HUMANITARNI RAD
VERSKIH ZAJEDNICA
Priredili
Zorica Kuburić i Ana Zotova
CEIR
Novi Sad, 2014
HUMANITARNI RAD VERSKIH ZAJEDNICA
Izdavač
CENTAR ZA EMPIRIJSKA ISTRAŽIVANJA RELIGIJE
Recenzenti
prof. dr Ðuro Šušnjić
prof. dr Milan Vukomanović
Priredili
Zorica Kuburić i Ana Zotova
Dizajn korica
Marija i Marko Borović
Autor fotografije na korici
Marko Banović
Manastir Sokolica, Kosovo i Metohija,
Republika Srbija
Lektura i prelom teksta
Slobodan Blagojević
Štampa
„Čigoja štampa“ Beograd
Tiraž 500 primeraka
Mesto izdanja Novi Sad
Godina izdanja 2014
Izdavanje ove knjige pomoglo je
Ministarsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
SADRŽAJ
Da­ni­je­la Gru­jić
FI­LO­ZOF­SKI ASPEK­TI BU­DUĆ­NO­STI RE­LI­GI­JE..............................5
Da­ni­je­la Ga­vri­lo­vić i Nina Kosanović
SO­CI­JAL­NO UČE­NJE, NOR­ME I ISTO­RIJ­SKI RAZ­VOJ KAO
OSNO­VA HU­MA­NI­TAR­NOG RA­DA VER­SKIH ZA­JED­NI­CA..........17
Je­le­na Sto­ja­no­vić
HU­MA­NI­TAR­NI RAD I RE­LI­GI­JA.......................................................31
Nada M. Sekulić
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­OB
­ LI­KO­VA­NJA
TI­BE­TAN­SKOG ŠA­MA­NI­ZMA U BU­DI­ZAM –
ULO­GA I ZNA­ČAJ DA­RI­VA­NJA I SA­OS
­ E­ĆA­NJA.............................55
Радмило В. Кошутић
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА......................87
Драгомир Јанковић
ВЈЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО
АРХИЕПИСКОПИЈЕ БЕОГРАДСКО – КАРЛОВАЧКЕ...................115
Nemanja Milinović
HA­RI­TA­TIV­NA DE­LAT­NOST SRP­SKE PRA­VO­SLAV­NE CR­KVE.....129
Zorica Kuburić
PRAVOSLAVNI PASTIRSKO-SAVETODAVNI CENTAR................139
Mi­o­drag Bo­jo­vić
UTI­CAJ RE­LI­GI­JE NA LE­ČE­NJE BO­LE­STI ZA­VI­SNO­STI KOD
NAR­KO­MA­NI­JE..................................................................................151
Branislav Čonkić
ZEMLJA ŽIVIH....................................................................................169
3
Marko Orsolić
KARATATIVNA DJELATNOST VJERSKIH ZAJEDNICA...............181
Vla­di­slav Var­ga
CARITAS SRBIJE ...............................................................................185
Karolj Harmath Ofm
„PODRŠKA OTPADU“........................................................................217
Бранко Бјелајац
ДЕЛАТНОСТ ХРИШЋАНСКОГ ХУМАНИТАРНОГ УДРУЖЕЊА
„ХЛЕБ ЖИВОТА“ У СРБИЈИ, У ПЕРИОДУ 1992–1999.
ГОДИНЕ...............................................................................................223
Igor Mi­tro­vić
ADVEN­TI­STI KAO PART­NE­RI U IS­CE­LJI­VA­NJU DRU­ŠTVA.......239
Vahdet Alemić
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOK­TRI­NE
HU­MA­NO­STI ......................................................................................251
Rifat Namlidji
HUMANITARNI RAD ISLAMSKE ZAJEDNICE..............................279
Danijela Milićević
HARE KRIŠNA ZAJEDNICA U PROGRAMU DELJENJA HRANE....303
4
DA­NI­JE­LA GRU­JIĆ
Gim­na­zi­ja „Jo­van Jo­va­no­vić Zmaj“, No­vi Sad
FI­LO­ZOF­SKI ASPEK­TI
BU­DUĆ­NO­STI RE­LI­GI­JE
Re­zi­me
Sa­vre­me­no fi­lo­zof­sko mi­šlje­nje pro­mi­šlja re­li­gij­ski fe­no­men u bo­gat­stvu sa­
vre­me­nog plu­ra­li­stič­kog re­li­gij­skog is­ku­stva is­po­lja­va­ju­ći po­se­ban in­te­res za bu­
duć­nost re­li­gi­je i epo­hal­no pre­va­zi­la­že­nje pro­tiv­reč­ja me­đu­re­li­gij­skog di­ja­lo­ga
i ži­vo­ta. Ključ­no upo­ri­šte, po­red pre­o­vla­đu­ju­ćeg prak­tič­ko-po­je­tič­kog ka­rak­te­
ra sa­vre­me­nog sve­ta, ono pro­na­la­zi u te­melj­noj pro­me­ni pri­ro­de re­li­gij­ske sve­sti
ko­ja svo­je te­ži­šte po­me­ra sa od­no­sa pre­ma ap­so­lut­noj isti­ni ka prak­tič­koj i po­
je­tič­koj sfe­ri re­li­gij­skog ži­vo­ta. To da­je pri­li­ku da se prak­sa hu­ma­ni­tar­nog ra­da,
ko­ja je od­u­vek pred­sta­vlja­la zna­ča­jan seg­ment ži­vo­ta ver­skih za­jed­ni­ca, uči­ni sa­
mim sre­di­štem re­li­gij­skog ži­vo­ta i su­sre­ta raz­li­či­tih kon­fe­si­ja po­sve­će­nih je­din­
stve­nom za­dat­ku da se čo­ve­ku po­mog­ne.
Ključ­ne re­či: re­li­gi­ja, re­li­gij­ska svest, hu­ma­ni­tar­ni rad, post­mo­der­na.
Fi­lo­zof­sko na­sto­ja­nje da se pro­nik­ne u hu­ma­nu bu­duć­nost
čo­ve­čan­stva, pa pre­ma to­me i u bu­duć­nost ta­ko kom­plek­snog re­
li­gij­skog ži­vo­ta, ni­ti je vo­đe­no ne­pro­mi­šlje­nim na­ga­đa­njem, ni­
ti sr­ča­nim na­dah­nu­ćem, kao ni ne­po­ve­snim sli­ka­njem ide­al­nih ži­
vot­nih pri­li­ka čo­ve­čan­stva. Iako ove opa­sno­sti, da­ka­ko, vre­ba­
ju fi­lo­zof­sko mi­šlje­nje to­kom ce­lo­kup­ne nje­go­ve isto­ri­je, po­vre­
me­no i sa iz­ve­snim uspe­hom, tre­ba re­ći da se ono odr­ža­lo u svom
te­melj­nom raz­u­me­va­nju prak­tič­kog ži­vo­ta kao pod­ruč­ja kraj­nje
pro­men­lji­vog bi­ća. Zna­nje o nje­mu u stro­gom smi­slu re­či ni­je mo­
gu­će ima­ti, sma­trao je još u dav­ni­ni Ari­sto­tel (1970:VI), i čim od­
vra­ti­mo pa­žnju s nje­ga i usme­ri­mo po­gled na dru­gu stra­nu ne mo­
5
Da­ni­je­la Gru­jić
že­mo bi­ti si­gur­no u to ka­kvo je sta­nje stva­ri ak­tu­el­nog prak­tič­
kog ži­vo­ta.
Ka­ko je on­da sa te po­zi­ci­je mo­gu­ća bi­lo ka­kva ras­pra­va o bu­
duć­no­sti prak­tič­kog ži­vo­ta? Pri­zna­nje da je ono prak­tič­ko te­ško te­o­
rij­ski fik­si­ra­ti, da je do­stup­no sa­mo ocr­ta­va­nju, ima za kon­se­kven­cu
stav da je i bu­duć­nost prak­tič­kog ži­vo­ta, ba­rem jed­na­ko ako ne i vi­še
od to­ga, za nas za­tvo­re­na i ma­glo­vi­ta. To­ga je bio sve­stan i He­gel u
svo­joj Fi­lo­zo­fi­ji po­vi­je­sti, go­vo­re­ći na vi­še me­sta da se ne­će upu­šta­ti
u isto­rij­ska pred­vi­đa­nja. Is­ti­ca­la je to i Ha­na Arent (V. Arent, 2002)
kri­ti­ku­ju­ći sa­vre­me­na na­sto­ja­nja da se na na­uč­ni na­čin pro­nik­ne u
ak­tu­el­na i bu­du­ća po­li­tič­ka zbi­va­nja. U sko­ri­je vre­me Karl Po­per je
mo­žda naj­vi­še in­si­sti­rao na to­me da se shva­ti raz­li­ka iz­me­đu ne­is­to­
rij­skog pro­mi­šlja­nja sve­ta ljud­skih stva­ri i nje­go­ve bu­duć­no­sti i po­
sta­vlja­nja hu­ma­nih ci­lje­va kao vo­di­lja na­še bu­duć­no­sti. „Šta će bu­
duć­nost da do­ne­se, to ne znam; a oni­ma ko­ji ve­ru­ju da to zna­ju, ne
ve­ru­jem. Moj se op­ti­mi­zam od­no­si sa­mo na ono što se mo­že na­uč­ i­
ti iz pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­sti; a to je da je mno­go to­ga bi­lo mo­gu­će i
da je­ste mo­gu­će, i do­bro i zlo; i da ne­ma­mo raz­lo­ga da gu­bi­mo na­
du – i od­us­ ta­ne­mo od ra­da na jed­nom bo­ljem sve­tu“ – ka­že Po­per
1999:138). Ova pro­mi­šlja­nja fi­lo­zof­skih aspe­ka­ta bu­duć­no­sti re­li­gi­
je sto­ga ni­su ni­ti isto­rij­ska pro­ri­ca­nja i na­uč­ne prog­no­ze, ni­ti po­zi­
tiv­no pro­ro­čan­stvo – tre­ba ih shva­ti­ti kao osmi­šlja­va­nje na­še hu­ma­
ne bu­duć­no­sti na te­me­lju na­šeg zna­nja o sa­vre­me­nom prak­tič­kom
ži­vo­tu i iz­raz sve­sti da na­ša bu­duć­nost za­vi­si od nas sa­mih.
Obri­si sa­vre­me­nog prak­tič­ko-po­je­tič­kog sve­ta
Pre­la­zak iz sta­re u no­vu epo­hu bio je za evrop­sku kul­tu­ru sud­
bo­no­san, to je bi­lo rod­no me­sto no­vog on­to­lo­škog is­ku­stva evrop­
6
FI­LO­ZOF­SKI ASPEK­TI BU­DUĆ­NO­STI RE­LI­GI­JE
skog čo­e­ka ko­ji je na­pu­stio sta­ri kon­tem­pla­tiv­ni od­nos pre­ma stvar­
no­sti. Su­bjek­tiv­nost no­vo­ve­kov­nog čo­ve­ka epo­hal­no je usme­ri­la
evrop­sku kul­tu­ru ka nje­go­vim prak­tič­ko-po­je­tič­kim mo­ći­ma. Ovaj
ve­li­ki mi­sa­o­ni i isto­rij­ski pre­o­bra­žaj, ko­ji po­sta­je unu­tra­šnja de­ter­
mi­nan­ta raz­vo­ja evrop­skog sve­ta do da­nas, uči­nio je da „čo­vjek po­
sta­ne onim bi­ćem, na ko­jem se te­me­lji sva­ko bi­će u vr­sti svo­ga bit­
ka i svo­je isti­ne. Čo­vjek po­sta­je do­ve­znim sre­di­štem bi­ća kao ta­
kvog“ – ka­že Haj­de­ger (1969:19). To zna­či da se no­vo­ve­kov­no čo­
ve­čan­stvo okre­će pro­duk­ci­ji vla­sti­tog sve­ta – isto­vre­me­no se uz­di­
žu sli­ka sve­ta kao ime za po­lo­žaj čo­ve­ka usred bi­ća i čo­vek kao su­
bje­kat svog sve­ta. „To bi mo­glo od­ra­zi­ti sa­vre­me­ne pri­li­ke, si­tu­a­ci­ju
u ko­joj smo ot­kri­li da su nam kre­a­tiv­nost i slo­bo­da da­le­ko zna­čaj­ni­
ji ne­go u pro­šlo­sti.“ – ob­ja­šnja­va Va­ti­mo (Ror­ti, Va­ti­mo, 2011:69).
Po­red sve­o­bu­hvat­nih, du­bo­kih pro­me­na ko­je je usled ovog
ve­li­kog du­hov­nog lo­ma evrop­ski svet ži­vo­ta pre­tr­peo u svim svo­
jim seg­men­ti­ma Haj­de­ger (1969:7) je is­ta­kao jed­nu zna­čaj­nu cr­
tu no­vog ve­ka, ko­ja mo­žda naj­re­či­ti­je go­vo­ri o po­je­tič­kom ka­rak­
te­ru epo­he: „u do­ga­đa­nju po ko­je­mu se umjet­nost po­mi­če u vi­do­
krug este­ti­ke. To zna­či: umjet­nič­ko dje­lo po­sta­je pred­me­tom do­ži­
vlja­ja i u sli­je­du to­ga umjet­nost slo­vi kao iz­raz ži­vo­ta.“ Umet­nost,
šta­vi­še, po­sta­je pot­pu­no auto­nom­na i auten­tič­na oblast sa­vre­me­
nog ži­vo­ta. Po­red to­ga Haj­de­ger je is­ta­kao i shva­ta­nje i do­ga­đa­nje
ljud­skog de­lo­va­nja kao kul­tu­re – jed­nog pod­ruč­ja ostva­re­nja ljud­
skih vred­no­sti.
Ipak, ne­ve­ro­va­tan na­uč­no-teh­no­lo­ški na­pre­dak i pre­vlast teh­
nič­kog du­ha naj­bo­lje sve­do­če o pre­te­žno po­je­tič­kom ka­rak­te­ru na­
šeg sa­vre­me­nog sve­ta. Uz­di­za­nje prak­tič­ko-po­je­tič­ke sfe­re ži­vo­
ta nad te­o­rij­skom bi­lo je vo­đe­no ja­sno is­ka­za­nim prak­tič­ko-po­je­
tič­kim in­te­re­som za pri­rod­ni i dru­štve­ni re­a­li­tet. Otu­da je ce­lo­kup­
no no­vo­ve­ko­vlje obe­le­žio sna­žan raz­voj na­uk­ e i teh­ni­ke, ko­ji je da­
7
Da­ni­je­la Gru­jić
nas do­ve­den do ne­slu­će­nih vi­si­na. „Spre­ga na­u­ke i teh­ni­ke vi­še ni­je
obi­čan sa­stav­ni deo ljud­skog ži­vo­ta po­red dru­gih ma­nje ili vi­še rav­
no­prav­nih de­lo­va, već je­din­stven sve­o­bu­hvat­ni, sve­pri­sut­ni i sve­
moć­ni go­spo­dar ko­ji ne­pri­met­no i bez­bol­no ne­pri­ko­sno­ve­no vla­da
svim me­đu­ljud­skim od­no­si­ma po­čev od po­slov­nih, pa sve do naj­
lič­ni­jih“ – is­ti­če Mi­haj­lo Dju­rić (2001:72). U nji­ho­vom sre­di­štu na­
la­zi se shva­ta­nje na­u­ke kao is­tra­ži­va­nja, ko­je ta­ko­đe te­ži da bi­ću da
me­ru i od­re­di pra­vil­nost. S ob­zi­rom na sa­da­šnji za­bri­nja­va­ju­ći teh­
no­krat­ski smer raz­vo­ja na­uk­ e i do­mi­na­ci­ju po­je­tič­kih za­da­ta­ka ne­
pre­sta­nog po­ve­ća­va­nja na­uč­no-teh­nič­kog zna­nja i mo­ći, te ap­so­lu­
ti­za­ci­ju na­uč­no-teh­nič­kog zna­nja u ki­ber­ne­ti­ci uz po­ti­ski­va­nje „sta­
rog sve­ta kul­tu­re go­vor­ne i pi­sa­ne re­či (Dju­rić, 2001:81)“, ni­je na
od­met pri­se­ti­ti se sim­pa­tič­ne Po­pe­ro­ve mi­sli: Ko­li­ko će­mo sku­po
pla­ti­ti taj na­pre­dak?
Ni­hi­li­stič­ke obri­se sa­vre­me­nog ži­vo­ta i mi­šlje­nja is­ti­ca­lo je fi­
lo­zof­sko mi­šlje­nje još od Ni­če­ov­ ih brit­kih kri­tič­kih ana­li­za mo­der­
ne kul­tu­re. Ono je is­ti­ca­lo kraj­nju tač­ku raz­vo­ja mo­der­ne kao ni­hi­
li­zma i po­tre­bu da se sa­vre­me­no fi­lo­zof­sko mi­šlje­nje ob­ra­ču­na sa
me­ta­fi­zi­kom. To je zna­či­lo de­fin­ i­tiv­ni kraj jed­nog te­or­ ij­skog od­no­
sa pre­ma stvar­no­sti, „kraj na­či­na raz­mi­šlja­nja ko­ji biv­stvo­va­nje po­
is­to­vje­ću­je s objek­tiv­nom da­to­šću, sa stva­ri is­pred me­ne pred ko­
jom ne mo­gu ni­šta dru­go ne­go za­uz­ e­ti stav kom­tem­pla­ci­je“ – ka­že
Va­ti­mo (2009:9). Ovaj prak­tič­ko-po­je­tič­ki smer sa­vre­me­no­sti, u fi­
lo­zof­skom mi­šlje­nju is­ka­zan u for­mi iz­la­ska iz mi­sa­o­nog ho­ri­zon­ta
me­ta­fi­zi­ke kao Va­ti­mo­va „sla­ba mi­sao“, na­po­slet­ku je pot­pu­no pre­
o­kre­nuo i sa­mo shva­ta­nje isti­ne, uti­ču­ći sna­žno i na pri­ro­du sa­vre­
me­ne re­li­gij­ske sve­sti.
Ak­tu­e­lan pro­ces de­se­ku­la­ri­za­ci­je, po­nov­na ob­no­va re­li­gi­je u
na­šem vre­me­nu, pre­ma San­tja­gu Za­ba­li (Ror­ti, Va­ti­mo 2011:8) ni­je
bio mo­ti­vi­san „glo­bal­nim de­ša­va­nji­ma kao što su te­ro­ri­zam ili pla­
8
FI­LO­ZOF­SKI ASPEK­TI BU­DUĆ­NO­STI RE­LI­GI­JE
ne­tar­na eko­lo­ška ka­ta­stro­fa bez pre­se­da­na, već smr­ću Bo­ga, dru­
gim re­či­ma, se­ku­la­ri­za­ci­jom sa­kral­nog ko­je se na­la­zi u sre­di­štu
pro­ce­sa ko­jim se ci­vi­li­za­ci­ja za­pad­nog sve­ta raz­vi­ja.“ Ni­hi­li­stič­
ki tok epo­he vo­dio je de­kon­struk­ci­ji tra­di­ci­o­nal­ne me­ta­fi­zi­ke, a sa
njom i gu­bit­ku osno­ve broj­nih pro­tiv­reč­ja mo­der­nog sve­ta, pre sve­
ga te­i­zma – ate­iz­ ma i na­u­ke – re­li­gi­je.
Pre­ma to­me, u du­hov­nom sklo­pu sa­vre­me­ne epo­he u sre­di­
štu re­li­gij­skog ži­vo­ta na­šao se prak­tič­ko-po­je­tič­ki ka­rak­ter re­li­gi­
o­zno­sti. Post­me­ta­fi­zič­ko mi­šlje­nje us­po­sta­vlje­no u sa­vre­me­noj fi­
lo­zo­fi­ji je, pre­ma Ha­ber­ma­so­vom su­du (2002:39), osta­lo bez al­
ter­na­ti­ve.
Pro­me­na pri­ro­de re­li­gij­ske sve­sti
Raz­voj isto­rij­ske sve­sti upu­tio je fi­lo­zof­sko mi­šlje­nje ka bri­
žlji­vi­jem po­sma­tra­nju vre­me­ni­tih pro­me­na kroz ko­je ra­zni fe­no­
me­ni ži­ve, uti­ču­ći i na po­ja­vu fi­lo­zof­skog is­pi­ti­va­nja isto­rij­skog is­
ku­stva sve­sti. Ovaj us­pon an­ti­e­sen­ci­ja­li­zma i isto­ri­ci­zma po­seb­no
hva­li Ri­čard Ror­ti (Ror­ti, Va­ti­mo 2011:32) go­vo­re­ći da je on na­po­
slet­ku uti­cao na to da se slo­mi tra­di­ci­on­ al­na su­prot­sta­vlje­nost na­
u­ke i re­li­gi­je, ali i da se omek­ša pro­tiv­reč­je te­i­zma i ate­i­zma. Na­
še do­ba post­mo­der­ni mi­sli­oc­ i po­sma­tra­ju kao „do­ba in­ter­pre­ta­ci­je“
ko­je se ka­rak­te­ri­še svo­đe­njem stvar­no­sti na „po­ru­ku“. Šta­vi­še, ka­
da je o sa­moj her­me­ne­u­ti­ci i prag­ma­ti­zmu reč, Va­ti­mo is­ti­če da „ta
dva fi­lo­zof­ska sta­no­vi­šta ne bi mo­gla da po­sto­je bez ne­ke vr­ste re­
li­gij­ske im­pli­ka­ci­je.“ (Ror­ti, Va­ti­mo, 2011:63).
Sa­vre­me­na post­me­ta­fi­zič­ka kul­tu­ra uz­di­že se de­lo­va­njem her­
me­ne­ut­ič­kog, prag­ma­tič­kog i post­mo­der­nog mi­šlje­nja ko­ji vr­ši de­
struk­ci­ju tra­di­ci­o­nal­ne me­ta­fi­zi­ke u prav­cu pred­lo­ga da se ume­sto
9
Da­ni­je­la Gru­jić
ko­nač­nih ot­kri­ća o su­šti­ni biv­stvo­va­nja usme­ri­mo ka opi­si­va­nju na­
šeg pro­ce­sa ra­a­zu­me­va­nja. Ovi fi­lo­zof­ski im­pul­si mo­gu se po­sma­
tra­ti i kao iz­raz prak­tič­ko-po­je­tič­kog ka­rak­te­ra sa­vre­me­nog sve­ta i
kao da­lji raz­voj nje­go­vih te­melj­nih svoj­sta­va. „Ras­kid sa me­ta­fi­
zič­kim Lo­go­som je re­la­tiv­no isto što i pre­sta­nak tra­že­nja mo­ći i za­
do­vo­lje­nje mi­lo­sr­đem ume­sto to­ga.“ – is­ti­če Ror­ti (Ror­ti, Va­ti­mo,
2011:56), mi­sle­ći da ovaj po­mak u ce­lo­kup­noj sa­vre­me­noj kul­tu­ri
do­no­si zna­čaj­ne i du­bo­ke pro­me­ne u sfe­ri re­li­gij­skog ži­vo­ta. On se
da sa­gle­da­ti kao po­mak re­li­gij­skog in­te­re­sa iz te­o­rij­ske u prak­tič­
ku i po­je­tič­ku sfe­ru, od on­to­lo­škog Bo­ga ka sla­bom Bo­gu, ko­ji re­
li­gij­sku te­žnju su­štin­ski od­vra­ća od ap­so­lut­ne isti­ne i usme­ra­va ka
pod­ruč­ju re­li­gij­skog de­la­nja i kre­i­ra­nja auten­tič­nog re­li­gij­skog is­
ku­stva. Na taj na­čin se i sa­ma re­li­gij­ska svest na­la­zi u ob­zor­ju „sla­
blje­nja kao kon­sti­tu­tiv­ne ka­rak­te­ri­sti­ke biv­stvo­va­nja u epo­hi kra­ja
me­ta­fiz­ i­ke (Va­ti­mo, 2009:23)“.
Sve­do­ci smo, pre­ma to­me, na­stan­ka jed­ne no­ve po­stre­li­gij­ske
kul­tu­re ko­ja pru­ža, ka­ko to pri­me­ću­je San­tja­go Za­ba­la (Ror­ti, Va­
ti­mo, 2011:9), „bu­duć­nost re­li­gi­je po­sle de­kon­struk­ci­je za­pad­ne
on­to­lo­gi­je“. U eri ne­nad­ma­šnog uspo­na sa­vre­me­ne na­uk­ e, s jed­ne
stra­ne in­du­ko­va­no pro­me­nom pri­ro­de sa­me re­li­gij­ske sve­sti, s dru­
ge stra­ne da bi uklo­ni­la sa se­be lik ne­u­spe­šnog su­par­ni­ka na­uk­ e, re­
li­gi­ja je mo­ra­la uči­ni­ti ot­klon od on­to­te­o­lo­gi­je. Otu­da i mo­že sa­
vre­me­no fi­lo­zof­sko mi­šlje­nje raz­vi­ti stav: „Opa­snost od fa­na­ti­zma
i du­žnost da mu se stal­no su­prot­sta­vlja­mo si­gur­no je jed­na od naj­
va­žni­jih po­u­ka ko­je mo­že­mo iz­vu­ći iz isto­ri­je (Po­per, 1999:140).“
Taj no­vi re­li­gi­o­zni sen­zi­bi­li­tet sa­vre­me­nog čo­ve­ka, to ob­no­
vlje­no za­ni­ma­nje za re­li­gi­oz­ nost kao iz­no­va-us­po­sta­vlja­nje re­li­
gij­ske sve­sti, Va­ti­mo (2009:8) je oka­rak­te­ri­sao sin­tag­mom „vje­
ro­va­ti da vje­ru­ješ“. Ono što Va­ti­mo na­gla­ša­va (2009:9) je­ste da
„po­na­vlja­nje“ i po­vra­tak re­li­gi­ji u do­ba se­ku­la­ri­zo­va­nog za­pad­
10
FI­LO­ZOF­SKI ASPEK­TI BU­DUĆ­NO­STI RE­LI­GI­JE
nog sve­ta va­lja pre­po­zna­ti kao „kon­sti­tu­tiv­nu cr­tu auten­tič­nog
re­li­gij­skog is­ku­stva“ da­na­šnji­ce. Ono ta­ko­đe sa so­bom no­si spo­
men na za­bo­rav i dis­tan­cu ko­je je za­pad­ni svet iz­gra­dio u od­no­
su na re­li­gi­ju. To nas upu­ću­je na kon­ti­nu­i­tet hri­šćan­ske re­li­gij­
ske sve­sti.
Tre­ba ta­ko­đe ima­ti na umu da po­vra­tak re­li­gi­ji in­du­ku­je i u ne­
kim svo­jim aspek­ti­ma dra­ma­tič­na isto­rij­ska si­tu­a­ci­ja „po­ve­za­na s
ne­iz­mer­no­šću i oči­tom ne­mo­guć­no­šću da se, sred­stvi­ma uma i teh­
ni­ke, rje­še pro­ble­mi sa ko­ji­ma se su­oč­ io čo­vjek ka­sne mo­der­no­sti.
(Va­ti­mo, 2009:13)“.
Sa­vre­me­no re­li­gij­sko is­ku­stvo
U post­me­ta­fi­zič­koj epo­hi re­li­gij­sko is­ku­stvo se. shod­no na­šim
pre­đa­šnjim ana­li­za­ma na tra­gu post­mo­der­ne, pre­sud­no osla­nja na
„sla­bu on­to­lo­gi­ju“ u či­jem se sre­di­štu na­la­zi ne­me­ta­fiz­ ič­ko shva­
ta­nje biv­stvo­va­nja. Ha­ber­ma­so­vim re­či­ma re­če­no (2002:62–63),
„post­me­ta­fi­zič­ko mi­šlje­nje ko­eg­zi­sti­ra sa re­li­gi­o­znom prak­som“
na­pu­šta­ju­ći funk­ci­ju „stva­ra­nja sli­ke sve­ta“. „Po­ste­pen po­mak unu­
tar cr­kve u po­sled­njim ve­ko­vi­ma pre­ma dru­štve­nim ide­a­li­ma pro­
sve­ti­telj­stva pred­sta­vlja znak po­ste­pe­nog sla­blje­nja pred­sta­ve Bo­ga
kao mo­ći i nje­no po­ste­pe­no sme­nji­va­nje pred­sta­vom Bo­ga kao lju­
ba­vi“, što pre­ma mi­šlje­nju Ror­ti­ja (Ror­ti, Va­ti­mo, 2011:56) pred­
sta­vlja te­melj­nu ra­van sa­vre­me­nog re­li­gij­skog is­ku­stva, ko­je se u
se­bi su­štin­ski okre­će od na­si­lja i otva­ra pre­ma do ta­da tu­đim i stra­
nim re­li­gij­skim prak­sa­ma.
Dru­gu upo­ri­šnu tač­ku sa­vre­me­nog re­li­gij­skog is­ku­stva fi­lo­zof­
sko mi­šlje­nje pro­na­la­zi u du­bo­koj on­to­lo­škoj fun­di­ra­no­sti sa­vre­me­
ne kul­tu­re ko­ja se je­zgro­vi­to da iz­ra­zi­ti Va­ti­mo­vim shva­ta­njem „da
11
Da­ni­je­la Gru­jić
je biv­stvo­va­nje do­ga­đaj, upra­vo ono što se de­si­lo“ (Ror­ti, Va­ti­mo
2011:60). Is­ti­ca­nje do­ga­đaj­nog ka­rak­te­ra biv­stvo­va­nja, „pr­ven­stvo
di­ja­lo­ga u do­ga­đa­nju isti­ne“ ka­ko ka­že Ga­da­mer (1999:117) an­ti­
me­ta­fiz­ ič­ko ras­ta­ka­nje biv­stvo­va­nja, vo­di ja­snom usme­ra­va­nju ce­
lo­kup­ne kul­tu­re ka prak­tič­ko-po­je­tič­kom ži­vo­tu usi­dre­nom u nje­
go­vim po­ve­snim mo­guć­no­sti­ma. Ono što se stvar­no de­ša­va „ima
vi­še ve­ze sa isto­rič­no­šću ne­go sa bi­lo čim dru­gim“ is­ti­če Va­ti­mo
(Ror­ti, Va­ti­mo 2011:62).
Sle­de­ći ove ide­je Va­ti­mo sma­tra: „Ne­me­ta­fi­zič­ka re­li­gi­o­znost
je i ne­mi­si­on­ ar­ska re­li­gi­o­znost“ (Ror­ti, Va­ti­mo, 2011:65). Ona ni­
je okre­nu­ta te­o­rij­skim aspek­ti­ma re­li­gi­o­zno­sti, već na­su­prot to­me
prak­tič­ko-po­je­tič­kim. U tom du­hu San­tja­go Za­ba­la (Ror­ti, Va­ti­mo,
2011:74) tvr­di da će „bu­duć­nost re­li­gi­je za­vi­si­ti od to­ga što će zna­
nje za­me­ni­ti so­li­dar­nost, mi­lo­sr­đe i iro­ni­ja.“ I da će to bi­ti pra­će­no,
kao i u ra­ni­jim isto­rij­skim epo­ha­ma, uvo­đe­njem no­vog na­či­na go­
vo­ra – no­vog vo­ka­bu­la­ra.
Kon­kret­no re­li­gij­sko is­ku­stvo sa­vre­me­nog čo­ve­ka u post­me­
ta­fi­zič­kom do­bu sto­ga otva­ra al­ter­na­tiv­ne prav­ce vla­sti­tog raz­vo­ja,
isto­vre­me­no ču­va­ju­ći i ob­na­vlja­ju­ći tra­di­ci­ju. Neo­p­te­re­će­nost on­
to­te­o­lo­škom osno­vom re­li­gi­je do­no­si re­li­gij­skom is­ku­stvu „pri­jat­
ni­ji od­nos u ko­jem Bog pre­da­je sve svo­je mo­ći čo­ve­ku“ pri­me­ću­je
San­tja­go Za­ba­la (Ror­ti, Va­ti­mo, 2011:9). Do­no­si mu, ta­ko­đe, otva­
ra­nje pre­ma tu­đem re­li­gij­skom is­ku­stvu, tu no­vu mu­zi­kal­nost ko­ja
če­sto zna­či: „Slu­ša­ti sve što nam ne­ko go­vo­ri, i do­pu­sti­ti da nam se
to ka­že“ (Ga­da­mer, 1999:118). To mo­že, pre­ma Ga­da­me­ro­vom su­
du (v. 1999:38), po­te­ći sa­mo od sop­stve­ne sna­ge – sna­ge sop­stve­ne
eg­zi­sten­ci­jal­ne iz­ve­sno­sti
12
FI­LO­ZOF­SKI ASPEK­TI BU­DUĆ­NO­STI RE­LI­GI­JE
Ključ­na ulo­ga hu­ma­ni­tar­nog ra­da ver­skih za­jed­ni­ca
Pi­ta­nje o bu­duć­no­sti re­li­gi­je mo­že­mo, pre­ma Va­ti­mo­vom su­du
(Ror­ti, Va­ti­mo, 2011:68), pre­for­mu­li­sa­ti u uže pi­ta­nje o bu­duć­no­sti
cr­kve kao dru­štve­ne in­sti­tu­ci­je. U du­hu pret­hod­nih ana­li­za mo­gli
bi­smo po­mi­sli­ti da će tra­di­ci­o­nal­ne re­li­gi­je, od­no­sno nji­ho­ve zva­
nič­ne in­sti­tu­ci­je u bu­duć­no­sti od­u­sta­ti od svo­je pre­đa­šnje me­ta­fi­
zič­ke stra­te­gi­je ko­ja se osla­nja­la na od­bra­nu dog­me. Uosta­lom, na
re­li­gi­ju nas da­nas u naj­op­šti­jem smi­slu upu­ću­je od­u­sta­ja­nje od me­
ta­fi­zič­kih me­ta­na­ra­ti­va. „Epi­ste­mo­lo­ška are­na je jav­ni pro­stor, pro­
stor iz ko­jeg se re­li­gi­ja mo­že i mo­ra po­vu­ći“ – tvr­di Ror­ti (Ror­ti,
Va­ti­mo, 2011:38). To bi čak, u svo­jim po­sled­njim kon­se­kven­ca­ma,
mo­glo od­ve­sti do eti­ke bez tran­scen­den­ci­je, svo­đe­njem re­li­gi­je na
či­sto mi­lo­sr­đe – re­li­gij­sku prak­su hu­ma­ni­tar­nog ra­da.
Her­me­ne­u­tič­ka ide­ja sta­pa­nja ho­ri­zo­na­ta bi­la je iz­u­zet­no pod­
sti­caj­na u sa­vre­me­noj fi­lo­zof­skoj mi­sli. Oda­tle iz­vor­no po­ti­če mi­
sao da ni­jed­na dru­štve­na prak­sa ni­je sa­moj se­bi do­volj­na, te da je
ključ­ni aspekt prak­tič­kog ži­vo­ta u svim nje­go­vim sfe­ra­ma otvo­re­
no su­sre­ta­nje i sa­rad­nja - bo­gat­stvo raz­vi­je­nih me­đu­od­no­sa. Sto­ga i
Ror­ti (2011:58–59) tvr­di: „Mi­lo­sr­đe se mo­že shva­ti­ti kao hte­nje da
se pre­u­zmu prak­se dru­gih lju­di, da se pre­u­zme ’zna­nje-ka­ko’ dru­
gih lju­di“. Otvo­ren plu­ra­li­stič­ki kon­cept ko­ji gra­di her­me­ne­u­ti­ka
po­tom po­sta­je i osno­va ak­tiv­nog sta­va so­li­dar­no­sti, mi­lo­sr­đa i iro­
ni­je u pod­ruč­ju re­li­gij­skog ži­vo­ta.
Oslo­ba­đa­nje od objek­tiv­ne on­to­lo­gi­je, na­gla­ša­va Va­ti­mo (V.
Ror­ti, Va­ti­mo, 2011:65), na­ve­lo nas je da svu va­žnost pri­da­mo mi­
lo­sr­đu „ko­jem je su­đe­no osta­ti i na­kon što, pri pot­pu­nom ostva­re­nju
bož­jeg car­stva vje­ra i na­da vi­še ne bu­du nu­žne (Va­ti­mo, 2009:94)“.
Na ovom me­stu ume­sno je po­sta­vi­ti pi­ta­nje: ko­je su na­še oba­ve­ze
da­nas u „do­ba in­ter­pre­ta­ci­je“? Pre­ma Ror­ti­ju one se u svim slu­ča­je­
vi­ma svo­de na gra­đan­sku od­go­vor­nost. „Mo­že­te do­ži­ve­ti va­še su­
13
Da­ni­je­la Gru­jić
gra­đa­ne kao dru­ge Ita­li­ja­ne, kao dru­ge Evro­plja­ne ili kao dru­ge lju­
de. Ali bez ob­zi­ra gde se na­la­ze gra­ni­ce ne­či­jeg ose­ća­nja od­go­vor­
no­sti, ono je mo­gu­će i ako ni­ka­da ni­ste ču­li ni za ra­zum ni za re­li­
gi­ju.“ (Ror­ti, Va­ti­mo, 2011:70). To zna­či da po­la­ko otva­ra­mo vra­
ta hu­ma­no­sti. Otu­da kod post­mo­der­nih fi­lo­zo­fa pre­o­vla­da­va na­da
da bi lju­bav tre­ba­lo da pre­vla­da, a nje­nu prak­tič­nu di­men­zi­ju u sfe­
ri re­li­gij­skog ži­vo­ta pred­sta­vlja upra­vo hu­ma­ni­tar­ni rad in­spi­ri­san
mi­lo­sr­đem.
Slič­nog mi­šlje­nja je i San­tja­go Za­ba­la (Ror­ti, Va­ti­mo, 2011:24):
„Da­nas ne mo­že­mo i da­lje mi­sli­ti o Bo­gu kao o ne­po­kret­nom te­me­
lju isto­ri­je zbog to­ga što se isti­na Bo­ga vi­še ne na­la­zi me­đu ci­lje­
vi­ma sa­zna­nja: ume­sto tra­ga­nja za isti­nom, mi tra­ga­mo za so­li­dar­
no­šću, mi­lo­sr­đem i iro­ni­jom.“ To zna­či i na­pu­šta­nje pro­sto­ra u ko­
jem se do ta­da od­vi­ja­lo na­si­lje u pod­ruč­ju re­li­gij­skog ži­vo­ta. Ume­
sto to­ga u sa­vre­me­nom sve­tu sve zna­čaj­ni­ju ulo­gu ima­ju poj­mo­
vi „ko­mu­ni­ka­ci­ja“, „di­ja­log“, „kon­sen­zus“, „glo­ba­li­za­ci­ja“, „in­ter­
pre­ta­ci­ja“, „de­mo­kra­ti­ja“ i „mi­lo­sr­đe“ što uka­zu­je na nje­gov hu­ma­
ni­ji ka­rak­ter, ali i „kre­ta­nje mo­der­ne mi­sli ka shva­ta­nju isti­ne pre
kao mi­lo­sr­đa ne­go kao objek­tiv­no­sti.“ – ka­že Za­ba­la: (Ror­ti, Va­ti­
mo, 2011:24).
Pret­hod­ne re­flek­si­je o bu­duć­no­sti re­li­gi­je vo­de nas ka na­di u
bo­lju bu­duć­nost čo­ve­čan­stva. I ma­da se u mno­gim stva­ri­ma ne sla­
žem sa Po­pe­rom (1999:220), de­lim nje­gov op­ti­mi­zam u po­gle­du
sve­ta u ko­jem ži­vi­mo: „Mi­slim da na­še do­ba ni­je to­li­ko rđa­vo kao
što se go­vo­ri; da je ono bo­lje i lep­še ne­go glas ko­ji ga pra­ti.“ Sto­
ga se u du­hu post­mo­der­ne mo­gu slo­ži­ti s Va­ti­mo­vim sta­vom (Ror­
ti, Va­ti­mo, 2011:79) „re­li­gi­ja ni­je mr­tva. Bog je i da­lje pri­su­tan.“
Re­li­gij­sko okre­ta­nje čo­ve­ku – hu­ma­ni­tar­ni rad ver­skih za­jed­ni­ca
– pred­sta­vlja sa­mo sre­di­šte pro­jek­ta re­li­gi­je u sa­vre­me­nom sve­tu.
„Moj smi­sao sve­tog“ – tvr­di Ror­ti (Ror­ti, Va­ti­mo, 2011:41) – „po­
14
FI­LO­ZOF­SKI ASPEK­TI BU­DUĆ­NO­STI RE­LI­GI­JE
ve­zan je sa na­dom da će ne­kad, za ne­ko­li­ko mi­le­ni­ju­ma, mo­ji da­le­
ki po­tom­ci ži­ve­ti u glo­bal­noj ci­vi­li­za­ci­ji u ko­joj je lju­bav u ve­li­koj
me­ri je­di­ni za­kon.“ Zbog to­ga u sre­di­štu fi­lo­zof­skog pro­jek­ta re­li­gi­
je, ali i re­li­gij­skog pro­jek­ta re­li­gi­je mo­že sto­ja­ti po­ru­ka lju­ba­vi kao
po­ziv na mi­lo­sr­đe.
Li­te­ra­tu­ra
Arent, Ha­na (2002) : O na­si­lju, Be­og­ rad: Ale­xan­dria press i No­va srp­ska po­li­
tič­ka mi­sao.
Ari­sto­tel (1970): Ni­ko­ma­ho­va eti­ka, Be­o­grad: Kul­tu­ra.
Đu­rić, Mi­haj­lo (2001): Po­re­klo i bu­duć­nost Evro­pe, Be­o­grad: Pla­to: Srp­ska aka­
de­mi­ja na­u­ka i umet­no­sti.
Ga­da­mer, Hans-Ge­org (1999) Evrop­sko na­sle­đe, Be­og­ rad: Pla­to.
Ha­ber­mas, Jir­gen (2002): Post­me­ta­fiz­ ič­ko mi­šlje­nje, Be­o­grad: Ča­so­pis Be­o­grad­
ski krug.
Haj­de­ger, Mar­tin (1969): Do­ba sli­ke svi­je­ta, Za­greb: Stu­dent­ski cen­tar Sve­u­či­
li­šta u Za­gre­bu.
He­gel, Ge­org Vil­helm (1966): Fi­lo­zo­fij­a po­vi­je­sti, Za­greb: Na­pri­jed.
Po­per, Karl (1999): U tra­ga­nju za bo­ljim sve­tom, Be­o­grad: Pa­i­de­ia.
Ror­ti, Ri­čard, Va­ti­mo, Đa­ni (2011): Bu­duć­nost re­li­gi­je, Be­o­grad: Al­ba­tros plus.
Va­ti­mo, Đa­ni (2009): Vje­ro­va­ti da vje­ru­ješ, Be­o­grad: Fe­don.
15
DA­NI­JE­LA GA­VRI­LO­VIĆ
Uni­ver­zi­te­t u Ni­šu, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet
NI­NA KO­SA­NO­VIĆ
Uni­ver­zi­te­t u Ni­šu, Prav­ni fa­kul­tet
SO­CI­JAL­NO UČE­NJE, NOR­ME
I ISTO­RIJ­SKI RAZ­VOJ KAO OSNO­VA
HU­MA­NI­TAR­NOG RA­DA VER­SKIH ZA­JED­NI­CA
Re­zi­me
Hu­ma­ni­tar­ni rad ver­skih or­ga­ni­za­ci­ja u dru­štve­nim za­jed­ni­ca­ma uslo­vljen
je mno­gim fak­to­ri­ma – dru­štve­nim i te­o­lo­škim. Ovaj tekst ima za cilj da pro­pi­
ta kon­cep­ci­je so­ci­jal­nih uče­nja kao osno­vu hu­ma­ni­tar­nog ra­da – ob­li­ka i obi­
ma nje­go­vog pri­su­stva. Dru­gi krug fak­to­ra ve­zu­je se za ana­li­zu dru­štve­nog, nor­
ma­tiv­nog i isto­rij­skog kon­tek­sta po­sto­ja­nja i raz­vo­ja ob­li­ka hu­ma­ni­tar­nog ra­
da u okvi­ru po­je­di­nih ver­skih za­jed­ni­ca. Po­sled­nji deo ba­vi se prak­som pro­iz­
vo­đe­nja so­ci­jal­nog ka­pi­ta­la so­li­dar­no­sti od stra­ne ver­skih za­jed­ni­ca u sa­vre­me­
nom dru­štvu.
Ključ­ne re­či: so­ci­jal­no uče­nje, nor­me, isto­rij­ski raz­voj, hu­ma­ni­tar­ni rad
Od­nos pre­ma so­ci­jal­nim in­sti­tu­ci­ja­ma u hri­šćan­stvu pro­is­ti­če
iz osnov­nih vred­no­sti ko­je su sa­dr­ža­ne u so­ci­jal­nom uče­nju. Hri­
šćan­stvo kao uni­ver­zal­na re­li­gi­ja otva­ra mo­guć­nost za jed­nak tret­
man i uni­ver­zal­nu mo­ral­nost u od­no­su na sve in­di­vi­due u dru­štvu.
Bo­žan­ska lju­bav je na­me­nje­na ljud­skom ro­du, a lju­di su oba­ve­zni
da na­če­lo lju­ba­vi u me­đu­sob­nim od­no­si­ma ta­ko­đe uni­ver­za­li­zu­ju, a
po­seb­nu pa­žnju po­ka­žu pre­ma oni­ma ko­ji su sla­bi, si­ro­ma­šni, bo­le­
sni. „Ume­sto u jed­nom tra­di­ci­on­lnom pra­vu, Isus tra­ži re­še­nje ljud­
skih od­no­sa u lju­ba­vi, a na­če­lo lju­ba­vi uni­ver­za­li­še. Po­ne­kad on
17
Danijela Gavrilović i Nina Kosanović
sav „za­kon i pro­ro­ke“ svo­di na dve za­po­ve­sti: na za­po­vest lju­ba­vi
pre­ma bo­gu i pre­ma bli­žnjem; a bli­žnji ni­je sa­mo srod­nik, već i sva­
ki čo­vek… Isti­na, po­sta­vlja­njem lju­ba­vi pre­ma bo­gu na pr­vo me­sto
dat je osnov bu­du­ćem ogra­ni­če­nju lju­ba­vi na lju­bav na lju­bav pre­
ma sa­ver­ni­ku“. (Pa­vi­će­vić, 1980, 239).
Isto­rij­ski raz­voj hri­šćan­skih cr­ka­va do­no­sio ova­kvu prak­su.
Prin­cip uni­ver­za­li­za­ci­je lju­ba­vi i pri­zna­va­nja mo­ral­nog su­bjek­ti­vi­
te­ta ni do da­nas ni­je ostva­ren.`U­pr­kos uni­ver­zal­noj lju­ba­vi kao po­
stu­la­tu re­li­gi­je pra­ve raz­li­ku iz­me­đu čla­no­va i neč­la­no­va, ver­ni­ka i
ne­ver­ni­ka. „ Ve­ra u jed­nog bo­ga pro­sto zah­te­va ne­tr­pe­ljiv­nost i is­
klju­či­vost: ako po­sto­ji sa­mo je­dan bog on­da on ne tr­pi dru­ge bo­
go­ve. Za­to je hri­šćan­stvo de­lo­va­lo ta­ko čud­no u rim­skom car­stvu,
na­vi­klom na mno­go­bo­štvo i ra­zno­vr­sne kul­to­ve.“ (Šu­šnjić, 1998,
334) .
Kon­fe­si­je su ta­ko­đe ve­om
­ a uda­lje­ne. „Isto­rij­sko is­ku­stvo sve­
do­či da je ne­tr­pe­lji­vost me­đu se­strin­skim ve­ra­ma (to jest nji­ho­vim
ide­ol­o­gi­ja­ma, cr­kva­ma) bi­la če­šća ne­go nji­ho­va ne­tr­pe­lji­vost pre­
ma bez­ver­ni­ci­ma ili oni­ma ko­ji na ovaj ili onaj na­čin od­stu­pa­ju od­
stu­pa­ju od zva­nič­ne ve­re.“ (Isto, 343.)
Sa dru­ge stra­ne „dru­štve­na so­li­dar­nost“ je da­lek ideal, upr­kos
ap­strakt­noj ide­ji o so­li­dar­no­sti dru­štve­nih slo­je­va u dru­štvu. Na­kon
cr­kve­nih ras­ko­la ide­ja so­li­dar­no­sti po­či­nje da bi­va obe­le­že­na ovim
gra­ni­ca­ma i po­seb­nim isto­rij­skim raz­vo­jem ko­ji im­pli­ci­ra raz­li­ke u
so­ci­jal­nom uče­nju, ustroj­stvu cr­kvi i prak­si. Kva­li­tet dru­štve­nih ve­
za im­pli­ci­ra­nih hri­šćan­stvom uslo­vljen je kon­fe­si­o­nal­no­šću jer se i
so­ci­jal­no uče­nje po­sta­je uto­li­ko raz­li­či­to uko­li­ko do­la­zi iz raz­li­či­
tih kon­fe­si­ja. Fo­kus vred­no­sti i nor­mi raz­li­ku­je se u raz­li­či­tim hri­
šćan­skim kon­fe­si­ja­ma. Ulo­ga cr­kve, ko­lek­ti­vi­zam ili in­di­vi­du­al­i­
zam kao vr­hov­na vred­nost so­ci­jal­nog ži­vo­ta uslo­vlja­va­ju u prak­tič­
nu ak­tiv­nost ver­ni­ka. „Sva­ka od isto­rij­skih gra­na va­se­ljen­skog hri­
18
SO­CI­JAL­NO UČE­NJE, NOR­ME I ISTO­RIJ­SKI RAZVOJ…
šćan­stva ima svoj na­ro­či­ti dar ko­ji je po­seb­no iz­dva­ja: ka­to­li­čan­
stvo – or­ga­ni­za­tor­ski dar vla­sti i or­ga­ni­za­ci­je, pro­te­stan­ti­zam – etič­
ki dar ži­vot­ne i etič­ke če­sti­to­sti, pra­vo­slav­nim na­ro­di­ma da­to je vi­
đe­nje um­ne le­po­te du­hov­nog sve­ta“. (Bul­ga­kov, 1991, 197)
Pra­vo­sla­vlje je org­ni­za­ci­o­no iz­de­lje­no na sa­mo­stal­ne cr­kve što
uslo­vlja­va ne­po­sto­ja­nje uni­ver­zal­nog, ali ni eks­pli­cit­nog so­ci­jal­nog
uče­nja. Cr­kve po­sta­ju, mal­te­ne, na­rod­ne, pa sa­mim tim po­sto­ji pro­
blem u pre­va­zi­la­že­nju na­ci­on­ al­nih gra­ni­ca so­li­dar­no­sti. Po­red or­
ga­ni­za­ci­o­nih raz­lo­ga i dru­gi se fak­to­ri mo­gu sma­tra­ti od­re­đu­ju­ćim
u po­gle­du stva­ra­nja ove sim­bi­o­ze iz­me­đu na­ro­da i ve­re. „U me­ri u
ko­joj se pra­vo­sla­vlje uko­re­ni­lo ono se mo­ra­lo ve­zi­va­ti za ro­dov­
sko-ple­men­ski ži­vot.“ (Šu­šnjić, 337). Dr­ža­va i cr­kva su se na­šle na
istom po­slu uje­di­nja­va­nja ple­men­skih za­jed­ni­ca. „Ovo se vi­di već
po to­me što je isti za­kon va­žio za cr­kvu i dr­ža­vu (no­mok­non-za­ko­
no­pra­vi­lo).“ (Isto, 337)
U sa­vre­me­nom dru­štvu Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva je ustav­nim
re­še­njem iz 2006. do­ve­de­na u si­tu­a­ci­ju da za­jed­no sa osta­lih šest
tra­di­ci­on­ al­nih za­jed­ni­ca ima ne­što po­volj­ni­ji po­lo­ža­ja, ali ipak sve­
den na me­ru jed­ne od ver­skih za­jed­ni­ca. Isto­rij­ska ulo­ga cr­kve, ali
i broj­nost pra­vo­slav­nih ver­ni­ka ipak pred­sta­vlja hi­po­te­ku ko­ja SPC
či­ni zna­čaj­nim dru­štve­nim ak­te­rom i za­štit­ni­kom na­ci­o­nal­nih in­te­
re­sa srp­skog na­ro­da.
Kao ilu­stra­ci­ja se mo­že is­ko­ri­sti­ti Bo­žić­na po­sla­ni­ca pa­tri­jar­ha
SPC Iri­ne­ja (7. ja­nu­ar, 2014.) ko­ja je strikt­no na­ci­o­nal­no usme­re­na
i ba­vi se is­klju­či­vo pro­ble­mi­ma Sr­ba kao et­nič­ke gru­pe. To je po­sle­
di­ca po­ve­za­no­sti re­li­gij­ske i et­nič­ke iden­ti­fi­ka­ci­je u ovom slu­ča­ju.
Ru­ska pra­vo­slav­na cr­kva je iz­da­la 2000. „Osno­ve so­ci­jal­ne
kon­cep­ci­je ru­ske pra­vo­slav­ne cr­kve“ i po­za­ba­vi­la se tu­ma­če­njem
uni­ver­zal­nog i na­ci­o­nal­nog is­ti­ču­ći uni­ver­zal­ni ka­rak­ter RPC. Pa
ipak i u ovom uče­nju pri­sut­na je am­bi­va­lent­nost, na­kon pod­val­če­
19
Danijela Gavrilović i Nina Kosanović
nja uni­ver­zal­nog ka­rak­te­ra Cr­kve, is­ti­če se da pra­vo­slav­ne, auto­ke­
fal­ne cr­kve ima­ju spe­ci­fič­ an od­nos pre­ma na­ci­o­nal­nom iden­ti­ti­te­
tu na­ro­da či­je je et­nič­ko ime u osno­vi na­zi­va cr­kve. Is­ti­če se dvo­
stru­kost od­no­sa pre­ma na­ci­on­ al­nom – sa jed­ne stra­ne ra­di se o od­
no­su pre­ma et­nič­koj gru­pi, a sa dru­ge stra­ne o dr­ža­vlja­ni­ma dr­ža­
ve u ko­joj pra­vo­slav­na cr­kva de­lu­je ko­ji tre­ba da pre­va­zi­đe et­nič­
ke gra­ni­ce.
U Grč­koj pra­vo­slav­noj cr­kvi po­sto­je de­ba­te o po­tre­bi pri­la­go­
đa­va­nja cr­kve­nog uče­nja pro­me­na­ma u sa­vre­me­nom dru­štvu. Ova­
kvi pred­lo­zi ko­ji su se ču­li, od­ba­če­ni su, sa obra­zlo­že­njem da „za­
da­tak Cr­kve ni­je da re­ša­va pro­ble­me dru­štve­nog ži­vo­ta, već da spa­
sa­va čo­ve­ka“. Is­tra­ži­va­nja ko­ja su ra­đe­na n tlu Sr­bi­je po­ka­zu­ju da i
ver­ni­ci na sli­čan na­čin do­ži­vlja­va­ju ulo­gu SPC, na­i­me oni pre sve­
ga oče­ku­ju mo­ral­nu po­u­ku, a mno­go ma­nje so­ci­jal­nog ak­te­ra (Ga­
vri­lo­vić, Jo­va­no­vić, 2012).
Va­žan uti­caj na pri­su­stvo „ra­da za op­šte do­bro iz re­li­gij­skih
mo­ti­va“ za­vi­si od od­no­sa pra­vo­slav­nih pa i Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­
kve pre­ma do­bro­tvor­nom ra­du za do­bro­bit dru­gih i jav­no do­bro.
Ka­ko ne­ma ja­sno for­mu­li­sa­nog sta­va on se kon­stru­i­še sva­ko­dnev­
no i kroz ova­kve is­ka­ze: „Pred­us­ lov za da­lji i or­ga­ni­zo­va­ni­ji raz­
voj do­bro­tvor­nog ra­da je­ste pre­va­zi­la­že­nje psi­ho­lo­ške ba­ri­je­re da
je SPC si­ro­ma­šna cr­kva ko­joj je i sa­moj po­treb­na po­moć.“ (Vra­nić,
Mi­tić, Jan­ko­vić, 2010, 418.)
U SPC po­sto­je po­de­le u po­gle­du pro­ce­ne ulo­ge cr­kve u gra­
đan­skom dru­štvu. Od te­o­lo­ga se, upr­kos sve­sti o ne­po­ve­re­nju SPC
pre­ma ci­vil­nom dru­štvu ču­ju i ova­kvi gla­so­vi i pro­ce­ne: „Cr­kva
je iz­ra­zi­to dru­štve­ni fe­no­men…Ona tre­ba da vo­di di­ja­log i da sa­
ra­đu­je sa ci­vil­nim dru­štvom o svim pi­ta­nji­ma od op­šteg zna­ča­ja i
po­seb­no da ohra­bru­je i po­ma­že onim su­bjek­ti­ma ko­ji se za­la­žu za
20
SO­CI­JAL­NO UČE­NJE, NOR­ME I ISTO­RIJ­SKI RAZVOJ…
po­moć ne­moć­ni­ma, hen­di­ke­pi­ra­nim i dis­kri­mi­ni­sa­nim.“ (Bi­go­vić,
2010,93.)
Ka­da se go­vo­ri o mo­guć­no­sti stva­ra­nja brid­ging ka­pi­ta­la (Pat­
nam) ko­ji pre­va­zi­la­zi gra­ni­ce sop­stve­ne kon­fe­si­je, a u slu­ča­ju SPC
i et­ni­je, va­žno je ču­ti i sle­de­ći stav, ko­ji, či­ni se, ni­je pa­ra­dig­ma­ti­
čan za sve pra­vo­slav­ne te­o­lo­ge: „Sto­ga ni­je vi­še do­volj­no po­zi­va­
nje na bi­lo či­ji auto­ri­tet (cr­kve­ne in­sti­tu­ci­je npr.) ili pu­ko po­zi­va­
nje na na­ci­o­nal­nu i kon­fe­si­on­lnu pri­pad­nost, jer glas Cr­kve tre­ba
da ču­ju i pri­pad­ni­ci dru­gih ve­ra, ate­i­sti, re­li­gi­oz­ no rav­no­du­šni, tra­
di­ci­on­ a­li­sti, jed­nom reč­ju, on tre­ba da bu­de upu­ćen svi­ma, a ne po­
je­din­ci­ma.“ (Kr­stić, 2012, 56.) Ova­kvo usme­re­nje je ipak ret­kost u
SPC, jer su po­sla­ni­ce pa­tri­jar­ha ka­ko je već is­tak­nu­to na­ci­o­nal­no
usme­re­ne, po­gled cr­kve je na­ci­on­ al­no ome­đen i u fo­ku­su ni­je srp­
sko dru­štvo već srp­ska et­ni­ja. O am­bi­va­lent­no­sti u po­gle­du pre­va­
zi­la­že­nja gra­ni­ca sop­stve­ne kon­fe­si­je go­vo­ri i stav ko­ji je u okvi­
ru odelj­ka „Te­me iz so­ci­jal­ne eti­ke pra­vo­slav­nog hri­šćan­stva“ ob­
ja­vljen na saj­tu ni­ške epar­hi­je: „Po pi­ta­nju od­no­sa pre­ma ne­pra­vo­
slav­ni­ma (ino­ver­ni­ma i ne­zna­bo­šci­ma) kod pra­vo­slav­nih ne po­sto­
ji je­din­stven stav. Ka­rak­te­ri­stič­na su dva me­đu­sob­no su­prot­na pri­
stu­pa, od ko­jih je­dan po­ka­zu­je otvo­re­nost pre­ma dru­gi­ma, a dru­
gi re­zer­vu i is­klju­či­vost. Oba ova usme­re­nja ima­ju svo­je oprav­da­
ne raz­lo­ge. S jed­ne stra­ne va­žno je po­sve­do­či­ti Hri­sto­vo Je­van­đe­
lje svim lju­di­ma u sve­tu, dok je na dru­goj stra­ni po­treb­no sa­ču­va­ti
či­sto­tu bo­go­ot­kri­ve­nog uče­nja.“ (www.epar­hi­ja­ni­ska.rs/.../2271-te­
me-iz-so­ci­jal­ne-et.)
Iz re­do­va te­o­lo­ga SPC do­la­ze i sle­de­ći re­do­vi ko­ji dru­štve­nu
so­li­dar­no­sti i vo­lon­ti­ra­nje po­ve­zu­ju sa hri­šćan­skim „eto­som slu­že­
nja“ i uvi­đa­ju no­ve ka­rak­te­ri­sti­ke ove ak­tiv­no­sti: „Tra­di­ci­o­nal­no
dru­štvo etos slu­že­nja iz­ra­ža­va­lo je ne­po­sred­nom po­mo­ći, mi­lo­srd­
nim de­li­ma ko­ja su bi­la po po­tre­bi i spo­ra­dič­na. Dru­štve­na so­li­dar­
21
Danijela Gavrilović i Nina Kosanović
nost ma­ni­fe­sto­va­la se ne­po­sred­no, kad je ne­kom su­se­du, ro­đa­ku i
sl. bi­la po­treb­na po­moć… Da­nas je ži­vot dru­ga­či­ji, ma­nje „pro­zi­
ran“ pro­me­na je pod­ra­zu­me­va­ni ele­ment na­še sva­ko­dne­vi­ce, i za­to
se po­ka­zu­je po­tre­ba da se sa spo­ra­dič­nost pre­đe na traj­ni od­nos so­
li­dar­no­sti i ta­ko do­pri­no­si i ta­ko do­pri­no­si ne­go­va­nju op­šti­jeg dru­
štve­nog eto­sa so­li­dar­no­sti, što se da­nas sma­tra klju­čem za re­ša­va­
nje mno­gih na­pe­to­sti u dru­štvu.“ (Kr­stić, 2012, 210.)
Kao pri­mer ova­kvog de­lo­va­nja mo­že se is­ta­ći Čo­ve­ko­lju­blje –
do­bro­tvor­no dru­štvo SPC u či­joj mi­si­ji je za­pi­sa­no: „Rad Čo­ve­ko­
lju­blja za­sno­van je na osnov­nim hri­šćan­skim vred­no­sti­ma kao i na
naj­vi­šim stan­dar­di­ma vo­de­ćih me­đu­na­rod­nih hu­ma­ni­tar­nih or­ga­ni­
za­ci­ja. Osnov­ni prin­cip u ra­du je po­što­va­nje ljud­skog pra­va na do­
sto­jan­stven ži­vot, od­no­sno pru­ža­nje po­mo­ći svi­ma oni­ma ko­ji­ma
je po­treb­na, bez ob­zi­ra na nji­ho­vo ra­sno, pol­no, na­ci­o­nal­no ili ver­
sko opre­de­lje­nje. Svo­jim ra­dom Čo­ve­ko­lju­blje te­ži da ak­tiv­no do­
pri­no­si raz­vo­ju me­đu­na­rod­nih pro­fe­si­on­ al­nih stan­dar­da i pri­me­ra
do­bre prak­se.“
Upr­kos uvi­đa­nju po­tre­be da se od so­ci­jal­nog ka­pi­ta­la ko­ji je
usme­ren na bli­žnjeg i slič­nog, dru­štve­na po­ve­za­nost usme­ri ka uni­
ver­zal­noj je­din­ki, ak­tiv­no­sti­ma do­bro­tvor­nih dru­šta­va ko­ja se ru­ko­
vo­de ovim prin­ci­pi­ma u okvi­ri­ma SPC, ipak pra­vo­slav­no so­ci­jal­no
uče­nje ne pru­ža do­volj­no ele­me­na­ta za us­po­sta­vlja­nje ona­kvog ti­pa
so­ci­jal­ne in­te­gra­ci­je ko­ji bi po­spe­ši­vao us­po­sta­vlja­nje od­no­sa ka­
rak­te­ri­stič­nih za pri­ro­du gra­đan­skog dru­štva. „Re­li­gi­ja se u Sr­bi­
ji (pre sve­ga kod pra­vo­sla­va­ca) shva­ta kao in­di­vi­du­al­na eti­ka i od­
nos sa vi­šom si­lom, a ne kao iz­vor so­ci­jal­nog uče­nja i le­gi­ti­ma­ci­ja
dru­štve­nog po­na­ša­nja, što je i u skla­du sa flu­id­nim so­ci­jal­nim uče­
njem SPC gde je ovaj svet sa­mo dru­go­ra­zred­na po­ja­va.“ (Ga­vi­lo­
vić, Jo­va­no­vić, 2012, 151) Is­pi­ta­ni­ci su pri­tom za­do­volj­ni onim što
od cr­kve do­bi­ja­ju kao du­hov­nu i mo­ral­nu po­u­ku, ali ne i onim što
22
SO­CI­JAL­NO UČE­NJE, NOR­ME I ISTO­RIJ­SKI RAZVOJ…
do­bi­ja­ju kao od­go­vor na svo­je po­ro­dič­ne i so­ci­jal­ne pro­ble­me. To
je u ko­re­la­ci­ji sa ne­do­volj­no iz­gra­đe­nim so­ci­jal­nim uče­njem SPC,
ali i sa ni­skim ni­vo­om prak­se SPC u sfe­ri so­ci­jal­ne po­li­ti­ke i ak­
tiv­nog uti­ca­nja na dru­štve­ne to­ko­ve, za­šti­tu obes­pra­vlje­nih, si­ro­
ma­šnih, sla­bih. Po­me­nu­ta or­ga­ni­za­ci­ja Čo­ve­ko­lju­blje ove prin­ci­
pe upra­vo is­ti­če kao svo­je ru­ko­vod­stvo za ak­ci­ju i pri­mer je or­ga­
ni­za­ci­je usme­re­ne ka gra­đan­skom dru­štvu, a ne na­ro­du: „Čo­ve­ko­
lju­blje će usme­ri­ti sve svo­je sna­ge, zna­nja i is­ku­stva da do­pri­ne­
se sma­nje­nju si­ro­ma­štva u za­jed­ni­ci, po­bolj­ša­nju kva­li­te­ta ži­vo­ta i
pru­ža­nju po­mo­ći naj­ug­ ro­že­ni­jim gru­pa­ma, po­ro­di­ca­ma i po­je­din­
ci­ma.“ (http://ve­ra­zna­nje­mir. bos.rs/mi­rov­ne-ne­vla­di­ne-i-me­du­na­
rod­ne-or­ga­ni­za­ci­je)
Ana­li­zi­ra­ju­ći kon­cept so­ci­jal­nog ka­pi­ta­la i mo­guć­no­sti pra­vo­
sla­vlja u us­po­sta­vlja­nju ove for­me dru­štve­nih od­no­sa u sa­vre­me­
nom srp­skom dru­štvu autor Sa­ša Ga­jić na saj­tu Vi­dov­da­ni is­ti­če još
jed­nu va­žnu ulo­gu kon­fe­si­je ko­ja je do­mi­nant­na u Sr­bi­ji. Pra­vo­sla­
vlje pred­sta­vlja va­žan i ne­za­o­bi­la­zan deo tra­di­ci­je kao osno­ve so­
li­dar­no­sti i od­go­vor­no­sti pre­ma za­jed­ni­ci. „Da bi in­sti­tu­ci­je de­mo­
kra­ti­je funk­ci­o­ni­sa­le va­lja­no, one mo­ra­ju ko­eg­zi­sti­ra­ti sa iz­ve­snim
pred­mo­der­nim kul­tur­nim obi­ča­ji­ma… Za­kon, ugo­vor i eko­nom­ska
ra­ci­on­ al­nost pred­sta­vlja­ju nu­žan, ali ne i do­vo­ljan uslov za sta­bil­
nost i pro­spe­ri­tet po­stin­du­strij­skih dru­šta­va. Oni mo­ra­ju isto ta­ko
bi­ti pod­u­pr­ti re­ci­proč­nom mo­ral­nom oba­ve­zom, ose­ća­njem od­go­
vor­no­sti pre­ma za­jed­ni­ci i po­ve­re­njem za­sno­va­nim na obi­ča­ji­ma a
ne na ra­ci­o­nal­noj kal­ku­la­ci­ji.“ (www.vi­dov­dan.org) Po­znat je stav
po­je­di­nih so­ci­o­lo­ga pra­va da prav­ne nor­me ko­je na­sta­ju na slič­nom
vred­no­snom tlu, u skla­du sa mo­ra­lom i obi­ča­ji­ma za­jed­ni­ce, ima­ju
vi­še šan­se da iz sta­nja de ju­re pre­đu u sta­nje de fac­to. Gle­da­mo li na
stvar­nost pra­vo­slav­nih ze­ma­lja iz ovog ugla, on­da mo­ra­mo uvi­de­ti
da pri­hva­ta­nje raz­li­či­to­sti i pri­zna­va­nje „mo­ral­nog su­bjek­ti­vi­te­ta“
23
Danijela Gavrilović i Nina Kosanović
svih gra­đa­na, pri­hva­ta­nje ide­ol­o­gi­je ljud­skih pra­va, u ve­li­koj me­
ri za­vi­si i od de­lat­no­sti i dis­kur­sa cr­kve u ovoj obla­sti. U tom smi­
slu je ulo­ga i od­go­vor­nost SPC ve­li­ka, na­ro­či­to zbog ugle­da i po­
ve­re­nja ko­je po­se­du­je, o če­mu sve­do­če broj­na so­ci­o­lo­ška is­tra­ži­va­
nja. (Ga­vri­lo­vić, 2013)
Ka­ko je re­li­gij­ska so­ci­ja­li­za­ci­ja bi­la vr­lo ogra­ni­če­na u pe­ri­o­
du so­ci­ja­li­zma, pra­vo­sla­vlje tek u tran­zi­ci­on­ om pe­ri­o­du, kroz ve­ro­
na­u­ku pre­uz­ i­ma zna­čaj­ni­ji upliv na stva­ra­nje ha­bi­tu­sa tran­zi­ci­o­nih
ge­ne­ra­ci­ja u post­ko­mu­ni­stič­kim ze­mlja­ma: „Pret­hod­no po­sto­je­
ći ste­pen so­ci­jal­nog ka­pi­ta­la za­vi­si od tra­di­ci­o­nal­nog i re­li­gi­oz­ nog
upli­va na pro­ces so­ci­ja­li­za­ci­je, onog ko­ji se od­vi­ja na su­bjek­tiv­nom
po­lju i me­đu­lič­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji. So­ci­jal­ni ka­pi­tal ni­je auto­mat­ski
nus­pro­dukt so­ci­jal­nog i eko­nom­skog raz­vo­ja, ni­ti in­te­re­snog po­ve­
zi­va­nja u ci­vil­nom dru­štvu ili jav­noj sfe­ri, od po­li­tič­ke par­ti­ci­pa­ci­je
do dr­žav­nog na­me­šte­nja.“ (Ga­jić, www.vi­dov­dan.org)
Na osno­vu sve­ga re­če­nog, mo­že­mo za­klju­či­ti da pra­vo­slav­ne
cr­kve po­spe­šu­ju pre sve­ga bon­ding ka­pi­tal, ko­ji po­ve­zu­je pri­pad­
ni­ke sop­stve­ne ver­ske za­jed­ni­ce, ma­da po­da­ci em­pi­rij­skih is­tra­ži­
va­nja uka­zu­ju na re­la­tiv­no ma­lo pri­su­stvo po­ve­zi­va­nja čak i unu­tar
pra­vo­slav­ne za­jed­ni­ce.
Ka­da po­sma­tra­mo so­ci­jal­no uče­nje ka­to­lič­ke cr­kve ko­je je ja­
sno iz­re­če­no u pu­bli­ka­ci­ji „Pap­skog ve­ća za prav­du i mir“, pro­
na­la­zi­mo vr­lo ja­sne upu­te za so­ci­jal­nu ak­ci­ju u sa­vre­me­nom dru­
štvu. Uni­ver­zal­na pri­ro­da hri­šćan­stva je ja­sno is­tak­nu­ta, kao i ne­
na­sil­no us­po­sta­vlja­nje „ljud­ske po­ro­di­ce“. „Usled to­ga uvek će po­
sto­ja­ti i objek­tiv­na po­tre­ba da se u za­do­vo­lja­va­ju­ćoj me­ri do­seg­ne
uni­ver­zal­no op­šte do­bro, od­no­sno op­šte do­bro ce­le ljud­ske po­ro­di­
ce.“ (Osno­ve so­ci­jal­nog uče­nja ka­to­lič­ke cr­kve, 2006, 225.) Isto ta­
ko, us­po­sta­vlja­nje me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce u so­ci­jal­nom uče­nju ka­
to­lič­ke cr­kve sma­tra­ju „pri­rod­nom sklo­no­šću lju­di i na­ro­da da stu­
24
SO­CI­JAL­NO UČE­NJE, NOR­ME I ISTO­RIJ­SKI RAZVOJ…
pa­ju u me­đu­sob­ne od­no­se“ u te­žnji da po­stig­nu „uni­ver­zal­no op­šte
do­bro“. Kru­na ovog uče­nja je­ste cilj „us­po­sta­vi­ti ci­vi­li­za­ci­ju lju­
ba­vi“ ko­ja je osnov hu­ma­nog dru­štva. „Uči­ni­ti dru­štvo hu­ma­ni­jim,
do­stoj­nim ljud­ske lič­no­sti, mo­gu­će je ako u dru­štve­nom ži­vo­tu – na
po­li­tič­kom, eko­nom­skom i kul­tur­nom pla­nu – čo­ve­ko­lju­blje do­bi­
je svoj pu­ni zna­čaj i po­sta­ne stal­no i naj­va­žni­je pra­vi­lo u de­la­nju.“
Kon­cept ljud­ske so­li­dar­no­sti po­sta­je „mo­del ljud­ski od­no­sa ko­ji se
ostva­ru­je u sva­ko­dnevm­nom ra­du i ži­vo­tu. Vjer­nik ko­ji je po sa­kra­
men­tu kr­šte­nja po­sta­je di­o­ni­kom bo­žan­ske lju­ba­vi, ima za­da­tak da
tu lju­bav uči­ni vi­dlji­vom u svo­joj ži­vot­noj sre­di­ni.“ (Re­ljac, 2013 )
So­li­dar­nost u dru­štvu u raz­li­či­tim aspek­ti­ma, če­sta je te­ma u
ka­to­lič­kom sve­tu. „Ana­li­zi­ra­ju­ći si­tu­ac­ i­ju su­vre­me­nog ljud­skog
dru­štva i us­po­re­đu­ju­ći je s dru­štve­nom si­tu­a­ci­jom u do­ba svo­jih
pret­hod­ni­ka, oso­bi­to Pa­vla VI., Ivan Pa­vao II. uoča­va da u su­vre­
me­nom svi­je­tu po­sto­ji ma­njak so­li­dar­no­sti. Da­nas je oči­ta „ne­pra­
ved­na po­dje­la bo­gat­sta­va svi­je­ta i do­ba­ra ci­vi­li­za­ci­je, što do­si­že vr­
hu­nac u ti­pu dru­štve­nog ustroj­stva u ko­jem se sve vi­še po­ve­ća­va
raz­li­ka ljud­skih uvje­ta bo­ga­tih i si­ro­ma­šnih“ (Ivan Pa­vao II., 1985.,
br. 2) (pre­ma Anić, 1997, 249)
Oči­to je eks­pli­cit­no za­go­var­nje uni­ver­zal­nih ljud­skih pra­va,
kao pri­mer se mo­že ana­li­zi­ra­ti Bo­žić­na po­sla­ni­ca pa­pe Fra­nje ( 25.
De­cem­bar, 2013.) ko­ja je usme­re­na ka čo­ve­ku kao uni­ver­zal­noj ka­
te­go­ri­ji.
Re­al­nost, je ipak, ne­što dru­ga­či­ja, mno­ge ka­to­lič­ke i pro­te­
stant­ske za­jed­ni­ce da bi iz­be­gle se­ku­la­ri­za­cij­ske učin­ke smi­šlja­ju
„kre­at­iv­ne od­go­vo­re“ stva­ra­ju „dr­ža­vu u dr­ža­vi“ i ome­đu­ju za­jed­
ni­cu ka­to­li­ka (pro­te­sta­na­ta u ne­što ma­njoj me­ri), (Vil­son, 2002.)
unu­tar ne­kih evrop­skih ze­ma­lja. Vil­son pi­še o odva­ja­nju re­li­gij­skih
za­jed­ni­ca u ne­kim ze­mlja­ma, Ho­lan­di­ji na pri­mer, gde se odva­ja­
ju pro­te­stan­ti i ka­to­li­ci (mo­guć­no­sti da se ro­di­te u ka­to­lič­kom po­
25
Danijela Gavrilović i Nina Kosanović
ro­di­li­štu, ško­lu­je­te u ka­to­lič­koj ško­li, na uni­ver­zi­te­tu, le­či­te u bol­
ni­ci ili bu­de­te član sin­di­ka­ta), dok je u Bel­gi­ji to slu­čaj sa ka­to­li­ci­
ma i Free-thin­kers-ima.
Iako bi mo­gli oče­ki­va­ti da će raz­li­ke u ze­mlja­ma ko­je su do­
mi­nant­no ka­to­lič­ke, od­no­sno pra­vo­slav­ne bi­ti zna­čaj­ne u po­gle­du
do­bro­volj­nog hu­ma­ni­tar­nog ra­da,(što i po­ka­zu­ju is­tra­ži­va­nja o ko­
ji­ma pi­šu No­ris i In­glhart) , ipak ka­da se ra­di o post-so­ci­ja­li­stič­
kim, tran­zi­ci­o­nim ex-Ju­go­slo­ven­skim ze­mlja­ma, po­da­ci su dru­ga­
či­ji. Kao pri­mer mo­že po­slu­ži­ti po­re­đe­nje Hr­vat­ske – do­mi­nant­no
ka­to­lič­ke i Sr­bi­je – do­mi­nant­no pra­vo­slav­ne ze­mlje. Ana­li­ze o ulo­
zi re­li­gi­je u kon­stru­i­sa­nju so­ci­jal­nog ka­pi­ta­la, kao osno­va za rad za
op­šte do­bro, na­pra­vlje­ne su na slu­ča­ju Hr­vat­ske i mo­gu bi­ti osnov
po­re­đe­nja u od­re­đe­noj me­ri. Ka­ko auto­ri ko­ji se ba­ve ovom pro­ble­
ma­ti­kom is­ti­ču, Hr­vat­sku ka­rak­te­ri­še to što je post­ko­mu­ni­stič­ka ka­
to­lič­ka ze­mlja, dok ovaj od­nos u Sr­bi­ji bit­no od­re­đu­je do­mi­nant­no
pri­su­stvo pra­vo­slav­ne re­li­gi­oz­ no­sti. (Ba­ho­vec, Po­toč­nik, Zrin­ščak,
2007.) Upr­kos tim va­žnim raz­li­ka­ma mo­gu se uoči­ti mno­ge slič­
no­sti u ulo­zi re­li­gi­je kao iz­vo­ra so­ci­jal­nog ka­pi­ta­la u ova dva dru­
štva. Za­ni­mlji­vo da je i u Hr­vat­skoj i u Sr­bi­ji naj­ve­ći iz­vor so­ci­jal­
ne ko­he­zi­je pri­pad­nost sport­skim dru­štvi­ma, dok raz­li­či­ta kon­fe­si­
o­nal­nost ne do­pri­no­si i raz­li­ka­ma u tre­ti­ra­nju re­li­gi­je kao so­ci­jal­
nog ka­pi­ta­la gra­đan­skog dru­štva, i u jed­noj i u dru­goj ze­mlji se re­li­
gi­ja upo­tre­blja­va kao tra­di­ci­o­nal­ni ob­lik so­li­dar­no­sti ve­zan za iden­
ti­tet i isto­rij­sku ulo­gu ka­to­lič­ke cr­kve u Hr­vat­skoj, jed­na­ko kao što
je to slu­čaj u Sr­bi­ji. Ana­li­ze po­ka­zu­ju da re­li­gi­o­znost kod hr­vat­skih
gra­đa­na ne­ma ta­ko va­žnu ulo­gu u kre­ir­ a­nju so­li­dar­no­sti i so­ci­jal­ne
ose­tlji­vo­sti, jed­na­ko kao i u Sr­bi­ji. (Čr­pić, Zrin­ščak 2005). Auto­ri
ko­ji su ana­li­zi­ra­li od­nos so­ci­jal­nog ka­pi­ta­la i re­li­gi­je u Hr­vat­skoj,
ali i dru­gim evrop­skim ze­mlja­ma (Ba­ho­vec, Po­toč­nik, Zrin­ščak,
2007), na osno­vu em­pi­rij­skih po­da­ta­ka „za­klju­ču­ju da je re­li­gi­ja
26
SO­CI­JAL­NO UČE­NJE, NOR­ME I ISTO­RIJ­SKI RAZVOJ…
va­žan či­ni­telj za for­mi­ra­nje so­ci­jal­nog ka­pi­ta­la te da po­sto­je bit­
ne raz­li­ke u ra­zi­ni po­vje­re­nja i pri­pad­no­sti or­ga­ni­za­ci­ja­ma ci­vil­nog
dru­štva me­đu ze­mlja­ma ko­je ima­ju raz­li­či­te re­li­gij­ske ka­rak­te­ri­sti­
ke. U ze­mlja­ma gdje je pro­te­stan­ti­zam do­mi­nan­tan, ra­zi­na so­ci­jal­
nog ka­pi­ta­la je naj­vi­ša, a za­tim sli­je­de re­li­gij­ski mje­šo­vi­te ze­mlje i
ka­to­lič­ke ze­mlje za­pad­ne Euro­pe. Biv­še ko­mu­ni­stič­ke ze­mlje u ko­
ji­ma pre­vla­da­va ka­to­li­ci­zam ima­ju naj­ni­žu ra­zi­nu so­ci­jal­nog ka­pi­
ta­la, a pra­vo­slav­ne ze­mlje do­la­ze od­mah po­tom.“ U Fin­skoj je re­ci­
mo, gde je lu­te­ran­stvo iz­ra­zi­to do­mi­nant­no (85, 1 %) od­nos iz­me­
đu pri­pad­no­sti re­li­gij­skoj za­jed­ni­ci i vo­lon­ter­stva je pri­su­tan, sva­ki
tre­ći Fi­nac vo­lon­ti­ra, s Fin­ska ima jed­no udru­že­nje gra­đa­na na 50
sta­nov­ni­ka. (Jeng (Yeung, 2005.)
Hu­ma­ni­tar­ni rad u sve­tlu
kon­fe­si­o­nal­ne pri­pad­no­sti u hri­šćan­stvu
Evi­dent­no je da re­li­gi­ja u XXI de­lu­je na jav­noj sce­ni sa­vre­
me­nog dru­štva, u ve­li­kom de­lu sve­ta, na raz­li­či­i­te na­či­ne kre­ir­ a­ju­
ći dru­štve­nu stvar­nost. So­ci­o­lo­ške kla­si­fik­ a­ci­je ko­je po­ka­zu­ju da
pri­su­stvo cr­kvi na dru­štve­noj sce­ni mo­že pro­iz­vo­di­ti tra­di­ci­on­ al­
nu dru­štve­nu so­li­dar­nost „slič­nih“ ili gra­đan­sku so­li­dar­nost „svih“
pre­po­zna­ju u ak­tiv­no­sti­ma ver­skih za­jed­ni­ca i or­ga­ni­za­ci­ja je­dan ili
dru­gi tip za­la­ga­nja, za do­bro „nas“ ili za op­šte do­bro.
„Am­bi­va­len­ci­ja u slu­ča­ju pra­vo­slav­nih za­jed­ni­ca, de­kla­ra­tiv­
nost kod ka­to­lič­kih za­jed­ni­ca i de­lo­va­nje kod pro­te­sta­na­ta, je­ste
ono što u ovom tre­nut­ku ka­rak­te­ri­še ak­tiv­no­sti hri­šćan­skih kon­fe­
si­ja u po­gle­du ra­da za op­šte do­bro ka­ko ih uni­ver­zal­na pri­ro­da hri­
šćan­stva i oba­ve­zu­je.“ (Ga­vri­lo­vić, 2014.)
27
Danijela Gavrilović i Nina Kosanović
Iako oči­te raz­li­ke uslo­vlje­ne or­ga­ni­za­ci­jom i nor­ma­ma, te isto­
rij­skim raz­vo­jem hri­šćan­skih kon­fe­si­ja, ali i raz­li­či­tim dru­štve­nim
uslo­vi­ma u ko­ji­ma su cr­kve de­lo­va­le, po­sto­je, ipak je pri­me­tan na­
por u svim kon­fe­si­ja­ma da rad za op­šte do­bro po­sta­ne prin­cip de­lo­
va­nja hri­šćan­skih cr­ka­va u sa­vre­me­nom srp­skom dru­štvu.
Li­te­ra­tu­ra
Anić, Re­be­ka, 1997, So­li­dar­nost u uče­nju Iva­na Pa­vla II, Re­vi­ja za so­ci­jal­nu po­
li­ti­ku, 4(4)
Ba­ho­vec, Igor, Vu­ko Po­toč­nik and Si­ni­ša Zrin­ščak, 2007, „Re­li­gion and So­cial
Ca­pi­tal: the Di­ver­sity of Euro­pean Re­gi­ons“ in Fra­ne Adam (ed.) So­cial
Ca­pi­tal and Go­ver­nan­ce Old and New Mem­bers of the EU in Com­pa­ra­
sion, Ber­lin, Lit Ver­lag, 175–200.
Bi­go­vić, Ra­do­van, 2010, Cr­kva u sa­vre­me­nom sve­tu, Be­og­ rad, Slu­žbe­ni gla­snik
Bul­ga­kov, Ser­gej, 1991, Pra­vo­sla­vlje, No­vi Sad: Knji­žev­na za­jed­ni­ca“
Čr­pić, G. Zrin­ščak, S. 2005, „Ci­vil­no dru­štvo u na­sta­ja­nju. Slo­bod­no vri­je­me i
do­bro­volj­ne or­ga­ni­za­ci­je u Hr­vat­skoj“ u: Ba­lo­ban, Jo­sip (ur.), U po­tra­zi
za iden­ti­te­tom. Kom­pa­ra­tiv­na stu­di­ja vr­jed­no­ta: Hr­vat­ska i Euro­pa, Za­
greb, 203.
Ga­vri­lo­vić, Da­ni­je­la, 2014. Hri­šćan­stvo kao iz­vor so­ci­jal­nog ka­pi­ta­la u sa­vre­
me­nom dru­štvu, u štam­pi
Ga­vri­lo­vić, Da­ni­je­la, 2013, Do­ba upo­tre­be: re­li­gi­ja i mo­ral u sa­vre­me­noj Sr­bi­
ji, Niš: Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet
Ga­vri­lo­vić, Da­ni­je­la and Mi­loš Jo­va­no­vić. 2012, „Re­li­gi­o­us Prac­ti­ces as a So­ur­
ce of So­cial Ca­pi­tal in Tran­si­ti­o­nal Ser­bia.“ In: So­cial and Cul­tu­ral Ca­pi­
tal in Ser­bia, edi­ted by Pre­drag Cve­ti­ča­nin, 145–154. Niš: Cen­tre for Em­
pi­ri­cal Cul­tu­ral Stu­di­es of So­uth-East Euro­pe
Kr­stić, Zo­ran, 2012, Pra­vo­sla­vlje i mo­der­nost, te­me prak­tič­ne te­o­lo­gi­je, Be­o­
grad: Slu­žbe­ni gla­snik
Nor­ris, Pi­pa and Ro­nald In­gle­hart, 2004, „Re­li­gi­o­us Or­ga­ni­za­ti­ons and So­cial
Ca­pi­tal“ The In­ter­na­ti­on­ al Jo­ur­nal of Not-for-Pro­fit-Law, vol. 6, no. 4,
180–195.
28
SO­CI­JAL­NO UČE­NJE, NOR­ME I ISTO­RIJ­SKI RAZVOJ…
Pa­vi­će­vić, Vu­ko, 1980, So­ci­o­lo­gi­ja re­li­gi­je sa ele­men­ti­ma fi­lo­zo­fi­je re­li­gi­je, Be­
o­grad: BIGZ
Pap­sko ve­će za prav­du i mir, 2006, Osno­ve so­ci­jal­nog uče­nja ka­to­lič­ke cr­kve,
Kon­rad Ade­na­ue­ r, Be­o­grad­ska nad­bi­sku­pi­ja,
Re­ljac, Ve­ro­ni­ka, 2013, So­li­dar­nost sa stig­ma­ti­zi­ra­ni­ma u dru­štvu, Glas kon­ci­
la, 22 (2032)
Šu­šnjić, Đu­ro, 1998, Đu­ro, Re­li­gi­ja 2, Be­o­grad: Či­go­ja
Wil­son, Bryan, 2002, Se­cu­la­ri­sa­tion: re­li­gion in Mo­dern World, in Clar­ke, P.
Sut­ther­land S., The World’s Re­li­gi­ons: The Study of Re­li­gion, Tra­di­ti­o­nal
and New Re­li­gion, Ro­u­tled­ge, 195–208.
Yeung, Bi­ri­git­te, An­ne, 2005, So­ci­jal­ni ka­pi­tal u cr­kve­nom vo­lon­ter­stvu, Re­vi­ja
so­ci­jal­ne po­li­ti­ke, god. 12, broj 2, 215–235.
www.epar­hi­ja­ni­ska.rs/.../2271-te­me-iz-so­ci­jal­ne-et.
www.vi­dov­dan.org
http://ve­ra­zna­nje­mir.bos.rs/mi­rov­ne-ne­vla­di­ne-i-me­du­na­rod­ne-or­ga­ni­za­ci­je
29
JE­LE­NA STO­JA­NO­VIĆ
Uni­ver­zi­tet u No­vom Sa­du, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Od­sek za so­ci­ol­o­gi­ju1
HU­MA­NI­TAR­NI RAD I RE­LI­GI­JA
Rezime
Hu­ma­ni­tar­na po­moć je ma­te­ri­jal­na ili lo­gi­stič­ka po­moć za hu­ma­ni­tar­ne
svr­he, obič­no kao od­go­vor na hu­ma­ni­tar­ne kri­ze. Pri­mar­ni cilj hu­ma­ni­tar­ne po­
mo­ći je spa­ša­va­nje ži­vo­ta, ubla­ža­va­nje pat­nje i odr­ža­va­nje ljud­skog do­sto­jan­
stva. Hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja, do­bro­tvor­na or­ga­ni­za­ci­ja, je vr­sta ne­pro­fit­ne
or­ga­ni­za­ci­je. Raz­li­ku­je se od dru­gih vr­sta ne­pro­fit­nih or­ga­ni­za­ci­ja po to­me što
je fo­ku­si­ra­na ka op­štim ci­lje­vi­ma fi­lan­trop­ske pri­ro­de: do­bro­tvor­ne, obra­zov­ne,
ver­ske ili dru­ge ak­tiv­no­sti ko­je slu­že jav­nom in­te­re­su ili op­štem do­bru. Za­kon­ska
de­fi­ni­ci­ja do­bro­tvor­nih or­ga­ni­za­ci­ja va­ri­ra u za­vi­sno­sti od ze­mlje, a u ne­kim slu­
ča­je­vi­ma i od re­gi­o­na ze­mlje u ko­jem hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja po­slu­je. Na ovu
te­mu ra­đe­no je em­pi­rij­sko is­tra­ži­va­nje pu­tem in­ter­vjua dva ve­ro­u­či­te­lja, a po­tom
i in­ter­vjua če­ti­ri oso­be ko­je su za­po­sle­ne u hu­ma­ni­tar­noj or­ga­ni­za­ci­ji. U pi­ta­nju
je Cr­ve­ni krst kao naj­ve­ća hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja kod nas, i u sve­tu. Na­kon
tih in­ter­vjua sa­sta­vlje­na je an­ke­ta na te­mu hu­ma­ni­tar­nog ra­da i pro­sle­đe­na na
jed­nu dru­štve­nu mre­žu, u gru­pe vo­lon­te­ra Cr­ve­nog kr­sta Sr­bi­je, Cr­ve­nog kri­ža
Hr­vat­ske i Cr­ve­nog kri­ža Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Sa že­ljom da se sa­zna ko­li­ko su
oni ko­ji po­ma­žu re­li­gi­o­zni, ko­li­ko je nji­ho­vo ver­sko ube­đe­nje uti­ca­lo na nji­ho­vo
opre­de­lje­nje da se ba­ve hu­ma­ni­tar­nim ra­dom, da bu­du hu­ma­ni. Od ve­ro­u­či­te­lja
se do­šlo do in­for­ma­ci­ja na ko­ji na­čin su oni, tj. Cr­kva, po­ve­za­ni sa hu­ma­ni­tar­
nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma uop­šte, ali i sa Cr­ve­nim kr­stom. Od za­po­sle­nih iz ove or­ga­
ni­za­ci­je, CK-a, se sa­zna­lo da po­sto­ji uza­jam­na sa­rad­nja ver­skih za­jed­ni­ca i Cr­
ve­nog kr­sta i na šta se ta sa­rad­nja svo­di.
Ključne reči: Humanitarni rad, Crveni krst, religioznost
„Ma­kar se i ne mo­glo sve uči­ni­ti kao što se hte­lo, ja mi­slim da je u ovom
po­slu bo­lje išta ne­go ni­šta“ (Vuk Ste­fa­no­vić Ka­ra­džić).
1 Studentkinja sociologije, mentor prof. dr Zo­ri­ca Ku­bu­rić
31
Je­le­na Sto­ja­no­vić
O Cr­ve­nom kr­stu
Me­đu­na­rod­ni ko­mi­tet Cr­ve­nog kr­sta (MKCK) je ne­pri­stra­sna,
ne­ut­ral­na i ne­za­vi­sna or­ga­ni­za­ci­ja či­ja je is­klju­či­vo hu­ma­ni­tar­na
mi­si­ja da šti­ti ži­vo­te i do­sto­jan­stvo žr­ta­va su­ko­ba i unu­tra­šnjeg na­
si­lja i da im pru­ži po­moć.
U okol­no­sti­ma su­ko­ba, on upra­vlja i ko­or­di­ni­še me­đu­na­rod­ne
hu­ma­ni­tar­ne ak­tiv­no­sti ko­ji­ma ru­ko­vo­di Po­kret. Ta­ko­đe na­sto­ji da
spre­či ljud­sku pat­nju pro­mo­vi­sa­njem i ja­ča­njem hu­ma­ni­tar­nog pra­
va i uni­ver­zal­nih hu­ma­ni­tar­nih prin­ci­pa.
Osno­van 1863. MKCK je osni­vač Me­đu­na­rod­nog po­kre­ta Cr­
ve­nog kr­sta i Cr­ve­nog po­lu­me­se­ca. Osno­van je od stra­ne pe­to­ri­ce
Švaj­ca­ra­ca.
Mo­žda i naj­bit­ni­ji od njih je An­ri Di­nan, ko­ji je se za­la­gao za
do­bro­bit si­ro­ti­nje, za har­mo­ni­ju me­đu po­je­din­ci­ma, za mir me­đu
na­ro­di­ma i ra­sa­ma, pro­tiv pred­ra­su­da ko­je raz­dva­ja­ju na­ro­de. Bio
je ener­gi­čan, or­ga­ni­za­tor­skog du­ha, a u ostva­re­nje svo­jih ide­ja ulo­
žio je sve svo­je zna­nje i svu imo­vi­nu. Pr­vi je u sve­tu do­bio No­be­lo­
vu na­gra­du za mir 1901. go­di­ne.
Me­đu­na­rod­ni Cr­ve­ni krst osno­van je kra­jem 1863. go­di­ne, u
Že­ne­vi, a Srp­sko dru­štvo Cr­ve­nog kr­sta 6. fe­bru­ar­ a 1876. go­di­ne u
Be­o­gra­du, na ini­ci­ja­ti­vu dr Vla­da­na Đor­đe­vi­ća, ugled­nog voj­nog
le­ka­ra.
Čak i ra­to­vi ima­ju gra­ni­ce… Me­đu­na­rod­no hu­ma­ni­tar­no pra­
vo, ute­me­lje­no na Že­nev­skim kon­ven­ci­ja­ma, či­ni skup od­red­bi ko­
ji­ma je cilj da za­šti­te one ko­ji ne uče­stvu­ju u ne­pri­ja­telj­stvi­ma, ili
su to pre­sta­li da či­ne, kao i da ogra­ni­če sred­stva i me­to­de ra­to­va­
nja.
Jed­na od ulo­ga Me­đu­na­rod­nog ko­mi­te­ta Cr­ve­nog kr­sta je­ste
da una­pre­đu­je me­đu­na­rod­no hu­ma­ni­tar­no pra­vo, da ra­di na nje­go­
voj pri­me­ni i da do­pri­no­si nje­go­vom da­ljem raz­vo­ju.
32
HU­MA­NI­TAR­NI RAD I RE­LI­GI­JA
Ta­ko je Cr­ve­ni krst u po­čet­ku, po za­mi­sli osni­va­ča, sa­mo pru­
žao po­moć voj­nim ra­nje­ni­ci­ma i to sa­mo na kop­nu. Vre­me­nom su
nad­le­žno­sti pro­ši­ri­va­ne.
Osnov­ni prin­ci­pi na ko­ji­ma po­či­va Cr­ve­ni krst su:
– hu­ma­nost
– ne­pri­stra­snost
– ne­ut­ral­nost
– ne­za­vi­snost
– do­bro­volj­nost
– je­din­stvo
– uni­ver­zal­nost
Mi­li­o­ni vo­lon­te­ra, ve­ći­nom mla­di lju­di, či­ne naj­ve­ći hu­ma­ni­
tar­ni po­kret na sve­tu. Oni u svom ra­du ni­su mo­ti­vi­sa­ni pro­fit­om,
već že­ljom da olak­ša­ju pat­nje naj­u­gro­že­ni­ji­ma. Na­ci­o­nal­na dru­štva
su du­žna da po­ma­žu jed­na dru­gi­ma.
Po­kret po­dr­ža­va uza­jam­no raz­u­me­va­nje, pri­ja­telj­stvo, sa­rad­
nju i tra­jan mir me­đu na­ro­di­ma.
Po­kret či­ne MKCK, Me­đu­na­rod­na fe­de­ra­ci­ja i 185 Na­ci­on­ al­
nih dru­šta­va.
Cr­ve­ni krst Sr­bi­je sa 183 or­ga­ni­za­ci­je Cr­ve­nog kr­sta u gra­do­
vi­ma i op­šti­na­ma i 2 po­kra­jin­ske or­ga­ni­za­ci­je Cr­ve­nog kr­sta po­seb­
no se an­ga­žo­vao na pri­hva­tu i zbri­nja­va­nju iz­be­glih i prog­na­nih li­
ca sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je ko­jih je bi­lo i do se­dam­sto hi­lja­da,
kao i u zbri­nja­va­nju pri­vre­me­no ra­se­lje­nih li­ca sa Ko­so­va i Me­to­hi­
je, ko­jih je bli­zu 200.000.
Kroz raz­li­či­te so­ci­jal­ne pro­gra­me Cr­ve­ni krst Sr­bi­je po­ma­že i
so­ci­jal­no ugro­že­no sta­nov­ni­štvo u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji (pre­ko 10% od
ukup­nog bro­ja sta­nov­ni­ka). Re­dov­nim di­stri­bu­ci­ja­ma po­mo­ći na
Ko­so­vo i Me­to­hi­ju Cr­ve­ni krst Sr­bi­je po­ma­že ugro­že­ne ka­te­go­ri­
je sta­nov­ni­ka.
33
Je­le­na Sto­ja­no­vić
Na­ci­on­ al­no dru­štvo po­ma­že svim lju­di­ma, bez bi­lo ka­kve ne­
po­sred­ne ili po­sred­ne dis­kri­mi­na­ci­je po bi­lo kom osno­vu, a na­ro­či­
to zbog ra­se, bo­je, po­la, na­ci­o­nal­ne pri­pad­no­sti, dru­štve­nog po­re­
kla, ro­đe­nja ili slič­nog sta­tu­sa, ve­ro­i­spo­ve­sti, po­li­tič­kog ili dru­gog
uve­re­nja, imov­nog sta­nja, kul­tu­re, je­zi­ka, sta­ro­sti ili psi­hič­kog ili fi­
zič­kog in­va­li­di­te­ta.
Obla­sti ra­da Cr­ve­nog kr­sta Sr­bi­je su: Kon­tro­la tu­ber­ku­lo­ze;
Pro­mo­ci­ja, re­gru­to­va­nje i za­dr­ža­va­nje da­va­la­ca kr­vi; Pr­va po­moć i
re­li­stič­ki pri­kaz po­vre­da, sta­nja i obo­lje­nja; Zdrav­stve­no pre­ven­tiv­
na de­lat­nost; Pod­mla­dak i omla­di­na; So­ci­jal­na de­lat­nost; De­lo­va­
nje u ne­sre­ća­ma; Slu­žba tra­že­nja; In­for­mi­sa­nje; Di­fu­zi­ja; Me­đu­na­
rod­na sa­rad­nja i dru­ge.
IN­TER­VJUI SA VE­RO­U­ČI­TE­LJI­MA
Od­ra­đe­na su dva in­ter­vjua sa ve­ro­u­či­te­lji­ma iz Gor­njeg Mi­la­
nov­ca. U pi­ta­nju su mu­ška i žen­ska oso­ba ko­ja se ba­vi ovim za­ni­
ma­njem. Nji­ho­va ime­na su Vla­do Du­ka­nac i Je­le­na Ma­šić. Ista pi­
ta­nja su bi­la po­sta­vlje­na obo­ma.
In­ter­vju sa Vla­dom Du­kan­cem
Ko­jim za­ni­ma­njem se ba­vi­te, tj. šta sve ob­u­hva­ta Va­še za­ni­ma­
nje? Ko­li­ko go­di­na ima­te? Ko­li­ko du­go se ba­vi­te tim za­ni­ma­njem?
„Mo­je za­ni­ma­nje je sve­šte­nik, kli­rik Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­
kve, a ujed­no sam i ve­ro­u­či­telj u osnov­nim ško­la­ma u Gor­njem Mi­
la­nov­cu. Imam 35 go­di­na, a u sve­šte­nič­kom či­nu ili za­ni­ma­nju sam
10 go­di­na, a kao ve­ro­u­či­telj pu­nih 14 go­di­na.“
34
HU­MA­NI­TAR­NI RAD I RE­LI­GI­JA
Da li po­sto­ji po­ve­za­nost re­li­gi­je i hu­ma­ni­tar­nog ra­da? I ko­li­
ko re­li­gi­ja uti­če na ver­ni­ke da se ba­ve hu­ma­ni­tar­nim ra­dom, da bu­
du hu­ma­ni?
„Hri­šćan­ska re­li­gi­ja ili u ovom slu­ča­ju pra­vo­slav­na ve­ra ite­
ka­ko ba­zi­ra svo­je uče­nje na od­no­su pre­ma Bo­gu kao i pre­ma čo­
ve­ku. Već na po­čet­ku mo­ram da ob­ja­snim da Cr­kva ni­je in­sti­tu­ci­
ja ni­ti je ka­kva so­ci­jal­na usta­no­va. Cr­kva je ži­vi or­ga­ni­zam, bo­žan­
skog ka­rak­te­ra.“
Da li cr­kva uče­stvu­je u hu­ma­ni­tar­nim ak­ci­ja­ma? Ako uče­stvu­
je, na­ve­di­te ne­ke od njih?
„Cr­kva lič­no ne uče­stvu­je kao ka­kva hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­
ja, ali je njen udeo u to­me što ak­tiv­no po­zi­va sve struk­tu­re dru­štva,
kao i ver­ni na­rod da uzmu uče­šća. Na­i­me, pra­vo­slav­na Cr­kva pod­
sti­če na­rod, bu­di svest čo­ve­ka da iz­ga­ra ili bo­lje re­če­no da sa­gle­da
čo­ve­ka kao i sta­nje u ko­me se on na­la­zi. Bez­broj je pri­me­ra u ko­
me je do sa­da pra­vo­slav­na Cr­kva uče­stvo­va­la, mo­žda vi­še kao do­
bar po­sred­nik u re­ša­va­nju ljud­skih pro­ble­ma. Bar u mom slu­ča­ju,
kao nad­le­žni pa­roh, oku­pim imuć­ni­je do­ma­ći­ne ko­ji za­jed­no sam­
nom pri­pre­ma­ju ma­te­ri­jal­na sred­stva (hra­na, pre­ko po­treb­ne stva­
ri) za one ko­ji ne­ma­ju, a po­vo­dom ve­li­kih pra­zni­ka (Bo­žić, Vas­krs
i dru­gi).
Ono što je ve­o­ma bit­no je to da Cr­kvi ni­je po­treb­na ka­kva re­
kla­ma, kam­pa­nja, ni­ti da Cr­kva od to­ga ima ka­kvu ko­rist. Re­li­gi­
ja, ve­ra, Cr­kva (go­vo­rim o pra­vo­sla­vlju) is­ti­če pr­ven­stve­no du­hov­
no de­lo­va­nje na svo­je sta­do, a ko­je na­ža­lost pra­ti ka­ko du­hov­na ta­
ko i ma­te­ri­jal­na ne­ma­šti­na. Sve­dok sam da mno­go­broj­ni sve­šte­ni­
ci, mo­na­si, epi­sko­pi, in­di­vi­du­al­no i po­taj­no (hri­šćan­skim na­či­nom)
po­ma­žu na­pa­će­nom na­ro­du.“
Sa ko­jim hu­ma­ni­tar­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma cr­kva sa­ra­đu­je? I da li
je me­đu nji­ma Cr­ve­ni krst? Na šta se svo­di ta sa­rad­nja?
35
Je­le­na Sto­ja­no­vić
„Su­šti­na ovog mog krat­kog iz­la­ga­nja je da Cr­kva či­ni di­na­
mi­ku u ra­du osta­lih hu­ma­ni­tar­nih or­ga­ni­za­ci­ja, uklju­ču­ju­ći Cr­ve­ni
Krst, na­rod­nu ku­hi­nju (pre sve­ga na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji), Ko­lo srp­
skih se­sta­ra, itd. Po­red ovih re­či do­sta­vi­ću sa­mo par tih de­lo­va­nja
Cr­kve, a ko­je u se­bi no­se ka­ko hri­šćan­sku lju­bav pre­ma čo­ve­ku ta­
ko i hu­ma­ni­tar­nu an­ga­žo­va­nost ili mi­si­ju.“
In­ter­vju sa Je­le­nom Ma­šić
Ko­jim za­ni­ma­njem se ba­vi­te, tj. šta sve ob­uh­ va­ta Va­še za­ni­ma­
nje? Ko­li­ko go­di­na ima­te? Ko­li­ko du­go se ba­vi­te tim za­ni­ma­njem?
„Mo­je za­ni­ma­nje je ve­ro­u­či­telj. Cilj na­sta­ve pra­vo­slav­nog ka­
ti­hi­zi­sa (ve­ro­a­nu­ke) i osnov­nom i sred­njem obra­zo­va­nju i vas­pi­ta­
nju je­ste da pru­ži ce­lo­vit pra­vo­slav­ni po­gled na svet i ži­vot. Uče­ni­
ci si­ste­mat­ski upo­zna­ju pra­vo­slav­nu ve­ru u nje­noj dok­tri­nar­noj, li­
tur­gij­skoj, so­ci­jal­noj i mi­si­o­nar­skoj di­men­zi­ji, pri če­mu se hri­šćan­
sko vi­đe­nje ži­vo­ta i po­sto­ja­nja sve­ta iz­la­že u ve­o­ma otvo­re­nom, to­
le­rant­nom di­ja­lo­gu sa osta­lim na­uk­ a­ma i te­o­ri­ja­ma o sve­tu, ko­jim
se na­sto­ji po­ka­za­ti da hri­šćan­sko vi­dje­nje ob­u­hva­ta sva po­zi­tiv­na
is­ku­stva lju­di, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu na­ci­o­nal­nu pri­pad­nost i ver­
sko obra­zo­va­nje. Imam 32 go­di­ne. Ovim za­ni­ma­njem se ba­vim pu­
nih 9 go­di­na.“
Da li po­sto­ji po­ve­za­nost re­li­gi­je i hu­ma­ni­tar­nog ra­da? I ko­li­
ko re­li­gi­ja uti­če na ver­ni­ke da se ba­ve hu­ma­ni­tar­nim ra­dom, da bu­
du hu­ma­ni?
„Pi­ta­nje mi­lo­sr­đa pre­ma bli­žnji­ma, od­no­sno hu­ma­ni­tar­nog
ra­da, ni­je spo­red­no pi­ta­nje ko­je se ne ti­če du­hov­nog ži­vo­ta pra­
vo­slav­nog hri­šća­ni­na, već ima du­bo­ko es­ha­to­lo­ški zna­čaj, s ob­zi­
rom na to da se ono di­rekt­no ti­če čo­ve­ko­vog spa­se­nja. Osno­ve hu­
36
HU­MA­NI­TAR­NI RAD I RE­LI­GI­JA
ma­ni­tar­nog ra­da na­la­zi­mo u Je­van­đe­lju, u re­či­ma Go­spo­da Isu­sa
Hri­sta. Go­spod nas kroz či­ta­vo Je­van­đe­lje po­u­ča­va da mi­lo­sr­dan i
bra­to­lju­biv od­nos pre­ma bli­žnjem ne­ma na­ci­o­nal­na i ver­ska ogra­
ni­če­nja, već da smo du­žni vo­le­ti i sta­ra­ti se o kon­kret­nom čo­ve­ku,
ma ko to bio.
Ži­ti­ja Sve­tih sve­do­če ko­li­ko su ovi lju­di bi­li po­sve­će­ni de­lat­noj
lju­ba­vi: mi­lo­sr­đu, ha­ri­ta­tiv­nom ra­du, slu­že­nju bli­žnji­ma. Broj­ni su
pri­me­ri mi­lo­sr­đa u ži­vo­ti­ma sve­ti­te­lja i ota­ca cr­kve. Sve­ti Va­sli­je
Ve­li­ki je dao prak­ti­čan pri­mer ka­da je raz­de­lio svo­je ima­nje si­ro­
ma­šni­ma, a ka­sni­je na­sto­jao da raz­vi­je svo­ju vi­zi­ju „No­vog gra­da“
u pred­gra­đu Ke­sa­ri­je Ka­pa­do­kij­ske. „Va­si­li­ja­da“ je bi­la me­sto gde
su si­ro­ma­šni mo­gli na­ći hra­nu, bes­kuć­ni­ci sklo­ni­šte, a bo­le­sni za­le­
če­nje. O tim lju­di­ma ko­ji su pa­ti­li, bri­nu­li su se mo­na­si i mo­na­hi­nje.
Za­stup­ni­ci si­ro­ma­šnih i za­go­vor­ni­ci de­lat­ne lju­ba­vi pre­ma
oni­ma ko­ji­ma je po­moć bi­lo ko­je vr­ste po­treb­na bi­li su i Sve­ti Jo­
van Zla­to­u­sti, Sve­ti Ni­ko­laj Mir­li­kij­ski… Ru­ska Cr­kva je na­ro­či­
to po­zna­ta po pri­me­ri­ma Sve­tih po­sve­će­nih de­lat­noj lju­ba­vi pre­ma
bli­žnji­ma. Sve­ti Jo­van Kro­štat­ski je osno­vao „Dom tru­do­lju­blja“,
ko­ji je ob­uh­ va­tao broj­ne sek­ci­je sa osnov­nom svr­hom slu­že­nja lju­
di­ma. Sve­ta Je­li­sa­ve­ta Fjo­do­rov­na osno­va­la je „Mar­to- Ma­ri­jan­
sku obi­telj“ – kom­pleks zgra­da (bol­ni­ca, si­ro­ti­šte, ško­la i bi­bli­o­
te­ka) ko­je su slu­ži­le za po­moć i zbri­nja­va­nje ugro­že­nih. Sve­ta Ma­
ri­ja Pa­ri­ska se u Pa­ri­zu bri­nu­la o bes­kuć­ni­ci­ma, al­ko­ho­li­ča­ri­ma,
pro­sti­tut­ka­ma, si­ro­ma­šni­ma. Čak je i mu­če­nič­ki po­stra­da­la u lo­
go­ru Ra­ven­sbrik, gde je pri­hva­ti­la da ode u ga­snu ko­mo­ru ume­sto
jed­ne mla­de že­ne.
Ono­ga tre­nut­ka kad bi u Cr­kvi de­la mi­lo­sr­đa pre­sah­nu­la, tog
mo­men­ta ni nje vi­še ne bi bi­lo. To je na­su­šna po­tre­ba hri­šća­na.
Har­ta­tiv­ni rad i po­moć tre­ba or­ga­ni­zo­va­ti svu­da gde god se uka­že
pri­li­ka. Tu se upra­vo mo­že Cr­kva po­ka­za­ti kao či­ni­lac ko­ji ne zna
37
Je­le­na Sto­ja­no­vić
za gra­ni­ce, ra­se, bo­ju ko­že i ve­re. To je od­lu­čan i od­li­čan mo­me­nat
da se Cr­kva uklo­pi u sve do­bro­tvor­ne ak­ci­je ko­je dru­štvo pre­u­zi­ma.
Cr­kva tre­ba u svim ha­ri­ta­tiv­nim ak­ci­ja­ma da pred­nja­či, i to sa­mo i
is­klju­či­vo iz lju­ba­vi pre­ma bli­žnjem.“
Da li cr­kva uče­stvu­je u hu­ma­ni­tar­nim ak­ci­ja­ma? Ako uče­stvu­
je, na­ve­di­te ne­ke od njih?
„SPC uče­stvu­je u broj­nim hu­ma­ni­tar­nim ak­ci­ja­ma. Ute­me­lji­
vač auto­ke­fal­ne Srp­ske Cr­kve, Sve­ti Sa­va, je bio za­čet­nik hu­ma­ni­
tar­nog ra­da u na­šoj po­me­snoj Cr­kvi. Ma­na­stir Stu­de­ni­ca je po­znat
kao pr­va srp­ska bol­ni­ca. Za­ko­no­pra­vi­lo Sve­to­ga Sa­ve sa­dr­ži či­tav
niz me­ra ko­je se od­no­se na za­šti­tu so­ci­jal­no ugro­že­nih.
U okvi­ru SPC po­sto­je broj­ne do­bro­tvor­ne usta­no­ve ko­je se ba­
ve hu­ma­ni­tar­nim ra­dom, iako se toj či­nje­ni­ci če­sto ne pri­da­je ve­li­
ka pa­žnja:
Do­bro­tvor­ni fond „Čo­ve­ko­lju­blje“, „Ver­sko do­bro­tvor­no sta­
ra­telj­stvo“, fond „Sve­ti Va­si­li­je Ve­li­ki“, ma­na­stir Ko­vilj – Ze­mlja
ži­vih, fond „Pri­vred­nik“. Hu­ma­ni­tar­ni fond „Do­bro­čin­stvo“, Pra­
vo­slav­ni pa­stir­sko sa­ve­to­dav­ni cen­tar, Mi­si­o­nar­sko dru­štvo „Sve­ti
Lu­ka“, Du­hov­ni cen­tar „Sv. Vla­di­ke Ni­ko­la­ja“, brat­stvo i se­strin­
stvo „Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce Tro­je­ru­či­ce“, hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­
ja „Maj­ka de­vet Ju­go­vi­ća“, de­čan­ski hu­ma­ni­tar­ni fond, hu­ma­ni­
tar­na hri­šćan­ska za­jed­ni­ca „Ra­do­sti mo­ja“ iz Štut­gar­ta, In­ter­na­
ti­o­nal Or­to­dox Chri­stian Cha­ri­ti­es i broj­ne dru­ge or­ga­ni­za­ci­je po­
sto­je ka­ko bi po­mo­gle svi­ma oni­ma ko­ji­ma je po­moć neo­p­hod­na.
Hu­ma­ni­tar­na de­lat­nost saj­to­va www.po­u­ke.org i www.bu­di­
mo­lju­di.org ko­ji sva­ko­dnev­no ši­re in­for­ma­ci­je o svi­ma oni­ma ko­
ji­ma je po­moć neo­p­hod­na i or­ga­ni­zu­ju ak­ci­je pri­ku­plja­nja po­mo­
ći. Na hi­lja­de lju­di, raz­li­či­tih na­ci­on­ al­no­sti i ve­ro­i­spo­ve­sti, se sva­
ko­dnev­no oda­zi­va na ova­kve po­zi­ve ovih saj­to­va i ta­ko po­ma­že po­
tre­bi­ti­ma.
38
HU­MA­NI­TAR­NI RAD I RE­LI­GI­JA
Ar­hi­je­re­ji i sve­šte­ni­ci ne vo­de bri­gu o pro­mo­ci­ji, ne­go ra­de u
du­hu je­van­đel­ske po­u­ke da ne zna le­vi­ca šta ra­di de­sni­ca. Sa­mo de­
lić hu­ma­ni­tar­nog ra­da SPC je jav­no­sti po­znat. Vr­lo če­sto ona že­li
da osta­ne ano­nim­na, jer, re­koh, ni­je joj cilj pro­mo­ci­ja. Čak i ja, ko­
ja je­sam ve­ro­uč­ i­telj, ni­sam upo­zna­ta sa ce­lo­kup­nim nje­nim ra­dom.“
Sa ko­jim hu­ma­ni­tar­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma cr­kva sa­ra­đu­je? I da li
je me­đu nji­ma Cr­ve­ni krst? Na šta se svo­di ta sa­rad­nja?
„U sva­koj epar­hi­ji po­sto­ji Ver­sko-do­bro­tvor­no sta­ra­telj­stvo,
po­dru­žni­ce Ko­la srp­skih se­sta­ra i dru­ge lo­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je i za­
jed­ni­ce ko­je se pr­ven­stve­no ba­ve hu­ma­ni­tar­nom de­lat­no­šću. Sva­ka
pa­ro­hij­ska Cr­kva sa­ra­đu­je sa Cr­ve­nim kr­stom u svom gra­du. Ne­
gde je sa­rad­nja ve­ća, ne­gde ma­nja, ali u sva­kom slu­ča­ju po­sto­ji.
Ina­če se u sva­ku pa­ro­hij­sku Cr­kvu sva­ko­dnev­no ja­vlja­ju gra­đa­ni
ko­ji­ma je po­treb­na ne­ka vr­sta so­ci­jal­ne ili du­hov­ne po­mo­ći, a sve­
šte­ni­ci se tru­de da sva­kom iza­đu u su­sret i po­mog­nu ko­li­ko su u mo­
guć­no­sti.“
IN­TER­VJUI SA ZA­PO­SLE­NI­MA
U HU­MA­NI­TAR­NOJ OR­GA­NI­ZA­CI­JI
Ura­đe­na su če­ti­ri in­ter­vjua, i to sa sa se­kre­ta­rom jed­ne lo­kal­ne
or­ga­ni­za­ci­je, sa ko­or­di­na­to­rom pro­gra­ma omla­di­ne i pod­mlat­ka, sa
struč­nim sa­rad­ni­kom i čla­nom Uprav­nog od­bo­ra Cr­ve­nog kr­sta ko­
ji je i član Ko­mi­si­je za mla­de.
In­ter­vju sa To­mi­sla­vom Mar­ko­vi­ćem
Ko­jim za­ni­ma­njem se ba­vi­te? Ko­li­ko go­di­na ima­te?
39
Je­le­na Sto­ja­no­vić
„Mo­je za­ni­ma­nje je se­kre­tar Cr­ve­nog kr­sta Gor­nji Mi­la­no­vac.
Imam 62 go­di­ne.“
Ko­li­ko du­go se ba­vi­te hu­ma­ni­tar­nim ra­dom?
„Hu­ma­ni­tar­nim ra­dom se ba­vim 30 go­di­na.“
Ko­li­ko je CK Gor­nji Mi­la­no­vac ura­dio hu­ma­ni­tar­nih ak­ci­ja u
pro­te­kloj go­di­ni? Mo­že­te na­ve­sti ne­ke naj­u­spe­šni­je ili npr. ko­ja je
Va­ša omi­lje­na?
„Cr­ve­ni krst Gor­nji Mi­la­no­vac je ura­dio ve­li­ki broj ak­ci­ja, i to
bi bio du­gi niz da na­bra­jam. O na­šim ak­ci­ja­ma se mo­že na­ći na na­
šem saj­tu, ko­ji re­dov­no ažu­ri­ra­mo i pro­mo­vi­še­mo svoj rad. Imam
vi­še omi­lje­nih ak­ci­ja. Ako baš mo­ram da iza­be­rem, to bi bi­le Fond
za bo­le­sno de­te, ili Je­dan pa­ke­tić mno­go lju­ba­vi, Tr­ka za sreć­ni­je
de­tinj­stvo, kao i lanč pa­ke­ti za si­ro­ma­šne.“
Sa ko­jim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ova lo­kal­na or­ga­ni­za­ci­ja sa­ra­đu­je?
„Sa­ra­đu­je­mo sa Cen­trom za so­ci­jal­ni rad, sa ško­la­ma, vr­ti­ći­
ma, Op­šti­nom gra­da, sa ne­kim ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, i sa do­
na­to­ri­ma. Po­red na­ve­de­nih, sa­ra­đu­je­mo i sa or­ga­ni­za­ci­ja­ma van
na­šeg gra­da.
Cr­ve­ni krst ra­di za­hva­lju­ju­ći vo­lon­te­ri­ma i do­na­to­ri­ma. Da
njih ne­ma, ova or­ga­ni­za­ci­ja bi se br­zo uga­si­la.“
Da li ste re­li­gi­o­zni? Da li je to uti­ca­lo na iz­bor Va­šeg za­ni­ma­
nja?
„Je­sam re­li­gi­o­zan. To ni­je uti­ca­lo na moj iz­bor.“
Da li Cr­ve­ni krst GM sa­ra­đu­je sa ver­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i na
šta se ta sa­rad­nja svo­di?
„Cr­ve­ni krst sa­ra­đu­je sa Cr­kvom i ma­na­sti­ri­ma. Naj­če­šće ka­
da je u pi­ta­nju do­na­tor­ski ru­čak, če­sto se or­ga­ni­zu­je pre­ko njih.
Bit­no je ot­kri­va­nje onih ko­ji­ma je po­treb­na po­moć. Sve­šte­ni­ci ula­
ze kod svih, u sva­ku ku­ću, lak­še im je da uvi­de ko­me tre­ba po­mo­
ći. Mi do­la­zi­mo na po­ziv. Sva­ko mo­že da po­tra­ži po­moć. Npr. ka­
40
HU­MA­NI­TAR­NI RAD I RE­LI­GI­JA
da je u pi­ta­nju Fond za bo­le­sno de­te, oso­be ko­ji­ma je po­treb­na po­
moć pri­ja­vi ško­la ili me­sna za­jed­ni­ca, a naj­po­želj­ni­je bi bi­lo da to
uči­ne ro­di­te­lji.
