1
2
3
KORNET, 2008.
Kapetan Mišina 3, Beograd
+381 11 2622-102, 2637-741, 328-2959
www.kornet.co.yu
[email protected]
Urednik edicije
Goran Kostrović
Za izdavača
Ivan Tobić
Tehnička obrada, proof-reading, dizajn i korice
Miloš Trajković
Lektura
Boris Starešina
Idejni savetnici, pomagači i inspiratori
Aleksandra Tana Pilipović, Ivan Tobić, Aleksandar
Grujić - Žuborko, Branislav Bane Grbić, Gabrijela
Popović
Pozadinska podrška
Grupa Činč, Vojin Paunović i Besne gliste, Goran
Kostrović, Aleksandar Belčević, Goran Bogunović,
Nebojša Mikerević, Saša Marković Ganeša, Cvijeta
Jakšić
Štampa
Otvorena knjiga
© Copyright by Pavle Ćosić, 2007
4
Leposava
Leposava
Pavle Ćosić
5
6
Po­ne­kad sta­vim ru­ku na čelo i
kažem se­bi: Baš si, Le­po­sa­va,
pra­va se­ljan­ka!
Ot­ka­ko je Di­mi­tri­je na­pra­vio lop­tu za prelaženje
uli­ce, Be­og
­ rad mi ceo iz­gle­da sa­svim drugačije. Ni­je
sa­mo zbog to­ga što nam je lop­ta svi­ma omogućila br­
zo i ne­sme­ta­no prelaženje uli­ce, ne­go se ne­ka­ko sve
od­jed­nom iz­me­ni­lo. I stva­ri ko­je ni s lop­tom ni sa uli­
com ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze. Uosta­lom, šta bi­ste vi pre
sa­mo par me­se­ci re­kli da vi­di­te saobraćajca ka­ko na­
sred Te­ra­zi­ja mu­ze kra­vu? A da­nas je to sa­svim nor­
mal­na po­ja­va. Ni­ko se više ni ne osvrće, jer su sad
svi nor­mal­no pri­hva­ti­li Za­kon o mle­ku na jav­nom
me­stu. U sve­tu odav­no prihvaćena stvar, ali našim se­
lja­ci­ma je tre­ba­lo sto go­di­na da se na­vik­nu.
A Di­mi­tri­ju sva­ka čast na ovoj lop­ti. Pri­me­ti­la sam
da to­tal­no izluđuje vozače, naročito kad uključiš mo­
ju omi­lje­nu op­ci­ju iskrivljena pro­jek­ci­ja. Ne ra­dim
to svi­ma, sa­mo tak­si­sti­ma. Dok ja bez­bed­no jašem na
lop­ti, onaj skot do­le vi­di mo­ju pro­jek­ci­ju is­pred šajbe
i koči ko su­ma­nut. Tek kad zakoči, ska­pi­ra da je trik.
Lad­no po­pi­zdi.
Teroristička or­ga­ni­za­ci­ja pešaka tražila je da ot­
ku­pi lop­tu za ve­li­ku lo­vu, ali Di­mi­tri­je je rešio da im
ne dâ. Kaže da će je zlo­u­po­tre­bi­ti. To je moguće, jer
ipak su to eks­tre­mi­sti. Pre dve go­di­ne, kad su se tek
7
Leposava
po­ja­vi­li i sa­mo bušili gu­me i lo­mi­li brisače, još su mi
bi­li i simpatični, ali ot­ka­ko su uve­li pra­vi­lo „de­set mr­
tvih vozača za je­dan pre­la­zak na cr­ve­no“, svi se slažu
da su iz­da­li ide­ju poštenog pešaka. Ne da je previše,
ne­go pro­iz­vo­di to­tal­ni kon­tra­e­fe­kat. Ne­ki tak­si­sti su
ra­di sa­mo­od­bra­ne počeli da no­se pištolje i po­sta­li
mno­go la­ki na obaraču. Već tri pešaka ko­ja su pre­la­
zi­la uli­cu van pešačkog pre­la­za ubi­je­na su usred be­la
da­na. I ni­ko zbog to­ga ne od­go­va­ra. Mu­ri­ja na­rav­no
štiti vozače. Iako je u par­la­men­tu do­ne­sen Za­kon o
rav­no­prav­no­sti pešaka na jav­nim me­sti­ma, ni­ko ga
ne poštuje jer je sva moć u ru­ka­ma volandžija.
A ka­zne za ne­ve­za­ne per­tle pešacima da ni ne spo­
mi­njem. Ja sam pre ne­ki dan pla­ti­la 25.000 slov­nih
zna­ko­va bez raz­ma­ka sa­mo za le­vu ne­ve­za­nu per­
tlu, i to na tro­to­a­ru! Na li­cu me­sta, bez pra­va žalbe.
Užas! Ćaletu ni­sam sme­la da kažem ni reči. Po­stao
je nepodnošljiv ot­ka­ko su ga u fir­mi uhva­ti­li s po­ce­
pa­nim gaćama. Hi­gi­jen­ska ko­mi­si­ja uvek obi­la­zi fru­
stra­ci­o­ni sek­tor dru­gog četvrtka ili pet­ka u me­se­cu
i to svi zna­ju, a ovog me­se­ca su od­jed­nom ba­nu­li u
uto­rak. Ne vre­di ništa što mu je ke­va go­vo­ri­la da će se
to kad-tad de­si­ti i da bar te ne­de­lje uvek no­si čitave
gaće. Da ne­vo­lja bu­de veća, pošto su gaće po pro­ce­
du­ri od­ne­te na da­lju ana­li­zu, ćale je ubeđen da će ga
pro­va­li­ti da su pri­de bi­le još i pr­lja­ve, pošto on u uto­
rak ni­kad ne me­nja gaće. Ra­ni­je je me­njao, ali ovo
je kao ne­ki nje­gov sit­ni pro­test. Uosta­lom, isto kao i
ke­va ot­ka­ko su za­bra­ni­li češanje na jav­nim me­sti­ma.
Ona obožava, dok sto­ji na se­ma­fo­ru, pa kad se mur­
kan okre­ne na dru­gu stra­nu, ona­ko naočigled svih da
se počeše is­pod le­ve no­zdr­ve. Oni s dru­ge stra­ne gle­
da­ju je zaprepašćeno, upi­ru pr­stom u nju, ali ne­ma te­
8
Baš si, Leposava, prava seljanka!
o­ri­je da je pan­dur pro­va­li. Dok se on okre­ne, ru­ka je
ured­no u džepu, kao što pro­pi­si i nalažu. Kao i svu­da
u sve­tu. Stvar­no smo se­lja­ci, to se na Za­pa­du ni­kad
ne bi de­si­lo.
Čula sam da lju­di u Slo­ve­ni­ji drže ru­ke u džepovima
na se­ma­fo­ru čak i kad ne­ma auto­mo­bi­la. Ni pan­du­
ra! A je­ste zna­li da u Nemačkoj uopšte sko­ro ne­ma
muri­je na ras­kr­sni­ca­ma? Ne­ma po­tre­be. Čim se čuje
pu­canj, svi u istom mo­men­tu kreću u ko­rak, le­va-de­
sna, le­va-de­sna, a ri­tam drži auto­mat na se­ma­fo­ru za
sle­pe. Pre­stro­ja­va­nje po gru­pa­ma se vrši bez pomoći
bočnih saobraćajaca i do­ber­ma­na. Kod njih se polaže
is­pit iz pešačenja po gra­du još u sed­moj go­di­ni i ne
smeš da izađeš bez položenog is­pi­ta, na­rav­no ako ni­
si u prat­nji ro­di­te­lja. Je­bo­te, oni su sto go­di­na is­pred
nas, maj­ke mi.
Isti­na, me­ni ma­lo pri­ja ova naša bal­kan­ska opuštenost. Za­to su mi te Di­mi­tri­je­ve lop­te eks­tra. Zasad
ih u gradu koristi samo nas sedmoro, ali ako se stvar
pri­mi, a primiće se si­gur­no, ga­rant će uve­sti ne­ki za­
kon pro­tiv njih. I tre­ba da uve­du. Ne­ka nam kad smo
ta­kvi!
Baš juče čitam ko­men­ta­re na B92. Ono kad su ja­
vi­li da smo i ofi­ci­jel­no proglašeni za na­ci­ju s najviše
kre­te­na i pro­sta­ka po me­ga­baj­tu; piše ne­ki lik ko­ji se
ku­ne da je bio u Ita­li­ji, i to dva pu­ta. Jed­nom u Ve­ro­ni
a dru­gi put u ne­kom gradiću u Mon­ta­ni ili ta­ko nešto.
Kaže čovek da su lad­no počeli da nas pre­po­zna­ju na
uli­ci ta­mo u Evro­pi. Od­mah! Nas Beograđane. Sa­mo
te namirišu džukci, dođe murija i od­ve­de te. Džaba
vi­za, džaba rod­bi­na u ino­stran­stvu i nekrštenica SPC.
Od­mah te de­por­tu­ju. Nje­ga ni­su, kaže, on se ci­vi­li­zo­
vao. Na­vod­no ni­je to­li­ka fr­ka ne gle­da­ti lju­de oko
9
se­be, ako pr­vo ma­lo vežbaš po gra­du pre ne­go što
odeš pre­ko cr­te. Me­ni je to ne­za­mi­sli­vo, ja zve­ram u
sva­ku bu­da­lu ko­ja mi se nađe pred očima. Ko­ja sam
ljan­ka...
Ma ni ne tre­ba da ide­mo u Evro­pu kad smo tol’ki
šabani. Ju­tros su na B92 javili da su u Sr­bi­ji čak šest
po­sto stanovništva pušači! Da se čovek naježi od
užasa...
10
Mo­ja pri­ja­te­lji­ca Ga­li­na
Kad je pre tri­de­se­tak go­di­na, u okvi­ru Stu­di­je o
razmišljanju, po­kre­nu­ta ak­ci­ja iz­grad­nje do­mo­va za
pri­pad­ni­ke na­ci­on
­ al­nih ma­nji­na, Ga­li­ni­ni ro­di­te­lji do­
bi­li su kuću od države. Sa­gra­di­li su je baš na me­stu
gde se ra­ni­je na­la­zio Vu­kov i Do­si­te­jev mu­zej, znači
od­mah po­red škole. Mi devojčice iz raz­re­da, u bašti
te kuće, praktično smo pro­ve­le de­tinj­stvo. Rav­no­prav­
ni in­do­e­vrop­ski građani jugoistočno-azij­skog po­re­kla
tih go­di­na su pro­la­zi­li do­sta do­bro, pa pošto ni do da­
na današnjeg naša ze­mlja ni­je uključena u pre­go­vo­
re o sti­ca­nju uslo­va za približavanje raz­go­vo­ri­ma
o sma­nje­nju kritičkog nad­zo­ra i ublaživanju vi­znog
režima, Ga­li­na u životu pro­la­zi ja­ko do­bro. Od­mah po
završetku sred­nje škole, po­sao u Mi­ni­star­stvu za ljud­
ska pra­va do­bi­la je čim se po­ja­vi­la na vra­ti­ma. Kao
Rav­no­prav­na in­do­e­vrop­ska građanka jugoistočnoazij­skog po­re­kla, Ga­li­na ima pra­vo i na so­ci­jal­ne do­
pri­no­se i dva te­lo­hra­ni­te­lja. Obožavam je! Ima­ti je za
naj­bo­lju pri­ja­te­lji­cu pra­vi je užitak, jer mi u ovoj kri­
zi i teškim vre­me­ni­ma (ko­ja ni­kad ni­su bi­la teža, čak
ni u vre­me po­sled­njeg ra­ta i ofi­ci­jel­nog društvenog
ne­vre­me­na) pu­no pomaže. Po­sle fak­sa sko­ro uvek
odem kod nje na ručak, a često i na sek­sa­nje. Pod­ra­
11
Leposava
zu­me­va se da je Mi­ni­star­stvo Rav­no­prav­nim in­do­e­
vrop­skim građankama jugoistočno-azij­skog po­re­kla
do­de­li­lo naj­zgod­ni­je, naj­ob­da­re­ni­je i naj­po­tent­ni­je
te­lo­hra­ni­te­lje. Po za­ko­nu, oni ne­ma­ju oba­ve­zu da za­
do­vo­lja­va­ju i pri­pad­ni­ce ne­ma­njin­skog na­ro­da, ali su
Gi­le i Mi­ki su­per. Ra­de sve što im se kaže. A i do­bar
su tan­dem. Gi­le je više za gru­blje, a Mi­ki za nežnije
va­ri­jan­te, pa ko je ka­ko raspoložen. Ga­li­na je od Di­
mi­tri­ja ku­pi­la jed­nu onu nje­go­vu lop­tu za prelaženje
uli­ce i po­klo­ni­la im. Lep znak pažnje.
Ipak, tre­ba reći da ni Gi­le ni Mi­ki ni­su iz ne­kih fi­
nih po­ro­di­ca i da ni­su najlepše vas­pi­ta­ni. Pri­mi­tiv­ci
su, šta da se ra­di... Ga­li­na im uglav­nom gle­da kroz
pr­ste, ali ne­ko­li­ko pu­ta su pre­te­ra­li pa je mo­ra­la da
ih pri­ja­vi. Gi­le naročito. Jed­nom je, kad mu je pao
Ga­li­nin kla­vir na no­gu, ta­ko opso­vao da je upo­tre­bio
čak dve za­bra­nje­ne za­re­dom. Jed­nom za vre­me sek­
sa iz­le­te­la mu je čak i ona sablažnjiva. Iako je bi­lo u
na­stu­pu stra­sti, složile smo se da ga tre­ba pri­ja­vi­ti i
za to je od Mi­ni­star­stva do­bio pet da­na de­set de­be­lih
političarki. Ta­ko sle­du­je po Za­ko­nu. Možda ma­lo pre­
ja­ka ka­zna, ali naučio se re­du. Ma ne vre­di! Iako su
obo­ji­ca prošli kroz Evrop­ski pro­gram za ci­vi­li­za­ci­ju
ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na (a Mi­ki je čak učestvovao i
na kvi­zu Sta­za­ma evrop­ske za­jed­ni­ce i osvo­jio sed­mo
me­sto u opštini), očigledno je da je­di­no kažnjavanje
da­je ne­ke re­zul­ta­te. Ame­ri­kan­ci su re­kli da NDD ple­
je­re sa pro­gra­mom za po­ti­ski­va­nje ružnih reči više
neće isporučivati ako se ne pre­du­zmu odlučne ci­vi­li­
za­cij­ske me­re.
Za­to smo ga i pri­ja­vi­li, za do­bro svih nas, ne to­li­
ko zbog nje­ga, jer, iskre­no, me­ne ta reč za­pra­vo ne
sablažnjava mno­go, a Ga­li­na mi je jed­nom kad se na­
12
Moja prijateljica Galina
pi­la pri­zna­la da čak vo­li da je čuje i da je jed­nom pred
ogle­da­lom pro­ba­la da je upo­tre­bi. Sreća pa je ćale po­
ku­cao na vra­ta i sprečio je u to­me.
I inače je Ga­li­na sklo­na sva­ka­kvim glu­po­sti­ma. Za­
to je i vo­lim. Jed­nom je, valj­da u sed­mom raz­re­du, i to
baš na času evrop­skog eko­no­mi­zma, četujući s ne­kim
na no­ut­bu­ku ot­ku­ca­la da mr­zi kiš lo­ren. Učiteljica je
na­rav­no pro­va­li­la. A ona je to ura­di­la pot­pu­no bez
ve­ze. Ni­ti mr­zi kiš lo­ren, ni­ti je ima­la na­me­ru da ne­
kog pro­vo­ci­ra. To je ne­ka ludačaka bes­po­treb­na hra­
brost ko­ju ima­ju lju­di u tim go­di­na­ma i na svašta su
sprem­ni bez po­seb­nog raz­lo­ga – sa­mo da pokažu ka­
ko su hra­bri. Ta­ko je od­jed­nom na­pi­sa­la, iz do­sa­de,
jer ko je u tim go­di­na­ma u sta­nju da sluša na­kla­pa­
nja o evrop­skom eko­no­mi­zmu? Ja to znam, ali ni­je
znao i di­rek­tor. Mo­ra­la je da usvo­ji tri mačke i napiše
re­fe­rat o isto­ri­ji fran­cu­ske ku­hi­nje i nje­nom uti­ca­ju
na lju­bav u Afri­ci. Oko re­fe­ra­ta smo joj svi po­ma­ga­li.
Na ne­tu ima mi­li­jar­du stva­ri na tu te­mu, ali tad još
ni­je bio izmišljen PGL pa smo mo­ra­li sve iz gla­ve da
pišemo. Sećam se da smo čak ne­ke rečenice skroz sa­
mi smi­sli­li. U tim go­di­na­ma!
Pa i po­red sve­ga to­ga, ka­ko vi­dim na fo­ru­mu, ima
lju­di ko­ji stra­ho­vi­to sla­bo po­zna­ju ge­o­gra­fi­ju i isto­ri­
ju Fran­cu­ske. U to sam se i sa­ma uve­ri­la. Sećam se da
de­be­li Čeda jed­nom na kar­ti ni­je mo­gao da nađe Per­
pi­njan! Do­bro, našao je, ali tre­ba­lo mu je jed­no dva
mi­nu­ta. Ne ve­ru­jem da u sve­tu ima ta­kvih slučajeva.
Bi­lo ka­ko bi­lo, Ga­li­na se u sledeći pe­tak uda­je i ja
sam joj ku­ma. Je­dva čekam!
13
In­sti­tu­ci­on
­ al­ni okvir
U pičku ma­te­ri­nu! Mo­ram da se is­pra­znim. Ma bo­
li me du­pe i ako mi ne­ko pro­va­li pa­svord i vi­di da
psu­jem. Ne­ka me osu­de i na pet te­ra­baj­ta pri­nud­nog
bra­ka ako tre­ba. Pr­vo, Ga­li­na je ras­ki­nu­la ve­rid­bu.
Ništa od svad­be. Sa­zna­la je da se njen mo­mak Žika
sve vre­me kre­sao s Mi­ki­jem. Ne sa­mo da je gej, ne­go
je još i va­ra i to sa Mi­ki­jem. Znači da je i Mi­ki gej.
Jed­nim udar­cem četiri loše ve­sti. Ka­ko on­da čovek
da ne po­pi­zdi? Da sve bu­de još ne­pri­jat­ni­je, za­te­kla ih
je ka­ko se rendišu u nje­nom kre­ve­tu pošto se s po­sla
vra­ti­la da uzme punjač za kre­jon.
– Sva­ki put ga za­bo­ra­vim i uvek se de­si ne­ko sra­
nje!
Ta­ko je počela raz­go­vor i on­da mi ispričala ovu
priču iznenađujuće hlad­no­krv­no i smi­re­no. Ja sam se
mno­go više iz­ner­vi­ra­la. Pr­vo, ra­do­va­la sam se zbog
svad­be pošto je na svad­ba­ma do­zvo­lje­no du­va­nje, a
dru­go, žao mi je zbog Mi­ki­ja. Raz­u­me se da ih je obo­
ji­cu Ga­li­na od­mah pri­ja­vi­la. Ona, kao Rav­no­prav­na
in­do­e­vrop­ska građanka jugoistočno-azij­skog po­re­kla
i kao službenik u Mi­ni­star­stvu za ljud­ska pra­va, a to
se uči još u trećem raz­re­du, ima pra­vo na dvo­stru­ku
odštetu i in­ten­ziv­nu po­zi­tiv­nu dis­kri­mi­na­ci­ju. To
14
znači da će Mi­ki do­bi­ti de­set go­di­na najstrožeg bra­ka
s de­be­lom političarkom na dru­gom ili trećem ni­vou
sar­mi od ki­se­log ku­pu­sa. Njen bivši dečko, u ko­jeg,
uz­gred bu­di rečeno, ni­kad ni­je ni bi­la za­lju­blje­na već
je hte­la da se uda zbog pa­pi­ra ka­ko bi mo­gla da na­
pre­du­je u Mi­ni­star­stvu, proći će ma­lo bo­lje. Po Za­
ko­nu o va­ra­nju ve­re­ni­ka s pri­pad­ni­ci­ma istog po­la,
nje­mu auto­mat­ski sle­di dvogodišnja pen­zi­ja i de­set
rotirajućih par­fe­ma po iz­bo­ru.
Pi­ta­la sam Ga­li­nu da li joj je pa­lo na pa­met da su
možda sve in­sce­ni­ra­li ka­ko bi zlo­u­po­tre­bi­li za­kon, jer
osim po­zi­tiv­ne ka­zne za nje­nog dečka, zna­mo i da se
Mi­ki pa­li na de­be­le političarke. Re­kla mi je da ne­ma
te­o­ri­je jer ga je Mi­ki fu­tao u žutaru na nje­ne oči pa su
joj se još ru­ga­li kad je re­kla će ih pri­ja­vi­ti ta­ko što je
Žika popušio Mi­ki­ju pred njom.
– Živorad i Mi­lo­rad! Ka­ko da ne bu­du pe­de­ri s ta­
kvim ime­ni­ma? – do­da­la je Ga­li­na kao ključni do­kaz.
– Pa šta? I ja se zo­vem Le­po­sa­va pa ni­sam sa­pu­
njar­ka.
– Ni­je to isto. Da si muško i da si Le­po­sav, bi­la bi
der­pe – dovršila je svo­ju ube­dlji­vu ar­gu­men­ta­ci­ju.
Me­ne u stva­ri u sve­mu to­me bri­ne nešto dru­go.
Čini mi se kao da je sve počelo da se ras­pa­da oko me­
ne. Sva­kog da­na čekamo ćaletovu pre­su­du za one
gaće, ke­va je na ivi­ci ner­vnog slo­ma zbog sve­ga, ja ne
vi­dim više ni­ka­kvu per­spek­ti­vu. Rešila sam da pa­lim
na­po­lje, ka­ko god znam i umem.
15
Bu­gar­ska!
Ta­ko je! Bu­gar­ska! Ka­ko mi ra­ni­je ni­je pa­lo na pa­
met? Za sa­mo par mi­nu­ta us­pe­la sam da se se­tim 14
do­brih raz­lo­ga za od­la­zak u Bu­gar­sku i od­mah sam ih
sej­vo­va­la u CST.
1. Bli­zu je.
2. Jezik im je sličan našem, la­ko ću ga naučiti.
3. Sličan im je men­ta­li­tet. Bal­kan­ci su i pra­vo­slav­
ci po­re­klom, ali ni­su ta­ko pri­mi­tiv­ni kao mi.
4. Imam rođake u Plov­di­vu.
5. Po­zna­jem jed­nu de­voj­ku iz So­fi­je, Živku.
6. Bu­gar­ska ima mo­re.
7. Bu­ga­ri vo­le Srp­ki­nje.
8. „Vir­kla“ je bu­gar­ska fir­ma.
9. Po is­pi­ti­va­nji­ma jav­nog mne­nja, većina Bu­ga­
ra je bi­la pro­tiv trećeg ci­vi­li­zo­va­nja Sr­bi­je.
10.Bo­lje se živi i sve je bo­lje. Po­je­di­ni Bu­ga­ri sme­
ju da ra­de čak i u En­gle­skoj.
11. Ne­ma­ju oba­ve­zan PPG.
12. Nig­de ni­je do­zvo­lje­no pušenje.
13. Bu­gar­ska je u Evro­pi.
14. Ne­ma­ju padeže.
16
I dok sam razmišljala o Bu­gar­skoj pre­ki­nuo me je
te­le­fon. Di­mi­tri­je me zo­ve da oko šest dođem kod nje­
ga. Kaže da ima nešto važno da mi kaže. Pi­tam ga od­
mah o čemu se ra­di, a on mi od­go­va­ra da se str­pim.
Od­le­pi­la sam čekajući. Na­rav­no, pr­vo sam se po­
na­da­la da mu nešto fa­li ili da mu ni­je do­bro i da mi
traži pomoć, pa sam se od­mah ba­ci­la na sređivanje i
do­te­ri­va­nje. Ta mi se ide­ja to­li­ko svi­de­la da sam sve
osta­le va­ri­jan­te od­mah eli­mi­ni­sa­la. Uosta­lom, šta bi
to još mo­glo da bu­de važno?
Ipak sam us­pe­la da za­ka­snim po­la sa­ta. Za sve je
kriv glu­pi gel za ko­su ko­jem su cr­kle ba­te­ri­je pa sam
mo­ra­la da čekam da se na­pu­ne. Uz to, rik­nuo je i lift
za Ze­mun pa sam mo­ra­la da dođem be­o­bu­som.
Di­mi­tri­je mi otva­ra vra­ta u ba­de-man­ti­lu. A ja ona­
ko pic­nu­ta. Da blam bu­de veći, ula­zim i zatičem ce­lu
eki­pu u so­bi: Ga­li­na, Bok­si, Ce­ca i Ma­ki.
– O čemu se ra­di? – pi­tam.
– Ne zna­mo ni mi – rekoše svi uglas, a na­sta­vak
rečenice sva­ko na svoj način. Ma­ki­je­va ver­zi­ja je bi­la
nešto kao: „Drži nas u ne­iz­ve­sno­sti“, Bok­si­je­va: „To
je valj­da ne­ka fo­ra...“, a Ce­ci­na na­rav­no „Drkadžija!“.
Ga­li­ni­nu ni­sam re­gi­stro­va­la pošto je samo nešto pro­
mr­mlja­la. Ova­ko uživo joj je ve­rid­be­ni de­bakl sta­jao
mno­go re­al­ni­je ne­go pre­ko te­le­fo­na. Vi­de­lo se da je
sje­ba­na.
– Evo sad ću vam reći – počeo je Di­mi­tri­je značajno
– Hteo sam da vam svi­ma kažem isto­vre­me­no, da ne
po­na­vljam sto pu­ta. U sva­kom slučaju, imam do­bre
ve­sti i je­dan do­bar plan. Aj­mo ova­ko... Ga­li­na, je­si po­
ne­la lop­tu za prelaženje uli­ce?
Ovo pi­ta­nje je bi­lo više ne­go suvišno jer je opšte po­
zna­to da je Ga­li­na najveći fan ovog nje­go­vog izu­ma.
– Na­rav­no da sam po­ne­la, no­sim je uvek sa so­bom.
17
Leposava
– Do­bro, ima li ne­ko da ni­je po­neo lop­tu?
– Ja! – ja­vio se Ma­ki, što je takođe bi­lo suvišno jer
sta­nu­je u is­toj zgra­di u ko­joj i Di­mi­tri­je. Svi osta­li su
po­ne­li.
– Što nam ni­si re­kao da po­ne­se­mo? – to je bi­lo
mo­je glu­po pi­ta­nje.
– Na­mer­no. Slušaj da­lje. Aj­de, Le­po­sa­va, re­ci nam
ko­ja je glav­na ma­na lop­te.
– Jao, što gnjaviš. Aj­de pređi na stvar. Ma­na joj je
što ne može da pređe više od 6-7 me­ta­ra pa na širim
Bu­le­va­ri­ma možeš da sletiš pod ko­la. Ili si mi­slio na
to da joj je pro­jek­ci­ja po­ne­kad mut­na?
– Ne bre, ovo pr­vo. A pro­jek­ci­ja je savršena ne­go
ti ne umeš da je koristiš! Sto pu­ta sam ti re­kao da
ono za­de­blja­nje na cre­vu ima točkić za izoštravanje
pro­jek­ci­je. E sad do­la­zi najvažnije, a to je da sam ja
glup. Smi­slio sam ta­ko ge­ni­jal­nu i kom­pli­ko­va­nu
spra­vu, a ni­sam se se­tio naj­pro­sti­jeg, a to je da ako
joj ugradiš he­li­jum­sku re­zo­nan­cu u sam po­kret­ni mo­
dul, da on­da može da pre­le­ti mno­go više, možda i
čitav ki­lo­me­tar.
Tu se mi svi po­gle­da­smo. Na isti način. To je onaj
zbla­nut po­gled ko­ji pra­te čvrsto steg­nu­te usne i širom
razrogačene oči i ko­ji go­vo­ri: „Ne znam šta da ra­dim,
ne znam ka­ko da re­ag
­ u­jem a da ne is­pad­nem bu­da­
la; aj­de da de­lu­jem zaprepašćeno pa ću po­sle sa­zna­ti
i zašto“. Stvar­no, šta je ovo tre­ba­lo da znači? Do­bro
je što ćemo možda moći da pre­le­ti­mo više, ali šta sad
s tim? Ni­su ti široki bu­le­va­ri ta­ko ve­lik pro­blem. O
stučnoj ter­mi­no­lo­gi­ji da i ne go­vo­rim. Pr­vi se osme­
lio Bok­si:
– Da, ne­ve­ro­vat­no, ka­ko se ra­ni­je to­ga ni­si se­tio...
Sad me­ni na­rav­no ni­je bi­lo ja­sno da li je ovo bi­lo
ironično ili ne, jer ne sa­mo da ne znam ništa o he­li­
18
Bugarska!
jum­skim re­zo­nan­ca­ma i po­kret­nim mo­du­li­ma, ne­go
ne znam ni ko­li­ko bi je­dan prosečan čovek o to­me tre­
ba­lo da zna.
– Ne za­je­ba­vaj, Bok­si! – na­sta­vi Di­mi­tri­je – Aj­mo
da­lje. Ma­ki, ko­ja je tvo­ja najveća želja u životu?
E ovo je tri­ki pi­ta­nje. Naročito za Ma­ki­ja. Taj ne
zna ni šta bi naj­ra­di­je ra­dio u sledećih po­la sa­ta, a
ka­mo­li čitav život. Pošto sam ose­ti­la da od Ma­ki­ja
neće do­bi­ti od­go­vor, a počela sam da se osećam kao u
školi od ovog Di­mi­tri­je­vog is­pi­ti­va­nja, ba­ci­la sam se
na razmišljanje. Ma­ki se očigledno isto ta­ko osećao
pa mu je bi­lo ne­pri­jat­no.
– Najveća životna želja? Pro­fe­so­re, spre­mao
sam se ali ni­sam bio na prošlom času. Pi­taj­te me
nešto lakše.
– Aj­de, Ma­ki, raz­mi­sli! Stal­no pričaš o to­me.
– Kejt Voč?
– Ne bre, je­ba­la te Kejt Voč. Aj­de ti, Ga­li­na, ko­ja ti
je najveća želja u životu?
– Ne­moj­te me­ne, pro­fe­so­re. Za­te­kla sam juče svog
ve­re­ni­ka u kre­ve­tu sa sop­stve­nim lju­bav­ni­kom ka­ko
se ko­lju u bu­lju. Do­bi­la sam poštedu od psi­hi­ja­tra. To
je suviše teško pi­ta­nje za mo­je tre­nut­no sta­nje – pro­ti­
vi­la se Ga­li­na, ali joj se bar mo­ra pri­zna­ti da je ima­la
do­sta ja­ku od­bra­nu.
– Pa do­bro, je­bo­te, šta ti pr­vo pa­da na pa­met? – Di­
mi­tri­je je počeo da se ner­vi­ra – Šta misliš da bi ti sad
rešilo pro­ble­me u životu?
– Hm! – re­kla je značajno Ga­li­na i kre­nu­la da
zamišljeno vr­ti usti­ma i očima u krug – Znam! Da uki­
nu Za­kon o bra­ku!
– Ne, ne i ne! Od­go­vor ni­je tačan, u pi­zdu ma­te­ri­
nu, sa­mo o to­me svi pričate a sad ni­kom ne pa­da na
pa­met.
19
Leposava
Tu se Ma­ki do­se­tio da ga pi­ta ka­kve ve­ze naše želje
ima­ju sa letećim lop­ta­ma. Di­mi­tri­je mu je od­go­vo­rio
da je to to­li­ko očigledno da počinje da sum­nja da se
ne druži s mo­ro­ni­ma ko­je država plaća da po­vre­me­no
bu­du pa­met­ni.
– Znam ja! – ja­vi­la sam se stro­go ne povezujući i
da­lje svo­ju životnu želju s Di­mi­tri­je­vim lop­ta­ma za
prelaženje uli­ce.
– Aj­de, Le­po­sa­va, šta ti je životna želja?
– Da odem u Bu­gar­sku!
Ka­ko sam ovo značajno i po­no­sno re­kla ta­ko su
svi pra­snu­li u smeh. Mi­sli­li su da se za­je­ba­vam. Svi,
uključujući Di­mi­tri­ja.
– Ma ozbilj­no – do­da­la sam i kre­nu­la da na­bra­jam
svoj spi­sak raz­lo­ga. Ni­su me saslušali ni do po­la. Bi­lo
je ja­sno da sam o to­me ozbilj­no razmišljala.
– Do­bro, do­bro... Le­po­sa­va, a šta te sprečava u to­
me da odeš u Bu­gar­sku?
I tu nam je na­po­kon svi­ma bi­lo ja­sno.
– Je­bo­te, Di­mi­tri­je! – re­kla sam, a od­mah za
mnom i osta­li.
– Misliš da tvo­je lop­te za prelaženje uli­ce mo­gu
da služe i za prelaženje gra­ni­ce?! – pr­vi je Ma­ki ovo
iz­go­vo­rio.
– Bra­vo, Ma­ki! Di­vim se tvo­joj in­te­li­gen­ci­ji.
Me­ne ob­li­la ne­ka je­za svud po te­lu. Di­mi­tri­je je ge­
ni­je, ali ni­je to što je on ge­ni­je ne­go što se druži sa
mnom. Moći ćemo da fur­ne­mo pre­ko gra­ne lad­no a
da nas ni­ko ne pro­va­li. Svi pro­ble­mi ko­ji nas muče
već ge­ne­ra­ci­ja­ma biće rešeni očas po­sla.
– A? A? Zar ni­sam pa­me­tan. Ali ni­ste čuli
najvažnije. Plan!
Ta­ko je, ni­smo čuli plan.
20
Bugarska!
– Ova­ko, ide­ja je da pređemo gra­ni­cu pre­ma Bu­
gar­skoj, baš kao što je Le­po­sa­va re­kla, jer je naj­br­
do­vi­ti­ja, a i ja odlično po­zna­jem taj te­ren jer mi je
de­da odan­de. On­da da pro­da­mo pa­tent za lop­te za
prelaženje uli­ce, od to­ga za­ra­di­mo kin­tu i ode­mo da
živimo u Lon­don. Pu­ni lo­ve!
Tek kad je Di­mi­tri­je izložio svoj plan, shva­ti­li smo
da ni­je sve baš ta­ko ve­se­lo kao što je u pr­vom mo­
men­tu de­lo­va­lo. Počeli smo da re­zi­mi­ra­mo si­tu­a­ci­ju.
Naj­pre, ako nas ulo­ve da smo ile­gal­no u Bu­gar­skoj,
za­u­vek će nas otpremiti u ne­ki lo­kal­ni SMS za­tvor za
ile­gal­ne imi­gran­te. Dru­go, ka­ko to Di­mi­tri­je mi­sli da
do­bi­je­mo to­li­ko ne­ve­ro­vat­nu kin­tu za taj izum? On je
predložio ri­zik-va­ri­jan­tu. Lop­te će uva­lja­ti na cr­no, a
kad imaš pu­no lo­ve ni­ko te ne pi­ta za pa­pi­re. Na­vod­
no. Ali ni­smo baš si­gur­ni da je ta­ko.
– Stvar je vr­lo jed­no­stav­na – na­sta­vio je da
objašnjava – vi i da­lje sum­nja­te da se od lop­te mo­gu
do­bi­ti ve­li­ke pa­re, ali pa­zi­te šta ona sve omogućava.
Pr­vo, pro­iz­vod­nja lop­ti je ja­ko jef­ti­na. Baška što će
po­ste­pe­no pre­sta­ti da po­sto­ji po­tre­ba za se­ma­fo­ri­ma
za pešake i što će pot­pu­no iz­me­ni­ti saobraćajnu sli­
ku u gra­do­vi­ma, ne­go za­mi­sli­te ko­li­ko će pro­ble­ma
da pra­vi po­li­ci­ji u ce­loj Evro­pi. Ako na cr­no lop­te do­
spe­ju u Azi­ju i Afri­ku, sve evrop­ske ze­mlje i Ame­ri­ka
moraće duž ce­le gra­ni­ce da po­sta­ve zaštitne zi­do­ve,
ili ne znam šta dru­go. Napraviće im se ogrom­na fr­ka.
To je to­li­ki pro­blem da bi ro­ba mo­gla da se uva­lja i
In­ter­po­lu.
Kad je ovo re­kao, svi smo skočili i ne­ka­ko se spon­
ta­no složili da In­ter­pol ne tre­ba di­ra­ti. Mi­slim da nam
je in­tu­i­ci­ja došapnula da će nas oni za­je­ba­ti.
21
A on­da smo gut­nu­li ne­ki fliks, is­po­na­pi­ja­li se, izašli
u grad, star­to­va­li ne­ke klin­ce iz Čačka s gi­ta­ra­ma,
družili se s nji­ma, pe­va­li ce­le noći i ne­mam poj­ma šta
se po­sle dešavalo. Mo­ra­la bih ne­kog da pi­tam.
22
Mo­ja pri­ja­te­lji­ca Ce­ca
Ce­ca je jed­no div­no, nežno i osećajno stvo­re­nje
ko­je sam upo­zna­la ne­gde u gra­du. Ni ona ni ja ne
možemo da se se­ti­mo tačno gde i kad. Zna­mo da smo
se često sre­ta­le i viđale na istim me­sti­ma, ali kad smo
se tačno upo­zna­le, pa­lo je u za­bo­rav. Ipak, sećam
se da smo počele da se družimo kad smo jed­nom raz­
me­ni­le bro­je­ve da bi mi ona na­re­za­la po­sled­nju ver­
zi­ju Ha­ir­cu­ta, soft­ve­ra za šišanje, pošto je tad bi­la u
šemi sa Fri­ki­jem, u to vre­me jed­nim od najvećih pi­
ra­ta u gra­du. To je bi­la pr­va ver­zi­ja Ha­ir­cu­ta u ko­joj
je bi­la ugrađena i op­ci­ja za far­ba­nje ko­se, a me­ni je
baš to tre­ba­lo. Pla­ni­ra­la sam cr­ve­nu biserušu ko­ju i
dan-da­nas no­sim. I baš kad sam je po­sle dva-tri da­na
na­zva­la, pi­tam je ka­ko je, a ona je­dva go­vo­ri. Glas joj
zvuči vlažno i tre­se se kao na ja­kom ve­tru. Šta je bi­lo?
Osta­vio je Fri­ki s nje­nom žen-tamagoči se­strom! Sa
Ci­com! To je bi­la to­tal­na katastrofa.
Ce­ca je Ci­cu do­bi­la još kad je ima­la četiri go­di­ne.
Priča se da je Ce­ca vanbračno de­te bri­tan­skog am­ba­
sa­do­ra u Be­og
­ ra­du, pa joj je on u za­me­nu za se­stru
ko­ju je ja­ko pu­no želela, iz Ja­pa­na na­ba­vio onaj naj­
sku­plji tamagoči ko­ji iz­gle­da kao pra­va devojčica, pa
ako je pra­vil­no hraniš, maziš i održavaš, ona ra­ste i
23
Leposava
raz­vi­ja se za­jed­no s to­bom. Bio je to sa­mo je­dan od
ne­ko­li­ko pra­vih žen-tamagočija u Be­o­gra­du tih go­
di­na. Da­nas ih ima do­sta, i to onih još na­pred­ni­jih
mo­de­la ko­ji mo­gu da nauče i da du­va­ju tra­vu i igra­ju
bi­li­jar, ali Ci­ca je bi­la ne­ve­ro­vat­no šarmantna i bez
to­ga. Ja sam je vi­de­la sve­ga ne­ko­li­ko pu­ta u gra­du
s Ce­com i ni­sam je do­bro po­zna­va­la, ali na da­lji­nu
je zračila raskošnim šarmom i specifičnom le­po­tom.
Ima­la je ne­go­va­nu rav­nu ze­le­nu ko­su, ogrom­ne pla­
ve oči, ne­ki ta­jan­stven po­gled pun to­pli­ne i po­kre­te
ko­ji su podsećali na one iz ja­pan­skih cr­ta­nih fil­mo­va.
U stva­ri, ce­la je bi­la jed­na div­na be­o­grad­ska ani­ma.
Ce­ci­na lju­bav pre­ma njoj bi­la je to­li­ka da joj je svo­je
naj­bo­lje oso­bi­ne jed­no­stav­no po­klo­ni­la. Ali to je bio
mač sa dve oštrice. Nešto tak0 vredno po­red se­be ni­je
la­ko čuvati. Pr­vi ju je ošmekao onaj skot, ma­znuo je i
otišao s njom! Tačnije – oteo ju je! Možete da za­mi­sli­
te ka­kva je to tra­ge­di­ja bi­la za Ce­cu.
Od­mah sam je zva­la da dođe kod me­ne. Ni­je mo­gla
da se kreće. Otišla sam ja kod nje. Sa­mo je pla­ka­la. Bo­
le­lo je uvo za ono đubre od Fri­ki­ja i nje­go­ve pi­rat­ske
pro­gra­me. Otišavši s Ci­com, od­neo je parče Ce­ci­ne
duše. Ona je bi­la to­li­ko slo­mlje­na da praktično ništa
ni­je je­la me­se­ci­ma. Ga­li­na i ja smo ne­pre­sta­no bi­le uz
nju. Nje­na zla maj­ka sa­mo je jur­ca­la po kući i vi­ka­la
da joj de­te ni­je nor­mal­no što to­li­ko pa­ti za jed­nom
glu­pom igračkom. Obaška što je, raz­u­me se, ona Ci­cu
od ra­ni­je mr­ze­la pošto ne sa­mo da ni­je bi­la nje­na, ne­
go ju je podsećala na tog ti­pa ko­ji joj je na­pra­vio Ce­cu
i na­pu­stio, pa smo s raz­lo­gom ve­ro­va­le da je ona tu
ot­mi­cu bla­go­slo­vi­la i čak je or­ga­ni­zo­va­la za­jed­no sa
Fri­ki­jem.
24
M o ­j a p r i ­j a ­t e ­l j i ­c a C e c­ a
Ništa ni­je mo­glo da se ura­di. Za­kon o tamagočijima
još ni­je bio do­net i Ce­ci je osta­la sa­mo jed­na otvo­re­
na ra­na na duši ko­ja ni­kad ni­je za­ra­sla. Tad je ne­gde
počela da go­vo­ri to nje­no drkadžija, što se u pr­vo vre­
me od­no­si­lo na Fri­ki­ja, a ka­sni­je na sve što je ima­la
da kaže, naročito kad joj nešto sme­ta. Pa i kad joj ne
sme­ta. Iz­gu­bi­la je po­ve­re­nje u sve na ovom sve­tu. Čak
je i od­nos pre­ma Ga­li­ni i me­ni bio ne­ka­ko suzdržan,
jer bez ob­zi­ra što smo nas dve iskre­no hte­le da joj
po­mog­ne­mo i to po sva­ku ce­nu, nje­na je za­hval­nost
osta­ja­la nedorečena i ne­is­po­lje­na jer ni­je bi­la do kra­
ja si­gur­na da li mi njoj za­i­sta želimo da po­mog­ne­mo
ili hoćemo još više da je slo­mi­mo. Uosta­lom, sla­bo
smo se po­zna­va­le. Pra­ve pri­ja­te­lje ni­je ima­la. Ci­ca joj
je bi­la sve u životu. I Ma­ki i Bok­si i Di­mi­tri­je su je ja­
ko za­vo­le­li. Ne sa­mo za­to što je do­bra ri­ba, ne­go za­to
što su muškarci sla­bi na de­voj­ke slo­mlje­na sr­ca. Njen
bla­gi po­gled uz smešak, pa još kad ti ona­ko umi­lja­
to kaže: „Drkadžija“, ni­jed­no zdra­vo biće ni­je mo­glo
osta­vi­ti ravnodušnim.
Šta je bi­lo po­sle s Ci­com i Fri­ki­jem, ne zna­mo sa­
svim po­u­zda­no. Od ta­da je prošlo više od tri go­di­ne
i je­di­no što smo ne­gde načule je da je Fri­ki ni­ka­da
ni­je puštao iz kuće, pa čak i da je umr­la od tu­ge za
Ce­com. Ovu priču su mi po­tvr­di­li sa više stra­na. U
međuvremenu je Fri­ki le­ga­li­zo­vao fir­mu za uvoz Hair­
cu­ta i više ga ni za­kon­ski ne možemo go­ni­ti. I ne sa­
mo to, počeo je i da se ba­vi po­li­ti­kom i sa­vet­nik je u
Mi­ni­star­stvu tr­go­vi­ne u Ne­vla­di Sr­bi­je. Da sve bu­de
još go­re, Ce­ca ima ne­ki hor­mo­nal­ni poremećaj, pri­
rod­no je pot­pu­no ćosava i uopšte ne može da pušta
br­ko­ve. Ni­ka­kve ma­sti, kre­me i pištolji za rast br­ko­va
25
joj ne pomažu. Ot­ka­ko su br­ko­vi kod žena ušli u mo­
du, pa za­tim po­sta­li poželjni u svim društvenim si­tu­a­
ci­ja­ma, Ce­ca je praktično osta­la bez ika­kvih šansi da
se uklo­pi u društvo. Ne želi da no­si veštačke; ne znam
zašto.
Ni otac, ot­ka­ko mu je is­te­kao man­dat, na­vod­no joj
se više ni­je ja­vljao. Ni njoj ni nje­noj maj­ci.
26
Prc u isprdak!
Iz isto­ri­je građanskog po­kre­ta u trećem raz­re­du
se uči da je pr­vi Мек­До­налдс u sred­njoj Evro­pi otvo­
ren baš kod nas u Be­o­gra­du, 1988. go­di­ne, onaj na
Sla­vi­ji, i da su lju­di iz ce­log tog de­la Evro­pe do­la­zi­li tu
da je­du. Slo­va­ci, Slo­ven­ci, Mađari, Česi, Po­lja­ci, Cr­no­
gor­ci, Ru­mu­ni, Bo­san­ci, Austri­jan­ci, Ita­li­ja­ni, Ko­so­va­
ri... Pun grad stra­na­ca! Kažu da su gužve bi­le to­li­ke
da su lju­di da­ni­ma sta­ja­li u re­du i čekali da uđu.
E, ka­kva su to vre­me­na bi­la...
Me­ni je ke­va pričala da je ne­ki njen pra­de­da mo­
gao da pu­tu­je gde god hoće. Ona se do­bro seća kad
je jed­nom zvao iz Pa­ri­za i pi­tao nje­nog de­du šta mu
tre­ba. Pošto je bi­la ne­de­lja i on ona­ko ne­spre­man
ništa ni­je mo­gao da smi­sli, re­kao mu je: „Je­dan ba­
get, ništa dru­go“. I ta­ko su oni za ručak tog da­na je­li
pa­sulj uz svež ba­get iz Pa­ri­za. Do­bro, to je bi­lo ja­ko
dav­no, ne­ka su dru­ga vre­me­na bi­la, ne­mam poj­ma,
ali kad sam to ne­dav­no ispričala u ne­kom društvu na
spla­vu, Bok­si mi je od­bru­sio da ta priča sa­svim si­
gur­no ni­je isti­ni­ta. Jed­na od onih ne­bro­je­nih ur­ba­nih
le­gen­di ko­je kruže gra­dom, kaže. On tvr­di da su vi­
ze za Fran­cu­sku bi­le od­u­vek po­treb­ne, čak i u vre­me
najveće lju­ba­vi nekadašnje Ju­go­sla­vi­je sa Za­pa­dom.
Ta­da još ni­je bi­lo Evro­pe i re­gi­on
­ i su se de­li­li na odvo­
27
Leposava
je­ne države. Fran­cu­ska je bi­la jed­na od njih. Ta­mo se
go­vo­ri fran­cu­ski drugačiji ne­go u Bri­se­lu. Prošle go­
di­ne je u Mar­se­ju, ko­ji je isto u Fran­cu­skoj, eks­plo­
di­ra­la ba­ub
­ a­ba, kad je po­gi­nu­lo oko 280.000 lju­di i
životinja, dok je pre­ko mi­lion ra­nje­no. Računa se da
je stra­da­lo više od tri mi­li­o­na in­se­ka­ta. Teroristički
na­pad.
Da­nas su ja­vi­li na Dnev­ni­ku da je SPC pre­sta­la da
iz­da­je nekrštenice jer je bi­lo zlo­u­po­tre­ba. Ka­kvi se­lja­
ci! Ako sam do­bro shva­ti­la, ne­ki po­po­vi su optuženi
da su iz­da­va­li za ve­li­ke pa­re lažne nekrštenice,
krštenim lju­di­ma. Ni­sam slušala vest od početka. Mo­
ram pri­zna­ti da me ma­lo ner­vi­ra ovo ot­ka­ko je B92
pre­u­ze­la Dnev­nik na svim ka­na­li­ma. Pre si mo­gao
ako propustiš ne­ku vest da okreneš na dru­gi ka­nal,
a ova­ko svu­da imaš istu vest u isto vre­me. Uhva­ti­la
sam se­be da se sva­kog da­na ured­no u 19 i 30 na­cr­tam
is­pred te­le­vi­zo­ra da čujem ve­sti da ne bih nešto pro­
pu­sti­la. Znam da je ta­ko svu­da u sve­tu. Ne­mam ništa
pro­tiv, sa­mo kažem da me ma­lo ner­vi­ra. Zna se da su
ve­sti na B92 je­di­ne do­bre i je­di­ne objek­tiv­ne i tačne.
Sad pošto više ne mo­gu da se do­bi­ju nekrštenice, a
sve am­ba­sa­de traže da bu­du sta­re najviše de­set da­na,
mi­slim da je po­sta­lo pot­pu­no nemoguće do­bi­ti bi­lo
ko­ju vi­zu. Čisto iz fa­zo­na, otišla sam na sajt bu­gar­ske
am­ba­sa­de da vi­dim šta bi mi tre­ba­lo za vi­zu kad bi­
smo išli le­gal­no, a ne Di­mi­tri­je­vim lop­ta­ma. Spi­sak
je premašio i mo­ja naj­cr­nja predviđanja. Evo ga ko­pi­
ram (greške su nji­ho­ve, mr­zi me da is­pra­vljam).
Do­ku­men­ti:
– Zah­tev za vi­zu u dva­de­set osam pri­mer­ki ( po­
pu­ni­ti pot­pu­no ručno, štampanije i ko­pi­ra­ni­je stro­go
za­bra­nje­no ).
28
Prc u isprdak!
– Po­tvr­da na stal­nom rad­nom od­no­su,uvje­ren u
Mi­ni­star­stvu ori­gi­na­la.
– Po­tvr­da na ličnim i osob­nim pri­ho­da­ma.
– Zvanični po­ziv iz Bu­gar­ske sa po­tvr­dom o pri­
ma­ni­ji­ma novčanih sri­jed­stvi li­ca ko­je vas po­zi­va i
održava.
– Po­tvr­da li­ca ko­je vas po­zi­va i održava o po­sje­do­
va­nju smještanija u ko­je ćete bo­ra­vi­ti i fo­to­gra­fij­ a kre­
ve­te u ko­joj ćete spa­va­ti.
– Pod­pis ugo­vo­ra li­ca ko­je vas po­zi­va i održava da
će pod­no­si­ti ka­znu uko­li­ko se ne ja­vi­te Am­ba­sa­di u
rečenu ro­ku.
– Nekrštenica iz­da­na od Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­
kvu.
– Ko­ver­ti­ra­ne pa­svor­de za e-mail,g-mail,smail,jum­bo-dre­am,yahoo,blog,fi­le sa­ver,sve fo­ru­
me,XTC,ko­mun­ka­tor i fik­sni te­le­fon,TV,i-pod,sa­pun
za PPG i auto­mat­ske per­tle.
– De­po­zit od 200.000 euro­va i 100.000 slov­nih
zna­ko­va bez raz­ma­ci ( po­lo­vi­nu vraćamo po­sle put ).
–
28
fo­to­gra­fij­ a
for­ma­ta
1.972x2.611
inči,neretuširane,sa­mo gla­va i re­me­na da se vi­du,uve­
re­ne u Mi­ni­star­stvu ori­gi­na­la.
