
me­ni­la u po­sled­njih dva­de­set go­di­na. Da­nas su kom­po­zi­to­ri ta­mo mno­go
slo­bod­ni­ji da kom­po­nu­ju mu­zi­ku ko­ju že­le ne­go što je to ra­ni­je bio slu­čaj.
Ka­da to ka­žem, pri­zna­jem da i da­lje po­sto­je mu­zič­ki kru­go­vi ko­ji pred­sta­
vlja­ju esta­bliš­ment ali i ta se si­tu­ac­ i­ja me­nja. Iz­gle­da da naj­vi­še slo­bo­de
tre­nut­no ima u ka­mer­noj mu­zi­ci. Ovo je bi­lo isti­ni­to za ve­ći deo mu­zič­ke
isto­ri­je pa ni sa­da ni­je dru­ga­či­je. Be­to­ven, Hajdn, Šu­bert i dru­gi, bi­li su umet­
nič­ki mno­go slo­bod­ni­ji u svo­joj ka­mer­noj mu­zi­ci ne­go u or­ke­star­skoj a isto
va­ži i da­nas, ta­ko da je to neš­to sa­svim nor­mal­no.“
Par an oi dni sir / N OVA M ISAO
KREATIVNI POGONI
Pi­tam se ko­ja je ce­na te slo­bo­de? Ko mo­že se­bi da do­pu­sti ose­ćaj slo­bo­de
u jed­nom do­me­nu a u dru­gom ne ili bi u ma­njoj me­ri mo­rao da ose­ti ka­ko
u ma­nje va­žnim stva­ri­ma mo­že da ra­di šta mu je vo­lja dok u onim va­žni­
jim mo­ra da vo­di ra­ču­na o bla­go­na­klo­no­sti druš­tva i mu­zič­kih in­sti­tu­ci­ja.
S dru­ge stra­ne, kao deo esta­bliš­men­ta kom­po­zi­tor je slo­bo­dan da ra­di šta
že­li bez ob­zi­ra na ce­nu, ali da li je to on­da uopšte bit­no ako mu ras­koš slo­
bod­nog miš­lje­nja omo­gu­ću­ju fi­nan­si­je pro­du­cen­ta. Šta sve to on­da zna­či?
To zna­či da mu­zič­kim po­slo­vi­ma ipak preva­shod­no vla­da no­vac. Gde je tu
on­da slo­bo­da miš­lje­nja u sva­ki­daš­njoj umet­nič­koj stvar­no­sti? Ve­ro­vat­no
uopšte ne mo­že da po­sto­ji slo­bo­da ka­k vu bi kom­po­zi­to­ri že­le­li. Po­sto­je
sa­mo raz­li­ke u ne­slo­bo­di. To mo­že bi­ti i sa­svim blag ose­ćaj ali ipak la­žne
slo­b o­de. Mark to vi­di dru­ga­či­je, ose­ćam. Nje­go­va lič­na us­p eš­nost mu
za­ma­glju­je ta­na­nost raz­li­ke iz­me­đu ne­pri­ko­sno­ve­ne i sa­mo nje­go­ve, in­di­
vi­du­al­ne slo­bo­de. Mi­slim da je nje­gov ose­ćaj slo­bo­de po­sle­di­ca ve­li­či­ne
ze­mlje u ko­joj ži­vi, ve­li­či­ne pro­sto­ra u ko­jem ni­ko ni­ko­me ne sme­ta i da
za­hva­lju­ju­ći to­me, ali i ne­ma­nju isto­rij­skog op­te­re­će­nja, mo­že da se ose­ća
ne­za­vi­snim. S tim u ve­zi on od­ri­če i po­sto­ja­nje mo­no­po­la u mu­zi­ci, iako
pri­hva­ta da su ne­ka­da mo­žda po­sto­ja­li.
57
Opet ne­ko vre­me je­de­mo ću­te­ći. Nje­mu po­vre­me­no pri­la­ze lju­di iz or­ga­
ni­za­ci­je ili čla­no­vi an­sam­bla. Tu su i že­ni­ni ro­di­te­lji, do­no­se ču­ve­ni sir ko­
jim je in­spi­ri­san na­ziv CD-a i kon­cer­ta na ko­jem su od­svi­ra­ne sve nu­me­re
sa nje­ga. Ka­žu da sir ni­je onaj pra­vi, još je ra­no da se mo­že na­ći do­volj­no
zreo, ali svi pro­ba­mo ka­ko bi­smo ste­kli uti­sak o uku­su. Za­i­sta je do­bar, u
pi­ta­nju je be­li sir, mlad i ne­slan ov­či­ji sir ka­kav bi se even­tu­al­no i kod nas
mo­gao na­ći. Na­kon ma­le pa­u­ze pi­tam ga da li mu je miš­lje­nje ili re­ak­ci­ja
pu­bli­ke va­žan fak­tor pri­li­kom stva­ra­nja no­vih ko­ma­da. Za nje­go­vu se mu­
zi­ku če­sto ka­že da je or­gan­ska i da stva­ra du­bo­ku ve­zu sa slu­ša­o­ci­ma. Lju­
di se to­kom kon­cer­ta če­sto nji­šu i pra­ve po­kre­te ru­ka­ma i gla­vom u nje­
nom rit­mu. Mo­ra­lo bi da sve to uti­če pri­li­kom od­lu­či­va­nja u kon­ci­pi­ra­nju
no­vih ko­ma­da.
„Uko­li­ko mi­sliš na to da li raz­miš­ljam da li će se pu­bli­ci do­pa­sti ono što na­
pi­šem, ta­da je od­go­vor: ap­so­lut­no ne. Pi­šem za se­be, i za zvuk, po­naj­vi­še
za oslo­ba­đa­nje zvu­ka. Go­to­vo bi bi­lo ne­mo­gu­će po­ku­ša­ti da ot­kri­jem šta
bi od­re­đe­na pu­bli­ka vo­le­la a šta ne. Čak iako bih po­ku­šao da se na taj na­
čin obra­tim ne­koj od­re­đe­noj pu­bli­ci, mi­slim da u to­me ne bih us­peo. Ali, s
dru­ge stra­ne, ka­da imam pu­bli­ku ko­ja uži­va u ono­me što sam ura­dio, to
mi je na­rav­no va­žno i to ne mo­ra bi­ti ne­ka ve­ća gru­pa lju­di. Uko­li­ko sa­mo
jed­na oso­ba pri­hva­ti ono što ra­dim, ja sam za­do­vo­ljan.“
Pri­zna­jem da je to i moj stav. Pu­bli­ci se ne sme po­di­la­zi­ti, ona mo­ra da se
me­nja za­jed­no sa me­na­ma mu­zi­ke. Ja bih čak za­oš­trio nje­go­vu po­zi­ci­ju
tvrd­njom da što je pu­bli­ka ma­lo­broj­ni­ja tim je i kva­li­tet­ni­ja i da bi se čak
vre­de­lo po­tru­di­ti oko do­pa­da­nja sa­mo jed­nom slu­ša­o­cu. To on­da vi­še ni­je
po­dlo i ni­sko već vr­sta ko­mu­ni­ka­ci­je, raz­miš­ljao sam na­sta­vlja­ju­ći Markovu mi­sao. Pri­zna­jem da me je iz­ne­na­dio jer krat­ko­ća i sa­že­tost nje­go­vih
ko­ma­da bi pre mo­žda upu­ći­va­li na dru­ga­či­ji od­go­vor ko­ji sam od nje­ga
oče­ki­vao. Još vi­še me je iz­ne­na­dio ig­no­ri­sa­njem sle­de­ćeg pi­ta­nja: u ko­joj
me­ri ko­mer­ci­jal­nost vi­di kao me­ru uspe­ha ili kao pro­blem. Jer nje­go­va mu­
zi­ka je eklek­tič­na, sve­o­bu­hvat­na, zvuč­no ve­o­ma ži­vo obo­je­na i pu­na po­
kre­ta. Po pri­ro­di stva­ri to bi pod­ra­zu­me­va­lo i da je ko­mer­ci­jal­na... Uopšte,
on ni­kad ne raz­miš­lja o ono­me što ra­di u kon­tek­stu ne­kog sti­la ili eti­ke­te.
Na­zi­vu „postmi­ni­ma­li­zam“ su­protstavlja „mak­si­ma­li­zam“ za ko­ji tvr­di da mu
N OVA M ISAO / Par an oi dni sir
je ta­ko­đe bio do­de­lji­van kao atri­but ono­ga što ra­di. Ka­že da je ne­dav­no
bio opi­san i kao „postmi­le­ni­jum­ski“ autor. Ne­ja­sno mu je šta bi sve ovi atri­
bu­ti tre­ba­lo da zna­če i ne po­ku­ša­va da ih du­blje raz­u­me; sve što ga za­ni­ma
je da pi­še mu­zi­ku ko­ju pi­še i niš­ta iz­van to­ga.
Ose­tio sam iz­ve­snu ner­vo­zu u nje­go­vom gla­su i ve­ro­vat­no za­si­će­nost do­
sa­daš­njim to­kom raz­go­vo­ra. Sve češ­će je tre­ba­lo da do­dat­no ob­jaš­nja­
vam šta sam hteo da ga pi­tam. Či­ni mi se, čak, da je po­sta­vlje­na pi­ta­nja
sve vi­še pre­vo­dio na lič­ni plan i do­ži­vlja­vao ih uvre­dlji­vo i po­ni­ža­va­ju­će.
Ja to­ga ni­sam bio sve­stan i in­si­sti­rao sam na opštem i pre­ci­znom to­nu: na
pi­ta­nje o sve češ­ćem sre­ta­nju pla­gi­ja­ta u mo­der­noj mu­zi­ci i da li svoj rad
mo­že do­ve­sti u kon­tekst sa nji­ma kon­sta­to­vao je da je upo­tre­ba poj­ma
„pla­gi­jat“ u en­gle­skom je­zi­ku po­ni­ža­va­ju­ća. Ne mo­ram ni da na­gla­ša­vam
KREATIVNI POGONI
58
da sam ci­ljao na opšti­je stva­ri, na ras­pro­stra­nje­nost re­pro­duk­ci­je ko­ja u
ve­li­koj me­ri na­do­meš­ću­je na­ša di­rekt­na is­ku­stva sa sve­tom ko­ji sve vi­še
po­zna­je­mo na taj na­čin a ne svo­jim oči­ma i uši­ma: od­no­sno stva­ri vi­di­mo
svo­jim oči­ma i uši­ma ali ne na li­cu me­sta; mi smo sve vi­še gle­da­o­ci, slu­ša­
o­ci i uče­sni­ci na da­lji­nu, da­ljin­ski znal­ci. Čo­vek se da­nas ne mo­ra mrd­nu­ti
iz svog do­ma da bi do­speo na naj­vi­še tač­ke pla­ne­te ili do naj­du­bljih mor­
skih du­bi­na. Mo­že čak oti­ći i do obli­žnjih pla­ne­ta i ga­lak­si­ja. Ovo ne va­ži
sa­mo za ve­li­ki spo­ljaš­nji svet, mo­žda je u ve­ćoj me­ri ve­za­no za ne­do­ku­či­
vi unu­traš­nji svet u ko­jem pre­po­zna­je­mo pod­sve­sne od­li­ke svo­je lič­no­sti
ili ne­do­ži­vlje­ne emo­ci­je ko­je su nam do­ča­ra­li i pri­bli­ži­li auto­ri struč­nih ra­
do­va ili knji­žev­nih de­la. Čak ne ni oni, već lju­di sa ko­ji­ma smo u kon­tak­tu,
pu­tem po­sre­do­va­nja me­di­ja, pu­tem pro­fi­la po­de­še­nog pre­ma ne­kom od­
re­đe­nom pla­gi­ja­tu itd. Sve ovo s pra­vom po­sta­vlja pi­ta­nje auten­tič­no­sti i
od­no­si se u jed­na­koj me­ri na auto­re i pu­bli­ku.
Naš je raz­go­vor da­kle sve vi­še za­pi­njao u po­tre­bi za do­dat­nim ob­jaš­nje­
nji­ma. Sa­mo još je­dan kra­tak od­go­vor je usle­dio na­kon pi­ta­nja o upo­tre­bi
kli­šea za ko­je je re­kao da ih se klo­ni osim za po­sti­za­nje efe­ka­ta hu­mo­ra
pre ne­go što smo in­ter­vju za­klju­či­li pi­ta­njem-po­en­tom: is­tra­žu­je li u svom
ra­du ne­ki ne­po­znat te­ren i šta bi za nje­ga bi­la ter­ra in­cog­ni­ta?
„Sva­ki ko­mad ko­ji za­poč­nem je na ne­ki na­čin ter­ra in­cog­ni­ta. Mi­slim da je
sva­ki moj rad svet za se­be ko­ji za­po­či­njem od po­čet­ka ta­ko da je na ne­ki
na­čin sva mu­zi­ka ko­ju pi­šem za­po­če­la iz ne­ke ter­ra in­cog­ni­ta. Me­đu­tim,
ova ne­po­zna­ta ze­mlja na­se­lje­na je sta­nov­ni­ci­ma ko­je znam i pre­po­zna­
jem. I ta­ko, upr­kos to­me da sva­ki no­vi rad mo­že po­sta­ti no­vi uni­ver­zum,
ja pro­na­la­zim slič­ne ka­rak­te­re ot­kri­va­ju­ći taj no­vi svet, slič­no po­zna­tim
zvu­ko­vi­ma ko­ji od­je­ku­ju u no­voj ze­mlji.“
Na ovo­me se naš raz­go­vor za­vr­šio. Obo­ji­ca smo, či­ni mi se, ima­li ose­ćaj
ne­do­re­če­no­sti i ne­do­stat­ka odu­še­vlje­nja za da­lji tok pri­če. Ovo pak ni­je
ima­lo ni­ka­k ve ve­ze sa uti­skom ko­ji smo po­ne­li sa kon­cer­ta. Za­pra­vo je­ste
ima­lo, kao da je ve­ći­na ener­gi­je osta­vlje­na u kon­cert­noj sa­li iza­zva­la pra­
zni­nu na­kon nje­ga. Pre­o­sta­lo je sa­mo da se još uljud­no po­zdra­vi­mo. Po­že­
leo sam mu mno­go sre­će u bu­du­ćem ra­du. Ta­ko­đe i tra­že­nje no­vih pu­te­va
zbog ne­mi­nov­no­sti ko­je no­si bu­duć­nost. n
Par an oi dni sir / N OVA M ISAO
KREATIVNI POGONI
Intervju
Klavirski duo Ingmar: prijateljstvo i žeđ za novim
Razgovarao: Milan Marković
Jedna od prvih stvari koja se desila Ingmar duu, koji inače osnivaju i čine dvoje pijanista i profesora klavira
Slobodanka Stević i Aleksandar Gligić, po početku njihovog zajedničkog rada 2005. godine, bilo je snimanje
CD izdanja i to ne za srpsko, već austrijsko tržište. Reklo bi se, ne tako skroman početak. Međutim, ono što su
u narednim godinama priredili i sebi samima, ali i publici u svom gradu i zemlji, kao i onoj inostranoj,
60
prevazišlo je to sjajno inicijalno iskustvo.
k
la­vir­ski duo Ing­mar, ili ka­ko ih u ino­stran­stvu oslo­vlja­va­ju – Ing­mar
Pi­a­no Duo, od­raz je jed­nog no­vo­sad­skog po­ku­ša­ja da se umet­nost stvo­ri
na lo­kal­nim osno­va­ma, ko­ri­ste­ći lo­kal­ne re­sur­se obra­zo­va­nja, sa­rad­nje,
autor­skog stva­ra­nja i iz­ra­za, te da se ta ista, ta­k va umet­nost, pla­si­ra u
mno­go ši­rem kul­tur­nom pro­sto­ru. I taj po­ku­šaj je oči­gled­no vi­še ne­go us­
peo. A us­peo je iz vi­še raz­lo­ga. Iako se mu­zič­ki po­du­hva­ti ka­mer­nog mu­
zi­ci­ra­nja mo­ti­vi­šu sko­ro is­klju­či­vo po­ri­vi­ma sa­mih mu­zi­ča­ra, a ne ka­k vom
spolj­nom (po­naj­ma­nje ma­te­ri­jal­nom) sti­mu­la­ci­jom, ipak su ret­ki oni ko­ji
us­pe­ju da pre­va­zi­đu gra­ni­ce ko­je na­me­će upra­vo ne­po­volj­no sta­nje u
kul­tur­noj de­lat­no­sti na­še ma­le ze­mlje.
Jed­na od pr­vih stva­ri ko­ja se de­si­la Ing­mar duu, ko­ji ina­če osni­va­ju i či­ne
dvo­je pi­ja­ni­sta i pro­fe­so­ra kla­vi­ra Slo­bo­dan­ka Ste­vić i Alek­san­dar Gli­gić,
po po­čet­ku nji­ho­vog za­jed­nič­kog ra­da 2005. go­di­ne, bi­lo je sni­ma­nje CD
iz­da­nja i to ne za srp­sko, već austrij­sko tr­žiš­te. Re­klo bi se, ne ta­ko skro­
man po­če­tak. Me­đu­tim, ono što su u na­red­nim go­di­na­ma pri­re­di­li i se­bi
sa­mi­ma, ali i pu­bli­ci u svom gra­du i ze­mlji, kao i onoj ino­stra­noj, pre­va­zi­
šlo je to sjaj­no ini­ci­jal­no is­ku­stvo. A sva­ko na­red­no bi­lo je obe­le­že­no kao
pre­mi­jer­no ili pr­vo u ne­kom smi­slu, za njih sa­me ili za one ko­ji su do­la­zi­li
da ih slu­ša­ju.