Po­moć de­li­mo na osno­vu Za­ko­na i Cen­tra za so­ci­jal­ni rad. Ja­
ko je bit­no da po­moć ne da­je­mo na ne­vi­đe­no, pr­vo se pro­ve­ri sve,
da ne bi do­šlo do ne­kih pre­va­ra i da osta­nu bez po­mo­ći oni ko­ji­ma
je to za­i­sta po­treb­no.“
In­ter­vju sa Bi­lja­nom Cvet­ko­vić
Ko­jim za­ni­ma­njem se ba­vi­te i ko­je je Va­še za­du­že­nje u Cr­ve­
nom kr­stu? Ko­li­ko go­di­na ima­te? Ko­li­ko du­go se ba­vi­te hu­ma­ni­
tar­nim ra­dom?
„Po pro­fe­si­ji sam so­ci­jal­ni rad­nik, a u Cr­ve­nom kr­stu Sr­bi­
je ko­or­di­ni­ram rad sa mla­di­ma. Imam 46 go­di­na. U Cr­ve­nom kr­
stu Sr­bi­je sam za­po­sle­na od 2001. go­di­ne, ali hu­ma­ni­tar­nim ra­dom
sam se ba­vi­la i dok sam ra­di­la u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad, od 1993.
go­di­ne.“
Da li se na saj­tu Ck Sr­bi­je mo­gu na­ći ne­ke od ak­ci­ja ko­je ste
spro­ve­li i mo­gu li se po­zva­ti na te po­dat­ke? Ili mi Vi mo­že­te na­bro­
ja­ti ne­ke naj­us­ pe­šni­je ak­ci­je ili Va­šu omi­lje­nu npr.
„Na saj­tu CK se mo­gu na­ći uop­šte­ne in­for­ma­ci­je o pro­gra­
mi­ma Cr­ve­nog kr­sta, ali i o ak­ci­ja­ma. Tr­ka za sreć­ni­je de­tinj­stvo
je sva­ka­ko naj­ma­sov­ni­ja ak­ci­ja ko­ju or­ga­ni­zu­je Cr­ve­ni krst u gra­
do­vi­ma i op­šti­na­ma. Ako go­vo­ri­mo o pro­gra­mi­ma Cr­ve­nog kr­sta
u ko­ji­ma su de­ca cilj­na gru­pa, a edu­ko­va­ni mla­di vo­lon­te­ri no­si­
o­ci ak­tiv­no­sti on­da sva­ka­ko tre­ba po­me­nu­ti pro­gram „Pro­mo­ci­ja
hu­ma­nih ak­tiv­no­sti“. Pro­gram se spro­vo­di pu­tem vr­šnjač­ke edu­
ka­ci­je, kroz in­ter­ak­tiv­ni rad, ali u okvi­ru Pro­gra­ma se spro­vo­di
41
Je­le­na Sto­ja­no­vić
niz ak­tiv­no­sti i ak­ci­ja. Po­me­nu­ću sa­mo Fe­sti­val po­zo­ri­šnih pred­
sta­va.“
Ko­li­ko je Cr­ve­ni krst Sr­bi­je uklju­čen u hu­ma­ni­tar­ne ak­ci­je
svet­skog ka­rak­te­ra?
„Cr­ve­ni krst Sr­bi­je, i Cr­ve­ni krst u gra­do­vi­ma i op­šti­na­ma,
osmi­slio je ne­ke ak­tiv­no­sti ko­je su svoj­stve­ne sa­mo na­ma, ali sva­
ka­ko spro­vo­di i ve­li­ki broj pro­gram­skih ak­tiv­no­sti i ak­ci­ja ko­je re­
a­li­zu­ju i dru­ga na­ci­o­nal­na dru­štva Cr­ve­nog kr­sta i Cr­ve­nog po­
lu­me­se­ca. Ne­de­lja Cr­ve­nog kr­sta se obe­le­ža­va svu­da u sve­tu, a
u okvi­ru nje se spro­vo­di ve­li­ki bro­ja ak­tiv­no­sti i ak­ci­ja. Za­tim ši­
rom sve­ta se obe­le­ža­va 1. De­cem­bar – Svet­ski dan bor­be pro­tiv si­
de. Cr­ve­ni krst Sr­bi­je to­kom sva­ke go­di­ne ima pri­li­ku da uče­stvu­
je na vi­še me­đu­na­rod­nih sku­po­va. Pred­stav­ni­ci Cr­ve­nog kr­sta Sr­
bi­je na me­đu­na­rod­nim sku­po­vi­ma su i edu­ko­va­ni mla­di vo­lon­te­ri
Cr­ve­nog kr­sta.“
Da li ste re­li­gi­oz­ ni? Da li je to uti­ca­lo na iz­bor Va­šeg za­ni­ma­
nja?
„Mo­ram pri­zna­ti da to za­vi­si od fa­za u ko­ji­ma se na­la­zim. U
te­škim ži­vot­nim tre­nu­ci­ma kao da iz­gu­bim ve­ru. Raz­li­či­to lju­di re­
a­gu­ju, ne­ko baš u te­škim ži­vot­nim si­tu­ac­ i­ja­ma po­sta­je re­li­gi­o­zan.
Kod me­ne je to ne­ka­ko su­prot­no. Ako mo­ram da se opre­de­lim on­
da ću re­ći da je­sam re­li­gi­o­zna. Ni­je to uti­ca­lo na iz­bor mog za­ni­
ma­nja.“
Va­še mi­šlje­nje o to­me da li re­li­gi­oz­ nost uti­če na pri­klju­če­nje
mla­dih ovoj ili ne­koj dru­goj hu­ma­ni­tar­noj or­ga­ni­za­ci­ji?
„Mo­že da uti­če ali ni­je od pre­sud­nog zna­ča­ja.“
Da li sa­ra­đu­je­te sa ne­kim ver­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma?
„U pro­te­klim go­di­na­ma ni­sam ima­la tu pri­li­ku, ali ve­ru­jem da
bi ta­kav ob­lik sa­rad­nje bio za­ni­mljiv.“
42
HU­MA­NI­TAR­NI RAD I RE­LI­GI­JA
In­ter­vju sa An­đe­lom Pa­pić
Ko­jim za­ni­ma­njem se ba­vi­te i ko­je je Va­še za­du­že­nje u Cr­ve­
nom kr­stu?
„Po za­ni­ma­nju sam prof. ne­mač­kog je­zi­ka i knji­žev­no­sti, a u
Cr­ve­nom kr­stu Voj­vo­di­ne imam zva­nje sa­mo­stal­nog struč­nog sa­
rad­ni­ka. S ob­zi­rom da sam već du­go go­di­na u Cr­ve­nom kr­stu Voj­
vo­di­ne, ba­vi­la sam se raz­li­či­tim pro­gra­mi­ma. Do 1997. go­di­ne
ra­di­la sam na po­slo­vi­ma di­stri­bu­ci­je hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći. Na­
kon to­ga sam bi­la za­du­že­na za rad sa Pod­mlat­kom i Omla­di­nom
i me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju. Od fe­bru­a­ra me­se­ca ove go­di­ne ba­vim
se or­ga­ni­za­ci­o­no raz­voj­nim po­slo­vi­ma i me­đu­na­rod­nom sa­rad­
njom.“
Ko­li­ko go­di­na ima­te? Ko­li­ko du­go se ba­vi­te hu­ma­ni­tar­nim ra­
dom?
„Imam 52 go­di­ne. U osnov­noj ško­li sam bi­la vo­lon­ter, a u Cr­
ve­nom kr­stu Voj­vo­di­ne ra­dim 24 go­di­ne.
Ko­li­ko je Ck Voj­vo­di­ne od­ra­dio hu­ma­ni­tar­nih ak­ci­ja u pro­te­
kloj go­di­ni? (ko­je su naj­u­spe­šni­je; va­ša omi­lje­na)
„Cr­ve­ni krst Voj­vo­di­ne struč­no i ope­ra­tiv­no ko­or­di­ni­ra rad 45
or­ga­ni­za­ci­ja Cr­ve­nog kr­sta u voj­vo­đan­skim gra­do­vi­ma i op­šti­na­
ma. U od­no­su na svo­ju funk­ci­ju, Cr­ve­ni krst Voj­vo­di­ne u naj­ve­ćoj
me­ri ne ra­di di­rekt­no sa ko­ri­sni­ci­ma po­mo­ći, ne­go to ra­di po­sred­
no, obez­be­đu­ju­ći do­na­ci­je ili di­stri­bu­i­ra­ju­ći po­moć voj­vo­đan­skim
or­ga­ni­za­ci­ja­ma Cr­ve­nog kr­sta ili or­ga­ni­zu­ju­ći ak­ci­je i ak­tiv­no­sti na
ni­vou Po­kra­ji­ne.
S ob­zi­rom da je po­lje de­lo­va­nja Or­ga­ni­za­ci­je Cr­ve­nog kr­sta
ve­o­ma ši­ro­ko, ne mo­že­mo go­vo­ri­ti sa­mo o hu­ma­ni­tar­nim ak­ci­ja­ma
u smi­slu da­va­nja kon­kret­ne po­mo­ći ne­ko­me. Ako ana­li­zi­ra­mo raz­
li­či­te pro­gra­me ko­je re­a­li­zu­je or­ga­ni­za­ci­ja Cr­ve­nog kr­sta, mo­že­mo
za­klju­či­ti da se na kra­ju svi svo­de na ne­ki vid bri­ge o čo­ve­ku.
43
Je­le­na Sto­ja­no­vić
Što se ti­če kon­kret­ne po­mo­ći, u pro­te­kloj go­di­ni je Cr­ve­ni krst
Voj­vo­di­ne, iz­me­đu osta­log, pre­ko Osnov­nog jav­nog tu­ži­la­štva u No­
vom Sa­du, od sred­sta­va opor­tu­ni­te­ta obez­be­dio od­la­zak na od­mor i
opo­ra­vak 150 so­ci­jal­no ugro­že­ne de­ce iz 12 op­šti­na Ju­žno-bač­kog
okru­ga u Ba­o­ši­će. Mi­slim da ova­kva vr­sta po­mo­ći so­ci­jal­no ugro­
že­noj de­ci zna­či ja­ko mno­go, s ob­zi­rom da ni­ka­da ni­su bi­la na mo­
ru, a pi­ta­nje je i ka­da će bi­ti u mo­guć­no­sti po­no­vo da odu.“
Sa ko­jim or­ga­ni­za­ci­ja­ma Ck Voj­vo­di­ne sa­ra­đu­je?
„Po­red sa­rad­nje sa or­ga­ni­za­ci­ja­ma Cr­ve­nog kr­sta na na­ci­o­
nal­nom ni­vou, Cr­ve­ni krst Voj­vo­di­ne sa­ra­đu­je i sa ra­znim in­sti­tu­ci­
ja­ma i usta­no­va­ma u ze­mlji, u za­vi­sno­sti o pro­gra­ma i po­tre­ba. Već
vi­še od 10 go­di­na ostva­ru­je­mo i bi­la­te­ral­nu sa­rad­nju sa po­kra­jin­
skom or­ga­ni­za­ci­jom Cr­ve­nog kr­sta Gor­nje Austri­je.“
Da li ste re­li­gi­o­zni?
„Ni­sam re­li­gi­o­zna u smi­slu da re­dov­no od­la­zim u cr­kvu. Po­
štu­jem i ne­gu­jem tra­di­ci­o­nal­ne obi­ča­je i ver­ske pra­zni­ke. U cr­kvu
odem ka­da ose­tim po­tre­bu za tim.“
Da li je to ima­lo uti­ca­ja na iz­bor Va­šeg za­ni­ma­nja?
„Mo­je osnov­no za­ni­ma­nje ni­je po­ve­za­no sa re­li­gi­jom, ta­ko da
ni­je ima­lo uti­ca­ja.“
Va­še mi­šlje­nje o to­me da li re­li­gi­o­znost uti­če na pri­klju­če­nje
mla­dih ovoj or­ga­ni­za­ci­ji?
„Ne­ki osnov­ni po­stu­la­ti u re­li­gi­ji i hu­ma­ni­tar­nom ra­du su slič­
ni, u smi­slu bri­ge o čo­ve­ku. Ipak, mi­slim da re­li­gi­ja, u ve­ći­ni slu­
ča­je­va, ne uti­če na mla­de da se opre­de­le za vo­lon­ti­ra­nje u Cr­ve­
nom kr­stu. U du­go­go­di­šnjem ra­du sa mla­di­ma i raz­go­vo­ru sa nji­
ma, u ve­ći­ni slu­ča­je­va je ini­ci­jal­ni mo­tiv dru­že­nje, a na­kon to­ga in­
te­re­sant­ni pro­gra­mi. Lič­no, du­bo­ko ve­ru­jem u obra­zov­nu i vas­pit­
nu ulo­gu or­ga­ni­za­ci­je Cr­ve­nog kr­sta. Kroz obu­ke i re­al­i­za­ci­ju pro­
gra­ma, mla­di sti­ču ja­sni­ji uvid u to šta pred­sta­vlja Cr­ve­ni krst, kao
44
HU­MA­NI­TAR­NI RAD I RE­LI­GI­JA
i ši­ri­nu nje­go­vog de­lo­va­nja. U tom smi­slu oni bi­ra­ju obla­sti u ko­ji­
ma že­le ak­tiv­no da uče­stvu­ju i osta­ju u Or­ga­ni­za­ci­ji kao vo­lon­te­ri.
Isto­vre­me­no, pri­ča­ju­ći o svo­jim is­ku­stvi­ma, ani­mi­ra­ju svo­je vr­šnja­
ke za an­ga­žo­va­nje u Cr­ve­nom kr­stu.“
Da li sa­ra­đu­je­te sa ne­kim ver­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma?
„Or­ga­ni­za­ci­ja Cr­ve­nog kr­sta je otvo­re­na za sa­rad­nju sa svim
lju­di­ma, or­ga­ni­za­ci­ja­ma ili in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je ne na­ru­ša­va­ju osnov­
ne prin­ci­pe Cr­ve­nog kr­sta. Ne mo­gu da ka­žem da je sa­rad­nja kon­
stant­na, ali je sva­ka­ko ima. Na pri­mer, u Srem­skim Kar­lov­ci­ma se
na­la­zi Bo­go­slo­vi­ja Sve­tog Ar­se­ni­ja Srem­ca sa ko­jom Cr­ve­ni krst
ima do­bru sa­rad­nju i uče­ni­ci po­ha­đa­ju se­mi­na­re i an­ga­žo­va­ni su u
pro­gra­mi­ma Cr­ve­nog kr­sta.“
In­ter­vju sa Mi­la­nom Mir­ko­vi­ćem
Ko­jim za­ni­ma­njem se ba­vi­te i ko­je je Va­še za­du­že­nje u Cr­ve­
nom kr­stu? Ko­li­ko go­di­na ima­te?
„Po za­ni­ma­nju sam le­kar, dok­tor me­di­ci­ne, u Cr­ve­nom kr­stu
Sr­bi­je sam član Uprav­nog od­bo­ra, a na me­dju­na­rod­nom ni­vou sam
an­ga­žo­van kao član ko­mi­si­je za mla­de Me­đu­na­rod­ne fe­de­ra­ci­je
Cr­ve­nog kr­sta i Cr­ve­nog po­lu­me­se­ca. Imam 31 go­di­nu.“
Ko­li­ko du­go se ba­vi­te hu­ma­ni­tar­nim ra­dom?
„Ba­vim se 20 go­di­na, od ka­da sam se učla­nio u Cr­ve­ni krst
Gor­nji Mi­la­no­vac.“
Ko­li­ko je Cr­ve­ni krst Sr­bi­je uklju­čen u hu­ma­ni­tar­ne ak­ci­je
svet­skog ka­rak­te­ra?
„Ja­ko pu­no, sko­ro sva­ka ak­ci­ja ko­ja se ini­ci­ra od stra­ne Me­
dju­na­rod­nog po­kre­ta Cr­ve­nog kr­sta i po­lu­me­se­ca spro­vo­di se i kod
nas.“
45
Je­le­na Sto­ja­no­vić
Da li ste re­li­gi­o­zni? Da li je to ima­lo uti­ca­ja na iz­bor Va­šeg za­
ni­ma­nja i ra­da pri Cr­ve­nom kr­stu?
„Da, pra­vo­slav­ni hri­šća­nin. U ma­loj me­ri, pre­sud­na je bi­la že­
lja da se bu­de ko­ri­sno i po­mog­ne.“
Va­še mi­šlje­nje o to­me da li re­li­gi­o­znost uti­če na pri­klju­če­nje
mla­dih ovoj ili ne­koj dru­goj hu­ma­ni­tar­noj or­ga­ni­za­ci­ji?
„Uti­če, ali u ma­loj me­ri. Ako se čo­vek dvo­u­mi da li da bu­de
ak­ti­van u hu­ma­ni­tar­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, on­da re­li­gi­o­znost mo­že
da po­mog­ne. Ina­če ni­je pre­sud­na i ni­je ne­što či­me se mla­di ru­ko­vo­
de ka­da ula­ze u vo­lon­ti­ra­nje.“
AN­KE­TA
An­ke­ta je po­sta­vlje­na u gru­pe vo­lon­te­ra na Fej­sbu­ku, dru­štve­
noj mre­ži. Od­ziv je 155 od­go­vo­ra. Na od­ziv je uti­ca­lo i vre­me ka­
da je ra­đe­na an­ke­ta, to­kom po­pla­va. Mla­di vo­lon­te­ri su edu­ko­va­ni
za pru­ža­nje po­mo­ći u tim uslo­vi­ma, pa je pu­no njih bi­lo pre­o­ku­pi­
ra­no po­mo­ći ugro­že­ni­ma.
1. Da li se ba­vi­te hu­ma­ni­tar­nim ra­dom?
DA
NE
141
14
91%
9%
2. Ko­li­ko du­go ste vo­lon­ter?
ma­nje od 1 go­di­ne
1–3 go­di­ne
3–5 go­di­na
vi­še od 5 go­di­na
46
18
32
34
71
12%
21%
22%
46%
HU­MA­NI­TAR­NI RAD I RE­LI­GI­JA
3. Ko­li­ko go­di­na ima­te?
Naj­mla­đi is­pi­ta­nik imao je 13, a naj­sta­ri­ji 48 go­di­na.
4. Da li ste uče­stvo­va­li u ne­koj hu­ma­ni­tar­noj ak­ci­ji?
DA
NE
150
5
97%
3%
5. Ko­ja Vam je omi­lje­na hu­ma­ni­tar­na ak­ci­ja?
Do­sta od­go­vo­ra se po­na­vlja­lo, na­ve­de­ni su ne­ki.
– Pri­ku­plja­nje sred­sta­va za de­cu sa po­seb­nim po­tre­ba­ma, rad
sa nji­ma, kao i pri­ku­plja­nje sred­sta­va za so­ci­jal­no ugro­že­ne oso­be.
– Omi­lje­na hu­ma­ni­tar­na ak­ci­ja mi je pri­ku­plja­nje fi­nan­sij­ske
po­mo­ći za Fond za bo­le­sno de­te kroz raz­ne ma­ni­fe­sta­ci­je, žur­ke,
auk­ci­je, kon­cer­te, mod­ne re­vi­je itd.
– Bi­lo ko­ja… sa­mo da ne­kog uči­ni sret­nim… dje­ca i star­ci.
– Do­bro­volj­no da­va­la­štvo kr­vi, PHV, Bor­ba pro­tiv tr­go­vi­ne
lju­di­ma. Pru­ža­nje Pr­ve po­mo­ći i edu­ka­ci­ja mla­dih.
– Tr­ka za sreć­ni­je de­tinj­stvo
– Pri­ku­plja­nje po­mo­ći oni­ma ko­ji­ma je to po­treb­no, za­tim po­
dje­la pa­ke­ti­ća naj­mla­đi­ma za no­vo­go­di­šnje i bo­žić­ne pra­zni­ke.
– Sa­ku­plja­nje če­po­va za re­ci­kla­žu od ko­jih pri­log ide za de­cu
sa po­seb­nim po­tre­ba­ma.
– Po­moć de­ci bez ro­di­telj­skog sta­ra­nja i pri­ku­plja­nje po­mo­ći
za ma­li­ša­ne ko­ji­ma je po­treb­na nov­ča­na po­moć za le­če­nje od­re­đe­
nih obo­lje­nja.
– Ni­je bit­no da li je ma­te­ri­jal­na ili ne ma­te­ri­jal­na, sa­mo je bit­
no da je ne­či­ji ži­vot spa­šen ili bar ma­lo bo­lji.
– Je­dan pa­ke­tić mno­go lju­ba­vi - po­de­la no­vo­go­di­šnjih pa­ke­ti­
ća ugro­že­noj de­ci.
47
Je­le­na Sto­ja­no­vić
– Ne bih mo­gla ja­sno da de­fi­ni­šem ko­ja je ak­ci­ja omi­lje­na, bu­
du­ći da sma­tram da je za jed­nog vo­lon­te­ra sva­ka ak­ci­ja u ko­joj pru­
ži bi­lo ka­kvu vr­stu po­mo­ći dru­gom li­cu i te ka­ko omi­lje­na.
– So­li­dar­nost na dje­lu – pri­ku­plja­nje ra­blje­ne odje­će i obu­će te
nji­ho­va po­dje­la.
6. Ka­ko mo­že­te uti­ca­ti na dru­ge da poč­nu da se ba­ve hu­ma­
ni­tar­nim ra­dom i da uzmu uče­šće u hu­ma­ni­tar­nim ak­ci­ja­ma?
– Ra­znim za­ni­mlji­vim ak­ci­ja­ma, ko­je bi pri­vu­kle lju­de.
– Or­ga­ni­zo­va­ti ak­ci­ju na nji­ma bli­skim me­sti­ma, gde mo­gu da
uzmu uče­šće uz mi­ni­mum ula­ga­nja vre­me­na, a sa za­in­te­re­so­va­ni­
ma raz­go­va­ra­ti tom pri­li­kom i uklju­či­ti ih u na­red­ne ak­ci­je. Da im
pri­čam šta mi ta­mo ra­di­mo i ka­ko je to za­ni­mlji­vo.
– So­ci­jal­ne mre­že. Pro­kla­mi­ra­ti ide­je hu­ma­no­sti ri­ječ­ju i dje­
lom. Ma­nje se­bič­no­sti, vi­še em­pa­ti­je.
– Pre sve­ga tre­ba po­di­ći svest sta­nov­ni­štva na ko­ji na­čin mo­
gu da po­mo­gu oni­ma ko­ji­ma je to po­treb­no. Pa po­sle to­ga kre­nu­
ti u ak­ci­ju.
– Kroz raz­go­vor ih upu­ći­va­ti na to da se ba­ve hu­ma­ni­tar­nim
ra­dom, da nji­ho­vo ma­lo ne­ko­me zna­či mno­go.
– Edu­ka­ci­jom.
– Na­ža­lost ni­ka­ko, je­di­no što svi mo­že­mo da ura­di­mo, je­ste da
pred­la­že­mo pri­ja­te­lji­ma i da im go­vo­ri­mo ko­li­ko je to za­is­ ta do­bro,
ka­ko za lju­de ko­ji­ma se po­ma­že ta­ko i za njih sa­me, ali ako taj ne­
ko ne­ma to ne­što u se­bi, za­lud će­mo svi pri­ča­ti.
– Pod­se­ti­ti ih ko­li­ko će to ne­ko­me zna­či­ti i da ne­ko ne­ma uslo­
ve da vo­di nor­ma­lan ži­vot.
– Pu­tem pre­zen­ta­ci­je, po ško­la­ma, ra­znim tri­bi­na­ma.
– Naj­vi­še i naj­bo­lje se uti­če sop­stve­nim pri­me­rom, ali ne mo­
gu re­ći da od­re­đe­ne kam­pa­nje i pro­mo­ci­je ne po­ma­žu. Tre­ba upu­ti­
ti na­rod na ko­ji na­čin mo­že po­mo­ći dru­gi­ma.
48
HU­MA­NI­TAR­NI RAD I RE­LI­GI­JA
– Naj­če­šće sa­ve­tu­jem da sta­re stva­ri ne ba­ca­ju, ako su u so­lid­
nom sta­nju, već da ih po­klo­ne Cr­ve­nom kr­stu; ne­ko­me mo­gu bi­
ti od ko­ri­sti.
– Za­i­sta ne znam. Ne­kim lju­di­ma ne mo­žeš ob­ja­sni­ti ose­ćaj
vo­lon­ti­ra­nja.
– Ši­ri­ti svest o ose­ća­ji­ma dru­gog na­ro­da.
– Po­što su u ovoj dr­ža­vi glav­ni iz­vor in­for­ma­ci­ja me­di­ji, ono
što mo­že do­bro da mo­ti­vi­še lju­de da po­mog­nu je upra­vo mar­ke­
ting, od­no­sno pre­zen­to­va­nje ono­ga što se ra­di u hu­ma­ni­tar­nim or­
ga­ni­za­ci­ja­ma.
– Uče­stvo­va­la sam u mno­go ak­ci­ja i ni­je bi­lo te gde ni­sam ni­
šta na­u­či­la i vra­ti­la se ku­ći sa pi­ta­njem u gla­vi „A za­što sam uop­šte
i oti­šla?“ Ne sa­mo da po­ma­že dru­gi­ma ne­go sâm se­be na­u­čiš ko­li­
ko je bit­no da daš deo svog vre­me­na za hu­ma­ni­tar­ni rad bi­lo ko­je
vr­ste, po­sta­ješ bo­lji čo­vek, sti­češ is­ku­stvo, stva­raš pri­ču, sti­češ pri­
ja­telj­stva i raz­vi­jaš se u du­hov­no.
– Mo­že se uti­ca­ti na raz­ne na­či­ne, ak­ci­ja­ma pro­mo­ci­je vo­lon­
te­ri­zma, uklju­či­va­njem pri­ja­te­lja iz oko­li­ne i slič­no.
– Pri­ča­ju­ći im o ak­ci­ja­ma ko­je smo mi, vo­lon­te­ri, već ura­di­li i
ka­ko je to dje­lo­va­lo na lju­de ko­ji­ma se po­mo­glo.
– Ni­je su­šti­na sa­mo vo­lon­te­ri­zam već sam sa­dr­žaj dru­že­nja i
po­ve­zi­va­nja lju­di ko­ji se ba­ve vo­lon­te­ri­zmom.
– U ovo mo­der­no do­ba uglav­nom pre­ko dru­štve­nih mre­ža,
„še­ro­va­njem“ sli­ka i lin­ko­va i sla­njem pri­ča pre­ko me­di­ja.
7. Da li ste re­li­gi­o­zni?
DA
NE
114
41
73,5%
26,5%
49
Je­le­na Sto­ja­no­vić
8. Da li su Va­ša ver­ska ube­đe­nja uti­ca­la na ba­vlje­nje hu­
ma­ni­tar­nim ra­dom?
DA
NE
25
130
16%
84%
U na­red­na tri pi­ta­nja 1 – ne uti­če, 5 – uti­če:
9. Ko­li­ko uop­šte, po Va­šem mi­šlje­nju, re­li­gi­ja uti­če na mla­
de i nji­hov od­nos pre­ma hu­ma­no­sti?
1
2
3
4
5
31
39
56
21
8
20%
25%
36%
14%
5%
10. Da li ver­ska ube­đe­nja uti­ču na od­no­se iz­me­đu vo­lon­te­
ra raz­li­či­tih ve­ro­i­spo­ve­sti?
1
2
3
4
5
104
30
15
5
1
67%
19%
10%
3%
1%
11. Da li ver­ska ube­đe­nja uti­ču na od­nos pre­ma lju­di­ma
ko­ji­ma se pru­ža hu­ma­ni­tar­na po­moć?
1
2
3
4
5
50
100
23
20
7
5
65%
15%
13%
5%
3%
HU­MA­NI­TAR­NI RAD I RE­LI­GI­JA
12. Uko­li­ko že­li­te da da­te ne­ki pred­log ili da ka­že­te ne­što
vi­še na ovu te­mu…
Ne­ki od od­go­vo­ra:
– Ne bi tre­ba­lo da uti­ču ver­ska ube­đe­nja, ali sma­tram da kod
ne­kih lju­di to je jed­no­stav­no ta­ko, pre­po­ru­ču­jem svi­ma ko­ji že­le da
bu­du deo Cr­ve­nog kr­sta, ne bu­du ne­hu­ma­ni, ne­go već da svim sr­
cem pri­stu­pe i uvek po­mog­nu ko­li­ko mo­gu.
– Re­li­gi­ja do­sta uti­če na hu­ma­nost ma­se, ali ne zbog to­ga što
su lju­di ve­li­ki ver­ni­ci, već iz stra­ha od po­sle­di­ce ko­ju re­li­gi­ja pri­po­
ve­da (pa­kao, več­ne mu­ke). Na­rav­no, čast iz­u­ze­ci­ma.
– Sma­tram da sam re­li­gi­o­zna, ali ne sle­dim pra­vi­la ni­ti mi­slim
da pri­pa­dam ne­koj or­ga­ni­zo­va­noj ve­ro­i­spo­ve­sti. U tom smi­slu mi
je bi­lo ma­lo te­ško da od­go­vo­rim na ova pi­ta­nja, jer da, mo­ja re­li­gi­
ja je uti­ca­la na moj hu­ma­ni­tar­ni rad, za­to što je njen osnov lju­bav
pre­ma lju­di­ma, ži­vo­ti­nja­ma, pri­ro­di. Po­sto­ji raz­li­ka iz­me­đu to­ga i
ono­ga kad pri­pa­daš or­ga­ni­zo­va­noj ve­ri, pa ti ka­žu da ta­ko tre­ba i to
me­ha­nič­ki ra­diš (ma­da, na­rav­no znam i lju­de ko­ji su pri­pad­ni­ci ne­
ke od or­ga­ni­zo­va­nih is­po­ve­sti, a de­la­ju pot­pu­no iskre­no).
– Svi bi tre­ba­lo dje­lo­va­ti kao jed­no, jer sve će jed­nom pro­ći,
ali ono što će uvi­jek osta­ti i hra­ni­ti osta­tak ži­vo­ta su div­ne uspo­me­
ne na vri­je­me ko­je smo pro­ve­li u za­jed­ni­štvu.
– Lju­di ne bi tre­ba­lo pra­vi­ti raz­li­ke, isti­na je po­vi­jest pi­še tu­
žne pri­če, ali s vje­rom u Bo­ga lju­di uvi­jek mo­gu na­sta­vi­ti da­lje i što
je naj­va­žni­je od sve­ga, ši­ri­ti lju­bav i do­bro­tu. No­vac da­nas ima­mo,
su­tra ne­ma­mo, ali lju­bav jed­nom kad po­di­je­li­mo, ona osta­je i ona
ne iz­da­je.
– Vas­pi­ta­nje je ono što se po­ne­se iz do­ma i uti­če na od­nos sa
lju­di­ma u za­jed­ni­ci.
51
Je­le­na Sto­ja­no­vić
– Svi lju­di bez ob­zi­ra na ve­ru, na­ci­ju i po­re­klo tre­ba­lo bi da se
ba­ve hu­ma­ni­tar­nim ra­dom i da po­ma­žu dru­gi­ma.
– Svi smo jed­na­ki, svi smo isti.
– U mom slu­ča­ju re­li­gi­ja ne­ma ni­šta sa hu­ma­ni­tar­nim ra­dom
i ne bi tre­ba­lo da ima ni kod dru­gih vo­lon­te­ra. Hu­ma­nost se na­la­zi
du­bo­ko u čo­vje­ku.
– Pre­te­ran ak­ce­nat na re­li­gi­ji mo­že sa­mo da stvo­ri jaz iz­me­đu
vo­lon­te­ra raz­li­či­tih ve­ro­i­spo­ve­sti/vo­lon­te­ra i gru­pe ko­joj se po­ma­
že. Vo­lon­te­ri­zam i hu­ma­nost tre­ba da po­ti­ču od sa­ve­sti, ko­ja je glas
ne­čeg ljud­skog u na­ma.
Za­klju­čak
Za­po­sle­ni u hu­ma­ni­tar­noj or­ga­ni­za­ci­ji, sa ko­ji­ma je ra­đen in­
ter­vju, su pre­te­žno re­li­gi­o­zni, njih tro­je od če­tvo­ro. Re­li­gi­o­znost ni­
je uti­ca­la na iz­bor za­ni­ma­nja. A nji­ho­vo mi­šlje­nje je da re­li­gi­o­znost
u ma­loj me­ri uti­če na mla­de da se pri­klju­če hu­ma­ni­tar­noj or­ga­ni­za­
ci­ji, već su to že­lja da se po­mog­ne, da ne­ko­ga uči­ne sreć­nim. Isto
nam po­ka­zu­je i an­ke­ta vo­lon­te­ra. Čak 114 is­pi­ta­ni­ka od 155 je re­li­
gi­o­zno, što je ne­što vi­še od 2/3. Ali kod 84% is­pi­ta­ni­ka to ni­je uti­
ca­lo na nji­ho­vo opre­de­lje­nje da se ba­ve hu­ma­ni­tar­nim ra­dom. Pre­
te­žno se ula­zi u hu­ma­ni­tar­nu or­ga­ni­za­ci­ju sa že­ljom da po­mog­nu,
da se ose­ća­ju ko­ri­sno i da se dru­že, da stek­nu is­ku­stva i da se edu­
ku­ju u ra­znim obla­sti­ma. Ne bi tre­ba­lo da po­sto­ji jaz iz­me­đu lju­
di raz­li­či­te ve­ro­i­spo­ve­sti, ni iz­me­đu onih ko­ji po­ma­žu, ni iz­me­đu
ugro­že­nih, a ta­ko­đe ni na re­la­ci­ji ugro­že­ni-spa­si­lac.
„Je­dan ka­nal svo­jim pra­vim to­kom naj­ma­nje oko­li­ne oplo­
di. Kri­vu­da­va re­ka je lep­ša, pri­rod­ni­ja, ra­zno­vr­sni­ja. Na znat­
no du­žoj sta­zi od iz­vo­ra do uvo­ra da­je pri­li­ku mno­gim po­to­ci­ma
52
HU­MA­NI­TAR­NI RAD I RE­LI­GI­JA
i ma­njim re­ka­ma da se uli­va­ju u nju i da je obo­ga­te no­vim vo­da­
ma. Na ta­ko du­gom to­ku ži­vot joj je du­ži, us­put hra­ni i na­vod­nja­
va mno­go vi­še sve­to­va na svo­jim pro­stra­nim oba­la­ma. Pra­voj re­
ci – kra­tak tok.“
Pa­vle Ko­va­če­vić
Ne mo­že­mo bi­ti se­bič­ni. Se­bi­čan čo­vek na kra­ju osta­je si­ro­ma­
šan. Da bi­smo bi­li bo­ga­ti, mo­ra­mo sve de­li­ti sa dru­gi­ma. Jer je ži­
vot u dru­štvu, u za­jed­ni­ci, naj­lep­ši. Sa dru­gi­ma mo­žeš po­de­li­ti i do­
bro i zlo, imaš ne­ko­ga da te slu­ša, da či­niš za nje­ga i da ti se istom
me­rom vra­ti. Ne tre­ba če­ka­ti na taj po­vra­ćaj, to će do­ći sa­mo, bez
oče­ki­va­nja. Ka­da leg­neš da spa­vaš i za­pi­taš se ko­li­ko si do­bra uči­
nio, ose­ćaj sre­će je mno­go ve­ći uko­li­ko si dru­gi­ma po­mo­gao, ne­
go ako je te­bi ne­ko. Uvek je te­že oni­ma ko­ji­ma se po­ma­že. Bu­di­
mo hu­ma­ni.
Li­te­ra­tu­ra
Me­đu­na­rod­ni ko­mi­tet Cr­ve­nog kr­sta (2002) ME­ĐU­NA­ROD­NO HU­MA­NI­TAR­
NO PRA­VO, Od­go­vo­ri na va­ša pi­ta­nja, Be­og­ rad
Di­nan, A. Se­ća­nje na Sol­fe­ri­no, ver­na ko­pi­ja ori­gi­nal­nog tek­sta Že­ne­va, 1862,
pre­vod Ef­ka Aj­dić
Dra­go­je­vić, R. (2006) Hro­ni­ka mi­la­no­vač­kog Cr­ve­nog kr­sta, Gor­nji Mi­la­no­vac
Cr­ve­ni krst Sr­bi­je, Me­đu­na­rod­ni ko­mi­tet Cr­ve­nog kr­sta, Me­đu­na­rod­na Fe­de­ra­
ci­ja Dru­štva Cr­ve­nog kr­sta i Cr­ve­nog po­lu­me­se­ca (De­le­ga­ci­ja u Sr­bi­ji)
(2007) Pri­ča o jed­noj ide­ji, Be­o­grad
Ko­va­če­vić, P. (2010) Upra­vlja­nje so­bom, Pa­na­kon
http://www.red­cross.org.rs/
Cr­ve­ni krst Sr­bi­je
53
NADA M. SEKULIĆ
Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet,
Odeljenje za sociologiju
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA
TI­BE­TAN­SKOG ŠA­MA­NI­ZMA U BU­DI­ZAM –
ULO­GA I ZNA­ČAJ DA­RI­VA­NJA I SA­O­SE­ĆA­NJA
Rezime
Osnov­ni cilj ovog ra­da je da iz isto­rij­sko-an­tro­po­lo­škog ugla po­ka­že u ko­
joj me­ri i na ko­ji na­čin je je­dan od osnov­nih prin­ci­pa bu­di­stič­kog ve­ro­va­nja,
prin­cip sa­o­se­ća­nja, po­slu­žio kao ve­ziv­no tki­vo i tran­sfor­ma­tiv­ni prin­cip pre­la­ska
pre-bu­di­stič­kih ša­ma­ni­stič­kih re­li­gij­skih prak­si Ti­be­ta u spe­ci­fič­nu i je­din­stve­nu
bu­di­stič­ku re­li­gi­ju Ti­be­ta, ko­ja po­či­nje in­ten­ziv­no da se raz­vi­ja u eta­pa­ma od 7.
i 8. ve­ka n.e., go­to­vo 13. ve­ko­va na­kon smr­ti Bud­dhe Shakyamu­ni­ja (ili Ga­u­ta­me
Sid­dhart­he), po­zna­tog kao isto­rij­skog osni­va­ča bu­di­zma, a na­sta­vlja­ju­ći da se ši­
ri na istim prin­ci­pi­ma sve do da­nas. Pri­su­stvo ti­be­tan­skog bu­di­zma na tlu Evro­
pe ili Ame­ri­ke da­nas pre­po­zna­je se kroz naj­ma­nje dva obra­sca ko­ji se ne pre­kla­
pa­ju, ali po­sto­je isto­vre­me­no. Za pri­pad­ni­ke ti­be­tan­ske za­jed­ni­ce ko­ji su u XX
ve­ku emi­gri­ra­li sa Ti­be­ta, kao i za nji­ho­ve po­tom­ke, t.b. pred­sta­vlja na­sle­đe tra­
di­cij­ske kul­tu­re i ne­gu­je se na taj na­čin, uz adap­ti­ra­nje na sa­vre­mene uslo­ve ži­
vo­ta. Za sled­be­ni­ke t.b. me­đu Evro­plja­ni­ma ili Ame­ri­kan­ci­ma, t.b. ni­je tra­di­cij­
ska re­li­gi­ja, već za ve­ći­nu pred­sta­vlja jed­nu od new age re­li­gi­ja. Spoj ta dva, na
pr­vi po­gled ne­kom­pa­ti­bil­na pu­ta, da­nas je pra­vi iza­zov za pro­u­ča­va­nje re­li­gi­je i
nje­nih sa­vre­me­nih to­ko­va. Tekst se ba­vi ti­me u ko­joj me­ri i na ko­ji na­čin prin­cip
sa­o­se­ća­nja spa­ja raz­li­či­te pri­stu­pe ka­ko unu­tar sa­mog bu­di­zma, ta­ko i raz­li­či­
te re­li­gi­je da­nas. Sa­o­se­ća­nje je u ovom ra­du pred­sta­vlje­no, ne pro­sto kao jed­no
od bu­di­stič­kih na­če­la po­stu­pa­nja, već kao uni­ver­zal­ni ka­pa­ci­tet čo­ve­ka ko­ji je,
isto­rij­ski gle­da­no, po­slu­žio kao oko­sni­ca iz­grad­nje kul­tur­nog je­zgra vi­še re­li­gi­ja.
Ključne reči: budizam, tibetanski budizam, tibetanski šamanizam, sao–
sećanje, darivanje
55
Nada M. Sekulić
Uvod
Ti­be­tan­ski bu­di­zam na­sta­je spa­ja­njem raz­li­či­tih ver­skih prak­
si ko­je su po­sto­ja­le u Ju­žnoj i Ju­go­is­ toč­noj Azi­ji tog vre­me­na. Ma­
da je reč o me­ša­nji­ma ko­ja su se do­go­di­la pre vi­še od de­set ve­ko­va,
uka­zu­ju­ći na hi­brid­ni ka­rak­ter tra­di­cij­skog je­zgra ti­be­tan­skog bu­di­
zma, ov­de je pred­sta­vlje­na per­spek­ti­va iz ko­je je mo­gu­će sa­gle­da­
ti i me­ša­nja re­li­gi­ja ko­ja se do­ga­đa­ju i da­nas, me­đu ko­ji­ma za­pra­vo
ne­ma „či­stih“ re­li­gi­ja, bu­du­ći da go­to­vo sve re­li­gi­je po­či­va­ju na mi­
to­lo­gi­zo­va­nim i pro­či­šće­nim ver­zi­ja­ma sop­stve­ne isto­ri­je i na tran­
scen­dent­nom iz­vo­đe­nju sop­stve­nog po­re­kla, kroz šta se uma­nju­ju
tu­đi uti­ca­ji i one pred­sta­vlja­ju kao sa­mo­u­te­me­lju­ju­će.
Sa­os­ e­ća­nje pred­sta­vlja jed­no od fun­da­men­tal­nih obe­lež­ja hri­
šćan­stva, ali je pred­sta­vlja­lo i oko­sni­cu na­stan­ka sa­mog bu­di­zma,
te se, bez ob­zi­ra što je reč o raz­li­či­tom je­zi­ku, ko­rpu­su tek­sto­va i
prak­si, ra­di o je­din­stve­nom prin­ci­pu re­li­gij­skog is­ku­stva. Sa­o­se­ća­
nje je u ovom ra­du na taj na­čin i pred­sta­vlje­no, ne pro­sto kao jed­
no od bu­di­stič­kih na­če­la po­stu­pa­nja, već kao uni­ver­zal­ni ka­pa­ci­tet
čo­ve­ka ko­ji je, isto­rij­ski gle­da­no, po­slu­žio kao oko­sni­ca iz­grad­nje
kul­tur­nog je­zgra vi­še re­li­gi­ja. Ti­me je po­sred­no otvo­re­no i pi­ta­nje
da li se uop­šte ne­go­va­nje „iz­vor­nog“ je­zgra re­li­gij­skih tra­di­ci­ja da­
nas, ka­da se re­li­gi­je na­la­ze u in­ten­ziv­ni­jim do­di­ri­ma ne­go ikad pre,
mo­že odvo­ji­ti od tra­že­nja uni­ver­zal­nih ljud­skih vred­no­sti, ko­li­ko
tra­že­nje uni­ver­zal­nih vred­no­sti u raz­liči­tim re­li­gi­ja­ma me­nja gra­ni­
ce me­đu po­sto­je­ćim re­li­gi­ja­ma, te od ka­kvog je zna­ča­ja u tom po­
gle­du upra­vo prin­cip sa­o­se­ća­nja?
Ovaj rad ta­ko­đe mo­že da pru­ži ne­ke po­čet­ne smer­ni­ce i pre­mi­
se za raz­mi­šlja­nje za­što je upra­vo ti­be­tan­ski bu­di­zam, i po­red sna­
žnog i sa­svim pre­po­zna­tlji­vog pri­su­stva ša­ma­ni­zma i ani­mi­zma u
nje­mu, us­peo da se ra­ši­ri i stek­ne ve­li­ku po­pu­lar­nost u XX ve­ku
upra­vo u naj­ra­zvi­je­ni­jim de­lo­vi­ma za­pad­nog sve­ta, naj­ud­ a­lje­ni­jim
56
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
od „pri­mi­tiv­nih“ kul­tu­ra, što ne­sum­nji­vo do­vo­di u pi­ta­nje hi­je­rar­
hij­ske evo­lu­ci­o­ni­stič­ko-isto­ri­ci­stic­ke kla­si­fi­ka­ci­ja re­li­gi­ja ko­je još
uvek pre­o­vla­da­va­ju u op­štim pri­ka­zi­ma isto­ri­je re­li­gi­ja.
Me­đu­tim, po svom osnov­nom ci­lju i sa­dr­ža­ju, ovaj tekst osta­
je usko ve­zan za isto­rij­sko-an­tro­po­lo­šku per­spek­ti­vu i za po­ku­šaj
da se osve­tli je­dan deo isto­ri­je i osnov­nih prin­ci­pa na ko­ji­ma po­
či­va ti­be­tan­ski bu­di­zam o ko­ji­ma do sa­da ni­je pu­no pi­sa­no u na­šoj
struč­noj jav­no­sti.
Na sa­mom po­čet­ku je po­treb­no po­vu­ći gra­ni­cu iz­me­đu mo­
gu­ćeg emič­kog i etič­kog pri­stu­pa ovoj te­mi. Emič­ki pri­stup pod­
ra­zu­me­va raz­vi­ja­nje pri­stu­pa sa sta­no­vi­šta sa­mih re­li­gi­ja o ko­ji­ma
je reč i du­bin­skog po­zna­va­nja nji­ma od­go­va­ra­ju­ćih uče­nja - dog­
mi, ka­no­na, ri­tu­a­la, vred­no­sti i sva­ko­dnev­nih nor­ma­tiv­nih prak­
si. Ta­kav pri­stup je unu­tra­šnji i ezo­te­ran, on pred­sta­vlja eg­ze­ge­zu
jed­nog uče­nja u nje­go­vim sop­stve­nim gra­ni­ca­ma. Sa­gle­da­va­nje
isto­ri­je ne­ke re­li­gi­je kroz emič­ku per­spek­ti­vu pod­ra­zu­me­va usva­
ja­nje i stal­no re­ci­pro­ci­tet­no raz­vi­ja­nje svih onih mi­to­lo­ških ele­
me­na­ta isto­ri­je i na­ra­ti­va kon­kret­ne re­li­gi­je ko­ji su ugra­đe­ni u na­
či­ne ka­ko se ona le­gi­tim­no pred­sta­vlja i ri­tu­a­li­zuje kroz njoj od­
go­va­ra­ju­će prak­se i tek­sto­ve. Dru­gi pri­stup se gra­di sa sta­no­vi­
šta po­seb­nih di­sci­pli­na, kao što su so­ci­jal­na an­tro­po­lo­gi­ja, ili so­
ci­o­lo­gi­ja, ili psi­ho­lo­gi­ja, na po­stav­ka­ma ko­je omo­gu­ću­ju pri­me­
nu me­to­da, te­o­rij­skog okvi­ra i pri­stu­pa ko­ji su nji­ma svoj­stve­ni.
Isto­ri­ja re­li­gi­je po­sma­tra­na iz ovog ugla, ma­nje je sen­zi­bi­li­sa­na
za oprav­da­nje re­li­gij­ske dog­me, a vi­še za isto­rij­sku re­kon­struk­ci­
ju objek­tiv­nog to­ka isto­ri­je, ili ana­li­zu kul­tur­nog, so­ci­ja­nog kon­
tek­sta i je­zič­kih prak­si u okru­že­nju u ko­me se po­ja­vlju­ju, kao i za
raz­vi­ja­nje her­me­ne­u­tič­kog pri­stu­pa ko­ji bi iz to­ga pro­is­ho­dio, a
ko­ji bi isto­vre­me­no bio po­ve­zan i sa kom­pa­ra­tiv­nim (cross-cul­tu­
ral) me­to­dom. Upra­vo u tom smi­slu su isto­ri­ja Ti­be­ta, kao i nje­
57
Nada M. Sekulić
na so­ci­jal­na i po­li­tič­ka struk­tu­ra bit­ni za raz­um
­ e­va­nje po­ja­ve ti­
be­tan­skog bu­di­zma.
Ša­ma­ni­stič­ko po­re­klo ti­be­tan­skog bu­di­zma
U vre­me ka­da je bu­di­zam in­ten­ziv­no po­čeo da se ši­ri na Ti­
be­tu, on je po­sto­jao u okvi­ru već raz­vi­je­ne mo­na­stič­ke, fi­lo­zof­
ske i ko­di­fi­ko­va­ne pi­sme­ne tra­di­ci­je ve­za­ne za cen­tra­li­zo­va­ne dr­
ža­ve ju­žne i ju­go­i­stoč­ne Azi­je. Na sa­mom Ti­be­tu, me­đu­tim, u
to vre­me po­sto­jao je ne­raz­vi­jen dr­žav­ni apa­rat ko­ji je or­ga­ni­
za­ci­ju dru­štva či­nio pre ple­men­skom ili klan­skom ne­go dr­žav­
nom u pra­vom smi­slu re­či. Usled to­ga, po mi­šlje­nju ne­kih auto­
ra (Sa­muel, 1993:4), ti­be­tan­ski bu­di­zam je na­stao pri­me­nom ve­
o­ma so­fi­sti­ci­ra­nih teh­ni­ka raz­vi­je­nih u okvi­ri­ma slo­že­ne dr­žav­
ne or­ga­ni­za­ci­je, na neo­r­to­dok­sne ša­ma­ni­stič­ke prak­se unu­tar jed­
nog rat­nič­kog i ne­raz­vi­je­nog dru­štva, re­zul­tu­ju­ći ve­o­ma spe­ci­fič­
nim ob­li­kom bu­di­zma. Ne­ti­pi­čan spoj ko­ji je na taj na­čin na­stao
uslo­vio je da se ce­lo­kup­no po­lje kul­tur­nog i re­li­gij­skog is­tra­ži­
va­nja Ti­be­ta opi­re pri­me­ni kon­ven­ci­on­ al­nih an­tro­po­lo­ških pri­
stu­pa, kao i uobi­ča­je­nim mo­de­li­ma kla­si­fik­ a­ci­ja re­li­gi­ja u okvi­
ru isto­ri­je re­li­gi­ja.
Na­i­me, sna­žan uti­caj ša­ma­ni­zma na bu­di­zam u ovom slu­ča­ju
re­zul­to­vao je stva­ra­njem ša­ma­ni­stič­kog bu­di­zma (Vaj­rayana) kao
traj­nog ve­ćeg ili ma­njeg pre­o­bli­ko­va­nja do ta­da po­sto­je­ćih tra­di­ci­
ja The­ra­va­da1 i Ma­hayana bu­di­zma.
1 Iraz „Hi­nayana“ osmi­šljen je ka­sni­je i da­nas se po­ste­pe­no iz­ba­cu­je iz upo­tre­be,
jer je u osno­vi pe­žo­ra­tiv­nog zna­če­nja („In­fe­ri­ro­ni put“) i ko­ri­stio se da ozna­či su­per­i­or­
nost Ma­hayane („Ve­li­ki put“) u vre­me nje­nog pro­cva­ta. Ni jed­na ško­la ni­ti bu­di­stič­ki pra­
vac ne na­zi­va se­be ovim ime­nom. The­ra­va­da ta­ko­đe ni­je isto što i Hi­nayana i od­no­si se na
spe­ci­fi­čan ra­ni bu­di­stič­ki pra­vac ko­ji se odr­žao do da­nas, naj­vi­še na Sri Lan­ki u ju­go­i­stoč­
58
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
Go­vo­re­ći o sta­rim ša­ma­ni­stič­kim prak­sa­ma Ti­be­ta, Mir­ča Eli­
a­de uka­zu­je na njiho­vu ve­zu sa ša­ma­ni­stič­kim tra­di­ci­ja­ma Ki­ne
i In­di­je (Eli­a­de, 1985: 313–339), slič­no ve­ći­ni dru­gih auto­ra ko­
ji go­vo­re o za­jed­nič­kim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma pa­na­zij­skog ša­ma­ni­zma,
uklju­ču­ju­ći i ti­be­tan­ske auto­re (npr. Namk­hai Nor­bu, 1995). Me­đu­
tim, ne­ki me­đu an­tro­po­lo­zi­ma sma­tra­ju da je ti­be­tan­ski drev­ni ša­
ma­ni­zam bo­lje po­sma­tra­ti kao autoh­to­nu ce­li­nu je­din­stve­nog po­
re­kla (Sa­muel, 1993), a ne iz­vo­di­ti ga iz si­bir­skog ša­ma­ni­zma kao
pro­to-uzo­ra.
Me­đu­tim, re­kon­stru­i­sa­ti ka­ko je tač­no on iz­gle­dao u drev­noj
pro­šlo­sti je ve­o­ma te­ško, jer je on in­kor­po­ri­ran u ka­sni­ja ve­ro­va­
nja i sa nji­ma se po­me­šao. U ve­ći­ni ti­be­tan­skih iz­vo­ra o ti­be­tan­skoj
isto­ri­ji na­gla­še­no je mi­to­lo­gi­zo­va­nje isto­ri­je, ta­ko da se ceo pred­
bu­di­stič­ki pe­riod tre­ti­ra kao isto­rij­ska pri­pre­ma za po­ja­vu bu­di­zma.
Ta­ko Po­wers (2007) na­vo­di „da nji­ho­vi tek­sto­vi po­la­ze od mit­ske
struk­tu­re (isto­ri­je), gde si­le mra­ka i ne­zna­nja ustu­pa­ju me­sto i do­
ži­vlja­va­ju po­raz od no­si­o­ca dhar­me“, (str.140) kao i uve­re­nje da je
Ava­lo­ki­tes­hva­ra bio pri­su­tan na Ti­be­tu od nje­go­vog mit­skog po­čet­
ka (ko­ji se de­sio iz­ra­nja­njem tla Ti­be­ta iz vo­de) vo­de­ći na­rod po­
stup­nom isto­rij­skom to­ku pro­sve­t­lje­nja. Ka­ko se kul­tur­no-isto­rij­
skim je­zgrom Ti­be­ta sma­tra pla­ni­na Ka­i­lash, ko­ja ima ogrom­ni mi­
to­lo­ško-re­li­gij­ski zna­čaj i u in­dij­skoj tra­di­ci­ji, ko­ja je u osmom i ka­
sni­je u je­da­na­e­stom i dva­na­e­stom ve­ku iz­vr­ši­la ogro­man uti­caj na
na­sta­nak i ob­li­ko­va­nje ti­be­tan­skog bu­di­zma, na Ti­be­tu se do da­nas
sma­tra da su nji­ho­vo bu­di­stič­ko re­li­gij­sko po­re­klo i kul­tu­ra za­pra­
vo autoh­to­ni, te da su su ki­ne­ski bu­di­zam, ne­pal­ski bu­di­zam, a na­
ro­či­to in­dij­ski bu­di­zam i hin­du­i­zam iz­vr­ši­li tek po­vrat­ni, se­kun­dar­
noj Azi­ji. Pre eksp­an­zi­je Ma­hayane, po­sto­ja­lo je da­le­ko vi­še ra­nih ne­sek­ta­ri­jan­skih uče­
nja uz The­ra­va­du, ko­ja su ob­u­hva­će­na na­zi­vom Hi­nayana. U XX ve­ku je bi­lo vi­še po­ku­
ša­ja da se na­đe ne­ko pri­klad­ni­je i ma­nje pe­žo­ra­tiv­no ime za njih, kao što je „Ni­kaya bu­di­
zam“ i sl., ali ni je­dan ni­je ste­kao ta­kvu po­pu­lar­nost kao iz­raz Hi­nayana.
59
Nada M. Sekulić
ni uti­caj na Ti­bet, sa ko­jim ima­ju za­jed­nič­ko du­hov­no po­re­klo ve­
za­no za mit­sku pla­ni­nu Ka­i­lash. Ta­ko se sma­tra da je Shen­rab Mi­
woc­he, još pre oko 18 ve­ko­va, pr­vi uki­nuo su­ro­va žr­tvo­va­nja lju­
di i ži­vo­ti­nja, osno­vav­ši Bon­po re­li­gi­ju, na prin­ci­pi­ma pro­sve­će­nog
de­lo­va­nja i sa­o­se­ća­nja, a ne kla­sič­nih ša­ma­ni­stič­kih prak­si. (Namk­
hai Nor­bu, 1995:XI­II). Me­đu­tim, isto­rij­ski po­sma­tra­no, još u osmom ve­ku na­še ere, ka­da je po­če­lo or­ga­ni­zo­va­no ši­re­nje bu­di­zma
na Ti­be­tu, žr­tvo­va­nje ži­vo­ti­nja bi­lo je sa­stav­ni deo dr­žav­nih ri­tu­a­la.
Ma­da je iz­ve­sno da su na Ti­be­tu po­sto­ja­le kra­ljev­ske di­na­sti­je
ple­men­skog ti­pa du­gi niz ve­ko­va pre po­ja­ve bu­di­zma, te da je Bön
bio sa­stav­ni deo si­ste­ma vla­sti, sla­ga­nje ne po­sto­ji oko to­ga ko­li­ko
je ova re­li­gi­ja bi­la ob­je­di­nje­na u ce­li­nu. Pre­ma ne­ki­ma, on je od­
u­vek pred­sta­vljao ra­štr­ka­ni i neo­bje­di­nje­ni spoj fol­klor­nih i ša­ma­
ni­stič­kih prak­si (Po­wers, 2007; Sa­muel, 1993; Su­me­gi, 2008, Eli­
a­de 1985 itd.), a pre­ma dru­gi­ma (Namk­hai Nor­bu, 1995), još 2000
pr. n.e, Bön je pred­sta­vljao sa­svim ure­đe­nu i zva­nič­nu re­li­gi­ju jed­
nog de­la Ti­be­ta (Shang Shung ili Zhang Zhung ci­vi­li­za­ci­ja u za­
pad­nom i se­ve­ro­za­pad­nom de­lu Ti­be­ta, ko­ja se ras­pa­la na­kon krup­
nih kli­mat­skih pro­me­na, ta­ko da da­nas u tom de­lu Ti­be­ta ži­ve sa­
mo no­ma­di). Ka­ko Bön ni­ka­da u pot­pu­no­sti ni­je ustu­pio me­sto bu­
di­zmu, odr­ža­va­ju­ći se u ri­val­stvu ili pa­ra­lel­no sa njim i do­ži­vev­ši
na­iz­me­nič­no re­vi­ta­li­za­ci­ju i po­ti­ski­va­nje ne­ko­li­ko pu­ta to­kom isto­
ri­je, uklju­ču­ju­ći i XX vek, ka­da je po pr­vi put zva­nič­no pri­znat kao
rav­no­prav­na ti­be­tan­ska re­li­gij­ska tra­di­ci­ja i ško­la, ve­om
­ a je te­ško
isto­rij­ski utvr­di­ti raz­li­ku iz­me­đu po­to­njih „mo­der­ni­zo­va­nih“ vi­do­
va Bö­na i sta­rog Bö­na, te iz­me­đu Bö­na i bu­di­zma.
Me­đu­tim, Bön je iz­ve­sno sa­dr­žao ele­men­te bo­žan­skog per­so­
ni­fi­ko­va­nja kra­lja, imao je obe­lež­ja ti­pič­nih pa­na­zij­skih ša­ma­ni­stič­
kih prak­si i obe­lež­ja lo­kal­nog ti­be­tan­skog fol­klo­ra či­ji je sa­stav­ni
deo i bio.
60
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
Go­vo­re­ći o Bö­nu, Eli­a­de (1985) ga od­re­đu­je kao ša­ma­ni­stič­
ku prak­su2, na­bra­ja­ju­ći nje­go­va ša­ma­ni­stič­ka obe­lež­ja, od ko­jih će­
mo ov­de po­me­nu­ti sa­mo ne­ka od onih ko­ja su ka­sni­je ugra­đe­na
u prak­se i ve­ro­va­nja ti­be­tan­skog bu­di­zma. Na pr­vom me­stu, Eli­a­
de po­mi­nje „ne­be­sko us­pe­nje ša­ma­na“, ko­je se de­ša­va kao unu­tra­
šnje du­hov­no pu­to­va­nje iz­me­đu Ne­ba i Ze­mlje uz po­moć ma­gij­skih
sred­sta­va, ko­nop­ca ili le­sta­va, sim­bo­la Ose sve­ta (Axis Mun­di) (str.
314). Ova pu­to­va­nja su ima­la ek­sta­tič­ki ka­rak­ter i re­zul­to­va­la su
(npr. ka­da je reč o po­sre­do­va­nju ša­ma­na u us­po­sta­vlja­nju kon­tak­ta
sa sve­tom mr­tvih), nje­go­vom/nje­nom op­sed­nu­to­šću i tran­som. To
se od­no­si­lo i na na­čin ko­mu­ni­ci­ra­nja sa dru­gim du­ho­vi­ma i bo­žan­
stvi­ma za­štit­ni­ci­ma ili pak de­mo­ni­ma, ka­da je reč o eg­zor­ci­zmi­ma.
U ša­ma­ni­stič­kim prak­sa­ma se, na­i­me, po­la­zi od to­ga da po­sto­ji
vi­še raz­li­či­tih ni­voa i vr­sta re­al­no­sti, pri če­mu je ovo­ze­malj­ska sa­
mo jed­na, ni po če­mu ap­so­lut­na ili stvar­ni­ja od dru­gih, te da su ove
rav­ni po­sto­ja­nja na­sta­nje­ne bi­ći­ma raz­li­či­tog ka­pa­ci­te­ta sve­sno­sti i
raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka, od ko­jih su ne­ke do­bre i po­želj­ne za lju­de,
a ne­ke ne. Ša­man pu­tu­je kroz ove sve­to­ve sa ci­ljem za­do­bi­ja­nja ša­
man­skih mo­ći i ra­di po­sre­do­va­nja u ci­lju le­če­nja, vra­ča­nja, kon­tro­
le vre­men­skih pri­li­ka ili ne­ke dru­ge ko­ri­sti ko­je od to­ga mo­gu ima­
ti za­jed­ni­ca ili po­je­din­ci u njoj. Od­re­đe­na gru­pa ri­tu­al­nih pred­me­
ta slu­ži­la je in­vo­ka­ci­ja­ma i po­ve­zi­va­nju sve­to­va. U Bön re­li­gi­ji to
su npr. ša­ma­ni­stič­ki bu­banj ko­ji se ri­tu­al­no oži­vlja­va pre iz­vo­đe­nja
ob­re­da i ko­ri­sti za hva­ta­nje du­ho­va i bu­đe­nje mo­ći ša­ma­na, ri­tu­al­
ni nož „ki­la“ ko­ji se ko­ri­stio za ri­tu­al­no le­če­nje, ka­pa, če­sto na­pra­
2 „Sve­šte­ni­ci Bon-po ne raz­li­ku­ju se ni po če­mu od ša­ma­na; čak su i po­de­lje­ni na
’be­le’ i ’cr­ne’ Bon-po, ma­da svi u ob­re­di­ma ko­ri­ste bu­banj. Ne­ki tvr­de da ih „Bo­go­vi za­
po­se­da­ju“; ve­ći­na upra­žnja­va eg­zor­ci­zam.... Jed­na ka­te­go­ri­ja Bon-po na­zi­va­la se ’vla­sni­
ci ne­be­skog uže­ta’” (ELi­a­de, 1985:316)
61
Nada M. Sekulić
vlje­na od ko­stu­ra (ka­pa­la3) i ma­ske, kao sim­bo­li žr­tve i tran­sfor­ma­
ci­je, ogle­da­la i upo­tre­ba taj­nog ezo­ter­nog je­zi­ka4.
Ka­ko je ša­man pre sve­ga oso­ba za ko­ju se sma­tra­lo da je kva­
li­fi­ko­va­na za pred­u­zi­ma­nje ova­kvih pu­to­va­nja, i ka­ko su ta pu­to­
va­nja bi­la ne­sva­ki­da­šnja i ne­u­po­re­di­va sa obič­nim is­ku­stvom, on
ili ona je mo­rao ima­ti po­seb­ne oso­bi­ne ko­je ga iz­dva­ja­ju od obič­
nih lju­di. Mo­rao bi pro­ći ini­ci­ja­ci­ju ko­ja je pod­ra­zu­me­va­la ras­ki­
da­nje ve­za­no­sti za ze­malj­ski ži­vot, ini­ci­ja­tič­ke sno­ve i ob­red­no žr­
tvo­va­nje ili ko­ma­da­nje sop­stve­nog te­la. U okvi­ru ša­ma­ni­stič­ke vi­
zi­je sve­ta, lič­nost ne pred­sta­vlja kon­stan­tu, već je pre frag­men­tar­
ni spoj de­lo­va ko­ji se mo­že spo­ji­ti, raz­dvo­ji­ti, ise­li­ti pri­vre­me­no ili
stal­no iz te­la, pre­u­ze­ti ne­ki dru­gi ob­lik, ži­vo­ti­nje, bilj­ke ili na­sta­ni­
ti pri­vre­me­no mr­tve stva­ri i na ko­ji se mo­že de­lo­va­ti raz­li­či­tim si­la­
ma i ma­gij­skim mo­ći­ma.
Pre­nos bu­di­zma na Ti­bet
U 6. v. n.e. Ti­bet su na­se­lja­va­la za­ra­će­na ple­me­na na­sled­nog
(di­na­stij­skog) ti­pa. U 6. ve­ku je Yar­lung di­na­sti­ja us­pe­la ve­ći­nu
njih da sta­vi pod kon­tro­lu (Po­wers, 2007:142) us­po­sta­vlja­ju­ći je­
3 „Ta­ko­zva­ni ples ko­stu­ra... slu­ži da gle­da­oc­ a zbli­ži sa stra­šnim sli­ka­ma za­šti­ti­
nih bo­žan­sta­va ko­ja se ja­vlja­ju u sta­nju bar­do iz­me­đu smr­ti i no­vog ova­plo­će­nja.” Reč
je o „ini­ci­ja­tič­kom ob­re­du ko­ji do­no­si ot­kro­ve­nja ve­za­na za po­smrt­na is­ku­stva“ ( 317)..
4 Namk­hai Nor­bu go­vo­ri o po­sto­ja­nju „deu“, sim­bo­lič­nog je­zi­ka, ko­ji se slu­žio
sim­bo­li­ma, enig­ma­ma, za­go­net­ka­ma, sla­ga­li­ca­ma i taj­nim je­zi­kom za pre­nos zna­nja (Nor­
bu, 1995:21). Go­vo­re­ći o ti­be­tan­skom ša­ma­ni­zmu, Eli­a­de (321) re­fe­ri­ra na taj­ni ili „su­
ton­ski“ je­zik ša­ma­na u kon­tek­stu za­jed­nič­kih oso­bi­na ko­je je on imao sa ma­le­zij­skim,
se­ver­no-azij­skim i in­do­ne­žan­skim ša­man­skim je­zič­kim i gla­sov­nim prak­sa­ma: kao je­
zik du­ho­va bio je po­ve­zan sa ek­sta­zom i tran­som i sa­dr­žao je, sa jed­ne stra­ne, pu­no ono­
ma­to­pej­skih ele­me­na­ta i opo­na­ša­nja zvu­ko­va iz pri­ro­de i ži­vo­tinj­skog sve­ta, a sa druge
strane, sadržao je raz­li­či­te lin­gvi­stič­ke in­ven­ci­je, ko­je su ga či­ni­le u do­slov­ni­jem smi­slu,
vr­stom je­zi­ka.
62
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
din­stven si­stem vla­sti za­sno­van na ja­ča­nju voj­ne mo­ći, ta­ko da se
Ti­bet usko­ro for­mi­rao kao zna­čaj­na voj­na si­la u okru­že­nju ko­je je
bi­lo pre­vas­hod­no bu­di­stič­ko. Na se­ve­ru In­di­je, pod As­ho­kom, još
od 3. ve­ka bu­di­zam je bio ko­di­fi­ko­va­na i zva­nič­na re­li­gi­ja sa iz­gra­
đe­nom unu­tra­šnjom struk­tu­rom, mo­na­stič­kim re­dom, ko­di­fi­ko­va­
nim spi­si­ma i usta­no­vlje­nim naj­po­zna­ti­jim bu­di­stič­kim uni­ver­zi­
te­ti­ma i obra­zov­nim cen­tri­ma. U to vre­me, bu­di­zam je u tom de­lu
sve­ta bio ra­ši­ren i po Ka­šmi­ru, Gil­gi­tu i Bal­ti­sta­nu (Pa­ki­stan) i ši­
rio se du­bo­ko u cen­tral­noj Azi­ji tr­go­vač­kim pu­te­vi­ma. U Ne­pa­lu,
na ju­gu Ti­be­ta, bu­di­zam i hin­du­i­zam su bi­li pod­jed­na­ko raz­vi­je­ni.
U Ki­ni je bu­di­zam bio učvr­šćen već do 2. v. n.e. i na­ro­či­to raz­vi­jen
u onim de­lo­vi­ma ko­ji su bi­li po­ve­za­ni sa tr­go­vač­kim pu­te­vi­ma svi­
le, s tim što se on odr­ža­vao pa­ra­lel­no sa da­o­i­zmom i kon­fu­či­ja­ni­
zmom i u spo­ju sa nji­ma (po če­mu je ki­ne­ski bu­di­zam ka­rak­te­ri­sti­
čan do da­nas). U vre­me ka­da bu­di­zam po­či­nje da se ši­ri po Ti­be­tu,
Ti­bet se na­la­zio iz­me­đu in­dij­skog i ki­ne­skog pod­ruč­ja sa već raz­
vi­je­nom bu­di­stič­kom kul­tu­rom i tra­di­ci­jom i uti­caj bu­di­zma je do­
šao sa obe stra­ne. U ti­be­tan­skim iz­vo­ri­ma, me­đu­tim, na­gla­ša­va se
pre­vas­hod­no in­dij­ski uti­caj, a uma­nju­je ki­ne­ski, ma­da je, isto­rij­ski
gle­da­no, Ki­na bi­la ve­o­ma te­sno po­ve­za­na sa Ti­be­tom. Ti­bet je u 7.
ve­ku osvo­jio de­lo­ve Ki­ne, Gan­su, i de­lo­ve Yun­na­na i Szec­hwa­na,
osvo­jiv­ši čak i pre­sto­ni­cu Tang di­na­sti­je Chan­gan. For­mi­ra­njem že­
nid­be­nih ve­za sa Ki­nom i Ne­pa­lom i skla­pa­njem na taj na­čin mi­
rov­nih spo­ra­zu­ma sa nji­ma, u 7. ve­ku je bu­di­zam pre­ne­sen u Ti­bet
pu­tem kra­ljev­skih lo­za. Isto­rij­ski iz­vo­ri se ne sla­žu sa­svim sa tra­
di­ci­o­nal­nim ti­be­tan­skim in­ter­pre­ta­ci­ja­ma o ulo­zi ti­be­tan­skog kra­lja
Son­gtsen Gam­po-a u ši­re­nju bu­di­zma na Ti­be­tu. U ti­be­tan­skim iz­
vo­ri­ma, od­no­sno, u ha­gi­o­gra­fi­ja­ma vla­da­ra, on se sma­tra jed­nim od
eks­pli­cit­no re­li­gij­skih vla­da­ra, či­ja glav­na ezo­ter­na mi­si­ja bi­la uvo­
đe­nje bu­di­zma na Ti­bet, te se pred­sta­vlja kao ema­na­ci­ja Bu­de Ava­
63
Nada M. Sekulić
lo­ki­tes­hva­re (Bu­de sa­o­se­ća­nja). U ne­ha­gi­og­ raf­skim isto­rij­skim iz­
vo­ri­ma, me­đu­tim, ne­ma do­volj­no po­da­ta­ka o nje­go­vom uvo­đe­nju
bu­di­zma. Iz­ve­sno je, me­đu­tim, da je u tom pe­ri­o­du plan­ski ko­di­fi­
ko­van ti­be­tan­ski je­zik po uzo­ru na san­skrit, te da su kul­tu­re u okru­
že­nju bi­le pri­hva­će­ne na Ti­be­tu kao raz­vi­je­ni­je i kao uzo­ri za nje­go­
vo pro­sve­ći­va­nje i da­lji kul­tur­ni raz­voj. Za vre­me vla­da­vi­ne ovog
kra­lja, pre­sto­ni­ca di­na­sti­je Yar­lung je pre­ba­če­na u Lha­su, a me­sto
na ko­me je tu iz­gra­đe­na kra­ljev­ska re­zi­den­ci­ja ka­sni­je će po­sta­
ti tra­di­ci­o­nal­no re­zi­den­ci­jal­no me­sto Da­lai La­me, Po­ta­la, odr­žav­
ši se u toj funk­ci­ji sve do eg­zi­la ko­ji se de­sio u XX ve­ku. Me­đu­
tim, glav­ne re­li­gij­ske prak­se tog vre­me­na na Ti­be­tu bi­le su ve­za­ne
za Bön tra­di­ci­ju.
U 8. ve­ku, pod vla­da­vi­nom Tri­song Det­se­na, bu­di­zam se plan­
ski ši­ri na Ti­be­tu. Pod nje­go­vom vla­da­vi­nom, usta­no­vljen je pr­
vi bu­di­stič­ki ma­na­stir, Samye, i osno­va­na je mo­na­stič­ka bu­di­stič­
ka tra­di­ci­ja na Ti­be­tu, a ta­ko­đe je za­po­čet in­ten­zi­van ško­lo­va­ni po­
sao pre­vo­đe­nja bu­di­stič­kih tek­sto­va sa san­skri­ta i ki­ne­skog na ti­be­
tan­ski. Ka­ko pre­ma ha­gi­o­graf­skim, ta­ko i pre­ma isto­rij­skim iz­vo­
ri­ma, u tom pe­ri­od­ u je do­šlo do in­ten­ziv­ne bor­be iz­me­đu pri­sta­li­ca
Bö­na i bu­di­zma, kao i nad­me­ta­nja iz­me­đu pre­te­žno ki­ne­ske Chan i
in­dij­ske tra­di­ci­je bu­di­zma. Dok je u skla­du sa Chan (Zen) tra­di­ci­
jom bu­di­zma, pred­nost da­ta ide­ji ne­po­sred­nog i tre­nut­nog pro­sve­
tlje­nja, in­dij­ski bu­di­zam je za­stu­pao ide­ju po­ste­pe­nog pro­sve­tlje­
nja. Nad­me­ta­nje i bor­ba za pre­vlast iz­me­đu Bö­na i bu­di­zma će tra­
ja­ti ne­ko­li­ko ve­ko­va i kao što je re­če­no, ono ni­ka­da ni­je do­ve­lo do
pot­pu­ne ap­sorp­ci­je Bö­na u bu­di­zam, već do me­ša­nja u ko­me je da­
nas ne­mo­gu­će raz­dvo­ji­ti bu­di­stič­ke od sta­rih ša­ma­ni­stič­kih prak­si,
ka­ko u uče­nji­ma i prak­sa­ma pri­sta­li­ca Bö­na, ta­ko i u okvi­ru po­sto­
je­ćih i pri­zna­tih ško­la ti­be­tan­skog bu­di­zma. Lha­sa je to­kom tog ve­
ka bi­la cen­tar mno­gih de­ba­ta, a kul­mi­na­ci­ju je pred­sta­vlja­lo or­ga­ni­
64
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
zo­va­nje kon­ci­la u Lha­si 792. go­di­ne, na ko­me je pre­vlast u da­ljem
uti­ca­ju bu­di­zma na Ti­bet pre­u­ze­la in­dij­ska stru­ja u od­no­su na ki­ne­
sku Chan stru­ju bu­di­zma, ko­ja će na­kon to­ga do­ži­ve­ti opa­da­nje u
zva­nič­nom ob­li­ko­va­nju i zva­nič­nom usta­no­vlje­nju po­re­kla ti­be­tan­
kog bu­di­zma. Po ne­kim iz­vo­ri­ma, me­đu­tim, (Phu­don, u: Po­wers,
2007:151) , Chan bu­di­zam je to­kom 8. ve­ka bio to­li­ko ra­ši­ren i ta­
ko do­bro pri­hva­ćen u ti­be­tan­skoj po­pu­lar­noj kul­tu­ri, da je kon­cil u
Lha­si za­pra­vo or­ga­ni­zo­van sa eks­pli­cit­nom na­me­rom da se po­ve­ća
uti­caj in­dij­ske stru­je bu­di­zma i ko­di­fi­ka­ci­ja­ma uma­nji ki­ne­ski zna­
čaj u ob­li­ko­va­nju ti­be­tan­skog bu­di­zma.
Kao i u dru­gim slu­ča­je­vi­ma ko­ji se mo­gu na­ći ši­rom sve­ta, a
ve­za­ni su za isto­ri­ju dok­tri­nar­nih raz­li­ka u zva­nič­nom us­po­sta­vlja­
nju re­li­gi­ja, i ov­de je de­ba­ta u Lha­si bi­la ba­rem pod­jed­na­ko po­li­tič­
ki, kao i dok­tri­nar­no mo­ti­vi­sa­na, jer je Ti­bet imao du­go­traj­ne pri­ja­
telj­ske od­no­se sa In­di­jom, dok su od­no­si sa Ki­nom bi­li da­le­ko vi­še
op­te­re­će­ni su­ko­bi­ma.
Ra­no ši­re­nje bu­di­zma na Ti­bet to­kom tog is­to­rijs­kog pe­ri­o­da
do­se­že kul­mi­na­ci­ju za vre­me vla­da­vi­ne Rel­bac­he­na (9. vek), ko­ji
je svo­ju mi­si­ju pot­pu­no sta­vio u funk­ci­ju iz­grad­nje bu­di­stič­kih hra­
mo­va i ma­na­sti­ra, kao i do­vo­đe­nju emi­nent­nih bu­di­stič­kih na­uč­ni­
ka iz In­di­je i Ne­pa­la na Ti­bet, kao i edu­ko­va­nju ti­be­tan­skih pre­vo­
di­la­ca i struč­nja­ka za bu­di­zam u In­di­ji.
Na­kon nje­go­ve vla­da­vi­ne do­la­zi do opa­da­nja uti­ca­ja Ti­be­tan­
skog car­stva u re­gi­o­nu, pro­go­na bu­di­zma na sa­mom Ti­be­tu i za­mi­
ra­nja Yarung di­na­sti­je, da bi do po­nov­nog oži­vlja­va­nja do­šlo u X i
XI ve­ku, pod ve­li­kim uti­ca­jem in­dij­skog mu­dra­ca i na­uč­ni­ka Atis­
he. To­kom 13. i 14, ve­ka, za vre­me mon­gol­ske vla­da­vi­ne, ko­ja je
bi­la to­le­rant­na pre­ma bu­di­zmu, us­po­sta­vlja se, uz po­dr­šku mon­
gol­ske vla­sti, in­sti­tu­ci­ja Da­lai La­me, a ko­nač­no se do­vr­ša­va i ti­be­
tan­ski bu­di­stič­ki ka­non. (Ti­be­tanski bu­di­stič­ki ka­non za­pra­vo ni­
65
Nada M. Sekulić
ka­da ni­je u pot­pu­no­sti do­vr­šen, jer ga či­ne i ter­me ili spi­si do­bi­je­
ni to­kom ve­ko­va ot­kro­ve­njem, sa mo­guć­nošću da se pro­ši­ru­je i da­
nas). Ka­non o ko­me je ov­de reč, u ce­li­ni je iz­gra­vi­ran u dr­ve­tu, u vi­
du ta­bli­ca ko­je su po­slu­ži­le kao ma­tri­ca za iz­ra­du ma­nu­skrip­ta ko­
ji do da­nas pred­sta­vlja­ju naj­zna­čaj­ni­je re­li­kvi­je ti­be­tan­skog bu­di­
zma. Do­ne­kle slič­no Pa­li ka­no­nu The­ra­va­da stru­je, i ti­be­tanski ka­
non je po­de­ljen na deo Kangyur ko­ji pred­sta­vlja ti­be­tan­ske pre­vo­
de ono­ga što se sma­tra ori­gi­nal­nim uče­njem Bud­dhe (bka’ ’gyur) i
po­de­ljen je na su­tre i tan­tre, i na deo Tengyur ko­ji pred­sta­vlja ko­
men­ta­re i ras­pra­ve (bstan’ ’gyur). Su­tre su za­jed­nič­ke sa tra­di­ci­jom
Ma­hayana bu­di­zma, dok su tan­tre spe­ci­fič­nost Vaj­rayane, od­no­sno
ti­be­tan­skog bu­di­zma. Ne ula­ze­ći de­talj­ni­je u sar­žaj ovog ka­no­na,
nje­go­ve ve­ri­jan­te i isto­rij­sku pod­lo­gu nje­go­vog na­stan­ka, kao i na
ka­non­ske i dok­tri­nar­ne raz­li­ke iz­me­đu The­ra­va­da, Ma­hayana i Vaj­
rayana bu­di­zma, na­da­lje će bi­ti raz­ma­tra­ne ne­ke od osnov­nih po­
stav­ki bu­di­zma i spe­ci­fič­no­sti Vaj­rayane i Ma­hayane na ko­ju se ona
na­do­ve­zu­je, ko­je su ne­po­sred­no bit­ne za te­mu ovog ra­da.
Prin­cip sa­o­se­ća­nja i da­ri­va­nja u bu­di­zmu
Bu­di­zam po­či­va na „če­ti­ri ple­me­ni­te isti­ne“: pr­va isti­na je da
je su­šti­na eg­zi­sten­ci­je uslo­vlje­na pat­njom. Dru­ga isti­na je da se uzrok pat­nje mo­že sa­zna­ti – on je u žud­nji po­ve­za­noj sa ne­zna­njem
i is­po­lja­va se kroz ve­zi­va­nje za ono što je pro­la­zno i ne­po­sto­ja­no.
Pre­ma bu­di­stič­kom uče­nju ko­je de­le sve ško­le, sve što po­sto­ji uslo­
vlje­no je i kao ta­kvo pro­pa­dlji­vo je. Vi­še raz­li­či­tih uzro­ka de­lu­je za­
jed­no pro­iz­vo­de­ći vi­še raz­li­či­tih po­sle­di­ca. Mno­go­stru­ka uzroč­nost
stva­ri je iz­vor po­sto­ja­nja duk­he (pat­nje). Ta­ko se sve stva­ri mo­ra­
ju po­sma­tra­ti u sklo­pu ono­ga što ih po­ve­zu­je i či­ni stvar­nim, a to
66
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
su za­ko­ni uzro­ka i po­sle­di­ce ili kar­me, dok je su­šti­na svih slo­že­nih
stva­ri pra­zni­na (sunyata), uklju­ču­ju­ći i od­su­stvo sop­stva. Bu­di­zam
je spe­ci­fi­čan upra­vo po to­me što zna­nju, raz­u­me­va­nju ili kog­ni­tiv­
nom pre­po­zna­va­nju ova­kve pri­ro­de po­sto­ja­nja pri­pi­su­je moć oslo­
bo­đe­nja od pat­nje, toč­ka ra­đa­nja i smr­ti. Cilj bu­di­zma je pro­či­šće­
nje sup­til­ne in­te­li­gen­ci­je, pro­bu­đe­nje, a ko­ren re­či „budh“ ozna­ča­
va pro­bu­đe­nost, dok je „Bud­dha“ pro­bu­đe­na du­ša. To je isto­vre­me­
no i tre­ća ple­me­ni­ta isti­na bu­di­zma: uki­da­nje pat­nje je mo­gu­će. Če­
tvr­ta isti­na de­fin­ i­še put ko­jim se to ostva­ru­je. Put ostva­ri­va­nja nir­
va­ne ili pro­sve­tlje­nja je u oslo­ba­đa­nju od žud­nje, a oslo­ba­đa­nje od
žud­nje se ne ostva­ru­je nu­žno asket­skim od­ri­ca­njem, ko­je sa­mo po
se­bi ne vo­di pro­sve­tlje­nju, već ne­go­va­njem sred­njeg pu­ta, ko­ji se
oči­tu­je u raz­vi­ja­nju mu­dro­sti i pro­sve­tlje­nog uma u skla­du sa čo­ve­
ko­vom pri­ro­dom.
Bu­di­zam po­či­va na tri osnov­na uto­či­ša: to su bud­dha, dam­ma
(dhar­ma) i sang­ha. „Tro­stru­ki dra­gulj“ bu­di­zma isto­vre­me­no iz­ra­
ža­va neo­ph­ od­nost pro­či­šće­nja i ob­je­di­nja­va­nja sve­sti, in­di­vi­du­al­
ne ak­ci­je i dru­štve­ne za­jed­ni­ce, te zah­te­va de­lo­va­nje na sva tri pla­
na, i na osno­vu ovo­ga se ne mo­že svr­sta­ti u in­di­vi­du­a­li­stič­ki ori­jen­
ti­sa­nu re­li­gi­ju.
Već u 1. v. n.e. u bu­di­zmu je do­šlo do pre­vla­sti sek­ta­ri­ja­ni­zma,
do pro­li­fe­ri­ra­nja ogrom­nog bro­ja raz­li­či­tih sek­ti i ško­la, a me­đu nji­
ma i da­nas ne po­sto­ji ni­ka­kav stro­gi hi­je­rar­hij­ski od­nos ni­ti one za­
jed­no či­ne or­ga­ni­zo­va­nu ce­li­nu. Na­rav­no, isto­ri­ja nad­me­ta­nja i me­
đu­sob­nog is­klju­či­va­nja po­sto­ji i me­đu nji­ma, o če­mu sve­do­či i sam
na­ziv „Hi­nayana“ i „Ma­hayana“ bu­di­zam, a me­đu sa­mim ško­la­ma
ti­be­tan­skog bu­di­zma pri­met­no je ostva­re­nje ve­ćeg ili ma­njeg uti­
ca­ja jed­ne ili dru­ge ško­le to­kom raz­li­či­tih isto­rij­skih pe­ri­od­ a. Isto­
rij­ski po­sma­tra­no, npr. Nying­ma ško­la ti­be­tan­skog bu­di­zma sma­tra
se naj­sta­ri­jom, ali je Da­lai La­ma, kao cen­tral­na lič­nost ce­lo­kup­nog
67
Nada M. Sekulić
ti­be­tan­skog bu­di­zma, za­pra­vo pri­pad­nik Ge­luk ško­le, ko­ja je naj­
mla­đa, a sti­ca­jem isto­rij­skih okol­no­sti, do­bi­la je ve­li­ki uti­caj to­kom
mon­go­l­skog osva­ja­nja Ti­be­ta u sred­njem ve­ku. Me­đu­tim, u okvi­ru
ti­be­tan­skog bu­di­zma, cen­tral­ni po­lo­žaj Da­lai La­me u osno­vi ne da­
je mu ni­ka­kva ovla­šće­nja ko­ja stvar­no oba­ve­zu­ju pri­pad­ni­ke dru­gih
ško­la da se po­vi­nu­ju nje­go­vim od­lu­ka­ma.
Osnov­na dok­tri­nar­na raz­li­ka iz­me­đu sta­ri­jeg The­ra­va­da i mla­
đeg Ma­hayana bu­di­zma, ko­me pri­pa­da i ti­be­tan­ski bu­di­zam, sa
do­dat­nim spe­ci­fič­no­sti­ma ko­ji od nje­ga či­ne tre­ću, tan­trič­ku ško­
lu bu­di­zma, ili Vaj­rayanu, je­ste od­nos pre­ma pu­tu pro­sve­tlje­nja.
(Neo­p­hod­no je, me­đu­tim, na­po­me­nu­ti da je ova raz­li­ka de­fi­ni­sa­na
kao va­žna dok­tri­nar­na raz­li­ka is­klju­či­vo od stra­ne sled­be­ni­ka Ma­
hayana i Vaj­rayana bu­di­zma). Sli­ko­vi­to, u Ma­hayani se ova raz­li­
ka ilu­stru­je pri­čom o tri pu­ta pro­sve­tlje­nja, opi­sa­nih sim­bo­li­ma la­
va, čam­dži­je i pa­sti­ra. Put la­va se sa­sto­ji u ci­lju da se ostva­ri pr­vo
svo­je sop­stve­no pro­sve­tlje­nje, da bi se na­kon to­ga po­ma­ga­lo i dru­
gi­ma. Put čam­dži­je iz­ra­ža­va ide­ju da je ade­kva­tan put pro­sve­tlje­
nja onaj na ko­me oso­ba po­ma­žu­ći dru­gi­ma po­ma­že i se­bi i obr­nu­
to. Tre­ći put se sa­sto­ji u ide­ji i prak­si ko­ja pod­ra­zu­me­va od­la­ga­
nje sop­stve­nog pro­sve­tlje­nja u ci­lju po­sti­za­nja oslo­bo­đe­nja dru­gih.
Upra­vo je za ovaj tre­ći put od ključ­ne va­žno­sti raz­vi­ja­nje vred­no­
sti i kva­li­te­ta sa­os­ e­ća­nja. Šta­vi­še, u ovom slu­ča­ju, sma­tra se da je
sa­ma su­šti­na du­hov­nog pu­ta u sa­o­se­ća­nju i po­ma­ga­nju dru­gi­ma.
Bez sa­o­se­ća­nja pro­sve­tlje­nje ni­je mo­gu­će, a uz raz­vi­ja­nje sa­o­se­ća­
nja, lič­no pro­sve­tlje­nje ni­ka­da ni­je na pr­vom me­stu kao cilj i smi­
sao du­hov­nog pu­ta.
Dok­tri­nar­no, ova raz­li­ka se de­fi­ni­še kroz raz­li­ke u kon­cep­tu
boddhisattve u ra­nom bu­di­zmu i u mla­đem Ma­hayana i Vaj­rayana
bu­di­zmu. U po­čet­ku su iz­ra­zom „bod­dhi­sat­tva“ ozna­ča­va­ne pret­
hod­ne in­kar­na­ci­je Bu­de, opi­sa­ne u Ja­ta­ka­ma, pri­ča­ma o Bu­di­nim
68
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
ži­vo­ti­ma. U kon­tek­stu tih pri­ča, bod­dhi­sat­tva je opi­san kao pot­pu­
no pro­sve­tlje­no bi­će (bi­će ko­je je re­al­i­zo­va­lo bod­hi­cit­ta-u, od­no­
sno, pro­sve­tlje­ni um) i ra­đa se sa­mo sa svr­hom da po­ma­že dru­gi­
ma. U Ma­hayana bu­di­zmu, smi­sao se do­ne­kle me­nja i bod­dhi­sat­
tva po­sta­je bi­će po­sve­će­no pu­tu pro­sve­tlje­nja, ali to je oso­ba ko­
ja još uvek ra­di na svom oslo­bo­đe­nju, te je pod­lo­žna ro­đe­nju, smr­
ti, bo­le­sti, pat­nji, tu­gi i ilu­zi­ji. Pre­ma Ma­hayani, ide­ja bod­dhi­sat­
tve je u cen­tru ple­me­ni­tih isti­na bu­di­zma i či­ni su­šti­nu sva­kog smi­
sle­nog od­ri­ca­nja na pu­tu pro­sve­tlje­nja, jer, uče­stvu­ju­ći u za­jed­nič­
kom ži­vo­tu sa dru­gi­ma, sa­o­se­ća­njem i da­ri­va­njem, tj. po­zi­tiv­nom
ve­za­no­šću za ostva­re­nje do­bro­bi­ti dru­gih bi­ća, sle­de­ći put dhar­me i
Bu­di­no uče­nje, bod­dhi­sat­tve ostva­ru­ju pro­bu­đe­nje (za­jed­ni­ce, dru­
gih oso­ba, svo­je) oslo­ba­đa­njem od lič­nih i se­bič­nih ve­za­no­sti, a to
je je­di­no pra­vo pro­sve­tlje­nje. U ovom pri­stu­pu, da­ri­va­nje ni­je isto što i mi­lo­sr­đe (da­va­nje do­ba­ra, ili pod­uč­ a­va­nje), ma­da je mi­lo­
sr­đe sa­stav­ni deo sao­se­ ­ćaj­nog de­lo­va­nja, već je de­fin­ i­sa­no kao na­
ro­či­ti kva­li­tet sve­sti, sa­dr­žan u pri­ro­di ose­tlji­vih bi­ća i u na­či­nu ka­
ko su ona po­ve­za­na po­sto­ja­njem i po­i­sto­ve­ću­je se sa vi­šom sve­šću
ko­ja je ina­če cilj, a ne tek sred­stvo ostva­re­nja pro­sve­tlje­nja. U ra­
nom bu­d­is­tič­kom pri­stu­pu, na po­ma­ga­nje dru­gi­ma se gle­da kao na
stva­ra­nje za­slu­ga. Ov­de, me­đu­tim, za raz­li­ku od ide­je da se sa­os­ e­
ća­njem i po­ma­ga­njem sti­ču za­slu­ge za bu­du­će ži­vo­te, sa­os­ e­ća­nje
je i cilj, ono je i na­gra­da, re­zul­tat. Vred­nost da­ri­va­nja je u kva­li­te­tu
sve­sti sa ko­jim je ono po­ve­za­no. Me­đu­tim, već pre­ma Pa­li ka­no­nu,
ni­su sva da­ri­va­nja ista. Ne­ko mo­že da­ri­va­ti i da bi dru­go­ga uvre­dio,
dar mo­že bi­ti po­klo­njen iz stra­ha, iz na­de da će po­klon bi­ti uz­vra­
ćen, ili pak za­to što se sma­tra do­brim i is­prav­nim de­lom. Na­da­lje,
dar mo­že bi­ti dat iz em­pa­ti­je ili zbog ugle­da ili sa na­me­rom da ne­
ko ople­me­ni svo­ju du­šu. Naj­vi­ši ob­lik da­ri­va­nja je da­ri­va­nje Dhar­
me, od­no­sno, Bu­di­nog uče­nja i to je i naj­ra­zvi­je­ni­ji vid sa­o­se­ća­nja.
69
Nada M. Sekulić
Svi prin­ci­pi bu­di­zma mo­ra­ju se po­tvr­di­ti kroz pri­rod­no raz­u­
me­va­nje i raz­bo­ri­tost sva­kog čo­ve­ka po­na­o­sob. U tom smi­slu, bu­
di­zam je uni­ver­za­li­stič­ka re­li­gi­ja, a Ma­hayana po­ti­če sva­kog da po­
sta­ne bod­dhi­sta­va, pri če­mu se sa­mo ljud­sko ro­đe­nje sma­tra dra­go­
ce­nom pre­di­spo­zi­ci­jom za mo­guć­nost pro­bu­đe­nja. Te­za da je cilj
pro­sve­tlje­nja u na­ma sa­mi­ma u osno­vi one­mo­gu­ću­je da se Bud­
dha kao oso­ba di­vi­ni­zu­je u svo­joj so­te­ri­o­lo­škoj funk­ci­ji, a bu­di­stič­
ki ka­no­ni dog­ma­ti­zu­ju, te da se one­mo­gu­ći ras­pra­vlja­nje o nji­ma.
Pro­bu­đe­nje du­še pod­ra­zu­me­va u kraj­njoj in­stan­ci put oslo­ba­đa­nja
od ve­za­no­sti i za uče­nje (pro­bu­đe­nje se ostva­ru­je u po­čet­nom vi­
du pre­ko ostva­ri­va­nja uvi­da, za­tim prak­ti­ko­va­njem me­di­ta­ci­je i na
kra­ju, kroz re­a­li­zo­va­nje bod­dhi­cit­ta-e). S ob­zi­rom na od­nos pre­
ma dru­gi­ma, ovaj put se re­a­li­zu­je kao da­na (ve­li­ko­du­šnost i da­ri­va­
nje), si­la (iz­be­ga­va­nje na­no­še­nja bo­la) i bha­va­na (kul­ti­vi­sa­nje se­be
i svog od­no­sa pre­ma dru­gi­ma).
Od de­set vr­li­na (pa­ra­mi) ko­je pred­sta­vlja­ju put bod­dhi­sa­tve,
ve­li­ko­du­šnost/da­ri­va­nje je na pr­vom me­stu i sma­tra se naj­va­žni­jom
bu­di­stič­kom vr­li­nom. Po­red nje, to su i mo­ral­nost ili is­prav­no po­
stu­pa­nje, od­ri­ca­nje, mu­drost, trud, to­le­ran­ci­ja, isti­no­lju­bi­vost, re­še­
nost ili usme­re­nost, lju­ba­znost i spo­koj.
Oso­ba ko­ja prak­ti­ku­je i raz­vi­ja ove vr­li­ne, mo­že se pre­po­zna­ti
po unu­tra­šnjoj oza­re­no­sti, ko­ja je po­sta­la pre­po­zna­tlji­vi sim­bol bu­
di­zma. To je oso­ba ko­ja vi­še ni­je iz­lo­že­na ve­li­kim uspo­ni­ma i pa­
do­vi­ma u svo­jim is­ku­stvi­ma i ko­ja zra­či in­te­li­gen­ci­jom i spo­ko­jem.
70
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
Sa­o­se­ća­nje u ti­be­tan­skom bu­di­zmu
i nje­go­va po­ve­za­nost sa ti­be­tan­skim ša­ma­ni­zmom
Dok sled­be­ni­ci Vaj­rayana bu­di­zma ovaj pra­vac sma­tra­ju naj­
ra­zvi­je­ni­jim ob­li­kom bu­di­zma, sled­be­ni­ci The­ra­va­de spe­ci­fič­no­sti
ovog pu­ta vi­de kao od­stu­pa­nje od iz­vor­nog smi­sla i zna­če­nja bu­di­
zma i tu­ma­če ga kao de­gra­da­ci­ju bu­di­zma ko­ji je iz­vor­no pod­u­ča­
vao Bu­da i nje­go­vi ne­po­sred­ni uče­ni­ci. Ma­hayana i Vaj­rayana ne­
ma­ju svo­je sled­be­ni­ke u Ju­go­i­stoč­noj Azi­ji. Sve do eg­zi­la ko­ji se
de­sio u XX ve­ku, Vaj­rayana je bi­la ve­za­na go­to­vo sa­mo za Ti­bet i
do­ne­kle za nje­go­vo okru­že­nje. Tek u XX ve­ku ono do­ži­vlja­va svo­
ju eks­pan­zi­ju, upra­vo na Za­pa­du, dok su cen­tri za oču­va­nje tra­di­
cij­skog je­zgra ti­be­tan­ske re­li­gi­je i kul­tu­re pre­ba­če­ni u In­di­ju (npr.
Lad­hak, Dhar­ma­sa­la. Myso­re).
Raz­log za od­ba­ci­va­nje Vaj­rayana bu­di­zma sva­ka­ko se na­la­zi u
nje­go­voj ve­zi sa sta­rim ša­ma­ni­stič­kim prak­sa­ma, mi­to­lo­gi­zo­va­nju
isto­ri­je, di­vi­ni­za­ci­ji vla­da­ra, uvo­đe­nju mno­štva bo­žan­sta­va u bu­di­
zam ko­ji ori­gi­nal­no ne­ma ni jed­nog bo­ga itd. Sled­be­ni­ci Vaj­rayane,
me­đu­tim, ovu ve­zu vi­de kao auten­tič­no oži­vlja­va­nje bu­di­zma ko­je
ima du­blje, a ne do­slov­no zna­če­nje, a tan­trič­ke prak­se ko­je su in­te­
gri­sa­ne sa tim kao auten­tič­no po­ve­zi­va­nje bu­di­zma sa ne­po­sred­nim
is­ku­stvom i pri­ro­dom čo­ve­ka.
Vaj­rayana, iz te per­spek­ti­ve, pred­sta­vlja ubr­za­ni put pro­sve­
tlje­nja za­sno­van na tan­trič­kim me­to­da­ma, što zah­te­va po­seb­no kva­
li­fi­ko­va­no vođ­stvo, te je va­žan deo uče­nja ve­zan za di­rek­tan pre­
nos, ko­ji se vr­ši sa uči­te­lja na uče­ni­ka pu­tem ini­ci­ja­ci­je, kao i pu­
tem pri­prem­nih prak­si (ngön­dro) ko­je se sa­sto­je upra­vo u ne­go­va­
nju sa­o­se­ća­nja i mo­ral­ne di­sci­pli­ne kao pred­u­slo­va za uvo­đe­nje u
tan­trič­ke prak­se.
U dok­tri­ni ti­be­tan­skog bu­di­zma, pra­vi se raz­li­ka iz­me­đu spo­
lja­šnjih tan­tri (kriya tan­tra, charya tan­tra i yoga tan­tra) i unu­tra­
71
Nada M. Sekulić
šnjih, ko­ji­ma se pri­da­je ve­ći zna­čaj, a to su ma­hayoga, anuyoga i
atiyoga ili dzogchen. Atiyoga ili dzogchen se sma­tra­ju naj­vi­šim ob­
li­kom zna­nja i is­ku­stva u tan­trič­kom bu­di­zmu. Ono se sa­sto­ji u vra­
ća­nju u pri­mor­di­jal­no sta­nje ili pri­rod­no i pro­či­šće­no sta­nje sve­
sti sim­bo­li­zo­va­no li­kom Bud­dhe Sa­man­ta­bad­hre (u osnov­nom zna­
če­nju, to je ak­tiv­ni prin­cip mu­dro­sti i sa­o­se­ća­nja) ili spo­jem mu­
škog i žen­skog prin­ci­pa, na­zva­nog yab-yum. Po­gre­šno in­ter­pre­ti­
ran kao sek­su­al­ni od­nos, sim­bol yab-yum ozna­ča­va pri­rod­no di­na­
mič­no pro­sve­tlje­no sta­nje uma, je­din­stvo pra­zni­ne i for­me, kao i
dru­gih opo­zit­nih prin­ci­pa. Šta­vi­še, sim­bol yab-yum je je­dan od na­
je­zo­ter­ni­jih sim­bo­la i u naj­stro­žim mo­na­stič­kim re­do­vi­ma ti­be­tan­
skog bu­di­zma gde se prak­ti­ku­je ce­li­bat, a osnov­na ide­ja ovih prak­
si je ostva­ri­va­nje ubr­za­nog bu­đe­nja pri­rod­nih ka­pa­ci­te­ta sve­sno­sti.
Pri­mor­di­jal­no pro­sve­tlje­no sta­nje uma u osno­vi uvek već po­
sto­ji i re­al­i­zo­va­no je od sa­mog po­čet­ka, bu­du­ći da je to pri­ro­da sa­
me sve­sno­sti, te je su­šti­na pu­ta prak­tič­no u to­me da se uklo­ni ne­
zna­nje sop­stve­ne pri­ro­de. U kle­ri­kal­nom bu­di­zmu, da­le­ko vi­še se
na­gla­ša­va po­de­la iz­me­đu do­bra i zla, fi­lo­zof­ska re­flek­si­ja, ško­lo­va­
nje pro­u­ča­va­njem spi­sa i ne­go­va­nje stro­ge mo­na­stič­ke di­sci­pli­ne.
U tan­tra­ma se ko­ri­ste vi­zu­e­li­za­ci­je, ri­tu­a­li i sim­bo­li, man­tre,
man­da­le, te­le­sne di­sci­pli­ne, di­sa­nje, po­lo­ža­ji, mu­dre i ek­sta­tič­ke
prak­se kao sred­stva pro­bu­đe­nja, od­no­sno kog­ni­tiv­ne tran­sfor­ma­
ci­je. Sva­ka od ti­be­tan­skih ško­la (Nying­ma, Kagyu, Sakya, Ge­luk),
ima svo­je spe­ci­fič­ne, kao i za­jed­nič­ke prak­se. Ve­ći­na tih prak­si ko­
ri­sti se vi­zu­e­li­za­ci­ja­ma i ri­tu­al­i­ma u či­jem cen­tru je jed­na od po­seb­
nih ema­na­ci­ja Bud­dhe, u mu­škom ili žen­skom aspek­tu. Uz sa­mog
Ava­lo­ki­tes­hva­ru, Ta­ra ili „žen­ski Bu­da“ pred­sta­vlja naj­pro­či­šće­ni­
ji ob­lik i sim­bol sa­os­ e­ća­nja u ti­be­tan­skom bu­di­zmu, a to su isto­vre­
me­no i dva naj­po­zna­ti­ja i u na­rod­noj kul­tu­ri naj­po­pu­lar­ni­ja bo­žan­
stva ili aspek­ta Bud­dhe. Ta­ra sim­bo­li­še ak­tiv­ni prin­cip sa­os­ e­ća­nja i
72
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
za­to se ni­ka­da vi­zu­el­no ne pred­sta­vlja u pot­pu­nom lo­tos po­lo­ža­ju,
već joj je jed­na no­ga uvek is­pru­že­na kao da je sprem­na da usta­ne.
Ak­tiv­ni prin­cip sa­o­se­ća­nja pod­ra­zu­me­va ak­tiv­no i učin­ko­vi­to po­
ma­ga­nje dru­gi­ma, te se na Ti­be­tu ve­ru­je da se in­vo­ka­ci­je i mo­li­tve
Ta­ri naj­br­že is­pu­nja­va­ju (Ta­ra se za­to na­zi­va i „br­zom“).
Ti­be­tan­ski bu­di­zam preds­ta­vlja po­seb­nu va­ri­jan­tu is­toč­nog
po­li­te­i­zma po­ve­za­nog sa jed­nim od obe­lež­ja sta­rog Bö­na, di­vi­ni­za­
ci­jom kra­lje­va. U iz­vor­nom bu­di­zmu, ne sa­mo da to­ga ne­ma, već je
uki­nu­ta čak i op­šta ide­ja o mno­go­broj­nim bo­žan­stvi­ma ko­ja je ina­
če pri­sut­na u tom de­lu Azi­je. Me­đu­tim, ka­ko po­sto­ji pu­no ne­ra­zu­
me­va­nja i po­vr­šnog i et­no­cen­trič­nog in­ter­pre­ti­ra­nja is­toč­nog po­li­
te­i­zma na Za­pa­du, što u ovom tek­stu ne mo­že de­talj­ni­je bi­ti raz­ma­
tra­no, po­treb­no je na­po­me­nu­ti da je za po­li­te­iz­ am ka­kav po­sto­ji u
in­dij­skoj re­li­gij­skoj tra­di­ci­ji ka­rak­te­ri­stič­no da se ra­zna bo­žan­stva
sa­gle­da­va­ju sa­mo kao po­seb­ni aspek­ti ili prin­ci­pi na je­din­stven na­
čin di­vi­ni­zo­va­nog ili odu­ho­vlje­nog sve­ta. Smi­sao ovo­ga je ve­o­ma
pre­po­zna­tljiv upra­vo u ti­be­tan­skom bu­di­zmu, gde npr. pet Bud­dha
mu­dro­sti, ko­ji či­ne man­da­lu za­štit­ni­ka Dhar­me (Aks­hobya, Amo­
ga­sid­dhi, Amit­ha­ba, Rat­na­samb­ha­va, Va­i­ro­ca­na) pred­sta­vlja­ju pet
aspe­ka­ta ili pet vi­do­va mu­dro­sti i dhar­me, pet unu­tra­šnjih du­hov­
nih kva­li­te­ta ko­ji šti­te od ne­zna­nja, lju­bo­mo­re i za­vi­sti, se­bič­no­sti,
po­no­sa i agre­si­je. U naj­bu­kval­ni­jem smi­slu, to su vi­zu­el­ne pred­sta­
ve ili ope­ra­ci­o­na­li­za­ci­je i kon­kre­ti­za­ci­je ap­strakt­nog kon­cep­ta ko­
ji se na taj na­čin pre­vo­di do čul­nog i eg­zi­sten­ci­jal­nog pla­na i od­nos
pre­ma nje­mu de­fi­ni­še kroz prak­se me­di­ta­ci­je, re­flek­si­ju, nor­me po­
stu­pa­nja, ri­tu­al­e i sl. Raz­li­ka iz­me­đu iz­vor­nog ili ra­nog bu­di­zma i
po­zni­je ti­be­tan­ske va­ri­jan­te ili va­ri­jan­ti ni­je u ra­zli­ci iz­me­đu mo­
no­te­i­zma i po­li­te­i­zma, već je pre kul­tu­ro­lo­ška i ve­za­na je za isto­rij­
ske i so­ci­jal­ne okvi­re u ko­ji­ma je bu­di­zam to­kom vi­še ve­ko­va pre­
no­šen na Ti­bet i ši­rio se unu­tar tra­di­cij­ske kul­tu­re tog pod­ruč­ja Azi­
73
Nada M. Sekulić
je, uslo­viv­ši da on po­sta­ne pre­vas­hod­no tan­trič­ki, a pri­stup u okvi­ru
The­ra­va­da bu­di­zma i ra­nog bu­di­zma osta­ne pre­vas­hod­no su­trič­ki.
U okvi­ru tan­trič­kog pri­stu­pa, pred­nost je da­ta di­rekt­nom is­
ku­stvu, oral­noj tra­di­ci­ji, spon­ta­nom pro­bu­đe­nju i na­gla­ša­va­nju lič­
nog od­no­sa (gu­ru-uče­nik) u pre­no­su zna­nja. Tan­trič­ki ili Vaj­rayana
bu­di­zam se za­sni­va na ezo­ter­nom pri­stu­pu ko­ji do­pu­šta da se, na
osno­vu ot­kro­ve­nja i ne­po­sred­nog is­ku­stva, ko­je je kraj­nja in­stan­ca
i svr­ha re­li­gij­skog is­ku­stva uop­šte, mo­di­fik­ u­ju tra­di­cij­ski obra­sci
kul­tu­re, na­či­ni in­ter­pre­ti­ra­nja isto­ri­je, dog­ma, spi­si itd., te se Vaj­
rayana na taj na­čin od­no­si i pre­ma ra­nom bu­di­zmu. U okvi­ru ti­be­
tan­skog bu­di­zma va­žnu osno­vu za in­ter­pre­ti­ra­nje isto­ri­je i tra­di­ci­
je bu­di­zma pred­sta­vlja­ju „ter­me“ ili ot­kro­ve­nja da­ta po­seb­nim la­
ma­ma, ter­ton-ima (u me­di­ta­ci­ji, snu, vi­zi­ji i sl), na osno­vu ko­jih je
kon­stru­i­sa­na prak­tič­no kom­plet­na ezo­ter­na isto­ri­ja Ti­be­ta, kao i sa­
mog bu­di­zma, ko­ja po mno­go če­mu ne mo­že da na­đe svo­ju po­tvr­du
u na­uč­noj isto­ri­ji. Po­sto­ja­nje „ter­mi“ pret­po­sta­vlja, npr. da je od po­
čet­ka u bu­di­zmu po­sto­ja­la li­ni­ja pre­no­sa po­seb­nih, ezo­ter­nih zna­
nja, ali da ona ni­su bi­la jav­na, te da je ta vr­sta „isto­ri­je“ bu­di­zma
sa­kri­ve­na, da se pre­no­si sa­mo oral­nom tra­di­ci­jom i di­rekt­nim pre­
no­som sa gu­rua na uče­ni­ka ili pu­tem di­rekt­nog ot­kro­ve­nja. Ti­me je
smi­sao bu­di­zma ve­o­ma pro­ši­ren i pro­me­njen u od­no­su na ne­ka od
nje­go­vih po­čet­nih od­re­đe­nja. Npr, „sang­ha“ je u po­čet­ku pred­sta­
vlja­la mo­na­šku tra­di­ci­ju i pra­vi­lo da­ri­va­nja se od­no­si­lo na re­gu­li­sa­
nje od­no­sa sve­tov­ne bu­di­stič­ke za­jed­ni­ce spram mo­na­ških re­do­va i
od­re­đi­va­la je pra­vi­la iz­dr­ža­va­nja bu­di­stič­ke mo­na­ške za­jed­ni­ce. U
ti­be­tan­skom bu­di­zmu, po­red tog osnov­nog zna­če­nja, „sang­ha“ do­
bi­ja mi­stič­ki i ezo­ter­ni smi­sao za­jed­ni­ce svih bod­dhi­sa­tvi, a na­če­
lo da­ri­va­nja ta­ko­đe do­bi­ja me­ta­fi­zič­ku di­men­zi­ju ko­ja se pro­ši­ru­je
na smi­sao i svr­hu ce­lo­kup­ne isto­ri­je. Ta­ko je ce­lo­kup­na isto­ri­ja Ti­
be­ta u tra­di­cij­skom ti­be­tan­sko-bu­di­stič­kom dis­kur­su pred­sta­vlje­na
74
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
kao tok na­mer­nog i od po­čet­ka pla­ni­ra­nog pro­sve­ći­va­nja ti­be­tan­
skog na­ro­da, uz di­vi­ni­zi­ra­ne pri­ka­ze kra­lje­va kao ema­na­ci­ja Bud­
dhe, uklju­ču­ju­ći i one ko­ji su ži­ve­li ve­ko­vi­ma pre po­ja­ve bu­di­zma.
U tim okvi­ri­ma, ve­li­ko­du­šnost i da­ri­va­nje se pro­ši­ru­ju na pro­ce­nu
svr­sis­hod­no­sti na­či­na vla­da­nja, teh­no­lo­ških izu­ma, i pred­sta­vlja­ju
lo­gi­ku pro­ce­ne ste­pe­na raz­vo­ja i na­pre­do­va­nja ce­lo­kup­ne ti­be­tan­
ske kul­tu­re, da­ju­ći smi­sao umet­no­sti, ot­kri­va­ju­ći du­bin­sko zna­če­
nje fol­klo­ra i sl. Es­ha­to­lo­gi­ja ezo­ter­ne isto­ri­je Ti­be­ta je for­mu­li­sa­
na kao isto­ri­ja po­ja­va bod­dhi­sat­tvi, bi­ća sa­o­se­ća­nja kao fak­to­ra ko­
ji usme­ra­va­ju i osmi­šlja­va­ju isto­ri­ju. To je je­din­stven slu­čaj isto­ri­
ci­stič­ke in­ter­pre­ta­ci­je raz­vo­ja dru­štva, unu­tar ko­je se ste­pen nje­go­
ve ve­će ili ma­nje raz­vi­je­no­sti pro­ce­nju­je raz­vi­je­no­šću spo­sob­no­sti
sa­o­se­ćaj­nog de­lo­va­nja me­đu lju­di­ma i ugra­đi­va­njem tog prin­ci­pa u
na­čin ure­đi­va­nja dru­štva, na­u­ke, od­no­sno si­ste­ma zna­nja i kul­tu­re,
a ne, kao što je to ka­rak­te­ri­stič­no za za­pad­ni na­uč­ni isto­ri­ci­zam, na
osno­vu raz­vo­ja ra­ci­on­ al­no­sti, slo­že­no­sti dru­štve­ne or­ga­ni­za­ci­je ili
ko­li­či­nom mo­ći u ovla­da­va­nju pri­ro­dom.
U kon­kret­nom smi­slu dru­štve­ne or­ga­ni­za­ci­je, spoj Bön na­sle­
đa, ve­za­nog za di­vi­ni­za­ci­ju kra­lje­va i bu­di­zma do­veo je do stva­ra­
nja ri­gid­nog i stro­go fe­u­dal­nog si­ste­ma vla­sti sa re­li­gij­skim in­sti­tu­
ci­ja­ma na vr­hu, ko­ji se odr­žao ve­ko­vi­ma (do sre­di­ne XX ve­ka), pri
tom bez re­al­ne cen­tra­li­zo­va­ne ad­mi­ni­stra­tiv­no-uprav­ne mo­ći tih in­
sti­tu­ci­ja.
Dru­gi aspe­kat spa­ja­nja bu­di­zma i Bö­na oči­tu­je se kroz na­čin
ka­ko je ide­ja o od­no­su sam­sa­re i nir­va­ne, ve­či­tog kru­ga kar­me, ro­
đe­nja i smr­ti, po­ve­za­na sa kon­cep­tom bar­do-sta­nja pri­pad­nog ša­
ma­ni­stič­koj tra­di­ci­ji. Raz­um
­ e­va­nje re­la­tiv­no­sti i ne­po­sto­ja­no­sti
sam­sa­re pri­po­je­no je ša­ma­ni­stič­kom vi­đe­nju stvar­no­sti kao kom­
po­zit­ne ce­li­ne sa­sta­vlje­ne od raz­li­či­tih rav­ni po­sto­ja­nja ko­ji­ma, u
okvi­ru ti­be­tan­skog bu­di­zma, od­go­va­ra­ju al­ter­na­tiv­na bar­do sta­nja
75
Nada M. Sekulić
sve­sti. Po­sto­ji šest bar­do sta­nja: bar­do ro­đe­nja i smr­ti, bar­do sna,
me­di­ta­ci­je, bar­do tre­nut­ka smr­ti, bar­do pri­rod­ne unu­tra­šnje sve­tlo­
sti i bar­do tran­smi­gra­ci­je. Kao što je ne­ka­da za­da­tak ša­ma­na bio da
da pu­tu­je kroz sve­to­ve, za­da­tak la­me je da si­gur­no vo­di oso­bu kroz
pro­pa­dlji­vost i pro­la­znost bar­do sta­nja i da omo­gu­ći pre­laz iz jed­
nog ni­voa u dru­gi u ci­lju pro­sve­tlje­nja. Naj­po­zna­ti­ji tekst na Za­
pa­du ko­ji se od­no­si na ta­kvu vr­stu a vođ­stva je „Bar­do Tho­dol“ ili
Knji­ga mr­tvih.
La­ma u ti­be­tan­skom bu­di­zmu mo­ra da po­se­du­je i oso­bi­ne ša­
ma­na i oso­bi­ne pro­svetljenog bi­ća, bod­dhi­sa­tve. Ne­ke od naj­po­zna­
ti­jih ha­gi­og­ ra­fij­a ti­be­tan­ske bu­di­stič­ke tra­di­ci­je opi­su­ju naj­po­zna­ti­
je isto­rij­ske lič­no­sti ti­be­tan­skog bu­di­zma isto­vre­me­no kao ša­ma­ne
i kao bod­dhi­sat­tve, bi­ća neo­gra­ni­če­nog sa­os­ e­ća­nja, a opi­si nji­ho­vih
ži­vo­ta re­flek­tu­ju bor­bu ko­ja se na isto­rij­skom pla­nu re­al­no od­vi­ja­
la iz­me­đu pri­sta­li­ca i sve­šte­ni­ka Bön tra­di­ci­je i bu­di­zma, ko­ji je po­
ste­pe­no pre­u­zi­mao pre­vlast.
Je­dan od naj­il­u­stra­tiv­ni­jih pri­me­ra je­ste ha­gi­o­graf­ski pri­kaz ži­
vo­ta ve­li­kog ti­be­tan­skog sve­ca Mi­la­re­pe iz 11. i 12. ve­ka5. Pre­ma
pre­da­nju, Mi­la­re­pa je u po­čet­ku ško­lo­van da po­sta­ne ša­man, sa ci­
ljem da se osve­ti za pat­nju ko­ju je ne­pra­ved­no pre­tr­pe­la nje­go­va
po­ro­di­ca dok je bio de­čak. Ste­kav­ši ša­ma­ni­stič­ke mo­ći – spo­sob­
no­sti le­te­nja kroz pro­stor, kon­tro­le vre­me­na, ba­ca­nja či­ni itd. – Mi­
la­re­pa stva­ra olu­ju ko­ja uni­šta­va ce­lo se­lo ko­je mu je ne­ka­da na­
ne­lo nepravdu. Po­ka­jav­ši se zbog to­ga, Mi­la­re­pa na­kon to­ga po­sta­
je uče­nik bu­di­stič­kog la­me i me­di­ti­ra­ju­ći u pe­ći­ni dva­na­est go­di­na,
ostva­ru­je pro­sve­tlje­nje i ši­ri bu­di­zam na Ti­be­tu.
Mi­la­re­pin uči­telj Mar­pa, i Mar­pin uči­telj Na­ro­pa, i Na­ro­pin
uči­telj Ti­lo­pa, za­pra­vo su isto­rij­ski naj­zna­čaj­ni­ji i naj­ško­lo­va­ni­ji
pre­vo­di­o­ci in­dij­skih bu­di­stič­kih i tan­trič­kih tek­sto­va na ti­be­tan­ski.
5 http://www.thran­guhk.org/bud­dhism/en_mi­la­re­pa.html
76
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
U ta­kvom ob­li­ku, bu­di­stič­ko uče­nje bi, me­đu­tim, iz­ve­sno osta­lo re­
zer­vi­sa­no sa­mo za eli­tu, a po­ja­va Mi­la­re­pe za­pra­vo pred­sta­vlja po­
ve­zi­va­nje te elit­ne i vi­so­ko­ško­lo­va­ne bu­di­stič­ke tra­di­ci­je sa da­le­
ko po­pu­lar­ni­jom Bön re­li­gi­jom i ša­ma­ni­stič­kim prak­sa­ma Ti­be­ta
tog vre­me­na. Mi­la­re­pa ni­je bio ško­lo­va­ni bu­di­sta, već ša­man i ne­
kon­ven­ci­o­nal­ni tan­trik. On ni­je po­znat po ko­men­ta­ri­ma i pre­vo­di­
ma su­trič­kih tek­sto­va, već po na­dah­nu­tim pe­sma­ma ko­je sin­te­ti­šu
lo­kal­ne fol­klor­ne ele­men­te kul­tu­re i sli­ke pri­rod­nog okru­že­nja Ti­
be­ta i uče­nje bu­di­zma.
„…Iz­nad Do­li­ne cr­ve­nih dra­gu­lja
Je­dre be­li obla­ci
Is­pod nje re­ka Tsang mir­no te­če
A iz­me­đu ne­ba i ze­mlje kru­že di­vlji vu­ko­vi…
U Do­li­ni cr­ve­nih dra­gu­lja,
Vrap­ci uče da le­te,
Maj­mu­ni vo­le da ska­ču i da se pre­tu­ra­ju
A zve­ri vo­le da tr­če i da se nad­me­ću
Dok ja ve­žbam Dvo­stru­ko pro­či­šće­nje uma6 i vo­lim me­di­ta­ci­ju.
Vi, ov­da­šnji de­mo­ni, du­ho­vi i bo­go­vi,
Svi pri­ja­te­lji Mi­la­re­pe
Pij­te nek­tar lju­ba­zno­sti i sa­o­se­ća­nja.