– 28 vi­deo snim­ki u tra­ja­nju od 10 mi­nu­ta,i to: 2
mi­nu­te te­lo u po­kre­tu za vri­je­me ho­da­ni­ja,2 mi­nu­
te spa­va­ni­ja,2 mi­nu­te češanija po vra­tu,ko­lje­ni­ma i
nos,2 mi­nu­ta gri­ma­se i 2 mi­nu­ta pje­va­ni­ja sa po­sljed­
nju re­kla­mu od ко­ка-ко­лу.
– Ox­ford po­tvr­du o pot­pu­nom po­zna­va­ni­ju bu­gar­
ski i en­gle­ski je­zik,bezgriješno,uvje­re­nu u Mi­ni­star­
stvu ori­gi­na­la.
– Vjenčanica i fo­to­gra­fi­ja bračnog dru­ga u 7 pri­
mje­ra­ka for­ma­ta 1.972x2.611 inči, sa­mo gla­va i re­me­
na da se vi­du,uvje­re­ne u Mi­ni­star­stvu ori­gi­na­la.
29
Leposava
– Fo­to­gra­fi­je sa vjenčanija.
– Fo­to­gra­fi­je najbližih rođaka i pri­ja­te­lja.
Opcionalistično poželjne su fo­to­gra­fi­je iz dje­tinj­
stve,iz škole i iz po­sla.
Re­kvi­zi­ti:
– Na uvid ku­fer ( pun ) ko­ji Mi­sli­te no­si­ti na pu­to­
va­ni­je.
– Odi­je­lo u ko­jem će te pu­to­va­ti.
– Papuče za šetnju po So­fij­ i na pre­gle­da­va­ni­je.
Na po­klon am­ba­sa­di za tru­du i ra­zu­mje­va­
ni­je:
– Dva ki­lo­gra­ma domaćeg kaj­ma­ka i dva li­ta­ra
domaće ra­ki­je ( šljivovica ili lozovaća ).
– Dva bok­sa ci­ga­re­ta stra­ne pro­iz­vod­nja.
– Je­dan ki­lo be­li sir.
– Si­ra­goj­no đemper M,L,XL ili YL.
– Dva pa­ra ženskijih čarapa hu­la­hop mo­de­li.
– Tri gu­ma žvake.
Na­po­me­na:Ni­je­dan građanin Sr­bi­je ne može
ući u Bu­gar­sku ako je u po­to­mak Vu­ka ili Ra­do­va­na
Karađića.
Od­mah sam zva­la Di­mi­tri­ja da mu kažem šta nam
sve ne tre­ba za pu­to­va­nje. Ma­lo nam ni­je bi­lo ja­sno
šta će im kaj­mak, ćevapi, be­li sir, ra­ki­ja i slično kad
je Bu­gar­ska po­zna­ta po tim pro­iz­vo­di­ma i si­gur­no su
bo­lji kod njih ne­go kod nas, kao i sve osta­lo.
Jao, ka­ko smo se po­raz­bi­ja­li kod nje­ga sinoć. On
se, isto kao i ja, seća sa­mo frag­me­na­ta. Kaže da je raz­
go­va­rao i sa Ga­li­nom i Ma­ki­jem i da se ni­ko ne seća
30
Prc u isprdak!
kad smo se do­go­vo­ri­li da kre­ne­mo u Bu­gar­sku.
Moraćemo da se do­go­vo­ri­mo po­no­vo. Ovi Čečeni
su iz­gle­da ne­ki go­tiv­ci, ali ni­ko ni­je uzeo nji­ho­ve
kon­tak­te, a ka­ko smo se is­po­raz­bi­ja­li, ve­ro­vat­no ih
nećemo pro­po­zna­ti kad ih sret­ne­mo. Ali Ga­li­na ima
fot­ke.
31
Pro­ba
Da­nas smo bi­li na pro­bi Di­mi­tri­je­vih lop­ti na Adi
Rav­no­prav­nih građana. Nabudžio ih je. Pošto sad mo­
gu duže da le­te, ugra­dio im je i sic na ko­ji može da se
sed­ne. Ra­di si­gur­no­sti.
Pa­da­la je kiša, i to gad­no, ali bo­lje ta­ko jer sko­ro
ni­kog ni­je bi­lo na Adi. I ono ma­lo lju­di što su se za­te­
kli, gle­da­li su u nas zaprepašćeno. Ne­ki su nam čak
pri­la­zi­li i pi­ta­li nas o čemu se tu ra­di. Je­dan čovek je
mi­slio da je to film­ski trik. Uopšte ni­smo mo­gli da ga
ube­di­mo da to ne sa­mo da ni­je film­ski trik, ne­go da to
čak ni­je ni film. Ne, za nje­ga smo mi bi­li glum­ci, a sve
što se događalo film. Lju­di su stvar­no od­le­pi­li.
Pa kad bo­lje raz­mi­slim, ne­ko­me ko ne zna o čemu
se ra­di, ovo mo­ra da de­lu­je ma­lo su­lu­do.
Pr­vi Di­mi­tri­je, na­rav­no. Tre­ba­lo je s de­sne stra­ne
je­ze­ra preći na dru­gu, kod Makiša. Ma­lo se zatrčao
i po­le­teo od­mah na jed­no de­se­tak me­ta­ra vi­si­ne. Ra­
ni­je su lop­te mo­gle da po­le­te na najviše 3-4 me­tra vi­
si­ne. Za­la­u­fao se u va­zdu­hu i skre­nuo skroz ude­sno,
pod pra­vim uglom. Ne­ka­ko je us­peo da izmanevriše
u va­zdu­hu i skre­ne ule­vo. On­da je pre­le­teo sve do
Makiša dok nam se ni­je iz­gu­bio iz vi­da. Ma­lo smo se
za­bri­nu­li ali ubr­zo se ja­vio pre­ko ko­mu­ni­ka­to­ra, po­
32
sle par mi­nu­ta. Sle­teo je pra­vo u ne­ko prognaničko
na­se­lje u Makišu. Osta­li smo da ga čekamo da se vra­
ti. Po­sle ne­ko­li­ko mi­nu­ta sta­jao je tačno pre­ko pu­ta
nas i po­le­teo pre­ma na­ma pa opet iz­gu­bio pra­vac,
opet is­pra­vio, ali ga je po­neo ve­tar i sle­teo je tačno
na krov Hil­to­na. Kre­nuo je da nam maše i po­zvao na
moj ko­mu­ni­ka­tor. Sme­jao se kao ble­sav. Re­kao je da
su za­tvo­re­na vra­ta ko­ja vo­de na krov i re­kao mi da
ode­mo na re­cep­ci­ju i za­mo­li­mo ih da ih otvo­re.
Je­bo­te, najviše mr­zim kom­pli­ko­va­ne raz­go­vo­re s
ne­po­zna­tim oso­ba­ma. Osim to­ga, bi­lo je sve­ga de­set
mi­nu­ta do PPG-a i zna­la sam tačno šta će nam re­cep­
ci­on
­ er reći.
Bi­lo ih je dvo­ji­ca. Nas pe­to­ro na­su­prot nji­ma, a
ni­smo se do­go­vo­ri­li ni ko će da go­vo­ri ni šta će da
go­vo­ri. Počeli smo svi, ali is­po­sta­vi­lo se da je Bok­si
naj­pri­bra­ni­ji. To je zvučalo ne­ka­ko ova­ko:
– Je­dan naš pri­ja­telj je sle­teo na vaš krov, a vra­ta
su zaključana. Mo­lim vas, ako možete ne­ka­ko da ih
otključate da bi on mo­gao da siđe.
– Uvažena go­spo­do, ka­ko je sle­teo? Čime? Mo­lim
vas da bu­de­te ma­lo ja­sni­ji. Po­la­skan sam što ste mi se
obra­ti­li. Mo­gu li vam još ne­ka­ko pomoći?
– Ni­je sad to ta­ko važno. On će vam sve ob­ja­sni­ti,
a usko­ro će PPG pa ne­ma­mo mno­go vre­me­na.
– Uvažena go­spo­do, se­dam mi­nu­ta. Slušajte, de­
co, ako se is­po­sta­vi da je ovo ne­ka vaša za­je­ban­ci­ja,
zna­te valj­da šta vam sle­du­je? Po­la­skan sam što ste mi
se obra­ti­li. Mo­gu li vam još ne­ka­ko pomoći?
– Zna­mo vr­lo do­bro, ve­ruj­te mi. Ni­je ni­ka­kvo ze­za­
nje. Čovek je go­re na kro­vu. Možemo ga po­zva­ti ako
hoćete.
33
Leposava
– Uvažena go­spo­do, ide­mo go­re. Po­la­skan sam što
ste mi se obra­ti­li. Mo­gu li vam još ne­ka­ko pomoći?
– reče re­cep­ci­o­ner, i to onaj sta­ri­ji.
Mo­ram pri­zna­ti da sam se iz­ne­na­di­la ka­ko je išlo
glat­ko. Očekivala sam uobičajene kom­pli­ka­ci­je, a
PPG se u stva­ri is­po­sta­vio kao srećna okol­nost.
Požurili su pre­ma lif­tu. Ga­li­na i ja smo osta­le do­
le s dru­gim re­cep­ci­o­ne­rom, onim mlađim i zgod­ni­
jim, i Ga­li­na je čim su ovi kre­nu­li prešla u ak­ci­ju.
Njen stan­dard­ni start sa nameštanjem gaćica uvek
pa­li, po­seb­no kod ta­kvih službenika ko­ji mo­ra­ju da
polože ko­ver­ti­ra­no sa­mo­u­bi­stvo kad se zapošljavaju,
za slučaj da ne učine sve ona­ko ka­ko stran­ka želi i
traži, ma­kar i ako ni­je gost ho­te­la, a mo­gla bi da bu­de
ne­ka uti­caj­na oso­ba (što Rav­no­prav­ne in­do­e­vrop­ske
građanke jugoistočno-azij­skog po­re­kla najčešće je­
su). Po no­vom Za­ko­nu o ra­du, mo­ra­ju i da se uvek
obraćaju u trećem li­cu i zo­vu vas „Visokouvažena,
mnogopoštovana gospođica“, a sva­ku rečenicu mo­
ra­ju da završe sa „Hva­la što mi se gospođica obra­ti­la.
Mo­gu li još nešto da učinim za Nju?“ Čim joj je gur­
nuo prst u va­gi­nu, Ga­li­na ga je dočekala sa sprem­nim
pi­ta­njem.
– Još mi­nut. Hoćemo za­jed­no na PPG?
– Visokouvažena, mnogopoštovana gospođice,
hoćemo! Hva­la što mi se gospođica obra­ti­la. Mo­gu li
još nešto da učinim za Nju?
I stvar­no su otišli za­jed­no. Za tih de­set mi­nu­ta ko­li­
ko PPG tra­je na­rav­no da su se zvek­nu­li. Ja sam otišla
u ka­bi­nu is­pred ho­te­la. Završila sam mno­go pre si­re­
ne za kraj pa sam po­zva­la Di­mi­tri­ja da vi­dim hoće li
se oda­zva­ti.
– Ej, još sam na kro­vu.
34
P r o ­b a
– A PPG?
– Ima i ov­de ka­bi­na za PPG. Hil­ton je mi­slio na sve.
– Je­su došli ovi?
– Je­su, ali su po­ne­li pogrešan ključ pa ih je za­te­
kao PPG. Čekamo da završi.
Da bi mi prošlo vre­me, pi­ta­la sam ga ka­kva je ka­bi­
na za PPG na kro­vu Hil­to­na na Adi. Kaže da je mno­
go luk­su­zni­ja i od onih uličnih na Dorćolu. Ima pu­no
me­sta i auto­mat­ski bi­de sa sušilicom i kom­pju­te­rom
za re­gu­la­ci­ju to­plo­te vo­de. Sa­mo sedneš i on sve ura­
di. Kaže da ne pam­ti ta­kvo pra­nje du­pe­ta i da će sad,
pošto ima ovu lop­tu, do­la­zi­ti ov­de na PPG kad god
bu­de u bli­zi­ni. Si­re­na se začula tačno kad je završio
priču, a vra­ta su mu se auto­mat­ski otvo­ri­la. Čula sam
da to po­sto­ji, ali još ni­sam na­le­te­la na ta­kvu PPG ka­
bi­nu.
Vra­ti­la sam se na­zad na re­cep­ci­ju kad i Galinče i re­
cep­ci­o­ner. Po običaju, od­mah sam kre­nu­la da je pod­
je­ba­vam i to pred njim:
– Ga­li­na-Va­gi­na, Ga­li­na-Va­gi­na! – a ona me sa­
mo ščepala za ru­ku i od­mah smo izašle na­po­lje da
sačekamo osta­le.
Kiša je još pa­da­la. To je ona do­sad­na, bes­kraj­
na, po­po­dnev­na let­nja kiša. Ga­li­na je počela da mi
prepričava seks, a to mi se ni­ma­lo ni­je slušalo pa sam
je pre­ki­nu­la, što nju ni­je sprečilo da na­sta­vi. Ni­sam
je slušala. Je­di­no sam re­gi­stro­va­la da na re­cep­ci­ji u
Hil­to­nu ima­ju du­plu PPG ka­bi­nu i da lad­no možeš da
se krešeš dok ti se du­pe auto­mat­ski pe­re. Mo­ra da je
fin­ski rad. Rešila sam da odem su­tra da pro­bam, pa
ako ne nađem ni­kog, startovaću istog ovog ti­pa.
Ni­sam se se­ti­la da je pi­tam da li joj se i za vre­me
sek­sa ona­ko idi­ot­ski obraćao sa gospođice i osta­lim.
35
Ako to ra­di, biće bo­lje da po­ve­dem ne­kog dru­gog. Ne
ve­ru­jem da bih to izdržala.
Ta­man sam kre­nu­la opet da zo­vem Di­mi­tri­ja kad
su se naj­zad po­ja­vi­li. Sto go­di­na im je tre­ba­lo da
ove­re sve do­ku­men­te za pri­nud­no sle­ta­nje na krov
zgra­de. Ce­ca je ima­la ori­gi­na­lan ko­men­tar: „Ka­kvi
drkadžije!“.
Otišli smo na piće u Cyra­no de Phi­lip da se bar
ma­lo osušimo i popričamo o sve­mu. Očigledno je da
na lop­ta­ma mo­ra još da se ra­di. Le­te, ali ne­si­gur­ne
su. Čak da­nas ni­je bi­lo ni pu­no ve­tra. Mo­gu sa­mo da
za­mi­slim šta bi sve mo­glo da se de­si po jačem ve­tru.
Mo­gao bi ne­ko da sle­ti pra­vo pred an­ti­i­mi­gra­ci­o­ni
bun­ker i da ga voj­ska ubi­je na li­cu me­sta. Suviše ri­
skant­no.
Di­mi­tri­je je ipak tvr­dio da je stvar re­la­tiv­no bez­
bed­na ako iza­be­re­mo dan bez ve­tra. Uosta­lom, on je
već po­sle pr­vog pokušaja pre­le­teo ko­li­ko je i pla­ni­rao,
sa­mo što ne može pot­pu­no pre­ci­zno da po­go­di gde će
sle­te­ti, ali ako proučimo do­bro te­ren – to i ni­je to­li­ki
pro­blem. Ta­ko je bar Di­mi­tri­je tvr­dio. Čini mi se ipak
da su osta­li od tog mo­men­ta počeli ma­nje da mu ve­ru­
ju. Pr­vi put se de­si­lo da ni­je baš sve išlo ona­ko ka­ko
je on za­mi­slio i to je nji­ma bi­lo do­volj­no.
36
Moj pri­ja­telj Di­mi­tri­je
Ima ra­znih torokuša, tračara i sličnih ko­ji se hra­ne
in­tri­ga­ma i sva­ko­ja­kim grad­skim le­gen­da­ma, a ima i,
sa su­prot­ne stra­ne, Di­mi­tri­ja. Kad pre­po­zna početak
ne­ke ne­pro­ve­re­ne za­bav­ne grad­ske priče, zapuši uši,
kre­ne da se de­re „Bla-bla-bla-bla! Aaaaaaaaaaaaaaa!
Hu­hu­u­u­u­u­u­uu-ju­hu­hu­hu, op­sa­sa-tra­la­la!“ i da lu­pa
no­ga­ma o pod, braneći se na taj način da to slučajno
ne dođe do nje­go­vog mo­zga.
Osim što je u svom lu­di­lu šarmantan, a pod­ra­zu­
me­va se da je pa­me­tan i du­ho­vit, opšte je po­zna­ta
činjenica da se on me­ni ja­ko sviđa. To zna­ju svi, pa
i on sam. Ne­ma tu ni­ka­kve ro­man­ti­ke. Ja nje­ga stal­
no pa­lim, vr­lo otvo­re­no, u stva­ri ga ma­lo pod­je­ba­vam
čisto da mu bu­de ne­pri­jat­no. U početku, na­rav­no, ni­
je bi­lo ta­ko, ali pošto sam ska­pi­ra­la da on ni­kad neće
povući bi­lo ka­kav po­tez ko­ji vo­di bi­lo čemu dru­gom
što bi iskočilo iz okvi­ra si­ro­vog pri­ja­telj­stva, on­da sam
se ba­ci­la u ovu vr­stu ak­ci­je, čisto da mi bu­de lakše.
Međutim, ja znam da se i ja nje­mu sviđam, ta­ko da
mu sve to dođe kao ne­ka vr­sta pred­ig
­ re.
Ne­dav­no sam raz­go­va­ra­la s Ga­li­nom o nje­mu i
svašta smo le­po ima­li da kažemo, pa smo u jed­nom
mo­men­tu kre­nu­li da se prisećamo šta je sve Di­mi­tri­je
37
Leposava
pronašao i iz­u­meo. Na­pra­vi­le smo čitav spi­sak ja­ko
za­bav­nih stva­ri i na kra­ju sa­sta­vi­le Top 5 naj­o­mi­lje­ni­
jih Di­mi­tri­je­vih izu­ma.
Evo ga:
1. Lop­te za prelaženje uli­ce. U početku su
ima­le običan abrupt­ni mo­tor pa je uz nji­ho­vu pomoć
mo­glo da se pre­le­ti sve­ga 5-6 me­ta­ra, što je sa­svim
do­volj­no za prelaženje uli­ce mi­mo kom­pli­ko­va­ne pro­
ce­du­re se­ma­fo­ra i pre­stro­ja­va­nja pešaka po gru­pa­ma
uz pomoć saobraćajaca i do­ber­ma­na, ali ot­ka­ko ih je
nabudžio i ugra­dio im fri­ka­tiv­ni mo­tor i sic, mo­gu da
pre­le­te i nekoliko ki­lo­me­tara u cu­gu. Po­se­du­ju i op­ci­
ju iskrivljene pro­jek­ci­je što kod vozača stva­ra ilu­zi­ju
da ste vi još na ze­mlji dok za­pra­vo bez­bed­no prelećete
nje­go­va ko­la.
2. Dongl za isključivanje te­le­vi­zo­ra kad počne re­kla­ma za „MB“ pi­vo. Vr­lo ko­ri­sna stvar ko­
ja olakšava gle­da­nje te­le­vi­zi­je, naročito zdrav­stve­nih
kvi­zo­va i fud­bal­skih utak­mi­ca. Dongl se ugrađuje u
vi­deo činč i pre­po­zna­je sve ko­do­ve re­kla­ma za „MB“
pi­vo. Kad pre­po­zna kod, zvuk i sli­ka auto­mat­ski ne­
sta­nu i vraćaju se kad re­kla­ma pre­sta­ne. Više ne mo­
ra­mo da skačemo na da­ljin­ski kad počne ne­ka od
onih ne­ve­ro­vat­no iri­tant­nih re­kla­ma. Spra­va se može
naštelovati i na re­kla­me za „lav“, „jelen“ i osta­le vr­ste
pi­va.
3. Da­ljin­ski za političare na vla­sti. Uz pomoć
ove na­pra­ve ko­ja iz­gle­dom podseća na sva­ki dru­gi
da­ljin­ski upravljač, možete kon­tro­li­sa­ti ponašanje
sva­kog političara na TV-u ko­ji se tre­nut­no na­la­zi na
vla­sti. Za­sad ima dva­de­se­tak op­ci­ja među ko­ji­ma su
ne­je­fekt­ni­je: Lu­pi se po tin­ta­ri; Imi­ti­raj ri­bu na su­
38
M o j p r i ­j a ­t e l j D i ­m i ­t r i ­j e
vom; Počeši se po pol­nom or­ga­nu; Prd­ni na sav glas;
Po­lju­bi sto­pa­lo de­sne no­ge i pad­ni u la­vor pun vo­de;
Je­bi se... Političarima ko­ji ni­su na vla­sti ovim da­ljin­
skim ne može se upra­vlja­ti.
4. Mašina za povraćanje po ar­hi­tek­ti­ma i
advo­ka­ti­ma. Pret­po­sta­vlja se da je Di­mi­tri­je ovu
spra­vu smi­slio iz ne­kih ličnih raz­lo­ga. Mašina pre­po­
zna­je ar­hi­tek­te i advo­ka­te na pet me­ta­ra, pa ako je no­
si­te sa so­bom i mimoiđete se s ne­kim ar­hi­tek­tom ili
advo­ka­tom, na nje­ga/nju će se auto­mat­ski sručiti dva
li­tra čiste povraćke cr­ven­ka­sto-ze­len­ka­ste bo­je ap­so­
lut­no nepodnošljivog mi­ri­sa.
5. Auto­mat­ska trešnja za eli­mi­ni­sa­nje mo­
ral­nih im­be­ci­la kod de­ce. Ovaj sta­kle­ni pred­met
sa ugrađenim ura­ni­jum­skim megačesticama u ob­
li­ku trešnje, predviđen je da sto­ji u sva­koj školskoj
učionici. Na osno­vu mo­ral­nih per­cep­to­ra na ivi­ca­ma
ko­ji re­gi­stru­ju sva­ko li­ce­mer­no, pre­vr­tlji­vo i snis­ho­
dlji­vo ponašanje i razmišljanje u kru­gu od 10 me­ta­ra,
trešnja naj­pre opo­mi­nje učenika, pa ako se ne od­rek­
ne svo­jih po­stu­pa­ka ili mi­sli, trešnja ga auto­mat­ski
elimiše sa ovog sve­ta, i to na način da to ni­ko ne pri­
me­ti, pa čak ni nje­go­vi ro­di­te­lji. Izum ni­je u upo­tre­bi
ni­ti je do kra­ja usavršen, ali Di­mi­tri­je se na­da da će
ga jed­nog da­na ne­ko ot­ku­pi­ti.
39
Moj ta­ta po­ce­pan­ko
Go­to­vo je! Ćaleta su pro­va­li­li za pr­lja­ve gaće. Svi
smo zna­li da će ta­ko bi­ti i bi­lo je pi­ta­nje da­na kad
će nam se i to obiti o gla­vu, ali ni­smo slu­ti­li da je to
baš ta­ko. Sad bar zna­mo ka­ko de­lu­je no­vi Za­kon o
iznenađenju.
Ja sam bi­la u svo­joj so­bi i učila političku ko­rekt­
nost. Ke­va i ćale su gle­da­li ne­ki zdrav­stve­ni kviz na
TV-u i uživali u no­vom don­glu ko­ji nam je ugra­dio
Di­mi­tri­je. Stvar­no je mno­go podnošljivije sad kad se
te­le­vi­zor auto­mat­ski isključuje kad počnu re­kla­me za
pi­vo.
Na vra­ti­ma zvo­no! Od­mah sam zna­la da su oni.
Znao je i ćale i za­to je on otvo­rio vra­ta, što inače ni­
kad ne ra­di. Na­re­di­li su mu da na­slo­ni ru­ke na zid,
sta­vi­li mu li­si­ce i re­kli mu da klek­ne. Oba­ve­zna pro­
ce­du­ra za­ko­ni­tog ponižavanja ni­je ta­ko gro­zna kao
što se priča. „Bezobrazniče!“, „Nesrećniče!“, „Pr­ljav­
ko!“, „Smrdljivče!“, „Po­ce­pan­ko!“, „Neo­pran­ko!“ i
sve ne­ki ta­kvi iz­ra­zi ko­je inače ni­ko ne ko­ri­sti. Ide­ja
je valj­da da ga po­ni­ze pred po­ro­di­com, ali ima­la sam
uti­sak da ćale sa­mo što ne bri­zne u smeh. Sreća što
ide­ol­ o­gi­ja političke ko­rekt­no­sti isključuje mogućnost
korišćenja za­is­ ta ružnih i ne­pri­jat­nih iz­ra­za. A tata
40
ni­je ni obo­rio gla­vu ne­go ih je ona­ko s po­da tu­po gle­
dao ka­ko de­kla­mu­ju te glu­po­sti i de­ru se bez ve­ze.
„Ka­ko te ni­je sra­mo­ta, a!? Ta­ko se ide na po­sao? U
pr­lja­vim gaćama!?“
Ne­pri­ja­tan deo je bio kad ga je je­dan pan­dur
šutnuo u sto­mak. Je­dva je ostao na ko­le­ni­ma. Ta­da je
dru­gi iz­va­dio nje­go­ve gaće iz tor­be i sta­vio mu ih na
gla­vu. Stvar­no su bi­le po­ce­pa­ne, ali ni­su mno­go. Sa­
mo ma­lo is­pod lastiša. Treći je iz­va­dio pre­su­du i kre­
nuo da čita. Četvrti je sta­vio ko­ren peršuna u usta.
Užasno du­go je tra­jao onaj uvod­ni deo gde se ci­ti­ra­
ju za­ko­ni. Bar jed­no pet­na­est mi­nu­ta dok ni­je prešao
na stvar i opis događaja ka­ko je uhvaćen u nošenju po­
ce­pa­nih i pr­lja­vih gaća. Čekali smo da naj­zad čujemo
ko­li­ki mu je ste­pen pr­lja­vo­sti pronađen.
– Utvrđeno je la­bo­ra­to­rij­skom ana­li­zom da je
optuženi na se­bi imao gaće trećeg ste­pe­na pr­lja­vo­sti...
Na ta­ti­nom li­cu očitavalo se ogrom­no olakšanje.
Da je bi­lo četvrtog ili pe­tog ste­pe­na, do­bio bi pri­
nud­no čišćenje PPG ka­bi­na od naj­ma­nje dve go­di­ne.
Ova­ko se iz­vu­kao sa dve­sta hi­lja­da slov­nih zna­ko­va
bez raz­ma­ka, učešćem u kvi­zu Mi­li­on
­ er i re­fe­ra­tom
na te­mu „Čistih gaća u Evro­pu“. Ni­je ta­ko strašno.
Mno­go smo stre­pi­li da ne bu­de go­re.
Ski­nu­li su mu li­si­ce, sta­vi­li nam svi­ma smeđe tra­
ke oko ra­me­na i otišli bez reči. Dok ne izdrži ka­znu,
ta­ta i mi bićemo tre­ti­ra­ni kao građani dru­gog re­da,
što znači da nam se po­li­caj­ci, pro­fe­so­ri, pro­dav­ci, ma­
ne­ke­ni, TV-vo­di­te­lji, pevači i službenici ni­ka­ko ne
mo­ra­ju obraćati i po­zdra­vlja­ti nas. To do­no­si i ne­ke
dru­ge ne­pri­jat­no­sti. Na pri­mer, pri­pad­ni­ci na­ci­o­nal­
nih ma­nji­na ima­ju pra­vo da vas plju­nu u pro­la­zu, ali
to se stvar­no sko­ro ni­kad ne dešava. To je sa­mo te­o­
rij­ski ta­ko.
41
Da sve bu­de još go­re, za tri da­na imam is­pit iz
političke ko­rekt­no­sti. Šanse da položim is­pit sa
smeđom tra­kom su rav­ne nu­li, ali mo­ram da izađem.
Ta­kav je za­kon.
Je­di­no što mi se da­nas le­po de­si­lo je što sam otišla
do Hil­to­na na PPG. I ja sam odvo­ji­la istog onog ti­pa s
re­cep­ci­je, jer sam ka­sno usta­la pa ni­sam ima­la vre­me­
na ne­kog dru­gog da tražim.
On ima oba­ve­zu da mi se ona­ko kre­ten­ski lju­ba­
zno obraća i za vre­me sek­sa, ali može i da ćuti ako
stran­ka ta­ko traži ta­ko da ni­je bi­lo loše. Svršila sam
mu po li­cu.
42
Re­fe­rat mo­ga ta­te
Ma­lo smo mu po­ma­ga­li ke­va, Ga­li­na i ja, ali evo
ka­ko je na kra­ju is­pao rad na te­mu „Čistih gaća u
Evro­pu“. Ko­mi­si­ja je bi­la re­la­tiv­no za­do­volj­na i ni­je
nam povećala ka­znu.
Be­o­grad, 12. 07. tekuće go­di­ne
Kažnjenik
Ma­rin­ko Crvić
Adre­sa
Ve­ra­na Matića 52
Ka­zna
Smeđa tra­ka (dve ne­de­lje ce­la po­ro­di­ca), učešće
na kvi­zu Mi­li­o­ner i re­fe­rat na te­mu „Čistih gaća u
Evro­pu“.
Raz­log
Po­ce­pa­ne i pr­lja­ve gaće (III ste­pen pr­lja­vo­sti).
Pismeni sastav, tema
„Čistih gaća u Evro­pu“
43
Leposava
Naslov
Moj do­pri­nos iz­grad­nji društva
ne­up
­ r­lja­nih gaća
Evro­pa je ze­mlja bli­sta­vo čistih gaća, a ne kao kod
nas. Kod nas mno­gi lju­di no­se i po­ce­pa­ne i pr­lja­ve
gaće. Ja sam je­dan od njih i sti­dim se zbog to­ga. Ne
ra­dim to stal­no, ali de­si­lo mi se jed­nom... Znam da za
to ne­ma ni­ka­kvog oprav­da­nja, ali jed­nom pri­li­kom,
kad sam se uspa­vao i mo­rao hit­no da kre­nem na po­
sao, ume­sto čistih i bli­sta­vih gaća u ve­li­koj br­zi­ni i
paničnom stra­hu da ne za­ka­snim, uzeo sam ne­ke
odbačene gaće. Po­ce­pa­ne i pr­lja­ve do trećeg ste­pe­na.
To je bi­lo stvar­no strašno. Na PPG-u sam utvr­dio da na
se­bi imam pogrešne gaće i od­mah po­zvao svo­ju ćerku
da mi do­ne­se čiste, ali bi­lo je ka­sno. Kon­tro­lo­ri su sti­gli
pre nje. Na mo­ju žalost, na tu­gu i sra­mo­tu ove ze­mlje
ko­ja po­red ta­kvog ponašanja ni­kad neće ući u Evro­pu
u ko­joj svi no­se čiste i bli­sta­ve gaće, a ne kao kod nas.
Ra­du­jem se što ce­la mo­ja po­ro­di­ca i ja od on­da no­si­
mo smeđe tra­ke i ta­ko svi mo­gu da vi­de ko­li­ko sam
zgrešio i ka­kvu sam sra­mo­tu na­neo na­ci­ji. Sva­ka čast
Dar­ku Miloševiću ko­ji je iz­mi­slio si­stem tra­ka na le­
voj ru­ci. Mo­je ma­lo sr­ce ku­ca za nje­gov ve­li­ki izum
pomoću ko­jeg se naša ze­mlja značajno približila po­
ro­di­ci ci­vi­li­zo­va­nih na­ro­da, a ne kao kod nas. Dra­go
mi je što su me po­li­caj­ci vređali, ponižavali i tu­kli
pred mo­jom fa­mi­li­jom. To mi je bi­la naj­bo­lja lek­ci­ja.
Zaslužio sam i više od to­ga i hva­la i nji­ma i za­ko­ni­ma
na milosrđu, raz­u­me­va­nju i političkoj ko­rekt­no­sti.
44
R e f­ e r­ a t m o ­g a t a ­t e
Kao ro­di­telj i kao ljud­sko biće, s tu­gom pra­tim zbi­
va­nja u našoj ze­mlji. Kad su juče na B92 ja­vi­li da i da­
lje za­u­zi­ma­mo ne­slav­no pr­vo me­sto u sve­tu po bro­ju
pr­lja­vih gaća, od­ve­za­nih per­tli, slov­nih grešaka i okr­
nje­nih ta­nji­ra, je­za me ob­u­ze­la i in­ten­ziv­no se sti­dim
što sam pri­pad­nik ovog na­ro­da. Iskre­no saučestvujem
u žalosti i bo­li onih ret­kih ko­ji se sve­srd­no zalažu da
nam svi­ma gaće bu­du čitave i bli­sta­vo čiste, čvrsto ve­
za­ne per­tle, is­ko­ri­go­va­ne greške i do­sled­no neo­kr­nje­
ni ta­nji­ri. Čovek ne može a da ne zaplače pred ovom
tra­ge­di­jom. Iako ništa mo­joj po­ro­di­ci ne može opra­
ti sra­mo­tu ko­ju sam joj na­neo, rešio sam da ba­rem
ma­lo do­pri­ne­sem bo­ljit­ku ta­ko što sam se pri­ja­vio
kao do­bro­volj­ni perač gaća u kra­ju do is­te­ka smeđe
tra­ke i još dve ne­de­lje po­sle. Uz to, jav­no sam ob­zna­
nio na ogla­snoj ta­bli u zgra­di da me svi građani, a ne
sa­mo pri­pad­ni­ci na­ci­on
­ al­nih ma­nji­na, mo­gu plju­nu­
ti u pro­la­zu i opso­va­ti me sočno koristeći čak i one
sablažnjive reči. Ne­ki su do­sad to i učinili i na to­me
sam im za­hva­lan. Pred­sed­nik kućnog sa­ve­ta mi se po­
mo­krio pred vra­ti­ma i ovom pri­li­kom želim da mu
čestitam na ovom za­vid­nom uri­no­kul­tur­nom ge­stu.
Džordž Buš III je mu­dro zbo­rio da su gaće ogle­da­
lo čovekove sa­ve­sti. Me­ni je za­is­ ta sa­vest ono­li­ko upr­
lja­na ko­li­ko su tog da­na bi­le upr­lja­ne mo­je gaće. Taj
ge­ni­je, fi­lo­zof i fantastični državnik zaslužio je da mu
se po­dig­ne spo­me­nik, pa sam i na taj način do­pri­neo
iz­grad­nji srećnijeg društva. Iako sam sve­stan da mi,
kao neizgrađena ljud­ska bića, ničim ne zaslužujemo
da uđemo u za­jed­ni­cu ci­vi­li­zo­va­nih na­ro­da, po­di­gao
sam spo­me­nik ovom ve­li­kom mi­sli­oc­ u is­pred zgra­de,
čisto da nas podseća ko­li­ko ka­ska­mo za osta­lim na­ro­
di­ma, a naročito za američkim. Da bi skulp­tu­ra oda­
45
va­la ja­sni­ju po­ru­ku, naručio sam da spo­me­nik prikaže
nje­ga u simboličnom za­gr­lja­ju sa Pe­trom Lukovićem,
jer, iako ni­su bi­li sa­vre­me­ni­ci, ipak je on je­dan od ret­
kih naših mi­sli­la­ca ko­ji se svo­jim de­li­ma može po­re­
di­ti s njim, ne sa­mo po svo­jim dostignućima ne­go i po
vr­hun­skim isti­na­ma do ko­jih je došao. Spo­me­nik je
po­di­gao skulp­tor Diječi Lo­go i ja sam mu za to ured­
no pla­tio svom svo­jom ušteđevinom i dvogodišnjim
pra­njem gaća nje­mu i ce­loj nje­go­voj široj po­ro­di­ci.
Znam da je na Bal­ka­nu, naročito među muškarcima, od­uv­ ek vla­dao stav da ako muškarac re­dov­no
pe­re ru­ke ili zu­be do­bi­je eti­ke­tu „pe­der“. U Evro­pi je
to nešto što se očekuje od sva­kog člana društva, ne
sa­mo zbog njih sa­mih, već i zbog oko­li­ne. Tre­ba se
naj­pre počistiti svo­je smeće. Počnimo on­da od lične
hi­gi­je­ne, ko­ja većini lju­di u Sr­bi­ji i ni­je baš na za­vid­
nom ni­vou.
Evro­pa i Ame­ri­ka su ze­mlje ci­vi­li­zo­va­ne, div­ne i ne­
ve­ro­vat­no to­le­rant­ne, a ne kao kod nas! Živeo PPG!
46
To­pov­ci se ne šale
Po­sle Di­mi­tri­je­vog go­sto­va­nja na te­le­vi­zi­ji, slu­ti­la
sam da će stva­ri kre­nu­ti da se kom­pli­ku­ju. Re­kla sam
mu da je možda bo­lje da svoj ge­ni­je osta­vi iz­van očiju
jav­no­sti, bar do dalj­njeg, jer u ova za­teg­nu­ta vre­me­
na svašta je moguće. Nje­go­ve lop­te su za ne­ke lju­de
suviše pro­vo­ka­tiv­ne. Imao je na­stup s ko­jim bi se sva­
ko nor­ma­lan složio, ali s dru­ge stra­ne je očigledno da
je previše čačkao gde ne tre­ba. Opa­lio je i po jed­ni­ma i
po dru­gi­ma, i po vozačima i po pešacima, i po tak­si­sti­
ma i po TOP-u. Tak­si­sti­ma je spočitao suštinsko li­ce­
mer­je jer žive od nov­ca pešaka a ne­mi­lo­srd­no ih ga­ze
na uli­ca­ma i ubi­ja­ju iz kruške kad pre­la­ze van ze­bre,
dok je TOP-u za­me­rio bogaćenje na račun pešačke si­
ro­ti­nje i ge­ne­ra­tiv­ni eks­tre­mi­zam ko­ji vo­di u su­ko­be
ne­sa­gle­di­vih raz­me­ra. Sve ono što i je­ste – do­bi­jao je
ve­li­ki apla­uz iz pu­bli­ke kad god bi nešto re­kao – ali
pro­blem je u to­me što ima previše moćnika i opa­sni­
ka ko­ji­ma je to mo­glo da za­sme­ta.
Sve je počelo pre ne­ki dan kad su ga na iz­la­sku iz
pazušne brijačnice u nje­go­voj uli­ci spo­pa­la dva ti­pa
u du­gim cr­nim tre­ner­ka­ma (klasični riplejaši) i od­vu­
kla ga u an­ti­tak­si.
47
Leposava
An­ti­tak­si je plod još jed­ne ak­ci­je or­ga­ni­zo­va­ne od
stra­ne Terorističke or­ga­ni­za­ci­je pešaka ko­ja je pre­ra­
sla u per­ma­nent­nu ak­tiv­nost. Ra­di se o ogrom­noj blin­
di­ra­noj li­mu­zi­ni ojačanoj flu­mi­da­ci­o­nim man­ga­ni­ma
na sta­kli­ma, bra­ni­ci­ma i kar­bu­ra­to­ru i mo­to­rom od
4000 slo­no­va. U sta­nju je da smr­vi sva­ko vo­zi­lo ko­
je učestvuje u saobraćaju, uključujući i ci­ster­nu s pe­
skom ili mešalicu za be­ton. Svo­jim očima sam vi­de­la
ka­ko na ras­kr­sni­ci kod Bri­se­la priklešćuje jed­no tak­
si-vo­zi­lo o iz­log apo­te­ke 25. maj, ko­je je su­prot­no pro­
pi­si­ma skre­nu­lo iz Đinđićeve u Koštuničinu.
– Eks­tre­mi­sti, kažeš? – pi­tao ga je čovek s pred­
njeg sedišta. Di­mi­tri­je kaže da je to ve­ro­vat­no bio
Škeljzen Jovanović Da­la­bu. Na te­le­vi­zi­ji emi­tu­ju sa­
mo onu zamućenu fo­to­gra­fi­ju ko­ja bi mo­gla da pri­ka­
zu­je bi­lo ko­ga.
– Zar ni­ste? – usu­dio se Di­mi­tri­je.
– Za­vi­si ka­ko gledaš na stva­ri. Po­ne­kad ume­mo
da bu­de­mo do­sta ne­pri­jat­ni. Aj­de, mom­ci, pokažite
mom­ku lakši pri­me­rak simbolične ne­pri­jat­no­sti
zde­sna.
U tom mo­men­tu Di­mi­tri­je je ose­tio du­bok ubod
tan­ke dugačke igle ka­ko mu pro­di­re od ku­ka naviše
pre­ma gru­di­ma. Istog mo­men­ta počeo je neo­b­u­zda­
no da povraća u una­pred pri­pre­mlje­nu ke­su ko­ju
je držao oran­gu­tan s nje­go­ve le­ve stra­ne. Čim je de­
sni iz­vu­kao iglu, Di­mi­tri­je je pre­stao da povraća i
ispra­vio se.
– Dok s dru­ge stra­ne – na­sta­vio je Da­la­bu – ume­
mo da bu­de­mo i prilično fi­ni.
Kad je to re­kao, okre­nuo se i is­ke­zio se od uva do
uva. Tad ga je ovaj de­sni štipnuo po obra­zi­ma, a ovaj
dru­gi ga je po­mi­lo­vao po gla­vi, po­la­ko i iri­tant­no. Dru­
gom ru­kom uhva­tio ga je za ko­le­no.
48
T o ­p o v ­c i s e n e š a l e
– Bu­ci, bu­ci...
Di­mi­tri­ja je ob­u­zeo stra­ho­vit bes. Pričao mi je po­
sle da ni­kad ra­ni­je ni­je ose­tio ta­kvu mržnju. Pso­vao ih
je kroz zu­be što je bi­lo mak­si­mal­no suzdržano, ali do­
volj­no da is­pro­vo­ci­ra ne­ko­li­ko uda­ra­ca spužvastom
elek­tro­bom­bom po čelu od ko­jih je snažno za­pla­kao.
– Do­bro, Dimče – na­sta­vio je Da­la­bu ne okrećući
se više. – Ide­mo sad kod te­be da nam prodaš one tvo­
je lop­te i na­cr­te. Mi­slim, bo­lje da nam ih prodaš dok
još ni­smo iz­gu­bi­li živce. Zar ni­je najlepše ova­ko u mi­
ru da se ra­sta­ne­mo ne­go da ostaneš i bez lop­ti i bez
tog jad­nog života, a?
Da­la­bu je očito mno­go gle­dao par­ti­zan­ske fil­mo­ve
na cr­nom pi­rat­skom tržištu SNVD-a.
– Ne mi­sli­te valj­da da na­cr­te držim kod kuće? Na­
la­ze se u zapečaćenom se­fu u PKC-u. Ni ja ne mo­gu
da ga otvo­rim bez do­zvo­le Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je.
To na­rav­no ni­je bi­la isti­na. Di­mi­tri­je je u svo­joj
nonšalanciji na­cr­te držao na svom sta­len­cu po­red
skrin­bu­ka. Je­di­na srećna okol­nost je u to­me što ni
sam ni­je imao poj­ma gde se tačno na­la­ze. Ne­gde ih
je ćušnuo.
– Lu­ka­vo, Di­mi­tri­je. Slušaj, aj­de sve­jed­no da ode­
mo kod te­be na jed­nu ka­fu, a?
Već su bi­li is­pred nje­go­ve kuće kad je Da­la­bu to
predložio. Izašli su iz ko­la i pre­svu­kli se. Sad su iz­gle­
da­li kao ne­ki re­la­tiv­no nor­mal­ni lju­di. Tačnije, iz­gle­da­
li su ona­ko ka­ko riplejaši zamišljaju nor­mal­ne lju­de.
– Iz­vi­ni­te, hoćete da pro­ba­te mo­ju suk­nju? – upi­
tao ih je Di­mi­tri­je dok su se presvlačili. Da­la­bu i go­
ri­le zbu­nje­no su ga po­gle­da­li. Za­tim su međusobno
raz­me­ni­li isto ta­ko zbu­nje­ne po­gle­de. On je shva­tio
da je pra­vi tre­nu­tak.
49
Iz ran­ca je iz­vu­kao lop­tu, iskočio na­po­lje kroz krov
an­ti­tak­si­ja, zatrčao se po ha­u­bi i po­le­teo. Ot­kud su
to­pov­ci mo­gli zna­ti da lop­tom može to­li­ko da se le­ti?
Kaže Di­mi­tri­je da je sa­mo čuo ka­ko viču za njim, a
začula su se i dva puc­nja iz kruške. Očigledno ni­su
hte­li da ga po­go­de. Tre­bao im je živ.
Otišao je pra­vo kod Ga­li­ne, na­iv­no verujući da će
ta­mo bi­ti naj­si­gur­ni­ji, ali ubr­zo smo se se­ti­li da u rad­
ni­ke obezbeđenja ko­je joj do­de­lju­je Mi­ni­star­stvo ne
možemo ima­ti mno­go po­ve­re­nja.
Rešili smo da ga kri­je­mo na mom ta­va­nu. Dok
ne smi­sli­mo nešto pa­met­ni­je, jer neće moći du­go tu
pošto ne smem da kažem ma­tor­ci­ma. Ako nas pro­va­
le da pod smeđom tra­kom ne­kog ne­le­gal­no držimo u
sta­nu, žešće ćemo naj­e­ba­ti.
50
Is­pit iz političke ko­rekt­no­sti
Sve mi se pomešalo. Kad sam se preslišavala, po­
br­ka­la sam sank­ci­o­ni­sa­nje za po­grd­no na­zi­va­nje
Afro-Ame­ri­ka­na­ca u Ame­ri­ci sa ka­zna­ma za do­da­va­
nje ne­pri­stoj­nih atri­bu­ta političarima u En­gle­skoj. A
to su lek­ci­je 43 G i 87 X, da­kle ne­ma bla­ge ve­ze. Naj­
go­re je sa domaćim za­bra­nje­nim pe­sma­ma i me­lo­di­
ja­ma. Sad više ne znam da li je „Hop-cup, poskočiću“
u istom ran­gu kao „Ku­ka­vi­ca“ ili je u ran­gu sa „Zo­vi,
sa­mo zo­vi“ i sa „Ma­lim mra­vom“. Za­bo­ra­vi­la sam i
ka­ko ide me­lo­di­ja za „Hej Slo­ve­ni“ i sa ko­li­ko se gi­ga­
baj­ta bra­ka kažnjava, a ne mo­gu da se se­tim ni da li se
za to pri­ja­vlju­je opštinskom ili republičkom MUP-u.
Ni­sam mo­gla da se se­tim ničega što bi mi pa­lo na pa­
met. Iako se to uči još u osnov­noj školi i sto pu­ta se
po­na­vlja i u obra­zov­no-vas­pit­nim usta­no­va­ma sred­
njeg ni­voa, ni­ka­ko ni­sam mo­gla da se se­tim ko­je go­
di­ne su So­nja Bi­ser­ko i Mil­ka Pla­ninc do­bi­le No­be­lo­
vu na­gra­du za mir.
S tom kon­fu­zi­jom u gla­vi sam izašla iz kuće. Sad
ne sa­mo da imam smeđu tra­ku ne­go još ni ništa ne
znam. Je­di­no mi se po gla­vi vr­te­la rečenica: „No­vu
srp­sku fašističku mi­sao tre­ba pot­pu­no ig­no­ri­sa­ti.
To je gru­pa nacionalističkih i mafijaških apo­lo­ge­ta i
51
Leposava
kvazianalitičara, pro­pa­lih no­vi­na­ra i in­te­lek­tu­a­la­ca u
pokušaju“, iako mi više ni­je bi­la po­treb­na. To je jed­na
od sen­ten­ci ko­ju moraš da naučiš na­pa­met kao uslov
za iz­la­zak na is­pit. Uosta­lom, to i mo­ji ro­di­te­lji mo­ra­
ju da zna­ju na po­slu za slučaj da Evrop­ska ko­mi­si­ja
dođe u kon­tro­lu, ta­ko da sam od njih to zna­la još ra­
ni­je pošto su se stal­no preslišavali za vre­me ručka.
Od­u­vek sam se pi­ta­la ka­kav je osećaj kad se pojaviš
sa smeđom tra­kom na fak­su (u školi mi se de­si­lo par
pu­ta). Ni­je ta­ko strašno. Jes da svi bu­lje u te­be, ali ni­
su mno­go ne­pri­jat­ni. Stu­dent­ska so­li­dar­nost na de­lu.
Lju­di uglav­nom po­sta­vlja­ju do­bro­na­mer­na pi­ta­nja.
Ma­ri­ja na pri­mer:
– Šta je bi­lo? Prd­nu­la si u lif­tu?
– Ma jok. Ćale uhvaćen u pr­lja­vim gaćama.
– Ko­ji di­gri? – Ma­ri­ja se ma­lo tu mač loži na
en­gle­ski.
– Treći.
– To je naj­go­re kad ti de­di sme­sti. Je­sam ti pričala
kad sam ja u sku­lu no­si­la cr­ve­nu tra­ku bi­koz ov
maj ke­va?
– Ka­ko to može?
– Ma može. Pa­zi fo­ru. Nas dve smo čejndžovale
kril­ca na ulošcima pa je po­sle u la­bo­ra­to­rij­skom na­la­
zu is­pa­lo kao da su ulošci mo­ji. Te­ribl! Dečaci su me
ubi­li od za­je­ba­va­nja. Kad zapatiš cr­ve­nu tra­ku pre­tva­
ra­ju se u mon­strs.
– Ma znam, ali dve ne­de­lje ni­je ta­ko strašno. Ja
sam jed­nom do­bi­la na me­sec da­na, i to u se­zo­ni pir­
sin­ga.
– Ou šit!!
To je bi­lo stvar­no je­zi­vo. Ali odlučila sam da se to­
ga ne prisećam pred is­pit pa joj ni­sam ispričala do
52
I s ­p i t i z p o l i t i č k e k o ­r e k t n
­ o ­s t i
kra­ja ka­ko je to iz­gle­da­lo. Po­ne­la sam i Ta­be­le Ro­ber­
ta Ma­gli­ce1. Fo­ra sa nasumičnim kom­bi­no­va­njem
de­lo­va rečenice u pi­sme­nom de­lu is­pi­ta još ni­kad ni­
je oma­nu­la. Bez ob­zi­ra što i pro­fa­ni zna­ju za nju, ne
mo­gu ta­kve rečenice da raz­li­ku­ju od onih ko­je i sa­mi
pišu u svo­jim udžbenicima.
Od ove go­di­ne je za­bra­nje­no ra­di­ti pi­sme­ni na ko­
mu­ni­ka­to­ru, ta­ko da sva­ko do­bi­je svo­ju ta­sta­tu­ru i
ekran ko­ji su po­ve­za­ni u lo­kal­nu mrežu, a ona je opet
do­bro zaštićena od glo­bal­ne i al­ter­na­tiv­ne. U ćošku
za sva­ko pi­ta­nje izađe od­mah ko­li­ko imaš vre­me­na
da napišeš od­go­vor. Pro­fan kruži po mreži i u sva­
kom mo­men­tu može da vi­di šta ti pišeš. A ja znam da
pro­fe­sor Milošević uvek najviše gle­da šta ja pišem i
stal­no mi ula­zi na čet. Kod nje­ga smo ima­li i ka­pi­ta­li­
zam u pr­vom se­me­stru. To je kao ne­ka nje­go­va fo­ra.
Kad se najviše udubiš, on uba­ci: „Le­po­sa­va, bi li mi
popušila pat­ku?“ Ne sme da napiše onu sablažnjivu
jer se od­mah uključi elek­tron­sko vrištanje.
Sad kad smo ula­zi­li u ispitivačnicu, ja­sno sam vi­
de­la da je sni­mio mo­ju smeđu tra­ku. Naj­bo­lja fo­ra je
što je još jed­na ri­ba s gru­pe ima­la istu ta­kvu. Pošto po
za­ko­nu nas dve ne sme­mo da raz­go­va­ra­mo, otišla je
Ma­ri­ja da je pi­ta zašto. Upiškila se u kre­vet, si­ro­ti­ca. I
mi hoćemo u Evro­pu a još pišamo u kre­vet! Ona je za
me­ne već zna­la. Efe­kat tra­ka je stvar­no veličanstven.
Sve se sa­zna dok kažeš keks. Sva­ka čast onom ko ih
je iz­mi­slio.
Za­u­ze­li smo ni­ski start tačno dva mi­nu­ta pre osam
sa­ti. Ja sam sti­gla pr­va u svo­joj gru­pi i se­la za treći
sto zde­sna. Is­ko­pi­ra­la sam na CST ceo pi­sme­ni i ta­ko
sve sej­vo­va­la.