Svo­je ve­li­ko va­tre­no krš­te­nje u ve­ćoj sa­li pred no­vo­sad­skom pu­bli­kom
do­ži­ve­li su (i pre­ži­ve­li) u okvi­ru Svet­ske pi­ja­ni­stič­ke kon­fe­ren­ci­je, ko­ja se
2009. odr­ža­va­la u No­vom Sa­du. Ta­da su pred go­to­vo 1 000 slu­ša­la­ca iz­ve­li
Sim­fo­nij­ske igre Rah­ma­nji­no­va, po pr­vi put u Sr­bi­ji svi­ra­ju­ći ovo or­ke­star­
Sa­vre­me­na srp­ska kla­sič­na mu­zi­ka za­slu­žu­je da je ču­ju.
Po­sto­je pred­ra­su­de ko­je, kao i sva­ke dru­ge, do­la­ze od
ne­po­zna­va­nja ma­te­ri­je sa nji­ma u ve­zi. Sto­ga se tru­di­mo da
pu­bli­ku upo­zna­mo sa sa­vre­me­nim to­ko­vi­ma u srp­skoj mu­zi­ci.
Na na­še iz­ne­na­đe­nje, pred­ra­su­de su pa­le vr­lo la­ko.
sko de­lo u tran­skrip­ci­ji za dva kla­vi­ra. Od tog da­na, nji­hov no­vo­sad­ski
kon­cert u Si­na­go­gi odr­ža­va se jed­nom go­diš­nje, sva­ke go­di­ne kao tra­di­
ci­ja, pred isto ta­ko usta­lje­no po­pu­nje­nim audi­to­ri­ju­mom. Na­kon što su,
iste go­di­ne, ostva­ri­li fan­ta­sti­čan uspeh na Me­đu­na­rod­nom pi­ja­ni­stič­kom
tak­mi­če­nju u Ri­mu, osvo­jiv­ši ne sa­mo naj­vi­šu na­gra­du u ka­te­go­ri­ji za dva
kla­vi­ra već i na­gra­du za iz­vo­đe­nje de­la, ni ma­nje ni vi­še, ita­li­jan­skog sa­
vre­me­nog kom­po­zi­to­ra, po­či­nje pra­vi uz­let ovih mla­dih umet­ni­ka. Ta­kav
uz­let do­veo ih je i u ret­ko vi­đen cen­tar pa­žnje po­pu­lar­nih me­di­ja, ko­ji su
im po­sve­ti­li član­ke, emi­si­je i re­por­ta­že, pru­ža­ju­ći du­žnu pa­žnju dva­ma pi­
ja­ni­sti­ma ko­ji ta­ko le­po pred­sta­vlja­ju svoj grad i ze­mlju pred ino­stra­nim
struč­nja­ci­ma, mu­zi­ča­ri­ma i pu­bli­kom. Od ta­da, Ing­mar je na­či­nio i se­ri­ju
traj­nih sni­ma­ka za Ra­dio No­vi Sad, iz­vo­de­ći de­la stan­dard­nog re­per­toa­ra
za dva kla­vi­ra.
Na­kon isto ta­ko va­žnog ostva­re­nja na Svet­skom tak­mi­če­nju u San Ma­ri­nu
(gde su se po po­zi­vu or­ga­ni­za­to­ra, uvr­sti­li me­đu 7 naj­u­speš­ni­jih kla­vir­
skih dua iz ce­log sve­ta), Slo­bo­dan­ka i Alek­san­dar do­ne­li su iz­u­zet­no vred­
nu od­lu­ku – da naj­ve­ću svo­ju iz­vo­đač­ku pa­žnju po­klo­ne srp­skoj kla­sič­noj
mu­zi­ci, sa­vre­me­nim kom­po­zi­to­ri­ma ko­ji pi­šu za dva kla­vi­ra, te da tu no­vu
umet­nič­ku te­ko­vi­nu pred­sta­ve i do­ma­ćoj i me­đu­na­rod­noj pu­bli­ci. Ova
plat­for­ma do­ve­la je do re­a­li­za­ci­je pro­je­ka­ta, ko­ji su, uz po­drš­ku grad­skih i
po­kra­jin­skih kul­tur­nih vla­sti, te SO­KOJ-a, iz­ne­dri­li se­ri­ju kon­ce­ra­ta po gra­
do­vi­ma Voj­vo­di­ne i cen­tral­ne i ju­žne Sr­bi­je, pro­mo­vi­šu­ći is­klju­či­vo srp­sku
kla­sič­nu mu­zi­ku, de­li­ma ko­ja su kroz duo Ing­mar do­ži­ve­la svo­ju svet­sku ili
evrop­sku pre­mi­je­ru.
• Upra­vo u sve­tlu ova­kvog gra­đe­nja umet­nič­kog iden­ti­te­ta, šta je Ing­mar duo
u smi­slu iz­ra­ža­ja, sa­dr­ži­ne, este­ti­ke, a na­ro­či­to afi­ni­te­ta? Ka­ko sam se­be vi­di i
šta ga pri­vla­či?
Alek­san­dar Gli­gić: Po­sto­ji iz­ve­sna žeđ za sa­vre­me­nim stva­ra­laš­t vom
ko­ju to­li­mo po­sled­njih go­di­na. Ras­te­re­će­nost od tra­di­ci­je ko­ja no­si svo­ja
„pra­vi­la po­na­ša­nja“ u in­ter­pre­ta­ci­ji, lič­ni kon­takt sa stva­ra­o­cem mu­zič­kog
de­la, pro­ži­vlje­na ose­ća­nja i pre­po­zna­te ide­je vre­me­na u ko­jem za­jed­no
ži­vi­mo su ne­ki od raz­lo­ga što je ta­ko. Sa dru­ge stra­ne, rad na ka­pi­tal­nim
K lav ir sk i du o In gmar : p r ijate ljs t vo i že đ z a n ov im / N OVA M ISAO
KREATIVNI POGONI
61
KREATIVNI POGONI
de­li­ma kla­sič­ne li­te­ra­tu­re ko­ji­ma se uvek vra­ća­mo i iz­no­va ih ču­je­mo po­
sle is­ku­stva Sa­vre­me­nog neo­p­ho­dan je seg­ment mu­zič­ke re­al­no­sti.
Slo­bo­dan­ka Ste­vić: Pro­gram Dua se u pr­vih nekoliko go­di­na ba­zi­rao go­
to­vo is­klju­či­vo na stan­dard­nom re­per­to­a­ru za kla­vir­ski duo. Na to je uti­cao i
od­la­zak na me­đu­na­rod­na tak­mi­če­nja, gde po pro­po­zi­ci­ja­ma duo mo­ra da
pre­zen­tu­je ve­ći deo ka­pi­tal­nih de­la pi­sa­nih za dva kla­vi­ra. No, ka­ko sva­ko
tak­mi­če­nje ima za­da­tu kom­po­zi­ci­ju sa­vre­me­nog auto­ra, a naš je rad od
pr­vog tak­mi­če­nja do­bio po­tvr­du za iz­vo­đe­nje upra­vo sa­vre­me­ne epo­he,
Ing­ma­rov afi­ni­tet se po­la­ko okre­će ka de­li­ma sa­vre­me­ne mu­zi­ke. Či­nje­ni­
ca da u na­šem sa­vre­me­nom re­per­to­a­ru do­mi­ni­ra­ju stva­ra­o­ci sa na­šeg pod­
ne­blja, ko­je ima­mo pri­li­ku da po­zna­je­mo i da sa nji­ma raz­me­nju­je­mo ži­ve
ide­je, či­ni se kao esen­ci­jal­no is­ku­stvo na ko­jem ba­zi­ra­mo svoj sa­daš­nji rad.
Pla­ni­ra­mo da se bez pre­stan­ka ta­k vo usme­re­nje odr­ži.
62
• Iako su ima­li ma­nje ili ve­će iz­le­te kroz so­li­stič­ki pi­ja­ni­zam, i Alek­san­dar (u
duu dru­gi kla­vir – se­con­do) i Slo­bo­dan­ka (u duu pr­vi kla­vir – pri­mo) svo­ju iz­
vo­đač­ku ka­ri­je­ru gra­de na ide­ji si­ner­gi­je dva­ju kla­vi­ra. Naj­bo­lji pri­ja­te­lji u pri­
vat­nom ži­vo­tu i ko­le­ge u pe­da­goš­kom ra­du, in­di­vi­du­al­nu vi­zi­ju i umet­nič­ku
per­spek­ti­vu ugra­đu­ju u ide­ju scen­skog za­jed­niš­tva, ko­je zra­či uni­so­nim kva­li­
te­tom istog in­stru­men­ta, du­pli­ra­nog u jed­nom tre­nut­ku na is­toj sce­ni. Ko­li­ko
se umet­nost Ing­mar dua i nje­gov iz­raz raz­li­ku­je od onog Slo­bo­dan­ki­nog ili
Sa­ši­nog po­je­di­nač­nog? Ka­kva fu­zi­ja na­sta­je tim uje­di­nje­njem?
Slo­bo­dan­ka Ste­vić: Su­bli­ma­ci­jom na­ših po­je­di­nač­nih iz­ra­za stva­ra se fu­
zi­ja Ing­ma­ra i to je ve­ro­vat­no ono što ple­ni na sce­ni, ka­da smo mi kao
duo u pi­ta­nju. Mi­slim da bi bi­lo ne­mo­gu­će ima­ti jed­no­ga se­be kao po­je­
din­ca a ne­ko dru­go ja da bu­de Ing­mar. Čak na­pro­tiv, mi­slim da sam ona
pra­va ja, bor­be­na, ra­nji­va, do­mi­nant­na, de­li­kat­na, sna­žna ili tu­žna je­di­no
kroz Ing­mar. Sve to ne bih mo­gla da bu­dem da ne­ma Alek­san­dra, ko­ji me
raz­u­me, ko­li­ko i ja nje­ga, ako ne i vi­še, i zna da me pu­sti i za­u­sta­vi. Nje­mu
ne­iz­mer­no ve­ru­jem, što je naj­va­žni­ji kva­li­tet na­še sa­rad­nje i pri­ja­telj­stva
na sceni i van nje. Ta­ko­đe, kre­a­tiv­nost tog je­din­stve­nog tre­nut­ka gra­di se
na ta­k vom po­ve­re­nju. Ali, od na­še raz­li­či­to­sti se ne da od­stu­pi­ti – ka­da se
kao iz­vo­đač igram, pa od­stu­pim od kon­cep­ci­je ko­ju smo za­mi­sli­li, on je tu,
kao dru­ga po­lo­vi­na, da me, uvek sa­vr­šen, slu­ša, baš kao i ja nje­ga.
Su­bli­ma­ci­jom na­ših po­je­di­nač­nih iz­ra­za stva­ra se fu­zi­ja
Ing­ma­ra i to je ve­ro­vat­no ono što ple­ni na sce­ni, ka­da smo mi
kao duo u pi­ta­nju. Mi­slim da bi bi­lo ne­mo­gu­će ima­ti jed­no­ga
se­be kao po­je­din­ca a ne­ko dru­go ja da bu­de Ing­mar. Čak
na­pro­tiv, mi­slim da sam ona pra­va ja, bor­be­na, ra­nji­va,
do­mi­nant­na, de­li­kat­na, sna­žna ili tu­žna je­di­no kroz Ing­mar.
Alek­san­dar Gli­gić: Mi­slim da se na­ši iz­ra­zi po­je­di­nač­no raz­li­ku­ju, ali ne
bit­no i ne­po­mir­lji­vo. Za­jed­no gra­di­mo ne­ki hi­brid u ko­ji su in­te­gri­sa­ne
na­še bo­lje stra­ne. Ti­me stva­ra­mo umet­nost, za­jed­nič­ki se bo­re­ći pro­tiv
sve­ga onog što nas spre­ča­va na toj sta­zi.
• Čast je iz­ve­sti de­la ži­vog auto­ra, a ve­ća od­go­vor­nost od to­ga ve­ro­vat­no po­
sto­ji je­di­no ka­da vam de­lo auto­ri lič­no po­sve­te. Ta­kav di­van spoj ka­u­zal­nog
od­no­sa kom­po­zi­to­ra i iz­vo­đa­ča de­sio se iz­me­đu dua Ing­mar i ne­ko­li­kih srp­
skih stva­ra­la­ca. Me­đu nji­ma su i nji­ho­vi su­gra­đa­ni Alek­san­dra Vre­ba­lov, Sve­
to­zar Ne­šić, Sve­to­zar Sa­ša Ko­va­če­vić, ali i nji­ho­ve be­o­grad­ske ko­le­ge Raj­ko
Mak­si­mo­vić i Dra­ga­na S. Jo­va­no­vić. U ta­kvom obi­lju emo­ci­o­nal­nih i umet­
nič­kih ka­rak­te­ra, duo Ing­mar iz­la­zi kao ka­ta­li­za­tor, ube­đu­ju­ći pu­bli­ku da je
K lav ir sk i du o In gmar : p r ijate ljs t vo i že đ z a n ov im / N OVA M ISAO
isključivo na standardnom repertoaru za klavirski duo.
Na to je uticao i odlazak na međunarodna takmičenja, gde po
propozicijama duo mora da prezentuje veći deo kapitalnih dela
pisanih za dva klavira. No, kako svako takmičenje ima zadatu
kompoziciju savremenog autora, a naš je rad od prvog
takmičenja dobio potvrdu za izvođenje upravo savremene
epohe, Ingmarov afinitet se polako okreće ka delima
savremene muzike.
upra­vo ovo pod­ne­blje jed­no od onih kul­tur­no plod­nih pod­ne­blja, či­ji je rod
bo­gat i kva­li­te­tan, ko­ji tre­ba da se slu­ša, ne­gu­je i da­je, iz­vo­di. Iako pu­bli­ka
zah­te­va edu­ka­ci­ju o tom ne­kom no­vom, sa­mo na­šem iz­vo­ru, Alek­san­dar i
Slo­bo­dan­ka, odo­le­li su ta­kvom iza­zo­vu, i na­či­ni­li ve­li­ki ko­rak na­pred ka pri­
hva­ta­nju ne sa­mo spr­ske kla­sič­ne mu­zi­ke već za­si­gur­no sa­vre­me­ne mu­zi­ke u
ce­li­ni, u i van cen­ta­ra kul­tur­ne agen­de. Šta je to što srp­ska kla­sič­na mu­zi­ka
ima da pru­ži? Šta je to u njoj pri­vlač­no?
Alek­san­dar Gli­gić: Sa­vre­me­na srp­ska kla­sič­na mu­zi­ka za­slu­žu­je da je ču­
ju. Po­sto­je pred­ra­su­de ko­je, kao i sva­ke dru­ge, do­la­ze od ne­po­zna­va­nja
ma­te­ri­je sa nji­ma u ve­zi. Sto­ga se tru­di­mo da pu­bli­ku upo­zna­mo sa sa­vre­
me­nim to­ko­vi­ma u srp­skoj mu­zi­ci. Na na­še iz­ne­na­đe­nje, pred­ra­su­de su
pa­le vr­lo la­ko. Lič­no je vi­dim kao par­ti­tu­ru ko­joj je po­treb­no udah­nu­ti ži­
vot, vr­lo če­sto, po pr­vi put, što je ne­iz­mer­na čast, šta dru­go?
Slo­bo­dan­ka Ste­vić: Na­ma je ne­sum­nji­vo ne­iz­mer­na čast da ima­mo mo­
guć­nost iz­vo­đe­nja de­la srp­skih sa­vre­me­ni­ka, pa još ka­da su ta de­la pi­sa­
na i po­sve­će­na upra­vo Ing­ma­ru, ose­ćaj je po­se­ban. Srp­ski sa­vre­me­ni­ci
idu u ko­rak sa sve­tom ta­ko da ono što iz­dva­ja ta­k vo is­ku­stvo je­ste u stva­ri
mo­guć­nost di­rekt­ne sa­rad­nje sa kom­po­zi­to­rom, što je ve­o­ma dra­go­ce­no
za sva­kog iz­vo­đa­ča. Po­sle ni­za iz­vo­đe­nja svet­skih sa­vre­me­nih kom­po­zi­
to­ra, po­če­la su da do nas pri­sti­žu de­la do­ma­ćih auto­ra. Mi­slim da je pre­
kret­ni­ca u „ing­ma­rov­skom“ re­per­to­a­ru i tur­ne­ja sa is­klju­či­vo srp­skim sa­
vre­me­nim pro­gra­mom na­sta­la u Lju­blja­ni, ka­da smo pre dve go­di­ne na
Evrop­skom pi­ja­ni­stič­kom kon­gre­su, po­red osta­lih de­la, iz­ve­li i de­lo Alek­
san­dre Vre­ba­lov – „Či­ni“, ko­je je iza­zva­lo ve­li­ko odu­še­vlje­nje pri­sut­ne me­
đu­na­rod­ne jav­no­sti. Shva­tiv­ši da su lju­di glad­ni no­vog, ne­sva­ki­daš­njeg i
ne­ču­tog, u sle­de­ćem pro­jek­tu okre­će­mo se is­klju­či­vo oda­bi­ru srp­skih sa­
vre­me­nih de­la. Ta­ko Ing­mar, po­red to­ga što iz­vo­di de­la ko­ja su ve­ći­nom
pre­mi­jer­no iz­ve­de­na i u Sr­bi­ji, a na­roči­to u ino­stran­stvu, pre­zen­tu­je i neš­to
no­vo u mu­zič­kom smi­slu, kao što je, na pri­mer, de­lo za 2 kla­vi­ra i elek­tro­
ni­ku „Ma­trix com­bat“ Dra­ga­ne Jo­va­no­vić, ili „Jeu a de­ux“ za pre­pa­ri­ra­ne
N OVA M ISAO / K lav ir sk i du o In gmar : p r ijate ljs t vo i že đ z a n ov im
kla­vi­re Raj­ka Mak­si­mo­vi­ća. Ti­me se ostva­ru­je vi­še ci­lje­va u istom ma­hu.