A za­tim se vra­ti­te u svo­je do­mo­ve…“
(Deo „Po­hva­le bo­žan­stvi­ma Do­li­ne cr­ve­nih dra­gu­lja“, /Chang,
1997/)
6 Ovo se od­no­si na pre­u­zi­ma­nje Bod­dhi­sat­tva za­ve­ta, na osno­vu ko­ga oso­ba na­
sta­vlja da ra­di za op­štu do­bro­bit i pro­sve­tlje­nje svih ose­tlji­vih bi­ća, ka­ko u sta­nju pot­pu­no
pro­sve­tlje­nog i ostva­re­nog tran­scen­den­tal­nog uma, ta­ko i u sta­nju ne­sa­vr­še­nog i ne­pot­pu­
nog pro­sve­tlje­nja, dok nir­va­na i raz­u­me­va­nje su­šti­ne pra­zni­ne još ni­su re­a­li­zo­va­ni (Mi­la­
re­pa, pre­vod i ko­men­ta­ri Chang C. C. Gar­ma, Khan­ti­pa­lo B, 1997.:100)
77
Nada M. Sekulić
U po­pu­lar­noj kul­tu­ri Ti­be­ta, a da­nas i u po­pu­lar­noj kul­tu­ri na
za­pa­du, Mi­la­re­pa je po­znat pod­jed­na­ko po svo­jim ša­ma­ni­stič­kim
mo­ći­ma, kao i po svom sa­os­ e­ća­nju i pro­sve­tlje­nom umu. Tač­ni­je,
naj­po­zna­ti­ji je po to­me što je spo­jio te dve stva­ri. Po­red to­ga, Mi­
la­re­pa je sim­bol do­stup­no­sti pu­ta pro­sve­tl­je­nja za sve, uklju­ču­ju­ći i
si­ro­ma­šne i ne­ško­lo­va­ne, pokazujući to sopstvenim primerom. Ka­
ko Mi­la­re­pa ni­ka­da ne bi bio to­li­ko po­znat i ce­njen da ni­je bio pre­
o­bra­će­ni ša­man, ve­li­ki deo ha­gi­o­graf­skog pri­ka­za nje­go­vog ži­vo­ta
go­vo­ri o bor­ba­ma sa dru­gim ša­ma­ni­ma, o nje­go­vom iza­zi­va­nju olu­
ja, le­te­nju kroz va­zduh, pre­o­bra­ža­va­nju u ži­vo­ti­nje itd. pri če­mu je
oba­ve­zno pri­ka­zan kao moć­ni­ji ša­man od sled­be­ni­ka Bön re­li­gi­je.
Mi­la­re­pi­na bi­o­gra­fi­ja ta­ko­đe pred­sta­vlja ilu­stra­ci­ju za jed­nu,
po za­pad­ni um ne­u­o­bi­ča­je­nu prak­su, a to je ide­ja o tran­sfe­ru kar­
me ili za­slu­ga. U okvi­ru svo­jih is­tra­ži­va­nja o da­ri­va­nju u pri­mi­tiv­
nim kul­tu­ra­ma, Mar­sel Mos (1982) go­vo­ri o ma­ni sa­dr­ža­noj u da­
ru. Mos go­vo­ri o uni­ver­zal­nom ve­ro­va­nju da se da­ri­va­njem kroz
dar pre­no­si i ma­na, duh da­ro­va­ne stva­ri. Ide­ja o tran­sfe­ru kar­me sa­
dr­ži tu istu ide­ju mo­di­fi­ko­va­nu bu­di­stič­kim uče­njem. To je uve­re­
nje da ne­ko mo­že pre­u­ze­ti deo tu­đe kar­me ili mu pre­ne­ti deo svo­
jih do­brih za­slu­ga, i ta­ko ubr­za­ti put pro­sve­tlje­nja da­ro­va­ne oso­be
da­rom. To je uobi­ča­je­na prak­sa u mo­na­škim re­do­vi­ma ti­be­tan­skog
bu­di­zma, u slu­ča­je­vi­ma ka­da mo­nah od­lu­či da pre­ki­ne svoj mo­na­
ški za­vet. On ta­da mo­ra da na­đe ne­kog dru­gog mo­na­ha ko­ji je spre­
man da pre­uz­ me nje­go­ve za­ve­te i nje­go­vu kar­mu (Tsul­trim, 1987).
Tek ta­da mu je do­zvo­lje­no da na­pu­sti mo­na­ški na­čin ži­vo­ta. Na taj
na­čin, on osta­je pod za­šti­tom bod­dhi­sat­tvi i du­go­va­nja kar­me ko­ja
bi ga sti­gla u sve­tov­nom ži­vo­tu zbog na­ru­še­nog za­ve­ta, osta­ju ve­
za­na za krug bi­ća po­sve­će­nih pro­sve­tlje­nju. U pri­či o ži­vo­tu Mi­la­
re­pe, uči­telj ko­ji je Mi­la­re­pu na­u­čio ka­ko uni­šti ce­lo se­lo, ste­kao je
ti­me mno­go lo­ših za­slu­ga i lo­šu kar­mu. Me­đu­tim, on ne od­la­zi sam
78
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
da me­di­ti­ra i da se pod­vr­će aske­zi, već to či­ni Mi­la­re­pa i i za nje­
ga i za se­be, pri če­mu se tran­sfer Mi­la­re­pi­nih do­brih za­slu­ga pre­no­
si i na nje­go­vog uči­te­lja, kao i na sve one ko­je je ubio i na one ko­ji
su ne­ka­da na­ne­li ne­prav­du nje­go­voj po­ro­di­ci. U tom smi­slu, u ha­
gi­o­gra­fi­ji o Mi­la­re­pi svi su­di­o­ni­ci Mi­la­re­pi­ne sud­bi­ne pred­sta­vlje­
ni su kao bod­dhi­sat­tve.
Ti­be­tan­ski bu­di­zam ta­ko­đe za­dr­ža­va či­tav niz ri­tu­al­nih pred­me­
ta i ri­tu­a­la ko­ji su ka­rak­te­ri­stič­ni za ti­be­tan­ski ša­ma­ni­zam. Jed­na od
ti­pič­nih ša­ma­ni­stič­kih prak­si za­dr­ža­nih u ti­be­tan­skom bu­di­zmu je
Chöd. Chöd je ne­ka­da u osno­vi pred­sta­vljao ini­ci­ja­cij­ski ri­tual sim­
bo­lič­nog ko­ma­da­nja te­la ša­ma­na, ko­ji je u XI ve­ku Mac­hing Lap­dron
(uz Mi­la­re­pu ta­ko­đe jed­na od naj­po­zna­ti­jih tan­tri­ka u isto­ri­ji t.b.), pre­
o­bli­ko­va­la u bu­di­stič­ku prak­su za­sno­va­nu na prin­ci­pi­ma Ma­hayana i
tan­trič­kog bu­di­zma. O prak­si chöd Eli­a­de pi­še sle­de­će: „Po­sto­ji u Ti­
be­tu je­dan tan­tri­stič­ki ob­red zvan čoed, gčod, iz­ra­zi­to ša­man­ske struk­
tu­re: on se sa­sto­ji u da­va­nju de­mo­ni­ma vla­sti­tog me­sa da ga je­du, što
neo­bič­no pod­se­ća na ini­ci­ja­tič­ko ko­ma­da­nje bu­du­ćeg ša­ma­na ko­je vr­
še „de­mo­ni“ i du­še pre­da­ka… ’Na zvuk bub­nja, na­pra­vlje­nog od ljud­
skih lo­ba­nja i tru­be na­pra­vlje­ne od be­dre­ne ko­sti, lju­di po­či­nju ples i
po­zi­va­ju du­ho­ve na svet­ko­vi­nu. Sna­ga me­di­ta­ci­je do­vo­di jed­nu bo­gi­
nju u ob­li­ku sa­blje; ona ska­če na gla­vu žre­ca, od­se­ca je, a ovo­ga ko­
ma­da; de­mo­ni i di­vlje zve­ri se on­da ba­ca­ju na još drh­ta­ve de­lo­ve te­
la, glo­đu sa njih me­so i pi­ju krv. Iz­go­vo­re­ne re­či pod­se­ća­ju na iz­ve­sne
Đa­ta­ke, ko­je pri­po­ve­da­ju ka­ko je Bu­da, u to­ku ne­ka­da­šnjih in­kar­na­ci­
ja, dao svo­je me­so iz­glad­ne­lim zve­ri­ma i de­mo­ni­ma lju­do­žde­ri­ma’…
Blek­stej­ner za­klju­ču­je da je ovo, na­su­prot bu­di­stič­koj po­uč­noj pri­či,
samo je­zo­vi­ta mi­ste­ri­ja iz naj­­sta­ri­jih vre­me­na.“ (Eli­ad­ e, 1985:318).
Raz­um
­ e­va­nje Chö­da ni­je mo­gu­će bez ne­što ši­reg po­zna­va­nja ti­be­tan­
skog kul­tur­nog kon­tek­sta. Obi­čaj o ko­me je ov­de reč mi­me­tič­ki po­
dra­ža­va uobi­ča­jen na­čin sa­hra­nji­va­nja mr­tva­ca na Ti­be­tu. Zbog ni­skih
79
Nada M. Sekulić
tem­pe­ra­tu­ra i vr­ste tla i flo­re i fa­u­ne, po­smrt­ne ostat­ke je ve­o­ma te­ško
sa­hra­ni­ti do­volj­no du­bo­ko u ze­mlju, a ve­om
­ a sku­po spa­lji­va­ti, pe se
te­lo ko­ma­da i iz­la­že na otvo­re­nom kao hra­na ži­vo­ti­nja­ma u vi­du žr­
tve­nog da­ra. Sto­ga su pred­sta­ve o smr­ti na Ti­be­tu uobi­ča­je­no ve­za­ne
za sli­ke ko­ma­da­nja te­la. U osno­vi ša­ma­ni­stič­kog kul­ta ovog ti­pa reč je
o pre­la­zu iz­me­đu bar­do sta­nja ži­vo­ta i smr­ti, kroz šta sva­ki ša­man mo­
ra da pro­đe da bi mo­gao da se kva­li­fik­ u­je ka po­sred­nik iz­me­đu sve­to­
va. U mo­di­fik­ a­ci­ja­ma ko­je je na­pra­vi­la Mac­hig Lap­dron, pre­la­zi iz­
me­đu bar­do sta­nja ozna­ča­va­ju je­din­stvo kru­ga sam­sa­re i nir­va­ne i da­
va­nje bod­dhi­sat­tva za­ve­ta, od­ri­ca­nje i da­ri­va­nje svog bi­ća i dhar­me
dru­gi­ma. Sam čin je u mo­di­fi­ka­ci­ji Mac­hig Lap­dron po­tak­nut sa­o­se­
ća­njem i do­bi­ja smi­sao pro­sve­tlje­nog de­lo­va­nja usme­re­nog na do­bro­
bit dru­gih, a i na­ziv ri­tu­a­la se in­ter­pre­ti­ra kao „Pro­se­ca­nje kroz ego“
(Har­ding, 2013). Chöd je tan­trič­ka prak­sa ko­ja se, kao i ka­da je reč o
Mi­la­re­pi i nje­go­vim za­vet­nim pe­sma­ma, raz­vi­la ne­za­vi­sno od mo­na­
stič­kih prak­si i kle­ri­kal­nog bu­di­zma.
„Ja jo­gi ne­us­ tra­ši­ve asket­ske prak­se
Či­je de­lo­va­nje i mi­sli iz­ra­ža­va­ju jed­na­kost Sam­sa­re i Nir­va­ne
Ple­šem sa bo­žan­stvi­ma ko­ja pred­sta­vlja­ju pri­ja­nja­nje za se­be
I u prah ras­tva­ram Sam­sa­ru…
…Sve što po­sto­ji je kao od­raz
Ja­san, čist i pro­zi­ran
Ne­uh­ va­tljiv i Ne­iz­re­civ.
Ma­da sve na­sta­je iz uzor­ka i kar­me
Su­šti­na sve­ga je bez du­al­no­sti i fik­si­ra­no­sti.
Ta­kvo je sve što po­sto­ji, znaj!“
(deo tek­sta ri­tu­al­a Chöd)
80
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
Ta­ko­đe, uz ri­tu­a­le, i či­tav niz ša­ma­ni­stič­kih pred­me­ta do­bi­
ja no­vo bu­di­stič­ko zna­če­nje. Naj­po­zna­ti­ja je sva­ka­ko tran­sfor­ma­
ci­ja ki­le ili za­kri­vlje­nog no­ža ko­ji se u Bö­nu ili u Chö­du upo­tre­
blja­vao za ri­tu­al­no se­če­nje, u vaj­ru, ko­ja se sim­bo­lič­ki po­ve­zu­je za
aspek­tom Bud­dhe Vaj­ra­ki­layya, me­di­ta­tiv­nim bo­žan­stvom, sa tri li­
ca, stra­šnim, ra­do­snim i mir­nim, ai u no­vom zna­če­nju sim­bo­li­še ne­
sa­lo­mlji­vost du­ha i sna­gu spi­ri­tu­al­ne ener­gi­je ili dhra­mu.
Uti­caj ti­be­tan­skog bu­di­zma da­nas na Za­pa­du
Ši­re­nje ti­be­tan­skog bu­di­zma na za­pad u XX ve­ku uslo­vlje­no je
pre sve­ga ki­ne­skom oku­pa­ci­jom i anek­ti­ra­njem Ti­be­ta ko­ja se de­si­
la sre­di­nom XX ve­ka, to­kom ko­je je oko 100 000 Ti­be­ta­na­ca emi­
gri­ra­lo, a tra­di­cij­ska kul­tu­ra Ti­be­ta, kao i mo­na­ški re­do­vi bi­li su iz­
vrg­nu­ti pro­go­nu i za­ti­ra­nju. Od tog vre­me­na do da­nas, ulo­ga di­ja­
spo­re u oču­va­nju ti­be­tan­ske kul­tu­re, kao i u po­li­tič­kim na­sto­ja­nji­
ma da Ti­bet stek­ne po­li­tič­ku i kul­tur­nu auto­no­mi­ju u od­no­su na
Ki­nu, osta­la je pre­sud­na. Ipak, ima­ju­ći u vi­du u ko­joj me­ri su svi
aspek­ti ti­be­tan­skog bu­di­zma obo­je­ni lo­kal­nom kul­tu­rom i fol­klo­
rom Ti­be­ta, kao i uti­ca­jem ša­ma­ni­zma, iz­gle­da za­ču­đu­ju­će ka­ko je
on mo­gao za po­la ve­ka da stek­ne ta­ko ve­li­ku po­pu­lar­nost na Za­pa­
du. Ne sa­mo da da­nas ne­ma go­to­vo ni­ko­ga ko ni­je čuo za Da­lai La­
mu, već mno­gi na Za­pa­du usled neo­ba­ve­šte­no­sti po­i­sto­ve­ću­ju ce­
lo­kup­ni bu­di­zam sa ti­be­tan­skim bu­di­zmom, dok po­pu­lar­na kul­tu­ra
(mu­zič­ki žan­ro­vi, fil­mo­vi, li­te­ra­tu­ra, mo­da) sa­dr­ži pu­no ele­me­na­
ta ko­ji ima­ju obe­lež­ja upra­vo ti­be­tan­ske kul­tu­re. Ta­ko­đe, na Za­pa­
du je do­šlo do glav­nog pro­ši­re­nja bro­ja sled­be­ni­ka ove re­li­gi­je, do
osni­va­nja broj­nih cen­ta­ra, ško­la, vi­še sa­mo­stal­nih uni­ver­zi­te­ta ili
uni­ver­zi­tet­skih obla­sti is­tra­ži­va­nja ve­za­nih sa­mo za Ti­bet, ti­be­tan­
81
Nada M. Sekulić
ski je­zik i re­li­gi­ju, kao i mo­na­ških za­jed­ni­ca či­ji pri­pad­ni­ci ni­su sa­
mo emi­gran­ti sa Ti­be­ta i nji­ho­vi po­tom­ci, već i lju­di ko­ji po svom
po­re­klu ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa is­toč­nim kul­tu­ra­ma.
Raz­log to­me si­gur­no ne tre­ba tra­ži­ti u sa­mo jed­nom uzro­ku,
ni­ti su po­sle­di­ce tog uti­ca­ja jed­no­znač­ne. Me­đu­tim, ono što je iz­
ve­sno je­ste da je u sa­mom za­pad­nom sve­tu po­tre­ba za pri­la­go­đa­
va­njem cr­kve­ne dog­me sa­vre­me­nim uslo­vi­ma ži­vo­ta, otvo­ri­la vra­
ta za nje­no pre­i­spi­ti­va­nje i za stva­ra­nje mul­ti­kul­tu­ral­nog pod­ruč­ja i
u ovoj sfe­ri kul­tu­re, kao i u bi­lo ko­joj dru­goj.
Je­dan od raz­lo­ga ko­ji je omo­gu­ćio ši­re­nje t.b. je ne­kon­flikt­
nost nje­go­ve po­zi­ci­je me­đu za­pad­nim re­li­gi­ja­ma. Na­i­me, bu­di­stič­
ka re­li­gi­ja, i u okvi­ru nje, ti­be­tan­ski bu­di­zam, ne ugro­ža­va­ju ni jed­
nu od tra­di­cij­skih re­li­gi­ja na za­pa­du ni­ti ima­ju am­bi­ci­je ostva­re­nja
bi­lo ka­kvog po­li­tič­kog uti­ca­ja u tom de­lu sve­ta. Po­li­tič­ka pro­vo­ka­
tiv­nost ti­be­tan­skog bu­di­zma ve­za­na je za od­nos di­ja­spo­re pre­ma ki­
ne­skom anek­ti­ra­nju Ti­be­ta, za šta na za­pa­du, ima­ju­ći u vi­du da je
Ki­na bi­la so­ci­ja­li­stič­ka ze­mlja, ti­be­tan­ska emi­gra­ci­ja već de­ce­ni­
ja­ma do­bi­ja po­dr­šku. U od­no­su spram dru­gih re­li­gi­ja, bu­di­zam je
pre­po­zna­tljiv po to­le­rant­nom sta­vu pre­ma re­li­gij­skom mul­ti­kul­tu­
ra­li­zmu. U okvi­ru ta­kve ori­jen­ta­ci­je, go­to­vo da se u ve­ćoj me­ri na­
gla­ša­va­ju kom­pa­ti­bil­no­sti iz­me­đu bu­di­zma i ne­bu­di­stič­kih re­li­gi­ja,
ne­go me­đu sa­mim ško­la­ma unu­tar ti­be­tan­skog bu­di­zma ili iz­me­đu
ti­be­tan­skog i tzv. Hi­nayana bu­di­zma, ili pak ki­ne­skog Chan i ti­be­
tan­skog bu­di­zma.
Je­dan od raz­lo­ga zbog ko­jih se t.b. ta­ko uspe­šno ra­ši­rio u za­
pad­nom sve­tu je­ste sva­ka­ko i uni­ver­zal­nost osnov­nih prin­ci­pa te re­
li­gi­je, ko­ji se mo­gu pri­me­ni­ti na sve lju­de bez ob­zi­ra na nji­ho­vo po­
re­klo, dru­štve­ni sta­tus i kul­tur­nu pri­pad­nost.
Kao i ogrom­na ve­ći­na dru­gih re­li­gi­ja, bu­di­zam je pa­tri­jar­hal­
na re­li­gi­ja, me­đu­tim, ona tra­di­cij­ski pre­po­zna­je ve­li­ki broj uva­že­
82
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
nih že­na bu­di­sta, a u fol­klor­noj tra­di­ci­ji i že­na ša­ma­na. U bu­di­zmu
se sim­bo­lič­ki pod­jed­na­ko uva­ža­va mu­ški i žen­ski prin­cip, ta­ko da
je sva­ki aspekt Bud­dhe pred­sta­vljen i u mu­škom i u žen­skom ob­
li­ku. Pa­ra­dok­sal­no je, ali je tač­no da je kroz to jed­na pa­tri­jar­hal­na
re­li­gi­ja po­slu­ži­la kao sa­stav­ni deo mo­guć­no­sti fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­ke
re­li­gi­je na Za­pa­du. Od dru­ge po­lo­vi­ne XX ve­ka unu­tar t.b. za­po­
če­to je re­vi­di­ra­nje upra­vo ne­kih od na­gla­še­no pa­tri­jar­hal­nih prak­si
ve­za­nih za od­nos pre­ma že­na­ma (pro­iz­vo­đe­nje že­na u sta­tus la­ma,
pri­zna­va­nje sta­tu­sa tul­kua i ter­to­na že­na­ma, omo­gu­ća­va­nje že­na­ma
da se ško­lu­ju na bu­di­stič­kim uni­ver­zi­te­ti­ma ko­ji su eks­klu­ziv­no bi­
li na­me­nje­ni mu­škar­ci­ma itd.)
Či­nje­ni­ca da se bu­di­zam na Ti­be­tu ši­rio oral­nom tra­di­ci­jom i
da je jed­nim de­lom bio pri­la­go­đen po­tre­ba­ma i pro­fi­lu neo­bra­zo­va­
nog i ne­ško­lo­va­nog sta­nov­ni­štva, ma­da je nje­go­va iz­vor­na osno­va
fi­lo­zof­ski ve­om
­ a so­fis­ ti­ci­ra­na, omo­gu­ći­la mu je da se na efi­ka­san
na­čin pri­la­go­di i kul­tur­nom mi­ljeu za­pa­da, obra­ća­ju­ći se pu­tem po­
pu­lar­ne kul­tu­re na upe­ča­tljiv sva­ko­me, pre­no­se­ći su­šti­nu bu­di­zma
ži­vo­pi­snim sli­ka­ma i pri­ča­ma. Jav­ni dis­kurs t.b. na Za­pa­du pri­la­go­
đen je uni­ver­za­li­stič­kom obra­scu, pa je uobi­ča­je­no da su pre­da­va­
nja i po­ru­ke la­ma, kao i sa­mog Da­laj La­me, for­mu­li­sa­na je­zi­kom
op­štih ljud­skih vred­no­sti i da re­fe­ri­ra­ju na sva­ko­dnev­ni ži­vot nu­de­
ći uput­stva i sa­ve­te ko­ji bi kon­kret­no tre­ba­lo da do­pri­ne­su po­bolj­ša­
nju kva­li­te­ta ži­vo­ta sva­kog po­na­o­sob u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu. Ta­
kav po­stu­pak pred­sta­vlja svo­je­vr­sno se­ku­la­ri­zo­va­nje re­li­gi­je i isto­
vre­me­no spi­ri­tu­a­li­zo­va­nje sva­ko­dnev­nog is­ku­stva.
Još jed­na oso­bi­na ti­be­tan­skog bu­di­zma ko­ja je do­pri­ne­la nje­
go­voj po­zi­tiv­noj re­cep­ci­ji na za­pa­du je­ste pri­or­ i­tet ko­ji se da­je ne­
po­sred­nom is­ku­stvu i uva­ža­va­nje ne­kon­ven­ci­on­ al­nih prak­si, što se
po­ka­za­lo kom­pa­ti­bil­nim sa za­pad­nim vred­no­sti­ma in­di­vi­du­a­li­zma.
T.b. ne­gu­je ezo­te­ri­zam i ide­ju auten­tič­nog in­di­vi­du­al­nog pre­o­bra­
83
Nada M. Sekulić
ža­ja, pri­hva­ta­ju­ći pri tom i po­zi­tiv­ne i ne­ga­tiv­ne oso­bi­ne lič­no­sti
kao pod­jed­na­ko va­žne na du­hov­nom pu­tu, jer su deo ljud­ske pri­ro­
de. Bu­di­stič­ki ka­non je for­mu­li­san ta­ko da ne po­sto­ji ni jed­no pra­
vi­lo unu­tar bu­di­zma ko­jim se one­mo­gu­ću­je kri­ti­ka bi­lo kog de­la
tog uče­nja, a re­do­van pro­ces ško­lo­va­nja la­ma i mo­na­ha od­no­si se
na ob­u­ča­va­nje za vo­đe­nje di­ja­lo­škog nad­me­ta­nja.
Ta­ko­đe, bu­di­zam u ce­li­ni, a isto ta­ko i t.b. kao nje­gov deo, ni­
je in­sti­tu­ci­o­nal­no na­gla­še­no cen­tra­li­zo­va­na re­li­gi­ja. Da­laj La­ma u
osno­vi ne­ma ovla­šće­nje da bi­lo šta za­bra­nju­je ili do­zvo­lja­va, već
svoj uti­caj vr­ši u naj­ve­ćoj me­ri na osno­vu svog auto­ri­te­ta me­đu
sled­be­ni­ci­ma. Dok je kla­sič­na re­li­gij­ska or­ga­ni­za­ci­ja cr­kve stro­go
cen­tra­li­zo­va­na, ova­kav mo­del in­sti­tu­ci­on­ al­ne or­ga­ni­za­ci­je, ma­da je
u osno­vi za­pra­vo ar­ha­ič­ an či­ni ga za­pra­vo kom­pa­ti­bil­ni­jim gra­đan­
skim ide­ja­ma ure­đe­nja dru­štva i dru­štve­nih od­no­sa.
I na kra­ju, t.b. se ra­ši­rio na za­pa­du sle­de­ći naj­ma­nje dva obra­
sca ko­ji se ne pre­kla­pa­ju, ali po­sto­je isto­vre­me­no. Za pri­pad­ni­ke ti­
be­tan­ske za­jed­ni­ce ko­ji su u eg­zi­lu i za nji­ho­ve po­tom­ke, t.b. pred­
sta­vlja na­sle­đe tra­di­cij­ske kul­tu­re Ti­be­ta i ne­gu­je se kao ta­kvo, uz
adap­ti­ra­nje na sa­vre­me­ne uslo­ve ži­vo­ta. Za sled­be­ni­ke t.b. na za­
pa­du. T.b. pred­sta­vlja ti­pi­čan obra­zac new age re­li­gi­je ko­ju ve­ći­na
i sle­di upra­vo na taj na­či­n. Pre­ma Wo­ut­e­ru (1996) new age re­li­gij­
ske ori­jen­ta­ci­je sa­dr­že ne­ko­li­ko ka­rak­te­ri­stič­nih ele­me­na­ta: re­li­gi­ja
se do­ži­vlja­va kao ključ za po­ve­ća­nje kva­li­te­ta sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta
i u ve­zi sa tim kao al­ter­na­tiv­na te­ra­pi­ja, ona je ho­li­stič­ka, eko­lo­ška i
za­sno­va­na na tra­že­nju za­jed­nič­kog te­me­lja svih re­li­gi­ja, bit­no sa­dr­ži
neo­pa­gan­ske in­ter­pre­ta­ci­je stvar­no­sti, uklju­ču­ju­ći i ob­na­vlja­nje in­
te­re­sa za ša­ma­ni­zam, ka­rak­te­ri­še je neo­rt­odok­snost u pri­stu­pu re­li­
gi­ji i nje­nim dog­mat­skim na­če­li­ma i afek­tiv­no oku­plja­nje nje­nih čla­
no­va u kul­tur­nim ni­ša­ma ili „no­vim ple­me­ni­ma“ po­ve­za­nim mre­ža­
ma uza­ja­ma­ne po­dr­ške i po­ma­ga­nja. Ta­ko­đe, jed­na od oso­bi­na new
84
NE­KI ASPEK­TI ISTO­RIJ­SKOG PRE­O­BLI­KO­VA­NJA…
age-a je­ste na­gla­ša­va­nje es­ha­to­lo­škog ili evo­lu­ci­on­ i­stič­kog vi­đe­nja
isto­ri­je kao po­ste­pe­nog pro­ce­sa pro­du­ho­vlje­nja čo­ve­čan­stva, od­no­
sno ve­ro­va­nje u ezo­ter­nu isto­ri­ju. Sve ove kom­po­nen­te su kom­pa­ti­
bil­ne sa ne­kim od ključ­nih ka­rak­te­ri­sti­ka t.b., ma­da, sa tra­di­cij­skih
po­zi­ci­ja, ne­ma­ju pu­no ve­ze sa njim, jer su for­mi­ra­ni kao deo mo­der­
nih tran­sfor­ma­ci­ja re­li­gij­skog ži­vo­ta. Spoj ta dva pu­ta, od­nos­no vi­
še pu­te­va ko­ji sle­de ne­ke od ovih obra­za­ca, da­nas je pra­vi iza­zov za
pro­uč­ a­va­nja re­li­gi­je i nje­nih sa­vre­me­nih sme­ro­va raz­vo­ja.
Me­đu­tim, bez ob­zi­ra na ova vi­še­stru­ka po­du­da­ra­nja, ono što je
u naj­ve­ćoj me­ri uči­ni­lo bu­di­zam pre­po­zna­tlji­vim na Za­pa­du i pri­
hva­tlji­vim za okvi­re za­pad­ne kul­tu­re da­nas, je­ste uni­ver­zal­ni smi­
sao i na­čin pre­no­sa prin­ci­pa sa­o­se­ća­nja, ko­ji je pod­jed­na­ko va­žan i
u hri­šćan­stvu. Kroz taj prin­cip raz­vi­ja se i uče­nje o je­din­stvu čo­ve­
čan­stva i nje­go­voj za­jed­nič­koj svr­si po­sto­ja­nja što po svom zna­ča­
ju pre­va­zi­la­zi okvi­re pi­ta­nja o uspe­šnom me­đu­re­li­gij­skom di­ja­lo­gu.
To je po­ku­šaj da se iz­gra­di nov i kva­li­tet­ni­ji od­nos pre­ma dru­štve­
nim od­no­si­ma, kon­flik­ti­ma i ži­vo­tu u ce­li­ni, pro­mo­vi­sa­njem osnov­
nih ljud­skih vred­no­sti.
85
Nada M. Sekulić
Li­te­ra­tu­ra:
Ar­vind Shar­ma (ed.) (2008) : Part of the Pro­blem, Part of the So­lu­tion, Re­li­gion
To­day and To­mor­row, Gre­en­wo­od Pu­blis­hing Gro­up
Chang C.C. Ghar­ma (trans.) (1997): „Sixty songs of Mi­la­re­pa“, Bud­dha Dhar­ma
Edu­ca­tion As­so­ci­at­ion Inc.
Du­djom Rin­poc­he, Ji­kr­del Yes­he Dor­je (1991): The Nying­ma School of Ti­be­tan
Bud­dhism, Its Fun­da­men­tals and Hi­story, Wis­dom Pu­bli­ca­ti­ons, Bo­ston
Eli­a­de Mir­ča (1985): Ša­ma­ni­zam, Ma­ti­ca srp­ska, Be­o­grad
Har­ding Sa­rah (2013): Mac­hik’s Com­ple­te Ex­pla­na­ti­on: Cla­rifying the Me­a­ning
of Chod (Ex­pan­ded Edi­tion), Snow Lion
Maf­fe­so­li Mic­hel (1996): The Ti­me of the Tri­bes: The Dec­li­ne of In­di­vi­du­al­ism
in Mass So­ci­ety (Pu­blis­hed in as­so­ci­at­ion with The­ory, Cul­tu­re & So­ci­
ety), Sa­ge Pu­bli­ca­ti­ons
Mos Mar­sel (1982): „Ogled o da­ru, ob­lik i smi­sao raz­me­ne u pri­mi­tiv­nim dru­
štvi­ma“, u: So­ci­ol­o­gi­ja i an­tro­po­lo­gi­ja, Pro­sve­ta, Be­o­grad
Namk­hai Nor­bu (1995): Drung, Deu and Bön – Nar­ra­ti­ons, Symbo­lic lan­gu­a­
ges and the Bön tra­di­tion in an­ci­ent Ti­bet, Li­brary of Ti­be­tan Works and
Ar­chi­ves
Phil He­nry (2013): Adap­ta­ti­ons and De­ve­lop­ments in We­stern Bud­dhism – So­ci­
ally En­ga­ged Bud­dhism in U.K. , Blo­om­sbury
Po­wers, John (2007): In­tro­duc­tion to Ti­be­tan Bud­dhism, Snow Lion Pu­bli­ca­ti­ons
Sa­muel Gof­frey (1993): Ci­vi­li­zed Sha­ma­nism; Bud­dhism in Ti­be­tan So­ci­ety,
Smith­so­nian In­sti­tu­tion Press, Was­hing­ton and Lon­don
Su­me­gi An­gel (2008): Dre­am­worlds of Sha­ma­nism in Ti­be­tan Bud­dhism, The
Third Pla­ce, Sta­te Uni­ver­sity of New York Press
Thekchok Dor­je and Jam­gon Kong­trul (2007): Chod Prac­ti­ce Ma­nual And Com­
men­tary, Snow Lion Tsul­trim Al­li­on­ e (1987): Že­ne mu­dro­sti, Edi­ci­ja Ati­
jo­ga, Be­o­grad
Wo­u­ter J. Ha­ne­gra­aff (1996): New Age Re­li­gion and We­stern Cul­tu­re, E. J.Brill
http://www.thran­guhk.org/bud­dhism/en_mi­la­re­pa.html (pri­stu­plje­no: 7/10/2014)
86
РАДМИЛО В. КОШУТИЋ
Универзитет у Београду, Филолошки факултет,
Докторске студије културе
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ
РЕЛИГИЈАМА 1
Резиме
У свим ре­ли­ги­ја­ма све­та ми­ло­ср­ђе и љу­бав искон­ске су од­ред­ни­це бо­
жан­ског. И у по­ли­те­и­стич­ким и у мо­но­те­и­стич­ким ре­ли­ги­ја­ма Бог је нај­
ви­ше Би­ће, не­из­мер­на љу­бав и ми­ло­ср­ђе. Бо­жи­ја на­у­ка не мо­же се схва­ти­
ти без ми­ло­ср­ђа. Три нај­ве­ће мо­но­те­и­стич­ке ре­ли­ги­је на­ста­ле су из за­јед­
нич­ког ко­ре­на, па се та­ко у Ста­ром за­ве­ту Бог про­ја­вљу­је као Бог ми­ло­ср­
ђа, у Но­вом за­ве­ту, кроз Ису­са Хри­ста, сје­ди­њу­је се људ­ско и Бо­жи­је ср­
це, што је су­шти­на хри­шћан­ске бла­го­ве­сти од­но­сно ми­ло­ср­ђе. У ју­да­и­зму,
кроз ми­ло­ср­ђе се ства­ра уза­јам­ни бли­ски су­срет вер­ни­ка с Бо­гом, док је у
исла­му, та­ко­ђе, ми­ло­ср­ђе сву­да при­сут­но: ”У име Бо­га не­из­мер­ног До­брог,
увек ми­ло­срд­ног”. Са бо­го­слов­ског ста­но­ви­шта кроз при­ме­ре из све­тих
спи­са, по­пут Је­вреј­ске би­бли­је, Тал­му­да, Хри­шћан­ске би­бли­је и Ку­ра­на би­
ће ана­ли­зи­ра­ни и пре­до­че­ни при­ме­ри ми­ло­ср­ђа. Под реч­ју ми­ло­ср­ђе под­ра­
зу­ме­ва­ју се чо­ве­ко­љу­бље, од­но­сно чо­веч­ност или ху­ма­ност, од­но­сно по­моћ
дру­гим љу­ди­ма ко­ји су у не­во­љи, ко­ји ни­су у ста­њу да за­до­во­ље сво­је основ­
не жи­вот­не по­тре­бе. Иде­ја ми­ло­ср­ђа пред­ста­вља не­се­бич­ну љу­бав, љу­ба­
зност, па­жњу, пра­вед­ност и ве­ли­ко­ду­шност. У сво­јој прак­тич­ној при­ме­ни
ми­ло­ср­ђе се од­но­си на рас­по­де­лу до­ба­ра си­ро­ма­шни­ма, осни­ва­ње за­ду­жби­
на, за­ве­шта­ње уста­но­ва со­ци­јал­не за­шти­те по­пут си­ро­ти­шта, бол­ни­ца,
до­мо­ва за ста­ра ли­ца. Под ми­ло­ср­ђем се под­ра­зу­ме­ва и оби­ла­зак за­тво­ре­
ни­ка у ка­зне­ним уста­но­ва­ма, не­га бо­ле­сних, пру­жа­ње го­сто­прим­ства пут­
ни­ци­ма, из­бе­глим или ра­се­ље­ним ли­ци­ма као и са­хра­њи­ва­ње умр­лих.
Кључ­не ре­чи: бо­го­сло­вље, ислам, ју­да­и­зам, ми­ло­ср­ђе, мо­но­те­и­стич­
ке ре­ли­ги­је, све­ти спи­си, хри­шћан­ство
1 Аврамистичке религије су оне религије чији је праотац Аврам, предак
Јевреја и муслимана а духовни отац хришћана.
87
Радмило В. Кошутић
Та­да ће ре­ћи цар они­ма што му сто­је с де­сне стра­не: хо­
ди­те бла­го­сло­ве­ни оца мо­је­га; при­ми­те цар­ство ко­је вам је
при­пра­вље­но од по­ста­ња сви­је­та. Јер оглад­њех, и да­сте ми да
је­дем; ожед­њех, и на­по­ји­сте ме; гост би­јах, и при­ми­сте ме;Го
би­јах, и одје­ну­сте ме; бо­ле­стан би­јах, и оби­ђо­сте ме; у там­
ни­ци би­јах, и до­ђо­сте к ме­ни. Та­да ће му од­го­во­ри­ти пра­вед­
ни­ци го­во­ре­ћи: Го­спо­де! кад те ви­дје­смо глад­на, и на­хра­ни­смо?
или жед­на, и на­по­ји­смо? Кад ли те ви­дје­смо го­ста, и при­ми­
смо? или го­ла, и одје­ну­смо? Кад ли те ви­дје­смо бо­ле­сна или у
там­ни­ци, и до­ђо­смо к те­би?И од­го­ва­ра­ју­ћи цар ре­ћи ће им: за­
и­ста вам ка­жем: кад учи­ни­сте јед­но­ме од ове мо­је нај­ма­ње
бра­ће, ме­ни учи­ни­сте. (Ма­теј 25, 43-40)
Да­кле, ми­ло­ср­ђе је јед­но од су­штин­ских еле­ме­на­та авра­
ми­стич­ких ре­ли­ги­ја а зна­чи љу­бав пре­ма бли­жњем. У ту­ма­че­
њу овог пој­ма по­треб­но је по­ћи од ла­тин­ске ре­чи ca­ri­tas ко­ја
по­ти­че од грч­ке ре­чи χάρις чи­ји су си­но­ни­ми сле­де­ћи: мо­ли­тва,
ле­по­та, из­ви­ње­ње, љу­ба­зност, љуп­кост, ми­лост, са­о­се­ћај­на љу­
бав, бла­го­на­кло­ност, пле­ме­ни­тост, до­пу­ште­ње, до­бра во­ља и
оно што да­је ра­дост. Хри­шћан­ско пре­да­ње је усво­ји­ло реч χάρις
ко­ја је по­ста­ла си­но­ним ре­чи­ма ảγάπη (хри­шћан­ска ве­че­ра љу­
ба­ви), φιλανθρωπία (чо­ве­ко­љу­бље или до­бра во­ља да се по­мог­
не бли­жњем) и φιλοξενία (љу­бав пре­ма стран­цу или го­сто­прим­
ство). Чо­ве­ко­љу­бље, чо­веч­ност или ху­ма­ност пред­ста­вља ак­
ти­ван од­нос пре­ма дру­гим љу­ди­ма ко­ји ни­су у ста­њу да за­до­
во­ље сво­је основ­не жи­вот­не по­тре­бе. Та­ко­ђе, ова реч је екви­
ва­лент је­вреј­ским пој­мо­ви­ма ми­ло­ср­ђа
(аhab), ‫( רחמים‬ra­ha­
mim), ‫( דֶסֶח‬he­sed) и ‫( צדקה‬se­da­kah) као и у ислам­ском ‫ةقدص‬‎ (sa­
da­ka). Из све­га на­ве­де­ног уоча­ва се да ми­ло­ср­ђе пред­ста­вља
не­се­бич­ну љу­бав, за­шти­ту, љу­ба­зност, па­жњу, пра­вич­ност и
ве­ли­ко­ду­шност. У сво­јој прак­тич­ној при­ме­ни ми­ло­ср­ђе се од­
88
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
но­си на рас­по­де­лу до­ба­ра си­ро­ма­шни­ма, осни­ва­ње за­ду­жби­
на и за­ве­шта­ња уста­но­ва со­ци­јал­не за­шти­те по­пут си­ро­ти­шта,
бол­ни­ца и до­мо­ва за ста­ра ли­ца. 2
У про­шло­сти, пре на­стан­ка авра­ми­стич­ких ре­ли­ги­ја, до­
ку­мен­ти древ­не Ме­со­по­та­ми­је и Егип­та (на овим про­сто­ри­ма
на­ста­ће ју­да­и­зам) ука­зу­ју на то да је ми­ло­ср­ђе у сми­слу дру­
штве­не прав­де сма­тра­но на­че­лом ко­је су уста­но­ви­ли бо­го­ви.
Ре­фор­ме ме­со­по­там­ског ца­ра Уру­ка­ги­на (жи­вео око 2400. го­
ди­на пре Хри­ста) сла­ви­ле су се јер је цар ста­нов­ни­ке Ла­га­ша
осло­бо­дио зе­ле­на­штва и гла­ди, а удо­ви­це и си­ро­чад ни­су ви­
ше би­ли у не­ми­ло­сти моћ­ни­ка. Али иде­је ми­ло­ср­ђа, дру­штве­
не прав­де и све­сти ни­су се раз­ви­ле са­мо по за­по­ве­сти бо­го­ва
већ и због дру­штве­них окол­но­сти, угње­та­ва­ња и пат­њи. Бо­ги­
ња Нан­ше а ка­сни­је и бог Уту (или Ше­меш), као отац и мај­ка
сирочaди, би­ли су га­ран­ти прав­де, бри­ну­ли се о удо­ви­ца­ма, за­
ла­га­ли се за пра­вед­ност пре­ма си­ро­ма­шни­ма и пру­жа­ли уто­чи­
ште прог­на­ни­ма. Чу­ве­ни цар Ха­му­ра­би је кроз за­ко­но­дав­ство
на­сто­јао да укло­ни дру­штве­не не­јед­на­ко­сти ко­је су зло­у­по­тре­
ба­ма ство­ри­ли моћ­ни­ци и дру­ги ви­ђе­ни љу­ди ме­со­по­там­ског
дру­штва. У древ­ном Егип­ту, ми­ло­ср­ђе се до­жи­вља­ва­ло као на­
кло­ност пре­ма бли­жњи­ма и као на­чин уми­ло­сти­вља­ва­ња бо­го­
ва у ци­љу за­до­би­ја­ња бе­смрт­но­сти али је, та­ко­ђе, по Књи­зи мр­
твих ми­ло­ср­ђе зна­чи­ло: „да­ти хлеб глад­ни­ма, во­ду жед­ни­ма,
оде­ћу на­ги­ма и ча­мац оно­ме ко­ји не­ма ни­је­дан.“ 3
У ста­рој Грч­кој, ми­ло­ср­ђе се ис­по­ља­ва­ло кроз до­бро­твор­
на де­ла пре­ма не­вољ­ни­ма. А о ми­ло­ср­ђу су го­во­ри­ли фи­ло­зо­
фи ан­тич­ке Грч­ке, као и пи­сци дра­ма и пе­сни­ци.
2 Editor in chief Lindsay Jones, Encyclopedia of religion, second edition, vol.
3, Gale, Detroit, 2005, стр. 1553.
3 Исто, стр. 1553-1554.
89
Радмило В. Кошутић
По­јам χάρις пр­во­бит­но је озна­ча­вао дар до­бро­те, на­дах­
нут од Харитâ (Гра­ци­ја), бо­ги­ња, ко­је су оли­че­ња не са­мо фи­
зич­ких осо­би­на као што су шарм, љуп­кост и ле­по­та већ и ду­
хов­них осо­би­на као што су до­бро­та, до­бра во­ља и за­хвал­ност.
Под ути­ца­јем ве­ли­ких фи­ло­зо­фа: Со­кра­та, Пла­то­на и Ари­
сто­те­ла, као и фи­ло­зо­фа сто­ји­ка, ми­ло­ср­ђе се до­жи­вља­ва­ло
као ду­жност пре­ма свим оне­мо­ћа­лим и си­ро­ма­шним љу­ди­
ма ма где се они на­ла­зи­ли (ина­че, хри­шћан­ско бо­го­сло­вље се
до­брим де­лом за­сни­ва на нео­пла­то­ни­зму). Ми­ло­ср­ђе је би­ло
уоби­ча­је­на вер­ска ду­жност али и дру­штве­на и еко­ном­ска по­
тре­ба. Би­ти ми­ло­стив и чи­ни­ти ми­ло­ср­ђе из љу­ба­ви би­ла су
уоби­ча­је­на етич­ка на­че­ла. Хе­си­од је још ви­ше из­ра­жа­вао сво­
ју за­бри­ну­тост за си­ро­ма­шне иако је хва­лио труд и на­гла­ша­
вао уме­ре­ност у прак­ти­ко­ва­њу ми­ло­ср­ђа по­др­жа­ва­ју­ћи чо­ве­
ко­љу­бље, ис­прав­на де­ла, по­што­ва­ње стра­на­ца и си­ро­ма­шних.
У кла­сич­ним ста­ро­грч­ким гра­до­ви­ма-др­жа­ва­ма по­пут Ати­не,
Те­бе или уда­ље­ног Акра­га­са ми­ло­ср­ђе се ве­ли­ко­ду­шно и на­
ши­ро­ко прак­ти­ко­ва­ло у сми­слу не­се­бич­не љу­ба­ви, ми­ло­сти­
ње, са­жа­ље­ња, бри­ге пре­ма си­ро­ча­ди­ма, удо­ви­ца­ма и ста­ри­
ма. Пре­со­кра­тов­ски фи­ло­зо­фи сма­тра­ли су прав­ду и јед­на­
кост на­че­ли­ма ко­ја по­ти­чу од са­мих бо­го­ва. Пи­та­го­ра је по­
себ­но ис­ти­цао јед­на­кост и хар­мо­ни­ју у дру­штве­ним од­но­си­
ма. Јер и Хе­ра­клит до­да­је да су сви људ­ски за­ко­ни хра­ње­ни
јед­ним за­ко­ном, оним бо­жан­ским. Не по­сто­је ни по­ли­тич­ки
ни еко­ном­ски за­ко­ни већ са­мо они мо­рал­ни. За ве­ли­ке ми­сли­
о­це пе­тог и че­твр­тог ве­ка пре Хри­ста, чи­ни­ти до­бро вр­ли­не
ра­ди мо­рал­но је уте­ме­ље­ње за ми­ло­ср­ђе. Глав­но на­че­ло ста­
ро­грч­ке ре­ли­ги­је и дру­штве­не ми­сли за­сни­ва­ло се на то­ме да
су бо­жан­ства из­вор до­бро­те јер су и сâма до­бро­та. Пла­тон у
Др­жа­ви ис­ти­че да узрок зла мо­ра­мо да тра­жи­мо у дру­гим по­
90
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
ја­ва а не у Бо­гу. 4 Ни Бог ни чо­век не мо­гу да бу­ду за­и­ста до­
бри без пре­но­ше­ња до­бро­те на дру­ге. Ари­сто­тел до­да­је: ако
су сви му­шкар­ци ви­ђе­ни јед­ни с дру­ги­ма у мо­рал­ној пле­ме­ни­
то­сти с те­жњом да оба­вља­ју нај­пле­ме­ни­ти­ја де­ла, у пот­
пу­но­сти ће би­ти оства­ре­но за­јед­нич­ко бла­го­ста­ње, док ће
по­је­ди­ци мо­ћи да ужи­ва­ју у нај­ве­ћим до­бри­ма уко­ли­ко је вр­
ли­на нај­ве­ће до­бро. Ари­сто­тел је на­сто­јао на иде­ји „ве­се­лог
до­бро­тво­ра“. Би­ти до­бар зна­чи чи­ни­ти до­бро. По Ари­сто­те­
лу си­ро­ма­штво не тре­ба то­ле­ри­са­ти јер до­во­ди до рас­па­да­ња
де­мо­крат­ске др­жа­ве и пред­ста­вља осно­ву дру­штве­них по­бу­
на. Про­фе­си­он
­ ал­ни про­сја­ци би­ли су за­бра­ње­ни у хо­ме­ров­
ском дру­штву, у Со­ло­но­вој и Пла­то­но­вој Ати­ни, као и Спар­
ти. Ипак, си­ро­ма­штво је при­хва­ће­но као чи­ње­ни­ца жи­во­та а
ми­ло­ср­ђе као ње­го­во олак­ша­ње. Гр­ци би ба­ца­ли ана­те­му на
сва­ко­га „ко не би обез­бе­дио во­ду жед­ни­ма, ва­тру они­ма ко­
ји­ма је она по­треб­на да се огре­ју, као и пра­во са­хра­њи­ва­ња,
го­сто­прим­ство или да­ва­ње упут­ста­ва оном не­зна­цу ко­ји би
се из­гу­био“. Ве­ћи­ну грч­ких ре­ли­гиј­ских и дру­штве­них ми­сли
усво­ји­ли су Ци­це­рон и Се­не­ка ко­ји су у сво­јим из­ла­га­њи­ма о
љу­ба­ви пре­ма бли­жњем од­јек Ари­сто­те­ло­вог уче­ња и грч­ког
схва­та­ња чо­ве­ко­љу­бља. Да ли због ча­сти или дру­гих мо­ти­ва
ми­ло­ср­ђе је на­ве­ли­ко прак­ти­ко­ва­но у Рим­ском цар­ству, по­го­
то­во у си­сте­му ali­men­ta 5 ко­ји је под­ра­зу­ме­вао ме­ре са свр­хом
по­ма­га­ња си­ро­ма­шне де­це и си­ро­ча­ди. 6
4 Platon, Država, Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd, 2002, стр. 60.
5 Систем уведен за време цара Нерве (96-98) који је био први од „пет добрих
царева“.
6 Editor in chief Lindsay Jones, Encyclopedia of religion, second edition, vol. 3,
Gale, Detroit, 2005, стр. 1553- 1554.
91
Радмило В. Кошутић
а) Ми­ло­ср­ђе у ју­да­и­зму и је­вреј­ској Би­бли­ји
Не­ма сум­ње да су на је­вреј­ско по­и­ма­ње ми­ло­ср­ђа ути­ца­ле
ва­ви­лон­ска и еги­паст­ка кул­ту­ра, као и дру­ге кул­ту­ре древ­ног
Бли­ског ис­то­ка. Упр­кос тим ути­ца­ји­ма, ва­жно је ис­та­ћи да су
пој­му ми­ло­ср­ђа Је­вре­ји до­да­ли ре­ли­гиј­ску и дру­штве­ну ми­сао
ко­ја је из­ло­же­на у њи­хо­вим ре­ли­гиј­ским спи­си­ма а по­себ­но у
је­вреј­ској Би­бли­ји. Та­ко се ко­рен ре­чи aheb од­но­си пре све­га на
љу­бав из­ме­ђу му­шкар­ца и же­не, али у свом бо­го­слов­ском ви­
ду озна­ча­ва Бо­жи­ју љу­бав пре­ма чо­ве­чан­ству, љу­бав чо­ве­чан­
ства пре­ма Бо­гу као и љу­бав ме­ђу љу­ди­ма. 7 Бо­жи­ја љу­бав пре­
ма људ­ском ро­ду на­ста­ла је из Бо­жи­је по­тре­бе да са­чу­ва људ­
ски род и тво­ре­ви­ну: Јер је Го­спод Бог ваш Бог над бо­го­ви­ма и
го­спо­дар над го­спо­да­ри­ма, Бог ве­ли­ки, сил­ни и стра­шни, ко­ји не
гле­да ко је ко ни­ти при­ма по­кло­на. Да­је пра­ви­цу си­ро­ти и удо­
ви­ци; и љу­би до­шља­ка да­ју­ћи му хљеб и оди­је­ло. Љу­би­те да­
кле до­шља­ка, јер сте би­ли до­шља­ци у зе­мљи Ми­сир­ској (Понз
10,17-19); Очи су сви­јех к те­би упра­вље­не, и ти им да­јеш хра­
ну на ври­је­ме. Отва­раш ру­ку сво­ју, и си­тиш сва­шта жи­во по
же­љи (Пса­лам 145,15-16). Чо­ве­ко­ва љу­бав пре­ма Бо­гу је од­го­
вор на Бо­жи­ју љу­бав пре­ма чо­ве­ку, на за­хвал­ност ко­ја је та­ко­ђе
из­ра­же­на кроз љу­бав пре­ма дру­гом чо­ве­ку. Као вр­ли­на ко­ја се
при­ме­њу­је, ми­ло­ср­ђе се оче­ку­је од сва­ко­га чо­ве­ка, јер ко пру­
жа ми­ло­сти­њу Бог ће га бла­го­сло­ви­ти: Ако бу­де у те­бе ко­ји си­
ро­мах из­ме­ђу бра­ће тво­је у ком мје­сту твом, у зе­мљи тво­јој,
ко­ју ти да­је Го­спод Бог твој, не­мој да ти се стврд­не ср­це тво­
је и да сти­снеш ру­ку сво­ју бра­ту сво­је­му си­ро­ма­ху. Не­го отво­
ри ру­ку сво­ју и по­зај­ми му ра­до ко­ли­ко му год тре­ба у по­тре­би
ње­го­вој. Чу­вај се да не бу­де ка­кво не­ва­љал­ство у ср­цу твом, па
да ре­чеш: бли­зу је сед­ма го­ди­на, го­ди­на опро­сна; и да око тво­је
7 Исто, стр. 1553.
92
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
не бу­де зло пре­ма бра­ту тво­је­му си­ро­ма­ху, па да му не даш, а
он за­то да ва­пи­је ка Го­спо­ду на те, и бу­де ти гри­јех. По­дај му,
и не­ка не жа­ли ср­це тво­је кад му даш; јер ће за ту ствар бла­
го­сло­ви­ти те­бе Го­спод Бог твој у сва­ком по­слу твом и у све­му
за што се при­хва­тиш ру­ком сво­јом (Понз 15,7-10).
По ми­шље­њу ра­би­на и је­вреј­ских те­о­ло­га пој­му ми­ло­ср­ђе
нај­бли­жа је реч ra­ha­mim, ина­че при­дев ко­ји се ко­ри­сти да опи­
ше Бо­га. Реч ra­ha­mim 8 од­ре­ђу­је ce као „утро­ба, не­жност и са­
ми­лост“ и ско­ро увек се ко­ри­сти у мно­жи­ни као би се из­ра­зи­
ла ја­чи­на осе­ћа­ња ко­ја се од­но­се на Бо­га. На је­вреј­ском је­зи­
ку реч ra­ha­mim је слич­на ре­чи re­hem (утро­ба или ма­те­ри­ца) и
од­но­си се нај­пре на Бо­жи­ју ро­ди­тељ­ску љу­бав, слич­ну утро­би
мај­ке ко­ја шти­ти бес­по­моћ­но не­ро­ђе­но де­те. 9 По ре­чи­ма про­
ро­ка Иса­иј­е, Бог те­жи да ство­ри бе­дем на­спрам ха­о­са: „Мо­же
ли же­на за­бо­ра­ви­ти по­род свој да се не сми­лу­је на че­до утро­
бе сво­је? А да би га и за­бо­ра­ви­ла, ја не­ћу за­бо­ра­ви­ти те­бе“
(Иса­и­ја 49,15). Бог је опи­сан као Ми­ло­срд­ни (ha ra­ha­man) јер
у свом ду­бо­ком зна­че­њу от­кри­ва тај­ну искон­ску љу­бав ко­ја се
ис­по­ља­ва кроз ми­ло­ср­ђе. Бог се об­ја­вљу­је као Бог ми­ло­ср­ђа.
Мој­си­је же­ли да ви­ди Бо­жи­ју сла­ву и Бог му се ја­вља као ми­
ло­ср­дан, ми­ло­стив и као љу­бав: „Јер про­ла­зе­ћи Го­спод ис­пред
ње­га ви­ка­ше: Го­спод, Го­спод, Бог ми­ло­стив, жа­ло­стив, спор
на гњев и оби­лан ми­ло­ср­ђем и исти­ном“ (Из­ла­зак 34,6). Ми­ло­
ср­ђе, ми­лост и љу­бав ис­ти­чу бо­гат­ство ста­ро­за­вет­не об­ја­ве а
у ка­сни­јем ју­да­и­зму ове три ре­чи се по­и­сто­ве­ћу­ју. У по­то­њим
ста­ро­за­вет­ним тек­сто­ви­ма Бо­жи­је ми­ло­ср­ђе се сла­ви у мо­ли­
тва­ма, по­го­то­ву у псал­ми­ма: „По­ми­луј ме, Бо­же, по ве­ли­кој ми­
8 Rahamim je и властито име код Јевреја и преводи се као самилост и милост.
9 Celestin Tomić, Evanđelje milosrđa, Obnovljeni život, vol. 48, No. 5. Listopad,
1993, стр. 443-444
93
Радмило В. Кошутић
ло­сти Сво­јој и по оби­љу ми­ло­ср­ђа Сво­га очи­сти бе­за­ко­ње мо­
је“ (Пс50,3); „По­да­тљив је и ми­ло­ср­дан Го­спод, ду­го тр­пи и ве­
ли­ке је ми­ло­сти. До­бар је Го­спод пре­ма сви­ма, и жа­ло­стив на
сва дје­ла сво­ја “ (Пс145,8-9).
Је­вреј­ска Би­бли­ја не­пре­ста­но упу­ћу­је на по­моћ не­вољ­ни­
ма али не са­др­жи по­се­бан по­јам ко­ји би се од­но­сио на та­кву
вр­сту зах­те­ва. У ју­да­из­ му се уста­ли­ла реч „tze­da­kah“ као ми­
ло­ср­ђе, као чин да­ва­ња по­кло­на си­ро­ма­шни­ма, што је пред­
ста­вља­ло јед­но од на­че­ла ју­да­и­зма. По­јам „tze­da­kah“ до­слов­
но озна­ча­ва „пра­вед­ност“ или „прав­ду“ као у чу­ве­ном сти­ху је­
вреј­ске Би­бли­је: „Са­сви­јем иди за прав­дом да би био жив и на­
сли­је­дио зе­мљу ко­ју ти да­је Го­спод Бог твој“ (Понз, 16:20). За
ра­би­не, ми­ло­ср­ђе ни­је са­мо чин ве­ли­ко­ду­шно­сти и не­се­бич­но­
сти већ и ре­ли­гиј­ска ду­жност. Из­вр­ша­ва­њем ва­жне за­по­ве­сти,
кроз чин ми­ло­ср­ђа: „си­ро­ма­шан чо­век чи­ни ви­ше за до­бро­чи­
ни­те­ља (при­хва­та­ју­ћи по­кло­не), не­го што до­бро­чи­ни­тељ чи­ни
за ње­га (да­ру­ју­ћи га)“. И бо­гат­ство и си­ро­ма­штво је од­ре­дио
Бог као крај­њи по­сед­ник свих људ­ских до­ба­ра – Бог да­је оно
што је Ње­го­во, а ва­ше је са­мо оно што при­па­да Бо­гу – па због
то­га осо­ба тре­ба да бу­де вољ­на да по­кла­ња шта­год да по­се­ду­је
ка­ко би ис­пу­ни­ла Бо­жи­ју во­љу.
Ме­ђу­тим тре­ба ис­та­ћи да се је­вреј­ски по­јам ми­ло­ср­ђа ис­
ка­зу­је реч­ју tze­da­kah или sa­da­kah и да се раз­ли­ку­је од хри­
шћан­ског пој­ма за ми­ло­ср­ђе. Иако из­ра­жа­ва чин до­бре во­ље и
ве­ли­ко­ду­шност, tze­da­kah се из­вор­но од­но­си на ре­ли­гиј­ску оба­
ве­зу, тј. на ду­жност да се ура­ди оно што је ис­прав­но и пра­вед­
но, што ју­да­из­ ам ис­ти­че као ва­жне еле­мен­те ду­хов­ног жи­во­та.
Овим пој­мом ра­би­ни су ис­ка­зи­ва­ли јед­ну од нај­ве­ћих од укуп­
но 613 за­по­ве­сти а ко­ја се од­но­си­ла на по­моћ си­ро­ма­шни­ма. За
раз­ли­ку од хри­шћан­ства ко­је се усред­сре­ђу­је на чо­ве­ко­љу­бље,
94
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
мо­ти­ви­са­но љу­ба­вљу пре­ма бли­жњи­ма, а то су бо­ле­сни, за­пу­
ште­ни, ду­шев­но бо­ле­сни, уби­це ко­је ве­ћи­на љу­ди те­шко при­
хва­та, ју­да­и­зам за­у­зи­ма ре­а­ли­стич­ни­ји став зах­те­ва­ју­ћи да се
по­моћ пру­жи не због љу­ба­ви, већ због то­га што је то ис­прав­
но, ка­ко је­вреј­ски те­о­ло­зи твр­де: „ми по­се­ду­је­мо ма­те­ри­јал­на
сред­ства а њи­ма (не­вољ­ни­ма) по­треб­на је по­моћ“. То не зна­чи
да је­вреј­ска ети­ка не по­зна­је кон­цепт љу­ба­ви или чо­ве­ко­љу­
бља; уме­сто то­га, она упо­тре­бља­ва тер­мин „ge­mi­lut ha­sa­dim“
ко­ји пред­ста­вља по­што­ва­ње за­ко­на ко­ји мо­ра­ју да се спро­во­
де као чин до­бро­те и љу­ба­ви. 10 Ово се уоча­ва у за­по­ве­сти­ма је­
вреј­ске Би­бли­је по ко­ји­ма се зах­те­ва да сва­ки Је­вре­јин из­дво­
ји ко­ли­чи­ну по­љо­при­вред­них про­из­во­да и при­но­са из ви­но­гра­
да и на­ме­ни је си­ро­ма­шни­ма. При­ли­ком ора­ња, се­љак је оста­
вљао угао сво­је њи­ве (Лев. 19:19). Иако у са­мој То­ри, ни­је од­
ре­ђе­на тач­на по­вр­ши­на овог зе­мљи­шта, сма­тра­ло се да не тре­
ба да бу­де ма­ња од јед­не ше­сна­е­сти­не усе­ва и да бу­де увек сра­
змер­на ве­ли­чи­ни по­ља, бро­ју си­ро­ма­шних и ко­ли­чи­ни же­тве.
Слич­но то­ме, од зе­мљо­рад­ни­ка се зах­те­ва­ло да оста­ви „па­бир­
ке“ од же­тве, зр­на ку­ку­ру­за ко­ја су оста­ла на зе­мљи у вре­ме са­
зре­ва­ња: „Ни ви­но­гра­да сво­је­га не­мој па­бир­чи­ти, и не­мој ку­пи­
ти зр­на ко­ја пад­ну по ви­но­гра­ду тво­јем; не­го оста­ви си­ро­ма­
ху и до­шља­ку“ (Лев. 19:10). Ра­би­ни су про­пи­са­ли да ако пад­ну
два зр­на, она при­па­да­ју си­ро­ма­шни­ма, али ако пад­ну три или
ви­ше, он­да при­па­да­ју зе­мљо­рад­ни­ку. Исто се од­но­си­ло и на за­
бо­ра­вље­на зр­на у по­љи­ма: „Кад жа­њеш ље­ти­ну сво­ју на њи­
ви сво­јој, ако за­бо­ра­виш ко­ји сноп на њи­ви, не вра­ћај се да га
узмеш; не­ка га до­шља­ку, си­ро­ти и удо­ви­ци, да би те бла­го­сло­
вио Го­спод Бог твој у сва­ком по­слу ру­ку тво­јих„ (Понз 24:19) и
10 Ronald L. Eisenberg, Jewish traditions, Jewish publication society, Philadelphia, 2010, стр. 532.
95
Радмило В. Кошутић
на по­је­ди­нач­не гро­здо­ве па­ле у ви­но­гра­ди­ма (Лев. 19:10). Ра­
би­ни су ове за­ко­не озбиљ­но при­ме­њи­ва­ли: „Ако чо­век ста­ви
кор­пу ис­под чо­ко­та при са­ку­пља­њу гро­здо­ва (та­ко да ни је­дан
грозд не пад­не на зе­мљу), сма­тра се пљач­ка­шем си­ро­ма­шних“.
На­су­прот ово­ме: „Ако чо­век оста­ви па­бир­ке, зр­не­вље и се­ме­
ње за си­ро­ма­шне, сма­тра­ће се као да је са­гра­дио храм и по­ну­
дио му сво­је жр­тве“. По­себ­на ко­ли­чи­на на­мир­ни­ца за си­ро­ма­
шне да­ро­ва­ла се у то­ку тре­ће и ше­сте го­ди­не то­ком ци­клу­са су­
бот­ње или сед­ме го­ди­не 11: „Сва­ке тре­ће го­ди­не од­вој сав де­се­
так од до­хо­да­ка сво­јих оне го­ди­не, и оста­ви га у свом мје­сту.“
(Понз,14:28). Ко­ли­чи­на на­мир­ни­ца за си­ро­ма­шне би­ла је јед­
на­ка оној ко­ли­чи­ни ко­ју је вла­сник тре­ба­ло да одво­ји од сво­је
же­тве за вре­ме пр­ве, дру­ге, че­твр­те и пе­те го­ди­не и ко­ју је но­
сио у Је­ру­са­лим и та­мо је де­лио са чла­но­ви­ма сво­је по­ро­ди­це
(Понз,14:22). Уко­ли­ко је уда­ље­ност би­ла ве­ли­ка, вла­сник је ту
ко­ли­чи­ну хра­не мо­рао да дâ у нов­цу (плус 1/5) и да га од­не­се у
храм ка­ко би га по­тро­шио на хра­ну и пи­ће.
Би­блиј­ски кoнцепт овог да­ро­ва­ња по­ти­че из мно­го ра­ни­јег
пе­ри­о­да. По­сле спа­са­ва­ња свог не­ћа­ка Ло­та и по­бе­де над пет
гра­до­ва, Аврам је дао Мел­хи­се­де­ку ша­тор са це­ло­куп­ним пле­
ном из ра­та: „И бла­го­сло­вен да је Бог ви­шњи, ко­ји пре­да­де не­
при­ја­те­ље тво­је у ру­ке тво­је! И да­де му Аврам де­се­так од све­
га“ (Пост. 14:20). Док је Ја­ков бе­жао од свог бра­та Иса­ва, за­у­
ста­вио се на јед­ном ме­сту да пре­но­ћи и уснио је ле­стве ко­је су
се пру­жа­ле од зе­мље до не­бе­са са ко­јих су се ан­ђе­ли пе­ња­ли
и си­ла­зи­ли, та­да се за­клев­ши: „И ако се вра­тим на ми­ру у дом
оца сво­је­га, Го­спод ће ми би­ти Бог; А ка­мен овај ко­ји утвр­дих
11 Према Мосјијевом закону свака седма година се морала обележити. После
шестогодишње обраде земље и коришћења њених плодова било је неопходно да се
земљи омогући суботње мировање, то јест да се не сабирају плодови и да се не
врши жетву
96
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
за спо­мен би­ће дом Бож­ји; и што ми год даш, од све­га ћу де­се­
то да­ти те­би“ (Пост 28:21-22).
За вре­ме су­бот­ње го­ди­не, ни­је би­ло же­тве; што год је из­ра­
сло ни­је ус­пе­ло да са­зри. Та­да су вла­сник, слу­ге, си­ро­ма­шни,
стран­ци, па чак и ди­вље и до­ма­ће жи­во­ти­ње има­ли иста пра­ва
на оно ма­ло пре­о­ста­лих про­из­во­да (Лев, 25:6-7) и та­ко су „сви
ко­ји су има­ли по­тре­бу, мо­гли да их по­је­ду“ (Изл 23:11).
Ми­ло­ср­ђе се сма­тра­ло бо­жан­ским свој­ством јер: „Бог чу­
ва оне без оца и удо­ви­це, а при­ја­тељ је стран­ци­ма, па им за­то
обез­бе­ђу­је хра­ну и оде­ћу“ (Понз 10:18). Да­ри­ва­ње си­ро­ма­шни­
ма се сма­тра­ло пра­вед­ним на­чи­ном жи­вље­ња. Про­рок Иса­и­ја
про­ри­че Је­вре­ји­ма да „при­хва­те дан Бож­ји“ и „Бож­је же­ље“
и „по­де­ле свој хлеб са си­ро­ма­шни­ма… и по­зо­ву у свој дом убо­
ге и обу­ку по­лу­го­ле“. (Ис 58,5-7). Пре­ма про­ро­ку Је­зе­ки­љу, уни­
ште­ње Со­до­ме је на­ста­ло услед не­до­стат­ка ми­ло­ср­ђа, јер „у по­
но­су, у из­о­би­љу хље­ба и без­бри­жном ми­ру бје­ше она и кће­ри
ње­зи­не, а не по­ма­га­ху си­ро­ма­ху и убо­го­ме“ (Јез 16:49). Пре­ма
Књи­зи пре­му­дро­сти Со­ло­мо­но­вих: „Го­спо­ду по­за­и­ма ко по­кла­
ња си­ро­ма­ху, и пла­ти­ће му за до­бро ње­го­во“ (ПрС19:17). Ка­да
је уста­но­вљен пра­зник Пу­рим (Књи­га о Је­сти­ри 9:12) уве­ден је
оби­чај сла­ња по­кло­на си­ро­ма­шни­ма. 12
Ра­би­ни су стал­но на­гла­ша­ва­ли ва­жност tze­da­kah-а. Ра­бин
Аси на­гла­ша­ва да је tze­da­kah исто­ве­тан свим дру­гим ре­ли­гиј­
ским по­на­ша­њи­ма. Ра­бин Еле­а­зар је ре­као да је ва­жни­је „да се
чи­ни прав­да и суд, ми­ли­је је Го­спо­ду не­го жр­тва“ (ПрС, 21:3)
што зна­чи да је „ве­ћи онај ко­ји је ми­ло­ср­дан од оног ко­ји се жр­
тву­је“. Ра­би­ни су ве­ро­ва­ли да tze­da­kah „до­но­си ис­ку­пље­ње“ и
оси­гу­ра­ва да да­ро­да­вац „до­би­је му­дре си­но­ве, бу­де бо­га­ти­ји и
12 Ronald L. Eisenberg, Jewish traditions, Jewish publication society, Philadelphia, 2010, стр. 532-534.
97
Радмило В. Кошутић
ви­чан у зна­њу“. „Сва­ко ко за­тво­ри очи пред ми­ло­ср­ђем је као
онај ко­ји обо­жа­ва идо­ле“. Ра­би­ни су до де­та­ља об­ја­сни­ли ко
тре­ба да да­је по­кло­не, ко­ме је до­зво­ље­но да их при­ма, ко­ли­ко
сва­ко тре­ба да дâ и на ко­ји на­чин. Ове за­ко­не је са­ста­вио Мај­
мо­нид 13 у де­лу Ми­шна То­ра 14 а ка­сни­је у књи­зи Шул­хан Арух. 15
По ми­шље­њу је­вреј­ских те­о­ло­га сва­ка осо­ба је оба­ве­зна да
да­је ми­ло­срд­не да­ро­ве. „Чак и си­ро­ма­шан чо­век ко­ме је по­треб­на
по­моћ мо­ра да да­је ми­ло­срд­не да­ро­ве“. Ра­бин­ски суд има овла­
шће­ње да зах­те­ва од осо­бе да дâ од­ре­ђе­ну ко­ли­чи­ну ми­ло­срд­
них да­ро­ва, у скла­ду са сво­јим ма­те­ри­јал­ним ста­њем. На осно­
ву сти­ха: „Кад даш у за­јам но­ва­ца на­ро­ду мо­је­му, си­ро­ма­ху ко­ји
је код те­бе, не­мој му би­ти као ка­мат­ник, не уда­рај­те на њ ка­
ма­те“ (Изл, 22:24), ра­би­ни су на­пи­са­ли не­ко­ли­ко пра­ви­ла: „Ме­
ђу Је­вре­ји­ма и исто­род­ни­ма, Мој на­род је на пр­вом ме­сту;… ме­
ђу ва­шим си­ро­ма­шним (чла­но­ви­ма ва­ше по­ро­ди­це) и свим си­
ро­ма­шни­ма у ва­шем ме­сту, ва­ши си­ро­ма­шни су на пр­вом ме­сту;
из­ме­ђу си­ро­ма­шних у ва­шем ме­сту и оних у не­ком дру­гом, на
пр­вом су ме­сту они из ва­шег ме­ста“. Пре­ма Шул­хан Ару­ху, ово
пра­ви­ло се не при­ме­њу­је на си­ро­ма­шне у Изра­е­лу ко­ји има­ју
при­ор­ и­тет над оста­ли­ма. Ра­би­ни сма­тра­ју да се ми­ло­срд­ни да­
ро­ви да­ју и си­ро­ма­шним не­је­вре­ји­ма „да би се са­чу­ва­ли до­бри
од­но­си“, иако се стро­го пре­по­ру­чи­ва­ло да се не скла­па­ју фи­нан­
сиј­ски по­сло­ви са њи­ма, осим уко­ли­ко је то не­из­бе­жно.
13 Мо­ше бен Мај­мо­нид (1135-1204) био је те­о­лог, фи­ло­зоф, ма­те­ма­ти­чар,
астро­ном и лич­ни ле­кар сул­та­на Са­ла­ди­на. Мај­мо­нид ко­ји је ро­ђен у Кор­до­ви био је
при­мо­ран да због до­ла­ска на власт фа­на­тич­не ди­на­сти­је Ал­мо­ха­да по­бег­не из Шпа­
ни­је у се­вер­ну Афри­ку.
14 Књи­га је­вреј­ских вер­ских за­ко­на ко­ју је са­ста­вио ра­би Мај­мо­нид.
15 Јед­на од нај­по­пу­лар­ни­јих збир­ки је­вреј­ског за­ко­на. Иако по­сто­је ра­зни
прав­ни збор­ни­ци у ју­да­и­зму Шул­хан Арух се нај­ви­ше ко­ри­сти.
98
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
Оп­ште ра­бин­ско на­че­ло је да део бо­гат­ства тре­ба да бу­де
по­клон кроз чин ми­ло­ср­ђа. „Ако чо­век има на­ме­ру да по­да­ри,
ни­је пре­по­руч­љи­во да одво­ји ви­ше од пе­ти­не јер он­да и сам мо­
же да оси­ро­ма­ши, од­но­сно по­ста­не за­ви­сан од ми­ло­ср­ђа“. Ка­да
се уде­љу­је ми­ло­ср­ђе, тре­ба обра­ти­ти па­жњу да при­ма­лац не бу­
де по­сра­мљен. Та­кав став је на­те­рао ра­би­не да до­ђу до ре­ше­ња
да је нај­бо­ље да ни да­ро­да­вац ни при­ма­лац не са­зна­ју ме­ђу­соб­ни
иден­ти­тет. Мај­мо­нид је по­ну­дио ли­сту од осам сте­пе­на ми­ло­ср­
ђа. Нај­ви­ши сте­пен под­ра­зу­ме­ва да­ва­ње нов­ца да би се спре­чи­
ло да дру­ги по­ста­ну си­ро­ма­шни, на при­мер, по­ну­дом зај­ма или
за­по­сле­ња или ула­га­ња у не­чи­ји по­сао. Мно­го је те­же спа­си­ти
се од бан­крот­ства, не­го при­ми­ти по­моћ пре про­па­сти по­сла. Зна­
ме­ни­ти сред­ње­ве­ков­ни је­вреј­ски те­о­лог Шло­мо бен Јиц­хак (по­
зна­ти­ји као Ра­ши) ка­же да ка­да ма­гар­цу то­вар хо­ће да спад­не са
ле­ђа, чо­век мо­же да га по­де­си и опет при­чвр­сти. Ка­да жи­во­ти­ња
јед­ном пад­не, ни пет љу­ди не мо­же да је опет ус­пра­ви на но­ге.
● Дру­ги, ни­жи сте­пен до­бро­чин­ства је ра­бин­ски иде­ал да­
ва­ња си­ро­ма­шном где се да­ро­да­вац и при­ма­лац ме­ђу­соб­но не
по­зна­ју; (Нај­ве­ћи му­дра­ци су има­ли оби­чај да док хо­да­ју, у тај­
но­сти, ста­ве но­вац у вра­та си­ро­ма­шних)
● Сле­де­ћи ни­жи сте­пен је ка­да да­ро­да­вац зна при­ма­о­ца,
али при­ма­лац не зна да­ро­дав­ца;
● За­тим, при­ма­лац зна да­ро­дав­ца, али овај не зна ње­га (му­
дра­ци су та­ко­ђе оби­ча­ва­ли да при­чвр­сте нов­чи­ће у сво­јим одо­
ра­ма и да их ба­це пре­ко сво­јих ле­ђа, а си­ро­ма­шни би на­и­шли и
по­ди­гли нов­чи­ће и та­ко не би би­ли по­сра­мље­ни)
● за­тим, да­ри­ва­ње на ди­рек­тан на­чин, без пи­та­ња;
● за­тим, да­ва­ње са­мо по упу­ће­ној мол­би;
● до­бро­вољ­но да­ва­ње, али у ма­њој ко­ли­чи­ни од мо­гу­ће ко­
ли­чи­не и
99
Радмило В. Кошутић
● шкр­то, не­до­бро­вољ­но да­ва­ње. 16
У окви­ру гра­до­ва би­ра­ли су се по­ште­ни љу­ди ко­ји је тре­
ба­ло да са­ку­пља­ју но­вац пре сва­ке су­бо­те и да га де­ле си­ро­ма­
шни­ма. Не по­сто­ји ни јед­но је­вреј­ско дру­штво без фон­до­ва за
ми­ло­ср­ђе. Ми­ло­ср­ђем се сма­тра­ју хра­на, оде­ћа и но­вац.
б) Ми­ло­ср­ђе у хри­шћан­ству
Ми­ло­ср­ђе у хри­шћан­ству је си­но­ним за ага­пе, од­но­сно
љу­бав. Си­гур­но је да је хри­шћан­ство нај­ши­ре ис­ка­за­ло сво­
ја на­че­ла ми­ло­ср­ђа: „не­ма ту Је­вре­ји­на ни Гр­ка, не­ма ро­ба ни
го­спо­да­ра, не­ма му­шко­га ро­да ни жен­ско­га; јер сте ви сви јед­
но у Хри­сту Ису­су“ (Гал. 3:28). У сво­јој прак­тич­ној при­ме­ни
ми­ло­ср­ђе се про­ши­ри­ло и на не­је­вре­је, од­но­сно на Гр­ке и Ри­
мља­не. На­гла­ша­ва се да је „љу­бав од Бо­га, и сва­ки ко­ји има љу­
бав од Бо­га је ро­ђен, и по­зна­је Бо­га. А ко­ји не­ма љу­ба­ви не по­
зна Бо­га; јер је Бог љу­бав“ (Пр­ва Јо­ва­но­ва 4:7-8 ). Бо­жи­ја љу­
бав зах­те­ва да љу­ди во­ле јед­ни дру­ге: „кад је ова­ко Бог по­ка­зао
љу­бав к на­ма, и ми смо ду­жни љу­би­ти је­дан дру­го­га“ (Пр­ва Јо­
ва­но­ва 4:11 ).
„Jедан чо­вјек си­ла­жа­ше из Је­ру­са­ли­ма у Је­ри­хон, па га
ухва­ти­ше хај­ду­ци, ко­ји га сву­ко­ше и из­ра­ни­ше, па оти­до­ше,
оста­вив­ши га по­ла мр­тва. А из­не­на­да си­ла­жа­ше они­јем пу­тем
не­ка­кав све­ште­ник, и ви­дјев­ши га про­ђе. А та­ко и Ле­вит кад
је био на оно­ме мје­сту, при­сту­пи, и ви­дјев­ши га про­ђе. А Са­
мар­ја­нин не­ка­кав про­ла­зе­ћи до­ђе над ње­га, и ви­дјев­ши га са­жа­
ли му се. И при­сту­пив­ши за­ви му ра­не и за­ли уљем и ви­ном; и
16 www.hadassah.org/site/c.7gLFKYMJLnI2F/b.6036381/k.C1EE/Why_We_
Give_What_is_Tzedakah.htm
100
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
по­са­див­ши га на сво­је кљу­се до­ве­де у го­сти­о­ни­цу, и уста­де око
ње­га. И сју­тра­дан по­ла­зе­ћи из­ва­ди два гро­ша те да­де крч­ма­
ру, и ре­че му: гле­дај га, и што ви­ше по­тро­шиш ја ћу ти пла­ти­
ти кад се вра­тим. Шта ми­слиш да­кле, ко­ји је од оне тро­ји­це
био бли­жњи оно­ме што су га би­ли ухва­ти­ли хај­ду­ци? А он ре­
че: онај ко­ји се сми­ло­вао на ње­га. А Исус му ре­че: иди, и ти чи­
ни та­ко“ (Лу­ка10, 30-37).
При­ча о ми­ло­сти­вом Са­мар­ја­ни­ну из­ван­ре­дан је бо­го­слов­
ски при­мер ко­јим Хри­стос ука­зу­је на ве­ли­чи­ну ми­ло­ср­ђа упр­
кос вер­ским раз­ли­ка­ма и мр­жњи. У овој при­чи има­мо пре­се­
дан, на­и­ме уво­ди се из­у­зе­так у за­ко­ну љу­ба­ви пре­ма свом бли­
жњем, љу­бав пре­ма лич­ном не­при­ја­те­љу: „љу­би­те не­при­ја­те­
ље сво­је, бла­го­си­љај­те оне ко­ји вас ку­ну, чи­ни­те до­бро они­
ма ко­ји на вас мр­зе и мо­ли­те се Бо­гу за оне ко­ји вас го­не“ (Мт.
5,44). Љу­бав пре­ма бли­жњем се не од­но­си на хе­те­ро­док­сне
вер­ске за­јед­ни­це у ко­ју спа­да­ју и Са­мар­ја­ни. Иако се из но­во­
за­вет­них тек­сто­ва ви­ди да су Је­вре­ји и Са­мар­ја­ни има­ли за­јед­
нич­ко на­сле­ђе (отац наш Ја­ков, Јн 4,12) али су се раз­ли­ко­ва­
ли по бо­го­слов­ским уче­њи­ма. Са­мар­ја­ни су се стро­го др­жа­ли
Мој­си­је­вог пе­ток­њиж­ја. Ме­ђу­тим раз­ли­ко­ва­ли су се од Је­вре­
ја по пи­та­њу по­што­ва­ња Је­ру­са­ли­ма и има­ли раз­ли­чи­те об­ред­
не про­пи­се чи­сто­ће су­до­ва. И упра­во су они сма­тра­ли да су но­
си­о­ци пра­ве ве­ре древ­ног Изра­и­ља а не Је­вре­ји што је до­ве­ло
до ве­ков­не мр­жње из­ме­ђу њих и Је­вре­ја и без мо­гућ­но­сти по­
ми­ре­ња. У том ам­би­јен­ту на­ста­је при­ча у ко­јој Исус кри­ти­ку­
ју­је љу­бав пре­ма бли­жњем исте ве­ре. У овој при­чи глав­на лич­
ност је онај ко­ји је пре­ва­зи­шао ве­ков­ни на­чин раз­ми­шља­ња, не
Је­вре­јин, већ Са­мар­ја­нин. Ка­да је Исус по­ну­дио сво­је ре­во­лу­
ци­о­нар­но уче­ње о љу­ба­ви пре­ма бли­жњем, Је­вре­ји су у то вре­
ме жи­ве­ли у по­себ­но кри­тич­ном вре­ме­ну. У пе­ри­о­ду пост­ва­ви­
101
Радмило В. Кошутић
лон­ског из­гнан­ства на­стао је но­ви фе­но­мен у сло­же­ном све­ту
вер­ских од­но­са уну­тар је­вреј­ског дру­штва. Рас­кол са Са­мар­ја­
ни­ма и по­де­ле уве­ле су зна­чај­не про­ме­не у на­чи­ну раз­у­ме­ва­ња
љу­ба­ви пре­ма бли­жњем. У том исто­риј­ско-ре­ли­гиј­ском кон­
тек­сту, сло­же­ном и про­тив­реч­ном, сме­шта се ори­ги­нал­но Ису­
со­во уче­ње ко­је је до да­нас не­пре­ва­зи­ђе­но. Да би се раз­у­ме­
ла ова при­ча по­треб­но је украт­ко освр­ну­ти се на ста­ро­за­вет­ну
те­о­ло­ги­ју и схва­та­ње љу­ба­ви пре­ма бли­жњем. На­и­ме стра­нац
је онај дру­ги, ко­ји не при­па­да по­ро­ди­ци ни отаџ­би­ни. У Ста­
ром за­ве­ту по­сто­је две вр­сте стра­на­ца, они ко­ји жи­ве на изра­
ел­ској те­ри­то­ри­ји и они ко­ји су у про­ла­зу. Све­ште­ник и ле­вит
се по­на­ша­ју по стро­гим ре­ли­гиј­ским пра­ви­ли­ма ка­да су у пи­
та­њу стран­ци. Са­мар­ја­нин по­сту­па она­ко ка­ко на­ла­же си­ту­а­
ци­ја а не по вер­ским или људ­ским за­ко­ни­ма и про­пи­си­ма. Бит­
но је ис­та­ћи и пра­ви­ло да све­ште­ник и ле­вит ни­су сме­ли да до­
дир­ну леш јер би та­ко по­ста­ли ри­ту­ал­но не­чи­сти. Кроз ми­ло­
ср­ђе и са­жа­ље­ње, Са­мар­ја­нин пре­ки­да сво­је пу­то­ва­ње, од­ла­же
све сво­је по­сло­ве, пе­ре ра­не не­срећ­ном чо­ве­ку и да­је но­вац ка­
ко би му по­мо­гао. Са­мар­ја­нин во­ли овог не­срећ­ни­ка као са­мог
се­бе, по дру­гој нај­ве­ћој за­по­ве­сти: „љу­би бли­жње­га сво­је­га као
са­мо­га се­бе“ (Ма­теј 22,39) и по­на­ша се у скла­ду ове за­по­ве­сти
као и сам Хри­стос ко­ји би учи­нио исто да се та­мо за­те­као. За­
пра­во Са­мар­ја­нин се ов­де по­и­сто­ве­ћу­је са са­мим Хри­стом ко­ји
је и се­бе са­мог на жр­тву при­нео за при­ја­те­ље и за не­при­ја­те­ље.
Не­ма бо­љег опи­са при­ро­де хри­шћан­ског ми­ло­ср­ђа не­го у
три­на­е­стој гла­ви Пр­ве по­сла­ни­це Ко­рин­ћа­ни­ма. Ми­ло­ср­ђе се
од­ре­ђу­је као Бо­жи­ја љу­бав ка­да је Бог кроз Хри­ста по­стао и
чо­век и као љу­бав пре­ма су­се­ду ко­ја по­ни­шта­ва мр­жњу пре­ма
не­при­ја­те­љу. У по­ста­по­стол­ској и сред­њо­ве­ков­ној хри­шћан­
ској ми­сли, ми­ло­ср­ђе је во­ља Бо­жи­ја, чин жр­тве по­ми­ре­ња ра­
102
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
ди веч­не на­гра­де, дру­штве­на оба­ве­за, чин пра­вед­но­сти. Мо­ти­
ви мо­гу би­ти не­се­бич­ни ал­тру­из­ ам, же­ља за сла­вом, уну­тра­
шње за­до­вољ­ство или же­ља за ими­ти­ра­њем бо­жан­ства. Ви­зан­
тиј­ско дру­штве­но уре­ђе­ње, ње­го­ва вла­да и цр­ква, мо­на­шке за­
јед­ни­це и по­је­дин­ци су ми­ло­ср­ђу при­да­ва­ли нај­ве­ћу ва­жност,
па су за­то осни­ва­ли број­не ин­сти­ту­ци­је за бо­ле­сне, си­ро­чад,
удо­ви­це, љу­де сла­бог имов­ног ста­ња и све оста­ле ко­ји­ма је би­
ла по­треб­на ре­ха­би­ли­та­ци­ја и по­моћ. Грч­ка хри­шћан­ска тра­
ди­ци­ја ми­ло­ср­ђа, као и не­се­бич­на љу­бав у чи­ње­њу де­ла ми­
ло­сти­ње, осно­ва­на је од стра­не ве­ли­ких цр­кве­них ота­ца че­твр­
тог ве­ка. По­се­до­ва­ње и чи­ње­ње де­ла ми­ло­ср­ђа је ими­ти­ра­ње
Бо­га ко­ји је ап­со­лу­тан и ко­ји ис­по­ља­ва љу­бав. За­то, Гри­го­ри­је
Бо­го­слов опо­ми­ње: „До­ка­жи се­би Бо­га . . . по­дра­жа­ва­ју­ћи ми­
лост Бо­жи­ју. Не по­сто­ји ни­шта по­бо­жни­је у чо­ве­ку не­го по­дра­
жа­ва­ње Бож­јих бла­го­твор­них де­ла“. Бла­же­ни Ав­гу­стин Ипон­
ски вр­ше­ћи ве­ли­ки ути­цај на ети­ку ла­тин­ског и за­пад­ног хри­
шћан­ства, пи­ше да ми­ло­сти­ња мо­ра би­ти уну­тра­шњи ква­ли­
тет осо­бе пре не­го што се ис­по­љи као љу­бав и чи­ње­ње ми­ло­
срд­них де­ла. Чо­век мо­ра да пр­во во­ли се­бе да би во­лео дру­ге.
Ми­ло­срд­на де­ла без не­се­бич­не љу­ба­ви ни­су га­ран­ци­ја бо­жан­
ске на­кло­но­сти. Бог не гле­да ко­ме је дат дар, већ дух у ко­ме је
дат. И Це­зар из Ар­ла, ско­ро век ка­сни­је, до­да­је да „ако по­се­ду­
је­те осе­ћај ми­ло­ср­ђа (у сми­слу не­се­бич­не љу­ба­ви), има­те Бо­
га, а ако не­ма­те Бо­га, шта он­да по­се­ду­је­те?“ 17
17 Editor in chief Lindsay Jones, Encyclopedia of religion, second edition, vol. 3,
Gale, Detroit, 2005, стр. 1554.
103
Радмило В. Кошутић
в) Ми­ло­ср­ђе у исла­му
„У име Бо­га, Ми­ло­сти­вог, Са­ми­ло­сног,“ је стих ко­јим по­
чи­њу 112 су­ра од укуп­но 114. Ми­ло­ср­ђе у исла­му за­у­зи­ма ва­
жно ме­сто, као пра­шта­ње и љу­бав пре­ма це­ло­куп­ној тво­ре­ви­
ни. Ми­ло­ср­ђе је глав­но Бо­жи­је свој­ство. Сва тво­ре­ви­на пред­
ста­вља зна­ке Бо­жи­је мо­ћи и ми­ло­ср­ђа. Те зна­ке је по­треб­но
рас­по­зна­ва­ти јер: „Он ша­ље вје­тро­ве као ра­до­сну ви­јест, као
прет­ход­ни­цу ми­ло­сти Сво­је“ (Кур’ан 25:48); „О љу­ди, сје­ти­
те се ми­ло­сти ко­јом вас Бог оба­си­па. По­сто­ји ли, осим Бо­
га, ика­кав дру­ги ство­ри­тељ ко­ји вас са не­ба и из зе­мље оп­скр­
бљу­је?“ (Кур’ан 35:3) У исла­му ми­ло­ср­ђе за­ви­си од ве­ро­ва­ња
у јед­ног све­мо­гу­ћег Бо­га, го­спо­да­ра чо­ве­чан­ства, ко­је не при­
ма са­мо Бо­жи­ју ми­лост, већ је увек у опа­сно­сти од ње­го­вог
гне­ва. Та­ко, чо­ве­чан­ство тре­ба да слу­жи Бо­гу пу­тем до­брих
де­ла, укљу­чу­ју­ћи и ми­ло­сти­њу, пу­тем до­бро­вољ­них по­кло­на
(sa­da­qat) и про­пи­са­ним за­ко­ном (za­qat), љу­ба­зно­шћу и бри­
гом за ро­ди­те­ље, си­ро­чад и ста­ре. 18 Са­же­так мо­рал­них про­пи­
са ислам­ског ути­ца­ја на ми­ло­ср­ђе мо­же се на­ћи у Ку­ра­ну у се­
дам­на­е­стој су­ри: „Го­спо­дар твој за­по­ви­је­да да се са­мо Ње­му
кла­ња­те и да ро­ди­те­љи­ма до­бро­чин­ство чи­ни­те. Кад јед­но од
њих дво­је, или обо­је, код те­бе ста­рост до­жи­ве, не ре­ци им ни:
”Ух!” – и не под­вик­ни на њих, и обра­ћај им се ри­је­чи­ма по­што­
ва­ња пу­ним. Бу­ди пре­ма њи­ма па­жљив и по­ни­зан и ре­ци: ”Го­
спо­да­ру мој, сми­луј им се, они су ме­не, кад сам био ди­је­те, ње­
го­ва­ли!” Го­спо­дар ваш до­бро зна шта је у ду­ша­ма ва­шим: ако
бу­де­те по­слу­шни – па, Бог ће до­ис­ та опро­сти­ти они­ма ко­ји
се ка­ју. Дај бли­жњем сво­ме пра­во ње­го­во, и си­ро­ма­ху, и пут­
ни­ку… А од имет­ка си­ро­че­та – што да­ље! Осим ако га же­ли­
те уна­при­је­ди­ти, све док не по­ста­не пу­но­љет­но. И ис­пу­ња­вај­
18 Исто, стр. 1555.
104
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
те оба­ве­зу, јер ће се за оба­ве­зу, за­ис­ та, од­го­ва­ра­ти“ (Кур’ан
17, 23-34). Та­ко­ђе, ми­ло­ср­ђе до­при­но­си ду­хов­но­сти до­бро­тво­
ра јер: „Име­так ко­ји уди­је­ли­те дру­ги­ма у ва­шу је ко­рист, оно
што уди­је­ли­те дру­ги­ма не­ка бу­де са­мо Бо­гу за љу­бав – а оно
што од имет­ка уди­је­ли­те дру­ги­ма на­док­на­ди­ће вам се пот­пу­
но, не­ће вам би­ти учи­ње­но кри­во“ (Кур’ан 2:272). Ова­кво тра­
га­ње се спро­во­ди из љу­ба­ви пре­ма Бо­гу јер: „и хра­ну су да­ва­
ли – ма­да су је и са­ми же­ље­ли – си­ро­ма­ху и си­ро­че­ту и су­жњу“
(Кур’ан 76:8) и мо­же би­ти тај­но и јав­но: „они ко­ји удје­љу­ју има­
ња сво­ја и но­ћу и да­њу, тај­но и јав­но, до­би­ће на­гра­ду од Го­
спо­да­ра сво­га; и ни­че­га се они не­ће бо­ја­ти и ни за чим они не­
ће ту­го­ва­ти“ (Кур’ан 2:274). Пре­ма ислам­ском пре­да­њу Бог је
ство­рио сто де­ло­ва ми­ло­ср­ђа, за се­бе је оста­вио 99 а је­дан део
је по­слао све­ту. Сви љу­ди су пред њим јед­на­ки без об­зи­ра на
ра­су. На дан Стра­шног су­да Бог ће из­бри­са­ти гре­хе они­ма ко­
ји су их по­чи­ни­ли због не­зна­ња, де­мон­ским за­во­ђе­њем и они­
ма ко­ји су се по­ка­ја­ли. Бог ће на­гра­ди­ти до­бро­чи­ни­те­ље по­
себ­но оне ко­ји су чи­ни­ли ми­ло­ср­ђе: „Та­ко ми ју­тра и но­ћи ка­
да се ути­ша Го­спо­дар твој ни­је те ни на­пу­стио ни омр­знуо!
Онај сви­јет је, за­ис­ та, бо­љи за те­бе од ово­га сви­је­та,а Го­спо­
дар твој ће те­би, си­гур­но, да­ти, па ћеш за­до­во­љан би­ти! Зар
ни­си си­ро­че био, па ти је Он уто­чи­ште пру­жио, и за пра­ву вје­
ру ни­си знао, па те је на Пра­ви пут упу­тио, и си­ро­мах си био,
па те је имућ­ним учи­нио? За­то си­ро­че не уцви­ли, а на про­сја­
ка не под­вик­ни, и о бла­го­да­ти Го­спо­да­ра сво­га ка­зуј!“ (Кур’ан
93). Ове и дру­ге слич­не опо­ме­не пред­ста­вља­ју спо­ља­шње зна­
ке по­бо­жно­сти, сред­ства ко­ји­ма се по­сти­жу до­бра де­ла на пу­
ту ка крај­њем спа­се­њу. У исла­му, за­ду­жби­не по­зна­те као waqf 19
19 Вакуф је задужбина по прописима шеријатског права, може се основати
у побожне, просветне и хуманитарне сврхе, па су тако по овом појму названи и
105
Радмило В. Кошутић
пред­ста­вља­ју кон­крет­не при­ме­ре ин­сти­ту­ци­ја ми­ло­ср­ђа. „ …а
ми­лост Мо­ја об­у­хва­ћа све; да­ћу је они­ма ко­ји се бу­ду гри­је­ха
кло­ни­ли и зе­кат да­ва­ли, и они­ма ко­ји у до­ка­зе На­ше бу­ду вје­ро­
ва­ли…“ (Кур’ан 7:156).
Зе­кат је по­јам ко­ји по Ку­ра­ну, озна­ча­ва, по­себ­ну оба­ве­зу а
то је да­ва­ње де­ла бо­гат­ства и имо­ви­не по­је­дин­ца у до­бро­твор­
не свр­хе. Ми­ло­сти­ња пред­ста­вља тре­ћи стуб исла­ма ко­ји је про­
пи­сан Ку­ра­ном а у ци­љу по­ма­га­ња си­ро­ма­шних. Из­но­си 2,5%
од свих го­ди­шњих по­ро­дич­них при­хо­да (че­тр­де­се­ти део). Реч
зе­кат из­ве­де­на је из ко­ре­на zqt што зна­чи „би­ти чист“ а са­др­жи
до­дат­на зна­че­ња: „умно­же­ња“, „вр­ли­не“ и „да­ва­ња“. Та­ко­ђе се
ко­ри­сти у Кур’ану за­јед­но са дру­гим тер­ми­ни­ма као што су sa­
da­qat ко­ји зна­чи и да­ва­ње у до­бро­твор­не свр­хе. Кур’ан по­ве­зу­
је sa­da­qat са дру­гим основ­ним ве­ро­ва­њи­ма: „Ни­је че­сти­тост
у то­ме да окре­ће­те ли­ца сво­ја пре­ма ис­то­ку и за­па­ду; че­сти­ти
су они ко­ји вје­ру­ју у Бо­га и у онај сви­јет, и у ме­ле­ке, и у књи­ге, и
у вје­ро­вје­сни­ке, и ко­ји од имет­ка, иако им је драг, да­ју ро­ђа­ци­
ма, и си­ро­ча­ди, и си­ро­ма­си­ма, и пут­ни­ци­ма, и про­сја­ци­ма, и за
от­куп из роп­ства, и ко­ји мо­ли­тву оба­вља­ју и зе­кат да­ју, и ко­ји
оба­ве­зу сво­ју, ка­да је пре­у­зму, ис­пу­ња­ва­ју, на­ро­чи­то они ко­ји су
из­др­жљи­ви у не­им
­ а­шти­ни, и у бо­ле­сти, и у бо­ју љу­том. Они су
ис­кре­ни вјер­ни­ци, и они се Бо­га бо­је и ру­жних по­сту­па­ка кло­не“
(Кур’ан 2:177). Гла­гол za­kā ука­зу­је на иде­ју на­прет­ка и на­гла­ша­
ва да је да­ри­ва­ње сред­ста­ва исто­вре­ме­но и де­ло ко­је под­ра­зу­
ме­ва про­чи­шће­ње јер кроз по­де­лу сред­ста­ва до­ла­зи до уна­пре­
ђи­ва­ња по­ло­жа­ја дру­гих. Тач­ни­је, ова вр­ста да­ва­ња сма­тра се:
„ као врт на ви­со­рав­ни на ко­ји се из­ли­ва обил­на ки­ша, па да­је
дво­струк плод“ (Кур’ан 2:265). Зе­кат има ви­ше зна­че­ња ко­ја се
огле­да­ју у ка­сни­јим ту­ма­че­њи­ма то­ком ин­сти­ту­ци­о­на­ли­за­ци­је
градови у Босни: Горњи и Доњи Вакуф.
106
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
на­че­ла у ислам­ској ми­сли и прак­си. Сре­ди­шње ме­сто зе­ка­та че­
сто се ис­ти­че за­јед­но са на­ред­бом за мо­ли­тву и, та­ко­ђе се иден­
ти­фи­ку­је као на­ста­вак прак­се про­ро­ка у про­шло­сти. 20 Зе­кат и
дру­ги об­ли­ци да­ва­ња по­ма­га­ли су пр­вим му­сли­ма­ни­ма ко­ји су
се исе­ли­ли из Ме­ке на че­лу са Му­ха­ме­дом. Зе­кат је та­ко­ђе ко­ри­
шћен да под­стак­не дру­ге да се при­дру­же ислам­ској за­јед­ни­ци и
да по­др­же му­сли­ма­не у су­ко­бу про­тив Ме­ке. Кур’ан на­во­ди раз­
не вр­сте при­ма­ла­ца ко­ји би тре­ба­ло да има­ју ко­ри­сти: оне по­го­
ђе­не си­ро­ма­штвом; оне у не­во­љи и не­спо­соб­не да по­мог­ну са­
ми­ма се­би; оне ко­ји ра­де, по­не­кад на до­бро­вољ­ној осно­ви, као
управ­ни­ци и ста­ра­те­љи да би обез­бе­ди­ли при­ку­пља­ње и од­го­
ва­ра­ју­ће тро­ши­ли сред­ства; они ко­ји би тре­ба­ло да бу­ду при­ву­
че­ни ве­ри; за­ро­бље­ни­ци ко­ји тре­ба да се ис­ку­пе; ду­жни­ци; пут­
ни­ци; и нај­зад, они ан­га­жо­ва­ни у слу­же­њу Бо­гу. Све ове ка­те­го­
ри­је су стро­го од­ре­ђе­не у ка­сни­јој прав­ној ли­те­ра­ту­ри. Али дру­
ги сти­хо­ви, та­ко­ђе ука­зу­ју на ши­ру на­ме­ну зе­ка­та, ка­ко би мо­
гли да се укљу­че и они ко­ји у пе­ри­о­ду не­во­ља или про­ме­на ни­су
би­ли вид­но у не­во­љи и ко­ји­ма је, без об­зи­ра на би­ло ко­ји на­чин,
по­треб­на по­моћ да по­бољ­ша­ју свој жи­вот, или је по­треб­но да
по­моћ бу­де усме­ре­на ка но­вим за­ни­ма­њи­ма и еко­ном­ским мо­
гућ­но­сти­ма. Чи­ње­ни­ца да је про­рок ор­га­ни­зо­вао при­ку­пља­ње и
рас­по­де­лу зе­ка­та ука­зу­је на то да се тај чин од­ви­јао у по­себ­ним
уста­но­вље­ним об­ли­ци­ма, чак и у то вре­ме. То се, пре­ма ра­ним
ислам­ским из­во­ри­ма, при­ме­њу­је на усе­ве, жи­во­ти­ње, ро­бу, зла­
то и сре­бро, и та­ко да­ље. Та­кво бо­гат­ство и имо­ви­на од­ре­ђе­ни
су тек кад су би­ли из­над од­ре­ђе­ног ми­ни­мал­ног бро­ја или из­но­
са. Са­ку­пљач зе­ка­та је мо­рао да бу­де по­штен и да убе­ђу­је љу­де
у ис­прав­ност зе­ка­та уме­сто да га на­ме­ће. За­ни­мљи­во је ис­та­ћи
20 Ислам иначе признаје и све старозаветне пророке, као и Светог Јована
Крститеља и Христа.
107
Радмило В. Кошутић
да је зе­кат, та­ко­ђе, про­ши­рен и на под­зем­на бо­гат­ства, као што
су на­ла­зи­шта ми­не­ра­ла и бла­га. Мно­ги од из­во­ра, ипак, на­ста­
вља­ју да на­гла­ша­ва­ју мо­рал­ни аспект зе­ка­та, по­ве­зу­ју­ћи ње­гов
оба­ве­зу­ју­ћи ка­рак­тер са вер­ским за­слу­га­ма и на­гра­дом. Шта­
ви­ше, они су че­сто иден­ти­фи­ко­ва­ли са­да­кат и зе­кат као сред­
ство уга­ђа­ња Бо­гу и као на­гра­ду у за­гроб­ном жи­во­ту. Раз­вој у
прав­ној те­о­ри­ји, та­ко­ђе, до­во­ди и до по­ја­ва раз­ли­чи­тих гру­па у
исла­му ко­је раз­ли­чи­то ту­ма­че за­кат. То­ком исто­ри­је исла­ма, од­
нос пре­ма за­ка­ту се раз­вио у раз­ли­чи­те об­ли­ке, али он оста­је ва­
жна прак­са, на­ла­зе­ћи се увек у су­шти­ни свих фор­мал­них де­та­
ља, на­че­ла и мо­рал­не оба­ве­зе де­ље­ња бо­гат­ства по­је­дин­ци­ма. У
ор­то­док­сним ислам­ским зе­мља­ма (Па­ки­ста­ну, Са­у­диј­ској Ара­
би­ји, Су­да­ну и Је­ме­ну) за­ко­но­дав­ство об­у­хва­та за­кат као део др­
жав­не по­ре­ске прак­се. Ве­ћи­на му­сли­ма­на, ме­ђу­тим, на­ста­вља
прак­су за­ка­та као до­бро­вољ­ног чи­на да­ва­ња и сма­тра га од­ра­
зом лич­не ве­ре, са на­ме­ром да слу­жи по­тре­ба­ма оних ма­ње по­
вла­шће­них у окви­ру сво­јих за­јед­ни­ца и дру­гим де­ло­ви­ма све­
та. 21 У Ира­ну где жи­ве му­сли­ма­ни ши’ити по­сто­ји так­са под
име­ном хус (пе­ти­на) ко­ја слу­жи за из­др­жа­ва­ње прав­них и обра­
зов­них уста­но­ва. Ше­ри­јат ис­ти­че да ка­да би ислам по­стао свет­
ска ре­ли­ги­ја да би ма­ње би­ло глад­них и си­ро­ма­шних.
По­треб­но је на­по­ме­ну­ти да и го­сто­прим­ство спа­да под ми­
ло­ср­ђе. Реч го­сто­прим­ство је пре­вод ла­тин­ске име­ни­це ho­spi­
ti­um (или при­де­ва ho­spi­ta­lis), ко­ја по­ти­че из ho­spes, што зна­
чи и „гост“ и „до­ма­ћин“. Иза овог дво­стру­ког са­др­жа­ја на­ла­
зи се грч­ки кон­цепт xe­nos-a, стран­ца ко­ји при­ма до­бро­до­шли­
цу или, ре­ђе, же­ли до­бро­до­шли­цу дру­ги­ма. Зевс је био по­знат
и као Ксе­ни­ос од­но­сно „за­штит­ник стра­на­ца“. Тај им­пе­ра­тив
21 Editor in chief Lindsay Jones, Encyclopedia of religion, second edition, vol. 14,
Gale, Detroit, 2005, стр. 9924-9925.
108
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
је из­ра­жен у Хо­ме­ро­вој Оди­се­ји: „све­ти је онај чо­век ко­ји уго­
сти пут­ни­ка на­мер­ни­ка.“ Ве­ро­ва­ло се да ако си­ро­мах бу­де од­
стра­њен од сто­ла или ако се пре­ма ње­му ру­жно оп­хо­ди да сле­
ди осве­та гнев­них бо­го­ва и Фу­ри­ја пре­ма та­квом без­ду­шни­ку
јер они и упра­во по­сто­је ра­ди про­си­ја­ка. Хе­си­од ис­ти­че да го­
стом­прим­ство не тре­ба да бу­де ни пре­ви­ше рас­ко­шно, ни пре­
ви­ше шкр­то и да се ни­ко­ме не тре­ба ру­га­ти због ње­го­вог си­ро­
ма­штва чак и ако су га бо­го­ви укле­ли да бу­де си­ро­ма­шан. Са­о­
се­ћа­ње са уне­сре­ће­ни­ма и љу­бав пре­ма го­сто­прим­ству би­ли су
ве­о­ма ис­так­ну­ти у ми­кен­ском и ар­хај­ском дру­штву ста­ре Грч­ке
(1400-700. пре Хри­ста). Бри­га о стран­ци­ма и по­ни­зни­ма пред­
ста­вља­ла је етич­ки им­пе­ра­тив јер су ти љу­ди би­ли под ди­рект­
ним окри­љем бо­го­ва.
Ве­ли­ки број кул­ту­ра при­пи­су­је вер­ске и етич­ке вред­но­
сти ус­по­ста­вља­њу при­ја­тељ­ских раз­ме­на из­ме­ђу оних ко­ји се
ме­ђу­соб­но по­сма­тра­ју као дру­га­чи­ји – по чи­ну, ра­си, пле­ме­
ну – и ко­ји евен­ту­ал­но при­па­да­ју раз­ли­чи­тим тра­ди­ци­ја­ма ка­
да се ра­ди о го­сто­прим­ству. Или­ја­да и Оди­се­ја оби­лу­ју сли­ка­
ма го­сто­прим­ства. За­ис­ та, прак­са го­сто­прим­ства се мо­же по­
сма­тра­ти као вр­ли­на ме­ђу Хо­ме­ро­вим ли­ко­ви­ма. Оди­сеј ко­ји
је стран­ство­вао на пу­ту ка ку­ћи, био је при­мер го­сто­прим­ства.
И у Или­ја­ди и у Оди­се­ји ис­ти­че се чин до­бро­до­шли­це од стра­
не јед­не по­ро­дич­не гру­пе пре­ма дру­гој, обич­но пу­тем обро­ка,
што је до­во­ди­ло до при­ја­тељ­ских ве­за ко­ја тра­ју ге­не­ра­ци­ја­ма
(Или­ја­да). Да­кле, го­сто­прим­ство је пр­вен­стве­но прак­тич­на вр­
ли­на; кроз раз­ме­ну по­кло­на, хра­не или скло­ни­шта по­сти­жу се
мир и хар­мо­ни­ја у ина­че ха­о­тич­ном све­ту. У грч­кој еп­ској тра­
ди­ци­ји, са­ми бо­го­ви се, по­не­кад, пре­ру­ша­ва­ју у љу­де и пре­у­зи­
ма­ју уло­гу го­сти­ју. У тим при­ли­ка­ма ка­да им је ука­за­на до­бро­
109
Радмило В. Кошутић
до­шли­ца, они до­но­се до­бре ве­сти (Оди­се­ја) или из­у­зет­не по­
кло­не (Ови­ди­је, Ме­та­мор­фо­зе).
Упе­ча­тљи­ва сли­ка ис­точ­њач­ког, бе­ду­ин­ског го­сто­прим­
ства је би­блиј­ска при­ча о Авра­му ко­ји је до­че­као три у стран­ца
Ма­мриј­ској до­ли­ни. 22 Ли­ко­ви стра­на­ца су раз­ли­чи­то ту­ма­че­ни:
као људ­ски гла­сни­ци, ан­ђе­ли, или, у ка­сни­јој хри­шћан­ској ми­
сли као Све­та Тро­ји­ца. Та­ко, ико­не 23 пра­во­слав­них цр­ка­ва опи­
су­ју Авра­мо­ву фи­лок­се­ни­ју, или љу­бав пре­ма стран­ци­ма, као
и ужи­ва­ње вер­ни­ка у бо­жан­ском при­су­ству. Ни­је из­не­на­ђу­ју­ће
да у ра­бин­ском ју­да­из­ му, ра­ном хри­шћан­ству и исла­му, Аврам
по­ста­је не­ка вр­ста за­штит­ни­ка и све­ца свих до­ма­ћи­на. Та­ко је
и пра­вед­ни Јов го­во­рио о го­сто­прим­ству као о вр­ли­ни ко­ју је
са­ве­сно вр­шио: „Стра­нац ни­је но­ћи­вао на по­љу; вра­та сво­ја
отво­рао сам пут­ни­ку“ (Јов 31,32). У овом пре­да­њу на­ла­зи се
пре­ми­са да го­сто­прим­ство за­слу­жу­је на­гра­ду од Бо­га и сто­га
мо­ра би­ти охра­бре­но. Јед­на вер­зи­ја пре­ми­се се ја­вља у Ма­те­ју
25:33, где се Исус по­ја­вљу­је као су­ди­ја свих на­ро­да и на­ја­вљу­
је да су го­сто­љу­би­ва де­ла за ма­кар и јед­но­га од ње­го­ве бра­ће и
се­ста­ра у ства­ри де­ла учи­ње­на за ње­га и да је, шта­ви­ше, крај­
њи ис­ход ових де­ла отва­ра­ње Цар­ства Бож­јег за оне ко­ји су их
учи­ни­ли. По­се­бан по­зив хри­шћан­ских мо­на­ха да се бри­ну за
стран­це и си­ро­ма­шне, кроз осни­ва­ње бол­ни­ца, мо­же се схва­
ти­ти као по­ку­шај оте­ло­вље­ња овог уче­ња. Ра­бин­ски ју­да­из­ ам,
по­не­кад, ко­ри­сти го­сто­прим­ство као ме­та­фо­ру у на­ста­ви и уче­
њу То­ре: „Не­ка дом твој бу­де ме­сто су­сре­та му­дра­ца, и по­
ме­шај пра­ши­ну са се­бе са пра­ши­ном са њи­хо­вих сто­па­ла и пиј
њи­хо­ве ре­чи жед­но“. Слич­не ми­сли ја­вља­ју се у Но­во­за­вет­ним
22 Радомир Ракић, Библијска енциклопедија, I том Србиње – Београд, 2004,
стр. 207.
23 Изображење јављања тројице анђела Авраму Андреја Рубљова јесте
богословски најчитаније и најсуптилније ликовно исказано учење о Светој Тројици.
110
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
при­ча­ма где Исус и Па­вле при­ма­ју ма­те­ри­јал­но го­сто­прим­ство
као го­сти, а по­том до­ка­зу­ју сво­јим ре­чи­ма и де­ли­ма да су иза­
сла­ни­ци цар­ства Бож­јег, бла­го­си­ља­ју­ћи сво­је до­ма­ћи­не бо­жан­
ским да­ро­ви­ма. (Лу­ка 24:28 – 35; Де­ла 20:6-12; 28:7-9). Исус се
по­сма­тра као не­ко ко­га до­че­ку­ју гре­шни­ци и љу­ди на мар­ги­
ни (Ма­теј 11:19, Лу­ка 15:1-2); обич­но је на­сли­кан ка­ко за вре­
ме обро­ка се­ди са њи­ма као гост (Мар­ко 2:15, Лу­ка 7:36-50;.
19:1 – 10). Глав­ни из­уз­ е­так је оно што хри­шћа­ни на­зи­ва­ју По­
след­ња или Тај­на ве­че­ра, у то­ку Пас­хал­не не­де­ље, не­по­сред­
но пред Ису­со­ву смрт, ка­да Он по­зи­ва сво­је уче­ни­ке на обед.
У си­ноп­тич­ким је­ван­ђе­ља Исус бла­го­си­ља хлеб и ви­но ко­ји су
уства­ри крв и те­ло. За хри­шћа­не, овај до­га­ђај се обич­но ви­ди
као ин­сти­ту­ци­ја или пре­те­ча Ев­ха­ри­сти­је или Ве­че­ре Го­спод­
ње. Пре­ма Јо­ва­но­вом, че­твр­том Је­ван­ђе­љу, По­след­ња ве­че­ра
са­др­жи по­се­бан чин Ису­со­вог го­сто­прим­ства: по­ни­зно пра­ње
но­гу сво­јих уче­ни­ка, што ће исто ура­ди­ти ње­го­ви уче­ни­ци из­
ме­ђу се­бе (Јо­ван 13:1-14).
У исла­му, основ­ни по­јам у окви­ру те­о­ри­је и прак­се го­сто­
прим­ства је за­шти­та. Ово је из­ра­же­но арап­ским тер­ми­ном dji­
war ко­ји озна­ча­ва до­бро­су­сед­ство или да­ва­ње уто­чи­шта пут­ни­
ци­ма и ста­нов­ни­ци­ма ко­ји ни­су чла­но­ви пле­ме­на. Та­ква прак­са
ве­ро­ват­но има сво­је по­ре­кло у уве­ре­њу бе­ду­и­на да су и гост и
до­ма­ћин под­јед­на­ко (арап­ска реч dayf, као xe­nos, од­но­си се на
оба) из­ло­же­ни на ми­лост и не­ми­лост не­при­ја­тељ­ском окру­же­
њу и мо­ра­ју да се при­др­жа­ва­ју пра­ви­ла раз­ме­не по­тре­ба да би
обез­бе­ди­ли за­јед­нич­ки оп­ста­нак. Нај­ва­жни­ји ме­ђу овим пра­ви­
ли­ма је­сте оби­чај по ко­јем пут­ни­ци мо­гу да ра­чу­на­ју на оброк
и сме­штај код до­ма­ћи­на на три да­на. На кра­ју овог пе­ри­о­да, од
њих се оче­ку­је да на­ста­ве пу­то­ва­ње, осим уко­ли­ко не до­ђе до
не­пред­ви­ђе­них окол­но­сти (ви­де­ти ра­но­хри­шћан­ски спис Ди­
111
Радмило В. Кошутић
да­хи 11-12). Из овог основ­ног пра­ви­ла, до­пу­ња­ва­ју се пра­ви­ла
го­сто­прим­ства. До­ма­ћи­ни ко­ји су на­ро­чи­то че­сти­ти тра­же од
сво­јих го­сти­ју да оста­ну ду­же, из­ла­зе из сво­јих ша­то­ра ка­ко би
по­же­ле­ли до­бро­до­шли­цу стран­ци­ма про­ла­зни­ци­ма. Не­ки до­
ма­ћи­ни па­ку­ју хра­ну за сво­је го­сте ка­да на­ста­вља­ју сво­је пу­то­
ва­ње, па их чак и пра­те на пу­ту. Че­сто се уоча­ва­ју го­сто­прим­
ства ко­ја су вер­ске при­ро­де. На при­мер бли­зи­на све­тог ме­ста
обез­бе­ђу­је за­шти­ту. Мо­жда је ово по­ве­ре­ње у Бож­ју бри­гу раз­
лог ко­ји под­сти­че му­сли­ма­не на го­сто­прим­ство и да­ре­жљи­
вост пре­ма го­сти­ма. Дик­сон (бри­тан­ски ко­ло­ни­јал­ни ад­ми­ни­
стра­тор од два­де­се­тих до че­тр­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка)
ка­же да су га два­де­се­тих го­ди­на са­у­диј­ски до­ма­ћи­ни по­здра­
ви­ли сле­де­ћом до­бро­до­шли­цом: „О го­сте наш, иако сте до­шли,
иако сте нас по­се­ти­ли, а иако сте ука­за­ли част на­шем пре­би­
ва­ли­шту, ви ни­сте наш пра­ви гост, ви сте го­спо­дар ове ку­ће“. 24
При­ча из овог истог пе­ри­о­да се од­но­си на не­мач­ког но­ви­на­ра
ди­пло­ма­ту Ле­оп
­ ол­да Вај­са (Му­ха­ме­да Аса­да) ко­ји је пре­шао у
ислам због ути­ска ко­ји је на ње­га оста­вио си­ро­ма­шни бе­ду­ин
ко­ји је са њим пу­то­вао тр­го­вач­ким бро­дом. Бе­ду­ин је из­ва­дио
хлеб и ма­сли­но­во уље и ин­си­сти­рао да све по­де­ле на по­ла, пре­
пла­ви­ла га је чо­ве­ко­ва ве­ли­ко­ду­шност, па је по­же­лео да са­зна
ви­ше о чо­ве­ко­вим вер­ским уве­ре­њи­ма. И да­нас се бе­ду­и­ни та­
ко по­на­ша­ју. Они не­ће пу­сти­ти пут­ни­ке на­мер­ни­ке без хле­ба, и
ов­чи­јег или пи­ле­ћег ме­са. Уко­ли­ко се ра­ди о углед­ним го­сти­ма
до­ма­ћин ће за вре­ме обе­да са уку­ћа­ни­ма ста­ја­ти па и оску­де­ва­
ти у не­че­му пре не­го да не­ко­га оста­ве без кро­ва над гла­вом. Го­
сто­прим­ство се ис­ка­зу­је на мно­го на­чи­на као уни­вер­зал­на си­ла
до­бро­те, по­себ­но ка­да се прак­ти­ку­је без ло­ших на­ме­ра. У ра­
24 Harold Richard Patrick Dickson, The Arab of the Desert, George Allen & Unwin, London, 1951, cтр. 118.
112
МИЛОСРЂЕ У АВРАМИСТИЧКИМ РЕЛИГИЈАМА
зним кул­ту­ра ко­је су ов­де по­ме­ну­те, су­срет го­ста и до­ма­ћи­на,
ско­ро увек слу­жи да уна­пре­ди по­што­ва­ње „оног дру­гог“, чак и
ка­да тај дру­ги из­гле­да чуд­но или ако је не­при­ја­тељ­ски на­стро­
јен. 25 До­ма­ћи­ни су, уоп­ште моћ­ни и ве­ли­ко­ду­шни, док се од го­
­ и по­кло­на, у не­ким кул­ту­ра­ма, и
сти­ју оче­ку­је да бу­ду но­си­оц
бо­жан­ских гла­сни­ка: „Го­сто­љу­би­во­сти не за­бо­ра­вљај­те; јер
не­ки не зна­ју­ћи из го­сто­љу­би­во­сти при­ми­ше ан­ђе­ле на ко­нак“
(Је­вре­ји­ма13:2). Го­сто­прим­ство се сма­тра ка­та­ли­за­то­ром вр­ли­
на по­пут ве­ли­ко­ду­шно­сти, за­хвал­но­сти, по­ни­зно­сти и отво­ре­
но­сти ка ус­по­ста­вља­њу ми­ра у од­но­си­ма из­ме­ђу стра­на ко­је су
би­ле сум­њи­ча­ве.
По­ру­ка авра­ми­стич­ких ре­ли­ги­ја је­сте да је Бог ми­ло­ср­ђе.