1
http://users.volja.net/romag/pub/Slagalica.html
53
Leposava
Pr­vo pi­ta­nje laća:
1. Ko­je go­di­ne su VIS Ido­li osuđeni u Ha­gu za iza­
zi­va­nje ra­sne i ver­ske ne­tr­pe­lji­vo­sti al­bu­mom „Od­
bra­na i po­sled­nji da­ni“? – 10 se­kun­di, 10 bo­do­va.
To sam zna­la jer je moj de­da išao u školu sa unu­
kom Vla­de Di­vlja­na. Dru­go pi­ta­nje isto bo­za:
2. Ko­je go­di­ne je u Sr­bi­ji na vlast došao Sa­vez ne­
vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja i osno­vao pr­vu srp­sku Ne­vla­
du? – 15 se­kun­di, 10 bo­do­va.
Inače, Ma­ki mi je pro­va­lio fo­ru ka­ko da uđem ne­
kom na čet za vre­me pi­sme­nog. Si­stem ima užasno
ja­ku zaštitu pro­tiv to­ga, ali stu­den­ta­ri­ja sve pro­va­li.
Ipak, re­kao mi je da ni­je pot­pu­no bez­bed­no jer bi u
isti pro­zor mo­gao da ule­ti i pro­fan, ta­ko da mo­ram
da se pa­zim. Za trik je zna­la i Ma­ri­ja ko­ja mi je upa­
la s pi­ta­njem: „Ko je pred­vo­dio stu­dent­ske de­mon­
stra­ci­je 2023-24?“ Mi­sli­la sam da je Steva Milošević,
ali ni­sam bi­la si­gur­na. To sam joj i re­kla. Po­sle se
is­po­sta­vi­lo da je Steva Milošević unuk Slo­bo­da­na
Miloševića, tj. čukundeda našeg pro­fe­so­ra. To­tal­no
sam sve po­br­ka­la. Ma­ri­ja je po­sle hte­la da me sta­vi u
ke­non, ka­ko je re­kla.
3. Napišite svo­jim rečima šta mi­sli­te o na­ci­o­na­li­
zmu – 15 mi­nu­ta, mak­si­mum 50 po­e­na.
Mr­zim ova­kva pi­ta­nja, ali srećom tu su Ro­ber­to­ve
ta­be­le. Sa­sta­vi­la sam 7 rečenica, ser­bi­zi­ra­la ih i is­ko­pi­
ra­la. Evo jed­ne pri­me­ra ra­di: Eska­la­ci­ja idej­no tuđih
ten­den­ci­ja po­sta­vlja pi­ta­nje re­vi­zi­je struk­tu­re iz­bo­
ra fi­nan­si­ra­nja i zaoštravanja bor­be na energičnom
su­zbi­ja­nju no­si­la­ca nacionalističkih težnji u funk­ci­ji
iskorištavanja postojećih ka­pa­ci­te­ta.
Tu mi je pro­fa ule­teo u ekran: „Le­po­sa­va, čime si
zaslužila tra­ku? Mo­gu li da pogađam?“
54
I s ­p i t i z p o l i t i č k e k o ­r e k t n
­ o ­s t i
„Možete, pro­fe­so­re, ali mo­ram da pišem“.
„Ne bri­ni se ti za pi­sa­nje. Znaš da iona­ko ne možeš
da položiš sa smeđom tra­kom.“
„Imam te­o­ret­ske šanse“. Glup od­go­vor. Sta­ri per­
verz­njak je re­ag
­ o­vao očekivano: „On­da znaš i šta još
tre­ba da uradiš da bi položila...“
„Znam“. Cu­re su mi re­kle da ni­jed­na ko­ju je
ždraknuo Milošević ni­je us­pe­la da mu pro­mak­ne. On
odvo­ji de­se­tak ri­ba u ge­ne­ra­ci­ji. Pošto sam zna­la ne­
ke ko­je su kroz to prošle, una­pred sam bi­la si­gur­na da
ću bi­ti na spi­sku. Nje­gov sam tip. Naj­glu­plje je što mi
ne­ke cu­re na to­me za­vi­de.
„Pro­fe­so­re!“, po­zva­la sam sad ja nje­ga.
„Re­ci, ma­la!“
„A jel vi zna­te da je to za­bra­nje­no dok sam pod tra­
kom? :-)“, raz­u­me se da on to zna, ali pi­ta­la sam ga
čisto da vi­dim šta će od­go­vo­ri­ti. „XE XE“, bio je kra­
tak i ja­san od­go­vor. A kao da uce­nji­va­nje i privođenje
stu­dent­ki­nja ni­je za­bra­nje­no? Baš se pi­tam hoće li
ne­ko jed­nom ovog maj­mu­na pri­ja­vi­ti Stal­noj ko­mi­si­
ji žena ili ba­rem Mi­ni­star­stvu za po­zi­tiv­nu dis­kri­mi­
na­ci­ju, brat­stvo-je­din­stvo i rav­no­prav­nost u Ne­vla­di
Sr­bi­je.
Na četvrto pi­ta­nje ni­sam zna­la od­go­vor:
4. Ispričajte je­dan politički ne­ko­rek­tan vic o Rav­
no­prav­nim in­do­e­vrop­skim građanima jugoistočnoazij­skog po­re­kla za ko­ji se izriče ka­zna četvrtog ste­
pe­na i 150.000 slov­nih zna­ko­va s raz­ma­kom – 3 mi­
nu­ta, 15 bo­do­va.
To sam po­gla­vlje preskočila jer mi je bi­lo do­sad­no.
Sko­ro ce­lo je u vi­ce­vi­ma s kra­ja XX i početka XXI ve­
ka. Stvar­no ne ka­pi­ram ka­ko su lju­di to­me mo­gli da
se sme­ju. Sva sreća da su vi­ce­vi ušli pod za­bra­nu još
55
Leposava
pre ne­go što sam se ro­di­la. Inače bih u društvu ve­ro­
vat­no umi­ra­la od do­sa­de, a možda bih i po­lu­de­la ili
izvršila i sa­mo­u­bi­stvo kao i mno­gi ko­ji su živeli u to
vre­me. Naježim se kad se se­tim po­da­ta­ka iz tih vre­me­
na o to­me ko­li­ko je mi­li­o­na lju­di iz­gu­bi­lo živote zbog
vi­ce­va.
Pe­to pi­ta­nje je for­mal­no i tra­di­ci­o­nal­no se po­
sta­vlja uvek i na sva­kom is­pi­tu u sećanje na Tobića
Tobića.
5. Ko je iz­mi­slio jav­na pa­ti­la? – 15 se­kun­di, nula
po­e­na.
Baš tad začula se si­re­na za PPG. Sva­ko je dužan da
se od­mak­ne od kom­pju­ter­skog računara, dig­ne ru­ke
uvis, okre­ne se, izađe iz pro­sto­ri­je, uzme svoj ko­mu­
ni­ka­tor i ode u svoj PPG WC ko­ji no­si isti broj kao i
is­pit­na pri­ja­va. Moj je bio na istom spra­tu na kom i
ispitivačnica, ta­ko da sam ima­la vre­me­na. Onu jur­nja­
vu i metež ko­ji se na­pra­ve kad počne PPG ne mo­gu da
pod­ne­sem, a ne­ki i to vo­le.
Čim sam ušla u ka­bi­nu, po­gle­da­la sam no­ve po­ru­
ke. Pr­va je bi­la od Ga­li­ne u ko­joj me po­li­va vo­dom,
kao za sreću. Sreća da sam bi­la u ka­bi­ni pa sam ima­la
čime da se obrišem. Pošto je bi­lo još ne­ko­li­ko po­ru­
ka, rešila sam da pr­vo ope­rem gu­zu pa on­da da ih
po­gle­dam. A i to pra­nje du­pe­ta mi ide na živce. Bla­go
nji­ma u Evro­pi ko­ji su to­li­ko ci­vi­li­zo­va­ni pa ne­ma­ju
oba­ve­zan PPG. Venecijanska ko­mi­si­ja nas već se­dam
go­di­na ima u raz­ma­tra­nju za ski­da­nje sa PPG li­ste, ali
uvek nešto ne is­pu­nja­va­mo. Ko­ji smo se­lja­ci!
U sva­kom slučaju, po­ru­ka od Ma­ki­ja: „Ja­vi se cim
bu­des mo­gla“, od Bok­si­ja: „Od­mah mi se ja­vi“, Ga­li­
ne: „Cim vi­dis ovu po­ru­ku, na­zo­vi me!“, od ćaleta: „Da
si se od­ma na­cr­ta­la ku­ci“, i od Ce­ce: „Dr­kad­zi­je!“.
56
I s ­p i t i z p o l i t i č k e k o ­r e k t n
­ o ­s t i
Ne­ka fr­ka. Zo­vem Ga­li­nu.
– Gde si? – od­mah me pi­ta.
– Na PPG-u... Gde bih bi­la?
– Ma znam bre, ne­go je­si još na fak­su?
– Na pa­u­zi, da.
– Moraćeš od­m ah da dođeš kući. Di­mi­tri­je je
ne­stao.
– Ka­ko ne­stao?!
– Pričaću ti kad dođeš. Ne može pre­ko te­le­fo­na.
Dođi i ne­moj slučajno da koristiš lop­tu.
– A ćale? Jel zna za Di­mi­tri­ja?
– Sad zna.
– Prc u is­pr­dak! Evo me, do­la­zim.
57
Loptopešaci
Kod kuće ha­os. Ćale pi­zdi i ur­la.
– Pa do­bro, da li si ti nor­mal­na!?
– Šta se do­go­di­lo?
– Od­veo sam onog tvog u po­li­ci­ju, ali mi je po­be­
gao us­put.
– Hteo si da ga prijaviš!?
– Ne, ne­go je tre­ba­lo da mi na­to­va­ri i TOP i tak­si­
ste i po­li­ci­ju na vrat!
– Ti stvar­no ni­si nor­ma­lan! Hteo si or­ta­ka da mi
vodiš u mur­iju! Naj­bo­ljeg pri­ja­te­lja! Ej! Di­mi­tri­ja,
čoveče!
Ćale je nešto pro­mr­mljao. To jed­no­stav­no ni­je u
nje­go­vom sti­lu. Ceo život me vas­pi­ta­vao da ta­kve stva­
ri ne tre­ba ra­di­ti, a sad je on to ura­dio. Ipak su ga
sti­sle ove tra­ke. Si­stem funkcioniše i pre­va­spi­ta­va i
naj­u­por­ni­je.
– A ot­kud ti tu? – pi­tam Ga­li­nu
– Zvao me Di­mi­tri­je. Daj od­mah da ti kažem. Sa­
znao je da su se tak­si­sti do­go­vo­ri­li da pu­ca­ju u sva­kog
ko lop­tom pre­la­zi uli­cu, bez ob­zi­ra da li uključuje pro­
jek­ci­ju ili ne.
Ni­sam mo­gla da ve­ru­jem. Ju­re nas i tak­si­sti i TOP.
Ima­ju zajedničkog ne­pri­ja­te­lja i to nas. Još će i sklo­
pi­ti sa­vez.
58
– Pa šta im mi to­li­ko sme­ta­mo?
– Iz­ner­vi­ra­li smo ih mno­go zbog onih pro­jek­ci­
ja. Kažu da su ne­ki vozači sad počeli iz stra­ha da
sta­ju pešacima na pešačkim pre­la­zi­ma čak i kad ni­
su naoružani, što ih ome­ta u saobraćaju, uspo­ra­va
i ner­vi­ra.
– Ka­ko ti sve to znaš?
– Ma Di­mi­tri­jev ujak je tak­si­sta. Znaš valj­da da je
juče bio Otadžbinski sa­bor tak­si­sta u Mu­ze­ju sa­vre­
me­ne umet­no­sti... Pa je­bo­te, i ke­va ti je tak­si­sta, tre­
ba­lo bi i ti da znaš. Jed­na od tačaka dnev­nog re­da su
bi­le Di­mi­tri­je­ve lop­te i ta­ko je odlučeno, ali te­snom
većinom. Ni­je prošao pred­log da se uđe u pre­go­vo­re
sa Loptopešacima. Ta­ko nas zo­vu. Loptopešaci!
Lad­no su nas kr­sti­li. Gle­da­la sam u ćaleta, više
ne­ka­ko ble­nu­la. Bio je ma­lo be­san, ma­lo postiđen.
Tu je Ga­li­na od­va­li­la je­dan od onih svo­jih čuvenih
neočekivanih bez­o­bra­zlu­ka:
– Čika Mi­ki, je­ste opra­li one gaće?
Ta­ta se za­cr­ve­neo, nešto pro­mr­mljao se­bi u bra­du
i otišao u ku­hi­nju. Ga­li­na se za­do­volj­no nasmešila i
na­mig­nu­la mi.
– Jao, Ga­li­na, baš si od­vrat­na. Vidiš da mu ni­je la­
ko s tom tra­kom... Ne­go, zna­ju li osta­li?
– Zna­ju, ja­vi­li smo svi­ma.
On­da smo se­le na kauč da razmišljamo gde bi mo­
gao da bu­de Di­mi­tri­je. U onoj gužvi kad ga je ćale
po­ku­pio ni­je uzeo ko­mu­ni­ka­tor. Kući ne sme da ode
zbog To­po­va­ca. Ga­li­na je već pro­ba­la da ga nađe pre­
ko TTSG-a, ali iz­gle­da da se od­ja­vio sa cen­tra­le da mu
murija ne bi ušla u trag.
Na B92 su išle ve­sti. U nji­ho­vom sti­lu, a baš su ima­li
pri­log o smeđim tra­ka­ma. Sreća da je ćale šmugnuo u
ku­hi­nju. Pri­ti­snu­la sam Ctrl+C da is­ko­pi­ram na CST.
59
Leposava
Po bro­ju kažnjenih smeđim tra­ka­ma, Sr­bi­ja je i da­
lje pr­va u re­gi­o­nu, a u sve­tu je na dru­gom me­stu, od­
mah iza Turk­me­ni­sta­na. Dok su u ce­loj Evro­pi smeđe
tra­ke odav­no uki­nu­te, kod nas su, kao što vi­di­mo, i
da­lje ja­ko po­treb­ne, a za našu te­le­vi­zi­ju stručnjak za
Evrop­ske in­te­gra­ci­je Bo­ris Starešina kaže da se ne
tre­ba na­da­ti uki­da­nju tra­ka od stra­ne Američke de­
mo­krat­ske ko­mi­si­je za di­rekt­nu i mo­ral­nu hi­gi­je­nu u
sledećih ne­ko­li­ko go­di­na. Re­zul­ta­ti su poražavajući,
a pri­met­no je da je među stanovništvom u gra­do­
vi­ma najviše povećan broj onih ko­ji su za vre­me
PPG-a čačkali zu­be im­pro­vi­zo­va­nim drev­nim dr­ve­
nim čačkalicama. Zbog sum­nje da po­sto­ji pi­rat­ska
fa­bri­ka čačkalica na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, Vla­da SAD će
ve­ro­vat­no uve­sti sank­ci­je na ко­ка-ко­лу i Di­zni­je­ve
stri­po­ve, jer, na­vod­no se zna­lo i to dešavati, po­je­din­
ci su čitali u PPG ka­bi­na­ma.
– Ko­ji smo mi se­lja­ci! – kon­sta­to­va­le smo uglas
Ga­li­na i ja.
Po­sle to­ga je išla vest o ne­koj gru­pi ta­ba­ko­ma­na
ko­ji su pro­iz­vo­di­li i puštali u pro­met kan­ce­ro­ge­ni du­
van. Ne­ve­ro­vat­no! Ni­kad se nećemo ci­vi­li­zo­va­ti. On­
da su pu­sti­li ko­men­tar Dra­gu­ti­na Šejnovića, mog omi­
lje­nog no­vi­na­ra, ko­ji ovaj put do­ka­zu­je pri­mi­ti­vi­zam
našeg na­ro­da ti­me što još uvek sko­ro ni­ko ne je­de re­
pu četiri si­ra. Ja je­dem, ali znam da na se­li­ma uopšte
ni­je zaživeo ovaj čuveni luksemburški specijalitet, ne­
za­ob
­ i­la­zan na svim tr­pe­za­ma Evro­pe.
– Ej!!! – Se­ti­la sam se od­jed­nom – A je­si ja­vi­la Gi­
le­tu i Mi­ki­ju?!
– Jao! – Lu­pi­la se Ga­li­na po čelu!
Smet­nu­la je s uma da je i svo­jim te­lo­hra­ni­te­lji­ma
po­klo­ni­la jed­nu lop­tu. Do­bro, Mi­ki je u pri­nud­nom
60
Loptopešaci
bra­ku s de­be­lom političarkom iz ne­vla­di­nog sek­to­ra
još ot­ka­ko je uhvaćen ka­ko se zvekeće s Ga­li­ni­nim
fra­je­rom, ali lop­ta je ve­ro­vat­no kod Gi­le­ta. Okre­nu­la
sam ga ja. Ja­vljao mi se auto­mat da je ne­do­hva­tljiv
zbog žute tra­ke.
To je gad­no! Žuta tra­ka znači ili da je pri­ve­den
zbog saobraćajnog zločina ili na ne­kom sport­skom
događaju zbog iza­zi­va­nja na­vi­ja­nja za većinski tim
na domaćem te­re­nu. Utešno je zvučalo to što je Gi­
le stal­no išao na utak­mi­ce pa je moguće da ni­je zbog
lop­te, a umeo je i previše emo­tiv­no da re­a­gu­je i čak
je jed­nom uhvaćen ka­ko otvo­re­no na­vi­ja za re­pre­zen­
ta­ci­ju. Ga­li­na ga je po­sled­nji put vi­de­la ju­tros kad ju
je ot­pra­tio do kom­bi­ja za pre­voz Rav­no­prav­nih in­do­e­
vrop­skih građana jugoistočno-azij­skog po­re­kla, ali je
za­bo­ra­vi­la da umemoriše nje­gov današnji na­crt kre­ta­
nja. Od­jed­nom smo ima­le dva pro­ble­ma pred ko­ji­ma
smo bi­le nemoćne.
Odlučile smo da se na­pi­je­mo i izađemo da pri­ve­de­
mo ne­ku pi­le­ti­nu.
Bi­lo je eks­tra. Ka­ko li je tek u ino­stran­stvu kad
ov­de kod nas može da bu­de ova­ko za­bav­no? Je­dva
čekam Bu­gar­sku... Ako je se ikad dočepam. Ni Di­mi­
tri­je ni Mi­ki se ni­su ja­vi­li ce­le noći.
61
Su­ko­bi na sve stra­ne
Da­ni po­sta­ju sve luđi. Pr­vo me pro­bu­dio Bok­si te­
le­fo­nom i re­kao mi da uključim bi­lo ko­ji ka­nal. Zna­la
sam od­mah da je to opet je­dan od opštih događaja.
Na ekra­nu Džordž Buš XII objašnjava raz­lo­ge, ali u
početku ne mo­gu da shva­tim gde se de­mo­kra­ti­za­ci­ja
dešava. Po­mi­sli­la sam pr­vo da je opet kod nas. Idu
snim­ci ne­kog pustošenja, hi­lja­de mr­tvih te­la, kla­si­ka,
baš kao kod nas po­sle četvrtog ci­vi­li­zo­va­nja.
Ipak Bu­tan! Ovaj put je Bu­tan zbog osno­va­ne sum­
nje da su bu­tan­ski eks­tre­mi­sti i nji­hov vođa Druk
Vangčuk kri­vi za ne­do­zvo­lje­nu pro­iz­vod­nju he­mij­
skih sred­sta­va. Ka­ko na­vo­di CIA, usta­no­vlje­no je da
se u oko­li­ni Tim­bua na­la­zi fa­bri­ka za pro­iz­vod­nju
deterdženta za veš, dok je na se­ve­ru ze­mlje pronađena
ra­fi­ne­ri­ja sa­pu­na za kućne lju­bim­ce.
Tim­bu je srav­njen sa ze­mljom i računa se da
ima preko 21.000.000 ljudskih i životinjskih žrtava
zajedno. Uvek mi je žao kad čujem te broj­ke, ali me
ipak više ra­du­je što će de­mo­kra­ti­ja stu­pi­ti na tlo još
jed­ne države i što će u svet­sku za­jed­ni­cu stu­pi­ti još je­
dan na­rod. Ne znam pu­no o Bu­ta­nu. Sa­mo sam u po­
sled­nje vre­me na ve­sti­ma pu­no slušala o su­ro­vom bu­
tan­skom kra­lju, svi­re­pom na­ci­o­na­li­zmu nje­go­vih po­
62
da­ni­ka i osvajačkim ten­den­ci­ja­ma krvoločne bu­tan­
ske voj­ske. Lak­nu­lo mi je kad sam čula za američku
in­ter­ven­ci­ju i sad me ma­nje strah od bu­tan­skog
deterdženta. Žao mi je što na kon­tra­ne­tu ima to­li­ko
pro­tiv­ni­ka američke po­li­ti­ke. Ti di­vlja­ci, a na­rav­no da
ih najviše ima kod nas, uobra­zi­li su da su Ame­ri­kan­ci
na­pa­li Bu­tan zbog ve­li­kih nalazišta mo­cart-ku­gli na
ju­gu ze­mlje. Stal­no nešto izmišljaju...
Ova vest je išla na svim ka­na­li­ma i ni­jed­na dru­
ga ni­je mo­gla da se čuje. Tek u re­dov­nom ter­mi­nu
od po­la osam čula sam i osta­le ve­sti, a među nji­ma
i jed­nu mno­go značajniju od ove. Ba­rem za me­ne.
Ubi­jen pešak na lop­ti na uglu Kne­za Miloša i Ne­na­da
Čanka!
Od­mah zo­vem Ga­li­nu.
– Je­si čula?!
– Šta?
– Sad su ja­vi­li na ve­sti­ma...
– Ma znam... Bo­li me cu­pi za Bu­tan.
– Ma ne bre! Ubi­jen pešak s lop­tom!
– Ne se­ri! Ko!?
– Ni­su ja­vi­li ka­ko se zo­ve. Ne zna­ju. A ubi­ca je ne­
ki tak­si­sta...
– Iz kog udruženja?
– Ne znam ni to. Sa­mo krat­ka vest.
– Idem u Mi­ni­star­stvo. Mo­ram da vi­dim o čemu
se ra­di...
– Aj­de pa­li pa mi se ja­vi. Ne­moj slučajno lop­tom!
– Ni­sam lu­da.
Po­la sa­ta sam čekala. Ili Gi­le ili Di­mi­tri­je, ne­ma ko
treći. Ma­ki i Bok­si ni­su si­gur­no. Po­zva­la sam Bok­si­ja
sad ja nje­mu da ja­vim vest. Ni on ni­je čuo. Svi su se
smo­ri­li od Bu­ta­na. Do­go­vo­ri­li smo se da ode­mo kod
63
Leposava
Ma­ki­ja. To je bi­lo ne­ka­ko najlogičnije jer je on Di­mi­
tri­jev komšija i jer je bli­zu i Ga­li­ni­nog mi­ni­star­stva i
me­sta zločina. Sti­gla sam kod nje­ga tačno kad se ja­vi­
la Ga­li­na i sa­mo krat­ko re­kla:
– Gi­le! Čujemo se ka­sni­je...
Od­mah je pre­ki­nu­la ve­zu. Po­sred­no, nas dve smo
kri­ve za ubi­stvo. Em smo mu po­klo­ni­le lop­tu, em smo
za­bo­ra­vi­le da mu ja­vi­mo za od­lu­ku sa Sa­bo­ra tak­si­
sta. Užasno sam se osećala i to je Ga­li­na zna­la. Za­to
me je i pu­sti­la da se ma­lo smi­rim pa da je opet na­zo­
vem. Bok­si i Ma­ki su me tešili. U suštini, stvar­no je
glu­po da se osećam kri­vom. Kriv je tak­si­sta.
– Drkadžija! – pro­ko­men­ta­ri­sa­la je Ce­ca ko­ja je
upra­vo sti­gla.
Naj­go­re je što po­sle punosnažne od­lu­ke Sa­bo­ra
tak­si­sta, ako se le­gi­tim­no održi u Mu­ze­ju sa­vre­me­ne
umet­no­sti, ubi­ca ne od­go­va­ra pred za­ko­nom. S ob­zi­
rom na to i na činjenicu da Cr­ve­ni tak­si nagrađuje svo­
je rad­ni­ke sa de­set štapova za vo­de­ni kri­ket za sva­kog
smak­nu­tog Loptopešaka, Gi­le je bio užasno la­ka me­
ta. Ubi­jen je još pre ne­go što smo se se­ti­le da ga na­zo­
ve­mo. Hlad­no­krv­no, iz auto­mat­ske tak­si-kruške. Išao
je na bal te­lo­hra­ni­te­lja u Strahinjića Ba­na. Čula sam
se i s Mi­ki­jem ko­ji ima pra­vo na dva po­zi­va ne­delj­no
dok je u pri­nud­nom bra­ku s de­be­lom političarkom iz
ne­vla­di­nog sek­to­ra. Kaže mi da će se ko­me­mo­ra­ci­ja
održati u Sponzoruši su­tra u pet. Tražili su i do­dat­no
obezbeđenje od po­li­ci­je i do­bi­li su ga. Iz­gle­da da je
Ga­li­na ma­lo ur­gi­ra­la oko to­ga jer po­li­ci­ja obično ne
za­re­zu­je sku­po­ve ko­je or­ga­ni­zu­ju pešaci. Na trećem
dnev­ni­ku su ja­vi­li da su tak­si­sti na­ja­vi­li da će blo­ki­ra­
ti saobraćaj ako se održi ko­me­mo­ra­ci­ja, a iz Cr­ve­nog
tak­si­ja ja­vlja­ju i da će po­gu­bi­ti de­set običnih pešaka
64
S u ­k o ­b i n a s v e s t r a ­n e
ako po­li­ci­ja ne za­bra­ni skup. Ogla­sio se na­rav­no i
TOP sa saopštenjem da će podržati skup i li­kvi­di­ra­
ti sva­kog tak­si­stu ko­ji se približi uli­ci Strahinjića
Ba­na. Straže će bi­ti po­sta­vlje­ne na svim poprečnim
uli­ca­ma. Takođe, na­ja­vi­li su od­ma­zdu zbog Gi­le­ta.
Stva­ri su se je­zi­vo zaoštrile. Da sve bu­de još kom­pli­
ko­va­ni­je, sinoć je naša re­pre­zen­ta­ci­ja u košarci iz­gu­
bi­la u utak­mi­ci za se­dam­de­se­to me­sto na Svet­skom
pr­ven­stvu pa je is­pred zgra­de Ne­vla­de or­ga­ni­zo­va­na
pro­sla­va po­ra­za i doček košarkaša. Ujed­no su mi
strašno pomešana osećanja budući da mi je maj­ka
tak­si­sta a otac te­lo­hra­ni­telj i oko­re­li pešak. Kao i sva
de­ca iz mešovitih bra­ko­va, imam nepodnošljivu kri­
zu iden­ti­te­ta.
Ubr­zo je sti­gla i Ga­li­na i za­te­kla nas ona­ko sje­ba­ne.
– Ni­j e sve ta­k o strašno – re­k ao je Bok­s i iz
čista mi­r a.
– Ka­ko misliš?
– Sad ćete da vi­di­te – re­kao je i otvo­rio vra­ta od
so­be za pe­gla­nje i sunčanje.
Di­mi­tri­je!
– Di­mi­tri­je! – po­vi­ka­li smo svi. Srećni. Ja sam
mu se od­mah ba­ci­la o vrat. Ose­ti­la sam ne­ve­ro­vat­no
olakšanje. Živ je i na si­gur­nom!
– Pa do­bro, da li si ti nor­ma­lan da se kriješ u sop­
stve­noj zgra­di? – pi­ta­la sam ga.
– Tu će me naj­ma­nje tražiti.
– Pa što nam ni­si ja­vio?
– Za­to što vas ve­ro­vat­no pra­te, a me­ne prisluškuju.
Ima­li smo sreće zbog ovog Bu­ta­na. Ne ve­ru­jem da su
vas usred ove fr­ke pra­ti­li.
– Drkadžije!
U sva­kom slučaju, Di­mi­tri­je je na­pra­vio plan za su­
65
tra. Odličan! De­talj­no smo ga raz­ra­di­li pre ra­stan­ka
i do­go­vo­ri­li se da se nađemo na Tr­gu kod Ken­gu­ra u
po­la četiri. S lop­ta­ma u tor­bi! Napravićemo čitav per­
for­mans. Biće ul­tra za­bav­no. Una­pred se ra­du­jem.
66
Car­ske mr­vi­ce
Ce­le noći ni­sam mo­gla da spa­vam. Od uzbuđenja
sam usta­la oko pet uju­tru i otišla da se prošetam po
gra­du.
Ne pam­tim da je Be­o­grad ikad bio ta­kav. Zgra­da
Te­le­vi­zi­je bi­la je op­ko­lje­na kor­do­ni­ma po­li­ci­je od ra­
nog ju­tra. Bi­lo ih je na sva­kom ćošku oko Tr­ga, a u ne­
kim uli­ca­ma ni­su uopšte do­zvo­lja­va­li pro­laz. Bu­le­var
sa­bla­sno pra­zan, u sa­mom cen­tru ni­jed­nog auta. Tek
tu i ta­mo prođe ne­ko ko­mu­nal­no vo­zi­lo ili ma­ri­ca.
Pri­me­ti­la sam da na Te­ra­zi­ja­ma ni­je bi­lo ni­jed­ne kra­
ve, što se od donošenja Za­ko­na o mle­ku na jav­nom
me­stu ni­kad ni­je de­si­lo. Na ras­kr­sni­ci kod Bri­se­la ku­
pi­la sam no­vi­ne B92, a prodavačica mi pr­vi put ot­ka­
ko znam za se­be ni­je uz­vra­ti­la oba­ve­zan ot­po­zdrav:
„Hva­la Vam, gospođice, što ste ku­pi­li no­vi­ne. Sve što
tu piše je ap­so­lut­na objek­tiv­na isti­na. Uživajte u nji­
ma i želim Vam pri­ja­tan dan i dođite nam opet“. Ne,
ništa od to­ga, sa­mo jed­no mla­ko „Hva­la, doviđenja“.
Suviše pri­rod­no i opušteno, kao da smo za­jed­no ov­
ce čuvale. Očigledno vr­lo de­li­kat­na i ose­tlji­va at­mos­
fe­ra. U sva­koj dru­goj pri­li­ci bi­lo bi nor­mal­no da je
od­mah pri­ja­vim, ali sad je i njoj i me­ni bi­lo ja­sno da
ta­ko nečem ne­ma me­sta. Na ne­ki čudan način mi je
67
Leposava
čak bi­lo dra­go što mi se ta­ko neo­ba­ve­zno obra­ti­la. To
je da­va­lo ne­ki osećaj pri­sno­sti i raz­u­me­va­nja. So­li­
dar­no­sti, u stva­ri.
Se­la sam u Pi­on
­ ir­ski park da pročitam no­vi­ne. Pre­
pla­vlje­ne su ve­sti­ma o Bu­ta­nu i požrtvovanoj ulo­zi
SAD i Crvenog krsta u bor­bi za mir u sve­tu. Opet ne­
ma ničeg dru­gog. Tek ne­gde na tri­de­set dru­goj stra­ni
saopštenje ko­je je iz­da­la po­li­ci­ja pred zaključivanje no­
vi­na: Za­bra­nju­je se sva­ko oku­plja­nje iz­uz­ ev dočeka
košarkaša is­pred zgra­de Ne­vla­de Be­og
­ ra­da.
„Prc u is­pr­dak!“, opso­va­la sam na­glas. Pro­pa­de
nam čitav plan. Od­mah okrećem Di­mi­tri­ja da mu to
kažem. Bu­dim ga, na­rav­no, ali ra­du­je se što sam u
gra­du pa mo­gu da mu opišem ka­ko de­lu­je. On od­mah
kaže da ga ta vest ne iznenađuje, ali kaže mi da će me
po­no­vo na­zva­ti kad se čuje s Bok­si­jem. Zo­ve za dva
mi­nu­ta.
– Ako je oku­plja­nje za­bra­nje­no, to ne znači da ga
neće bi­ti. To je­di­no znači da će po­li­ci­ja možda ras­
te­ri­va­ti oku­plje­ne. A možda neće ni to – Bok­si ovo
zaključuje na osno­vu po­zna­va­nja političke isto­ri­je.
U tom mo­men­tu, iz prav­ca Skupštine po­ja­vlju­je
se ko­lo­na od de­se­tak Cr­ve­nih tak­si­ja. Svi vo­ze jed­no­
o­bra­zne blin­di­ra­ne auto­mo­bi­le, ne znam ko­je mar­ke.
Po­la­ko vo­ze pre­ma Tr­gu i to de­lu­je zastrašujuće. Sa­
mo mi je pro­stru­ja­la ne­ka je­za kroz te­lo. Pre­tr­nu­la
sam od stra­ha i ma­hi­nal­no se ba­ci­la na ze­mlju. Ni­su
mo­gli da me vi­de od drveća i žbunja u par­ku.
– Di­mi­tri­je! – šapućem – Evo ih Cr­ve­ni!
– Šta ra­de?
– Evo idu pre­ma Te­ra­zi­ja­ma. Ima ih de­se­tak, u
blin­di­ra­nim ko­li­ma.
Od Tr­ga Braće Marks pre­ma Te­ra­zi­ja­ma sto­ji kor­
don po­li­ci­je i za­u­sta­vlja saobraćaj. Živo me za­ni­ma
68
C a r ­s k e m r ­v i ­c e
šta će se de­si­ti kad Cr­ve­ni dođu do njih. Tu se na mo­
je oči od­i­gra­va nešto pot­pu­no stravično. Kor­don se
razmiče i propušta ko­lo­nu! Murija je na stra­ni tak­si­
sta! Kažem to Di­mi­tri­ju. On psu­je u slušalicu.
– Vra­ti se kući, br­zo! – kaže mi – Me­nja­mo plan!
Ja­vi mi se kad stigneš.
I od­mah pre­ki­da ve­zu. Kon­spi­ra­tiv­no.
Kući krećem uplašeno ma­njim uli­ca­ma jer osećam
da su glav­ne opa­sne. Po­li­ci­ja i tak­si­sti za­jed­no će nas
po­ga­zi­ti u pra­vom smi­slu te reči. Ne­ma te­o­ri­je da im
se su­prot­sta­vi­mo sa­mi, a TOP nam može učiniti sa­
mo medveđu uslu­gu svo­jim agre­siv­nim ponašanjem.
Tu i ta­mo prođe ne­ki be­o­bus, ali sko­ro pot­pu­no pra­
zan. Na uglu Maj­ke Je­vro­si­me i Nataše Kandić srećem
Džonija Štulića, dru­ga­ra iz škole. Čisti PPG ka­bi­nu.
Treći put je uhvaćen s ne­ve­za­nim per­tla­ma i do­bio je
go­di­nu da­na čišćenja u tom kra­ju. Kaže mi da je vi­deo
dva TOP-ova an­ti­tak­si­ja ka­ko pro­la­ze Ma­ke­don­skom
u prav­cu Džordža Buša Trećeg. I on je užasno uz­ne­mi­
ren. Kaže mi da je­dva čeka da završi po­sao pa da pa­li
kući. Iza ćoška na­il­ a­zi po­li­cij­ska pa­tro­la. Njih tro­ji­ca
do gr­la naoružani elek­tron­skim noževima, auto­mat­
skim kruškama i bušećim blen­de­ri­ma za nos. Na­sta­
vljam pre­ma nji­ma la­kim ko­ra­kom, pokušavajući da
glu­mim smi­re­nost. Ipak me za­u­sta­vlja­ju i pi­ta­ju zašto
no­sim smeđu tra­ku. Objašnjavam im, legitimišu me
iz OLK, da­ju mi da po­pi­jem mi­kro­fajn­der i puštaju
me. Užasno su dr­ski. Je­dan mi do­ba­cu­je:
– Bo­lje se ti pričuvaj da­nas da se i sa­ma ne posereš
u gaće!
Vrag je od­neo šalu, očito. Uz pomoć mi­kro­fajn­de­ra
ceo dan mo­gu da lo­ka­li­zu­ju moj položaj. Kući stižem
pre­stra­vlje­na. Od­mah zo­vem Di­mi­tri­ja. Kaže mi da
69
Leposava
će mi se ja­vi­ti kad još ma­lo po­raz­mi­sli o sve­mu i kad
se do­go­vo­ri s Bok­si­jem.
Osam je sa­ti. Vraćam se u kre­vet i opet ne mo­gu da
za­spim. Osećam da će se de­si­ti nešto užasno. Sa­mo
da ovaj dan ne­ka­ko prođe...
...
Ipak sam za­spa­la. Pro­bu­di­la sam se sa­mo na­krat­
ko za PPG. Bu­di me ćale oko tri. Ce­la eki­pa, svi, došli
su kod me­ne. Ta­ko su se do­go­vo­ri­li. Ni­su hte­li da me
bu­de jer su zna­li da sam ne­i­spa­va­na. Ćale se ma­lo
do­veo u ra­zum i shva­tio da smeđa tra­ka ni­je naj­go­
ra stvar ko­ja može u životu da mu se de­si. Se­deo je i
ćaskao s nji­ma sa­svim nor­mal­no, kao ne­kad. Ni tra­ga
svađi s Di­mi­tri­jem. S tim da su svi i da­lje bi­li ja­ko ner­
vo­zni. Do­go­va­ra­li su se šta da ura­de. Od­jed­nom smo
svi po­sta­li sve­sni da se sva dešavanja u gra­du vr­te oko
nas, da na na­ma leži najveća od­go­vor­nost i da nešto
mo­ra­mo da učinimo. Sve je mi­ri­sa­lo na krvoproliće,
a ni­ko ni­je imao ide­ju ka­ko da ga sprečimo. Ma­ki je
po­sta­vio pi­ta­nje ko­je mi se mno­go do­pa­lo: „Lju­di, šta
se ra­di u ova­kvim si­tu­a­ci­ja­ma?“
Kao što su tak­si­sti i za­pre­ti­li, u to­ku pre­po­dne­va
ubi­li su četiri obična pešaka. Lad­no sam mo­gla da
stra­dam da su me vi­de­li dok sam bi­la u Pi­o­nir­skom
par­ku. To smo sa­zna­li pre­ko kon­tra­ne­ta. Na ve­sti­ma
ni­su ja­vi­li ap­so­lut­no ništa. Za ofi­ci­jel­ne me­di­je se
ništa ne dešava. I da­lje stižu isključivo ve­sti iz Bu­ta­na.
TOP-ov­ci su bi­li kod Di­mi­tri­je­vih i poručili mu da
se oda­zo­ve ra­di po­mi­re­nja i skla­pa­nja sa­ve­za, ali ni­ko
im od nas ni­je ve­ro­vao. Na kon­tra­ne­tu se kaže da su
ubi­li tro­je vozača, ali iz­gle­da ni­jed­nog tak­si­stu. Ni­su
70
C a r ­s k e m r ­v i ­c e
bi­ra­li. Rešetali su iz an­ti­tak­si­ja po sve­mu što se kreće
na točkovima, a nije bicikl.
Upr­kos po­li­cij­skoj za­bra­ni, Udruženje te­lo­hra­ni­te­
lja is­tra­ja­va u na­me­ri da održi ko­me­mo­ra­ci­ju za Gi­le­
ta, kao što je Bok­si i re­kao.
Sa uli­ce do­pi­ru zvu­ci raz­u­la­re­ne ma­se, po­ne­kog
puc­nja i po­li­cij­ske si­re­ne. Sve se pre­tva­ra u lud­ni­cu.
Ni­ko ne­ma pred­sta­vu šta činiti. Ni­smo ni za ot­ka­
zi­va­nje ko­me­mo­ra­ci­je ni za su­ko­be, a kon­fron­ta­ci­ja
se ne može izbeći, to je sad više ne­go ja­sno, naročito
po­sle ovo­li­ko ubi­sta­va.
Na kon­tra­ne­tu se po­ja­vlju­ju i pr­vi po­da­ci o stra­da­
lim tak­si­sti­ma. Na­vod­no su tri to­pov­ska an­ti­tak­si­ja
ule­te­la među Cr­ve­ne, raz­ne­la se­dam vo­zi­la. Četvoro
tak­si­sta su po­gi­nu­li, a tro­je su od­ve­de­ni u Ubr­za­ni
am­bu­lan­ti cen­tar.
Bri­nem se i za ke­vu. Ona ra­di za Ro­za tak­si. Oni
ni­su to­li­ki eks­tre­mi­sti, ali ima­ju oba­ve­zu so­li­da­ri­sa­
nja sa osta­li­ma i mo­ra­ju da su svi na po­slu. Do­bi­jam
po­ru­ku od nje. Sadržaj je zbunjujući i ni­ma­lo ne liči
na nju: „Le­po­sa­va, na­dam se da spa­vas i da si u kre­
ve­tu. Mo­ja fir­ma je us­po­sta­vi­la us­pe­snu sa­rad­nju s
no­vim po­slov­nim part­ne­rom. Dra­go mi je da su ta­ko
do­bro upu­ce­ni u nas. Na­po­lju je gu­zva. Vi­di­mo se kad
do­djem ku­ci.“
Pročitala sam pred svi­ma ovu ne­bu­lo­zu.
– To ti piše ke­va?! – pi­tao je Bok­si.
– Da.
– Čekaj, gde ona ra­di? Ona je isto tak­sist­ki­nja, je li?
– Da.
– Pa je­bo­te! Ka­ko ne ka­pi­ra­te?! – po­vi­kao je – Taj
no­vi po­slov­ni part­ner je po­li­ci­ja!
Da, to je značenje SMS-a. Ke­va tri­pu­je da se po­ru­
ke čitaju pa go­vo­ri u šiframa. Ako tak­si­sti sarađuju s
71
pan­du­ri­ma, oni zna­ju s kim se Di­mi­tri­je druži i gde bi
mo­gao da bu­de. Banuće nam ov­de sva­kog časa!
Na­sta­la je to­tal­na po­met­nja. Tak­si­sti zna­ju gde
smo! Ako nam cr­ve­ni tak­si­sti ule­te i za­tek­nu nas s lop­
ta­ma, pobiće nas kao ko­mar­ce.
Ku­pi­mo svo­je stva­ri i iz­la­zi­mo na­po­lje. Čim smo
izašli, čujemo bu­ku u hod­ni­ku. Čuje se da se ne­ko
žurno pe­nje. To su tak­si­sti!
Vraćamo se na­zad.
– Ne­ma nam dru­ge! – kaže Di­mi­tri­je – Lop­te u
ru­ke pa kroz pro­zor!
U pi­zdu ma­te­ri­nu! Ja sam na je­da­na­e­stom spra­
tu i od­u­vek mi je bi­la fr­ka da uopšte po­gle­dam do­le,
a sad od­jed­nom mo­ram da skačem kroz pro­zor. Šta
ako lop­ta otkaže? Pri tom, još ni­kad ni­sam is­pro­ba­la
nabudženu lop­tu. Ni­je bi­lo pri­li­ke.
– Ne bri­ni­te se! Lop­te su po­u­zda­ne i ništa vam
se ne može de­si­ti – objašnjava Di­mi­tri­je – Sa­mo
kontrolišite smer pomoću ručki i pra­ti­te me­ne.
To je re­kao i iskočio! U le­tu je pod­vu­kao sedište,
držeći se jed­nom ru­kom za ručku. Od­mah je za­ma­kao
iza su­sed­ne zgra­de de­sno. Sledeća iskače Ce­ca.
– Drkadžijeeeee! – poviče i ne­sta­de za njim.
Mi se po­gle­da­mo. Ne­ma vre­me­na ni za šta. Tak­si­
sti su sve bliže. Ćale zaključava vra­ta na sve četiri bra­
ve i skla­nja se. Zna­mo da će pu­ca­ti iz kruške.
– Aj­de Bok­si! Aj­de Ga­li­na, skačite! Ja ću po­sled­nja
– Ovo sam se pro­dra­la uveravajući se­be da go­vo­rim
nešto ja­ko hra­bro. Kao, ja ću bi­ti pr­va na me­ti tak­si­sti­
ma. U stva­ri sam bi­la u paničnom stra­hu od ska­ka­nja
kroz pro­zor. Bok­si, Ma­ki i Ga­li­na skočiše ne­ka­ko isto­
vre­me­no. Od­mah za­tim začuo se pra­sak iz kruške. Ni­
sam više ima­la iz­bo­ra. Skočila sam i ja.
72
Let iz­nad kukavičjeg gne­zda
Uuuuuuu! Ka­kav lud osećaj! Strah od vi­si­ne pre­
stao je istog mo­men­ta kad sam pod­met­nu­la sic. Lop­te
sad uli­va­ju više po­ve­re­nja pošto leb­de rav­no­mer­no, a
fri­ka­tiv­nim mo­to­rom za usme­ra­va­nje je la­ko upra­
vlja­ti jer ručke odlično si­mu­li­ra­ju vo­lan. Tu je i de­
sna ručica za gas ko­je ra­ni­je ni­je bi­lo jer je mo­tor bio
abrup­tan pa je imao sa­mo ini­ci­jal­ni po­tez. Na sreću,
ve­tru ni tra­ga.
Pro­zor kroz ko­ji smo skočili gle­da na dvorište i ni­
ko nas ni­je mo­gao vi­de­ti sa uli­ce. Pre ne­go što sam
za­ma­kla iza zgra­de, okre­nu­la sam se za so­bom. Ni­kog
ni­je bi­lo na pro­zo­ru. Znači da nas tak­si­sti ni­su vi­de­
li. Ćaleta će ma­lo gnjaviti, ali neće ga ubi­ti. Ne mo­gu
pošto ne­ma lop­tu sa so­bom.
Di­mi­tri­je pred­vo­di ovu neobičnu ko­lo­nu. Tru­
di se da iz­be­ga­va uli­ce, ali to ni­je la­ko i za­pra­vo je
nemoguće. Prelećemo Ćošak Sal­va­do­ra Da­li­ja. Is­pod
vi­di­mo komešanje ma­se, ali srećom ni­ko ne gle­da
go­re. Tu Di­mi­tri­je zaokreće le­vo. Ka­pi­ra da je glu­
po da se krećemo pre­ma cen­tru. Ako se za­tek­ne­mo
iz­nad Tr­ga, pokosiće nas pr­vi tak­si­sta. Da smo više
razmišljali, mo­gli smo da in­sta­li­ra­mo vilične spi­ke­re
pa da bu­de­mo u kon­tak­tu dok le­ti­mo. Da se do­vi­ku­je­
73
Leposava
mo ni­je pa­met­no jer će nas od­o­zdo čuti. Tru­di­mo se
da bu­de­mo što bliži jed­ni dru­gi­ma. Ne­ko­li­ko pu­ta se
su­da­ram s Ma­ki­jem i Ga­li­nom. Tra­pa­vi smo, ne­na­vik­
nu­ti na lop­te.
Di­mi­tri­je da­je gas, ide pre­ko Botaničke bašte i le­ti
u prav­cu Pančeva. Pra­ti­mo ga. Ovaj deo gra­da iz ptičje
per­spek­ti­ve de­lu­je žalosno. Ka­ra­bur­ma je mno­go
stra­da­la u po­sled­njem ci­vi­li­zo­va­nju i sko­ro ništa ni­je
sa­ni­ra­no od on­da. A ni pre ni­je pu­no bo­lje iz­gle­da­la.
To si­vi­lo me je od­u­vek ba­ca­lo u de­pre­si­ju, a ova­ko iz
vi­si­ne iz­gle­da još go­re. Ne­gde iz­nad Višnjičke ba­nje
začuje se pu­canj, ali ne možemo da od­re­di­mo oda­
kle tačno do­la­zi. Ja sam se uplašila da nas ni­je ugle­
dao ne­ki tak­si­sta, ali čini se da ni­je – naj­ve­ro­vat­ni­je
je opet ne­ki ulični obračun. Di­mi­tri­je vešto iz­be­ga­va
saobraćajnice, kao da je sve una­pred proučio na ma­
pi. Po­red onih šest so­li­te­ra kod Ru­kav­ca iz­gu­bi­li smo
na vi­si­ni pa su lju­di mo­gli da nas vi­de kroz pro­zor. Za
so­bom sam čula jed­no de­te ko­je se de­re: „Ma­ma­a­aa!
Dođi da vidiš!“.
Pre­le­te­li smo Du­nav i sle­te­li u šumu pre­ko pu­ta
Be­le ste­ne.
Spa­ko­va­li smo lop­te u ran­ce i na­sta­vi­li peške do
autoputa. Ta­mo smo us­to­pi­ra­li ne­ki ka­mion ko­ji nas
je pre­ve­zao do Pančeva gde smo otišli kod Ma­ki­je­vih
rođaka.
Dočekali su nas une­zve­re­ni. Na B92 ima naj­zad ve­
sti o događanjima u Be­o­gra­du, a na snim­ci­ma ha­os i
krvoproliće. Is­pred Sponzoruše su­ko­bi­li su se pešaci,
vozači, tak­si­sti i po­li­ci­ja i računa se da ima na sto­ti­
ne po­gi­nu­lih. Pešake proglašavaju za glav­ne i je­di­ne
kriv­ce.
74
L e t i z ­n a d k u k a v i č j e g g n e z­ d a
Šteta što na De­ve­de­set­dvoj­ci ima­ju ta­ko pogrešne
in­for­ma­ci­je. Moraćemo ne­ka­ko da im ja­vi­mo šta se
za­pra­vo događa.
Ne­pre­sta­no stižu ve­sti o no­vim žrtvama. Pri­zo­ri
su užasni. Po­li­ci­ja i Cr­ve­ni tak­si ule­te­li su u TOP-ovo
obezbeđenje Gi­le­to­ve ko­me­mo­ra­ci­je, pešaci su iz­va­di­
li di­gi­tal­ne noževe i došlo je do bor­be pr­sa u pr­sa.
Da sve bu­de još go­re, nas su pro­gla­si­li za vi­nov­ni­
ke ovih događaja. Umešale su se i političke stran­ke.
Opo­zi­ci­ja nas po­zi­va da se do­bro­volj­no pre­da­mo i do­
pri­ne­se­mo us­po­sta­vlja­nju mi­ra, dok vlast obećava da
ćemo bi­ti ubr­zo uhapšeni i da su nam u tra­gu. Pej­sto­
va­la sam saopštenje Ne­vla­de Sr­bi­je:
Loptopešaci, teroristička fašistička or­ga­ni­za­ci­
ja ko­ju pred­vo­di Di­mi­tri­je Glistović, une­la je pot­
pu­ni ha­os i na­si­lje na uli­ce Be­o­gra­da. Raz­u­la­re­ni
pešaci za­tro­va­ni pešačkom antiglobalističkom ide­
o­lo­gi­jom i uz pomoć nacionalističko-ve­li­ko­srp­ske,
podaničke Terorističke or­ga­ni­za­ci­je pešaka, uz
tra­di­ci­o­nal­ne četničke sim­bo­le, po­bi­li su na sto­ti­
ne naših nedužnih građana. Ova šačica di­vlja­ka
i men­tal­no poremećenih na­ka­za biće pri­ve­de­na
li­cu prav­de u što kraćem ro­ku. Le­po­sa­va Crvić,
ozloglašena na­ci­sto­id­no re­tro­grad­na veštica kle­
ri­kal­ne prošlosti, od ra­ni­je po­zna­ta or­ga­ni­ma go­
nje­nja po svo­jim od­vrat­nim ne­hi­gi­jen­skim pre­stu­
pi­ma, no­si­lac smeđe tra­ke četvrti dan, jed­na je od
vođa ove po­mah­ni­ta­le fašističke sku­pi­ne. Be­gun­ci
su po­sled­nji put viđeni u sta­nu nje­nih ro­di­te­lja, ko­ji
su pri­ve­de­ni u okružnu rob­nu kuću zbog krivičnog
de­la pri­kri­va­nja te­ro­ri­sta.