Sa jed­ne stra­ne, stro­go re­per­to­ar­ski gle­da­no, do­la­zi do po­ma­ka u sa­mom
ka­mer­nom sa­sta­vu. Isto­vre­me­no, pro­mo­vi­še se i sti­mu­li­še do­ma­će stva­ra­
laš­tvo, a ono se, naj­zad, nu­di ši­ro­koj pu­bli­ci, ko­ja, na­ža­lost, ta­k vu pri­li­ku
ne do­bi­ja do­volj­no če­sto.
• Mo­že se pri­me­ti­ti da duo Ing­mar uži­va po­drš­ku svo­je za­jed­ni­ce, na ra­čun
svo­jih uspe­ha, ali i hra­brih i oprav­da­nih kon­cep­cij­skih i umet­nič­kih od­lu­ka.
Pu­bli­ka ih pra­ti, po­se­ću­je nji­ho­ve kon­cer­te, u No­vom Sa­du, Be­o­gra­du, u unu­
traš­njo­sti. Me­di­ji ra­do da­ju pro­sto­ra nji­ho­vim ino­stra­nim i do­ma­ćim po­du­
hva­ti­ma. Stru­ka ih pre­po­zna­je, kroz kon­cert­ni, kao i kroz pe­da­goš­ki rad, a
naj­zad, kul­tur­na vlast po­či­nje da re­dov­no opre­de­lju­je po­drš­ku za rad Ing­mar
dua, bez sum­nje jed­nom od naj­u­speš­ni­jih pro­je­ka­ta u obla­sti kla­sič­ne mu­zi­ke
sa na­ših pro­sto­ra. Iako ni­je la­ko bi­ti umet­nik, mu­zi­čar, kul­tur­ni po­sle­nik bi­lo
ko­je vr­ste u Sr­bi­ji, či­ni se da ovim mla­dim pi­ja­ni­sti­ma ne­ke stva­ri idu od ru­ke.
Poš­to se ne mo­že za­o­bi­ći či­nje­ni­ca nji­ho­ve ve­li­ke me­đu­na­rod­ne pri­sut­no­sti
na tak­mi­če­nji­ma, fe­sti­va­li­ma, stru­kov­nim sku­po­vi­ma, ka­kva je ide­ja o srp­
skom mu­zi­ča­ru? Šta je ono što je­dan srp­ski mu­zi­čar ima da po­nu­di sce­ni i jav­
no­sti van na­ših gra­ni­ca?
Alek­san­dar Gli­gić: Pre sve­ga srp­sku mu­zi­ku. Me­đu­na­rod­na sce­na je za­
si­će­na te­ko­vi­na­ma za­pad­njač­ke kla­sič­ne mu­zi­ke. Že­li is­ku­stvo no­vog i eg­zo­
tič­nog. U ne­ko­li­ko na­vra­ta smo se uve­ri­li u to jer su iz­vo­đe­nja de­la na­ših
auto­ra is­pra­ti­li ova­ci­ja­ma, a po­tom se i in­te­re­so­va­li za nji­hov opus. Iz­vo­
đa­či sa ovih pro­sto­ra nu­de iskre­nost u iz­ra­zu, sr­ča­nost i tem­pe­ra­ment ko­ji
se ni­su iz­gu­bi­li u pro­ce­su obra­zo­va­nja. Ta­k ve od­li­ke se, upr­kos pred­no­sti
dru­gih si­ste­ma obra­zo­va­nja u od­no­su na srp­ski, ipak naj­bo­lje pre­po­zna­ju
u spo­ju srp­skog iz­vo­đa­ča i srp­skog mu­zič­kog de­la. Tu ta oso­be­nost i ori­gi­
nal­nost do­ži­vlja­va­ju svoj kli­maks.
• Od ta­kvih ra­zno­li­kih, plod­nih sa­rad­nji, ko­ja je naj­dra­ža, po efek­tu i emo­ci­ji?
Alek­san­dar Gli­gić: S ob­zi­rom na to da pret­po­sta­vljam ko­ji će Slo­bo­dan­
ka od­go­vor da­ti, ja ću iza­bra­ti dru­gi. Pri­li­kom pi­ja­ni­stič­kog kon­kur­sa u Ri­mu
svi­ra­li smo za­da­tu kom­po­zi­ci­ju za dva kla­vi­ra ita­li­jan­skog sa­vre­me­nog kom­
po­zi­to­ra Ser­đa Ka­li­ga­ri­sa, za šta smo po­tom bi­li na­gra­đe­ni. Bi­lo je po­treb­no
na­stu­pi­ti na za­vrš­nom kon­cer­tu po­bed­ni­ka, ali na jed­nom kla­vi­ru – če­tvo­
ro­ruč­no, što ni­je na­še pri­mar­no usme­re­nje i svo­je­vr­sna je avan­tu­ra. Ta­ko
smo i lič­no upo­zna­li go­spo­di­na Ka­li­ga­ri­sa i na­red­nih da­na uz rad na de­lu
raz­go­va­ra­li o nje­go­vim lič­nim na­če­li­ma, in­spi­ra­ci­ji i ra­du. Pu­no smo to­ga
na­u­či­li o raz­li­či­tim aspek­ti­ma, to­kom te sa­rad­nje u več­nom gra­du.
Slo­bo­dan­ka Ste­vić: Za me­ne je to sva­ka­ko sa­rad­nja na kon­cer­ti­ma sa
de­li­ma na­ših sa­vre­me­nih kom­po­zi­to­ri­ma. Proš­le go­di­ne smo ura­di­li me­ni
naj­dra­žu stvar. Pre­mi­jer­no smo iz­ve­li de­la 5 do­ma­ćih stva­ra­la­ca ve­o­ma
raz­li­či­tih iz­ra­z a i tom pri­li­kom oku­pi­li smo sve njih, da bi se, na­kon pre­
mi­je­re svog de­la, po­klo­ni­li pu­bli­ci u no­vo­sad­skoj Si­na­go­gi. Ta­k vo is­ku­stvo
ne­po­sred­no­sti i bli­sko­sti je za me­ne, a si­gur­na sam i za pu­bli­ku, ne­po­
no­vlji­vo. n
KREATIVNI POGONI
Program Dua se u prvih nekoliko godina bazirao gotovo
63
KREATIVNI POGONI
Klimt u Beču
Beč obasut zlatnim poljupcima
Piše: Lidija Mustedanagić
Belvedere se sada može radovati najznačajnijem dodatku svojoj kolekciji u istoriji Druge austrijske republike:
počevši od 9. marta, bečki muzeji koji opslužuju najveću kolekciju slika Gustava Klimta na svetu, predstaviće
još dva dela ovog izuzetnog austrijskog umetnika. Klimtove slike „Suncokret“ i „Porodica“ (1909–10), koje je do sada
64
posedovao bečki kolekcionar Peter Parcer (Parzer), ulaze u zbirke čuvenog muzeja, prvobitne rezidencije princa
Eugena Savojskog. Zahvaljujući ovim dvema donacijama, Klimtov posed u Belvedereu uvećaće se na 24 slike.
Sve ovo događa se u godini jubileja, u tzv. Klimtovoj godini 2012, kada se obeležava vek i po od rođenja jednog
od najvećih austrijskih, odnosno bečkih slikara.
o
ba dela bila su izložena u Gornjem Belvedereu od 9. do 18. marta tekuće godine, a ovde će se vratiti sa izložbom pod nazivom Remek-dela u
fokusu: 150 godina Gustava Klimta. I, naravno, to nije jedina izložba niti u
Belvedereu, niti u Beču, koja će naglasiti sjaj i bogatu produkciju poznatog slikara: pored stalnih postavki koje već sadrže dela iz zbirke umetnika
čija slava ne jenjava još od vremena njegovog života, a koje se, pored već
pomenutog Gornjeg Belvederea, nalaze u Leopold muzeju, MAK – Muzeju
primenjene umetnosti / Savremene umetnosti, Muzeju grada Beča, Secesiji, Austrijskom etnološkom muzeju i Istorijskoumetničkom muzeju, zamišljeno je da ove godine bude izvedeno devet tematskih postavki, koje
će obuhvatiti dela i sa stalnih postavki, kao i iz depoa i drugih (privatnih)
kolekcija, tako da će u Beču moći da se vidi oko 800 eksponata – slika, crteža, skica, arhivalija, predmeta i sl. što će, na do sada neviđen način, produbiti sliku o ovom velikom umetniku. I ne samo to. Odavno se zna da Beč
pravo lice pokaže odmah, a to lice je uvek bilo obeleženo, na prvom mestu,
Klimtovim Poljupcem, koji se sijao sa ukrasnih podmetača, razglednica,
blokova i ručnih satova, a koji sada, u jubilarnoj godini, dostiže vrhunac
svoje orbitalizacije, postajući najdominantniji simbol „carstvujušče Viene”
i njenih sledbenika.
Slikar bečkog modernizma rođen je 14. jula 1862. godine u Baumgartenu
blizu Beča. Dvadeset i jednu godinu kasnije sa svojim bratom Ernstom
Klimtom i Francom Mačom (Franz Match) ustanovljava Udruženje umetnika (Künstler-Compagnie) i sa njima 1886. počinje rad na oslikavanju tavanica bečkog Burgteatra, što se okončava 1888. godine, za šta će biti odlikovan Zlatnim redom za zasluge od cara Franca Jozefa I. Zajedno sa svojom družinom pristupiće 1890. oslikavanju dekoracija na otvorima nad
stepeništem u Istorijskoumetničkom muzeju (Kunsthistorisches Museum)
koje je znameniti austrijski slikar i njihov učitelj Hans Makart, započeo. Klimt
oslikava zidove i tavanice u javnim zgradama na Ringštrase ulici, izvodeći
• • • Gustav Klimt © Moritz Nähr, 1912
Gustav Klimt
B e č o b asu t zlatnim p o ljup cima / N OVA M ISAO
Uzima proviziju 1894. godine (koju će nekoliko godina kasnije vratiti) za tri
slike na oplatama Velikog hola Bečkog univerziteta (Filozofija, Medicina i Pra­
vo), koje su bile kritikovane kao „pornografske“ ali, kao rezultat velikog protesta, nisu bile izložene u Velikom holu. Sve tri slike uništile su SS snage pri
odstupnici na kraju Drugog svetskog rata. Njegovo delo Gola istina (1899)
definisalo je njegov pokušaj da uzdrma establišment. Moćna gola crvenokosa žena drži ogledalo istine, a nad njom se viju stilizovana slova citata
preuzetog od Šilera: „Ako ne možete zadovoljiti sve sa svojim delima i sa
svojom umetnošću, probajte sa nekolicinom. Zadovoljiti mnoge je loše.“
65
Klimt osniva 1897. Bečku secesiju (Vereinigung bildender Künstlerinnen
Wiener Secession) i postaje njen prvi predsednik, a njen je član do 1905.
godine. Cilj ove grupe umetnika bio je da obezbedi izložbe nekonvencionalnim mladim umetnicima, da dovede strane umetnike u Beč i da objave
svoj časopis (Ver Sacrum), a unutar njih su podjednako koegzistirali svi
pravci na tadašnjoj umetničkoj sceni – naturalizam, realizam i simbolizam.
Simbol grupe bila je Atina Palada, grčka boginja mudrosti i umetnosti, čiju
je radikalnu verziju Klimt oslikao, izazivajući resku kritiku. Danas se nalazi
u Muzeju grada Beča (Wien Museum). Godine 1900. dešava se sedma
izložba Secesije, na kojoj Klimt izlaže svoje prve pejzaže, dok slika naručena
za Bečki univerzitet Filozofija osvaja Zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u
Parizu.
Portret Emili Flege (Emilie Flöge) nastaje 1902. kada Klimt započinje i prijateljstvo sa njom, koje će, uprkos njegovim mnogobrojnim vezama, trajati
do kraja njegovog života. Njen portret se danas nalazi u Bečkom muzeju.
Na 14. izložbi Secesije Klimt predstavlja svoj Betoven friz (Beethoven Frieze),
koji se u zgradi Secesije nalazi i danas.
Sa Jozefom Hofmanom (Josef Hoffmann), čuvenim bečkim arhitektom i
dizajnerom, koji osvaja pravo na ugovor za izgradnju Stoklet palate (Palais Stoclet/Stoclet Palace) u Briselu 1904. godine, udružuje svoje ideje za
unutrašnji dizajn trpezarije, uključujući slike Ispunjenje i Očekivanje. Ovo
neće biti jedini zajednički projekat, jer će sa Hofmanom, u manjoj ili većoj
meri, sarađivati do kraja života.
Portret Frice Ridler (Fritza Riedler) je prvi četvrtast portret njegove zlatne
faze i nalazi se u kolekciji u Belvedereu. Sledeće, 1907. godine, nastaje
portret Adele Bloh-Bauer (Adele Bloch-Bauer I), trenutno jedne od najskupljih slika na svetu. Klimt je na slici radio tri godine. Naručilac je bio bogati
industrijalac Ferdinand Bloh-Bauer, čiju je suprugu Adelu Klimt dvaput portretisao (drugi put 1912). Delo je kasnije postalo predmet višede­ce­nijskog
sudskog spora koji se završio tako što je Marija Altman, Ferdinandova ne­
ćaka, proglašena za zakonitog vlasnika 2006. godine, prodala portret na
aukciji Ronaldu Loderu za 135 miliona dolara, što je tada bila rekordna suma
za jedno likovno delo. Portret se danas nalazi u njegovoj Novoj galeriji u
Njujorku.
Izražena upotreba zlatnih listića, za šta ga je inspirisao boravak u Veneciji
i Raveni, potiče od vremena Atine Palade, Judite I, Adele Bloh-Bauer, a vrhuni
u Poljupcu (1907–1908), slici pokazanoj prvi put na izložbi 1908. godine i
do sada njegovoj najpoznatijoj slici. Smrt i život, sada na postavci u Leo-
N OVA M ISAO / B e č o b asu t z latnim p o ljup cima
KREATIVNI POGONI
• • • Gustav Klimt: Suncokret (1906)
i uspešnu seriju Alegorija i emblema. Godine 1891. pristupa drugom umetničkom udruženju (Künstlerhausgenossenschaft).
pold muzeju (Leopold Museum), dobija prvu nagradu na Internacionalnoj izložbi umetnosti u Rimu 1911. godine.
Gustav Klimt umire 6. februara 1918. od kapi i upale pluća i sahranjen je
na velikom bečkom groblju Hicing. Iste godine umrla su i tri velika Klimtova savremenika, a to su arhitekta Oto Vagner (Otto Wagner) i slikari Kolo
Mozer (Moser) i Egon Šile (Schiele).
Saradnja sa Jozefom Hofmanom
Dve veličanstvene palate Belvederea – Gornji i Donji Belvedere – podignute su u 18. veku kao letnja rezidencija za čuvenog generala princa Eugena
Savojskog (1663–1736), koji je pozvao jednog od najboljih arhitekata Johana
Luku fon Hilderbranta (Johann Lukas von Hilderbrandt, 1668–1745) da ih pro­
jektuje. Palate sa svojim ogromnim vrtovima smatraju se skoro najlepšim
baroknim obeležjem arhitekture. Stalna postavka, u kojoj se nalaze i dela
Gustava Klimta, smeštena je u Gornji Belvedere, iz čijeg se Mermernog hola,
kao i mnogih drugih sala, pruža spektakularan pogled na Beč. Njegovo remek-delo Poljubac nabavljeno je za Modernu galeriju (danas Belvedere)
već 1908. godine tokom Bečke umetničke izložbe (Vienna Kunstschau) i deo
je ove stalne postavke. Pažnju takođe pleni i Donji Belvedere sa svojim
salama, kao što su to npr. Hol groteske, Mramorna galerija i Zlatna soba, u
kojima se održavaju privremene izložbe. Jedna od njih je bila i Gustav
Klimt / Jozef Hofman kojom je posvećena opsežna pažnja dvojici pionira
modernizma u Beču, a istovremeno je to bio i uvod u Klimtovu godinu 2012.
Izložba je trajala od 25. oktobra 2011. do 4. marta 2012. godine.