Да би­смо би­ли што слич­ни­ји сво­ме Оцу, Не­бе­ском Оцу, сво­
ме Ство­ри­те­љу нео­п­ход­но је да у се­би има­мо љу­бав ис­пу­ње­
ну ми­ло­ср­ђем, а она се от­кри­ва у на­шем од­но­су пре­ма не­вољ­
ни­ци­ма. За раз­ли­ку од оспо­ље­не љу­ба­ви (έρως), чо­ве­чан­ство се
одр­жа­ва су­штин­ском љу­ба­вљу ко­ја се зо­ве ахеб, ага­пе и са­да­
ках. Нај­ва­жни­је је не пра­ви­ти се ва­жан у од­но­су на си­ро­ма­ха и
не уде­љи­ва­ти си­ро­ма­ху ка­ко би­смо пред љу­ди­ма по­ка­за­ли сво­
је ве­ли­ко ср­це као што је у све­ту све че­шће да је онај ко­ји ор­га­
ни­зу­је до­бро­твор­не ак­ци­је увек и ми­ло­ср­дан, то ни­је ми­ло­ср­ђе
у би­блиј­ском сми­слу, јер је апо­стол Па­вле ја­сно ре­као: „И ако
раз­дам све има­ње сво­је, и ако пре­дам ти­је­ло сво­је да се са­же­
же, а љу­ба­ви не­мам, ни­шта ми не по­ма­же“ (1 Кор13,3).
25 Editor in chief Lindsay Jones, Encyclopedia of religion, second edition, vol. 6,
Gale, Detroit, 2005, стр. 4138-4140
113
Радмило В. Кошутић
Ли­те­ра­ту­ра:
Би­бли­ја или Све­то пи­смо Ста­ро­га и Но­во­га за­вје­та, Из­да­ње бри­тан­ског и
ино­стра­ног би­блиј­ског дру­штва, Бе­о­град, 1991.
Dic­kson, Ha­rold Ric­hard Pa­trick, The Arab of the De­sert, Ge­or­ge Al­len & Un­
win, Lon­don, 1951.
Eisen­berg, L. Ro­nald, Je­wish tra­di­ti­ons, Je­wish Рu­bli­ca­tion Ѕociety, Phi­la­delp­
hia, 2010.
Jo­nes, Lind­say, Edi­tor in chi­ef, Encyclo­pe­dia of re­li­gion, se­cond edi­tion, vol. 4;
vol. 6; vol. 14, Ga­le, De­tro­it, 2005.
Kur’an, El-Ke­li­meh: Me­ši­hat islam­ske za­jed­ni­ce u Sr­bi­ji, No­vi Pa­zar, 2011.
Pla­ton, Dr­ža­va, Be­o­grad­ski iz­da­vač­ko-gra­fič­ki za­vod, Be­o­grad, 2002.
Ра­кић, Ра­до­мир, Би­блиј­ска ен­ци­кло­пе­ди­ја, I том Ср­би­ње – Бе­о­град, 2004.
To­mić, Ce­le­stin Evan­đe­lje mi­lo­sr­đa, Ob­no­vlje­ni ži­vot, vol. 48, No. 5. Li­sto­pad,
1993, 439-457.
www.hadassah.org/site/c.7gLFKYMJLnI2F/b.6036381/k.C1EE/Why_We_
Give_What_is_Tzedakah.htm 2.5. 2014.
114
ДРАГОМИР ЈАНКОВИЋ
ВЈЕРСКО ДОБРОТВОРНО
СТАРАТЕЉСТВО АРХИЕПИСКОПИЈЕ
БЕОГРАДСКО – КАРЛОВАЧКЕ
Резиме
У савременим друштвима држава преузима старање о социјалним
потребама својих становника, као једну од својих обавеза, док се вјерске
заједнице различито ангажују у овој дјелатности. Неке су хуманитарни
рад, и уопште своју социјалну улогу, схватиле као неопходан модел
ангажвања на друштвеном пољу, док друге сматрају да не треба да
траже и налазе свој идентитет у историјским догађајима. Православне
Цркве спадају у другу групу. Бављење хуманитарним радом за њих није
нешто од примарног значаја, али оне не занемарују дјелатност на овом
пољу видећи га као конкретан израз љубави према ближњем и свједочење
своје припадности хришћанству. Српска Православна Црква има значајан
ангажман у хуманитарном раду кроз активности неколико њених
институционалних организација, али је то релативно непознато широј
јавности. Међу њима се издваја Вјерско добротворно старатељство
архиепископије београдско-карловачке по разноврсности видова помоћи које
пружа својим корисницима. У оквиру ВДС-а функционишу Црквена кухиња
у којој се сваког дана обезбједи 1200 бесплатних оброка, правно, породично
и здравствено савјетовалиште, женска радна секција, изводе се различити
видови наставе за основце, средњошколце и одрасле, издају публикације
едукативног садржаја, организују културне и умјетничке манифестације
са циљем прикупљања средстава за хуманитарне акције, волонтери ВДС-а
посјећују домове за дјецу без родитељског старања, за слабовидну дјецу и
дјецу са сметњама у развоју, старачке домове, болнице, прихватилиште
за бескућнике, избјегличке центре, затворе. Уколико се укаже потреба
органи ВДС-а организују и друге видове помоћи угроженима, као што је
случај приликом недавних поплава. Недостаци у хуманитарном раду СПЦ су
недовољна едукација будућих и садашњих свештеника у тој области.
Кључне речи: Српска православна црква, хуманитарни рад, Вјерско
добротворно старатељство архиепископије београдско-краловачке, црквена
кухиња, правна и медицинска помоћ, бесплатна настава за децу и одрасле
115
Драгомир Јанковић
Увод
По­тре­ба да се го­во­ри о ху­ма­ни­тар­ном ра­ду вјер­ских за­јед­
ни­ца на­ста­је као по­сље­ди­ца до­га­ђа­ја из бли­ске и не та­ко срећ­не
про­шло­сти, ко­ји пред дру­штво и њих као ин­те­грал­ни и нео­дво­
ји­ви дио тог дру­штва, по­ста­вља­ју број­на пи­та­ња и тра­же од­
го­во­ре и рје­ше­ња. Ра­то­ви, при­сил­не ми­гра­ци­је ста­нов­ни­штва,
стаг­на­ци­ја еко­но­ми­је, при­род­не ка­та­стро­фе и њи­ма про­уз­ ро­ко­
ва­но си­ро­ма­штво, ство­ри­ли су не­бро­је­не со­ци­јал­не про­бле­ме.
У са­вре­ме­ним дру­штви­ма др­жа­ва пре­у­зи­ма ста­ра­ње о со­ци­јал­
ним по­тре­ба­ма сво­јих ста­нов­ни­ка, као јед­ну од сво­јих оба­ве­за,
док се вјер­ске за­јед­ни­це раз­ли­чи­то ан­га­жу­ју у овој дје­лат­но­
сти. Не­ке су ху­ма­ни­тар­ни рад, и уоп­ште сво­ју со­ци­јал­ну уло­гу,
схва­ти­ле као нео­п­хо­дан мо­дел ан­га­жова­ња на дру­штве­ном по­
љу1, док дру­ге, сма­тра­ју да је „апо­фа­тич­ки2 ка­рак­тер бо­го­сло­
вља трај­на ка­рак­те­ри­сти­ка Ис­то­ка… Он ни­ка­да ни сво­ју ве­ру
ни­је уоб­ли­чио у пот­пу­ни и за­о­кру­жен си­стем и зва­ни­чан до­ку­
мент…“3 Раз­ли­чи­ти ста­во­ви по овом пи­та­њу про­из­­ла­зе из раз­
ли­чи­тог по­и­ма­ња екли­си­о­ло­ги­је (ако је ри­јеч о хри­шћан­ским
за­јед­ни­ца­ма) и уло­ге са­мих вјер­ских за­јед­ни­ца у дру­штву.
На по­сљед­њем по­пи­су ста­нов­ни­штва 84,6% гра­ђа­на Ср­би­
је се из­ја­сни­ло као пра­во­слав­но4, али се сти­че ути­сак да њи­хо­
1 Ту пред­ња­че про­те­стан­ске за­јед­ни­це и Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква. Од не­дав­но
и Ру­ска Пра­во­слав­на Цр­ква има сво­је за­о­кру­же­но и де­фи­ни­са­но со­ци­јал­но уче­ње.
2 Апо­фа­ти­ка – не­мо­гућ­ност спо­зна­ња су­шти­не Бо­жи­је. О Бо­гу мо­же­мо зна­ти
са­мо оно што Он ни­је, ни­ка­ко оно што Он је­сте. Та­ко кроз не­га­тив­ну афир­ма­ци­ју до­
ла­зи­мо до од­ре­ђе­них са­зна­ња о Бо­гу. На­су­прот ово­ме по­сто­ји ка­та­фа­ти­ка.
3 Зо­ран Кр­стић, Со­ци­јал­но уче­ње у пра­во­слав­ној те­о­ло­ги­ји, ре­фе­рат
­­­­­­­­­­­­­­­­­­презентован на симпосиону „Основи социјалног учења Римокатоличке цркве”,
­­­­­­­­­­­­­­­www.bfspc.bg.ac.yu/info/e-biblioteka.html, стр. 2.­
4 http://webrzs.sta­t.gov.rs/WebS­it­e/­Publi­c/Publi­cationView.asp­x?­pKey=41­&p­Le­
vel=1&­pu­bType=2&pub­Ke­y=­15­86
116
ВЈЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО…
во по­и­ма­ње Цр­кве и ње­не уло­ге у дру­штву ни­је у пот­пу­но­сти у
скла­ду са пра­во­слав­ним дог­ма­ма. Ве­ћи­на Цр­кву сма­тра за не­
ку исто­риј­ску и/или ху­ма­ни­стич­ку ор­га­ни­за­ци­ју на­ци­о­нал­ног
опре­дје­ље­ња, има­ју мо­ра­ли­стич­ки при­ступ спа­се­њу, по­и­ма­ју
хри­шћан­ство као иде­о­ло­ги­ју5 и сљед­стве­но то­ме оче­ку­ју зна­
чај­но ан­га­жо­ва­ње ин­сти­ту­ци­ја и кли­ра СПЦ у ху­ма­ни­тар­ном
ра­ду и до­жи­вља­ва­ју раз­о­ча­ре­ње ако оно из­о­ста­не у мје­ри у ко­
јој они то оче­ку­ју. Ана­ли­за узро­ка и по­сље­ди­ца ова­квих ста­во­
ва не са­мо да из­ла­зи из­ван окви­ра на­ше те­ме, не­го за­хтје­ва и
по­себ­но ин­тер­ди­сци­пли­нар­но ис­тра­жи­ва­ње, па се због то­га не­
ће­мо њи­ма ни ба­ви­ти, али је за ра­зу­мје­ва­ње про­бле­ма­ти­ке ко­ја
је пред­мет на­шег ин­те­ре­со­ва­ња нео­п­ход­но, у том кон­тек­сту и
у нај­кра­ћем, из­ло­жи­ти пра­во­слав­но уче­ње о Цр­кви и при­мар­не
раз­ло­ге ње­ног по­сто­ја­ња у сви­је­ту.
Еклисиолошке и антрополошке претпоставке
хуманитарног рада са становишта православне догматике
Пра­во­слав­на екли­си­о­ло­ги­ја не цр­пи иден­ти­тет Цр­кве из
исто­риј­ских до­га­ђа­ја, јер за њу Цр­ква ни­је удру­же­ње за­сно­ва­
но на од­ре­ђе­ној иде­о­ло­ги­ји, не­го за­јед­ни­ца Бо­га и љу­ди ко­ја се
прак­тич­но оства­ру­је у ли­тур­гиј­ском до­га­ђа­ју при­но­ше­ња да­ро­
ва Бо­гу у ви­ду хље­ба и ви­на ко­ји се при­зи­вом бла­го­дат­ног де­
ло­ва­ња Ду­ха Све­тог од стра­не оку­пље­не За­јед­ни­це пре­тва­ра­
ју у све­то При­че­шће – ти­је­ло и крв Хри­сто­ву – и у при­че­шћи­
ва­њу тим да­ро­ви­ма.6 Ка­да се пра­во­слав­ни хри­шћа­ни оку­пља­
5 Игњ­атије Миди­ћ,­Црква и њен­и­де­нтите­т, нена­ве­де­н изда­вач, без­н­умерис­
ан­их стран­а, www.v­erujem.­org
6 ­Игњати­је­Мидић, н­аведен­о ­дјело.­
117
Драгомир Јанковић
ју на Ли­тур­ги­ји и при­че­шћу­ју, то ни­је из­о­бра­жа­ва­ње исто­риј­
ских до­га­ђа­ја Тај­не ве­че­ре и стра­да­ња Хри­сто­вог не­го све­то­та­
јин­ско уче­шће у оно­ме што ће се до­го­ди­ти у бу­дућ­но­сти. Цр­
ква је ес­ха­то­ло­шка за­јед­ни­ца (грч. εσχατος, η, ον – по­сљед­њи,
ко­нач­ни; το εσχατον – крај)7, а цен­трал­ни до­га­ђај ес­ха­то­ло­ги­је
је ус­по­ста­вља­ње за­јед­ни­це Бо­га и на­ро­да бо­жи­јег. Иден­ти­тет
Цр­кве ни­је у оно­ме што она је­сте сад, већ у оно­ме што ће би­
ти у бу­дућ­но­сти. Ово бу­ду­ће Цар­ство по­сто­ји у исто­ри­ји, али у
ико­ни, као Цр­ква у до­га­ђа­ју Ли­тур­ги­је, а хри­шћа­ни ко­ји при­су­
ству­ју Ли­тур­ги­ји ни­су она­кви ка­кви тре­нут­но је­су, не­го су ико­
не оно­га што ће би­ти у Цар­ству не­бе­ском.8 Због то­га, онај ко не
уче­ству­је у Ли­тур­ги­ји сад и ов­де, не­ће уче­ство­ва­ти ни у бу­ду­
ћем Цар­ству.9 Сми­сао по­сто­ја­ња Цр­кве у овом сви­је­ту, да­кле,
ни­је да пре­тва­ра исто­ри­ју у Цар­ство Бо­жи­је, не­го да на­ма омо­
гу­ћи уче­ство­ва­ње у бу­ду­ћем до­га­ђа­ју спа­се­ња и вјеч­ног жи­во­
та.10 Ово, на­рав­но, не спре­ча­ва Цр­кву да се ба­ви со­ци­јал­ним
про­бле­ми­ма, што под­ра­зу­мје­ва и ху­ма­ни­тар­ну де­лат­ност11, али
све те ак­тив­но­сти Цр­кве, ма ко­ли­ко да су ко­ри­сне и до­бре, не
да­ју јој иден­ти­тет – не чи­не Цр­кву Цр­квом12. Ако би се Цр­ква
при­мар­но ба­ви­ла ово­зе­маљ­ским ства­ри­ма до­шло би до за­мје­
7 ­ Радомир Поповић, Грчко ­– српск­и речни­к Новог­ З­авет­а, ау­т­ор­ск­о изда­ње,­
Бе­оград, 2002­, ­стр.­ 82. и ­Јов­ан­ Брија, Ре­ч­ник православне теологије, Хиланд­арски
фонд ­Бо­го­словског ­фа­култ­ета СПЦ­, ­Београд, ­19­97, стр­. 67-6­8.
8 ­ Због ­тога ­се и све­тит­ељ­и на прав­ос­лавни­м и­конама ­не­ слика­ју у в­иду
п­ортрета, она­ко ­ка­ко су и­згл­ед­али за вријеме зе­маљск­ог жив­ота­, него он­ак­о ­како ­ће
тек ­из­гл­едати ­у будућности, т­е нам­се­зато­чине­необичним.
9 ­Игњатије М­идић, ­наведе­но ­дјело.
10 ­Он­о ће с­амо нас­та­ти­ онда ­ка­да то Бог б­уд­е ­хт­ио – вид­и: Јован З­из­јулас,
Идентит­ет Цр­кв­е, ­ненаве­ден­и­здава­ч, без ­ну­мери­саних­страна­, ­www.ve­rujem.org
11 Основи социјалн­е ­ко­нцепц­ије Рус­ке­П­равосл­авне Цркве, Бесед­а, Нови ­Сад,
2­007, ст­р. ­19.
12 Игња­тиј­е М­идић, ­наведен­о дје­ло­.
118
ВЈЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО…
не екли­си­о­ло­ги­је и со­ци­о­ло­ги­је и она би из­гу­би­ла сми­сао свог
по­сто­ја­ња у овом сви­је­ту.13
Тек на­кон што смо ја­сно од­ре­ди­ли шта је су­шти­на Цр­кве
и ода­кле она из­ви­ре, мо­же­мо го­во­ри­ти о ха­ри­та­тив­ној дје­лат­
но­сти као при­род­ном на­став­ку ли­тур­гиј­ског жи­во­та.14 Древ­не
хри­шћан­ске Ли­тур­ги­је су се за­вр­ша­ва­ле ри­је­чи­ма: „У ми­ру иза­
ђи­мо“. Те ри­је­чи пред­ста­вља­ју по­зив освје­шће­ној ли­тур­гиј­ској
за­јед­ни­ци да дје­лу­је у дру­штву, али не у сми­слу хри­шћан­ске
про­па­ган­де, не­го спро­во­ђе­ња у прак­су пр­вог и основ­ног на­че­
ла хри­шћан­ске вје­ре – љу­ба­ви, ко­ја је од­ре­ђе­на дру­гом Бо­жи­јом
за­по­вје­сти о љу­ба­ви пре­ма бли­жњем и пред­ста­вља „из­раз су­
шти­не би­ћа Цр­кве – ми смо ду­жни љу­би­ти јед­ни дру­ге“.15
Исто­риј­ски по­да­ци нам свје­до­че да се ра­на хри­шћан­ска
Цр­ква од са­мих по­че­та­ка ба­ви­ла ми­ло­срд­ним ра­дом и да је др­
жа­ва упра­во од Цр­кве пре­у­зе­ла мо­де­ле и на­чи­не су­о­ча­ва­ња са
овом про­бле­ма­ти­ком.16 Ако па­жљи­во чи­та­мо Но­ви За­вјет тра­
же­ћи мје­ста на ко­ји­ма се го­во­ри о со­ци­јал­ним те­ма­ма, ви­дје­ће­
мо да та­квих мје­ста има за­и­ста ве­ли­ки број.17 Ин­сти­ту­ци­он
­ а­
ли­за­ци­ја и кон­ти­ну­ит­ ет ху­ма­ни­тар­ног ра­да се у исто­ри­ји пр­ви
пут по­ја­вљу­ју у дру­штви­ма у ко­ји­ма се жи­вје­ло (или бар по­ку­
ша­ва­ло да се жи­ви) у скла­ду са основ­ним хри­шћан­ским нор­
ма­ма. У мно­го­бо­жач­ким дру­штви­ма ха­ри­та­тив­но се дје­ло­ва­ло
13 ­Исто.­
14 ­Еп­ископ­бачки ­Ир­инеј­, бес­једа на пред­ст­ављ­ању књиге Основи социјалне
ко­нцепци­је­ Руске­ Прав­ослав­не Цркв­е,­ www.pra­vo­slavlj­e.­or­g.­yu/broj­/9­61/t­ekst/d­ob­riodnosi­-d­veju-s­est­rins­kih-cr­kava
15 Владими­р ­Вукашино­вић, Бо­го­словс­ки ­из­вори и и­ст­оријат ­добр­отворно­г
р­ада СП­Ц кроз ­в­екове, зборник чланака Ли­ту­ргија и­ култур­а,­ Хришћанск­и култу­
рни­центар,­Београд, ­2007, с­ тр. 7­1.­
16 ­Филарет Гранић­, Монаштво у ­с­лужби ближњега у старом и средњем ве­
ку­, ­Богосло­вљ­е,­XLII, ­св­е­ск­а ­1 и 2,­Бео­град, 199­8, с­тр. 67.­
17 ­око 17­0.
119
Драгомир Јанковић
пре­ма тре­нут­ним по­тре­ба­ма и на ло­кал­ном ни­воу, док је код Је­
вре­ја у би­блиј­ско до­ба ова дје­лат­ност би­ла ве­за­на за уске на­ци­
о­нал­не окви­ре и усмје­ре­на ис­кљу­чи­во пре­ма сво­јим су­на­род­
ни­ци­ма.18
Ху­ма­ни­тар­ни рад СПЦ у но­ви­јој исто­ри­ји
На­ста­вља­ју­ћи ра­но­хри­шћан­ску, ви­зан­тиј­ску и све­то­сав­ску
тра­ди­ци­ју СПЦ се ба­ви ху­ма­ни­тар­ним ра­дом и у но­ви­је до­
ба.19 У ско­ри­јој про­шло­сти овај рад је у ве­ли­кој мје­ри за­ви­сио
и од по­ли­тич­ких при­ли­ка. Од­у­зи­ма­ње имо­ви­не и мар­ги­на­ли­зо­
ва­ње уче­шћа вјер­ских за­јед­ни­ца у јав­ном жи­во­ту од за­вр­шет­ка
Дру­гог свјет­ског ра­та до по­чет­ка де­ве­де­се­тих го­ди­на два­де­се­
тог ви­је­ка20 ми­ни­ма­ли­зо­ва­ли су, али не и пот­пу­но уга­си­ли њи­
хов ху­ма­ни­тар­ни рад. Од де­ве­де­се­тих се он, што усљед уве­ћа­
них по­тре­ба због ра­то­ва, што због ре­ви­та­ли­за­ци­је ре­ли­ги­о­зно­
сти, ин­тен­зи­ви­ра.
Ме­ђу зна­чај­ни­јим про­јек­ти­ма СПЦ на по­љу ху­ма­ни­тар­
ног ра­да из но­ви­је исто­ри­је тре­ба по­ме­ну­ти ма­на­стир све­та
Пет­ка у Из­во­ру код Па­ра­ћи­на гдје се мо­на­хи­ње у са­рад­њи са
др­жав­ним со­ци­јал­ним и здрав­стве­ним слу­жба­ма бри­ну о 92
жен­ске осо­бе ста­ро­сти од 6 до 60 го­ди­на са нај­те­жим мен­тал­
ним и фи­зич­ким ин­ва­ли­ди­те­том. Про­је­кат је по­чео то­ком Дру­
гог свјет­ског ра­та ка­да су мо­на­хи­ње бри­ну­ле о из­бје­гли­ца­ма
18 Ге­ор­ гије Мандзаридис, Социологије ­хр­ишћанс­тв­а,­Х­ришћанс­ки­к­ултурн­и
центар, Београд, 2004­, стр­. 2­71­-283.­
19 Влад­им­ир Ву­кашинов­ић­, наведе­но дје­ло,­с­тр. 89-90.
20 О о­вом­е опширни­је­ види: ­Ра­дмила­ Р­адић, ­Д­ржава и верске заједн­иц­е
1­945-1970, ­Инсти­ту­т з­а нов­ију ис­то­рију Србиј­е, Београд, 2002.
120
ВЈЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО…
са по­себ­ним по­тре­ба­ма из НДХ.21 Та­ко­ђе и брат­ство ма­на­сти­
ра Ко­виљ ко­је ор­га­ни­зу­је ли­је­че­ње бо­ле­сти за­ви­сно­сти и со­
ци­ја­ли­за­ци­ју из­ли­је­че­них22, за­тим До­бро­твор­ни фонд „Чо­ве­
ко­љу­бље“23, као и епар­хиј­ске ху­ма­ни­тар­не ор­га­ни­за­ци­је ко­је
по­сто­је при ско­ро свим цр­кве­но-ад­ми­ни­стра­тив­ним је­ди­ни­ца­
ма СПЦ.
Вjерско до­бро­твор­но ста­ра­тељ­ство
Вjерско до­бро­твор­но ста­ра­тељ­ство је ху­ма­ни­тар­на ор­
га­ни­за­ци­ја ар­хи­е­пи­ско­пи­је бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке. Ини­ци­ја­
ти­ва за ње­но осни­ва­ње по­те­кла је од па­три­јар­ха Вар­на­ве, са
иде­јом да се по истом мо­де­лу ор­га­ни­зу­је ху­ма­ни­тар­ни рад и у
дру­гим епар­хи­ја­ма СПЦ, али су по­ли­тич­ке при­ли­ке ко­је смо
већ по­ме­ну­ли од­ло­жи­ле по­че­так ње­ног дје­ло­ва­ња до 1967. го­
ди­не, ка­да је по бла­го­сло­ву па­три­јар­ха Гер­ма­на по­че­ла са ра­
дом.
Дје­ло­круг ра­да ВДС-а од­ре­ђи­ва­ле су при­ли­ке у дру­штву и
по­тре­бе ста­нов­ни­штва, а до­при­нос ње­го­вом ра­ду да­ло је мно­го
епи­ско­па, све­ште­ни­ка и ла­и­ка. У но­во­на­ста­лим при­ли­ка­ма де­
ве­де­се­тих го­ди­на осје­ти­ла се по­тре­ба да се ВДС ре­фор­ми­ше.
Па­три­јарх Па­вле је 1996. го­ди­не на мје­сто се­кре­та­ра име­но­вао
про­то­је­ре­ја-ста­вро­фо­ра Љу­бо­дра­га Пе­тро­ви­ћа, ко­ји је по­кре­
нуо рад у осам ре­со­ра. Та­да се вјер­ска на­ста­ва ни­је пре­да­ва­ла
у шко­ла­ма, па је ве­ли­ка па­жња по­све­ћи­ва­на про­свјет­ном ра­ду
21 www.pravoslavlje.nl/foto_manastiri_crkve/manastir_svpetka.htm и www.
malivelikiljudi.org
22 http://www.ze­mlja­zi­vih.in­fo/za­jed­ni­ca­ze­mlja­zi­vih.html
23 www.covekoljublje.org
121
Драгомир Јанковић
са дје­цом и омла­ди­ном. Ор­га­ни­зо­ва­не су и по­се­те бол­ни­ца­ма,
шко­ла­ма и дру­гим ин­сти­ту­ци­ја­ма и по­је­дин­ци­ма. Ху­ма­ни­тар­
на по­моћ ко­ја је тих го­ди­на при­ку­пља­на у зе­мљи и ди­ја­спо­ри је
ди­стри­бу­ир­ а­на пре­ко ВДС-а.
Пен­зи­о­ни­са­њем про­те Љу­бо­дра­га 2009. го­ди­не за се­кре­
та­ра је бла­го­сло­вом ми­тро­по­ли­та цр­но­гор­ско-при­мор­ско Ам­
фи­ло­хи­ја, ко­ји је у том тре­нут­ку за­мје­њи­вао оне­мо­ћа­лог па­
три­јар­ха Па­вла и ад­ми­ни­стри­рао ар­хи­еп
­ и­ско­пи­јом бе­ог­ рад­скокар­ло­вач­ком, име­но­ван ње­гов до­та­да­шњи по­моћ­ник, је­реј Вла­
ди­мир Мар­ко­вић. Са мла­да­лач­ким ен­ту­зи­ја­змом он је на­ста­вио
сто­па­ма свог учи­те­ља.
Оно по че­му се Вјер­ско до­бро­твор­но ста­ра­тељ­ство
из­ва­ја у од­но­су на дру­ге ху­ма­ни­т ар­не ор­га­ни­за­ци­је СПЦ је
ра­зно­вр­сност ви­до­ва по­мо­ћи ко­је пру­жа сво­јим ко­ри­сни­ци­
ма. Нај­по­сје­ће­ни­ја је Цр­кве­на ку­хи­ња, у ко­јој се рад­ним да­
ни­ма, при­пре­ми и по­дје­ли за ру­чак око 1200 обро­ка. Ку­хи­
ња, осим у сје­ди­шту ВДС-а у Фран­цу­ској 31, од 2. сеп­тем­бра
2013. го­ди­не има одје­ље­ња и при хра­мо­ви­ма Са­бо­ра срп­
ских све­ти­те­ља на Ка­ра­бур­ми, све­тог Ге­ор­ги­ја на Бе­жа­ни­ји,
све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља на Цен­т рал­ном гро­бљу и Ваз­не­с е­
ња Го­спод­њег у Жар­ко­ву. Сред­ства за рад ку­хи­ње се ма­њим
ди­је­лом обез­бје­ђу­ју до­бро­вољ­ним при­ло­зи­ма вјер­ни­ка ко­
ји се при­ку­пља­ју упла­т а­ма на на­мјен­ски те­ку­ћи ра­чун, епар­
хиј­ским раз­ре­зом из бу­џе­т а Цр­кве­них оп­шти­на ар­хи­еп
­ и­ско­
пи­је, као и ра­дом во­лон­те­ра и за­по­сле­них ВДС-а ко­ји ор­га­
ни­зу­ју про­дај­не из­ло­жбе ру­ко­тво­ри­на Жен­ске рад­не сек­ци­
је, за­тим пу­бли­ко­ва­њем књи­га, ча­со­пи­с а Цр­кве­ни жи­вот и
ДВД из­да­ња пре­да­ва­ња одр­жа­них у ор­га­ни­за­ци­ји ВДС-а, те
при­хо­дом оства­ре­ним од про­да­је ула­зни­ца за кул­тур­не ма­
ни­фе­ста­ци­је – кон­цер­те и по­зо­ри­шне пред­ста­ве ко­ји се одр­
122
ВЈЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО…
жа­ва­ју са том на­мје­ном, а ве­ћим ди­је­лом до­на­ци­ја­ма дру­
штве­них и при­ват­них пред­уз­ е­ћа24, гра­да Бе­о­гра­да и вој­ске
Ср­би­је.
Још је­дан ку­ри­о­зи­тет по ко­ме се ВДС из­ва­ја је­сте Сце­
на пра­во­слав­не омла­ди­не, ко­ја од 1999. го­ди­не функ­ци­он
­ и­ше
у окви­ру про­свет­ног ре­со­ра ВДС-а, са бла­го­сло­вом та­да­шњег
па­три­јар­ха Па­вла. Иде­ја за по­сто­ја­ње цр­кве­ног по­зо­ри­шта пре­
у­зе­та је из Ру­ске Пра­во­слав­не Цр­кве. Сце­на у свом ре­пер­то­
а­ру има прад­ста­ве Бој за Ко­со­во, Quo va­dis Do­mi­ne?, Зе­мља
не­до­ђи­ја и Ака­де­ми­ју при­ла­го­ђе­ну за из­во­ђе­ње на раз­ли­чи­те
цр­кве­не пра­зни­ке. Ак­тив­но­сти Сце­не не­се­бич­но по­ма­жу На­
род­но по­зо­ри­ште из Бе­ог­ ра­да, хор при хра­му све­тог Алек­сан­
дра Нев­ског, уче­ни­ци Пр­ве еко­ном­ске шко­ле, Пе­те и Зе­мун­
ске гим­на­зи­је. Пред­ста­ве су из­во­ђе­не у Бе­ог­ ра­ду: у са­ли Па­
три­јар­ши­је, Култ те­а­тру, Пе­тој бе­о­град­ској гим­на­зи­ји, Цен­тру
ле­пих умет­но­сти Гвар­не­ри­јус, КОЦ Шу­ма­ди­ја на Ба­но­вом бр­
ду, Ве­ли­кој Мо­шта­ни­ци, На­род­ном по­зо­ри­шту, на Ма­шин­ском
и Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту; у Ср­би­ји: у Гор­њем
Ми­ла­нов­цу, Ри­бар­ској ба­њи, Бач­кој То­по­ли и То­по­ли; у ино­
стран­ству: у Мин­хе­ну, Ауг­збур­гу, Бер­ли­ну, До­бо­ју, Би­је­љи­ни
и Бу­дви.
Сце­на пра­во­слав­не омла­ди­не при­пре­ма и но­ви ре­пер­то­ар,
а по­сто­ји и стал­на мо­гућ­ност при­је­ма но­вих чла­но­ва и ра­зних
ви­до­ва са­рад­ње и го­сто­ва­ња.
24 Међу којима треба поменути Народну банку Србије, компаније Фриком,
Карнекс, Агрожив, Неопланта, Кока Кола, Нестле, Интершпед Б, Банка хране,
Фондација Снежане и Владе Дивца, Газдинство Колувија из Старе Пазове које се
бави производњом органске хране, пољопривредно газдинство Агрос Александра
Аксентића из Опова, приватно предузеће Хоум стајл фуд Ђорђа Бабића. Многи
донатори желе да остану анонимни.
123
Драгомир Јанковић
Као дио про­свет­не сек­ци­је ВДС-а по­сто­ји Ма­ла шко­ла
бес­плат­не на­ста­ве, у окви­ру ко­је се по­ла­зни­ци­ма да­ју ча­со­
ви из срп­ског, ма­те­ма­ти­ке, хе­ми­је и фи­зи­ке за основ­це и сред­
њо­школ­це, а у ма­њим гру­па­ма про­фе­со­ри при­пре­ма­ју уче­ни­
ке и за по­ла­га­ње при­јем­них ис­пи­та за сред­ње шко­ле и фа­кул­те­
те. Под окри­љем Ма­ле шко­ле одр­жа­ва­ју се и бес­плат­ни кур­се­
ви ен­гле­ског, фран­цу­ског, ње­мач­ког, ру­ског и грч­ког је­зи­ка, на­
рав­но обо­га­ће­ни и вјер­ским са­др­жа­ји­ма.
Про­свет­на сек­ци­ја ор­га­ни­зу­је и пре­да­ва­ња на раз­ли­чи­те
ак­ту­ел­не те­ме, а пре­да­ва­чи су уни­вер­зи­тет­ски про­фе­со­ри, епи­
ско­пи, све­ште­ни­ци, ље­ка­ри ра­зних стру­ка, со­ци­о­ло­зи, пу­бли­
ци­сти и дру­ге јав­не лич­но­сти.
Од­ре­ђе­ним да­ни­ма у не­де­љи у про­сто­ри­ја­ма ВДС-а ра­де
прав­но, по­ро­дич­но и здрав­стве­но са­вје­то­ва­ли­ште. Све услу­ге
су бес­плат­не, а пру­жа­ју их шест прав­ни­ка и со­ци­јал­ни рад­ник,
оса­ма­ест ље­ка­ра спе­ци­ја­ли­ста свих стру­ка и два ље­ка­ра оп­ште
прак­се. Од 2004. го­ди­не оно има и Е KG апа­рат, по­клон цр­кве­
не ор­га­ни­за­ци­је Си­ло­гос из Ати­не.
ВДС оства­ру­је са­рад­њу са уста­но­ва­ма со­ци­јал­не за­шти­
те гра­да Бе­о­гра­да. Чла­но­ви ми­ло­срд­не сек­ци­је по­сје­ћу­ју и
по­ма­жу: до­мо­ве за дје­цу без ро­ди­тељ­ског ста­ра­ња, за сла­бо­
вид­ну дје­цу и дје­цу са смет­ња­ма у раз­во­ју, ста­рач­ке до­мо­ве,
бол­ни­це, при­хва­ти­ли­ште за бес­кућ­ни­ке, из­бје­глич­ке цен­тре,
за­тво­ре. То­ком ју­ла 2010. го­ди­не ми­ло­срд­на сек­ци­ја је ор­га­
ни­зо­ва­ла ље­то­ва­ње на остр­ву Кор­чу­ла за дје­цу по­ро­ди­ца по­
стра­да­лих у по­пла­ва­ма у За­је­ча­ру и за дје­цу са по­себ­ним по­
тре­ба­ма Ма­ле шко­ле ве­ли­ког ср­ца „Ми­лан Пе­тро­вић“ из Но­
вог Са­да.
На сај­ту ВДС-а мо­гу се на­ћи и огла­си ко­ји са­др­жа­ва­ју мол­
бе за ма­те­ри­јал­ну по­моћ си­ро­ма­шних по­ро­ди­ца, мол­бе за по­
124
ВЈЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО…
моћ у ли­је­че­њу те­шких бо­ле­сти и мол­бе не­за­по­сле­них за по­
моћ у про­на­ла­ску по­сла.
У пр­вих де­сет да­на то­ком ко­јих су не­дав­но Ср­би­ју, БиХ и
Хр­ват­ску за­де­си­ле ка­та­стро­фал­не по­пла­ве ВДС је од до­на­то­
ра из зе­мље и ино­стран­ства при­ку­пио и по­ди­је­лио угро­же­ни­
ма 15 то­на по­мо­ћи у хра­ни, хи­ги­јен­ским сред­стви­ма и дру­гим
по­треп­шти­на­ма, а ак­ци­ја по­мо­ћи по­стра­да­ли­ма тра­је и у тре­
нут­ку пи­са­ња овог тек­ста до ка­да је при­ку­пље­но и по­дје­ље­но
310 то­на по­мо­ћи.
Сво­јим во­лон­те­ри­ма ВДС се оду­жу­је ор­га­ни­зо­ва­њем по­
кло­нич­ких пу­то­ва­ња до ма­на­сти­ра у Ср­би­ји и Грч­кој.25
Устрој­ство и ор­га­ни­за­ци­ја ВДС-а
Ор­га­ни ВДС-а су: пред­сјед­ник, се­кре­тар, Управ­ни од­бор и
Скуп­шти­на.
Пред­сјед­ник је па­три­јарх. Он вр­ши над­зор и лич­но оцје­
њу­је дје­лат­ност уста­но­ве, да­је одо­бре­ња и бла­го­слов за ре­а­
ли­за­ци­ју од­лу­ка до­не­се­них на сјед­ни­ца­ма Управ­ног Од­бо­ра,
Скуп­шти­не и у слу­ча­ју хит­них по­тре­ба и не­пред­ви­ђе­них си­
ту­а­ци­ја.
Се­кре­тар оба­вља ад­ми­ни­стра­тив­не по­сло­ве, вр­ши ко­ор­ди­
на­ци­ју ак­тив­но­сти по ре­со­ри­ма, са­ра­ђу­је са хра­мо­ви­ма ар­хи­е­
пи­ско­пи­је, оства­ру­је кон­так­те са дру­гим ор­га­ни­за­ци­ја­ма у зе­
мљи и ино­стран­ству.
25 http://www.vdsspc.com/index.html; http://www.spc.rs/sr/vesti/eparhijske_ves­
ti/arhiepiskopija_beogradskokarlovacka Интервју са о. Владимиром Марковићем
обав­љен 09. јула 2014. године у просторијама ВДС-а у Француској улици број 31
у Београду.
125
Драгомир Јанковић
Управ­ни Од­бор чи­не иза­бра­на ли­ца оба по­ла, пра­во­слав­не
вје­ро­и­спо­вје­сти, ко­ји су по од­ре­ђе­ним кри­те­ри­ју­ми­ма, струч­
ним ква­ли­фи­ка­ци­ја­ма и афи­ни­те­ту рас­по­ре­ђе­ни по ре­со­ри­ма.
УО је опе­ра­тив­ни ор­ган ко­ји спро­во­ди у прак­су од­лу­ке Ње­го­ве
Све­то­сти ко­је се од­но­се на ВДС и Скуп­шти­не.
Скуп­шти­на је нај­ви­ши ор­ган ВДС-а. Њу са­зи­ва и отва­ра
па­три­јарх јед­ном или ви­ше пу­та го­ди­шње, за­ви­сно од по­тре­ба.
Скуп­шти­на бри­не о основ­ним по­тре­ба­ма уста­но­ве, ка­ко у ор­га­
ни­за­ци­о­ном, та­ко и у ма­те­ри­јал­ном и раз­вој­ном сми­слу. На сво­
јим сјед­ни­ца­ма до­но­си од­лу­ке ко­је се ти­чу те­ку­ћих и пла­ни­ра­
них ак­тив­но­сти ВДС-а. Са­чи­ња­ва­ју је: пред­сјед­ник, се­кре­тар,
чла­но­ви УО, се­кре­тар Епар­хиј­ског Управ­ног Од­бо­ра ар­хи­е­пи­
ско­пи­је, се­кре­тар Цр­кве­ног Су­да ар­хи­е­пи­ско­пи­је, ар­хи­је­реј­ски
на­мје­сни­ци, стар­је­ши­не хра­мо­ва и пред­став­ни­ци па­ро­хиј­ских
по­до­бо­ра при хра­мо­ви­ма и ма­на­сти­ри­ма ар­хи­е­пи­ско­пи­је.
На че­лу сва­ког ре­со­ра (тре­нут­но их има осам) на­ла­зи се
ор­га­ни­за­тор, ко­ји има сво­је по­моћ­ни­ке. Број по­моћ­ни­ка при
ре­со­ри­ма је раз­ли­чит, из­ме­ђу де­сет и пет­на­ест. Они ра­де во­
лон­тер­ски, а сва­ка по­моћ је бес­плат­на.26
За­кљу­чак
Иде­ал­но дру­штво без со­ци­јал­них про­бле­ма ни­ка­да ни­је
по­сто­ја­ло, ни­ти ће по­сто­ја­ти у окви­ри­ма исто­ри­је.27 Ху­ма­ни­
тар­не ор­га­ни­за­ци­је, ма ко их и ма ко­ли­ко до­бро ор­га­ни­зо­вао,
ни­ка­да не­ће мо­ћи да од­го­во­ре на све по­тре­бе не­вољ­них, због
че­га ће ши­ра јав­ност увјек има­ти ути­сак да се на по­љу ху­ма­
ни­тар­ног ра­да не чи­ни до­вољ­но. Ка­да је ри­јеч о ху­ма­ни­тар­
26 http://www.vdsspc.com/www/stranice/0_vds-u/zaposleni.html
27 Зоран Крстић, наведено дјело, стр. 5.
126
ВЈЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО…
ном дје­ло­ва­њу хри­шћан­ских вјер­ских за­јед­ни­ца ова­кав ути­сак
се сти­че и за­то што њи­хо­ви во­лон­те­ри у ра­ду сле­ду­ју упут­ства
апо­сто­ла и еван­ђе­ли­сте Ма­те­ја:
1. Па­зи­те да прав­ду сво­ју не чи­ни­те пред љу­ди­ма да вас
они ви­де; ина­че пла­ту не­ма­те од Оца свог ко­ји је на не­бе­си­ма.
2. Кад да­кле да­јеш ми­ло­сти­њу, не тру­би пред со­бом, као што
чи­не ли­це­ме­ри по збор­ни­ца­ма и по ули­ца­ма да их хва­ле љу­ди.
За­и­ста вам ка­жем: при­ми­ли су пла­ту сво­ју. 3. А ти кад чи­ниш
ми­ло­сти­њу, да не зна ле­ви­ца тво­ја шта чи­ни де­сни­ца тво­ја.
(Мт, 6, 1–3)
Њи­хо­ве ак­тив­но­сти не пра­те те­ле­ви­зиј­ске ка­ме­ре и ме­диј­
ска пом­па.
Оно што не­до­ста­је СПЦ у ху­ма­ни­тар­ном ра­ду је­сте еду­
ка­ци­ја бу­ду­ћих и са­да­шњих све­ште­ни­ка у тој обла­сти. Ва­жан
пред­у­слов за бо­љи и ор­га­ни­зо­ва­ни­ји раз­вој до­бро­твор­ног ра­
да је и пре­ва­зи­ла­же­ње пси­хо­ло­шке ба­ри­је­ре да је СПЦ си­ро­
ма­шна и да јој и са­мој тре­ба по­моћ. „Ни­ка­да у исто­ри­ји, па ни
да­нас, ни­је би­ла ва­жна ко­ли­чи­на бо­гат­ства, већ да у рас­по­де­лу
оно­га што има­мо увек укљу­чу­је­мо и по­тре­би­те.“28
Ли­те­ра­ту­ра:
Бри­ја Јо­ван, Реч­ник пра­во­слав­не те­о­ло­ги­је, Хи­лан­дар­ски фонд Бо­го­слов­
ског фа­кул­те­та СПЦ, Бе­о­град, 1997.
Ву­ка­ши­но­вић Вла­ди­мир, Бо­го­слов­ски из­во­ри и исто­ри­јат до­бро­твор­ног
ра­да СПЦ кроз ве­ко­ве, збор­ник чла­на­ка Ли­тур­ги­ја и кул­ту­ра, Хри­
шћан­ски кул­тур­ни цен­тар, Бе­ог­ рад, 2007.
Гра­нић Фи­ла­рет, Мо­на­штво у слу­жби бли­жње­га у ста­ром и сред­њем ве­ку,
Бо­го­сло­вље, XLII, све­ска 1 и 2, Бе­о­град, 1998.
Зи­зју­лас Јо­ван, Иден­ти­тет Цр­кве, не­на­ве­ден из­да­вач, без ну­ме­ри­са­них
стра­на, www.ve­ru­jem.org
28 Исто, стр. 5-6.
127
Драгомир Јанковић
Ири­неј, епи­скоп бач­ки, бе­сје­да на пред­ста­вља­њу књи­ге Осно­ви со­ци­јал­
не кон­цеп­ци­је Ру­ске Пра­во­слав­не Цр­кве, www.pra­vo­sla­vlje. org.yu/
broj/961/tekst/do­bri-od­no­si-dve­ju-se­strin­skih-cr­ka­va
Кр­стић Зо­ран, Со­ци­јал­но уче­ње у пра­во­слав­ној те­о­ло­ги­ји, ре­фе­рат пре­зен­
то­ван на сим­по­си­он
­ у „Осно­ви со­ци­јал­ног уче­ња Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­
кве“, www.bfspc.bg.ac.yu/in­fo/e-bi­bli­ot­e­ka.html
Манд­за­ри­дис Ге­ор­ги­је, Со­ци­о­ло­ги­је хри­шћан­ства, Хри­шћан­ски кул­тур­ни
цен­тар, Бе­о­град, 2004.
Ми­дић Иг­ња­ти­је, Цр­ква и њен иден­ти­тет, не­на­ве­ден из­да­вач, без ну­ме­ри­
са­них стра­на, www.ve­ru­jem.org
Осно­ви со­ци­јал­не кон­цеп­ци­је Ру­ске Пра­во­слав­не Цр­кве, Бе­се­да, Но­ви Сад,
2007.
По­по­вић Ра­до­мир, Грч­ко – срп­ски реч­ник Но­вог За­ве­та, аутор­ско из­да­ње,
Бе­о­град, 2002.
Ра­дић Рад­ми­ла, Др­жа­ва и вер­ске за­јед­ни­це 1945–1970, Ин­сти­тут за но­ви­ју
исто­ри­ју Ср­би­је, Бе­ог­ рад, 2002.
Из­во­ри:
Ин­тер­вју са о. Вла­ди­ми­ром Мар­ко­ви­ћем оба­вљен 09.05.2014. го­ди­не у про­
сто­ри­ја­ма ВДС-а у Фран­цу­ској ули­ци број 31 у Бе­о­гра­ду.
Ин­тер­нет из­во­ри:
www.pra­vo­sla­vlje.nl/fo­to_ma­na­sti­ri_cr­kve/ma­na­stir_svpet­ka. htm
www.ma­li­ve­li­ki­lju­di.org
http://www.ze­mlja­zi­vih. in­fo/za­jed­ni­ca­ze­mlja­zi­vih. html
www.co­ve­ko­lju­blje.org
http://www.vdsspc. com/in­dex. html
www.pra­vo­sla­vlje. org.yu/broj/961/tekst/do­bri-od­no­si-dve­ju-se­strin­skih-cr­ka­va
http://we­brzs.stat.gov.rs/Web­Si­te/Pu­blic/Pu­bli­ca­ti­on­Vi­ew.aspx?pKey=41&pLe­
vel=1&pubType=2&pub­Key=1586
www.bfspc.bg.ac.yu/in­fo/e-bi­bli­ot­e­ka.html
http://www.spc.rs/sr/ve­sti/epar­hij­ske_ve­sti/ar­hi­ep­ i­sko­pi­ja_be­o­grad­sko­kar­lo­vac­ka
www.ve­ru­jem.org
128
Nemanja D. Milinović
MA Kandidat Filološkog fakulteta u Beogradu
HA­RI­TA­TIV­NA DE­LAT­NOST
SRP­SKE PRA­VO­SLAV­NE CR­KVE
Hri­šća­ni ve­ru­ju da su sva ma­te­ri­jal­na do­bra ko­ja čo­vek po­se­
du­je Bo­ži­ji dar i iz­raz Bo­ži­je mi­lo­sti. Ide­ja o Bo­ži­joj mi­lo­sti kao na­
gra­di za pra­ve­dan ži­vot, či­ni deo sta­ro­za­vet­ne ju­dej­ske mi­sli. Sta­ro­
za­vet­na Knji­ga o Jo­vu opi­su­je ži­vot pra­ved­ni­ka ko­ji je bio imu­ćan
i imao ve­li­ku po­ro­di­cu, na­kon če­ga je do­ži­veo tra­ge­di­ju, iz­gu­biv­
ši sve. Nje­go­vi pri­ja­te­lji po­sum­nja­li su da je ka­zna gu­bit­ka usle­di­
la kao po­sle­di­ca gre­ha, zbog ko­je je Bog od­lu­čio da ka­zni Jo­va. Na
kra­ju knji­ge, Jov po­no­vo po­sta­je imu­ćan i ima dru­gu po­ro­di­cu. Ne
ula­ze­ći u de­talj­nu ana­li­zu ove knji­ge, či­ja je te­ol­o­ška po­ru­ka znat­no
kom­plek­sni­ja, že­lim da uka­žem na po­da­tak da još u ju­da­i­zmu po­
sto­ji uve­re­nje da je sve što ima­mo Bo­ži­ji dar, a da Bog po­ne­kad na­
gra­đu­je pra­ved­ni­ke bla­go­sta­njem i bo­gat­stvom.
Iako hri­šća­ni ve­ru­ju da je Bog je­di­ni go­spo­dar sve­ga ma­te­ri­
jal­nog i da bi sva bla­ga sve­ta tre­ba­lo da jed­na­ko pri­pa­da­ju svi­ma,
ona ni­su rav­no­mer­no ras­po­re­đe­na. Ne­jed­na­ka po­de­la ra­slo­ja­va lju­
de na imuć­ne i si­ro­ma­šne, stva­ra­ju­ći so­ci­jal­ne pro­ble­me (G. Mand­
za­ri­dis, V. Jul­cis, J. Pe­tru, N. Džu­ma­kas, 2004: 102). Pra­vo­slav­ni
te­o­lo­zi sla­žu se da spa­se­nje pred­sta­vlja cilj i mi­si­ju cr­kve. Me­đu­
tim, vo­đe­na no­vo­za­vet­nim etič­kim po­stav­ka­ma, cr­kva bi mo­ra­la da
ima od­go­vor­nost za so­ci­jal­ne pro­ble­me sa­vre­me­nog čo­ve­ka (Ar­hi­
je­rej­ski Sa­bor Ru­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, 2007:19). Mi­lo­sr­đe ima
va­žno me­sto u sva­koj re­li­gi­o­znoj fi­lo­zo­fi­ji. Ono se ja­sno is­po­lja­va
u No­vom Za­ve­tu, pa Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva, kao ver­ska in­sti­tu­
129
Nemanja D. Milinović
ci­ja vo­đe­na no­vo­za­vet­nom po­ru­kom, ta­ko­đe ima or­ga­ni­zo­va­nu ha­
ri­ta­tiv­nu de­lat­nost.
Kroz ovaj esej po­ku­ša­ću da uka­žem na ha­ri­ta­tiv­ne or­ga­ni­za­ci­je
ko­je su di­rekt­no ili in­di­rekt­no po­ve­za­ne sa SPC-om. Po­red or­ga­ni­
zo­va­nog ha­ri­ta­tiv­nog de­lo­va­nja, uka­za­ću na ne­for­mal­ne ob­li­ke po­
mo­ći ko­ja do­la­zi iz re­do­va SPC-a, shod­no lič­nim sa­zna­nji­ma i op­
štoj in­for­mi­sa­no­sti.
Uko­li­ko po­se­ti­mo sajt Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve1, pri­me­ti­će­
mo da se me­đu do­bro­tvor­nim dru­štvi­ma ove in­sti­tu­ci­je na­la­ze: Čo­
ve­ko­lju­blje, Ver­sko do­bro­tvor­no sta­ra­telj­stvo, Pra­vo­slav­ni pa­stir­
sko sa­ve­to­dav­ni cen­tar, Du­hov­ni cen­tar vla­di­ke Ni­ko­la­ja Ve­li­mi­
ro­vi­ća, In­ter­na­ti­o­nal Ort­ho­dox Chri­stian Cha­ri­ti­es, Brat­stvo i se­
strin­stvo Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce Tro­je­ru­či­ce, Hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­
ci­ja Maj­ka de­vet Ju­go­vi­ća, Fon­da­ci­ja za oču­va­nje hri­šćan­skih sve­
ti­nja na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji Sve­ti Sa­va Osve­će­ni i Za­jed­ni­ca Ze­mlja
ži­vih. U na­stav­ku tek­sta upo­zna­će­mo rad i po­stig­nu­ća na­ve­de­nih
or­ga­ni­za­ci­ja.
Čo­ve­ko­lju­blje je do­bro­tvor­na or­ga­ni­za­ci­ja Srp­ske pra­vo­slav­
ne cr­kve, re­gi­stro­va­na u Sr­bi­ji kao lo­kal­ni ne­pro­fit­ni fond, či­ja je
osnov­na svr­ha spro­vo­đe­nje hu­ma­ni­tar­nih ak­tiv­no­sti. Rad Čo­ve­ko­
lju­blja za­sno­van je na osnov­nim hri­šćan­skim vred­no­sti­ma kao i na
naj­vi­šim stan­dar­di­ma vo­de­ćih me­đu­na­rod­nih hu­ma­ni­tar­nih or­ga­
ni­za­ci­ja. Osnov­ni prin­cip u ra­du je po­što­va­nje ljud­skog pra­va na
do­sto­jan­stven ži­vot i pru­ža­nje po­mo­ći svi­ma ko­ji­ma je po­treb­na,
bez ob­zi­ra na nji­ho­vo ra­sno, pol­no, na­ci­o­nal­no ili ver­sko opre­de­lje­
nje. Svo­jim ra­dom Čo­ve­ko­lju­blje te­ži da ak­tiv­no do­pri­no­si raz­vo­
ju me­đu­na­rod­nih pro­fe­si­o­nal­nih stan­dar­da i pri­me­ra do­bre prak­se.
Ovaj do­bro­tvor­ni fond ima ne­ko­li­ko pro­gram­skih obla­sti: hu­ma­ni­
tar­na po­moć, zdrav­stve­no-so­ci­jal­ni pro­gra­mi, po­ljo­pri­vre­da, obra­
1 http://www.spc.rs/sr/lin­ko­vi/do­bro­tvor­na_dru­stva
130
HA­RI­TA­TIV­NA DE­LAT­NOST SRP­SKE PRA­VO­SLAV­NE CR­KVE
zo­va­nje i or­ga­ni­za­ci­o­ni raz­voj i sa­rad­nja. Ta­ko je npr. zdrav­stve­noso­ci­jal­ni pro­gram usme­ren na bri­gu o de­ci, sta­ri­ma i oso­ba­ma obo­
le­lim od AIDS-a.2
Ver­sko do­bro­tvor­no sta­ra­telj­stvo de­lu­je unu­tar Be­o­grad­skokar­lo­vač­ke ar­hi­e­pi­sko­pi­je. Ovaj cen­tar ra­di sa bla­go­slo­vom Pa­tri­
jar­ha SPC. Or­ga­ni­zu­ju do­bro­tvor­ne kon­cer­te, sa­ku­plja­ju sred­stva i
po­ma­žu obo­le­le, oku­plja­ju vo­lon­te­re i or­ga­ni­zu­ju ih ka­ko bi po­mo­
gli ugro­že­ni­ma. Na saj­tu VDS-a mo­gu­će je pra­ti­ti no­vo­sti i do­ga­
đa­je. Vo­lon­te­ri ima­ju raz­li­či­te ak­ci­je ka­da po­se­ću­ju de­cu bez ro­di­
telj­skog sta­ra­nja, sta­ra li­ca ko­ji­ma je po­treb­na po­moć itd. VDS ima
raz­vi­je­nu iz­da­vač­ku de­lat­nost, oform­ljen Pra­vo­slav­ni na­rod­ni uni­
ver­zi­tet i bes­plat­no prav­no i zdrav­stve­no sa­ve­to­va­li­šte. VDS ora­
ga­ni­zu­je bes­plat­ne kur­se­ve en­gle­skog, fran­cu­skog i ru­skog je­zi­ka.3
Pra­vo­slav­ni pa­stir­sko sa­ve­to­dav­ni cen­tar osno­van je 1997. go­
di­ne. Cilj cen­tra je da kroz raz­li­či­ta sa­ve­to­va­li­šta po­mog­ne lju­di­ma
u po­tre­bi. U tom ci­lju, Cen­tar ima ogran­ke ko­ji po­ma­žu u pre­va­zi­
la­že­nju stre­sa i sta­nja stra­ha, de­pre­si­je, zlo­u­po­tre­be dro­ga i al­ko­ho­
la, psi­hič­kih pro­ble­ma u sta­ro­sti, ose­ća­ja ni­že vred­no­sti i emo­ci­o­
nal­ne de­pri­va­ci­je, pro­ble­ma iden­ti­te­ta i od­no­sa sa dru­gi­ma, po­strat­
nih i iz­be­glič­kih tra­u­ma. Pri cen­tru po­sto­ji sa­ve­to­va­li­šte za mla­de i
brač­no sa­ve­to­va­li­šte.4
In­ter­na­ti­on­ al Ort­ho­dox Chri­stian Cha­ri­ti­es osno­van je 1992.
go­di­ne kao zva­nič­na me­đu­na­rod­na hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja Skup­
šti­ne ka­non­skih pra­vo­slav­nih epi­sko­pa se­ver­ne i cen­tral­ne Ame­ri­
ke (As­sembly of Ca­no­ni­cal Ort­ho­dox Bis­hops of North and Cen­
tral Ame­ri­ca), sa se­di­štem u Bal­ti­mo­ru. Ova or­ga­ni­za­ci­ja oku­plja
pra­vo­slav­ne hri­šća­ne u se­ver­noj Ame­ri­ci, na­sto­je­ći da me­đu pra­
2 http://www.co­ve­ko­lju­blje.org/
3 http://www.vdsspc.com/
4 http://www.pa­stir­ski­cen­tar.com/
131
Nemanja D. Milinović
vo­slav­nim hri­šća­ni­ma raz­vi­ja svest o čo­ve­ko­lju­blju i glo­bal­noj sa­
rad­nji iz­me­đu pra­vo­slav­nih cr­ka­va. IOCC or­ga­ni­zu­je raz­li­či­te ak­ci­
je pri­ku­plja­nja nov­ca, a po­vo­dom do­ga­đa­ja u Sr­bi­ji i Bo­sni to­kom
ma­ja 2014. po­kre­nu­la je ak­ci­ju pri­ku­plja­nja do­na­ci­ja za žr­tve po­
pla­va. Me­đu part­ne­ri­ma ove or­ga­ni­za­ci­je na­la­zi se i Srp­ska pra­vo­
slav­na cr­kva.5
Hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja Maj­ka de­vet Ju­go­vi­ća osno­va­na je
2000. go­di­ne i zva­nič­no je re­gi­stro­va­na od stra­ne UN­MIK-a. Or­
ga­ni­za­ci­ja in­ten­ziv­no sa­ra­đu­je sa me­đu­na­rod­nim i lo­kal­nim ne­vla­
di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma (IOCC, WCRP, Glas­gow Ca­ring City, UM­
COR, CA­RE, Han­di­cap In­ter­na­ti­o­nal, Cen­tar za mir i to­le­ran­ci­ju,
Za­vi­čaj…). Se­di­šte or­ga­ni­za­ci­je je u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na u
por­ti ma­na­sti­ra Gra­ča­ni­ca. Ova or­ga­ni­za­ci­ja vo­di šest na­rod­nih ku­
hi­nja na pod­ruč­ju Ko­so­va i Me­to­hi­je, u ko­ji­ma se hra­ni pre­ko dve
hi­lja­de lju­di. Po­red na­rod­nih ku­hi­nja, or­ga­ni­za­ci­ja je re­al­i­zo­va­la
broj­ne pro­gra­me: edu­ka­tiv­ni In­ter­net cen­tar za de­cu i mla­de, pro­je­
kat fi­zi­kal­ne te­ra­pi­je za de­cu sa ce­le­bral­nom pa­ra­li­zom, po­moć po­
vrat­ni­ci­ma na Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, na­bav­ka sto­ke za po­ro­di­ce po­
vrat­ni­ka, po­moć ra­se­lje­nim li­ci­ma, sla­nje obo­le­le de­ce na le­če­nje u
ino­stran­stvo, iz­grad­nja i ob­no­va ku­ća, sti­pen­di­je za đa­ke i stu­den­
te, pro­jek­ti za po­kre­ta­nje ma­lih pri­vat­nih po­slo­va. Ova or­ga­ni­za­ci­
ja kon­stant­no pra­vi raz­li­či­te ak­ci­je sa­ku­plja­nja fi­nan­sij­skih sred­sta­
va za mar­gi­na­li­zo­va­ne ka­te­go­ri­je i si­ro­ma­šne.6
Hu­ma­ni­tar­na fon­da­ci­ja za oču­va­nje hri­šćan­skih sve­ti­nja Ko­so­
va i Me­to­hi­je Me­đu­na­rod­na fon­da­ci­ja Sve­ti Sa­va Osve­će­ni je ne­
pro­fit­na or­ga­ni­za­ci­ja, ko­ja ra­di u ci­lju za­šti­te hri­šćan­skih sve­ti­nja na
Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Osnov­na mi­si­ja fon­da­ci­je je u pru­ža­nju eks­pert­
ske, fi­nan­sij­ske i or­ga­ni­za­ci­o­ne po­mo­ći na ob­no­vi i oču­va­nju hra­
5 http://www.iocc.org/
6 http://www.na­rod­ne­ku­hi­nje­kim.com/
132
HA­RI­TA­TIV­NA DE­LAT­NOST SRP­SKE PRA­VO­SLAV­NE CR­KVE
mo­va, ma­na­sti­ra i spo­me­ni­ka hri­šćan­ske kul­tu­re. Fon­da­ci­ja se ba­vi
pro­sve­ti­telj­skom, dru­štve­nom i do­bro­tvor­nom de­lat­no­šću. Usme­re­
na je na oja­ča­nje pri­ja­telj­stva i sa­rad­nje iz­me­đu na­ro­da Ru­si­je i Sr­
bi­je, oži­vlja­va­nje hri­šćan­skih du­hov­nih, mo­ral­nih vred­no­sti i tra­di­
ci­ja, kao i hu­ma­ni­tar­ne po­dr­ške mi­ru i sta­bil­no­sti na Bal­ka­nu.7
Po­red ovih or­ga­ni­za­ci­ja, u Sr­bi­ji po­sto­je mno­gi pra­vo­slav­ni
ma­na­sti­ri ko­ji se ba­ve hu­ma­ni­tar­nim i so­ci­jal­nim ra­dom. Ve­o­ma
zna­ča­jan pri­mer da­je ma­na­stir Ko­vilj, gde pod vođ­stvom epi­sko­pa
Por­fi­ri­ja Pe­ri­ća de­lu­je za­jed­ni­ca Ze­mlja ži­vih.8 Ka­ko na saj­tu za­jed­
ni­ce pi­še, Ze­mlja ži­vih pred­sta­vlja pru­že­nu Bo­ži­ju ru­ku svi­ma oni­
ma ko­ji se ose­ća­ju pro­ma­še­nim, neo­stva­re­nim, umor­nim, raz­o­ča­ra­
nim, za­vi­sni­ci­ma i ne­za­vi­sni­ci­ma, tu­žnim i si­ro­ma­šnim u sr­cu. Bo­
ži­ji od­go­vor oni­ma ko­ji tra­že is­kre­nu ra­dost i smi­sao u ži­vo­tu. Uve­
re­ni da je za­vi­snik u eg­zi­sten­ci­jal­noj kri­zi, stvo­re­na je kli­ma ži­vo­ta
u du­hu jed­no­stav­ne hri­šćan­ske po­ro­di­ce. Sva­ki po­je­di­nac mo­že da
do­đe i da bo­ra­vi u za­jed­ni­ci bez pla­ća­nja tro­ško­va, a po­ro­di­ce čla­
no­va po­zva­ne su da po­mog­nu ako i ko­li­ko mo­gu. Epi­skop Por­fi­ri­je
Pe­rić, ko­ji se unu­tar te­o­lo­gi­je već go­di­na­ma ba­vi pa­stir­skom psi­ho­
lo­gi­jom, če­sto go­vo­ri jav­no o ovim te­ma­ma, a po­sto­je broj­na sve­
do­čan­stva o to­me ka­ko je Ze­mlja ži­vih po­mo­gla mno­gi­ma ko­ji su
že­le­li da pro­me­ne svoj ži­vot.
Bri­ljan­tan pri­mer ha­ri­ta­tiv­nog de­lo­va­nja pru­ža ta­ko­đe ma­na­
stir Sve­te Pet­ke kod Pa­ra­ći­na. Pri ovom ma­na­sti­ru po­sto­ji Dom za
de­cu ome­te­nu u raz­vo­ju. Ha­ri­ta­tiv­na de­lat­nost ovog ma­na­sti­ra po­
če­la je 1942. go­di­ne, ka­da je oko tri­de­se­to­ro iz­be­glič­ke de­ce do­de­
lje­no ma­na­sti­ru na sta­ra­nje. Od ta­da do da­nas ma­na­stir je na­sta­vio
da bu­de uto­či­šte za de­cu i obo­le­le od­ra­sle o ko­ji­ma ne­ma ko da bri­
html
7 http://rs.sa­int­sab­bas.com/
8 http://www.ze­mlja­zi­vih.in­fo/za­jed­ni­ca-ze­mlja-zi­vih/kon­tak­ti-sa-ze­mljom-zi­vih.
133
Nemanja D. Milinović
ne. Ovaj žen­ski ma­na­stir pred­sta­vlja naj­bo­lji pri­mer ha­ri­ta­tiv­ne de­
lat­no­sti ute­me­lje­ne na pro­sto­du­šnoj ve­ri mo­na­hi­nja ko­je su svoj ži­
vot pot­pu­no po­sve­ti­le naj­u­gro­že­ni­jim po­je­din­ci­ma. Po­sto­je šti­će­
ni­ci ko­ji ne­ma­ju rod­bi­nu ko­ja bi ih na­kon smr­ti sa­hra­ni­la. U ova­
kvim slu­ča­je­vi­ma se­strin­stvo ma­na­sti­ra pre­uz­ i­ma i ovu vr­stu od­go­
vor­no­sti.9
U ovom tek­stu vi­de­li smo tek ne­ke pri­me­re ha­ri­ta­tiv­ne de­lat­
no­sti Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. S ob­zi­rom da je SPC ver­ska in­
sti­tu­ci­ja ras­pro­stra­nje­na ši­rom Sr­bi­je i sve­ta, pret­po­sta­vi­će­mo da
po­sto­je broj­ni pri­me­ri mi­lo­sr­đa ko­ji su or­ga­ni­zo­va­ni na lo­kal­nom,
epar­hij­skom, ili pa­ro­hij­skom ni­vou. O to­me mo­že­mo či­ta­ti na saj­to­
vi­ma epar­hi­ja ko­je pri­pa­da­ju Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi.
Bu­du­ći da sam je­dan deo ško­lo­va­nja pro­veo stu­di­ra­ju­ći pra­vo­
slav­nu te­o­lo­gi­ju, pam­tim ak­ci­je ko­je su or­ga­ni­zo­va­li stu­den­ti Pra­
vo­slav­nog bo­go­slov­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du. Kao biv­ši član Stu­
dent­skog par­la­men­ta, se­ćam se vi­še­ne­delj­nih ak­ci­ja kroz ko­je smo
mo­ti­vi­sa­li stu­den­te da do­ni­ra­ju raz­li­či­te po­trep­šti­ne (ode­ća, he­mi­
ja, igrač­ke…) ko­je su po­tom no­še­ne u jed­no od be­o­grad­skih svra­ti­
šta.10 Ta­ko­đe, kao biv­ši član stu­dent­skog ča­so­pi­sa Lo­gos, mo­gu po­
sve­do­či­ti da smo iz­da­li ne­ko­li­ko bro­je­va ča­so­pi­sa ko­ji smo pro­da­
va­li, a sa­ku­plje­na sred­stva do­ni­ra­li smo u do­bro­tvor­ne svr­he.
Tre­ba po­me­nu­ti da je sa bla­go­slo­vom pa­tri­jar­ha ne­dav­no osno­
va­no Pra­vo­slav­no sport­sko dru­štvo Sve­ta Sr­bi­ja. Ovo dru­štvo ta­ko­
đe se mo­že sma­tra­ti do­bro­tvor­nom or­ga­ni­za­ci­jom, jer omo­gu­ća­va
de­ci bes­plat­no tre­ni­ra­nje ko­šar­ke, od­boj­ke i fud­ba­la, uz rad sa emi­
nent­nim tre­ne­ri­ma i spor­ti­sti­ma.11 Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je u vre­me
maj­skih po­pla­va Ra­dio Slo­vo­ljub­ve (ra­dio SPC) pre­neo iz­ve­štaj da
9 http://www.sve­ta­pet­ka­i­zvor.com/
10 http://pra­vo­sla­vlje.spc.rs/broj/1009/tekst/bo­go­slo­vi-po­ma­zu-svra­ti­ste/print/lat
11 http://www.sve­ta­sr­bi­ja.com/
134
HA­RI­TA­TIV­NA DE­LAT­NOST SRP­SKE PRA­VO­SLAV­NE CR­KVE
su stu­den­ti Pra­vo­slav­nog bo­go­slov­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, sa­
mo u jed­nom tre­nut­ku, pri­ku­pi­li i do­ni­ra­li je­dan ka­mion i oko dva­
de­set kom­bi­ja po­mo­ći ko­ja je do­ni­ra­na Be­og­ ra­du i ugro­že­nim de­
lo­vi­ma Sr­bi­je.12
Na­vo­de­ći ove pri­me­re, že­lim da uka­žem da čla­no­vi Srp­ske
pra­vo­slav­ne cr­kve oba­vlja­ju ha­ri­ta­tiv­nu de­lat­nost na raz­li­či­tim ni­
vo­i­ma. Je­dan deo te de­lat­no­sti mo­gu­će je pra­ti­ti kroz in­sti­tu­ci­on­ a­
li­zo­va­nu pri­zmu i kon­kret­ne cr­kve­ne or­ga­ni­za­ci­je. Me­đu­tim, je­dan
deo ha­ri­ta­tiv­ne de­lat­no­sti SPC pro­is­ti­če iz slo­bod­nog or­ga­ni­zo­va­
nja ver­ni­ka na epar­hij­skom i pa­ro­hij­skom ni­vou. Uko­li­ko pret­po­
sta­vi­mo da po­sto­ji iz­ve­stan pro­ce­nat pra­vo­sla­va­nih ver­ni­ka ko­ji su
an­ga­žo­va­ni kroz ci­vil­ne hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je, mo­že­mo re­ći da
na taj na­čin SPC ta­ko­đe in­di­rekt­no oba­vlja ha­ri­ta­tiv­nu de­lat­nost.
Ha­ri­ta­tiv­na de­lat­nost SPC ni­je pre­ci­zno iz­me­ri­va. Kao što smo vi­
de­li, je­dan deo ha­ri­ta­tiv­nog ra­da cr­kve in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­van je kroz
cr­kve­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je po­sto­je sa ci­ljem pru­ža­nja raz­li­či­tih vi­
do­va po­mo­ći. S dru­ge stra­ne, ha­ri­ta­tiv­no de­lo­va­nje ver­ni­ka SPC
ta­ko­đe pred­sta­vlja va­žan seg­ment ha­ri­ta­tiv­ne ak­tiv­no­sti cr­kve, iako ova­kve ak­tiv­no­sti ni­su in­sti­tu­ci­o­nal­no uokvi­re­ne kroz kon­kret­
nu hu­ma­ni­tar­nu or­ga­ni­za­ci­ju.
Na osno­vu na­zi­va po­je­di­nih cr­kve­nih hu­ma­ni­tar­nih or­ga­ni­za­
ci­ja, oči­gled­no je da je SPC do da­nas za­dr­ža­la čvrst na­ci­o­nal­no-et­
nič­ki ka­rak­ter. To se od­u­vek mo­glo iš­či­ta­ti iz na­zi­va ove ver­ske or­
ga­ni­za­ci­je, ko­ja je naj­pre srp­ska, pa tek on­da pra­vo­slav­na.
Osim to­ga, po­ne­kad se či­ni da SPC ne pre­po­zna­je po­tre­be sa­
vre­me­nog dru­štve­nog kon­tek­sta i sa­vre­me­nog čo­ve­ka. Još uvek ni­
sam si­gu­ran da li se i u ko­joj me­ri cr­kve­ne or­ga­ni­za­ci­je ba­ve pro­
ble­mom na­si­lja u po­ro­di­ci, na­si­ljem nad že­na­ma, kao i pro­ble­mi­ma
12 http://www.slo­vo­ljub­ve.com/ve­sti/pri­ku­plja­nje-po­mo­ci-na-bo­go­slov­skom-fa­
kul­te­tu
135
Nemanja D. Milinović
LGBT po­pu­la­ci­je, ko­ja pred­sta­vlja jed­na­ko pri­su­tan deo sa­vre­me­
nog kul­tu­ro­lo­škog kon­tek­sta. U jav­no­sti se sti­če uti­sak da do­ma­ća
LGBT po­pu­la­ci­ja ne tra­ži i ne oče­ku­je ni­šta od Srp­ske pra­vo­slav­ne
cr­kve. Me­đu­tim, ako bi SPC (na ni­vou jav­nog dis­kur­sa) mo­di­fi­ko­
va­la svoj do­sa­da­šnji na­stup pre­ma pri­pad­ni­ci­ma ova­kvih po­kre­ta,
mo­žda bi bi­lo po­je­di­na­ca ko­ji bi ta­kav in­sti­tu­ci­o­nal­ni za­ok­ ret do­ži­
ve­li kao pri­ja­telj­ski stav ove ver­ske in­sti­tu­ci­je. Mo­žda bi se po­ja­vi­
li po­je­di­ni pri­pad­ni­ci LGBT po­pu­la­ci­je ko­ji bi iz­ve­snu po­moć, od­
go­vo­re ili ne­do­u­mi­ce po­ku­ša­li da na­đu unu­tar SPC, pa bi ti­me ova
in­sti­tu­ci­ja do­bi­la još jed­no po­lje kon­struk­tiv­nog de­lo­va­nja. Ova­kve
te­me pri­sut­ne su ta­ko­đe u sve­tu. Pri­me­ri broj­nih ver­skih za­jed­ni­ca
u Evro­pi po­ka­zu­ju na ko­ji na­čin je mo­gu­će no­si­ti se sa ova­kvom vr­
stom sa­vre­me­nog iza­zo­va.
Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva bi u na­red­nom pe­ri­o­du mo­ra­la bi­ti
otvo­re­na za neo­kon­tek­tu­a­li­za­ci­ju etič­kih te­ma o ko­ji­ma se u pro­šlo­
sti ma­nje go­vo­ri­lo me­đu pa­stvom. Na osno­vu do­sa­da­šnjeg hu­ma­
ni­tar­nog de­lo­va­nja Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, osta­je nam na­da da
će ova ver­ska in­sti­tu­ci­ja, u skla­du sa po­tre­ba­ma sa­vre­me­nog ver­
ni­ka, i u bu­duć­no­sti na­sta­vi­ti da re­ag­ u­je ade­kvat­no, kon­struk­tiv­no
i svr­sis­hod­no, otva­ra­ju­ći se ka još uvek ne­do­volj­no is­tra­že­nim ho­
ri­zon­ti­ma.
136
HA­RI­TA­TIV­NA DE­LAT­NOST SRP­SKE PRA­VO­SLAV­NE CR­KVE
Iz­vo­ri:
Ар­хи­је­реј­ски са­бор Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве. 2007. Осно­ви со­ци­јал­не кон­
цеп­ци­је Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве. Но­ви Сад. Бе­се­да.
Би­бли­ја или Све­то Пи­смо Ста­ро­га и Но­во­га За­вје­та. 1985. Бри­тан­ско и ино­
стра­но би­блиј­ско дру­штво. Бе­ог­ рад.
G. Man­dža­ri­dis, V. Jul­cis, J. Pe­tru, N Džu­ma­kas. 2004. Te­me hri­šćan­ske eti­ke.
Kra­gu­je­vac.
http://www.spc.rs/
http://www.co­ve­ko­lju­blje.org/
http://www.vdsspc.com/
http://www.pa­stir­ski­cen­tar.com/
http://www.iocc.org/
http://www.na­rod­ne­ku­hi­nje­kim.com/
http://sa­int­sab­bas.com/
http://www.ze­mlja­zi­vih.in­fo/za­jed­ni­ca-ze­mlja-zi­vih/za­jed­ni­ca­ze­mlja­zi­vih.html
http://pra­vo­sla­vlje.spc.rs/broj/1009/tekst/bo­go­slo­vi-po­ma­zu-svra­ti­ste/print/lat
http://www.slo­vo­ljub­ve.com/ve­sti/pri­ku­plja­nje-po­mo­ci-na-bo­go­slov­skom-fa­
kul­te­tu
http://www.sve­ta­sr­bi­ja.com/
http://sport.blic.rs/tag/125356/Pra­vo­slav­no-sport­sko-dru­stvo-Sve­ta-Sr­bi­ja
137
ZORICA KUBURIĆ
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
PRAVOSLAVNI PASTIRSKOSAVETODAVNI CENTAR1
Rezime
Biblijski i hrišćanski usmereno savetovanje u Americi se povezuje uz ime Džej
Adamsa (Jay Adams) i kalvinizam i predstavlja ono savetovanje u čijem je centru
Isus Hristos i Biblija. Promena ličnosti i ponašanja klijenta posmatra se u kontekstu
hrišćanske terminologije kao što su greh, pokajanje, ispovedanje, obraćenje, spa­
senje. Od klijenta se očekuje spremnost za promenu, prihvatanje krivice bez osu­
de i prihvatanje ljubavi kao jedine motivacione sile u odnosu onoga ko traži savet
i onoga koji ga daje. Novi vid savetovanja pred izazovima je čestih katastrofa, ze­
mljotresa, poplava isto kao i društvenih kriza i egzistencijalnog straha. Pred save­
todavnim radom otvaraju se perspective rada koji zahteva aktivno učestvanje i sa­
radnju svih u pronalaženju optimalnog rešenja za svaku novu i pojedinačnu situaci­
ju. U ovom radu prikazan je savetodavni rad u okviru Pravoslavnog pastirsko save­
todavnog centra u Beogradu koji je osnovan 1997. godine, koji funkcioniše na bazi
volonterskog rada stručnjaka i donacija. U proseku godišnje dođe preko 800 novih
pojedinaca ili porodica, kojima je potrebna pastirsko-psihološka pomoć. Za svakog
od njih otvara se evidencioni list u kome se unose osnovni podaci i problem radi kog
dolazi, potom se upisuje svaki novi dolazak i napredak u terapiji i rešavanju proble­
ma. Problemi koje ljudi imaju su brojni, a preovladavaju depresije. Putem zakazi­
vanja i liste čekanja, za 16 godina rada obavljeno je oko 65.000 razgovora. Crkva
ne ulaže previše u humanitarni rad, čini se da je prepušten samoorganizovanju ver­
nika i pojedinih sveštenika koji ličnim primerom čine dobro.
Ključne reči: pastirska psihologija, savetovanje, pravoslavlje, depresija,
osećaj krivice
1 Rađeno u okviru projekta „Promene u društvenoj strukturi i pokretljivosti kao
činioci evropskih integracija Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na AP Vojvodinu“
broj 179053 (2011-2014) koje finansira Ministarsvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
139
Zorica Kuburić
Osni­va­nje Pra­vo­slav­nog pa­stir­sko sa­ve­to­dav­nog cen­tra Ar­hi­
e­pi­sko­pi­je be­o­grad­sko-kar­lo­vač­ke bi­lo je 14. Apri­la 1997. go­di­ne
u pri­su­stvu i sa bla­go­slo­vom Nje­go­ve Sve­to­sti pa­tri­jar­ha Srp­skog
G. Pa­vla i odo­bre­njem Sve­tog Si­no­da Srp­ske Pra­vo­slav­ne Cr­kve.
Osni­va­či su bi­li aka­de­mik dr Vla­de­ta Je­ro­tić, pro­to­je­rej-sta­vro­for
Pe­tar Lu­kić, dr Sr­bo­ljub Bu­lić, sve­šte­nik i kli­nič­ki psi­ho­log ko­ji je
u SA­Du za­vr­šio psi­ho­lo­gi­ju i po­sle 17 go­di­na ra­da u SAD, vra­ća se
u Sr­bi­ju, na či­ju ini­ci­ja­ti­vu se ovaj cen­tar i osno­vao.
U nebjavljenom materijalu Centra koji prikazuje rezultate dosadašnjeg rada, navodi se da su generacije stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja, kao i čitav sistem vaspitanja, podizane u uslovima
protiv-hrišćanske etike i morala. Potom se događaju ratovi, bombarodovanje, raspadanje države, izbeglištvo, migracije, povećani broj
mentalnih oboljenja i smanjivanje kvaliteta medicinskih usluga.
Cilj osni­va­nja ova­kvog sa­ve­to­va­li­šta bio je da se pru­ža psi­ho­
lo­ška po­moć lju­di­ma ko­ji ima­ju raz­li­či­te po­tre­be i pro­ble­me u dru­
štvu ko­je se u to vre­me na­la­zi­lo i sa­mo u broj­nim pro­ble­mi­ma zbog
ras­pa­da dr­ža­ve, ra­to­va, iz­be­gli­štva, si­ro­ma­štva i op­šte ne­si­gur­no­sti.
Cen­tar je za svo­je po­tre­be do­bio po­slov­ni pro­stor na 12. spra­
tu Be­o­gra­đan­ke od Di­rek­ci­je za po­slov­ni pro­stor gra­da Be­o­gra­da.
Pro­stor od 150 kva­dra­ta po­de­li­li su u če­ti­ri pro­sto­ri­je za rad u ko­ji­
ma se sva­ko­dnev­no od­vi­ja sa­ve­to­dav­ni rad od 10 do 18 sa­ti.
Do­na­to­ri su IOCC2, pra­vo­slav­na me­đu­na­rod­na hu­ma­ni­tar­na
or­ga­ni­za­ci­ja, či­ji je cen­tar u SAD-u, po­dr­ža­la for­mi­ra­nje cen­tra i
iz Že­ne­ve, od svet­skog sa­ve­za cr­kva. Evan­ge­li­stič­ka cr­kva iz Ne­
mač­ke ih odr­ža­va­ju, po­ma­žu, Mi­ni­star­stvo ve­ra. Su­šti­na ra­da svo­di
se na vo­lon­ter­ski rad struč­nja­ka, ver­ni­ka, ko­ji deo svog slo­bod­nog
vre­me­na odva­ja­ju da bi u ovom Cen­tru ra­di­li po­ma­žu­ći lju­di­ma ka­
ko svo­jim zna­njem i is­ku­stvom ta­ko i ve­rom i po­uz­da­njem u Bo­ga.
2 http://www.iocc.org/ (Pri­stu­plje­no 27. Ma­ja 2014).
140
PRAVOSLAVNI PASTIRSKO-SAVETODAVNI CENTAR
U emi­si­ji Stu­di­ja B ko­ja je pri­ka­za­na 2. No­vem­bra 2013. go­
di­ne jav­nost je ču­la o ra­du ovog Cen­tra ali i o pro­ble­mi­ma s ko­ji­
ma se su­sre­ću, a oni su uglav­nom fi­nan­sij­ske pri­ro­de jer ne mo­
gu da po­kri­ju tro­ško­ve odr­ža­va­nja pro­sto­ri­ja, gre­ja­nja i ma­te­ri­jal­
nih po­tre­ba. Sa­rad­ni­ci ko­ji su uče­stvo­va­li u ovoj emi­si­ji uka­zu­ju na
zna­čaj ra­da i na po­tre­be lju­di ko­ji do­la­ze u Cen­tar s na­dom da re­
še svo­je pro­ble­me. Sve­to­mir Bo­ja­nin, po­zna­ti de­či­ji psi­hi­ja­tar ko­
ji je go­di­na­ma ra­dio na In­sti­tu­tu za men­tal­no zdra­vlje, a sa­da ima
pri­vat­nu prak­su, ka­zao je „da bi ne­što ura­di­li mo­ra­mo če­sto da se
vi­đa­mo s pa­ci­jen­tom“. One ko­ji ne mo­gu da pla­te tret­man upu­ću­
je u ovo sa­ve­to­va­li­šte gde on ta­ko­đe ra­di, ali u Cen­tru ra­di bes­plat­
no, kao i svi osta­li struč­nja­ci ko­ji pru­ža­ju sa­ve­to­dav­nu po­moć kli­
jen­ti­ma u Cen­tru.
Du­šan Pe­tro­vić, na­gla­ša­va da je pr­vi pre­gled vre­me kad mo­že
da se naj­vi­še po­mog­ne pa­ci­jen­tu. U ovom sa­ve­to­va­li­štu se ne če­ka
du­go na pr­vi pre­gled i za­to je vr­lo ko­ri­sno za lju­de ko­ji se upu­ću­
ju da­lje pre­ma vr­sta­ma pro­ble­ma u slu­ča­ju da im je po­treb­na dru­
ga vr­sta tret­ma­na.
Pa­vle Ka­stel, pe­de­set go­di­na ra­di u psi­hi­ja­tri­ji, unuk je sve­šte­
nog li­ca, ra­do se oda­zvao da po­mog­ne svo­jim zna­njem, ra­di ta­ko­
đe u ovom Cen­tru. Ve­li­ki broj le­ka­ra po­ti­če iz sve­šte­nič­kih po­ro­di­
ca I svoj „dug“ ili svo­ju za­hval­nost pre­ma Cr­kvi vra­ća na ovaj na­
čin po­ma­žu­ći dru­gi­ma u gra­ni­ca­ma svo­jih mo­guć­no­sti, bez oba­ve­
za, s lju­ba­vlju.
Ne­ki od onih ko­ji su tra­ži­li po­moć i do­bi­li je u Cen­tru, bi­li su
slo­bod­ni da svo­je is­ku­stvo is­ka­žu u ovoj te­le­vi­zij­skoj emi­si­ji. „Naj­
te­že je da čo­vek pri­hva­ti da je bo­le­stan“, ka­že mo­mak ko­ji se le­čio
od al­ko­ho­li­zma, „ov­de je sve opu­šte­ni­je“, do­da­je i ka­že za se­be da
je bio iz­be­gli­ca iz Hr­vat­ske, da mu je ov­de uka­za­na to­pli­na i pri­
hva­ta­nje. Či­ni se da je lju­bav i ose­ća­nje pri­hva­će­no­sti ono što naj­
141
Zorica Kuburić
vi­še le­či, a to­ga u ovom cen­tru ima naj­vi­še. Za­hval­nost jed­ni is­ka­
zu­ju po­je­din­ci­ma ko­ji su ra­di­li s nji­ma a dru­gi Bo­gu za­hva­lju­ju. I
či­ni mi se da je su­šti­na ra­da u ova­kvim in­sti­tu­ci­ja­ma upra­vo oče­ki­
va­nje da je Bog taj ko­ji po­ma­že kroz lju­de ko­ji su pre sve­ga ver­ni­
ci a po­tom i struč­nja­ci u obla­sti u ko­joj ra­de.
Du­šan Pe­tro­vić, ne­u­rop­si­hi­ja­tar, go­vo­ri o de­pre­si­ji u ko­ju upa­
da­ju lju­di ne­sprem­ni na pro­me­ne od­la­skom u pen­zi­ju i zbog gu­bi­
ta­ka. Pa­ci­jent zbog gu­bit­ka ka­žnja­va sa­mo­ga se­be, da­kle, de­pre­si­
ja je sa­mo­ka­žnja­va­nje. Cilj je da se osna­že lju­di ko­ji su u kri­zi. Bi­
lo bi do­bro ka­da bi Mi­ni­star­stvo zdra­vlja i so­ci­jal­ne za­šti­te mo­glo
da se uklju­či i po­mog­ne.
Pro­ble­mi sa ko­ji­ma se su­sre­ću or­ga­ni­za­to­ri Cen­tra su pre sve­
ga fi­nan­sij­ske pri­ro­de. I po­red to­ga što svi sa­rad­ni­ci ra­de bes­plat­no
ne na­pla­ću­ju­ći svo­je uslu­ge. Tro­ško­vi se od­no­se na za­kup pro­sto­
ra, na stru­ju, vo­du, gre­ja­nje, pa­pi­re, oko 150.000 do 200.000 di­na­
ra tro­ško­vi me­seč­no, iz­ja­vio je di­rec­tor Cen­tra Pe­tar Lu­kić u emi­ci­
ji Stu­dia B ko­ja je sni­mlje­na 2. No­vem­bra 2013. go­di­ne.
Cen­tar ima svoj sajt3 na ko­me su pred­sta­vlje­ni va­žni aspek­
ti ra­da. Od­go­vor na pi­ta­nje „Šta je pa­stir­sko sa­ve­to­va­nje?“ na saj­
tu sto­ji: „Pa­stir­sko sa­ve­to­va­nje i psi­ho­te­ra­pi­ja sje­di­nju­ju is­ce­li­telj­
ske iz­vo­re ve­re, sa­vre­me­ne psi­ho­lo­gi­je i psi­ho­te­ra­pi­je u pro­na­la­že­
nju vred­no­snih od­go­vo­ra na čo­ve­ko­ve ži­vot­ne te­ško­će i pro­ble­me
da­nas.“ Sa­mo sa­ve­to­va­li­šte pred­sta­vlje­no je kao al­ter­na­ti­va i nad­
grad­nja „sve­tov­nom psi­ho­lo­škom raz­u­me­va­nju i re­ša­va­nju čo­ve­ko­
vih po­tre­ba, od­no­sa i pro­ble­ma“.
Bu­du­ći da je u svim cr­kva­ma pri­sut­no sve­šten­stvo i mo­guć­nost
is­po­ve­sti kao ob­red ko­ji omo­gu­ća­va psi­ho­lo­šku po­moć oslo­ba­đa­
nja od ose­ća­nja kri­vi­ce i gri­že sa­ve­sti, sma­tram da su ova­kve or­ga­
ni­za­ci­je ta­ko­đe al­ter­na­ti­va od­la­sku u cr­kvu i mo­guć­nost sje­di­nje­nja
3 http://www.pa­stir­ski­cen­tar.com/ (pri­stu­plje­no 28.05.2014)
142
PRAVOSLAVNI PASTIRSKO-SAVETODAVNI CENTAR
ver­skog i psi­ho­lo­ško-psi­hi­ja­trij­skog na­či­na le­če­nja iz­van in­sti­tu­ci­
ja bi­lo ko­je vr­ste.
Moj op­šti uti­sak ko­ji imam na osno­vu upo­zna­va­nja ra­da raz­li­
či­tih hu­ma­ni­tar­nih or­ga­ni­za­ci­ja, je­ste da je on mo­ti­vi­san, osim mi­lo­
sr­đa i ljud­ske do­bro­te, ide­jom mi­si­je. Iako mi­si­ja ni­je vo­de­ći mo­tiv
pra­vo­sla­vlja, u ovom cen­tru ona je pre­po­zna­ta kao va­žan ele­ment ko­
ji ne­do­sta­je. Na saj­tu sto­ji: „Kao na­rod Hri­stov, pra­vo­slav­ni, ne sme­
mo da za­po­sta­vi­mo mi­si­o­nar­sku de­lat­nost u ovom vre­me­nu vla­da­vi­
ne neo­pa­ga­ni­zma, ni­ti da za­bo­ra­vi­mo da Pre­da­nje i tra­di­ci­ja ne pod­
ra­zu­me­va­ju kon­zer­va­ci­ju, već stal­ni trud na pre­vo­du ve­či­tih isti­na na
je­zik, poj­mo­ve i sli­ke kon­kret­nog vre­me­na i kon­kret­nog pro­sto­ra.“
U tek­stu pod na­zi­vom: Mi­lo­sti­vi Sa­mar­ja­nin iz „Be­og­ ra­đan­ke“
(Pe­šić, 2007) pre­ne­ta je iz­ja­va Sr­bo­lju­ba Bu­li­ća u ko­joj na­gla­ša­va da
je osnov­ni pri­stup lju­di­ma pri­hva­ta­nje s hri­šćan­skom lju­ba­vlju te da
su u ulo­zi mi­lo­sti­vog Sa­ma­ri­ća­ni­na. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, po­moć
tra­že že­ne, so­ro dvo­stru­ko vi­se od mu­ška­ra­ca, po struk­tu­ri i stro­snoj
do­bi pred­nja­če oso­be sa vi­so­kom struč­nom spre­mom, pre­te­žno mla­
di lju­du u do­bi iz­me­đu 25. i 34. go­di­ne, a bez ob­zi­ra na pro­blem na
ko­ji se ža­le, za­jed­nič­ko im je ne­do­sta­tak ži­vot­ne per­spek­ti­ve. On to
opi­su­je kao du­hov­no uru­ša­va­nje i ne­do­sta­tak ide­al­a. Mo­žda se uzrok mo­že tra­ži­ti u ne­do­stat­ku lju­ba­vi ko­ja im je po­treb­na, iako mno­
gi ima­ju ro­di­te­lje, pri­ja­te­lje, de­cu. Sa­ve­ti ko­ji se da­ju usa­mlje­ni­ma
je upu­ći­va­nje na Go­spo­da i du­hov­nu li­te­ra­tu­re, po­tom su po­zva­ni na
Li­tur­gi­ju u Sa­bor­nu cr­kvu, a po­sle is­po­ve­sti i pri­če­šća oni du­hov­no
oja­ča­ju što im da­je ose­ća­nje du­hov­nog mi­ra.
U iz­ve­šta­ju po­vo­dom otva­ra­nja Cen­tra, Mir­ja­na Ku­bu­ro­vić
(1997) is­ti­če da ova­kvi cen­tri u ko­ji­ma za­jed­no ra­de te­o­lo­zi i struč­
nja­ci za psi­ho­lo­gi­ju i psi­ho­te­ra­pi­ju, u ka­to­lič­koj cr­kvi po­sto­je već
go­di­na­ma, dok Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva otva­ra­njem ovog sa­ve­to­
va­li­šta upra­vo otva­ra vra­ta za sa­rad­nju na na­če­li­ma je­van­đe­lja i zna­
143
Zorica Kuburić
nji­ma sa­vre­me­ne psi­ho­te­ra­pi­je. Slič­no pra­vo­slav­no sa­ve­to­va­li­šte
post­ji još sa­mo u Pit­sbur­gu u SAD-u. Ina­če, pre­ma re­či­ma Sr­bo­lju­ba
Bu­li­ća, na za­pa­du pri cr­kva­ma, ka­to­lič­kim i pro­te­stant­skim, odav­no
po­sto­je ova­kvi pa­stir­sko-psi­ho­lo­ški cen­tri u ko­ji­ma lju­di tra­že po­
moć u re­ša­va­nju pro­ble­ma, od lič­nih i po­ro­dič­nih do brač­nih. Sr­bo­
ljub Bu­lić je i pred­lo­žio otva­ra­nje slič­nog sa­ve­to­va­li­šta u Be­og­ ra­du.
Pre­ma in­ter­noj do­ku­men­ta­ci­ji ko­ja se vo­di u Cen­tru pu­nih 16 go­di­
na, sa­zna­je­mo da je ukup­no do po­če­ka 2014. go­di­ne oba­vlje­no 64.560
raz­go­vo­ra ili po­se­ta. Najveći broj poseta bio je 2011. godine kada je bilo 5.092 posete, inače u proseku godišnje se održi 4.271 razgovor, što je
mesečni prosek 388. Na sedmičnom nivou u proseku obavi se 100 razgovora, što je 20 terapijskih razgovora u toku jednog radnog dana, od
čega je svakog dana troje novih uključeno u savetodavni proces. Naj­
ve­ći broj pro­ble­ma ra­di ko­jih do­la­ze lju­di su lič­ni pro­blem, sko­ro 70%,
po­tom su po­ro­dič­ni 16%, pa brač­ni 8% i du­hov­ni 7%. Vre­me ko­je pro­
ve­du do­la­ze­ći u cen­tar je za 38% od jed­nog do tri me­se­ca. Od tri do šest
me­se­ci do­la­zi­lo je 22% pa­ci­je­na­ta a 31% do­la­zi­lo je vi­se od go­di­nu da­
na. Ste­pen za­do­volj­stva pa­ci­je­na­ta me­ri se pre­ma oče­ki­va­nji­ma, te nji­
ho­vi od­go­vo­ri na pi­ta­nje ko­li­ko su im se oče­ki­va­nja is­pu­ni­la po­ka­zu­ju
da je 84% za­do­volj­no dok je 16% de­li­mič­no za­do­volj­no.
Ako pogledamo podatke za 2012. godinu vidimo da je broj individualnih poseta bio 3.773, a porodičnih 503. Znatno veći je procenat osoba ženskog pola koje traže savet i pomoć, u proseku 70%
u odnosu na 30% muškaraca. Gledano po uzrastu, najveći broj klijenata su studenti (35%), potom penzioneri (31%), učenici (27%) i
deca do 6. godine (7%).
Oragnizacija rada podrazumeva sledeće korake: 1. Prvi
kontakt sa Centrom uspostavlja se telefonom ili ličnim dolaskom;
2. Zavisno od teškoća klijent se upućuje odgovarajućem terapeutu
ili svešteniku; 3. Terapeut (psiholog, psihijatar, sveštenik, soc. rad144
PRAVOSLAVNI PASTIRSKO-SAVETODAVNI CENTAR
nik) uzima potrebne inoformacije od klijenta i u dogovoru s njim
pravi se terapijski plan i program; 4. Ukoliko je neophodno terapeut planira konsultacije i saradnju sa drugim medicinskim ustanovama, u cilju pružanja što bolje pomoći; 5. Vreme trajanja jednog terapijskog sastanka je između 30 i 60 minuta; 6. Broj sastanaka je
neograničen, zavisno od problema i učinjenog napretka; 7. Rad saradnika Centra je bsplatan. Avgust mesec je period kada Centar ne
radi zbog korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora.
Saradnici4 Pravoslavnog pastirko-savetodavnog centra koji
sada rade su: Protojerej-stavrofor Petar Lukić, sveštenik dr Srboljub Bulić, klinički psiholog; akademik dr Vladeta Jerotić, psihijatar; Vesna Pantelić, specijalni pedagog; Jasmina Milašinović, specijalni pedagog; prof. dr Dušan Petrović, neuropsihijatar; prim. dr
Pavle Kastel, neuropsihijatar; prim. dr Svetomir Bojanin, psihijatar
za decu i omladinu; dr Milica Despotović, neuropsihijatar; dr Bojana Stamenović Rudić, psihijatar; dr Ljiljana Jovićević, neuropsihijatar; dr Radmilo Bojović, neuropsihijatar; dr Tomislav Tomić,
neuropsihijatar; dr Jovan Bojović, neuropsihijatar; prof. dr Dušan
Backović, psihijatar; dr Jovanka Ignjatović, neuropsihijatar; dr Jelena Đorđević, psihijatar; Miodrag Mitić, psiholog; mr Žanet Prinčevac, psihoanalitičar; Biljana Škorić, psiholog; Magdalena Živadinović, psiholog; Marija Nikoić, psiholog; Nada Marjanov, specijalista medicinske psihologije; Zagorka Starović, psiholog; Violeta
Grego, specijani pedagog; Janja Todorović, filolog; Ana Zrnić, specijalni pedagog; Mariana Forca, socijalna radnica; Vera Madžar, socijalna radnica; Georgije Vuletić, psiholog; Vera Govedarica, specijalni pedagog i prof. dr Zorica Kuburić, porodični terapeut.
4 Imena saradnika postavljena su na zvaničnom sajtu Centra: www.pastirskicentar.com (pristupljeno 28.05.2014). Neki od saradnika su zbog starosti i bolesti prestali da
rade, nova imena se dopisuju, oni koji su zaposleni odvoje jedan dan sedmišno, ili nekoliko sati u toku dana, za ovu vrstu humanitarnog rada.
145
Zorica Kuburić
Savetodavni rad i terapija uključuju: indidualno savetovanje i
terapiju; bračno savetovanje; porodično savetovanje; duhovno savetovanje; savetovanje za mlade; savetovanje za starije; psihijatrijsku evaluaciju i terapiju. Problemi koji se nastoje rešiti su stres i
stanje straha, depresije, problemi zavisnosti, život u novoj sredini i
post-traumatski sindrom.
La­ič­ki apo­sto­lat
U okvi­ru Cen­tra or­ga­ni­zu­ju se sva­ke go­di­ne jav­na pre­da­va­nja
na Ko­lar­če­vom uni­ver­zi­te­tu ko­ja su uvek pu­ni­la sa­le, bi­lо da je reč
o ve­li­koj sa­li ili o ma­loj sa­li na pr­vom spra­tu. Lju­di ve­o­ma ra­do po­
se­ću­ju ova pre­da­va­nja na ko­ji­ma, ta­ko­đe, mo­gu da ču­ju ono što raz­
re­ša­va ne­ke di­le­me ka­da je u pi­ta­nju stav Crv­ke pre­ma sa­vre­me­nim
dru­štve­nim pro­ble­mi­ma. Na ne­ki­ma tri­bi­na­ma sam i sa­ma uče­stvo­
va­la, jer sam bi­la po­zva­na kao go­vor­nik. U ovom ra­du na­ve­šću ne­
ke te­me ko­je uka­zu­ju na ak­tu­el­na de­ša­va­nja i po­tre­be lju­di. Ta­ko­đe
je zna­čaj­no da na­gla­sim da su če­sto bi­li po­zi­va­ni i pred­stav­ni­ci dru­
gih tra­di­ci­o­nal­nih cr­ka­va i ver­skih za­jed­ni­ca da go­vo­re i pred­sta­ve
za­jed­nič­ki stav mo­no­te­i­stič­kih re­li­gi­ja.
Te­ma ko­ja je bi­la u okvi­ru ci­klu­sa pre­da­va­nja na Ko­lar­cu 24
fe­bru­a­ru 2014. go­di­ne, ci­klus la­ič­ki apo­sto­lat, ima­la je na­slov: Ka­
ko raz­go­va­ra­ti o ho­mo­sek­su­a­li­zmu da­nas. U raz­go­vo­ru su uče­stvo­
va­li: ve­le­ča­sni An­drej Đu­ri­ček, žup­nik cr­kve Kri­sta kra­lja, Isak
Asi­jel, ra­bin je­vrej­ske za­jed­ni­ce u Sr­bi­ji i Ma­ke­do­ni­ji, muf­ti­ja sr­bi­
jan­ski efen­di­ja Mu­ha­med Ju­suf­spa­hić i pro­to­je­rej sta­vro­for dr Dra­
go­mir San­do. Većinu tema predlagao je akademik Vladeta Jerotić,
pozivao je goste i učestvovao je u razgovoru.
U 2013. go­di­ni bi­le su sle­de­će te­me: La­ič­ki apo­sto­lat, di­ja­log Ra­kić-Cr­
njan­ski; Post – put u ži­vot; Ka­ko raz­go­va­ra­ti o đa­vo­lu u 21 ve­ku; Žen­ski prin­
146
PRAVOSLAVNI PASTIRSKO-SAVETODAVNI CENTAR
cip u hri­šćan­stvu i u pra­vo­slav­nom hri­šćan­stvu; Ka­ko mi­ri­ti stva­ra­lač­ki ne­mir
sa unu­tra­šnjim mi­rom5; Da li je čo­ve­ku ne­mo­gu­će da žr­tvu­je in­te­lekt da bi sti­
gao do ve­re
2012: Smi­sao ri­tu­a­la u re­li­gi­ji i van re­li­gi­je; In­di­vi­du­al­nost i hri­šćan­stvo;
Da li se re­li­gi­ja i na­u­ka mo­gu mi­ri­ti; Da li de­ca is­pa­šta­ju zbog gre­ho­va ro­di­te­lja;
Da li je i ko­li­ko čo­vek od­go­vor­no bi­će6; Šta re­ći o apo­ka­lip­si da­nas7
2011: Pa­tri­jar­hat i ili ma­tri­jar­hat u pro­šlo­sti, sa­da­šnjo­sti i bu­duć­no­sti8;
Su­bjek­tiv­no i objek­tiv­no9; No­va is­tra­ži­va­nja u pre­na­tal­noj psi­ho­lo­gi­ji o na­me­ta­
nju i od­up­ i­ra­nju u ljud­skom ži­vo­tu (od­nos ro­di­te­lja i de­ce; Da li je mo­gu­će vo­le­
ti bez žr­tvo­va­nja; Hri­šćan­stvo i an­ti­se­mi­ti­zam
2010: Strah i za­stra­ši­va­nje u cr­kvi i van cr­kve; Da li čo­vek ima po­tre­bu za
ne­pri­ja­te­ljem; Za­što je lju­di­ma te­ško da vo­le; Že­na u Bi­bli­ji i sa­vre­me­nom sve­
tu; Ci­vi­li­za­ci­ja i ili kul­tu­ra
2009: Cr­kva i se­ku­la­ri­za­ci­ja10; Hri­šćan­stvo i knji­žev­nost; Da li je ve­ru­ju­
ći čo­vek re­li­gi­oz­ an; Tra­di­ci­ja i / ili pro­me­na; Pa­tri­ot­i­zam na­ci­on­ a­li­zam šo­vi­ni­
zam; Hri­šćan­stvo i na­u­ka;
2008: Opra­šta­nje i ili za­bo­ra­vlja­nje; Ima li sud­bi­ne?
Objavljena su dva Zbornika ovih predavanja – prvi je posvećen ulozi intelektualca, laika i žene u Crkvi, a drugi odnosu Crkve
i narkomanije, sekti, sujeverja i kazneno-popravnih ustanova. Prema serijalu TV Studio B, napravljen je ciklus knjiga „Agape”, a Pastirski centar bio je suizdavač ovog projekta (Lukić 2006; 2007; Jerotić i Gajšek 2008).
Reč kao lek
Knjiga koja je nedavno izašla iz štampe (Vesin, 2013) predstavlja sažetak i suštinu pastirskog savetovanja koje integriše ka5 http://www.yc.rs/sr/ka­d a/zna­n je/pre­d a­v a­n ja/event/3588/Ci­klus:%20
Lai%C4%8Dki%20apo­sto­lat?vo­te­Mes­sa­ge=thanks_for_vo­ting
6 http://se­e­cult.in­fo/do­ga­djaj/la­ic­ki-apo­sto­lat-bg-18
7 http://www.pa­stir­ski­cen­tar.com/
8 http://slo­vo­ljub­ve.com/ve­sti/la­ic­ki-apo­sto­lat-na-ko­lar­cu-u-1930
9 http://www.spc.rs/sr/la­ic­hki_apo­sto­lat_na_ko­lar­cu
10 http://se­e­cult.in­fo/do­ga­djaj/la­ic­ki-apo­sto­lat-bg-0
147
Zorica Kuburić
ko hrišćansko verovanje tako i psihoterapijsku praksu savremenog
društva. U predgovoru knjige, Raskršća krivice, akademik Vladeta Jerotić, isto kao i autor knjige, Miloš Vesni, naglašavaju značaj
povezivanja i međusobnog upoznavanja psihoterapeuta sa pravoslavnim i rimokatoličkim ispovednicima, pa i protestantskim teolozima. Oni smatraju da bavljenje ovim složenim problemom krivice, zahteva dobro poznavanje osnovnih sadržaja Biblije i dostignuća savremene psihologije, sociologije i psihijatrije. I ne samo da je
važna interdisciplinarna edukacija stručnjaka, autor smatra da ne
treba zaboraviti edukaciju vernika.
U svojoj petnaestogodišnjoj praksi ispovedanja, Miloš Vesin
posebnu pažnju posvetio je poučavanju roditelja i učiteljica kako
da se odnose prema deci u razumevanju krivice i tajni ispovesti, insistirajući na tome da se ne opterećuju veštački izazvanjem krivice, nego da u sebi razvijaju moć samoispitavanja i unutarnje provere koja je povezana sa svakodnevnim dešavanjima, da se razvije
veština suočavanja sa realnišću svoga života (Vesin, 2013: 43). Autor polazi od tvrdnje da je čovekov osnovni problem problem greha i krivice (str Vesin, 2013: 24) i svojim istraživanjem pokušava
da razdvoji zdravo osećanje krivice, koje služi za pokajanje i popravljanje, od bolesnog osećanja krivice koje se pretvara u kajanje
i destrukciju.
Zaključak
Sva pre­da­va­nja i sve tri­bi­ne sni­ma­ne su i po­ne­što od tog ma­te­
ri­ja­la je auto­ri­zo­va­no i štam­pa­no u zbor­ni­ci­ma. Mno­go to­ga je osta­
lo da se ob­ja­vi. Ne­ka pre­da­va­nja su do­stup­na na in­ter­ne­tu. Ta­ko se
sa­vre­me­nim teh­no­lo­gi­ja­ma otva­ra­ju i ver­ske za­jed­ni­ce da svo­ju mi­
si­ju pro­ši­re, čak iako ni­su ima­li po­čet­no ta­kvu na­me­ru. Hu­ma­ni­tar­
ni rad i la­ič­ki apo­sto­lat ima­ju sa­mo reč ko­ja je pro­že­ta re­li­gij­skim
148
PRAVOSLAVNI PASTIRSKO-SAVETODAVNI CENTAR
vred­no­sti­ma, za­sno­va­na na ve­ri i pro­že­ta lju­ba­vlju. Ni­je la­ko lju­di­
ma po­ma­ga­ti, ne sa­mo zbog ne­do­stat­ka em­pa­ti­je i do­bre vo­lje, vre­
me­na ili nov­ca, ni­je la­ko jer su pro­ble­mi uvek iz­no­va ve­li­ki iza­
zov za sve ko­ji su uklju­če­ni u pro­ces nji­ho­vog re­ša­va­nja. No, ka­
kvi god oni bi­li, na­da, ve­ra i lju­bav da­ju sna­gu da se oni pre­va­zi­đu,
da se pri­hva­te, re­še. Hrišćansko pastoralno ili pstirsko savetovanje
odnosi se na probleme od kojih pate ljudi u svakodnevnim stresnim
situacijama uključujući izbor škole, zanimanja, brčnog partnera do
porodičnih poteškošća oko stukturisanja vremena i funkcionisanja. Postoji preko 200 teorijskih pravaca koji na različite načine objašnjavaju uzroke psihičkih problema kao i načina kako da se reše.
Neki pravci su uspešniji u jednoj vrsti rešavanja problema, drugi u
drugoj a u osnovi svakog posupka usmereni smo na empatiju. Smatram da je potrebno posebnu pažnju usmeriti na sliku o Bogu koja se formira u procesu vaspitanja koja može biti uzrok psihičkih
problema, ako se proizvodi strah i krivica, ali i kao mogućnost terapijskog delovanja ako se razvija poverenje u Boga koji bezuslovno
ljubi čoveka i spasava od greha (Kuburić 1997; 1999; 2000; 2009;
2012).
Li­te­ra­tu­ra
Pe­štić, M. (2007) Mi­lo­sti­vi Sa­mar­ja­nin iz „Be­og­ ra­đan­ke“. „Po­li­ti­ka“, 13. No­
vem­bar.
Ku­bu­ro­vić, M. (1997) Da­nas po­či­nje da ra­di pr­vo cr­kve­no sa­ve­to­va­li­šte ko­ji će
i ver­ni­ci­ma i ate­i­sti­ma, sje­di­nja­va­ju­ći na­če­la je­van­đe­lja i zna­nja sa­vre­
me­ne psi­ho-te­ra­pi­je, po­ma­ga­ti u tra­že­nju „le­ka za du­šu“, „Po­li­ti­ka“, 10
april 1997. go­di­ne
Lukić, P. (ed) (2006) Uloga i mesto intelektualaca, laika i žena u crkvi, Beograd:
Pravoslavni pastirsko savetodavni centar.
Lukić, P. (ed) (2007) Crkva i narkomanija, sekte, sjujeverje i kazneno popravne
ustanove, 2. Zbornik radova. Beograd: Pravoslavni pastirsko savetodavni
centar.
149
Zorica Kuburić
Vesin, Miloš (2013) Raskršća krivice: prevod doktorske disertacije iz 2006.
Savetodavna psihologija i Sveta tajna ispovesti i zdravog osećanja krivice.
Zemun: Riznica.
Ivana Radovanović: http://www.pravoslavlje.rs/broj/1040/tekst/psiholoska-po­
moc-na-duhovnim-osnovama/
Кубурић, Зорица и Зотова Ана (2013). Религија и ментално здравље,
Религија и толеранција, Вол. 11. Но 20. стр. 185-214. Kuburić, Zorica
I Gavrilović, Danijela (2012). Revitalizacija religije u savremenoj Sribji,
Religija i tolerancija, Vol. 10. No 18, 201-214.
Kuburić, Zorica (2012). Konkretizacija pojma ljubavi u teološkim porukama
i vaspitnim postupcima roditelja, Godišnjak Filozofskog fakulteta
/ Univerzitet u Novom Sadu = Annual review of the Faculty of Philosophy
/ University of Novi Sad, 167-183.
Kuburić, Zorica (1997): Odnos između empatije i religioznosti, U: Joksimović,
Gašić-Pavišić i Miočinović (ed), (1997) Vaspitanje i altruizam, Zbornik
instituta za pedagoška istraživanja, Beograd, pp. 291-307.
Kuburić, Zorica (2009) Slika o Bogu u stavovima opšte populacije na Balkanu,
Religija i tolerancija, Vol. VII, No. 11, str. 25- 44.
Kuburić Zorica i Kuburić Ana (2004): Slika o sebi između duhovnog i svetovnog
identiteta. Religija i tolerancija, br. 2. pp. 17-37.
Kuburić Zorica (1999): Hrišćanstvo i psihičko zdravlje vernika, U: Kuburić Z.
i Vukomanović M. (ed) (1999) Hrišćanstvo, društvo, politika, JUNIR
godišnjak - Godina VI, Niš, 1999. 75-88.
Kuburić, Zorica (2000): Kako sačuvati psihičko zdravlje, U: Kostić-Palanski Z.
(ed), (2000) Razumom do zdravlja, Gradina Niš, pp. 89-98.
In­ter­net iz­vo­ri:
http://www.iocc.org/ (Pri­stu­plje­no 27. ma­ja 2014).
http://www.pa­stir­ski­cen­tar.com/ (pri­stu­plje­no 28. maja 2014).
http://www.yc.rs/sr/ka­d a/zna­n je/pre­d a­v a­n ja/event/3588/Ci­k lus:%20
Lai%C4%8Dki%20apo­sto­lat?vo­te­Mes­sa­ge=thanks_for_vo­ting
http://se­e­cult. in­fo/do­ga­djaj/la­ic­ki-apo­sto­lat-bg-18
http://www.pa­stir­ski­cen­tar. com/
http://slo­vo­ljub­ve. com/ve­sti/la­ic­ki-apo­sto­lat-na-ko­lar­cu-u-1930
http://www.spc. rs/sr/la­ic­hki_apo­sto­lat_na_ko­lar­cu
http://se­e­cult. in­fo/do­ga­djaj/la­ic­ki-apo­sto­lat-bg-0
150
MI­OD
­ RAG BO­JO­VIĆ
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
UTI­CAJ RE­LI­GI­JE NA LE­ČE­NJE
BO­LE­STI ZA­VI­SNO­STI KOD NAR­KO­MA­NI­JE1
Re­zi­me
Opoj­na sred­stva ili dro­ge ne mo­gu se po­de­li­ti na la­ke i te­ške, jer sve vr­
ste opoj­nih sred­sta­va iza­zi­va­ju za­vi­snost. Za­vi­snost se le­či uz ade­kvat­nu po­moć i
pra­vo­vre­me­no ot­kri­će. Tr­go­vi­na nar­ko­ti­ci­ma je jed­na od na­ju­no­snih po­slo­va bi­
la, bi­će i osta­će. Či­ta­ve ar­mi­je pro­iz­vo­đa­ča bo­re se da pre­u­zmu pre­vlast na tr­ži­
štu, a to­me uče­stvu­ju i sa­me vla­de po­je­di­nih ze­ma­lja. Ova opa­ka po­ja­va ne­će ne­
sta­ti, ali pro­tiv nje se tre­ba bo­ri­ti svim sred­stvi­ma, a po­go­to­vo edu­ka­ci­jom kod
mladih na­ra­šta­ja i upo­zna­va­njem sa tim šta su dro­ge, šta iza­zi­va­ju kod čo­ve­ka i
ka­ko uti­ču na ce­lo­kup­no dru­štvo.
Ključ­ne re­či: nar­ko­ma­ni­ja, za­vi­snost, le­če­nje, re­li­gi­ja, me­di­ci­na
Uvod
Nar­ko­ma­ni­ja „NAJ­VE­ĆA NE­IN­FEK­TO­LO­ŠKA ZA­RA­ZA
NA SVE­TU“. Za­što ova­kva de­fin­ i­ci­ja, pa zbog to­ga što mno­go lju­di
bo­lu­je od ove bo­le­sti, da broj obo­le­lih ima svet­ske pan­de­mi­ske raz­
me­re. Me­di­ci­na je na­zi­va bo­lest mo­zga, dok re­li­gi­ja bo­lest du­ha. Po­
če­će­mo pr­vo od is­to­ri­skog de­la ka­ko se raz­vi­ja­la i u stva­ri šta je bi­
la u svo­jim po­če­ci­ma raz­vo­ja. De­fi­ni­tiv­no bo­lest mi­li­on­skih raz­me­ra
je bo­lest no­vog do­ba gde je osnov­ni pro­blem u zlo­up­ o­tr­bi dro­ga. U
1 Rađeno u okviru diplomskog rada na Odseku za sociologiju, mentor prof. dr Zorica Kuburić.
151
Mi­o­drag Bo­jo­vić
isto­rij­skom de­lu, ta­ko­đe će­mo pri­me­ti­ti zlo­up­ o­tre­bu od stra­ne ve­li­
kih dr­ža­va sa jed­nim ci­ljem, a to je pro­fit u eko­nom­skom smi­slu, pa
on­da se­bi mo­že­mo po­sta­vi­ti pi­ta­nje ka­ko obi­čan po­je­di­nac ko­ji do­
đe u do­dir sa su­mlji­vim po­slo­vi­ma ili kon­zu­ma­ci­jom nar­ko­ti­ka mo­
že bi­ti to­le­ran­tan na ve­li­ku do­bit ili za­do­volj­stvo ko­je do­no­se po­slo­
vi ovog ti­pa. Opi­sa­će­mo me­di­cin­nski po­gled na nar­ko­ma­ni­ju i uti­caj
raz­li­či­tih sup­stan­ci na te­lo i mo­zak, ka­ko se u tim si­tu­ac­ i­ja­ma po­je­
di­nac po­na­ša, ka­ko to uti­če na oko­li­nu i nje­go­ve bli­žnje.
Za­ni­mljiv po­gled na ovu te­mu je i re­li­gi­ski po­gled ko­ji ima no­
ve me­to­de le­če­nje ko­ji se za­sni­va­ju na re­li­gi­sko-psi­ho-so­ci­jal­nim
me­to­da­ma. Upo­zna­će­mo se sa no­vim vr­sta­ma dro­ga ko­je su fa­tal­
ne ka­ko psi­hič­ki ta­ko i fi­zič­ki po čo­ve­ka. Ta­ko­đe, će bi­ti pri­ka­za­na
dva pri­stu­pa le­če­nju, a kroz njih će­mo po­ku­ša­ti pri­ka­za­ti i do­dir­ne
tač­ke a to je po­moć čo­ve­ku kao i sa­rad­nja na­u­ke i re­li­gi­je ko­je da­ju
ne­ve­ro­vat­ne re­zul­ta­te. Na sa­mom kra­ju će bi­ti sta­ti­stič­ki po­dat­ci o
sta­nju u cen­tri­ma za le­če­nje gde je vr­še­no is­tra­ži­va­nje a to su: „Ze­
mlja Ži­vih“, Če­nej, op­šti­na No­vi Sad, „Žen­ska ku­ća“, Bač­ko Pe­tro­
vo se­lo i pro­te­stant­ska cr­kva u No­vom Sa­du.
Re­li­gi­sko od­re­đe­nje nar­ko­ma­ni­je
Po­zna­to je svi­ma da sko­ro sve pri­zna­te re­li­gi­je ima­ju ne­ga­
ti­van stav pre­ma dro­ga­ma, pa će­mo na­ve­sti sa­mo ne­ke re­li­gi­je i
nji­ho­ve sta­vo­ve. Bu­di­zam od­li­ku­je pet pra­vi­la ko­ji se na­me­ću kao
sva­ko­dnev­na na­če­la
„Pet pra­vi­la mo­ra­la“2:
2 Bi­ti bu­di­sta (http://yu-bu­di­zam.com/uvod-u-bu­di­zam/the­ra­va­da-bu­di­zam/pi­ta­
nja-i-od­go­vo­ri/bi­ti-bu­di­sta)
152
UTI­CAJ RE­LI­GI­JE NA LE­ČE­NJE BO­LE­STI ZA­VI­SNO­STI
• Ne ubi­ti ili po­vre­di­ti na­mer­no ni­jed­no ži­vo bi­će. To zna­či bi­
ti bla­go­na­klon.
• Ne uze­ti bi­lo šta što ti ni­je da­to (ne kra­sti). To zna­či bi­ti po­
šten
• Ne bi­ti ne­ve­ran u ve­zi sa dru­gom oso­bom. To zna­či bi­ti
iskren.
• Ne vre­đa­ti i ne la­ga­ti. To zna­či bi­ti isti­no­lju­biv i ne la­ga­ti.
• Ne uzi­ma­ti al­ko­hol i dro­ge. To zna­či ima­ti bi­star um.
Iz ovo­ga sva­ka­ko vi­di­mo od­nos bu­di­zma pre­ma dro­ga­ma i
opoj­nim sred­stvi­ma, ali u nor­mal­nom ži­vo­tu mo­ra­mo po­sta­vi­ti pi­
ta­nje da li se ovo­ga pri­dr­ža­va­ju pri­sta­li­ce bu­di­zma.
HIN­DU­IZ
­ AM je ta­ko­đe re­li­gi­ja ko­ja se od­li­ku­je etič­kim na­če­
li­ma; uz­dr­ža­va­njem od kra­đe, pol­ne ne­či­sto­će, la­ži i upo­tre­be opoj­
nih sred­sta­va. Ako se ne pri­dr­ža­va ovih na­če­la po­je­di­nac ne mo­že
po­sti­ći či­sto­tu ko­ja je po­treb­na za put oslo­bo­đe­nja.