75
Dok sam ovo slušala, su­ze su mi se po­la­ko sli­va­le
niz li­ce. Osećanje nemoći, ne­prav­de i poniženja, kad
se pomešaju, to je nešto je­zi­vo. Kad te ne­ko optuži za
nešto što ni­si ura­dio, moraš da osećaš re­volt. A još
ako to učini ne­ko ko­ga voliš, možeš sa­mo da plačeš.
I osta­li su ne­ko­li­ko mi­nu­ta tu­pa­vo ćutali. Ma­ki se
najviše uz­ne­mi­rio. Tražio je po­gle­dom objašnjenje.
Svi smo ga ig­no­ri­sa­li i to mu je pa­da­lo još teže.
Počeli smo da se do­go­va­ra­mo šta da ra­di­mo. Di­
mi­tri­je je re­kao da po­li­ci­ja ve­ro­vat­no fo­li­ra kad kaže
da nam je na tra­gu jer ne vi­di ka­ko bi mo­gli da zna­ju
gde smo.
Tu se ja plje­snem po čelu!
– Prc u is­pr­dak! Mi­kro­fajn­der!
– Šta je bi­lo?! Ka­kav mi­kro­fajn­der?!
– Ju­tros su me star­to­va­li pu­bo­vi i da­li mi da po­pi­
jem mi­kro­fajn­der!
– Zna­ju gde smo! Br­zo! Le­po­sa­va, ti i ja fu­ra­mo da­
lje dok ne pre­sta­ne dej­stvo. Vas četvoro osta­je­te ov­de
i ne mr­da­te. Čekate da se vra­ti­mo da se do­go­vo­ri­mo
šta ćemo posle.
Di­mi­tri­je i ja zgra­bi­mo lop­te, ko­mu­ni­ka­to­re, nešto
to­pli­je da ogr­ne­mo str­pa­mo br­zo u ra­nac i izlećemo
na­po­lje.
76
U kandžama ki­se­lih sarmaša
Iz­la­zi­mo od Ma­ki­je­vih rođaka pra­vo na uli­cu De­ja­
na Nebrigića. S le­ve stra­ne se iz­la­zi na Tamiš i nameće
se rešenje da ga pre­le­ti­mo i na­sta­vi­mo da­lje šumom
i po­lji­ma pre­ma Peščari. Ali obo­je smo glad­ni i žedni
a ne­ma­mo ništa sa so­bom. Uz to, Di­mi­tri­je ne­ma kra­
va­tu a ni ja ni­sam po­ne­la suk­nju pa ne možemo ni u
sa­mo­po­slu­gu ili fud-cen­tar. Ne možemo ni u jed­nu
jav­nu usta­no­vu.
– A da ti ot­ce­pim parče duk­sa pa da ti od to­ga na­
pra­vi­mo kra­va­tu? – predlažem.
– I da od tvojih pertli na brzinu sašijemo suknju?
– ironičan je Di­mi­tri­je.
– Pa šta dru­go da ra­di­mo? Hoćeš da umre­mo od
gla­di? Pre­ko pu­ta je šuma, čoveče! Šuma! Ta­mo ne­ma
ničega osim kr­pe­lja, otrov­nih glji­va i di­vlja­ka! Gledaš
li ti ve­sti?! Valj­da znaš da se špajzisti, pra­vo­slav­ci i
re­tro­ma­ni svih vr­sta kri­ju po šumama!
– Ne histeriši! Ućuti, začepiću ti usta!
Sta­ra fo­ra iz škole.
– Ide­mo – viče Di­mi­tri­je i da­je mi znak da kre­nem za
njim. Sta­je­mo is­pred ve­li­kog pančevačkog fud-cen­tra.
– Odveži per­tle! – kaže mi i iz ran­ca va­di bušeći
blen­der za nos!
77
Leposava
– Oda­kle ti to?!
– Sâm sam ga na­pra­vio. Mo­ra­mo u pljačku. Odveži
obe per­tle i ra­di sve što i ja. Ne­ma­mo vre­me­na.
Ula­zi­mo u fud-cen­tar pa pra­vo u Мек­До­налдс,
ona­ko raz­dr­lje­ni, pot­pu­no ne­ko­rekt­no obučeni i još
od­ve­za­nih i rašniranih per­tli. Od­mah počinje vri­ska i
pa­ni­ka. Ro­di­te­lji gra­be de­cu i trče pre­ma iz­la­zu. Rad­
ni­ci obezbeđenja su nemoćni pred našom po­ja­vom.
Ba­ca­ju se na pod i ru­ka­ma po­kri­va­ju gla­ve. Ne­ko
viče: „Bežite, evo ih gibaničari!“
Pro­stor je čist. Pro­dav­ci nas gle­da­ju pre­stra­vlje­no.
Oda­bi­re­mo najuplašenijeg. On mo­ra da iz­go­vo­ri oba­
ve­zan tekst, ali glas mu je­zi­vo drh­ti:
– Do­bro došli, uvažena go­spo­do.... u naš pri­ja­tan
fud-ser­vis. Iz­vo­li­te, re­ci­te, na uslu­zi vam je kom­plet­
no oso­blje i po­ni­zno vas pi­ta šta želite da po­je­de­te i
po­pi­je­te. Do­bar dan!
– Umuk­ni, idi­o­te usra­ni! – sa­se­kao ga je Di­mi­tri­je
– Ne mo­gu više da slušam ta vaša sra­nja! Uvlačite se
u du­pe sva­kom ko ov­de uđe a ta­mo nam se­re­te u te
vaše ham­bur­ge­re! Po ceo dan smr­di­te u ovom fudcen­tru ko životinje sa­mo za­to da bi­ste ima­li šta da gur­
ne­te u ta vaša li­ce­mer­na usta!
– Di­mi­tri­je! Smi­ri se, je­bo­te, šta ti je? – upo­zo­ri­la
sam ga po­lu­ti­ho pred svi­ma.
U pro­sto­ri­ji ta­jac. Ni­ko ne sme da pi­sne. Di­mi­tri­je
zgra­bi jad­ni­ka za kragnu i gur­ne mu blen­der u nos.
– Le­po­sa­va, idi kod one kra­ve ta­mo i uzmi pet-šest
kom­plet­nih lančeva s po­klo­ni­ma. Ako neće da ti dâ,
razneću ovom šmokljanu nos u prah! – Slušam ga.
Osećam se ta­ko moćno. Šmokljan! Ka­ko se sa­mo se­
tio? Di­mi­tri­je očigledno pre­te­ru­je. Ali do­bro, pljačka
je uspešna. Uze­la sam lančeve i str­pa­la ih u svoj ra­
78
U k a n d ž a m a k i ­s e ­l i h s a r m a š a
nac. Je­dva sam ih ugu­ra­la. Od­la­zi­mo leđima okre­nu­ti
pre­ma iz­la­zu, br­zo. Zna­mo da nam je po­li­ci­ja za pe­ta­
ma i mo­ra­mo da žurimo. Ja do­vi­ku­jem:
– Da se ni­ko ni­je mrd­nuo!
Dok iz­la­zi­mo, čujemo onog im­be­ci­la ka­ko do­ba­cu­je:
– Hva­la i dođite nam po­no­vo.
Is­pred fud-cen­tra je bi­lo do­sta mir­no. Ja va­dim
lančeve da vi­di­mo šta smo do­bi­li na po­klon.
– Le­po­sa­va! Da li si nor­mal­na!? Ne­ma­mo vre­me­
na za te glu­po­sti. Pa­li­mo da­lje. Va­di lop­tu! – Di­mi­tri­
je je strog i u pra­vu je.
Na­sta­vlja­mo pre­ma Tamišu i dok smo sta­ja­li na
ne­kom po­lju, čujemo zvuk he­li­kop­te­ra. Po­li­ci­ja zna
u sva­kom mo­men­tu gde se na­la­zi­mo. Mo­ra­mo stal­no
da se krećemo. Trčimo pre­ma šumi u na­di da je odan­
de sig­nal sla­bi­ji. Ili bar da će nas ta­mo teže naći.
Ka­ko smo zašli među to grozno drveće, ta­ko nam
se no­ge nađu u bla­tu do ko­le­na. Ovo je ne­ka je­be­na
močvara, ali ne­ma na­zad! Na­sta­vlja­mo da ga­zi­mo sve
da­lje a močvara je sve du­blja. U jed­nom mo­men­tu
mo­ra­mo da se uhva­ti­mo za lop­te.
Je­dva ne­ka­ko uspe­va­mo da se is­ko­be­lja­mo iz bla­
ta. Le­ti­mo iz­nad ne­pre­gled­ne šume. Ništa nam ni­je
ja­sno. Ovo područje uopšte ne po­zna­je­mo.
Okrećem se i vi­dim dva he­li­kop­te­ra. Očigledno
je da nas pra­te. Di­mi­tri­je sleže ra­me­ni­ma dajući mi
znak da ne­ma poj­ma gde smo ali da mo­ra­mo da se
spu­sti­mo. Pra­tim ga. Na­zi­re se kraj šume. Tu počinju
po­lja ku­ku­ru­za. Spuštamo se među ku­ku­ru­ze i tu se
skri­va­mo. Tek je početak leta i sta­blji­ke su još ni­ske.
Očajnički ležemo na ze­mlju da nas ne vi­de iz he­li­kop­
te­ra ko­ji se sve gla­sni­je čuju.
79
Leposava
– Mo­ra­mo stal­no da se krećemo – po­na­vlja Di­mi­
tri­je po ko zna ko­ji put.
– U čemu je svr­ha? Uvek će zna­ti gde smo.
– Sa­mo ti trči!
Umor­ni smo, ja više ne mo­gu, a trčati kroz po­lja
ku­ku­ru­za je užasno na­por­no. Ne­gde oko ki­lo­me­tar is­
pred nas na­zi­re se gu­sta šuma. Ju­ri­mo pre­ma njoj.
Helikopteri su sve bliže. Idu tačno pre­ma na­ma.
Ja gu­bim na­du, stal­no se saplićem i posrćem. Pa­dam
na sva­kih de­set ko­ra­ka. Di­mi­tri­je me diže i na­sta­vlja­
mo pre­ma šumi. Iz he­li­kop­te­ra pu­ca­ju u nas iz auto­
mat­skih kruški. Vr­lo su pre­ci­zni. Di­mi­tri­ja od­mah
pogađaju i on pa­da onesvešćen. Skačem na nje­ga
da deo kle­ri­li­ci­te­ta pređe na me­ne. Ta­ko su nas učili
u školi iz Osno­va bor­be pro­tiv te­ro­ri­zma. Kad je iz­
gle­da­lo da više ni­ka­ko ne možemo da se izvučemo,
dok smo ta­ko ležali prepustivši se sud­bi­ni, začula se
strašna eks­plo­zi­ja.
Okrećemo se i vi­di­mo he­li­kop­ter u pla­me­nu. Mi­
li­jar­de komadića ras­pr­sli su se i le­te na sve stra­ne.
Spek­ta­ku­la­ran pri­zor. Dru­gi he­li­kop­ter se br­zim ma­
ne­vrom okreće i vraća se na­zad. Beži!
– Šta se de­si­lo? – pi­ta­mo jed­no dru­go.
– Ka­ko je eks­plo­di­rao!?
– Možda je na­le­teo na ne­ku pre­pre­ku! – kaže stro­
gi glas iz­nad nas. Okrećemo se i shva­ti­mo da smo
okruženi tro­ji­com spo­do­ba. Neo­bri­ja­ni, proćelavi,
bez kra­va­ta. Bez košulja! Je­dan je čak bio go do po­ja­
sa i imao je pot­pu­no neo­bri­ja­ne gru­di, a iz pa­zu­ha su
mu vi­ri­le ogrom­ne dla­ke. Imao je i ogrom­nu zve­zdu
pe­to­kra­ku i krst na oko­vrat­ni­ku. Iz­gle­da­li su užasno!
Kao da su izašli iz onog Bi-Bi-Si-je­vog do­ku­men­tar­
nog fil­ma.
80
U k a n d ž a m a k i ­s e ­l i h s a r m a š a
Di­mi­tri­je va­di blen­der za nos, ali mu ga od­mah od­
u­zi­ma­ju la­kim po­kre­tom.
– Loptopešaci? – pi­ta nas bra­do­nja.
Tre­se­mo se od stra­ha. Ko su dođavola ovi!? Ako
su ul­tra­na­ci­o­na­li­sti sarmaši ili oni kajmakčionisti
zaklaće nas od­mah. Možda nas i si­lu­ju. Na B92 stal­
no ja­vlja­ju o nji­ho­vim na­ci­sto­id­nim i klerofašističkim
zločinima.
– Da... – od­go­va­ra Di­mi­tri­je, a glas mu po­drh­ta­va.
– Ti, de­voj­ko – obraća se me­ni – br­zo po­pij ovo!
Gu­ra mi ne­ka­kvu pi­lu­lu u usta.
– Šta je to!?
– PMS.
– Ka­kav bre PMS?
– Premeštač mi­kro­fajn­de­ro­vih sig­na­la! – iz­raz li­ca
mu je iz bli­zi­ne ne­ka­ko blag, čak bih re­kla pri­ja­telj­ski.
Ne­mam iz­bo­ra. Gu­tam pi­lu­lu.
81
Sve taj­ne na­tu­ra­na­ta sarmaša
Ušli smo u ne­ku šklopociju ko­ja je si­gur­no bi­la sta­
ri­ja od me­ne. Bra­do­nja i nas dvo­je. Ona dvo­ji­ca su
osta­la tu i sa­kri­la se u ne­ko žbunje.
– Premeštač mi­kro­fajn­de­ro­vih sig­na­la funkcioniše
po prin­ci­pu spa­re­nih šifara – objašnjavao nam je – Pi­
lu­la u se­bi sadrži sen­zor ko­ji je u sta­nju da pročita
je­din­stve­ni matični kod mi­kro­fajn­de­ra i da ga za­
tim lan­si­ra u ne­ku dru­gu, slučajno iza­bra­nu oso­bu
nasumično oda­bra­nog je­din­stve­nog matičnog bro­
ja i ta­ko na­pra­vi ha­os u si­ste­mu za lo­ci­ra­nje. PMS
uno­si to­li­ku kon­fu­zi­ju u sve in­ter­fej­se i sred­stva za
pronalaženje da su­bje­kat ni­je moguće naći ni pre­ko
in­di­vi­du­al­nog ko­mu­ni­ka­to­ra. Si­stem je re­gu­li­san ta­
ko da se žrtvena oso­ba na­la­zi u kru­gu od pet ki­lo­me­
ta­ra i da ne bu­de iz re­do­va špajzista ili ki­se­lih ku­pu­
sa­ra.
– Čekajte – za­u­sta­vlja ga Di­mi­tri­je – Ko su sad ki­
se­li ku­pu­sa­ri i špajzisti? Je­ste to vi?
– Ma mi smo u stva­ri obični na­tu­ran­ti, ali ova ime­
na su nam pri­le­pi­li no­vi­na­ri pa smo i sa­mi počeli da
ih ko­ri­sti­mo. Iz za­je­ban­ci­je.
– A roštiljaši, sarmaši...? Ko su sve ti lju­di?
– Sarmaši!? Ha­ha­haa! Ta­ko nas na­zi­va­ju ta­mo?
– iskre­no se na­sme­jao i iz­ne­na­dio bra­do­nja – Po­sto­ji
82
mno­go vr­sta na­tu­ra­na­ta i uglav­nom su svi od­met­ni­ci,
a ta po­grd­na ime­na i sve osta­lo, to je pro­pa­gan­da.
– Čija pro­pa­gan­da? – pi­ta­la sam.
– Pa vla­sti. Te­le­vi­zi­je...
– Hoćete da kažete da B92 laže?
Ni­sam do­bi­la od­go­vor. Tip je sa­mo od­mah­nuo
ru­kom.
– Ja sam Tar­zan – pred­sta­vio se.
Di­mi­tri­je i ja smo od­mah, kao po do­go­vo­ru, za­
pe­va­li:
– Tarzančići su deo prošlosti! La la la la la­la la­la!
– Šta vam je to?
– Ka­ko ne zna­te? Stal­no se vr­ti na TV-u.
– Mi ov­de ne­ma­mo te­le­vi­zi­ju. Sa­mo u štabu pra­te
izveštaje. Šta je to?
– Pa re­kla­ma za sa­pun za PPG. Sa­pun Sa­pun.
– Ide­mo u štab. Još mno­go to­ga ćemo mo­ra­ti da
vam ob­ja­sni­mo – na­sta­vio je Tar­zan – Za početak, ma­
da znam da će vas to za­pre­pa­sti­ti kao i sve stranaše,
mi ov­de ne­ma­mo PPG.
Bio je u pra­vu. O ovim di­vlja­ci­ma su nam po­vre­
me­no ja­vlja­li na ve­sti­ma svašta, gle­da­la sam i ne­ke
do­ku­men­tar­ce na Bi-Bi-Si-ju, ali ni­sam zna­la da čak
ni PPG ne poštuju.
Dok smo se vo­zi­li, po­ka­za­le su se tačnim mo­je
pret­po­stav­ke ko­je sam ima­la razmišljajući ra­ni­je o
di­vlja­ci­ma i re­tro­ma­ni­ma. Ko­mu­ni­ka­ci­ja s nji­ma
je moguća i ostva­ri­va. Ako se s tak­si­sti­ma po­ne­kad
može pročavrljati, a s ne­ki­ma od njih, čak i iz naj­ek­
strem­ni­jih udruženja, raz­go­vor uspe­va da bu­de pri­ja­
tan, pret­po­sta­vi­la sam da su i re­tro­ma­ni i špajzisti i
svi osta­li takođe sa­mo lju­di. Bi­lo mi je dra­go da smo
ih sre­li, a naročito za­to što su pre­ma na­ma bi­li fi­ni,
83
Leposava
bez ob­zi­ra što su to­li­ko ne­ve­ro­vat­no prostački iz­gle­da­
li. Uosta­lom, spa­si­li su nas. Nji­ho­vi smo dužnici.
Is­pod ne­ke nadstrešnice pre­kri­ve­ne kamuflažnim
žbunjem par­ki­ra­li smo ko­la (ako se to ko­li­ma može
na­zva­ti, a Tar­zan ih je i zvao ne­ka­ko drugačije) i da­
lje smo na­sta­vi­li peške kroz ne­ki pro­laz pa smo opet
iz­bi­li go­re, sa­mo što je sve bi­lo pre­kri­ve­no gu­stom
krošnjom drveća.
– To je zbog kamuflaže – objašnjavao je Tar­zan
– Iz sa­te­li­ta se sve vi­di. Zna­ju oni da smo mi tu, ali
bar ne mo­gu u sva­kom mo­men­tu da vi­de šta ra­di­mo.
Di­mi­tri­je i ja smo vr­lo iznenađeni. Ov­de se od­vi­ja
život, ali to­tal­no ne­ve­ro­va­tan.
Uli­ce su pu­ne ne­kih sit­nih kućica ko­je oni na­zi­va­
ju ki­o­sci. U nji­ma se pro­da­je svašta, pa čak i hra­na,
ali hra­na ko­ja ne­ma ve­ze s onom ko­ju mi je­de­mo.
To de­lu­je to­li­ko ne­hi­gi­jen­ski da mi se povraća pri
sa­mom po­gle­du. Iz dim­nja­ka tih ki­o­ska iz­la­zi dim s
ne­kim nepodnošljivim smra­dom. Na jed­nom od njih
primećujem ogro­man faštističko-komunistički nat­
pis. Piše bu­kval­no ova­ko: LESKOVAČKI ROŠTILJ
I DOMAĆE SAR­ME! Par me­ta­ra da­lje rad­nji­ca s fir­
mom na ko­joj piše JE­LO I OSTA­LO. Mo­gu sa­mo da
za­mi­slim šta je to osta­lo... Tar­zan sve vre­me mo­ra
da nas smi­ru­je i da nam objašnjava da se ne plašimo
ničega, da su ov­de lju­di za­pra­vo mi­ro­lju­bi­vi i da su ta­
kve stva­ri ov­de nor­mal­ne, ali je na­ma teško da mu po­
ve­ru­je­mo... U jed­nom mo­men­tu mi za­sta­je po­gled na
nacistički grb sa četiri oci­la! Ni­sam si­gur­na na čemu
sam ga ugle­da­la. Od­mah sam okrenula glavu.
Ka­ko bre da bu­de nor­mal­no kad je sve to­tal­na ka­ta­
stro­fa? Lju­di se ni­ka­ko ne mo­gu na­zva­ti građanima.
Sve sam domaćin do domaćina. To­li­ko su ne­ko­rekt­
84
S v e t a j ­n e n a t­ u ­r a n
­ a ­t a s a r m a š a
no obučeni da to de­lu­je kao sce­no­gra­fi­ja za ne­ki ko­
sti­mi­ra­ni film. Ap­so­lut­no ni­kog ni­sam vi­de­la da no­si
kra­va­tu! Žene su no­si­le ne­ke šarene to­no­ve i sko­ro
ništa od oba­ve­znih ga­lan­te­rij­skih aut­fi­ta. Za­pa­zi­la
sam sa­mo jed­nu de­voj­ku sa tri de­sna dre­da, ali je sve
osta­lo na njoj bi­lo pogrešno i opet pot­pu­no ne­ko­rekt­
no, uključujući i be­lu ma­ra­mu oko stru­ka. Čak je no­
si­la još pre de­se­tak go­di­na za­bra­nje­nu kom­bi­na­ci­ju
narandžastog i te­get. Ne­ki su čak ima­li od­ve­za­ne per­
tle i to­li­ko su ri­skant­no lan­da­ra­li nji­ma da sam ima­la
uti­sak da će sva­kog mo­men­ta iza­zva­ti pešački udes.
Ni­ko, baš ni­ko, ni­je imao pešačke re­gi­star­ske bro­je­ve.
Osećala sam se sve vre­me kao da ho­dam po igla­ma.
Opa­snost je vre­ba­la na sve stra­ne.
Jed­na od stva­ri ko­ja mi se ure­za­la u gla­vu dok smo
ta­ko zbu­nje­ni išli pre­ma štabu je bio bu­tik na kom
je pi­sa­lo: KI­NE­SKA RO­BA! Ne­ve­ro­vat­no! Ka­ko je
moguće da u našoj bli­zi­ni po­sto­ji to­li­ko za­bra­nje­nih
stva­ri!? Čak mi se krajičkom oka učinilo da u rad­nji
vi­dim ne­kog da puši pra­vu ci­ga­re­tu!
(na­sta­vak po­gla­vlja na sledećoj stra­ni)
85
Na­sta­vak po­gla­vlja
Ipak, život u ovom na­se­lju ima jed­nu vr­lo očiglednu pred­nost. Nig­de ne­ma auto­mo­bi­la. Tek tu i ta­
mo prođe po­ne­ki bi­ci­kli­sta, ali vr­lo po­la­ko se krećući.
Go­to­vo da sam ima­la uti­sak da pa­zi da ne uda­ri ne­
kog pešaka. Hodajući po tim uli­ca­ma, to mi je u pr­
vom mo­men­tu uli­va­lo do­dat­nu ne­la­go­du. Ni­sam se
na­vi­kla na ho­da­nje u gra­du bez se­ma­fo­ra, auto­mo­
bi­la, svih onih oba­ve­znih tra­ka i saobraćajaca ko­ji
uz pomoć do­ber­ma­na vrše pre­stro­ja­va­nja pešaka po
gru­pa­ma. Po iner­ci­ji sam sta­vlja­la ru­ke u džepove na
sva­kom uglu, iako je savršeno bi­lo ja­sno da to ov­de
uopšte ni­je po­treb­no. U stva­ri, ne sa­mo da ni­je bi­lo
saobraćajnih do­ber­ma­na ne­go ni­je bi­lo ni­ka­kvih pa­sa
iz re­do­va di­sci­plin­skih kon­tro­lo­ra. Tek po­ne­ki kućni
lju­bi­mac, ne­ke sa­svim bez­op
­ a­sne i pi­to­me ra­se, i to
po pra­vi­lu bez br­nji­ce. Ne­ki su čak šetali od­ve­za­ni,
bez lan­ca. Pre­stra­vi­la sam se kad sam vi­de­la di­vlju
mačku ka­ko iz­la­zi iz ne­kog kon­tej­ne­ra za đubre, a bi­
lo je očigledno da joj ni­su iščupane kandže.
– Je­ste glad­ni? – pi­tao nas je Tar­zan. Mi smo pot­
pu­no za­bo­ra­vi­li na glad, ali sad kad nas je pod­se­tio,
shva­ti­li smo da ska­pa­va­mo. Odlučili smo da pre od­
86
la­ska u štab ode­mo u zajednički re­sto­ran, ka­ko ga je
Tar­zan na­zvao. To je valj­da ne­ka vr­sta nji­ho­vog fud-cen­tra.
Ja sam se se­ti­la da ima­mo one Мек­До­налд­со­
ве lančeve. Kad sam to re­kla Tar­za­nu, on se sa­mo
nasmešio.
– De­ca to ov­de vo­le da je­du. Do­sad se ve­ro­vat­no
ohla­di­lo. Daj klin­ci­ma na uli­ci, a mi ide­mo na pra­vi
ručak.
– Pra­vi ručak!? – re­a­go­va­la sam – A ko­ja je to hra­
na bo­lja od Мек­До­налд­со­ве?
Ako je nešto kao ove gro­zo­te što smo vi­de­li us­put,
on­da bo­lje ne. Suviše ri­skant­no. Ipak, iz­va­di­la sam
četiri lanča iz ran­ca i da­la ih ne­koj dečurliji ko­ja su
se igra­la one igre ko­ja se da­je na te­le­vi­zi­ji, sa­mo što
ni­su ima­li ona­ko ve­li­ke go­lo­ve ne­go ne­ke im­pro­vi­zo­
va­ne, ma­le. Ja­ko su se ob­ra­do­va­li, naročito kad su
vi­de­li po­klo­ne. Ovog me­se­ca su u mo­di raz­gled­ni­ce
ko­je de­li Hu­ma­ni­tar­ni sek­tor za rav­no­prav­nost u
edi­ci­ji Videćete kad se ci­vi­li­zu­je­te. Do­bi­li su Lju­blja­
nu, Temišvar, Po­znanj i Trst. Dva lanča sam sačuvala
za sva­ki slučaj.
Ušli smo u taj re­sto­ran. Ve­o­ma ve­li­ka sa­la sa pu­
no sto­lo­va neobično pre­kri­ve­nih ne­kim plah­ta­ma na
ko­ji­ma su već sta­ja­li spre­mlje­ni ta­nji­ri, ali bez hra­ne.
Pri­bor za je­lo je sta­jao s jed­ne i dru­ge stra­ne ta­nji­ra
i ni­je bio plastičan ne­go od me­ta­la. Moj ta­njir je bio
okr­njen na ru­bu. Čaše su bi­le od sta­kla, a sal­ve­te ume­
sto od pa­pi­ra bi­le su od ne­kog ma­te­ri­ja­la za odeću.
Kre­nu­la sam da tražim po­gle­dom glav­ni pult, ali ga
nig­de ni­sam vi­de­la. Tar­zan nas je od­mah od­veo za
sto. Bes­po­treb­no kom­pli­ko­va­na pro­ce­du­ra...
87
Leposava
– A hra­na? – pi­tao je Di­mi­tri­je.
– Sad će da dođe ko­no­bar, str­pi se – od­go­vo­rio je
za­go­net­no Tar­zan. I za­i­sta, usko­ro nam je prišao ne­ki
čovek vr­lo neobično obučen u cr­no-be­lo s onim sta­ro­
vre­me­nim lep­ti­rom oko vra­ta i po­zdra­vio nas kao da
nas po­zna­je. Tar­zan mu je re­kao da nam do­ne­se je­dov­
nik, ili ta­ko nešto. U sva­kom slučaju, to je ne­ka kao
knjižica u ko­joj su za­pi­sa­na ime­na je­la ko­ja se tu pro­
da­ju. Svi smo do­bi­li po jed­nu ta­kvu knjižicu, kao ne­ki
ka­ta­log u kožnim ko­ri­ca­ma ko­ji ko zna ko­li­ko lju­di je
pre nas držalo u ru­ka­ma, a da ga ni­su opra­li. Di­mi­tri­
ju i me­ni ništa ni­je bi­lo ja­sno pa smo mo­ra­li za sve da
pi­ta­mo Tar­za­na. Uvre­dlji­vi iz­ra­zi kao sar­me, ka­vur­
ma, gi­ros, gulaš, paprikaš, svi­nje­ti­na ili me­da­ljo­ni
s pečurkama ov­de su očigledno ima­la ne­ka sa­svim
dru­ga značenja. Na spisku je bilo i nekoliko nonsensa
kao što su vešalica u maramici i nameštaj od pola
litra. Nje­mu je bi­lo čudno ka­ko baš ništa ne zna­mo.
A i na­ma. Is­ko­pi­ra­la sam ce­lu knjižicu na CST, ali ne
mo­gu ov­de sve da pre­ba­cim pošto je suviše obim­na.
Iz­bor je bio to­li­ko ve­lik da bi se ovim je­li­ma mo­gla
na­pu­ni­ti tri fud-cen­tra. Hra­na se de­li na dve vr­ste
pred­je­la (to­pla i hlad­na), tri vr­ste glav­nih je­la (go­to­
va, porudžbena i sa roštilja), dve vr­ste pri­lo­ga (to­pli
i hlad­ni), na de­se­ti­ne sa­la­ta, a o de­ser­ti­ma i piću da i
ne go­vo­rim. Bi­lo je čak da se bi­ra više vr­sta so­ko­va u
više bo­ja, pa čak i ne­ga­zi­ra­nih, a sve mi se za­vr­te­lo u
gla­vi kad sam ba­ci­la po­gled na al­ko­hol­na pića.
Bi­li smo užasno zbu­nje­ni. Ka­ko to da ovi od­met­ni­
ci i di­vlja­ci ima­ju ova­ko vi­sok stan­dard? Tar­zan nam
je na naše još veće zaprepašćenje ob­ja­snio da oni sve
to sa­mi spre­ma­ju. Ništa ni­je iz uvo­za!
88
N a ­s t a v
­ a k p o ­g l a ­v l j a
– Ja bih nešto jed­no­stav­no – re­kla sam mu.
– I ja bih – složio se Di­mi­tri­je.
– OK – obra­tio se Tar­zan ko­no­ba­ru i naručio ne­
ke stva­ri za ko­je sam tad pr­vi put čula. Ume­sto da
nam od­mah do­ne­se hra­nu, čekali smo do­brih 15-20
mi­nu­ta. Tar­zan nam je ob­ja­snio da je to nor­mal­no
kod njih jer hra­na ni­je una­pred pot­pu­no spre­mlje­na
ne­go tre­ba ne­ko vre­me da se dovrši. Ne­ka je­la ni­su ni
započeta, ta­ko da smo mo­gli da čekamo i mno­go duže
da smo naručili ne­ko od njih.
Dok smo čekali, pričali smo mu o sve­mu što se
dešava. On nam je od­mah ob­ja­snio da zna sko­ro sve,
ali nam je re­kao i ponešto što mi ni­smo zna­li. Upra­vo
je pre­ko ko­mu­ni­ka­to­ra do­bio no­ve ve­sti: Ne­vla­da je
za­bra­ni­la de­lo­va­nje svih pešačkih or­ga­ni­za­ci­ja, znači
ne sa­mo TOP-a, ne­go i Sa­ve­za ne­za­vi­snih pešaka i
Udruženja Na­pred pešaci! i osta­lih. Uve­la je po­li­cij­
ski čas i ka­zne­ne me­re za sve pešake, šetače i hodače.
Uki­nu­ti su svi pešački pre­la­zi bez se­ma­fo­ra, dok je
pre­la­zak uli­ce na se­ma­fo­ri­ma za pešake sma­njen
u pro­se­ku za 40% i sad iz­no­si oko dve se­kun­de. To
praktično znači da od sad svu­da mo­ra da se trči kad
se pre­la­zi uli­ca. Po­no­vo je uve­den si­stem par-ne­par.
Ja imam par­nu pešačku ta­bli­cu ta­ko da da­nas iona­
ko ne bih mo­gla da ho­dam gra­dom. Za­bra­nje­na su
jav­na oku­plja­nja i zadržavanje u par­ko­vi­ma više od
dva mi­nu­ta. Uki­nu­te su šetnje po ke­jo­vi­ma i okol­nim
šumama, dok se za slo­bod­no ho­da­nje u krug iz­da­je
po­seb­na do­zvo­la. Spor­ni pešački pre­laz i ležeći po­li­ca­
jac is­pred Patrijaršije pot­pu­no su uništeni, dok su svi
ležeći po­li­caj­ci is­pred škola pri­vre­me­no us­pra­vlje­ni
i do­bi­li su ovlašćenje da po sop­stve­nom nahođenju
89
ne­di­sci­pli­no­va­ne učenike povlače atom­skim pe­gla­ma
za uši. Vozači su se uje­di­ni­li i osno­va­li je­din­stve­nu ar­
mi­ju – PAV, Pobunjeničku ar­mi­ju vozača.
Na­rav­no da nas je najviše za­ni­ma­lo šta je s na­ma.
Tar­zan je obo­rio po­gled.
– Loptopešaci... – re­kao je s trunčicom iro­ni­je,
bla­go se osmehnuvši – Za va­ma je ras­pi­sa­na po­ter­ni­
ca i to in­ter­na­ci­o­nal­na jer su sve­sni da pomoću lop­ti
možete da pređete i državnu gra­ni­cu. Na­gra­da za sva­
ku in­for­ma­ci­ju o va­ma je de­set bes­po­vrat­nih kre­di­ta,
dva pri­bo­ra za bej­zbol i blog sa doživotnim cen­zo­rom
za ko­men­ta­re na B92. Po­li­ci­ja je obećala da će ono­
me ko vas pri­ve­de obez­be­di­ti čitav kom­plet ka­ra­ta za
američki fud­bal i pod­vod­ni kri­ket, a da će sva­ki pešak
ko­ji jav­no osu­di vaše de­lo­va­nje bi­ti oslobođen de­set
hi­lja­da slo­vnih zna­ko­va bez raz­ma­ka. U stva­ri, vi i sa­
mi zna­te šta to za­pra­vo znači, zar ne?
– Šta!?
– To znači da ste osuđeni na cr­ve­no-be­le tra­ke!
Di­mi­tri­jev i moj po­gled su se su­sre­li u ne­ve­ri­ci.
Očigledno je da ni nje­mu ni me­ni to ni­je ni pa­lo na pa­
met. Po­sta­li smo vodeći kri­mi­nal­ci praktično pre­ko
noći. Da sve bu­de još go­re – za tren oka raspršili su
se svi sno­vi o Bu­gar­skoj.
90
Tre­ba osta­ti pri­bran
Ko­no­bar mi je do­neo ne­ke parčiće me­sa, du­gu­
lja­ste, a po­red njih na­sec­kan živ cr­ni luk. Sve za­jed­
no ne­ve­ro­vat­no in­ten­ziv­nog uku­sa i mi­ri­sa, sko­ro
omamljujućeg. Mo­ram pri­zna­ti da je bi­lo ja­ko do­bro.
Ni­kad ništa slično ni­sam pro­ba­la. Di­mi­tri­je je do­
bio nešto što liči na ham­bur­ger, ali bez majoneza i
kečapa. Je­de se me­tal­nim pri­bo­rom za je­lo dok se le­
pi­nja služi odvo­je­no. Takođe s lu­kom. Isto su­per. Pli­
va­lo je u ne­kom kao tečnom si­ru. Tar­zan je bio ja­ko
simpatičan pokušavajući da nas nauči ka­ko se ta je­la
zo­vu. Ovo Di­mi­tri­je­vo se zva­lo blje­ska­vi­ca, a ovo svo­
je ni­sam us­pe­la da za­pam­tim. Nešto sa mno­go č i ć.
To je bi­lo to­li­ko do­bro da smo na tre­nu­tak za­bo­ra­vi­li
u ka­kvim smo pro­ble­mi­ma.
Po­zva­la sam Ga­li­nu na ko­mu­ni­ka­tor. Re­kla mi je
da sve zna. Ni­sam sme­la da joj kažem gde smo za­to
što su nam ve­ro­vat­no prisluškivali uređaje. Ni­smo bi­
li si­gur­ni da li uopšte zna­ju da su i oni umešani u ce­lu
priču, ali mo­ra­li smo da bu­de­mo opre­zni, bez ob­zi­ra
što je moj ko­mu­ni­ka­tor bio pod PMS-om. Naj­pa­met­
ni­je je bi­lo da osta­nu kod Ma­ki­je­vih rođaka u Pančevu
i ne mr­da­ju oda­tle dok ne vi­di­mo šta ćemo. Ble­sa­va
Ga­li­na je re­kla da je bo­li uvo i da će da ide na „Exit“.
91
Leposava
Iz­dra­la sam se na nju. Ni­je nor­mal­na! Obezbeđenje na
„Exi­tu“ bi je od­mah uhap­si­lo. Iona­ko im je na spi­sku
pošto su joj prošle go­di­ne na ula­zu pronašli u džepu
tri gra­ma vo­de u pra­hu, i to česmovače. Po­sle su na
ul­tra­zvu­ku kod se­ver­nog C ula­za utvr­di­li da je tog da­
na je­la kod kuće i da ne­ma do­volj­no kre­di­ta ni za je­
dan čizburger u naj­jef­ti­ni­jem fud-ser­vi­su na fe­sti­va­lu
pa je ni­su ni pu­sti­li da uđe i po­red to­ga što je ima­la
i vi­zu i kar­tu i nekrštenicu. Ma­ki je prošao još go­re
pošto ni­je znao da su od pre dve go­di­ne uve­li i rek­to­
sko­pi­ju na ula­zu. Kad su mu pronašli nepročišćeno
de­be­lo cre­vo, ne sa­mo da ga ni­su pu­sti­li ne­go su ga
ba­ci­li glad­nim vučjacima na 15 mi­nu­ta i još je za­ra­
dio i smeđu tra­ku me­sec da­na, i to s mle­kom. Re­kla
sam joj da ako ode neću više da raz­go­va­ram s njom.
Ma­da je raz­u­mem pošto je „Exit“ jed­na div­na stvar i
je­di­ni naš kon­takt sa Evro­pom i sve­tom. Na kra­ju, na
glav­noj bi­ni na­stu­pa­ju Idol Mla­dih i Kršni činč. Šteta
pro­pu­sti­ti...
Kad smo se već naj­e­li, ko­no­bar nam je do­neo sla­do­
led. U bo­ji! Ume­sto da kao onaj naš be­li ima pre­liv od
čokolade, ja­go­de, ba­na­ne... ovaj je već imao ugrađene
uku­se. Sla­do­led od čokolade bio je smeđ, od ja­go­de
cr­ven, od pistaća ze­len! To­tal­no sam se oduševila
kad sam to vi­de­la, a da sve bu­de još čudnije, Tar­zan
nas je ubeđivao da je to po ne­kom sta­rom re­cep­tu iz
XX ve­ka. Račun ni­je pla­tio CST-om ne­go pa­pir­nim
novčanicama. Kaže da ta­ko više vo­li... Jed­na pa­pir­
na novčanica na ko­joj piše 50 vre­di oko 3.000 slov­
nih zna­ko­va, ta­ko da nas je ceo ovaj ručak koštao
nešto ma­nje od 10.000 slov­nih zna­ko­va s raz­ma­kom.
Džabe!
92
T r e ­b a o s t a ­t i p r i ­b r a n
Na pu­tu do štaba su nas pre­po­zna­la ne­ka de­ca.
Dve devojčice ko­je su ska­ka­le po ne­kom is­teg­nu­tom
lastišu kao za gaće, sa­mo dugačkom.
– Loptopešaci!? – uz­vik­nu­le su oduševljeno. Da­li
smo im auto­gra­me. Ov­de smo po­sta­li zve­zde. Mo­ram
pri­zna­ti da mi to ma­lo la­ska. Doduše, zve­zde smo na
kon­tra­ne­tu. Na te­le­vi­zi­ji smo oko­re­li zločinci, ali te­le­
vi­zi­ja na ko­mu­ni­ka­to­ri­ma u ovoj ma­loj ko­mu­ni na­tu­
ra­na­ta ne ra­di. Ne znam zašto.
Idući us­put, pri­me­ti­la sam još jed­nu za­ni­mlji­vu po­
ja­vu. Bi­lo je do­sta lju­di na uli­ci ko­ji su ho­da­li sa­mi.
Bez iko­ga po­red se­be. Čak bi se mo­glo reći da je većina
njih bi­la bez prat­nje. A da sve bu­de još čudnije, de­lo­
va­lo je kao da im uopšte ni­je ne­pri­jat­no zbog to­ga.
Dok naj­zad ni­smo sti­gli do Štaba, gla­va mi je bi­
la to­li­ko pre­tr­pa­na uti­sci­ma da sam bi­la pot­pu­no
ošamućena i si­gur­no bi mi pri­jao je­dan TNG. Pi­ta­la
sam Tar­za­na ima li, a on je re­kao da se to nažalost
teško na­la­zi kod njih. Je­di­no kad ne­ko prošvercuje
sa stra­ne.
U Štabu je vla­da­la smi­re­na at­mos­fe­ra. Ni­ko nas
nig­de ni­je za­u­sta­vljao, ni­ko ništa ni­je pi­tao, ni­ti nas
je bi­lo ko čudno po­gle­dao iako je bi­lo očigledno da
smo stranaši, ka­ko su nas ta­mo na­zi­va­li. Tar­zan nas
je od­veo u pro­sto­ri­ju na spra­tu u ko­joj je se­deo ne­ki
go­spo­din s kra­va­tom i raz­go­va­rao te­le­fo­nom. Ve­lik,
iz­glan­can i čist rad­ni sto is­pred nje­ga oda­vao je na
pr­vi po­gled uti­sak ozbilj­no­sti i finoće. Naj­zad ne­ko
pri­sto­jan!
– Ja sam Bo­ran Gogunović. Ima­li ste lu­de sreće što
ste na­le­te­li na nas. Po­li­ci­ja bi vas ve­ro­vat­no mučila
dok ne ot­kri­je­te taj­nu lop­ti.
– Zašto im je to­li­ko sta­lo? – pi­tao je Di­mi­tri­je.
93
Leposava
– Mno­go ste im se za­me­ri­li. To je jed­no. A dru­go,
pokušavaju da uklo­ne lop­te ili da bar sa­zna­ju nji­ho­vu
taj­nu. Stvar se in­ter­na­ci­o­na­li­zo­va­la. Sa­zna­li smo da
su Ame­ri­kan­ci tražili od Ne­vla­de Sr­bi­je da pronađe
taj­nu lop­ti u ro­ku od 48 sa­ti ili će se umešati.
– Ka­ko?
– Kao i uvek... Pr­vo će uve­sti sank­ci­je i po­sla­ti mi­
rov­ne posmatrače... A on­da će nas ve­ro­vat­no ci­vi­li­zo­
va­ti Cr­ve­ni krst.
– Pa šta da ra­di­mo?! Daj da im pre­da­mo lop­te. Ja
još jed­no ci­vi­li­zo­va­nje ne bih izdržao! – skočio je Di­
mi­tri­je.
Tu se go­spo­din Gogunović za­do­volj­no i za­go­net­no
na­sme­jao.
– E sad je ma­lo red na nas!
– Ka­ko to mi­sli­te? – to sam ja pi­ta­la. Ski­dam raz­go­
vor sa CST-a, sve sam sni­mi­la.
– Šta mi­sli­te, ka­ko je eks­plo­di­rao onaj he­li­kop­ter
ko­ji vas je go­nio?
– Obo­ri­li ste ga vi.
– Do­bro, ali ka­ko? Di­mi­tri­je, ni­si ti je­di­ni iz­u­mi­
telj. Ima još ge­ni­jal­nih lju­di po­red te­be i uglav­nom
žive u našoj ko­mu­ni ili do­le kod ita­li­ja­ni­sta.
– Ko su sad ita­li­ja­ni­sti?
– Ni­je sad važno. Možeš li da pretpostaviš ka­ko
smo obo­ri­li he­li­kop­ter?
– Ne­mam poj­ma, stvar­no. Ni­sam čuo ni­ka­kav pu­
canj. Sa­mo je u jed­nom mo­men­tu eks­plo­di­rao, kao
da je uda­rio u nešto.
– Tačno! Uda­rio je u zid. Otkriće Ga­bri­je­le
Fabijančić. Ne znam ka­ko funkcioniše, to je isto taj­
na, ali oko ce­le naše te­ri­to­ri­je po­sta­vi­li smo šine za
mr­tvi zid, ka­ko ga je Ga­bi na­zva­la. Pot­pu­no je ne­vi­
94
T r e ­b a o s t a ­t i p r i ­b r a n
dljiv i za sve postojeće vr­ste ra­da­ra i go­lim okom. Ak­
ti­vi­ra­mo ga odav­de iz štaba kad ugle­da­mo da se ne­ko
približava. Vas smo pr­ve pri­me­ti­li dok ste le­te­li iz­nad
močvare. Sreća da ste se kre­ta­li spo­ro pa smo shva­ti­li
da ste to ve­ro­vat­no vi. Uključili smo mr­tvi zid čim ste
prešli gra­ni­cu naše te­ri­to­ri­je i pr­vi zra­ko­mlat je di­rekt­
no na­le­teo na nje­ga.
– Čekajte! Pa to znači da ima­te pot­pu­no nov i je­
din­sven si­stem protivvazdušne od­bra­ne?
– Mo­glo bi ta­ko da se na­zo­ve. I ne­kon­ven­ci­o­na­lan.
Ma­da je to ma­lo loš ter­min. Ne bo­ri­mo se mi pro­tiv
va­zdu­ha ne­go pro­tiv le­te­li­ca.
– A ka­ko mi­sli­te da zaštitimo ce­lu ze­mlju?
– To je pro­blem, ali ni­je nerešiv. Mo­glo bi se iz­ve­
sti uz do­bru or­ga­ni­za­ci­ju. Od po­li­ci­je se možemo sa­
kri­ti uz pomoć PMS-a i još ne­kih sit­ni­jih pro­na­la­za­ka
ita­li­ja­ni­sta.
– Zašto od po­li­ci­je? Pa zar ne bi bi­lo bo­lje da ih
po­li­ci­ja po­sta­vi?
– Jao! Uvek isti pro­blem s va­ma stranašima. Ti ta­
ko in­te­li­gen­tan dečko, a ne vidiš naj­o­sno­vni­je stva­ri
oko se­be. Pa naša vlast je u stva­ri nji­ho­va. Sva­ko ci­vi­li­
zo­va­nje za­jed­no or­ga­ni­zu­ju. Ako po­li­ci­ja sa­zna za naš
pro­je­kat, sve će pro­pa­sti.
– Je­ste – umešala sam se – Ovi na vla­sti su svi iz­
daj­ni­ci i stra­ni plaćenici, je li?
– Ni­su, sve su to fi­ni i do­bri lju­di.
– Ma ’aj­te mo­lim vas! Do­sta mi je više tih pri­mi­tiv­
nih na­ci­o­na­li­sta. Ka­ko mi­sli­te da uđemo u Evro­pu s
ta­kvim sta­vo­vi­ma?
– Le­po­sa­va! – opo­me­nuo me Di­mi­tri­je – Umuk­ni!
Začepiću ti usta.
95
Leposava
Stvar­no, ma­lo sam pre­te­ra­la. Čovek nam spa­sio
život a ja ga optužujem da je pri­mi­tiv­ni na­ci­o­na­li­sta.
Iz­vi­ni­la sam mu se, ma­da sam i da­lje bi­la be­sna.
– Ti se zoveš Le­po­sa­va? – pi­tao me Bo­ran.
– Da.
– Zašto nosiš tu tra­ku?
Po­gle­da­la sam i shva­ti­la da je još tu. To­tal­no sam
za­bo­ra­vi­la na nju u ce­loj ovoj gužvi.
– Uhva­ti­li mi ćaleta s po­ce­pa­nim gaćama.
– Pa što je on­da ti nosiš?
– Pa bi­le su još i pr­lja­ve. Treći ste­pen. Za to ce­la
po­ro­di­ca mo­ra da no­si tra­ke.
– I ti misliš da je to u re­du?
– Ka­ko to mi­sli­te? Na­rav­no da je u re­du! Vi ste za
pr­lja­ve gaće? Jel se i za to zalažete?!
Čovek je od­mah­nuo ru­kom. Shva­tio je da sam tvrd
orah i da će teško da pa­ri­ra mo­jim ar­gu­men­ti­ma.
– U sva­kom slučaju, sad možeš da skineš tra­ku.
Ov­de se to ne no­si. Sa­mo će ti se lju­di sme­ja­ti.
Ni­sam je ski­nu­la. Ne od­mah. Ski­nu­la sam je po­sle
kad smo izašli.
Gogunović je uključio te­le­vi­zor. Na ekra­nu za­bri­
nut iz­raz li­ca vo­di­te­lja. Grad je u to­tal­nom ha­o­su. Po­
li­ci­ja ras­te­ru­je oku­plje­ne. Vi­de se ban­de raz­u­la­re­nih
pešaka (to su očigledno To­pov­ci) ka­ko mal­tre­ti­ra­ju
vozače. Na snim­ku je­dan po­mah­ni­ta­li pešak vozaču
na­sil­no ki­da si­gur­no­sni po­jas i silom ga izvlači iz auta
vukući ga za nos.
Te­ror ma­nji­ne nad većinom se na­sta­vlja. Vozači
ko­ji čine ogrom­nu većinu stanovništva Be­o­gra­da na­
la­ze se na me­ti po­di­vlja­lih pešačkih gru­pa. Ne­vla­da
Sr­bi­je do­go­vo­ri­la se sa pred­stav­ni­ci­ma Uje­di­nje­nih
na­ci­ja o do­la­sku 40.000 stra­nih posmatrača ko­ji će
bi­ti raspoređeni po ce­loj ze­mlji.
96
T r e ­b a o s t a ­t i p r i ­b r a n
Zbog očigledne ugroženosti vozača di­vljim hor­da­
ma pešaka predvođenih na­ci­sto­id­nim loptopešacima
i Terorističkom or­ga­ni­za­ci­jom pešaka, naša ze­
mlja opet se na­la­zi u cen­tru pažnje svet­skih zbi­va­
nja i opet su sve oči upe­re­ne u nas zbog ne­kul­tu­re
i divljaštva po­je­di­nih pred­stav­ni­ka našeg na­ro­da.
U Be­o­gra­du je uki­nu­to još 30 se­ma­fo­ra za pešake i
najstrožije je za­bra­nje­no ho­da­nje uli­com od 12 do 19
časova, a u 21 počinje po­li­cij­ski čas ko­ji tra­je tri sa­
ta. Ugroženim vozačima sve me­di­cin­ske in­sti­tu­ci­je
pružaće ne­pre­kid­nu le­kar­sku pomoć i na te­re­nu. Svi
uhapšeni pešaci biće zadržani u usta­no­va­ma za pri­
sil­nu pro­iz­vod­nju PPG ka­bi­na do okončanja su­ko­ba
i početka suđenja.
– U pičku ma­te­ri­nu! – iz­ner­vi­ra­no su sočno opso­
va­li Tar­zan i Bo­ran.
97
Pr­vi dan bez PPG-a
Bi­li smo užasno umor­ni. Ni­je ni čudo s ob­zi­rom
na to šta smo sve doživeli u jed­nom da­nu. Od­ve­li
su nas u odvo­je­ne kuće. Ja sam otišla kod ne­ke fi­ne
gospođe ko­ja je bi­la ja­ko lju­ba­zna i go­sto­lju­bi­va, ali
je vo­le­la i da priča. Mo­ra­la sam da je za­mo­lim da mi
pokaže kre­vet i da me osta­vi da spa­vam. Za­spa­la sam
čim sam do­dir­nu­la kre­vet i pro­bu­di­la se ja­ko ka­sno,
si­gur­no po­sle PPG-a. Moj pr­vi dan bez PPG-a. Ja­ko
čudan osećaj. Ne­ki­ma se to dešavalo i pričali su mi
ka­ko je to čudno. Na pri­mer, Ma­ki je bio na ope­ra­ci­ji
sle­pog cre­va i ni­je smeo da iz­la­zi iz kre­ve­ta u bol­ni­ci.