KREATIVNI POGONI
• • • Gustav Klimt: Porodica (1909-10)
ženju za koje je kasnije dizajnirao zgradu, dok je sa Klimtom oblikovao
nekoliko izdanja zajedničkog časopisa Ver Sacrum. Dizajnira paviljon na
Svetskoj izložbi u Parizu, na kojoj Klimt dobija nagradu za Filozofiju, a
1903. i uvodni hol Klimtove izložbe u Secesiji, kao i enterijer za Sonju Knips
čiji portret izrađuje Klimt. Postepeno se, nakon pariske izložbe, Hofman
odmi­če od zakrivljenih linija art nuova, sledeći sve više strogi, geometrijski stil. Godine 1904. kreira enterijer za Klimtov studio u Jozefšteter štrase
21 u Beču. Pored angažmana oko zajedničkog klijenta Margarete Ston­
borou Vitgenštajn (Margarethe Stoneborough Witgenstain), zajednički te
1905. rade na čuvenoj Stoklet palati, što će se nastaviti i sledećih godina,
do njenog završetka 1911. Na Međunarodnoj umetničkoj izložbi u Manhajmu portreti i crteži Gustava Klimta obešeni su u prostor koji je dizaj­
nirao Hofman za Viner verkštete (Wiener Verkstätte), dok je Hofman iste
1907. odabirao Klimtove ilustracije za jedno izdanje Razgovora sa hetera­
ma Lukijana iz Samosate. Dizajnira ramove za Klimtove slike Vodena zmija
I i Adela Bloh-Bauer I. U paviljonu Kunstšau (Kunstschau) 1908. koji je uredio Hofman, izlaže 180 umetnika, a ovo je prva velika izložba Klimtove
grupe. Njegova dela odvojena su u poseban odeljak i ovde se prvi put
pojavljuje Poljubac. Na Međunarodnoj umetničkoj izložbi u Rimu 1911.
Hofman radi na unutrašnjem uređenju paviljona, dok su Klimtove slike
postavljene u Galeriju V, a on dobija nagradu za sliku Život i smrt. Godine
1913. Hofman radi na enterijeru apartmana Morica Galie (Moritz Gallia) u
Beču, unutar kojeg je postavljena slika Hermina Galia iz 1903–04. Poslednji Hofmanov dizajn za Klimta se ne realizuje: iako je izradio nacrt za Klim­
tovu grobnicu, ne sprovodi se u delo, a Klimt dobija počasnu parcelu na
Hicingu.
66
Arhitekta, dizajner predmeta i enterijerista Jozef Hofman i slikar Gustav
Klimt nisu delili samo moravsko poreko već su i sarađivali na velikim iz­
ložbama i inovativnim projektima, ostavljajući trajan i fundamentalan pe­
čat na austrijsku umetnost. Kameni međaši njihovog uticaja bili su Beto­
venova izložba koja je bila prikazana u Secesiji 1902. i umetnička saradnja
pri izgradnji Stoklet palate u Briselu, koja ove godine slavi svoju 100-go­di­
šnjicu. Pomoću elaborirane rekonstrukcije, planova i modela, izložba po­
stavljena u Belvedereu pokušala je da istraži poreklo i podrži prostorni uti­caj
ovih nastojanja. Pored ova dva važna događaja zajednički izložbeni projekti u Sen Luju, Manhajmu, Rimu i Beču, kao i tranzicija od dekorativnog i
za­krivljenog stila art nuvoa do daleko strožih dizajnerskih principa i
intenziv­ne razmene sa belgijskom umetničkom scenom, bili su rastumačeni. Prija­teljski odnos dva izuzetna umetnika, čija je saradnja u domenu
Totalnog umetničkog dela (Gesamtkunstwerk) postavila nova merila u
Evropi, trajao je do Klimtove smrti. Preko dve decenije udruživali su se u
svojim umet­ničkim i društvenim aktivnostima, čak i kada je intenzitet njihove saradnje varirao. Delili su iste grupacije, imali iste klijente i obojica
su bili vodeće ličnosti na bečkoj novoj umetničkoj sceni.
Suštinska veza u njihovoj saradnji uvek je bila zajednička vizija umetnič­
kog dela Totalnog umetničkog dela, odnosno integracija arhitekture, sli­
karstva, primenjene umetnosti i vajarstva u oblikovanju modernog prosto­
ra ujedinjenog pod ovim konceptom. Ispod ove saradnje krilo se duboko
prijateljstvo, koje se ogledalo i u tome što je Klimt tražio od Hofmana da
uredi njegov studio. U nebrojeno slučajeva Hofman je dizajnirao i nakit
koji je Klimt poklanjao članovima svoje familije i Emili Flege.
Hronologija njihovog zajedničkog delovanja počinje od vremena nakon
osnivanja Bečke secesije, kada se Hofman, nedugo potom, pridružio udru­
Crtež grobnice, kao i svi evidentirani zajednički projekti, vidljivi su na izložbi, uz pomoć delova friza, kao što je Betovenov i uz maketu Secesije, a ovaj
princip simulacije pojedinih enterijera, uz makete i masivne rekonstrukcije,
bio je oživljen originalnim nameštajem, slikama, predmetima, crtežima i sl.,
koje su iz sale u salu bile nanizane kako bi se lakše uhvatila nit njihovog jedinstvenog zajedničkog delovanja. Modernost izlaganja potpomognuta je,
pored dizajna koji je naročito u poslednjoj sali došao do izražaja, brojnim
legendama koje su se jednostavno, na poleđini ogromnih fotografija fragmentovanih u manje celine, mogle cepati sa zidova i nositi tokom i posle
izložbe, što je utisku posmatranja davalo primesu interaktivnosti kojoj bečka muzejska praksa neprekidno teži, bez obzira da li se radi o umetničkim,
prirodnjačkim, istorijskim ili drugim izložbama.
Klimtova godina 2012.
Tokom jubilarne Klimtove godine posetioci bečkih muzeja biće u prilici
da iskuse koliko su umetnik i savremenici austrijskog modernizma oblikovali naše misli i živote do danas i otkrili nam zašto ova era nije izgubila ništa od svoje privlačnosti. Većina Klimtovih dela, iznad svih njegova najranija, biće na stalnim postavkama u bečkim muzejima tokom 2012. godine:
u Muzeju primenjene umetnosti/savremene umetnosti (MAK), Secesiji,
Belvedereu, Leopold muzeju, Bečkom muzeju, Burgteatru, Austrijskom po­
zorišnom muzeju, Austrijskom muzeju folklora, Kući umetnika (Künstlerhause) i Istorijskoumetničkom muzeju. Ne samo stalne već i tematske iz­
lo­žbe, kao i obeležavanje momenata koji predstavljaju učinak njegovog
likovnog dejstvovanja na enterijere i eksterijere, biće istaknuto i predato
posebnom uobličenju, zanimljivom za sve zainteresovane.
B e č o b asu t zlatnim p o ljup cima / N OVA M ISAO
KREATIVNI POGONI
• • • Gustav Klimt: Drvo života (1909)
67
Muzej Belvedere, njegova gornja palata, sa izložbom Remek-dela u fokusu:
150 godina Gustava Klimta, ima nameru da ovoga puta ne ulazi u odnose
koji se tiču stila niti istorije umetnosti, već da se zaokupi samim Klimtovim
delom, onim što svaka slika nosi kao poruku i koja se kao takva otkriva
posmatraču, bilo da se radi od Frici Ridler ili Juditi I, na primer. Postavka će
takođe argumentovati svaku pojedinu godinu Klimtovog života. Stoga
druga žarišna tačka leži na tome koliko se malo razmatrala istorija recepcije i prihvatanja Klimtovog dela. Posle 150 godina Klimt je postao fenomen
u terminima koji se ne tiču samo umetničke teorije, već i istorije. Izložba bi
trebalo da traje od 12. jula 2012. do 6. januara 2013. godine.
Leopold muzej koji se nalazi u centru Bečkog muzejskog kvarta (Wiener
Museums Quartier), sadrži neka glavna Klimtova dela koja se nalaze na
stalnoj postavci, a koja su u dosluhu sa takođe velikom kolekcijom slika
Egona Šilea. Među njima je najpoznatija slika Smrt i život (1910–15), a muzej
pored slika čuva oko 100 skica umetnika i veliku kolekciju razglednica, pisama i fotosa koje je umetnik slao svojoj životnoj saputnici Emili Flege tokom više od dve decenije. Stvari kao što su pisma, telegrami i umetničke
razglednice koje je Klimt slao svojim prijateljima i porodici u Beču sa svojih
mnogobrojnih putovanja – u Boemiju, Istru, Rumuniju, Nemačku, Belgiju,
Englesku, Francusku, Španiju i druge delove Austrije – upotpuniće doživljaj prepoznavanja umetnika preko njegovog privatnog života jednom
te­mat­skom postavkom pod nazivom Klimt: Blizu i lično. Slike, pisma, uvidi,
koja će biti dostupna javnosti od 24. februara do 27. avgusta 2012. godine.
N OVA M ISAO / B e č o b asu t z latnim p o ljup cima
Secesija (Secession) predstavlja izložbeni prostor savremene umetnosti jedinstven u istoriji modernizma, naročito svojom arhitekturom koja je simbol duha optimizma i promene, prisutnih na sceni oko 1900. Zlatna kugla
vidljiva iz prilične daljine, popularno zvana „Krauthappel” ili „glava kupusa”, smeštena na belo zdanje (koje je na prelazu iz 20. u 21. vek čak bilo
i crveno), predstavlja celinu koju je 1898. završio Džozef Marija Olbrič
(Joseph Maria Olbrich) i do danas je najpoznatiji primer bečkog art nuvoa.
Ime je dobila po udruženju koje je Klimt osnovao, a jedna od najpoznatijih
izložbi ovde održanih bila je 1902, posvećena Ludvigu van Betovenu. Najupadljiviji momenat izložbe bio je Betoven friz, koji je Klimt izradio specijalno za zajednički događaj i koji i danas krasi zidove Secesije. Mural, preko
24 m dugačak, prati teme iz Betovenove Devete simfonije, bio je i ostao
objekat divljenja i kritike zbog svoje erotičnosti i drskosti. Premda je skinut
1903, vraćen je 1986. ali u posebno kreiran prostor u prizemlju Secesije. U
periodu od 23. marta do 4. novembra tekuće godine umetnik Gervald Rokenšaut (Gerwald Rockenschaut) razvijaće platformu sa koje se Friz može
posmatrati u nivou očiju, što se može smatrati posebnom umetničkom
instalacijom koja usmerava posetioce kroz izložbeni prostor i menja način
percepcije. Od 22. novembra 2012. do januara 2013. škotska umetnica Suzan Filips (Susan Philipsz) postaviće zvučnu instalaciju koja će se čuti tako
što će se odbijati od umetničkog dela dugačkog 34 m.
Albertina će takođe pokazati svoje predmete iz iscrpne kolekcije koja
sadrži 170 crteža Gustava Klimta, a ova posebna jubilarna izložba, pod
KREATIVNI POGONI
• • • Gustav Klimt: Poljubac (1907-08)
68
B e č o b asu t zlatnim p o ljup cima / N OVA M ISAO
69
Istorijskoumetnički muzej, koji pored ostalih velikana evropskog slikarstva,
sadrži i najveći broj Brojgelovih slika, i nezamenljiv je za spoznaju istorije
umetnosti, naročito u periodu od 15. do 17. veka, bogat je i delima iz carske
riznice, te antičkom i egipatskom zbirkom. Njegovo stepenište je naročito
važno za fanove Gustava Klimta, jer se nad njim dižu lukovi između kojih
se nalazi 40 umetnutih slika i drugih dekorativnih elemenata unutar uzanih delova između stubova i lukova, od kojih je veliki umetnik izradio 11,
dok su ostale završavali njegov brat Ernst i Franc Mač. Prizori naslikanog
opisuju istoriju umetnosti od drevnih egipatskih početaka do modernog
doba. Radovi predstavljaju poslednji zajednički projekat prvog profesionalnog Klimtovog udruženja, koje se raspalo nedugo nakon smrti njegovog brata 1892. godine.
Muzej grada Beča čuva izuzetnu kolekciju koja će se u javnosti pojaviti u
potpunosti prvi put ove godine, pod nazivom Klimt. Zbirka Muzeja grada
Beča. Sa oko 400 crteža ovaj muzej raspolaže najvećom kolekcijom Klim­
tovih skica, uključujući pripreme za njegova remek-dela, podeljene po
tematskom odabiru: secesija, studija za slike za Univerzitet, erotske skice,
itd. Takođe će biti izložene i slike, a među njima najpoznatija koja je u posedu predstavljene kolekcije – Klimtov prvi portret žene i to njegove prijateljice Emili Flege (1902). Drugi eksponati su u vidu postera i štampanog
materijala koji je Klimt dizajnirao za Secesiju, umetnikova odeća, posmrtna maska, originalne fotografije, biste i odlivak njegove desne ruke. Crtani
portret preminulog umetnika načinio je Egon Šile. Izložba će trajati od 16.
maja do 16. septembra tokom jubilarne 2012. godine.
Gustav Klimt je svoju poznatu i retko izlaganu sliku Gola istina (Nuda Veri­
tas) iz 1899. zaveštao Austrijskom pozorišnom muzeju (Österreichisches
Theatermuseum) kao deo poseda austrijskog autora, dramaturga, pozorišnog i književnog kritičara Hermana Bara (Hermann Bahr, 1863–1934),
koji je, kao blizak umetnikov prijatelj, mogao povoljno da dođe do ove
slike. Gola istina predstavlja plodan odnos između umetnosti, kritike i javnosti. Bar je imao odlučujuću ulogu u reklamiranju secesionističkog pokreta od samog početka: godine 1902. odgovorio je na buru izazvanu
Klimtovim delima, posebno na skandal oko slika naručenih za Univerzitet
u Beču, sa svojom knjigom Protiv Klimta kojom je nagrdio Klimta i umetnost uopšte. Izložba istražuje sledeća pitanja kao što su: šta je inspirisalo
umetnika u stvaranju alegorija? Koje su se umetničke i književne tradicije
stekle u različitim elementima ovih frapantnih slika? Kako su pogrda, kritika i entuzijazam sa kojima je dočekan avangardni pokret u Beču oko 1900.
godine postavili način na koji su rana modernistička dela bila pozdravlje-
N OVA M ISAO / B e č o b asu t z latnim p o ljup cima
KREATIVNI POGONI
• • • Gustav Klimt: Betoven friz, detalj
pregnantnim nazivom Klimt – Crteži, trebalo bi da obezbedi nezaboravan
uvid u Klimtovu svestranost, s obzirom da se raspolaže i materijalom iz
drugih austrijskih i stranih zbirki. Veliki raspon figuralnih studija, pripremnih skica za murale i živopisna alegorijska dela takođe su na izložbi, a
raspoloživost ovakvih eksponata stavlja u prvi plan umetnika koji izuzetno vešto koristi bazične medijume kao što su kreda, olovo, olovke u boji,
ređe pero i vodene boje, kao i zlatnu boju kako bi postigao fascinantan
efekt. Izložba kao što je ova zapravo otkriva radne i kreativne procese
umetnika i traje od 14. marta do 10. juna ove godine.
na i kako sve te kontroverze izgledaju danas – to su neke od tema koje su
demonstrirane na postavci Protiv Klimta. „Nuda Veritas” i njen branilac Herman
Bar, dostupnoj u periodu od 10. maja do 29. oktobra 2012. godini.
Gustav Klimt i Kinstlerhauz je izložba koja koristi dokumenta, pisma i fotografije iz arhive Kinstlerhauza (Künstlerhaus), kako bi objasnila mnoge
umetničke i biografske prekretnice kod Klimta, koji je bio aktivni član ovog
najuticajnijeg umetničkog udruženja u centralnoj Evropi u periodu 1891–
1897. Kroz svoje članstvo Klimt je dolazio u dodir sa mnogim značajnim
figurama i bio smešten u brojne komisije za javne ugovore, kao što je ona
za nadzor uređenja enterijera Većnice. Preko ovog udruženja je takođe
sreo i Nikolausa Dumbu, glavnog pokrovitelja za Ringštrase, za koga je
izveo veliki broj narudžbi. Prvi veliki uspeh iskusio je 1890. kada je za sliku
Unutrašnjost Starog dvorskog teatra dobio carevu ekstremno velikodušnu
nagradu. Godine 1897. napustio je udruženje sa još 18 svojih savremenika
u znak protesta zbog sve prisutnije pridike akademske dogme. Udruženje
je pravilo izložbe posvećene Klimtu, 1943. i 1985. godine, a ova sada može
se pogledati od 6. jula do 2. septembra tekuće godine.
KREATIVNI POGONI
• • • Gustav Klimt: Adela Bloh-Bauer I (1907)
čuva i nasleđe svetski poznatog Viner verkšteta, koje sadrži studije, knjige
modela, originalne uzorke materijala, vezove i kompletnu arhivu društva.
Izložba Gustav Klimt: Iščekivanje i Ispunjenje. Dizajn za mozaik na frizu Stoklet
palate pokušava da rekonstruiše Klimtov stil rada i uz pomoć dokumenata
koje je umetnik autorizovao ili napisao javnosti je dostupna od 21. marta
do 15. jula 2012.
Pozorište Burg (Burgtheater) sa svojim velikim otvorima za stepenište, bilo
je jedno od prvih mesta na kojem se Klimt sa bratom i Francom Mačom
našao u izradi jedne narudžbe između 1886. i 1888. godine i tako su nastale
četiri zidne slike na kojima je Klimt dočarao atmosferu antičkog pozorišta
iz Taormine na Siciliji, londonskog Glob teatra i poslednje scene iz Romea
i Julije, a ovde je dao i svoj jedini autoportret uz portrete brata i kolege.