ISLAM3 za­bra­nju­je sva ona sred­stva ko­ja za­mu­ću­ju čo­ve­ku
um i za­jed­no ih na­zi­va opoj­na sred­stva. Ova re­li­gi­ja ima ja­san stav
o dro­ga­ma, da je to ve­li­ki ge­reh i da sa­mo sro­za­va­ju po­je­din­ca ka­
ko fi­zič­ki ta­ko psi­hič­ki.
Hri­šćan­stvo, Pro­te­stan­ti­zam i Ka­to­li­čan­stvo ima­ju mi­šlje­ne o
dro­ga­ma i opoj­nim sred­stvi­ma da ra­za­ra­ju­će uti­ču na čo­ve­ka kao i
na ce­lo dru­štvo, ne smo da utu­ču ne­ga­tiv­no na čo­ve­ka i dru­štvo već
i na sa­mu du­šu či­je je kon­zu­mi­ra­nje pred­sta­vlja ve­li­ki greh. Sve re­
li­gi­je ko­je smo na­ve­li ima­ju ne­ga­ti­van stav o dro­ga­ma i opoj­nim
sred­stvi­ma.
Ma­da ne­ke re­li­gi­je kao što je Ras­ta­fa­ri­jan­stvo4 ima po­zi­ti­van
stav o ma­ri­hu­a­ni sma­tra­ju­ći je sve­tom bilj­kom ko­jom se bu­di du­
3 Omer­dić, M. (2009), Islam­ski stav o dro­ga­ma (www.ze­ri­i­slam.com/ar­ti­kul­li.
php?id=784)
4 Na­ci­o­nal­na ge­o­gra­fi­ja, Rastsfa­ri­an­stvo (http://nat­ge­otv.com/hr/drugs-inc/vi­de­
os/ras­ta­fa­ri­a­nism)
153
Mi­o­drag Bo­jo­vić
hov­nost i po­sti­če me­di­ta­ci­ju, šta mo­že­mo na­ve­sti in­te­re­sant­no kod
re­li­gi­ja ve­za­no za dro­ge ili ne­ki dru­gi ob­lik za­vi­sno­sti je to što one
ima­ju re­cept ozdra­vlje­nja kroz ne­ke vi­še du­hov­ne ci­lje­ve ko­ji nad­
vla­da­va­ju tre­nut­ne ose­ća­je užit­ka nu­de­ći is­ku­plje­nje i ozdra­vlje­nje
kroz ve­ru.5 Po­tra­ga za po­mo­ći i iskre­no pri­zna­nje ne­mo­ći pred pro­
ble­mom ko­ji nas je za­o­ku­pio vr­lo če­sto tra­ži­mo po­moć u ne­kom
bo­žan­stvu ili ne­čem što je uz­vi­še­ni­je od nas ta­ko je slu­čaj i sa re­
li­gi­jom ko­ja od dav­ni­na ima od­go­vo­re na vr­lo te­ška i kom­plek­sna
pi­ta­nja.
Pa i u slu­ča­ju nar­ko­ma­ni­je ni­je ni­šta dru­ga­či­je, do­la­ze­ći u ver­
ske cen­tre na le­če­nje za­vi­sni­ci su u očaj­nim sta­nji­ma i va­pe za po­
mo­ći po­ne­kad tre­nut­nom a vr­lo če­sto za stvar­nim iz­le­če­njem, po­
sta­vlja se pi­ta­nje za­što, što će­mo po­ku­ša­ti da­ti u sle­de­ćim po­gla­
vlji­ma.
Re­li­gi­ski pri­stup le­če­nja nar­ko­ma­ni­je
Cr­kve i ma­na­sti­ri su pr­vi cen­tri za obra­zo­va­nje, edu­ka­ci­ju, le­
če­nje, zbog to­ga što su u nji­ma bi­li vr­lo uče­ni lju­di i iz is­to­ri­skih iz­
vo­ra. Sa­zna­je­mo da je pr­va bol­ni­ca u sred­njo­ve­kov­noj Sr­bi­ji bi­la u
ma­na­sti­ru i pr­vo le­či­li­šte ko­je je or­ga­ni­zo­vao sv. Sa­va (Rast­ko Ne­
ma­njić). Ta­ko i u ovim mo­der­nim vre­me­ni­ma lju­di tra­že le­ka po­ne­
kad za ne­iz­le­či­ve psi­ho­fi­zič­ke bo­le­sti i kad se de­si iz­le­če­nje naš na­
rod ka­že „le­kar mo­že le­či­ti, ali Bog mo­že sa­mo iz­le­či­ti“. Ovo mo­
že­mo po­ve­za­ti sa sa Frej­ze­rov­skim tu­ma­če­njem po­ve­za­no­sti čo­ve­
ka i re­li­gi­je ko­je je neo­dvo­ji­vo jed­no od dru­gog. Pr­ven­stve­no zbog
to­ga ne­ke stva­ri ko­je su nam ne­po­zna­te i ne zna­mo ka­ko da se od­
5 La­zić, S., Za­vi­snost je iz­le­či­va bo­lest (www.pra­vo­sla­vlje.rs/broj/1099–1100/
tekst/za­vi­snost-je-iz­le­ci­va-bo­lest)
154
UTI­CAJ RE­LI­GI­JE NA LE­ČE­NJE BO­LE­STI ZA­VI­SNO­STI
no­si­mo pre­ma nji­ma, re­li­gi­ja ima ob­ja­šnje­nje za sve ono što čo­ve­
ka mu­či, na­gra­đu­je, a pro­is­te­klo je iz ka­zne ili Bo­ži­je mi­lo­sti. Če­sto
u mno­gim bo­le­sti­ma pri­zi­va­mo Bo­ga u po­moć ili ne­ku vi­šu si­lu za
ko­ju sma­tra­mo da nam mo­že po­mo­ći. U le­če­nju za­vi­sno­sti ni­je dru­
ga­či­je i mno­gi ver­ski objek­ti su pre­tvo­re­ni cen­tre za le­če­nje mno­gih
ob­li­ka za­vi­sno­sti, ali i dru­gih vr­sta obo­lje­nja, de­pre­si­ja, ne­u­ro­za itd.
U da­ljem tek­stu bi­će go­vo­ra o le­če­nju za­vi­sno­sti nar­ko­ma­ni­
je i ka­kvu ulo­gu ima re­li­gi­ja u to­me. Ta­ko­đe, će­mo se do­ta­ći i te­
me da li po­sto­je ne­ke vr­ste zlo­u­po­tre­be u tim in­sti­tu­ci­ja­ma. Cen­tri
za le­če­nje nar­ko­ma­ni­je su pre­te­žno pra­vo­slav­nog, ka­to­lič­kog, pro­
te­stant­skog ka­rak­te­ra, ali to ne zna­či da ne­po­sto­je ne­ki dru­gi cen­
tri, ali ov­de će bi­ti reč o na­ve­de­na tri, jer u na­šoj dr­ža­vi ove tri ver­
ske or­ga­ni­za­ci­je su ak­tiv­ne u bor­bi pro­tiv nar­ko­ma­ni­je sa za­vid­nim
uspe­hom ali sa mno­gim ne­da­ća­ma. Ve­ći­na za­vi­sni­ka ja­vlja se u ver­
ske usta­no­ve na le­če­nje po­sle bez­u­spe­šnog le­če­nja u ne­kim cen­tri­
ma za od­vi­ka­va­nje. Za­vi­sni­ci se ja­vlja­ju zbog pre­po­ru­ke pri­ja­te­lja,
po­ro­di­ce ali i zbog to­ga što sma­tra­ju da im je to po­sled­nja šan­sa za
iz­le­če­nje, obič­no do­la­ze po­vrat­ni­ci po­sle vi­še­go­di­šnjeg kon­zu­mi­ra­
nja sup­stan­ci. Mo­že­mo na­ve­sti da je pi­ta­nju mla­đi deo po­pu­la­ci­je,
pa shod­no to­me bo­le­sti za­vi­sno­sti su ne­iz­os­ tav­ni deo kao i to da ne
zna­nje o pra­vim vred­no­sti­ma pra­ti ovaj deo po­pu­la­ci­je u sto­pu. Po­
red ovih pro­ble­ma mla­di se su­sre­ću sa: ne­to­le­ran­ci­jom, le­no­šću, ne­
za­po­sle­no­šću, jed­nom reč­ju eko­nom­skim i mo­ral­nim pro­ble­mi­ma.
Pi­ta­mo se če­mu ova po­tre­ba i po­ja­va, da ver­ski objek­ti bu­du du­hov­
ne i me­di­cin­ske usta­no­ve, da li je to zbog sa­mog pri­stu­pa pa­ci­jen­tu,
pri­hva­ta­nje čo­ve­ka ona­kav ka­kav je­ste i nji­ho­vo iz­jed­na­ča­va­nje sa
nor­mal­nim lju­di­ma, po­tre­ba za du­hov­nim pu­tem, ute­ha i dom ili je
to sve ovo što smo na­bro­ja­li.
Ovo je je­dan za­ni­mljiv so­ci­o­lo­ški fe­no­men gde ver­ski ko­na­ci
pre­ra­sta­ju u ko­lek­tiv­ne cen­tre za le­če­nje, gde pre­po­zna­je­mo in­te­
155
Mi­o­drag Bo­jo­vić
gra­tiv­nu funk­ci­ju re­li­gi­je. Ova­ko ne­što ni­je na od­met ako slu­ži svr­
si čo­ve­ko­vog iz­le­če­nja zbog to­ga mo­ra ima­ti sa­rad­nju sa dru­gim in­
sti­tu­ci­ja­ma dr­ža­ve MUP, zdrav­stvo, sud­stvo. Le­če­nje nar­ko­ma­ni­je
u ver­skim objek­ti­ma kod nas je po­zna­to ka­ko u ka­to­lič­kim ta­ko i u
pra­vo­slav­nim i pro­ten­stant­skim za­jed­ni­ca­ma. Po­zna­ta le­či­li­šta su:
za­jed­ni­ca „Će­na­ko­lo“, za­jed­ni­ca „Ze­mlja Ži­vih“, za­jed­ni­ca „Tau“,
„Cr­na Re­ka“, pro­ten­stant­ska za­jed­ni­ca „Ras­kr­šće i „Pro­ten­stant­ska
za­jed­ni­ca“ u Te­me­ri­nu.
Nar­ko­ma­ni­ja ni­je jed­no­stav­na bo­lest u du­hov­noj di­men­zi­ji, to
je pre sve­ga STRAST tj. greh. Nar­ko­ma­ni­ja je pre sve­ga bo­lest du­
še, a na­ša du­ša bo­ra­vi u te­lu uzi­ma­njem dro­ge bo­lu­je i te­lo i du­ša.
Po re­li­gij­skom vi­đe­nju nar­ko­man je čo­vek ko­ji nje slo­bo­dan zbog
sa­mog kon­zu­mi­ra­nja sup­stan­ce u vre­me kad mu neo­d­go­va­ra ili kad
je ne­po­se­du­je on­da do­la­zi do ap­sti­nen­ci­jal­ne kri­ze ko­ja je to­li­ko ja­
ka da ni oni ko­ji že­le da se iz­le­če po­su­sta­ju pred po­ri­vom.
Po­što je nar­ko­ma­ni­ja bo­lest du­še upra­vo se le­če­nje mo­ra od­vi­
ja­ti u prav­cu du­hov­ne re­ha­bi­li­ta­ci­je. Re­li­gi­ski pri­stup nar­ko­ma­ni­ji
slo­žen je ono­li­ko ko­li­ko i sa­ma nar­ko­ma­ni­ja. Slo­že­na je zbog to­ga
što pri­stup sa­mom čo­ve­ku ba­zi­ra se pri­hva­ta­nju čo­ve­ka kao gre­šno
bi­će i na uka­zi­va­nju i spra­vlja­nju du­hov­nih gre­ša­ka pre­ko ko­jih do­
la­zi do fi­zič­kog kon­zu­mi­ra­nja gre­ha. Re­li­gi­ja je pre­ma nar­ko­ma­ni­
ji ima ja­san stav, a to je da ve­li­ki greh i osu­đu­je sve ono što nar­ko­
ma­ni­ja je­ste ali ne osu­đu­je sa­mog čo­ve­ka ko­ji je nar­ko­man već mu
nu­di mo­guć­nost is­ku­plje­nja. Zbog to­ga njen pri­stup je­ste otvo­re­no
go­vo­ri­ti o nar­ko­ma­nij, osve­šću­ju­ći lju­de o to­me šta je ona, po­ma­
ga­ti ume­sto ka­žnja­va­ti.
Le­če­nje sa­mog gre­ha, kao uzro­ka sve­ga je pri­or­ i­tet, bez iz­le­
če­nja gre­ha ne­ma ni le­ka sa­me bo­le­sti. Le­če­nje sa­mog gre­ha ne­po­
sto­je, me­di­ka­men­ti ni te­ra­pi­je ko­je de­lu­ju he­mi­skim pu­tem na na­
še te­lo i du­šu.
156
UTI­CAJ RE­LI­GI­JE NA LE­ČE­NJE BO­LE­STI ZA­VI­SNO­STI
Le­če­nje gre­ha u ma­na­sti­ri­ma i cr­kva­ma se oba­vlja du­hov­nom
te­ra­pi­jom, ko­ja ob­u­hva­ta upo­zna­va­nje sa­mog gre­ha u du­hov­nom
po­gle­du i kon­zu­mi­ra­nje gre­ha u fi­zič­kom po­gle­du i nje­go­ve po­
sle­di­ce. U ovim ver­skim cen­tri­ma po­sto­ji uska sa­rad­nja sa me­di­
cin­skim usta­no­va­ma, a ne ret­ko, oso­blje ma­na­sti­ra su obra­zo­va­ni
struč­nja­ci ko­ji su ste­kli zna­nje na te­o­lo­škim, psi­ho­lo­škim, me­di­cin­
skim stu­di­ja­ma, upra­vo ova­kva sa­rad­nja uti­če na uspe­he sa­rad­nje
iz­me­đu re­li­gi­je i na­u­ke. Re­li­gi­ja nar­ko­ma­ni­ju ne po­sma­tra kao bi­o­
lo­šku bo­lest, već kao du­hov­nu ko­ja se ja­vlja kao po­sle­di­ca gre­ha tj.
gre­hov­nog na­či­na ži­vo­ta, zbog to­ga nar­ko­ma­ni­ju ne mo­že­mo le­či­
ti sa­mo me­di­cin­skim me­to­da­ma, jer se greh na taj na­čin ne po­be­đu­
je. Du­bo­ko je uko­re­nje­no mi­šlje­nje da sva­ki nar­ko­man že­li da od­
ba­ci dro­gu, ali po­ne­kad ne­ma ve­re, sna­ge, mo­guć­no­sti, u tom tre­
nut­ku re­li­gi­ja nu­di kroz Bo­ga sve ono što fa­li za po­be­du ži­vo­ta nad
smr­ti tj. ži­vot u skla­du sa is­prav­nim mo­ral­nim na­če­li­ma i pra­vi­li­
ma, ali na­rav­no uz nad­zor od­re­đe­nih cr­kve­nih li­ca. Re­li­gij­ski pro­
gram re­ha­bi­li­ta­ci­je za­vi­sni­ka usmern je na*: iz­ba­vlje­nje iz bo­le­sti
nar­ko­ma­ni­je, du­hov­ni i mo­ral­ni pre­o­prod lič­no­sti, po­vra­tak u po­ro­
dič­ni i dru­štve­ni ži­vot na osno­vu mo­ral­nog i du­hov­nog pre­po­ro­da6.
Na­ve­de­ne eta­pe sa­sto­je se od de­tok­si­ka­ci­je i osna­že­nja or­ga­ni­
zma, psi­ho­fi­zič­ko uda­lja­va­nje lič­no­sti iz nar­ko­man­skog okru­že­nja
na­sta­vak od­re­đe­ne te­ra­pi­je i du­hov­na pre­or­jen­ta­ci­je. Ova­kav na­čin
le­če­nja uvo­di obič­ne lju­de u sve­te taj­ne i sa nji­ho­vim upo­zna­va­
njem kroz post, mo­li­tvu is­ku­še­nja do­la­zi do ve­ćeg ste­pe­na du­hov­
no­sti. Upra­vo pri­bi­li­ža­va­nje ova­ko uz­vi­še­nih stva­ri obič­nim smrt­
ni­ci­ma kroz cr­kve­na uče­nja de­lu­je se na­nji­ho­vu psi­hu u ci­lju po­
bolj­ša­va­nja lič­no­sti i shva­ta­nja šta je sam greh i nar­ko­ma­ni­ja. Ov­de
6 Ku­bu­rić, Z. (2009), Re­li­gi­ja i mla­di, Re­li­gi­ja i to­le­ran­ci­ja, Vol. VII, No.12
(www.aca­de­mia.edu/3444070/Ku­bu­ric_Zo­ri­ca_2009_Re­li­gi­ja_i_mla­di_Re­li­gi­ja_i_to­le­
ran­ci­ja_Vol._VII_No._12.223.str)
157
Mi­o­drag Bo­jo­vić
ni­je sa­mo upo­zna­va­nje sa sve­tim stva­ri­ma već i mo­guć­nost za is­
ku­plje­nje i sam oprost. Zbog ova­kvog od­no­sa pre­ma sa­moj lič­no­sti
de­ša­va se to da i sa­mi te­ški ob­li­ci za­vi­sno­sti pre­ra­stu u oso­be ko­ji
su se iz­le­či­li i ra­de na pro­ek­ti­ma le­če­nja nar­ko­ma­ni­je.
Ce­lo­kup­na ak­ci­ja spa­ša­va­nja ka­ko te­la ta­ko i du­še od­vi­ja se
pod bud­nim okom du­še­bri­žni­ka, od­no­sno du­hov­nog pa­sti­ra ko­
ji ima za­da­tak osve­šće­nja i pro­sve­će­nja. Ka­ko sva­ka me­to­da le­
če­nja ima svo­je pred­no­sti i ma­ne ta­ko ima i ovaj me­tod, a one su
sle­de­će: mo­guć­nost svo­je­volj­nog na­pu­šta­nja cen­tra, za­vi­sni­ci do­
la­ze do is­ku­še­nja da na­sta­ve sa sta­rim na­či­nom ži­vo­ta i na­vi­ka­
ma, od­se­če­nost od sva­ko­dnev­nih ak­tiv­no­sti, mo­guć­nost na­me­ta­
nja re­li­gi­ske pri­pad­no­sti, na­me­ta­nja rad­nih ak­tiv­no­stu pod ve­lom
le­če­nja, ta­ko­đe su za­vi­sni­ci vr­lo če­sto za­kon­ski pre­stup­ni­ci i di­
le­ri dro­ge što mo­že da po­gor­ša si­tu­a­ci­ju, iz­vr­ši loš uti­caj na oso­
be ko­je bo­ra­ve u ma­na­sti­ri­ma a nji­hov bo­ra­vak je od­re­đen le­če­
njem od za­vi­sno­sti. U ova­kvim si­tu­a­ci­ja­ma pod okol­no­sti­ma ko­
je ni­su sva­ki­da­šnje mo­že do­ći do ne­spo­ra­zu­ma ko­ji se za­vr­ša­va­
ju tra­gič­no kao slu­čaj u Cr­noj Re­ci ko­ji nam je po­znat iz me­dia.
Kod re­li­gij­skog pri­stu­pa le­če­nju nar­ko­ma­ni­je bi­tan je od­nos sa sa­
mim so­bom i ne­če­ga što nas je spa­si­lo/spa­si­ti iz kan­dži zla a to je
Bog. Ra­di svog spa­se­nja se udru­žu­je­mo sa Bo­gom da bi se spa­si­
li pod­jarm­lje­nog od­no­sa iz­me­đu čo­ve­ka i nje­go­vog gre­ha. Na­rav­
no, u ovom od­no­su do­la­zi do kon­ver­zi­je ko­ja, od de­li­mič­nog ne­
ve­ro­va­nja do ap­so­lut­nog ve­ro­va­nja, gde kon­ver­to­va­nje ni­je sa­mo
iz­vr­še­no u ve­ro­va­nju već i u sa­mom na­či­nu ži­vo­ta ver­ni­ka, nje­go­
vim vred­no­sti­ma. Ka­ko je na­pi­sao *Je­ro­ti­ća a ci­ti­ra Rad­mi­la Vu­
či­ća da je kon­ver­zi­ja do­ži­vljaj po­tre­san, uz­bu­dljiv, ko­ji ide do ko­
re­na du­še i me­nja sa­me osno­ve čo­ve­ko­vog bi­ća*. Kon­ver­zi­ja je
pe­riod gde na­stu­pa no­va fa­za, a to je ve­ra u iz­le­če­nje, na­da u bo­lji
ži­vot itd. Ov­de ni­je sa­mo u pi­ta­nju re­li­gi­jo­znost kad je reč o le­če­
158
UTI­CAJ RE­LI­GI­JE NA LE­ČE­NJE BO­LE­STI ZA­VI­SNO­STI
nju u za­jed­ni­ca­ma već jed­na ko­lek­tiv­na re­li­gi­oz­ nost tj. ko­lek­tiv­
ni uti­caj na po­jed­nca.
Em­pi­rij­sko is­tra­ži­va­nje i me­tod is­tra­ži­va­nja
Em­pi­rij­sko is­tra­ži­va­nje ko­je je oba­vlje­no u na­se­lju Če­nej, gde
se na­la­zi mu­ška ku­ća pod na­zi­vom „Ze­mlja ži­vih“ ko­ja ima de­
ce­nij­ska is­ku­stva u le­če­nju bo­le­sti raz­li­či­tih ob­li­ka za­vi­sno­sti. U
ovom ma­na­sti­ru bo­ra­vi­lo je pre­ko 300 za­vi­sni­ka iz raz­li­či­tih obla­sti
za­vi­sno­sti a ve­ći­na je traj­no za­le­če­na i re­so­ci­ja­li­zo­va­na.
U osmi­šlja­va­nju or­ga­ni­za­ci­je i na­či­na ži­vo­ta u za­jed­ni­ci ko­ri­
šće­na su is­ku­stva Ka­to­lič­ke cr­kve pre sve­ga za­jed­ni­ce Će­na­ko­lo,
sim­bo­li­ka na­zi­va „Ze­mlja ži­vih“ je je­van­đelj­ska po­ru­ka ko­ja da­
je na­du u ži­vot i po­be­da ži­vo­ta nad smr­ću. Za­jed­ni­ca je osno­va­na
pod ini­ci­ja­ti­vom go­spo­di­na Por­fir­ i­ja sa bla­go­slo­vom vla­di­ke bač­
kog Iri­ne­ja. Iz ma­na­sti­ra Ko­vilj do­bio sam do­zvo­lu da po­se­tim sa­
laš na Če­ne­ju maj 2012. gde me do­če­kao do­ma­ćim. Sa­mim ula­
skom na do­ma­ćin­stvo ko­je je li­či­lo na ši­ru slo­žnu za­jed­ni­cu gde su
čla­no­vi bi­li u oba­vlja­nju sva­ko­dnev­nih ak­tiv­no­sti, sre­đi­va­nje pro­
sto­ri­ja, bri­ga o ži­vo­ti­nja­ma, sto­lar­ski ra­do­vi, ku­ha­nje, pra­nje ve­ša...
Ma­lo da­lje od sa­la­ša pri­me­tio sam ima­nje ko­je mi je po­ka­zao do­
ma­ćin gde se ga­je raz­li­či­te po­lju­pri­vred­ne kul­tu­re is­klju­či­vo za po­tre­
be za­jed­ni­ce, odi­še sve či­sti­nom bez ob­zi­ra na sta­rost objek­ta, cve­će u
dvo­ri­štu je ured­no po­sa­đe­no, a tra­va je po­ko­še­na, ži­vo­ti­nje sit­ni­je kre­
ću se u ogra­đe­nom de­lu, a krup­ni­je po­put svi­nja su ogra­đe­ne bok­so­vi­
ma, to­pla do­bro­do­šli­ca je sa šti­će­ni­ci­ma bi­la je sr­dač­na sa po­zdra­vom
„do­bro­do­šao bra­te“. Upo­znao sam se sa ži­te­lji­ma sa­la­ša, sle­di­lo je ne­
for­mal­ni raz­go­vor oda­ke su, ko­li­ko ima­ju go­di­na, šta su ra­di­li, ko­li­ko
su go­di­na za­vi­sni­ci, za­što su do­šli na le­če­nje...? Ula­skom u pro­sto­ri­je
po­sta­vlje­na su ja­sna pra­vi­la i pro­pi­si po­na­ša­nja, dnev­ni ras­po­red oba­
159
Mi­o­drag Bo­jo­vić
vlja­na­ja ak­tiv­no­sti, na zi­do­vim sto­je iko­ne i mu­dre mi­sli, sob­zi­rom da
je ver­ski obje­kat, a ka­ko pra­vi­la po­na­ša­nja na­la­žu gost ko­ji je do­šao bi­
će po­nu­đen hra­nom i pi­ćem ko­je ni­je al­ko­hol­no, jer je al­ko­hol za­bra­
njen. Ono što sam pri­me­tio za vre­me ruč­ka bi­lo je pred­sta­vlja­nje ime­
nom i pre­zi­me­nom i pri­zna­va­nje vr­ste za­vi­sno­sti pri­mer: „ja sam Ran­
ko Ran­ko­vić i he­ro­in­ski sam za­vi­snik 3 go­di­ne“. Usle­di­la je mo­li­tva i
mo­je pred­sta­vlja­nje po­sle to­ga po­če­tak ruč­ka. Tr­pe­za­ri­ja je bi­la ve­li­ka
pro­sto­ri­ja ja­ko osve­tlje­na, sa ve­li­kim pro­zo­ri­ma. Od­nos pre­ma hra­ni je
bi­lo po­što­va­nje i za­hval­nost one vr­ste kad sa­mi pro­iz­vo­di­te hra­nu sop­
stve­nim ra­dom, uku­si su bi­li jed­no­stav­ni, ali po­sto­ja­na­ni. Hra­na se ni­je
ba­ca­la, si­pa­lo se tač­no ono­li­ko ko­li­ko je bi­lo do­volj­no. Ako ko­jim slu­
ča­jem ne­ko ni­je mo­gao da po­je­de obrok po­de­lio je to sa ne­kim ko je to
mo­gao po­je­sti. Ta­ko­đe se za tr­pe­zom de­ša­vao i ne­ki ob­lik sank­ci­o­ni­sa­
nja, pre­stu­pa ili žu­strog re­a­go­va­nja na ne­kog od uku­ća­na.
Uku­ća­nin ko­ji je to ura­dio sta­jao je za sto­lom i jeo sto­je­ći i go­
vo­re­ći o svom pre­stu­pu i iz­vi­nja­va­ju­ći se za uči­nje­no de­lo na­po­me­
na da ova de­la zbog ko­ga se ka­žnja­va­ju ni­su fi­zič­ki ob­ra­ču­ni i ne­ki
ozbilj­ni pre­stu­pi, već su vi­še ko­mu­ni­ka­ci­ski pro­ble­mi, pa ovim uku­
ća­ni raz­vi­ja­ju i ve­šti­ne ne­na­sil­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, uva­ža­va­ju­ći svog sa­
go­vor­ni­ka. Po­red ko­mu­ni­ka­ci­skih ve­šti­na uku­ća­ni se uče šted­nji, od­
no­su pre­ma za­jed­nič­kim stva­ri­ma, ga­je­nje ži­vo­ti­nja, ži­vo­tom u za­
jed­ni­ci, eko­no­mi­sa­nje sa nov­ča­nim sred­stvi­ma, zdra­vom po­gle­du na
ži­vot i za­hval­no­šću. Ono što je naj­vi­še na­gla­še­no to je mo­li­tva ko­
ja je sva­ko­dnev­na, na ko­ju se gle­da kao na vo­du, hra­nu, va­zduh to je
ne­što bez če­ga dan ne mo­že da poč­ne a ni da se za­vr­ši, ona je otvo­
re­na ko­mu­ni­ka­ci­ja sa Bo­gom i te­ra­pe­ut­ski uti­če na sa­vla­da­va­nje ap­
sti­nen­ci­jal­ne kri­ze za­vi­sno­sti, ali i te­ško­ća sva­ko­dnev­nih i is­ku­še­nja.7
7 Je­ro­tić, V. (2011), Mi­stič­na sta­nja vi­zi­je i bo­le­sti, Be­og­ rad, str.122. Be­re­stov, A.
(2005), Le­če­nje nar­ko za­vi­sni­ka u mo­skov­skom du­hov­nom cen­tru „sv. Jo­van Kron­štat­ski,
dru­štvo ru­sko-srp­skog pri­ja­telj­stva i ru­ske di­ja­spo­re“, No­vi Sad, stra­na.8.
160
UTI­CAJ RE­LI­GI­JE NA LE­ČE­NJE BO­LE­STI ZA­VI­SNO­STI
U da­ljem raz­go­vo­ru re­ki su mi u po­ve­re­nju da je ovo mo­žda
zad­nja šan­sa da se iz­le­če i na­sta­ve nor­mal­nim na­či­nom ži­vo­ta, kra­
je­vi oda­kle do­la­ze su ši­rom Sr­bi­je, ali i biv­ših re­pu­bli­ka. Na­rav­
no, ova usta­no­va na­iz­gled iz­gle­da pre­pu­šte­na se­bi, ali se na­la­zi pod
bur­nim okom jav­no­sti, do­na­to­ra, mu­pa pa i sa­mog gra­da No­vog Sa­
da. Ono što je fa­sci­nant­no je to da da sa­laš ni­je ogra­đen ka­pi­ja­ma,
ka­tan­ci­ma ta­ko da fi­zič­ko obez­be­đe­nje zbog bek­stva ne po­sto­ji, ali
se ne de­ša­va da ne­ko be­ži i ko po­mi­sli na to mo­že da se obra­ti ne­
ko­me od nad­le­žnih li­ca. Ova in­sti­tu­ci­ja ak­tiv­no sa­ra­đu­je sa do­mom
zdra­vlja u No­vom Sa­du i sva­ke ne­de­lje ima­ju po­se­te od raz­li­či­tih
vr­sta le­ka­ra sa ko­ji­ma struč­no sa­ra­đu­ju u obla­sti pre­gle­da kon­sul­ta­
ci­ja. Ta­ko­đe, iz ne­for­mal­nih raz­go­vo­ra sam sa­znao i te­ško­će sa ko­
ji­ma se su­sre­ću od ma­te­ri­jal­nih pro­ble­ma u za­jed­ni­ci do te­ških vr­
sta is­ku­še­nja, ne­do­sta­tak sre­sta­va ko­mu­ni­ka­ci­je, pri­ja­te­lja, po­ro­di­
ce... Po­da­ci su pri­ku­plje­ni uz po­moć upit­ni­ka, raz­go­vo­ra, po­sma­tra­
nja. Upit­nik je imao 36 ka­rak­te­ra, a od­go­vo­ri su po­nu­đe­ni sa da, ne
ili mo­guć­nost slo­bod­nog od­go­vo­ra.
Žen­ska ku­ća
Is­tra­ži­va­nja u žen­skoj ku­ći ko­ja se na­la­zi u Bač­kom Pe­tro­vom
Se­lu, ra­đe­na su na isti na­čin kao u mu­škoj ku­ći na Če­ne­ju. Po­da­
ci su pri­ku­plje­ni uz po­moć upit­ni­ka, po­sma­tra­nja, raz­go­vo­ra. Ula­
skom u dvo­ri­šte ku­će pri­me­tio sam do­sta ze­le­ni­la, raz­li­či­te vr­ste
cve­ća, vo­ća­ka, dr­ve­ća, ta­ko­đe i ma­la ka­pe­la ko­ja je slu­ži­la kao bo­
go­mo­lja. Ku­ća ni­je bi­la ogra­đe­na ka­pi­ja­ma ni­ti ogra­đe­na si­ste­mom
obez­be­đi­va­nja za za­šti­tom od bek­stva ili ula­ska ne­ko­ga. Do­ma­ći­ca
ko­ja me do­če­ka­la je biv­ši za­vi­snik, a tre­nut­no nje­na oba­ve­za je ko­
or­di­na­ci­ja na do­ma­ćin­stvu i bri­ga o za­vi­sni­ca­ma. Ta­ko­đe, me do­če­
161
Mi­o­drag Bo­jo­vić
ka­la sa po­zdra­vom“ do­bro do­šao bra­te“ . Ula­skom u ku­ću ko­ja je
pri­zem­nog ti­pa do­če­ka­le su me šti­će­ni­ce u sva­ko­dnev­nom oba­vlja­
nja po­slo­va, su­sret je ta­ko­đe bio vr­lo sr­da­čan i pri­ja­telj­ski. Usle­di­lo
je upo­zna­va­nje ime­nom i pre­zi­me­nom ko­je ni­sam za­pi­si­vao iz obe­
ća­nja da je sve ano­nim­no. Za vre­me ruč­ka ta­ko­đe je usle­di­lo pred­
sta­vlja­nje ime­nom pre­zi­me­nom ko­li­ko su vre­me­na za­vi­sni­ce, ko­li­
ko su na re­ha­bi­li­ta­ci­ji. Usle­di­lo je mo­je upo­zna­va­nje i pred­sta­vlja­
nje i sa ko­jim sam ci­ljem i za­dat­kom do­šao. Po­če­lo je vre­me ruč­ka
sa mo­li­tvom, ra­zno­vr­sna vr­sta is­hra­ne je bi­la za­stu­plje­na, sto je bio
po­sta­vljen po pro­to­ko­li­ma ser­vi­ra­nja hra­ne. Hra­na se ni­je ba­ca­la.
One oso­be ko­je su sank­ci­o­ni­sa­ne či­ta­le su od­lo­ma­ka iz je­van­đe­lja.
Ta­ko­đe, se ras­po­red ak­tiv­no­sti oba­vlja po tač­no utvr­đe­nom ras­po­
re­du. Po­pu­nja­va­nje upit­ni­ka je pro­te­ko­lo bez ja­sno­ća uz ne­for­mal­
nu kon­ver­za­ci­ju nji­ho­vog vi­đe­nja nar­ko­ma­ni­je, si­tu­a­ci­je u ko­joj se
na­la­ze i šta po­sle le­če­nja. Broj da­na ko­li­ko su za­vi­sni­ce na pro­jek­
tu kre­tao se od 1 da­na do 3 go­di­ne. Uz ne­for­ma­lan raz­go­vor sa­znao
sam po­te­ško­će sa ko­ji­ma se su­sre­ću. Vr­lo te­ško im pa­da­ju sva­ko­
dnev­ne ak­tiv­no­sti, po­tre­be, po­ro­di­ca.... Me­đu tim ža­lje­njem, pri­ča­
ju sa za­hval­no­šću što su do­šle na pro­je­kat le­če­nja, jer sta­nje u ko­
me su se na­la­zi­le sad je mno­go bo­lje uz mno­go­broj­ne te­ško­će, ali
uz Bo­ži­ju po­moć i po­mo­ći za­jed­ni­ce sa­vla­da­va­ju sva­ko­dnev­ne kri­
ze, jer su ne­ke za­vi­sni­ce od dve go­di­ne do 15 i vi­še go­di­na. U ovoj
usta­no­vi šti­će­ni­ce uče i raz­li­či­te ve­šti­ne sa ko­ji­ma se ne­kad ni­su su­
sre­ta­le, ku­va­nje, ši­ve­nje, ta­ko­đe su za­stu­plje­ne raz­li­či­te vr­ste ho­bi­
ja. U ovoj ku­ći pri­me­tio sam da ni­je bi­la či­sto žen­ska ku­ća tu je bio
je­dan du­hov­nik ko­ji je sve­šte­no li­ce, ali ta­ko­đe na le­če­nju od al­
ko­ho­li­zma. Sa ovom ku­ćom ta­ko­đe sa­ra­đu­ju in­sti­tu­ci­je zdrav­stva,
mu­pa, sud­stva, ali i ško­le iz okol­nih me­sta kad se or­ga­ni­zu­ju tri­bi­
ne na te­mu bo­le­sti za­vi­sno­sti, pa če­sto su go­sti biv­ši za­vi­sni­ci ko­
ji pre­no­se is­ku­stva o za­vi­sno­sti i dro­ga­ma mla­đim na­ra­šta­ji­ma. U
162
UTI­CAJ RE­LI­GI­JE NA LE­ČE­NJE BO­LE­STI ZA­VI­SNO­STI
ovoj za­jed­ni­ci le­če­nje se ne na­pla­ću­je i otvo­re­no je za sve lju­de ko­
ji že­le upo­zna­va­nje sa ži­vo­tom. Ova­kve za­jed­ni­ce ima­ju po­moć dr­
ža­ve ko­ja ni­je na baš za­vid­nom ni­vou, pr­ven­stve­no se fi­na­si­ra­ju iz
do­na­ci­ja, hra­nu, hi­gi­je­nu, ode­ću, obu­ću, ne­što pro­iz­vo­de sa­mi ali i
rod­bi­na i po­ro­di­ca šti­će­ni­ka i šti­će­ni­ca uče­stvu­je u po­mo­ći po prin­
ci­pu ko šta mo­že na do­bro­volj­noj ba­zi.
Ovo je pri­kaz hri­šćan­skih za­jed­ni­ca sle­de­ći pri­kaz će bi­ti pro­
te­stant­ske za­jed­ni­ce ko­je ta­ko­đe se ba­ve slič­nim pro­jek­ti­ma le­če­
nja nar­ko­ma­ni­je.
Pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka u pro­te­stant­skoj cr­kvi u No­vom Sa­du
U ovom de­lu is­tra­ži­va­nja na­i­šao sam na po­je­di­ne te­ško­će ko­je
su se ogle­da­le na nem­guć­nost ula­ska u ove za­jed­ni­ce, oprav­da­van
gu­stim ras­po­re­dom ak­tiv­no­sti šti­ce­ni­ka, re­me­će­nje kuć­nog re­da,
ne­do­stup­nost ko­or­di­na­to­ra, jed­nom reč­ju ra­di se o za­jed­ni­ca­ma ko­
je su po­ma­lo za­tvo­re­ne za ko­mu­ni­ka­ci­ju sa spo­lja­šnjim sve­tom, ko­
je mo­že bi­ti pre­do­stro­žnost ka spolj­nim uti­ca­ji­ma, za­šti­ta šti­će­ni­ka,
pre­za­si­će­nost po­se­tam psi­ho­lo­ga, dok­to­ra, me­di­ja, dr­žav­nih or­ga­na
itd. Me­đu­tim, stu­pio sam u kon­takt sa čo­ve­kom ko­ji je du­hov­nik u
cr­kvi ko­ja se na­la­zi na bul. Evro­pe u No­vom Sa­du, ko­ji me pri­mio
i po­zvao na mo­li­tvu gde je bi­lo obič­nog sve­ta i lju­di ko­ji se le­če od
nar­ko­ma­ni­je, ali sa nji­ma ni­sam mo­gao stu­pi­ti u kon­takt. Je­di­ni na­
čin na ko­ji sam mo­gao da pri­ku­pim po­dat­ke je­ste da osta­vim upit­
ni­ke ko­ji će bi­ti po­pu­nje­ni, uz obe­ća­nje da će bi­ti ko­rekt­no od­ra­đe­
ni. U raz­go­vo­ru sa du­hov­ni­kom na pro­jek­tu ni­sam do­bio in­for­ma­
ci­ju da li je le­če­nje bes­plat­no, ali dnev­ni ras­po­red ak­tiv­no­sti po­sto­
ji ko­ji se mo­ra po­što­va­ti, za sank­ci­je usled ne po­što­va­nja pro­pi­sa­
nog po­na­ša­nja, ni­sam do­bio od­go­vor. Ali zna­čaj po­zi­va, rad­na eti­ka
163
Mi­o­drag Bo­jo­vić
i mo­li­tva su osnov­no oruž­je u bor­bi pro­tiv nar­ko­ma­ni­je ove ver­ske
usta­no­ve. Ta­ko­đe, ne­mo­guć­nost sa­stan­ka sa za­vi­sni­ci­ma je i nji­hov
tern­ski rad na do­bri­ma ove cr­kve­ne usta­no­ve. Upit­nik je po­pu­njen
sa jed­nom ne va­že­ćom an­ke­tom u pi­ta­nju je bi­la mu­ška po­pu­la­ci­ja.
U is­tra­ži­va­nju ko­je sam spro­vo­dio ko­ri­stio sam: raz­go­vor, po­
sma­tra­nje, raz­li­či­te vr­ste li­te­ra­tu­re, ta­ko­đe i in­ter­net stra­ni­ce zbog
sve­ži­ne po­da­ta­ka o te­mi ko­ju sam is­tra­ži­vao. U ova­kvim is­tra­ži­va­
nji­ma raz­go­vor mo­že da nam ko­ri­sti mno­go vi­še ne­go i sam upit­
nik.
Za­klju­čak
Ka­ko na­zva­ti onu dru­štve­nu ak­ci­ju ko­ja ni­je u slu­žbi čo­ve­ka
sa­mo po spo­lja­šno­sti. Ne­što po­put ko­lek­tiv­ne sve­sti, ako ne­ka za­
jed­ni­ca uti­če na po­je­din­ca da li bi bi­lo mo­gu­će da po­je­di­nac uti­
če na za­jed­ni­cu, ali to se de­ša­va on­da ka­da se po­du­da­ra­ju in­te­re­
si za­jed­ni­ce i po­je­din­ca. Npr. ne­ka na­uč­na ot­kri­ća, sport­ski us­pe­si,
pa i ne­ki lo­ši do­ga­đa­ji, po­put ra­ta. Ako ima­mo ko­lek­tiv­nu svest da
li ima­mo i ko­lek­tiv­nu sa­vest ko­ja mo­že bi­ti skup in­di­vi­du­al­nih sa­
ve­sti. Upra­vo ko­lek­tiv­na sa­vest mo­že bi­ti re­še­nje za re­ša­va­nje ne­
ki pro­ble­ma kao što je: bri­ga o pri­rod­noj sre­di­ni, sa­o­bra­ćaj­na kul­
tu­ra, spre­ča­va­nje nar­ko­ma­ni­je, po­di­za­nje kul­tu­re na ve­ći ni­vo itd.
Ta­ko u re­ša­va­nju ovog pro­ble­ma nar­ko­ma­ni­je mo­ra­mo svim sred­
stvim da se po­tru­di­mo da za­vi­sno­sti ko­je uni­šta­va­ju čo­ve­ka, da se
bo­ri­mo pro­tiv njih svim sred­stvi­ma, a po­go­to­vo edu­ka­tiv­nim na­či­
nom upo­zna­va­nja sa nji­ma. Sve su gla­sni­ji oni ko­ji po­ku­ša­va­ju le­
ga­li­za­ci­ju opi­ja­ta, ali ako vi­di­mo da se po­je­di­nac te­ško bo­ri sa iz­
le­če­njem, ka­ko bi tek bi­lo da je ve­ći­na u dru­štvu za­hva­će­na ovim
pro­ble­mom. Le­ga­li­za­ci­ju ne tre­ba do­zvo­li­ti, jer pro­blem nar­ko­ma­
164
UTI­CAJ RE­LI­GI­JE NA LE­ČE­NJE BO­LE­STI ZA­VI­SNO­STI
ni­je ne bi bio re­šen. Ima­mo čist pri­mer u SAD gde je le­ga­li­za­ci­ja
oruž­ja nor­mal­na stvar, pa opet pro­blem na­si­lja, pljač­ki, ubi­sta­va,
za­šti­te imo­vi­ne, ni­je re­šen, a ne sme­mo ni po­mi­sli­ti ka­kvi dru­štve­ni
pro­ble­mi bi bi­li iza­zva­ni de­ša­va­njem ne­kog gra­đan­skog ra­ta sa to­
li­kom ko­li­či­nom na­or­ u­ža­nja. Po­u­če­ni is­to­ri­skim do­ka­zi­ma kao što
su opi­jum­ski ra­to­vi, pro­iz­vod­nja opi­ju­ma u Ira­nu, da li po­sto­ji istin­
ska že­lja za re­še­njem pro­ble­ma nar­ko­ma­ni­je, jer glav­ni pro­blem je
pro­fit ko­ji u ovoj de­lat­no­sti ne­ma stag­na­ci­ju ili opa­da­nje već sa­mo
rast, zbog to­ga se kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je bo­re za sva­kog za­vi­sni­
ka da uzi­ma opi­ja­te od njih. Vr­lo če­sto su kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je u
spre­zi sa dr­žav­nim slu­žba­ma, tru­de se da to­ko­ve nov­ca za­ra­đe­ne od
di­lo­va­nja sa opi­ja­ti­ma usme­re u le­gal­ne fi­na­si­ske to­ko­ve kao što su:
ne­kret­ni­ne, ugo­sti­telj­ski po­slo­vi, in­du­stri­ja... Na­rav­no, u svim ze­
mlja­ma po­sto­je ova­kve ak­tiv­no­sti, u ne­kim ma­nje u ne­kim vi­še, ali
na­ša ze­mlja zbog po­volj­nog ge­og­ raf­skog po­lo­ža­ja i ukr­šta­nja pu­te­
va vr­lo je po­volj­na za ovu vr­stu de­lat­no­sti, pa smo sve­do­ci o ne­ko­
li­ko ve­li­kih ak­ci­ja na­šeg mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va u spre­
ča­va­nju ova­kvih ak­tiv­no­sti i ja­snom po­li­ti­kom ka­žnja­va­nja ba­vlje­
nja istom. Ma­da, dr­ža­ve oko Sr­bi­je ni­su imu­ne na de­lat­no­sti oko tr­
go­vi­ne opi­ja­ti­ma, ta­ko se uve­li­ko spo­mi­nju sve dr­ža­ve biv­še Ju­go­
sla­vi­je, ali i no­vo pro­kla­mo­va­na sa­mo­stal­no pro­gla­še­na (Ko­so­vo)
je li­der u ovoj de­lat­no­sti sa do­brim od­no­si­ma iz­me­đu Av­ga­ni­sta­na i
ne­se­bič­nom po­mo­ći SAD i Ne­mač­ke ko­ji su je pr­vi pri­zna­li kao sa­
mo­stal­nu dr­ža­vu. Reč je o to­na­ma opi­ja­ta ko­je pro­la­ze kroz ovu te­
ri­to­ri­ju. Ovaj put dro­ge pre­ko Ko­so­va na­zi­va se još i „Bal­kan­skim
pu­tom dro­ge“. Šta mo­ra­mo uči­ni­ti da bi smo, ako ne spre­či­li, on­da
sma­nji­li ova­kvu vr­stu de­lat­no­sti? Mo­ra­mo ima­ti ja­snu po­li­ti­ku od
dr­žav­nog apa­ra­ta da je tr­go­vi­na i kon­zu­mi­ra­nje nar­ko­ti­ka ka­žnji­
vo što i ima­mo, ali mo­ra bi­ti tran­spa­rent­ni­ja, edu­ka­ci­ja od ra­ni­jih
škol­skih da­na o pro­ble­mu nar­ko­ma­ni­je, vr­sta­ma opi­ja­ta, upo­zna­va­
165
Mi­o­drag Bo­jo­vić
nje sr­ži pro­ble­ma, ko­me se obra­ti­ti, tran­spa­rent­ni opi­si vr­ste opi­ja­
ta u do­mo­vi­ma zdra­vlja, edu­ka­ci­ja ro­di­te­lja o nar­ko­ma­ni­ji i opi­ja­
ti­ma. Na­rav­no, nar­ko­ma­ni­ja ni­je je­di­ni naš pro­blem u dru­štvu, ali
mo­del ko­ji sam spo­me­nuo ne­ki de­lo­vi mo­gu bi­ti upo­tre­blje­ni i za
osta­le za­vi­sno­sti kao npr. al­ko­ho­li­zam, koc­ku. Što se ti­če cen­ta­ra za
le­če­nje bi­lo ka­kvih bo­le­sti na­rav­no ne­ma­mo ni­šta pro­tiv ako se po­
na­ša­ju u skla­du sa svo­jom funk­ci­jom i pro­kla­mo­va­njem svo­je ak­
tiv­no­sti i de­lat­no­sti, ali ako ne­ke in­sti­tu­ci­je od­stu­pe od te de­lat­no­
sti on­da tre­ba na­lo­ži­ti ga­še­nje istih i za­bra­nji­va­nje nji­ho­ve de­lat­no­
sti. Ovo mo­že bi­ti jed­na in­te­re­sant­na ce­li­na za so­ci­jo­lo­gi­ju zdra­vlja
ko­ja mo­že ne sa­mo da kri­ti­ku­je već da uka­že na pro­ble­me le­če­nja i
od­no­sa pre­ma pa­ci­je­nu gde bo­lest ni­je bit­ni­ja od pa­ci­jen­ta.
166
UTI­CAJ RE­LI­GI­JE NA LE­ČE­NJE BO­LE­STI ZA­VI­SNO­STI
Li­te­ra­tu­ra
Bo­ško­vić, M. (2006), Kri­mi­no­lo­gi­ja, No­vi Sad
Be­re­stov, A. (2005), Le­če­nje nar­ko­za­vi­sni­ka u Mo­skov­skom du­hov­nom cen­tru
sve­ti Jo­van Kro­štan­ski, Dru­štvo Srp­sko-Ru­skog pri­ja­telj­stva i ru­ske di­ja­
spo­re, No­vi Sad
Bi­so, B. (1977), Psi­ha i Dro­ga, Za­greb
Eli­ja­de, M. (1990), Ša­ma­ni­zam i ar­haj­ske teh­ni­ke ek­sta­ze, Iz­da­vač­ka knji­žar­ni­ca
Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­ća, Srem­ski Kar­lov­ci
Eska­don, R. i Gal­vez, C. (2006), Slo­bod­ni od dro­ge i osta­lih za­vi­sno­sti, Be­o­
grad: Pre­po­rod
Frojd, S. ( 2011), An­tro­po­lo­ški Ogle­di, iz­da­vač Pro­sve­ta
Ivan­čić, T. (2004), Mo­li­tva ko­ja li­je­či, Za­greb
Iva­no­vić, M. (2011), Nar­ko­ma­ni­ja kao dru­štve­na igra, In­sti­tut za kri­mi­no­lo­ška i
so­ci­ol­o­ška is­tra­ži­va­nja
Je­ro­tić, V. (2006), Lič­nost nar­ko­ma­na, Be­og­ rad
Ko­le­din, G. (2006), Lič­nost Nar­ko­ma­na, Be­se­da
Ko­va­če­vić, LJ. (2011), Re­ha­bi­li­ta­ci­ja za­vi­sni­ka u ško­la­ma ži­vo­ta, Be­o­grad
Ku­bu­rić, Z. (2009), Re­li­gi­ja i mla­di re­li­gi­ja i to­le­ran­ci­ja VoL. VII, No.12
La­zić, B. (2007), To mo­že bi­ti va­še de­te, Be­og­ rad
Ni­ko­lić, D. (2007), Ak­ci­on­ i pro­gram pri­mar­ne pre­ven­ci­je bo­le­sti za­vi­sno­sti: pu­
še­nja, al­ko­ho­li­zma, nar­ko­ma­ni­je, Be­oo­ g­ rad: Na­rod­na knji­ga
Ma­na­stir Cr­na Re­ka (2006), Bog i Ro­ken­rol, Gor­nji Mi­la­no­vac
Ma­lja­vin, V. (2008), Isto­ri­ja, kul­tu­ra i re­li­gi­je, Ki­na
Mom­ci iz Za­jed­ni­ce (2003), Ce­na­co­lo, Me­đu­gor­je
Nik­če­vić R., Pa­vlo­vić, T. (2001), Nar­ko­ma­ni­ja greh ili bo­lest, Ce­ti­nje - Sve­ti­go­ra
Ni­ko­lić, D. (2001), Nar­ko­ma­ni­ja zlo­čin ili ka­zna, Be­o­grad - Srp­sko udru­že­nje za
kri­vič­no pra­vo.
Ni­ko­lić, Z. (1995), Nar­ko­ma­ni­ja mla­dih, uzro­ci i po­o­sle­di­ce, čla­nak
Pa­vlo­vić, B.(2002), Isto­ri­ja srp­ske me­di­ci­ne, Be­og­ rad
Srp­ska pra­vo­slav­na za­jed­ni­ca Šid (2002), Pre­sve­ta, spa­si nas od dro­ge, Šid
Sre­mac, S. (2012), Za­vi­snost, re­li­gi­ja, in­de­ti­tet, Srem­ski Kar­lov­ci-No­vi Sad
To­do­ro­vić, M. (1970), Dro­ge i čo­ve­ko­va psi­ha, Po­kret mla­dih pro­tiv uzi­ma­nja
dro­ge
Vuč­ko­vić, N. (2007), Dro­ge od za­ba­ve do bo­le­sti, No­vi Sad
167
BRANISLAV ČONKIĆ
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet,
Odsek za Sociologiju1
ZEMLJA ŽIVIH
Pakao na zemlji-heroin
Svi mi ži­vi­mo svo­je ži­vo­te na od­re­đe­ni na­čin, svi ima­mo pro­
ble­me, svi pro­la­zi­mo i le­pe i ru­žne, sreć­ne i one ne to­li­ko sreć­ne
mo­men­te i tre­nut­ke. Ži­vi­mo u na­di da će jed­nog da­na sva­ko na­še
de­lo do­bi­ti fi­nal­ni smi­sao i da će­mo uz osmeh po­gle­da­ti na­zad na
1 Student sociologije, mentor prof. dr Zorica Kuburić
169
Branislav Čonkić
sve što smo ura­di­li i sa po­no­som shva­ti­ti da je iza nas osta­lo sa­mo
ono što smo že­le­li, a to je sre­ća, po­ro­di­ca, lju­bav. Svi se na­da­mo da
će­mo po­sled­nji put sklo­pi­ti oči spo­koj­no, bez bri­ga i ka­ja­nja.
Me­đu­tim, tr­no­vit je ži­vot­ni put i ni­šta ni­je la­ko i jed­no­stav­no
kao što iz­gle­da.
Mno­gi lju­di pro­la­ze vr­lo te­ške tre­nut­ke kroz či­ta­vo de­tinj­stvo,
što osta­vlja emo­tiv­ne ožilj­ke do kra­ja ži­vo­ta.
Vr­lo če­sto već u de­tinj­stvu mno­go de­ce ne na­i­đe na lju­bav i
raz­u­me­va­nje od svo­jih ro­di­te­lja, ko­je sva­ko de­te za­slu­žu­je. Ti­nej­
dže­ri su su­o­če­ni sa pro­ble­mi­ma ukla­pa­nja i so­ci­ja­li­za­ci­je, što ta­
ko­đe u slu­ča­ju da je ne­ko ne­pri­hva­ćen od stra­ne dru­štva i vr­šnja­
ka, ume da osta­vi du­bo­ke emo­tiv­ne tra­go­ve u da­ljem ži­vo­tu de­te­ta.
Kon­stant­ni pro­ble­mi i blo­ka­de ko­je ži­vot sta­vlja pred nas vr­lo
če­sto su sa­mo te­sto­vi iz­dr­žlji­vo­sti, sna­ge i ve­re u na­ma.
Mno­gi lju­di usled ne­do­stat­ka sna­ge i ve­re pa­da­ju ove te­sto­ve
i po­ku­ša­va­ju da iz­beg­nu bol na sve mo­gu­će na­či­ne, tru­de se da is­
kri­ve re­al­nost i bar na tre­nut­ke po­beg­nu od su­ro­vo­sti ko­ju po­ne­kad
ovaj svet ume da po­ka­že.
Sla­bost i ne­si­gur­nost, zna­ti­že­lja i ne­do­sta­tak sna­ge, vo­de čo­ve­
ka pra­vo u sa­me kan­dže đa­vo­la, vo­de ga u prav­cu dro­ge.
Po­sto­ji mno­go dro­ga, ne­ke iza­zi­va­ju fi­zič­ku, a ne­ke psi­hič­ku
za­vi­snost. Po­sto­je one ko­je se ušmr­ka­va­ju na nos, ko­je se pu­še, ko­
je se uno­se u te­lo in­tra­ven­ski, ali sve ima­ju jed­nu za­jed­nič­ku ka­
rak­te­ri­sti­ku – uni­šta­va­ju ži­vo­te i vo­de čo­ve­ka pra­vo u pa­kao, pa­
kao na ze­mlji.
Naj­go­ra od svih dro­ga je he­roin. Ka­da se pr­vi put uzme, he­
roin kod čo­ve­ka iza­zi­va eufo­ri­ju i ap­so­lut­nu sre­ću, opu­šte­nost i ne­
sta­ja­nje sva­kog bo­la. Mno­gi lju­di ko­ji su uzi­ma­li he­roin ka­žu da je
pr­vi put kao „do­dir Bo­ga“. Na­rav­no, he­roin iza­zi­va za­vi­snost, ko­
ja ra­ste iz da­na u dan.
170
ZEMLJA ŽIVIH
Vre­me­nom, to­le­ran­ci­ja na he­roin ra­ste, nar­ko­ma­nu je po­treb­
na sve ve­ća i ve­ća do­za da bi po­no­vo mo­gao da ose­ti onaj eufo­rič­ni
ose­ćaj ko­ji je imao pr­vi put ka­da je uzeo he­roin. Na­rav­no, taj ose­
ćaj ni­ka­da vi­še ne­će do­ži­ve­ti i nje­gov ži­vot se sa­da pre­tva­ra u po­tra­
gu za tim ose­ća­jem. Sva­ki put ka­da uzi­ma dro­gu, to­le­ran­ci­ja ra­ste,
a ose­ćaj olak­ša­nja je sve sla­bi­ji i sla­bi­ji. Po­sle ne­kog vre­me­na kon­
stant­nog dro­gi­ra­nja, nar­ko­ma­nu je po­tre­ban he­roin iz pro­stog raz­
lo­ga da bi mo­gao da ži­vi.
Uko­li­ko ne do­đe do po­treb­ne do­ze, do­la­zi do bo­lo­va u te­lu.
Ka­da do­đe do ovog ste­pe­na za­vi­sno­sti, ži­vot nar­ko­ma­na vi­
še ne po­sto­ji, po­či­nje sa­mo ne­pre­sta­na tr­ka i jur­nja­va da se do­dje
do he­ro­i­na. Vr­lo če­sto se za­vi­snik, usled ne­mo­guć­no­sti da do­dje do
nov­ca, a sa­mim tim i dro­ge, okre­će kri­mi­na­lu, ka­ko bi us­peo da se
oslo­bo­di kon­stant­nog bo­la ko­ji ose­ća usled ne­do­stat­ka he­ro­i­na.
Nar­ko­man za­po­sta­vlja po­ro­di­cu i pri­ja­te­lje, za nje­ga sva­ko­
dnev­ne, nor­mal­ne stva­ri pot­pu­no gu­be smi­sao i sve se svo­di na jed­
no. Mno­gi na ovom pu­tu sla­bo­sti iz­gu­be ži­vo­te ta­ko što usled ne­do­
stat­ka smi­sla, od­u­zi­ma­ju se­bi ži­vo­te, nar­ko­ma­ni se vr­lo če­sto pre­
do­zi­ra­ju he­ro­in­ om, osta­vlja­ju­ći za so­bom sa­mo tu­gu i bol.
Ski­nu­ti se sa he­ro­i­na je ja­ko te­ško, či­ni se go­to­vo ne­mo­gu­će.
Nar­ko­man se već po­mi­ri sa tim da iz tog vr­tlo­ga bo­la i be­smi­
sle­no­sti ne­ma iz­la­za i mno­gi se jed­no­stav­no pre­da­ju, mi­sle­ći da je
ne­mo­gu­će pre­sta­ti.
Nar­ko­man je se­bič­na oso­ba ko­ja za­po­sta­vlja po­ro­di­cu, pri­ja­
te­lje i sve lju­de oko se­be, ali uko­li­ko u jed­nom tre­nut­ku tog bo­la,
pat­nje i pa­kla, nar­ko­man ose­ti da že­li da se pro­me­ni, shva­ti da ni­
je sve go­to­vo, da po­sto­ji na­da. Uko­li­ko po­že­li da se iz­vu­če iz sve­
ga, po­no­vo stek­ne se­be i po­no­vo poč­ne da ži­vi, po­sto­ji me­sto ko­je
ni­je od­u­sta­lo od ta­kvih lju­di, iako svi osta­li je­su, po­sto­ji me­sto ko­
je sma­tra da su oni mno­go vi­še od sa­mo nar­ko­ma­na, po­sto­ji me­sto
171
Branislav Čonkić
ko­je im pru­ža ute­hu, mo­guć­nost da ozdra­ve i pro­me­ne svoj ži­vot iz
ko­re­na. To me­sto zo­ve se
Na­da po­sto­ji
Po­ma­že Bog, bra­te, u ze­mlju ži­vih si do­šao, vi­diš ima Bo­ga, ti
si do­bro pro­šao.
Dru­gi dov­de ni­kad ni­su sti­gli, ne­ki su u gro­bu, a ne­ki još na
igli.
Otet si od đa­vo­la, u bo­ži­joj si ku­ći.
Bog te je spa­sio, on je sve­mo­guć, no­vi ži­vot da­je, a sa­mo ver­
nost tra­ži, zr­no ve­re i lju­ba­vi, ali ne tr­pi la­ži.
Otvo­ri vra­ta sr­ca i bo­ži­je re­či slu­šaj, pro­šlo­ga ži­vo­ta i svog
gre­ha se gnu­šaj.
Od Bo­ga pri­mi lju­bav što ti sr­cem da­je, jer da­je je sva­kom ko
iskre­no se ka­je, oko se­be po­gle­daj re­dom li­ca sva­kom, da, po­sto­ji
na­da i da, ni­je la­ko.
Hri­sto­vi voj­ni­ci sad su oko te­be, da­će ti lju­bav, ne šte­de­ći se­be.
Sa bla­go­slo­vom nje­go­vog pre­o­sve­šten­stva, epi­sko­pa bač­kog
Iri­ne­ja, or­ga­ni­zo­va­na je za­jed­ni­ca „Ze­mlja ži­vih“ – cen­tar za re­ha­
bi­li­ta­ci­ju i re­so­ci­ja­li­za­ci­ju od bo­le­sti za­vi­sno­sti.
Cen­tar po­sto­ji oko osam go­di­na i or­ga­ni­zo­van je pod po­kro­vi­
telj­stvom ma­na­sti­ra Ko­vi­lja.
Ze­mlja ži­vih je za­jed­ni­ca ko­ja lju­di­ma či­ji je ži­vot iz­gu­bio
smi­sao i po­stao po­tra­ga za dro­gom, pru­ža Bo­ži­ju ru­ku spa­sa. Svi
172
ZEMLJA ŽIVIH
oni ko­ji su tu­žni, neo­stva­re­ni, osi­ro­ma­še­ni i ko­ji tra­že sre­ću i pri­li­
ku za nor­ma­lan ži­vot mo­gu je pro­na­ći u ze­mlji ži­vih.
Ona je Bo­ži­ji od­go­vor svi­ma oni­ma ko­ji tra­že is­kre­nu ra­dost i
smi­sao u ži­vo­tu.
Cr­kva svo­ja vra­ta otva­ra svi­ma i sve pri­hva­ta ona­kve ka­kvi je­
su. Ne­ki su u to­ku ži­vot­nog pu­ta skre­nu­li u be­za­ko­nje i gre­šnost,
ali cr­kva ta­kvi­ma ne­će okre­nu­ti le­đa, ne­go će pru­ži­ti po­moć i na­
du za bo­lji ži­vot.
Ova za­jed­ni­ca že­li da bu­de sve­tlo u ta­mi, sve­do­čan­stvo da
dro­ga ne­ma po­sled­nju reč!
Bo­ra­vak u za­jed­ni­ci se ne pla­ća, sva­ko ko je vo­ljan da pro­me­ni
svoj ži­vot na bo­lje je do­bro­do­šao. Sva­ka po­ro­di­ca či­je je de­te u za­
jed­ni­ci po­ma­že za­jed­ni­ci ko­li­ko mo­že i ka­ko mo­že.
Od lju­di ko­ji po­ka­žu že­lju da se pri­klju­če za­jed­ni­ci se oče­ku­
je da pri­su­stvu­ju na ne­ko­li­ko sa­sta­na­ka „ko­lo­kvi­ju­ma“, da bi se što
bo­lje upo­zna­li sa ži­vo­tom u za­jed­ni­ci, pre sa­mog ula­ska u nju. Ta­
ko­đe, sva­ko od njih, pre ula­ska u za­jed­ni­cu mo­ra da se te­sti­ra na
HIV i he­pa­ti­tis C i da bu­de čist (ne uzi­ma dro­ge) od­re­đe­ni pe­riod
pre ula­ska u za­jed­ni­cu.
173
Branislav Čonkić
Pro­gram ko­ji za­jed­ni­ca pred­la­že tra­je od jed­ne do tri go­di­ne,
sve u za­vi­sno­sti od lič­ne pro­šlo­sti po­je­din­ca i ste­pe­na nje­go­ve za­
vi­sno­sti.
Ka­da in­di­vi­dua pri­stu­pi za­jed­ni­ci, na­red­nih šest me­se­ci ne­će
ima­ti ni­ka­kav kon­takt sa po­ro­di­com, pri­ja­te­lji­ma ili bi­lo kim iz pro­
šlog „gre­šnog“ ži­vo­ta. Za­jed­ni­ca po­sto­ji već osam go­di­na i sa­da
ima šest ku­ća, pet mu­ških i jed­nu žen­sku.
Za­jed­ni­ca pred­la­že mo­li­tvu, rad, iskre­no pri­ja­telj­stvo, isti­nu
i od­ri­ca­nje kao neo­p­hod­nu sva­ko­dne­vi­cu jed­nog po­je­din­ca unu­tar
brat­stva. U ku­ća­ma ne­ma pu­še­nja, al­ko­ho­la, te­le­vi­zi­je, za­jed­ni­ca
po­ma­že čo­ve­ku da pro­na­đe du­bi­nu i da se kon­cen­tri­še na unu­tra­
šnjost i ta­ko upo­zna svo­je sla­bo­sti i vr­li­ne. Ze­mlja ži­vih po­ma­že čo­
ve­ku da ozdra­vi i na­đe mir.
U ku­ća­ma u za­jed­ni­ci ži­vi i po dva­de­set za­vi­sni­ka.
Nji­hov dan se ba­zi­ra na mo­li­tvi, pri­ja­telj­stvu, či­ta­nju i po­slo­
vi­ma ko­je me­đu­sob­no ras­po­de­le. Se­bič­nost, oho­lost, zlo­na­mer­nost
su sve za­bra­nje­ne oso­bi­ne u za­jed­ni­ci.
Pso­va­nje je ta­ko­đe ka­žnji­vo.
Naj­ve­ća ka­zna ko­ju po­je­di­nac mo­že da do­bi­je u za­jed­ni­ci Ze­
mlje ži­vih, je re­ci­mo dan bez ka­fe.
Sva­ki po­je­di­nac mo­že da na­pu­sti za­jed­ni­cu kad god to po­že­li.
Što je za­pra­vo pra­vi test že­lje za­vi­sni­ka da se iz­le­či, či­nje­ni­ca
da sva­ko od njih mo­že sva­kog tre­nut­ka da na­pu­sti za­jed­ni­cu, ali to
ne či­ni, pra­vi je do­kaz sna­ge ko­ju čo­vek stek­ne kroz is­kre­nu mo­li­
tvu i ve­zu sa Bo­gom.
Pra­vlje­nje hle­ba, rad u sto­la­ri­ji, ba­šti, rad sa ži­vo­ti­nja­ma, kao
i umet­nič­ko stva­ra­la­štvo, iko­no­pi­sa­nje, re­zba­ri­ja, po­zo­ri­šte su ne­
ke od ak­tiv­no­sti u za­jed­ni­ci ko­je ima­ju is­klju­či­vo vas­pit­ni ka­rak­ter.
Sa­mo oni ko­ji istin­ski shva­te smi­sao za­jed­ni­ce mo­gu u njoj
pro­na­ći uto­či­šte.
174
ZEMLJA ŽIVIH
Sve to vre­me dok je nar­ko­man na re­ha­bi­li­ta­ci­ji, u No­vom Sa­
du, po­sto­ji kan­ce­la­ri­ja ze­mlje ži­vih, u ko­joj oso­ba ko­ja je za­du­že­
na za kon­takt iz­me­đu po­ro­di­ce i šti­će­ni­ka, odr­ža­va re­dov­ne sa­stan­
ke na ne­delj­nom ni­vou, kom pri­su­stvu­ju po­ro­di­ce svih za­vi­sni­ka.
Na tim sa­stan­ci­ma, po­ro­di­ce do­bi­ja­ju in­for­ma­ci­je ka­ko je nji­ho­vo
de­te ili brat, se­stra, šta ra­di, da li mu je mo­žda po­treb­no ne­što itd.
Na­kon šest me­se­ci bo­rav­ka u ku­ći, bez ika­kvog kon­tak­ta sa po­
ro­di­com, pri­ja­te­lji­ma ili bi­lo ko­jim fak­to­rom iz pret­hod­nog ži­vo­ta,
sa­da već čist po­je­di­nac, po pr­vi put ta­kav, na­kon ne­kog vre­me­na do­
la­zi u kon­takt sa po­ro­di­com, tj. po­ro­di­ca „šti­će­ni­ka“ do­la­zi u po­se­
tu u ku­ću u ko­joj on ži­vi u okvi­ru za­jed­ni­ce. Na­kon go­di­nu da­na, po
pr­vi put, sa­da već iz­le­če­ni šti­će­nik do­la­zi na „pro­ve­ru“, tj. vra­ća se
ku­ći na dve ne­de­lje. Te pro­ve­re na­sta­vlja­ju da se de­ša­va­ju sva­kih 5
me­se­ci, dok šti­će­nik ne pro­đe pro­gram od 3 go­di­ne, ka­da je već pot­
pu­no iz­le­če­na in­di­vi­dua, du­hov­no is­pu­nje­na, spo­sob­na za so­ci­ja­li­za­
ci­ju, sprem­na za nor­ma­lan ži­vot, kva­li­tet­na oso­ba pu­na ve­re i sna­ge.
Ka­ko iz­gle­da ži­vot u za­jed­ni­ci
Žen­ska ku­ća u Bač­kom Pe­tro­vom Se­lu
175
Branislav Čonkić
Gor­nja sli­ka je muška ku­ća u Braj­kov­cu,
a do­nja je žen­ska ku­ća u Bač­kom Pe­tro­vom se­lu
Is­tra­ži­va­nje: In­ter­vju
U sklo­pu ovog za­dat­ka ura­dio sam in­ter­vju sa de­voj­kom ko­ja
je bi­la u za­jed­ni­ci dve i po go­di­ne i sa­da je u „re­al­nom sve­tu“ . Moj
sa­go­vor­nik je Jo­va­na.
176
ZEMLJA ŽIVIH
Pi­ta­nje: Sa ko­li­ko go­di­na si po­če­la da se dro­gi­raš i zbog če­
ga si po­če­la?
Jo­va­na: Sa 13 go­di­na sam po­če­la. A po­če­la sam zbog ta­da­
šnjeg ne­sna­la­že­nja u svo­joj oko­li­ni i ra­do­zna­lo­sti.
Pi­ta­nje: Ko­ja je pr­va dro­ga ko­ju si pro­ba­la?
Jo­va­na: Ma­ri­hu­a­na.
Pi­ta­nje: Ka­da si i za­što shva­ti­la da mo­raš da pre­sta­neš?
Jo­va­na: Shva­ti­la sam po­sle ot­pri­li­ke de­set go­di­na dro­gi­ra­nja,
za­to što mi je ži­vot iz­gu­bio smi­sao.
Pi­ta­nje: Ka­ko si sa­zna­la za za­jed­ni­cu „Ze­mlja ži­vih“ i za­što si
baš tu do­šla?
Jo­va­na: Sa­zna­la sam sa­svim slu­čaj­no, sti­ca­jem okol­no­sti, iako ni­sam u pot­pu­no­sti zna­la ka­ko funk­ci­o­ni­še pro­gram do de­ta­lja,
sa­mo sam zna­la da mi tre­ba izo­la­ci­ja i da mo­ram da po­beg­nem od
sve­ga da bih mo­gla da ozdra­vim.
Pi­ta­nje: Da li si se pla­ši­la ula­ska, da li te je pla­ši­lo što će sve
bi­ti no­vo i što ne­ćeš vi­đa­ti po­ro­di­cu i pri­ja­te­lje ja­ko du­go?
Jo­va­na: Na­rav­no, stvar­no je te­ško ka­da ne mo­žeš da vi­diš lju­
de ko­je vo­liš i po ne­ko­li­ko me­se­ci.
Pi­ta­nje: Šta ti je bi­lo naj­te­že u to­ku pro­gra­ma za­jed­ni­ce?
Jo­va­na: Su­sre­ta­nje sa sa­mom so­bom, upo­zna­va­nje se­be i su­o­
ča­va­nje sa pro­šlo­šću i sa stva­ri­ma ko­je sam ra­di­la.
Pi­ta­nje: Opi­ši ukrat­ko je­dan dan u za­jed­ni­ci?
Jo­va­na: Usta­je se u 6:15, u 20 do 7 ima­mo mo­li­tvu, po­sle to­ga
se po­pi­je ka­fa, po­sle ka­fe se ide na po­slu­ša­nja (dnev­ne rad­ne oba­
ve­ze) u 12 je ru­čak, po­sle ruč­ka ima­mo še­ta­ju­ću mo­li­tvu (bro­ja­ni­
cu), po­sle to­ga je slo­bod­no vre­me do 2 sa­ta, na­kon če­ga na­sta­vlja­
mo sa ra­dom, u 4 je uži­na i on­da do po­la 6 rad i u po­la 6 tu­ši­ra­nje,
20 do 7 ve­čer­nja mo­li­tva, pa ve­če­ra i u 10 sa­ti se ga­se sve­tla i spa­
va­mo.
177
Branislav Čonkić
vot?
Pi­ta­nje: Šta ti je naj­vi­še da­lo sna­ge da iz­dr­žiš to­li­ko du­go?
Jo­va­na: Ve­ra i po­dr­ška od stra­ne po­ro­di­ce.
Pi­ta­nje: Da li bi us­pe­la bez mo­li­tve i Bo­ži­je po­mo­ći?
Jo­va­na: Ne bih, ni­ka­ko.
Pi­ta­nje: Ko­li­ko du­go si sa­da či­sta i ka­ko sa­da iz­gle­da tvoj ži­
Jo­va­na: Či­sta sam tri go­di­ne. Moj ži­vot je u pro­ce­su re­so­ci­ja­li­
za­ci­je, vra­ćam se u dru­štvo, za­po­sli­la sam se, imam deč­ka i tru­dim
se da se po­no­vo uklo­pim u to­ko­ve ži­vo­ta.
Pi­ta­nje: Da li mi­sliš da je za­jed­ni­ca je­di­ni spas nar­ko­ma­ni­ma?
Jo­va­na: Mi­slim da je­ste.
Pi­ta­nje: Da li sma­traš da ve­ra u Bo­ga mo­že po­mo­ći lju­di­ma i u
naj­te­žim mo­men­ti­ma u ži­vo­tu ka­da se či­ni da ne­ma iz­la­za?
Jo­va­na: Sma­tram i mi­slim da sva­ko ko je u slič­nim pro­ble­mi­
ma u ko­ji­ma sam ja bi­la, tre­ba da po­tra­ži spas i po­moć od Bo­ga.
Za­klju­čak
Na­kon tri go­di­ne pro­ve­de­ne u za­jed­ni­ci, Ze­mlja ži­vih omo­
gu­ća­va iz­le­če­ni­ma kva­li­te­tan ži­vot pre­pun lju­ba­vi, mo­li­tve, ve­re u
Bo­ga i sre­će.
Iz­le­če­ni se vra­ća­ju ku­ća­ma da iz­gra­de mo­sto­ve lju­ba­vi ko­je su
to­kom go­di­na dro­gi­ra­nja po­ru­ši­li.
Oni su sa­da zdra­vi i vi­še od 85% njih ko­ji za­vr­še za­jed­ni­cu
pro­na­đu po­sao i za­poč­nu po pr­vi put na­kon ne­ko­li­ko go­di­na nor­
ma­lan, sa­mo­sta­lan ži­vot.
Čo­vek či­tav ži­vot tra­ga za lju­ba­vlju, smi­slom i to po­ku­ša da
na­đe u dro­ga­ma, ali ne shva­ta da je­di­no po­sto­ja­njem i pri­hva­ta­njem
178
ZEMLJA ŽIVIH
Bo­ga u na­šim ži­vo­ti­ma mo­že­mo u pot­pu­no­sti da za­do­vo­lji­mo tu ap­
so­lut­nu po­tre­bu za lju­ba­vlju i is­pu­nje­no­šću.
Lju­di ka­da vi­de nar­ko­ma­na okre­ću gla­vu, jer vi­de sa­mo sen­
ku čo­ve­ka. Svi­ma je lak­še da ig­no­ri­šu nji­hov bol i pat­nju, ne­go da
po­mog­nu.
Me­đu­tim, po­sto­ji jed­no sve­to me­sto ko­je kroz Bo­ga po­ka­že
pra­vi put oni­ma ko­ji su za­lu­ta­li, kroz hri­šćan­sku lju­bav, raz­um
­ e­
va­nje i str­plje­nje, Ze­mlja ži­vih spa­sa­va ži­vo­te i po­kla­nja no­ve šan­
se, da­je na­du u bo­lje su­tra i do­ka­zu­je da kroz lju­bav i ve­ru u Bo­ga,
mo­li­tvu i iskre­no ka­ja­nje, mo­že­mo po­be­di­ti i ono naj­go­re u na­ma.
Iz­vo­ri:
In­ter­net stra­ni­ca Ze­mlje ži­vih
„Is­po­ve­da­nja“, krat­ki fil­mo­vi o za­jed­ni­ci.
In­for­ma­ci­je sam do­bio od mog sa­go­vor­ni­ka Jo­va­ne
179
MARKO ORŠOLIĆ
BEMIC – Beogradski multireligijski i interkulturni centar
KARATATIVNA DJELATNOST
VJERSKIH ZAJEDNICA
Do Gorbačovljeve perestroike 1989 i jugoslovenskog neuspjelog pokušaja da na temelju Ustava iz 1974 prevede jugoslavensko društvo iz jednostaranačke u višestranačke demokracije (procesi
od 1990), u SFRJ su republike i pokrajine regulirale pravni položaj
vjerskih zajednica, vodeći računa o saveznom zakonu.1 Republika
BiH donijela Zakon o pravnom položaju vjerskih zajednica 1976.
godine, kojim je članom 4 bilo zabranjeno vjerskim zajednicama
baviti se djelatnostima od općedruštvene važnosti u koje je spadala
karatativna djelatnost. To je stvaralo nezadovoljstvo s postojećom
vlašću koje su često pravile kompromise u praksi.2 Kad su Republike postale samostalne države, one su via facti, ponajčešće iz praktične i političke nužde, upravo karatativnu djelatnost vjerskih zajedica i nacionalno kulturna društva forsirali kao nužne djelatnosti
države, koja još uvijek ne funkcionira kao država.3 Tako su u BiH
profunkcionirala nacionalna i karatativna drušva vjerskih zajedni1 Zlat­ko Frid/ur./, „Vjer­ske za­jed­ni­ce u Ju­go­sla­vi­ji“, Za­greb 1970. str.45 do 77.
vi­di po­seb­no„Osnov­ni za­kon o prav­nom po­lo­ža­ju vjer­skih za­jed­ni­ca“, ob­ja­vlje­no u br.22
„Slu­žbe­ni list FNRJ“ 27 maj 1953.
2 Si­ma Avra­mo­vić, „Prav­ni okvi­ri od­no­sa cr­kve i dr­ža­ve u Evro­pi, Hri­šćan­stvo i
evrop­ske in­te­gra­ci­je“, Be­o­grad 2003.str.49–56
3 Ni­ti su na­še vjer­ske za­jed­ni­ce do­volj­ne svje­sne ulo­ge ko­ja je te­melj­na nji­ho­va
du­žnost u ve­zi sa ka­ra­ta­tiv­nom dje­let­no­šću ni­ti su ospo­so­blje­ne. Oni ka­ra­ta­tiv­nu dje­lat­
nost vr­še sa­mo di­le­tant­ski pri­ti­snu­ti nu­ždom. Zbog to­ga je nu­žno da se u ka­ra­ta­tiv­nu dje­
lat­nost une­se vi­še za­kon­ske re­gu­la­ti­ve sa stra­ne dr­ža­ve i vjer­skih za­jed­ni­ca, ka­ko bi se iz­
bje­gle zlo­u­po­tre­be i di­li­ta­ti­zmi.
181
Marko Oršolić
ca kao NVO-i.4 Same vjerske zajednice nisu se brzo snašle, ali su
uglavnom kopirale Njemačke, odnosno modele zapadnih društava
ili anokrono obnavljale karatativna društva s početka 20. stoljeća.
Karatas Njemačke biskupske konferencije je, kao i drugi karatasi,
želio pomoć dati ugroženim ljudima, a naši karatasi su imali druge
kriterije – tu pomoć su na razlićite načine uvjetovali.5
Tek u okviru Austro-Ugarske monarhije, BiH je dobila pravni
okvir za stvaranje nacionalnih, vjersko-prosvjetnih i karatatitivnih
društava.6 Ne treba smetnuti s uma da se ovo odvija prije prvog svjetsko rata, u poretku Svete Alijanse iz 1815, koja je prihvaćala
stari poredak u kojem je religija bila apriorni legitimator svake suverene vlasti, kao od Boga dane, i u kojem je bila milenijski stopljena religija i politika, tron i oltar, teologija i nacionalna ideologija,
pa je karatativna djelatnost tome potpuno potčinjena.7
Situacija u sadašnjoj Srbiji je puna izazova, opterećena
mnogim nerješenim problemima između vjerskih zajednica i moderne države, koja se brže reformira nego vjerske zajednice. Među
vjerskim zajednicama apsolutnu dominaciju u Srbiji ima većinska
Srpsko-pravoslavna Crkva, koja ima od 14 stoljeća patrijarha, veoma značajnog u istočnom kršćanstvu. Međutim, iako je u Srbiji ap4 V. Vu­ja­no­vić, „Do­bro­tvor(1991–2011)“, Sa­ra­je­vo 2011. str.30. Za­ni­mlji­vo je da
je ka­ra­tas po­sli­je po­stao pot­pu­no cr­kve­na usta­no­va, a La be­ne­vo­len­ci­ja pot­pu­no je­vrej­
ska. Me­đu­tim, Do­bro­tvor je pot­pu­no svje­tov­na in­sti­tu­ci­ja, a Mer­ha­met do­brim di­je­lom.
5 Ova kon­stat­ci­ja se od­no­si na rat­no vri­je­mem, a ka­sni­je se sta­nje pro­mi­je­ni­lo na
bo­lje. Mno­go­broj­na me­đu­na­rod­na ka­ra­ta­tiv­na cr­kve­na dru­štva su otva­ra­la vla­sti­te punk­
to­ve u BiH i di­rekt­no upra­vlja­li svo­jom ka­ra­ta­tiv­nom dje­lat­no­šču uz ne­volj­ku su­gla­snost
nad­le­žnih mje­snih cr­ka­va.
6 Vi­di M. Or­šo­lić, „Die Rol­le der Re­li­gion bei der Ne­ug­ e­stal­tung Oste­ur­ o­pas“,in:
„Re­li­gion und Ge­sellschaft in Su­do­ste­u­ro­pa“, Mun­chen 1997.str.38.
7 Pe­tar Vran­kic, Re­li­gion und Po­li­tik in Bo­snien und der Her­ze­go­wi­na (1878–
1918), Fer­di­nand Schö­ningh, Pa­der­born 1998; R. Ro­bert­son and W.R. Gar­rett, Re­li­gion
and Glo­bal Or­der, vol. IV, New York 1991.
182
KARATATIVNA DJELATNOST VJERSKIH ZAJEDNICA
solutno manjinska Katolička crkva, na svjetskom planu je dominantna među kršćanima i odatle veoma značajna.
Za Srbiju je veoma važna Jevrejska zajednica i judaizam, kao i
Islamska zajednica i islam, koje su manjinske, ali na svjetskom planu veoma važne.
Imovina vjerskih zajednica iz prošlosti mora se rješiti u paketu
kao imovina judaizma, kršćnstva i islama. Da se to uspješno završi,
potrebne su dugotrajne procedure i puni doprinosi intelektualaca,
posebno sociologa, politologa religije i teologa. Dobar početak za
to su projekti Be­og­ rad­ske otvo­re­ne ško­le i Hri­šćan­skog kul­tur­nog
cen­tra, de­le­ga­ci­je evop­sle ko­mi­si­je od 2008. do 2010. Ove pro­jek­
te tre­ba na­sta­vi­ti i još vi­še osmi­sli­ti.8
Ve­o­ma je zna­čaj­na ka­ra­ta­tiv­na dje­lat­nost Srp­ske pra­vo­slav­ne
cr­kve pod in­ge­ren­ci­jom cr­kve­ne hi­je­rar­hi­je ko­ja se od­vi­ja pod na­
zi­vom Vjer­sko-do­bro­tvor­nog sta­ra­telj­stva, sa ve­o­ma raz­gra­na­tom
dje­lat­no­šću i uz me­đu­na­rod­nu po­moć.9
8 O tim pro­jek­ti­ma pri­god­na oba­vje­šte­nja Be­o­grad­ske otvo­re­ne ško­le i Hri­šćan­
skog kul­tur­nog cen­tra iz Be­o­gra­da.
9 Vi­di lin­ko­ve: Ver­sko do­bro­tvor­no sta­ra­telj­stvo (VDS) – ­­­­­­­http://www.vdsspc.
com­ Pod­odbor ­VD­S-­a, „Čovekoljublje“, dobrotvorna fondacija SPC – ­­­­­­­­­­­http://www.
covekoljublje.org/ (Strategija „Čovekoljublja“ ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­http://www.covekoljublje.org/pdf/
strategija.pdf;Dobrotvorna organizacija „Majka devet Jugovića“ h­­­­­­­­­­­­­­­­­ ttp://www.narod­
nekuhinjekim.com/;­ ­Pr­avo­sl­avni ­p­asti­rsko-sa­ve­tod­avni centar SPC, Arhiepiskopije
beogradsko-karlovačke ­­­­­­­­­­­­http://www.pastirskicentar.com/; Zajednica „Zemlja živih“, ep­
arhija Bačka h
­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­ ttp://www.zemljazivih.info/zajednicazemljazivih.html; Bratstvo i se­
strinstvo Presvete Bogorodice Trojeručice, Bijeljina - http://www.manastirbn.com/
misija/trojerucica.html
183
Marko Oršolić
Za­ključ­ne na­po­me­ne:
Ka­ra­ta­tiv­na di­men­zi­ja i ju­da­i­zma i kr­šćan­stva i isla­ma je nji­
hov neo­tu­đi­vi, od­no­sno bit­ni dio. Me­đu­tim, tek su­vre­me­na te­o­lo­ška
is­tra­ži­va­nja (te­o­lo­gi­ja oslo­bo­đe­nja L. Bof­fa, J. So­bri­na i dru­gih) su
po­ka­za­la da se na glo­bal­nom pla­nu mo­ra raz­mi­šlja­ti o mo­de­lu cr­
ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca iz is­ku­stva si­ro­ma­šnih, mar­gi­na­li­zi­ra­nih,
a za­tim mi­je­nja­ti i ne­pra­ved­ni svjet­ski eko­nom­ski po­re­dak,10 ali isto ta­ko i mo­de­le funk­ci­o­ni­ra­nja vjer­skih za­jed­ni­ca i sa­mih vjer­ni­
ka. Pri tom su nu­žni ve­o­ma mu­ko­trp­ni po­stup­ni za­kon­ski za­hva­
ti, kao i po­stup­na mi­je­nja­nja do­sa­da­šnjih na­vi­ka i iz­građ­va­nje glo­
bal­ne so­li­dar­no­sti ci­je­log čo­vje­čan­stva. U tim pro­ce­si­ma je ne­iz­o­
sta­van udio vje­re i vjer­skih za­jed­ni­ca, ali vje­ra i vjer­ske za­jed­ni­ce
ima­ju osnov­nu ulo­gu da čo­vje­ka vo­de u su­sret Bo­gu da ga spa­se.11
10 Vidi posebno L. Boff, „Kirche Charisma und Macht“,Düsseldorf 1985, posebno
str. 24–31 i Jon Sobrino, „Izvan sirotinje nema spasenja“, Rijeka 2011, str. 93. et passim.
11 Vidi M. Elliott, Tony Blair’s Leap of Faith, Time vol. 171,no. 23/2008, str.27–30.
184
VLA­DI­SLAV VAR­GA
Di­rek­tor Ca­ri­ta­sa Sr­bi­je
CARITAS SRBIJE
Ca­ri­tas, kao ka­to­lič­ka hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja – de­lu­je na
pro­sto­ru Sr­bi­je vi­še od dva­de­set go­di­na.
Ca­ri­tas je da­nas re­gi­stro­van u APR-u kao udru­že­nje gra­đa­na,
sa pa­stir­skom i so­ci­jal­no-hu­ma­ni­tar­nom de­lat­no­šću i je­dan je od
160 čla­no­va u me­đu­na­rod­noj or­ga­ni­za­ci­ji Ca­ri­ta­sa Evro­pe i Ca­ri­ta­
sa In­ter­na­ti­o­na­lis. Ca­ri­tas svoj rad ba­zi­ra na Je­van­đe­lju, prin­ci­pi­ma
So­ci­jal­ne na­u­ke Ka­to­lič­ke Cr­kve i na­u­ci sv. Ota­ca Is­toč­ne i Za­pad­
ne Cr­kve. Ne­ki od va­žnih prin­ci­pa su: Do­sto­jan­stvo ljud­ske oso­be,
So­li­dar­nost, Sub­si­di­jar­nost i Op­šte do­bro.
Sa­me reč „Ca­ri­tas“ (u pre­vo­du: „lju­bav“,„De­us ca­ri­tas est –
Bog je lju­bav“, pr­va jo­va­no­va, 4,9) već go­vo­ri ka­kvu lju­bav bi tre­
bao sve­do­či­ti sva­ki an­ga­žo­va­ni i vo­lon­ter u Ca­ri­ta­su.
To je lju­bav ko­ja vo­li pr­va a ne če­ka, kao što nas je Bog vo­
leo pr­vi, vo­li sve bez raz­li­ke, vo­li stal­no a ne epi­zo­dič­no, sa­os­ e­ća
sa bli­žnji­ma – („pla­ka­ti sa za­pla­ka­ni­ma i sme­ja­ti se sa ra­do­sni­ma“),
a de­lu­je po­put Ma­ri­je u Ka­ni ga­li­lej­skoj.
Ca­ri­tas Sr­bi­je je osno­van od stra­ne Bi­skup­ske Kon­fe­ren­ci­je i
svo­je pro­gra­me spro­vo­di pre­ko 5 di­je­ce­zan­skih (epar­hij­skih) Ca­ri­
ta­sa, ko­ji su osno­va­ni me­snim bi­sku­pom, i to:
Ca­ri­tas Su­bo­tič­ke bi­sku­pi­je
Ca­ri­tas za Sri­jem
Ca­ri­tas Zre­nja­nin­ske bi­sku­pi­je
Ca­ri­tas Apo­stol­skog Eg­zar­ha­ta
Ca­ri­tas Be­o­grad­ske Nad­bi­sku­pi­je
185
Vla­di­slav Var­ga
U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na svi di­je­ce­zan­ski Ca­ri­ta­si su se
re­gi­stro­va­li kao sa­mo­stal­ne or­ga­ni­za­ci­je, pa ta­ko sva­ka od njih sa­
mo­stal­no de­lu­je pre­ma po­tre­ba­ma na te­re­nu ali isto ta­ko ne­ke pro­
gra­me se spro­vo­de za­jed­no u Na­ci­on­ al­nim Pro­jek­ti­ma.
Na­me­ra Ca­ri­tas-a je da bu­de pri­su­tan na pod­ruč­ju so­ci­jal­nog
ra­da, zdrav­stva, obra­zo­va­nja i ra­da sa mla­di­ma te eku­men­ske sa­
rad­nje. Kao po­se­ban pri­o­ri­tet is­tak­nu­to je pod­ruč­je za­šti­te sta­rih,
bo­le­snih, osa­mlje­nih, hen­di­ke­pi­ra­nih, da­kle mar­gi­na­li­zo­va­nih gru­
pa i u pred­hod­nom pe­ri­o­du su u sa­rad­nji sa svim so­ci­jal­nim in­sti­tu­
ci­ja­ma i u di­ja­lo­gu sa nad­le­žnim Mi­ni­star­stvi­ma pro­na­la­že­ni in­sti­
tu­ci­o­nal­ni okvi­ri sa­rad­nje Ca­ri­ta­sa i dr­ža­ve u obla­sti so­ci­jal­ne za­
šti­te.
Pro­gra­mi ko­je je Ca­ri­tas re­a­li­zo­vao i re­a­li­zu­je mo­gu se po­de­
li­ti u dve ve­li­ke ka­te­go­ri­je:
Ur­gent­ni i Raz­voj­ni pro­gra­mi:
Ur­gent­ni pro­gra­mi
Ur­gent­ni pro­gra­mi obe­le­ži­li su rad Ca­ri­ta­sa to­kom 90-ih go­
di­na, a ak­tiv­no­sti Ca­ri­ta­sa u naj­ve­ćoj me­ri su bi­le usme­re­ne na po­
moć iz­be­gli­ca­ma i lo­kal­noj po­pu­la­ci­ji i to bez ob­zi­ra na ver­sku, na­
ci­o­nal­nu ili bi­lo ko­ju dru­gu pri­pad­nost. Do 1998 Ca­ri­tas je po­de­lio
pre­ko 700 šle­pe­ra hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći ka­ko hra­ne ta­ko i hi­gi­jen­
skih sred­sta­va i le­ko­va. Ko­ri­sni­ci su bi­li ugro­že­na li­ca ali i mno­ge
so­ci­jal­ne i zdrav­stve­ne in­sti­tu­ci­je njih pre­ko 250. Ukup­na vred­nost
ove po­mo­ći je bi­la pre­ko 22 mi­li­o­na DM.
Od 1998. go­di­ne Ca­ri­tas je pre­ko ur­gent­nih pro­gra­ma (SOA)
po­ma­gao oko 100.000 po­ro­di­ca i to u hra­ni i hi­gi­jen­skim sred­stvi­
ma te u ogrev­nom dr­ve­tu i špo­re­ti­ma.
186
CARITAS SRBIJE
U pe­ri­o­du od 5 ok­to­bra 2000–2003 go­di­ne Ca­ri­tas je po­mo­gao:
U to­ku zi­me 2001/2002 Ca­ri­tas je u sa­rad­nji sa part­ner­skom
or­ga­ni­za­ci­jom Co­r­daid iz Ho­lan­di­je po­de­lio 78.000 m3 ogrev­nog
dr­ve­ta, na se­ve­ru Sr­bi­je (pri če­mu je 26.000 po­ro­di­ca do­bi­lo po 3
m3 ogrev­nog dr­ve­ta.). Ovu do­na­ci­ju u vred­no­sti od 4.500,000 DM
smo do­bi­li od Ho­land­ske vla­de.
U istom pe­ri­o­du na ju­gu Sr­bi­je Ca­ri­tas je po­de­lio 22.500 m3
ogrev­nog dr­ve­ta -do­na­ci­ja Hu­ma­ni­tar­nog bi­roa Evrop­ske uni­je EC­
HO ukup­ne vred­no­sti 1.170,000 DM.
U to­ku zi­me 2002/2003 Ca­ri­tas je po­no­vo u sa­rad­nji sa part­
ner­skom or­ga­ni­za­ci­jom Co­r­daid iz Ho­lan­di­je po­de­lio 23.000 m3
ogrev­nog dr­ve­ta (za 7.600 po­ro­di­ca po 3 m3). Do­na­tor je EC­HO
(Hu­ma­ni­tar­ni bi­ro Evrop­ske uni­je) a ukup­na vred­nost do­na­ci­je je
1.200,000 DM.
Me­đu­tim, i u ka­sni­jem pe­ri­o­du od 2005. do 2010, re­ag­ u­ju­ći
na ini­ci­ja­ti­ve bi­sku­pij­skih Ca­ri­ta­sa, na­ci­o­nal­ni Ca­ri­tas je za­stu­pao,
na­ba­vljao sred­stva i ko­or­di­ni­rao ur­gent­ne ak­tiv­no­sti u slu­ča­je­vi­ma
po­pla­va, kli­zi­šta.
Ta­ko je na te­ri­to­ri­ji Ca­ri­ta­sa Zre­nja­nin­ske bi­sku­pi­je to­kom
2005. i 2006. go­di­ne za pro­gram po­mo­ći lju­di­ma po­stra­da­lim od
po­pla­ve u Ja­ši To­mi­ću po­sred­stvom na­ci­on­ al­nog Ca­ri­ta­sa pri­ku­
plje­no oko 125.000 EUR i 16.000 USD.
Za po­stra­da­le od po­pla­va i kli­zi­šta na te­ri­to­ri­ji Be­og­ rad­ske
nad­bi­sku­sku­pi­je je to­kom 2006. go­di­ne pri­ku­plje­na po­moć u iz­no­
su od 153.000 EUR.
Za oso­be po­go­đe­ne po­pla­va­ma na te­ri­to­ri­ji Ca­ri­ta­sa Bar­ske
nad­bi­sku­pi­je i po­stra­da­le od eks­plo­zi­je u Nik­ši­ću pri­ku­plje­no je
oko 135.000 EUR.
Iako u iz­u­zet­no te­škim ma­te­ri­jal­nim pri­li­ka­ma u ko­ji­ma ži­vi­
mo, Ca­ri­tas je us­peo u ne­ko­li­ko na­vra­ta na­pra­vi­ti na­ci­o­nal­ne ak­ci­
187
Vla­di­slav Var­ga
je pri­ku­plja­nja sred­sta­va za žr­tve cu­na­mi­ja, za Ja­pan, ze­mljo­tre­se u
Ita­li­ji, za Fi­li­pi­ni, za de­cu sa po­seb­nim po­tre­ba­ma itd.
Ur­gent­ni i Re­ha­bi­li­ta­ci­o­ni pro­jek­ti za po­pla­ve 2014. go­di­ne
Go­di­ne 2014, po­sle ve­li­kih po­pla­va ko­je su za­de­si­le Sr­bi­ju,
Ca­ri­tas je po­kre­nuo ve­li­ku kam­pa­nju, pr­vo sa­ku­plja­nje po svim ka­
to­lič­kim pa­ro­hi­ja­ma 25 ma­ja, gde bi­lo sa­ku­plje­no 26.000 Eura, a
po­sle pre­ko mre­že Ca­ri­ta­sa iz Euro­pe za „Ur­gent­ni Pro­je­kat“ ko­ji
je po­de­ljen u sen­dvi­či­ma i hra­ni za vo­lon­te­re ko­ji su ra­di­li na utvr­
đi­va­nju oba­la re­ke Sa­ve, sa pa­ke­ti­ma hra­ne i hi­gi­je­na za 4.200 po­
ro­di­ca u vred­no­sti od 537.500.
In­te­re­sant­no je spo­me­nu­ti da su u tom pr­vom „Ur­gent­nom
Pro­jek­tu“ uče­stvo­va­li broj­ni Ca­ri­ta­si iz Euro­pe kao i na­ši su­se­di iz
Ca­ri­ta­sa Hr­vat­ske, Cr­ne Go­re, Ko­so­va, Slo­ve­ni­je, Ma­đar­ske, Ma­
ke­do­ni­je, ali ta­ko­đe i iz da­le­kog Ja­pa­na.
Po­što je ta po­moć bi­la sa­mo ur­gent­nog zna­če­nja, Ca­ri­tas Sr­
bi­je je na­pra­vio svoj „Kri­zni štab“, or­ga­ni­zo­vao kon­fe­ren­ci­ju za
štam­pu, a 3. i 4. ju­la odr­žao do­na­tor­sku kon­fe­ren­ci­ju u Be­o­gra­
du, gde su uze­li uče­šće pred­stav­ni­ci Ca­ri­ta­sa In­ter­na­ti­o­na­lis, Ca­
ri­ta­sa Evro­pe, kao i pred­stav­ni­ci na­ci­o­nal­nih Ca­ri­ta­sa Ita­li­je, Ne­
mač­ke, Austri­je, Luk­sem­bur­ga i Bel­gi­je. Pri­hva­ćen je za­jed­nič­ki
no­vi pro­je­kat pod na­zi­vom „Re­ha­bi­li­ta­ci­o­ni Pro­je­kat“ u vred­no­
sti od 2 mi­li­o­na Eura. Pro­je­kat će tra­ja­ti od 6 do 9 me­se­ci a pred­
vi­đa po­moć u vi­du va­u­če­ra sa sle­de­ćim po­lji­ma Ca­ri­ta­so­ve in­ter­
ven­ci­je:
a) So­ci­jal­no ma­pi­ra­nje do­ma­ćin­stva po­go­đe­nih po­pla­va­ma
b) Po­moć u ma­te­ri­ja­lu za iz­grad­nju
c) Po­moć za po­kuć­stvo
188
iste
CARITAS SRBIJE
d) Po­moć za po­lo­pri­vre­du i ob­no­vi stoč­nog fon­da i hra­na za
e) Psi­ho­lo­ška po­dr­ška
f) Hi­gi­je­na – ser­vis pra­nja ve­ša
Sva ova po­moć je od­ne­še­na lič­no u po­ro­di­ce a spi­sak je na­pra­
vljen za­jed­no sa kri­znim šta­bo­vi­ma na te­re­nu.
U pr­voj fa­zi Ca­ri­tas se fu­ku­si­rao na 5 op­šti­na: Kru­panj, Ub,
Obre­no­vac, Ša­bac i Va­lje­vo a po­sle je pro­ši­rio svo­ju po­moć­ na 25
lo­ka­ci­ja, ta­ko­đe i na Ja­me­nu po­red hr­vat­ske gra­ni­ce, se­lo ko­je je bi­
lo po­to­plje­no sa svih svo­jih 200 do­ma­ćin­sta­va.
U pr­vim da­ni­ma ur­gent­nog re­a­go­va­nja, apo­stol­ski nun­cij u
Be­o­gra­du, nad­bi­skup Or­lan­do An­to­ni­ni, oba­ve­stio je sve­tog Oca
pa­pu Fra­nju o te­škoj si­tu­a­ci­ji na­kon po­pla­va a pa­pa je dva­pu­ta za­
mo­lio Evro­pu za so­li­dar­nost sa Sr­bi­jom. Na­kon tog ape­la sv. Oca
– re­a­go­va­li su mno­go­broj­ni Ca­ri­ta­si kao i sa­ku­plja­nje po cr­kva­ma
u Evro­pi.
Pred­sed­nik Ca­ri­ta­sa Sr­bi­je mon­si­njor Sta­ni­slav Ho­če­var, nad­
bi­skup i me­tro­po­lit be­o­grad­ski, iz­ja­vio je sa­uč­ e­šće pre­mi­je­ru Sr­bi­
je, Alek­san­dru Vu­či­ću, ali mu je obe­ćao i sprem­nost Ca­ri­ta­sa za po­
moć na­stra­da­li­ma.
Raz­voj­ni pro­gra­mi
Me­đu raz­voj­nim pro­gra­mi­ma cen­tral­no me­sto za­u­zi­ma­ju Na­
ci­o­nal­ni „Pro­gram kuć­ne ne­ge i dnev­nih cen­ta­ra“,„Pro­gram men­
tal­nog zdra­vlja“, kao i „Cen­tri za­slu­ša­nje“ i „Iz­gra­da­nja Ca­ri­ta­sa i
sma­nje­nje si­ro­ma­štva“
Po­red ovih pro­gra­ma, na­ci­o­nal­ni Ca­ri­tas re­a­li­zo­vao je i niz
dru­gih ma­njih pro­gra­ma ko­ji su de­talj­ni­je opi­sa­ni u na­stav­ku.
189
Vla­di­slav Var­ga
Ca­ri­tas Be­o­grad­ske Nad­bi­sku­pi­je je imao zna­čaj­ne pro­gra­me
po­mo­ći Ro­mi­ma, pa su iz­me­đu osta­log po­nu­di­li Skup­šti­ni gra­da
kon­tej­ne­re 20 (kom) za sme­štaj Ro­ma na­kon ise­lja­va­nja sa me­sta
kod ho­te­la In­ter­con­ti­nen­tal. Pru­ža­li su po­moć i po­vrat­ni­ci­ma (Ro­mi­
ma i osta­li­ma) što svo­jim do­na­ci­ja­ma po­ma­že Ca­ri­tas Es­sen. Ca­ri­
tas Be­o­grad­ske Nad­bi­sku­pi­je­je imao pro­gra­me uče­nja stra­nih je­zi­ka
i Cen­tar za sa­ve­to­va­nje i po­moć, kao i jos mno­go dru­gih pro­gra­ma. Na­ci­o­nal­ni pro­gram kuć­ne ne­ge i dnev­nih cen­ta­ra
Ak­tiv­no­sti na pla­nu po­mo­ći sta­rim li­ci­ma po­če­le su još sre­di­
nom 90-ih go­di­na. Kon­ti­nu­al­ni rast obi­ma ak­tiv­no­sti do 2002. go­
di­ne bio je mo­guć za­hva­lju­ju­ći ula­ga­nji­ma Ca­ri­ta­sa Ita­li­je, a ka­sni­
je i ho­land­skog Cor­daid-a.
Na po­čet­ku im­ple­men­ta­ci­ja pro­gra­ma Kuć­ne ne­ge/Dnev­nih
cen­ta­ra for­mi­ra­no je 35 ti­mo­va za kuć­nu ne­gu bo­le­sni­ka. Isto ta­
ko su for­mi­ra­ni Dnev­ni cen­tri u Su­bo­ti­ci, No­vom Sa­du, Zre­nja­ni­
nu, Le­skov­cu, Mi­tro­vi­ci i Ku­cu­ri.
Ka­ko bi se ta si­tu­a­ci­ja pre­va­zi­šla, kre­i­ran je kon­cept Na­ci­o­nal­
nog pro­gra­ma, ko­ji je ob­je­di­nio sve po­sto­je­će pro­jek­te i uklju­čio
sve di­je­ce­zan­ske Ca­ri­ta­se. Kao re­zul­tat to­ga, po­je­di­ni bi­sku­pij­ski
Ca­ri­ta­si da­nas ima­ju sta­bil­ne i zna­čaj­ne ka­pa­ci­te­te u ra­du na ovom
pod­ruč­ju, dok su ne­ki mo­ra­li da re­du­ku­ju svo­je ak­tiv­no­sti u od­no­su
na ni­vo ko­ji su ima­li do 2003. go­di­ne.
Ovaj pro­gram po­čeo je 1. ja­nu­a­ra 2003. go­di­ne i tra­jao je do
po­čet­ka 2014. go­di­ne. Sva­ka fa­za pro­gra­ma tra­ja­la je 2 go­di­ne, na­
kon če­ga su sle­di­le eva­lu­a­ci­ja i re­vi­zi­ja, po­sle ko­je je na­ci­o­nal­ni
Ca­ri­tas pod­no­sio do­na­to­ri­ma no­vi pred­log pro­jek­ta na osno­vu apli­
ka­ci­ja ko­je su pri­pre­ma­li di­je­ce­zan­ski Ca­ri­ta­si.
190
CARITAS SRBIJE
Sa­me ak­tiv­no­sti po­mo­ći sta­rim oso­ba­ma re­a­li­zu­ju di­je­ce­zan­
ski Ca­ri­ta­si u skla­du sa pred­lo­gom pro­gra­ma, za­jed­nič­ki usvo­je­nim
stan­dar­di­ma i kon­kret­nim po­tre­ba­ma na te­re­nu.
U to­ku 10 go­di­na im­ple­men­ta­ci­je ovog pro­gra­ma, broj ko­ri­
sni­ka je va­ri­rao od 2.000–3.000 me­seč­no u oko 20-ak op­šti­na u Sr­
bi­ji ta­ko da se mo­že re­ći da je kroz ovaj pro­gram po­mog­nu­to oko
200.000 sta­rih lju­di na me­seč­nom ni­vou.
Po­red osi­gu­ra­nja kon­ti­nu­i­te­ta ovog pro­gra­ma, je­dan od naj­ve­ćih
uspe­ha je sva­ka­ko pre­po­zna­tlji­vost i de­li­mič­no fi­nan­si­ra­nje od stra­ne
dr­ža­ve i lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va ko­je je po­stig­nu­to u Su­bo­ti­ci, No­vom
Sa­du, Zre­nja­ni­nu, Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, Vr­ba­su, Šap­cu, Be­o­gra­du.
Sred­stva ko­je je pri­ku­pio na­ci­o­nal­ni Ca­ri­tas za re­al­i­za­ci­ju
ovog pro­gra­ma od stra­ne me­đu­na­rod­ne Ca­ri­ta­so­ve mre­že, Evrop­
ske Uni­je i Ne­mač­ke Vla­de za­ključ­no sa 2010. go­di­nom iz­no­se pre­
ko 6,000.000,00 EUR.
Men­tal­no zdra­vlje
Pro­gram pod­ra­zu­me­va psi­hi­ja­trij­sku za­šti­tu u za­jed­ni­ci, tran­
sfor­ma­ci­ju ve­li­kih psi­hi­ja­trij­skih bol­ni­ca u ko­mu­nal­ni mo­del psi­ho­
so­ci­jal­ne re­ha­bi­li­ta­ci­je.
Ključ­ne raz­li­ke ovog i pro­gra­ma kuć­ne ne­ge je u to­me što u
okvi­ru pro­gra­ma Men­tal­nog zdra­vlja Ca­ri­tas ne po­ma­že di­rekt­no
lju­de u po­tre­bi, već in­di­rekt­no lo­bi­ra za nji­ho­va pra­va i ra­di na sen­
zi­bi­li­za­ci­ji jav­nog mne­nja. Zbog ta­kvog fo­ku­sa ra­da ovaj pro­gram
je do­pri­neo naj­ve­ćoj vi­dlji­vo­sti Ca­ri­ta­sa na ni­vou Mi­ni­star­sta­va i
ši­re jav­no­sti. Dru­ga raz­li­ka je u to­me da su sred­stva za nje­go­vu re­
a­li­za­ci­ju naj­ve­ćim de­lom ad­mi­ni­stri­ra­na od stra­ne Ca­ri­ta­sa Ita­li­je,
a ne Ca­ri­ta­sa Sr­bi­je.
191
Vla­di­slav Var­ga
Na ovom pla­nu u sa­rad­nji sa Ca­ri­ta­som Ita­li­je i Svet­skom
zdrav­stve­nom or­ga­ni­za­ci­jom i u ko­or­di­na­ci­ji sa Mi­ni­star­stvi­ma
zdra­vlja Sr­bi­je, Ca­ri­tas ak­tiv­no uče­stvu­je u po­bolj­ša­nju uslo­va ži­
vo­ta i le­če­nja bo­le­sni­ka u psi­hi­ja­trij­skim bol­ni­ca­ma i or­ga­ni­zu­je se­
mi­na­re i struč­na sa­ve­to­va­nja. Pro­gram pod­ra­zu­me­va psi­hi­ja­trij­sku
za­šti­tu u za­jed­ni­ci, tran­sfor­ma­ci­ju ve­li­kih psi­hi­ja­trij­skih bol­ni­ca u
ko­mu­nal­ni mo­del psi­ho­so­ci­jal­ne re­ha­bi­li­ta­ci­je. Pro­gram je pro­šao
kroz ne­ko­li­ko fa­za u pro­te­klih 10 go­di­na.
Ukrat­ko, Ca­ri­tas je po­dr­ža­vao:
– Sma­nje­nje bro­ja in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­nih pa­ci­je­na­ta pro­mo­vi­sa­
njem mo­der­ne psi­hi­ja­trij­ske slu­žbe
– Tran­sfor­ma­ci­ja bol­ni­ca u struk­tu­re sa­mo za akut­ne pa­ci­jen­
te ili po­ku­šaj de­in­sti­tu­ci­on­ a­li­za­ci­je u skla­du sa vre­me­nom i re­sur­
si­ma dr­ža­ve
– Ra­di­kal­na pro­me­na pri­stu­pu pa­ci­jen­ti­ma
– Mo­ti­vi­sa­nje za­po­sle­nih, obu­ka i po­dr­ška no­vim za­po­sle­ni­ma
– Sni­ma­nje pr­vog ma­te­ri­ja­la u ci­lju sen­zi­bi­li­za­ci­je „Ži­vot na­
po­lju“
– Pi­lot pro­je­kat u Mla­de­nov­cu – in­klu­zi­ja de­ce iz spe­ci­jal­nih
ode­lje­nja u re­dov­na ode­lje­nja.
U go­di­ni 2003–2004. Ca­ri­tas je ak­ti­van:
– U ra­du na for­mi­ra­nju Na­ci­o­nal­ne ko­mi­si­je za men­tal­no zdra­
vlje u okvi­ru Mi­ni­star­stva zdra­vlja.
– Po­dr­ška in­sti­tu­ci­o­nal­noj re­for­mi kroz se­mi­na­re i ra­di­o­ni­ce
ko­je je vo­dio dr Pa­o­lo Se­ra u 16 gra­do­va. Di­rek­to­ri naj­ve­ćih psi­hi­
ja­trij­skih bol­ni­ca dva pu­ta su po­se­ti­li cen­tre u Ita­li­ji, a da­ta je i po­
dr­ška no­vom za­ko­nu o pra­vi­ma pa­ci­je­na­ta sa men­tal­nim te­ško­ća­ma
kao i re­for­mi psi­hi­ja­trij­skog si­ste­ma.
– Vo­đe­ne su kam­pa­nje an­ti­stig­ma, or­ga­ni­zo­va­ni su kon­kur­si za
po­ste­re na te­mu sen­zi­bi­li­za­ci­je po ško­la­ma što je kul­mi­ni­ra­lo u do­
192
CARITAS SRBIJE
ga­đa­ju „Uje­di­nje­ne bo­je du­še“ u ko­me su uče­stvo­va­li i psi­hi­ja­trij­
ski pa­ci­jen­ti.
– Sni­mljen je i dru­gi film pod na­zi­vom „Ho­ću ku­ći“.
– Na­sta­vak ra­da na hu­ma­ni­za­ci­ji psi­hi­ja­trij­skih bol­ni­ca i po­
bolj­ša­nju uslo­va ži­vo­ta pa­ci­je­na­ta i pro­mo­vi­sa­nju mo­der­ne psi­hi­ja­
trij­ske slu­žbe, po­dr­ška pro­ce­si­ma de­in­sti­tu­ci­on­ a­li­za­ci­je i uklju­či­va­
nje pa­ci­jen­ta u so­ci­jal­ni i/ili po­ro­dič­ni kon­tekst.
– U go­di­ni 2005–2006. naj­zna­čaj­ni­ji prak­tič­ni re­zul­tat ra­da bi­
la je re­a­li­za­ci­ja pi­lot pro­jek­ta: otva­ra­nje pr­vog Cen­tra za za­šti­tu
men­tal­nog zdra­vlja, u Ni­šu, u op­šti­ni Me­di­ja­na 2. ok­to­bra 2005.
Cen­tar je otvo­ren u okvi­ru Psi­hi­ja­trij­ske bol­ni­ce Gor­nja To­po­ni­ca
u Ni­šu, sa­rad­njom iz­me­đu Mi­ni­star­stva zdra­vlja, Pak­ta za sta­bil­
nost i Ca­ri­ta­sa. Cen­tar pred­sta­vlja va­žan pi­lot pro­je­kat ko­ji bi do­
veo do otva­ra­nja slič­nih cen­ta­ra u dru­gim gra­do­vi­ma Sr­bi­je (ka­
ko je i pred­vi­đe­no Na­ci­o­nal­nom stra­te­gi­jom za za­šti­tu men­tal­nog
zdra­vlja u za­jed­ni­ci odo­bre­noj u ja­nu­ar­ u 2007).
– U to­ku 2005. na te­le­vi­zi­ji Stu­dio B emi­to­va­no je 13 emi­si­ja
pod na­zi­vom „To­le­ran­ci­ja“.
– U fe­bru­a­ru 2007. Ca­ri­tas je u Cen­tru za za­šti­tu men­tal­nog
zdra­vlja „Me­di­ja­na“ or­ga­ni­zo­vao se­mi­nar „Ulo­ga men­tal­no-zdrav­
stve­nih rad­ni­ka u za­šti­ti men­tal­nog zdra­vlja u za­jed­ni­ci“ za­jed­no
sa SPB Gor­nja To­po­ni­ca i Ca­ri­ta­som Ita­li­je, a po­kro­vi­te­lji su bi­
li Mi­ni­star­stvo zdra­vlja, Na­ci­o­nal­na ko­mi­si­ja za men­tal­no zdra­vlje
i Svet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja. Na se­mi­na­ru su, uz iz­la­ga­nja
struč­nja­ka, raz­me­nje­na is­ku­stva iz obla­sti za­šti­te men­tal­nog zdra­
vlja, po­la­ze­ći pre sve­ga od prak­se. Pred oko 120 uče­sni­ka iz­la­ga­
lo je de­se­tak struč­nja­ka iz ze­mlje i ino­stran­stva uklju­ču­ju­ći i Ca­ri­
tas Sr­bi­je.
– Ši­re­nje mre­že sa­mo­uz­ a­jam­ne po­mo­ći s po­seb­nim osvr­tom na
te­ma­ti­ku ve­za­nu za men­tal­no zdra­vlje. Or­ga­ni­zo­van je či­tav niz se­
193
Vla­di­slav Var­ga
mi­na­ra i ra­di­on­ i­ca ka­ko bi se omo­gu­ći­lo ovim gru­pa­ma da se bo­lje
upo­zna­ju sa me­to­do­lo­gi­jom sa­mo­u­za­jam­ne po­mo­ći, ka­ko bi je ka­
sni­je re­dov­no pri­me­nju­ju u svo­jim na­sto­ja­nji­ma da po­de­le pro­ble­me
i da za­jed­nič­kim sna­ga­ma ot­kri­ju pu­te­ve nji­ho­vog pre­va­zi­la­že­nja.
– Kam­pa­nje pro­tiv stig­ma­ti­za­ci­je sa ide­jom da pa­ci­jen­ti i nji­
ho­ve po­ro­di­ce po­sta­nu sa­u­če­sni­ci u or­ga­ni­za­ci­ji, ak­ti­vi­sti i glav­
ni no­si­oc­ i ovih ak­tiv­no­sti (ko­je se od­vi­ja­ju na jav­nim me­sti­ma i uz
slo­bo­dan pri­stup). Osim to­ga, or­ga­ni­zu­ju se i su­sre­ti ko­ji ima­ju „in­
sti­tu­ci­o­nal­ni­ji“ ka­rak­ter (se­mi­na­ri, kon­fe­ren­ci­je za štam­pu, in­ter­
vjui za lo­kal­ne i na­ci­o­nal­ne me­di­je) gde se po­red pa­ci­je­na­ta i nji­
ho­vih po­ro­di­ca uče­stvu­ju i le­ka­ri, bol­ni­ča­ri i ak­ti­vi­sti iz ove obla­
sti. Go­di­ne 2007. or­ga­ni­zo­va­na je kam­pa­nja „I ja imam pra­vo“ dok
je 2008. i 2009. no­si­la na­ziv „Du­šev­ne bo­le­sti ni­su za­ra­zne, ali rav­
no­du­šnost je­ste“.
– To­kom 2008. i 2009. go­di­ne Ca­ri­tas re­a­li­zu­je pro­je­kat ko­fi­
nan­si­ran od stra­ne Evrop­ske uni­je „Pro­mo­ci­ja men­tal­nog zdra­vlja
u Sr­bi­ji“ u sa­rad­nji sa Na­ci­on­ al­nom ko­mi­si­jom za men­tal­no zdra­
vlje, a u sa­gla­sno­sti sa Mi­ni­star­stvom zdra­vlja. Pro­je­kat pred­la­že
po­bolj­ša­va­nje kva­li­te­ta ži­vo­ta pa­ci­je­na­ta sa pro­ble­mi­ma sa men­tal­
nim zdra­vljem pu­tem se­ri­ja ak­tiv­no­sti ko­je se ba­zi­ra­ju na de­in­sti­
tu­ci­o­na­li­za­ci­ji; iz­grad­nji ka­pa­ci­te­ta pa­ci­je­na­ta, nji­ho­vih po­ro­di­ca i
za­po­sle­nih u sek­to­ru; sa­mo­uz­ a­jam­noj po­mo­ći; bor­bi pro­tiv stig­me;
jav­nom za­go­va­ra­nju o pra­vi­ma pa­ci­je­na­ta.
– U Be­o­gra­du je 30.04.2009. iz­me­đu Mi­ni­star­stva zdra­vlja i
Ca­ri­ta­sa Sr­bi­je i Cr­ne Go­re i Ca­ri­ta­sa Ita­li­je, pot­pi­san Me­mo­ran­
dum o raz­um
­ e­va­nju i za­jed­nič­kom una­pre­đe­nju pru­ža­nja uslu­ga za­
šti­te men­tal­nog zdra­vlja u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji.
De­talj­ni­je in­for­ma­ci­je o ra­du Ca­ri­ta­sa na po­lju men­tal­nog
zdra­vlja pri­ka­za­ne su u knji­zi „Ulo­ga Ca­ri­ta­sa u pro­mo­ci­ji men­tal­
nog zdra­vlja u Sr­bi­ji“ ko­ja je ob­ja­vlje­na u de­cem­bru 2009. go­di­ne.
194
CARITAS SRBIJE
Sve ove ak­tiv­no­sti, oso­bi­to An­ti­stig­ma Kam­pa­nje ra­đe­ne sa
za­jed­no sa SPC ili Čo­ve­ko­lju­bljem, a ka­sni­je sa Mer­ha­me­tom i
EHO-om.
Ca­ri­tas Sr­bi­je je od 1. ja­nu­a­ra 2014. po­čeo rad na im­ple­men­
ta­ci­ji pro­jek­ta „PRO. ME. NE. – PRO­mo­ci­ja Mre­žE za meN­tal­no
zdra­vljE“. Pro­je­kat fi­nan­si­ra­ju Evrop­ska uni­ja i Ca­ri­tas Ita­li­je.