Svi­ra si­re­na a on leži nepomično. Ja­ko čudan osećaj,
kaže. I me­ni se jed­nom de­si­lo na Par­ti­za­na­ri po­sle
ne­ke žurke da ni­sam mo­gla da nađem slo­bod­nu ka­bi­
nu pa sam se sa­kri­la iza ne­kog žbunja, ali sam sve­jed­
no opra­la gu­zu PPG vlažnim ma­ra­mi­ca­ma. Ov­de je
drugačije pošto si­re­nu uopšte ni­sam ni čula.
Sinoć je Tar­zan tražio da bu­dem nje­go­va za­me­ni­ca
za sek­tor Jug. Di­mi­tri­je se obrec­nuo i ma­lo na­du­rio.
Za­i­sta, bi­lo bi logično da po­sle sve­ga Di­mi­tri­je i ja osta­
ne­mo u istom ti­mu, ali pošto se ni­je po­bu­nio, osta­lo
je ta­ko ka­ko je­ste. Začudio se, ali ni­kad on ne bi re­kao
da želi da bu­de sa mnom. Ta­kav je on. Sti­dljiv.
98
Po­zva­la sam ga i re­kao mi je da je on odav­no
bu­dan i da se­di u kafiću na doručku sa Ga­bri­je­lom
Fabijančić. To je ona iz­u­mi­telj­ka. Si­gur­no ima­ju
o čemu da pričaju. Iz­ner­vi­ra­la sam se i otišla da se
istuširam.
U ku­pa­ti­lu me čekalo no­vo iznenađenje. Ume­sto
za­tvo­re­ne ka­bi­ne na­la­zilo se ne­ko ve­li­ko me­tal­no ko­
ri­to, kao onaj la­vor za be­be, sa­mo ve­li­ki, ugrađen u
zid. Otišla sam da pi­tam ga­zda­ri­cu, gospođu Mi­le­nu
Đorđević, ka­ko se ko­ri­sti.
Napuniš ka­du i legneš u nju. Ka­kvo gu­blje­nje vre­
me­na! Ali ni­je loše. Pri­ja­lo mi je. Da sve bu­de još
čudnije, zvo­nio mi je ko­mu­ni­ka­tor dok sam se ku­pa­la
i mo­gla sam da pričam iz tog položaja. Tar­zan se ja­vlja
i pi­ta ka­ko sam. Kaže da do­la­zi po me­ne. Re­kla sam
mu da dođe za sat vre­me­na, dok se ma­lo sre­dim.
Ipak sam ga dočekala ne­sprem­na i još uvek mo­kre
ko­se. Uvek sam ja­ko spo­ra kad se spre­mam, ali to je
za­to što uživam u to­me. Sa­ma se se­bi di­vim, a mi­slim
i da sam hte­la da me Tar­zan vi­di ta­kvu, u kućnom
man­ti­lu, sveže oku­pa­nu i mirišljavu. U stva­ri, da sam
bi­la u onom našem sve­tu, Tar­zan i ja bi­smo se još
sinoć kre­snu­li, ali ov­de su lju­di kon­zer­va­tiv­ni i gle­
da­ju na te stva­ri s ne­kom ne­ja­snom dis­tan­com, kao
da je seks ne znam ka­ko in­tim­na stvar. Bi­lo mi je i
smešno i simpatično da gle­dam Tar­za­na ka­ko ba­la­vi
a ništa ne pred­u­zi­ma. Pri­hva­ti­la sam tu igru pa sam
se pra­vi­la ble­sa­va. Raz­go­va­ra­li smo o mu­zi­ci. Začudo,
on se odlično raz­u­meo u no­vi­ju sce­nu. Kaže da pra­ti
pre­ko kon­tra­ne­ta, pa mi je čak preporučio ne­ke ben­
do­ve i prav­ce za ko­je ni­sam ni­kad ni čula. Imam sni­
mljen deo raz­go­vo­ra na CST-u.
99
– To ti je autentična al­ter­na­ti­va, moraš to da čuješ.
Ne­ki spoj mi­di-stri­ma i pank-hip-hop upli­va u esidkis iz šezdesetih. Ako se sećaš gru­pe Teen My 17, oni
su kao ne­ki predložak, a ma­tri­ce, far­so­vi, sep­mlo­vi,
skrem­blo­vi i ri­fo­vi su ori­gi­nal­ni, a uz sve to ide ne­ki
bičerski glas iz pr­ve po­lo­vi­ne dva­de­set pr­vog ve­ka.
Lu­di­lo!
– Nešto kao Ma­don­na Go­es To Su­per­mar­ket?
– Mno­go otkačenije, ovo je nešto kao...
I tu je na­glo zaćutao pošto sam usta­la i ski­nu­la
kućni man­til i osta­la go­la, od­no­sno sa­mo u gaćama.
Tar­zan se okre­nuo na dru­gu stra­nu i počeo is­pre­ki­da­
no i gla­sno da diše. Baš mi je bi­la za­bav­na ova igra.
Prošla sam tik po­red nje­ga da ose­ti moj mi­ris. Počela
sam mir­no da se oblačim.
– Ne­go, re­ci mi, ako hoćeš da se kre­sne­mo, da se
ne oblačim bez ve­ze...
Okre­nuo se pre­ma me­ni. Ko bi od­bio ta­kav po­ziv?
Prišao mi je, po­lju­bio me i spu­stio u kre­vet. Ski­nuo
se br­zo i skočio na me­ne kao zver. Ni­kad ni­sam bi­la s
muškarcem s bra­dom. U stva­ri, ni­sam ni­kad ni vi­de­la
bra­du osim u ko­sti­mi­ra­nim fil­mo­vi­ma. Ta bra­da me iz­
be­zu­mlji­va­la kao i ce­lo nje­go­vo dla­ka­vo te­lo. Ludački
seks po­sle kog sam po­no­vo mo­ra­la da se ku­pam pa je
mo­je spre­ma­nje mo­ra­lo da kre­ne ispočetka.
Tar­zan je do­bio po­ru­ku iz štaba da hit­no ode­mo u
ka­fa­nu „Bri­o­ni“ u ko­joj su već se­de­li Di­mi­tri­je i ona
Ga­bri­je­la. Una­pred mi ni­je bi­la simpatična ta iz­u­mi­
telj­ka.
100
Pršut, sir, pi­vo i ra­ki­ja
Di­mi­tri­je i Ga­bri­je­la se­de­li su sa­mi za ve­li­kim sto­
lom u bašti te ne­u­gled­ne i pr­lja­ve ka­fa­ne. Po po­du
su ho­da­li pilići i kokoške. Ka­ri­ra­ni stol­nja­ci na sto­lo­
vi­ma, sta­kle­ne flaše na sve stra­ne, pi­ja­ne mušterije,
raz­dr­lje­ni, u do­njim ma­ji­ca­ma, dla­ka­vi, raspušteni,
razgaćeni. Od­vrat­no!
Prišla sam im s iz­ra­zom gađenja. Ga­bri­je­la nam
se nasmešila od uva do uva. Di­mi­tri­je je složio svo­
ju klasično iz­gu­blje­nu fa­cu iz ko­je se čitao osećaj
kri­vi­ce.
– Ja sam Ga­bi Ba­bi. Ta­ko me zo­vu zbog ru­ke, ove
ko­ju ne­mam.
Stvar­no, ni­je ima­la jed­nu ru­ku, le­vu. Naježila sam se.
– Ja sam Le­po­sa­va – ni­sam zna­la šta dru­go da
kažem. Mi­sli­la sam kao nešto ću i ja sad du­ho­vi­to da
do­dam na to, ti­pa: „Ta­ko me zo­vu jer imam obri­ja­ne
no­ge“, ali mi se sve učinilo ne­u­ku­snim.
– To je prilično ružno ime – od­bru­si­la je Ga­bri­
je­la – Baš ona­ko malograđansko. Zašto su te ta­ko
unesrećili i po ko­me su te ta­ko na­zva­li?
– Po ba­bi i de­di. De­da se zvao Je­bem­ti­mà­ter a ba­
ba Je­dì­gov­na.
101
Leposava
Ga­bri­je­la je usta­la i sprem­no mi ras­pa­li­la šamarčinu onom jed­nom ru­kom ko­ju je ima­la. Tar­zan i Di­
mi­tri­je su skočili i do­hva­ti­li da nas raz­dva­ja­ju i smi­
ru­ju, ma­da ja uopšte ni­sam bi­la uz­ne­mi­re­na. Obra­ti­la
sam se Di­mi­tri­ju.
– To je ta ge­ni­jal­na iz­u­mi­telj­ka? Baš je le­po vas­
pi­ta­na.
– Je­ste. Po­gle­daj je ma­lo bo­lje.
Okre­nu­la sam se pre­ma njoj i vi­de­la ka­ko se u mo­
men­tu pre­tva­ra u slo­na. On­da me uhva­ti­la tom svo­
jom sur­lom i po­sta­vi­la na svo­ja leđa. Za­tim je kre­nu­la
pre­ma iz­la­zu rušeći sve pred so­bom. One kokoške su
se panično razbežale i ras­ko­ko­da­ka­le na sav glas, a
pilići su se pre­tvo­ri­li u žirafe. Lju­di su iz­be­zu­mlje­no
trčali pre­ma ru­bo­vi­ma bašte. Ta­da je slo­ni­ca Ga­bri­je­
la od­jed­nom ne­sta­la, a ja sam se srušila na pod usled
iz­ne­nad­nog ostan­ka bez pod­lo­ge na ko­joj sam ja­ha­la.
Pa­la sam na du­pe i ona­ko zbu­nje­na osta­la da ble­nem
oko se­be.
Pilići su opet bi­li pilići, a Ga­bri­je­la je opet bi­la Ga­
bri­je­la, sa­mo što je sad ima­la obe ru­ke. Svi su se uglas
sme­ja­li kao lu­di, uključujući Di­mi­tri­ja.
– Ovo je bi­la ma­la šala – kon­sta­to­vao je on.
– Ma­lo smo se našalili – na­po­me­nu­la je Ga­bi kao
da želi da uklo­ni sva­ku mo­ju sum­nju. Kučka! – Bi­lo
nam je do­sad­no dok smo vas čekali pa smo odlučili
nešto da smi­sli­mo.
Usta­la sam i se­la za sto kao da se ništa ni­je de­si­
lo. Sje­ba­na, na­dr­ka­na, ponižena i be­sna, ali to ni­ko
ni­je mo­gao pri­me­ti­ti. U pri­kri­va­nju osećanja sam pra­
vi šampion. Ko­no­bar nam je do­neo po pi­vo i nešto
pršuta i si­ra.
102
P r š u t , s i r , p i ­v o i r a ­k i ­j a
– Ma­lo smo se zadržali, iz­vi­nja­vam se – re­kla sam
hlad­no­krv­no u svom sti­lu – Tar­zan je naišao dok sam
se oblačila. Vr­lo je ta­len­to­van i ob­da­ren pa ni­sam
hte­la da pro­pu­stim pri­li­ku. Po­je­ba­li smo se ne­ko­li­ko
pu­ta, a po­sle sam mu još popušila pošto je mno­go
sla­dak. Čisto da ga pro­bam. Još uvek osećam ukus
sper­me u usti­ma. Iona­ko je red da se ma­lo bo­lje upo­
zna­mo pošto smo u istom ti­mu. Je­su se ja­vlja­li ovi iz
Pančeva?
Di­mi­tri­je je naj­pre pre­ble­deo, za­tim po­ze­le­neo
i na kra­ju poljubičastio. Ono nje­go­vo teško di­sa­nje
kad se iz­ner­vi­ra pod­se­ti­lo me na zvuk pne­u­mat­ske
pe­gle za uši. On sva­ka­ko ni­je od onih ko­ji ume­ju da
sa­kri­ju osećanja. Tar­zan se za­cr­ve­neo. Mo­gu sa­mo da
za­mi­slim ka­ko je ovo u nji­ho­vom mo­ral­nom si­ste­mu
mo­glo da zvuči. Ni­sam ima­la sr­ca da po­gle­dam u Ga­
bri­je­lu. Sa­mo sam ose­ti­la nje­no ćutanje ka­ko se obi­ja
o mo­ja leđa, jer, raz­u­me se, okre­nu­la sam se od nje.
– Ha­lo! Je­si gluv? Čuješ šta te pi­tam? – pro­dra­la
sam se na Di­mi­tri­ja.
– Šta me pitaš? – je­dva je ne­ka­ko iz­u­stio.
– Je­su se ja­vlja­li ovi iz Pančeva?
– Ni­su – re­kao je, po­ku­pio svo­je stva­ri, ustao i
otišao. Ga­bri­je­la je potrčala za njim.
„Ma ko ga je­be“, po­mi­sli­la sam „Ne­ka se šali sa
ovom lu­dom iz­u­mi­telj­kom“. Tar­za­nu je bi­lo užasno
ne­pri­jat­no. Je­dva je ne­ka­ko pro­ce­dio kroz zu­be du­bo­
ku mi­sao da sad ni­je vre­me za svađu. Ja sam žvakala
onaj pršut i sir i pi­la pi­vo. I on­da sam još pi­la pi­vo.
On­da sam po­pi­la još ne­ko­li­ko pi­va i rešila da pro­bam
tu nji­ho­vu čuvenu ra­ki­ju. U jed­nom tre­nut­ku mi je
nešto kvrc­nu­lo u gla­vi.
103
Uze­la sam ra­nac i istrčala na­po­lje. Tar­zan je po­
ju­rio za mnom. Ni­sam ima­la vo­lje da se ubeđujem s
njim. Otvo­ri­la sam lop­tu, zatrčala se i po­le­te­la pre­ma
šumi. Već je počelo da se smr­ka­va i ni­sam ima­la poj­
ma ku­da ja to za­pra­vo na­me­ra­vam da odem. Znam
sa­mo da sam hte­la da me jed­no vre­me ne­ma. Da ne
osećam ovu svo­ju glu­pu se­be, bar na ne­ko vre­me.
104
Da sam još ma­lo po­pi­la,
mi­sli­la bih da je Cr­ven­ka­pi­ca
Ne­ma ništa bo­lje ne­go le­te­ti pri­pit. Na Di­mi­tri­je­
vim lop­ta­ma to iz­gle­da kao u ne­koj igri­ci. Još je bio
i su­mrak. Ni­je me bi­lo ni­ma­lo strah iako sam teško
ma­ne­vri­sa­la. Ne­ko­li­ko pu­ta sam gu­bi­la na vi­si­ni i no­
ga­ma očešala krošnju drveća. Obe per­tle su mi se od­
ve­za­le. Sad kad se se­tim to­ga, naježim se, ali tada se
uopšte nisam plašila. Uživala sam u po­gle­du. Ta­mo
ne­gde pre­ko Du­na­va, da­le­ko, na­zi­ra­le su sve­tlo­sti Be­
o­gra­da i Ze­mu­na. Iza Ze­mu­na je za­la­zi­lo Sun­ce. Sve
je iz­gle­da­lo kao na ne­koj raz­gled­ni­ci. Le­te­la sam što
sam mo­gla spo­ri­je, sko­ro sam pot­pu­no isključila mo­
tor. Pri­zor kao iz baj­ke.
Ovaj deo šume bio je skroz ne­na­se­ljen. Ta­ko sam
ba­rem ja mi­sli­la, dok is­pod, na šumskoj sta­zi, ni­sam
ugle­da­la ne­ku de­voj­ku s kor­pom u ru­ci. Ona me­ne ni­
je vi­de­la. Ni­sam hte­la da je uplašim. A želela sam s ne­
kim da popričam. Bi­la sam usa­mlje­na i de­pre­siv­na.
Pri­ti­snu­la sam dug­me za spuštanje. Kad sam bi­la na
oko de­set me­ta­ra is­pred nje i na vi­si­ni oko 5-6 me­ta­ra
de­voj­ka me ugle­da­la i vri­snu­la.
Okre­nu­la sam se pre­ma njoj i da­la joj znak da bu­
de tiša i da se ne plaši. Bar sam ja tad mi­sli­la da ma­
ha­nje ru­kom na­do­le znači „Bu­di tiša i ne plaši se“.
105
Leposava
– Ne bri­ni se! Sve je u re­du! – re­kla sam gla­snim
šapatom, a pošto sam gle­da­la pre­ma njoj ne­spret­no
sam ate­ri­ra­la, sa­ple­la se i pa­la. De­voj­ka se sa­kri­la iza
dr­ve­ta i uplašeno gle­da­la u me­ne. Osta­vi­la sam lop­
tu na ze­mlji i kre­nu­la pre­ma njoj kao kad lju­di pri­
la­ze uplašenim životinjama. Ta­ko sam se i osećala
pa sam ma­hi­nal­no ispružila ru­ku kao da joj nu­dim
ne­ku hra­nu.
– Ne plaši se, ne uje­dam. Ja sam Le­po­sa­va. Ka­ko
se ti zoveš?
– Ko si ti? Šta ti ov­de radiš?
– Izađi pa ću ti sve ispričati. Tre­ba mi tvo­ja pomoć.
Nesrećna sam!
Pa­te­ti­ka... A šta dru­go da kažem uplašenoj devojčici
u šumi u su­mrak? Sve­jed­no, upa­li­lo je. Izašla je na sta­
zu i mla­ko mi pružila ru­ku iz da­lji­ne.
– La­ra... – re­kla je.
– La­ra, gde ti živiš? Šta radiš u šumi ova­ko ka­sno?
– Be­rem pečurke.
I stvar­no, kor­pa joj je bi­la pu­na pečuraka.
– Vidiš, ovo su vr­ga­nji, ovo lisičarke, sunčanice,
šampinjona ne­ma ove go­di­ne, a ove ma­le ni­su za je­lo,
ali mi tre­ba­ju za nešto dru­go.
– Za šta?
– Pokušavam da na­pra­vim prašak za ne­vi­dlji­vost
– re­kla je sti­dlji­vo La­ra. „Opet ne­ka iz­u­mi­telj­ka“, po­
mi­sli­la sam. Ove šume vr­ve od pronalazača, ali bih
pre re­kla da La­ra ni­je nor­mal­na. Dok je go­vo­ri­la, gle­
da­la je u ze­mlju. Ni­jed­nom me ni­je po­gle­da­la u oči.
Pi­ta­la sam je da li ona to izmišlja stva­ri. To kao da su
bi­le čarobne reči. Li­ce joj se oza­ri­lo. Po­gle­da­la me i
nasmešila se.
106
D a s a m j o š m a ­l o p o ­p i ­l a , m i s­ l i ­l a b i h d a j e C r ­v e n ­k a ­p i ­c a
– Aha! Ja se­dim kod kuće i izmišljam stva­ri. A ka­
kva ti je to lop­ta što le­ti? Je­si ti Loptopešakinja?
– Ta­ko ne­ka­ko. Ot­kud ti znaš za me­ne i Loptopešake?
– Gle­da­la sam te­le­vi­zi­ju. Re­kli su o va­ma da ste
ja­ko zli, ali ja u to ne ve­ru­jem.
La­ra ima te­le­vi­zi­ju! Sad sam se još više zbu­ni­la.
Znači da ona ni­je na­tu­rantkinja.
– A gde ti stanuješ? Ja sam ja­ko umor­na i iz­gu­bi­la
sam se u ovoj šumi. Možemo li da ide­mo kod te­be?
– Ma­ma mi je re­kla da ni­kog ne smem da do­vo­
dim kući.
– A gde je tvo­ja ma­ma? Šta ona ra­di?
– Ona je u gra­du. Re­kla mi je da neće do­la­zi­ti ne­
ko­li­ko da­na.
– Možemo li ipak kod te­be? Nećemo reći ma­mi.
Mo­lim te! Spa­va mi se, umor­na sam i ne znam ku­da
ću. Znaš valj­da da me svi ju­re i da hoće da me uhap­se,
a možda i ubi­ju.
U onom po­lu­mra­ku najviše me zbu­nji­va­lo La­ri­no
ta­jan­stve­no i le­po li­ce. Ni­ka­ko ni­sam mo­gla da pro­
ce­nim ko­li­ko ima go­di­na. Čas mi se činilo kao da je
devojčica, čas kao od­ra­sla žena. Ta­ko se i ponašala.
Sad je iz nje opet pro­go­vo­ri­la od­ra­sla oso­ba:
– Ma na­rav­no. Pomoći ću ti. Ide­mo kod me­ne.
Dok smo ho­da­li pre­ma nje­noj kući, prepričala sam
joj sve što mi se dešavalo po­sled­njih da­na. Upi­ja­la je
sva­ku mo­ju reč. Strašno me do­bro raz­u­me­la. To je
onaj osećaj kad ne­kog skapiraš iz pr­ve. Po­zna­va­le
smo se de­set mi­nu­ta, a ima­la sam uti­sak da se zna­mo
ceo život.
Pi­ta­la sam je za nje­nu priču. Re­kla je da se str­pim.
Kad stig­ne­mo i sed­ne­mo, ispričaće mi sve.
107
Leposava
Izašli smo na ne­ki sta­ri put, as­fal­ti­ran, ali očigledno
ga ni­ko ni­je održavao ja­ko du­go. Re­kla mi je da je to
sta­ri ma­gi­stral­ni put ko­ji je spa­jao Ba­nat s Be­o­gra­
dom, pre ne­go što su na­pra­vi­li auto­put. Ni­kad ni­ko
tu ne pro­la­zi, naročito ot­ka­ko su na­tu­ran­ti za­u­ze­li to
područje. Us­put smo naišli na čitava po­lja ma­lih kak­
tu­sa, a ubr­zo se uka­za­la i kuća na brežuljku. Dvorište
je bi­lo ukrašeno ne­kim skulp­tu­ra­ma od sta­rih pred­
me­ta. La­ra mi je re­kla da je to pra­vi­la nje­na pra­ba­ba.
Uve­la me u kuću.
Sa­svim obična kuća ko­ja je ličila na sve osta­le ko­je
sam vi­de­la za ova dva da­na kod na­tu­ra­na­ta. Do­go­vo­
ri­le smo se da spa­vam u nje­noj so­bi na kauču ko­ji se
razvlači. Njen kre­vet je bio s dru­ge stra­ne.
Se­le smo u baštu, među one ble­sa­ve skulp­tu­re. Sto
is­pred nas bio je kao ne­ka re­pli­ka li­si­ce. Ma­lo sam se
ras­tre­zni­la ali sam i da­lje bi­la prilično pri­pi­ta. Ne­str­
plji­vo sam čekala da čujem La­ri­nu priču.
– Do­bro, La­ra, ka­ko to da gledaš te­le­vi­zi­ju? Na­ma
su re­kli da na­tu­ran­ti ne­ma­ju TV.
– Mo­lim te, u vo­ka­ti­vu je La­ro, ne La­ra, du­go­u­zla­
zni ak­ce­nat zah­te­va sufiks -o kod ime­ni­ca ženskog ro­
da u vo­ka­ti­vu.
– Do­bro, ka­ko hoćeš...
– Ne gle­dam za­pra­vo. Me­ni je to do­sad­no, ali mo­ja
ma­ma gle­da, pa us­put čujem ve­sti. Ja više vo­lim kon­
tra­net. I više mu ve­ru­jem.
Tipičan na­tu­rant­sko-sarmaški od­go­vor. Do­bro,
živimo u dva različita sve­ta, to mi je bi­lo ja­sno. Da mi
ni­je bi­la ta­ko dra­ga, ve­ro­vat­no bih re­a­go­va­la bur­no
na ovu glu­post. Iako, sreća da je bi­lo ta­ko pošto je
ovaj put kon­tra­net bio bliže isti­ni. Valj­da ovi sa B92
ne­ka­ko ni­su uspe­va­li da se snađu u ovoj čudnoj si­tu­
a­ci­ji, a tra­di­ci­o­nal­no su izveštavali su­prot­no od kon­
108
D a s a m j o š m a ­l o p o ­p i ­l a , m i s­ l i ­l a b i h d a j e C r ­v e n ­k a ­p i ­c a
tra­ne­ta. Ova­ko sam sa­mo pre­vr­nu­la očima, a La­ra je
započela svo­ju priču.
Nje­na ma­ma za­pra­vo ni­je nje­na pra­va ma­ma. Sve­
ga je de­se­tak go­di­na sta­ri­ja od nje. La­ra je siroče i ra­
sla je u sirotištu. Nje­na ma­ma usvo­ji­la ju je pre sa­mo
dve go­di­ne, ka­da je ona ima­la već se­dam­na­est. Čitala
je o njoj na kon­tra­ne­tu kad je pronašla si­stem za da­
ljin­sko sa­pli­ta­nje.
– Si­stem za da­ljin­sko sa­pli­ta­nje?! Šta ti je to? – pi­
ta­la sam smejući se.
– Ma to je vr­lo jed­no­stav­no. U školi i u sirotištu
kad sam bi­la klin­ka dečaci su obožavali da se zatrče i
u tr­ku nas lu­pe po du­pe­tu. To je bi­la ne­ka fo­ra.
– Ma znam, to su i kod nas ra­di­li. Užasno mi je to
išlo na živce.
– E, pa i me­ni! On­da sam nešto prčkala sa elek­tron­
sko-sintetičkim ga­so­vi­ma i ska­pi­ra­la ne­ke za­ko­ni­to­sti.
Na pri­mer, da na da­lji­nu mo­gu da se podižu ba­ri­je­re
ta­mo gde usmeriš flo­a­din­ski klif­to­me­tar ako pre to­ga
na ne­ke punk­to­ve postaviš čvrste neo­n­ske žice.
– Ništa te ne raz­u­mem.
– Ni­je važno. To je je­dan od mo­jih pr­vih izu­ma.
U sva­kom slučaju, sa raz­da­lji­ne od sto me­ta­ra mo­gla
sam da usme­rim da­ljin­ski u sva­kog ko se zatrči i da
ga sa­ple­tem. Možeš da zamisliš taj trip? Po­de­li­la sam
svim devojčicama u raz­re­du po je­dan; sta­ne­mo ta­ko
na tri­bi­ne u školskom i gle­da­mo ka­ko se ne­ki od onih
kre­te­na zatrči, sa­mo ga sa­ple­te­mo i on ljo­sne ko ke­gla
na ze­mlju.
– To je ge­ni­jal­no! Pa šta je bi­lo sa tim izu­mom?
Na­rav­no, čitava ide­ja ja­ko me pod­se­ti­la na Di­mi­
tri­je­ve lop­te. Mo­ti­va­ci­ja je bi­la ja­ko slična, a naročito
mi se do­pa­lo što je i ona spra­vu nesebično po­de­li­la
pri­ja­te­lji­ca­ma.
109
Leposava
– Ništa, na­sta­vi­la sam da ga usavršavam. Kad sam
se ov­de pre­se­li­la, na­pra­vi­la sam nešto mno­go ozbilj­ni­
je, a ra­di po istom prin­ci­pu. Možda si čula za to. Šine
za oba­ra­nje avi­o­na i he­li­kop­te­ra.
Trg­nu­la sam se.
– Ka­ko misliš? Onaj zid... ka­ko se zo­ve... Mr­tvi zid?
– Da, ta­ko ga je Ga­bri­je­la na­zva­la.
– Ga­bri­je­la Fabijančić?
– Je­ste. Ta­ko se zo­ve mo­ja ma­ma.
– Čekaj! Ga­bri­je­la je tvo­ja ma­ma?! Ti si iz­mi­sli­la
mr­tvi zid?!
– Da.
Sad mi ništa ni­je bi­lo ja­sno. Gle­dam ja u nju, gle­da
ona u me­ne. Pokušavam da ras­ple­tem stva­ri u gla­vi
ali ne ide.
– Sta­ni ma­lo, La­ra... La­ro! Ova de­voj­ka što sam ti
je po­mi­nja­la ma­lo­pre i što je otišla sa Di­mi­tri­jem, to je
bi­la Ga­bri­je­la. Shvataš? Ka­kve ve­ze ti imaš s njom?
– To je bi­la mo­ja ma­ma?! – očigledno je bi­la ja­ko
iznenađena. – A onaj trik što si mi ispričala da je na­
pra­vi­la ne­ki ha­os. Da se ni­je pre­tvo­ri­la u slo­na?
– Da, baš ta­ko.
– Jao! To je sta­ri iluzionistički trik. I to sam je ja
naučila. Pa zašto je to ura­di­la?!
– Ot­kud ja znam... Sta­ni! Pa jel ti znaš da svi mi­sle
da je ona iz­u­me­la mr­tvi zid?
– Znam, ta­ko smo se do­go­vo­ri­le. Ja ne vo­lim da
iz­la­zim u jav­nost. Pre­zi­rem po­pu­lar­nost. Me­ni je baš
le­po u ovoj kućici. Se­dim tu i izmišljam stva­ri. Te­bi
sam re­kla da je to moj izum. To zna­ju još ne­ki lju­di,
ali te mo­lim da ne pričaš oko­lo o to­me. Neću ni ja njoj
reći da si ti bi­la ov­de.
110
D a s a m j o š m a ­l o p o ­p i ­l a , m i s­ l i ­l a b i h d a j e C r ­v e n ­k a ­p i ­c a
Sad mi je od­jed­nom bi­lo lakše. Po­mi­sli­la sam ka­ko
Di­mi­tri­je sad ta­mo pro­vo­di vre­me s ne­kom pre­va­rant­
ki­njom i raz­go­va­ra s njom o nje­nim iz­u­mi­ma o ko­ji­
ma ona ne­ma poj­ma. Osim to­ga, u for­mal­nom sam
sa­ve­zu sa ovom div­nom de­voj­kom od ko­je ona bu­da­la
za­vi­si. Ovaj svež va­zduh i ova no­va in­te­re­sant­na sa­
zna­nja su me pot­pu­no umi­ri­li i uspa­va­li. Predložila
sam da leg­ne­mo i na­sta­vi­mo raz­go­vor uju­tru. La­ra
mi je na­me­sti­la kre­vet i osta­vi­la me da spa­vam. Ona
je na­sta­vi­la nešto da prčka sa onim glji­va­ma ko­je je
na­bra­la.
Uju­tru sam se pro­bu­di­la pre nje, ali čim sam usta­
la ona se tr­gla i nasmešila mi se. Obožavam taj ju­tar­
nji osmeh kod lju­di. Mr­zim one namćore što se bu­de
na­dr­ka­ni. Ja, kao i La­ra, ra­du­jem se sva­kom no­vom
da­nu.
Opet smo izašle u baštu da po­pi­je­mo pr­vu ka­fu.
La­ru je očigledno nešto mučilo.
– Zašto je to ura­d i­l a? – po­n o­v i­l a je pi­t a­n je
od sinoć.
– Ko­je?
– Pa to sa pre­tva­ra­njem u slo­na...
– Ne znam stvar­no, ti je bo­lje poznaješ.
La­ra je gle­da­la u me­ne, pa u svo­je ru­ke, pa je ma­lo
gle­da­la u ne­bo. Razmišljala je.
– Ne raz­um
­ em, stvar­no ne raz­u­mem – bio je njen
kraj­nji zaključak.
– Me­ni je re­kla da se ma­lo našalila, ne­mam poj­ma...
– Ma ka­kva šala?! Ne možeš se ta­ko šaliti s lju­di­ma.
– Slažem se, ali možda ona... ne­ znam... me­ni je
sve ov­de čudno. Mi­sli­la sam, možda je to ov­de nor­
mal­no...
111
Leposava
– Ništa mi ni­je ja­sno – po­no­vo je zaključila La­ra,
i do­da­la:
– Znaš li šta je ona me­ni re­kla kad je od­la­zi­la? Re­
kla mi je da ide u Be­og
­ rad na ne­ko­li­ko da­na.
– Ona od­la­zi u Be­o­grad?
– Ma da... ima ta­mo ne­ke rođake...
– Zašto te sla­ga­la? Jel često ide u Be­o­grad?
– Ode ba­rem dva pu­ta mesečno.
Ga­bri­je­la pra­ti te­le­vi­zi­ju, od­la­zi u Be­o­grad dva pu­
ta mesečno, laže da su La­ri­ni iz­u­mi nje­ni, bli­ska je sa
štabom na­tu­ra­na­ta... Ne­pri­jat­na je i dr­ska. Di­mi­tri­je
je sa njom!
– La­ro, da li si ti... ka­ko da kažem...
– Šta?
– Mi­slim, znaš li ti nešto više o svo­joj ma­mi? Čime
se ona ba­vi?
– Za­pra­vo živi od me­ne. Ona pro­da­je mo­je iz­u­me.
Ni­ko ne ume da na­pra­vi mr­tvi zid osim me­ne. Ni­kom
ni­sam oda­la taj­nu. Oni mi­sle da to ona pra­vi.
– A šta je ra­di­la pre to­ga?
– Ne znam. Došla je ov­de par me­se­ci pre ne­go što
me usvo­ji­la. Ona ni­je rođeni na­tu­rant. Ali br­zo su je
pri­hva­ti­li.
– I te­bi je to u re­du?
– Ma me­ne ni­je mno­go bri­ga. Važno da su ovi lju­di
ov­de bez­bed­ni. Ja sam im to omogućila. Ni­je me­ni do
sla­ve. Vo­lim ja ovaj svoj svet, vo­lim ovu šumu i pri­
ro­du i onaj po­tok do­le. Izdržim da gle­dam te­le­vi­zi­ju
ne­ko­li­ko mi­nu­ta i on­da mi tre­ba bar ne­ko­li­ko sa­ti u
šumi da se smi­rim.
Ubr­za­no mi se u gla­vi vr­te­la mi­sao da je Ga­bri­je­
la teško đubre od čoveka, ali ka­ko sam to mo­gla da
kažem La­ri kad je ona za nju dobročinitelj?
112
D a s a m j o š m a ­l o p o ­p i ­l a , m i s­ l i ­l a b i h d a j e C r ­v e n ­k a ­p i ­c a
– Le­po­sa­va... – obra­ti­la mi se prekinuvši me u tom
razmišljanju.
– Mo­lim?
– Jel te ta­ko zo­vu?
– Da, uglav­n om. Ne­k i me zo­v u Le­p a, ali ja to
ne vo­l im.
– Do­bro, sa­mo pro­ve­ra­vam... Znači, krat­ko­u­zla­zni
na pr­vom slo­gu?
– Ne znam, stvar­no. Zašto je to važno?
– Ni­j e važno. Ne­g o, ka­k o funkcionišu te lop­
te? Me­n i se to ja­k o sviđa, a ne mo­g u da pro­v a­l im
ka­k o ra­d i...
– Ot­kud znam... Daću ti da ma­lo probaš ako
hoćeš.
– Ne­ma po­tre­be, pro­ba­la sam već. Do­bi­la sam jed­
nu na ana­li­zu.
– Ka­ko? Šta si do­bi­la?
– Pa imam jed­nu ta­kvu. Do­ne­la mi ma­ma.
– Do­ne­la ti je ma­ma jed­nu lop­tu?! Oda­kle njoj Di­
mi­tri­je­va lop­ta?
– Na­ba­vi­li su je ovi u štabu i do­ne­la mi da ot­kri­
jem ka­ko funkcioniše. Ni­sam pro­va­li­la. Ima nešto ja­
ko čudno u tom od­no­su ga­so­va i mo­to­ra.
– U štabu...? Ka­da?
– Pre dva-tri da­na.
– Čekaj, La­ro! Daj da vi­dim tu lop­tu!
La­ra je usta­la, a ja od­mah za njom. U po­dru­mu
je bi­la nje­na ra­di­o­ni­ca. Ona ju je zva­la ate­lje. Sve je
bi­lo pre­tr­pa­no ne­kim uređajima. So­ba u pot­pu­nom
ha­o­su. Na rad­nom sto­lu sam od­mah pre­po­zna­la Di­
mi­tri­je­vu lop­tu. Bio je to sta­ri mo­del. Ona ma­la sa
abrupt­nim mo­to­rom i sta­rom ručkom bez si­ca.
113
– Ovo ti je do­ne­la Ga­bi!? Ga­bri­je­la?
– Da.
Užas! Od­mah sam shva­ti­la jer je to bi­lo je­di­no
moguće rešenje – pa ovo je Gi­le­to­va lop­ta! Ona s ko­
jom je ubi­jen! Ga­bri­je­la ra­di za tak­si­ste ili po­li­ci­ju ili
bo­ga pi­taj ko­ga. A Di­mi­tri­je je s njom!
– La­ra! La­ro!! Br­zo!!!
– Šta br­zo?
– Tvo­ja ma­ma je špijunka!
114
Van­red­no sta­nje
La­rin stu­dio je bio iz­van do­me­ta pa sam iz­le­te­la
na­po­lje i trčala po bašti dok se na ko­mu­ni­ka­to­ru naj­
zad ni­je po­ja­vi­la ze­le­na bom­bo­ni­ca. Na­zva­la sam naj­
pre Tar­za­na da ga pr­vo, za sva­ki slučaj, pi­tam da ni­su
možda stvar­no na­tu­ran­ti pre­ko svo­jih ka­na­la na­ba­vi­li
lop­tu. Tar­zan se do­volj­no zbu­nio da mi je od­mah bi­lo
ja­sno da oni s tim ne­ma­ju ve­ze. Ja­ko se uz­bu­dio kad
sam mu ob­ja­sni­la o čemu se ra­di. U početku ni­je mo­
gao da ve­ru­je da je Ga­bri­je­la lažni iz­u­mi­telj i špijun,
po­slat iz Be­o­gra­da.
– Gde si ti sa­da?
– Pa tu, kod te La­re, u stva­ri kod Ga­bri­je­le. Znaš li
gde ona živi?
– Ne znam tačno, znam da je ne­gde iza šume Bo­ri­
sa Bizetića. Slušaj, ti moraš da se skloniš oda­tle. Ga­
bri­je­la ne sme da te vi­di tu. Od­mah šaljem lju­de po te­
be. Naj­bo­lje da izađete na Košarkaški pro­pla­nak kod
Si­vog ka­me­na. La­ra će zna­ti gde je to. Bu­di­te ta­mo za
pet­na­est mi­nu­ta. Od­mah pre­ki­ni ve­zu. Ćao!
Otišla sam do La­re da joj sve ob­ja­snim. Gle­da­la
me pot­pu­no pre­stra­vlje­na od stra­ha. Si­ro­ta de­voj­ka,
stvar­no ni­je ima­la sreće u životu. Ta­ko pa­met­na i ta­
len­to­va­na, a naj­pre je iz­gu­bi­la ro­di­te­lje, pa završila
115
Leposava
u sirotištu i na kra­ju kod ove veštice. Ja­ko sam
saosećala s njom, i za­gr­li­la sam je snažno. Na uvo
sam joj šapnula da će sve bi­ti u re­du.
– Ide­mo u šetnju. Znaš li gde je Košarkaški pro­
pla­nak?
– Znam. Prošli smo sinoć tu­da. Od­mah iza šume.
– Ide­mo sad ta­mo. Doći će iz štaba po me­ne, a s
to­bom će osta­ti ne­ko da te čuva.
– Zašto da me čuva?
– Tre­ba ne­ko da drži kuću na oku. Mo­ra­mo da
nađemo Ga­bri­je­lu.
Di­mi­tri­je je po­stao mno­go tražena ro­ba ot­ka­ko se
sve ovo za­mr­si­lo. Ovo je već treći ili četvrti nje­gov ne­
sta­nak. Već sam po­la­ko počela da se na­vi­ka­vam na tu
si­tu­a­ci­ju. Na­zva­la sam ga na ko­mu­ni­ka­tor una­pred
znajući da će bi­ti nepristupačan. Ta­ko je i bi­lo.
Dok smo se­de­li na pro­plan­ku i čekali, is­pod ve­li­
kog ka­me­nog sto­la ko­ji su zva­li Si­vi ka­men, po­zva­
la sam Ga­li­nu. Oni su ta­mo i da­lje se­de­li skri­ve­ni u
onoj kući u Pančevu. Od­u­sta­li su od „Exi­ta“ de­fi­ni­
tiv­no pošto su juče na Dnev­ni­ku vi­de­li da je stvar­no
ogrom­na fr­ka. Vođe pešaka ma­sov­no hap­se, tak­si­sti
upa­da­ju svo­jim vo­zi­li­ma čak i u pešačke zo­ne i ubi­ja­
ju bez upo­zo­re­nja. Po­li­ci­ja je uz njih i sad hap­se sve
ko­ji se kreću pešice. Čak ni na „Exit“ više ne puštaju
bez ured­ne vozačke i saobraćajne do­zvo­le. Ce­cin brat
je u pri­tvo­ru iako je i on vozač. Uhapšen je na pu­tu
od auto­mo­bi­la do kuće (Iz po­za­di­ne se čuo uobičajen
Ce­cin ko­men­tar „Drkadžije!“). To­pov­ci su još go­ri
– raz­u­la­re­no buše gu­me par­ki­ra­nim auto­mo­bi­li­ma.
Ne­vla­da obećaje da će uhap­si­ti nas, Loptopešake, i
pre­da­ti nas Cr­ve­nom kr­stu. U su­prot­nom, ka­ko na­
ja­vlju­ju iz Cr­ve­nog kr­sta i Cr­ve­nog po­lu­me­se­ca, u
116
V a n ­r e d ­n o s t a ­n j e
ro­ku od 48 sa­ti počeće ci­vi­li­zo­va­nje. Oni u Pančevu
su očajni. To­li­ko su se uplašili da uopšte ne iz­la­ze iz
kuće, a Ma­ki­je­vi rođaci me­se im hleb i hra­ne ih pri­
rod­nom hra­nom. I oni u dvorištu ima­ju piliće. Ni­ko
se ne usuđuje da ode do fud-cen­tra ko­ji smo Di­mi­tri­
je i ja opljačkali. O toj krađi zu­ji ce­lo Pančevo.
– Se­di­te tu gde ste. Biće sve u re­du – po­no­vi­la
sam i njoj ovu izanđalu fra­zu i da­lje du­bo­ko verujući
u nju, a da ni sa­ma ni­sam zna­la zašto. Tre­ba sa­mo
pronaći Di­mi­tri­ja i Ga­bri­je­lu (što ne vi­dim ka­ko bi­
smo učinili), ali sve osta­lo de­lo­va­lo mi je kao da ide
u našu ko­rist. Ima­li smo rešenje čak i za ci­vi­li­zo­va­nje
iz va­zdu­ha.
Iz da­lji­ne se čuo zvuk one šklopocije ko­jom su nas
na­tu­ran­ti do­ve­zli u na­se­lje. Ima­la sam uti­sak da će se
ras­pa­sti kad je Tar­zan izašao i za­lu­pio vra­ti­ma. Sa me­
sta suvozača izašao je ne­ki zgo­dan pla­vi mladić. Kad
ga je La­ra ugle­da­la, oza­ri­lo joj se li­ce. Za­i­sta, ka­ko li
se ona osećala budući da ni­je baš često ima­la pri­li­ku
da viđa muškurce?
Kre­nu­li smo pre­ma nji­ma. Tar­zan je užurbano go­
vo­rio. Re­kao je da ne­ma­mo mno­go vre­me­na, da oni
u štabu pokušavaju da lo­ka­li­zu­ju Ga­bri­je­lu. U pred­no­
sti smo za­to što ona ne zna da mi zna­mo za nju, a ima
oba­ve­zu da dođe u slučaju uz­bu­ne. Mladić se zvao Lu­
ka i imao je za­da­tak da pa­zi na kuću. Što znači, ostaće
ov­de s La­rom. Tar­zan i ja smo ušli u ko­la.
– Bla­go nji­ma – pro­mr­mljao je Tar­zan.
– Ko­me sad?
– Pa La­ri i Lu­ki. Vi­di ka­ko su srećni...
Njih dvo­je ma­ha­li su nam u istom rit­mu. Između
njih se osećala to­li­ka privlačnost da je iz­gle­da­lo
kao da će skočiti jed­no na dru­go čim za­mak­ne­mo
iza br­da.
117
Leposava
Tar­zan me je po­lju­bio u obraz. Bio je to lep znak
pažnje čime mi je dis­kret­no dao do zna­nja da ni­je za­
bo­ra­vio našu jučerašnju avan­tu­ru.
– Ovi u Štabu su upa­li u to­tal­nu pa­ni­ku. Gogunović
je od­mah sa­zvao zajednički sa­sta­nak Sa­ve­ta i Predsedništva.
– A Ga­bri­je­la?
– Ni­je hteo da je po­zo­ve dok ne čuje sve de­ta­lje.
– Pa šta čekamo? Daj da ga po­zo­ve­mo da mu
ispričam.
– Ne razumeš, Le­po­sa­va. Ako Ga­bri­je­la ra­di za
njih, a ima sve naše bro­je­ve, si­gur­no nas prisluškuju.
Mo­li­mo bo­ga da su pro­pu­sti­li tvoj i moj raz­go­vor.
Za­u­sta­vi­li smo se tačno is­pred štaba i izašli iz auto­
mo­bi­la. Za na­ma je ušao ne­ki mo­mak da pre­par­ki­ra
auto. Dok smo ho­da­li pre­ma štabu, dve de­voj­ke su
nas bri­sa­le vlažnim ma­ra­mi­ca­ma. Dru­ge dve su nas
češljale. Svi su de­lo­va­li užurbano i više ni­je bi­lo ni tra­
ga onoj smi­re­no­sti i opuštenosti ko­ja je vla­da­la juče.
Ubr­zo smo se našli pred ve­li­kim vra­ti­ma.
– Ovo je ve­li­ka kon­fe­ren­cij­ska sa­la. Sa­sta­nak je u
to­ku i sa­mo nas očekuju. Bu­di sprem­na da pred svi­
ma objasniš šta si vi­de­la i doživela.
– Do­bro – re­kla sam ne­ka­ko po­no­sno, a adre­na­
lin je činio svo­je. Uzbuđenje je nadjačavalo tre­mu.
Ipak, prilično sam se zbu­ni­la kad su se vra­ta otvo­ri­la
i kad sam ugle­da­la ogrom­nu svečanu sa­lu sa ve­li­kim
oval­nim sto­lom za ko­jim je se­de­lo sto­ti­njak lju­di u
ode­li­ma, od ko­jih je sva­ko is­pred se­be imao mi­kro­fon
i mi­ne­ral­nu vo­du u ze­le­noj flaši. Iz­nad njih vi­sio je
ogro­man lu­ster s onim ukra­si­ma od kri­sta­la u ob­li­
ku Fa sa­pu­na za PPG. Na fron­tal­nom zi­du sta­jao je
ogro­man por­tret ne­kog čoveka kog sam tad pr­vi put
vi­de­la.
118
V a n ­r e d ­n o s t a ­n j e
Gogunović je pr­vi ustao i po­ka­zao nam naša me­
sta. Od­mah me je pred­sta­vio i na­ja­vio. Ja sam počela
pr­vim što mi je pa­lo na pa­met.
– Ga­bri­je­la Fabijančić je špijun. U to sam ima­la
pri­li­ke di­rekt­no da se uve­rim jer sam vi­de­la svo­jim
očima da je do­bi­la od po­li­ci­je za­ple­nje­nu Di­mi­tri­je­vu
lop­tu na ana­li­zu. Međutim, ako je ona špijun, ka­ko
možemo bi­ti si­gur­ni da ih u ovoj sa­li ne­ma još?
119
Na­tu­ran­ti i pro­ble­mi
– Ka­ko možete bi­ti si­gur­ni da je tu lop­tu ona do­ne­
la? I gde je uopšte ta lop­ta? – pi­tao je je­dan od po­sla­
ni­ka ili šta su već bi­li, ne obazirući se na mo­ju dr­sku
pret­po­stav­ku ve­za­nu za špijune.
Fa­kat, ka­kvih ja to do­ka­za imam? Ova­ko smušeni
ništa nećemo ura­di­ti. La­ra je osta­la kod kuće, lop­ta u
nje­nom stu­di­ju, a ja ov­de ne­mam ništa osim su­lu­de
priče da Ga­bri­je­la Fabijančić uopšte ni­je ni pronalazač
ne­go običan pre­va­rant ko­ji usva­ja od­ra­slu de­cu.
– Mo­ra­te da mi ve­ru­je­te, ne­ma nam dru­ge. Lop­ta
je osta­la kod nje kući. U onoj br­zi­ni se ni­sam se­ti­la da
je po­ne­sem, ali ako hoćete, pošaljite ne­kog po lop­tu.
Na­la­zi se u stu­di­ju te de­voj­ke La­re ko­ju je Ga­bri­je­la
ote­la. Sve može da se pro­ve­ri. Ona je nju usvo­ji­la pre
dve-tri go­di­ne kad je ot­kri­la njen iz­u­mi­telj­ski ta­le­nat.
Ona je iz­mi­sli­la mašinu za sa­pli­ta­nje na da­lji­nu! – re­
kla sam značajno, a sa­lom se za­o­rio grom­ki smeh.
Pr­vi se umešao Gogunović:
– Le­po­sa­va, mo­lim te. O čemu se ra­di?
– Ni­ko ov­de ni­je čuo za njen izum? Za ne­ki si­stem
ko­ji ra­di te­le­ko­man­do­va­njem i pomoću ko­jeg se može
sa­ple­sti čovek u ho­du?
– Dra­ge gospođe i go­spo­do, da li je ne­ko čuo za taj
120
izum? – pi­tao je Gogunović pri­sut­ne. U sa­li ki­ko­ta­nje
i žamor. Po­gle­dom hva­tam kez ne­kog de­belj­ka ko­jem
cu­re ba­le iz usta dok se nešto domunđava s jed­nim
istim ta­kvim s ma­snim raz­delj­kom ume­sto ko­se.
– Pa do­bro – do­da­la sam – to se može pro­ve­ri­ti na
kon­tra­ne­tu.
– Ne­ka se­kre­tar potraži, a ti, Le­po­sa­va, na­sta­vi.
– Ma šta da na­sta­vim? Ne­ma tu šta da­lje da se
priča. Hoćete li vi da za­u­sta­vlja­mo ovaj ha­os ili ne?
Tu se za reč ja­vio ne­ki mla­di čovek u službenom
ode­lu, ona­kvom ka­kvo se u Be­o­gra­du no­si kad se ide
u fud-cen­tar ili u sa­mo­po­slu­gu. Započeo je go­vor o
teškim i mučnim su­ko­bi­ma u ze­mlji i za tih dva­de­
se­tak mi­nu­ta ko­li­ko je go­vo­rio ni­je re­kao ap­so­lut­no
ništa. Po­sle nje­ga je reč uzeo ne­ki de­di­ca i optužio
nas za iz­da­ju. Sve nas pri­sut­ne. Ni­sam shva­ti­la šta
smo mi to iz­da­li i ko­me. Počela je žučna ras­pra­va i
međusobno vređanje de­le­ga­ta. Ten­zi­ja je sve više ra­
sla, a se­kre­tar je i da­lje ko­pao po kon­tra­ne­tu tražeći
po­dat­ke o mašini za sa­pli­ta­nje na da­lji­nu. Očigledno
se ja­ko sla­bo sna­la­zio. Pošto od one važne at­mos­fe­re
s početka sku­pa više ni­je bi­lo ništa, otišla sam do nje­
ga da mu po­mog­nem. Kad sam vi­de­la šta ra­di, uhva­ti­
la sam se za gla­vu. On je ko­pao po ne­kim Ne­vla­di­nim
pretraživačima.
U tom mo­men­tu se sa­lom za­o­ri­la ona sablažnjiva
reč i na­stao je opšti metež ko­ji se pre­tvo­rio u tuču.
Gogunović je pokušavao da ih ob­u­zda, ali ništa ni­je
po­ma­ga­lo. Je­dan je hva­tao dru­gog za vrat, osta­li su
ih raz­dva­ja­li, treći su započinjali istu ta­kvu makljažu
u dru­gom uglu, šamari su se­va­li na sve stra­ne, le­te­le
su sto­li­ce i mi­kro­fo­ni. Izašla sam na­po­lje za­jed­no s
Tar­za­nom i onim glu­pim se­kre­ta­rom.
121
Leposava
Pri­li­ka da pronađemo Ga­bri­je­lu Fabijančić re­gu­
lar­nim pu­tem bi­la je očigledno propuštena. Za sva­ki
slučaj, re­kla sam Tar­za­nu da je po­zo­ve i kaže joj da
hit­no dođe u Štab jer je u to­ku važan sa­sta­nak. To
je tre­ba­lo da učine od­mah, ali oni su iz ne­kih raz­lo­
ga čekali me­ne, valj­da za­to što su se bo­ja­li od­go­vor­
no­sti. I Tar­zan se sad bo­jao od­go­vor­no­sti. Nje­mu je
činjenica da je ona špijun mno­go više im­po­no­va­la ne­
go da je vr­hun­ski pronalazač. Uplašio se.