Sve ovo se može videti tokom dnevnih tura kroz teatar ili pri večernjim posetama predstavama.
70
Vila Klimt u 13. bicirku, prvobitno jednostavna baštenska kuća koju je
Klimt koristio kao studio i radionicu od 1911. godine do svoje smrti 1918,
u procesu je renoviranja i trebalo bi da na jesen 2012. bude dostupna javnosti. U jednoj od dve sobe naći će se izložba koja će dokumentovati Klimtov
život i uticaj koji je Daleki istok imao na njegovu umetnost.
„Klimtuj se”
Austrijski etnološki muzej (Österreichisches Museum für Volkskunde) na
uvid pruža blistave vezove, delikatnu čipku, lepe trake, materijale sa ornamentima tipičnim za art nuvoa, što predstavlja glavninu jedne veće zbirke
tekstila koju je prikupila modni dizajner – i Klimtova muza i partner – Emili
Flege (1874–1952). Muzej je bio u mogućnosti da 1998. godine nabavi 350
predmeta iz ostavštine Klimtove prijateljice, a oni će prvi put biti izloženi
ove godine, tako što će parirati „bekgraundu” sačinjenom od otkrića i pronalazaka narodne umetnosti iz vremena oko 1900. godine. Gradska buržoazija bila je vrlo zainteresovana za ruralne rukotvorine krajem 19. veka, i
tek kada su ljudi počeli da skupljaju primerke ove dekorativne, iako primitivne i tradicionalne umetnosti, učinilo je da se njihova umetnička i estetska
suština ispolji i uvaži, a konačno, i izvrši uticaj na stilistički razvoj austrijskog art nuvoa. Komparativna ne-tekstilna izložba pomoći će u prezentovanju materijala u njegovom širem istorijskom kontekstu, a pod nazivom
Objekti u fokusu: Kolekcija tekstilnih primeraka Emili Flege, moći će da se vidi
u periodu od 25. maja do 14. oktobra ove godine.
MAK – Austrijski muzej primenjene umetnosti / Savremene umetnosti (MAK
– Österreichisches Museum für angewandte Kunst / Gegenwartskunst)
posvetiće posebnu izložbu nacrtu koji je Gustav Klimt izradio za mozaik
trpezarije u Stoklet palati. Celo zdanje u Briselu je smatrano delom art nuvoa
i dizajnirano od strane Jozefa Hofmana i Gustava Klimta, koji je izradio
devet dizajnerskih nacrta za mozaik sa poznatom temom sa svojih slika –
Iščekivanje, Ispunjenje i Drvo života, nastalih 1910–11. godine. Nakon nekoliko godina restauratorskog posla one se izlažu u MAK-u. Muzej takođe
Brojni toponimi vodiča koji su usmereni na Klimtovu godinu, propagirajući sjajne sadržaje na jedan ozbiljan način, dotiču se i većine mesta na
kojima se može prepoznati otisak ere modernizma, odnosno art nuvoa
koji je ostavio traga na dizajn, arhitekturu, stil života i samu umetnost. Isto­
rijsko-umet­nički konteksti i predočavanja perspektive stvaralaštva ne samo
Klimtovog već i njegovih savremenika očigledni su iz sadržaja izlo­žbi koje
se nude u jednom opsežnom i zamašnom projektu kakav je proslava ovog
jubileja. Manje zahtevniji toponimi nude ono što se kroz devizu delectari
et prodesse, koju pored poezije imaju i današnji muzeji po hrvat­skom muzeologu Tomislavu Šoli, a to je da pouče i da zabave, odnosi više na zabavu,
pozivajući u obilazak voštanih figura u Madam Tiso muzeju na Prateru,
reklamirajući vino specijalno pakovano sa Klimtovim imenom i Poljupcem,
ili istoimeni mjuzikl u pozorištu, dizajnirane predmete modernih proizvođača u znaku art nuvoa i Klimtovog stvaralaštva, pri čemu se brojni artikli
sa reprodukcijama slika i motiva, mogu naći ne samo u muzejskim suvenirnicama već i u specijalizovanim prodavnicama, u kojima sjaj zlatne faze
Klimtovog stvaralaštva blešti više nego na njegovim slikama. Lanac poslastičarnica kao što je Aida nudi delikatne „Klimtove kocke“ sa tamnim filom od nane i gomoljike, slutnjom cimeta i pokrivene crnom čokoladom,
dok se „Gerstner Klimt torta“ preporučuje kao poseban specijalitet za sladokusce, naravno u omotu sa „zlatnim poljupcem“. Interaktivni pristup
sadržajima uvek je bio zanimljiv, pa ako poslušate imperativ sa sajta na
adresi www.klimt2012.info/en „Klimt Yourself“, možete prometnuti u skladu
sa potrebom za karnevalizacijom saznanja i svoj lik, u tri odabrane slike:
okvir majmunskog lica sa detalja Betovenovog friza, Juditinog lica i lica,
kako se ponekad nezvanično tvrdi, Emili Flege iz Poljupca. Očigledno je
da ovde žene imaju prednost, jer, nju im je uvek, i radije, davao najviše Gustav Klimt, nalazeći na taj način nepresušno vrelo inspiracije. n
B e č o b asu t zlatnim p o ljup cima / N OVA M ISAO
teorije
OGLEDALO
kulture
Kako držim korak
Piše: Dejvid Sedaris
Pre­ve­la s en­gle­skog: Ta­nja Br­kljač
72
u
li­ca u ko­joj sta­nu­jem u Pa­ri­zu no­si ime iz­ve­snog hi­rur­ga ko­ji je ra­dio
u obli­žnjoj me­di­cin­skoj ško­li i ot­krio jed­no ko­žno obo­lje­nje, kon­trak­tu­ru
ko­ja uzro­ku­je sa­vi­ja­nje pr­sti­ju ka dla­nu, pre­tva­ra­ju­ći ta­ko ša­ku u za­u­vek
steg­nu­tu pe­sni­cu. Krat­ka je, ova uli­ca, ni ma­nje ni vi­še le­pa od bi­lo če­ga
dru­gog u ovom de­lu gra­da, ali opet neš­to ame­rič­ke tu­ri­ste vu­če ova­mo,
od­ne­kud se u nji­ma ja­vlja po­tre­ba da sto­je is­pod pro­zo­ra mo­je rad­ne so­
be i ur­la­ju jed­ni na dru­ge.
jed­na Ame­ri­kan­ka.“ Zbog ove sam sva­đe ustao i oti­šao do pro­zo­ra i vi­deo
ka­ko mi se je­dan brak dez­in­te­gri­še pred oči­ma. Si­ro­ta Me­ri Fren­sis sa svo­
jom bež be­ret­kom. Dok je bi­la u ho­te­lu, to joj se ve­ro­vat­no či­ni­lo kao do­
bra ide­ja, ali je sa­da bi­la uniš­te­na i smeš­na, jef­ti­na pa­la­čin­ka od fil­ca ko­ja
joj kli­zi niz po­ti­ljak. Iz­ve­la je i onu fo­ri­cu sa ša­lom, ne ma­re­ći što je le­to.
Mo­glo je bi­ti i go­re, po­mi­slio sam. Mo­gla je obu­ći i jed­nu od onih pru­ga­
stih mor­nar­skih ma­ji­ca, ali, i ova­ko, bio je to pri­lič­no be­dan ko­stim, za­i­sta.
Kod ne­k ih, sva­đa za­po­či­nje zbog je­zi­ka. Po­ne­k ad se de­si da je že­na iz­
no­si­la tvrd­nje u ve­zi sa sop­stve­nim spo­sob­no­stima. „Slu­ša­la sam ka­se­te“,
re­kla je, ili mo­žda, „Svi ti ro­man­ski je­zi­ci su po­pri­lič­no slič­ni, pa, s mo­jim
po­zna­va­njem špan­skog tre­ba­lo bi da bu­de u re­du.“ Ali, on­da se de­si da
lju­di ko­ri­ste sleng, ili po­sta­vlja­ju neo­če­ki­va­na pi­ta­nja, i stva­ri poč­nu da se
ras­pa­da­ju. „Ti si ta ko­ja je tvr­di­la da zna fran­cu­ski.“ Ovo ču­jem sva­ko ma­lo,
i on­da po­gle­dam kroz pro­zor i vi­dim par ko­ji sto­ji to­li­ko bli­zu da im se
vr­ho­vi ci­pe­la do­di­ru­ju na ploč­ni­ku.
Ne­ki od tu­ri­sta vi­ču iz sveg gla­sa – ne ma­re ko bi ih mo­gao ču­ti – ali Me­ri
Fren­sis go­vo­ri­la je ša­pa­tom. To je, ta­ko­đe, pro­tu­ma­če­no kao pre­ten­ci­o­
znost i sa­mo je još vi­še na­lju­ti­lo nje­nog mu­ža. „Ame­ri­kan­ci“, po­no­vio je.
„Mi ne ži­vi­mo u Fran­cu­skoj, ži­vi­mo u Vir­dži­ni­ji. U Vi­je­ni, u dr­ža­vi Vir­dži­ni­
ja. Raz­u­me­la?“
Po­gle­dao sam ga i bio spre­man da se op­kla­dim da bi taj tip, da smo se
sre­li na ne­koj za­ba­vi, tvr­dio da ži­vi u Va­šing­to­nu. Ako bi­smo ga pi­ta­li za
adre­su, on bi skre­nuo po­gled, mr­mlja­ju­ći, „Pa, u oko­li­ni Di Si­ja.“
„Aha“, re­ći će že­na. „Ja se ba­rem tru­dim.“
„Pa, po­tru­di se vi­še, je­bem mu. Ni­ko ne raz­u­me šta kog vra­ga go­vo­riš.“
Sva­đe zbog ge­o­gra­fi­je su dru­ge naj­češ­će po re­du. Lju­di pri­me­te da su već
bi­li u mo­joj uli­ci, mo­žda po­la sa­ta ra­ni­je, ka­da su sa­mo mi­sli­li da su umor­
ni i glad­ni i da mo­ra­ju da pro­na­đu to­a­let.
„Za ime bo­ži­je, Fi­li­pe, zar bi te ubi­lo da jed­no­stav­no ne­kog pi­taš?“
Ja le­žim na svom ka­u­ču, raz­miš­lja­ju­ći, Zaš­to ti ne pi­taš? Zbog če­ga Fi­lip to
mo­ra da ura­di? Ali, ove stva­ri su če­sto da­le­ko kom­pli­ko­va­ni­je ne­go što iz­
gle­da­ju. Mo­žda je Fi­lip bio ov­de pre dva­de­set go­di­na, pa je tvr­dio da po­
zna­je me­sto. Mo­žda je Fi­lip od onih ko­ji od­bi­ja­ju da vam da­ju ma­pu, ili
od­bi­ja­ju da je uopšte iz­va­de, e da ne bi iz­gle­da­li kao tu­ri­sti.
Po­tre­ba da bu­de­mo pri­hva­će­ni je te­ri­to­ri­ja na­bi­je­na pot­kon­tek­stom i
mo­že do­ve­sti do naj­gad­ni­jih sva­đa ko­je po­sto­je. „Ti ho­ćeš da bu­deš Fran­
cu­ski­nja, Me­ri Fren­sis, to je tvoj pro­blem, ali, ume­sto to­ga, ti si sa­mo još
Ka­da se sva­đa od­vi­ja kod ku­će, po­vre­đe­na stra­na mo­že se po­vu­ći u ne­ku
dru­gu pro­sto­ri­ju, ili iza­ći u dvo­riš­te da pu­ca u kon­zer­ve, ali is­pred mog
pro­zo­ra op­ci­je su sve­de­ne na plač, du­re­nje, ili de­mon­stra­tiv­ni po­vra­tak u
ho­tel. „O, za ime bo­ži­je“, ču­jem. „Mo­že­mo li mo­lim te sa­mo da po­ku­ša­mo
da se le­po pro­ve­de­mo?“ Ovo vam do­đe kao da ste ne­ko­me na­re­di­li da
vas sma­tra pri­vlač­nim, a to ne uspe­va. Pro­bao sam.
Ve­ći­na mo­jih i Hju­o­vih put­nič­kih sva­đa vr­te se oko br­zi­ne kre­ta­nja. Ja ho­
dam br­zo, ali on ima du­gač­ke no­ge i vo­li da odr­ža­va vođ­stvo od do­brih
dva me­tra. Ne­pri­stra­snom po­sma­tra­ču mo­glo bi se uči­ni­ti da on be­ži od
me­ne, kao stre­la za­mi­če za uglo­ve, na­mer­no po­ku­ša­va­ju­ći da se iz­gu­bi.
Ka­da me pi­ta­ju o po­sled­njem od­mo­ru, od­go­vor je uvek isti. U Ban­ko­ku, u
Lju­blja­ni, u Bu­dim­peš­ti i Bo­nu: Šta sam vi­deo? Hju­o­va le­đa, i to na krat­ko,
dok je ne­sta­jao u ma­si. Uve­ren sam da pre ne­go što po­đe­mo bi­lo gde on
te­le­fo­ni­ra Mi­ni­star­stvu tu­ri­zma i ras­pi­ta se o sti­lu i bo­ji ka­pu­ta ko­ji su naj­
po­pu­lar­ni­ji me­đu lo­kal­nim sta­nov­niš­tvom. Ako ka­žu, na pri­mer, te­get
vin­djak­na, on će obu­ći to. Je­zi­vo je ko­li­ko se do­bro sto­pi s ma­som. Ka­da
smo u ne­kom azij­skom gra­du, ku­nem se da se on uisti­nu sma­nji. Ne znam
K ako dr žim ko r ak / N OVA M ISAO
teorije kulture
• • • Alberto Đakometi: Muškarac koji hoda (1960)
ka­ko, ali on to ra­di. Po­sto­ji jed­na rad­nja u Lon­do­nu u ko­joj pro­da­ju tu­ri­
stič­ke vo­di­če za­jed­no s ro­ma­ni­ma či­ja se rad­nja od­vi­ja u toj i toj kon­kret­
noj ze­mlji. Ide­ja je da pro­či­taš vo­dič za­rad či­nje­ni­ca i pro­či­taš ro­man za­rad
at­mos­fe­re – le­pa za­mi­sao, ali je­di­na knji­ga ko­ja će me­ni ika­da bi­ti po­treb­na
je­ste Gde je Gi­le? Sva mo­ja ener­gi­ja ode na dr­ža­nje ko­ra­ka s Hju­om, i kao
re­zul­tat to­ga do­bi­jem da ne uži­vam ni u če­mu.
Ovo se po­sled­nji put do­go­di­lo kad smo bi­li u Austra­li­ji, gde sam pu­to­vao
na jed­nu kon­fe­ren­ci­ju. Hju je imao sve slo­bod­no vre­me ovog sve­ta, ali je
mo­je bi­lo ogra­ni­če­no na če­ti­ri sa­ta jed­nog su­bot­njeg pre­po­dne­va. Pu­no
je to­ga što mo­že­te ra­di­ti u Sid­ne­ju, ali je pr­va stvar na mom spi­sku bi­la
po­se­ta Ta­ron­ga zo­o­loš­kom vr­tu, gde sam se na­dao da ću vi­de­ti din­ga. Ni­
ka­da ni­sam gle­dao taj film s Me­ril Strip, i sa­da je to stvo­re­nje bi­lo za me­ne
pot­pu­na mi­ste­ri­ja. Da mi je ne­ko re­k ao, „Osta­vio sam otvo­ren pro­zor i
din­go je ule­teo u ku­ću“, ja bih mu po­ve­ro­vao, i da je re­kao, „Din­gi! Na­še
je­zer­ce ih je pre­pu­no“, po­ve­ro­vao bih i u to. Dve no­ge, če­ti­ri no­ge, pe­ra­ja,
per­je: ja jed­no­stav­no ni­sam imao ni­ka­k vu pred­sta­vu, što je, za­pra­vo, bi­lo
uz­bu­dlji­vo, ret­kost u do­ba te­le­vi­zij­skih ka­na­la o pri­ro­di ko­ji emi­tu­ju pro­
gram dva­de­set če­ti­ri ča­sa dnev­no. Hju se po­nu­dio da mi na­cr­ta cr­tež, ali
sam, kad sam već sti­gao do­tle, že­leo da pro­du­žim svo­je ne­zna­nje sa­mo
još ma­lo, da sta­nem is­pred ka­ve­z a ili akva­ri­ju­ma i vi­dim to ču­do svo­
jim oči­ma. Bi­la bi to ve­li­čan­stve­na pri­li­ka, i ni­sam že­leo da je po­k va­rim u
pet do dva­na­est. Po­red to­ga, ni­sam že­leo da idem sam, i tu je na­stao naš
pro­blem.
Hju je ve­ći deo ne­de­lje pro­veo pli­va­ju­ći i sa­da je imao tam­ne kru­go­ve is­
pod oči­ju, dva pot­pu­no jed­na­ka oti­ska ko­ja su osta­vi­le nje­go­ve na­o­ča­re
za pli­va­nje. Ka­da se na­đe u oke­a­nu, on pli­va sa­ti­ma, pro­đe po­red spa­si­
lač­kih bo­va i za­đe u me­đu­na­rod­ne vo­de. Či­ni se kao da ho­će da ot­pli­va
ku­ći, što je vr­lo ne­pri­jat­no kad si ti taj ko­ji je ostao na oba­li s va­šim do­ma­
ći­ni­ma. „Za­i­sta mu se svi­đa ov­de“, ka­žem ja ta­da. „Iskre­no.”