Ca­ri­tas Sr­bi­je spro­vo­di pro­je­kat sa sle­de­ćim or­ga­ni­za­ci­ja­ma
ci­vil­nog dru­štva: „Du­ga“ iz Zre­nja­ni­na, „Du­ša“, „Vi­dea“ i „Herc“
iz Be­og­ ra­da, „Va­len­ca“ iz Ni­ša, „Mir“ iz Pi­ro­ta, „Sun­ce“ iz No­vog
Kne­žev­ca.
Cilj pro­jek­ta je pro­mo­vi­sa­nje de­mo­krat­skog di­ja­lo­ga iz­me­đu
srp­skih in­sti­tu­ci­ja i mre­že or­ga­ni­za­ci­ja ci­vil­nog dru­štva (OCD) ko­
je ra­de na za­šti­ti ra­nji­vih gru­pa, tač­ni­je ko­ri­sni­ka slu­žbi za men­tal­
no zdra­vlje, osna­ži­va­njem nji­ho­vih unu­tra­šnjih ka­pa­ci­te­ta i raz­vi­ja­
njem nji­ho­vog uče­šća u jav­nim de­ba­ta­ma, u pro­ce­si­ma kre­i­ra­nja po­
li­ti­ka, u pru­ža­nju no­vih uslu­ga ne­ge i po­di­za­nju sve­sti ši­rom ze­mlje.
Jed­na od pr­vih ak­tiv­no­sti je ma­pi­ra­nje i ana­li­za si­tu­a­ci­je u Sr­
bi­ji po pi­ta­nju or­ga­ni­za­ci­ja ci­vil­nog dru­štva i ne­for­mal­nih gru­pa ko­
ri­sni­ka slu­žbi za men­tal­no zdra­vlje. Od ključ­nog je zna­ča­ja spro­ve­
sti ma­pi­ra­nje i ana­li­zu ka­rak­te­ri­sti­ka po­sto­je­cih OCD i ne­for­mal­nih
gru­pa ko­je su ak­tiv­ne na po­lju men­tal­nog zdra­vlja, kao i raz­li­ka ko­je
po­sto­je me­dju nji­ma, ogra­ni­če­nja i po­tre­ba sa ko­ji­ma se su­sre­ću ka­
ko bi se po­sti­gla mak­si­mal­na efi­ka­snost pro­jek­ta, kao i da bi se u nje­
ga i u pro­mo­vi­sa­ne pro­ce­se uklju­či­lo što vi­še ak­te­ra ci­vil­nog dru­štva.
Stu­di­ja iz­vo­dlji­vo­sti
Po­red spo­me­nu­tih pro­gra­ma Ca­ri­tas je imao i niz dru­gih ma­
njih na­ci­o­nal­nih pro­je­ka­ta.
195
Vla­di­slav Var­ga
Kao re­zul­tat ini­ci­ja­ti­ve ko­ju je Ca­ri­tas Sr­bi­je po­kre­nuo sa di­
je­ce­zan­skim Ca­ri­ta­som Linc iz Austri­je u pe­ri­o­du od sep­tem­bra
2008. do apri­la 2009. go­di­ne re­a­li­zo­van je pro­je­kat Stu­di­ja iz­vo­
dlji­vo­sti ko­ji je ob­u­hva­tio sve di­je­ce­zan­ske Ca­ri­ta­se na te­ri­to­ri­ji
Voj­vo­di­ne i sve voj­vo­đan­ske op­šti­ne. Do­na­tor ovog pro­jek­ta bi­la je
Austrij­ska raz­voj­na agen­ci­ja (ADA).
Ci­lje­vi ovog pro­jek­ta su bi­li da se na­pra­vi stu­di­ja ko­ja bi pro­
ce­ni­la mo­guć­nost or­ga­ni­zo­va­nja tre­nin­ga iz obla­sti kuć­ne ne­ge za
oso­be ko­je se na­la­ze na evi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih li­ca. Na taj na­čin
bi se i sma­nji­la ne­za­po­sle­nost na te­ri­to­ri­ji Voj­vo­di­ne i po­ve­ća­la po­
moć sta­rim oso­ba­ma. Po­red ana­li­ze mo­guć­no­sti i po­tre­ba na te­re­
nu, cilj pro­jek­ta je bio raz­voj sa­mog pro­gra­ma i nje­go­va akre­di­ta­ci­
ja kod nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja ka­ko bi svi ko­ji kroz nje­ga pro­đu mo­gli
do­bi­ti zva­ni­čan i od stra­ne dr­ža­ve pre­po­znat ser­ti­fi­kat.
Oba pro­jekt­na ci­lja su is­pu­nje­na uz iz­van­red­nu sa­rad­nju sa nad­
le­žnim Po­kra­jin­skim i op­štin­skim in­si­tu­ci­ja­ma. Pro­je­kat je za­vr­šen
kon­fe­ren­ci­jom za štam­pu u Iz­vr­šnom ve­ću Voj­vo­di­ne na ko­joj su
iz­me­đu osta­lih bi­li pri­sut­ni i austrij­ski am­ba­sa­dor, šef kan­ce­la­ri­ja
ADA u Be­o­gra­du, Po­kra­jin­ski se­kre­a­tar za rad, za­po­šlja­va­nje i rav­
no­prav­nost po­lo­va, pred­se­nik i di­rek­tor Ca­ri­ta­sa Sr­bi­je pred­stav­ni­ci
Ca­ri­ta­sa Linc, di­je­ce­zan­ski di­rek­to­ri i ko­or­di­na­to­ri... Po okon­ča­nju
ovog pro­gra­ma or­ga­ni­zo­van je u To­to­vom se­lu tre­ning za tre­ne­re na
ko­jem su oso­be pred­lo­že­ne od stra­ne di­je­ce­zan­skih Ca­ri­ta­sa ospo­so­
blje­ne za re­a­li­za­ci­ju Akre­di­to­va­nog Ca­ri­ta­so­vog tre­nin­ga.
Zna­čaj ovog pro­jek­ta je u to­me što se Ca­ri­tas po­zi­ci­o­ni­rao ne
sa­mo kao pru­ža­lac uslu­ga u obla­sti kuć­ne ne­ge, ne­go i kao in­sti­tu­ci­
ja ko­ja je spo­sob­na da dru­ge ob­u­ča­va za rad na tom po­lju. Do­dat­na
di­men­zi­ja ko­ju ne bi tre­ba­lo za­ne­ma­ri­ti je da je kroz re­a­li­za­ci­ju ovih
tre­nin­ga ostva­re­no i pri­ku­plja­nje od­re­đe­nih fi­nan­sij­skih sred­sta­va za
di­je­ce­zan­ske Ca­ri­ta­se či­je su oso­be dr­ža­le po­me­nu­te tre­nin­ge.
196
CARITAS SRBIJE
Pro­gram za mla­de
Pro­gram za mla­de re­a­li­zo­van je ini­ci­jal­no kao pi­lot pro­je­kat
mul­ti­kul­tu­ral­nog cen­tra za mla­de u Be­og­ ra­du u ko­jem su se mla­
di oku­plja­li i ra­di­li na in­ter­kul­tu­ra­nom di­ja­lo­gu, edu­ka­ci­ji za tra­
že­nju po­sla i sl.. Do­bri re­zul­ta­ti po­stig­nu­ti u ra­du, ve­li­ko in­te­re­
so­va­nje mla­dih i in­te­re­sant­na kon­cep­ci­ja do­ve­li su do stva­ra­nja
na­ci­on­ al­nog pro­gra­ma za mla­de ko­ji je po­čeo 1. ja­nu­a­ra 2006.
go­di­ne.
Pa­ra­lel­no sa ovim pro­jek­tom re­al­i­zo­va­ni su u Ku­cu­ri i Srem­
skoj Mi­tro­vi­ci ma­nji pro­jek­ti za mla­de sa po­seb­nim po­tre­ba­ma ko­ji
su ob­uh­ va­ti­li or­ga­ni­za­ci­ju dru­že­nja, edu­ka­tiv­ne ra­di­on­ i­ce…
Me­đu­na­rod­na sa­rad­nja
Kao što je po­me­nu­to u uvo­du, Ca­ri­tas Sr­bi­je ak­ti­van je i na
me­đu­na­rod­nom pla­nu kroz uče­šće u ra­du raz­li­či­tih kon­fe­ren­ci­ja i
te­la Ca­ri­ta­sa Evro­pe. Pri­sut­nost na ovim sku­po­vi­ma ima vi­še­stru­
ki zna­čaj ka­ko u pri­ku­plja­nju in­for­ma­ci­ja i ja­ča­nju kon­ta­ka­ta sa do­
na­to­ri­ma, ta­ko i u lo­bi­ra­nju za fi­nan­sij­ska sred­stva, presdsta­vlja­nju
na­šeg ra­da i pla­no­va.
Ilu­stra­ci­je ra­di, na­ci­o­nal­ni di­rek­tor uče­stvo­vao je na:
– 1. Kon­fe­ren­ci­ji Ca­ri­ta­sa Evro­pe o AIDS-u u cen­tral­noj i is­
toč­noj Evro­pi i Cen­tral­noj Azi­ji u Ki­je­vu u apri­lu 2007.
– 8. kon­fe­ren­ci­ji SPC, Bi­skup­ske Kon­fe­ren­ci­je Ne­mač­ke i
Evan­ge­li­stič­ke Cr­kve sa te­mom Od­nos Cr­kve i dr­ža­ve u Ber­li­nu u
apri­lu 2007.
– Kon­fe­ren­ci­ji u Si­biu, (Ru­mu­ni­ja) u ma­ju 2007 sa te­mom Per­
spek­ti­va Ca­ri­ta­sa u pra­vo­slav­nom kon­tek­stu
197
Vla­di­slav Var­ga
– Kon­fe­ren­ci­ji Ca­ri­ta­sa Evro­pe u Bri­se­lu u apri­lu 2009. po­vo­
dom pred­sta­vlja­nja kam­pa­nje Ca­ri­ta­sa za Evrop­sku go­di­nu bor­be
pro­tiv si­ro­ma­štva 2010.
– Re­gi­o­nal­noj kon­fe­ren­ci­ji Ca­ri­ta­sa Evro­pe u ju­nu 2010 u Ma­
dri­du
– Kon­fe­ren­ci­ji Ca­ri­tas Evro­pe o si­ro­ma­štvu i so­ci­jal­noj is­klju­
če­no­sti ta­ko­đe u Ma­dri­du u ju­nu 2010
– Re­gi­o­nal­noj kon­fe­ren­ci­ji po­sve­će­noj iz­grad­nje mi­ra sa pred­
stav­ni­ci­ma Ka­to­lič­ke i Pra­vo­slav­ne Cr­kve i Islam­ske za­jed­ni­ce iz
re­gi­o­na biv­še Ju­go­sla­vi­je i Al­ba­ni­je i to u Je­ru­za­le­mu (2005), Be­o­
gra­du (2006), Sa­ra­je­vu (2007) i Pri­šti­ni (2008)
Na­ci­o­nal­ni ko­or­di­na­tor ak­tiv­no uče­stvu­je u ra­du Fo­ru­ma Ca­
ri­ta­sa Evro­pe po­sve­će­nog sa­rad­nji na­ci­o­nal­nih Ca­ri­ta­sa u Evro­pi
(IEC Euro­pe) či­ji je i pred­sed­nik već 5 go­di­na. Pre to­ga je go­di­nu
da­na bio pred­sed­nik Evrop­ske rad­ne gru­pe Ca­ri­ta­sa za kuć­nu ne­
gu či­ji je za­da­tak bio raz­me­na in­for­ma­ci­ja i una­pre­đe­nje Ca­ri­ta­so­
ve kuć­ne ne­ge na te­ri­to­ri­ji ce­le Evro­pe.
Na pla­nu me­đu­na­rod­ne sa­rad­nje po­seb­no je bio zna­ča­jan 2. fo­
rum kuć­ne ne­ge Ca­ri­ta­sa Evro­pe ko­ji je u ju­nu 2008. go­di­ne odr­žan u
Be­o­gra­du. Fo­rum je oku­pio oko 60 pred­stav­ni­ka iz pre­ko 20 ze­ma­lja,
bio je iz­u­zet­no me­dij­ski pro­pra­ćen a na nje­go­vom otva­ra­nju su po­red
pred­sed­ni­ka Ca­ri­ta­sa Sr­bi­je i Cr­ne Go­re go­vo­ri­li am­ba­sa­dor de­le­ga­ci­
je EU u Be­o­gra­du, pred­stav­ni­ca Ne­mac­ke am­ba­sa­de u Be­o­gra­du, Slo­
ve­nač­ki am­ba­sa­dor, pred­stav­ni­ci Mi­ni­star­stva zdra­vlja, Mi­ni­star­stva
za so­ci­jal­na pi­ta­nja, Mi­ni­star­stva ve­ra i iza­sla­nik pred­sed­ni­ka Sr­bi­je.
Po­sma­tra­nje si­ro­ma­štva
Pro­je­kat po­sma­tra­nja si­ro­ma­štva je po­čeo u ju­nu 2010. go­di­
ne i imao je pla­ni­ra­no da tra­je do avgu­sta 2011. go­di­ne. Ide­ja je da
198
CARITAS SRBIJE
ko­ri­sti vi­še­go­di­šnje zna­nje i is­ku­stva. Na osno­vu is­ku­stva Ca­ri­ta­sa
Ita­li­je, kao i Ca­ri­ta­sa u okru­že­nju, Ca­ri­tas u Sr­bi­ji je ura­dio ana­li­zu
si­ro­ma­štva i ma­pi­ra­nja re­sur­sa ko­je Ca­ri­tas i Ka­to­lič­ka Cr­kva u ce­
li­ni ima­ju i ko­ri­ste u bor­bi pro­tiv tog si­ro­ma­štva.
Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja su pri­ka­za­ni na kon­fe­ren­ci­ji u ho­te­lu Mo­
skva 28.11.2011. godine, na ko­joj su uče­stvo­va­li i pred­stav­ni­ci dr­
žav­nih or­ga­na, do­na­to­ri i mno­gi go­sti. Is­tra­ži­va­nje u ovom pro­gra­
mu je štam­pa­no kao knji­ga pod na­slo­vom „Si­ro­ma­štvo ima vi­še li­
ca“ i štam­pan je pri­ruč­nik „Va­de­me­cum“ sa po­da­ci­ma o ver­skim or­
ga­ni­za­ci­ja­ma ko­ji se ba­ve hu­ma­ni­tar­nim ra­dom, ta­ko da su se u tom
pri­ruč­ni­ku na­šli po­da­ci o 4 pra­vo­slav­ne hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je, 2
pro­te­stant­ske, 1 je­vrej­ska i 1 mu­sli­man­ska hu­ma­ni­tar­na or­ga­niz­ci­ja,
po­red ne­ko­li­ko hu­ma­ni­tar­nih or­ga­ni­za­ci­ja ka­to­lič­ke cr­kve. U dru­
goj fa­zi pro­gra­ma šta­map­ni su Va­de­me­cu­mi di­je­ce­zan­skih Ca­ri­ta­sa.
Re­gi­o­nal­ni pro­je­kat raz­vo­ja žup­skih Ca­ri­ta­sa
Pro­je­kat je za­po­čeo 2005. go­di­ne sa mno­go­broj­nim ak­tiv­no­
sti­ma re­a­li­zo­va­nim do sa­da u svim ze­mlja­ma re­gi­on­ a. U pro­je­kat
su uklju­če­ni Ca­ri­tas Al­ba­ni­je, Ca­ri­tas Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Ca­ri­tas
Bu­gar­ske, Ca­ri­tas Hr­vat­ske, Ca­ri­tas Ko­so­va, Ca­ri­tas Ma­ke­do­ni­je,
Ca­ri­tas Sr­bi­je i Cr­ne Go­re kao i Slo­ve­ni­je. Pro­gra­ma pod­ra­zu­me­va
raz­voj vo­lon­ter­sta kroz ak­tiv­no­sti kao što su: obu­ke i for­ma­ci­je, let­
nji vo­lon­ter­ski kam­po­vi, do­de­lji­va­nje mi­ni gran­to­va.
Deo ovog pro­jek­ta je i mo­guć­nost da žup­ski Ca­ri­ta­si mo­gu
da apli­ci­ra­ju svo­jim kon­kret­nim pro­jek­ti­ma i na re­gi­on­ al­nom ni­
vou do­bi­ja­ju ta sred­stva. Do sa­da je na ovaj na­čin po­dr­ža­no pre­ko
50 pro­je­ka­ta iz 6 bi­sku­pi­ja Sr­bi­je i Cr­ne Go­re i vi­še od 10 pro­je­ka­
ta žu­pa sa Ko­so­va
199
Vla­di­slav Var­ga
U okvi­ru ovog pro­jek­ta – štam­pan je re­gi­o­nal­ni pri­ruč­nik za
raz­voj žup­nih Ca­ri­ta­sa „Vo­li bli­žnjeg svog“ ko­ji je ob­ja­vljen na 5 je­
zi­ka (al­ban­ski, bu­gar­ski, srp­sko-hr­vat­ski, ma­ke­don­ski i slo­ve­nač­ki).
Raz­voj ru­ral­nog tu­ri­zma – pro­je­kat Ca­ri­ta­sa Bel­gi­je
To­kom re­a­li­za­ci­je svo­jih pro­gra­ma na te­ri­to­ri­ji Ko­so­va Ca­ri­tas
Bel­gi­je je us­po­sta­vio kon­tak­te sa od­re­đe­nim ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­
ci­ja­ma u Kra­gu­jev­cu i ta­mo po­čeo sa re­a­li­za­ci­jom pro­jek­ta raz­vo­
ja ru­ral­nog tu­ri­zma. Ove ak­tiv­no­sti, iako ma­le po obi­mu, ni­su ni na
ko­ji na­čin bi­le ko­or­di­ni­ra­ne sa lo­kal­nim Ca­ri­ta­som.
Kra­jem 2008. go­di­ne Ca­ri­tas Bel­gi­je se obra­tio Ca­ri­ta­su Sr­bi­
je i Cr­ne Go­re sa ide­jom da se uklju­či u re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta raz­vo­ja
ru­ral­nog tu­ri­zma ko­ji su­fi­nan­si­ra Vla­da Flan­dri­je i grad Kra­gu­je­vac.
Pi­lot pro­je­kat kuć­ne ne­ge u Be­o­gra­du
Kao re­zul­tat uspe­šne sa­rad­nje us­po­sta­vlje­ne to­kom re­al­i­za­ci­je
kam­pa­nje po­vo­dom 10. ok­to­bra Svet­skog da­na men­tal­nog zdra­vlja
2009. go­di­ne sa Grad­skim se­kre­ta­ri­ja­tom za zdrav­stvo gra­da Be­o­
gra­da do­go­vo­ren je po­če­tak fi­nan­si­ra­nja pi­lot pro­jek­ta kuć­ne ne­ge
u Be­og­ ra­du. Grad je obez­be­dio sred­stva za fi­nan­si­ra­nje dve oso­be.
Na taj na­čin je po­stig­nu­to da je­dan Ca­ri­ta­sov pro­je­kat bu­de u
pot­pu­no­sti fi­nan­si­ran od stra­ne lo­kal­nih vla­sti a da se Ca­ri­tas po­ja­
vlju­je kao no­si­lac pro­jek­ta. Ovo pred­sta­vlja je­dan, a mo­žda i je­di­ni,
slu­čaj u ko­jem je Ca­ri­tas po­sti­gao taj prak­tič­no naj­vi­ši ni­vo in­sti­tu­
ci­o­nal­ne po­dr­ške od stra­ne lo­kal­nih vla­sti.
Ovaj pro­je­kat je tra­jao sve do ja­nu­a­ra 2013 go­di­ne.
200
CARITAS SRBIJE
Pri­ku­plja­nje sred­sta­va i od­no­si sa jav­no­šu
Na­kon uspe­šne re­a­li­za­ci­je ne­ko­li­ko ra­di­o­ni­ca na te­mu pri­ku­
plja­nja sred­sta­va Ca­ri­tas Linc iz Austri­je je po­ka­zao in­te­re­so­va­nje
da mre­ži Ca­ri­ta­sa u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri po­mog­ne na ovom pla­nu na
je­dan in­sti­tu­ci­o­nal­ni­ji i du­go­roč­ni­ji na­čin.
U skla­du sa tim do­go­vo­ri­ma na ovoj po­zi­ci­ji je od ma­ja 2006.
go­di­ne de­lo­va­la jed­na oso­ba do 2012. go­di­ne, ko­ju je fi­nan­si­rao
Ca­ri­tas Linc. Ge­ne­ral­no gle­da­ju­ći, ova po­dr­ška i po­sto­ja­nje oso­
be na ovoj po­zi­ci­ji ima­lo je ve­li­ki zna­čaj po­ve­ća­nju vi­dlji­vo­sti ra­da
Ca­ri­ta­sa i od­re­đe­ne uspe­he na pla­nu pri­ku­plja­nja sred­sta­va.
Na pla­nu pri­ku­plja­nja sred­sta­va naj­zna­čaj­ni­ji re­zul­tat je obez­be­đi­
va­nje 9.000 EUR za pro­gram kuć­ne ne­ge od stra­ne udru­že­nja že­na am­
ba­sa­do­ra, ali sva­ka­ko ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti ak­ci­je or­ga­ni­zo­va­ne po­vo­
dom Ne­de­lje Ca­ri­ta­sa po­put one u ko­joj su pri­ku­plja­na sred­stva za de­
cu sa po­seb­nim po­tre­ba­ma. Ova ak­ci­ja je or­ga­ni­zo­va­na pod slo­ga­nom
„Za­slu­žu­ju Bo­žić“ a pri­ku­plje­na sred­stva su is­ko­ri­šće­na za do­na­ci­je
Do­mu za de­cu sa po­seb­nim po­tre­ba­ma u Ve­ter­ni­ku i ma­na­sti­ru sv. Pet­
ka. Kroz ovu ak­ci­ju i „ka­si­ce“ Ca­ri­ta­sa pri­ku­plje­no je oko 3.500 EUR.
Ak­ci­ja pri­ku­plja­nja sred­sta­va za žr­tve ze­mljo­tre­sa na Ha­i­ti­ju
za­vr­še­na je pri­ku­plja­njem oko 21.300 EUR. Isto ta­ko je Ca­ri­tas u
Sr­bi­ji pri­ku­pio 5.500 Evra za žr­tve ze­mljo­tre­sa u Ita­li­ji i 5.000 Evra
za žr­tve zmljo­tre­sa u Ja­pa­nu i 2.500 Evra za žr­tve taj­fu­na na Fi­li­pi­
ni­ma, sva ova sred­stva su pre­ko Ca­ri­ta­sa In­ter­na­ti­on­ a­lis pro­sle­đe­na
na­stra­da­lim ze­mlja­ma.
Sa­rad­nja ­sa Mi­ni­star­stvi­ma, Se­kre­ta­ri­ja­ti­ma,
Cr­kva­ma, or­ga­ni­za­ci­ja­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma
To­kom ce­lo­kup­nog pe­ri­o­da na­ci­on­ al­ni Ca­ri­tas je iz­gra­đi­vao
sa­rad­nju sa nad­le­žnim Mi­ni­star­stvi­ma, or­ga­ni­za­ci­ja­ma i in­sti­tu­ci­ja­
201
Vla­di­slav Var­ga
ma na Re­pu­blič­kom i Po­kra­jin­skim ni­vo­i­ma. Ova sa­rad­nja je ima­la
svo­je uspo­ne i pa­do­ve što ta­ko­đe tre­ba po­sma­tra­ti i tu­ma­či­ti u kon­
tek­stu ce­lo­kup­ne dru­štve­ne re­al­no­sti. Odr­ža­ni su broj­ni sa­stan­ci,
kon­fe­ren­ci­je, Ca­ri­tas je uče­stvo­vao u ra­du raz­li­či­tih rad­nih gru­pa…
U ovoj obla­sti po­seb­no me­sto za­u­zi­ma­ju:
– Pot­pi­si­va­nje Me­mo­ran­du­ma o raz­u­me­va­nju i sa­rad­nji u obla­
sti Men­tal­nog zdra­vlja ko­ji su u apri­lu 2009. go­di­ne pot­pi­sa­li mi­ni­
strar zdra­vlja, pred­sed­nik Ca­ri­ta­sa Sr­bi­je i Cr­ne Go­re i pred­stav­ni­
ci Ca­ri­ta­sa Ita­li­je
– Pot­pi­si­va­nje Me­mo­ran­du­ma o raz­u­me­va­nju i sa­rad­nji u obla­
sti kuć­ne ne­ge ko­ji su u apri­lu 2010. pot­pi­sa­li min­istar ra­da i so­ci­
jal­ne po­li­ti­ke i di­rek­tor Ca­ri­ta­sa Sr­bi­je i Cr­ne Go­re
– Pre­po­ru­ka Po­kra­jin­skog Se­kre­ta­ri­ja­ta za rad, za­po­šlja­va­nje i
rav­no­prav­nost po­lo­va za or­ga­ni­zo­va­nje obu­ka iz obla­sti kuć­ne ne­ge
– Na kon­fe­ren­ci­ji odr­ža­noj u sep­tem­bru 2003. go­di­ne u Be­o­
gra­du uče­šće su uze­li pred­stav­ni­ci svih re­le­vant­nih Mi­ni­star­sta­va iz
Sr­bi­je i Cr­ne Go­re
– Na kon­fe­ren­ci­ji odr­ža­noj u no­vem­bru 2009. go­di­ne u Be­o­
gra­du uče­šće su uze­li pred­stav­ni­ci svih re­le­vant­nih Mi­ni­star­sta­va
iz Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, kao i pred­stav­ni­ci de­le­ga­ci­je Evrop­ske Uni­
je u Be­o­gra­du
Sa­rad­nja sa pra­vo­slav­nom cr­kvom
U Ša­bač­ko-va­ljev­skoj Epar­hi­ji je u sa­rad­nji sa Vla­di­kom La­
vren­ti­jem 1998. go­di­ne im­ple­men­ti­ran pro­gram za po­moć rat­noj si­
ro­ča­di te se za 243 de­ce-rat­ne si­ro­ča­di na­ba­vi­la neo­ph­ od­na zim­ska
ode­ća i obu­ća. Do­na­tor pro­gra­ma bio je Ca­ri­tas Ne­mač­ke, a vred­
nost do­na­ci­je je bi­la 50.000 DM.
202
CARITAS SRBIJE
Ca­ri­tas ko­ji je imao pra­vo uvo­za hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći je par
pu­ta uve­zao ne­ke do­na­ci­je za pra­vo­slav­nu cr­kvu u Šap­cu.
Ca­ri­tas je Ša­bač­ko Va­ljev­skoj Epar­hi­ji ta­ko­đe do­ni­rao u vi­še
na­vra­ta ode­ću, pre­hram­be­ne ar­ti­kle za na­rod­nu ku­hi­nju i po­ro­dič­ne
pa­ke­te, ko­je su fi­nan­si­ra­li CRS, Ca­ri­tas Austri­je, Ca­ri­tas Am­bro­si­a­
na iz Mi­la­na i Ca­ri­tas Če­ške, Fran­cu­ske, Špa­ni­je i pa­pin­ski ko­or­di­
na­cij­ni Sa­vet iz Va­ti­ka­na „Cor Unum“
U Epar­hi­ji Ni­škoj je Ca­ri­tas Ita­li­je je do­ni­rao oko 120.000 DM
za iz­grad­nju pra­vo­slav­nog se­me­ni­šta u Ni­šu, na­kon što je u Pri­zre­
nu po­ru­še­no se­me­ni­šte i nje­go­vi sta­nov­ni­ci su se pre­se­li­li u Niš. Ni­
ški vla­di­ka Iri­nej, sa­da­šnji pa­tri­jarh, je pi­sao mol­bu Ca­ri­at­a­su Ita­li­
je sa ana­li­zom gra­dje­vin­skih rad­nji ko­je je po­treb­no iz­ve­sti da bi se
na­pra­vi­lo se­me­ni­šte, ško­la, ku­hi­nja za bo­go­slo­ve itd.
Po­vo­dom bo­žić­no-no­vo­go­di­šnjih pra­zni­ka 1999. Ca­ri­tas je
u sa­rad­nji sa Ni­škom Epar­hi­jom or­ga­ni­zo­vao di­stri­bu­ci­ju pri­god­
nih pa­ke­ti­ća svoj de­ci škol­skog uz­ra­sta u Ni­šu i oko­li­ni. U okvi­
ru ove ak­ci­je po­de­lje­no je 17.000 ova­kvih pa­ke­ti­ća, kao i hi­gi­jen­
sko pre­hram­be­nih pa­ke­ta i ode­će, ko­je je do­ni­rao Ca­ri­tas Am­bro­
si­a­na iz Mi­la­na. Za po­tre­be za­na­rod­ne ku­hi­nje, sred­stva su do­
ni­rai CRS, Ca­ri­tas Linz, Cor Unum, Ca­ri­tas Če­ške, Fran­cu­ske i
Špa­ni­je.
Kao pri­mer do­bre sa­rad­nje mo­že­mo na­ve­sti Kur­šu­mli­ju gde
je po­sred­stvom pa­ro­hi­je u Kur­šu­mli­ji po­de­lje­no pre­ko 700 ku­hinj­
skih se­to­va sa osnov­nim ku­hinj­skim pri­bo­rom i pre­ko 2.000 se­to­va
sa no­vom ode­ćom i obu­ćom. Ova po­moć je bi­la na­me­nje­na in­ter­no
ra­se­lje­nim li­ci­ma i lo­kal­noj po­pu­la­ci­ji Kur­šu­mli­je. Do­na­tor za ovaj
pro­gram je bio Ca­ri­tas Ir­ske (Tro­ca­i­re).
U Kur­šu­mli­ji su se spro­vo­di­li i pro­gra­mi gran­to­va, gde se kao
do­na­ci­ja Ca­ri­ta­sa Ir­ske si­ro­ma­šnim lju­di­ma de­li­lo na po­klon ov­ce
i ko­ze, a po­sle su vla­sni­ci vra­ća­li Ca­ri­ta­su mla­dun­ce, ko­ju Ca­ri­tas
203
Vla­di­slav Var­ga
ka­sni­je po­kla­nja dru­gim lju­di­ma u po­tre­bi. Ovaj pro­gram je imao
za cilj re­vi­ta­li­za­ci­ju se­la.
U pra­vo­slav­noj Epar­hi­ji u Kra­gu­jev­cu je Ca­ri­ta­so­va mre­ža kao
i u pred­hodn im Epar­hi­ja­ma do­ni­ra­la tor­bi za škol­sku de­cu, po­moć
u hra­ni a za deč­ji dom sv. Jo­van Kr­sti­telj kao i po­moć za na­rod­nu
ku­hi­nju u Kra­gu­jev­cu
Po­sle ve­li­kog po­ža­ra u ma­na­sti­ru Hi­lan­dar, Ca­ri­tas je pri­ku­pio
5.000 Eura kao po­moć za ob­no­vu te ve­li­ke kul­tur­ne ba­šti­ne SPC.
Za ma­na­stir sv. Pet­ke u Pa­ra­ći­nu i za po­seb­no bri­žnu ne­gu mo­
na­hi­nja ko­je bri­nu za de­cu sa po­seb­nim po­tre­ba­ma Ca­ri­tas je u vi­še
na­vra­ta do­ni­rao svo­ju po­moć ka­ko iz Ca­ri­ta­so­ve mre­že ta­ko i u svo­
jim do­ma­čim ak­ci­ja­ma za oso­be sa po­seb­nim po­tre­ba­ma.
Ško­li sv. Sa­va u Mla­de­nov­cu do­ni­ra­no 8 kom­pju­te­ra, mo­ni­to­
ra i štam­pa­ča itd.
Iz­ra­da ver­skog ka­len­da­ra
Na ovom pro­jek­tu su u Be­og­ ra­du za­jed­no ra­di­li sve 4 tra­di­ci­
o­nal­ne ver­ske za­jed­ni­ce: pra­vo­slav­na, ka­to­lič­ka, mu­sli­man­ska i je­
vrej­ska za­jed­ni­ca.
Ca­ri­tas i Čo­ve­ko­lju­blje su za­jed­no sa­ra­dji­va­li u mre­ži Hu­ma­
nas po­red osta­log i na is­tra­ži­va­nju po­tre­ba sta­rih, što je pu­bli­ko­va­
no-do­na­tor CRS. Uobi­ča­je­na je do­bra sa­rad­nja i raz­me­na po­da­ta­
ka i in­for­ma­ci­ja itd.
Po­red sa­rad­nje sa „Čo­ve­ko­lju­bljem“ u okvi­ru Kuć­ne ne­ge i
mre­že Hu­ma­nas, je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih pro­je­ka­ta sa SPC, to jest
Hri­šćan­skim Kul­tur­nim Cen­trom, ko­ji se re­al­i­zu­je pod po­kro­vi­telj­
stvom Mi­ni­star­stva Ve­ra Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, je pro­je­kat: „Mla­di za
za­jed­nič­ku bu­duć­nost-mo­sto­vi mi­ra“. U pro­jek­tu u ko­jem su uklju­
204
CARITAS SRBIJE
če­ni mla­di ka­to­lič­ki i pra­vo­slav­ni ve­ro­u­či­te­lji, osim ka­to­lič­kih pre­
da­va­ča po­put Nad­bi­sku­pa Msgr. Sta­ni­sla­va Ho­če­va­ra, bi­li su i vla­
di­ke: bač­ki Iri­nej, egar­ski Por­fi­ri­je, bra­ni­čev­ski Ig­na­ci­je, sve­šte­nik
prof. dr. Lju­bi­vo­je Sto­ja­no­vić, te po­zna­ti psi­hi­ja­tar dr. Vla­de­ta Je­
ro­tić i dru­gi pra­vo­slav­ni te­o­lo­zi.
Pa­li­ja­tiv­a i vidljivost organizacija
Pa­li­ja­ti­va kao spe­ci­fični pri­stup oso­ba­ma ko­ji su u ter­mi­nal­noj
fa­zi je ne­što što zah­te­va ve­li­ku sprem­nost su­o­či­ti se sa sa­mim bo­le­
sni­kom, nje­go­vim naj­bli­žim, ka­ko za vre­me sa­me bo­le­sti ta­ko i po­
sle smr­ti sa­mog bo­le­sni­ka.
Zbog to­ga je i fi­nan­si­ran pro­je­kat sa stra­ne EU u ko­jem po­red
Čo­ve­ko­lju­blja, kao no­se­ćeg sa­mog pro­jek­ta, uče­stvo­vao je i Ca­ri­
tas Sr­bi­je pre­ko svog na­ci­o­nal­nog di­rek­to­ra.
Pro­je­kat je uklju­či­vao mla­de vo­lon­te­re sa fa­kul­te­ta kao i ča­sne
se­stre i sve­šte­ni­ke ko­ji de­lu­ju na tom pod­ruč­ju.
Bi­lo je mno­go pre­da­va­nja u Be­o­gra­du i No­vom Sa­du, te i u
dru­gim ve­ćim gra­do­vi­ma a na­kra­ju je za­vr­še­no sa za­jed­nič­kom
kon­fe­ren­ci­jom i za­ključ­nim do­ku­men­ti­ma.
Pro­je­kat je tra­jao 2010–2011 go­di­ne.
U ci­lju po­ve­ća­nja vi­dlji­vo­sti hu­ma­ni­tar­nih or­ga­ni­za­ci­ja u dru­
štvu, Ca­ri­tas, Čo­ve­ko­lju­blje i „Hleb ži­vo­ta“ su na­ru­či­le iz­ra­du bi­lo­
bor­da ko­ji je bio po­sta­vljen na vi­še me­sta u Be­og­ ra­du, No­vom Sa­
du i još ne­kim ve­ćim gra­do­vi­ma. Na bi­lo­bor­du su bi­li nat­pi­si: Ži­vot
je u več­nost upi­san „DO­BRO­ČIN­STVO BLI­ŽNJI­MA“ a na bil­bor­
du ko­ji je Ca­ri­tas ra­dio sa Hri­šćan­skim kul­tur­nim cen­trom bi­lo je
na­pi­sa­no „SA­MO KROZ ZA­JED­NI­CU LJU­BA­VI ČO­VEK JE ŽIV
– ŽI­VI­TE“.
205
Vla­di­slav Var­ga
Po­red nat­pi­sa na bil­bor­du su sta­ja­li me­mo­ran­du­mi Ca­ri­ta­sa i
Čo­ve­ko­lju­blja sa pra­vo­slav­nim iko­na­ma što je ja­ko po­zi­tiv­no od­je­
ki­va­lo u jav­no­sti. Pre­da­va­nja su odr­ža­va­na u N. Sa­du i Be­o­gra­du.
Pre­da­va­nje na fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka
Prof. Dra­go­ljub B. Đor­đe­vić, so­ci­o­log re­li­gi­je, pro­fe­sor Uni­
ver­zi­te­ta u Ni­šu ko­ji je za­du­žen da vo­di kurs Ver­ske za­jed­ni­ce u Sr­
bi­ji na spe­ci­ja­li­stič­kim stu­di­ja­ma na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka u
Be­o­gra­du je po­zvao di­rek­to­ra Ca­ri­ta­sa Preč. Vla­di­sla­va Var­gu da
odr­ži pre­da­va­nja na te­me; Or­ga­ni­za­ci­ja Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve u Sr­
bi­ji; Od­no­si RKC i SPC; Od­no­si Va­ti­ka­na i Sr­bi­je. Prof. Đor­đe­vić
je is­ta­kao da bi bi­lo aka­dem­ski ne­ko­rekt­no da on go­vo­ri o to­me, a
da preč. Var­ga iz­vor­no ma­te­ri­ju mo­že pre­ne­ti stu­den­ti­ma. Kao su­
go­vor­nik u tom pre­da­va­nju mu je bio i mr. Alek­san­dar Dja­ko­vac,
sve­šte­nik SPC, član Hri­ščan­skog Kul­tur­nog Cen­tra, ka­sni­je od­go­
vor­ni ured­nik „Pra­vo­sla­vlja“.
Po­vrat­ni­ci iz Bel­gi­je
Još je­dan pi­lot pro­je­kat ko­ji je Ca­ri­tas Sr­bi­je re­a­li­zo­vao u part­
ner­stvu sa Ca­ri­ta­som Bel­gi­je je po­moć po­vrat­ni­ci­ma iz Bel­gi­je ko­ji
su ta­mo ži­ve­li bez do­ku­me­na­ta i ni­su us­pe­li da do­bi­ju azil. Pro­gram
je sa pre­ki­di­ma tra­jao od ma­ja 2006 do de­cem­bra 2009 go­di­ne. i za
to vre­me je Ca­ri­tas pru­žio po­dr­šku mno­gim po­vrat­ni­ci­ma po­je­din­
ci­ma kao i po­vrat­nič­kim po­ro­di­ca­ma.
Sa­rad­nja na pri­hva­ta­nju mi­gra­na­ta ko­ji ni­su ste­kli pra­vo na azil
u ze­mlja­ma EU je bi­la uslov za ula­zak Sr­bi­je na be­lu šen­gen li­stu
206
CARITAS SRBIJE
na­še ze­mlje, a sa­mim tim je pred­sta­vlja­la ko­rak ka evrop­skim in­te­
gra­ci­ja­ma. Po­ro­di­ce ko­je su bez pa­pi­ra ži­ve­le u Evro­pi, na osno­vu
spo­ra­zu­ma o re­ad­mi­si­ji, vra­će­ne se u ma­tič­nu ze­mlju, a ov­de su ih
če­ka­li no­vi pro­ble­mi – obez­be­đi­va­nje sme­šta­ja, va­đe­nje do­ku­men­
ta, itd. Ca­ri­tas im je po­mo­gao sa­ve­to­dav­no i na­ba­vljao je do­ku­men­
te i sa­ve­to­vao ih ka­ko da utro­še no­va­ča­na sred­stva ko­ja im je Ca­ri­
tas Bel­gi­je po­slao pre­ko Ca­ri­ta­sa Sr­bi­je.
Ne­ke od pred­no­sti ko­je su po­vrat­ni­ci ima­li pri uče­stvo­va­nju u
Ca­ri­ta­so­vom pro­gra­mu do­bro­volj­nog po­vrat­ka su bi­le da u pa­so­ši­
ma ni­su do­bi­ja­li pe­čat da su „de­por­to­va­ni’’, te su na taj na­čin za­dr­
ža­va­li pra­vo na pu­to­va­nja kroz ze­mlje čla­ni­ce Evrop­ske Uni­je.
Raz­voj Ca­ri­ta­sa 2000. – 2009.
Pro­gram Raz­voj Ca­ri­ta­sa je za­po­čeo to­kom 2000. go­di­ne kao
iz­raz po­tre­be za tran­sfor­ma­ci­jom or­ga­ni­za­ci­je ko­ja je do ta­da uglav­
nom di­stri­bu­i­ra­la hu­ma­ni­tar­nu po­moć u or­ga­ni­za­ci­ju ko­ja će pru­ža­
ti so­ci­jal­ne uslu­ge mar­gi­na­li­zo­va­nim ka­te­go­ri­ja­ma na­šeg dru­štva.
U ovom pe­ri­o­du „Raz­voj Ca­ri­ta­sa“ je iz­ra­stao u pro­ces ko­ji je za­
hva­tio sve ni­voe Ca­ri­ta­so­ve mre­že u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri, omo­gu­ćio
iz­grad­nju ka­pa­ci­te­ta or­ga­ni­za­ci­je ko­ja je po­ste­pe­no po­sta­la va­žan
part­ner dr­žav­nih i dru­gih usta­no­va u re­for­mi po­je­di­nih sek­to­ra so­ci­
jal­ne i zdrav­stve­ne slu­žbe ka­ko na na­ci­o­nal­nom ta­ko i re­gi­o­nal­nom
i lo­kal­nom ni­vou. Vre­me­nom ovaj pro­gram je omo­gu­ćio da Ca­ri­ta­
so­va mre­ža sem svo­je asi­sten­ci­jal­ne slu­žbe ostva­ri i edu­ka­tiv­nu, za­
stup­nič­ku i pro­mo­tiv­nu ulo­gu uti­ču­ći na po­je­di­ne dru­štve­ne pro­ce­
se i po­zi­tiv­no do­pri­no­se­ći iz­grad­nji ci­vil­nog dru­štva.
Raz­voj Ca­ri­ta­sa je uvek imao za cilj da iz­grad­nju Ca­ri­ta­so­ve
mre­že tre­ti­ra na in­te­gra­lan na­čin te da u di­na­mič­nom part­ner­stvu sa
207
Vla­di­slav Var­ga
ita­li­jan­skim i špan­skim Ca­ri­ta­som uvek po­la­zi od pa­sto­ral­nih osno­
va ka­ri­ta­tiv­ne slu­žbe ali i da ne za­bo­ra­vi na una­pre­đe­nje me­nadž­
men­ta or­ga­ni­za­ci­je; kva­li­tet­nu edu­ka­ci­ju rad­ni­ka Ca­ri­ta­sa na svim
ni­vo­i­ma. Ono što je po­seb­no va­žno to je da je ovaj pro­gram pod­sta­
kao sve ni­voe or­ga­ni­za­ci­je Ca­ri­ta­sa na in­ten­ziv­no raz­ma­tra­nje pi­
ta­nja po­zi­ci­je sa­me or­ga­ni­za­ci­je u dru­štvu u ko­me de­lu­je, iz­grad­nji
od­no­sa sa struk­tu­ra­ma vla­sti i dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i me­dij­skoj
pro­mo­ci­ji sop­stve­nog ra­da. Ovaj pro­gram je po­ste­pe­no uveo Ca­ri­
tas u jed­nu va­žnu de­lat­nost - an­ga­žman na iz­grad­nji mi­ra u na­šem
dru­štvu či­me ne sa­mo da se ostva­ri­vao stra­te­ški plan Ca­ri­ta­sa u Sr­
bi­ji već i stra­te­ški plan Ca­ri­ta­sa Evro­pe.
Pro­gram se ostva­ri­vao kroz re­a­li­za­ci­ju tzv. pro­gram­skih mo­
du­la – Du­hov­nost Ca­ri­ta­sa, Ca­ri­tas i vo­lon­ter­ska slu­žba, Žup­ski
pro­jek­ti, Ca­ri­tas i iz­grad­nja mi­ra, Pro­mo­ci­ja ra­da Ca­ri­ta­sa i dr.
Pro­gra­mi iz­grad­nje mi­ra
Iako je rad na iz­grad­nji mi­ra du­bo­ko uko­re­njen u ak­tiv­no­sti
Ca­ri­ta­sa još od pe­ri­o­da di­stri­bu­ci­je hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći, or­ga­ni­zo­
van rad u ovoj obla­sti po­či­nje 2006. go­di­ne.
Ma­ja me­se­ca na­ve­de­ne go­di­ne Ca­ri­tas or­ga­ni­zu­je sa­sta­nak po­
sve­ćen iz­grad­nji mi­ra u re­gi­o­nu na ko­me su uče­šće uze­li li­de­ri ver­
skih or­ga­ni­za­ci­ja ka­to­lič­ke, pra­vo­slav­ne i islam­ske za­jed­ni­ce Sr­bi­
je, Cr­ne go­re, Ma­ke­do­ni­je, Al­ba­ni­je, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Hr­vat­
ske. Sem kon­fe­ren­cij­skog de­la sa­sta­nak je uklju­čio i po­se­te me­sti­ma
u ko­ji­me su se de­ša­va­li me­đu­et­nič­ki in­ci­den­ti, a na­kon sva­ke po­se­
te je sle­di­la di­sku­si­ja o uzro­ci­ma su­ko­ba ali i o mo­guć­no­sti­ma da­
ljeg de­lo­va­nja. Ovaj su­sret je osta­vio trag u re­gi­on­ u te je sva­ke go­
di­ne or­ga­ni­zo­van sli­čan sa­sta­nak sva­ki put u dru­goj ze­mlji re­gi­o­na.
208
CARITAS SRBIJE
Iste go­di­ne Ca­ri­tas i Hri­šćan­ski kul­tur­ni cen­tar (or­ga­ni­za­ci­ja
Srp­ske Pra­vo­slav­ne Cr­kve) re­a­li­zu­ju pro­jekt u okvi­ru ko­ga za cilj­
nu po­pu­la­ci­ju bi­ra­ju ve­ro­u­či­te­lje la­ik­ e dve Cr­kve i sa nji­ma ra­de na
pi­ta­nji­ma po­mi­re­nja, to­le­ran­ci­je, iz­grad­nje mi­ra. Me­to­do­lo­gi­ja ra­
da uklju­ču­je ra­di­o­ni­ce i pre­da­va­nja ko­ja su dr­ža­li pred­stav­ni­ci hi­
je­rar­hi­je dve Cr­kve, aka­de­mi­ci, uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­so­ri. Ve­ro­u­či­te­
lji već to­kom re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta uka­zu­ju na to da su u svom sva­
ko­dnev­nom ra­du po ško­la­ma već po­če­li da pri­me­nju­ju zna­nja i is­
ku­stva ste­če­na u sa­mom pro­jek­tu i po­sta­je ja­sno da će pro­jekt ima­
ti du­go­roč­ne efek­te. Ne­ki od njih su sle­de­ći:
– Pre­ko 100 pra­vo­slav­nih i ka­to­li­ka (ve­ro­u­či­te­lja i mla­dih) je
ob­u­hva­će­no pro­jek­tom i upo­zna­to sa zna­ča­jem po­mi­re­nja i iz­grad­
njom mi­ra
– 24 oso­be su do­dat­no ob­u­če­ne za rad ani­ma­to­ra u obla­sti po­
mi­re­nja
– Osna­že­ne su ve­ze iz­me­đu po­je­di­nih pred­stav­ni­ka dve Cr­kve
– Mul­ti­di­men­zi­o­nal­na me­dij­ska kam­pa­nja spro­ve­de­na u okvi­
ru pro­jek­ta omo­gu­ći­la je da se sa re­zul­ta­tim ovog ra­da upo­zna i ši­ra
jav­nost u me­sti­ma iz ko­jih su do­šli uče­sni­ci pro­jek­ta
– Raz­ne ini­ci­ja­ti­ve u obal­sti iz­grad­nje mi­ra su po­kre­nu­te na lo­
kal­nom ni­vou
To­kom 2008. i 2009. go­di­ne Ca­ri­tas je na­sta­vio sa ra­dom u
ovoj obla­sti i re­a­li­zo­vao još je­dan va­žan pro­jekt i to u Is­toč­noj Sr­
bi­ji i u Sre­mu u me­sti­ma u ko­ji­ma su se de­ša­va­li kon­flik­ti tj. gde je
po­sto­ja­la in­ter­et­nič­ka dis­tan­ca pa i ne­tr­pe­lji­vost. Me­to­do­lo­gi­ja je
uklju­či­la rad sa mla­di­ma škol­skog uz­ra­sta ko­ji su kroz te­mu nar­ko­
ma­ni­je kod mla­dih od­no­sno bo­le­sti za­vi­sno­sti a ko­ja je za­jed­nič­ka
za sve bez ob­zi­ra na bi­lo ka­kvu pri­pad­nost pre­va­zi­la­zi­li broj­ne po­
de­le, ne­ra­zu­me­va­nja i dr na­met­nu­te od sta­ri­jih u ne­kom pret­hod­
nom pe­ri­o­du. Bu­du­ći da se pro­jekt re­a­li­zo­vao u ško­la­ma i ti­me ovu­
209
Vla­di­slav Var­ga
hva­tio ne sa­mo de­cu već i nji­ho­ve ro­di­te­lje imao je i ši­ri zna­čaj za
lo­kal­nu za­jed­ni­cu. Ovim pro­jek­tom re­a­li­zo­va­no je sle­de­će:
– 3 or­ga­ni­za­ci­je (Čo­ve­ko­lju­blje, HKC i Ca­ri­tas) su pro­du­bi­le
part­ner­stvo i sa­rad­nju
– Oko 180 mla­dih oso­ba i oko 35 na­stav­ni­ka je uklju­če­no u ra­
li­za­ci­ju pro­jek­ta
– Mul­ti­di­men­zi­on­ al­na me­dij­ska kam­pa­nja spro­ve­de­na u okvi­
ru pro­jek­ta omo­gu­ći­la je da se sa re­zul­ta­tim upo­zna i ši­ra jav­nost u
me­sti­ma u ko­ji­ma je pro­jekt re­a­li­zo­van
– Pro­jekt je osta­vio mer­ljiv uti­caj u sve­sti lju­di i otvo­rio no­ve
mo­guć­no­sti ko­jie su re­a­li­zo­va­ne u kon­kret­noj sa­rad­nji part­ne­ra na
lo­kal­nom ni­vou.
Spe­ci­fič­ni pro­jek­ti Ca­ri­ta­sa u Su­bo­tič­koj bi­sku­pi­ji
Po­red mno­gih ak­tiv­no­sti Ca­ri­ta­sa na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, ne­što spe­
ci­fič­no je u ra­du Ca­ri­ta­sa No­vi Sad ko­ji po­red Kuč­ne Ne­ge i Dnev­
nog cen­tra za sta­re oso­be, na je­din­stven na­čin bri­ne za de­cu iz­be­glu
sa Ko­so­va, Rom­ske po­pu­la­ci­je i mu­sli­man­ske re­li­gi­o­zno­sti.
Ta­ko­đe ovaj Ca­ri­tas je je­di­ni u Sr­bi­ji ko­ji ima dnev­ni bo­ra­
vak za oso­be sa psi­hič­kim smet­nja­ma, te je ta­ko pre­po­zna­tljiv pre­
ko ova dva pro­gra­ma.
U sa­sta­vu Su­bo­tič­ke bi­sku­pi­je de­lu­je ta­ko­đe po­seb­ni dnev­ni
cen­tar „Sve­ti Rok“, ko­ji već pet go­di­na bri­ne za oso­be na mar­gi­ni,
oso­be sa fi­zič­kim i psi­hič­kim in­va­li­di­te­tom.
Mon­tes­so­ri de­či­ja ku­ća
Pro­gram Mon­tes­so­ri de­či­ja ku­ća, ko­ja de­lu­je u okvi­ru Ca­ri­ta­sa
De­ka­na­ta No­vi Sad je po­čeo sa ra­dom 2008. go­di­ne kao pi­lot pro­
210
CARITAS SRBIJE
je­kat na osno­vu po­sma­tra­nja dru­štve­nih pri­li­ka kroz pri­zmu so­ci­
jal­nog rad­ni­ka, uči­te­lja i vas­pi­ta­ča, psi­ho­lo­ga kao i dru­gih struč­nja­
ka ko­ju su uklju­če­ni u obra­zov­ni pro­ces na di­rek­tan ili in­di­rek­tan
na­čin. Pro­gram po­sto­jiu sve do da­na­šnjeg da­na, sa ma­njim i ve­ćim
pre­ki­di­ma, ovi­sno o fi­nan­si­ra­nju sa­mog Pro­jek­ta.
To­kom ovih go­di­na pro­je­kat su po­dr­ža­va­li Po­kra­ji­na Voj­vo­di­
na, Grad­ska upra­va za so­ci­jal­nu i de­či­ju za­šti­tu, Ita­li­jan­ska re­gi­ja
Emi­li­ja Ro­ma­nja i dru­gi.
Cilj ovog pro­gra­ma je omo­gu­ća­va­nje ade­kvat­nog so­ci­jal­nog
zbri­nja­va­nja (kao i obra­zov­no-vas­pit­nog ra­da) de­ce iz vul­ne­ra­bil­
nih ka­te­go­ri­ja na uz­ra­stu od 3–7 go­di­na ako i de­ce na škol­skom
uz­ra­stu, uz pri­me­nu jed­nog ino­va­tiv­nog i efi­ka­snog na­či­na ra­da
– Mon­tes­so­ri pe­da­go­gi­je. Pro­gram je na­me­njen de­ci iz so­ci­jal­no
ugro­že­nih ka­te­go­ri­ja, prak­sa je po­ka­za­la da su to naj­če­šće de­ca
iz rom­skih po­ro­di­ca. Pro­je­kat se re­a­li­zu­je u sa­rad­nji sa Cen­trom
za so­ci­jal­ni rad gra­da No­vog Sa­da, PU „Ra­do­sno de­tinj­stvo“ No­
vi Sad.
Na ovaj na­čin afir­mi­še se i po­ve­zu­je so­ci­jal­na i obra­zov­na od­
go­vor­nost lo­kal­ne za­jed­ni­ce, pru­ža se šan­sa de­ci iz vul­ne­ra­bil­nih
gru­pa da ostva­re svo­ja re­gu­lar­na de­či­ja pra­va. S dru­ge stra­ne sta­vlja
se ak­ce­nat na kva­li­tet me­to­do­lo­gi­je ra­da sa de­com ko­joj tre­ba stvo­
ri­ti do­dat­ne i spe­ci­fič­ni­je uslo­ve i am­bi­jent, da bi na­sta­vi­li sa obra­
zov­no-vas­pit­nim pro­ce­som.
Dnev­ni cen­tar za po­moć i po­dr­šku
oso­ba­ma sa men­tal­nim te­ško­ća­ma
Dnev­ni cen­tar za po­moć i po­dr­šku oso­ba­ma sa men­tal­nim te­
ško­ća­ma, ko­ji je deo Ca­ri­ta­sa De­ka­na­ta No­vi Sad – je po­čeo sa ra­
211
Vla­di­slav Var­ga
dom 2009. go­di­ne kao pi­lot pro­je­kat po­dr­žan od stra­ne BCIF-a. To­
kom ovih go­di­na pro­je­kat su po­dr­ža­li i Ca­ri­tas Ita­li­je, Po­kra­jin­ski
se­kre­ta­ri­jat za zdrav­stvo, Grad­ska upra­va za so­ci­jal­nu i de­či­ju za­
šti­tu. I ovaj pro­je­kat tra­je sve do da­nas, uz mno­ge po­te­ško­će u fi­
nan­si­ra­nju istog.
Cilj ovog pro­jek­ta je zbri­nja­va­nje i po­dr­ška oso­ba sa men­tal­nim
te­ško­ća­ma (pre­vas­hod­no oso­be sa psi­ho­zom) kroz or­ga­ni­zo­va­ne sa­
dr­ža­je u ci­lju psi­ho­so­ci­jal­ne re­ha­bi­li­ta­ci­je na­kon ho­spi­tal­nog psi­hi­
ja­trij­skog le­če­nja. Pro­gram pro­jek­ta ob­uh­ va­ta psi­ho­lo­ške ra­di­on­ i­ce,
kog­ni­tiv­ne ve­žbe, kre­at­iv­ne ra­di­o­ni­ce, rad­nu te­ra­pi­ju, psi­ho­lo­ško sa­
ve­to­va­nje, dru­štve­ne ak­tiv­no­sti, obu­ka za rad u štam­pa­ri­ji, le­kar­ske
pre­gle­de u okvi­ru Dnev­nog cen­tra, raz­vi­ja­nje ži­vot­nih ve­šti­na...
Dnev­ni cen­tar za po­moć i po­dr­šku oso­ba­ma sa men­tal­nim te­
ško­ća­ma se re­al­i­zu­je u sa­rad­nji sa In­sti­tu­tom za psi­hi­ja­tri­ju KC Voj­
vo­di­na, Za­vo­dom za za­po­šlja­va­nje oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, Cen­
trom za so­ci­jal­ni rad gra­da No­vog Sa­da, ŠO­SO „ Mi­lan Pe­tro­vić“,
Dom zdra­vlja No­vi Sad, Ca­ri­tas Ita­li­je…
Dnev­ni cen­tar za oso­be sa fi­zič­kim i/ili
psi­hič­kim in­va­li­di­te­tom Sve­ti Rok u Be­če­ju
Dnev­ni cen­tar Sve­ti Rok je otvo­rio svo­ja vra­ta 10.10.2009. go­
di­ne, na svet­ski dan Men­tal­nog zdra­vlja. Ca­ri­tas Su­bo­ti­ca je ku­
ću do­bi­la od go­spo­di­na Ger­ner Ištva­na, be­čej­skog kan­to­ra, sa na­
me­nom da se ta­mo or­ga­ni­zu­ju raz­ne ak­tiv­no­sti za oso­be u po­tre­bi.
Na osno­vu raz­go­vo­ra sa pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne sa­mo­up­ ra­ve do­ne­
li smo od­lu­ku da u toj ku­ći osnu­je­mo dnev­ni cen­tar za oso­be sa in­
va­li­di­te­tom. Ca­ri­tas iz Aoste, Ita­li­je, je is­pla­tio pri­la­go­đa­va­nje ku­će
za po­tre­be oso­ba sa in­va­li­di­te­tom.
212
CARITAS SRBIJE
Za­po­če­li smo rad rad uz po­moć lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, or­ga­ni­
za­ci­je Ve­ra i sve­tlo u Sr­bi­ji, Ge­ron­to­lo­škog cen­tra Be­čej i Cen­tra za
so­ci­jal­ni rad op­šti­ne Be­čej.
Re­žij­ske tro­ško­ve je po­kri­va­la op­šti­na Be­čej, fi­zi­ot­e­ra­pe­ut­sku
po­moć i ru­čak je obez­be­đi­vao Ge­ron­to­lo­ški cen­tar Be­čej. Or­ga­
ni­za­ci­ja Ve­ra i sve­tlo u Sr­bi­ji i Cen­tar za so­ci­jal­ni rad op­šti­ne Be­
čej su upu­ći­va­li oso­be sa in­va­li­di­te­tom da po­sta­nu čla­no­vi dnev­
nog cen­tra.
Od­go­vor­na oso­ba za vo­đe­nje dnev­nog cen­tra je ima­la obu­
ku u slič­nim dnev­nim cen­tri­ma u Mo­sta­ru i Ita­li­ji. Njen rad po­ma­
že još dvo­je za­po­sle­nih i gru­pi­ca vo­lon­te­ra. Sva­ki od 20 ko­ri­sni­ka
dnev­nog cen­tra Sve­ti Rok ima svoj per­so­nal­ni raz­voj­ni plan ko­ji
je sa­či­nio vo­lon­ter de­fek­to­log-lo­go­ped. Po­što u dnev­ni cen­tar do­
la­ze i oso­be sa men­tal­nim hen­di­ke­pom i oso­be sa fi­zič­kim hen­di­
ke­pom, ima­mo i jed­no put­nič­ko vo­zi­lo sa ko­jim do­no­si­mo u cen­
tar oso­be ko­ji su u in­va­lid­skim ko­li­ci­ma. U cen­tru za ko­ri­sni­ke or­
ga­ni­zu­je­mo rad u tri ra­di­o­ni­ce; u ra­di­o­ni­ci za iz­ra­du pred­me­ta od
dr­ve­ta, u ra­di­o­ni­ci za iz­ra­du pred­me­ta od pa­pi­ra i ba­šti. Sva­ki ko­
ri­snik se uklju­ču­je u rad ra­di­o­ni­ce shod­no svo­jim spo­sob­no­sti­ma
i in­te­re­so­va­nju.
Pro­iz­ve­de­ni pred­me­ti se de­li­mič­no pro­da­ju a ve­ćim de­lom se
po­kla­nja­ju.
Dnev­ni cen­tar Sve­ti Rok je po­stao deo sva­ko­dnev­nog ži­vo­
ta u Be­če­ju. Sve­ti Rok ima svoj štand na svim grad­skim ma­ni­fe­
sta­ci­ja­ma. Uče­stvu­je u or­ga­ni­zo­va­nju i obe­le­ža­va­nju Me­đu­na­rod­
nog da­na men­tal­nog zdra­vlja i Me­đu­na­rod­nog da­na oso­ba sa in­va­
li­di­te­tom.
Or­ga­ni­zu­je da­ne otvo­re­nih vra­ta i po­se­te oso­nov­nim i sred­
njim ško­la­ma. Dnev­ni cen­tar in­ten­ziv­no sa­ra­đu­je sa dru­gim udru­
že­nji­ma gra­đa­na.
213
Vla­di­slav Var­ga
Cen­tri za slu­ša­nje – Iz­gra­d­nja
Ca­ri­ta­sa i sma­nje­nje si­ro­ma­štva
Za­hva­lju­ju­ći do­na­to­ri­ma – Ca­ri­ta­su Ita­li­je, ca­ri­ta­su Bel­gi­je i
Ca­ri­ta­su iz Lin­za (Austri­ja) go­di­ne 2010–2013. za­po­čet je pro­gram
pet Cen­ta­ra za slu­ša­nje, a po­sle još pet, u sva­koj bi­sku­pi­ji.
Re­zul­tat tih Cen­ta­ra za slu­ša­nje je bio pri­ku­plja­nje i ob­no­va
ba­ze po­da­ta­ka oso­ba sa so­ci­jal­nim po­tre­ba­ma, sa­ku­plja­nje in­for­
ma­ci­ja dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja i usta­no­va na te­ri­to­ri­ji po­kri­ve­noj cen­
tri­ma za slu­ša­nje.
Po­sle to­ga su iza­šle ma­le bro­šu­re, ta­ko­zva­ni „Va­de­me­cum“-i iz
svih bi­sku­pij­skih Ca­ri­ta­sa a na kra­ju je iza­šla obim­na bro­šu­ra sa na­
slo­vom „Lju­bi­te jed­ni dru­ge kao što sam vas ja lju­bio“ – gde su sa­
bra­ne sve ka­ri­ta­tiv­ne en­ci­kli­ke pa­pe Be­ne­dik­ta XVI-og sa do­da­ci­ma.
Kao po­sle­di­ca pr­vog pro­gra­ma, go­di­ne 2013. od­po­čeo je no­vi
pro­gram „Iz­grad­nja Ca­ri­ta­sa i sma­nje­nje si­ro­ma­štva“.
U ovom pro­gra­mu su uklju­če­ne 15 no­vih pa­ro­hi­ja ko­ji će raz­
vi­ja­ti svo­ju ak­tiv­nost sa sle­de­čim ci­lje­vi­ma: do­pri­ne­ti sma­nje­nju si­
ro­ma­štva kroz pro­mo­ci­ju so­ci­jal­ne prav­de i so­li­dar­no­sti, or­ga­ni­zo­
va­nje za­jed­nič­kih ak­ci­ja sa dru­gim ak­te­ri­ma. Kao re­zul­tat pro­gra­
ma je­ste raz­vi­ja­ti in­sti­tu­ci­o­nal­ni ka­pa­ci­tet mre­že Ca­ri­ta­sa Sr­bi­je i
osna­ži­va­nje vo­lon­ter­ske mre­že po bi­sku­pi­ja­ma.
Do sa­da je or­ga­ni­zo­van tre­ning za vo­lon­te­re iz 20% pa­ro­hi­ja
po bi­sku­pi­ja­ma, te je ime­no­van po je­dan sve­će­nik u sva­koj bi­sku­
pi­ji kao ani­ma­tor vo­lon­te­ra. ko­ji je za­du­žen za ani­ma­ci­ju na bi­sku­
pij­skom ni­vou.
Fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje
U do­me­nu fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja, Ca­ri­tas Sr­bi­je je u pro­te­
klih 20 go­di­na ta­ko­đe pre­šao ogro­man put. U or­ga­ni­za­ci­on­ om smi­
214
CARITAS SRBIJE
slu, kom­ple­tan fi­nan­sij­ski pro­met ka­ko sa do­na­to­ri­ma, ta­ko i sa di­
je­ce­zan­skim Ca­ri­ta­sa od­vi­ja se po­sred­stvom ban­ke. Za re­a­li­za­ci­ju
po­je­di­nih pro­je­ka­ta otva­ra­ju se po­seb­ni ra­ču­ni ka­ko bi se na jed­no­
sta­van na­čin mo­glo pra­ti­ti fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje.
Im­ple­men­ti­ra­ni su ja­sni i tran­spa­rent­ni me­ha­ni­zmi kon­tro­le u
skla­du sa pre­po­ru­ka­ma ko­je su da­le me­đu­na­rod­ne re­vi­zor­ske in­sti­
tu­ci­je i u skla­du sa zah­te­vi­ma do­na­to­ra. U pot­pu­no­sti se po­štu­ju lo­
kal­ni za­ko­ni o če­mu ra­ču­na vo­di eks­ter­na knji­go­vod­stve­na agen­ci­ja.
Po­red re­dov­ne go­di­šnje re­vi­zi­je, za po­tre­be po­je­di­nih do­na­to­
ra i pro­gra­ma spro­vo­de se do­dat­ne re­vi­zi­je ko­je su ta­ko­đe po­ka­za­
le po­zi­tiv­ne re­zul­ta­te. U pri­log kva­li­te­tu ra­da u fi­nan­sij­skom smi­
slu ide i či­nje­ni­ca da su re­spek­ta­bil­ni do­na­to­ri kao što su Evrop­ska
Uni­ja i Ne­mač­ka vla­da već go­di­na­ma sprem­ni da Ca­ri­ta­su do­ni­ra­ju
sred­stva za raz­li­či­te pro­jek­te.
Ca­ri­tas je je­dan od re­đih hu­ma­ni­tar­nih or­ga­ni­za­ci­ja u re­gi­o­
nu ko­ji re­dov­no spro­vo­di or­ga­ni­za­ci­o­nu re­vi­zi­ju ko­ja pod­ra­zu­me­va
pre­gled kom­plet­nog fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja. Iz­ve­šta­ji ovih re­vi­zi­
ja su po­tvr­di­li ko­rekt­no i bes­pre­kor­no fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje kao i
ga­ran­ci­ju da se pri­ku­plje­na sred­stva tro­še u skla­du sa nji­ho­vom na­
me­nom i svr­hom.
Po gru­boj pro­ce­ni Ca­ri­tas je na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je u to­ku svog
do­sa­da­šnjeg ra­da di­stri­bu­i­rao hu­ma­ni­tar­nu po­moć u iz­no­su od
30.000,000 Eura.
215
KAROLJ HARMATH OFM
Osnivač i upravitelj opštekorisne franjevačke fondacije
„Poverello“ (Hajdukovo)
„PODRŠKA OTPADU“
1) Te­melj­ne mo­ti­va­ci­je hu­ma­ni­tar­nog ra­da unu­tar Ka­to­
lič­ke Cr­kve
Na po­čet­ku ću iz­ne­ti ne­ko­li­ko op­štih na­če­la ko­ja sma­tram te­
me­ljem i osnov­nom mo­ti­va­ci­jom sva­kog hu­ma­ni­tar­nog ra­da unu­
tar Ka­to­lič­ke Cr­kve, shod­no to­me i hu­ma­ni­tar­nog ra­da Op­šte­ko­
ri­sne fra­nje­vač­ke fon­da­ci­je „Po­ve­rel­lo“ sa se­di­štem u Haj­du­ko­vu
kod Su­bo­ti­ce.
1.1. Pri­mer Isu­sa Hri­sta je ne­za­o­bi­la­zan. Po­zna­to nam je nje­
go­vo de­lo­va­nje u ko­rist lju­di u ne­vo­lji a i iz­ja­va da le­kar ni­je po­tre­
ban zdra­vi­ma ne­go bo­le­sni­ma. Di­ja­pa­zon nje­go­ve za­u­ze­to­sti za čo­
vje­ka ob­u­hva­ta te­le­sno, du­šev­no i du­hov­no le­če­nje čo­ve­ka.
1.2. Po tra­di­ci­o­nal­nom uče­nju cr­kva – sva­ka cr­kve­na za­jed­ni­
ca (na­pr. žu­pa, re­dov­nič­ke za­jed­ni­ce itd.) ima če­ti­ri osnov­na za­
dat­ka ko­ji su pod­jed­na­ko va­žni, ne mo­že ih se ran­gi­ra­ti i odva­ja­ti.
Sa­či­nja­va­ju jed­nu je­din­stve­nu ce­li­nu. Na­bra­jam ih abe­ced­nim re­
dom:
1.2.1. Di­a­ko­nia, tj. prak­ti­ci­ra­nje lju­ba­vi pre­ma bli­žnje­mu u
du­hu je­van­đe­lja, što s jed­ne stra­ne zna­či po­moć lju­di­ma u po­tre­bi,
a s dru­ge for­mi­ra­nje dru­štva po Bož­joj za­mi­sli (vas­pi­ta­nje, po­li­ti­
ka, zdrav­stvo itd.)
1.2.2. Ko­i­no­nia, brat­sko za­jed­ni­štvo u du­hu je­van­đe­lja, „za­
jed­nič­ka ili su­eg­zi­sten­ci­ja“ na svim ni­vo­i­ma i fo­ru­mi­ma dru­štve­
nog ži­vo­ta
217
Karolj Harmath Ofm
1.2.3. Li­tur­gia gde cr­kva sla­vi već ostva­re vred­no­te kra­ljev­
stva Bož­je­ga i ona obe­ća­nja za ko­ji­ma če­zne kao što su ot­ku­plje­
nje, raz­voj, ozdra­vlje­nje i za­jed­ni­štvo. Ona sem sla­vlje­nja i za­
hva­lju­je za te da­ro­ve, od­no­sno sa na­dom oče­ku­je nji­ho­vo ostva­
re­nje.
1.2.4. Martyria uklju­ču­je u se­be pro­roč­ki, na­ve­sti­telj­ski za­da­
tak i du­žnost sve­do­če­nja – re­či­ma i de­li­ma – o Bož­joj po­ru­ci na­
gla­ša­va­ju­ći da ta po­ru­ka vo­di čo­ve­ka do pu­ni­ne ži­vo­ta i ko­nač­nog
uspe­ha. Tu za­da­ću ostva­ru­je na­ve­šta­njem re­či na raz­ne mo­gu­će na­
či­ne, evan­ge­li­zi­ra­njem ne­ver­ni­ka, ka­te­he­zom lju­di ra­znih ži­vot­nih
do­bi, ho­mi­li­jom, tj. iz­la­ga­njem Sve­tog Pi­sma u li­tur­gi­ji, pro­po­ve­
da­njem itd...
1.3. Dru­gi va­ti­kan­ski sa­bor is­ti­če da je Cr­kva iz­me­đu osta­lo­
ga po­zva­na da uz­di­že do­sto­jan­stvo ljud­ske oso­be
„Cr­kva je pri­sut­na u ovo­me svi­je­tu te s njim ži­vi i ra­di. Pro­iz­
i­šav­ši iz lju­ba­vi vječ­nog Oca, u vre­me­nu ute­me­lje­na od Kri­sta ot­
ku­pi­te­lja, oku­plje­na u Du­hu Sve­tom, Cr­kva ima cilj ko­ji je spa­si­
telj­ski i es­ha­to­lo­ški, ko­ji se mo­že pot­pu­no po­sti­ći sa­mo u bu­du­ćem
vi­je­ku. No ona je već tu na ze­mlji pri­sut­na, sa­bra­na iz lju­di, čla­no­
va ze­malj­sko­ga gra­da, ko­ji su po­zva­ni da već to­kom po­vi­je­sti čo­
vje­čan­stva tvo­re obi­telj si­no­va Bož­jih, ko­ja tre­ba da ne­pre­sta­no ra­
ste do do­la­ska Go­spo­di­no­va. Krist je tu obi­telj – uje­di­nje­nu, isti­
na, ra­di ne­be­skih do­ba­ra i nji­ma ob­da­re­nu – „sa­zdao i ure­dio na
ovo­me svi­je­tu kao dru­štvo“ i op­skr­bio je „pri­klad­nim sred­stvi­ma
vi­dlji­vog i dru­štve­nog je­din­stva“. Ta­ko Cr­kva, ko­ja je ujed­no „vi­
dlji­vi skup i du­hov­na za­jed­ni­ca“, ho­da za­jed­no s či­ta­vim čo­vje­
čan­stvom i sa svi­je­tom pro­ži­vlja­va istu ze­malj­sku sud­bi­nu; ona je
kao kva­sac i ta­ko­re­ći du­ša ljud­skog dru­štva, ko­je ima da se uKri­
stu ob­no­vi i pre­ob­ ra­zi u Bož­ju obi­telj. To pak uza­jam­no pro­ži­ma­
nje ze­malj­sko­ga i ne­be­sko­ga gra­da sa­mo se po vje­ri mo­že shva­ti­ti.
218
„PODRŠKA OTPADU“
Da­pa­če, ono osta­je mi­ste­rij ljud­ske po­vi­je­sti, ko­ju gri­jeh smu­ću­je
sve dok se pot­pu­no ne ob­ja­vi sla­va si­no­va Bož­jih. Ali Cr­kva, idu­ći
za svo­jim spa­so­no­snim ci­ljem, ne po­sre­du­je čo­vje­ku sa­mo bo­žan­
ski ži­vot ne­go od­si­je­va ta­ko­đer, i to na či­tav svi­jet, svje­tlo ko­je je
od­raz tog ži­vo­ta, oso­bi­to ti­me što li­je­či i uz­di­že do­sto­jan­stvo ljud­
ske oso­be, učvr­šću­je po­ve­za­nost ljud­skog dru­štva te da­je du­blji
smi­sao i uz­vi­še­ni­je zna­če­nje sva­ki­da­šnjem čo­vječ­jem dje­lo­va­nju.
Ta­ko Cr­kva vje­ru­je da pre­ko svo­jih po­je­di­nih čla­no­va i po či­ta­voj
svo­joj za­jed­ni­ci mo­že mno­go pri­do­ni­je­ti da ljud­sku obi­telj i nje­
zi­nu po­vi­jest uči­ni čo­vječ­ni­jom. Osim to­ga ka­to­lič­ka Cr­kva ra­do i
mno­go ci­je­ni ono što su dru­ge kr­šćan­ske Cr­kve ili cr­kve­ne za­jed­
ni­ce za­jed­nič­kim na­sto­ja­njem pri­do­ni­je­le ili što pri­do­no­se u ostva­
re­nju tog istog ci­lja. Ujed­no je čvr­sto uvje­re­na da joj svi­jet, po­je­
din­ci i dru­štvo, svo­jim spo­sob­no­sti­ma i dje­lat­no­šću mo­gu mno­go i
na raz­ne na­či­ne po­mo­ći u pri­pre­ma­nju pu­to­va za Evan­đe­lje.“ (Lu­
men gen­ti­um 40)
1.4. Pa­pa Fra­nja u svo­joj ose­tlji­vo­sti za lju­de u po­te­ško­ća­ma
kon­ti­nu­i­ra­no na­gla­ša­va da ckr­va tre­ba da iza­đe na pe­ri­fe­ri­ju k lju­
di­ma ko­ji su is­ti­snu­ti na rub dru­štva. Iz nje­go­ve en­ci­kli­ke „Evan­ge­
lii ga­ud­ i­um“ (Ra­dost Je­van­đe­lja) ci­ti­ram sa­mo ono me­sto ko­je mi
je da­lo in­spi­ra­ci­ju za na­slov svog pre­da­va­nja:
Po­kre­nu­li smo kul­tu­ru „ot­pa­da“ ko­ju se upra­vo pro­pa­gi­ra. Tu
se vi­še ne ra­di sa­mo o fe­no­me­nu iz­ra­blji­va­nja i ugnje­ta­va­nja, ne­go
o ne­če­mu no­vom: sa is­klju­če­njem se za­da­je ra­di­kal­ni uda­rac pri­pa­
da­nju dru­štvu u ko­jem se ži­vi. Tu vi­še ni­je reč o pli­ća­ku, o pe­ri­fe­ri­
ji ili o bez­vla­šću, ne­go o eg­zi­sten­ci­ji iz­van dru­štva. Is­klju­če­ni ni­su
„iz­ra­blje­ni“ ne­go su ot­pad, „osta­tak“ (Evan­ge­lii ga­ud­ i­um 53) – Re­
kao bih škart dru­štva. Ne mo­že ih se čak ni is­ko­ri­šta­va­ti. Ne­ma ko­
ri­sti od njih. Ni­su ni za re­ci­kla­žu!
219
Karolj Harmath Ofm
2) Hu­ma­ni­tar­ni rad Op­šte­ko­ri­sne fra­nje­vač­ke fon­da­ci­je
„Po­ve­rel­lo“
2.1. Ideal i mo­ti­va­ci­ja
Pri osni­va­nju fon­da­ci­je vo­di­li smo se po­ti­ca­ji­ma sve­tog Fra­nje
iz Asi­za. U pr­vom pla­nu je bi­la ide­ja da ako že­li­mo bi­ti istin­ski na­
sle­do­va­te­lji sv. Fra­nje, tj. istin­ski fra­njev­ci, on­da mo­ra­mo pri­hva­
ti­ti i nje­go­vu du­hov­nost. Fra­nje­vac že­li ostva­ri­ti je­van­đe­lje i po­sti­
ći osob­nu sve­tost i spa­se­nje po pri­me­ru sv. Fra­nje. Fra­njin brat tre­
ba da sle­di nje­gov put.
U Ne­po­tvr­đe­nom pra­vi­lu ova­ko pi­še:
„Bra­ća se mo­ra­ju ra­do­va­ti kad se kre­ću me­đu pri­pro­stim i pre­
zre­nim oso­ba­ma, me­đu si­ro­ma­si­ma i sla­bi­ma, bo­le­sni­ma i gu­ba­
vi­ma i me­đu oni­ma ko­ji pro­se po­kraj pu­ta.“ (Ne­po­tvr­đe­no pra­vi­
lo 9,2).
Fra­nja iz Asi­za je so­li­dar­nost sa po­treb­ni­ma je dr­žao va­žnim
„jer je Go­spo­din po­ra­di nas po­stao si­ro­ma­hom na ovo­me svi­je­tu“
(Po­tvr­đe­no pra­vi­lo 6,3).
Pri­mer „Si­ro­ma­ška iz Asi­za“ mno­ge pri­vla­či i po­sle vi­še od
osam sto­le­ća. Li­tur­gi­ja nje­go­va pre­mi­nu­ća raz­log to­ga vi­di u to­me
„što si­ro­ma­šni Fra­njo bo­gat stu­pa u ne­bo“. Po de­fi­ni­ci­ji Je­van­đe­
lja to zna­či da ni­je sa­ku­pljao bla­go za se­be, ne­go se „u Bo­gu bo­ga­
tio“ (Lk 12,21).
2.2. Rad u „Lur­ko-ku­ća­ma“ (lur­kó, mađ. = ne­sta­ško, de­ri­
šte, man­gup­če)
2.2.1. Glav­ni cilj:
– stva­ra­nje at­mos­fe­re si­gur­no­sti, pri­hva­ta­nja i lju­ba­vi. At­mos­
fe­re ko­ju u po­ro­di­ca­ma ne­ma­ju.
2.2.2. Me­to­do­lo­gi­ja:
– ce­lo­dnev­ni bo­ra­vak u ku­ći (iz­u­zev vre­me­na ko­je de­ca pro­
vo­de u ško­li).
220
„PODRŠKA OTPADU“
Sa na­še stra­ne pru­ža­mo po­moć pri uče­nju, osi­gu­ra­va­mo is­hra­
nu, po­ti­če­mo, po­ma­že­mo i iz­vo­di­mo van­škol­sku kre­at­iv­nost.
Bri­ga o lič­noj hi­gi­je­ni (re­do­vi­to tu­ši­ra­nje, pra­nje ru­ku, tre­blje­
nje va­ški i sl.) i o zdrav­stve­nom sta­nju (zu­bi, le­kar­ski pre­gle­di...)
2.2.3. Ka­rak­te­ri­stič­ni pro­ble­mi kod de­ce:
– ne­do­sta­tak is­ka­zi­va­nja lju­ba­vi, emo­ci­ja i pri­hva­će­no­sti sa
stra­ne ro­di­te­lja
– ne­bri­ga o lič­noj hi­gi­je­ni
– vr­lo lo­ši uslo­vi sta­no­va­nja
– ne­spo­sob­nost ro­di­te­lja da pru­že ono što je po­treb­no za in­te­
gral­ni raz­voj de­ce – re­do­vi­ta je po­ja­va da se ne zna­ju bri­nu­ti ni o
se­bi
– če­sta od­sut­nost ro­di­te­lja iz ku­će (bir­ti­je, za­tvor...) – de­ca pre­
pu­šte­na se­bi (i po ne­ko­li­ko da­na) ili po­sla­na na uli­cu da pro­se (po­
ne­kad da i kra­du)
– zlo­u­po­tre­ba so­ci­jal­na po­mo­ći (u ego­i­stič­ne svr­he ro­di­te­lja)
– kom­pli­ko­va­ni po­ro­dič­ni od­no­si (de­ci po­ro­di­ce je ista že­na i
ba­ka i maj­ka)
– fi­zič­ko zlo­sta­vlja­nje
– emo­ci­o­nal­no zlo­sta­vlja­nje (od­ba­ci­va­nje de­te­ta)
2.2.4. Na­čin iz­bo­ra de­ce
– raz­go­vor sa ro­di­te­lji­ma (gde je mo­gu­će)
– kon­sul­ta­ci­je sa pe­da­go­zi­ma ško­le i di­rek­to­rom, cen­trom za
so­ci­jal­ni rad, me­snim žup­ni­kom i po mo­guć­no­sti i sa pred­sed­ni­kom
sa­mo­u­pra­ve
– pri­ma­mo mak­si­mal­no do 22 de­ce
– u jed­noj ku­ći ima­mo de­cu ko­ja uz sa­gla­snost cen­tra za so­ci­
jal­ni rad i ži­ve u ku­ći za vre­me škol­skih da­na
221
Karolj Harmath Ofm
2.2.5. Ne­ke od ve­ćih po­te­ško­ća
– od­sut­nost sa­rad­nje ro­di­te­lja – ne­bri­ga - (si­tu­a­ci­ju po­gor­ša­
va na­pr. po­ja­va da de­ca la­žu kod­ku­će a ro­di­telj on­da okri­vlju­je na­
še sa­rad­ni­ke – zna de­li­ti lek­ci­je ka­ko mi tre­ba­mo vas­pi­ta­ti nje­go­vu/
nje­zi­nu/ nji­ho­vu de­cu, a on ili ona se op­šte ne bri­ne za svo­ju de­cu)
– pro­ble­ma­tič­na de­ca (de­ca ži­ve u dva sve­ta: pre­ko da­na u sve­
tu pri­hva­će­no­sti, bri­ge i lju­ba­vi – a na­ve­če u jed­nom sa­svim dru­
gom sve­tu (po­ne­kad pro­vo­de noć i na uli­ci)
– ne­do­sta­tak fi­nan­si­ja (iz­dr­ža­va­mo se od ino­stra­nih do­na­to­ra –
i ma­lim de­lom od do­ma­ćih do­bro­či­ni­te­lja, dok vas­pi­ta­mo de­cu da
bu­du ko­ri­sni gra­đa­ni na­še dr­ža­ve)
– neo­se­tlji­vost dru­štva – za ne­ke in­sti­tu­ci­je pro­ble­ma­tič­no de
te jed­no od bro­je­va – za nas je sva­ko de­te oso­ba s ime­nom i pre­zi­
me­nom). Ti­me že­lim upo­zo­ri­ti na po­ja­vu da se ne se­gla­da­va u do­
volj­noj me­ri si­tu­a­ci­ju po­je­di­nog de­te­ta, ne­go se pri­me­nju­ju ša­blo­ni
(po­ne­kad: hra­ni­telj­ska po­ro­di­ca uzi­ma de­te da bi se­be pre­hra­ni­la a
ne da se bri­ne o de­te­tu – ka­ko kon­tro­li­sa­ti?)
2.3. Za­što ipak ra­di­mo?
2.3.1. Jer ve­ru­je­mo u ono što je sv. Jo­van za­pi­sao: „Bog je lju­
bav i ko osta­je u lju­ba­vi osta­je u Bo­gu“. Ne­vi­dlji­va Bož­ja ru­ka is­
pru­že­na pre­ma oso­ba­ma u po­tre­bi po na­ma po­sta­je vi­dlji­vom. Mi
smo Bož­ja is­pru­že­na ru­ka pre­ma čo­ve­ku.
2.3.2. Po­kre­ću nas i mo­ti­va­ci­je na­bro­je­ne na po­čet­ku. K to­me
do­da­jem i Isu­so­ve re­či: „Sta god ste uči­ni­li jed­nom od mo­je naj­ma­
nje bra­će, me­ni ste uči­ni­li... I bi­će vam ve­li­ka pla­ta na ne­be­si­ma“.
2.3.3. Je­vrej­ska po­slo­vi­ca ka­že: „Ako si spa­sio je­dan ži­vot,
spa­sio si ceo svet“.
Jed­nom reč­ju: za­u­zi­ma­nje za čo­ve­ka iz ver­skih mo­ti­va, jer sva­
ki čo­vek je sli­ka i pri­li­ka Bož­ja. A Bog ne stva­ra „ot­pad“.
222
БРАНКО БЈЕЛАЈАЦ
Trans World Radio, Bratislava, Slovak Republic
Centar 9, Beograd, [email protected]
ДЕЛАТНОСТ ХРИШЋАНСКОГ
ХУМАНИТАРНОГ УДРУЖЕЊА
„ХЛЕБ ЖИВОТА“ У СРБИЈИ, У
ПЕРИОДУ 1992–1999. ГОДИНЕ
Резиме
Хри­шћан­ско ху­ма­ни­тар­но удру­же­ње Хлеб жи­во­та (ХЖ) осно­ва­но је
1992. го­ди­не, на ини­ци­ја­ти­ву две бе­о­град­ске еван­ђе­о­ске цр­кве и ак­тив­но је и
да­нас. У свом ра­ду у по­сма­тра­ном пе­ри­о­ду, нај­ви­ше су се ори­јен­ти­са­ли ка по­
мо­ћи из­бе­гли­ца­ма и ин­тер­но ра­се­ље­ним љу­ди­ма, углав­ном у Ср­би­ји. Осим при­
ку­пља­ња по­мо­ћи у зе­мљи, ХЖ је убр­зо по­стао и ди­стри­бу­тив­на ор­га­ни­за­ци­
ја за мно­ге ме­ђу­на­род­не гру­пе ко­је су сла­ле сво­ју по­моћ ра­том по­го­ђе­ном ста­
нов­ни­штву. По оби­му по­де­ље­не по­мо­ћи у Ср­би­ји (3.529 то­на), мо­же се ре­
ћи да је ХЖ дру­ги по ран­гу, иза Цр­ве­ног кр­ста, што је у ве­ли­кој не­сра­зме­ри са
бро­јем еван­ђе­о­ских хри­шћа­на у зе­мљи, ко­ја се прет­по­ста­вља да је око 0,3–0,4
про­цен­та укуп­ног ста­нов­ни­штва, од­но­сно око 25.000 осо­ба. Од 2004. го­ди­не
ХЖ се ба­ви раз­во­јем сво­јих ка­па­ци­те­та и ан­га­жу­је се у пру­жа­њу со­ци­јал­них и
раз­вој­них про­гра­ма. У при­ло­гу је ми­си­ја, ви­зи­ја и вред­но­сти ове ор­га­ни­за­ци­је.
Кључ­не ре­чи: „Хлеб жи­во­та“, хри­шћан­ска ху­ма­ни­тар­на де­лат­
ност, из­бе­гли­це, про­те­стант­ска-еван­ђе­о­ска цр­ква, бап­ти­стич­ка цр­ква,
Ср­би­ја
Пр­ва фа­за ра­да 1992–1995. го­ди­не
По­че­так де­ве­де­се­тих го­ди­на ХХ ве­ка на под­руч­ју бив­ше
Ју­го­сла­ви­је до­нео је рат, страх, не­ма­шти­ну, из­бе­гли­штво, изо­
223
Бранко Бјелајац
ла­ци­ју, хи­пе­рин­фла­ци­ју, рас­пад др­жа­ве и мно­го дру­гих не­да­ћа.
Ме­ђу из­бе­гли­ца­ма из Хр­ват­ске и Бо­сне, ко­ји су при­до­ла­зи­ли у
Ср­би­ју и по­нај­ви­ше у Бе­о­град, би­ло је и чла­но­ва про­те­стант­
ских, еван­ђе­о­ских цр­ка­ва, ко­ји су по­моћ по­тра­жи­ли и од сво­је
ду­хов­не по­ро­ди­це.
Ло­кал­не еван­ђе­о­ске цр­кве у Бе­ог­ ра­ду су у апри­лу 1992. го­
ди­не от­по­че­ле са мо­ли­тва­ма то­ком вер­ских слу­жби, као и кућ­
ним оку­пља­њи­ма на мо­ли­тву, на ко­је су по­зи­ва­ле и из­бе­гли­
це, са ко­ји­ма су сту­пи­ле у кон­такт и ко­ји­ма је би­ла по­треб­но
охра­бре­ње и ду­хов­но окре­пље­ње. Цр­кве су се, ме­ђу­тим, су­о­чи­
ле са мно­го озбиљ­ни­јом си­ту­ац
­ и­јом ка­да су до­не­ле од­лу­ку да,
у окви­ру сво­јих мо­гућ­но­сти, и на дру­ги на­чин по­мог­ну по­је­
ди­ни­ма из ко­ло­на из­бе­гли­ца (та­да су то још би­ла ра­се­ље­на ли­
ца јер је др­жа­ва и да­ље фор­мал­но по­сто­ја­ла) ко­је су при­сти­за­
ле у зе­мљу не­при­пре­мље­ну на то­ли­ки број осо­ба ко­је су тра­
жи­ле по­моћ. Вер­ни­ци, чла­но­ви цр­ка­ва, у по­чет­ку су са­ми при­
ку­пља­ли по­моћ у хра­ни и гар­де­ро­би, али ка­ко је при­до­шли­ца и
по­тре­ба би­ло све ви­ше, мо­ра­ло се пре­ћи на ор­га­ни­зо­ва­ни вид
де­ло­ва­ња.
У по­чет­ку су о ра­ду бри­ну­ле две во­лон­тер­ке, ко­је су ор­га­
ни­зо­ва­ле при­ку­пља­ње да­ро­ва од чла­но­ва цр­ка­ва, па­ко­ва­ње у
па­ке­те, и по­том по­де­лу они­ма ко­ји су до­ла­зи­ли до про­сто­ри­
ја ових цр­ка­ва по по­моћ. Не­рет­ко су се ин­фор­ма­ци­је о по­де­ли
по­мо­ћи ши­ри­ле ме­ђу са­мим из­бе­гли­ца­ма и че­сто је би­ло ви­ше
осо­ба ко­је су оче­ки­ва­ле не­ку по­моћ не­го што је по­мо­ћи у по­
чет­ку би­ло. Сто­га су се ста­ре­шин­ства Хри­шћан­ске бап­ти­стич­
ке цр­кве и Про­те­стант­ско еван­ђе­о­ске цр­кве са­ста­ла то­ком ле­та
исте го­ди­не, у по­ку­ша­ју да ви­де шта као вер­ске за­јед­ни­це мо­
гу да учи­не. Овим вер­ским за­јед­ни­ца­ма су се ја­ви­ле и цр­кве из
ино­стран­ства, рас­пи­ту­ју­ћи се ка­ко мо­гу да по­мог­ну. Та­ко је у
224
ДЕЛАТНОСТ ХРИШЋАНСКОГ ХУМАНИТАРНОГ УДРУЖЕЊА…
ав­гу­сту 1992. го­ди­не, код Са­ве­зног ми­ни­стар­ства прав­де, осно­
ва­но Удру­же­ње гра­ђа­на „Хлеб жи­во­та“ (ХЖ), чи­ји су Управ­ни
од­бор са­чи­ња­ва­ле ста­ре­ши­не из обе­ју цр­ка­ва, а тим су чи­ни­ле
две управ­ни­це и ве­ли­ки број во­лон­те­ра.
Ху­ма­ни­тар­на по­моћ се при­ку­пља­ла од чла­но­ва еван­ђе­о­
ских цр­ка­ва у Бе­о­гра­ду, по­том је сор­ти­ра­на и па­ко­ва­на и од­
ре­ђе­ним да­ни­ма де­ље­на оним из­бе­гли­ца­ма ко­је су се при­ја­ви­
ле за по­моћ. Сли­ка до­ле при­ка­зу­је за­бло­ки­ра­ну ули­цу у цен­тру
Бе­о­гра­да у ра­ним го­ди­на­ма ра­да – због ве­ли­ког бро­ја осо­ба ко­
је су до­шле у оче­ки­ва­њу по­мо­ћи.
„Ка­да је по­чео рат, био је то шок за све нас, али смо ми­сли­
ли ’не­ће то по­тра­ја­ти’. Ме­ђу­тим, ка­да смо ви­де­ли шта се до­го­
ди­ло у Са­ра­је­ву, и по­сле јед­ног мо­ли­тве­ног са­стан­ка, где смо
чи­та­ли из Еван­ђе­ља по Ма­те­ју 25. по­гла­вља, до­го­во­ри­ли смо
се да од­ре­ди­мо не­ке да­не и за­мо­ли­мо љу­де да нам да­ју ви­шак
сво­је оде­ће и дру­гу по­моћ. На цр­кве­на вра­та смо ста­ви­ли об­
225
Бранко Бјелајац
ја­ву и на­род је од­мах по­чео да до­ла­зи“, из­ја­ви­ла је Бе­ба Вар­га,
јед­на од управ­ни­ца.
„Ка­да смо за­по­че­ли ни­смо има­ли уџ­бе­ник, ни ис­ку­ство –
ко је та­ко не­што мо­гао да пред­ви­ди? Са­мо смо сву­да ви­де­ли из­
бе­гли­це и он­да смо се за­пи­та­ли: Хо­ће­мо ли не­што да ура­ди­мо,
или ће­мо да на­ста­ви­мо да ћу­ти­мо? Та­ко смо од­лу­чи­ли да са­ку­
пи­мо од оно­га што има­мо, да то по­де­ли­мо и да сед­не­мо са тим
љу­ди­ма и чу­је­мо њи­хо­ве при­че.“
„При­сту­па­ли смо им по­је­ди­нач­но, је­дан на је­дан. Љу­ди
ни­су са­мо че­ка­ли у ре­до­ви­ма, већ су мо­гли да сед­ну и ис­при­ча­
ју нам сво­ју бри­гу. Са љу­ди­ма смо раз­го­ва­ра­ли о њи­хо­вој си­ту­
а­ци­ји… нај­ва­жни­је је би­ло да слу­ша­мо, да чу­је­мо њи­хо­ве при­
че и да обра­ти­мо па­жњу на оно што су го­во­ри­ли. Мо­гли смо да
при­сту­пи­мо тим љу­ди­ма не­ким фи­лан­троп­ским пла­ном, да им
да­мо ту по­моћ… али је нај­ва­жни­је би­ло то што смо их слу­ша­
ли и на њих обра­ћа­ли па­жњу“ (Раз­го­вор, мај 2013).
Пр­ва ме­ђу­на­род­на по­моћ при­сти­гла је у ок­то­бру 1992. го­
ди­не из Швед­ске, шле­пер по­мо­ћи по­сла­ле су цр­кве ко­је су и
ра­ни­је са­ра­ђи­ва­ле са бе­о­град­ским цр­ква­ма. То је био огро­ман
ор­га­ни­за­ци­о­ни про­је­кат – тре­ба­ло је ре­ши­ти ца­рин­ске па­пи­ре,
ор­га­ни­зо­ва­ти во­лон­те­ре, сор­ти­ра­ње по­мо­ћи по ку­ти­ја­ма, њи­
хо­во од­ла­га­ње и чу­ва­ње, а са дру­ге стра­не тре­ба­ло је ор­га­ни­
зо­ва­ти ко­ме ће се по­моћ да­ти, као и са­му по­де­лу. Пр­ве ли­сте
су са­чи­ња­ва­ле по 100 име­на ко­ја су при­ма­ла по­моћ у бап­ти­
стич­кој цр­кви, и 100 име­на за при­ма­ње по­мо­ћи у про­те­стант­
ско еван­ђе­о­ској цр­кви. Име­на су до­би­је­на од ор­га­ни­за­ци­је Цр­
ве­ног кр­ста Ср­би­је. Са све ви­ше из­бе­гли­ца ко­је су до­ла­зи­ле да
се при­ја­ве ди­рект­но, ка­сни­је је ода­бир ко­ри­сни­ка оба­вљао тим
ХЖ. Уве­ден је и прин­цип да је сва­ки ко­ри­сник на ли­сти го­ди­
ну да­на то­ком ко­је при­ма по­моћ. Сва­ки ко­ри­сник је био де­таљ­
226
ДЕЛАТНОСТ ХРИШЋАНСКОГ ХУМАНИТАРНОГ УДРУЖЕЊА…
но ин­тер­вју­ис­ ан, ра­ди са­гле­да­ва­ња пот­пу­не си­ту­ац
­ и­је и од­ре­
ђи­ва­ња нај­бо­љег мо­гу­ћег ти­па по­мо­ћи.
„Има­ли смо не­ког ис­ку­ства, по­го­то­во са по­је­дин­ци­ма ко­ји
су при­сти­за­ли још 1989. го­ди­не, из Ру­му­ни­је и Бу­гар­ске. Кад
смо та­да отво­ри­ли цр­кве­на вра­та, ви­ше их ни­кад ни­смо за­тво­
ри­ли“, под­се­ћа се Ја­сми­на То­шић, јед­на од управ­ни­ца. „Исус је
ре­као Љу­би Го­спо­да Бо­га свог свим ср­цем сво­јим, и свом ду­
шом сво­јом и љу­би бли­жње­га сво­га као са­мог се­бе“. Во­ди­ли
смо се овим ре­чи­ма: да бу­де­мо отво­ре­них очи­ју да ви­ди­мо оне
у по­тре­би, и да бу­де­мо отво­ре­них ср­ца да им по­мог­не­мо“ (Раз­
го­вор, мај 2013).
По­је­ди­ни чла­но­ви цр­ка­ва би­ли су у при­ли­ци да отво­ре
сво­је до­мо­ве и при­ме је­дан број из­бе­глих, ма­да су љу­ди углав­
ном сме­штај тра­жи­ли код род­би­не, по­зна­тих и у нај­му. Број
осо­ба ко­је су тра­жи­ле по­моћ не­пре­ста­но се по­ве­ћа­вао.
„У по­чет­ку је све би­ло, ма­ње ви­ше, пре­ма по­тре­би и ко­ли­ко
смо има­ли, углав­ном се де­ли­ла уте­ха, оде­ћа, обу­ћа, лич­на хи­ги­
је­на и кон­зер­ви­са­на хра­на. Ра­ди­ли смо у скла­ду са Еван­ђе­љем
по Јо­ва­ну, ше­стим по­гла­вљем, ко­јим смо би­ли охра­бре­ни да да­
мо оно што има­мо, а Бог ће умно­жи­ти и за дру­ге“, об­ја­шња­ва
Ја­сми­на То­шић, „сва­ки но­ви ме­сец за­по­чи­ња­ли смо мо­ли­твом
и иш­че­ки­ва­њем Бо­жи­је по­мо­ћи. И по­моћ је до­ла­зи­ла. Стал­но“.
Од апри­ла 1993. го­ди­не, број из­бе­глич­ких по­ро­ди­ца ко­је је
ХЖ ме­сеч­но по­ма­гао по­пео се на 1.500. Ка­да је на­и­шао дру­ги
круг из­бе­гли­ца из Хр­ват­ске, број по­ро­ди­ца се по­пео на 3.300
ме­сеч­но. Исте, 1995. го­ди­не, по­ро­ди­це из Грч­ке пру­жа­ју по­
моћ, да­ју­ћи сти­пен­ди­је за око 30 де­це и 10 по­ро­ди­ца.
„Нај­ве­ћи број из­бе­гли­ца сти­гао је у Ср­би­ју услед рат­них
деј­ста­ва, у ма­сов­ним та­ла­си­ма, то­ком 1991, 1992, 1995 (пад Ре­
пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не), 1996 (пот­пи­си­ва­ње Деј­тон­ског спо­
227
Бранко Бјелајац
ра­зу­ма) и 1998 (мир­на ре­ин­те­гра­ци­ја срем­ско-ба­рањ­ске обла­
сти)“ (Из­ве­штај, 2007:10; и О из­бе­гли­ца­ма).
Пре­ма об­ја­вље­ним по­да­ци­ма, на по­пи­су 1996. го­ди­не, ко­ји
је ор­га­ни­зо­вао Ко­ме­са­ри­јат у са­рад­њи са Ви­со­ким ко­ме­са­ри­ја­
том Ује­ди­ње­них на­ци­ја за из­бе­гли­це (УН­ХЦР), у Ср­би­ји је по­
пи­са­но 537.937 из­бе­гли­ца и 79.791 ра­том угро­же­но ли­це. (Из­
ве­штај, 2007:11).
УН­ХЦР је са­рад­њу са „Хле­бом жи­во­та“ от­по­чео 1994. го­
ди­не, а ор­га­ни­за­ци­ја је уве­ла прин­цип „отво­ре­них вра­та“ – што
је зна­чи­ло да за по­моћ мо­гу да се обра­те сви ко­ји­ма је по­треб­
на, укљу­чу­ју­ћи и ста­нов­ни­штво и дру­штве­не ин­сти­ту­ци­је. Ру­
ко­вод­ство се во­ди­ло ве­ли­ким по­тре­ба­ма гра­ђан­ства и од­лу­чи­ло
се да по­мог­не. Днев­на ин­фла­ци­ја је до­се­за­ла 60 про­це­на­та, це­не
су се ду­пли­ра­ле сва­ки дру­ги дан. 1994. го­ди­не отво­ре­на је апо­
те­ка са 20 то­на ле­ко­ва и са­ни­тет­ског ма­те­ри­ја­ла, ко­ји је де­љен
и гра­ђан­ству и бол­ни­ца­ма. Ме­ди­цин­ски обра­зо­ва­ни во­лон­те­ри,
као и фар­ма­це­у­ти, днев­но су де­жу­ра­ли и из­да­ва­ли ле­ко­ве. По­мо­
ћу УН­ХЦР-а по­де­ље­но је 60 хи­ља­да школ­ског при­бо­ра за основ­
це, а шко­ла­ма је де­ље­но и мле­ко у пра­ху за при­пре­ма­ње ужи­не.
Шко­ла­ма је до­ту­ра­на и дру­га хра­на. Те го­ди­не от­по­че­ла је ре­а­ли­
за­ци­ја бо­жић­них пред­ста­ва са по­де­лом па­ке­ти­ћа за де­цу.1
1995. го­ди­не при­сти­гле су но­ве из­бе­гли­це, та­ко да је си­ту­
а­ци­ја по­ста­ла ве­о­ма те­шка. Број осо­ба ко­је су тра­жи­ле по­моћ
знат­но се по­ве­ћао, па су ру­ко­во­ди­о­ци ХЖ мо­ра­ли да ак­ти­ви­ра­
ју си­стем ко­ји би омо­гу­ћио ода­бир оних ко­ји су има­ли нај­ве­
ће по­тре­бе.
Те­рен­ско ис­т ра­жи­ва­ње, ко­је је ра­ђе­но 1995. го­ди­не, по­
ка­за­ло је да су осо­бе са нај­ве­ћим по­т ре­ба­ма би­ли ста­ри, као
и осо­бе у при­ват­ном сме­шта­ју (са­мо 10% из­бе­гли­ца је би­ло
1 У просеку је дељено 25.000 пакетића годишње
228
ДЕЛАТНОСТ ХРИШЋАНСКОГ ХУМАНИТАРНОГ УДРУЖЕЊА…
у при­хва­ти­ли­шти­ма, где су до­би­ја­ли хра­ну ре­дов­но). Осим
ди­стри­бу­ци­је хра­не, оде­ће и пред­ме­т а за лич­ну хи­ги­је­ну,
ХЖ је от­по­чео са при­пре­ма­ма да из­бе­гли­ца­ма по­ну­ди та­
кву вр­сту по­мо­ћи, да мо­гу да се оса­мо­ста­ле (Цоллингwоод
2012:5).
„Фа­за 1: 1992–1995. го­ди­не: У овом пе­ри­о­ду укуп­но смо
по­де­ли­ли 1.307 то­на ху­ма­ни­тар­не по­мо­ћи, од че­га са­мо хра­не
1.098 то­на… ди­рект­но смо по­мо­гли укуп­но око 15.000 по­ро­ди­
ца и по­је­ди­на­ца“ (Фа­зе раз­во­ја „Хле­ба жи­во­та“, 2003:1).
Дру­га фа­за ра­да 1995–1999
Го­ди­не 1995. Ср­би­ја се су­о­чи­ла са но­вим, ве­ли­ким, та­ла­
сом из­бе­глих из Хр­ват­ске. На те­ме­љу раз­го­во­ра са њи­ма, као и
по­сма­тра­њем њи­хо­вих по­тре­ба, до­шло се до за­кључ­ка да са­мо
ма­те­ри­јал­на по­моћ ни­је до­вољ­на. Би­ло је по­треб­но да се из­бе­
гли­ца­ма по­ну­ди пре­ква­ли­фи­ка­ци­ја, са­ве­то­ва­ње, на­ро­чи­то по­
сле ини­ци­јал­ног пе­ри­о­да при­ла­го­ђа­ва­ња на но­ву си­ту­ац
­ и­ју и
ста­ци­он
­ и­ра­ња у но­вим усло­ви­ма жи­во­та. ХЖ је та­да ан­га­жо­
вао ви­ше од 50 са­вет­ни­ка-во­лон­те­ра, ко­ји су би­ли об­у­че­ни од
стра­не ме­ди­цин­ских и со­ци­јал­них рад­ни­ка, и ко­ји су оби­ла­зи­
ли по­је­дин­це и по­ро­ди­це, пру­жа­ју­ћи им по­моћ. ХЖ је би­ла јед­
на од рет­ких ор­га­ни­за­ци­ја ко­ја је ра­ди­ла са из­бе­гли­ца­ма та­мо
где су жи­ве­ле, док су мно­ге дру­ге ор­га­ни­за­ци­је би­ле фо­ку­си­
ра­не на ко­лек­тив­не цен­тре. Та ак­тив­ност на­зва­на је Про­јект са­
мо­и­здр­жа­ва­ња.
Кроз овај про­јект за око 700 по­ро­ди­ца пру­же­на је по­моћ у
ви­ду па­ке­та са ала­том, до­ма­ћих жи­во­ти­ња за уз­гој и про­из­вод­
ње пла­сте­ни­ка.
229
Бранко Бјелајац
„Ка­да је при­до­шао дру­ги ве­ли­ки та­лас из­бе­гли­ца, 1995. го­
ди­не, они­ма из пр­вог та­ла­са смо већ би­ли у мо­гућ­но­сти да по­
ма­же­мо и дру­гим ви­до­ви­ма по­мо­ћи. Та­да је кре­ну­ла по­де­ла ма­
њих жи­во­ти­ња, по­је­ди­не по­ро­ди­це су до­би­ле по кра­ву, а не­ки
ма­ши­не за ши­ве­ње. По­че­ли смо и са да­ва­њем кре­ди­та за зи­да­
ње ку­ћа (за њих око 30) и ну­ди­ли смо ми­кро кре­ди­те и обу­ку о
при­пре­ми би­знис пла­на. Ово су би­ли та­ко­зва­ни кре­ди­ти у на­
ту­ри“ (Раз­го­вор, мај 2013).
Тур­нус при­је­ма по­мо­ћи је са го­ди­ну да­на та­да скра­ћен на
шест ме­се­ци и са­мо 1996. го­ди­не по­де­ље­но је 34.500 по­ро­дич­
них па­ке­та хра­не на те­ри­то­ри­ји Бе­о­гра­да и око 4.000 у Бо­сни.
Те го­ди­не отво­рен је и ди­стри­бу­тив­ни цен­тар у При­је­до­ру, ко­
ји је ка­сни­је имао око 1.000 ко­ри­сни­ка на спи­ско­ви­ма и раз­вио
по­себ­не кон­так­те са до­на­то­ри­ма и дру­гим ху­ма­ни­тар­ним ор­га­
ни­за­ци­ја­ма.
По­ред два ди­стри­бу­тив­на цен­тра у две ло­кал­не цр­кве –
осни­ва­ча ХЖ у Бе­о­гра­ду – отво­ре­на су још два, у Пан­че­ву и
Ра­ко­ви­ци, са ци­љем да по­моћ до­ђе до што ши­рег кру­га угро­
же­них. Је­дан ма­ли про­из­вод­ни про­је­кат по­мо­гао је ХЖ да се
охра­бри и кре­не и са дру­гом вр­стом по­мо­ћи. На­и­ме, по­је­ди­
не из­бе­гли­це, ко­је су по­ка­зи­ва­ле спо­соб­ност за то, руч­но су из­
ра­ђи­ва­ле бо­жић­не че­стит­ке, ко­је су за­тим ди­стри­бу­и­ра­не пре­
ко ло­кал­них цр­ка­ва у до­ба пра­зни­ка. При­ку­пље­на сред­ства су
ко­ри­шће­на за по­ма­га­ње по­је­ди­ним осо­ба­ма да се оса­мо­ста­ле.
Осим на­ве­де­них па­ке­та по­мо­ћи, ХЖ је от­по­чео и са по­де­
лом ми­кро кре­ди­та, а оне из­бе­гли­це ко­је су са успе­хом би­ле ак­
тив­не у раз­ме­на­ма до­ба­ра ко­је су про­из­ве­ли пу­тем про­гра­ма,
са­да су би­ле у мо­гућ­но­сти да до­би­ју ми­кро по­зај­ми­цу и от­поч­
ну са га­је­њем пе­чу­ра­ка и од­го­јем пи­ли­ћа.
230
ДЕЛАТНОСТ ХРИШЋАНСКОГ ХУМАНИТАРНОГ УДРУЖЕЊА…
То­ком ове фа­зе раз­во­ја, ХЖ је по­себ­ну па­жњу по­све­ти­ла
раз­ви­ја­њу спо­соб­но­сти и по­љо­при­вред­них зна­ња, а сви уче­
сни­ци су би­ли ан­га­жо­ва­ни на истом ето­су – по­љо­при­вред­ни
про­из­во­ди и по­чет­не жи­во­ти­ње би­ле су де­ље­не по мо­де­лу за­
јед­ни­це у јед­ној гру­пи из­бе­гли­ца, а у ци­љу из­град­ње осе­ћа­ња
за­јед­ни­це, ме­ђу­соб­ног по­ве­ре­ња и по­др­шке. Не­да­ће ни­су уни­
шти­ле са­мо по­је­ди­нач­не жи­во­те и по­ро­ди­це, већ су упро­па­сти­
ле и жи­вот у за­јед­ни­ца­ма и при­ја­тељ­ства. На тај на­чин су ко­
ри­сни­ци би­ли ан­га­жо­ва­ни и на об­на­вља­њу и по­нов­ном раз­во­
ју, ма­кар ру­ди­мен­тар­ном, осно­ва дру­штве­ног жи­во­та. Све то је
има­ло за циљ да из­бе­глим по­ка­же да ни­су од­ба­че­ни од ло­кал­
не за­јед­ни­це.
У то­ку 1997. го­ди­не ХЖ је ре­а­ли­зо­ва­ла по­се­бан про­грам
ди­стри­бу­ци­је хра­не и со­ци­јал­не по­мо­ћи за ста­ре, бо­ле­сне и са­
мо­хра­не мај­ке у при­ват­ном сме­шта­ју. Ре­ги­стро­ва­них слу­ча­је­
ва је би­ло 3.040 у Бе­о­гра­ду и око 1.000 у Но­вом Са­ду. Njих је
оби­ла­зио и по­крет­ни ме­ди­цин­ски тим (1 ле­кар и 1 ме­ди­цин­ска
се­стра), та­ко да је у 500 оби­ла­за­ка по­де­ље­но 735 ле­ко­ва, за 89
ко­ри­сни­ка обез­бе­ђен је бо­ле­снич­ки сме­штај, а за 60 ин­ва­лид­
ска по­ма­га­ла.
У овом пе­ри­о­ду отво­рен је и са­ве­то­дав­ни и ин­фор­ма­тив­
ни цен­тар за ре­па­три­ја­ци­ју (по­вра­так) из­бе­гли­ца на сво­ја ог­њи­
шта, где су ко­ри­сни­ци мо­гли да до­би­ју ин­фор­ма­ци­је о сво­јим
пра­ви­ма, као и по­ста­вље­ним ро­ко­ви­ма за под­но­ше­ње зах­те­ва,
про­бле­ме око до­ку­мен­та­ци­је и слич­но.
У овој, дру­гој фа­зи де­ло­ва­ња, ХЖ је по­ку­ша­ла да ре­а­ли­зу­
је иде­ју о фор­ми­ра­њу Ди­ја­ко­ни­је, за­дру­ге еван­ђе­о­ских цр­ка­ва,
ко­ја ни­је у пот­пу­но­сти за­жи­ве­ла. Ипак, за­хва­љу­ју­ћи де­ли­мич­
ном ин­те­ре­со­ва­њу, до­шло је до фор­ми­ра­ња кро­јач­ке ра­ди­о­ни­
це у ко­јој се при­пре­ма­ла по­сте­љи­на за из­бе­гли­це на Ко­со­ву и
231
Бранко Бјелајац
ко­ја је укљу­чи­ва­ла рад 12 же­на из­бе­гли­ца из Бо­сне и Хр­ват­ске,
а отво­ре­на је и про­дав­ни­це по­лов­не ро­бе.
Пре бом­бар­до­ва­ња 1999. го­ди­не, ХЖ је по­ма­га­ла свим ет­
нич­ким гру­па­ма на Ко­со­ву, ма­да је ве­ћи­на по­мо­ћи ипак ишла
из­бе­гли­ца­ма из Хр­ват­ске и Бо­сне, ко­је ни­су ви­ше би­ле у мо­гућ­
но­сти да се вра­те сво­јим до­мо­ви­ма. То­ком 1998. го­ди­не, упр­кос
по­лу­рат­ном ста­њу, по­де­ље­но је 97 ме­трич­ких то­на ма­те­ри­јал­
не по­мо­ћи у по­кра­ји­ни у са­рад­њи са Цр­ве­ним кр­стом Ју­го­сла­
ви­је и Ср­би­је. На сâм дан по­чет­ка бом­бар­до­ва­ња још де­сет то­
на по­мо­ћи је по­сла­то на Ко­со­во.
„У то­ку пр­вих 12 го­ди­на (1992–2004) по­мо­гли смо 40.000
љу­ди ди­рект­ном, ре­дов­ном по­мо­ћи: 90% из­бе­гли­ца из бив­ших
ре­пу­бли­ка и ра­се­ље­ног ста­нов­ни­штва са Ко­со­ва, као и 10% ло­
кал­них по­ро­ди­ца. Ин­ди­рект­ном, од­но­сно јед­но­крат­ном по­мо­
ћи, по­ла ми­ли­о­на љу­ди у Бе­о­гра­ду и дру­гим де­ло­ви­ма Ср­би­је
при­ми­ло је по­моћ“ (Стра­те­шки план, 2007:12).
Је­дан дру­ги из­ве­штај го­во­ри о 3.5 ми­ли­о­на ки­ло­гра­ма по­
де­ље­не по­мо­ћи од по­чет­ка ра­да до кра­ја 1998. го­ди­не, као и о
11 ло­кал­них еван­ђе­о­ских цр­ка­ва ко­је за­јед­нич­ки де­лу­ју у до­
де­ли по­мо­ћи и оста­лих ви­до­ва по­др­шке. (Gro­up’s Com­pas­si­
on Over­co­mes Bi­as, 1999). Пре­ци­зни­је, из књи­га ХЖ, мо­же се
утвр­ди­ти да је по­де­ље­но 2.222 то­не ин­тер­вент­не ху­ма­ни­тар­не
по­мо­ћи од 1995–1999. го­ди­не.
Из­бе­гли­це из Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Хр­ват­ске као и ра­се­
ље­но ста­нов­ни­штво са Ко­со­ва, до­шли су у три та­ла­са. Кроз
де­ло­ва­ње ХЖ и ме­ђу­на­род­не парт­не­ре њи­ма је пру­же­на по­
моћ кроз сле­де­ће про­гра­ме: ма­те­ри­јал­на по­моћ (хра­на и дру­
го); пси­хо-со­ци­јал­на по­моћ (за де­цу и ста­ри­је); про­гра­ми са­
мо­о­сла­ња­ња (до­та­ци­је у на­ту­ри, ми­кро по­зај­ми­це, ра­ди­он
­ и­ца
за ши­ве­ње, пра­вље­ње на­ме­шта­ја, при­пре­ма­ње хра­не, пра­вље­
232
ДЕЛАТНОСТ ХРИШЋАНСКОГ ХУМАНИТАРНОГ УДРУЖЕЊА…
ње че­стит­ки); здрав­стве­на по­моћ; про­је­кат за­шти­те; спон­зо­ри­
са­ње по­ро­ди­це; бо­жић­на и ус­кр­шња по­де­ла здрав­стве­не по­мо­
ћи и по­де­ла па­ке­ти­ћа за де­цу.
По окон­ча­њу не­при­ја­тељ­ста­ва 1999. го­ди­не, ХЖ се ак­тив­
ни­је окре­ће пру­жа­њу по­мо­ћи ло­кал­ном си­ро­ма­шном ста­нов­ни­
штву, а ме­ђу њи­ма по­себ­но пре­ма ста­ри­ји­ма, не­моћ­ни­ма и де­
ци. ХЖ је на­ста­ви­ла са ра­дом до да­нас.
Ак­тив­но­сти у на­ред­ном пе­ри­о­ду
Ху­ма­ни­тар­но де­ло­ва­ње ХЖ је на­ста­ви­ла све до 2004. го­ди­
не, што је зна­чи­ло да се том ак­тив­но­шћу ба­ви­ла пу­них 12 го­ди­
на. Од 2001. го­ди­не, по­чи­ње рад на при­пре­ми пре­ла­ска са ху­ма­
ни­тар­них на раз­вој­не и со­ци­јал­не про­гра­ме. Спро­во­ђе­ње со­ци­
јал­них про­гра­ма по­че­ло је 2004. го­ди­не, са по­др­шком обра­зо­ва­
њу Ром­ске де­це и бри­гом о ста­ри­јим ли­ци­ма. Два­на­ест го­ди­на
ху­ма­ни­тар­них ак­тив­но­сти ство­ри­ло је мо­гућ­ност да се ХЖ у но­
вом при­сту­пу по­др­шке дру­штву окре­не и дру­гим ак­тив­но­сти­ма,
што је јед­на од од­го­вор­но­сти и уло­га хри­шћан­ских ор­га­ни­за­ци­ја
у Ср­би­ји. Ова тран­зи­ци­ја ХЖ је успе­шно спро­ве­де­на у ор­га­ни­
за­ци­о­ним и про­грам­ском сми­слу та­ко да ХЖ у свом нај­но­ви­јем
пла­ну (Stra­te­gic plan, 2013:2) има сле­де­ће ак­тив­но­сти:
– Бри­га за ста­ра ли­ца и про­мо­ци­ја ак­тив­ног ста­ре­ња,
– Ја­ча­ње ка­па­ци­те­та ром­ских на­се­ља (кроз обра­зо­ва­ње) да
ути­чу на сво­ју бу­дућ­ност,
– По­др­шка у ре­со­ци­ја­ли­за­ци­ји ко­ри­сни­ка про­гра­ма Из­ла­
зак (бор­ба про­тив бо­ле­сти за­ви­сно­сти).
Још јед­на од ак­тив­но­сти ко­јом се ХЖ ба­ви од 2011. го­ди­
не је и со­ци­јал­но пред­у­зет­ни­штво, ко­је је уве­де­но ка­ко би ХЖ
233
Бранко Бјелајац
оства­ри­ла сти­ца­ње при­хо­да за свој не­про­фит­ни рад. То је омо­
гу­ће­но За­ко­ном о удру­же­њи­ма (Слу­жбе­ни гла­сник РС, 51/09)
па је, у ци­љу са­мо­о­др­жи­во­сти ор­га­ни­за­ци­је и по­др­шке со­ци­
јал­ним про­јек­ти­ма, ХЖ ре­ги­стро­ва­ла при­вред­ну де­лат­ност за
сти­ца­ње при­хо­да, од­но­сно отво­ри­ла про­дав­ни­цу по­лов­не ро­бе.
ХЖ ис­тра­жу­је да­ље по­тен­ци­ја­ле у пру­жа­њу услу­га и сер­ви­си­
ра­ње по­слов­них по­ду­хва­та: се­лид­бе, за­нат­ске услу­ге, по­моћ у
ку­ћи, про­из­вод­ња хра­не и слич­но.
При­лог:
Ми­си­ја, ви­зи­ја и вред­но­сти Хле­ба жи­во­та усво­је­не 2007.