– Pa je­si ti Tar­zan ili miš? Zo­vi vešticu!
Po­zvao ju je od­mah. A ona se na­vod­no ni­je ja­vi­la.
– Ma vi ste svi re­tar­di! Aj­de ide­mo na­zad kod La­re.
Bi­la sam ja­ko iz­ner­vi­ra­na. Otišli smo do auta
i pošli na­zad. Tar­zan i ja. Se­kre­ta­ra kog su zva­li
Lju­ba Maj­mun smo osta­vi­li na par­kin­gu i re­kli
mu da osta­ne da bro­ji točkove i de­li ih sa tri pa da
nam što pre pre­ko GNS-a pošalje kraj­nji re­zul­tat
preračunat u ki­lo­se­kun­de po auto­mat­skoj per­tli. I
da za­li­je peršun. Nje­gov tup, poslušan se­kre­tar­ski
po­gled usme­ren u mo­je gru­di oda­vao je ap­so­lut­no
ne­shva­ta­nje.
– U re­du, gospođice! – re­kao je uz bla­gi na­klon.
La­ra mi je uli­va­la po­ve­re­nje. Isti­na, uli­va­li su
mi po­ve­re­nje i ovi na­tu­ran­ti pa se is­po­sta­vi­lo da su
klasični se­ra­to­ri. Tre­ba­lo je ne­ka­ko La­ru pot­pu­no da
pri­do­bi­jem na svo­ju stra­nu. Ona je u ovom tre­nut­ku
je­di­na ko­ja ne­ka­ko može da dođe do Ga­bri­je­le i Di­mi­
tri­ja. Od onih mo­ro­na u Štabu, ne­ko je si­gur­no njoj ja­
vio šta se događa i više ni­smo ima­li tu pred­nost. Osim
to­ga, s La­rom je bio onaj le­po­tan Lu­ka. Pi­ta­la sam
Tar­za­na ka­kav je on i možemo li mu ve­ro­va­ti.
– To mi je sin – re­kao je hlad­no­krv­no. – Vr­lo bi­
star mo­mak, ali ma­lo na svo­ju ru­ku. Ali ne bri­ni, ja
znam ka­ko tre­ba s njim.
122
N a ­t u ­r a n ­t i i p r o ­b l e m
­ i
– Ka­ko?
– Loži se na To­mu Zdravkovića.
– Ko je to?
– Ne­ki sta­ri pevač, na­rod­njak. Kad god nešto
tražim od nje­ga, obećam mu da mu pre­ba­cim ne­ku
nje­go­vu pe­smu na CST.
– Ali na­rod­nja­ci se ne preporučuju! Ka­ko možeš to
da radiš rođenom si­nu?
– Za­bra­nje­no voće, dra­ga mo­ja. Osim to­ga, i ja vo­
lim To­mu Zdravkovića, pa ti mi­sli o me­ni šta hoćeš.
– Bože, s kim sam se ja po­tu­ca­la! – re­kla sam
polusažaljivo, ali ma­lo u šali. Ta­da je Tar­zan za­ur­lao
ne­ki užasan stih i on­da na­sta­vio da pe­va sve do La­
ri­ne kuće, le­vom ru­kom upravljajući vo­la­nom, a de­
snom mašući u rit­mu te nemoguće mu­zi­ke. Mo­ra­la
sam da zapušim uši.
123
Po­li­ci­ja sa­mo ra­di svoj po­sao
Opet smo se do­ve­zli sa­mo do Košarkaškog
brežuljka pa na­sta­vi­li peške. To je Tar­zan smi­slio za
slučaj da je Ga­bri­je­la već ta­mo. Zbog to­ga smo se do
kuće došunjali. Sve vre­me smo ima­li na umu ko­li­ko
je glu­po to što ra­di­mo jer je bi­lo vr­lo ve­ro­vat­no da su
La­ra i Lu­ka po­sta­li ja­ko in­tim­ni, pa je mo­glo da is­pad­
ne kao da ih špijuniramo ili, još go­re, voajerišemo.
Iz kuće ni­su do­pi­ra­li ni­ka­kvi zvu­ci. Zbog to­ga smo se
pr­vo odšetali do stu­di­ja. Bio je otključan i unu­tra ni­je
bi­lo ni­ko­ga. Od­mah sam po­gle­da­la da li je lop­ta tu.
Ni­je ni nje bi­lo. Pr­vi raz­log za za­bri­nu­tost.
U tom mo­men­tu po­ku­cao mi je ko­mu­ni­ka­tor.
Ga­li­na!
– Šta je bi­lo?
– Je­si čula?
– Šta?
– Pa da su uhap­si­li Di­mi­tri­ja!
– Šta!?
– Evo sad su ja­vi­li na te­le­vi­zi­ji. Na svim ka­na­li­ma
je ta vest.
Pre­ki­nu­la sam ve­zu i od­mah smo po iner­ci­ji strčali
do kuće da uključimo TV. Sva vra­ta su bi­la otvo­re­na,
a u dnev­noj so­bi su se­de­li La­ra, Lu­ka i Di­mi­tri­je (!).
124
Da­li su nam znak da ćutimo i mi smo sta­li iza njih.
Na te­le­vi­zi­ji se mo­gao vi­de­ti uhapšeni Di­mi­tri­je. S li­
si­ca­ma na ru­ka­ma. Spro­vo­di ga čitav kor­don po­li­ci­je,
a oku­plje­ni na­rod viče: „Ubi­co! Ubi­co!“.
– O čemu se ov­de ra­di?
– Ćuti da čujemo – re­kao je Di­mi­tri­je. Isti onaj Di­
mi­tri­je čiji se di­rek­tan pre­nos hapšenja upra­vo pri­ka­
zi­vao. Po­gle­da­la sam upit­no u Tar­za­na i iz nje­go­vog iz­
ra­za li­ca shva­ti­la da je bo­lje da ga ni­sam ni po­gle­da­la.
To me na tre­nu­tak za­ba­vi­lo pa sam skre­nu­la po­
gled na ogle­da­lo s de­sne stra­ne so­be, pošto me za­ni­
ma­lo ka­ko li tek ja iz­gle­dam. Ova­ko iz da­lji­ne sve je
iz­gle­da­lo OK, sa­mo što mi se učinilo da Di­mi­tri­je­vog
od­ra­za ne­ma. Približila sam se ogle­de­lu i uve­ri­la se
da je ipak tu. U stva­ri, ni ja ni­sam iz­gle­da­la mno­go
iznenađeno. Na mom li­cu više se osli­ka­vao umor. Za
ovih par da­na osta­ri­la sam ne­ko­li­ko go­di­na.
Na TV-u su se sme­nji­va­li ka­dro­vi privođenja Di­mi­
tri­ja kroz raz­be­sne­lu ma­su, a pre­ko to­ga ni­je išao ni­
ka­kav ko­men­tar ta­ko da mi ni­je ja­sno šta smo mi to
ima­li da čujemo. Naj­zad sam to i pi­ta­la.
– A šta da čujemo?
– Ćuti, objasnićemo ti – to je sad La­ra re­kla. I naj­
zad, u jed­nom tre­nut­ku, čuo se po­zna­ti glas spi­ke­ra:
„Pri­su­stvu­je­mo hapšenju Di­mi­tri­ja Glistovića, vođe
terorističko-na­ci­sto­id­ne or­ga­ni­za­ci­je Loptopešaci.
Pre­da­nim za­la­ga­njem po­li­cij­skih or­ga­na, Glistović je
uhvaćen u bek­stvu ka­ko pokušava da pređe ru­mun­sku
gra­ni­cu. I vođe TOP-a su se pre­da­le i uli­ca­ma gra­da
je za­vla­dao red. Građani su naj­zad odah­nu­li, ali Cr­
ve­ni krst još uvek ni­je za­do­vo­ljan. Port­pa­rol Cr­ve­nog
kr­sta i Cr­ve­nog po­lu­me­se­ca Džon Bler obrazložio je
da oni očekuju od srp­skih vla­sti da da­ju objašnjenje
125
Leposava
za ma­sa­kr nad Cr­ve­nim tak­si­sti­ma ko­ji se de­sio na
Par­ti­za­na­ri. Uko­li­ko se ovaj slučaj ne ra­sve­tli, Cr­ve­ni
krst će pred­u­ze­ti odlučnu hu­ma­ni­tar­nu ak­ci­ju ci­vi­li­
zo­va­nja iz va­zdu­ha u najkraćem ro­ku.“
– Do­bro – re­kla sam – čuli smo, šta sad?
– Evo ova­ko – počeo je Di­mi­tri­je, a na ekra­nu se
sad po­ja­vio lik Vol­fgan­ga Ama­de­u­sa Mo­car­ta, mog
omi­lje­nog sta­ro­vrem­skog kom­po­zi­to­ra.
– Čekaj da čujem – pre­ki­nu­la sam ga. Da čujem
nešto no­vo o Mo­car­tu mi je uvek važnije od sve­
ga osta­log. Spi­ker­ka je istim onim to­nom čitala:
„Austrij­ski kom­po­zi­tor Vol­fgang Ama­de­us, po­znat i
kao Mo­cart jer mno­go vo­li da je­de mo­cart-ku­gle, po­
no­vo je na ula­zu svo­je zgra­de pronađen mr­tav. Ovo je
već četvrti put da je ovaj slav­ni kom­po­zi­tor ubi­jen is­
pred svo­je kuće ot­ka­ko je po­stao be­smr­tan. Nje­go­vo
po­nov­no vas­kr­se­nje očekuje se 12. av­gu­sta u Be­o­gra­
du, oko 12 i 30 časova, ta­ko da je ovaj događaj iza­zvao
ve­li­ku pažnju naše jav­no­sti“.
– Mo­cart će vas­kr­snu­ti kod nas! – po­vi­ka­la sam ra­
do­sno, a on­da iz po­gle­da osta­lih shva­ti­la da to možda
u ovom tre­nut­ku i ni­je najvažnija stvar na sve­tu.
– Hoćeš ti da čuješ šta se dešava ili ti je važniji ovaj
ma­to­ri šminker?
– Iz­vi­ni... Do­bro, ko je onaj lik što si ti a ti si ov­de?
– smušeno sam pi­ta­la.
– To je tvoj pro­fe­sor političke ko­rekt­no­sti.
– Milošević?!
– Da, to je La­rin izum.
Da skra­tim priču. Di­mi­tri­je je iz raz­go­vo­ra sa Ga­
bri­je­lom pro­va­lio da je ona lažni naučnik. Ga­bri­je­la je
upor­no smišljala iz­go­vor da ga iz­ve­de iz zo­ne na­tu­ra­
na­ta i nje­mu je to naročito bi­lo sum­nji­vo. Za­to joj je
126
P o ­l i ­c i ­j a s a ­m o r a ­d i s v o j p o ­s a o
predložio da odu kod nje kući. Kad su ih La­ra i Lu­ka
vi­de­li ka­ko do­la­ze, on se sa­krio ta­ko da drži si­tu­a­ci­ju
na oku. La­ra je Di­mi­tri­ju us­pe­la da došapne o čemu se
ra­di kad je Ga­bri­je­la otišla u ku­pa­ti­lo i predložila mu
plan – da uzme lop­tu, a da pro­fe­so­ru Miloševiću dâ
Di­mi­tri­jev lik uz pomoć da­ljin­skog te­le­snog tran­sfor­
ma­to­ra i faktički ga lo­ci­ra ma­lo van na­tu­rant­ske zo­ne
da bi po­li­ci­ja mo­gla da ga uhap­si. La­ra je ge­ni­je!
Čim je Ga­bri­je­la izašla iz ku­pa­ti­la i pi­ta­la gde je
Di­mi­tri­je, La­ra joj je hlad­no­krv­no od­go­vo­ri­la: „Ne
znam šta mu bi. Od­jed­nom se po­ku­pio i otišao“. Ga­
bri­je­la je potrčala na­po­lje i vi­de­la pro­jek­ci­ju Di­mi­tri­
je­vog li­ka ko­ji je on emi­to­vao pre­ko svo­je lop­te, a u
stva­ri je sa­mo leb­deo iz­nad šume. Ga­bri­je­la je ušla u
ko­la i požurila u prav­cu gra­da.
– A zašto baš pro­fe­sor Milošević?
– Ni­kog dru­gog ni­sam mo­gao u tom mo­men­tu da
se se­tim, a mo­rao je ne­ko.
– Ka­k o si se nje­g a uopšte se­t io? Ot­k ud ti nje­
ga znaš?
– Ka­ko ka­ko ga znam, stal­no pričaš o nje­mu i o to­
me ka­ko te spo­pa­da.
Ja sam se tu iz­ner­vi­ra­la što je oda­brao baš mog
pro­fa­na, jer bez ob­zi­ra što ga ne vo­lim i što mi ide
na živce, mi­slim, ne­mam poj­ma... baš sam se nešto
iz­ner­vi­ra­la. Iz­gu­bi­la sam se zbog nečeg dru­gog, ve­ro­
vat­no, pa sam kre­nu­la da se de­rem bez ve­ze. Te gde
nađe ne­vi­na čoveka, pa baš mog pro­fa­na, pa ot­kud on
uopšte zna ka­ko on iz­gle­da i ka­ko ga je lo­ci­rao... dok
me ni­je pre­ki­nuo:
– Umuk­ni, začepiću ti usta! – to uvek bla­go­tvor­no
de­lu­je na me­ne. Od­mah ućutim.
Tar­zan je imao ma­lo kon­struk­tiv­ni­ji pred­log:
127
– Lju­di, a zar nam ne bi bi­lo pa­met­ni­je da se spre­
mi­mo za ci­vi­li­zo­va­nje? Iz­gle­da da ne­ma­mo pu­no vre­
me­na.
– Tačno – re­kao je Di­mi­tri­je – Mo­ra­mo br­zo u
štab. Tre­ba da se br­zo or­ga­ni­zu­je­mo. Podelićemo se
po gru­pa­ma i zaštititi što više sek­to­ra.
Iz Di­mi­tri­je­vog iz­ra­za je zračila ne­ka si­gur­nost.
Obe­si­la sam mu se oko vra­ta i po­lju­bi­la ga u obraz:
– Iz­vi­ni. Mno­go mi je dra­go što te opet vi­dim!
128
Pančevo u ak­ci­ji
Di­mi­tri­je je na br­zi­nu nabudžio treću lop­tu pa je
i La­ra sad mo­gla da le­ti s na­ma. Tar­zan i Lu­ka otišli
su ko­li­ma.
– A ot­kud to da su našli Miloševića skroz kod ru­
mun­ske gra­ni­ce? – pi­ta­la sam ih dok smo le­te­li pre­
ma Štabu.
– Ma la­ga­li su... Vidiš da sve lažu. I kad tre­ba i kad
ne tre­ba.
Ne­ka­ko sam ne­zgod­no se­la na sic i sve me žuljalo.
Di­mi­tri­je se od­jed­nom lu­pio po gla­vi.
– Šta bi?
– Pa ovi u Pančevu! Tre­ba da im ja­vi­mo da ne mr­
da­ju odan­de. Aj­de ti, Le­po­sa­va. Ako ih ja bu­dem zvao,
moraćemo previše da im objašnjavamo.
– A šta da im kažem?
– Ne znam, smi­sli nešto!
I baš u tom tre­nut­ku cim­nuo me ko­mu­ni­ka­tor.
Bok­si zo­ve. Ja od­mah počinjem da pričam.
– Slušaj, Bok­si, ne mr­daj­te oda­tle! Ne bri­ni­te
ništa, mi smo sad...
– Čekaj! Sta­ni!
– Šta je bi­lo?
– Ce­ca!
129
Leposava
– Šta Ce­ca?
– Ce­ca vam poručuje da od­mah dođete ov­de.
– Ce­ca poručuje da dođemo?
Pokušala sam da za­mi­slim Ce­cu ka­ko iz­go­va­ra
tu rečenicu. Po­sled­nji put da je re­kla nešto što ni­je
„drkadžija“ bi­lo je ja­ko dav­no. U stva­ri, jed­nom me je
pre par me­se­ci iz­ne­na­di­la i pi­ta­la me imam li žvaku.
– Ce­ca je to re­kla? Zašto?!
– Se­di u ćošku, sa­mo po­na­vlja da vas zo­ve­mo, da
ima nešto važno da vam kaže.
– Pa ne­ka nam kaže!
– Neće. Hoće da dođete ov­de.
– Daj mi je da je čujem.
Bok­si se obra­tio Ce­ci, a ja sam za to vre­me Di­mi­tri­
ju re­kla da se Ce­ca čudno ponaša i da hoće hit­no da
nas vi­di.
Spuštamo se da se do­go­vo­ri­mo.
Spustili smo se usred ne­kog šumskog pro­plan­ka
pu­nog žbunja. Opet sam se ne­spret­no dočekala i is­
pao mi je ko­mu­ni­ka­tor ko­ji se ot­ko­tr­ljao pra­vo pre­ma
po­to­ku. Sreća da ni­je upao. Di­mi­tri­je ga je do­hva­tio.
I bo­lje ta­ko. Iona­ko sam hte­la da mu dam da on priča
s njom.
– Ce­co!? – čula sam ga ka­ko je zo­ve. On je je­di­ni
imao ka­kvu-ta­kvu ko­mu­ni­ka­ci­ju s njom ot­ka­ko su joj
ote­li Ci­cu. Ništa više ni­je go­vo­rio. Sa­mo je kli­mao gla­
vom. Na kra­ju je re­kao „Do­la­zi­mo“ i pre­ki­nuo ve­zu.
– Šta je bi­lo? Ko je Ce­ca? – pi­ta­la je La­ra.
– Ce­ca je jed­na naša pri­ja­te­lji­ca. Kaže da ima ide­ju
i da od­mah ode­mo na­zad u Pančevo kod Ma­ki­je­vih.
Otišli smo do šume i po­se­da­li na ne­ke pa­nje­ve.
Di­mi­tri­je je složio onu svo­ju namrštenu fa­cu, čvrsto
se ugri­zao za do­nju usnu i ufik­si­rao po­gled u ne­ku
130
P a n č e v o u a k c­ i ­j i
tačku do­le le­vo. To je bio znak da razmišlja. Kad ga
ta­ko vi­dim uvek po­mi­slim ka­ko on za jed­nu mi­li­se­
kun­du ob­ra­di ono­li­ko po­da­ta­ka ko­li­ko me­ni tre­ba za
je­dan dan. Zbog to­ga me ob­u­zme za­bri­nu­tost ako to
razmišljanje po­tra­je više od de­se­tak se­kun­di. La­ra je
iz­gle­da is­ka­zi­va­la ne­ku vr­stu naučne so­li­dar­no­sti i
raz­u­me­va­nja pa je i ona ćutala usmerivši po­gled u ne­
ku dru­gu tačku s de­sne stra­ne, sa­mo što je iz nje­nog
iz­ra­za li­ca bi­lo očigledno da ni­ka­kve ozbilj­ne po­dat­ke
ne obrađuje. Ve­ro­vat­no je igra­la pa­si­jans ili herčeve.
Naj­zad je počeo da razmišlja na­glas, mrmljajući,
očigledno tražeći pomoć:
– Ce­ca! Šta sad? Mmmmm... Šta se to de­si­lo da je
ona iz­ne­na­da pro­go­vo­ri­la?
– Ima nešto što ti ve­ro­vat­no ne znaš – rešila sam
da ga pre­ki­nem, pomislivši da ne­ma do­volj­no po­da­ta­
ka za ob­ra­du.
– Šta?
– Priča se da je Ce­ca ćerka nekadašnjeg en­gle­skog
am­ba­sa­do­ra.
Di­mi­tri­je se obrec­nuo.
– Ot­kud ti to?
– To se pričalo još pre ne­go što sam je upo­zna­la.
Kažu da joj je Ci­cu, onu nje­nu žen-tamagoči se­stru
što su joj ote­li, da ju je on ku­pio u Ja­pa­nu još kad je
bi­la ma­la.
– Džon Bler!?
– Valj­da. Ne znam ka­ko se zo­ve.
– Pa do­bro, zašto mi to ni­ko ni­je re­kao?
– To je trač, Di­mi­tri­je! Ni­je pro­ve­re­na in­for­ma­ci­
ja! Ti si taj ko­ji šizi i pi­zdi kad mu se go­vo­re ta­kve
stva­ri. Ko bi se usu­dio da ti ta­ko nešto ispriča?
Opet se trg­nuo. Znao je da sam u pra­vu.
131
Leposava
Možda po­ne­kad u onom što se priča ima isti­ne i
bar po­ne­kad se ta činjenica mo­ra uze­ti u raz­ma­tra­
nje. I za­i­sta, s ovim po­dat­kom su se Di­mi­tri­ju ma­lo
više otvo­ri­le oči. Promenivši onaj namršteni iz­raz
is­kri­vlje­nih usa­na pun ozbilj­no­sti u je­dan ve­dri­ji i
odlučniji, bez previše razmišljanja je uz­vik­nuo:
– Ide­mo u Pančevo! Pro­ve­ri­te svo­je lop­te i krećemo
od­mah!
– Čekajte! – ogla­si­la se La­ra – Ovi naši nas vi­de na
ra­da­ri­ma kad prelećemo gra­ni­cu. Bo­lje da im ja­vi­mo
da od­la­zi­mo.
– A šta će da nam ra­de ako im se ne ja­vi­mo? – pi­
ta­la sam.
– Misliće da bežimo. Bo­lje da im se ja­vi­mo. A i
zašto im se ne bi­smo ja­vi­li? Zabrinuće se bez ve­ze
– in­si­sti­ra­la je.
Odlučili smo se da je naj­bo­lje da se ja ja­vim Tar­za­
nu. Po­zva­la sam ga kad smo već uz­le­te­li. On je zvučao
prilično razočarano što ide­mo. Čak je pi­tao može li
i on s na­ma, ali ni­smo ima­li lop­tu za nje­ga. Obećala
sam mu da ću mu se ja­vi­ti što pre bu­dem mo­gla i čim
bu­dem ima­la no­vo­sti za nje­ga. Di­mi­tri­je je le­teo od­
mah iza me­ne i naćulio je uši.
La­ra je naj­bo­lje po­zna­va­la ovo područje i sad je
ona bi­la vodič. Mo­ra­li smo da le­ti­mo ve­o­ma ni­sko
jer je bi­lo pu­no raz­lo­ga da ve­ru­je­mo da nas po­li­ci­ja
još uvek traži. Ni­smo mo­gli da bu­de­mo si­gur­ni da
su pot­pu­no pro­gu­ta­li priču s lažnim Di­mi­tri­jem. Žao
mi je što iz te vi­si­ne ni­sam mo­gla da vi­dim Be­o­grad.
Uželela sam ga se.
Što smo se više približavali Pančevu, to me više hva­
tao ne­ki strah. Usko­ro se uka­zao autoput pred na­ma i
me­ni sr­ce sa­mo što ni­je sišlo u pe­te kad sam ugle­da­la
132
P a n č e v o u a k c­ i ­j i
pr­va ko­la po­sle to­li­ko vre­me­na. I to još u toj br­zi­ni.
Di­mi­tri­je je mo­rao ose­ti­ti istu ne­la­go­du pa se okre­
nuo uz osmeh, te­a­tral­no oponašajući zaprepašćenost
široko razrogačivši oči. Bio mi je smešan ta­ko, na­sme­
ja­la sam se i već mi je bi­lo lakše. Ipak smo mi ov­de
na svo­me. On je pre­u­zeo vođenje. Dok smo pre­la­zi­li
pre­ko autoputa, ne­ki vozač nas je ugle­dao i kre­nuo da
tru­bi. Za njim i osta­li. Začudo, učinilo mi se da to ni­je
ono obe­sno tru­blje­nje kao kad je gužva u saobraćaju.
Više kao da je svad­ba. Za sva­ki slučaj, da se ne bi­smo
pre­va­ri­li ako nas pri­ja­ve, Di­mi­tri­je je bez mno­go smi­
sla za­o­kre­nuo skroz ude­sno ka­ko bi­smo za­va­ra­li trag.
Po­sle oko ki­lo­me­tar i po smo opet skre­nu­li ule­vo i
usko­ro se uka­za­la kuća Ma­ki­je­vih rođaka. U dvorištu
su se­de­li Ma­ki i Ga­li­na i od­mah počeli da nam mašu
kad su nas ugle­da­li. Spu­sti­li smo im se di­rekt­no u za­
gr­ljaj, ja u Ga­li­nin, Di­mi­tri­je u Ma­ki­jev. La­ra se ne­
spret­no ot­ko­tr­lja­la pre­ma ogra­di i završila u ne­kom
šiblju. Bok­si je potrčao pre­ma njoj da je izvuče.
...
Uh, ka­ko mi je sa­mo bi­lo dra­go što ih opet vi­dim.
Ali ništa ni­je mo­glo da bu­de to­li­ko za­ni­mlji­vo kao su­
sret sa Ce­com. Od­mah smo pi­ta­li za nju, ali ona­ko
is­pod oka, ti­ho, kao da nešto ni­je u re­du. Ma­ki i Bok­si
su se na­sme­ja­li i da­li nam znak gla­vom. Okre­nu­li smo
se i ugle­da­li je ka­ko iz­la­zi iz kuće. Na­sme­ja­na! Me­ni
su kre­nu­le su­ze na oči.
– Le­po­sa­va! – vri­snu­la je. Raširila je ru­ke i pu­sti­la
me da joj ona­ko presečena od iznenađenja priđem.
133
Leposava
Ve­ro­vat­no sam bi­la ja­ko smešna kad sam je ugle­
da­la i čula je ka­ko ta­ko srdačno iz­go­va­ra mo­je ime.
To se si­gur­no ni­kad ra­ni­je ni­je de­si­lo. Izbečila sam
oči, izbacila gla­vu na­pred i široko raširila usta ko­ja
su se ubr­zo raz­vi­la u oduševljen osmeh. Po­ju­ri­la sam
pre­ma njoj i sko­ro je obo­ri­la od si­li­ne za­le­ta kad sam
je pri­gr­li­la. Vr­te­le smo se ta­ko u krug, on­da je prišao
Di­mi­tri­je pa se i on pridružio, a da još uvek ni­smo
ima­li tačnu pred­sta­vu o to­me zašto sve to ra­di­mo.
Bar ja ni­sam. Mi­slim, znam da mi je bi­lo užasno dra­
go što je vi­dim u tom no­vom i ve­se­lom iz­da­nju, ali
ni­sam zna­la od čega se pre­po­ro­di­la.
Po­vu­kla nas je sa so­bom unu­tra, u jed­nu od so­ba.
On­da je nam je ti­ho, da ni­ko ne čuje, a ni­je ni imao ko
da čuje, saopštila:
– Zvao me ta­ta!
Di­mi­tri­je i ja smo se ma­lo zbu­ni­li. Ne­ka­ko kao
da smo već zna­li da je zvao pa nam ovo i ni­je bi­la
ne­ka vest.
– Jel zna­te ko je moj ta­ta? – Di­mi­tri­je me po­gle­
dao očekujući od me­ne da od­go­vo­rim.
– Onaj En­glez?
– Da, Džon Bler. A zna­te li ko je Džon Bler?
– Port­p a­r ol Cr­v e­n og kr­s ta – od­g o­v o­r io je Di­
mi­t ri­j e.
– Je­ste. A evo o čemu se ra­di. Našao me da mi kaže
da će me izvući iz ze­mlje. Kaže da se ovaj put spre­ma
vr­lo gad­no ci­vi­li­zo­va­nje i da će ma­lo ko preživeti.
Di­mi­tri­je kao da je znao šta će Ce­ca da kaže. To­li­
ko je br­zo od­go­vo­rio sa se­bi svoj­stve­nom iro­ni­jom:
– Baš se ra­du­jem zbog to­ga. Odav­no ni­sam čuo
ova­ko le­pe ve­sti.
– Čekaj ma­lo – za­u­sta­vi­la ga je Ce­ca – Kad sam se
ma­lo sa­bra­la, pa­lo mi je nešto dru­go na pa­met. Ovo
134
P a n č e v o u a k c­ i ­j i
što oni ra­de sa­mo je uce­na, kao i uvek. Uce­nju­ju nas
da bi došli do lop­ti, želeći da na­te­ra­ju naše vla­sti da
nas uhap­se i dođu do izu­ma. Računaju da ako oni u
to­me ne us­pe­ju da nas oku­pi­ra­ju i sa­mi pronađu iz­u­
mi­te­lja.
– A mo­gu i da se ma­lo razbaškare na­o­ko­lo – do­
dao je Di­mi­tri­je – Ali šta predlažeš?
– Stva­ri su u našim ru­ka­ma. Što ne bi­smo to is­
ko­ri­sti­li? – Ce­ca du­go ni­je go­vo­ri­la i za­muc­ki­va­la je
po­vre­me­no. Sad je na­pra­vi­la ma­lo dužu pa­uz­ u kao da
ne može da se se­ti pra­ve reči i na kra­ju is­ce­di­la:
– Pre­go­vo­ri! ’Aj­mo u di­rekt­ne pre­go­vo­re s nji­ma.
Ja sam poskočila od iznenađenja i stra­ha. Di­mi­tri­
ju se izgleda svi­de­la ide­ja. Ne­ko vre­me ništa ni­je re­
kao, sa­mo je bu­ljio u Ce­cu razmišljajući. Počešao se
po no­su pa po bra­di. Me­ni je to de­lo­va­lo nemoguće
pa sam nešto ta­ko i re­kla.
– Mi da pre­go­va­ra­mo sa Cr­ve­nim kr­stom!? Ko
smo mi za njih? – ali njih dvo­je ni­su uopšte obra­ti­li
pažnju na mo­je pri­med­be. Di­mi­tri­je je naj­zad pro­
go­vo­rio:
– Mo­glo bi, ali ka­ko?
– Poslaćemo im fot­ke lop­ti i ne­kog od nas ka­ko le­
ti. Moraće da nam po­ve­ru­ju.
– Do­bro, a gde? I ka­ko ćemo bi­ti si­gur­ni da nas
neće pre­va­ri­ti?
– Pa ne­mam poj­ma. Razmišljaj sad ma­lo ti.
– OK, razmisliću. A možeš li ti da nam garantuješ
da će svi po­da­ci ko­je pošaljemo stići do nadležnih u
Cr­ve­nom kr­stu?
– Ne bu­di ble­sav. Ako me ćale tražio i našao po­sle
ovo­li­ko go­di­na, znači da mu je sta­lo ma­kar ma­lo do
me­ne. Moraće da me sasluša.
135
– Idem da razmišljam – re­kao je Di­mi­tri­je i po­vu­
kao se u ku­pa­ti­lo. Ta­man sam za­u­sti­la nešto le­po da
kažem Ce­ci kad se ogla­si­la si­re­na za PPG. Pre­tr­nu­la
sam od stra­ha. Pot­pu­no sam is­pa­la iz fa­zo­na i tek sad
sam shva­ti­la ka­ko mr­zim taj zvuk i ka­ko mr­zim i taj
glu­pi PPG.
– Gde su ov­d e ka­b i­n e? – pi­t a­l a sam une­z ve­r e­
no Ce­c u.
– Smi­ri se – od­go­vo­ri­la mi je – Pre­sta­li smo da ide­
mo na PPG. Is­ku­li­raj!
136
Vi­kend u Pančevu
Is­po­sta­vi­lo se da i Ma­ki­je­va tet­ka, a i mno­gi se­lja­ci
tu u oko­li­ni takođe sa­mi, baš kao i na­tu­ran­ti, ile­gal­no
ga­je sop­stve­no voće i povrće. Čak je ne­ko iz komšiluka
pro­da­vao i kaj­mak, a to je ono u čemu je on­da pli­va­la
ona blje­ska­vi­ca u re­sto­ra­nu kod na­tu­ra­na­ta. U školi
su nam o nje­mu pričali kao najvećem zlu naše ze­mlje
ko­je je po­ko­si­lo sto­ti­ne hi­lja­da života jer naš ne­u­ki
na­rod ni­je znao ko­li­ko je štetan, ali se­lja­ci su ov­de i
da­lje tvr­di­li da je do­bar i čak ve­o­ma zdrav.
Dok je Di­mi­tri­je s Ce­com pokušavao da stu­pi u
kon­takt sa Cr­ve­nim kr­stom, od­ma­ra­la sam se u bašti
s dru­ga­ri­ma. Bi­lo je le­po vre­me. Iako je bi­lo le­to, ni­je
bi­lo previše to­plo. Uživanje je bi­lo raz­go­va­ra­ti sa sta­
rom eki­pom o sve­mu što nam se dešavalo u po­sled­nje
vre­me. Se­de­li smo Ma­ki, Bok­si, Ga­li­na, La­ra i ja. Ja
sam im pričala o na­tu­ran­ti­ma, a oni me­ni o tim ne­iz­
ve­snim da­ni­ma u Pančevu. Ne­ve­ro­vat­no nam je iz­gle­
da­lo da je prošlo sve­ga ne­de­lju da­na.
137
Leposava
Sve što sam im go­vo­ri­la o na­tu­ran­ti­ma, slušali
su s ogrom­nom pažnjom. Ap­so­lut­no sva­ki de­talj im
je zvučao iznenađujuće. Ga­li­na je, pošto je ra­di­la u
Mi­ni­star­stvu, ali i zbog obu­ke ko­ju je prošla, bi­la po­
seb­no zaprepašćena i kao da ni­je hte­la ni da sluša.
Nju su iz­dri­lo­va­li da su oni sarmaši i od­vrat­ni ki­se­li
ku­pu­sa­ri i da su najveći ne­pri­ja­te­lji s ko­ji­ma se svim
sred­stvi­ma tre­ba bo­ri­ti i sve što bih iole po­zi­tiv­no re­
kla o nji­ma iza­zi­va­lo je kod nje ne­go­do­va­nje i ne­ka­
kve ironične upa­di­ce ti­pa: „Ma ti bi se i s Bu­tan­ci­ma
zgo­ti­vi­la!“ ili „Je­ste, sad mi još sa­mo re­ci i da se­ku
nok­te...“. Ovo je La­ru do­sta ner­vi­ra­lo, na­rav­no, pa
ju je i ona ubeđivala, i po­ka­zi­va­la svo­je od­ne­go­va­ne
nok­te. Ga­li­na je bi­la uve­re­na da je La­ra ne­ki iz­u­ze­
tak, sa­svim drugačija od osta­lih ajvaraša, pinđurista,
škembićara, pihtijaša i sličnih. Upo­zo­ri­la sam je da
su ta­kvi na­zi­vi kraj­nje politički ne­ko­rekt­ni i užasno
ofen­siv­ni. Ga­li­na je tvr­di­la da to ni­je isti­na jer oni sa­
mi se­be ta­ko zo­vu.
S dru­ge stra­ne, me­ni je naj­za­ni­mlji­vi­je bi­lo da
slušam o našoj ma­e­stral­noj pljački Pančevačkog Мек­
До­налд­са. Upr­kos to­me što su ve­sti u lo­kal­nim me­di­
ji­ma bi­le stravične, pa su čak sla­ga­li i da smo psihički
zlo­sta­vlja­li jed­nu pri­pad­ni­cu sek­su­al­nih ma­nji­na, na­
ro­du smo očigledno bi­li simpatični. Ma­ki je čak iz­va­
dio je­dan le­tak ko­ji je do­bio na uli­ci. Ne­ki klin­ci iz
Pančeva or­ga­ni­zo­va­li su фан-клаб Loptopešaka. Ske­
ni­ra­la sam ga na CST. Evo ka­ko je iz­gle­dao:
138
139
Leposava
Po­sta­li smo zve­zde u političkom pod­ze­mlju i to
među onim fa­na­ti­ci­ma ko­ji su nam najviše išli na
živce. To je s jed­ne stra­ne bi­lo smešno, ali s dru­ge do­
sta zabrinjavajuće. Ni­je mi baš bi­lo dra­go da bu­dem
omi­lje­na među ta­kvim li­ko­vi­ma. Sve što smo do­sad
ra­di­li, činili smo bez ika­kvih po­seb­nih na­me­ra osim
da se­bi ma­lo olakšamo život i da se za­ba­vi­mo, a pro­iz­
vo­di­lo je pot­pu­ni ha­os i po­met­nju, a za kon­se­kven­ce
je ima­lo sa­mo kon­tra­e­fek­te. I to je­zi­ve. Kad po­gle­dam
ovaj le­tak, sva se naježim.
Cir­ka­li smo pi­vo i je­li taj kaj­mak i sir sa svežim
hle­bom ko­ji su takođe Ma­ki­je­vi sa­mi pra­vi­li. Bi­la
je div­na at­mos­fe­ra za sto­lom, ali ne­iz­ve­snost nas
je ubi­ja­la.
Ce­ca i Di­mi­tri­je su ceo dan pokušavali na sve
načine da stu­pe u kon­takt sa Ce­ci­nim ćaletom. Tek
ne­gde predveče su ga do­bi­li i osta­vi­li mu po­ru­ku
šta hoćemo. Otvo­re­no su mu re­kli da je Ce­cin or­
tak iz­mi­slio lop­te za prelaženje uli­ce, da je i ona sa­
ma Loptopešakinja, da Ne­vla­da Sr­bi­je ima lažnog
uhapšenika i da hoćemo di­rekt­no da raz­go­va­ra­mo sa
Vr­hov­nom ko­man­dom Cr­ve­nog kr­sta i po­lu­me­se­ca
mi­mo bi­lo ko­je dru­ge in­sti­tu­ci­je. Ima­li smo i do­go­vo­
ren pregovarački tim. Bok­si kao stručnjak za isto­ri­ju i
po­li­ti­ku, Di­mi­tri­je kao pronalazač i naučnik i ja kao se­
kre­ta­ri­ca i ma­sko­ta. Ce­ca ni­je do­la­zi­la u ob­zir jer nam
jer tre­ba­la kao ta­lac (La­ra nas je upo­zo­ri­la da se kaže
ta­o­ki­nja). La­ru smo isto čuvali u po­za­di­ni za slučaj
da se nešto de­si Di­mi­tri­ju. Ma­ki je takođe mo­rao da
osta­ne kao domaćin ra­di ve­ze s tet­kom i komšilukom.
Po­nu­di­li smo im i gde da se nađemo s nji­ho­vim pred­
stav­ni­ci­ma – na pro­plan­ku Bo­ri­sa Bizetića.
140
V i ­k e n d u P a n č e v u
Džon Bler je re­kao da će nas na­zva­ti čim se održi
van­red­na sed­ni­ca Cr­ve­nog kr­sta i po­lu­me­se­ca. To bi
tre­ba­lo da bu­de od­mah, po našem vre­me­nu naj­ka­sni­
je do 10 uveče.
Ce­ca i Di­mi­tri­je su nam se pridružili u cir­ka­nju
i iščekivanju. Osećali smo se sjaj­no. Svi! Funk­ci­o­ni­
sa­li smo kao odlična eki­pa, zna­li smo ja­ko do­bro šta
hoćemo, ko­li­ko možemo. Naša pregovaračka po­zi­ci­
ja, što bi re­kli političari, bi­la je iz­u­zet­no ja­ka. I ne sa­
mo da je bi­la ja­ka, ne­go smo ima­li i ne­ko­li­ko adu­ta
za ko­je su­prot­na stra­na ne sa­mo da ni­je zna­la, ne­go
ih ni ne očekuje. To su La­rin živi zid, a za sva­ki slučaj
i ne­ko­li­ko sit­ni­jih Di­mi­tri­je­vih pro­na­la­za­ka. Osim
to­ga, La­ra mi je to­kom večeri prišapnula da je ja­ko
bli­zu pro­na­la­ska praška za ne­vi­dlji­vost. Sad mi više
ni­je zvučalo ne­ve­ro­vat­no da mi možemo da pa­ri­ra­mo
Cr­ve­nom kr­stu, već mi je zvučalo ne­ve­ro­vat­no da do
juče u to ni­sam ve­ro­va­la.
La­ra je uze­la lop­tu i skok­nu­la na­zad svo­joj kući da
uzme sve na­cr­te, za sva­ki slučaj i re­kla je da će se vra­
ti­ti su­tra ra­no uju­tru.
...
Na­po­kon, oko ponoći, Ce­cu je po­zvao njen ta­ta
Džon. Re­kao je da je sed­ni­ca završena i da je Cr­ve­
ni krst pri­stao na pre­go­vo­re, ali u najvećoj taj­no­sti.
Re­kli su nam da zna­ju ko­ja nam je po­zi­ci­ja i da će od­
mah doći po nas šatlom ti­pa pte­ra­no­don.
– To je onaj ul­tra br­zi šatl, s he­li­kop­ter­skim ma­ne­
vri­sa­njem! – uz­vik­nuo je Di­mi­tri­je.
141
Leposava
– Pa šta?
– Pa to znači da će ov­de bi­ti vr­lo br­zo!
I stvar­no, ka­ko je to re­kao, ta­ko se čulo ja­ko ku­ca­
nje na vra­ti­ma.
– Red Cross! – čuo se pro­do­ran glas s dru­ge stra­
ne. U pa­ni­ci, zbu­nje­ni, ni­smo sti­gli ništa. Ni­kom ni­je
pa­lo na pa­met da će ta­ko br­zo doći. Vra­ta je otvo­rio
Bok­si i od­mah su u stan ušla četiri do zu­ba naoružana
voj­ni­ka Cr­ve­nog kr­sta, dvo­ji­ca su bi­li rav­no­prav­ni
građani afričkog po­re­kla, a dvo­ji­ca evrop­skog.
Je­dan od ovih afričkih je očigledno bio glav­ni.
Imao je najviše plusića i znao je odlično srp­ski.
– Ko je od vas Sve­tla­na Bler?
Ce­ca se ja­vi­la iz ugla i je­dan je od­mah po­vu­kao iza,
pre­ma vra­ti­ma.
– Di­mi­tri­je Glistović?
Di­mi­tri­je se ni­je od­mah oda­zvao. Si­tu­a­ci­ja je
počela pre­br­zo da nam izmiče kon­tro­li. Naše po­zi­ci­je
više ni­su bi­le ta­ko do­bre kao do pre mi­nut. Ume­sto
da se oda­zo­ve, Di­mi­tri­je se po­bu­nio:
– Čekajte, lju­di. Sad smo raz­go­va­ra­li s vašim
štabom. Ni­je bio ta­kav do­go­vor. Mi sa­mi ćemo se do­
go­vo­ri­ti ko će da ide.
– Mi sa­mo izvršavamo naređenja! Je­ste li vi Di­
mi­tri­je?
– Je­sam, ali zah­te­vam da stu­pi­mo u kon­takt sa
vašom ko­man­dom.
– Ima­mo vr­lo pre­ci­zna naređenja. Priđite i vi iza.
Dvo­ji­ca voj­ni­ka su po­di­gli svo­je oružje pre­ma nje­
mu i on ni­je imao iz­bo­ra. Prišao je i on.
– Le­po­sa­va Crvić!
– Ja!
– I vi ide­te s na­ma! – krat­ko je od­bru­sio rav­no­
142
V i ­k e n d u P a n č e v u
prav­ni građanin afričkog po­re­kla, dao nam znak da
izađemo na­po­lje. Izašli smo s njim i sa još jed­nim
voj­ni­kom, dok su dvo­ji­ca osta­la. Izašli smo na­po­lje
i ugle­da­li ogrom­ni šatl u dvorištu. Spu­stio se s ne­ve­
ro­vat­nom preciznošću. Glav­ni voj­nik nam se naj­zad
pred­sta­vio, zvao se pu­kov­nik Žak. Od tog mo­men­ta
je po­stao ma­lo lju­ba­zni­ji pre­ma na­ma. Čim smo ušli
u šatl, za­mo­lio nas je da mu da­mo ko­mu­ni­ka­to­re. Tu
se ja se­tim da je moj ostao unu­tra. Za­mo­lim ih da se
vra­tim i on mi do­zvo­li, ali uz prat­nju jed­nog voj­ni­ka.
Ko­mu­ni­ka­tor mi je sta­jao po­red kre­ve­ta na ko­jem
je Ce­ca spa­va­la. Kad sam ga uze­la u ru­ke, vi­dim da
sam do­bi­la po­ru­ku od La­re, ali ne usuđujem se da je
pročitam sad, ne­go je od­mah izbrišem u stra­hu da će
je vi­de­ti ovi voj­ni­ci. Po­mi­sli­la sam: Bo­lje bar ne­ko da
ne bu­de pod kon­tro­lom.
Na iz­la­sku ri­zi­ku­jem, u na­di da ni­ko od pri­sut­nih
voj­ni­ka ne zna srp­ski, bar ne do­volj­no do­bro:
– Ksi­bo, idem, od­la­zim, doviđenja, ne za­bo­ra­vi­te
na našu pri­ja­te­lji­cu sarmašicu i da joj da­te jed­nu sit­
nu in­for­ma­ci­ji­cu da ne za­pa­li kod nas ako ne mo­ra.
– hlad­no­krv­no sam to re­kla, imitirajući uobičajeni po­
zdrav. Bok­si­ju sam se po­seb­no obra­ti­la jer sam zna­la
da najviše na nje­go­vu pažnju mo­gu da računam.
– Ne­ma­mo njen broj – od­go­vo­rio mi je još hlad­no­
krv­ni­je.
– U pi­zdu ma­te­ri­nu – pro­ce­di­la sam kroz zu­be. Bi­
lo je strašno glu­po da pod ta­kvom kon­tro­lom ja sad
nje­mu da­jem La­rin broj i ništa mi pa­met­no ni­je pa­da­
lo na pa­met. Srećom, nje­mu je­ste.
– Ej bre, Le­po­sa­va, pa to je moj ko­mu­ni­ka­tor! Tvoj
je na sto­lu.
143
U pr­vom mo­men­tu sam se zbu­ni­la jer ovo je
bio moj... Bok­si, sva­ka čast na br­zom razmišljanju!
Glumeći ra­se­ja­nost, osta­vi­la sam svoj ko­mu­ni­ka­tor
na sto­lu i uze­la Bok­si­jev i od­mah ga pre­da­la voj­ni­ku
ko­jem ništa ni­je bi­lo ni sum­nji­vo ni ja­sno. Sreća da za
ovu ak­ci­ju ni­su iza­bra­li mno­go bi­stre.
Kad sam izašla iz kuće u prat­nji vo­ja­ka, čuo se
snažan pu­canj iz kuće. Ja sam po iner­ci­ji kre­nu­la na­
zad, ali me kre­ten za­u­sta­vio.
– Stop! Ide­mo na­pred. Uđite u šatl! – re­kao je na
čistom srp­skom.
Šta je sad ovo mo­glo da znači? Ni­su valj­da ubi­li
ne­kog unu­tra?
– Ne možete ta­ko da po­stu­pa­te s na­ma, pu­sti­te me
na­zad – ta­ko sam nešto re­kla kad sam sa­mo ose­ti­la
snažan par­fem­ski, vo­lu­me­no­zni na­pad na nos od ko­
jeg mi se sve za­vr­te­lo u ušima i od ko­jeg sam iz­gu­bi­la
svest.
144
Ne zna­mo ni gde smo ni kad smo,
ali nam je do­bro
Ka­ko su me uspa­va­li, ta­ko su me i pro­bu­di­li, ne­
kim dru­gim vo­lu­me­no­znim mi­ri­som. U pro­sto­ri­ji su
bi­la četiri kre­ve­ta. U pr­vom je ležala Ce­ca, u dru­gom
Di­mi­tri­je, u trećem ja, a u četvrtom ni­ko. Ovo dvo­je
su se pro­bu­di­li pre me­ne i sa­mo sam vi­de­la ka­ko me
za­in­tri­gi­ra­no gle­da­ju kad sam se pro­bu­di­la. Voj­nik ko­
ji mi je dao mi­ris za buđenje sa­mo se okre­nuo i izašao
na­po­lje. Is­pred nas, u fo­te­lji je se­deo ne­ki de­be­li ba­ja
u ci­vi­lu.
– Je­ste li se svi pro­bu­di­li?
– Mi­slim da je­smo. Ko ste vi?
– Ja ću bi­ti vaš pre­vo­di­lac u pre­go­vo­ri­ma. Zo­vem
se Dri­ton Miljurković i ra­dim za Cr­ve­ni krst. Završio
sam je­zi­ke na Har­var­du, ponašanje na Kembridžu
i dok­to­ri­rao na Jej­lu na te­mu ap­so­lut­ne ko­mu­ni­ka­
tiv­no­sti. Osim srp­skog, znam i osta­le bal­kan­ske i
bliskoistočne je­zi­ke. Sve osim grčkog. Stručnjak sam
i za istočnoarapske di­ja­lek­te. Možete me zva­ti Dri­le.
– Drkadžije! – pro­ce­di­la je Ce­ca.
– Zašto ste to re­kli, gospođice?
– Za­to što su joj ubi­li na­du u život i za­to što je ce­
log života dr­ka­ju i za­to što je više po­pi­zde­la od sve­ga
– re­kla sam – Ce­co, ne­moj me za­je­ba­va­ti da ćeš se
sad opet vra­ti­ti na drkadžije?
145
Leposava
– Pa kad su drkadžije – od­go­vo­ri­la je, što je bio do­
bar znak. Kad je u drkadžije-fa­zi obično uz to ne ide
ni­jed­na dru­ga reč. Pri se­bi je.
– I šta sad? – pi­tao je Di­mi­tri­je iz svog kre­ve­ta.
– Ništa, sre­di­te se, tu vam je ku­pa­ti­lo, do­ne­li smo
vam ode­la, obez­be­di­li smeštaj, za po­la sa­ta će vas pri­
mi­ti de­le­ga­ci­ja. Ja sam u so­bi 102 pre­ko pu­ta vaše.
Kad se spre­mi­te, dođite kod me­ne i ide­mo – reče Dri­
ton, bla­go se na­klo­ni i ode na­po­lje.
Ni­sam bi­la si­gur­na mo­gu li da ho­dam. Usta­la sam
i uve­ri­la se da je sve u re­du.
– Ko će pr­vi da se ku­pa? Mo­gu li ja? – pi­ta­la sam.
– Aj­de. A gde smo mi uopšte? – pi­ta­la je Ce­ca.
Sa­svim ume­sno pi­ta­nje. Mo­gli bi­smo da bu­de­mo
ap­so­lut­no svu­da. Ne zna­mo ni gde smo ni ka­da smo.
Sa­to­ve i ko­mu­ni­ka­to­re su nam od­u­ze­li, čipove za ori­
jen­ta­ci­ju isključili, pro­zo­ra ni­je bi­lo. Ne­ma­mo poj­ma
ko­li­ko je vre­me­na prošlo ot­ka­ko su nas kid­na­po­va­li.
Di­mi­tri­je se se­tio ne­ke fo­re ko­ju je vi­deo na TV-u.
Kao, ako si na se­ver­noj po­lu­lop­ti on­da se vo­da u od­vo­
du vr­ti na jed­nu stra­nu, a ako si na južnoj vr­ti se na
dru­gu stra­nu. I ode­mo mi do ku­pa­ti­la, na­pu­ni­mo la­
va­bo vo­dom, čak isit­ni­mo ne­ke papiriće što smo ima­
li u džepovima da bi­smo lakše pra­ti­li smer i vi­di­mo
– vr­ti se vo­da u prav­cu ka­zalj­ke na sa­tu.
– I? Šta to znači? – pi­tam.
– Ne­mam poj­ma, ne sećam se u kom sme­ru se vr­ti
u kom slučaju.
– Ma idi bre, Di­mi­tri­je! Pa možeš li ti to ne­ka­ko
da zaključiš, je­bem li ga, ti si pa­me­tan, ti si naučnik.
Mag­net­na po­lja i te pi­zda­ri­je. Se­ver­ni pol je šta? A šta
je južni? Po­zi­ti­van je go­re ili do­le?
– Ot­kud znam! Je­smo mi učili nešto o to­me u
školi?