Da je pa­da­la ki­ša, mo­žda bi mi se ra­do pri­dru­žio, ali, ka­ko se is­po­sta­vi­lo,
Hjua ni­ma­lo ni­su za­ni­ma­li din­gi. Tre­ba­lo mi je do­brih sat vre­me­na cvi­lje­
nja da se pre­do­mi­sli, ali čak ni ta­da ni­je to ra­dio od sr­ca. Le­po se vi­de­lo.
Vo­zi­li smo se tra­jek­tom do zo­o­loš­kog vr­ta, sta­ja­li smo na pa­lu­bi, a on je
če­žnji­vo zu­rio u vo­du i ru­ka­ma iz­vo­dio krat­ke za­ve­sla­je. Sva­kog se­kun­da
bio je sve na­pe­ti­ji, i kad smo pri­sta­li, mo­rao sam bu­k val­no da tr­čim da bih
odr­žao ko­rak s njim. Ko­a­le su bi­le tek ma­glo­vi­ta sli­ka, kao i po­se­ti­o­ci ko­ji
su sta­ja­li is­pred njih, po­zi­ra­ju­ći pred fo­to­gra­fom. „Zar ne mo­že­mo ba­rem
da...“, dah­tao sam, ali Hju je već za­o­bi­la­zio emue i ni­je me čuo.
Taj čo­vek ima naj­ne­ve­ro­vat­ni­ji ose­ćaj ori­jen­ta­ci­je u pro­sto­ru ko­ji sam ika­
da vi­deo kod ne­kog si­sa­ra. Čak i u Ve­ne­ci­ji, gde uli­ce iz­gle­da­ju kao da su
ih pro­jek­to­va­li mra­vi, iza­šao je sa že­le­znič­ke sta­ni­ce, po­gle­dao jed­nom u
N OVA M ISAO / K ako dr žim ko r ak
73
teorije kulture
74
• • • Rober Delone: Crvena kula (1911)
„Pa, oni iz­gle­da­ju isto kao psi“, re­kao sam. „Je­si li si­gu­ran da smo na pra­
vom me­stu?“
Ni­ko mi ni­je od­go­vo­rio, pa sam se okre­nuo i shva­tio da sto­jim po­red jed­
ne Ja­pan­ke ko­joj je oči­gled­no bi­lo ne­pri­jat­no. „Iz­vi­ni­te“, re­kao sam. „Mi­
slio sam da ste oso­ba ko­ju sam do­veo ova­mo s dru­gog kra­ja sve­ta. Pr­vom
kla­som.“
Zo­o­loš­ki vrt je do­bro me­sto da ta­mo od se­be na­pra­vi­te spek­takl, bu­du­ći
da lju­di oko vas ima­ju pred so­bom na­ka­zni­je, fo­to­ge­nič­ni­je stva­ri za gle­
da­nje. Go­ri­la ko­ji se za­do­vo­lja­va dok je­de gla­vi­cu ze­le­ne sa­la­te sor­te aj­s­
berg je da­le­ko za­ni­mlji­vi­ji od čo­ve­ka od če­tr­de­set i neš­to go­di­na ko­ji jur­ca
una­o­ko­lo i pri­ča sam sa so­bom. U mom slu­ča­ju, taj go­vor je uvek isti, ge­
ne­ral­na pro­ba mog oproš­taj­nog go­vo­ra: „... jer je ovog pu­ta, druš­ka­ne,
go­to­vo. Za­i­sta to mi­slim.“ Za­miš­ljam se­be ka­ko pa­ku­jem ko­fer, uba­cu­ju­ći
u nje­ga ode­ću i ne tru­de­ći se da je sa­vi­jam. „Ako ose­tiš da ti ne­do­sta­jem,
pred­la­žem da na­ba­viš psa, jed­nog ma­to­rog, de­be­log psa ko­ji će mo­ći da
tr­či za to­bom i pro­iz­vo­di onaj zvuk uda­lje­nog dah­ta­nja na ko­ji si to­li­ko
na­vi­kao. Što se me­ne pak ti­če, ja sam za­vr­šio.“
ma­pu, i od­veo nas pra­vo do na­šeg ho­te­la. Sat vre­me­na na­kon što smo se
sme­sti­li, on je da­vao uput­stva stran­ci­ma, a dok je doš­lo vre­me da se vra­­
ti­mo ku­ći, već je pred­la­gao pre­či­ce gon­do­li­je­ri­ma. Mo­žda je na­mi­ri­sao
din­ge. Mo­žda je vi­deo nji­hov ka­vez kroz pro­zor avi­o­na, ali, šta god bi­la
nje­go­va taj­na, je­ste otr­čao pra­vo do njih. Ja sam ga su­sti­gao mi­nut ka­sni­
je i sa­vio se u stru­ku ka­ko bih po­vra­tio dah. Za­tim sam po­krio ša­ka­ma li­ce,
is­pra­vio se, i po­la­ko raz­mak­nuo pr­ste, ugle­dav­ši pr­vo ogra­du a po­tom,
iza nje, pli­tak rov pun vo­de. Vi­deo sam ne­ko dr­ve­će – i rep – a on­da ni­sam
mo­gao vi­še da iz­dr­žim i spu­stio sam ru­ke.
Iza­ći ću kroz vra­ta i ne­ću se osvr­ta­ti, ni­ka­da mu ne­ću od­go­va­ra­ti na te­le­
fon­ske po­zi­ve, ni­ka­da ne­ću otva­ra­ti nje­go­va pi­sma. Šer­pe i lon­ci, sve stva­
ri ko­je smo za­jed­no ste­kli, ne­ka ih mu, to­li­ko ću bi­ti hla­dan. „No­vi po­če­
tak“, to je moj mo­to, i šta će on­da me­ni ku­ti­ja za ci­pe­le pu­na fo­to­gra­fi­ja,
ili onaj ka­iš zlat­no­sme­đe bo­je ko­ji mi je po­klo­nio za tri­de­set tre­ći ro­đen­
dan, on­da kad smo se tek upo­zna­li i on još ni­je shva­tao da je ka­iš neš­to
što na po­klon do­bi­ješ od svo­je tet­ke, a ne mom­ka, ma ko da ga je na­pra­
vio. Ru­ku na sr­ce, na­kon to­ga po­stao je do­sta do­bar u sek­to­ru da­va­nja po­
klo­na: ve­ran mo­del me­ha­nič­ke di­vlje svi­nje pre­svu­čen pra­vom svinj­skom
ko­žom, pro­fe­si­o­nal­ni mi­kro­skop da­ro­van na vr­hun­cu mo­je fa­ze arah­no­lo­
gi­je, i, naj­bo­lje od sve­ga, sli­ka iz se­dam­na­e­stog ve­ka na ko­joj je­dan ho­land­
ski se­ljak me­nja pr­lja­vu pe­le­nu. Te bih stva­ri za­dr­žao – a što i da ne? Ta­ko­đe
bih uzeo rad­ni sto ko­ji mi je po­klo­nio, i plo­ču za ka­min, i, sa­mo iz prin­ci­pa,
sto za cr­ta­nje, ko­ji je oči­gled­no ku­pio za se­be i po­ku­šao da ga po­tu­ri kao
po­klon za Bo­žić.
Sa­da je već iz­gle­da­lo da ću oti­ći u kom­bi­ju a ne pe­ši­ce, ali, ipak, bio sam
re­šen da to ura­dim, ma­kar i uz ne­či­ju po­moć. Za­miš­ljao sam se­be ka­ko
kre­ćem s pri­la­za na­šoj zgra­di, a on­da sam se se­tio da ja ne vo­zim. Hju bi
to mo­rao da ura­di ume­sto me­ne, a i tre­ba­lo bi po­sle sve­ga što mi je pri­re­
dio. Dru­gi pro­blem bi­lo je to ku­da bi taj kom­bi oda­tle po­šao. U ne­ki stan,
raz­u­me se, ali ka­ko bih ga ja iz­naj­mio? Ja je­dva da mo­gu da otvo­rim usta
u poš­ti, i ka­ko ću on­da da raz­go­va­ram s agen­tom za ne­kret­ni­ne? Aspekt
K ako dr žim ko r ak / N OVA M ISAO
teorije kulture
• • • Aleksandar Kalder: Zvezda
si­gur­no zvu­čim. Kom­ši­je iz sta­na is­pod me po­zo­vu na za­ba­vu a ja, na­kon
što sam im re­kao da sam pret­hod­no neš­to is­pla­ni­rao, pro­ve­dem či­ta­vo
ve­če za­ro­bljen u svom kre­ve­tu, u stra­hu da ho­dam po sta­nu jer bi mo­gli
ču­ti mo­je ko­ra­ke. Ne znam ka­ko da po­ja­čam gre­ja­nje, po­ša­ljem i-mejl,
po­zo­vem te­le­fon­sku se­kre­ta­ri­cu ka­ko bih pre­slu­šao svo­je po­ru­ke, ili uči­
nim bi­lo šta ma­kar i iz­da­le­ka kre­a­tiv­no s pi­le­tom. Hju se sta­ra o sve­mu to­
me, a kad ne­gde ot­pu­tu­je, ja se hra­nim kao di­vlja zver, je­dem me­so ko­je
je još ru­ži­ča­sto, dok s nje­ga još vi­se dla­ke ili per­je. I on­da, zar se tre­ba ču­
di­ti što be­ži od me­ne? Ma ko­li­ko se na­lju­tio, uvek se svo­di na ovo: ja ću
oti­ći i šta on­da? Da se use­lim kod ta­te? Či­ta­vih tri­de­set mi­nu­ta be­snim, a
on­da ga ko­nač­no spa­zim i shva­tim da se ni­ka­da u ži­vo­tu ni­ko­me ni­sam
to­li­ko ob­ra­do­vao.
„Tu si“, ka­žem. A ka­da me pi­ta gde sam bio, od­go­vo­rim iskre­no i ka­žem
da sam se iz­gu­bio. n
je­zi­ka ne­ma s tim ni­ka­k ve ve­ze, bu­du­ći da ne­mam ve­će iz­gle­de da pro­na­
đem dom u Nju­jor­ku ne­go u Pa­ri­zu. Ka­da raz­go­va­ram o su­ma­ma iz­nad
še­zde­set do­la­ra, oba­ve­zno po­či­njem da se zno­jim. Ne sa­mo na če­lu ne­go
po­svu­da. Pet mi­nu­ta u ban­ci, i mo­ja ko­šu­lja je pro­vid­na. De­set mi­nu­ta, i ja
sam se za­le­pio za sto­li­cu. Smr­šao sam šest ki­lo­gra­ma dok ni­smo naš­li po­
sled­nji stan, a tre­ba­lo je sa­mo da se pot­pi­šem. Hju je ura­dio sve osta­lo.
Ako pak gle­da­mo s ve­dri­je stra­ne, ja imam no­vac, ma­da ni­sam baš sa­svim
su­gu­ran ka­ko da do nje­ga do­đem. Iz­veš­ta­ji iz ban­ke re­dov­no sti­žu, ali ja ne
otva­ram niš­ta što ni­je ruč­no adre­si­ra­no ili iz­gle­da kao bes­pla­tan uzo­rak.
Hju se sta­ra o sve­mu to­me, otva­ra bljak poš­tu i stvar­no je či­ta. On zna ka­da
do­spe­va­ju na­še ra­te pre­mi­ja osi­gu­ra­nja, ka­da je vre­me da ob­no­vi­mo vi­ze,
ka­da se bli­ži is­tek ga­ran­ci­je za na­šu ma­ši­nu za pra­nje ve­ša. „Mi­slim da ne
tre­ba ovo da pro­du­ža­va­mo“, re­kao bi on, sve­stan da ako ma­ši­na pre­sta­ne
da ra­di on će je sam po­pra­vi­ti, kao što po­pra­vlja i sve osta­lo. Ali ne ja. Ako
bih ja ži­veo sam i neš­to se po­kva­ri­lo, ja bih jed­no­stav­no na­šao pri­vre­me­nu
za­me­nu: ko­ri­stio bih kan­tu od kre­ča ume­sto to­a­le­ta, ku­pio ruč­ni hlad­njak
i pre­tvo­rio crk­nu­ti fri­ži­der u or­mar. Da zo­vem maj­sto­ra? Ni­kad. Po­pra­vim
to sam? Taj dan ne­će­mo do­če­ka­ti.
Tu sam već go­to­vo po­la ve­ka, a još uvek se pla­šim sve­ga i sva­ko­ga. De­te
se­di po­red me­ne u avi­o­nu i ja raz­go­va­ram s njim, a mi­slim ko­li­ko glu­po
N OVA M ISAO / K ako dr žim ko r ak
Dej­vid Se­da­ris (1956) autor je best­se­le­ra Bar­rel Fe­ver i Ho­li­days on Ice, kao
i ne­ko­li­ko zbir­ki ese­ja, Na­ked, Me Talk Pretty One Day, Dress Your Fa­mily in
Cor­du­roy and De­nim, i When You Are En­gul­fed in Fla­mes, ko­je su sve, kao po
pra­vi­lu, po­sta­ja­le best­se­le­ri od­mah po ob­ja­vlji­va­nju. Nje­go­ve knji­ge ob­ja­
vlje­ne su u se­dam mi­li­o­na pri­me­ra­ka i pre­ve­de­ne su na dva­de­set pet je­
zi­ka. Ured­nik je an­to­lo­gi­je pri­ča pod na­zi­vom Chil­dren Playing Be­fo­re a
Sta­tue of Her­cu­les: An Ant­ho­logy of Out­stan­ding Sto­ri­es. Re­dov­no ob­ja­vlju­je
ese­je u ča­so­pi­si­ma Esqu­i­re i The New Yor­ker. Se­da­ris i nje­go­va se­stra Ej­mi
Se­da­ris ra­di­li su za­jed­no pod ime­nom „The Ta­lent Fa­mily“ i na­pi­sa­li ne­ko­li­
ko po­zo­riš­nih ko­ma­da ko­ji su po­sta­vlje­ni u po­zo­riš­ti­ma La Ma­ma, Lin­koln
Cen­tar i Dra­ma Di­part­ment u Nju­jor­ku. Ne­ki od ovih ko­ma­da su Stump the
Host, Stitches, One Wo­man Shoe, ko­ji je na­gra­đen na­gra­dom „Obi“, In­ci­dent
at Cob­bler’s Knob i The Bo­ok of Liz, ko­ji je ob­ja­vljen i kao knji­ga. Nje­go­va
po­sled­nja zbir­ka krat­kih pri­ča ob­ja­vlje­na je 2010. go­di­ne, pod na­zi­vom
Squ­ir­rel Se­eks Chip­munk: A Mo­dest Bes­ti­ary.
2001. go­di­ne Dej­vid Se­da­ris po­stao je tre­ći po re­du do­bit­nik na­gra­de
„Thur­ber Pri­ze for Ame­ri­can Hu­mor“. Ča­so­pis Ti­me pro­gla­sio ga je „Hu­mo­ri­
stom go­di­ne“ 2001. No­mi­no­van je za dve Gre­mi na­gra­de, u ka­te­go­ri­ja­ma
„Best Spo­ken Word Al­bum“ (za Dress Your Fa­mily in Cor­du­roy and De­nim) i
„Best Co­medy Al­bum“ (za Da­vid Se­da­ris: Li­ve at Car­ne­gie Hall). Go­di­ne 2008,
audio-ver­zi­ja Se­da­ri­so­ve zbir­ke ese­ja When You Are En­gul­fed in Fla­mes, ta­ko­
đe je no­mi­no­va­na za na­gra­du Gre­mi u ka­te­go­ri­ji „Best Spo­ken Word“.
75
OGLEDALO
Poezija je bela mačka
Damari života: izbor iz korejske poezije, priredila i prevela dr Kim Đi Hjang,
predgovor Radmila Gikić Petrović, Akademska knjiga, Novi Sad, 2009.