го­ди­не
На­ша ми­си­ја – Као са­став­ни део хри­шћан­ске еван­ђе­о­ске
цр­кве у Ср­би­ји и ши­ром све­та, ми­си­ја Хри­шћан­ског ху­ма­ни­
тар­ног удру­же­ња Хлеб жи­во­та је­сте да омо­гу­ћи и по­др­жи про­
гра­ме бри­ге о ста­ри­ји­ма и си­ро­ма­шни­ма и да до­при­не­се раз­во­
ју де­це и омла­ди­не у скла­ду са хри­шћан­ском ети­ком.
На­ша ви­зи­ја – На­ша је ви­зи­ја да сво­јим про­гра­ми­ма по­
мог­не­мо љу­ди­ма да по­вра­те до­сто­јан­ство, пси­хо­фи­зич­ко здра­
вље и да да­мо свој до­при­нос дру­штву ка­ко би би­ло пра­вич­ни­је.
Вред­но­сти
Хри­шћан­ски при­ступ љу­ди­ма у по­тре­би
Слу­жи­ти љу­ди­ма, по­ма­га­ти им ка­ко би по­сти­гли со­ци­јал­
но бла­го­ста­ње. Сле­де­ћи при­мер Ису­са Хри­ста, љу­ба­вљу, ми­ро­
твор­ством, пра­вед­но­шћу, бри­гом, стр­пље­њем, искре­ним и по­
234
ДЕЛАТНОСТ ХРИШЋАНСКОГ ХУМАНИТАРНОГ УДРУЖЕЊА…
ште­ним од­но­си­ма, слу­жи­мо љу­ди­ма без об­зи­ра на њи­хов пол,
ет­нич­ку или ре­ли­гиј­ску при­пад­ност.
По­што­ва­ње људ­ског жи­во­та и раз­ли­чи­то­сти
У же­љи да за­до­во­љи­мо пси­хо­фи­зич­ке и ду­хов­не по­тре­бе
љу­ди, а има­ју­ћи у ви­ду њи­хо­ву по­ро­дич­ну и со­ци­јал­ну си­ту­
а­ци­ју, као и сре­ди­ну у ко­јој жи­ве, при­зна­је­мо етич­ке, кул­тур­
­ ал­не вред­но­сти на­ро­да и на­род­но­сти са ко­ји­ма
не и тра­ди­ци­он
оства­ру­је­мо кон­такт.
За­јед­ни­штво у слу­жби
Хлеб жи­во­та те­жи да са­ра­ђу­је и оства­ри до­бре од­но­се са
парт­не­ри­ма и са­рад­ни­ци­ма, у ду­ху уза­јам­ног по­што­ва­ња. Ова
хри­шћан­ска ор­га­ни­за­ци­ја ра­ди ис­кљу­чи­во у ин­те­ре­су љу­ди у
по­тре­би, на осно­ву стан­дар­да дру­штве­не прав­де. Та­ко­ђе, мо­ти­
ви­ше и дру­ге хри­шћа­не и хри­шћан­ске ор­га­ни­за­ци­је да слу­же
љу­ди­ма у по­тре­би.
Отво­ре­ност за са­рад­њу са ши­рим дру­штвом
Спрем­ни смо за кон­так­те и по­ве­зи­ва­ње са свим по­је­дин­
ци­ма, гру­па­ма, удру­же­њи­ма, ор­га­ни­за­ци­ја­ма (вла­ди­ним и не­
вла­ди­ним) и цр­ква­ма ко­је има­ју слич­не ак­тив­но­сти, ка­ко би­смо
ство­ри­ли сло­бод­но и пра­вич­но дру­штво.
Во­лон­тер­ство
Хлеб жи­во­та пру­жа при­ли­ку сва­ко­ме ко је во­љан да уче­
ству­је у слу­же­њу љу­ди­ма у по­тре­би. Ти­ме се ис­ти­че зна­чај и
ва­жност во­лон­тер­ства у ства­ра­њу дру­штва. Под­сти­че­мо иде­а­
ле уза­јам­ног по­што­ва­ња и по­др­шке, спрем­ни смо да учи­мо и да
се мак­смал­но по­све­ти­мо по­слу.
Од­го­вор­ност
Од­го­вор­но и тран­спа­рент­но упра­вља­ње свим до­бри­ма ко­
ја су нам по­ве­ре­на. У спро­во­ђе­њу на­шег про­гра­ма же­ли­мо да
ис­пу­ни­мо сво­је ду­жно­сти и обе­ћа­ња да­та до­на­то­ри­ма, парт­не­
235
Бранко Бјелајац
ри­ма, са­рад­ни­ци­ма и ко­ри­сни­ци­ма. Же­ли­мо да на­ше ду­жно­сти
оба­вља­мо по­све­ће­но. Тру­ди­мо се да бр­зо ре­аг­ у­је­мо на по­тре­бе
угро­же­них по­је­ди­на­ца и гру­па.
По­све­ће­ност по­слу
По­ка­зу­је­мо ини­ци­ја­ти­ву и кре­а­тив­ност у на­шем ра­ду. Те­
жи­мо ка не­пре­кид­ном на­пре­до­ва­њу у сти­ца­њу зна­ња, ве­шти­на
и ду­хов­них вред­но­сти.
Тим­ски рад
Ува­жа­ва­мо вред­ност тим­ског ра­да. Уви­ђа­мо пред­но­сти
уза­јам­не са­рад­ње, без об­зи­ра на раз­ли­ке у обра­зо­ва­њу, ис­ку­
ству, го­ди­на­ма или ре­ли­ги­ји.
Из­во­ри:
Col­ling­wo­od C. 2012. Ap­pen­dix 4. Re­tro­spec­ti­ve Re­vi­ew of Fac­tors For­ming
Fa­ith Ba­sed Lo­cal Part­ners Ca­pa­city for In­ter­ven­ti­ons in the Bal­kans (26
Fe­bru­ary – 22 March 2012).
Фа­зе раз­во­ја „Хле­ба жи­во­та“ – де­се­то­го­ди­шњи из­ве­штај о ра­ду. 2003.
Хри­шћан­ско ху­ма­ни­тар­но удру­же­ње Хлеб жи­во­та. Бе­о­град.
Из­ве­штај са ре­ги­стра­ци­је из­бе­гли­ца у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји 2005. го­ди­не. 2007.
УН­ХЦР и Ко­ме­са­ри­јат за из­бе­гли­це Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Бе­о­град.
Jen­kins Ju­lie. 1999. Gro­up’s Com­pas­sion Over­co­mes Bi­as in Bal­kans. Fe­bru­ary
3, 1999. Stan­dard.
О из­бе­гли­ца­ма. При­сту­пље­но 10. мар­та 2014
Раз­го­вор са бе­ле­шка­ма во­ђен је са Бе­бом Вар­гом и Ја­сми­ном То­шић у ма­ју
2013. го­ди­не у про­сто­ри­ја­ма „Хле­ба жи­во­та“ у Бе­о­гра­ду.
Stra­te­gic Plan Ja­nu­ary 2013 to De­cem­ber 2015. 2013. Хри­шћан­ско ху­ма­ни­
тар­но удру­же­ње Хлеб жи­во­та. Бе­о­град.
Стра­те­шки план од ју­на 2007. до ма­ја 2010. го­ди­не. 2007. Хри­шћан­ско ху­
ма­ни­тар­но удру­же­ње Хлеб жи­во­та. Бе­ог­ рад.
236
ДЕЛАТНОСТ ХРИШЋАНСКОГ ХУМАНИТАРНОГ УДРУЖЕЊА…
Dr Branko Bjelajac
Trans World Radio, Bratislava, Slovak Republic
Centar 9, Beograd
[email protected]
The Activities of ’Bread of life’ Christian
Humanitarian Association in serbia 1992–1999.
Summary
Christian Humanitarian Citizen’s Association „Bread of Life“
was founded in 1992, at the initiative of two Belgrade evangelical
churches: the First Baptist Church and the Protestant-Evangelical
Church. It is still active today. In a monitored period of time they
have focused mostly on helping the refugees and the internally displaced persons. In addition to the collection of aid in the country,
Bread of Life soon became a distributive organization for international aid groups who sent their help to the war stricken population. Apparently, Bread of Life distributed large quantities of help
(3,529 tons), second only to the International Red Cross network,
which is disproportionate to the number of the evangelical believers in the country (estimated roughly between 0.3-0.4% – 25.000
people). Since 2004. Bread of Life is involved in increasing its capacity for offering social and developmental programs. Mission, vision and values are in the attachment.
Keywords: Bread of Life, Christian humanitarian aid activities, refugees, protestant-evangelical church, Baptist church, Serbia.
237
IGOR MI­TRO­VIĆ
ADRA, Sr­bi­ja
ADVEN­TI­STI KAO PART­NE­RI
U IS­CE­LJI­VA­NJU DRU­ŠTVA
Re­zi­me
ADRA (Adven­ti­stič­ka raz­voj­na i hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja) ne­vla­di­na je i
ne­pro­fit­na or­ga­ni­za­ci­ja ko­ju je osno­va­la Hri­šćan­ska adven­ti­stič­ka cr­kva 1990.
go­di­ne. ADRA na ovim pro­sto­ri­ma je član svet­ske mre­že Adre ko­ju či­ni pre­ko 130
na­ci­o­nal­nih kan­ce­la­ri­ja i u ko­jim ra­di pre­ko šest hi­lja­da rad­ni­ka. Uklju­če­na je u
hu­ma­ni­tar­ne i raz­voj­ne pro­gra­me ko­ji pred­sta­vlja­ju od­go­vor na tre­nut­ne, sred­
njo­roč­ne i du­go­roč­ne po­tre­be dru­šta­va u ze­mlja­ma na pod­ruč­ju biv­še Ju­go­sla­
vi­je. Adven­ti­stič­ka fi­lo­zo­fi­ja ljud­skog pro­cva­ta na­la­zi se u osno­vi nje­nog de­lo­va­
nja. Slič­no, Adven­ti­stič­ke slu­žbe dru­štvu pred­sta­vlja­ju ra­zno­li­ke ob­li­ke de­lo­va­
nja lo­kal­nih adven­ti­stič­kih cr­ka­va u lo­kal­nim za­jed­ni­ca­ma. Cilj tog de­lo­va­nje je
da se u part­ner­stvu sa dru­gim, srod­nim ak­te­ri­ma (iz jav­nog, gra­đan­skog i pri­vat­
nog sek­to­ra) de­lu­je ka is­ce­lji­va­nju tih za­jed­ni­ca i svih i sva­kog ko ži­vi u nji­ma.
Ključne reči: ADRA, Srbija, adventisti, dobrotvorni rad
Uvod
Ov­de na­sto­jim da što jed­no­stav­ni­je i ja­sni­je upo­znam či­ta­o­ce
sa tim ka­ko adven­ti­stič­ki hri­šća­ni raz­u­me­ju svo­ju ulo­gu u is­ce­lji­va­
nju dru­štva. Ta­ko­đe, na­me­ra mi je da in­for­mi­šem o to­me šta adven­
ti­sti ra­de na tom po­lju. Usred­sre­đu­jem se na rad ne­vla­di­ne or­ga­ni­
za­ci­je ADRA – Adven­ti­stič­ke raz­voj­ne i hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­
je, i cr­kve­nog ode­lje­nja Adven­ti­stič­kih slu­žbi dru­štvu (ASD). Ovo
su dva or­ga­ni­zo­va­na na­či­na na koja adven­ti­sti na­stu­pa­ju na ši­rem
fron­tu ak­te­ra u lo­kal­noj za­jed­ni­ci u ovom va­žnom za­jed­nič­kom za­
dat­ku i mi­si­ji.
239
Igor Mi­tro­vić
Va­žno je da ob­ja­sni­mo dva ključ­na po­me­nu­ta poj­ma: „is­ce­lje­
nje“ i „part­ne­ri“. Po­či­njem sa ne­čim što je deo adven­ti­stič­ke vi­zi­je
ulo­ge hri­šća­na u ži­vo­tu dru­štva:
„Ob­no­vi­ti u čo­ve­ku sli­ku nje­go­vog Tvor­ca, vra­ti­ti ga u sta­nje
pr­vo­bit­nog sa­vr­šen­stva, pod­sta­ći raz­voj nje­go­vog te­la, uma i du­
še, da bi bio ostva­ren bo­žan­ski cilj stva­ra­nja – to je de­lo ot­ku­plje­
nja. To je cilj vas­pi­ta­nja, ve­li­ki cilj ži­vo­ta“ (Elen Vajt, Vas­pi­ta­nje,
15–16).
Ova iz­ja­va na­sta­la je kra­jem 19. ve­ka i pred­sta­vlja adven­ti­stič­
ko raz­u­me­va­nje mi­si­je cr­kve i sva­kog nje­nog čla­na. „Pod­sta­ći raz­
voj čo­ve­ko­vog te­la, uma i du­še“. Ova­kvo raz­u­me­va­nje uko­re­nje­
no je u bi­blij­skoj an­tro­po­lo­gi­ji i bi­blij­skom raz­u­me­va­nju pro­ble­ma
čo­ve­ka. Stvo­ri­telj je čo­ve­ka stvo­rio kao slo­že­no bi­će, po svom ob­
lič­ju, sa vi­še aspe­ka­ta ko­ji sa­dej­stvu­ju: fi­zič­kim, du­hov­nim, psi­hič­
kim, dru­štve­nim i osta­lim, neo­b­u­hva­tlji­vim. Sva­ki aspekt nje­go­vog
bi­ća mo­ra bi­ti ot­ku­pljen tj. is­ce­ljen. Čo­vek je stvo­ren da bi cve­tao,
kao i za­jed­ni­ca ko­ju stva­ra. Mno­go је to­ga što čo­ve­ka i ljud­sku za­
jed­ni­cu sla­bi, ošte­ću­je i uni­šta­va. Hri­šća­ni su no­še­ni uve­re­njem da
je Bog usred po­sla ob­na­vlja­nja sve­ta, i da po­zi­va sve, uklju­ču­ju­ći
hri­šća­ne, da sa­ra­đu­ju sa njim. U tom smi­slu, po­sao is­ce­lji­va­nja po­
je­din­ca je po­sao ob­na­vlja­nja svih aspe­ka­ta nje­go­vog ži­vo­ta. Sva­
ki aspekt uti­če na dru­gi. Ovakva biblijska antropologija stoji nasuprot dualističkom favorizovanju duha iznad tela, ili naturalističkom svođenju svega u čoveku na – hemijske procese.
Sve je va­žno. Za­to i mi­si­ja mo­ra bi­ti sve­ob­ u­hvat­na. Za­to i
na­po­ri cr­kve mo­ra­ju bi­ti ho­li­stič­ki. Ova­kvo raz­um
­ e­va­nje čo­ve­ka i
dru­štva se na­la­zi u osno­vi ra­da Adre – kao ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je
ko­ju je osno­va­la cr­kva, i Adven­ti­stič­kih slu­žbi dru­štvu – tj. raz­li­či­
tih pro­gra­ma ko­je lo­kal­ne adven­ti­stič­ke cr­kve na Za­pad­nom Bal­ka­
nu or­ga­ni­zu­ju a cilj im je is­ce­lje­nje lo­kal­nih za­jed­ni­ca.
240
ADVEN­TI­STI KAO PART­NE­RI U IS­CE­LJI­VA­NJU DRU­ŠTVA
Dru­gi va­žan po­jam je – „part­ner“. Ta­ko­zva­ni „du­hov­ni lju­di“
sklo­ni su po­seb­noj vr­sti aro­gan­ci­je i uobra­zi­lje. Sklo­ni su da se ak­
ti­vi­zmom ba­ve umi­šlja­ju­ći da su sa­mo nji­ho­vi na­po­ri vred­ni pa­žnje
dok su dru­gi li­ce­me­ri, ra­de to zbog pa­ra, iz ne­či­stih na­me­ra. „Mi
smo je­di­ni ka­ko tre­ba.“ „Bla­go va­ma što nas ima­te.“ Sva­ka­ko jed­
na ne­pri­jat­na i tra­gi­ko­mič­na aro­gan­ci­ja. Adven­ti­sti, kao i svi dru­
gi, mo­ra­ju da se bo­re pro­tiv to­ga u svo­jim re­do­vi­ma. Ko­li­ko im to
po­la­zi za ru­kom, de­la sa­ma ot­kri­va­ju. U svakom slučaju, adventisti nastoje da računaju na to da Bog za svoje partnere uzima sve
koji na bilo koji način žele da učestvuju u isceljenju ovog društva
i ovog sveta. Za­to, adven­ti­sti – ma ko­li­ko sma­tra­li da ima­ju po­se­
ban za­da­tak – se­be sma­tra­ju sa­mo jed­nim od part­ne­ra (Bo­gu i dru­
gim lju­di­ma) u ovom naj­va­žni­jem od svih po­slo­va. (Vi­še na http://
www.sab­bathscho­ol­per­so­nal­mi­ni­stri­es.org/ar­tic­le/77/acs-in­ter­na­ti­
o­nal/re­so­ur­ces/iicm-com­mu­nity-ser­vi­ces-ur­ban-mi­ni­stry-cer­ti­fi­ca­
tion-pro­gram-cur­ri­cu­lum#.U9V0hfmSzzM ).
ADRA na Bal­ka­nu
1.ADRA kao hri­šćan­ska ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja
Iz­ja­va iden­ti­te­ta
Adven­ti­stič­ka raz­voj­na i hu­ma­ni­tar­na (ADRA – Adven­tist De­
ve­lop­ment and Re­li­ef Agency) je glo­bal­na hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­
ja Hri­šćan­ske adven­ti­tič­ke cr­kve ko­ja na­sto­ji da po­ka­že Bož­ju lju­
bav i sa­o­se­ća­nje.
Iz­ja­va mi­si­je
ADRA Sr­bi­je ra­di sa lju­di­ma po­go­đe­nih si­ro­ma­štvom i ne­vo­
ljom ka­ko bi se po­kre­nu­le pra­ved­ne i po­zi­tiv­ne pro­me­ne kroz osna­
žu­ju­ća part­ner­stva i od­go­vor­no de­lo­va­nje.
241
Igor Mi­tro­vić
Iz­ja­va vi­zi­je
ADRA Sr­bi­je je deo pro­fe­si­o­nal­ne, ras­tu­će i de­lo­tvor­ne mre­
že Adre In­ter­na­ti­o­nal ko­ja je oli­če­nje in­te­gri­te­ta i tran­spa­rent­no­sti.
ADRA se­že pre­ko kul­tu­ro­lo­ških i te­ri­to­ri­jal­nih gra­ni­ca, osna­žu­ju­ći
ugro­že­ne i po­tre­bi­te, za­stu­pa­ju­ći nji­ho­ve in­te­re­se ka­ko bi se ostva­
ri­va­le mer­lji­ve, do­ku­men­to­va­ne i traj­ne po­zi­tiv­ne pro­me­ne u ži­vo­
ti­ma po­je­di­na­ca i dru­štva.
ADRA na Za­pad­nom Bal­ka­nu po­sto­ji i de­lu­je od 1990. go­di­ne.
2. Adri­ni raz­voj­ni pro­gra­mi
Va­žno je ogra­di­ti se na po­čet­ku. Ovo pri­li­kom ću či­ta­oc­ e upo­
zna­va­ti sa ra­dom Adre Sr­bi­ja, iako na pod­ruč­ju Za­pad­nog Bal­ka­
nu tj. na pro­sto­ri­ma bi­šve Ju­go­sla­vi­je de­lu­ju i ADRA Bo­sne i Her­
ce­go­vi­ne, ADRA Cr­ne Go­re, ADRA Ma­ke­do­ni­je, ADRA Hr­vat­ske
i ADRA Slo­ve­ni­je.
Raz­voj­ni pro­gra­mi pod­ra­zu­me­va­ju pro­me­ne na du­ge sta­ze či­
me se po­sti­že naj­ve­ća do­bro­bit za sve u dru­štvu. ADRA se u Sr­bi­ji
u pret­hod­nih 10 go­di­na usred­sre­di­la na ne­ko­li­ko obla­sti.
Rad­no za­sno­va­no na­si­lje
Osnovane su dve sigurne kuće – u Kragujevcu 2005. i Smederevu 2011. One i dalje funkcionišu. Osnovane su kao sistem podrške
osobama koje su preživele partnersko nasilje. Godišnje, usluge ovih
sigurnih kuća koristi oko 100 žena i dece. U si­gur­nim ku­ća­ma pro­na­
la­ze sklo­ni­šte, psi­ho-so­ci­jal­nu po­dr­šku i po­dr­šku u sme­ru
osna­ži­va­nja i osa­mo­sta­lji­va­nja.
Paralelno sa ovim, ADRA na­s­toji da diže svest o
tome šta je rа­dno zasnovano nasiljе i koja je odgovornost svakog u borbi protiv njega.
242
ADVEN­TI­STI KAO PART­NE­RI U IS­CE­LJI­VA­NJU DRU­ŠTVA
Pu­bli­ko­va­la je is­po­ve­sti
oso­ba ko­je su pre­ži­ve­le na­si­lje.
U po­sled­njih go­di­nu da­na ADRA
na­sto­ji da kroz sa­rad­nju sa Be­o­
grad­skim dram­skim po­zo­ri­štem i
pred­sta­vom „Tr­pe­le“ ra­di upra­vo
na uklju­či­va­nju gra­đa­na u raz­go­
vor o bor­bi pro­tiv ove vr­ste na­
si­lja.
Scena iz predstave
„Trpele“, BDP-a.
Dru­štve­no uklju­či­va­nje ra­nji­vih gru­pa
Ovo se pre sve­ga od­no­si na oso­be sa ne­kim ob­li­kom in­va­li­di­
te­ta (OSI), i na pri­pad­ni­ke rom­ske po­pu­la­ci­je. Po­jam „dru­štve­nog
uklju­či­va­nje“ od­no­si se na pro­ces ko­ji omo­gu­ća­va da oni ko­ji su u
ri­zi­ku od si­ro­ma­štva i dru­štve­ne is­klju­če­no­sti do­bi­ju mo­guć­nost i
sred­stva ko­ja su po­treb­na za pu­no uče­šće u eko­nom­skom, dru­štve­
nom i kul­tur­nom ži­vo­tu i po­sti­za­nju ži­vot­nog stan­dar­da i bla­go­sta­
nja ko­ji se sma­tra­ju nor­mal­nim u dru­štvu u ko­jem ži­ve. Dru­štve­na
uklju­če­nost osi­gu­ra­va ve­će uče­šće gra­đa­na u do­no­še­nju od­lu­ka što
uti­če na nji­ho­ve ži­vo­te i ostva­re­nje osnov­nih pra­va (vi­de­ti www.in­
klu­zi­ja.gov.rs).
Osna­ži­va­nje OSI. Psi­ho­mo­tor­ni raz­voj de­ce i mla­dih sa in­va­li­
di­te­tom je cilj dva te­ku­ća Adri­na pro­jek­ta (2014. go­di­na). Je­dan se
spro­vo­di u Kra­lje­vu, dru­gi u Su­bo­ti­ci. Kra­lje­vač­ki pro­je­kat spro­vo­
di se u sa­rad­nji sa ško­lom „Ivo Lo­la Ri­bar“. Opre­mlje­na je pro­sto­
ri­ja za psi­ho­mo­tor­nu sti­mu­la­ci­ju raz­vo­ja i od ju­na 2014. pre­ko 120
de­ce iz kra­lje­vač­kog re­gi­o­na će mo­ći da je ko­ri­sti. Ovo je i na­čin da
se po­sred­no po­mog­ne po­ro­di­ca­ma ove de­ce i mla­dih. Ka­da se po­
243
Igor Mi­tro­vić
ve­ća ste­pen sa­mo­stal­no­sti oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, ras­te­re­ću­ju se i
sa­me po­ro­di­ce, nji­ho­vi ro­di­te­lji i dru­gi. Slič­no, u Su­bo­ti­ci se re­al­i­
zu­je pro­je­kat ko­ji pod­ra­zu­me­va opre­ma­nje pro­sto­ri­je u Osnov­noj i
sred­njoj ško­li „Žar­ko Zre­nja­nin“ za psi­ho­mo­tor­ni raz­voj OSI. Ta­
ko­đe, u sa­rad­nji sa dru­štve­no od­go­vor­nim pred­uz­ e­ćem, po­kre­će se
i so­ci­jal­no pred­u­ze­će za pro­iz­vod­nju bri­ke­ta. An­ga­žo­va­nje oko 25
OSI u ovom pred­uz­ e­ću pri­la­go­đe­nom nji­ho­vim mo­guć­no­sti ima­će
dvo­stru­ki cilj: da rad­nim an­ga­žo­va­njem do­dat­no do­pri­ne­se nji­ho­
voj re­ha­bi­li­ta­ci­ji, ali i da pri­vre­đi­va­njem omo­gu­ći za­ra­de, po­ve­ćan
ose­ćaj za­do­volj­stva i ko­ri­sno­sti. Ta­ko­đe, vi­šak za­ra­de ko­ri­sti se za
una­pre­đe­nje sa­mih re­ha­bi­li­ta­ci­o­nih pro­gra­ma.
Osna­ži­va­nje rom­ske po­pu­la­ci­je. ADRA spro­vo­di pro­je­kat
obra­zov­nog i eko­nom­skog osna­ži­va­nja rom­ske po­pu­la­ci­je ko­ja ži­
vi na te­ri­to­ri­ji Be­o­gra­da. Cilj je pre sve­ga nji­ho­vo dru­štve­no uklju­
či­va­nje i eko­nom­sko osna­ži­va­nje ali i stva­ra­nje uslo­va da se sma­
nji broj onih ko­ji tra­že azil u Ne­mač­koj. Eko­nom­ski mo­ti­vi­sa­no tra­
že­nje azi­la je ra­zu­mlji­va prak­sa ali sred­njo­roč­no i du­go­roč­no štet­
na upra­vo po tra­ži­o­ce azi­la. Ti­me se­be do­dat­no so­ci­jal­no is­klju­ču­
ju; de­ca ne po­ha­đa­ju re­dov­no u ško­lu i slič­no. Ta­ko­đe, ti­me se do­
dat­no op­te­re­ću­ju bi­la­te­ral­ni od­no­se dve ze­mlje. Ova oblast je stra­
te­ški va­žna u Adri­nom bu­du­ćem ra­du.
3. Adri­ni hu­ma­ni­tar­ni pro­gra­mi
Pa­ke­ti­ći za so­ci­jal­no ra­nji­vu de­cu
Sva­ke go­di­ne, uoči no­vo­go­di­šnjih i bo­žić­nih pra­zni­ka, po­de­
li se oko 9000 pa­ke­ti­ća de­ci iz so­ci­jal­no ugro­že­nih po­ro­di­ca iz ce­
244
ADVEN­TI­STI KAO PART­NE­RI U IS­CE­LJI­VA­NJU DRU­ŠTVA
le Sr­bi­je. Te pa­ke­ti­će pri­pre­ma­ju de­ca iz Ne­mač­ke i sva­ki je je­din­
stven i na­me­njen jed­noj de­voj­či­ci ili de­ča­ku iz Sr­bi­je.
Re­a­go­va­nje na pri­rod­ne i dru­ge ka­ta­stro­fe
Od svog osni­va­nja, ADRA je na Za­pad­nom Bal­ka­nu od­go­va­
ra­la na hu­ma­ni­tar­ne ka­ta­stro­fe, iza­zva­ne ljud­skim fak­to­rom (bal­
kan­ski su­ko­bi 90-ih) ili pri­rod­nim fak­to­rom (ze­mljo­tre­si, po­pla­
ve i dr). Pred­nost pri­pa­da­nja mre­ži Adre ogle­da­la se u mo­guć­no­
sti da se br­zo i ade­kvat­no re­ag­ u­je, i da se re­sur­si dru­gih kan­ce­la­ri­je
Adri – u ljud­stvu, is­ku­stvu, teh­nič­koj opre­mi i fi­nan­si­ja­ma – is­ko­ri­
ste za ubla­ža­va­nje ili ukla­nja­nje ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca po po­go­đe­no
sta­nov­ni­štvo. Od­go­vor na ne­dav­ne po­pla­ve uklju­čio je di­stri­bu­ci­ju
oko 650 po­ro­dič­nih pa­ke­ta za naj­u­gro­že­ni­je u Obre­nov­cu, Ubu, Pa­
ra­ći­nu i se­li­ma oko Šap­ca.
Opo­ra­vak od ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca po­pla­va
Adri­na mre­ža od pre­ko 130 lo­kal­nih kan­ce­la­ri­ja, pre­ko 6000
za­po­sle­nih, sa prak­tič­nim zna­nji­ma u mno­gim obla­sti­ma od na­ro­
či­te je va­žno­sti u dru­gom ta­la­su od­go­vo­ra na pri­rod­ne ka­ta­stro­fe.
ADRA Če­ške je po­sla­la svoj tim struč­nja­ka i teh­nič­ku opre­mu kao
i ADRA Vi­jet­na­ma, dok je Adri­na mre­ža fi­nan­sij­ski po­mo­gla sam
pro­je­kat. Obe sa ve­li­kim is­ku­stvom i teh­nič­kom opre­mom za sa­ni­
ra­nje po­sle­di­ca po­pla­va. U tom smi­slu, ADRA spro­vo­di ak­tiv­no­sti
či­šće­nja i su­še­nja 200 ku­ća i obje­ka­ta naj­ug­ ro­že­ni­jeg sta­nov­ni­štva
u Krup­nju. Boč­na ak­tiv­nost bi­la je i ne­for­mal­na psi­ho­lo­ška po­dr­
ška tra­u­ma­ti­zo­va­nim po­je­din­ci­ma i po­ro­di­ca­ma. U sa­rad­nji sa op­
245
Igor Mi­tro­vić
šti­nom Kru­panj, ove ak­tiv­no­sti
će se na­sta­vi­ti do ju­na 2015.
go­di­ne. Slič­ne ak­tiv­no­sti se re­
a­li­zu­ju i u op­šti­ni Pa­ra­ćin. Ta­
ko­đe, u sa­rad­nji sa op­štin­skim
vla­sti­ma u ova dva me­sta, di­
stri­bu­i­ra se osnov­no po­kuć­stvo
(kre­vet, ku­hi­nja, itd) či­me se
ob­na­vlja­ju nor­mal­ni i hu­ma­ni
Adrin tim čisti i suši potopljene uslo­vi za ži­vot na me­sti­ma uni­
kuće u Krupnju (jun 2014.)
šte­nim u po­pla­va­ma. Adri­ne
ak­ci­je se spro­vo­de u sa­rad­nji i
part­ner­stvu sa mno­gi­ma iz vla­di­nog i ne­vla­di­nog sek­to­ra, uklju­ču­
ju­ći lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, Cr­ve­ni krst Sr­bi­je i IOCC (In­ter­na­ti­on­ al
Ort­ho­dox Church Cha­rity). Adri­na kri­la­ti­ca je „Bri­ga za sve na­še
lju­de“. Mno­gi su stra­da­li ali je naj­go­re oni­ma ko­ji su ne­za­ni­mlji­
vi me­di­ji­ma. Sva­ki čo­vek je naš čo­vek. ADRA na­sto­ji da do­pre do
onih ko­ji su na mar­gi­na­ma.
S tim u ve­zi, ADRA sa­ra­đu­je sa ugled­nim obra­zov­nim i ne­vla­
di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma na raz­vo­ju pro­gra­ma psi­ho-so­ci­jal­ne po­dr­
ške tra­um
­ a­ti­zo­va­nim po­je­din­ci­ma i lo­kal­nim za­jed­ni­ca­ma. Na Za­
pad­nom Bal­ka­nu, na ža­lost, ret­ko ko­ji po­je­di­nac i lo­kal­na za­jed­ni­
ca ni­su tra­u­ma­ti­zo­va­ni. Ovaj pro­gram, ko­ji iz­vi­re iz is­ku­stva ra­da
na Bal­ka­nu a uob­li­čen je te­o­rij­skim mo­de­li­ma opro­ba­nim u prak­
si, je u onoj me­ri va­žan u ko­joj je tre­nut­no ne­raz­vi­jen. Ja­ča­nje ka­
pa­ci­te­ta ot­po­ra pre­ma tra­u­ma­ma je na­su­šna po­tre­ba sta­nov­ni­štva na
ovom pod­ruč­ju.
Obnova mostova, fabrika, kuća, poljoprivrednih imanja, alata za rad su veoma važni. Usred svega toga ne sme da se zaboravi
na obnovu nade u ljudima; možda i presudnog resursa za preživl246
ADVEN­TI­STI KAO PART­NE­RI U IS­CE­LJI­VA­NJU DRU­ŠTVA
javanje na ovom podneblju. ADRA ve­ru­je da po­moć lju­di­ma mo­ra
da uklju­či ljud­ski do­dir, ohra­bre­nje, osna­ži­va­nje sva­kog ko je is­cr­
pljen i tra­um
­ a­ti­zo­van. Spo­sob­nost da se za­mi­sle bo­lji da­ni, spo­sob­
nost na­da­nja je ključ­na za pre­ži­vlja­va­nje ak­tu­el­ne tra­um
­ e i za ot­po­
či­nja­nje ži­vo­ta vred­nog ži­vlje­nja.
Vi­še ak­tu­el­no­sti o ra­du Adre u Sr­bi­ji na saj­tu adra.org.rs.
Adven­ti­stič­ke slu­žbe dru­štvu (ASD) na Bal­ka­nu
Adven­ti­stič­ke slu­žbe dru­štvu (ASD) su iz­raz lo­kal­nih adven­
ti­stič­kih cr­ka­va da od­go­vo­ri is­toj bi­blij­skoj vi­zi­ji iz­ra­že­noj u ci­ti­ra­
noj iz­ja­vi iz 19.ve­ka: da sva­ka lo­kal­na cr­kva upo­tre­bi svo­je re­sur­se
da za­do­vo­lji fi­zič­ke, so­ci­jal­ne, emo­tiv­ne i osta­le ne­po­sred­ne po­tre­
be od ko­jih se ži­vot lju­di sa­sto­ji, i ti­me za­slu­ži pra­vo da po­slu­ži du­
hov­nim po­tre­ba­ma lju­di. Adventističke službe društvu (ASD) predstavljaju odgovor lokalnih adventističkih crkava na viziju iz izjave navedene na početku: da svaka lokalna crkva upotrebi svoje resurse da zadovolji
fizičke, socijalne, emotivne i ostale neposredne potrebe od kojih se
život ljudi sastoji, i time zasluži pravo da posluži duhovnim potrebama ljudi. Crkve i pojedinci, adventisti na teritoriji bivše Jugoslavije se u prethodnih 10 godina uključuju u postojeće
društveno korisne akcijekao ili započinju
svoje. Neke od njih su: javne kuhinje za
socijalno ugrožene, prikupljanje pomoći
za socijalno ranjive pojedince i porodice,
privlačenje medijske pažnje na njihove
potrebe, obrazovanje građana u oblasti
247
Igor Mi­tro­vić
prevencije bolesti koje potiču od nezdravog načina života (ishrana, fizička aktivnost, pušačke navike, stav ne-poverenja u životu,
itd.) kroz akreditovane programe, masovne akcije čišćenja divljih
deponija u Bosni i Hercegovini (poznate kao Lets Do It), koje okupe i do 100.000 volontera. Uloga lokalne crkve u isceljivanju lokalnih zajednica je presudna. Ona se pojavljuje kao partner, nekada
naizgled beznačajan ali – iz hrišćanske perspektive – važan, možda
i presudan u oporavku šire zajednice od bilo čega što je opterećuje. Konačno, kada se u evanđeljima o hrišćanima govori kao o soli svetu (nečem što treba da spreči njegovo raspadanje), sama slika
je podrazumevala da u vekni hleba, so zapreminski zauzima neznatan deo ukupne mase ali igra važnu ulogu. So omogućava ukus i
doprinosi zdravlju.
Za­klju­čak
Za­vr­šio bih ka­ko sam po­čeo. Sve što adven­ti­sti i or­ga­ni­za­ci­je
ko­je je ona osno­va­la ra­de a ti­če se ra­da za do­bro­bit dru­štve­ne za­jed­
ni­ce, iz­vi­re iz bi­blij­ske vi­zi­je mi­si­je cr­kve:
„Ob­no­vi­ti u čo­ve­ku sli­ku nje­go­vog Tvor­ca, vra­ti­ti ga u sta­nje
pr­vo­bit­nog sa­vr­šen­stva, pod­sta­ći raz­voj nje­go­vog te­la, uma i du­
še, da bi bio ostva­ren bo­žan­ski cilj stva­ra­nja – to je de­lo ot­ku­plje­
nja. To je cilj vas­pi­ta­nja, ve­li­ki cilj ži­vo­ta.“ (Elen Vajt, Vas­pi­ta­nje,
15–16)
248
ADVEN­TI­STI KAO PART­NE­RI U IS­CE­LJI­VA­NJU DRU­ŠTVA
Bi­bli­o­gra­fi­ja
Bru­in­sma, Re­in­der, The Body of Christ: Bi­bli­cal Un­der­stan­ding of the Church
(Ha­ger­stown: Re­vi­ew and He­rald, 2009).
Fayard, Car­los, Bar­ba­ra Co­ud­ en Her­nan­dez, Bru­ce An­der­son i Ge­or­ge T. Har­
ding IV, ur., A Chri­stian Wor­ldvi­ew & Men­tal He­alth (Ber­rien Springs:
An­drews Uni­ver­sity Press, 2010).
Plan­tak, Zdrav­ko, The Si­lent Church: Hu­man Rights and Adven­tist So­cial Et­hics,
Pal­gra­ve Mac­mil­lan, 1998.
Smer­ni­ce za Adven­ti­stič­ke slu­žbe dru­štvu (Be­o­grad: Ju­go-is­toč­na evrop­ska uni­ja
Hri­šćan­ske adven­ti­stič­ke cr­kve, 2012).
Whi­te, El­len G., Edu­ca­tion (Nam­pa: Pa­ci­fic Press Pu­blis­hing As­so­ci­a­tio, 2002).
IGOR MI­TRO­VIĆ
ADRA, Sr­bi­ja
Abstract
ADRA (Adventist Development and Relief Agency) is non-governmental
and non-profit organisation established by the Seventh-Day Adventist Church in
former Yugoslavia in 1990. It is a member of the worldwide ADRA network, of
over 130 national offices and 6,000 staff. It has been involved in humanitarian
and developmental programs which were responses to immediate, mid-term and
long-term needs of societies in the region of former Yugoslavia. Adventist philos­
ophy of human flourishing is a foundation of all ADRA work. Similary, Adventist
Community Services represent different forms of activitism of the local Adventist
churches in their respective local communities. The objective is to partner with
others (from public, civil and private sector) toward healing of the communities
and each and every member of these communities.
Keywords: ADRA, Serbia, Adventist, Development
249
VAHDET ALEMIĆ
Medžlis Islamske zajednice Banja Luka
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU
ISLAM­SKE DOK­TRI­NE HU­MA­NO­STI
Rezime
So­ci­jal­no pi­ta­nje u si­ste­mu islam­ske dok­tri­ne hu­ma­no­sti, re­fe­rent­no pred­
sta­vlja­mo na te­mat­skom na­uč­nom sku­pu pod na­zi­vom „Hu­ma­ni­tar­ni rad vjer­
skih za­jed­ni­ca na Bal­ka­nu“. Da­ti re­fe­rat raz­ma­tra od­no­se so­ci­jal­nog pi­ta­nja sa
re­li­gi­jom, s po­seb­nim ak­cen­tom na iz­vo­re še­ri­ja­ta, tre­ti­ra­ju­ći pro­ce­se u ve­zi sa
poj­mo­vi­ma hu­ma­ni­zma i po­ja­ve so­li­dar­no­sti. Ta­ko­đe, ak­ce­nat je sta­vljen na mo­
de­le od­no­sa re­li­gij­skih re­sur­sa, uz efek­tiv­nu i funk­ci­o­nal­nu stra­nu hu­ma­nog pro­
ce­sa. Te­ma „So­ci­jal­no pi­ta­nje u si­ste­mu islam­ske dok­tri­ne hu­ma­no­sti“ otva­ra
po­lje re­li­gij­skog po­ten­ci­ja­la, što je svo­je­vr­stan is­ko­rak u is­tra­ži­vač­kom po­stup­
ku, gle­de re­li­gij­ske in­ter­vent­no­sti. Rad pred­sta­vlja mo­de­le re­li­gij­skih re­sur­sa ka­
ko islam re­gu­li­še od­no­se i so­ci­jal­na pi­ta­nja. De­skrip­tiv­nom ana­li­zom hu­ma­ni­tar­
nog ra­da po­sta­vlja­mo po­zi­ci­ju, ulo­gu i me­to­de uti­ca­ja islam­skih iz­vo­ra na prin­
ci­pe so­ci­jal­ne em­pi­ri­je. Re­li­gij­ski re­sur­si po­sta­ju pre­po­zna­tlji­vi po­ten­ci­ja­li ka­ko
še­ri­jat re­gu­li­še pro­ces u ve­zi sa so­ci­jal­nom po­ja­vom. Za­tim, ka­ko i na ko­ji na­čin
in­ter­vent­no dje­lu­je na po­ja­vu pri sa­ni­ra­nju so­ci­jal­nih po­tre­ba, dru­štve­nih de­vi­
ja­ci­ja i pi­ta­nja men­tal­nog zdra­vlja. U pro­ces so­ci­jal­nog pi­ta­nja islam­ska dok­tri­
na je uve­la prin­cip do­bro­čin­stva, gdje so­li­dar­nost ot­kri­va in­ten­zi­tet i kva­li­tet, te
vri­jed­no­sni po­ten­ci­jal i ka­pi­tal za­jed­ni­ce. Vri­jed­no­sni ka­pi­tal po­ve­zan je sa idej­
nom de­ter­mi­nan­tom, po­stu­li­ra­ju­ći tim po­stup­kom prin­cip da­va­nja „ze­ka­tom-vi­
ša­kom vri­jed­no­sti“. Kraj­nji re­zul­tat so­li­dar­no­sti bi­va po­tre­ba aku­mu­la­ci­je sred­
sta­va, uz par­ti­ci­pa­ci­ju svih ras­po­lo­ži­vih re­sur­sa na po­lju hu­ma­no­sti, što pred­sta­
vlja bez­re­zer­vnu i svr­sis­hod­nu po­moć, u ime Bo­ga, a ra­di vi­ših, sve­tih ide­a­la. Za­
tim, po­jam da­va­nja „sa­da­ke“ u pro­ce­su rje­ša­va­nja so­ci­jal­nog pi­ta­nja od­re­đu­je
si­stem od­no­sa, što bi­va na­če­lo pre­de­sti­na­ci­o­nal­nih od­no­sa i vri­jed­no­sti, in­du­ci­
ra­ju­ći si­stem hu­ma­ni­zma. Ujed­no, prin­cip sa­da­ke uvo­di i po­stu­pak pot­pu­ne par­
ti­ci­pa­ci­je „hi­zmet“ i bi­va obra­zac uni­form­no­sti po­je­di­na­ca, na te­me­lju kog mo­
251
Vahdet Alemić
de­li­ra­mo in­sti­tu­ci­o­nal­no rje­ša­va­nje so­ci­jal­nih po­tre­ba. Kao ob­lik svi­je­sti, prin­
cip po­dr­ža­va uče­nje o „sa­da­ci“. Prin­cip da­va­nja sa­da­ke po­sta­je na­če­lo ži­vo­
ta, pre­po­zna­tlji­va prak­sa ko­ju re­fe­ri­še uče­njem, kao efek­tiv­ni re­li­gij­ski po­ten­ci­
jal. Re­li­gij­ski po­ten­ci­jal od­re­đu­je ide­je de­ter­mi­nan­te, ko­je gra­di­ra­ju od­no­se, nu­
de pra­vi­la i re­gu­le u si­ste­mu ljud­skih od­no­sa. Za­tim, prak­tič­no po­sta­ju mo­de­li
par­ti­ci­pa­ci­je re­li­gij­skog re­sur­sa. Ujed­no, in­di­vi­dual po­sta­je dio struk­tu­re u ko­
joj pro­na­la­zi mo­gu­ća rje­še­nja za sta­bi­li­za­ci­ju so­ci­jal­nih po­tre­ba. Za­tim, ko­ri­sti
re­sur­se i par­ti­ci­pi­ra si­ste­mom po­nu­đe­nih mo­de­la, ka­ko bi se pre­ve­ni­ra­lo sta­nje
dru­štve­nih de­vi­ja­ci­ja, te po­nu­di­la prak­tič­na rje­še­nja po pi­ta­nju men­tal­nog zdra­
vlja. Vo­đe­ni is­ku­stvom pri­mi­je­nje­ne re­li­gi­je, re­li­gi­ja bi­va sna­ga ko­ja prak­tič­no
rje­ša­va so­ci­jal­na pi­ta­nja, jer si­stem­ski usmje­ra­va re­li­gij­ski po­ten­ci­jal, re­surs, si­
stem re­li­gij­skih vri­jed­no­sti u prav­cu tre­nut­nih hu­ma­ni­tar­nih po­tra­ži­va­nja. Prak­
tič­no, to je pri­mar­ni re­surs pri rje­ša­va­nju so­ci­jal­nih pi­ta­nja. Em­pi­rij­sko is­ku­stvo
uka­zu­je na in­su­fi­ci­jent­nost is­tra­ži­vač­kog od­no­sa so­ci­jal­no – re­li­gij­sko, što otva­
ra mno­ga po­lja i po­kre­će pi­ta­nja o kva­li­te­tu i in­ten­zi­te­tu re­li­gi­je i re­li­gij­skih re­
sur­sa u so­ci­jal­nom sek­to­ru, te do­me­nu men­tal­nog zdra­vlja. Ujed­no, do­sa­da­šnja
na­uč­na po­sve­će­nost re­li­gij­skom re­sur­su je pu­ka re­tro­spek­ti­va ili či­sta de­skrip­
ci­ja po­ja­ve iz pod­ruč­ja so­ci­ol­o­gi­je, psi­ho­lo­gi­je, te so­ci­o­lo­gi­je re­li­gi­je, što ni iz­
bli­za u pot­pu­no­sti ne nu­di stvar­ni po­ten­ci­jal ni tre­nut­ni so­ci­jal­ni bi­lans re­li­gi­ja
– so­ci­jal­no, ni­ti ra­svje­tlji­va pri­mi­je­nje­nu re­li­gi­ju ni re­li­gij­sku prak­su po pi­ta­nju
men­tal­nog zdra­vlja i so­ci­jal­nog pi­ta­nja. Ve­om
­ a je ma­lo re­fe­rent­nih stu­di­ja i na­
uč­nih te­za ko­je re­fe­rent­no de­du­ci­ra­ju fe­no­men hu­ma­ni­zma uz po­lo­žaj, od­nos re­
li­gi­je i so­ci­jal­nog pi­ta­nja, za­tim, si­stem de­vi­jat­nih po­ja­va ili pak pi­ta­nje men­tal­
nog zdra­vlja. Ovaj re­fe­rat će po­slu­ži­ti kao po­la­zna osno­va za da­lju te­o­rij­sku op­
ser­va­ci­ju so­ci­jal­nog pi­ta­nja pri pro­du­blji­va­nju te­ze za­da­te is­tra­ži­va­njem i ana­
li­zom po­je­di­nač­nih mo­de­la par­ti­ci­pa­ci­je u re­li­gij­skim re­sur­si­ma. Na toj pret­po­
stav­ci, so­ci­jal­no pi­ta­nje tre­ti­ra­no še­ri­ja­tom po­sta­je jed­no od va­žni­jih pi­ta­nja za
na­uč­nu ana­li­zu, te se pri­mi­je­nje­ni mo­del uvo­di kao mje­ra pro­ce­sa sta­bi­li­za­ci­je
so­ci­jal­nog pi­ta­nja, ko­ji su­štin­ski tre­ti­ra i ana­li­tič­ki po­stu­li­ra ulo­gu i po­zi­ci­je vje­
re pri rje­ša­va­nju so­ci­jal­nih od­no­sa.
Ključ­ne ri­je­či: iz­vo­ri še­ri­ja­ta, re­li­gij­ski po­ten­ci­jal i re­li­gij­ski re­sur­si, so­
ci­jal­no pi­ta­nje, hu­ma­nost, mer­ha­met, hi­zmet, sa­da­ka, dru­štve­ne de­vi­ja­ci­je, men­
tal­no zdra­vlje
252
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOKTRINE…
Uvod
Od­nos re­li­gi­je i so­ci­jal­nog po­ma­ga­nja, so­ci­jal­nih sa­dr­ža­ja i
me­đu­od­no­sa na­sta­lih na pi­ta­nju so­ci­jal­ne stvar­no­sti, bi­va pred­me­
tom raz­li­či­tih na­uč­nih di­sci­pli­na, kao što su so­ci­o­lo­gi­ja zdra­vlja,
so­ci­jal­na epi­de­mi­o­lo­gi­ja, te­ol­o­gi­ja, psi­ho­lo­gi­ja, an­tro­po­lo­gi­ja. Te­o­
rij­ski, pred­sta­vlja prak­tič­ni su­od­nos re­li­gi­je i so­ci­jal­ne po­tre­be. Po­
go­to­vo, te­o­rij­ski in­te­res ra­ste u skla­du sa ra­stom so­ci­jal­nih pi­ta­nja,
uz pro­mo­ci­ju i po­tre­bu za hu­ma­ni­tar­nim ra­dom. Po­seb­no, in­te­res
ra­ste u vre­me­nu kri­ze, ka­da ra­ste i po­tre­ba za re­li­gij­skim re­sur­si­ma,
mo­bil­nom re­li­gi­jom i re­li­gij­skim re­sur­som i po­ten­ci­ja­lom. Ta­da re­
li­gi­ja, u skla­du sa mi­si­jom, bi­va mo­bil­ni re­surs u slu­žbi na­ro­da, či­
me re­li­gij­ski re­sur­si do­bi­ja­ju no­vu di­men­zi­ju u dru­štvu. Nje­na in­
ter­vent­nost ovi­si o ste­pe­nu mo­bil­no­sti po­je­din­ca, za­tim od pri­mi­
je­nje­ne re­gu­la­ti­ve u si­ste­mu i sa­me pri­mi­je­nje­ne re­li­gi­je kao re­sur­
sa. Pro­gres ostva­ren na po­lju re­li­gij­skog, ustva­ri, pred­sta­vlja stra­
te­gi­ju pri­mi­je­nje­ne re­li­gi­je či­ji efek­ti­vi da­ju mak­si­ma­lan re­zul­tat i
efe­kat po men­tal­no zdra­vlje po­je­din­ca, uve­de­nog u pro­ces tre­ti­ra­
nja pro­ble­ma men­tal­nog zdra­vlja i so­ci­jal­nog pi­ta­nja. Re­zul­ta­ti hu­
ma­ni­tar­nog re­al­ni su po­ka­za­te­lji sta­nja re­li­gij­skih re­sur­sa, te stvar­
nih po­tre­ba za pri­mje­re­nim mo­de­li­ma par­ti­ci­pa­ci­je re­li­gi­je na so­ci­
jal­nom pi­ta­nju. Po­ka­za­te­lji in­ter­vent­nog re­li­gij­skog re­sur­sa, ana­li­
zom sta­nja so­ci­jal­nih od­no­sa, afir­ma­tiv­no uka­zu­ju na an­ga­žman re­
li­gij­skog po­ten­ci­ja­la za op­šte do­bro za­jed­ni­ce, oprav­da­va­ju­ći po­
zi­ci­ju pri stra­te­škom pla­ni­ra­nju i rje­ša­va­nju so­ci­jal­nih po­tre­ba. Pi­
ta­nja so­ci­jal­nih po­tre­ba, dru­štve­nih de­vi­ja­ci­ja, te pi­ta­nja iz do­me­
na men­tal­nog zdra­vlja, bi­va­ju stra­te­ško po­lje idej­nog ak­ci­o­ni­zma,
s pre­ra­spo­dje­lom „vi­ška“ vri­jed­no­sti, či­ja afir­ma­ci­ja bi­va ga­ran­ci­
ja raz­vo­ju za­jed­ni­ce, du­ha na­ro­da kao po­zi­tiv­na re­gu­la­ti­va, u sta­nju
so­ci­jal­ne po­tre­be. Do­sa­da­šnja prak­sa po­tvr­đu­je re­fe­rent­nost ra­znih
253
Vahdet Alemić
na­uč­nih di­sci­pli­na na pred­met­nom so­ci­jal­nom i men­tal­nom pi­ta­
nju, od­re­đu­ju­ći se spram te­o­ri­je i ide­je de­ter­mi­nan­te. In­te­res za so­
ci­jal­no pi­ta­nje na iz­vo­ri­ma isla­ma, vi­še­stra­no i vi­še­stru­ko od­re­đu­
je pro­ces so­ci­jal­nog pi­ta­nja. Ti­me in­te­res jav­no­sti ra­ste za uče­njem
i prak­som pri­mi­je­nje­ne re­li­gi­je, jer islam­ska mi­sao te­o­rij­ski i prak­
tič­no nu­di rje­še­nja i bi­va znat­no od­re­đe­ni­ja spram so­ci­jal­nog pi­ta­
nja i in­te­re­sa za men­tal­no zdra­vlje, ka­ko po­je­din­ca ta­ko i za­jed­ni­ce,
od ko­je uve­li­ko za­vi­si pro­ces odr­ži­vih vri­jed­no­sti, mo­ral­nih nor­mi,
te pro­ces so­ci­ja­li­za­ci­je i re­so­ci­ja­li­za­ci­je. Su­di­ti o islam­skim prin­ci­
pi­ma kroz si­stem pri­mi­je­nje­nog hu­ma­ni­za­ma, naj­svr­sis­hod­ni­je je
svje­do­čan­stvo do­seg­nu­tih re­zul­ta­ta na po­lju rje­ša­va­nja so­ci­jal­nog
pi­ta­nja, što do­dat­no afir­mi­še prin­cip „sa­da­ke i hi­zme­ta“, adap­ti­ra­
ju­ći islam­ske nor­me u si­stem op­šte­ljud­skih po­tre­ba. Re­zul­tat to­ga
su mul­ti­di­sci­pli­nar­ni re­fe­ra­ti o dje­lu­ju­ćem hu­ma­ni­zmu prak­tič­nog
isla­ma, či­ja fe­no­me­no­lo­gi­ja mo­bi­li­še si­stem i struk­tu­ru, te je dok­
tri­na isla­ma po­sta­la op­ser­va­ci­ja na­uč­nih di­sci­pli­na, s tim da so­ci­o­
lo­gi­ja re­li­gi­je ima po­se­ban in­te­res za re­sur­se i nji­hov ka­pa­ci­tet na
pred­me­tu so­ci­jal­no pi­ta­nje.
U zad­njih 40 do 50 go­di­na, pi­ta­nja so­ci­jal­ne pri­ro­de do­bi­va­ju
te­o­lo­šku di­men­zi­ju, su­klad­no re­li­gij­skoj par­ti­ci­pa­ci­ji u okvi­ru do­
pri­no­sa raz­vo­ja hu­ma­ni­tar­nog ra­da.
Na pre­mi­sa­ma raz­vo­ja vri­jed­no­snog po­ten­ci­ja­la, re­li­gi­ja s re­
li­gij­skim re­sur­si­ma nu­di go­to­va rje­še­nja ka­ko bi­ti od ko­ri­sti kad
vas ne­ko tre­ba, ka­ko da­ti od­go­vor so­ci­jal­nim iza­zo­vi­ma to­kom
usmje­re­nih kri­za, s mo­de­li­ma mo­gu­ćeg pre­va­zi­la­že­nja uzro­ka lo­
šeg so­ci­jal­nog sta­nja, te ne­ri­je­še­na pi­ta­nja ovi­sni­ka i pi­ta­nja men­
tal­nog zdra­vlja po­sta­vlja za smi­sao re­li­gij­ske in­ter­vent­no­sti u vre­
me­nu.
Ovaj rad će po­nu­di­ti mo­da­li­te­te re­li­gij­skog re­sur­sa s no­
vim kva­li­te­tom, gdje se so­ci­jal­no pi­ta­nje tre­ti­ra idej­nim de­ter­mi­
254
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOKTRINE…
ni­zmom iz­vo­ra isla­ma s prin­ci­pom hi­zme­ta, mer­ha­me­ta, upo­tre­
blja­va­ju­ći re­li­gij­ske re­sur­se. Re­fe­rat „So­ci­jal­no pi­ta­nje u si­ste­mu
islam­ske dok­tri­ne hu­ma­no­sti“ ukrat­ko će de­skrip­tiv­no re­fe­ri­sa­ti
pi­ta­nja i za­dat­ke u okvi­ru hu­ma­ni­tar­nog ra­da na lo­kal­nom ni­vou,
ob­ra­đu­ju­ći mo­del re­li­gij­ske par­ti­ci­pa­ci­je, kroz ana­li­tič­ku pred­sta­
vu ide­ja de­ter­mi­nan­ti so­ci­jal­nog pi­ta­nja u isla­mu, i na nje­mu po­nu­
di­ti od­re­đe­na rje­še­nja ot­kla­nja­nja so­ci­jal­nih de­vi­ja­ci­ja i na­ru­še­nog
so­ci­jal­nog sta­tu­sa i men­tal­nog zdra­vlja. U ci­lju na­uč­ne va­lo­ri­za­ci­
je re­li­gi­je, re­li­gij­skih re­sur­sa, pri­mi­je­nje­ne re­li­gi­je i re­li­gij­skih re­
sur­sa, hu­ma­ni­tar­ni rad afir­ma­tiv­no tre­ti­ra mo­de­le rje­ša­va­nja so­ci­
jal­nog pi­ta­nja, za­tim pi­ta­nje mo­de­la dru­štve­ne ko­he­zi­je, afir­mi­šu­ći
mje­re pre­ven­ci­je dru­štve­nih de­vi­jat­nih po­ja­va i po­na­ša­nja, te pi­ta­
nja men­tal­nog zdra­vlja. U tom prav­cu po­sta­vi­li smo ka­te­go­ri­je so­
ci­jal­nog da­va­nja, tre­ti­ra­ju­ći pi­ta­nja so­ci­jal­nih od­no­sa. U ana­li­tič­
ku ob­ra­du smo uve­li mo­de­le dje­lo­va­nja si­ste­mom re­li­gij­skog po­
ten­ci­ja­la, te re­sur­se ko­ji afir­mi­šu prin­ci­pe vjer­ske ko­di­fi­ka­ci­je so­
ci­jal­nog pi­ta­nja.
U tu svr­hu ko­ri­sti­li smo in­ter­vju kao me­tod, po­nu­di­li upit­nik
za­što mek­teb, i od­go­vor ko­ji re­fe­rent­no po­sta­vlja prin­cip so­ci­ja­li­za­
ci­je, uni­form­nost član­stva, za­tim kon­cept re­so­ci­ja­li­za­ci­je ovi­sni­ka,
an­ti­vi­zam u okvi­ru re­li­gij­skih re­sur­sa, za­tim si­stem od­go­ja, obra­
zo­va­nja. Po osno­vu ste­če­nog zna­nja i is­ku­stva, ko­ri­sni­ci so­ci­jal­nog
ubr­zo po­sta­ju sa­stav­ni dio re­sur­sa i ti­me od­go­vor­ni čla­no­vi za­jed­
ni­ce, ko­ji po osno­vu lič­nog is­ku­stva ra­de na pri­ku­plja­nju i di­stri­bu­
ci­ji po­mo­ći. U tu svr­hu ko­ri­sni­ci po­sta­ju ak­tiv­ni dio mo­de­la par­ti­
ci­pa­ci­je i dje­li­mič­ne par­ti­ci­pa­ci­je, te mo­de­la aku­mu­la­ci­je sred­sta­
va, ko­ja su ga­rant odr­ži­vo­sti si­ste­ma, te svr­sis­ho­dan te­ra­pij­ski mo­
del pre­va­zi­la­že­nja uzro­ka de­vi­ja­ci­ja u dru­štvu i pi­ta­nja men­tal­nog
zdra­vlja.
255
Vahdet Alemić
So­ci­jal­no pi­ta­nje u vre­me­nu
Na te­me­lju so­ci­jal­nog sta­nja i pi­ta­nja so­ci­jal­nih od­no­sa na lo­
kal­nom i glo­bal­nom ni­vou, pra­ti­mo po­lo­žaj i ulo­gu re­li­gi­je s po­čet­
ka XXI vi­je­ka, una­pre­đu­ju­ći na­uč­nu ela­bo­ra­ci­ju ukup­nog hu­ma­
ni­tar­nog po­ten­ci­ja­la dru­štva. Svu kom­plek­snost so­ci­jal­nog pi­ta­nja
pred­sta­vlja­mo si­ste­mom vri­jed­no­sti u ka­pa­ci­te­tu uni­ver­zal­nog po­i­
ma­nja hu­ma­ni­zma. Kao pri­log da­tih vri­jed­no­sti, pred­sta­vlja­mo iste
te­mat­skim kon­cep­tom „So­ci­jal­no pi­ta­nje u si­ste­mu islam­ske dok­
tri­ne hu­ma­no­sti“, gdje po­sta­vlja­mo da­te vri­jed­no­sti kao prin­ci­pe i
re­sur­se vje­re. Za­tim, kao ide­ju de­ter­mi­nan­tu u pro­ce­su pro­fil­i­ra­nja
svi­je­sti pri li­je­če­nju ovi­snih, re­a­fir­mi­ra­ju­ći ko­he­ziv­nu ve­zu du­ha,
ja­ča­ju­ći sta­tus po­je­din­ca uče­njem Sve­tog tek­sta Kur’ana. Tret­man
pod­ra­zu­mi­je­va ide­ju de­ter­mi­nan­te, po­je­din­ca, nje­go­vu svi­jest, volj­
ni mo­me­nat, nu­de­ći od­go­vo­re na sta­tu­sna pi­ta­nja, te nu­di raz­voj­ni
po­ten­ci­jal mla­dih i nji­ho­ve bu­du­će pre­o­ku­pa­ci­je u dru­štvu.
Ana­li­zi­ra­ju­ći so­ci­jal­ni po­lo­žaj ko­ri­sni­ka so­ci­jal­ne po­mo­ći, su­
dej­stvom vjer­skog sve­to­na­zo­ra pri­mi­je­nje­ne re­li­gi­je i re­li­gij­skih re­
sur­sa, re­de­fi­ni­sa­li smo ulo­gu, po­zi­ci­ju i upo­tre­bu re­li­gi­je i od­re­đu­
je­mo uzro­ke dru­štve­nih de­vi­ja­ci­ja, uz stvar­ne po­tre­be ko­je bi­va­
ju mo­guć­no­sti re­li­gi­je u mo­ru da­to­sti. To­kom ana­li­tič­ke ob­ra­de so­
ci­jal­nog pi­ta­nja od­re­di­li smo se spram uzro­ka dru­štve­nih de­vi­ja­ci­
ja, pro­ble­ma­ti­zi­ra­ju­ći po­ja­ve ovi­sno­sti: al­ko­ho­li­zma i nar­ko­ma­ni­
je, či­je psi­ho­ak­tiv­ne tva­ri di­rekt­no na­ru­ša­va­ju struk­tu­ru za­jed­ni­ce i
dru­štva, od­no­sno, men­tal­no zdra­vlje. Po­nu­di­li smo prin­cip islam­
skog na­či­na ži­vo­ta kao re­a­lan okvir ot­kla­nja­nja dru­štve­nih de­vi­ja­
ci­ja, po­što pro­blem de­vi­jat­no­sti ima for­mu mo­ral­ne, psi­ho­lo­ške i
eg­zi­sten­ci­jal­ne kri­ze. Pro­blem ovi­sno­sti, te pi­ta­nja men­tal­nog zdra­
vlja, u bi­ti pre­va­zi­la­ze lo­kal­ni ni­vo i in­sti­tu­ci­o­nal­ni nad­zor jed­ne
or­ga­ni­za­ci­je, ili pak vjer­ske za­jed­ni­ce, te se si­stem dru­štve­ne i mo­
256
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOKTRINE…
ral­ne ka­ta­kli­zme mo­ra si­stem­ski rje­ša­va­ti, pu­tem in­stru­men­ta­ri­ja za
su­zbi­ja­nje fe­no­me­na nar­ko­ma­ni­je, al­ko­ho­li­zma i dru­gih vi­do­va ali­
je­na­ci­je, de­struk­ci­je i za­stra­nji­va­nja, ko­ji su re­me­ti­lač­ki fak­tor fi­
zič­kog i men­tal­nog zdra­vlja po­je­din­ca i vid­no na­ru­ša­va­ju duh na­
ro­da. Ja­ča­njem du­ha, za­tim ja­ča­njem vla­sti­tih kre­at­iv­nih spo­sob­no­
sti ko­je su za­pu­šte­ne ili ne­do­volj­no raz­vi­je­ne, uz prak­ti­ko­va­nje rad­
ne te­ra­pi­je, ovi­sni­ci ima­ju pri­li­ku sta­bi­li­zo­va­ti men­tal­ni kom­pleks,
ko­ji efek­tiv­no re­gu­li­še sta­tu­sna pi­ta­nja i po­lo­žaj u struk­tu­ri. U bor­
bu pro­tiv si­stem­skog ugro­ža­va­nja men­tal­nog zdra­vlja, u pro­ces se
mo­ra uve­sti me­ha­ni­zam raz­vo­ja vri­jed­nog po­ten­ci­ja­la, šti­te­ći re­li­
gij­skim re­sur­som struk­tu­ral­ni po­ten­ci­jal i men­tal­ni sklop po­je­din­
ca. Na osmi­šlje­nom ži­vot­nom kon­cep­tu raz­vi­ja se sna­ga du­ha, bi­lo
da je ri­ječ o islam­skom po­i­ma­nju uni­ver­zal­nog ili uop­šte, o hu­ma­
ni­zmu ko­jeg za­go­va­ra­ju sve re­li­gi­je. U pro­tiv­nom, na dje­lu je osna­
žen Si­zi­fov sin­drom.
Kao mje­ra sta­bi­li­za­ci­je so­ci­jal­nog pi­ta­nja, na­vo­di se si­stem
ulo­ga i sank­ci­ja1 po­je­din­ca, ko­je u bi­ti nu­de od­go­vo­re za­što su in­
1 www:klix.ba, Enes Lje­va­ko­vić: San­kci­je za kon­zu­mi­ra­nja dro­ge. Islam­ski prav­
ni­ci su slo­žni u sta­vu da se te­ra­pij­ska upo­tre­ba dro­ga ne ka­žnja­va, ma­kar re­zul­ti­ra­la sta­
njem opi­je­no­sti ra­zu­ma. Ka­da je u pi­ta­nju zlo­up­ o­tre­ba dro­ga, ona je, kao te­ški gri­jeh (ha­
ram), sank­ci­o­ni­ra­na i ahi­ret­skom (ono­svjet­skom) i du­nja­luč­kom ka­znom. Ne­ma sum­nje
da je onaj ko kre­ne pu­tem dro­ge na­či­nio pr­vi ko­rak na pu­tu ka su­ic­ i­du. A Uz­vi­še­ni ka­že:
„Ne ba­caj­te se svo­jim ru­ka­ma u pro­past!“ (El-Be­ka­ra, 195). Ljud­sko ti­je­lo ni­je vla­sni­štvo
čo­vje­ka, pa otu­da ne­ma pra­vo da ras­po­la­že nji­me po svom na­ho­đe­nju, bez ika­kvih ogra­
ni­če­nja. Ti­je­lo, od­no­sno ži­vot, Al­la­hov je ema­net čo­vje­ku i on mo­ra po­stu­pa­ti sa njim u
skla­du sa Bo­ži­jim pro­pi­si­ma. Sva­ko na­no­še­nje šte­te ti­je­lu, ži­vo­tu, ra­zu­mu, po­tom­stvu,
imo­vi­ni, pred­sta­vlja zlo­u­po­tre­bu slo­bo­de i pre­ko­ra­če­nje ovla­šte­nja za ko­je se sno­se od­go­
va­ra­ju­će sank­ci­je, bi­lo sa­mo ahi­ret­ske, ili sa­mo du­nja­luč­ke, ili i jed­ne i dru­ge. Di­men­zi­je
ahi­ret­ske ka­zne na­ma ni­su u de­ta­lje po­zna­te, ali ono što si­gur­no zna­mo, je­ste to da iskre­no
po­ka­ja­nje (tev­ba) bri­še gri­je­he, pa ti­me i ahi­ret­sku ka­znu. Pre­ma mi­šlje­nju ve­ći­ne prav­ni­
ka, zlo­u­po­tre­ba oma­mlju­ju­će ko­li­či­ne dro­ge, bez prav­no re­le­vant­nog, oprav­da­nog raz­lo­
ga, ne­će bi­ti ka­žnje­na had­dom (ka­znom pred­vi­đe­nom za kon­zu­mi­ra­nje al­ko­ho­la).
257
Vahdet Alemić
di­vi­due sla­be i ne­moć­ne i pod ko­jim okol­no­sti­ma po­sta­ju ovi­sni­ci
i pri­je­stup­ni­ci.
Re­fe­rent­na po­lja sta­tu­sa po­je­din­ca spram pi­ta­nja men­tal­nog
zdra­vlja pred­sta­va je kom­plek­snog op­se­ga, ta­ko da će­mo ra­dom
otvo­ri­ti tek ne­ka, ko­ja se ba­ve hu­ma­ni­tar­nim od­no­si­ma i pi­ta­nji­ma
dru­štve­ne de­vi­ja­ci­je ko­ja uti­če na so­ci­ja­li­za­ci­ju i re­so­ci­ja­li­za­ci­ju,
od­re­đu­ju­ći sta­tus i men­tal­ni ka­pa­ci­tet po­je­din­ca i ulo­gu za­jed­ni­ce.
Od­go­vor­ni za pri­ro­du od­no­sa, duh na­ro­da i sa­ma pi­ta­nja so­ci­
jal­ne pri­ro­de i hu­ma­ni­tar­nog ra­da, po pri­ro­di za­ko­na i vje­ro­za­ko­na,
bi­va­ju vjer­ske za­jed­ni­ce i Cr­kve. Na te­me­lju po­tre­ba vje­ra i vjer­ske
za­jed­ni­ce, ula­žu ogro­man na­por u su­zbi­ja­nju de­vi­jat­nog dru­štve­
nog po­na­ša­nja, ka­ko bi se sma­njio so­ci­jal­ni sta­tu­sni de­ba­lans iz­me­
đu bo­ga­tih i si­ro­ma­šnih i ujed­no raz­vi­lo po­zi­tiv­no men­tal­no zdra­
vlje. Do­sa­da­šnja is­ku­stva uka­zu­ju na po­tre­bu eva­lu­a­ci­je po­zi­tiv­nih
i ne­ga­tiv­nih fak­to­ra uti­ca­ja na men­tal­no zdra­vlje i na sta­nje ega, gdje se re­li­gi­ja svr­sta­va u je­dan od naj­ut­i­caj­ni­jih fak­to­ra aku­mu­la­ci­je
vri­jed­no­sti. So­ci­jal­ni sta­tus, te upit­nost men­tal­nog i fi­zič­kog zdra­
vlja, ni­su sa­mo pi­ta­nja po­li­tič­kog ure­đi­va­nja svi­je­ta, ona pri­mar­no
za­di­ru u po­lje ljud­skih pra­va i od­no­sa, po­im
­ a­ju­ći pra­vo na ži­vot,
zdra­vlje i op­šte­ži­vot­ne uslo­ve. Pi­ta­nja i di­le­me, te­me­ljem prin­ci­
pa hu­ma­ni­zma i hu­ma­ni­tar­nog ra­da, po­sta­ju pi­ta­nja ci­vi­li­za­ci­ja ko­
ja sve vi­še za­o­ku­plja­ju za­pad­nu mi­sao i re­ak­ci­o­ni­stič­ki dio svi­je­ta,
za­hva­ćen kri­zom hu­ma­ni­zma. S jed­ne stra­ne, za­pad gu­bi bit­ku sa
de­vi­jant­nim po­ja­va­ma ovi­sno­sti, drh­ti pred va­lom dru­štve­nog he­
do­ni­zma. Usled dru­štve­nih de­vi­ja­ci­ja, ljud­ska ci­vi­li­za­ci­ja je osu­đe­
na na ži­vot u gr­ču i stra­hu, dok s dru­ge stra­ne, sli­je­dom neo­im­pe­ri­
jal­nih pre­ten­zi­ja i po­li­tič­kog glo­ba­li­zma pri­rod­nih re­sur­sa, ze­mlje
tre­ćeg svi­je­ta su osu­đe­ne na si­ro­ma­štvo, u kom se bo­re za go­li op­
sta­nak i pu­ko pre­ži­vlja­va­nje. I po­red vla­sti­tog pri­rod­nog bo­gat­stva,
pa­te od po­slje­di­ca usmje­re­nih kri­za, unu­tar­njih i vanj­skih po­li­tič­
258
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOKTRINE…
kih uti­ca­ja, osta­vlja­ju­ći du­bo­ki trag na op­šte sta­nje dru­štve­ne za­jed­
ni­ce i zdrav­stve­no i men­tal­no sta­nje sta­nov­ni­štva. Na jed­noj stra­
ni ima­mo za­pad­no dru­štvo, su­če­lje­no sa dru­štve­nim de­vi­ja­ci­ja­ma u
bi­ci ka­ko pre­va­zi­ći pro­blem ovi­sno­sti, te sta­nje dru­štve­ne de­vi­ja­ci­
je, dok je tre­ći dio svi­je­ta su­o­čen sa bi­je­dom, si­ro­ma­štvom, gla­đu,
is­cr­plje­no­šću, ne­uh­ ra­nje­no­šću, bo­le­šću i ra­tom. Ve­li­ki dio po­pu­la­
ci­je od­ra­ža­va sta­nje nu­žde, na či­jem ko­dek­su po­la­žu is­pit in­sti­tu­ci­
je vje­re, vjer­skih za­jed­ni­ca i Cr­ka­va, za­tim hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­
je, ko­je je­su naj­po­zva­ni­je u po­tre­bi pri­ska­ka­nja u po­moć ka­ko bi re­
gu­li­sa­li so­ci­jal­no pi­ta­nje, sta­tus i ulo­ge u si­ste­mu i od­no­si­ma lju­di,
ka­ko na lo­kal­nom ta­ko i na glo­bal­nom pla­nu. Na te­me­lju to­ga islam
je po­nu­dio kon­cept aku­mu­la­ci­je i pre­ra­spo­dje­le vi­ška vri­jed­no­sti,
ko­ji nu­di ade­kvat­no rje­še­nje so­ci­jal­nog pi­ta­nja i men­tal­nog zdra­
vlja i po­moć, uka­zu­ju­ći na po­tre­bu pri­mi­je­nje­nog islam­skog uče­nja
i par­ti­ci­pa­ci­je u si­ste­mu ži­vo­ta, ve­zu i obra­sce ko­ji de­fin­ i­šu i re­gu­li­
šu so­ci­jal­no pi­ta­nje i dru­štve­ni sta­tus po­je­din­ca. Evi­den­tan re­zul­tat
pri­mi­je­nje­nog do­bro­čin­stva je po­ka­za­telj bi­ti še­ri­ja­ta na po­lju rje­ša­
va­nja kri­ze, po­što ko­mu­ni­tar­ni aspekt vjer­ske za­jed­ni­ce omo­gu­ća­
va svo­jim čla­no­vi­ma so­ci­jal­ne ve­ze (od­no­se) i so­ci­jal­nu nje­gu, za­
šti­tu, so­ci­jal­nu po­moć kao je­dan od mo­gu­ćih na­či­na da se so­ci­jal­no
pi­ta­nje re­gu­li­še i pre­va­zi­đe si­ro­ma­štvo, uz sta­bi­li­za­ci­ju so­ci­jal­nog
pi­ta­nja. Svi čla­no­vi za­jed­ni­ce ima­ju ak­tiv­nu ulo­gu u okvi­ru re­li­gij­
skog re­sur­sa pri rje­ša­va­nju so­ci­jal­nog pi­ta­nja. Jed­ni da­ju, dru­gi pri­
ma­ju i di­stri­bu­i­ra­ju po­moć, dok tre­ći sa­mo pri­ma­ju po­moć, u skla­
du sa po­lo­ža­jem i so­ci­jal­nim sta­tu­som.
U po­sled­njoj de­ka­di pro­šlog vi­je­ka, na­uč­ni kru­go­vi is­ta­kli su
po­tre­bu is­tra­ži­va­nja fe­no­me­na men­tal­nog zdra­vlja, uz par­ti­ci­pa­ci­
ju re­li­gi­je i re­li­gij­skog re­sur­sa ko­jim so­ci­jal­no pi­ta­nje bi­va po­vje­re­
no in­sti­tu­ci­ji. Sa aspek­ta re­li­gi­je, pro­blem so­ci­jal­nog pi­ta­nja, sta­tus
i ulo­ga pre­ci­zno su od­re­đe­ni u pred­me­tu, poj­mu i raz­mje­ni do­ba­ra,
259
Vahdet Alemić
pri če­mu jed­ni ko­ji ima­ju „vi­šak“ po­ma­žu so­ci­jal­no po­treb­nom rje­
ša­va­nju sta­nja nu­žde i so­ci­jal­nih po­tre­ba, ka­ko bi se oču­va­lo men­
tal­no i fi­zič­ko zdra­vlje po­je­din­ca.
So­ci­jal­no pi­ta­nje u isla­mu
U rje­ša­va­nje so­ci­jal­nog pi­ta­nja islam po­sta­vlja prin­cip hu­ma­
ni­zma, kao bi­tan ele­ment po­sto­ja­nja za­jed­ni­ce. U fo­ku­su je me­ta­hi­
sto­rij­ska ge­ne­za po­ja­ve kao po­stu­lat hu­ma­ni­zma, duh re­li­gij­skog re­
sur­sa u vre­me­nu. Tim od­no­som od­re­đe­na je funk­ci­ja i in­ter­vent­nost
Sve­tog u vre­me­nu, či­me se nu­de prak­tič­na rje­še­nja so­ci­jal­nog pi­ta­
nja i pi­ta­nja men­tal­nog zdra­vlja. Re­li­gi­ja i re­li­gij­ski fak­to­ri po­sta­ju
efek­ti­vi ide­je de­ter­mi­nan­te „Ih­sa­na-do­bro­čin­stva“ ko­ja prak­tič­no re­
gu­li­še i ka­na­li­še ostva­re­ni „vi­šak“ ka­pi­ta­la. Ko­nač­ni epi­log re­zul­ti­ra
sa­na­ci­jom na­go­mi­la­nih so­ci­jal­nih pi­ta­nja, i po­sta­je ne­za­mje­njiv po­
ten­ci­jal sta­bi­li­za­ci­je so­ci­jal­nog pi­ta­nja tre­ti­ra­njem so­ci­jal­ne po­tre­be,
te men­tal­nog zdra­vlja. Pro­ces sta­bi­li­za­ci­je so­ci­jal­nog pi­ta­nja pod­re­
đu­je se prin­ci­pu do­bro­čin­stva, uz prin­cip ra­da na Bo­ži­jem pu­tu, po­
znat kao prin­cip hi­zme­ta. Hi­zmet u bi­ti pred­sta­vlja pri­mi­je­nje­no do­
bro­čin­stvo kroz mo­de­le par­ti­ci­pa­ci­je re­li­gij­skih re­sur­sa. Mo­de­li pri­
mi­je­nje­nog isla­ma pred­sta­vlja­ju prak­tič­nu stra­nu ide­je de­ter­mi­nan­
te i nor­mi pro­is­te­klih na iz­vo­ri­ma isla­ma, i bi­va­ju prak­tič­no rje­še­nje
sta­nja so­ci­jal­ne po­tre­be, dru­štve­ne de­vi­ja­ci­je, ili pak pi­ta­nja men­tal­
nog zdra­vlja. Po­se­ban in­te­res za da­te od­no­se pot­pi­su­je te­o­ri­ja hu­ma­
ni­zma u em­pi­rij­skoj ana­li­zi so­ci­o­lo­gi­ja re­li­gi­je. So­ci­ol­o­gi­ju re­li­gi­je
struk­tu­ral­no, nor­ma­tiv­no i poj­mov­no ve­že­mo za od­re­đe­no di­sci­pli­
nar­no re­li­gij­sko po­lje, re­de­fin­ i­šu­ći nje­nu ulo­gu i od­no­se su­klad­no
pred­met­nom so­ci­jal­nom pi­ta­nju, bi­lo da je ri­ječ o hu­ma­ni­tar­nom ra­
du ili pak po­mo­ći pri rje­ša­va­nju pi­ta­nja hu­ma­ni­tar­nih po­tre­ba, dru­
štve­nih de­vi­jat­nih po­ja­va ili tre­ti­ra­nja men­tal­nog zdra­vlja. Ovaj rad
260
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOKTRINE…
nu­di ba­zni okvir po pi­ta­nju islam­ske dok­tri­ne ka­ko islam po­sma­tra
i rje­ša­va so­ci­jal­no pi­ta­nje, za­tim pi­ta­nje men­tal­nog zdra­vlja, par­ti­ci­
pa­ci­ju re­li­gij­skih po­ten­ci­ja­la i re­sur­sa pri tre­ti­ra­nju, rje­ša­va­nju uzro­
ka i po­slje­di­ca pro­is­te­klih na so­ci­jal­nom pla­nu i par­ti­ci­pa­ci­ji u si­ste­
mu rje­ša­va­nja uzro­ka i po­slje­di­ca so­ci­jal­ne na­ra­vi.
Dok­tri­na isla­ma2 uči i ujed­no zah­ti­je­va da se oso­be sa od­re­đe­
nom po­tre­bom, u so­ci­jal­noj nu­ždi, ili oso­be li­še­ne pra­va i slo­bo­da
po ko­ji­ma ni­su ka­dre da sa­mo­stal­no pu­ne kuć­ni bu­džet, za­tim da
sa­mo­stal­no odr­ža­va­ju po­tre­be ži­vo­ta i men­tal­nog zdra­vlja svo­jim
ra­dom i zna­njem, tre­ti­ra­ju su še­ri­ja­tom3 i iz­vo­ri­ma še­ri­ja­ta, i de­fi­ni­
šu kao oso­be u po­tre­bi. Aspekt da­va­nja u po­tre­bi i bi­ti lju­di­ma od
po­mo­ći, po­ka­zao se re­li­gij­skim kon­cep­tom kao jed­nim od naj­a­de­
kvat­ni­jih na­či­na re­gu­li­sa­nja ve­za i po­tre­ba u sma­nji­va­nju so­ci­jal­nih
raz­li­ka me­đu čla­no­vi­ma za­jed­ni­ce. Prin­cip so­ci­jal­nog pi­ta­nja re­gu­
li­san je prin­ci­pom da­va­nja „vi­ška4“ imet­ka. Kur’an is­ti­če slje­de­će
2 Kur’an s pre­vo­dom: Pre­veo Be­sim Kor­kut, Star­je­šin­stvo islam­ske za­jed­ni­ce u
BiH, Hr­vat­skoj i Slo­ve­ni­ji, Su­ra e- Tew­be ajet 60. „Ze­kat pri­pa­da sa­mo si­ro­ma­si­ma, pu­
kim si­ro­ma-ne­volj­ni­ci­ma, i oni­ma ko­ji ga sa­ku­plja­ju, i oni­ma či­ja sr­ca tre­ba pri­do­bi­ti, i za
ot­kup iz rop­stva, i pre­za­du­že­ni­ma, i u svr­he na Al­la­ho­vom pu­tu, i put­ni­ku-na­mjer­ni­ku, Al­
lah je od­re­dio ta­ko! – A Al­lah sve zna i mu­dar je“. Sa­ra­je­vo, 1984.
3 Še­ri­jat sl pr. Islam­ski vje­ro­za­kon Iz­bor hut­bi i va­zo­va, str. 59 „Iz­vo­ri še­ri­jat­skog
pra­va ran­gi­ra­ni su pre­ma ran­gu, prav­noj va­žno­sti i zna­ča­ju slje­de­ćim na­či­nom; Kur’an 2.
Sun­net – tra­di­ci­ja, 3. Idžaul-um­met – su­gla­snost islam­skih uče­nja­ka po iz­vje­snom pi­ta­
nju, 4. Ki­jas – pro­pi­si iz­ve­de­ni iz iz­vo­ra pu­tem ana­lo­gi­je“. Star­je­šin­stvo Islam­ske za­jed­
ni­ce u SR Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Sa­ra­je­vo, 1979.
4 www.ri­ja­set.ba, Sa­li­ho­vić El­nur: Ze­kat; za­klju­či­va­nja na osno­vu aso­ci­
ja­ci­ja, 1. Ze­kat je farz, stro­ga oba­ve­za, za sva­kog pu­no­ljet­nog, um­no zdra­vog,
slo­bod­nog mu­sli­ma­na, či­ja imo­vi­na do­sti­že ili pre­la­zi vri­jed­nost ni­sa­ba. Do­kaz
za ovu tvrd­nju su broj­ni Kur’an­ski aje­ti i ha­di­si, a naj­i­zrav­ni­ji je: „Uzmi od do­
ba­ra nji­ho­vih ze­kat da ih nji­me oči­stiš i bla­go­slo­vlje­nim uči­niš…“ (Et-Tev­be
103). Ta­ko­đer, Mu­ham­med alej­hi se­lam je re­kao: „Za­i­sta se pra­vo na ži­vot i imo­
vi­nu za­sni­va na iz­vr­še­nju oba­ve­za, a oba­ve­za ko­ja se na­šla u imo­vi­ni je ze­kat.“
Fet­hul-ba­ri, 3/263); 2. Ze­kat je islam­ski šart, tre­ći stub isla­ma, po va­žno­sti od­
mah na­kon na­ma­za, jer na dva­de­set i osam aje­ta u Kur’anu ze­kat se kao oba­ve­
261
Vahdet Alemić
za, na­vo­di za­jed­no sa na­ma­zom, a Mu­ham­med alej­hi se­lam, ka­da je upi­tan šta
je islam, re­kao je: „Islam je da po­svje­do­čiš da ne­ma dru­go­ga bo­ga osim Al­la­
ha i da je Mu­ham­med (alej­hi se­lam) Nje­gov po­sla­nik, da oba­vljaš na­maz, da­ješ
ze­kat, po­stiš ra­ma­zan i oba­viš hadž, uko­li­ko si u mo­guć­no­sti“. (Bu­ha­ri­ja, Mu­
slim); 3. Ze­kat je naj­bo­lji na­čin či­šće­nja imo­vi­ne mu­sli­ma­na, jer je či­šće­nje jed­
no od zna­če­nja poj­ma ze­kat, kao što je to i na­ve­de­no u aje­tu u ko­jem se na­re­đu­
je iz­vr­ša­va­nje ove oba­ve­ze: „Uzmi od do­ba­ra nji­ho­vih ze­kat da ih nji­me oči­stiš
i bla­go­slo­vlje­nim uči­niš i po­mo­li se za njih, mo­li­tva tvo­ja će ih, si­gur­no, smi­ri­ti,
a Al­lah sve ču­je i sve zna.“ (Et-Tev­be 103). Ha­kim u Mu­ste­dre­ku na­vo­di ha­dis:
„Al­lah je pro­pi­sao ze­kat da se nji­me oči­sti po­sto­je­ći dio va­šeg imet­ka, a na­sljed­
stvo od­re­dio u ime­ci­ma ko­ji osta­ju iza vas.“; 4. Ze­ka­tom se osi­gu­ra­va i šti­ti imo­
vi­na mu­sli­ma­na, da­va­o­ca ze­ka­ta, kao što se šti­ti i cje­lo­kup­na za­jed­ni­ca od ra­zno­
ra­znih ne­po­go­da i ne­sre­ća, što je is­tak­nu­to u ha­di­si­ma: „Osi­gu­raj­te svo­ju imo­vi­
nu da­va­njem ze­ka­ta“ (Ebu Da­vud). „Ze­kat se ni­ka­da ni­je po­mi­je­šao sa bi­lo ko­
jim di­je­lom imet­ka, a da ga ni­je uni­štio i uči­nio da se ras­pad­ne“ (Bej­he­ki). „Ne­
ma na­ro­da ko­ji ne da­je ze­kat, a da ga Al­lah ne­će ka­zni­ti ra­znim ne­sre­ća­ma, gla­
đu i su­šom.“; 5. Ze­ka­tom se una­pre­đu­je imo­vi­na mu­sli­ma­na i stva­ra­ju se pret­po­
stav­ke za nje­no uve­ća­va­nje. Ta­ko­đe, ze­kat je jed­na od naj­bo­ljih in­ve­sti­ci­ja mu­
sli­ma­na, a plo­do­vi te in­ve­sti­ci­je ubi­ru se i na ovom i na bu­du­ćem svi­je­tu. Uz­vi­še­
ni Al­lah ka­že: „Al­lah uni­šta­va ka­ma­tu, a una­pre­đu­je mi­lo­sr­đa (ime­tak oso­be ko­
ja da­je ze­kat i sa­da­ku).“ (El-Be­qa­ra 276) i „Re­ci: Za­i­sta, moj Go­spo­dar op­skr­
bu obil­nu da­ru­je me­đu Svo­jim ro­bo­vi­ma ko­me ho­će, ali im i us­kra­ću­je; što god vi
utro­ši­te, On će na­dok­na­di­ti, jer naj­bo­lji Op­skrb­nik On je!“ (Sa­ba, 39). Od Ebu
Hu­rej­re r.a. se pre­no­si da je Mu­ham­med alej­hi se­lam re­kao: „Ko da sa­da­ku ko­ja
iz­no­si vri­jed­nost jed­ne da­tu­le, ste­če­ne na ha­lal na­čin, a Uz­vi­še­ni Al­lah i ne pri­
ma ni­šta dru­go osim ono­ga što je ste­če­no na do­zvo­ljen, ha­lal na­čin, Al­lah će je
uze­ti u Svo­ju ru­ku, a za­tim će je ga­ji­ti za nje­nog vla­sni­ka, kao što ne­ko od vas ga­
ji i bri­ne se o ma­lom ždri­je­be­tu, sve dok ne po­sta­ne kao br­do.“ (Bu­ha­ri­ja, O ze­
ka­tu, 1410); 6. Ze­ka­tom se po­tvr­đu­je vje­ra i pri­pad­nost za­jed­ni­ci mu­sli­ma­na. Si­
no­nim za po­jam ze­kat u Kur’anu i broj­nim ha­di­si­ma je ri­ječ sa­da­ka (sa­de­qah), a
taj po­jam od­re­đe­ni islam­ski uče­nja­ci de­fin­ i­šu kao da­va­nje od­re­đe­ne ro­be ili nov­
ca, u ime Bo­ga, kao iz­ra­ža­va­nje pot­pu­ne vje­re i po­tvr­de vje­ro­va­nja u pro­ži­vlje­
nje i dru­gi svi­jet, a Mu­ham­med alej­hi se­lam je re­kao: „Sa­da­ka je do­kaz i po­tvr­
da“. (Mu­slim); 7. Za od­go­va­ra­ju­će is­pu­nja­va­nje oba­ve­ze ze­ka­ta po­tre­ban je si­
stem or­ga­ni­zi­ra­nog pri­ku­plja­nja i ras­po­dje­le, na što upu­ću­je prak­sa Mu­ham­me­da
alej­hi se­lam, ko­ji je po­seb­nu pa­žnju pri­da­vao oda­bi­ru pri­ku­plja­ča ze­ka­ta i or­ga­
262
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOKTRINE…
ka­te­go­ri­je, a to su: 1. Si­ro­ma­šni lju­di (oni ko­ji su u ne­im
­ a­šti­ni, ali
ni­su bez imo­vin­skog sta­tu­sa), 2. Pu­ki si­ro­ma­si (bez ika­kvih sret­sta­
va), 3. Sa­ku­plja­či ze­kja­ta, 4. Mu­sli­ma­ni ko­ji su istom pri­mi­li islam,
5. Ro­bo­vi da se oslo­bo­de rop­stva, 6. Du­žni­ci da se odu­že, 7. Za op­
šte po­tre­be isla­ma i dru­štva „fi se­bi­lil­lah“
Na prin­ci­pu da­va­nja, po­či­va tre­ći stub od pet te­melj­nih stu­
bo­va isla­ma. Te­me­ljem istih prin­ci­pa Islam­ska za­jed­ni­ca iz­ra­di­la
je kon­cept in­sti­tu­ci­o­nal­nog od­no­še­nja uz re­gu­la­ti­ve na­či­na pre­ra­
spo­dje­le sred­sta­va aku­mu­li­ra­nih u fond za so­ci­jal­na pi­ta­nja i hu­
ma­ni­tar­ni rad. Po­red za­kon­ske re­gu­la­ti­ve, Islam­ska za­jed­ni­ca je
us­po­sta­vi­la si­stem aku­mu­la­ci­je ka­pi­ta­la, ko­jim re­gu­li­šu od­no­se i
po­tre­be po­me­nu­tih Kur’an­skih ka­te­go­ri­ja, za­tim us­po­sta­vi­la in­
stu­tu­ci­je ko­je vo­de ra­ču­na o hu­ma­ni­tar­nim pro­gra­mi­ma i pro­gra­
mi­ma men­tal­nog zdra­vlja. Po­zna­ta su hu­ma­ni­tar­na dru­štva, kao
što su: Mer­ha­met, Hi­zmet, Ha­se­neh i slič­ne fon­da­ci­je ko­je vo­de
bri­gu o dje­ci bez ro­di­te­lja-je­ti­mi­ma i še­hid­skoj dje­ci, za­tim usta­
no­ve za ovi­sni­ke či­ji je po­ma­gač ili osni­vač in­sti­tu­ci­ja Islam­ske
za­jed­ni­ce. Sek­tor dje­lo­va­nja hu­ma­ni­tar­nih or­ga­ni­za­ci­ju je usmje­
ren pre­ma in­ter­no ra­se­lje­nim ili eks­ter­no ra­selj­nim oso­ba­ma, te
po­tre­ba­ma pre­ma une­sre­će­nim li­ci­ma ko­ja po­tra­žu­ju tu­đu po­moć
ni­za­ci­ji pri­ku­plja­nja i ras­po­dje­le ze­ka­ta, kao i dio aje­ta iz su­re Et-Tev­be, u ko­jem
se go­vo­ri o osam ka­te­go­ri­ja oso­ba ko­je mo­gu pri­mi­ti ze­kat, a gdje se kao tre­ća
ka­te­go­ri­ja na­vo­de pri­ku­plja­či ze­ka­ta; 8. Is­pu­nja­va­njem oba­ve­ze da­va­nja ze­ka­ta
mu­sli­man is­ka­zu­je i svo­ju so­li­dar­nost sa oso­ba­ma ko­je ima­ju od­re­đe­nu po­tre­bu.
Ta­ko u še­zde­se­tom aje­tu su­re Et-Tev­be, Uz­vi­še­ni Al­lah ka­že: „Ze­kat pri­pa­da sa­
mo si­ro­ma­si­ma i ne­volj­ni­ci­ma, i oni­ma ko­ji ga sa­ku­plja­ju, i oni­ma či­ja sr­ca tre­
ba pri­do­bi­ti, i za ot­kup iz rop­stva, i pre­za­du­že­nim i u svr­hu na Al­la­ho­vom pu­tu, i
put­ni­ku na­mjer­ni­ku. Al­lah je od­re­dio ta­ko! A Al­lah sve zna i mu­dar je.“ Ka­ko se
mo­že vi­dje­ti iz ovog Kur’an­skog aje­ta, pet je ka­te­go­ri­ja oso­ba ko­je ima­ju od­re­
đe­nu po­tre­bu, dvi­je su ka­te­go­ri­je od op­ćeg in­te­re­sa za za­jed­ni­cu mu­sli­ma­na, dok
je jed­na ka­te­go­ri­ja teh­nič­kih li­ca, pri­ku­plja­ča ze­ka­ta.
263
Vahdet Alemić
pri sa­ni­ra­nju so­ci­jal­nih pi­ta­nja. Ta­ko­đer, hum­ni­tar­na dru­štva i
fon­da­ci­je in­ter­vent­no dje­lu­ju u sa­ni­ra­nju so­ci­jal­nih pi­ta­nja na kri­
znim ža­ri­šti­ma na lo­kal­nom ili glo­bal­nom ni­vou, sa ko­jih su evi­
den­ti­ra­ni ape­li za so­ci­jal­no zbri­nja­va­nje i po­moć une­sre­će­nim. U
tu svr­hu u pot­pu­no­sti su se okre­nu­li ka po­treb­nom si­ste­mu in­sti­
tu­ci­o­nal­nog od­no­še­nja i po­ma­ga­nja bi­lo da je ri­ječ o pot­pu­nom
ili dje­lo­mič­nim po­ma­ga­nju i par­ti­ci­pa­ci­ji nje­nog član­stva u okvi­
ru pro­jek­ta po­mo­ći, po­dr­ške, so­ci­jal­ne si­gur­no­sti i skr­bi, hu­ma­
ne po­mo­ći. Islam­ski ko­deks na­la­že u oba­ve­zu, stro­gu du­žnost po­
ma­ga­nja kao dio re­li­gi­o­zno­sti i op­šteg men­tal­nog zdra­vlja. Spe­
ci­fič­no, uklju­če­nost u vjer­sku za­jed­ni­cu po­ka­zu­je se znat­no cje­
lo­vi­ti­jom od uklju­če­no­sti u ne­ke dru­ge se­ku­lar­ne dru­štve­ne gru­
pe. Pr­ven­stve­no zbog vi­so­ke ra­zi­ne ho­mo­ge­no­sti u gru­pi ko­ja ma­
ni­fe­sti­ra sve­stra­nu ide­o­lo­šku i sta­tu­snu di­men­zi­ju, omo­gu­ća­va­ju­
ći ostva­ri­va­nje so­ci­jal­nih od­no­sa i ve­za ne­po­sred­no ko­je na­di­la­
ze okvi­re re­li­gij­skog ži­vo­ta po­je­din­ca u vjer­skoj za­jed­ni­ci. Is­tra­
ži­va­nja po­ka­zu­ju da oso­be ko­je uče­sta­lo od­la­ze u sa­kral­ne objek­
te, ko­je su pod pa­tro­na­tom du­ha mi­lo­sti i be­re­ke­ta, u prak­tič­nom
smi­slu lak­še na­di­la­ze dru­štve­ne de­vi­ja­ci­je, pre­mje­šta­ju so­ci­jal­ni
sta­tus, ima­ju ve­ći dje­lo­krug i broj oso­ba s ko­ji­ma ostva­ru­ju so­ci­
jal­ne od­no­se, za­tim uče­sta­li­je iz­mje­nju­ju is­ku­stva, uslu­ge i in­for­
ma­ci­je, ši­re po­znan­stva, vjer­sku lju­bav i par­ti­ci­pa­ci­ju u re­li­gij­
skim re­sur­si­ma, otva­ra­ju ši­re ho­ri­zon­te sve ve­ćem bro­ju znan­stve­
nih di­sci­pli­na či­ji je cilj em­pi­rij­ski ot­kri­ti pri­ro­du od­no­sa re­li­gi­je
i so­ci­jal­nog da­va­nja kroz hu­ma­ni­tar­ni rad.
Dru­ga stra­na raz­vo­ja ljud­skih po­ten­ci­ja­la od­no­si se na post­tra­
u­mat­sko dje­lo­va­nje i po­moć une­sre­će­nim lju­di­ma.
Kao pri­log si­stem­skom rje­ša­va­nju pi­ta­nja iz so­ci­jal­nog sek­to­
ra, te pi­ta­nja men­tal­nog zdra­vlja, raz­vi­li smo mo­de­le kao re­ak­ci­ju
na so­ci­jal­nu po­tre­bu:
264
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOKTRINE…
Mo­del 1 – Re­ak­ci­ja na so­ci­jal­ne po­tre­be, men­tal­no zdra­vlje
i pro­ble­me bez an­ga­žma­na u vjer­skoj za­jed­ni­ci. Ovaj mo­del pred­
sta­vlja kon­cept po­ve­zi­va­nja pla­no­va i pri­pad­ni­ka od­re­đe­ne la­tent­
ne za­jed­ni­ce ko­ju či­ne mu­sli­ma­ni, a i dru­ge za­jed­ni­ce. Za tu svr­
hu islam je po­nu­dio od­re­đe­nu in­sti­tu­ci­ju „Kur­ba­na, sa­da­ke te ze­
ka­ta“, ko­jom bi­va­ju ob­u­hva­će­ni svi u za­jed­ni­ci ko­ji su ime­no­va­
ni poj­mom so­ci­jal­no po­treb­ni, oso­be u so­ci­jal­noj nu­ždi, te oso­be u
ne­po­sred­nom od­no­su, kom­ši­je, pri­ja­te­lji i rod­bi­na. Pre­ma for­mal­
nim od­no­si­ma, ko­ri­snik ne mo­ra bi­ti član za­jed­ni­ce da bi ostva­rio
par­ti­ci­pa­ci­ju.
In­sti­tu­ci­ja sa­da­ke, hu­ma­ni­tar­ni rad, ko­mu­na i ko­mu­nal­ni od­
no­si, te in­sti­tu­ci­ja ze­ka­ta i sa­de­ka­tul fi­tra, ima­ju ka­te­go­ri­ju or­ga­
ni­zo­va­nu fon­dom da­va­nja za po­go­đe­ne ele­men­tar­nim ne­po­go­da­
ma, usmje­re­nim kri­za­ma i ra­to­vi­ma, po­treb­nim, obes­pra­vlje­nim,
što pred­sta­vlja in­sti­tu­ci­on­ al­ni prin­cip aku­mu­la­ci­je ka­pi­ta­la od sa­
da­ke, ze­ka­ta i sa­de­ka­tul fi­tre, do­na­ci­ja i prin­cip pra­vil­ne i bla­go­vre­
me­ne pre­ra­spo­dje­le. Za tu svr­hu us­po­sta­vlje­ne su slu­žbe, kao re­li­
gij­ski re­surs, što je re­ak­ci­ja na po­tre­bu ko­ja an­ga­žu­je ljud­ski po­ten­
ci­jal. Stvar­na svr­ha re­li­gij­skog po­ten­ci­ja­la i re­li­gij­skog re­sur­sa bi­va
re­so­ci­ja­li­za­ci­ja član­stva, te bri­ga o ko­risnci­ma so­ci­jal­nih pri­ma­nja.
Mo­del 2 – Re­ak­ci­ja na so­ci­jal­ne po­tre­be i men­tal­no zdra­vlje u
tre­ti­ra­nju pro­ble­ma s an­ga­žma­nom u vjer­skoj za­jed­ni­ci. Ovaj mo­
del mo­že pod­ra­zu­mi­je­va­ti iste ele­men­te, ali uklju­ču­je i do­pri­no­si
raz­vo­ju re­sur­sa, uz oču­va­nje fon­da ko­ji re­gu­li­še re­li­gij­ski re­surs.
Re­li­gij­ski an­ga­žman unu­tar vjer­ske za­jed­ni­ce ob­je­di­nju­je sna­ge i
ostva­ru­je efek­te vjer­ske za­jed­ni­ce u si­ste­mu re­sur­sa, jer so­ci­jal­ni
re­surs mo­že re­gu­li­sa­ti so­ci­jal­ne po­tre­be, po­lo­žaj i sta­tus po­je­din­
ca. Da­kle, po­je­di­nac mo­že zbog pro­ble­ma po­sta­ti re­li­gij­ski ak­ti­vi­
sta s po­seb­nim an­ga­žma­nom u vjer­skoj za­jed­ni­ci, što mo­že ak­ti­vi­
ra­ti već spo­me­nu­te re­li­gij­ske stra­te­ške in­te­re­se, s po­ten­ci­ja­lom rje­
265
Vahdet Alemić
ša­va­nja pro­ble­ma. Ujed­no, mo­del par­ti­ci­pa­ci­je pod­ra­zu­mi­je­va si­
stem so­ci­jal­ne po­dr­ške, ostva­re­ne kroz vjer­sku za­jed­ni­cu.
Kon­cept re­li­gij­skog re­sur­sa mi­je­nja sta­tus, so­ci­jal­ni po­lo­žaj i
od­nos ko­ji vid­no mi­je­nja so­ci­jal­ni po­lo­žaj po­je­din­ca. Mo­del kao
re­ak­ci­ja na so­ci­jal­ne po­tre­be i men­tal­no zdra­vlje u tre­ti­ra­nju pro­
ble­ma sa an­ga­žma­nom u vjer­skoj za­jed­ni­ci, pod­ra­zu­mi­je­va or­ga­ni­
zo­va­nje do­na­tor­skih sred­sta­va pu­tem hu­ma­ni­tar­nih kon­ce­ra­ta, hu­
ma­ni­tar­nih do­na­tor­skih ve­če­ri ili pak auk­ci­ja, či­ji pri­ho­di bi­va­ju
usmje­re­ni u na­mjen­ske fon­do­ve i pro­jek­te ko­ji pru­ža­ju par­ci­jal­nu
uslu­gu. U tu svr­hu dje­lo­va­la su udru­že­nja i hu­ma­ni­tar­na dru­štva,
sa za­dat­kom po­ma­ga­nja po­treb­nim, zdrav­stve­nu nje­gu, men­tal­no
zdra­vlje, so­ci­jal­no da­va­nje i po­mo­ći kao šro su: Mer­ha­met, Ka­ri­
tas i Do­bro­tvor.
Mo­del 3 – Vjer­ska za­jed­ni­ca kao so­ci­jal­ni re­surs. Pla­ni­ra­nje,
pro­vo­đe­nje i mo­ni­to­ring pro­gra­ma so­ci­jal­ne po­tre­be i so­ci­jal­ni hu­
ma­ni­tar­ni rad, pred­sta­vlja­ju usme­re­nje svih sred­sta­va za op­šte po­
tre­be za­jed­ni­ce i po­tre­be od po­seb­nog in­te­re­sa, a pod­ra­zu­mi­je­va­
ju so­ci­jal­nu upo­tre­bu ras­po­lo­ži­vih sred­sta­va i čla­no­va. Ovaj mo­del
uklju­ču­je pot­pu­nu par­ti­ci­pa­ci­ju ka­pi­ta­la i re­sur­sa, bez raz­li­ke da li
se ra­di­lo o ma­te­ri­jal­nom ili ljud­skom re­sur­su. U pro­ces su uklju­če­
ni čla­no­vi za­jed­ni­ce, uz mo­gu­ću par­ti­ci­pa­ci­ju ko­ri­sni­ka hu­ma­ni­tar­
ne po­mo­ći.
Mo­del 4 ‒ Pot­pu­na so­ci­jal­na po­dr­ška, kao in­te­gri­ra­na vje­ra
i prak­tič­na in­te­gri­sa­nost u pro­ces pu­tem ob­re­da. Pot­pu­na so­ci­jal­
na po­dr­ška kao in­te­gri­ra­na vje­ra i prak­tič­na in­te­gri­sa­nost od­vi­ja se
pu­tem ob­re­da i re­li­gij­ske prak­se, kao di­men­zi­ja re­li­gi­oz­ no­sti. To su
ob­re­di i po­bo­žnost, kao jav­na ma­ni­fe­sta­ci­ja re­li­gij­skog sa­dr­ža­ja.
U isla­mu, sve­ti pro­stor ima svo­ju ulo­gu i di­men­zi­ju ob­re­do­slo­vlja,
ma­da se pri­vat­nost pro­sto­ra za mo­li­tve pre­pu­šta slo­bo­di po­je­din­ca.
Bog je isla­mom ci­je­lu ze­mlju uči­nio mo­li­tve­nim pro­sto­rom, i uči­
266
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOKTRINE…
nio je či­stom za ob­re­de. Na toj pa­ra­dig­mi re­li­gij­ska prak­sa po­sta­je
dio dru­štve­ne stvar­no­sti.
Re­li­gij­ske prak­se jed­ne od va­žnih di­men­zi­ja re­li­gi­o­zno­sti, mo­
gu zah­ti­je­va­ti raz­li­či­te em­pi­rij­ske mje­re. U so­ci­o­re­li­gij­skim is­tra­ži­
va­nji­ma se če­sto ko­ri­sti u dvi­je: uče­sta­lost od­la­ska na vjer­ske ob­
re­de (slu­žbe) i uče­sta­lost mo­li­tve. Taj pa­ra­me­tar bi­va in­di­ka­tor za
pot­pu­nu so­ci­jal­nu po­dr­šku, či­me se afir­mi­šu so­ci­jal­ne po­tre­be i so­
ci­jal­ni po­lo­žaj. To je em­pi­rij­ska mje­ra si­me­tri­je od­no­sa. Sto­ga će se
i ov­dje pri­ka­za­ti re­zul­ta­ti za ova dva em­pi­rij­ska in­di­ka­to­ra, uz dva
do­dat­na in­di­ka­to­ra ko­ja po­ka­zu­ju uče­sta­lost su­dje­lo­va­nja u mo­li­
tve­nim gru­pa­ma ili gru­pa­ma u ko­ji­ma se či­ta­ju i ujed­no uče­stvu­ju u
mo­li­tvi, jer je kod mu­sli­ma­na na­maz-mo­li­tva grup­ni čin, u kom se
uče i prak­ti­ku­ju sa­stav­ni di­je­lo­vi mo­li­tve. Su­dje­lo­va­nje u gru­pi, u
bi­ti pred­sta­vlja uni­for­ma­ci­ju član­stva, gdje se me­ha­ni­zmom uče­nja
uz obli­ga­ci­ju pod­sti­ču raz­voj­ni po­ten­ci­ja­li i spo­sob­no­sti, ka­ko in­
te­lek­tu­al­ni, ta­ko i mo­to­rič­ki. Za in­di­ka­tor smo uze­li pro­ces sti­ca­nja
zna­nja me­to­dom uče­nja u mo­de­lu in­struk­tiv­ne na­sta­ve, uz po­zna­ti
si­stem „mek­te­ba“. U mek­te­bu, vje­ro­na­u­ci, sti­ču se osnov­na zna­nja
i vje­šti­ne, či­me se pri­pre­ma­ju na­ra­šta­ji za po­zi­tiv­nu po­dr­šku, ko­jom
se po­sta­vlja po­lo­žaj i ja­ča so­ci­jal­ni sta­tus i ve­ze. Ujed­no se spre­ma­
ju za da­lji so­ci­jal­ni hu­ma­ni­tar­ni rad, ko­jim se po­tvr­đu­je ra­zi­na vje­
re i od­no­sa spram Sve­tog.
Slič­no kao i dru­gom mo­de­lu, u ovom se isto ta­ko sta­vlja na­
gla­sak na an­ga­žman po­je­di­na­ca u vjer­skim za­jed­ni­ca­ma, in­sti­tu­ci­
ja­ma svr­sis­hod­nim so­ci­jal­noj po­tre­bi, hu­ma­ni­tar­nim, re­ha­bi­li­ta­ci­o­
nim, ko­mu­nal­nim. Po­ve­ća­nom par­ti­ci­pa­ci­jom ja­ča se struk­tu­ra, od
ko­je ovi­si sta­bil­nost hu­ma­ni­tar­nog pro­ce­sa. An­ga­žman u vjer­skoj
za­jed­ni­ci ostva­ru­je po­zi­ci­ju ko­jom se raz­vi­ja so­ci­jal­ni sek­tor, u ko­
jem se lak­še re­gu­li­šu so­ci­jal­ni od­no­si. Re­zul­tat to­ga su ak­tiv­ni po­
je­din­ci. Kao uče­sni­ci bi­va­ju so­li­dar­ni, po­što su pod di­rekt­nim dej­
267
Vahdet Alemić
stvom za­jed­nič­kog svje­to­na­zo­ra. Pri to­me vri­jed­no­sni si­stem, obra­
sci i nor­me pro­is­te­kle iz re­li­gij­ske tra­di­ci­je, mo­gu oba­ve­za­ti po­je­
din­ce na po­ma­ga­nje i pru­ža­nje po­dr­ške osta­lim čla­no­vi­ma, po­go­to­
vo u te­škim ži­vot­nim si­tu­a­ci­ja­ma.
Re­ak­ci­ja na so­ci­jal­ne po­tre­be usmje­re­ne na op­šte po­tre­be za­
jed­ni­ce od op­šteg i po­seb­nog in­te­re­sa, so­ci­jal­na uni­form­nost čla­
no­va
Na­vo­di­mo me­ha­ni­zme ko­ji­ma re­li­gi­ja ostva­ru­je uti­caj na so­ci­
jal­ni si­stem, nu­de­ći mo­gu­ća rje­še­nja pro­ble­mu men­tal­nog zdra­vlja:
a) re­gu­la­ci­ja ži­vot­nih sti­lo­va, zdra­vlja i men­tal­nog po­na­ša­nja,
b) osi­gu­ra­va­nje so­ci­jal­nih re­sur­sa (pri­mje­ri­ce so­ci­jal­nih ve­za,
for­mal­na i ne­for­mal­na po­dr­ška),
c) pro­mo­ci­ja i sa­mo­id­ en­ti­fi­ka­ci­ja spram nor­me, po­zi­tiv­na sa­
mo­per­cep­ci­ja po­put sa­mo­po­što­va­nja, is­ka­zi­va­nje mo­guć­no­sti vla­
sti­tog po­ten­ci­ja­la,
d) prin­cip i pi­ta­nje od­re­đe­nja, ka­de i ka­dra, osi­gu­ra­nje spe­ci­
fič­nih na­či­na su­oč­ a­va­nja sa pro­ble­mi­ma (po­seb­no bi­he­vi­o­ral­ne i
kog­ni­tiv­ne re­ak­ci­je na stres),
e) osta­le po­zi­tiv­ne emo­ci­je kao što su so­uo­ s­ je­ća­nje, em­pa­ti­ja,
al­tru­iz­ am, lju­bav, opra­šta­nje, hu­ma­ni rad,
f) pro­mo­ci­ja uni­ver­zal­nih vri­jed­no­sti, kao što su prin­ci­pi jed­
na­ko­sti.
De­skrip­tiv­na ana­li­za pi­ta­nja so­ci­jal­ne po­tre­be
Na­vo­di­mo ne­ko­li­ko pi­ta­nja, te od­go­vo­re iz­dvo­je­ne iz an­ket­
nog li­sta, do­vo­de­ći u ve­zu re­li­gij­ske re­sur­se i re­li­gij­sko vri­jed­no­
sno, nu­de­ći prak­tič­na rje­še­nja kroz de­skrip­tiv­nu ana­li­tič­ku ob­ra­du
na te­me­lju so­ci­jal­nog pi­ta­nja i re­li­gi­je kao so­ci­jal­nog re­sur­sa:
268
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOKTRINE…
Na ko­ji na­čin Va­ša vjer­ska za­jed­ni­ca do­pri­no­si so­ci­jal­noj si­
gur­no­sti, pri rje­ša­va­nju so­ci­jal­nih pi­ta­nja i so­ci­jal­nog zdra­vlja.
Ko­je su ak­tiv­no­sti usmje­re­ne na so­ci­jal­nu nje­gu, bri­gu i po­ma­ga­nje
so­ci­jal­nog po­lo­ža­ja čla­no­va Va­še vjer­ske za­jed­ni­ce?
Mo­del pot­pu­nog an­ga­žma­na ili mo­del dje­li­mič­ne par­ti­ci­pa­ci­
je, pod­ra­zu­mi­je­va pro­ces ako­mo­da­ci­je re­sur­sa i re­li­gij­skih po­ten­ci­
ja­la, su­klad­no po­tre­ba­ma pri­mje­nji­va­nja mje­ra so­ci­jal­nih po­tre­ba.
Raz­log to­me bi­va per­cep­ci­ja i svi­jest član­stva o po­tre­bi po­ma­ga­nja
i neo­ph­ od­noj par­ti­ci­pa­ci­ji u ne­sre­ći, pot­po­ma­ga­nju, da­va­nju i iz­
dva­ja­nju sred­sta­va u hu­ma­ni­tar­ne svr­he i fon­do­ve iz vla­sti­tih sred­
sta­va. Prin­cip iz­dva­ja­nja ob­u­hva­ta sve po­sjed­ni­ke vri­jed­no­sti, ta­ko
da se od ukup­ne vri­jed­no­sti do­bi­ti iz­dva­ja je­dan dio za po­tre­be i op­
šte do­bro. U tu svr­hu for­mi­ra­ju se fon­do­vi, ko­ji pre­ven­tiv­no dje­lu­ju
u skla­du po­tre­ba so­ci­jal­nih pi­ta­nja, ta­ko da in­sti­tu­ci­ja, sa­da­ke – do­
bro­volj­nih pri­lo­ga, in­sti­tu­ci­ja ze­kja­ta – da­va­nja vri­jed­no­sti na vi­šak
vri­jed­no­sti od imet­ka ko­ji pre­ko­go­di­ni – ka­te­go­ri­ja ni­sa­ba, – te in­
sti­tu­ci­ja kur­ba­na – žr­tvo­va­nja, tj. pri­no­še­nja žr­tve či­je me­so se di­je­
li u so­ci­jal­ne svr­he, po­treb­nim i ugro­že­nim, bi­va­ju osnov pla­ni­ra­nja
svr­sis­hod­ne za­jed­ni­ce. Iz­me­đu osta­log, aku­mu­li­ra­na sred­stva bi­va­
ju ka­pi­tal, ko­ji je na­mi­je­njen po­tre­bi pri rje­ša­va­nju na­sta­lih po­tre­
ba, ili pak stal­ne po­tre­be uzro­ko­va­ne si­ro­ma­štvom, men­tal­nim hen­
di­ke­pom pri sta­nji­ma dru­štve­nih de­vi­ja­ci­ja, kri­za ili pak pri­rod­nih
ka­ta­stro­fa. U tu svr­hu, sva­ke go­di­ne se ob­na­vlja­ju sred­stva, ka­ko bi
se obez­bi­je­dio ku­mu­la­tiv­ni rast za pro­ces hu­ma­ni­tar­nog ra­da, neo­
p­hod­nog za sta­bi­li­za­ci­ju so­ci­jal­nih pi­ta­nja.
Ko­li­ko če­sto Vam se čla­no­vi obra­ća­ju u ve­zi sa nji­ho­vim vla­
sti­tim so­ci­jal­nim pi­ta­njem i men­tal­nim zdra­vljem, te so­ci­jal­nim po­
lo­ža­jem i o ko­jim se te­ma­ma spe­ci­fič­no ra­di?
Rad sa ovi­sni­ci­ma na nar­ko­ti­ke i al­ko­hol, te pro­ces re­ha­bi­li­
ta­ci­je ovi­sni­ka s psi­ho­ak­tiv­nim sup­stan­ca­ma, od­vi­ja se u cen­tri­ma
269
Vahdet Alemić
osno­va­nim za pre­ven­ci­ju i rje­ša­va­nja pi­ta­nja fi­zič­kog i men­tal­nog
zdra­vlja.
Pri­stup rje­ša­va­nja ovi­sno­sti pro­vo­di se rad­nom te­ra­pi­jom kao
me­to­dom re­so­ci­ja­li­za­ci­je. Rad­na te­ra­pi­ja pod­ra­zu­mi­je­va pra­vi­lo
neo­p­hod­nog sti­ca­nja zna­nja, te pra­vi­lo do­bro­volj­nog ra­da u ci­lju
sta­bi­li­za­ci­je men­tal­nog zdra­vlja i li­je­če­nja psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­
ci. Prin­ci­pi re­ha­bi­li­ta­ci­je de­ter­mi­ni­sa­ni su prak­tič­nim isla­mom, ko­
ji pod­ra­zu­mi­je­va ži­vlje­nje isla­ma, uz uče­nje sve­tog tek­sta Kur’ana,
oba­vlja­nja mo­li­tve i osta­lih du­žno­sti, ko­je pre­vas­hod­no nu­de sta­
bi­li­za­ci­ju ega, du­hov­nu nad­grad­nju ko­ja us­po­sta­vlja po­lju­lja­no sa­
mo­po­u­zda­nje i sna­gu du­ha. In­ter­ak­ci­ja u pru­ža­nju po­mo­ći te­me­lji
se na do­stig­nu­tim re­zul­ta­ti­ma su­fij­skog pu­ta u isla­mu, či­ja fi­lo­zo­fi­
ja raz­vi­ja po­ti­snu­ti ego, men­tal­ni kom­pleks ljud­skog „ja“ obo­lje­li
od zle smut­nje, he­do­ni­stič­kih po­ri­va. On pred­sta­vlja kri­tič­ki stav o
se­bi, te bi­va i po­ka­ja­nje uz do­vu po­tra­žnje spa­sa uz po­moć od Go­
spo­da­ra či­ja pro­duk­ci­ja pred­sta­vlja ne­iz­mjer­nu lju­bav za Stvo­ri­te­lja
i sva stvo­re­nja. Kon­cept su­fij­skog pu­ta od ne­pri­ja­te­lja pra­vi pri­ja­te­
lje, iz­gu­blje­nim nu­di spas, sla­bim po­ma­že da pro­na­đu vje­ru u se­be
i si­gu­ran ko­rak u bu­duć­nost. Taj pra­vac u bi­ti pred­sta­vlja most pri­
ja­telj­stva ko­ji ob­je­di­nju­je i pre­ma­ša an­ta­go­ni­zme u za­jed­ni­ci, do­
vo­de­ći u ve­zu pri­mor­di­jal­nost i smi­sao hi­sto­ri­je. Re­ha­bi­li­ta­ci­ja ovi­
snih na nar­ko­ti­ke se pro­vo­di u cen­tru ko­ji je na­mjen­ski opre­mljen,
uz mul­ti­di­sci­pli­nar­ni pro­gram­ski sa­dr­žaj. Pro­ces se sa­sto­ji od psi­
ho­lo­ške po­dr­ške, rad­ne te­ra­pi­je, oku­pa­ci­o­ne te­ra­pi­je, sport­skih ak­
tiv­no­sti, pa do vjer­skog pro­gra­ma. Je­dan od glav­nih uslo­va za ula­
zak u cen­tar za od­vi­ka­va­nje je mo­ti­va­ci­ja ko­ri­sni­ka da že­li ući u
bor­bu sa men­tal­nim kom­plek­som otu­đe­nog du­ha, što pred­sta­vlja
mo­del pot­pu­ne par­ti­ci­pa­ci­je na pu­tu re­so­ci­ja­li­za­ci­je i sta­bi­li­za­ci­je
men­tal­nog zdra­vlja. Tim po­stup­kom pa­ci­jent se li­je­či i po­sta­je in­
te­gral­ni dio re­li­gij­skog re­sur­sa u pre­ven­ci­ji su­zbi­ja­nja de­vi­ja­ci­ja u
270
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOKTRINE…
dru­štvu. Pre­ma sve­do­če­nju ko­ri­sni­ka re­ha­bi­li­ta­cij­skog cen­tra Smo­
lu­ća kod Tu­zle, ve­ći­na ovi­sni­ka bi­va pod­vrg­nu­ta pro­ce­su de­tok­si­
ka­ci­je, da bi me­to­dom pot­pu­ne par­ti­ci­pa­ci­je pri­mi­je­nje­nog isla­ma
uspje­šno pre­bro­di­li kri­zu i u ve­om
­ a krat­kom vre­me­nu po­sta­li sa­
stav­ni dio odr­ži­vog re­sur­sa. Pro­ces sta­bi­li­za­ci­je po­je­din­ca, uz sta­bi­
li­za­ci­ju men­tal­nog zdra­vlja, pred­sta­vlja put ja­ča­nja du­ha, što ujed­
no re­so­ci­ja­li­zi­ra lič­nost. Oni ko­ji bi na od­vi­ka­va­nje do­šli pod pri­
ti­skom za­ko­na ili po­ro­di­ce, te ne­do­volj­no mo­ti­vi­ra­ni i in­vol­vi­ra­ni
u re­li­gij­ske re­sur­se, i da­lje bi po­zi­tiv­no gle­da­li na ovi­snost i psi­ho­
ak­tiv­ne sup­stan­ce. Ti­me pro­ces ne bi re­zul­ti­rao po­zi­tiv­no i sta­bi­li­
zi­ra­ju­će na men­tal­no zdra­vlje, bez mo­guć­no­sti pot­pu­nih re­zul­ta­ta
spram dru­štve­nih de­vi­ja­ci­ja.