146
Ne znam
­ o n i g d e s m o n i k a d s m o , a l i n a m j e d o ­b r o
Ta­ko je pro­pao naš pr­vi pokušaj da bar ot­pri­li­ke
sa­zna­mo gde smo. Ali i da smo to sa­zna­li, ne znam
šta bi­smo s tom in­for­ma­ci­jom. Osim to­ga, pro­sto­ri­je
u ko­ji­ma smo se na­la­zi­li si­gur­no su i ozvučene i ga­
ran­to­va­no su ka­me­re na sve stra­ne i ovo što ra­di­mo
mo­glo je sa­mo da iza­zi­va smeh kod ne­kih ta­mo maj­
mu­na. Za­to smo od­u­sta­li i pu­sti­li da ide sve ka­ko su
nam re­kli.
Ta­ko sam ja otišla da se ku­pam pr­va, da me ne­ki
maj­mun ta­mo gle­da ka­ko se tuširam. Dok sam se
tuširala, u ku­pa­ti­lo je upa­la i Ce­ca i pridružila mi se.
– Ma šta nas bri­ga. Kad već gle­da­ju da nas gle­da­ju
za­jed­no. Sa­pu­njar­ke!
Ce­ca se očigledno mak­si­mal­no po­vra­ti­la. Već sam
bi­la za­bo­ra­vi­la ka­ko je ble­sa­va. Sme­ja­le smo se i pr­
ska­le dok smo se tuširale, na­pu­ni­la se ka­da pa smo
se­le i ku­pa­le se, baš kao što sam se on­da ku­pa­la kod
na­tu­ra­na­ta. Po­re­me­ti­li su nam pla­no­ve, ali sad bar
ne­ka se ma­lo ner­vi­ra­ju. To je bi­la ne­ka lo­gi­ka.
Ali ner­vi­rao se i Di­mi­tri­je. Čekao je pre­du­go i po­
stao je ner­vo­zan.
– Ma dođi i ti! – vik­nu­la sam – ka­da je ogrom­na.
Ma ba­zen! Ka­kva ka­da...
Di­mi­tri­je ni­je čekao da mu se dva pu­ta kaže da
dođe da vi­di dve go­le ri­be u đakuziju. Do­neo je Dri­to­
no­vu fo­te­lju i seo po­red ka­de dok smo nas dve gr­gu­ta­
le u onoj vo­di­ci.
– Za­vi­rio sam na­po­lje – počeo je Di­mi­tri­je – Is­pred
su dva oran­gu­ta­na pod pu­nom opre­mom. Sa­mo su
me po­gle­da­li mehaničkim po­gle­dom. Lju­di-mašine.
Ve­ro­vat­no ima­ju naređenje da s na­ma ne raz­go­va­ra­
ju. Sa­mo da ubi­ju ako pređemo dis­kre­ci­o­nu li­ni­ju ko­
ja je na me­tar s le­ve i de­sne stra­ne naše so­be.
147
Leposava
– Ko­je je bo­je dis­kre­ci­o­na li­ni­ja? – pi­ta­la sam.
Na­i­me, kod nas u ze­mlji je Za­kon o dis­kre­ci­o­nim
li­ni­ja­ma na­pra­vio popriličnu po­met­nju jer je bio u
pot­pu­noj ko­li­zi­ji sa Za­ko­nom o tra­ka­ma u bo­ji. Na
pri­mer, dok je pla­va tra­ka na­me­nje­na za naj­sla­bi­je
prekršaje kao što je meškoljenje na jav­nom me­stu, sa­
mo­stal­no me­nja­nje si­ja­li­ce bez po­zi­va ha­u­zmaj­sto­ra,
ili češanje iza uva u be­o­bu­su, me­tro­bu­su ili lif­tu za
Ze­mun i ko­ju je u sva­kom mo­men­tu no­si­lo oko 20%
lju­di u gra­du, pla­va dis­kre­ci­on
­ a li­ni­ja je bi­la jed­na od
naj­o­pa­sni­jih. Za prelaženje pre­ko pla­ve dis­kre­ci­o­ne
cr­te iz­ri­ca­la se ka­zna šestodnevnog po­pra­vlja­nja zu­
ba. Narandžasta tra­ka se do­bi­ja­la za pso­va­nje članova
šire po­ro­di­ce, a narandžasta dis­kre­ci­o­na li­ni­ja obično
je sta­ja­la is­pred auto­ma­ta za do­pu­nja­va­nje ko­mu­ni­ka­
to­ra, po­di­za­nje slov­nih zna­ko­va i pri­vat­nih ka­bi­na za
PPG. Ni­ka­kve lo­gi­ke ni­je bi­lo.
– Žute!
– Šta beše žuta?
– Žuta je kod nas za knjižare i saj­mo­ve auto­mo­
bi­la, ko­li­ko se sećam. Ov­de su ve­ro­vat­no drugačiji
za­ko­ni.
– Aj­de dođi i ti da se kupaš... Što si ta­kav?
– Šta će da mi­sle ovi o na­ma? Došli smo na pre­
go­vo­re o budućnosti čitave na­ci­je, a vas dve se za­je­
ba­va­te.
– Pa kad su drkadžije!
Ce­ca je bi­la u pra­vu i Di­mi­tri­je je to znao. Sad smo
do­ve­de­ni pred svršen čin i je­di­no nam je pre­o­sta­lo da
ih bar ma­lo za­dir­ku­je­mo. Bez ob­zi­ra što su okol­no­sti
bi­le drugačije ne­go što smo očekivali, ipak smo ima­li
ne­ka­kav plan i zna­li smo tačno šta hoćemo. Nji­ho­vo
ponašanje ni­je bi­lo ni­ma­lo politički ko­rekt­no i to su
148
Ne znam
­ o n i g d e s m o n i k a d s m o , a l i n a m j e d o ­b r o
mo­ra­li zna­ti. Naj­zad se i Di­mi­tri­je svu­kao i pridružio
nam se u brčkanju. Pr­vi put ga vi­dim go­log, ali i on
me­ne. Ko bi re­kao da će se to de­si­ti u ova­kvim okol­
no­sti­ma...
– Evo ka­me­re – kon­sta­to­vao je Di­mi­tri­je, pokazujući nam na sta­le­nac u uglu po­red šipke za pne­u­
mat­sko is­pi­ra­nje. Stvar­no je tu bi­la ka­me­ri­ca, kao
ona na ko­mu­ni­ka­to­ru. Usta­la sam i is­pla­zi­la im se.
– Za­mi­sli da im sad pri­re­di­mo jed­nu trojčicu u
đakuziju! – predložila je Ce­ca.
– Bi­lo bi su­per! – re­kao je Di­mi­tri­je – Ali čime su
oni to zaslužili? Aj­mo bo­lje na­po­lje.
I stvar­no je izašao iz ka­de, sa­mo što nas je pre
to­ga obe po­lju­bio u obraz, ona­ko pri­ja­telj­ski, ne
propustivši me­ne da uhva­ti za si­su, isto ta­ko pri­ja­telj­
ski, nežno, ta­man to­li­ko pri­ja­telj­ski da sam se sme­sta
ovlažila i za­bo­ra­vi­la i na pre­go­vo­re na najvišem ni­vou
i na faking sud­bi­nu na­ci­je.
– Je­si OK? – tr­gla me Ce­ca i ta­ko mi skre­nu­la
pažnju da se na me­ni vi­de­lo šta mi se iz­nu­tra dešava.
– Ma ja sam su­per eks­tra do te­sti­sa. Aj­de da ide­mo
na te smr­dlji­ve pre­go­vo­re kod tvog ta­te.
Kre­te­ni su nam osta­vi­li sa­mo dva peškira pa smo
se Ce­ca i ja obri­sa­le istim. U stva­ri, ja sam se obri­sa­la
Di­mi­tri­je­vim. Tek po­sle smo vi­de­li da su tu sve vre­me
sta­ja­le fri­ka­tiv­ne sušilice za te­lo i li­ce. Ko­ji smo se­lja­
ci, to­ga kod nas ne­ma, sa­mo smo viđali u fil­mo­vi­ma.
A stva­ri ko­je su nam osta­vi­li da obučemo su tek
bi­le piš živi, ali čemu smo se dru­go mo­gli na­da­ti od
Cr­ve­nog kr­sta? Ha­lji­ne ona­ko glu­pe sa cvetićima i na
pru­ge, iz prošlog ve­ka, u stva­ri, to je možda i sad mo­
der­no, ta­kve no­se one ba­be na te­le­vi­zi­ji. Ali nas dve
smo bar mo­gle da bi­ra­mo između šest ta­kvih idi­ot­skih
149
ha­lji­na, a Di­mi­tri­ju je osta­lo sa­mo jed­no je­di­no ode­
lo. Smeđe kao mo­ja smeđa tra­ka, obična be­la košulja,
obična žuta kra­va­ta i drap ci­pe­le. Je­bo­te, ništa se u
muškoj mo­di ni­je pro­me­ni­lo još od XIX ve­ka!
Obu­kli smo se, po­gle­da­li se u ogle­da­lo. Ma­lo je
reći da smo bi­li smešni, ali drugačije ni­je mo­glo. Oni
su i hte­li da se mi osećamo smešno. Sve­sni još jed­ne
nji­ho­ve sit­ne pa­ko­sti, izašli smo pra­vo u so­bu kod Dri­
to­na ni ne pogledavši oran­gu­ta­ne i dis­kre­ci­o­nu li­ni­
ju. On nas je čekao spre­man u fo­te­lji. Čim smo ušli,
ustao je i iz­veo nas na dru­ga vra­ta, pra­vo u sa­lu za
kon­fe­ren­ci­je u ko­joj je već se­de­la gru­pa lju­di.
„Po­sta­la sam is­ku­sna u po­li­ti­ci“, po­mi­sli­la sam,
„Ovo je već dru­gi ova­kav moj ula­zak u sa­lu s okru­glim
sto­lom u po­sled­njih ne­ko­li­ko da­na“. Upr­kos to­me što
su okol­no­sti bi­le sa­svim drugačije, at­mos­fe­ra je bi­la
pot­pu­no ista. U stva­ri, sve je bi­lo pot­pu­no isto, osim
što su ov­de po uglo­vi­ma sta­ja­li naoružani oran­gu­ta­ni
sa ozna­ka­ma Cr­ve­nog kr­sta.
150
Početak pre­go­vo­ra
Ne­ki mu­do­nja s kre­ten­skom lep­tir-mašnom,
sličnu onoj ka­kvu je no­sio i na­tu­rant­ski kel­ner, mlad,
de­beo, nesimpatičan, kao da ni­je stra­nac ne­go je ne­ka
naša seljačina, od­mah je ustao, srdačno nam prišao i
pružio ru­ku.
– My na­me is Charl­ton. I am very very glad. How
do you do? I am ch­os­ en to be...
– Mo­je ime je Čarlton. Vr­lo mi je vr­lo dra­go što...
– pre­ki­nuo ga je Dri­ton.
– Ne mo­ra­te da pre­vo­di­te, Dri­le, raz­u­me­mo se. Svi
zna­mo en­gle­ski – uba­cio se Di­mi­tri­je.
– ...Vr­lo mi je dra­go. Ka­ko ste? Iza­bran sam...
– Naša ko­mu­ni­ka­ci­ja će bi­ti vr­lo kom­pli­ko­va­na
ako bu­de­mo mo­ra­li ova­ko da raz­go­va­ra­mo. Zar ni­ste
mo­gli da obez­be­di­te si­mul­ta­nog pre­vo­di­o­ca ako već
mo­ra pre­vo­di­lac?
– Iz­vi­nja­vam se – ob­ja­snio je Dri­ton – pra­vi­la Cr­
ve­nog kr­sta nalažu spo­ra­zu­me­va­nje pu­tem kon­se­ku­
tiv­nog pre­vo­di­o­ca na ma­ter­njem je­zi­ku. Vaš ma­ter­nji
je­zik je BCMSVSKU i ovo je je­di­ni način. Ta­kva su
pra­vi­la i mi ih mo­ra­mo poštovati.
Di­mi­tri­je je prešao na en­gle­ski i ob­ja­snio Čarltonu
da nam pre­vo­di­lac ni­je po­tre­ban, da svi tro­je odlično
151
Leposava
go­vo­ri­mo en­gle­ski, da nam je to bio oba­ve­zan dru­gi
ma­ter­nji je­zik i da po­sto­ja­nje pre­vo­di­o­ca sa­mo pra­vi
po­met­nju i uspo­ra­va raz­go­vor.
Čarl­ton se počešao po le­voj obr­vi i pu­stio Dri­to­na
da mu sve to od reči do reči po­no­vi isto ta­ko na en­gle­
skom. Mi smo se gle­da­li u ne­ve­ri­ci. Ce­ca je na­rav­no
do­ba­ci­la da su drkadžije. Dri­ton je i to pre­veo.
Ta­da je Čarl­ton dao znak dvo­ji­ci svo­jih oran­gu­ta­
na ko­ji su prišli Ce­ci i od­ve­li je snažno je vukući za ru­
ke uz pomoć cevčica za mr­cva­re­nje pod­re­bri­ce. Ona
se opi­ra­la, mi smo se bu­ni­li. Čarlton nam je re­kao da
je sve u re­du, da je vo­de ta­ti i da ne­ma ni­ka­kve po­tre­
be da i ona učestvuje u raz­go­vo­ri­ma. Za­hva­lio nam se
i za­to što smo je do­ve­li. Sve to uz ogrom­nu količinu
ci­ni­zma i lažne lju­ba­zno­sti u gla­su. Dri­ton je sve to
mehanički pre­vo­dio ne trepnuvši.
Si­tu­a­ci­ja za po­pi­zde­ti.
Se­li smo za sto i čekali da vi­di­mo šta će bi­ti
sledeće. Ovaj pregovarački tim ko­ji se sa­sto­jao od tri
na­fir­ca­na idi­o­ta, ve­ro­vat­no sačinjen od ne­kih sa­svim
običnih činovnika, a ne ne­kih bit­nih fa­ca u Cr­ve­nom
kr­stu, pod­se­tio me na je­dan film sa pi­rat­skog tržišta
ko­ji sam gle­da­la kad sam bi­la ma­la. Ta­mo su s pod­
sme­hom pri­ka­za­ni ta­kvi lju­di kad im od­jed­nom kroz
pro­zor upa­da­ju ma­to­ri gu­sa­ri naoružani dr­ve­nim sa­
blja­ma na­pra­vlje­nim od ven­ti­la­to­ra i sve ih po­bi­ju.
Poželela sam da se to i sad de­si.
Pr­vo su nas pi­ta­li ka­ko je bi­lo kod na­tu­ra­na­ta. To
je možda mo­glo da zvuči kao kur­to­a­zno pi­ta­nje ili
ba­rem kao odskočna da­ska za na­sta­vak nor­mal­nog i
ozbilj­nog raz­go­vo­ra, ali ni naj­ma­nje ni­je bi­lo to. Oni
ni­su gu­bi­li vre­me ni­kad. Nji­ma su za­is­ ta bi­li po­treb­
ni ti po­da­ci. Sve što smo go­vo­ri­li je­dan maj­mun s
152
Početak preg
­ o ­v o ­r a
naše le­ve stra­ne je za­pi­si­vao. Tražili su nam da im sve
ispričamo do po­sled­njeg de­ta­lja. Kad više ni­smo zna­li
šta da im ispričamo, a mno­go to­ga smo izmišljali po
iner­ci­ji, osećali smo se ne­ka­ko kao iz­daj­ni­ci pa smo
ma­hi­nal­no la­ga­li čak i kad ni­je tre­ba­lo, upa­da­li u kon­
tra­dik­ci­je, pokušavali da se izvučemo, uvlačili se u još
ap­surd­ni­je laži, pa su nas on­da raz­dvo­ji­li i na­sta­vi­li
odvo­je­no is­pi­ti­va­nje i upoređivali iskaze. Za­tim su
nas po­no­vo spo­ji­li i čitali nam od­go­vo­re na pi­ta­nja
ko­ji se ni­ma­lo ni­su po­kla­pa­li, na en­gle­skom, pa smo
on­da opet mo­ra­li da slušamo glu­pa­vog Dri­to­na ka­ko
po­la­ko po­na­vlja ono što smo već re­kli na srp­skom,
ko­ji su oni upor­no zva­li BCMSVSKU.
Čarl­ton nam je na kra­ju re­kao da ni­je za­do­vo­ljan
to­kom raz­go­vo­ra, dodao nam da ćemo od sad mo­ra­ti
da spa­va­mo u različitim pro­sto­ri­ja­ma, po­zdra­vio nas
i izašao. Di­mi­tri­je je onemoćalo kazao da je on još ma­
nje za­do­vo­ljan to­kom raz­go­vo­ra, ali ko je nje­ga šta
pi­tao? Još je na kra­ju do­ba­cio:
– A hra­na?! Hoćete da po­mre­mo od gla­di?
Stvar­no, ništa nam ni­su da­li da je­de­mo. Bi­la sam
strašno is­cr­plje­na. Ni­sam ima­la uvid u to ko­li­ko je
ovo vre­me­na mo­glo da tra­je, ali ma­nje od de­set sa­ti
si­gur­no ni­je. Srušila sam se na kre­vet u svo­joj no­voj
so­bi. Tu je bi­la još i jed­na fo­te­lja, ku­pa­ti­lo je isto bi­
lo fi­no kao i ono pre sa­mo ne ta­ko ve­li­ko i ni­je bi­lo
đakuzija. Čim sam le­gla, pro­ba­la sam da raz­mi­slim
šta da­lje da ra­dim, ka­ko da se ponašam, ali ni­sam mo­
gla, od­mah sam za­spa­la.
Pro­bu­dio me je je­dan ludački san.
Kao, se­dim ja u par­ku na Adi Rav­no­prav­nih
građana u Be­o­gra­du sa društvom. Lep dan, div­no se
osećam. Ne­mam poj­ma ko su ti lju­di, ali u snu su valj­
153
Leposava
da bi­li ne­ki mo­ji po­zna­ni­ci, ne­pri­ja­te­lji si­gur­no ni­su.
Od­jed­nom mi pri­la­zi Ce­ci­na Ci­ca, po­koj­na Ci­ca i za­gr­
li me. Po­lju­bi me u obraz i na­sme­je se. Ja isto srećna
što je vi­dim, ali nešto mi ni­je tu ja­sno... Pr­vo se sne­
bi­vam, ne­pri­jat­no mi je, a on­da se ipak odlučim da je
pi­tam:
„Čekaj, zar ni­si ti mr­tva?“
„Je­sam, ali ni­je sad to važno.“
Ja je od­mah pi­tam ka­ko je ta­mo, ka­kav je taj za­
grob­ni život. Jel do­bro, jel strašno? Ka­ko je, šta ima
ta­mo? Ona od­ma­hu­je ru­kom, kaže: „Ni­je loše, gu­ra­
mo ne­ka­ko, a ni­je to sad ni bit­no“, ali sad je došla iz
vr­lo važnih raz­lo­ga. Ne bi me inače gnja­vi­la jer to ni­je
običaj, ne ra­di se to osim u iz­u­zet­nim slučajevima,
kao što svi zna­mo i bla bla bla bla bla, pa kaže bu­
kval­no ova­ko: „Ti si sad u zarobljeništvu, moraš to da
shvatiš. Ali tre­ba da izdržiš ko­li­ko god možeš. Moraš
sve vre­me da budeš si­gur­na da će sve da bu­de u re­du.
Biće teško, ali moraš da se čuvaš i da veruješ.“
„Ka­ko ti to znaš?“, pi­ta­la sam je zbu­nje­no, ma­
da mi je ja­sno da ako ne­ko to zna on­da to mo­ra bi­ti
ona.
„Aj­de sad ćao!“, kaže mi i ode. Još mi na kra­ju do­
vik­ne da se pro­bu­dim ka­ko bih upam­ti­la san.
„Br­zo! Bu­di se!“
U tom mo­men­tu trg­nem se i stvar­no se pro­bu­dim.
Ka­kav san!
Po­red kre­ve­ta uključeno sve­tlo i, maj­ke mi, pr­vo
što sam po­mi­sli­la bi­lo je: „Je­bo­te, što ni­sam uga­si­la
sve­tlo, sve su vi­de­li!“, ali kad sam ma­lo došla se­bi,
shva­tim da te nji­ho­ve ka­me­re, ka­kve god da su, ve­ro­
vat­no ipak ne beleže sne. Mi­slim, na­dam se.
Ci­ca u snu! Je­dva sam čekala da vi­dim Ce­cu da joj
ispričam ka­ko je do­bro i ka­ko je do­bra! Ka­ko je Ci­ca
154
Početak preg
­ o ­v o ­r a
div­na i ka­ko je došla da nas spa­si. Po­sle ovog sna sam
mo­gla mno­go pri­bra­ni­je da razmišljam. Zna­la sam da
će sve bi­ti u re­du i da ne smem da se pre­da­jem. Tre­
ba­lo je sa­mo ne­ka­ko da to ja­vim i Di­mi­tri­ju. Ovaj put
sam za­spa­la mno­go smi­re­ni­je.
...
Pro­bu­dio me opet ne­ki od­vrat­ni vo­lu­me­no­zni mi­
ris. Sta­vi­li su mi pum­pu po­red ja­stu­ka da me to pro­
bu­di. Se­kund po­sle je ušao Dri­ton i re­kao da će usko­
ro doći so­ba­ri­ca s doručkom. Začudo, za Dri­to­nom je
išao Di­mi­tri­je. Pu­sti­li su ga da dođe kod me­ne. Ob­ja­
snio mi je da je sinoć zah­te­vao ma­lo hu­ma­ni­ji tret­man
jer ćemo u su­prot­nom pre­sta­ti sa sva­kim ob­li­kom sa­
rad­nje. Tražio je da ba­rem za­jed­no doručkujemo. Ta­
ko ma­li, a ta­ko ve­li­ki zah­tev. Ja se ni­kad ne bih se­ti­la.
Ve­ro­vat­no bih tražila da me od­mah vra­te kući.
Ova­ko smo bar mo­gli da osećamo da smo za­jed­no.
Raz­u­me se da ni­smo mo­gli mno­go da se do­go­va­ra­
mo oko da­lje stra­te­gi­je jer se pod­ra­zu­me­va­lo da nas
slušaju i gle­da­ju, ali bar smo bi­li za­jed­no. Uosta­lom,
osta­vi­li su i Dri­to­na tu da stražari po­red nas.
Upu­sti­li smo se u ne­ko naše glu­pa­vo čavrljanje ko­
je oni ni­su mo­gli da po­ka­pi­ra­ju. Lju­di ko­ji se ta­ko du­
go zna­ju ima­ju ne­ke svo­je in­ter­ne fo­re i si­gur­no ih je
to ma­lo ner­vi­ra­lo. Zbog to­ga naj­ve­ro­vat­ni­je ni­su ni
hte­li da nas pu­ste da pro­vo­di­mo vre­me za­jed­no. Ipak,
tre­ba­lo je da smi­slim ka­ko Di­mi­tri­ju da saopštim sve
de­ta­lje svog sinoćnjeg sna, a da to ne do­pre do nji­ho­
ve sve­sti.
155
Leposava
– Ko bi re­kao da ću u ova­ko ne­nor­mal­nim uslo­vi­
ma ta­ko le­po sa­nja­ti – re­kla sam ona­ko neo­ba­ve­zno.
Di­mi­tri­ju je iz­ne­na­da poskočila le­va obr­va, a to je bi­
la nje­go­va tipična re­ak­ci­ja na iznenađenje ko­ju ni­je
uspe­vao da sa­kri­je. Oćutali smo još ne­ko­li­ko se­kun­di,
a on­da je on re­la­tiv­no staloženo, kao hlad­no­krv­no, ali
ipak poprilično drh­ta­vim gla­som pro­ce­dio:
– Ce­ci­na Ci­ca?
Sad je me­ni poskočila le­va no­ga, izobličila mi se
gor­nja usna i to­li­ko se re­flek­sno otr­gla kon­tro­li de­sna
na­dla­ni­ca da je ćušnula po­su­du s mle­kom ta­kvom si­li­
nom da je od­le­te­la pra­vo do Dri­to­no­vog no­sa i is­pr­ska­
la mu sve ono naj­bo­lje što je imao na se­bi. Mle­kom!
– Jao, iz­vi­ni­te, baš sam tra­pa­va! – skočila sam i
kre­nu­la da ga brišem.
Dri­ton se vid­no iz­ner­vi­rao, kre­nuo da psu­je na ne­
kom od onih mno­go­broj­nih je­zi­ka ko­je je znao, ve­ro­
vat­no ne­kim istočnoarapskim di­ja­lek­tom. A na­ma go­
vo­ri sve nešto u sti­lu ni­je bit­no, sve je u re­du, dešava
se... Iz­gle­da­lo je kao da smo na­mer­no od­ig
­ ra­li ovu sce­
nu, bi­li smo sve­sni to­ga, pa smo se sa­mo smi­ri­li i se­
li na svo­ja me­sta, čekajući da prođe. Dri­ton na­rav­no
ni­kom ništa ni­je mo­rao da ja­vi. Od­mah su utrčala dva
oran­gu­ta­na i do­ne­la mu dru­gu odeću, istu ona­kvu.
Presvlačio se tu pred na­ma.
– I šta si još sa­nja­la?
– Ma ništa, kao sve je u re­du, kaže Ci­ca i ode. Ma­
nje-više.
– Me­ni je re­kla da tražimo da nam da­ju Bok­si­ja.
Po sva­ku ce­nu...
Znači, pa­zi fo­ru, Ci­ca je ima­la odvo­je­ne po­ru­ke za
me­ne i Di­mi­tri­ja. Ne bi me čudilo da ih je po­sla­la ta­ko
da sa­mi sklo­pi­mo sla­ga­li­cu. A možda i je­ste.
156
Početak preg
­ o ­v o ­r a
Još smo ma­lo pročavrljali uz doručak i dok se Dri­
le presvlačio. Ja sam otišla da se na br­za­ka istuširam
i bi­li smo sprem­ni za da­lje pre­go­vo­re.
Kao i juče, ona tro­ji­ca su nas sprem­no čekali za
sto­lom. Uz isti onaj lažno srdačni osmeh. Na sto­lu su
nas čekali no­vi upit­ni­ci o na­tu­ran­ti­ma. Ba­ci­la sam
po­gled sa­mo na pr­vo pi­ta­nje: „Da li na­tu­ran­ti ko­ri­ste
al­ter­na­tiv­ne iz­vo­re ener­gi­je i kra­du li noću iz foodcen­ta­ra?“. Pi­ta­la sam se da li su naši domaćini za­is­ ta
to­li­ko glu­pi ili sa­mo na­mer­no vređaju našu in­te­li­gen­
ci­ju. Ili su pro­sto sa­mo loše in­for­mi­sa­ni?
Di­mi­tri­je je od­mah prešao na stvar. Re­kao je da od­
bi­ja­mo da­lje da raz­go­va­ra­mo o na­tu­ran­ti­ma, nećemo
više ni reči o nji­ma da kažemo, hoćemo da od­mah
pređemo na pre­go­vo­re i tražimo Bok­si­ja.
Čarlton je str­plji­vo odslušao Dri­to­nov pre­vod, bez
ob­zi­ra što je Di­mi­tri­je to već re­kao na en­gle­skom, po­
gle­dao nas upit­no i re­kao:
– Who?
– Bok­si je naš pri­ja­telj ko­ji je ostao ta­mo u Pančevu.
Do­ve­di­te ga. Zah­te­va­mo da i on učestvuje u pre­go­vo­ri­
ma. Po­tre­ban nam je.
– Zašto bi­smo pri­sta­li na to? – pi­tao je auto­ri­ta­tiv­
no Čarlton.
– Za­to što mi bez nje­ga od­bi­ja­mo da na­sta­vi­mo
bi­lo ka­kve raz­go­vo­re. Ako ne pri­sta­je­te na to, vra­ti­te
nas kući pa nas ci­vi­li­zuj­te za­jed­no sa osta­li­ma.
Čarlton je ma­lo ustuk­nuo, ne bi se baš mo­glo reći
da se žacnuo, ali bio je ma­lo iznenađen. On­da su njih
tro­ji­ca počeli nešto da se domunđavaju i naj­zad nam
re­kli da ode­mo na­zad u so­bu na sat vre­me­na dok raz­
mi­sle šta će.
Ja sam tu do­ba­ci­la da zah­te­va­mo i Ce­cu i da i bez
nje pre­go­vo­ri pro­pa­da­ju.
157
Leposava
Di­mi­tri­je me pre­kor­no po­gle­dao.
– Šta me bri­ga... Što više tražimo, više ćemo do­bi­ti.
Dri­le nas je ot­pra­tio do so­be i pošto sad stvar­no
ni­smo ima­li pa­met­ni­jeg po­sla, upu­sti­li smo se u neo­
ba­ve­zan raz­go­vor s njim. Pi­ta­la sam ga ko­li­ko du­go
ra­di za Cr­ve­ni krst, ka­ko mu je, ima li po­ro­di­cu, ko­
li­ka mu je pla­ta. Pa pošto sam ska­pi­ra­la da ured­no
ima od­go­vor na sva­ko pi­ta­nje, da mo­ra da od­go­va­ra i
bu­de služben, a da nas prisluškuju, počela sam ma­lo
da ga pod­je­ba­vam u Ga­li­ni­nom sti­lu.
– A da li ma­stur­bi­ra­te?
– Da, po­ne­kad.
– Mi­slim, to je ov­de uobičajeno, u Cr­ve­nom kr­
stu... ta ma­stur­ba­ci­ja, jel ta­ko?
– Ne znam, ni­sam si­gu­ran.
– A ko­li­ko često ma­stur­bi­ra­te, ako ni­je taj­na?
– Tri do četiri pu­ta ne­delj­no.
– Znači, jed­nom u dva da­na? Ni­kad češće? Mi ta­
mo u Sr­bi­ji ma­stur­bi­ra­mo sva­ko­dnev­no.
– Do­bro, po­ne­kad i češće. Ne­kad sva­kog da­na
– od­go­va­rao je i sad je već počeo ma­lo da se ner­vi­ra,
pa i da cr­ve­ni. Di­mi­tri­je se smeškao, ni­je se mešao u
raz­go­vor.
– A snošaj? Ima­te li snošaj sa dru­gim oso­ba­ma?
– Po­ne­kad.
– Od čega to za­vi­si?
– Od mo­je i part­ne­ro­ve želje i od opšte si­tu­a­ci­je.
– A da li više vo­li­te muškarce ili žene?
– Žene.
– A ka­ko bi­ste re­a­go­va­li ako bih vas ja sad za­mo­li­
la da mi poližete pol­ni or­gan?
– Le­po­sa­va! – pre­ki­nuo me Di­mi­tri­je. – Ne pre­te­
ruj, je­bo­te. Ti stvar­no ne znaš za me­ru.
158
Početak preg
­ o ­v o ­r a
– Ne, ne – ja­vio se Dri­le – odgovoriću vam. Ni­sam
nadležan da vam pružam tu vr­stu uslu­ga.
– Do­bro, bre, Dri­le, šalila sam se. Ni­sam ja to mi­
sli­la ozbilj­no.
Tu ne­gde se po­ja­vio je­dan od oran­gu­ta­na i po­zvao
nas na­zad u sa­lu.
Ona tro­ji­ca uvek u is­toj po­zi sa onim istim idi­ot­
skim osme­hom na li­cu. Čarlton nam saopštava da će
izaći u su­sret našim zah­te­vi­ma uko­li­ko im od­mah da­
mo na­cr­te za lop­te.
Di­mi­tri­je pri­sta­je na te uslo­ve. Kaže da će do­bi­ti
na­cr­te čim dođe Bok­si i čim do­bi­je­mo čvrste ga­ran­ci­
je da neće bi­ti izvršeno ci­vi­li­zo­va­nje.
Čarlton pri­sta­je i kaže nam da sed­ne­mo i sačekamo.
Sad se­di­mo i čekamo, gle­da­mo se, ne zna­mo šta
ćemo i ko­li­ko ćemo čekati. Nji­ma ne­pri­jat­no, na­ma
ne­pri­jat­no.
– A šta mi sad u stva­ri čekamo? – pi­tam ja.
– Čekamo Bok­si­ja i Ce­cu. Ta­ko ste tražili.
I za­i­sta, u tom mo­men­tu se otva­ra­ju vra­ta iza nas.
Ula­zi Ce­ca u prat­nji dva oran­gu­ta­na. Opet se gr­li­mo
i lju­bi­mo kao da se sto go­di­na ni­smo vi­de­li. Di­mi­tri­je
joj kaže za Ci­cu.
– Stvar­no!? – iz­ne­na­di­la se, a ja sam se iz­ne­na­di­
la što se ni­je ja­vi­la i njoj. Ispričale smo joj ono­li­ko
ko­li­ko je bi­lo moguće u tom tre­nut­ku. Re­kli smo joj
le­po da ne možemo sve da joj kažemo, ali da je mno­
go vo­li i po­zdra­vlja. Dri­ton ni­je imao zaduženje da
pre­vo­di naša ćaskanja pa su nas Čarlton i eki­pa tobož
ne­za­in­te­re­so­va­no, a u stva­ri ja­ko ra­do­zna­lo gle­da­li
pokušavajući da ska­pi­ra­ju o čemu pričamo. Mi se, s
dru­ge stra­ne, ni­smo ni­ma­lo zavaravali da sve što mi
159
Leposava
go­vo­ri­mo ne do­la­zi po­sred­no do njih. Iona­ko su sve
vre­me stra­to­me­tar­skim splov­no­vi­ma bi­li po­ve­za­ni s
ba­zom. Ne­ma sum­nje da su ima­li si­mul­ta­ni pre­vod.
Ma­lo smo joj na­tuk­nu­li ka­ko smo maločas za­je­ba­
va­li Dri­to­na, što je ona je­dva dočekala.
– Mom­ci – počela je – vi si­gur­no zna­te ko je
moj otac?
– Zna­mo, gospođice. Zna­mo vr­lo do­bro.
– Pa šta vi, ali iskre­no, mi­sli­te o nje­mu kao čoveku?
Mi­slim, to vas pi­tam ova­ko pošto valj­da zna­te da ga ja
je­dva po­zna­jem. Vi ga zna­te bo­lje od me­ne...
– Ja­ko fin džentlmen. Do­bar i pošten. Odličan
političar i di­plo­ma­ta – sprem­no je od­go­vo­rio Čarlton
ni ne dočekavši Dri­to­nov pre­vod do kra­ja.
– A jel vo­li po­ne­kad da po­pi­je? Du­va li možda?
Čula sam da mno­gi političari ko­ri­ste ko­kain... Zna­te,
bri­nem se za nje­ga.
– Ta­man po­sla! – uba­cio se Dri­ton, ali se ugri­zao
za je­zik i od­mah sve ured­no pre­veo Čarltonu.
– No way! – od­bru­sio je Čarlton.
– Do­bro – na­sta­vi­la je Ce­ca – Ra­zra­ha­tlej­sa­ste li se?
– I beg your... Mo­lim? – pi­tao je Dri­ton.
– Ra­zra­ha­tlej­sa­ste li se, pi­tam Čarltona. Pre­ve­di mu.
– Ja se iz­vi­nja­vam, ali ne znam ka­ko to da pre­
ve­dem.
– Do­bro, ne­ma ve­ze. Imam nešto dru­go da pi­tam
go­spo­du.
– U re­du.
– Vi sva­ka­ko zna­te da naša pri­ja­te­lji­ca Ga­li­na ra­di
u mi­ni­star­stvu u Ne­vla­di Sr­bi­je.
– Zna­mo. Ona je uzor­na građanka – re­kao je
Čarlton. Očigledno je znao sve o njoj. Mo­rao je čovek
da se spre­mi za raz­go­vo­re.
160
Početak preg
­ o ­v o ­r a
– E pa ona mi je nešto ispričala u ve­zi s jed­nim
zah­te­vom ko­ji je naša ze­mlja do­bi­la od Cr­ve­nog kr­sta
i oko čega se na­vod­no vo­di mno­go po­le­mi­ke iza očiju
jav­no­sti. Za­ni­ma me da li je to isti­na...
– Da? Šta?
– Ona mi reče da ste vi od naše ze­mlje tražili da
uki­ne­mo ne­ke reči ko­je ne po­sto­je u en­gle­skom jer
nas to čini ne­kom­pa­ti­bil­nim za ula­zak u Part­ner­stvo
za anđeosku hu­ma­nost, ili već ne­ku od tih or­ga­ni­za­ci­
ja, ne sećam se...
– U Vi­jet­nam­sku ko­mi­si­ju za jezičku prilagođenost. Isti­na je. Ima ne­ko­li­ko spor­nih reči – pri­znao
je Čarlton.
– Ja ne mo­gu da se se­tim ko­je su sve to bi­le. Možda
Dri­ton zna. Ja se sećam sa­mo gla­go­la družiti se.
Dri­ton je opet bio na mu­ka­ma. Em je mo­rao rav­
no­prav­no da se uključi u raz­go­vor, em je tre­ba­lo da
pre­vo­di na en­gle­ski gla­gol ko­jeg u en­gle­skom ne­ma.
Snašao se rekavši to fri­end si­tu­a­tion. Čarlton ga je
od­mah raz­um
­ eo. Znao je o čemu se ra­di, ali ob­ja­snio
nam je da to ni­je nje­gov do­men, da je o to­me sa­mo
slušao u Skupštini Cr­ve­nog kr­sta, da je gla­sao za taj
pred­log, ali da ni­je di­rekt­no nadležan za taj pro­blem i
da ne zna više od to­ga. La­gao je, na­rav­no, ja­sno je da
je on bio taj glav­ni činovnik za pi­ta­nja našeg re­gi­o­na.
Nje­gov po­sao bi bio suviše ma­li kad bi se ba­vio sa­mo
pro­ble­mi­ma saobraćaja i ci­vi­li­zo­va­nja.
Di­mi­tri­je je za­u­stio da se nadoveže na raz­go­vor.
Hteo je da pi­ta ka­ko mi da se družimo bez tog gla­go­la,
ili nešto slično, za­pe­tljao se, ali pre­ki­nuo ga je Bok­si
ko­ji je u tom mo­men­tu ušao. Na­rav­no, i nje­ga su pra­
ti­li oran­gu­ta­ni.
161
Leposava
Opet ista sce­na lju­blje­nja i gr­lje­nja. Ja sam se pi­
ta­la gde se mi to na­la­zi­mo kad su Bok­si­ja ta­ko br­zo
do­ve­li. Mi­slim, zna­mo da ima­ju ul­tra br­ze šatlove, ali
ipak...
...
Za pregovaračkim sto­lom njih tro­ji­ca i nas
četvoro. Sad smo i brojčano jači, bar na­iz­gled, ali
smo i u politčki ko­rekt­ni­jem sa­sta­vu. Nas dve žene i
dva muškarca, a još smo i na­ci­on
­ al­no izmešani. Oni
iz­gle­da ni­su. Sva tro­ji­ca su Crvenokršćani. Ako ne
računamo oran­gu­ta­ne oko nas. I Dri­le­ta, na­rav­no. Bo­
ga pi­taj šta je on po­re­klom... Ni­je politički ko­rekt­no
pi­ta­ti ga ta­ko nešto.
Bok­si od­mah pre­la­zi na stvar. Uopšte ne pi­ta za
dosadašnji tok pre­go­vo­ra. Očigledano je da zna više
ne­go što mi mi­sli­mo.
– Evo ka­ko sto­je stva­ri: Mi vam nećemo da­ti na­cr­
te za lop­te dok ne ob­ja­vi­te na svo­jim me­di­ji­ma da je
us­po­sta­vljen do­go­vor i da ci­vi­li­zo­va­nja neće bi­ti. Ima­
mo još je­dan zah­tev.
Dri­ton je pre­vo­dio, a Čarton je od­go­vo­rio.
– Ne možemo pri­sta­ti na taj re­do­sled događaja.
Mi ima­mo kon­kret­ne pla­no­ve i naređenja ko­jih se
mo­ra­mo držati. Ne možemo na­sta­vi­ti pre­go­vo­re bez
na­cr­ta za lop­te.
– Nas ne za­ni­ma­ju vaši pla­no­vi jer po vašim pla­no­
vi­ma vi ćete u sva­kom slučaju izvršititi ci­vi­li­zo­va­nje
i mi to zna­mo, ali mi smo ov­de da to sprečimo. Da
na­sta­vim – ima­mo još je­dan zah­tev.
– Re­do­sled po­te­za je ja­san. Pre ne­go što do­bi­je­
mo na­cr­te, nećemo ob­ja­vi­ti da su pre­go­vo­ri uspešno
završeni i go­to­vo. Mi ima­mo ci­vi­li­za­to­re, a vi ima­te
162
Početak preg
­ o ­v o ­r a
lop­te. Pro­ce­ni­te sa­mi šta je od to dvo­je jače i vred­ni­je.
Re­do­sled po­te­za za­vi­si od nas.
– On­da nam je ja­ko žao – ka­zao je Bok­si – možete
slo­bod­no ob­ja­vi­ti da su pre­go­vo­ri pro­pa­li i započeti s
tim vašim div­nim i hu­ma­nim ci­vi­li­zo­va­njem. Želim
sa­mo da vas upo­zo­rim da bi taj vaš tvrd i ne­pro­men­
ljiv stav mo­gao prilično loše da se završi po vas.
Nas tro­je ga po­gle­da­mo zaprepašćeni. Ce­ca je
najviše za­be­zek­nu­ta, jer na­ma ne­gde iz po­za­di­ne
od­je­ku­je Ci­cin glas pa smo bar ma­lo smi­re­ni­ji, ali
primećujem da sam i ja razrogačila oči i kre­nu­la da
hi­tro mašem gla­vom, gledajući čas u Bok­si­ja, čas u
Dri­to­na, čas u Čarltona. Di­mi­tri­je ispušta ne­ke zvu­ke
ne­go­do­va­nja, Bok­si mu da­je sig­nal da ćuti.
U mo­men­tu kad je Dri­ton završio s pre­vo­dom,
Čarltonovo li­ce se razobličuje i iz očiju počinju da mu
se­va­ju mu­nje. Zakašlje se kao da će da počne da blju­
je va­tru. Na­sme­je se, on­da kre­ne još gla­sni­je da se
sme­je, pa kroz taj smeh pi­ta:
– A ko­ji bi to još zah­tev bio? Baš sam ra­do­znao.
– Da nas iz bez­ve­znog pre­ba­ci­te u bez­vi­zni režim.
Dri­ton ne može da ve­ru­je. Ne zna ni ka­ko da pre­
ve­de. Nešto se do­vi­ja i na kra­ju Čarlton de­fi­ni­tiv­no
pra­sne u smeh. Pošto je on tu glav­ni, ova dru­ga dvo­
ji­ca se takođe sme­ju, ma­lo ki­se­li­je, ali pod­jed­na­ko
histerično. Mi se sme­je­mo za­jed­no sa nji­ma. Kad bi
ne­ko sa stra­ne gle­dao ovu sce­nu, mi­slio bi da ne sa­mo
da smo se su­per sve do­go­vo­ri­li ne­go smo se još i spri­
ja­te­lji­li, da smo se neviđeno ska­pi­ra­li.
A ni­smo! Ne da ni­smo ne­go ni bli­zu. Čarlton je sa­
mo dao znak oran­gu­ta­ni­ma oko nas i oni su nas po­ve­
li isto ona­ko na­sil­no kao i iz Pančeva.
Na iz­la­sku nam je Čarlton do­ba­cio da će nas po­zva­
ti za po­la sa­ta.
163
Mrak na oko
– Gla­dan sam! – kaže Bok­si u mo­men­tu kad smo
izašli iz pregovaračke sa­le.
– A da li si ti nor­ma­lan? – pi­ta ga Di­mi­tri­je.
– Je­sam i gla­dan sam. Dri­to­ne, kaži ovim mom­ci­
ma da nam da­ju nešto za je­lo.
Dri­ton od­go­va­ra da po­sto­ji kućni red i da će je­sti
kad za to dođe vre­me, ali da je na nje­go­vu sreću to
vre­me upra­vo sad i da smo se upu­ti­li ka men­zi. Tim
rečima. Dri­ton kao da je počeo ma­lo da se šali. Ili se
bar tru­dio. Ni­sam si­gur­na.
U prat­nji šest oran­gu­ta­na i Dri­to­na ula­zi­mo u men­
zu. Ogrom­na pro­sto­ri­ja pre­pu­na lju­di. Svi unu­tra pot­
pu­no isti.
Iako različitih ra­sa, po­lo­va, ve­ro­is­ po­sve­sti, ka­rak­te­
ra, men­ta­li­te­ta, uz­ra­sta i sek­su­al­nih opre­de­lje­nja, ličili
su jed­ni na dru­ge kao ja­je ja­je­tu. Ob­lik gla­ve okru­gao
kod svih, po­gled blen­tav i tup, steg­nu­te usne i široka
do­nja vi­li­ca. Fri­zu­re identične, sve na raz­de­ljak sa le­
ve stra­ne i tri dre­da s de­sne. Odeća u različitim bo­ja­
ma ali u suštini pot­pu­no jed­na­ka. Ov­de su u mo­di i
muški br­ko­vi ko­ji su isti kao ženski. Čak su i muške i
ženske suk­nje isto skro­je­ne. Ni­sam ni zna­la da po­sto­
je uni­seks suk­nje, a baš sam jed­nom pričala o to­me
s Ga­li­nom. Iz­gle­da da ih pra­ve od ne­kog elastičnog
164
ma­te­ri­ja­la ko­ji omogućuje izjednačavanje muških i
ženskih obli­na. Štaviše, žene i muškarci se ov­de to­li­
ko teško međusobno raz­li­ku­ju da mi sa­mo biološka
in­tu­i­ci­ja nagoveštava ko je tu šta.
Raz­u­me se, ka­ko smo ušli, svi su po­gle­da­li pre­ma
na­ma. Iz onih blen­ta­vih po­gle­da iz­bi­ja­li su strah i ra­
do­zna­lost isto­vre­me­no. Pošto su ne­pri­jat­no zu­ri­li u
nas, ose­ti­la sam po­tre­bu da im mah­nem u znak po­
zdra­va. Čim sam to ura­di­la, svi su se okre­nu­li na dru­
gu stra­nu i na­sta­vi­li da je­du.
Do­bi­li smo Кен­та­ки Фрајд Чикн juneći čizburger
sa kečapom, to­plje­nom čokoladom i dre­sin­gom od
bru­sni­ca. Ni­sam ra­ni­je na­il­ a­zi­la na ovo, ali pošto je
na ambalaži bio odštampan cr­ve­ni krst, pret­po­sta­vi­
la sam da se ovo spe­ci­jal­no pro­iz­vo­di za njih. Inače,
od­vrat­no je, ali Dri­ton je tvr­dio da iz­mi­ru­je sve
nutricionističke zah­te­ve jed­nog lanča.
Di­mi­tri­je je ne­ko­li­ko pu­ta pi­tao Bok­si­ja da li je
nor­ma­lan i ka­kvi su mu to pre­go­vo­ri. Bok­si mu je go­
vo­rio da ćuti dok ni­je po­jeo dva za­lo­ga­ja od­vrat­nog
čizburgera, obri­sao se onom cr­ve­nom sal­ve­tom i ob­
ja­snio mu da ni­ka­kvi drugačiji pre­go­vo­ri ni­su mogući
pošto su nam na­cr­ti za lop­te je­di­ni adut.
– Se­ti se, da li je Cr­ve­ni krst ikad od­u­stao od ci­vi­li­
zo­va­nja ne­ke ze­mlje kad ga je na­ja­vio?
– Ne znam, možda smo mo­gli da se do­go­vo­ri­mo.
– Ni­smo. Cr­ve­ni krst se drži svo­jih prin­ci­pa ko­ji
ni­su me­nja­ni već de­ce­ni­ja­ma, možda i duže. Dok­tri­
na lošeg pri­me­ra je je­dan od njih. Kad jed­nom ne bi
izvršili na­ja­vlje­no ci­vi­li­zo­va­nje, bio bi to loš pri­mer za
dru­ge ze­mlje jer bi to značilo da mo­gu da se po­vu­ku
ili da su neodlučni. Kad jed­nom na­ja­ve ci­vi­li­zo­va­nje,
ono će se sva­ka­ko do­go­di­ti. Je­di­no što mi možemo da
ura­di­mo je da ga ublažimo ucenjujući ih za lop­te.
165
Leposava
– A šta smo mi kri­vi za sve to?
– Ako baš hoćeš da znaš isti­nu, ti si glav­ni kri­
vac. Ti i tvo­je lop­te na­pra­vi­le su pra­vo ra­su­lo u
saobraćajnom si­ste­mu ka­kav je za­cr­tan u pra­vil­ni­ci­
ma Cr­ve­nog kr­sta. Uko­li­ko bi se do­zvo­li­la ne­kon­tro­
li­sa­na pro­iz­vod­nja lop­ti, Cr­ve­ni krst bi iz­gu­bio kon­
tro­lu nad uli­ca­ma, bu­le­va­ri­ma, pešačkim pre­la­zi­ma,
par­king me­sti­ma i ce­lo­kup­nim saobraćajem u gra­do­
vi­ma. Da i ne go­vo­ri­mo o pro­ble­mi­ma ko­je bi lop­te
na­pra­vi­le na graničnim pre­la­zi­ma. Zbog to­ga im je
to­li­ko sta­lo do lop­ti.
– Pa zašto ih le­po ni­su ot­ku­pi­li od nas i go­to­vo?
– To je opet stvar prin­ci­pa. Dok­tri­na pri­me­ne si­le
je još je­dan ne­za­men­ljiv prin­cip Cr­ve­nog kr­sta. Osim
to­ga, ne­gde na vr­hu sto­ji čovek ko­ji hoće da bu­de si­gu­
ran da lop­te po­se­du­ju sa­mo oni.
– Mo­gao si on­da sve to le­po da mi kažeš kad sam ti
dao lop­tu, a ne da dođe do svih ovih sra­nja.
– Ni­sam razmišljao. Me­ni je sve to bi­lo za­bav­no
kao i te­bi. Osećaj slo­bo­de, lebdiš, uživaš... Ko je mo­
gao da pret­po­sta­vi da će se de­si­ti sve ovo lu­di­lo?
– I šta će sad da bu­de? – pi­ta­la sam pokušavajući
da uklo­nim pre­liv od bru­sni­ca sa čizburgera. Dri­ton
me je upo­zo­rio da to ni­je do­bro jer se ta­ko gu­be hran­
lji­va i zdrav­stve­na svoj­stva lanča. Od­bru­si­la sam mu
da me bo­li du­pe za hran­lji­va svoj­stva i da ih sta­vi se­
bi u gaće. I on­da se još se­ti­la da mu od­bru­sim i bru­
sni­ca­ma ta­ko što sam mu re­kla da ovim bru­sni­ca­ma
može da od­bru­si svo­je du­pe. Mi­slim, bi­la sam be­sna,
je­bi­ga.
– Ni­sam si­gu­ran – od­go­vo­rio je Bok­si – sad su
oni na po­te­zu. U naj­go­rem slučaju će ci­vi­li­zo­va­nje
započeti od­mah. Šteta što nam ov­de ni­su do­stup­ne
166
Mrak na oko
ni­ka­kve in­for­ma­ci­je. Iz ve­sti na te­le­vi­zi­ji bi već sad
bi­lo ja­sno šta na­me­ra­va­ju. Kažem vam da nam de­mo­
kra­ti­za­ci­ja ne gi­ne, sa­mo je pi­ta­nje kad će usle­di­ti i
ko­li­kog će in­ten­zi­te­ta bi­ti.
Sa­svim je moguće i da će nas po­zva­ti na još jed­
nu run­du pre­go­vo­ra. Ce­co, možeš li ti da pozoveš
ćaleta?
– Mo­gu, ali me­ni je on već re­kao da s va­ma ni­je
nadležan da raz­go­va­ra.
– Pa do­bro, možeš li ba­rem ti?
– Mo­gu.
– Do­bro. Poruči mu da hoćeš da se vidiš s njim.
– Dri­le, čuo si. Poruči ćaletu da hoću da raz­go­va­
ram s njim. – re­kla je Ce­ca Dri­to­nu i on je od­mah
pre­ko do­njeg splov­na iz­dao naređenje.
– A šta da mu kažem? – pi­ta­la je Ce­ca.