Piše: Sonja Jankov
76
n
aj­no­vi­ji pre­vo­di ko­rej­ske po­e­zi­je či­ne iz­bor iz ra­da če­tr­na­est is­tak­nu­
tih pe­sni­ka ko­ji su ob­ja­vlji­va­li u pr­voj po­lo­vi­ni XX ve­ka. U oko osam­de­set
pe­sa­ma zbir­ke Da­ma­ri ži­vo­ta, odsli­ka­va se am­bi­va­lent­nost po­e­zi­je ko­ja se
gra­di­la kroz kul­tur­ne i po­li­tič­ke dvoj­no­sti Ko­re­je. Raz­vi­jajući se iz 2000 go­
di­na sta­re knji­žev­ne tra­di­ci­je i nje­ne dvo­je­zič­no­sti u ko­rej­skom i ko­re­i­zo­
va­nom sti­lu ki­ne­skog je­zi­ka ko­ji se pi­sao ki­ne­skim ide­o­graf­skim pi­smom,
mo­der­na po­e­zi­ja je naj­ve­ći uti­caj pre­tr­pe­la od ko­rej­skog fo­net­skog slov­
no-slo­gov­nog pi­sma han­gul, stvo­re­nog u XV ve­ku. Sto­ga bi­smo kao re­
pre­zen­ta­tiv­ne sti­ho­ve iz­bo­ra mo­gli uze­ti ove pa­ra­no­ma­zič­ne „od zo­re
zvo­no zvo­ni. / Zve­zda zor­nja­ča me­đu lju­di­ma je” (45) ko­je je na­pi­sao Kim
Kvang Sup, osni­vač Udru­že­nja za kul­tu­ru i Udru­že­
nja pi­sa­ca. Ipak, te­ma­ti­ka ko­rej­ske po­e­zi­je ko­ja je
po­e­tič­ki vr­lo bli­ska Apo­li­ne­ro­voj i stva­ra­lač­kom
prin­ci­pu sli­kar­ske gru­pe Pla­vi ja­hač, cen­tri­ra­na je
oko či­nje­ni­ce da mno­gi od pe­sni­ka po­sle po­de­le
Ko­re­je na Ju­žnu i Se­ver­nu ni­su vi­še vi­de­li ro­đa­ke ili
me­sto svog ro­đe­nja. Sto­ga, bi­će i pri­ro­da su dva
po­la iz­me­đu ko­jih pe­snič­ka reč pul­si­ra u ot­po­ri­ma
za­bo­ra­vu i mi­mi­kri­ji ko­rej­skog pi­sma u se­ver­no­ko­
rej­sko i ju­žno­ko­rej­sko. Per­so­ni­fi­ku­ju je go­lu­bi­ca iz
Song­buk­don­ga iz­gu­biv­ši svo­ju adre­su od ka­ko je
no­va vlast pro­me­ni­la ime­na uli­ca i mit­ska pti­ca
Đop­dong ko­ja i u smr­ti pam­ti svoj ži­vot dok je bi­la
de­voj­ka.
In­ter­kul­tu­ral­ni duh pesnikâ se ti­me či­ni pre objek­
ti­van ne­go kao iz­bor Kim Đi Hjang. Ste­kav­ši dok­
to­rat knji­žev­nih na­u­ka na Fi­lo­loš­kom fa­kul­te­tu u
Be­o­gra­du od­bra­niv­ši te­zu o od­no­si­ma is­toč­nih i
za­pad­nih kul­tu­ra u de­lu Ive An­dri­ća, Đi Hjang ra­di
kao pro­fe­sor srp­ske knji­žev­nost i je­zi­ka na Han­kuš­
kom uni­ver­zi­te­tu za stra­ne stu­di­je u Se­u­lu. Na ko­
rej­ski je, iz­me­đu osta­log, pre­ve­la Ra­ne ja­de Da­ni­la
Ki­ša (1999) i Unu­traš­nju stra­nu ve­tra Mi­lo­ra­da Pa­
vi­ća (2009), uz pre­vo­de ne­ko­li­ko zbir­ki sa­vre­me­
ne ko­rej­ske knji­žev­no­sti na srp­ski je­zik. Ta­ko, Kim
Jong Rang, upr­kos spe­ci­ja­li­za­ci­ji en­gle­ske knji­žev­
no­sti, u pe­smi Za­la­zak za­dr­ž a­va di­ja­loš­ku for­mu
na­rod­nih pre­da­nja i si­ne­ste­tič­nost da­le­ko­i­stoč­ne
knji­žev­no­sti kroz „drev­ni lju­bi­ča­sti mi­ris za­bo­ra­vlje­nog pro­le­ća” (40). O
ru­ži­ča­stom, iza­z va­nom le­pe­tom kri­la lep­ti­ra, pe­va Kim Ok ko­ji je bio
struč­njak za espe­ran­to i na­pi­sao udž­be­nik za uče­nje ovog je­zi­ka. Me­to­
ni­mič­nost nje­go­vog je­zi­ka se vra­ća mo­ti­vu za­bo­ra­va dok „be­lo mor­sko
cve­će / sta­ri put tra­ži” (Do­la­zak i od­la­zak, str. 32), a ko­jim se i Kim So Vol,
od­li­ko­van ko­rej­skim Zlat­nim or­de­nom za kul­tu­ru, pred­sta­vlja u iz­bo­ru.
Kim Dong Hvan, glav­ni ured­nik knji­žev­nog ča­so­pi­sa Sam­đon­li u ko­jem su
sa­ra­đi­va­li ne­ki od naj­po­zna­ti­jih ko­rej­skih pi­sa­ca tog vre­me­na i autor pr­ve
ko­rej­ske ep­ske pe­sme Noć na gra­ni­ci, pam­ti da „osmeh je bio mo­ja je­di­na
greš­ka” (30).
Kao naj­bo­lja kri­ti­ka ko­rej­ske po­e­zi­je ja­vlja se pe­
sma o je­le­nu ko­ji sim­bo­li­še sa­mu No Čon Mjong,
an­gli­stu i jed­nu od ret­kih pe­sni­ki­nja pr­ve po­lo­vi­ne
XX ve­ka u Ko­re­ji. U sti­ho­vi­ma: „nje­gov od­raz u po­
to­ku / pod­se­ća me na bi­ća iz baj­ke” (48) vi­di se i
od­raz mo­der­ne po­e­zi­je u na­rod­nim baj­ka­ma i pre­
da­nji­ma. Kon­tra­sno plu­ra­lu sa­bla­snih sen­ki šu­me u
pe­sni­ki­nji­nom Va­ša­ru, Sve­tlost svi­ca od Kim Sang
Jong odsli­ka­va ne­pri­met­no uga­snu­će pe­snič­kog
na­dah­nu­ća. I Juk Sa, pak, kom je u Se­u­lu ob­ja­vlje­
na pr­va zbir­ka pe­sa­ma na­kon što je 1944. go­di­ne
umro u ja­pan­skom za­tvo­ru po­sle du­gog i teš­kog
mu­če­nja, „sva­ko pu­ce” be­log grož­đa je „po jed­na
pri­ča” (73). Naj­bo­ga­ti­jih me­ta­fo­ra se či­ne sti­ho­vi u
ko­ji­ma Pak Mok Vol da­je obla­ci­ma da plo­ve kroz
bi­stri po­gled pla­ve sr­ne. U pe­smi Lu­nar­ni april, ko­ju
is­pu­nja­va cvet­ni prah bo­ro­va i poj cr­ne pti­ce sla­
vu­ja, in­ver­zi­ja pre­tva­ra naj­po­zna­ti­ju pe­va­či­cu u svet­
skom pe­sniš­tvu u slu­ša­o­ca pri­če sle­pe de­voj­ke.
Is­tka­na od sli­ka, ko­rej­ska po­e­zi­ja se u ovom iz­bo­ru
za­o­kru­žu­je Him­nom ko­ju Han Jong Un, od­li­ko­van
Or­de­nom Ko­re­je pr­vog re­da za ukup­nu druš­tve­no-kul­tur­nu an­ga­žo­va­nost, pe­va vo­lje­noj. Ovim žan­
rom odsli­ka­va se za­o­kru­že­nost ko­rej­ske po­e­zi­je pr­ve
po­lo­vi­ne XX ve­ka ko­ju ne ka­rak­te­ri­še frag­men­tar­
nost što na­ja­vlju­je post­mo­der­ni­zam kod evrop­skih
i an­glo­fo­nih pe­sni­ka. n
Po e z ija j e b e la mačk a / N OVA M ISAO
Lirska istorija muzike – od Pitagore do Baha Kolje Mićevića, Službeni glasnik, Beograd, 2011.
Piše: Adrian Kranjčević
OGLEDALO
Poetsko-muzički lavirint
77
„Quaerere et invenietis“ – „Tražite i naći ćete“, Sveto pismo, Matej 7, 7
n
a­kon vi­še­de­ce­nij­skog is­tra­ži­va­nja, pi­sa­nja o mu­zi­ci (knji­ge Sve­te la­ku
noć – o kan­ta­ta­ma Jo­ha­na Se­ba­sti­ja­na Ba­ha, Mo­cart sre­će Skar­la­ti­ja, Mo­
cart – Zlo­čin Ma­ri­je Te­re­zi­je i dru­ge) i iš­či­ta­va­nja li­te­ra­tu­re ko­ja se ba­vi isto­
ri­jom svet­ske, pre­vas­hod­no za­pad­noevrop­ske mu­zi­ke iz ra­znih aspe­ka­ta,
Ko­lja Mi­će­vić (Ba­nja Lu­ka, 1941. go­di­ne) je na­pi­sao de­lo Lir­ska isto­ri­ja mu­
zi­ke u če­ti­ri to­ma, ko­je, ka­ko ka­že, još ni­je za­vr­še­no. Ovo zna­čaj­no, ka­pi­
tal­no iz­da­nje ob­ja­vi­la je proš­le go­di­ne iz­da­vač­ka ku­ća „Slu­žbe­ni gla­snik“
iz Be­o­gra­da u edi­ci­ji EN MU­SI­CA! či­ji je ured­nik upra­vo Ko­lja Mi­će­vić. Ono
što ovu knji­gu raz­li­ku­je od slič­nih ka­pi­tal­nih „sve­o­bu­hvat­nih“ iz­da­nja isto­
ri­je mu­zi­ke je­ste to što njen autor ni­je pro­fe­si­o­nal­ni mu­zi­čar, od­no­sno mu­
zi­ko­log, ne­go knji­žev­nik i pre­vo­di­lac, a sa­mim tim on do mu­zi­ke do­la­zi
pre­ko tek­sta, od­no­sno po­e­zi­je, što ga či­ni dru­ga­či­jim. Ova knji­ga ni­je ni
en­ci­klo­pe­di­ja, ni reč­nik, ni udž­be­nik, ni ro­ma­ni­zo­va­na bi­o­gra­fi­ja jed­nog
ili vi­še kom­po­zi­to­ra. To je knji­ga ko­ja mo­že da bu­de i sve ovo na­ve­de­no u
za­vi­sno­sti od to­ga ko je či­ta, od­no­sno iš­či­ta­va. Ona pred­sta­vlja pre­gled
isto­ri­je mu­zi­ke, ali ne one ka­non­ske u ko­joj sko­ro oba­ve­zno na­i­la­zi­mo na
već po­zna­te i hi­lja­du pu­ta pre­pri­ča­va­ne po­dat­ke. Ov­de je reč o ute­me­
lje­nim in­for­ma­ci­ja­ma o lič­no­sti­ma iz jed­ne do sa­da, na sli­čan na­čin, ne­
is­pri­ča­ne isto­ri­je mu­zi­ke. Za sa­da, ona ob­ra­đu­je pe­riod od prapo­če­ta­ka i
an­tič­kih mi­sli­la­ca do Ba­ho­ve smr­ti, jer autor sma­tra da je Jo­han Se­ba­stijan
Bah ključ­na fi­gu­ra u ko­joj se su­bli­mi­ra­ju či­ta­va do­ta­daš­nja sa­zna­nja te­o­ri­
je a sa­mim tim i isto­ri­je mu­zi­ke. Bo­ga­to is­ku­stvo či­ta­ča, mi­sli­o­ca, pe­sni­ka,
knji­žev­ni­ka, pre­vo­di­o­ca i ured­ni­ka knji­žev­nih iz­da­nja kao i ne ma­nje bo­
ga­to is­ku­stvo slu­ša­o­ca mu­zi­ke po­mo­glo je Ko­lji Mi­će­vi­ću da na­pi­še ovo
ka­pi­tal­no de­lo ko­je je kon­ci­pi­ra­no u če­ti­ri to­ma: „Mu­si­ca Po­e­ti­ca“, „EN
MU­SI­CA“, „Mu­zič­ka ku­ti­ja“, „Ključ Mu­zič­ke ku­ti­je“ na vi­še od tri hi­lja­de stra­
na u ko­ji­ma nam svo­jim ve­o­ma za­ni­mlji­vim sti­lom, ko­ji pod­ra­zu­me­va jed­
nu si­ne­ste­zi­ju raz­li­či­tih obla­sti i is­ku­sta­va, ot­kri­va li­ko­ve i nji­ho­va de­la o
ko­ji­ma je ma­lo pi­sa­no u sve­tu, a sa ve­li­kim uve­re­njem mo­gu re­ći da se
po­je­di­ni kod nas ve­o­ma ret­ko ob­ra­đu­ju. Na­da­lje, ono što ovu knji­gu či­ni
u pot­pu­no­sti nekla­sič­nom je nje­na kon­cep­ci­ja ko­ja je za­miš­lje­na i re­a­li­zo­va­
na po­put kom­po­no­va­nja mu­zič­kog de­la. Ka­ko na pla­nu ma­kro­struk­tu­re
ta­ko i mi­kro­struk­tu­re, ova knji­ga je­ste kom­po­zi­ci­ja, a njen autor kom­po­zi­
tor. Ona je Sim­fo­ni­ja u če­ti­ri sta­va u či­jem to­ku se uvo­de te­me ko­je se ka­
sni­je jed­na dru­goj su­prot­sta­vlja­ju, ili se raz­vi­ja­ju na se­bi svoj­stven na­čin,
N OVA M ISAO / Po e t sko - mu z ičk i lav ir int
ali i pre­la­ze iz jed­ne u dru­gu knji­gu. U ovom po­gle­du, ovaj se Mi­će­vi­ćev
opus mo­že po­re­di­ti sa ostva­re­njem Gu­sta­va Ma­le­ra, austrij­skog kom­po­zi­
to­ra je­vrej­skog po­re­kla ko­ji u svo­jih de­set sim­fo­ni­ja (de­vet, a de­se­ta je osta­
la ne­do­vr­še­na) pre­no­si te­me iz jed­ne u dru­gu sim­fo­ni­ju stva­ra­ju­ći ti­me mo­
no­lit­ski mag­num opus ko­ji se mo­že po­sma­tra­ti kao jed­no ži­vot­no de­lo.
Ba­ve­ći se mu­zi­kom i nje­nim aspek­ti­ma u ra­znim pe­ri­o­di­ma svog vi­še­de­ce­
nij­skog ra­da na po­lju knji­žev­no­sti i pre­vo­di­lač­kog ra­da, Mi­će­vić se su­sre­
tao sa mno­gim li­ci­ma mu­zi­ke, te se mo­že re­ći da ju je po­drob­no upo­znao
kroz ver­si­fi­ka­ci­ju, ri­tam slo­go­va, re­či... kroz re­to­rič­ku di­na­mi­ku re­ci­to­va­nja.
Autor se, pi­šu­ći o kom­po­zi­to­ri­ma, iz­ra­ža­va svo­jim po­zna­tim ve­o­ma za­ni­
mlji­vim na­ra­tiv­nim sti­lom u či­ji tok upli­će autor­ske so­ne­te i ha­i­ku po­e­zi­ju,
in­spi­ri­sa­nu od­re­đe­nim li­ko­vi­ma ili si­tu­a­ci­jom, a ko­ji­ma pred­sta­vlja su­bjek­
tiv­ne re­flek­si­je o od­re­đe­noj te­ma­ti­ci. Ko­lja Mi­će­vić nas uvo­di u la­vi­rint, po­
put onog iz Šar­tra ko­ji je pred­sta­vljen kao ilu­stra­ci­ja pr­ve knji­ge, iz ko­ga
će sa­mo oni po­sve­će­ni iza­ći, že­le­ći da se vra­te po­no­vo jer, ka­ko ka­že Mi­će­
vić: „Ovu knji­gu po­sve­ću­jem oni­ma ko­ji že­le da sa­zna­ju vi­še, me­đu ko­je,
pre svih svr­sta­vam sa­mog se­be.“ Autor, bez pre­ten­zi­ja da na­met­ne neš­to
što je ko­nač­no, i sam ka­že ka­ko nje­go­vo de­lo pred­sta­vlja je­dan od mo­gu­
ćih po­gle­da na isto­ri­ju mu­zi­ke. n
OGLEDALO
Ironija imenovanja sveta
Radivoj Šajtinac, Stara kantina, „Adresa“, Novi Sad, 2011.
Piše: Branislav Živaković
78
Blizak biti,
Pevati primenljivo.
R. Šajtinac
r
a­di­voj Šaj­ti­nac (1949) proš­le go­di­ne ob­ja­vio je dve pe­snič­ke knji­ge:
Se­ver­ni iz­go­vor i Sta­ra kan­ti­na. Po­e­zi­ja ovog zre­nja­nin­skog pe­sni­ka je po­
tent­na gu­stom me­ta­fo­ri­kom i su­ge­stiv­nim sli­ka­ma. Nje­gov pe­snič­ki je­zik je
na­gla­še­no re­to­ri­čan i zvu­čan, di­ja­loš­ki i po­le­mi­čan, sa re­skom iro­ni­jom i
lir­skom ose­tlji­voš­ću. Šaj­tin­če­va elo­k ven­ci­ja je čvr­sto uko­re­nje­na u ak­tu­el­
no­sti­ma sa­vre­me­nog sve­ta i nje­go­ve kul­tu­re. Dra­ma su­bjek­ta se ot­kri­va u
gu­stoj is­pre­ple­ta­no­sti je­zi­ka ko­ja sve­do­či o kon­flik­tu bi­ća i kom­plek­sno­sti
pro­ble­ma­tič­ne eg­zi­sten­ci­je.