Da li čla­no­vi ima­ju ini­ci­ja­ti­vu po pi­ta­nju pre­ve­ni­ra­nja men­tal­
nog zdra­vlja, so­ci­jal­nog sta­tu­sa kroz re­so­ci­ja­li­za­ci­ju u za­jed­ni­ci?
Ako da, ko­je? I ko­li­ko če­sto? Po­tre­ba za edu­ka­ci­jom si­ste­ma mek­
te­ba i mek­teb­ske na­sta­ve. Od­go­vo­ri su u pi­ta­nju za­što svo­ju dje­cu
upi­sa­ti na vjer­sku po­uk­ u – mek­teb?
Od­go­vo­ri ra­sve­tlja­va­ju svi­jest po­je­din­ca i sna­gu struk­tu­re pro­
is­te­klu na in­kul­tu­ral­nim pro­ce­si­ma, kao prin­cip raz­vo­ja po­ten­ci­ja­la
ko­ji bi­va ga­rant odr­ži­vo­sti so­ci­jal­nih od­no­sa i per­spek­ti­va va­lent­
no­sti re­li­gi­je pri sa­zri­je­va­nju mla­dih.
Upi­sa­ti dje­cu i do­vo­di­ti na vjer­sku po­u­ku – u mek­teb, za­to što je:
‒ Jed­na od glav­nih islam­skih du­žno­sti je da dje­cu pod­u­či­mo
osnov­nim islam­skim pro­pi­si­ma, te da ih od­ga­ja­mo u du­hu Isla­ma.
Mu­ham­med, a.s., je re­kao: „Ro­di­telj je oba­ve­zan pre­ma dje­te­tu: da
mu dâ li­je­po mu­sli­man­sko ime, da ga li­je­po od­go­ji, da ga pod­u­či pi­
sme­no­sti, pli­va­nju i od­bram­be­nim vje­šti­na­ma, da ga iz­dr­ža­va imo­
vi­nom za­ra­đe­nom na do­zvo­ljen na­čin i da mu po­mog­ne da se ože­
ni, od­no­sno, ako je kćer­ka, da se uda kad do­đe vri­je­me za to“ – iz
upit­ni­ka za­što mek­teb, an­ke­ta ro­di­te­lja.
271
Vahdet Alemić
– Že­lim se­be i svo­ju dje­cu da sa­ču­vam od ra­znih ovo­du­nja­luč­
kih is­ku­še­nja, od ra­znih de­vi­jat­nih po­ja­va kao i od dže­he­nem­ske
va­tre, ko­ja je pri­pre­mlje­na za one ko­ji se oglu­še o Al­la­ho­ve, dž.š.,
pro­pi­se. „O vi ko­ji vje­ru­je­te, se­be i svo­je po­ro­di­ce ču­vaj­te od va­
tre…“ (Et-Ta­hrim, 6)
‒ Že­lim da iza se­be osta­vim od­go­je­nu dje­cu, ko­ja će ži­vje­ti u
Isla­mu i upu­ći­va­ti do­vu Al­la­hu, dž.š. za svo­je ro­di­te­lje i na naj­bo­
lji na­čin ču­va­ti uspo­me­nu na njih. Mu­ham­med, a.s., je re­kao: „Ka­
da čo­vjek umre, pre­ki­da se mo­guć­nost pri­sti­za­nja se­va­pa za do­bra
dje­la osim u tri slu­ča­ja:
• ako je iza se­be osta­vio va­lja­no i ha­ir­li u Isla­mu od­go­je­no di­
je­te ko­je mu do­vu či­ni,
• ako je osta­vio traj­nu sa­da­ku – va­kuf, ko­ji i po­sli­je nje­go­ve
smr­ti ko­ri­sti lju­di­ma i
• zna­nje ko­je lju­di ko­ri­ste i po­sli­je smr­ti pro­mo­to­ra,
‒ Že­lje su da dje­ca upo­zna­ju osnov­ne islam­ske pro­pi­se, da ra­
zu­mi­ju smi­sao, po­tre­bu i oprav­da­nost tih pro­pi­sa i da se na­vik­nu
da ih prak­tič­no pri­mje­nju­ju, ka­ko bi go­vo­rom i dje­lom bi­li istin­ski
mu­sli­ma­ni,
‒ Že­lim da mo­ja dje­ca sa­zna­ju šta im je kao mu­sli­ma­ni­ma ha­
lal-do­zvo­lje­no, a šta ha­ram-za­bra­nje­no či­ni­ti, jer će sa­mo ako bu­du
ra­di­li do­zvo­lje­no, a ču­va­li se za­bra­nje­nog, bi­ti uspje­šni na ovom i
bu­du­ćem svi­je­tu, te da na­u­če ka­kvo zlo i pro­past do­no­se: al­ko­hol,
dro­ga, pro­sti­tu­ci­ja, kra­đa, laž, si­ja­nje smut­nje, ogo­va­ra­nje, itd. i da
se to­ga ču­va­ju,
‒ Že­lim da se mo­ja dje­ca dru­že i upo­zna­ju sa dru­gom dje­com,
ko­ja ta­ko­đe ba­šti­ne islam­ske vri­jed­no­sti sa svo­jom po­ro­di­com, te
da se, ka­da do­đe vri­je­me za to, že­ne i uda­ju u skla­du sa še­ri­jat­skim
pro­pi­som, jer lo­ših pri­mje­ra ko­ji nas, kao ro­di­te­lje, tre­ba­ju za­bri­nu­
ti u ovom po­gle­du ima, na­ža­lost, ve­li­ki broj,
272
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOKTRINE…
‒ Že­lim da mo­ja dje­ca iz­gra­de pri­vr­že­nost pre­ma dže­ma­tu i
islam­skoj za­jed­ni­ci, pre­ma svo­joj do­mo­vi­ni i pre­ma sve­mu dru­gom
što je na­pred­no i hu­ma­no,
‒ Svje­stan sam da ško­le obra­zu­ju dje­cu, a ne nu­de od­goj u
islam­skom du­hu. Mu­ham­med, a.s., je re­kao: „Ko­ga, ka­ko tre­ba, ne
od­go­je ro­di­te­lji, od­go­ji­će ga vri­je­me.“ Ja ne­ću da od­goj svo­je dje­ce
pre­pu­štam slu­ča­ju i vre­me­nu“.
‒ Že­lim da i dje­ca bu­du sret­na i po­no­sna što pri­pa­da­ju um­me­
tu Isla­ma, a ne da se to­ga sti­de. Al­lah, dž.š., ka­že u Kur’anu: „Na­re­
di dje­ci svo­joj da oba­vlja­ju na­maz i is­traj u to­me… A sa­mo one ko­
ji se Al­la­ha bu­du bo­ja­li i gri­je­ha klo­ni­li, če­ka li­jep svr­še­tak.“ (Ta­
ha, 132),
‒ Ja­sno mi je da u mom na­sto­ja­nju da svo­ju dje­cu islam­ski od­
go­jim i usmje­rim, naj­bo­lje mo­že po­mo­ći upra­vo am­bi­jent va­ku­fa,
vjer­ska po­u­ka-mek­teb i struč­na po­moć ima­ma-mu­al­li­ma.
Da­ti sta­vo­vi pod­ra­zu­mi­je­va­ju si­stem so­ci­jal­ne po­dr­ške kao
eks­pla­na­to­ra me­ha­ni­zma po­ve­zi­va­nja re­li­gi­je i men­tal­nog zdra­vlja,
ili op­će­ni­to po­na­ša­nja u sklo­pu re­li­gij­ske dok­tri­ne, ko­ja osmi­šlja­va
sti­lo­ve ži­vo­ta i ujed­no od­nos spram se­be, svo­je za­jed­ni­ce i oko­li­ne.
(Eli­son i Le­vin, 1998., Oman i Tho­re­sen, 2002).
Re­li­gij­ski uti­caj na so­ci­jal­ni sta­tus, so­ci­jal­no pi­ta­nje i so­ci­jal­
nu po­dr­šku je evi­den­tan, po­što se re­li­gi­ja i za­jed­ni­ca vjer­ni­ka pro­
ma­tra kao kva­li­ta­tiv­ni i kvan­ti­ta­tiv­ni po­ten­ci­jal, i on kao ta­kav re­
surs da­je for­mu kroz for­mal­nu i ne­for­mal­nu po­dr­šku, po­dr­šku sta­
bil­no­sti po­je­din­ca, što evi­dent­no uti­če na ukup­no sta­nje, a po­go­to­
vo na men­tal­no i fi­zič­ko zdra­vlje. (Le­vin, 2001).
So­ci­jal­na po­dr­ška – pod­ra­zu­mi­je­va da an­ga­ži­ra­ni vjer­ni­ci
u svo­joj vjer­skoj za­jed­ni­ci stva­ra­ju od­re­đe­ne dru­štve­ne mre­že u
ko­ji­ma mo­gu, raz­mje­nom in­for­ma­ci­ja i is­ku­stva, te stva­ra­njem
bli­skih pri­ja­telj­skih od­no­sa, do­bi­va­ti i gra­di­ti so­ci­jal­nu po­dr­šku
273
Vahdet Alemić
(for­mal­nu i ne­for­mal­nu). Na taj na­čin, vjer­ska za­jed­ni­ca mo­že
bi­ti pro­ma­tra­na kao so­ci­jal­ni re­surs, či­ji je utje­caj efek­ti­van po
men­tal­no i fi­zič­ko zdra­vlje i evi­den­tan kao mo­del ko­ji uspje­šno
rje­ša­va so­ci­jal­na pi­ta­nja i men­tal­no zdra­vlje (El­li­son i Ge­or­ge,
1994). Da se ra­di o re­li­gij­ski ob­li­ko­va­noj so­ci­jal­noj po­dr­šci i so­
ci­jal­nom ka­pi­ta­lu, po­ka­za­la je i ova de­skrip­tiv­na ana­li­za, u ko­joj
su pred­sta­vlje­ni mo­da­li­te­ti ko­re­la­ci­ja re­li­gi­ja i so­ci­jal­ni sek­tor,
te cje­lo­kup­na struk­tu­ra. Sa­mo pri­pa­da­nje vjer­skoj za­jed­ni­ci, ili
pak pri­pa­da­nje poj­mov­noj ka­te­go­ri­ji „po­treb­nih“ kao ba­za so­ci­
jal­nog ka­pi­ta­la i so­ci­jal­ne po­dr­ške, evi­dent­no obje ove di­men­
zi­je su u od­no­su s re­li­gij­skim an­ga­žma­nom. Pri­pad­nost, for­mal­
na ka­te­go­ri­jal­nost poj­mo­va si­ro­mah, si­ro­ma­štvo, po­tre­ba i sta­
nje ovi­sno­sti o dru­gom, te par­ti­ci­pa­ci­ja i ak­tiv­ni od­nos u vjer­
skoj za­jed­ni­ci, bi­lo da se ra­di o ak­tiv­no­sti­ma re­li­gij­skog ili ne­re­
li­gij­skog ka­rak­te­ra, do­vo­di do po­ve­ća­ne so­ci­jal­ne po­dr­ške, po­
ve­ća­nog ak­ti­vi­zma i mre­ža so­li­dar­no­sti, od­no­sno, op­će­ni­te so­ci­
jal­ne po­dr­ške i so­ci­jal­nog ka­pi­ta­la, što po­tvr­đu­je te­zu o re­li­gij­
skom re­sur­su kao ba­znom po­ten­ci­ja­lu pri­mi­je­nje­ne re­li­gi­je. Te­
me­ljem da­te ana­li­ze re­li­gij­skog re­sur­sa po­tvr­đu­je se pret­po­stav­
ka da „So­ci­jal­no pi­ta­nje u si­ste­mu islam­ske dok­tri­ne hu­ma­no­
sti“ po­ve­zu­je re­li­gi­o­znost, vjer­sku za­jed­ni­cu pri rje­ša­va­nju so­
ci­jal­nog pi­ta­nja, či­me iz­vo­ri isla­ma ja­sno de­fi­ni­šu stra­te­gi­ju raz­
vo­ja so­ci­jal­nog pi­ta­nja i nje­go­vu efi­ka­snu pri­mi­je­nje­nu prak­su u
si­ste­mu nje­go­va­nja men­tal­nog po­ten­ci­ja­la i uspje­šnog tre­ti­ra­nja
sta­nja dru­štve­ne de­vi­ja­ci­je, te su u mo­de­lu par­ti­ci­pa­ci­je re­li­gij­
skih re­sur­sa i pi­ta­nja so­ci­jal­ne pri­ro­de po­sta­li dru­štve­no ak­tiv­
ni či­ni­oc­ i u su­zbi­ja­nju po­ša­sti i dru­štve­nih de­vi­ja­ci­ja na po­čet­ku
XXI vi­je­ka. Tim osno­vom po­sta­vlja se te­o­rij­ski okvir prak­tič­nog
isla­ma u su­zbi­ja­nju de­vi­jat­nih po­ja­va i rje­ša­va­nju so­ci­jal­nih pi­
ta­nja na iz­vo­ri­ma še­ri­ja­ta.
274
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOKTRINE…
Za­klju­čak
Na po­te­zu je dru­štvo. Hu­ma­ni čo­vjek, nje­gov ka­pa­ci­tet ko­ga
nu­di islam si­ste­mom pot­pu­ne par­ti­ci­pa­ci­je u si­ste­mu vri­jed­no­snih
re­sur­sa, pri če­mu je re­li­gij­ski ne­za­mje­njiv. Sve vi­še smo svje­do­ci i
sa­mi za­to­če­ni­ci dru­štve­nog ra­slo­ja­va­nja fe­no­me­na ovi­sno­sti, jer su
na­ru­še­ne gra­ni­ce do­zvo­lje­nog i za­bra­nje­nog, sve na uštrb uni­ver­
zal­nog, za­rad he­do­ni­stič­kog vri­jed­no­snog sti­la i po­tre­ba, ima­ti, a ne
bi­ti za­do­vo­ljan i sre­tan.
Svje­do­ci smo alar­mant­nog sta­nja upo­tre­be dro­ga, či­ji epi­log
je da­nak obez­gla­vlje­nog dru­štva, ko­je pa­ti u sta­nju ma­te­ri­jal­ne pre­
mo­ći i du­hov­nog slje­pi­la. Po­red to­ga, sve je vi­še so­ci­jal­nih slu­ča­
je­va, ko­ji vid­no uti­ču na sta­bil­nost dru­štva. Sta­nje neo­gra­ni­če­ne
slo­bo­de vid­no je na­ru­ši­lo prin­cip kom­pakt­ne i sta­bil­ne za­jed­ni­ce,
po­go­to­vo po­ro­di­ce, či­ja di­ob­ a i sma­nje­nje funk­ci­ja du­še­bri­žni­štva
vje­re vid­no mi­je­nja po­lo­žaj, mi­je­nja­ju­ći fi­zič­ki iz­gled i men­tal­no
zdra­vlje, ka­ko po­je­din­ca ta­ko i cje­lo­kup­ne za­jed­ni­ce.
Li­te­ra­tu­ra
Bah­ti­ja­re­vić, Š., Re­li­gij­sko pri­pa­da­nje u uvje­ti­ma se­ku­la­ri­za­ci­je dru­štva, Za­
greb: Na­rod­no sve­u­či­li­šte gra­da Za­gre­ba, Cen­tar za ak­tu­al­ni po­li­tič­ki stu­
dij, 1975.
Bo­ro­wik, I., 1997. In­tro­duc­tion. Re­li­gion in Post-Com­mu­nist So­ci­e­ti­es – Con­
fron­ting the Fro­zen Past and the Pe­cu­li­a­ri­ti­es of the Tran­sfor­ma­tion. In I.
Bo­ro­wik, ed. New Re­li­gi­ou­ s Phe­no­me­na in Cen­tral and Eastern Euro­pe.
Kra­kow: No­mos, pp. 7–25.
Gru­pa auto­ra, Iz­bor hut­bi i va­zo­va, El-ka­lem, Sa­ra­je­vo 1979.
El­li­son, C. G. & Hum­mer, R. A., 2010. Re­li­gion, Fa­mi­li­es, and He­alth. Po­pu­
la­tion-Ba­sed Re­se­arch in th Uni­ted Sta­tes, New Brun­swick, New Jer­
sey, and Lon­don: Rut­gers Uni­ve­srity Press. Fu­kuyama, Y., 1961. The ma­
jor di­men­si­ons of church mem­ber­ship. Re­vi­ew of Re­li­gi­o­us Re­se­arch, 2,
275
Vahdet Alemić
pp.154–161. Le­vin, J., 2001. God, fa­ith, and he­alth: Ex­plo­ring the spi­ri­
tu­a­lity-he­al­ing con­nec­tion, John Wi­ley & Sons. Oman, D. & Tho­re­sen, C.
E., 2002. „Do­es re­li­gion ca­u­se he­alth?“: dif­fe­ring in­ter­pre­ta­ti­ons and di­
ver­se me­an­ ings.
Jo­ur­nal of he­alth psycho­logy, 7(4), pp.365–80. Ava­il­a­ble at:
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pub­med/22112748. Ver­non, G.M., 1962. Re­li­gi­o­
us Self Iden­ti­fi­ca­ti­ons. The Pa­ci­fic So­ci­ol­o­gi­ca Re­vi­ew, 5(1), pp.40–43.
Vr­can, S., 2001. Vje­ra u vr­tlo­zi­ma tra­di­ci­je, Split: Dal­ma­tin­ska ak­ci­ja. We­ber,
M., 2000. So­ci­o­lo­gi­ja re­li­gi­je, Za­greb: Kru­zak. Pri­log za­što ze­kat i ko­ji su prav­ci si­stem­skog hu­ma­ni­zma
Social issue within the system of the Islamic doctrine of humanity
VAHDET ALEMIĆ
Medžlis Islamske zajednice Banja Luka
Abstract
Social issue within the system of the Islamic doctrine of humanity refer­
ral to the presented thematic scientific conference entitled „Humanitarian work
of religious communities in the Balkans.“ Provided paper discusses social is­
sues relating to religion, with special emphasis on the sources of Shari’ah treat­
ing processes related to the concepts of humanism and the emergence solidari­
ty. Also, emphasis is placed on models of the relationship of religious resources
with effective and humane side of functional processes. The theme of „social is­
sues within the system of the Islamic doctrine of humanity“ opens the field of re­
ligious potential as a kind of breakthrough in the research procedure. The paper
presents models of religious resources and the way Islam regulates relations and
social questions. With a descriptive analysis of humanitarian work we establish
the position, role and methods of influence of Islamic sources on the principles
of social empiricism. Religious resources become recognizable potential of how
Shariah regulates the process related to the social phenomenon. Then, how and
in what ways it intervenes and affects the phenomenon and the solution of social
276
SO­CI­JAL­NO PI­TA­NJE U SI­STE­MU ISLAM­SKE DOKTRINE…
needs, social deviance and mental health issues. In the process of social issues
Islamic doctrine has introduced the principle of beneficence, where solidarity re­
veals the intensity and the quality as well as the value potential and the capital of
community. Value of equity is associated with the preliminary determinant pos­
tulating the process of giving principle – „Zakat*-surplus value“. The end result
of solidarity becomes the need for accumulation of funds with participation of all
available resources in the field of humanity, which represents the unconditional
and meaningful help, in the name of God, and for the sake of higher and holy ide­
als. Then, the concept of giving „sadaka*“ in the process of resolving the social
issues is determining a system of relations, which then becomes the principle of
predestined relationships and the values by ​​inducing system of humanism. At the
same time, the principle of charity introduces the process of full participation –
„hizmet*“ becomes a form of uniformity of individuals, upon which we model an
institutional addressing of social needs. As a form of consciousness, the princi­
ple supports the doctrine of „Sadaka“.
*Zakāt (Arabic: ‫ةاكز‬‎ [zækæt], „that which purifies“[1]), or alms-giving is
the practice of charitable giving by Muslims based on accumulated wealth, and
is obligatory for all who are able to do so. It is considered to be a personal re­
sponsibility for Muslims to ease economic hardship for other Muslims and elim­
inate inequality for followers of Islam.[2] The practice is one of the Five Pillars
of Islam.
*Sadaka* Sadaqah or Saddka (Arabic: ‫ةقدص‬‎, IPA: [s ɑdæqɐ], [n A] „char­
ity]“, plural ṣadaqāt ‫ )تاقدص‬is an Islamic term that means „voluntary charity“.
[1] This concept encompasses any act of giving out of compassion, love, friend­
ship (fraternity), religious duty or generosity.
The principle of giving charity becomes a principle of life, a recognized
practice to which it refers by learning as an effective religious potential. The re­
ligious potential is determined by the ideas which then grade the relations, pro­
vides rules and regulations in a system of human relations. Then, in practice they
become models of religious resources participation. At the same time, individu­
al becomes part of the structure as a source of possible solutions for the stabili­
zation of social needs. Then, it uses resources and participates with offered mod­
els system in order to prevent any situation of social deviance and offer practi­
cal solutions to the issue of mental health. Guided by the experience of the ap­
plied religion, the religion becomes a force that practically solves social issues
because it systematically directs the religious potential, resources and the sys­
277
Vahdet Alemić
tem of religious values ​​in the direction of the current humanitarian claims. Prac­
tically it is the primary resource in addressing social issues. Empirical evidence
points to the insufficiency of the research’s relations towards the social – reli­
gious relations which opens many fields and raises questions on quality and in­
tensity of religion and religious resources in the social sector and mental health
issues. At the same time, the recent scientific dedication to the religious resource
is a mere retrospective of occurrences or pure description of emergence in the
field of sociology, psychology, and sociology of religion which offers neither the
real potential nor the current social balance of religions. It does not put light on
either the applied religion or the religious practice in terms of mental health and
social issue. There are a very few benchmark studies and resulting scientific the­
sis that deduce the phenomenon of humanism to the position, the relationship be­
tween religion and social issues, then the system of deviant phenomena or mental
health issue. This paper will serve as a starting point for further theoretical ob­
servation of social issues at deepening the thesis given by the research and anal­
ysis of individual models of participation in religious resources. On that assump­
tion that social question treated by Shari’ah becomes one of the major issues of
scientific analysis, and the applied the model is introduced as a measure of the
stabilization of social issues that essentially treats and analytically postulates the
role and position of the religion in addressing social relations.
Keywords: sources of Shari’ah, religious potential and religious resourc­
es, social issue, humanity, compassion, hizmet, charity, social deviation, men­
tal health
278
RIFAT NAMLIDJI
Novi Sad, [email protected]
HUMANITARNI RAD ISLAMSKE ZAJEDNICE
Rezime
Iz perspektive islamske religije humanost i milosrdje duboko i neraskidi­
vo su povezane u svakodnevnom životu muslimana. Osnove za to nalazimo u
Kur’anu i u Sunnetu i Hadisima Poslanika Muhammeda,s.a.v.s. Humanitarne
aktivnosti muslimana slične su ili iste u različitim istorijskim okolnostima i epo­
hama, ali različito institucionalizovane. Osmansko carstvo i novo demokratsko
društvo primer su za to.Cilj rada je da u nekoj meri ukaže na osnovu kojih ele­
menata se zasniva humanitarni rad u okviru islamske zajednice, kao i da prikaže
rad kako najstarije muslimanske humanitarne organizacije na Balkanu ”Mer­
hamet”, tako i nekih koje su nastale u novije vreme.
Ključne reči: Islam, Kuran, Hadisi, Sadaka, Merhamet, Milost, Milosrđe
Po­čet­kom dva­de­se­tog ve­ka sa dru­štve­no-po­li­tič­ke sce­ne u
Evro­pi ne­sta­ju jed­no za dru­gim tri ve­li­ka car­stva: Osman­sko car­
stvo, Austro­u­gar­sko car­stvo i Ru­sko car­stvo. U sva tri na vla­sti za­
jed­no sa dr­ža­vom su i tri ve­li­ke svet­ske re­li­gi­je: Islam, Ka­to­lič­ko i
Pra­vo­slav­no hri­šćan­stvo. Sa pro­me­nom dru­štve­nih od­no­sa u no­vo­
na­sta­lim dr­ža­va­ma me­nja se i ulo­ga re­li­gi­je u nji­ma.
Ov­de će­mo po­sma­tra­ti ulo­gu pr­ve od njih, Islam, i sa nje­nog
aspek­ta, hu­ma­ni­tar­ni rad u ta­kvom dru­štvu.
Dva su ključ­na ele­men­ta ko­ja se od­mah uoča­va­ju: Kur’an sa
jed­ne stra­ne i Sun­net i Ha­di­si Po­sla­ni­ka Mu­ham­me­da, s.a.v.s., sa
dru­ge stra­ne, za sva­kog mu­sli­ma­na pred­sta­vlja­ju osno­vu islam­skog
ve­ro­va­nja i smer­ni­ce u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu. Po­gle­daj­mo sa­da
sva­ki od ovih ele­me­na­ta sa aspek­ta ove te­me.
279
Rifat Namlidji
U osman­skom car­stvu Islam je dr­žav­na re­li­gi­ja. Tu vla­da­ju še­
ri­jat­ski1 za­ko­ni pro­is­te­kli iz ova dva ele­men­ta. De­lo­va­nje ver­ni­ka
mu­sli­ma­na, u prav­cu hu­ma­no­sti, ne­mo­ra bi­ti nu­žno in­sti­tu­ci­o­nal­na,
već ona mo­že bi­ti i sa­mo na lič­nom pla­nu.
Na ne­ko­li­ko pri­me­ra iz Kur’ana po­ka­za­će­mo da mu­sli­man ima
sva­ko­dnev­nu oba­ve­zu da vo­di ra­ču­na o lju­di­ma ko­ji ne­ma­ju ono
što je nje­mu da­to, što on već od Al­la­ha da­to ima. U sko­ro sva­koj
Su­ri2 u Kur’anu ima vi­še aje­ta3 ko­ji o to­me na ne­ki na­čin go­vo­re:
Su­ra GVO­ŽDJE - Al-Ha­did, (Me­di­na – 29 aje­ta)
Oni­ma ko­ji sa­da­ku4 bu­du udje­lji­va­li i oni­ma ko­je je bu­du
udje­lji­va­le i ko­ji dra­ge vo­lje Al­la­hu za­jam bu­du da­va­li – mno­
go­stru­ko će se vra­ti­ti i njih če­ka na­gra­da ple­me­ni­ta.“ (57:18)
Su­ra KRA­VA – Al-Ba­qa­ra, (Me­di­na - 286 aje­ta)
Li­je­po je kad jav­no di­je­li­te sa­da­ku, ali je za vas bo­lje ako
je da­je­te si­ro­ma­si­ma kad ni­ko ne vi­di, a On će pre­ći pre­ko ne­
kih va­ših lo­ših po­stu­pa­ka. –A Al­lah do­bro zna sve ono što ra­di­
te.“ (2:271)
Su­ra IMRA­NO­VA PO­RO­DI­CA – Ali ` Imran, (Me­di­na - 200 aje­ta)
„…i na­stoj­te da za­slu­ži­te oprost Go­spo­da­ra svo­ga i Džen­
net5 pro­stran kao ne­be­sa i Ze­mlja, pri­pre­mljen za one ko­ji se
Al­la­ha bo­je, za one ko­ji i kad su u iz­o­bi­lju i kad su u osku­di­ci,
udje­lju­ju, ko­ji srdž­bu sa­vla­đu­ju i lju­di­ma pra­šta­ju“ – A…
„Ne­će­te za­slu­ži­ti na­gra­du sve dok ne udi­je­li­te dio od ono­ga
što vam je naj­dra­že; a bi­la šta što vi udi­je­li­te, Al­lah će, si­gur­no,
za to zna­ti.“ (3:92)
1 Šerijat – muslimanski verski zakon, islamski propis; pravi put
2 Sura – poglavlje u Kur’anu ( Kur’an ima 114 sura) ; red, linija ; redak u knjizi
ili pismu
3 Ajet – kur’anska rečenica, odnosno stav, odlomak iz Kur’ana
4 Sa­da­ka - mi­lo­sti­nja
5 Džen­net – raj
280
HUMANITARNI RAD ISLAMSKE ZAJEDNICE
Su­ra SA­BA – Sa­ba, (Mek­ka – 54 aje­ta)
„…a šta god vi udi­je­li­te, On će to na­dok­na­di­ti, On naj­bo­
lje op­skr­blju­je.“ (34:39)
Su­ra TR­PE­ZA – Al-Ma­i­da, (Me­di­na – 120 aje­ta)
„…Jed­ni dru­gi­ma po­ma­ži­te u do­bro­čin­stvu i če­sti­to­sti, a
ne su­dje­luj­te u gri­je­hu i ne­pri­ja­telj­stvu…“ (5: 2)
Vi­še ne­go oči­gled­no, odav­de pro­iz­i­la­zi, da onaj mu­sli­man ko­ji
se bu­de ovih upu­ta dr­žao mo­že i sa­mo mo­že oče­ki­va­ti, na­gra­du ka­
ko na ovom du­nja­lu­ku6, ta­ko i na ahi­re­tu7.
Za­to je u osman­skom car­stvu bez­broj pri­me­ra upra­vo na lič­
nom pla­nu. Sva­ki mu­sli­man, iole imu­ćan, ose­ćao je kao svo­ju lič­nu
oba­ve­zu da deo svog imet­ka odvo­ji i do­de­li ili lič­no ne­koj oso­bi, ili
ne­koj in­sti­tu­ci­ji, ko­ja će to do­bro naj­bo­lje pro­sle­di­ti ta­mo gde tre­ba.
Na taj na­čin gra­de se dža­mi­je i mes­dži­di8, ka­ra­van sa­ra­ji, tr­
go­vač­ki ha­no­vi9, mek­te­bi10, me­dre­se11, ha­ma­mi12, mo­sto­vi i pu­te­vi.
Osim sred­sta­va da­tih za iz­grad­nju ta­kvih obje­ka­ta, bo­ga­ti mu­sli­ma­
ni su odva­ja­li i re­dov­na go­di­šnja sred­stva za nji­ho­vo re­dov­no odr­ža­
va­nje i ob­na­vlja­nje, kao i za pla­te onih oso­ba ko­ji su u nji­ma ra­di­li.
6 Du­nja­luk – 1.ovaj svet; ljud­stvo na ze­malj­skoj ku­gli; ma­te­ri­jal­na bo­gat­stva; ovo­
svet­ska pro­la­zna do­bra
7 Ahi­ret – onaj svet; za­grob­ni ži­vot
8 Mes­džid – me­sto ili obje­kat, gde se na sedž­du(ni­či­ce) pa­da, tj. Me­sto gde se kla­
nja (mo­li)
9 Han – zgra­da(ku­ća) ko­ja slu­ži za svra­ti­šte i pre­no­ći­šte put­ni­ka. Ha­no­vi se na­la­ze
u gra­do­vi­ma i na dru­mo­vi­ma. Ve­ći ha­no­vi su gra­dje­ni ta­ko da je u sre­di­ni zgra­de pro­stra­
no ne­nat­kri­ve­no dvo­ri­šte, gde se vr­ši is­to­var tr­go­vač­ke ro­be. Pri­zem­ne pro­sto­ri­je ta­kvih
ha­no­va sa­sto­je se od ka­me­nih ma­ga­za sa gvo­zde­nim vra­ti­ma osi­gu­ra­nim od po­ža­ra.U Sa­
ra­je­vu su bi­li po­zna­ti ha­no­vi Ta­šli­han, Ko­lo­ba­ra i Mo­ri­ća-han. Mo­ri­ća-han i da­nas po­sto­ji,
ali ne slu­ži na­me­nje­noj svr­si. I u No­vom Sa­du je po­sto­jao je­dan, na me­stu da­na­šnje zgra­
de Ma­ti­ce srp­ske, i bio je po­znat po na­zi­vu Tur­ski han
10 Mek­teb – mu­sli­man­ska osnov­na ver­ska ško­la
11 Me­dre­sa – mu­sli­man­ska ver­ska ško­la u ko­ju se stu­pa po za­vr­še­nom mek­te­bu
12 Ha­mam – jav­no ku­pa­ti­lo u mu­sli­man­skim ze­mlja­ma; ba­nji­ca u mu­sli­man­skoj ku­ći
281
Rifat Namlidji
Ma­nje imuć­ni mu­sli­ma­ni gra­di­li su po­red pu­te­va i mo­sto­va če­
sme i ša­dr­va­ne13 ili ne­što slič­no ili ma­nje, ali od zna­ča­ja kao op­šte
do­bro, za do­bro­bit svih gra­dja­na.
Kao što smo već re­kli na poč­et­ku, dru­gi va­žan ele­ment islam­
ske ve­re je­su ha­di­si Po­sla­ni­ka Mu­ham­me­da, a.s. Oni su mno­go­
broj­ni, i ob­ra­dju­ju sve te­me ko­je se ob­ja­vlju­ju u Kur­`a­nu. Uz Kur­
`an pred­sta­vlja­ju glav­ni ver­ski i prav­ni iz­vor isla­ma. Ha­di­si o do­
bro­čin­stvu i mi­lo­sti pre­ma dru­gi­ma ve­li­ki je broj.
Evo ne­ko­li­ko za pri­mer:
„Daj­te sa­da­ku, jer je sa­da­ka vaš spas od Va­tre.“ (El-Bu­ha­ri,
Mu­slim)
„O čo­vje­če, udje­ljuj ime­tak pa ću i Ja te­bi da­va­ti.“ (El-Bu­ha­
ri, Mu­slim)
Po­seb­no se ob­ra­dju­ju te­me kao što su: do­bro­čin­stvo, sa­mi­lost
pre­ma lju­di­ma, sa­mi­lost pre­ma de­te­tu ili de­ci uop­šte:
„Ko ne­ma mi­lo­sti (pre­ma dru­gi­ma), ni Al­lah ne­će ima­ti mi­lo­
sti pre­ma nje­mu“ (Et-Tirmizi).
„Ne pri­pa­da na­ma onaj ko­ji ne­ma sa­mi­lo­sti pre­ma na­šim mla­
djim i po­što­va­nja pre­ma na­šim sta­ri­jim“ (Et-Tirmizi).
„Ne­će Al­lah ima­ti mi­lo­sti pre­ma ono­me ko­ji ne­ma mi­lo­sti pre­
ma lju­di­ma“ (Et-Tirmizi).
„Sa­mo će iz sr­ca ne­sret­ni­ka bi­ti od­stra­nje­na mi­lost“ (EtTirmizi).
„Mi­lo­sti­vi će uka­za­ti Svo­ju mi­lost oni­ma ko­ji bu­du mi­lo­sti­vi
pre­ma dru­gi­ma. Bu­di­te mi­lo­sti­vi pre­ma oni­ma ko­ji su na ze­mlji, pa
će i pre­ma va­ma bi­ti mi­lo­stiv Onaj Ko­ji je na ne­be­si­ma! Rod­bi­na je
13 Ša­dr­van – vo­do­skok sa ba­ze­nom od mer­me­ra ili be­to­na. Ba­zen je u osno­vi­ci
krug ili pra­vi­lan vi­še­ug­ a­o­nik(naj­če­šće osmo­u­ga­o­nik) sa stu­bom u sre­di­ni ko­ji ga znat­no
nad­vi­su­je i sa vr­ha stu­ba pa­da vo­da u ba­zen
282
HUMANITARNI RAD ISLAMSKE ZAJEDNICE
do­bi­la na­ziv po ime­nu Mi­lo­sti­vi. Ko bu­de pre­ki­nuo ve­zu s njom, Al­
lah će pre­ki­nu­ti ve­zu s njim.“ (Et-Tirmizi).
„Mu­sli­man je brat mu­sli­ma­nu, ne smi­je ga va­ra­ti, ni­ti la­ga­ti,
ni­ti osta­vlja­ti na cje­di­lu! Sva­kom mu­sli­ma­nu je, u od­no­su na dru­
gog mu­sli­ma­na, za­bra­nje­na nje­go­va čast, nje­gov ime­tak i nje­gov
ži­vot“ (Et-Tirmizi).
„Je­ste li dio14 po­klo­ni­li na­šem kom­ši­ji je­vre­ju. Od pri­ja­te­lja će
naj­ve­ću na­gra­du, kod Al­la­ha, ima­ti oni ko­ji su se naj­bo­lje op­ho­di­
li pre­ma pri­ja­te­lju, a od su­sje­da će naj­ve­ću na­gra­du, kod Al­la­ha,
ima­ti oni ko­ji su se naj­bo­lje op­ho­di­li pre­ma su­sje­du.“ (Et-Tirmizi).
„Da­re­žlji­va oso­ba je bli­ska Al­la­hu, bli­ska Džen­ne­tu, bli­ska
lju­di­ma, a da­le­ko od Dže­hen­ne­ma15 – dok je škr­ta oso­ba da­le­ko
od Al­la­ha, da­le­ko od Džen­ne­ta, da­le­ko od lju­di, a bli­ska Dže­hen­
ne­mu. Da­re­žlji­vi ne­zna­li­ca je Al­la­hu dra­ži od škr­tog po­bo­žnja­ka“
(Et-Tirmizi).
„Onaj ko­ji se bri­ne o udo­vi­ca­ma i bi­jed­ni­ci­ma je po­put bor­ca
na Al­la­ho­vom pu­tu, ili po­put ono­ga ko­ji da­ne po­sti, a no­ći pro­vo­di
u iba­de­tu16.“ (Et-Tirmizi).
„Dr­ži­te se isti­ne, jer isti­na vo­di do­bro­čin­stvu, a do­bro­čin­stvo
vo­di u Džen­net.“ (Et-Tirmizi).
Sve na­pred na­ve­de­no go­vo­ri da mu­sli­man, mo­ra stal­no vo­di­ti
bri­gu o mla­di­ma i ne­ja­ki­ma, o sta­ri­ji­ma i ne­moć­ni­ma, o udo­vi­ca­ma
i bed­ni­ci­ma, si­ro­ma­si­ma, su­se­du i pri­ja­te­lji­ma, i da deo svog imet­
ka mo­ra iz­dva­ja­ti oni­ma ko­ji ne­ma­ju.
Iz tog raz­lo­ga mu­sli­ma­ni če­sto svo­ju mi­lost is­ka­zu­ju to­kom
me­se­ca Ra­ma­za­na, po­zi­va­ju­ći si­ro­ma­šne i kom­ši­je na If­tar17. Ve­o­
14 Ov­de se mi­sli na deo kur­ba­na-žr­tve ko­ja se ko­lje pr­li­kom Kur­ban baj­ra­ma
15 Dže­hen­nem – pa­kao
16 Iba­det – mo­li­tva bo­gu, kla­nja­nje I uče­nje, bo­go­slu­že­nje
17 If­tar – ra­ma­zan­ska ve­če­ra u pr­vi su­mrak (u ak­šam, ne­po­sred­no iza za­la­ska sun­
ca) ko­jom se pre­ki­da dnev­ni post
283
Rifat Namlidji
ma če­sta je prak­sa da imuć­ni­ji mu­sli­ma­ni or­ga­ni­zu­ju za vi­še oso­ba
si­ro­ma­ha za­jed­nič­ki If­tar u ne­kom ha­nu ili re­sto­ra­nu, i u za­vi­sno­sti
od imet­ka, nji­hov broj mo­že bi­ti od sa­mo ne­­ko­li­ko oso­ba, do ne­ko­
li­ko sto­ti­na ili hi­lja­da.
Pri­li­kom kla­nja kur­ba­na pr­vih da­na Kur­ban-baj­ra­ma18, oba­ve­
za sva­kog mu­sli­ma­na ko­ji ko­lje kur­ban19, je da jed­nu tre­ći­nu kur­
ba­na odvo­ji kom­ši­ja­ma bez ob­zi­ra na ver­sku pri­pad­nost, po­go­to­vo
ako ne­ma­ju imet­ka, ka­ko bi i oni mo­gli pro­sla­vi­ti Kur­ban-baj­ram, i
uče­stvo­va­ti u pro­sla­vi do­ma­ći­no­voj. Dru­ga tre­ći­na kur­ba­na obave­
zno se de­li si­ro­ma­si­ma, ka­ko bi i oni ima­li ba­rem na Kur­ban-baj­
ram me­so za je­lo, jer im je hra­na u osta­lim da­ni­ma si­ro­ma­šna. Tek
tre­ću tre­ći­nu kur­ba­na do­ma­ćin mo­že za­dr­ža­ti za se­be.
Da­nas je če­sta prak­sa po­seb­no u gra­do­vi­ma da mu­sli­ma­ni ko­
ji ne­ma­ju teh­nič­kih mo­guć­no­sti da oba­ve na pro­pi­sa­ni na­čin kla­nje
kur­ba­na (po­seb­no u hri­šćan­skim ze­mlja­ma), no­vac u vred­no­sti kur­
ba­na (da­nas oko 300 eura), po­kla­nja­ju islam­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma,
ko­je on­da to ura­de za njih, i u nji­ho­vo ime di­stri­bu­i­ra­ju me­so oni­
ma ko­ji­ma je po­treb­no (ku­hi­nja­ma za si­ro­ma­šne, ver­skim ško­la­ma
za pre­hra­nu si­ro­ma­šnih uče­ni­ka, i slič­no).
***
18 Kur­ban-baj­ram – mu­sli­man­ski ver­ski pra­znik, Ha­džij­ski(Kur­ban) baj­ram do­la­
zi dva me­se­ca i de­set da­na po­sle Ra­ma­zan­skog –baj­ra­ma i tra­je če­ti­ri da­na: 10.-13. Zul­hi­
dže­ta(dva­na­e­sti me­sec po arap­skom ka­len­da­ru). Na­zi­va se Ha­džij­ski zbog to­ga što je tih
da­na glav­no ho­do­ča­šće ha­dži­ja oko Ža­be u Me­ki. Zo­ve see i Kur­ban-baj­ram za­to, što se
na ovaj baj­ram ko­lju kur­ba­ni.- Baj­ra­mi (kao i dru­gi mu­sli­man­ski pra­zni­ci) po­mič­ni su pra­
zni­ci po me­se­če­voj, a ne po sun­če­voj go­di­ni.
19 Kur­ban – žr­tva, brav­če ili go­ve­če ko­je mu­sli­ma­ni ko­lju na Kur­ban-baj­ram
284
HUMANITARNI RAD ISLAMSKE ZAJEDNICE
Kao što smo već re­kli, pro­pa­šću osman­skog car­stva i za­hva­lju­
ju­ći pro­me­nje­nim dru­štve­nim pri­li­ka­ma na Bal­ka­nu, po­ja­vi­la se po­
tre­ba i oba­ve­za mu­sli­ma­na da stvo­re, u da­tim uslo­vi­ma, mo­guć­no­
sti za de­lo­va­nje u skla­du sa islam­skim pro­pi­si­ma. Mi­lo­sr­dje i do­bra
de­la na lič­nom pla­nu sva­kog mu­sli­ma­na, kao i oba­ve­za is­pu­nja­va­
nja islam­skih du­žno­sti u ve­zi sa tim, ne pre­sta­je, ali se isto­vre­me­no
stva­ra­ju in­sti­tu­ci­o­nal­ni okvi­ri za sa­rad­nju sa no­vim vla­sti­ma.
Da bi do­ne­kle raz­u­me­li raz­log po­sto­ja­nja Mer­ha­me­ta20, po­
treb­no je po­zna­va­ti nje­nu isto­ri­ju.
Mu­sli­man­sko do­bro­tvor­no dru­štvo „Mer­ha­met“ u Sa­ra­je­vu,
osno­va­no 1913. go­di­ne, de­lo­va­lo je u kon­ti­nu­i­te­tu od osni­va­nja do
za­bra­ne u sep­tem­bru 1946. go­di­ne. „Mer­ha­met“ je, u no­vim dru­
štve­nim uslo­vi­ma, na­kon slo­bod­nih iz­bo­ra 1990. go­di­ne ob­no­vio
svo­ju de­lat­nost da­nom odr­ža­va­nja Ob­na­vlja­ju­će skup­šti­ne u Sa­ra­
je­vu, 02. fe­bru­a­ra 1991. go­di­ne.
Je­dan od osni­va­ča MDD „Mer­ha­met“ je Av­da­ga Ku­lo­vić,
ugled­ni sa­ra­jev­ski tr­go­vac. Ne­du­go na­kon osni­va­nja i iz­bo­ra Uprav­
nog od­bo­ra na če­lu sa dr. Meh­me­dom Spa­hom, oba­vlje­nih pri­pre­
ma i an­ga­ži­ra­nja naj­u­gled­ni­jih do­sto­jan­stve­ni­ka i in­te­lek­tu­a­la­ca u
svr­hu pro­pa­gi­ra­nja do­bro­tvor­nih ak­ci­ja me­đu Bo­šnja­ci­ma, usle­dio
je Pr­vi svet­ski rat. U ovom vre­men­skom raz­do­blju iz­u­zet­no zna­čaj­
nu ulo­gu imao je re­is-ul-ule­ma h. Meh­med Dže­ma­lu­din ef. Ča­u­še­
vić, pr­vi pred­sed­nik i pr­vi po­kro­vi­telj ovog do­bro­tvor­nog dru­štva.
„Mer­ha­met“ ima oso­bit zna­čaj na isto­rij­skom pro­sto­ru BiH ali
i ce­le biv­še Ju­go­sla­vi­je zbog dru­štve­no-idej­nih, kul­tur­nih, po­li­tič­
kih i eko­nom­skih pro­me­na, ko­je su usle­di­le na­kon Pr­vog svet­skog
ra­ta. Po­tre­ba za de­lo­va­njem „Mer­ha­me­ta“ is­ka­zi­va­na je i u po­sle­
rat­nom pe­ri­o­du. Nje­go­ve ak­tiv­no­sti tra­ja­le su do za­bra­ne 1946. go­
di­ne. U rat­nim pri­li­ka­ma de­ve­de­stih ovo dru­štvo pre­u­ze­lo je broj­ne
20 Mer­ha­met – sa­mi­lost, mi­lost, mi­lo­srd­nost
285
Rifat Namlidji
hu­ma­ni­tar­ne ak­tiv­no­sti, osno­va­lo po­dru­žni­ce u mno­gim ze­mlja­ma
svi­je­ta, raz­vi­lo zna­čaj­nu sa­rad­nju sa hu­ma­ni­tar­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma
islam­skih i dru­gih ze­ma­lja. Za čo­ve­kom do­bra de­la osta­ju, kao sve­
tao, ne­iz­bri­siv trag i smi­sao nje­go­vog op­sto­ja­nja na ovom i nje­go­
ve na­de na bu­du­ćem svi­je­tu.
Da­nas ono pred­sta­vlja jed­no sa­vre­me­no or­ga­ni­zi­ra­no do­bro­
tvor­no dru­štvo. Svo­je de­lo­va­nje dru­štvo na­sto­ji ostva­ri­ti na te­me­lji­
ma ci­vi­li­za­cij­skih, hu­ma­ni­tar­nih i na­če­la islam­ske te­o­ri­je i prak­se.
Osnov­ni ci­lje­vi i de­lat­no­sti Mu­sli­man­skog do­bro­tvor­nog dru­
štva „Mer­ha­met“ su:
– Pru­ža­nje so­ci­jal­ne po­mo­ći ugro­že­nom sta­nov­ni­štvu, – Sti­pen­di­ra­nje da­ro­vi­tih uče­ni­ka i stu­de­na­ta lo­šeg imo­vin­
skog sta­nja, – Pod­sti­ca­nje zbri­nja­va­nja na­pu­šte­ne dje­ce, osni­va­nje po­god­
nih do­mo­va za smje­štaj i od­ga­ja­nje de­ce bez ro­di­te­lja, – Zbri­nja­va­nje li­ca ko­ja su mo­ra­la na­pu­sti­ti svo­je do­mo­ve,
uklju­či­va­nje u ak­ci­je ma­te­ri­jal­nog po­ma­ga­nja, zbri­nja­va­nja li­ca na­
stra­da­lih od ele­men­tar­nih ne­po­go­da, žr­ta­va oru­ža­nih su­ko­ba i dru­
gih ne­po­go­da, kao i onih ko­ji su iz dru­gih raz­lo­ga bez svo­je kri­vi­ce
do­ve­de­ni u te­žak ma­te­ri­jal­ni po­lo­žaj, – Raz­vi­ja­nje smi­sla za kva­li­tet­ni­ji ži­vot u po­gle­du zdra­vlja i
so­ci­jal­nog po­na­ša­nja, – Pod­sti­ca­nje otva­ra­nja zdrav­stve­nih usta­no­va i ko­ri­šće­nja
uslu­ga dru­gih zdrav­stve­nih or­ga­ni­za­ci­ja, a ra­di pru­ža­nja me­di­cin­
ske po­mo­ći, – Osni­va­nje ob­da­ni­šta za de­cu, a u skla­du sa za­ko­nom, – Or­ga­ni­zo­va­nje se­mi­na­ra, pre­da­va­nja i dru­gih po­god­nih na­či­
na ra­di ši­re­nja so­ci­jal­ne svi­je­sti i etič­kih nor­mi po­na­ša­nja, – Za­la­ga­nje za za­šti­tu ljud­skih pra­va,
286
HUMANITARNI RAD ISLAMSKE ZAJEDNICE
– Pod­sti­ca­nje otva­ra­nja jav­nih ku­hi­nja i pri­vred­nih su­bje­ka­ta
u ci­lju za­do­vo­lja­va­nja so­ci­jal­no ugro­že­ne ka­te­go­ri­je sta­nov­ni­štva, – Sa­rad­nja sa slič­nim udru­že­nji­ma u ze­mlji i ino­stran­stvu, – Slo­bod­no i jav­no or­ga­ni­zo­va­nje sve­ča­no­sti, pri­red­bi i dru­
gih kul­tur­nih oku­plja­nja na jav­nim mje­sti­ma u skla­du sa za­ko­nom
o jav­nim oku­plja­nji­ma gra­đa­na, – Uvoz i iz­voz hu­ma­ni­tar­nih ro­ba za po­tre­be so­ci­jal­no ugro­že­
nog sta­nov­ni­štva, – Iz­da­va­nje knji­ga i pri­ruč­ni­ka, – Pru­ža­nja zdrav­stve­ne po­mo­ći u slu­ča­ju ele­men­tar­nih i dru­
gih ne­po­go­da, ka­ta­stro­fa, kao i pri­hva­tu, smje­šta­ju i zbri­nja­va­nju
na­stra­da­log sta­nov­ni­štva, – Pro­vo­đe­nja ak­ci­ja so­li­dar­no­sti na pod­ruč­ju te­ri­to­ri­je svog
de­lo­va­nja u slu­ča­je­vi­ma ve­li­kih ele­men­tar­nih ne­po­go­da, te or­ga­ni­
za­ci­je pri­ku­plja­nja i pri­hva­ta fi­nan­sij­ske i ma­te­ri­jal­ne po­mo­ći i di­
stri­bu­ci­je iste u ze­mlji i ino­stran­stvu.
Da­nas ono pred­sta­vlja jed­no sa­vre­me­no or­ga­ni­zi­ra­no do­bro­
tvor­no dru­štvo ko­je bo­ga­tom, ce­lo­vi­tom sa­dr­ži­nom i struk­tu­rom
svo­je de­lat­no­sti ob­uh­ va­ta mno­ge esen­ci­jal­ne kom­po­nen­te ži­vo­ta
Bo­šnja­ka. To ga či­ni dra­go­ce­nim, a nje­go­vu de­lat­nost bla­go­rod­
nom.
Svo­ju de­lo­tvor­nost MDD „Mer­ha­met“ na­ro­či­to je po­ka­za­lo to­
kom rat­nog pe­ri­o­da. Mno­ge po­ro­di­ce za­vi­si­le su upra­vo o po­mo­ći
ovog do­bro­tvor­nog dru­štva. Ta po­tre­ba pri­sut­na je i da­nas.
Ko­ri­sni­ci uslu­ga ovog hu­ma­ni­tar­nog Dru­štva su:
– De­ca bez ro­di­telj­skog sta­ra­nja
– Po­ro­di­ce po­gi­nu­lih bo­ra­ca
– Po­ro­di­ce rat­nih voj­nih in­va­li­da
– Iz­be­gla i ra­se­lje­na li­ca
287
Rifat Namlidji
– Oso­be sa in­va­li­di­te­tom
– Oso­be ome­te­ne u psi­ho-fi­zič­kom raz­vo­ju
– Ma­te­ri­jal­no neo­be­zbe­đe­ne
– Za rad ne­spo­sob­ne oso­be
– Sta­re oso­be bez po­ro­dič­nog sta­ra­nja
Me­đu­na­rod­ne ak­tiv­no­sti i ak­ci­je „Mer­ha­me­ta“
Mi­si­ja do­bro­čin­stva Mu­sli­man­skog do­bro­tvor­nog dru­štva
„Mer­ha­met“ već je odav­no pre­šla gra­ni­ce Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
„Mer­ha­met“ je svo­jim ak­ci­ja­ma ši­rom na­še pla­ne­te ste­kao me­đu­na­
rod­ni ugled i eta­bli­rao se kao pre­po­zna­tlji­va hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­
ci­ja na ma­pi svet­skih or­ga­ni­za­ci­ja či­ji je cilj po­mo­ći lju­di­ma u ne­
vo­lji, bez ob­zi­ra na ko­jem se di­je­lu pla­ne­te na­la­ze i bez ob­zi­ra ko­
joj vje­ri ili na­ci­ji pri­pa­da­ju.
Pot­po­ra ta­kvoj tvrd­nji su broj­ne hu­ma­ni­tar­ne ak­ci­je ko­je je
„Mer­ha­met“ or­ga­ni­zi­rao ka­ko bi po­mo­gao sta­nov­ni­štvu u broj­nim
dr­ža­va­ma na ne­ko­li­ko kon­ti­ne­na­ta, sta­nov­ni­štvu ugro­že­nom ele­
men­tar­nim ne­po­go­da­ma, ze­mljo­tre­si­ma, su­ša­ma, ali i ra­to­vi­ma. Ti­
me je „Mer­ha­met“, za­jed­no sa gra­đa­ni­ma Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, bez
ko­jih mno­ge ak­ci­je ne bi bi­lo mo­gu­će re­a­li­zi­ra­ti, is­ka­zao svo­je­vr­
snu za­hval­nost za ono što su sta­nov­ni­ci dru­gih ze­ma­lja i nji­ho­ve
vla­de uči­ni­le za gra­đa­ne Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Me­đu broj­nim me­
đu­na­rod­nim ak­ci­ja­ma „Mer­ha­me­ta“, iz­dva­jam one naj­zna­čaj­ni­je,
či­ji su re­zul­ta­ti vi­dlji­vi, i ko­je će za­u­vi­jek sve­do­či­ti o do­bro­čin­stvu
„Mer­ha­me­ta“ i so­li­dar­no­sti gra­đa­na Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
288
HUMANITARNI RAD ISLAMSKE ZAJEDNICE
„Mer­ha­met“ u So­ma­li­ji
Kra­jem apri­la 2012. go­di­ne uspe­šno je okon­ča­na jed­na od naj­
ve­ćih hu­ma­ni­tar­nih ak­ci­ja Mu­sli­man­skog do­bro­tvor­nog dru­štva
„Mer­ha­met“, na­kon što je ge­ne­ral­ni se­kre­tar „Mer­ha­me­ta“ Si­dik
Ažda­hić uMo­ga­di­šu uru­čio di­rek­to­ru OIC So­ma­li­je dr. Ah­mad Mu­
ham­mad Ada­mu.
U sa­rad­nji s „Mer­ha­me­tom“ Austra­li­je, HO „Mer­ha­met“ MDD
do­ni­rao je 45.000 ki­lo­gra­ma kur­ban­sko­ga me­sa glad­nom na­ro­du
So­ma­li­je, ko­je je „Or­ga­ni­za­ci­ja islam­ske kon­fe­ren­ci­je“ So­ma­li­ja
(OIC) ras­po­de­li­la, u skla­du sa zah­te­vi­ma i si­gur­no­snim uslo­vi­ma.
„Mer­ha­met“ u Ga­zi – Pa­le­sti­ni
Pet no­vih, naj­mo­der­ni­je opre­mlje­nih, sa­ni­tet­skih vo­zi­la do­na­
ci­ja je ko­ju su na­ro­du Pa­le­sti­ne uru­či­li pred­stav­ni­ci „Mer­ha­me­ta“.
Ri­ječ je o vo­zi­li­ma či­ja je vri­jed­nost oko 300.000 kon­ver­ti­bil­nih
ma­ra­ka, a ko­ja su ku­plje­na za­hva­lju­ju­ći sred­stvi­ma gra­đa­na Bo­
sne i Her­ce­go­vi­ne u ve­li­koj ak­ci­ji pod na­zi­vom „Po­mo­zi­mo na­ro­
du Ga­ze“.
Ova do­na­ci­ja ni­je bi­la po­sljed­nja“ – iz­ja­vio je ta­da me­di­ji­ma
pred­sjed­nik „Mer­ha­me­ta“ Haj­ru­din Ša­hić, ko­ji je pred­vo­dio de­le­
ga­ci­ju „Mer­ha­me­ta“ u ko­joj su bi­li i pot­pred­sjed­nik „Mer­ha­me­ta“
dr. Ab­dul-Ke­rim Fa­zlić i ge­ne­ral­ni se­kre­tar Si­dik Ažda­hić. Pred­
stav­ni­ci „Mer­ha­me­ta“ ta­da su is­ko­ri­sti­li pri­li­ku da or­ga­ni­zi­ra­jui za­
jed­nič­ki if­tar u jed­noj bol­ni­ci za 40 čla­no­va oso­blja, za bo­le­sni­
ke i so­ci­jal­no ugro­že­ne oso­be u Ga­zi.
„Mer­ha­met“ u gra­du Bam – Iran
Mo­der­na Sred­nja me­šo­vi­ta ško­la u iran­skom gra­du Bam sa­
gra­đe­na je za­hva­lju­ju­ći do­na­ci­ja­ma iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, na­
kon ra­zor­nog ze­mljo­tre­sa ko­ji je po­go­dio tu ze­mlju. Ova obra­zov­
289
Rifat Namlidji
na in­sti­tu­ci­ja no­si ime „Ško­la še­hi­da Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne“, a nje­
nih oko 400 uče­ni­ka u dve sme­ne sva­ko­ga da­na, pred po­če­tak i za­
vr­še­tak na­sta­ve, pro­uč­ e Fa­ti­hu še­hi­di­ma ko­ji su da­li svo­je ži­vo­te za
Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu.
Iz­grad­nja i opre­ma­nje ško­le u Ba­mu ko­šta­la je oko mi­lion kon­
ver­ti­bil­nih ma­ra­ka, a iz­gra­đe­na je sred­stvi­ma ko­ja su za­jed­no pri­
ku­pi­li „Mer­ha­met“, Ri­ja­set Islam­ske za­jed­ni­ce u Bo­sni i Her­ce­go­
vi­ni i dr­žav­ni or­ga­ni i in­sti­tu­ci­je Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Za­hva­lju­ju­ći
ovoj ak­ci­ji, uče­ni­ci u Ba­mu su, na­kon dve go­di­ne, ša­tor­ske uči­o­ni­
ce za­me­ni­li ve­li­kim i mo­der­no opre­mlje­nim objek­tom.
„Mer­ha­met“ u Pa­ki­sta­nu
Za­hva­lju­ju­ći ve­li­koj ak­ci­ji pod na­zi­vom „Po­mo­zi­mo dje­ci Ka­
šmi­ra“, ko­ju je sre­di­nom apri­la 2006. go­di­ne po­kre­nuo „Mer­ha­
met“ na­kon ra­zor­nog ze­mljo­tre­sa u obla­sti Ka­šmir u Pa­ki­sta­nu, sa­
gra­đe­na je „Sred­nja ško­la za dje­voj­ke“ u pa­ki­stan­skom gra­du Chat­
ter Class, u re­gi­ji Mu­za­fe­ra­bad. Ško­la je pa­ki­stan­skim vla­sti­ma pre­
da­na na upo­tre­bu na Dan dr­žav­no­sti Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i no­si ime
pr­vog pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, rah­me­tli Ali­
je Izet­be­go­vi­ća.
Sred­stva za iz­grad­nju te ško­le, či­ja je vri­jed­nost oko 500.000
ma­ra­ka, pri­ku­plje­na su do­bro­volj­nim pri­lo­zi­ma gra­đa­na Bo­sne i
Her­ce­go­vi­ne, pri­vat­nih pod­u­zet­ni­ka i do­na­to­ra „Mer­ha­me­ta“. Ško­
lu je gra­di­lo bh. gra­đe­vin­sko pred­u­ze­će „GP Put“, a opre­mlje­na je
na­mje­šta­jem kom­pa­ni­je „Ko­njuh“ iz Ži­vi­ni­ca. Mak­si­ma­lan do­pri­
nos ovoj ak­ci­ji dao je i ta­da­šnji am­ba­sa­dor BiH u Pa­ki­sta­nu Da­mir
Džan­ko.
Grad­nju Vi­še ško­le za dje­voj­ke omo­gu­ći­la je ak­ci­ja Mu­sli­man­
skog do­bro­tvor­nog dru­štva „Mer­ha­met“. Ak­ti­vi­sti „Mer­ha­me­ta“ su
u osnov­nim i sred­njim ško­la­ma u BiH, te u pri­vred­nim dru­štvi­ma i
290
HUMANITARNI RAD ISLAMSKE ZAJEDNICE
in­sti­tu­ci­ja­ma, pro­da­li vi­še od 150.000 do­na­tor­skih mar­ki­ca po po­
je­di­nač­noj ci­je­ni od jed­ne kon­ver­ti­bil­ne mar­ke.
To­kom po­sje­te Tu­zli, kra­jem apri­la 2007. go­di­ne, pred­sjed­
nik Islam­ske Re­pu­bli­ke Pa­ki­stan Per­vez Mu­ša­raf (Mus­har­raf) je na
UKC-u Tu­zla uru­čio me­da­lje lje­ka­ri­ma i hu­ma­ni­tar­ci­ma, u znak za­
hval­no­sti za po­moć pru­že­nu na­ro­du Pa­ki­sta­na na­kon ra­zor­nog ze­
mljo­tre­sa ko­ji je tu ze­mlju po­go­dio u ok­to­bru 2005. go­di­ne. Me­đu
od­li­ko­va­ni­ma su i čla­no­vi užeg ru­ko­vod­stva „Mer­ha­me­ta“: pred­sjed­
nik Dru­štva Haj­ru­din Ša­hić, pred­sjed­nik Skup­šti­ne Mu­nib Bu­jak,
čla­no­vi Uprav­nog od­bo­ra prim. dr. Ab­dul-Ke­rim Fa­zlić, prof. Ha­run
Ima­mo­vić, Adil ef. Pe­ze­ro­vić, Mu­sta­fa In­džić, ge­ne­ral­ni se­kre­tar Si­
dik Ažda­hić i član Sa­vje­ta „Mer­ha­me­ta“ prof. dr. Zi­jad Pa­šić.
„Mer­ha­met“ u Tur­skoj
Mu­sli­man­sko do­bro­tvor­no dru­štvo „Mer­ha­met“ MDD or­ga­
ni­zi­ra­lo je ak­ci­ju pri­ku­plja­nja po­mo­ći za sta­nov­ni­štvo ju­go­is­ toč­
ne tur­ske pro­vin­ci­je Van, ko­ju je kra­jem ok­to­bra 2011. go­di­ne po­
go­dio ra­zor­ni ze­mljo­tres. Za upla­tu sa na­zna­kom „Po­moć na­stra­da­
lom sta­nov­ni­štvu ju­go­i­stoč­ne Tur­ske“ otvo­ren je po­se­ban ži­ro-ra­
čun, apo­moć se mo­gla upla­ti­ti i po­zi­vom na­hu­ma­ni­tar­ni broj i na
taj na­čin su gra­đa­ni BiH mo­gli do­ni­ra­ti po tri kon­ver­ti­bil­ne mar­ke.
Ina­če, po­vo­dom sna­žnog ze­mljo­tre­sa ko­ji­je po­go­dio is­toč­nu tur­sku
pro­vin­ci­ju Van, uko­jem je bi­lo i ljud­skih žr­ta­va, pred­sjed­nik „Mer­
ha­me­ta“ Haj­ru­din Ša­hić upu­tio je te­le­gram su­ću­ti pre­mi­je­ru Tur­ske
Re­dže­pu Ta­ji­pu Er­do­a­nu (Re­cep Tayyip Er­do­gan), uko­je­mje, ulič­
no­i­me­i­u­im
­ e „Mer­ha­me­ta“ iz­ra­zio sa­o­sje­ća­nje s po­ro­di­ca­ma na­stra­
da­lih i sVla­dom Re­pu­bli­ke Tur­ske.
Re­gi­o­nal­ni od­bor „Mer­ha­me­ta“ Go­ra­žde, uz po­kro­vi­telj­stvo
HO „Mer­ha­met“ MDD, or­ga­ni­zi­rao je hu­ma­ni­tar­ni kon­cert u Cen­
291
Rifat Namlidji
tru za kul­tu­ru u Go­ra­ždu. Sav pri­hod od kon­cer­ta bio je na­me­njen
za po­moć sta­nov­ni­štvu Tur­ske ko­je je po­go­đe­no ze­mljo­tre­som.
„Mer­ha­met“ po­ma­že na­ro­du Si­ri­je
MDD„Mer­ha­met“ je po­kre­nuo i hu­ma­ni­tar­nu ak­ci­ju „Po­moć
na­ro­du Si­ri­je“. Ova od­lu­ka do­ne­ta je zbog te­ške hu­ma­ni­tar­ne kri­
ze uzro­ko­va­ne su­ko­bi­ma u Si­ri­ji. Hu­ma­ni­tar­na ak­ci­ja spro­ve­de­na je
u svim or­ga­ni­za­ci­on­ im de­lo­vi­ma HO „Mer­ha­met“ MDD u Bo­sni i
Her­ce­go­vi­ni i ino­stran­stvu.
U ovu svr­hu otvo­ren je hu­ma­ni­tar­ni broj i na­men­ski ra­čun, a
po­moć se pri­ku­plja­la i po­sred­stvom „Mer­ha­me­to­vih“ hu­ma­ni­tar­nih
ka­sa ko­je su bi­le po­sta­vlje­ne na otvo­re­nim pro­sto­ri­ma i punk­to­vi­
ma u svim ve­ćim gra­do­vi­ma BiH.
Po­vo­dom ini­ci­ra­nja „Mer­ha­me­to­ve“ ak­ci­je, u Sa­ra­je­vo je do­
pu­to­vao po­zna­ti si­rij­ski le­kar, in­te­lek­tu­al­ac i hu­ma­ni­sta dr. Ha­san
Na­gar (Nag­gar), ko­ji de­ce­ni­ja­ma ži­vi u Ne­mač­koj gde je po­be­gao
od ta­da­šnjeg si­rij­skog re­ži­ma ko­ji ga je pro­go­nio. Dok­tor Na­gar je
po­znat kao čo­vek ko­ji je to­kom ra­ta u Bo­sni, ka­da je bio pred­sed­nik
Uni­je arap­skih le­ka­ra u Evro­pi, u BiH slao le­ko­ve i fi­nan­sij­sku po­
moć, ali i le­ka­re ko­ji su po­ma­ga­li svo­jim ko­le­ga­ma u BiH. ’Mer­ha­
met’ je is­ko­ri­stio do­bre ve­ze i sa­rad­nju s ’Cr­ve­nim po­lu­me­se­com’
Tur­ske ka­ko bi se što bo­lje or­ga­ni­zi­ra­la do­sta­va po­mo­ći iz­be­gli­ca­
ma i ra­nje­ni­ci­ma iz Si­ri­je, ko­ji su sme­šte­ni u ta­mo­šnjim bol­ni­ca­ma.
„Mer­ha­met“ u Ja­pa­nu, Ame­ri­ci, Ha­it­i­ju…
Na­kon ka­ta­stro­fal­nog ze­mljo­tre­sa ko­ji je po­go­dio Ja­pan, Mu­
sli­man­sko do­bo­ro­tvor­no dru­štvo „Mer­ha­met“ do­ne­lo je od­lu­ku o
otva­ra­nju hu­ma­ni­tar­nog bro­ja te ži­ro ra­ču­na u Va­kuf­skoj ban­ci Sa­
ra­je­vo, ka­ko bi se pri­ku­pi­la po­moć ugro­že­nom sta­nov­ni­štvu ove ze­
292
HUMANITARNI RAD ISLAMSKE ZAJEDNICE
mlje. Po­zi­vom na hu­ma­ni­tar­ni broj gra­đa­ni BiH mo­gli su do­ni­ra­
ti tri mar­ke.
Jed­na od zna­čaj­ni­jih me­đu­na­rod­nih hu­ma­ni­tar­nih ak­ci­ja Mu­
sli­man­skog do­bro­tvor­nog dru­štva „Mer­ha­met“ bi­la je ak­ci­ja pri­ku­
plja­nja po­mo­ći za ugro­že­ne gra­đa­ne Nju Or­le­an­sa, u Sje­di­nje­nim
Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, ko­jeg je po­lo­vi­nom 2005. go­di­ne po­go­dio
ra­zor­ni ura­gan „Ka­tri­na“ i opu­sto­šio to pod­ruč­je, a broj­ne sta­nov­
ni­ke Nju Or­le­an­sa osta­vio bez kro­va nad gla­vom.
To­kom „Mer­ha­me­to­ve“ ak­ci­je pri­ku­plje­no je oko 50.000 kon­
ver­ti­bil­nih ma­ra­ka. Ta­da­šnji am­ba­sa­dor Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­
ža­va u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni Da­glas Meklhej­ni (Do­u­glasMcEl­ha­
ney), u ime ame­rič­kog pred­sed­ni­ka Džor­dža Bu­ša (Ge­or­ge Bush)
i gra­đa­na Nju Or­le­an­sa, uru­čio je za­hval­ni­cu „Mer­ha­me­tu“ zbog
spro­ve­de­ne ak­ci­je i ne­se­bič­ne po­mo­ći i so­li­dar­no­sti ko­ju su po­ka­
za­li gra­đa­ni Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
Uprav­ni od­bor hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je „Mer­ha­met“ MDD
or­ga­ni­zi­rao je i ak­ci­ju „Po­moć stra­da­lom sta­nov­ni­štvu Ha­i­ti­ja“ kao
od­go­vor na ka­ta­stro­fal­ni ze­mljo­tres ko­ji je po­go­dio ovu ve­om
­ a si­
ro­ma­šnu ze­mlju i nje­no sta­nov­ni­štvo. Po­moć je upu­će­na na­ro­du
Ha­i­ti­ja pre­ko nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na.
***
Na tra­gu sve­ga do­sad re­če­nog, i sle­de­ći tra­di­ci­je pr­ve i osnov­
ne or­ga­ni­za­ci­je Mer­ha­me­ta, na­kon ra­to­va i ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je, u
no­vo­na­sta­lim dr­ža­va­ma se stva­ra­ju hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je mu­
sli­ma­na, pr­vo u islam­skim za­jed­ni­ca­ma, a za­tim i po­seb­ne ne­vla­di­
ne or­ga­ni­za­ci­je. Ov­de će­mo na­ve­sti ko­je su to or­ga­ni­za­ci­je.
293
Rifat Namlidji
IHO – In­ter­na­ci­o­nal­na Hu­ma­ni­tar­na Or­ga­ni­za­ci­ja pri Me­
ši­ha­tu Islam­ske za­jed­ni­ce u Sr­bi­ji sa se­di­štem u No­vom Pa­za­ru, po­
zna­ti­ja kao IHO, od ka­ko je osno­va­na kao jed­na od usta­no­va, naj­ak­
tiv­ni­ja je bi­la u 1999. go­di­ni. Raz­log to­me je, bez sum­nje, rat­na si­
tu­a­ci­ja u ze­mlji i sve ono što je ta­kvo sta­nje do­ne­lo.
Ve­li­ki pri­liv iz­be­gli­ca sa Ko­so­va u san­džač­ke gra­do­ve, po­seb­no
nji­ho­vo kon­cen­tri­sa­nje u Ro­ža­ja­ma, uslo­vi­lo je po­tre­bu da IHO po­
ka­že svo­ju ulo­gu u pra­vom smi­slu. Uz po­moć Cr­ve­nog kr­sta u No­
vom Pa­za­ru, upu­ćen je kon­voj od tri ka­mi­on­ a i jed­nog šle­pe­ra hu­ma­
ni­tar­ne po­mo­ći: 20 to­na bra­šna, ka­mion-hlad­nja­ča sa 7 to­na kur­ban­
skog me­sa, i dva ka­mi­o­na hra­ne, te odje­ćom i obu­ćom ko­je su pri­ku­
pi­li no­vo­pa­zar­ski ver­ni­ci u pret­hod­no or­ga­ni­zo­va­noj ak­ci­ji Me­ši­ha­ta.
Te­ška hu­ma­ni­tar­na si­tu­ac­ i­ja u San­dža­ku je i uslo­vi­la osni­va­nje ogra­
na­ka IHO u medž­li­si­ma Ro­ža­je, Pri­je­po­lje, Tu­tin i Sje­ni­ca, iako oni
u po­sljed­nja dva ni­su još za­ži­vje­li u pra­vom smi­slu ri­je­či.
U to­ku pro­te­klih go­di­na je sva­kog me­se­ca u pro­se­ku po 120
naj­u­gro­že­ni­jih po­ro­di­ca, kao i po­ro­di­ca ko­je su pri­mi­le ve­ći broj iz­
be­gli­ca, snab­de­va­no pa­ke­ti­ma ži­vot­nih na­mir­ni­ca, kao što su: bra­
šno, ulje, še­ćer, de­ter­džent, sred­stva za hi­gi­je­nu i kur­ban­sko me­so.
Ta­ko­đe su do­bi­ja­le i ode­ću i obu­ću, ka­da je to bi­lo mo­gu­će, kao i fi­
nan­sij­sku po­moć za po­tre­be li­je­če­nja i pre­vo­za.
Po­bro­ja­ne ak­ci­je Hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je ne bi se mo­gle re­
a­li­zo­va­ti u ovom obi­mu i tim in­te­zi­te­tom da ni­je broj­nih do­na­to­ra
iz San­dža­ka, po­seb­no No­vog Pa­za­ra, kao i islam­skih hu­ma­ni­tar­nih
or­ga­ni­za­ci­ja, dže­ma­ta i ver­ni­ka u ino­stran­stvu, ko­ji svo­je do­na­ci­je
i pri­lo­ge ne­se­bič­no usme­ra­va­ju Hu­ma­ni­tar­noj or­ga­ni­za­ci­ji Me­ši­ha­
ta, vje­ru­ju­ći da će do­ći u pra­ve ru­ke.
Ina­če, od­lu­kom iz 1998. go­di­ne svim za­po­sle­nim u Me­ši­ha­tu i
Me­dre­si se od pla­te iz­dva­ja sim­bo­lič­nih 1% u ko­rist fon­da Hu­ma­
ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je. Pro­stor­ni uslo­vi ra­da IHO-a su ve­o­ma sku­če­
294
HUMANITARNI RAD ISLAMSKE ZAJEDNICE
ni, ta­ko da se su­sre­će sa pro­ble­mom ne­do­stat­ka pro­sto­ra za skla­di­
šte­nje pri­sti­gle hu­ma­ni­tar­ne ro­be.
Osim to­ga de­lu­je i Fond za sti­pen­di­ra­nje uče­ni­ka i stu­de­na­
ta. Ko­ri­sni­ci sti­pen­di­ja Fon­da su uče­ni­ci Me­dre­se „Ga­zi Isa-beg“ u
No­vom Pa­za­ru, stu­den­ti Fa­kul­te­ta za islam­ske stu­di­je u No­vom Pa­
za­ru i islam­skim fa­kul­te­ti­ma u ino­stran­stvu, stu­den­ti na In­ter­na­ci­o­
nal­nom uni­ver­zi­te­tu u No­vom Pa­za­ru i dr­žav­nim uni­ver­zi­te­ti­ma u
ze­mlji, te uče­ni­ci osnov­nih i sred­njih ško­la.
Mu­sli­man­sko Hu­ma­ni­tar­no Dru­štvo Mer­ha­met – San­džak
je osno­va­no 1991. go­di­ne, u No­vom Pa­za­ru, a do kra­ja 1993. otvo­
ri­lo je i 16 pod­od­bo­ra i to:
No­vi Pa­zar, Tu­tin, Sje­ni­ca, Pri­je­po­lje, Bro­da­re­vo, Pri­boj, No­
va Va­roš, Ri­ba­ri­ce, Ro­ža­je, Pet­nji­ca, Bi­je­lo Po­lje, Plje­vlja, Plav,
Pod­go­ri­ca – Tu­zi, Ul­cinj, Ko­sov­ska Mi­tro­vi­ca.
Ve­o­ma br­zo na­kon na­stan­ka su­oč­ a­va se sa naj­te­žim i naj­od­
go­vor­ni­jim za­dat­kom: pri­hvat, zbri­nja­va­nje i pru­ža­nje po­mo­ci iz­
be­gli­ca­ma iz ra­tom za­hva­će­nih kra­je­va, uz ve­li­ku po­moć gra­dja­na
San­dža­ka ko­ji su otvo­ri­li i svo­je do­mo­ve i svo­ja sr­ca za iz­be­gli­ce.
Od 5. apri­la 1992. go­di­ne ma­sov­ni do­la­sci iz­be­gli­ca bi­li su
sva­ko­dnev­na po­ja­va mno­gim san­džac­kim gra­do­vi­ma. Naj­ve­ci pri­
liv je bio iz: Fo­ce, Ru­dog, Caj­ni­ca, Vi­še­gra­da, Ro­ga­ti­ce, Tre­bi­nja,
Lju­bi­nja, Sre­bre­ni­ce, Bra­tun­ca, Go­ra­žda, Sa­ra­je­va, Bi­je­lji­ne itd.
Sko­ro da ne­ma gra­da u BIH iz ko­ga iz­be­gli­ce ni­su sti­gle.
Iz­me­đu 73000–75000 li­ca iz BIH je pro­šlo kroz San­džak.
Na­ža­lost, vi­še od 35000 sa­mo je u tran­zi­tu pro­šlo, jer sme­štaj­nih
ka­pa­ci­te­ta i ma­te­ri­jal­nih mo­guć­no­sti ni­je bi­lo za nji­ho­vo sve­uk­ up­
no zbri­nja­va­nje, a fak­tor stra­ha je bio ja­ko bi­tan u nji­ho­vom od­lu­či­
va­nju da osta­nu ili odu što da­lje.
Zbri­nja­va­nje 2300 li­ca po­seb­ne ka­te­go­ri­je tj. ra­se­lje­nih li­ca,
gra­da­na San­dža­ka sa pod­ruč­ja op­šti­na Plje­vlja i Pri­boj. Zbri­nja­va­
295
Rifat Namlidji
nje 3500 iz­be­gli­ca iz Hr­vat­ske 1995. go­di­ne i 6000 ra­se­lje­nih li­ca
sa Ko­so­va 1999. go­di­ne.
Osim iz­be­gli­ca or­ga­ni­za­ci­ja se ba­vi i ma­te­ri­jal­nim po­ma­ga­
njem so­ci­jal­no ugro­že­nih gra­da­na.
U to­ku 1993. go­di­ne MHD „Mer­ha­met – San­džak“ otva­ra apo­
te­ke u No­vom Pa­za­ru, Sje­ni­ci i Tu­ti­nu.
MHD „Mer­ha­met – San­žak“ 15.02.1995. go­di­ne otva­ra pr­vu
na­rod­nu ku­hi­nju, naj­pre u No­vom Pa­za­ru, za­tim u Pri­bo­ju i Tu­ti­nu
sa 150 dnev­nih obro­ka.
Mer­ha­met iz kla­sič­ne hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je ka­kav je bio u
pe­ri­o­du tra­ja­nja ra­to­va na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, do­ži­veo je niz
dra­go­ce­nih tran­sfor­ma­ci­ja u prav­cu raz­vo­ja ci­vil­nog dru­štva kroz
raz­voj­ne pro­gra­me, edu­ka­ci­je, se­mi­na­re itd.
MDD MER­HA­MET San­dža­ka, de­lu­je u okvi­ru Ri­ja­se­ta
Islam­ske za­jed­ni­ce Sbi­je i Me­ši­ha­ta Islam­ske za­jed­ni­ce San­dža­ka,
spro­ve­li su ove go­di­ne ak­ci­ju pri­ku­plja­nja, kla­nja i po­de­lu kur­ban­
skog me­sa.
Kur­ban­sko me­so je na­mi­je­nje­no za is­hra­nu uče­ni­ka Si­nan-be­
go­ve me­dre­se u No­vom Pa­za­ru i Ba­ki­je-ha­nu­me u Pri­je­po­lju, pred­
škol­skoj usta­no­vi „Na­hla“, ugro­že­nim po­je­din­ci­ma i po­ro­di­ca­ma,
te ko­ri­sni­ci­ma hu­ma­ni­tar­nih, zdrav­stve­nih i so­ci­jal­nih usta­no­va u
San­dža­ku i ši­re.
Ovo­go­di­šna ak­ci­ja spa­da u red naj­us­ pje­šni­jih kur­ban­skih ak­ci­
ja or­ga­ni­zo­va­nih od stra­ne Me­ši­ha­ta Islam­ske za­jed­ni­ce San­dža­ka,
i po­red eko­nom­ske kri­ze.
Dže­vad Zej­ne­lo­vić, se­kre­tar Me­ši­ha­ta IZ-e San­dža­ka.
HO „EMA­NET“ – Hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja „Ema­net“ ko­
ja dje­lu­je u okvi­ru Ri­ja­se­ta Islam­ske za­jed­ni­ce Sr­bi­je i Me­ši­ha­ta
Islam­ske Za­jed­ni­ce San­dža­ka, ba­vi se istom ak­tiv­no­šću, na te­ri­to­
ri­ji uže Sr­bi­je.
296
HUMANITARNI RAD ISLAMSKE ZAJEDNICE
DD MER­HA­MET Cr­na Go­ra – Do­bro­tvor­no dru­štvo Mer­
ha­met u Cr­noj Go­ri osno­van je 26.03.2012. u Pod­go­ri­ci, i de­lu­je u
obla­sti pru­ža­nja svih ob­li­ka hu­ma­ni­tar­ne i dru­ge po­mo­ći ko­ja do­
pri­no­si po­bolj­ša­nju ma­te­ri­jal­nog i sve­u­kup­nog po­lo­ža­ja sta­nov­ni­
štva.
Udru­že­nje se ba­vi pod­sti­ca­njem zbri­nja­va­nja na­pu­šte­ne dje­ce,
otva­ra­njem zdra­stve­nih usta­no­va, za­šti­tom i una­pre­đe­njem pra­va
čo­ve­ka i gra­đa­ni­na, za­šti­tom ži­vot­ne sre­di­ne, edu­ka­ci­jom sta­nov­ni­
štva i pru­ža­njem ad­mi­ni­stra­tiv­nih uslu­ga.
Me­đu ci­lje­vi­ma Udru­že­nja su i bor­ba pro­tiv si­ro­ma­štva, sa­rad­
nja sa lo­kal­nim za­jed­ni­ca­ma i ve­ća so­ci­jal­na in­klu­zi­ja oso­ba sa po­
seb­nim po­tre­ba­ma. Mer­ha­met u Cr­noj Go­ri sa­ra­đu­je sa isto­i­me­nim
or­ga­ni­za­ci­ja­ma u dru­gim dr­ža­va­ma i slič­nim in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je se
ba­ve hu­ma­ni­tar­nim ra­dom.
Pred­sed­nik skup­šti­ne je dr. Ne­džad Dre­še­vić, a pred­sed­nik
uprav­nog od­bo­ra, dr. Amer Ha­li­lo­vić. Se­di­šte Mer­ha­me­ta je u Pod­
go­ri­ci, a pla­ni­ra­no je otva­ra­nje po­dru­žni­ca u svim op­šti­na­ma u Cr­
noj Go­ri.
MDD MER­HA­MET Lju­blja­na – Mu­sli­man­sko do­bro­tvor­
no dru­štvo Mer­ha­met Lju­blja­na, sa se­di­štem u Lju­blja­ni, osno­va­no
je 25.02.2007. go­di­ne i de­lu­je na te­ri­to­ri­ji Re­pu­bli­ke Slo­ve­ni­je i po
po­tre­bi u ino­stran­stvu.
Pre­sed­nik Mer­ha­me­ta Lju­blja­na je Ifet Su­ljić je imam u Ško­
fja Lo­ki.
HO „MER­HA­MET“ Ma­ke­do­ni­ja – Hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­
ci­ja Mer­ha­met Ma­ke­do­ni­ja je usta­no­vlje­na 1997. go­di­ne. Da­nas
de­lu­je u vi­še gra­do­va u Ma­ke­do­ni­ji: Sko­plje, Go­sti­var, Ku­ma­no­
vo, Stru­ga, De­bar, Ki­če­vo, Ra­do­viš, Bi­to­la itd. Pred­sed­nik or­ga­ni­
za­ci­je je Ad­nan Isma­i­li. Već po­sle osni­va­nja MER­HA­MET se su­o­
čio sa po­tre­bom pru­ža­nja hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći ugro­že­nom sta­nov­
297
Rifat Namlidji
ni­štvu to­kom hu­ma­ni­tar­ne ka­ta­stro­fe na Ko­so­vu 1999. go­di­ne, i to­
kom ra­ta u Ma­ke­do­ni­ji 2001. go­di­ne, što su pred­sta­vlja­li dva naj­
ve­ća iza­zo­va.
***
Na kra­ju mo­ram ne­što re­ći i o hu­ma­ni­tar­nom ra­du mu­sli­ma­na
i islam­ske za­jed­ni­ce u Voj­vo­di­ni.
Islam­ska za­jed­ni­ca u Voj­vo­di­ni – stvo­re­na je ne­po­sred­no
pre ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je, na­kon od­lu­ke me­ši­ha­ta za Ko­so­vo, Sr­bi­
ju i Voj­vo­di­nu, da se No­vi Sad i Od­bor islam­ske za­jed­ni­ce u No­
vom Sa­du, pro­gla­si za se­di­šte islam­ske za­jed­ni­ce u Voj­vo­di­ni u ju­
nu 1991.go­di­ne.
Uz sve pro­ble­me oko sop­stve­nog or­ga­ni­zo­va­nja, ubr­zo su
usle­di­li i pr­vi pro­ble­mi oko pri­hva­ta i sme­šta­ja iz­be­gli­ca iz ra­tom
za­hva­će­nih pod­ruč­ja u BiH. Ve­li­ki broj iz­be­gli­ca je pro­šao kroz naš
cen­tar u No­vom Sa­du. Do­ma­ći mu­sli­ma­ni pru­ža­li su svo­ju po­moć
u hra­ni, ode­ći i sme­šta­ju po ku­ća­ma ov­da­šnjih mu­sli­ma­na, a mno­go
njih je noć pro­ve­lo u dža­mi­ji-mes­dži­du. Na­kon pr­ve po­mo­ći, mno­
gi su uz na­šu po­moć na­sta­vi­li put ka Evro­pi, a oni ko­ji ni­su ima­li
ku­da da odu, osta­ja­li bi kod rod­bi­ne ili pri­ja­te­lja po ce­loj Voj­vo­di­ni.
U tom mo­men­tu od ve­li­ke po­mo­ći je bi­la Eku­men­ska hu­ma­
ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja iz No­vog Sa­da, ko­ja je pre­po­zna­la na­še pro­
ble­me, i sa ko­jom smo us­po­sta­vi­li bli­sku sa­rad­nju. Kao re­gi­stro­
va­na hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja, po­mo­gla je da hu­ma­ni­tar­na po­moć
iz islam­skih ze­ma­lja iz ce­log sve­ta, na­me­nje­na iz­be­gli­ca­ma i ov­
da­šnjim mu­sli­ma­ni­ma, stig­ne do njih. To se naj­vi­še ogle­da­lo u po­
mo­ći sa po­ro­dič­nim pa­ke­ti­ma hra­ne, po­treb­noj ode­ći, kao i hi­gi­jen­
298
HUMANITARNI RAD ISLAMSKE ZAJEDNICE
skim pa­ke­ti­ma, ko­ji su se di­stri­bu­i­ra­li po ce­loj Voj­vo­di­ni, to­kom
svih go­di­na ra­ta.
Osim po­mo­ći u po­treb­šti­na­ma, di­stri­bu­i­ra­na je i fi­nan­sij­ska
po­moć ugro­že­nim iz­be­gli­ca­ma u nov­cu, po­treb­nom za dru­ge po­tre­
be ili ki­ri­ju za sta­no­va­nje, to­kom 1992.go­di­ne.
Na taj na­čin je di­rekt­no po­mog­nu­to pre­ko 800 po­ro­di­ca sa­
mo u No­vom Sa­du i bli­žoj oko­li­ni. Ako zna­mo da su to po­ro­di­ce
sa 5–10 čla­no­va, on­da je taj broj mno­go­stru­ko ve­ći (pro­ce­na je oko
5.000 oso­ba). A ako se do­da­ju i oni u dru­gim me­sti­ma Voj­vo­di­ne
(Be­o­čin, Su­bo­ti­ca, Zre­nja­nin) on­da je taj broj oko 10.0000.
Ob­zi­rom da je naj­vi­še po­mo­ći sti­glo od Hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­
za­ci­je HEKS iz Ci­ri­ha (ZU­RICH), Islam­ska za­jed­ni­ca u Voj­vo­di­ni
im je u znak za­hval­no­sti, 16.11.1994., uru­či­la pla­ke­tu.
Islam­ska za­jed­ni­ca u Voj­vo­di­ni, ni­je pra­vi­la raz­li­ku me­dju iz­
be­gli­ca­ma. Vi­še gra­dja­na Srp­ske na­ci­on­ al­nost, ko­ji su iz­be­gli iz
BiH, za­jed­no sa mu­sli­ma­ni­ma, ako ov­de ni­su ima­li ni­ko­ga od rod­
bi­ne, po­moć su do­bi­ja­li isto kao i mu­sli­ma­ni. O sve­mu ovo­me u ar­
hi­vi Islam­ske za­jed­ni­ce u Voj­vo­di­ni, po­sto­ji ured­na do­ku­men­ta­ci­
ja o to­me.
Sa­rad­nja je bi­la us­po­sta­vlje­na i sa Mi­rov­nim po­kre­tom Voj­vo­
di­ne, pre­ko ko­ga je ta­ko­dje sti­za­la po­vre­me­no raz­li­či­ta vr­sta po­mo­
ći (hra­na, ode­ća, i sl.)
Za vre­me tra­ja­nja ra­ta u BiH ve­ći broj mu­sli­ma­na iz Voj­vo­di­
ne, ko­ji ta­mo ima­ju rod­bi­nu ili pri­ja­te­lje, po­ma­gao ih je ko­li­ko su
to mo­guć­no­sti do­zvo­lja­va­le. Zbog če­stih blo­ka­da pu­te­va, po­moć je
sti­za­la te­ško. Tu je u mno­go­me po­mo­gla Hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­
ja ADRA(Adven­ti­stič­ka hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja), ko­ja je na ne­ki
na­čin uspe­va­la da do­dje do me­sta u blo­ka­di. I ako Islam­ska za­jed­
ni­ca u Voj­vo­di­ni ni­je ima­la in­sti­tu­ci­o­nal­nu sa­rad­nju sa ADRA-m,
299
Rifat Namlidji
mno­gi mu­sli­ma­ni su lič­no sla­li po­moć pre­ko nje, za Sa­ra­je­vo, Tu­
zlu, Bi­je­lji­nu i dru­ge gra­do­ve.
Na­ža­lost slič­na si­tu­a­ci­ja se po­no­vi­la i pri­li­kom bom­bar­do­va­
nja Ju­go­sla­vi­je 1999.go­di­ne. Ve­li­ki broj iz­be­glih i ra­se­lje­nih li­ca sa
Ko­so­va se obra­tio za po­moć, mu­sli­ma­ni­ma u Voj­vo­di­ni, i Islam­skoj
za­jed­ni­ci u Voj­vo­di­ni.
Sa­rad­nja sa EHO-m je tra­ja­la sko­ro de­set go­di­na, ka­ko za vre­
me bom­bar­do­va­nja, ta­ko i ka­sni­je. Na­sta­vlje­na je di­stri­bu­ci­ja pa­ke­
ta sa na­mir­ni­ca­ma i hi­gi­jen­skim pa­ke­ti­ma kao i di­stri­bu­ci­ja ogrev­
nog dr­ve­ta si­ro­ma­šnim mu­sli­ma­ni­ma 2000.go­di­ne i 2001.go­di­ne.
Islam­ska za­jed­ni­ca u Voj­vo­di­ni ni­je mi­sli­la sa­mo na na svo­
je čla­no­ve, ne­go je deo po­mo­ći pri­sti­gao iz ino­stran­stva, do­de­li­la
De­či­joj usta­no­vi ‘‘ KO­LEV­KA’‘ iz Su­bo­ti­ce (28.01.2001.- kon­zer­
ve sa me­som) , i Ge­ron­to­lo­škom cen­tru ‘’SU­BO­TI­CA’‘ iz Su­bo­ti­ce
(17.05.2001.- kon­zr­ve sa me­som)
Sve ov­de re­če­no na­vo­di na za­klju­čak, da ni­su uvek nu­žno po­
treb­ne ve­li­ke hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je, uko­li­ko se že­li po­mo­ći bra­
tu u ne­vo­lji. Re­li­gi­ja i sa­vest čo­ve­ka, oba­ve­zno na­vo­de na pra­vi
put. Mu­sli­ma­ni u Voj­vo­di­ni, i Islam­ska za­jed­ni­ca u Voj­vo­di­ni pri­
mer su za to.
Za­klju­čak:
Iz per­spek­ti­ve islam­ske re­li­gi­je hu­ma­nost i mi­lo­sr­đe du­bo­ko i
ne­ras­ki­di­vo su po­ve­za­ne u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu mu­sli­ma­na.
Kroz ceo Kur­`an, Al­lah, dž. š., nas opo­mi­nje na ono što sa­da
či­ni­mo.
Otu­da islam­ska prak­sa i obi­ča­ji po­kla­nja­ju ve­li­ku pa­žnju mi­lo­
sr­dju, a po­seb­no de­ci i nji­ho­vom vas­pi­ta­nju, jer Po­sla­nik Mu­ham­
300
HUMANITARNI RAD ISLAMSKE ZAJEDNICE
med, s. a.v. s., ob­ja­šnja­va da tri stva­ri mo­gu po­mo­ći čo­ve­ku na­kon
nje­go­ve smr­ti: mi­lo­sti­nja ko­ju je de­lio, zna­nje ko­je je imao, i mo­li­
tve onih ko­je je osta­vio iza se­be.
Literatura:
KUR­`AN s pre­vo­dom (2002), Be­sim Kor­kut, Sa­ra­je­vo
TEF­SIR – Ibn –Ke­sir (2002), Sa­ra­je­vo: Vi­so­ki sa­ud­ ij­ski ko­mi­tet za po­moć BiH
Muhammed b. Ismail El-Buhari, SAHIHU-L-BUHARI, Buharijeva zbirka
hadisa, (2008), Sarajevo, Visoki saudijski komitet za pomoć BiH
Ebu Isa Muhammed Et-Tirmizi, Tirmizijeva zbirka hadisa sa komentarom prof.
Mahmuta Karalića (2013), TIRMIZIJIN DŽAMI’ – SUNEN ,
Novi Pazar, El-Kelimeh,
Abdulah Škaljić (1989), TURCIZMI U SRPSKOHRVATSKOM JEZIKU,
„Svјetlost“ Sarajevo
http://www.mer­ha­met.ba
http://www.mer­ha­met.org.mk
http://www.mer­ha­met.si
http://me­si­hat.org
http://www.izs.rs
301
DANIJELA MILIĆEVIĆ
HARE KRIŠNA ZAJEDNICA
U PROGRAMU DELJENJA HRANE
Rezime:
To­kom po­pla­va ko­je su u ma­ju 2014. neo­če­ki­va­no po­go­di­le naš re­gion, a
po­go­to­vo po­je­di­na me­sta u Sr­bi­ji, pri­pad­ni­ci Ha­re Kri­šna za­jed­ni­ce spon­ta­no su
se i br­zo or­ga­ni­zo­va­li u Be­o­gra­du i No­vom Sa­du i kre­nu­li da spre­ma­ju ku­va­ne
obro­ke ko­je su de­li­li u Obre­nov­cu, Šap­cu i oko­li­ni i po ve­li­kim pri­hvat­nim cen­tri­
ma u Be­og­ ra­du. Za vre­me ove spon­ta­ne ak­ci­je po­de­lje­no je vi­še od 10 000 obro­
ka, uz ogrom­nu po­dr­šku po­je­di­nih udru­že­nja, za­jed­ni­ca i po­je­di­na­ca. Iako ne­re­
gri­stro­va­ni kao ver­ska za­jed­ni­ca, po­no­vo su ak­ti­vi­ra­li svo­je udru­že­nje Hra­na za
ži­vot i po­ma­ga­li svo­jim su­gra­đa­ni­ma. Rad po­ja­šnja­va ko su za­pra­vo pri­pad­ni­ci
ove za­jed­ni­ce, ko­ja su nji­ho­va osnov­na ve­ro­va­nja i pri­ka­zu­je ak­tiv­no­sti udru­že­
nja Hra­na za ži­vot glo­bal­no, u re­gi­o­nu i lo­kal­no, u Sr­bi­ji.
Ključ­ne re­či: Ha­re Kri­šna za­jed­ni­ca, no­vi re­li­gij­ski po­kret, Hra­na za ži­
vot, de­lje­nje hra­ne, ku­va­ni obro­ci
Šta je IS­KCON?
Gde bi se na re­li­gij­skoj ma­pi sve­ta za­pra­vo mo­gla svr­sta­ti za­
jed­ni­ca Ha­re Kri­šna? Je­su li oni sek­ta, na šta bi pro­seč­ne či­ta­oc­ e la­
ko na­ve­li broj­ni na­pi­si u no­vi­na­ma, pro­o­ri­jen­tal­ni kult ka­kvim ih
sma­tra­ju na­ši po­pi­si­va­či iz 2002. go­di­ne, de­no­mi­na­ci­ja ka­ko oni
če­sto ka­te­go­ri­zu­ju sa­mi se­be ili no­va re­li­gi­ja, ka­ko na­vo­di Da­ni­jel
Si­na­ni u svo­joj stu­di­ji o no­vim re­li­gij­skim za­jed­ni­ca­ma?
To­kom go­di­na is­tra­ži­va­nja, auto­ri su pred­me­tu svog is­tra­ži­va­
nja da­va­li raz­li­či­te na­zi­ve pre­ma sop­stve­nim afi­ni­te­ti­ma i na­ho­đe­
303
Danijela Milićević
nju. Ta­ko je for­mi­ran či­tav kor­pus ime­na re­li­gij­skih gru­pa­ci­ja ko­
ji pre­ma­šu­je sva oče­ki­va­nja: ma­li ver­ski po­kre­ti, kva­zi­re­li­gij­ski po­
kre­ti, re­li­gi­je u na­sta­ja­nju, rub­ne re­li­gi­je, ne­kon­ven­ci­o­nal­ne re­li­gi­
je, ma­njin­ske re­li­gi­je, mar­gi­nal­ne re­li­gi­je, sa­vre­me­ne sek­te, pse­u­
do­re­li­gi­je itd.1
Či­ni se da je uvo­đe­nje poj­ma no­vi re­li­gij­ski po­kret uve­li­ko
do­pri­ne­lo raz­ja­šnja­va­nju mno­gih ne­do­u­mi­ca na po­lju pro­u­ča­va­nja
svih no­vih re­li­gi­ja ko­je su se ubr­za­no po­če­le po­ja­vlji­va­ti od dru­
ge po­lo­vi­ne XX ve­ka. Da­ni­jel Si­na­ni u svom ra­du ,,Mo­žda si ti
ona pra­va? No­ve re­li­gi­je i al­ter­na­tiv­ni re­li­gij­ski kon­cep­ti“2 to ova­
ko oce­nju­je:
Se­dam­de­se­tih go­di­na, pro­mo­vi­san od sta­ne Aj­lin Bar­ker – ko­
ja je jed­na od naj­u­ti­caj­ni­jih i naj­pre­da­ni­jih is­tra­ži­va­ča no­vih re­li­gi­
ja uop­šte, u upo­tre­bu je, me­đu­tim, ušao ter­min ko­ji je po­ti­snuo ve­
ći­nu po­me­nu­tih na­zi­va – no­vi re­li­gij­ski po­kret ili, če­sto ko­ri­šćen
kao si­no­nim, no­ve re­li­gi­je. U pri­hva­ta­nju ove sin­tag­me go­to­vo da
je po­stig­nut kon­sen­zus, a je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih mo­men­ta i kva­
li­te­ta ko­ji je ona do­ne­la je od­ba­ci­va­nje ter­mi­na kult i sek­ta ko­ji su,
iako u iz­ve­snim pri­li­ka­ma ana­li­tič­ki ko­ri­sni i ope­ra­tiv­ni, kao če­sto
ko­ri­šće­no sred­stvo stig­ma­ti­za­ci­je traj­no po­pri­mi­li vred­no­sno ne­ga­
tiv­ne ko­no­ta­ci­je.
Ve­ru­jem da se naj­ma­nje mo­že po­gre­ši­ti uko­li­ko se IS­KCON
(In­ter­na­ti­o­nal So­ci­ety for Kris­hna Con­sci­o­u­sness ili Me­đu­na­rod­no
dru­štvo za sve­snost Kri­šne, po­zna­ti­je kao Ha­re Kri­šna) po­sma­tra
kao je­dan od no­vih re­li­gij­skih po­kre­ta, ume­sto da se ubra­ja u kul­
1 Aj­lin Bar­ker, No­vi re­li­gi­o­zni po­kre­ti, Niš 2004., str. 17; Mal­kolm Ha­mil­ton, So­
ci­o­lo­gi­ja re­li­gi­je, Be­o­grad, 2003., str. 423
2 tekst je re­zul­tat ra­da na pro­jek­tu Kul­tur­ni iden­ti­te­ti u pro­ce­si­ma evrop­ske in­te­
gra­ci­jei re­gi­on­ a­li­za­ci­je, po­gle­da­ti vi­še u: Si­na­ni Da­ni­jel Mo­žda si ti ona pra­va? - no­ve re­
li­gi­je i al­ter­na­tiv­ni re­li­gij­ski kon­cep­ti. Et­no­an­tro­po­lo­ški pro­ble­mi, Be­o­grad. 2009; 4(1),
str.163-182, na­gla­si­la D.M.
304
HARE KRIŠNA ZAJEDNICA U PROGRAMU DELJENJA HRANE
to­ve ili sek­te. Po­sma­tra­ju­ći slu­čaj IS­KCON-a, ne mo­že­mo a da ne
pri­me­ti­mo da je nji­ho­vo svr­sta­va­nje u sek­te i kul­to­ve ima­lo da­le­ko­
se­žne po­sle­di­ce na sam po­kret kod nas, di­rekt­no se od­ra­zi­lo na nji­
hov raz­voj­ni put i ni­ma­lo za­vid­no sta­nje u ko­me se ova re­li­gij­ska
za­jed­ni­ca da­nas na­la­zi.
Od mno­štva po­kre­ta in­dij­skog po­re­kla, Me­đu­na­rod­no dru­štvo
za sve­snost Kri­šne je jed­na od ret­kih gru­pa ko­ja do­sled­no is­tra­ja­va
na po­što­va­nju sta­ro­drev­ne in­dij­ske tra­di­ci­je, i to ne sa­mo ka­da se
ra­di o dok­tri­ni i ob­re­di­ma, već če­sto i kod sa­svim obič­nih, sva­ko­
dnev­nih stva­ri, kao što su is­hra­na, ode­ća i slič­no. Zbog to­ga se ži­
vot­ni stil sled­be­ni­ka po­kre­ta vi­dlji­vo raz­li­ku­je od ve­ćin­ske kul­tu­re
oko­li­ne, a po­sle­di­ca su raz­li­či­te, če­sto i do­sta su­prot­ne re­ak­ci­je na
sled­be­ni­ke po­kre­ta i na nji­ho­vo de­lo­va­nje.3
Pokret Hare Krišna neposredno proizlazi iz vaišnavizma, koji
je jedna od tri glavne verske struje klasične Indije, a u čijem se središtu nalazi poštovanje boga Višnua. Sledbenici pokreta Hare Krišna poštuju ga u obliku Krišne i to kao sveprisutnog i svemogućeg
vrhovnog Boga, koji je ujedno i osoba. Osnovne svete spise pokreta čine Bhagavad-gita (Božanska pesma) i Bhagavata-purana, jedna od opsežnijih purana4 poznata pod imenom Šrimad Bhagavatam. Prema predanju, svevišnje božanstvo Krišna izgovorio je pre
5 000 godina Bhagavad-gitu i u njoj uspostavilo pojam religije, koja je nemotivisano služenje Svevišnjeg s ljubavlju – takva potpuna predaja Bogu naziva se bhakti. Prema mišljenju većine naučnika
3 vi­di vi­še u: Aleš Čr­nič, Ha­re Kri­stos: Us­po­red­ba re­li­gi­oz­ no­sti sljed­be­ni­ka Za­
jed­ni­ce za svje­snost Kri­šne i ka­to­li­ka, Fa­kul­tet za dru­štve­ne na­uk­ e, Lju­blja­na, Slo­ve­ni­
ja, 2007.
4 Slično kao i veliki epovi Mahabharata (čiji je deo i Bhagavad-gita) i purane
(purana doslovce znači „starodrevna tradicija”) nastale su u okviru bardske usmene tradicije. Najranije među njima navodno su svoj konačni oblik dobile negde u 5. veku naše
ere, dok su najkasniji tekstovi unosili u korpus uvek nove sadržaje.
305
Danijela Milićević
konačna verzija Gite, u obliku u kome se sačuvala do danas, nastala je negde između 2. i 4. veka.5
Za nastanak pokreta od ključne je važnosti srednjevekovni,
preporodni duhovni pokret koji je predvodio Šri Krišna Čejtanja
(Caitanya) Mahaprabhu (1486–1533), za koga sledbenici pokreta
Hare Krišna veruju da je (poslednja) inkarnacija Krišne. Čejtanjina reformisana grana vaišnavizma, koja naglašava da je jedini put
do Boga odanost i služenje s ljubavlju, a glavna pažnja namenjena
je Krišni i njegovoj pratilji Radhi, poznata je pod imenom gaudijski vaišnavizam (neki je nazivaju bengalski vaišnavizam). Gaudija (Gaudīya) odnosno Gaudadeša ili Gaud, ime je oblasti koja obuhvata zapadni Bengal i deo druge indijske teritorije, na kojoj je delovao Šri Čejtanja Mahaprabhu. Vremenom je geografska oznaka
postala ime za sve Čejtanjine bhakte.6
Nakon što je Krišna napustio Zemlju, izvorno učenje prenosila su četiri duhovna učiteljska nasleđa (sampradajah). Pokret Hare
Krišna spada u prvo nasleđe – zadnji u tom nasleđu duhovnih učitelja (sve od Krišne preko Čejtanje) bio je osnivač pokreta A. Č.
Bhaktivedanta Svami Prabhupada,7 koji nesumnjivo spada u najuspešnije promotere hinduističke vere i kulture. Godine 1965. uz
pomoć domaćih i jednog američkog sponzora, doputovao je teretnim brodom iz Kalkute u SAD. Nakon napornog putovanja, na kome je preživeo dva infarkta, stigao je u Njujork donoseći sa sobom
5 Da vernici određene vere njen izvor i izvor temeljnih tekstova postavljaju u drevnu prošlost i tako se suprotstavljaju prevladavajućem naučnom datiranju, nije ništa neobično, jer na taj način samo izražavaju i legitimiraju svoje verovanje u „večne istine”,
a istovremeno time svom religioznom verovanju daju dodatnu težinu i veću legitimnost.
6 više u: Aleš Črnič, Hare Kristos: Usporedba religioznosti sljedbenika
Zajednice za svjesnost Krišne i katolika, Fakultet za društvene nauke, Ljubljana, Slovenija, 2007.
7 Za detaljniji opis Prabhupadovog života i rada vidi njegovu biografiju (Satsvarupa, 1993.).
306
HARE KRIŠNA ZAJEDNICA U PROGRAMU DELJENJA HRANE
svoju jedinu imovinu – dvesta kompleta svojih prevoda i komentara Šrimad Bhagavatama na engleskom jeziku. Bez iskustva života
na Zapadu i bez finansijskih sredstava, u Njujorku je 1966. osnovao
Međunarodno društvo za svesnost Krišne, koje se strelovito proširilo i to prvo po SAD-u, ubrzo zatim po Velikoj Britaniji, a kasnije
i po zapadnoj Evropi. Svami Bhaktivedanta Prabhupada bio je tako
prvi koji je uspešno preneo vaišnavizam na Zapad i sa sedamdeset
godina ispunio zadatak koju mu je četiri decenije ranije zadao njegov guru. U sledećih deset godina nekoliko je puta proputovao zemaljsku kuglu, osnovao preko 100 centara za svesnost Krišne u 49
zemalja sveta, podstakao i probudio na stotine učenika i približio
vaišnavsku kulturu milionima ljudi.8 Napisao je preko osamdeset
knjiga s prevodima i tumačenjima vedskih spisa. Umro je 17. novembra 1977. u svetom gradu Vrindavanu u Indiji.
Doktrinarni sastav pokreta Hare Krišna temelji se na „hinduističkom“ verovanju u univerzalni zakon karme (sistem uzroka i
posledica, koji na temelju rada i delovanja nekog pojedinca određuje tok njegovog sadašnjeg i budućih života) i u beskonačni krug
reinkarnacija. Pojedinac, koji je „uslovljena duša“ uhvaćena u spone materijalnog sveta, doživljava potisnutu, nečistu savest. U svesnosti Krišne, koja je zapravo čista ljubav prema Bogu, pojedinac
može iskusiti prvobitnu božansku svest savesnim ispunjavanjem
osnovnog čovekovog zadatka – služenjem Bogu. Tako je središnji koncept pokreta Hare Krišna koncept „svesti“. Osnovni cilj svih
verskih aktivnosti jeste biti u svakom trenutku svestan svog odnosa
s Bogom (što je Prabhupada naglasio već u samom imenu Međunarodnog društva za svesnost Krišne). Najdelotvornije sredstvo za us8 Tako se navodno ispunilo proročanstvo zapisano neposredno nekon njegovog
rođenja u ličnom horoskopu, da će kao sedamdesetogodišnjak preći okean i postati veliki duhovni učitelj, kao i da će osnovati 108 hramova (Klaus K. Klostermaier, Hinduism:
A Short Introduction, 2000. str. 155).
307
Danijela Milićević
postavljanje ovakve permanentne svesti i čiste ljubavi prema Krišni
trebalo bi biti ponavljanje maha-mantre („velike mantre“), sastavljene od svetih Božjih imena:
Hare Krišna, Hare Krišna,
Krišna Krišna, Hare Hare.
Hare Rama, Hare Rama,
Rama Rama, Hare Hare.
Središnja doktrinarna ideja, koja bitno određuje svakodnevni
život svih sledbenika pokreta Hare Krišna, izražena je u takozvana
četiri regulativna principa, odnosno četiri načela slobode:
– Milosti (uživanje isključivo vegetarijanske hrane),
– Strogosti (odricanje od uživanja svih vrsta droga, kao što su
opijati, alkohol, duvan, prava kafa i pravi čaj),
– Čistoći (suzdržavanje od polnih odnosa izvan braka, a u
okviru braka isključivo s namenom rađanja dece),
– Težnji za istinom (odricanje od igara na sreću i svih oblika finansijskih spekulacija).
Navedena načela u svakodnevnom životu morao bi poštovati svaki bhakta, jer se smatra da će mu ona pomoći u oslobađanju
iz kosmičke iluzije maje, koja neprestano tera pojedinca na zadovoljavanje materijalnih nagona. Na neki način radi se o podreligijskim načelima, koja pojedincu omogućavaju stvaranje nužnih uslova za duhovni život.
Hrana za život
Ekonomsko ponašanje, porodični odnosi, religijski obredi i
politički ciljevi prožimaju se i utiču jedan na drugoga… Religijske
dogme, ekonomska praksa i politika ne stoje, kao uklete, u čistim
308
HARE KRIŠNA ZAJEDNICA U PROGRAMU DELJENJA HRANE
malim ribnjacima, već prelivaju svoje granice i njihove vode neraz­
mrsivo se miješaju jedna s drugom.9
Rut Benedikt
Sa korenima u indijskoj kulturi, udruženje HRANA ZA ŽIVOT predstavlja moderno oživljavanje drevne vedske kulture gostoprimstva. Deljenje hrane je oduvek bio fundamentalni deo civilizovanog sveta i u Indiji je takvo gostoprimstvo zasnovano na stanovištu jednakosti svih živih bića.
Razvoj udruženja Hrana za život na svetskom nivou
1974. godine sledbenici pokreta Hare Krišna započeli su sa izgradnjom globalne mreže besplatnih kuhinja, kafea, kombija i pokretnih barova, svakodnevno snabdevajući hranom delove brojnih
gradova širom sveta. Pored toga, Hrana za život, kako je ova organizacija nazvana, počela je da obezbeđuje pomoć i u vreme katastrofa, izazvanih delovanjem prirode ili čoveka.
Tako je u ratnoj zoni u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, svakodnevno deljena hrana gotovo tri godine tokom rata po sirotištima, domovima za stare, bolnicama, institutima za hendikepiranu
decu i skloništima u podrumima, te je od 1992. podeljeno oko 20
tona hrane.
Dalje, kada je zemljotres pogodio oblast Latur u Indiji 1993,
dobrovoljci udruženja Hrana za život vozili su se 300 kilometara da
bi pomogli na licu mesta sa 52 000 kuvanih obroka, donevši ugroženom stanovništvu i odeću i medicinske potrepštine.
9 Esad Ćimić, Drama ateizacije, Srboštampa, Beograd, 1984., str. 50.
309
Danijela Milićević
Napori ovog udruženja u Čečeniji, u Groznom, zabeleženi i od
strane New York Timesa člankom od 12. decembra 1995. godine,
u kome se ističe da tamo pripadnici tog udruženja imaju ugled poput Majke Tereze u Kalkuti, jer nije teško naći ljude koji se kunu
da su oni sveci.
Slika 1: deljenje hrane tokom rata u Čečeniji
Kada je naišao cunami 2004. godine, Hrana za život bila je prva organizacija takvog tipa koja je odgovorila na ovu katastrofu.
Dobrovoljci u Šri Lanki i Indiji obezbedili su više od 350 000 kuvanih obroka tokom meseci koji su sledili nakon cunamija, obezbeđujući čak i medicinsku brigu, vodu, odeću i sklonište.
Danas je Hrana za život najveći veganski program deljenja
hrane sa hiljadama volontera u preko 60 zemalja, obezbeđujući tako na bilione besplatnih obroka. Po programu koga je pokrenula
vlada Indije, dnevno se zahvaljujući Hrani za život školskoj deci
310
HARE KRIŠNA ZAJEDNICA U PROGRAMU DELJENJA HRANE
servira do tri miliona obroka. Anamrita, program kuvanja za školsku decu, ili Nekratska hrana, opravdava svoje ime sudeći po izrazima lica dece koja je svakodnevno dobijaju. U ogromnim loncima
na paru, u svakoj od nekoliko velikih opremljenih kuhinja, može da
se pripremi i do nekoliko tona hrane dnevno. Ovakva kuhinja može
da nahrani čak 65 000 dece svakoga dana. Topli obroci se pakuju u
posude od nerđajućeg čelika i raznose po školama.10
Slika 2: Moderno opremljena kuhinja
u kojoj se pripremaju obroci za škole u Indiji
Hrana za život u Srbiji
Devedesetih godina je Hrana za život bila aktivna i u Srbiji.
Kontinuirano su deljeni obroci, voće i slatkiši po dečjim bolnica10 informacije sa zvaničnog sajta FOOD FOR LIFE GLOBAL: www.ffl.org
311
Danijela Milićević
ma, domovima za decu bez roditelja, staračkim domovima, kampovima za smeštaj izbeglica i drugim sličnim ustanovama širom Srbije. Udruženje je imalo i podršku i pomoć brojnih sličnih udruženja iz zemlje, naročito Crvenog krsta i UNHCRa u jednom od svojih većih projekata.
Avgusta 1995. vojna akcija Oluja podstakla je članove beogradskog udruženja Hrana za život da se angažuju na veoma važnom višednevnom zadatku u koloni izbeglica koja se preko Pavlovića ćuprije polako ulivala u Srbiju. Svakodnevno su spremani sveži
kuvani obroci i hleb, pa su zajedno sa kolačima, medenjacima i lubenicama deljeni ljudima iz kolone koji su čekali da pređu u Srbiju.
Slika 3: Deljenje hrane u koloni kod Pavlovića ćuprije tokom Oluje
Zajedno sa stagnacijom u razvoju Hare Krišna zajednice u Srbiji, ugasila se polako i ova delatnost. Međutim, iznenadne poplave
koje su pogodile Srbiju u maju ove godine dovele su do toga da se
članovi Hare Krišna zajednice brzo spontano organizuju i započnu
kuvanje i deljenje hrane od 18. maja, i to bez pravih uslova pogodnih za ovaj rad. U početku se hrana pripremala u kuhinji petrovara312
HARE KRIŠNA ZAJEDNICA U PROGRAMU DELJENJA HRANE
dinske firme Bioland, oni su donirali i vozilo koje je služilo za svakodnevni prevoz obroka do Obrenovca, Šapca ili Beograda, a zatim je nastavljeno sa pripremom hrane na dve lokacije: u beogradskom Hare Krišna centru i na još jednoj lokaciji u Novom Sadu. Iako su sledbenici Hare Krišna svojim sopstvenim sredstvima, umećem, vremenom i zalaganjem iz dana u dana radili na pomoći ljudima pogođenim poplavama, najveća pomoć došla je ovoga puta sa
strane. Brojna druga slična udruženja pomogla su im da odnesu tople kuvane obroke ljudima koji su ih čekali.
Tako je, na primer, udruženje Srbi Srbima pomoglo da se prvog dana akcije hrana razdeli u Obrenovcu, čak je i vozilo vojske
angažovano za prevoz oko 400 obroka kroz poplavljeni Obrenovac
do mesta na kome je još bilo mnogo ljudi.
Slika 4: Podela kuvanih obroka prvog dana akcije u poplavljenom Obrenovcu
Mnogi su pomogli, među prvima jedan pravi gospodin iz Gospođinaca koji je, čuvši za akciju, donirao puno povrća za spremanje
toplih obroka. Udruženje beogradskih studenata nastavilo je da po
313
Danijela Milićević
maže Hrani za život tako što je primalo sveže obroke i dalje ih distribuiralo, a puno puta tokom akcije davalo namirnice za kuvanje.
Slika 5: Deljenje hrane u Beogradskoj Areni
Slika 6: ista lokacija (Arena)
314
HARE KRIŠNA ZAJEDNICA U PROGRAMU DELJENJA HRANE
Narednih dana, hrana se počela paralelno pripremati u Novom
Sadu i u Beogradu i broj obroka koji su dnevno deljeni je rastao na
500, pa na 600 i ubrzo na 1000 i 1400.
Iako ovo udruženje u Srbiji zvanično u vreme izbijanja poplava nije postojalo (u momentu održavanja konferencije bilo je u fazi
ponovne registracije), kao ni Hare Krišna zajednica kojoj nije odobrena registracija kao verskoj zajednici, to nije omelo brojne članove da svakodnevnim radom i sopstvenim sredstvima istrajno pomažu pogođenim sugrađanima. Podela kuvanih obroka nastavljena
je u Beogradskoj Areni, Hali Pionir, studentskom centru i u Šapcu
i okolini, gde je direktno nošena po nekim poplavljenim mestima.
Slika 7: volonteri dele hranu u Hali Pionir
Akciju deljenja hrane, prevoza i nabavke namirnica pomogla su brojna udruženja i građani: Bioland – svakodnevni prevoz,
Jevrejski centar iz Beograda, Srbi za Srbe, beogradski hipsteri iz
315
Danijela Milićević
kafane Drvo javorovo, Savez studenata Beograda, Udruženje Život
i zdravlje, volonteri iz beogradske Arene, hale Pionir i studentskog
centra, nekoliko privatnih pekara iz Petrovaradina koji su svakodnevno donirali hleb i mnogi drugi.
Slika 8: podela hrane u okolini Šapca
Hrana za život u Bosni i Hercegovini
Tokom majskih poplava sledbenici Hare Krišna zajednice okupili i organizovali i u Sarajevu, da bi pripremili i delili ukusne tople obroke u mnogim ugroženim područjima. U pomoć su im došla i četiri mladića iz Mađarskog udruženja, sa kombijem i donacijom od 1 000 eura. To im je pomoglo da pokriju širok teren i dopru
d ovelikog broja ugroženih sugrađana.
31