Za raz­li­ku od zbir­ke Se­ver­ni iz­go­vor, ko­ja se kre­će u stan­dard­nom ra­spo­nu
pe­snič­kih zbir­ki od če­tr­de­se­tak pe­sa­ma, zbir­ka Sta­ra kan­ti­na ima ih znat­
no vi­še – se­dam­de­set, po­de­lje­nih u šest ci­klu­sa. S ob­zi­rom da je Šaj­tin­čev
pe­snič­ki go­vor na­ra­tiv­no-de­skrip­ti­van, iz­ra­zi­to mo­de­ran i flu­i­dan. Iako u
zre­li go­di­na­ma, reč je o pe­sni­ku sa vi­so­kom kon­cen­tra­ci­jom i kon­di­ci­jom,
ko­ga ni­je na­pu­stio ri­tam pi­sa­nja i ob­ja­vlji­va­nja, pa ta­ko na­sta­vlja u istom
za­ma­hu kao što je stva­rao pre tri­de­se­tak go­di­na.
Ako po­đe­mo od na­slo­va pe­sa­ma, vi­de­će­mo da Šaj­ti­nac za­stu­pa zah­te­ve o
po­e­zi­ji kao ne­pre­kid­noj bud­no­sti, tj. po­zi­va­nju na bud­nost, pa će­mo, bi­lo
u na­slo­vi­ma pe­sa­ma, bi­lo u tek­stu pe­sa­ma bi­ti ne­ret­ko šo­ki­ra­ni sin­tag­ma­
ma i sti­hov­nim kon­struk­ci­ja­ma ko­je, na pr­vi po­gled, mo­gu da de­lu­ju hu­
mor­no, ali one su ipak mno­go du­blje, bre­me­ni­te iro­ni­jom, pro­miš­lje­ne i
pre­o­smiš­lje­ne ta­ko da pre­o­bli­ko­va­njem pro­iz­vo­de re­la­ti­vi­zo­va­na zna­če­
nja. Pri­mer ta­k vih kon­struk­ci­ja su ovih ne­ko­li­ko na­slo­va pe­sa­ma: „Trud­nič­
ki eska­pi­zam“, „Ot­pu­sna li­sta sa ep­skom kri­zom“, „U pa­kli pri­nud­ne or­fič­
ke op­sti­pa­ci­je“, „On­to­loš­ka mrs“, „Nin­dža lu­zer“, „Sa­ga o bi­sa­ga­ma“, „Baj­
ka o mu­dro­se­ri­ma“, „Zlat­no ru­no Duty free“, „Fol­der o Jo­vu“; ili ci­klu­sa:
„Zo­ra na ču­čav­cu“, „Hro­ni­ka pa­la­nač­kog ro­blja“, „Euroschmertz“.
Šaj­ti­nac ot­kri­va unu­traš­nji i spolj­ni svet su­bjek­ta kroz si­stem pi­sa­nja i do­
ži­vljaj sa­vre­me­nog sve­ta. Če­sto će­mo bi­ti sve­do­ci ka­ko dnev­ni svet bi­va
su­prot­sta­vljen i pret­po­sta­vljen drev­nom sve­tu, gde se drev­ni svet uzi­ma
kao op­ti­ka za sa­gle­da­va­nje sa­vre­me­nih pri­li­ka i ten­den­ci­ja (vi­de­ti pe­smu,
kao i isto­i­me­ni ci­klus, „Dnev­no i drev­no“).
Ne­će­mo pre­te­ra­ti ako ka­že­mo da knji­ga Sta­ra kan­ti­na igra na kar­tu neo­bič­
no­sti i iz­ne­na­đe­nja, pre­i­na­če­nja i šo­ka. Od stro­gog iz­veš­ta­ja, pre­ko la­ke
me­lo­dič­no­sti, pe­sni­ko­vo pe­va­nje se za­o­kru­žu­je se­ri­ja­ma raz­meš­te­nih hu­
mor­no-sar­ka­stič­nih ni­zo­va dru­gog tro­ci­klu­snog de­la knji­ge. Sve što pe­
snik ži­vi i do­ži­vlja­va pred­sta­vlja po­ten­ci­jal­no ma­te­ri­jal za iz­grad­nju i ma­te­ri­
ja­li­za­ci­ju pe­sme. Po­red to­ga, pri­sut­ne su i pe­sme ko­je sve­do­če o na­po­ru da
se sre­di ono što iz­mi­če bi­lo ka­kvom re­du. Pe­snik za­u­zi­ma stav da ne po­sto­ji
te­ma ne­do­stoj­na za fi­gu­ra­ci­ju bi­lo ko­je po­et­ske prak­se. Raz­gra­ni­ča­va se
ap­sol­vi­ra­na po­de­la na po­et­ske i ne­po­et­ske te­me. Otu­da neo­bič­no­sti i šok.
Ta­ko­đe, Šaj­ti­nac je svo­ju po­et­sku po­zor­nost usme­rio na de­struk­ci­ju sve­ta
mi­to­sa i re­li­gi­je iz per­spek­ti­ve lo­go­sa – što ni­je ne­ra­zu­mlji­vo, bu­du­ći da
go­vo­ri­mo i pro­miš­lja­mo iz per­spek­ti­ve lo­go­sa! Ta­ko će pe­snič­ki apa­rat po­
de­si­ti i ka in­du­stri­ji sve­sti, ko­ja u ve­li­koj me­ri usme­ra­va druš­tve­no-eko­nom­
ski raz­voj po­znoin­du­strij­skih druš­ta­va, i nas u tom me­te­žu kao une­zve­re­no
„druš­tvo spek­ta­kla“ (G. De­bor).
Ako već go­vo­ri­mo o ne­kim strikt­nim po­et­sko-po­e­tič­kim usme­re­nji­ma,
Šaj­tin­če­vu po­e­zi­ju ni­je teš­ko sme­sti­ti u kru­go­ve mo­der­ni­te­ta. U njoj ima i
di­so­nant­ne le­po­te, ne­ra­zu­mlji­vog i taj­no­vi­tog; in­ve­sti­ra­nja na za­ko­ne unu­
traš­nje fi­gu­ra­ci­je, kao i ele­me­na­ta mi­ste­ri­je i ap­sur­da. I ka­da ri­mu­je, ri­ma je
u slu­žbi pa­ro­di­je. Svo­đe­nje naj­u­zvi­še­ni­jih du­hov­nih i naj­u­zvi­še­ni­jih ob­li­ka
ljud­ske du­hov­no­sti na ma­te­ri­jal­no-te­le­snu di­men­zi­ju do­vo­di se u ve­zu sa
sred­njove­kov­nim la­kr­di­jaš­tvom, svoj­stve­nog re­ne­san­snoj knji­žev­no­sti. Ta­
ko­re­ći, u Šaj­tin­če­voj po­e­zi­ji vi­di­mo tra­go­ve am­bi­jen­ta­ci­je i at­mos­fe­re gro­
tesk­ne kar­ne­va­li­za­ci­je ko­ja, ka­ko bi re­kao Bah­tin, „tra­ve­sti­ra bit­ku u ku­hi­nju
i go­zbu, oruž­je u šle­mo­ve – u ku­hinj­ski pri­bor i čan­ko­ve za bri­ja­nje, krv i
vi­no“.
Me­đu­tim, Sta­ra kan­ti­na ni­je sa­svim u zna­ku sred­njo­ve­kov­ne i re­ne­san­sne
gro­te­ske, ra­ble­ov­skog „smeš­no-straš­nog“ du­a­li­te­ta. Ve­ći broj pe­sa­ma, pa
i po­je­di­ne ce­li­ne, re­du­ku­ju hu­mor. Ta­mo, on ni­je ne­vin i be­za­zlen. To su
pe­sme u ko­ji­ma se gu­bi po­zi­ti­van prin­cip i stra­na sme­ha, ka­da smeh pre­
la­zi u grč; pre­o­bra­ža­va se u iro­ni­ju i sar­ka­zam, i, ko­nač­no, u ci­ni­zam. n
Iro nija im e n ov anja s ve t a / N OVA M ISAO
Jelena Jureša Kovačević, Beleške o PMS, (dvokanalna audio/video projekcija) Letnji bioskop u Katoličkoj porti, 4. jul 2012.
Piše: Arijana Luburić Cvijanović
p
red­men­stru­al­ni sin­drom ili pra­i­sto­rij­ski mon­stru­o­zni sin­drom, ka­ko ga
na­zi­va jed­na (ša­lji­va? za­je­dlji­va?) pse­u­do­re­kla­ma na­me­nje­na muš­kar­ci­
ma, tra­di­ci­o­nal­no se sma­trao umiš­lje­nom bo­leš­ću, te jed­nim u ni­zu do­ka­
za o men­tal­noj i emo­tiv­noj ne­u­rav­no­te­že­no­sti že­ne, sto­že­ru is­kon­stru­i­sa­
nih pred­sta­va o njoj kao ni­žem bi­ću. U mno­gim kul­tu­ra­ma, od eskim­ske,
pre­ko po­je­di­nih in­di­jan­skih, in­di­o­skih, afrič­kih i evrop­skih, do onih na Bli­
skom i Da­le­kom is­to­ku, men­stru­a­ci­ja je bi­la po­vod za rod­nu se­gre­ga­ci­ju i
gra­đe­nje mi­to­va o nat­pri­rod­nim mo­ći­ma že­ne u „onim da­ni­ma“ ko­ja se,
kao i po­ro­di­lja, sma­tra­la ne­či­stom, a ne­ret­ko su se oprav­da­nja za izo­lo­va­
nje ta­k ve že­ne, to­bo­že i za­rad nje­ne si­gur­no­sti, na­la­zi­la u ver­skim knji­ga­
ma po­put Bi­bli­je i Ku­ra­na.
Na­sto­ja­nja da se opo­vrg­nu su­je­ver­na uve­re­nja o kle­t va­ma ko­je će za­de­
si­ti lju­de i hra­nu u do­di­ru s „ne­či­stom“ že­nom, te da se pre­i­spi­ta stav o
PMS-u kao ima­gi­nar­noj bolj­ki, do­ve­la su do no­vih pro­ble­ma jer je po­tre­
ba za pre­po­zna­va­njem pred­men­stru­al­nih te­go­ba kao stvar­nih omo­gu­ći­la
da se PMS tre­ti­ra kao po­re­me­ćaj i le­či od­go­va­ra­ju­ćom is­hra­nom, vi­ta­mi­
ni­ma, hor­mo­ni­ma i an­ti­de­pre­si­vi­ma. Dru­gim re­či­ma, ovaj dvo­se­kli mač
otva­ra vra­ta po­ten­ci­jal­noj zlo­u­po­tre­bi ova­k ve „manj­ka­vo­sti“ ka­ko bi se
že­na dr­ža­la po­da­lje od po­zi­ci­ja mo­ći, pa se ona po­no­vo ob­re­la u pro­ce­pu
iz­me­đu uni­ža­va­ju­ćih ste­re­o­ti­pa o njoj kao hi­ste­rič­nom, ne­u­ro­tič­nom, po­
mah­ni­ta­lom, a za­pra­vo de­mo­ni­zo­va­nom bi­ću, i sli­ke o ide­a­li­zo­va­noj žen­
stve­no­sti či­ji pro­to­kol na­la­že da se simp­to­mi PMS-a si­ste­mat­ski ne­gi­ra­ju i
sme­ste u sfe­ru po­ti­snu­tog, pod­ra­zu­me­va­nog i ba­nal­nog.
Stvo­ri­ti de­lo na te­me­lju sva­ko­dnev­nog, obič­nog, je­dan je od naj­te­žih za­da­
ta­ka u umet­no­sti i ma­lo je onih ko­ji, po­put Ma­ri­ja Var­ga­sa Ljo­se u ro­ma­nu
Po­hva­la po­maj­ci, ri­tual čiš­će­nja uši­ju mo­gu iz­ve­sti iz sve za­si­će­ni­jeg do­me­
na tri­vi­jal­nog. Upra­vo to či­ni rad Be­leš­ke o PMS-u ka­da u umet­nost pre­tva­ra
sta­nje na ko­je se pre­če­sto od­ma­hu­je ru­kom. Kroz naj­in­tim­ni­je is­po­ve­sti o
obič­no ne­iz­re­če­nim, za­to­mlje­nim mrač­nim mi­sli­ma, po­ri­vi­ma i po­tre­ba­ma
iz­van okvi­ra pri­hva­tlji­vog ili le­pog po­na­ša­nja, iz­me­nje­nim sli­ka­ma o se­bi i
dru­gi­ma, te vla­sti­tom ži­vo­tu, ovo de­lo nas upo­zna­je s unu­traš­njom bor­bom
že­ne pri­vre­me­no „za­tvo­re­ne zbog po­pi­sa“, ka­ko je to for­mu­li­sa­no u jed­noj
od dve is­pre­ple­te­ne vi­deo pri­po­ve­sti. Pro­ta­go­nist­ki­nje upa­dlji­vo raz­li­či­tih
sen­zi­bi­li­te­ta, ka­rak­te­ra, di­na­mi­ke, i ži­vot­nih okol­no­sti sje­di­nju­ju se u is­ku­
stvu či­ju te­ži­nu odsli­ka­va­ju broj­na po­na­vlja­nja i sa­ma du­ži­na tra­ja­nja ra­da,
a bli­skost ko­ju u nje­mu ostva­ru­ju veš­to do­ča­ra­va ko­mu­ni­ka­ci­ja pu­tem bo­ja,
te su­prot­sta­vlje­nih pro­sto­ra i po­kre­ta li­ko­va u pa­ra­lel­nim pro­jek­ci­ja­ma.
ko „ži­ve“, po­kret­ne fo­to­gra­fi­je, sa­o­se­ća­nje se pre­no­si i na po­sma­tra­ča pod­
stak­nu­tog na du­bo­ko pro­miš­lja­nje o na­iz­gled be­zna­čaj­noj te­mi, te pa­žnju
odr­ža­va­ju ka­ko uži­vlja­va­nje u pre­do­če­no is­ku­stvo ta­ko i uti­sak o ko­mu­
ni­ka­ci­ji iz­me­đu autor­ke i sa­mog po­sma­tra­ča. Ovom he­te­ro­top­skom ko­
mu­ni­ka­ci­o­nom pro­sto­ru po­sma­tra­ča do­dat­no pri­vla­či to što su Be­leš­ke o
PMS-u, kao i pret­hod­ni ra­do­vi Je­le­ne Ko­va­če­vić Ju­re­še, usred­sre­đe­ne na
stvar­ne lju­de i si­tu­a­ci­je.
Sva­ki po­sma­trač će se ne­sum­nji­vo za­pi­ta­ti zaš­to suš­tin­ski žen­sku pri­ču pre­
do­ča­va glas muš­kar­ca? Po­sle vi­še de­ce­ni­ja bor­be za osna­ži­va­nje že­ne – u
po­li­ti­ci, knji­žev­no­sti, umet­no­sti – mo­glo bi se uči­ni­ti ne­pra­ved­nim što joj se
iz­no­va od­u­zi­ma glas ka­ko bi nje­nu in­tim­nu (i)sto­ri­ju pri­po­ve­dao muš­ka­rac.
Kon­tro­verz­ni iz­bor na­ra­to­ra mo­že se, me­đu­tim, sa­svim dru­ga­či­je tu­ma­či­ti.
Žen­skom po­sma­tra­ču ko­jem pre­ti opa­snost od pre­ve­li­kog po­i­sto­ve­ći­va­nja
on omo­gu­ća­va iz­ve­snu dis­tan­cu, dok muš­kar­cu, i sa­mom za­ro­blje­nom u
oko­ve na­met­nu­tih rod­nih ulo­ga, „de­žur­noj žr­tvi“ pred­men­stru­al­ne po­ša­
sti, nu­di uvid u ina­če ret­ko do­stup­nu per­spek­ti­vu, otva­ra­ju­ći ti­me no­vi
pro­stor za raz­u­me­va­nje. Neo­če­ki­va­ni pri­po­ve­dač pru­ža i mo­guć­nost in­
ter­pre­ta­ci­je ovih be­le­ža­ka kao svo­je­vr­sne sub­ver­zi­je muš­kog, pa­tri­jar­hal­
nog po­ret­ka baš za­to što u pr­vom li­cu iz­no­si za­taš­ka­no, ne­vi­dlji­vo žen­sko
is­ku­stvo. Vi­še od sve­ga, ovaj glas, raš­či­njen muš­ko­sti zbog svo­je sa­ži­vlje­
no­sti s pri­po­ve­sti­ma, oda­je la­žni uti­sak da Be­leš­ke o PMS-u bri­šu gra­ni­cu
iz­me­đu muš­kog i žen­skog o ko­ju se sva­ko ma­lo spo­ti­če­mo – eli­mi­ni­še je
tek uto­li­ko što kr­či te­ren za raz­u­me­va­nje – raz­ot­kri­va­ju­ći u osno­vi opštu i
ne­u­mit­nu ljud­sku bor­bu iz­me­đu in­stink­tiv­nog i na­met­nu­tog druš­tve­nog,
do­zvo­lje­nog i za­bra­nje­nog, iz­re­če­nog i pre­ću­ta­nog. n
Pri­vid­nu jed­no­lič­nost jed­no­ča­sov­ne pro­jek­ci­je sa­či­nje­ne od sta­tič­nih ka­
dro­va, gde pre­o­vla­đu­ju oni u ko­ji­ma že­ne gle­da­ju u po­sma­tra­ča, uki­da
oče­vid­na sna­ga em­pa­ti­je iz­me­đu autor­ke i že­na či­ji se por­tre­ti gra­de. Pre­
• • • Foto: Jelena Kovačević Vorgučin
N OVA M ISAO / Po e tik a „ b analn o g ”
OGLEDALO
Poetika „banalnog”
79
Download

NO V A M ISA O