– Za­vi­si od to­ga šta će bi­ti da­lje. Mno­go je važnije
šta će on reći te­bi ne­go ti nje­mu. Pro­baj na sve načine
od nje­ga da izvučeš ne­ke činjenice i stal­no ga pi­taj
možemo li išta da učinimo i ako možemo – šta? Ako
ti kaže da nas mo­gu spa­si­ti na­cr­ti za lop­te, re­ci mu
da ih nipošto nećemo da­ti pre ne­go što me­di­ji ob­ja­ve
da su pre­go­vo­ri uspešno okončani i da ci­vi­li­zo­va­nja
neće bi­ti. Na­go­ve­sti mu da lop­te ni­su je­di­na stvar ko­
ju nu­di­mo.
Sve se vr­te­lo u krug i me­ni je to počelo da ide na
živce. Ob­uz­ eo me ne­ki osećaj beznađa po­sle ovog Bok­
si­je­vog uve­ra­va­nja. Na ko­ju fo­ru će to sve da bu­de u
re­du ako će da nas spo­pad­nu kao Bu­tan? Šta je tre­ba­
lo da znači onaj Ci­cin na­stup u mom i Di­mi­tri­je­vom
snu? To je je­di­no što mi je osta­vlja­lo ka­kvu-ta­kvu
na­du, ali sve osta­lo je slu­ti­lo na to­tal­nu ka­ta­stro­fu.
Naj­go­re bi bi­lo da ci­vi­li­zo­va­nje počne a da nas ov­de
167
osta­ve da sve to po­sma­tra­mo sa stra­ne. Po­sta­ja­la sam
sve ner­vo­zni­ja i plašila sam se da ne iz­gu­bim sna­gu i
ne na­pra­vim ne­ku glu­post. Tad mi je pa­la na pa­met
još jed­na stvar.
– Čekaj, Di­mi­tri­je, a imaš li ti uopšte te na­cr­te ov­de?
– Ne­mam...
Očekivala sam da će na­sta­vi­ti rečenicu zbog čega
je na­stu­pi­la du­ga pa­u­za. Bok­si ga je isto zbu­nje­no gle­
dao čekajući objašnjenje.
– Pa šta da ih imam? Da mi ih odu­zmu i on­da sve
da pro­pad­ne?
– Pa do­bro, ali gde su?
– Na si­gur­nom... – od­go­vo­rio je Di­mi­tri­je za­go­
net­no, ali na­ma je bi­lo pa­met­ni­je da ga ne pi­ta­mo. Ja
lično sam sve vre­me ima­la uti­sak da on ne­ma poj­ma
gde su ti na­cr­ti, ali da valj­da ima u gla­vi tu ska­la­me­ri­
ju. Ta­ko sam ja raz­u­me­la to „si­gur­no me­sto“.
168
Kuća go­ri a ba­ba se češlja
Se­di­mo u ovoj so­bi sa Dri­to­nom i ne­ko­li­ko ovih
izbacivača (tačnije, bi­le su tu i dve izbacivačice) i
čekamo dok se na­po­lju dešava ko zna šta.
– Dri­le – raz­bi­jam tišinu – a gde se mi to na­la­zi­mo?
– U Cen­tral­noj ba­zi Cr­ve­nog kr­sta.
– Do­bro, a gde je to?
– To je taj­na.
– Zar ni­je u Ame­ri­ci?
– Kažem da je taj­na.
Ula­zi Čarlton i po­zi­va nas da kre­ne­mo za njim. Us­
put nam objašnjava da je održana sed­ni­ca Cr­ve­nog
kr­sta i da je Ko­mi­si­ja za lop­te došla do zaključka da
su pre­go­vo­ri pro­pa­li i da ci­vi­li­zo­va­nje počinje za de­
set mi­nu­ta. Tačno u ponoć. On nas vo­di u sa­lu za pro­
jek­ci­je da gle­da­mo di­rek­tan pre­nos. Sve se to dešava
na ne­kim po­kret­nim tra­ka­ma ko­je br­zo ju­re, pa on­
da pre­la­zi­mo u ne­ke lif­to­ve, go­mi­la obezbeđenja je
na sve stra­ne, ali na­ma svi otva­ra­ju vra­ta gde god se
po­ja­vi­mo. Nas četvoro smo u šoku, a Čarlton, Dri­
ton i oran­gu­ta­ni uživaju i ne baš da se sme­ju, ali taj
za­do­volj­ni kez s nji­ho­vih li­ca ne si­la­zi. Čarlton nam
objašnjava da je Cr­ve­ni krst sve pro­bao da učini da
ne dođe do ove „ne­pri­jat­ne si­tu­ac­ i­je“, ali da smo mi
169
Leposava
kri­vi zbog svo­jih eks­trem­nih i ne­flek­si­bil­nih sta­vo­va.
Ni­ko se ne usuđuje da mu se na bi­lo ko­ji način su­
prot­sta­vi.
Ula­zi­mo u ve­li­ku dvo­ra­nu za pro­jek­ci­je. To je u
stva­ri više kao ne­ka ve­li­ka ka­fa­na, go­re na zi­du je
ogro­man ekran, u to­ku su ve­sti Si-En-En-a, a za sva­
kim sto­lom je po još je­dan ma­nji ekran, na­rav­no sa
istim pro­gra­mom.
Se­da­mo za sto ko­ji je evidentno na­ma na­me­njen.
Opet svi zu­re u nas. Ka­ko me ko po­gle­da ja mu se is­
pla­zim. Ce­ca me ko­pi­ra. Šta dru­go da ra­di­mo? De­ge­
ni više ne skreću po­gled, ne­go nam čak i do­ba­cu­ju ne­
ke uvre­de. Politički ko­rekt­ne, na­rav­no. Ti­pa: „Živela
Sr­bi­ja!“, „Mir, to­le­ran­ci­ja, rav­no­prav­nost!“ i slično.
Na te­le­vi­zi­ji spi­ker na­ja­vlju­je da su ci­vi­li­za­to­ri po­
le­te­li iz ba­za u Ita­li­ji, Bu­gar­skoj, Sloveniji, Grčkoj,
Af­ga­ni­sta­nu i Bu­ta­nu i da, ako ne dođe do is­pu­nja­
va­nja uslo­va od stra­ne Ne­vla­de Sr­bi­je, da će usko­ro
započeti na­pad.
Za­tim ide iz­ja­va ne­kog vi­so­kog funk­ci­o­ne­ra iz naše
Ne­vla­de, ne­kog de­bi­la, ne sećam se ka­ko se zvaše,
u kom on kaže da do­go­vor sa Cr­ve­nim kr­stom ni­je
po­stig­nut i da se na­da da ak­ci­ja neće bi­ti ve­li­kih raz­
me­ra. Mo­li međunarodnu jav­nost za raz­u­me­va­nje i
po­zi­va na so­li­dar­nost sa građanima Sr­bi­je. En­gle­ski
mu je očajan. Mi pro­pa­da­mo u ze­mlju od bla­ma. U
na­stav­ku ve­sti pre­no­se iz­ja­vu pa­pe ko­ji se su­prot­sta­
vlja ci­vi­li­zo­va­nju i izražava so­li­dar­nost sa građanima
Sr­bi­je. Su­per!
U sa­li eufo­ri­ja. Ci­vi­li­zo­va­nje i de­mo­kra­ti­za­ci­ja tek
što ni­su počeli. Svi­ma je ja­sno da taj pro­ces više ni­ko i
ništa ne mo­gu za­u­sta­vi­ti. Go­to­vo da je i u stu­di­ju u Be­
o­gra­du vla­da­la ista ta­kva at­mos­fe­ra. Bi­lo je ja­sno da
170
K u ć a g o ­r i a b a ­b a s e č e š l j a
su Ne­vla­da i Cr­ve­ni krst zajednički do­go­vo­ri­li ak­ci­ju.
Dok čekamo da počne, slušamo raz­go­vor u stu­di­ju
u ko­jem učestvuju ve­li­ki stručnjaci za međunarodne
političke te­me, među nji­ma i je­dan sa našim pre­zi­
me­nom, valj­da da bu­de ube­dlji­vi­je. Oni nam ve­se­lo
saopštavaju da će pro­ces de­mo­kra­ti­za­ci­je i ci­vi­li­za­ci­je
Sr­bi­je naj­zad da­ti pot­pu­ne re­zul­ta­te kad se tru­pe Cr­ve­
nog kr­sta ras­po­re­de po nje­noj te­ri­to­ri­ji. Svi su srećni
što će još jed­na ze­mlja stu­pi­ti u rav­no­prav­no hu­ma­
ni­tar­no članstvo svet­ske za­jed­ni­ce. A on­da naj­go­re
– an­ke­ta s građanima Be­o­gra­da. Svi su jednodušno
za početak na­pa­da i osuđuju de­lo­va­nje fašistoidnih
gru­pa pešaka, naročito Loptopešaka. Je­dva čekaju da
ci­vi­li­zo­va­nje počne. Čak su sni­mi­li i gru­pu građana
na Bran­ko­vom mo­stu ka­ko sto­je i s tran­spa­ren­ti­ma
pri­zi­va­ju ci­vi­li­zo­va­nje. Uočila sam nat­pis na jed­nom:
„Ци­ви­ли­зуј­те нас, са­ми не уме­мо!“.
Mi gle­da­mo i ne možemo da ve­ru­je­mo šta nam se
dešava. Di­mi­tri­je se de­re, naručuje ne­ki al­ko­hol, Bok­
si je uz­ne­mi­ren, gric­ka nok­te. Ce­ca i ja psu­je­mo na
sav glas ali nas ni­ko ne je­be dva po­sto.
– Drkadžije! Pičke! Drkadžije!
Dri­ton nas kao nešto ma­lo smi­ru­je, dok go­ri­le
uopšte ne obraćaju pažnju više na nas. Sa­mo bu­lje
u ekran, tr­lja­ju ru­ke i čekaju da ja­ve o početku i da
vi­de pr­ve snim­ke ra­za­ra­nja. U ce­loj pro­sto­ri­ji je to­tal­
no navijačka at­mos­fe­ra, a mi kao da smo kao gru­pa
ule­te­li među protivničke navijače.
Ali utak­mi­ca ni­ka­ko da počne. Ul­ti­ma­tum je već is­
te­kao i čekaju se pr­vi snim­ci. Stručnjaci u stu­di­ju i da­
lje komentarišu mu­dru po­li­ti­ku Cr­ve­nog kr­sta, dok
i sa­mi na dru­gom ekra­nu po­sma­tra­ju snim­ke s be­o­
grad­skih uli­ca na ko­ji­ma se još uvek ništa ne dešava.
171
Leposava
Mrak je, sla­bo se vi­di šta pri­ka­zu­ju oni ma­nji ekra­ni.
Pre­po­zna­jem Knez Mi­haj­lo­vu, ali u njoj ne­ma žive
duše. Na dru­gom ekra­nu je ne­ka voj­na zgra­da na Par­
ti­za­na­ri, to je sve što uspe­va­mo da pre­po­zna­mo.
Pre­ki­da se opušteni sni­mak iz stu­di­ja i po­ja­vlju­je
se spi­ker ko­ji počinje da čita vre­men­sku prog­no­zu i to
za područje Bli­skog Is­to­ka.
Bok­si se okreće pre­ma me­ni i Ce­ci i počeše se po
bra­di. Na li­cu mu se po­ja­vlju­je osmeh. I nas dve se
smeškamo, jer i po­red svog lu­di­la, si­tu­a­ci­ja nam je
ma­lo smešna. Ne zna­mo gde smo, se­di­mo u le­glu
naših eg­ze­ku­to­ra i čekamo di­rek­tan pre­nos ra­za­ra­
nja našeg gra­da, što pod­ra­zu­me­va ma­sov­no ubi­ja­nje
naših rođaka, pri­ja­te­lja, slučajnih po­zna­ni­ka, ko­le­ga
sa fak­sa, pro­da­va­ca iz sa­mo­po­slu­ge, čistača PPG ka­bi­
na, uličnih pre­pro­da­va­ca auto­mat­skih per­tli, bivših
fra­je­ra i ri­ba, lju­di ko­je ni­kad ni­smo upo­zna­li a hte­li
smo. Domaćih životinja, in­se­ka­ta i osta­lih...
– Ponoć i dva­na­est mi­nu­ta – iz­go­vo­rio je Bok­si i
na­sta­vio ner­vo­zno da gric­ka nok­te.
– Pa šta?
– Pa ma­lo ka­sne, a?
– Čekaj da završi vre­men­ska prog­no­za.
– Misliš da je sad svi­ma bit­ni­ja vre­men­ska prog­
no­za u Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji od ovog sra­nja ko­je čitav
svet čeka?
– Pa ne znam....
Di­mi­tri­je is­pi­ja ko zna ko­ji vi­ski i od­jed­nom re­gi­
stru­je naš raz­go­vor.
– Bok­si! Ne se­ri!?
– Šta?
– Pa mi­slim.... Ni­je valj­da?
– Šta bre?
172
K u ć a g o ­r i a b a ­b a s e č e š l j a
– Pa La­ra!
– Možda, Di­ki, možda!
– La­rin Mr­tvi zid!?
– Pa ti stvar­no misliš da sam ja kre­ten!? Na­rav­no
da sve vre­me računamo na tu op­ci­ju. Zar ti to ni­je
ja­sno od početka, je­bo­te! Pa ne mo­gu u sedištu Cr­ve­
nog kr­sta da vam cr­tam ta­kve stva­ri, naročito za­to što
ih zna­te! – go­to­vo da se iz­drao Bok­si na sve nas. A
me­ni kroz te­lo pro­la­zi ne­ka je­za. Ce­ca drh­ti.
Po­sle ove in­for­ma­ci­je, od­jed­nom mi je at­mos­fe­
ra do­bi­la sa­svim dru­gi smi­sao. Na nas ne sa­mo da
više ni­ko ni­je obraćao pažnju, ne­go smo od­jed­nom
svi počeli da obraćamo pažnju na njih. Oran­gu­ta­ni su
sta­ja­li ska­me­nje­no čekajući da­lja naređenja. Dri­ton
je nešto žučno ras­pra­vljao pre­ko ko­mu­ni­ka­to­ra i po­
ni­zno kli­mao gla­vom. Osta­li su se nešto zgle­da­li i više
ni­ko ni­je gle­dao u ve­li­ki ekran. Onu eufo­ri­ju za­me­ni­
la je ne­la­go­da.
Pre­kid pro­gra­ma!
Svi podižu po­gled i gle­da­ju u nasmešenu spi­ker­
ku. Ona prevrće ne­ke pa­pi­re i počinje da čita ve­sti o
neobičnom događaju u Ne­va­di, o ne­kom dečaku ko­ji
je greškom ume­sto pej­sto­va­ne me­mo­ri­je u školu po­
neo đubre iz kom­pju­te­ra. Ri­sajkl bin! On­da o ne­ka­
kvim re­gi­star­skim ta­bli­ca­ma na mag­net, kafiću „Osa­
ma“ i ta­ko ra­znim dru­gim glu­po­sti­ma, a o ci­vi­li­zo­va­
nju ni reči. Stručnjaci iz stu­di­ja...? Ma ka­kvi, kao da ih
ni­kad ni­je ni bi­lo. Di­mi­tri­je i Bok­si ne mo­gu da sa­kri­
ju za­do­volj­stvo. Ne skaču baš od sreće, ali ma­lo fa­li.
Ce­ca i ja to ne­ka­ko drukčije doživljavamo. Pre­tr­nu­le
smo iz­nu­tra, pa i po­red to­ga što ni­ko od nas ne ve­ru­je
do kra­ja da su oni nesposobnjakovići i lezilebovići od
na­tu­ra­na­ta us­pe­li da se or­ga­ni­zu­ju, ipak se iz ovo­ga
173
što se dešava ništa dru­go ne može zaključiti. Naročito
za­to što je Bok­si sve vre­me bio u kon­tak­tu s La­rom i
znao je da oni na to­me in­ten­ziv­no ra­de.
Na­po­kon, Di­mi­tri­je se okreće pre­ma Dri­le­tu i
pi­ta ga:
– Pa do­bro, gde je to ci­vi­li­zo­va­nje, maj­ku mu? Šta
se dešava?
– Str­pi­te se ma­lo. Iz­gle­da da ima­mo ne­kih
tehničkih pro­ble­ma sa sa­te­li­tom.
E je­ste, sad je cr­ko sa­te­lit. Moš mi­sli­ti...
Kad su kre­nu­le ve­sti o ma­li­ban­skim po­bu­nje­ni­
ci­ma u Bu­ta­nu, bi­lo je više ne­go iz­ve­sno da se ne­ki
ras­pad si­ste­ma de­sio, naročito za­to što se ra­di­lo o
sni­mlje­noj emi­si­ji ko­ja je išla di­rekt­no u pro­gram ko
zna kad.
Dri­ton nam pri­la­zi i šapatom nam ul­tra­lju­ba­znim
gla­som saopštava da smo po­zva­ni u ko­man­du. Mo­li
nas da od­mah kre­ne­mo.
Di­mi­tri­je ima savršen osećaj za ova­kve si­tu­a­ci­je.
Pi­ta ga da li možemo još ma­lo da osta­ne­mo ov­de da
po­pi­je­mo piće i od­gle­da­mo ove za­ni­mlji­ve ve­sti pa
da on­da kre­ne­mo. Dri­ton se povlači i pre­no­si ovo
svom šefu.
– Možete, na­rav­no – kaže Dri­le – ne­ma žurbe.
Sa­mo vi po­pij­te. Ce­ca i ja naručujemo du­pli vi­ski s
le­dom.
174
Po­jeo vuk ma­gar­ca
Sad kroz one kom­pli­ko­va­ne hod­ni­ke od­la­zi­mo u
ne­ku sa­svim dru­gu pro­sto­ri­ju, prilično pri­pi­ti. Svi.
Što od al­ko­ho­la što od viška adre­na­li­na. U stva­ri, te­tu­
ra­mo se i su­da­ra­mo us­put.
To je za­pra­vo ofis. Unu­tra se­di ne­ka žena, ba­ja u
di­rek­tor­skoj fo­te­lji, s br­ko­vi­ma a la Sal­va­dor Da­li. Po­
red nje, sa stra­ne još dvo­je istih kao svi. Ce­ca pr­va
pro­go­va­ra:
– Ćao, ta­ta!
Ovaj joj ot­po­zdra­vlja, gr­li je. Vo­li on nju, izgle­da.
On­da nas upo­zna­ju i mi se­da­mo u fo­te­lje kao što su
i nji­ho­ve. Naj­zad raz­go­vo­ri na rav­no­prav­noj osno­vi.
Ne­ma oran­gu­ta­na, ne­ma čak ni Dri­to­na s na­ma.
Žena je inače glavnokomandujući Cr­ve­nog kr­sta.
Ne­ka­kva Flo­rens Voks.
– Do­bro, de­co, pa šta se to dešava?
– Baš smo mi vas hte­li to da pi­ta­mo. Na­ma su re­kli
da ste vi započeli na­pa­de. Šta bi s tim? – pi­ta­la je Ce­
ca svo­ga ta­tu Džona, na srp­skom, iako je on go­vo­rio
en­gle­ski s na­ma.
– Mi je­smo započeli sin­hro­ni­zo­va­ne na­pa­de. Pre
tačno po­la sa­ta.
– I?
175
Leposava
– Šta I? Znaš ti vr­lo do­bro šta I!
E tu se Bok­si našao da bra­ni svo­ju pri­ja­te­lji­cu pred
nje­nim ćaletom.
– Znači, ni­ste us­pe­li?
Iz­ner­vi­ra­na gospođa Voks tobož smi­re­no, ali uz
onaj ironični iz­raz li­ca s vi­so­ko po­dig­nu­tim obr­va­ma
je re­kla:
– Ima­mo gu­bit­ke od naj­ma­nje osam­na­est mi­li­jar­
di škodova.
– Šta je to? – iskre­no se začudio Bok­si.
– To je me­ra za štetu na­ne­se­nu Cr­ve­nom kr­stu. Za
vašu in­for­ma­ci­ju, za štetu od tri škoda do­bi­ja se pet­
na­est go­di­na šlihtanja ili oko osam go­di­na pri­nud­nog
bra­ka s de­be­lom političarkom.
– I šta mi ima­mo s tim? Sad mi tre­ba da ro­bi­ja­mo
zbog vaše štete?
– Ne znam ko će da ro­bi­ja, ali ne­ko će bo­ga­mi da
se do­bro na­ro­bi­ja.
– Ko?
– Pa onaj ko je po­s ta­v io onaj protivvazdušni
si­s tem.
Znači, na­tu­ran­ti su ga baš od­ra­di­li ka­ko tre­ba. La­
ri stvar­no sva­ka čast. I Ci­ci. I Di­mi­tri­ju. Ma i me­ni. I
sad ova kra­va što nam pre­ti, ide mi na živce, baš me
ner­vi­ra, ali šta nam može ko­ji moj? Za­to sam se ja
uključila u raz­go­vor.
– Čekajte, a da vi nas bom­bar­du­je­te, po­bi­je­te nas
iz čiste obes­ti, to je u re­du? Ko će za to da ro­bi­ja?
– Nećemo da se svađamo – umešao se ta­ta Džon
– Daj­te, re­ci­te nam o čemu se ra­di.
Ovo je bi­lo pi­ta­nje za Di­mi­tri­ja.
– Nešto vr­lo pro­sto. Gle­daj­te, ni­sam ja je­di­ni ko­ji
čačka sa iz­u­mi­ma u toj ze­mlji. Ima ne­ko ko je iz­mi­slio
176
P o ­j e o v u k m a ­g a r ­c a
te­le­di­ri­go­va­ni si­stem za sa­pli­ta­nje dečaka u školskom
dvorištu, pa ga je ve­ro­vat­no una­pre­dio u si­stem za
oba­ra­nje ci­vi­li­za­to­ra.
A na­sta­vio je Bok­si, kao po do­go­vo­ru:
– Mi smo vam le­po nu­di­li sa­svim pri­stoj­ne uslo­ve.
Praktično ništa ni­smo tražili od vas osim da nas osta­
vi­te na mi­ru. Čak smo vas i upo­zo­ri­li šta će se de­si­ti.
A vi ste hte­li da nas po­bi­je­te kao mar­vu. Ni­ste hte­li da
nas slušate za­to što ste uštogljeni i na­du­va­ni ti­kva­ni.
Sad ćete mo­ra­ti da nas slušate, jel ta­ko?
Ce­cin ćale je di­plo­ma­ta vi­so­kog ka­li­bra. Red je bio
na nje­ga.
– Do­bro, re­kli smo da nećemo da se svađamo.
Može li bez tih uvre­da? Daj­te ma­lo da spu­sti­mo lop­
tu. Šta je bi­lo – bi­lo je. Znači, vi nešto zna­te o tom
si­ste­mu?
– Zna­mo sa­mo da po­sto­ji, ali ne zna­mo ništa više
od to­ga.
– A zna­te li ko zna?
– Ne zna­mo – ule­teo je Bok­si br­zo, očito da bi
sprečio da se ne­ko ne iz­le­ti – A ne mi­sli­te valj­da da
bi­smo vam re­kli da zna­mo?
Tu se Crvenokršćani pogledaše i on­da Flo­rens
Voks na­re­di:
– Izađite na­po­lje. Obezbeđenje će vas od­ve­sti u
vaše so­be. Obavestićemo vas šta da­lje.
– Daj­te nam naše ko­mu­ni­ka­to­re i re­ci­te nam gde
se na­la­zi­mo – tražio je Bok­si.
– Čekaj, čoveče, str­pi se po­la sa­ta, aj­de gu­bi­te se
na­po­lje!
– Ta­ta, re­ci ovoj ženi da nas ne vređa i da se ne
svađa – re­kla je Ce­ca na en­gle­skom.
177
Džon Bler to ipak ni­je učinio. Sa­mo nam je ne­volj­
no dao sig­nal da izađemo. Svi smo po­gle­da­li u Bok­si­
ja, ma­lo iz stra­ha, a ma­lo se ipak nadajući da će smi­sli­
ti odgovarajuću re­pli­ku. Pošto je ose­tio naše po­gle­de,
a ose­ti­li su ih i osta­li, odlučio je da ne­ma po­tre­be bi­lo
šta još reći. Izašli smo.
178
Flo­rens Voks ski­nu­la cvi­ke­re
Na­sta­vak raz­go­vo­ra usle­dio je neobično br­zo. Je­
dva da smo se sme­sti­li u svo­je fo­te­lje u so­bi kad je
opet ule­teo sad ne­ki no­vi činovnik i tražio nam da se
vra­ti­mo u sa­lu za okru­gli sto i to od­mah. Nešto su iz­
gle­da rešili.
U pro­sto­ri­ji su bili sa­mo Ce­cin ćale i Flo­rens Voks.
Vid­no uzbuđeni. Ner­vo­zno su šetali po pro­sto­ri­ji.
Gospođa Voks osta­vi­la je svo­je naočari na sto­lu pa je
ta­ko de­lo­va­la ma­nje ozbilj­no i ne­pri­jat­no.
– Ko­man­da je odlučila da vam pošalje štrukaturnu
sen­zi­tiv­ku!
– Šta je to?! – upi­ta­li smo u čudu.
– To je nešto naj­go­re što su bu­da­le mo­gle da
odluče. Ne­ko je očigledno po­lu­deo na vr­hu zbog ovog
bla­ma i od­mah je rešio da pošalje sen­zi­tiv­ku. To je
bezvazdušna di­ri­go­va­na bom­ba, ne­vi­dlji­va za ra­da­
re svih vr­sta, pro­bi­ja se kroz sve vazdušne si­ste­me, a
najveći pro­blem je što ubi­ja sve u kru­gu od 400 ki­lo­
me­ta­ra!
– A da li ste vi nor­mal­ni!? Ko je to odlučio? Zar
ni­ste vi taj vrh!?
Voks je sleg­nu­la ra­me­ni­ma.
– Ni­smo. Mi sa­mo pre­no­si­mo naređenja.
179
Leposava
– Pa je­ste li pre­ne­li naređenje?
– Ni­smo još, ali mo­ra­mo to da ura­di­mo u ro­ku od
10 mi­nu­ta. Za­to smo vas po­zva­li. Daj­te, de­co, bu­di­te
ra­zum­ni, pro­baj­te nešto da smi­sli­te! Ovi lu­da­ci će nas
sve po­bi­ti! Izbiće opšti rat!
– Pa šta da smi­sli­mo kad su ta­ko odlučili?
– Mi­slim da će ih umi­ri­ti ako dođu do tih vaših
si­ste­ma.
– Ama mi to ne zna­mo. To ne­ma ve­ze s na­ma. A i
kad bi­smo zna­li, ka­ko bi­smo sprečili, kad vi­di­te da su
oni ta­mo po­lu­de­li?
Na­sta­la je opšta gra­ja. Vrište oni, vrištimo mi. Hi­
ste­ri­ja na sve stra­ne, kad se od­jed­nom pro­drao Di­
mi­tri­je:
– Qu­i­et!
Svi su ućutali.
– Pa stvar je vr­lo jed­no­stav­na. Ne znam ništa o toj
vašoj šturkast...
– Štrukaturnoj sen­zi­tiv­ci...
– Da, ne znam ništa o to­me, ni­sam ni­kad ni čuo,
ali ov­de se ne ra­di o klasičnom od­bram­be­nom si­ste­
mu. Ne­ma tu ni­ka­kvih ra­da­ra. Si­gu­ran sam da ni ta
vaša ra­ke­ta ne može da prođe. Eksplodiraće na gra­ni­
ci, a ne ta­mo gde bi­ste je upu­ti­li.
– Ka­ko misliš i ka­ko to znaš?
– Za­to što znam po kom prin­ci­pu ra­di. Kad smo bi­
li kod na­tu­ra­na­ta, oni su pomoću tog si­ste­ma obo­ri­li
je­dan po­li­cij­ski he­li­kop­ter. Ni­su ga ničim gađali, on
je pro­sto eks­plo­di­rao kad je naišao na ne­ka­kvu pre­
pre­ku. Dru­gi he­li­kop­ter ko­ji je išao iza nje­ga, iz­be­gao
je eks­plo­zi­ju ta­ko što se okre­nuo i vra­tio na­zad. To će
se de­si­ti i s vašom ra­ke­tom ako uda­ri u taj zid.
180
F l o ­r e n s V o k s s k i ­n u ­l a c v i ­k e r­ e
Flo­rens Voks ga je gle­da­la be­sno, sti­snu­tih usa­na.
– Pa zašto nam to ni­ste re­kli u izveštaju?
Po­no­vo nas je iz­ba­ci­la na­po­lje i vra­ti­la cvi­ke­re na
nos. Is­pred su nas čekali no­vi činovnici. Stal­no su se
sme­nji­va­li to­kom ovih događaja. Ne znam zašto. Sad
su nas oni od­ve­li u istu so­bu.
– Ovo je bio fol – zaključio je Bok­si – Pro­ba­li su na
fr­ku i po­ve­re­nje da nam iz­vu­ku in­for­ma­ci­je. Možda
bi­smo na­se­li da smo nešto zna­li.
Me­ni ovo ni­je ni pa­lo na pa­met, ali tu sam i po­red
ogrom­nog adre­na­li­na ko­ji mi je skočio, pr­vi put ose­
ti­la da gu­bim sna­gu. Da neću još du­go izdržati. On­da
sam se se­ti­la Ci­ci­nih reči. Ušli smo u so­bu, iz­va­li­li se
u fo­te­lje i kaučeve.
– U pičku le­pu ma­te­ri­nu! – iz­ja­vi­la je Ce­ca ne­ka­ko
smi­re­no, kao da je to ne­ka ja­ko du­bo­ka mi­sao. U stva­
ri, u tom mo­men­tu to i je­ste bi­lo nešto vr­lo pa­met­no.
Rasterećujuća fra­za u pra­vom tre­nut­ku. Mi­sao ko­ja
je ras­te­ri­va­la zle du­ho­ve.
Tražili smo od ovih oran­gu­ta­na nešto za piće, ne­
ku žestinu. Već smo bi­li počeli da pi­je­mo i hte­li smo
da na­sta­vi­mo s tim tri­pom. Pri­ja­lo nam je. Ne­ka­ko se
opet Dri­ton tu stvo­rio i iz­dao naređenje. Pi­tao je šta
tačno hoćemo. Pa­zi, može i da se bi­ra! Pošto smo još
bi­li i žedni, svi smo tražili pi­vo, i to pu­no pi­va. Pa on­
da ko­jeg? Ma ne­ma ve­ze, daj bi­lo šta, ali mno­go!
181
Ide­mo kući!
– Ide­mo kući! – ra­do­sno je re­kao Bok­si pošto se
po­sle tri da­na iscrpljujućih pre­go­vo­ra vra­tio na­zad u
so­bu. Di­mi­tri­je i ja smo to­tal­no od­u­sta­li od na­stav­ka
mal­tre­ti­ra­nja još one noći kad smo se raz­bi­li od pi­va i
vi­ski­ja. Zaključili smo da im više ni­smo po­treb­ni i da
Bok­si i Ce­ca mo­gu da­lje sve sa­mi. Ta tri da­na pro­ve­li
smo u izležavanju, na­je­da­nju, je­dre­nju po kon­tra­ne­tu,
pa čak i u gle­da­nju te­le­vi­zi­je. Us­put smo se spri­ja­te­lji­
li s ne­kim li­ko­vi­ma iz Sek­to­ra za go­mi­la­nje ka­pi­ta­la.
OK ne­ki ti­po­vi, činovnici, Fran­cu­zi, ko­je čisto za­bo­le
za po­sao ko­jim se ba­ve i sve­ga im je pre­ko gla­ve. Žan
Luj i Mark, doduše, iz­gle­da­ju kao i svi osta­li u ko­
mand­nom cen­tru Cr­ve­nog kr­sta, ali su za­bav­ni. Ume­
ju da se za­je­ba­va­ju. Ka­pi­ra­ju naš hu­mor, čak smo se
mi više iz­ne­na­di­li nji­ma ne­go oni na­ma. Lad­no zna­ju
za našu mu­zi­ku i to narodnjake. Više o to­me zna­ju od
nas. Kažu da im se sviđa. Slušaju svašta što mi pre­zi­
re­mo i zna­ju sko­ro sve te glu­pe pe­sme na­pa­met. Bi­li
su na „Exi­tu“ prošle go­di­ne. Čak i u Guči! Pra­ti­li su
događaje ve­za­ne za nas pre­ko kon­tra­ne­ta. Za­pra­vo
su se oni pro­bi­li do nas da nas upo­zna­ju. Je­bo­te, pa
mi ima­mo fa­no­ve i u ino­stran­stvu, i to u Fran­cu­skoj!
Ob­ja­sni­li su nam da ta­mo po­sto­je čitavi po­kre­ti ko­ji
182
podržavaju i Loptopešake i ceo taj na­tu­rant­ski po­kret
kod nas. Štaviše, i u Fran­cu­skoj, u bli­zi­ni Avi­njo­na,
ima ne­ko­li­ko na­tu­rant­skih na­se­o­bi­na. Ima­ju i svo­je
saj­to­ve. Ne­ve­ro­vat­no čega sve ima na tom kon­tra­ne­tu
a da mi ni­smo ima­li poj­ma. Ko­li­ko sam ska­pi­ra­la, ovi
naši sarmaši, škembićari i ka­ko ih sve ne na­zi­va­ju, su
mi­la maj­ka u od­no­su na ove Fran­cu­ze. Oni ima­ju du­
gu tra­di­ci­ju otpadništva od ko­mu­na i skvo­to­va još od
XIX do XXI ve­ka.
Pričali su nam i o načinima prelaženja uli­ce u Pa­
ri­zu, pro­ble­mi­ma na ko­je na­il­ a­ze ra­zni al­ter­na­tiv­ci,
politički neistomišljenici, ne­za­vi­sni no­vi­na­ri... Sve
kao kod nas! U stva­ri, Di­mi­tri­je i ja im ni­smo mno­go
ve­ro­va­li u sve to, ali nam ni­je bi­lo ja­sno zašto bi nas
la­ga­li. Da ne bu­de za­bu­ne, oni su do kra­ja bi­li lo­jal­ni
or­ga­ni­za­ci­ji u ko­joj ra­de. Shod­no to­me, ni­su nam ot­
kri­li gde se na­la­zi­mo.
Bi­lo ka­ko bi­lo, za to vre­me smo se in­for­mi­sa­li o
zbi­va­nji­ma kod nas. Na te­le­vi­zi­ji, ne­ka­ko istog da­na,
ve­sti iz Sr­bi­je su se sa udar­nih pre­me­sti­le ne­gde u sre­
di­nu ve­sti. I ima­le su sa­svim drugačiji ton. Uglav­nom
su se svo­di­le na to da je ra­zum pre­vla­dao u Ne­vla­di
Sr­bi­je, da je na pu­tu da pri­sta­ne na uslo­ve ko­je je po­
sta­vio Cr­ve­ni krst i da je možda moguće da će pre­go­
vo­ri bi­ti uspešno okončani. U ve­sti­ma da­lje sle­di da je
po­stig­nut do­go­vor između zaraćenih stra­na u Be­o­gra­
du i da su TOP, za­jed­no sa svim pešačkim or­ga­ni­za­ci­
ja­ma, i tak­si-udruženja i po­kre­ti pot­pi­sa­li pri­mir­je i
da na uli­ca­ma vla­da savršen red. Ni o na­ma se više ne
go­vo­ri u lošem sve­tlu. Ne­ko iz Ne­vla­de čak nas po­seb­
no po­hva­lju­je za do­pri­nos u sta­bi­li­zo­va­nju si­tu­a­ci­je,
a je­dan stra­ni analitičar kon­sta­tu­je da su Loptopešaci
fak­tor sta­bil­no­sti na čitavom Bal­ka­nu. Prc u is­pr­dak!
183
Leposava
O gu­bi­ci­ma i ne­u­spe­lom ci­vi­li­zo­va­nju na te­le­vi­zi­ji
ni reči, ali na ne­ko­li­ko me­sta na kon­tra­ne­tu se o to­me
ite­ka­ko priča. Ni­ko ne raspolaže tačnim po­da­ci­ma o
gu­bi­ci­ma Cr­ve­nog kr­sta, ni­ti o to­me ka­ko je bar ot­
pri­li­ke ak­ci­ja iz­gle­da­la, što je do­kaz da u CK ne­ma
špijuna, ali ne tre­ba čovek da bu­de previše pa­me­tan
da zaključi ne­ke stva­ri. Kroz ras­pra­vu na ra­znim fo­ru­
mi­ma uglav­nom pre­vla­da­va tačna ver­zi­ja priče, a to
je da je u od­bra­nu ze­mlje uspešno sta­la ne­ka­kva pa­ra­
voj­ska ko­ja po­se­d­u­je al­ter­na­tiv­ni si­stem od­bra­ne od
ci­vi­li­zo­va­nja iz va­zdu­ha.
Pret­po­stav­ke o količini škodova ko­ju je pre­tr­peo
Cr­ve­ni krst prilično va­ri­ra­ju, i uglav­nom se pre­te­ru­
je. Ne­ki naučnik iz Ame­ri­ke tvr­di da šteta ni­je mo­gla
iz­no­si­ti ma­nje od 400 mi­li­jar­di škodova. On se na te
po­dat­ke po­zi­va poredeći ovu ak­ci­ju sa onom bu­tan­
skom. Ko­li­ko god da je pre­te­ra­na ta pro­ce­na, na­ma
ipak ide na ru­ku da se o ta­kvim stva­ri­ma priča, ma­kar
i na kon­tra­ne­tu.
Di­mi­tri­je i ja, dok upi­ja­mo sve te in­for­ma­ci­je,
ležimo u kre­ve­tu i ne možemo da ve­ru­je­mo. Lju­bi­mo
se ne­ka­ko spon­ta­no i očekivano, kao da ceo život to
ra­di­mo. On me ma­zi po gla­vi, ma­zim ja nje­ga. Do­ne­
dav­no smo se vo­le­li neo­stva­re­no, a sad se vo­li­mo otvo­
re­no. Srećni smo!
U jed­nom mo­men­tu na GNS do­bi­jam po­ru­ku s
ne­po­zna­tog bro­ja. Piše „4.321,23. Za­lio sam peršun.
Lju­ba Maj­mun“. U početku mi ni­je bi­lo ja­sno, a on­da
se se­tim da je to ona bu­da­la, se­kre­tar kod na­tu­ra­na­
ta kog sam osta­vi­la da bro­ji točkove i de­li ih sa tri pa
da sve to preračunava u ne sećam se šta. I da za­li­je
peršun. Ka­kav mo­ron! Ali bar nas je le­po na­sme­jao.
184
I d e ­m o k u ć i !
Kad su Bok­si i Ce­ca ušli da nas oba­ve­ste da ide­mo
kući, cir­ka­li smo ne­ku vot­ku sa Fran­cu­zi­ma i br­blja­li
o vr­sta­ma uložaka za muškarce i četvrtastim ta­nji­ri­
ma za de­cu.
Vest nas je, raz­u­me se, ja­ko ob­ra­do­va­la. Žan Lu­
ju i Mar­ku je isto bi­lo dra­go, ali im je ujed­no bi­lo
kri­vo što od­la­zi­mo. Baš im se vi­de­lo ka­ko im je žao.
Prostodušni i is­kre­ni lju­di.
Na to je Bok­si mir­no re­kao da ćemo im ra­do doći
u po­se­tu u Pa­riz.
– Ka­ko ćemo doći? Na lop­ta­ma? – pi­ta­la sam.
– Ne, re­gu­lar­no. Uki­nu­li su nam vi­ze. Svi uslo­vi su
is­pu­nje­ni.
Znači, Bok­si je us­peo da iz­bok­su­je mak­si­mal­ne zah­
te­ve s početka pre­go­vo­ra. I ne sa­mo da smo se spa­si­li
no­vog ci­vi­li­zo­va­nja ko­je bi, ka­ko smo u međuvremenu
sa­zna­li, ima­lo za po­sle­di­cu po­gi­bi­ju naj­ma­nje dva mi­
li­on
­ a negrađanki i negrađana iz re­do­va ci­vi­la, ne­go je
lad­no us­peo da do­bi­je i pot­pu­no uki­da­nje vi­za. Znači,
možemo bez fr­ke da pu­tu­je­mo gde god hoćemo! Ne
sa­mo u Bu­gar­sku ne­go u ce­lu Evro­pu! U Ame­ri­ku ne,
ali za to iona­ko ne bi­smo ima­li do­volj­no slov­nih zna­
ko­va.
185
Ve­se­li av­gust
Vra­ti­li su nas šatlom na isto me­sto oda­kle su nas
i po­ku­pi­li. Hte­li smo da po­ve­ze­mo i Fran­cu­ze sa so­
bom, ali oni ni­su mo­gli, kažu, ima­ju po­sla, a baš bi vo­
le­li da pri­su­stvu­ju sla­vlju u Be­og
­ ra­du. Čak je i Dri­ton
pu­stio su­zu kad smo se opraštali. I Ce­ca je kre­nu­la s
na­ma. Šta da ra­di ta­mo?
Njen ta­ta je obećao da će doći za od­mor kod nas.
Ni­je bio u Be­o­gra­du još od kra­ja svog man­da­ta. Bi­
lo ga je strah. Sad više ne­ma raz­lo­ga. Na­pro­tiv,
dobrodošao je.
Voj­ni­ci su nas kod Ma­ki­je­vih rođaka do­ve­zli tačno
u pod­ne 12. av­gu­sta. Ma­ki i Ga­li­na su nas oduševljeno
dočekali. Ja­vi­li smo im da stižemo. Ima­ju pu­no da
nam pričaju pošto je ovaj pe­riod pre­go­vo­ra za njih
bio užasno traumatičan i na­po­ran. Sve vre­me su
pro­ve­li s na­tu­ran­ti­ma u po­sta­vlja­nju mr­tvog zi­da,
pokušavajući na sve nečine ne­ka­ko da stu­pe u kon­
takt s na­ma ili bar pre­ko kon­tra­ne­ta ne­ka­ko za­mu­
mu­lje­no da nam pošalju po­ru­ku. Pret­po­sta­vlja­li su,
ali ni­su mo­gli bi­ti si­gur­ni, da smo mi ta­mo pot­pu­no
izo­lo­va­ni. U sek­to­ru u ko­jem su oni ra­di­li, ru­ko­vo­dio
je Tar­zan i kažu da je sve bi­lo to­li­ko dez­or­ga­ni­zo­va­no
i haotično da im uopšte ni­je ja­sno ka­ko su na kra­ju
us­pe­li.
186
– Ali mo­ra­mo da požurimo, jer za po­la sa­ta treba
da vas­kr­sne Mo­cart na Tr­gu. Osim to­ga, u Be­o­gra­du
je od ju­tros ve­li­ko sla­vlje na uli­ca­ma – kaže Ga­li­na.
– Je­bo­te, pa da! – Lu­pi­la sam se po gla­vi. Pot­pu­no
sam na to za­bo­ra­vi­la. Mo­cart! Te­ram sve da požure.
Uzi­ma­mo lop­te i le­ti­mo u prav­cu Be­og
­ ra­da što brže
možemo. Sad ne iz­be­ga­va­mo pu­te­ve. Štaviše, le­ti­mo
iz­nad glav­nih saobraćajnica. Auto­mo­bi­li­sti, tak­si­sti,
kamiondžije, vozači auto­bu­sa – svi, tru­be za na­ma,
po­zdra­vlja­ju nas, viču, vi­jo­re se za­sta­ve svih bo­ja, na­
ci­ja, gra­do­va, fir­mi, štamparija i proizvođača uložaka
i pi­va, pu­ca­ju šestarde na sve stra­ne, čuje se puc­
nja­va u va­zduh iz auto­mat­skih kruški (uopšte se ne
plašimo da će ne­ko da nas obo­ri), iz prav­ca Ze­mu­na
vi­di se abrupt­ni dnev­ni va­tro­met. Veličanstveno! Iz
zvučnika po gra­du čuju se naj­po­zna­ti­ji Mo­car­to­vi ri­
fo­vi, ceo grad je lud od sreće, čak i Ka­ra­bur­ma sad
de­lu­je ne­ka­ko lepše, šarenije, ve­se­li­je. Pri tom, di­van
je dan, sunčan, bez ve­tra.
Približavamo se cen­tru pre­ko ras­kr­sni­ce kod Bri­
se­la i tu vi­di­mo ve­li­ke ko­lo­ne lju­di ko­ji se ve­se­lo, u
rit­mu, kreću pre­ma Tr­gu. Vi­de i oni nas i kliču nam
oduševljeno. „Lo-pto-pe-ša-ci! Lo-pto-pe-ša-ci!“.
Okrećem se i vi­dim Ma­ki­ja ka­ko za­pi­nje o sta­re
žice od tro­lej­bu­sa ko­ji je odav­no uki­nut, ali žice ni­ka­
ko da ski­nu. Uplašila sam se za nje­ga. Ko zna da li u
nji­ma još ima stru­je...
Dok le­ti­mo, pi­tam se da li oni ima­ju ima­lo poj­ma
o to­me šta se de­si­lo. Ot­kud smo se mi to ta­ko br­zo
od glav­nih zločinaca pre­ob
­ ra­ti­li u he­ro­je? Ni­smo sti­
gli da po­gle­da­mo ni­ka­kve ve­sti, čak ni no­vi­ne ili bar
ne­ku in­for­ma­ci­ju na kon­tra­ne­tu po­sled­nja dva da­na.
Sve se od­i­gra­lo ja­ko br­zo i mi se vraćamo na poprište
187
Leposava
to­tal­no ne­sprem­ni i neobavešteni. Zna­mo da nas više
ni­ko neće di­ra­ti, ali ne­ma­mo poj­ma šta da­nas u Be­o­
gra­du znači le­te­ti na Di­mi­tri­je­voj lop­ti.
Tek ka­sni­je smo sa­zna­li da je većina sve vre­me
sko­ro sve zna­la što je mo­glo da se sa­zna. Zna­li su da
smo u bek­stvu i da smo u kon­tak­tu s na­tu­ran­ti­ma i da
mi vo­di­mo pre­go­vo­re, a ne Ne­vla­da. Zna­li su i da je
uhapšeni Di­mi­tri­je lažan. Ona­ko sluđenima, bi­li smo
im je­di­na na­da. Sad kad je sve prošlo ova­ko do­bro,
ni­je ni čudo da su bi­li ta­ko ras­po­ja­sa­ni i ve­se­li i da
smo mi ta­ko fantastično pri­mlje­ni. Za­pra­vo se is­po­
sta­vi­lo da mi ko­ji smo bi­li u cen­tru zbi­va­nja ni­smo
zna­li ništa, dok su svi sa stra­ne sko­ro sve vr­lo do­bro
zna­li. Ka­ko mi je Ma­ki po­sle ob­ja­snio – go­to­vo da je
bi­lo do­volj­no sa­mo ne gle­da­ti te­le­vi­zi­ju. Ve­sti su se
pre­no­si­le od usta do usta. Oni ko­ji su gle­da­li TV – nji­
ma još uvek ništa ni­je ja­sno.
Ka­ko se približavamo Tr­gu, gužva i gra­ja su sve
veći. Na Tr­gu je ta­kva eufo­ri­ja da sam – kad su nas
ugle­da­li – mi­sli­la da će nam eks­plo­di­ra­ti lop­te od bu­
ke. Ko­lek­tiv­ni ur­lik se po­la­ko transformiše u skan­di­
ra­nje. Opet se ori „Lo-pto-pe-ša-ci! Lo-pto-pe-ša-ci!“.
Ona­ko zbu­nje­noj mi je ma­lo ne­pri­jat­no. Ne znam ka­
ko da se ponašam i gde da gle­dam. Mašem. To je je­di­
no što mi pa­da na pa­met. Mašu i osta­li za mnom.
A on­da su oku­plje­ni sta­li da ba­ca­ju auto­mat­ske
per­tle uvis. Sce­na je iz­gle­da­la ne­ve­ro­vat­no. Ni­kad
ništa slično ni­sam vi­de­la. Inače, za­bo­ra­vi­la sam da
kažem, ja­vi­li su nam, još pre ne­go što smo kre­nu­li,
da su uki­nu­li i oba­ve­zno ve­zi­va­nje per­tli i do­ber­ma­ne
na pešačkim pre­la­zi­ma i pešačke re­gi­star­ske ta­bli­ce,
ka­zne­ne tra­ke u bo­ji, pa čak i PPG. Sve! To je je­di­no
što su nam re­kli pred po­la­zak u Be­o­grad.
188
V e ­s e ­l i a v ­g u s t
Sad su se lju­di gađali per­tla­ma, tra­ka­ma i plat­ne­
nim re­gi­stra­ci­ja­ma u svim bo­ja­ma i zo­na­ma. Sve se
šarenelo od njih, a ova­ko iz ptičje per­spek­ti­ve je to iz­
gle­da­lo kao s ne­ke raz­gled­ni­ce iz Мек­До­налд­са. Sad
se je­dem ka­ko mi ni­je pa­lo na pa­met to da fot­kam iz
vi­si­ne.
Našli smo se ma­lo u čudu. Ja sam bi­la na čelu gru­
pe, jer me­ni se ne­ka­ko najviše žurilo da vi­dim Mo­car­
ta, ali sad ni­sam zna­la gde da se spu­sti­mo. Trg je bio
pre­pun, ali i sve okol­ne uli­ce. Ne­ko vre­me smo se vr­
te­li u krug. Iz­gle­da­lo je kao da to na­mer­no ra­di­mo
da bi­smo iz­ma­mi­li što više apla­u­za i skan­di­ra­nja, a
u stva­ri ni­smo zna­li ku­da ćemo. Naj­zad je ne­ko do­le
iz­gle­da ska­pi­rao naš pro­blem.
Is­pred Ken­gu­ra je sta­ja­la im­pro­vi­zo­va­na bi­na i bi­
lo je or­ga­ni­zo­va­no ozvučenje. Za mi­kro­fon je izašao
ne­ki tip, ne­ki te­le­vi­zij­ski vo­di­telj, i re­kao gla­sno:
– Mo­li­mo Loptopešake da se upu­te pre­ma te­ra­si
Na­rod­nog pozorišta, a oni­ma ko­ji se ta­mo na­la­ze da
im oslo­bo­de pri­stup.
Odlična ide­ja! Gledaćemo događaj iz lože. Po­sta­la
sam ma­lo spret­ni­ja u ma­ne­vri­sa­nju lop­tom i la­ko sam
je usme­ri­la pre­ma pozorištu. Ate­ri­ra­la sam re­la­tiv­no
bez­bol­no, valj­da za­to što sam na­tra­pa­la na ne­kog de­
belj­ka ko­ji ni­je sti­gao da se sklo­ni. Pa to je Tar­zan!
Lju­bi­mo se sko­ro kroz su­ze. A on­da mi po­ka­zu­je po­
red se­be: La­ra! Slat­ka ma­la La­ra, najveći he­roj nad
he­ro­ji­ma svih he­ro­ja u isto­ri­ji he­ro­ja! Le­pa, slat­ka,
srećna, ve­se­la, s Tar­za­no­vim si­nom Lu­kom – stvo­re­
ni jed­no za dru­go, od­mah se to vi­di. Po­red njih Bo­
ran Gogunović – svi su tu! Još ne­ko­li­ko sarmaša.
Presrećni smo svi. Možda ma­lo previše. Bo­ra­no­va
ozbilj­nost raspršila se kao iz­du­va­ni ba­lon, kao da
189
Leposava
je od­u­vek bio ova­kav, šlampavo obučen u suk­nji od
džinsa s pi­vom u ru­ci. I do­bro mu sve to sto­ji. Pošto
me iz­gr­lio, imao je od­mah šta i da mi kaže.
– Ej, Le­po­sa­va, znaš šta je s Ga­bi?
– Ko­jom Ga­bi? – zbu­ni­la sam se.
– Ga­bri­je­lom Fabijančić – na nju sam u ovoj fr­ci
to­tal­no za­bo­ra­vi­la.
– Šta?
– Pa pro­te­ra­li smo je... – re­kao je po­no­sno. Ja sam
sa­mo od­mah­nu­la ru­kom. „Vr­lo važno“, po­mi­sli­la sam
„Pa ona bi iona­ko mo­ra­la sa­ma da ode“.
Osta­li baš i ni­su udob­no sle­te­li. Uglav­nom su se po­
raz­bi­ja­li o zi­do­ve, Bok­si je čak promašio čitavu te­ra­su
i srušio se do­le, is­pred ula­za. Pao je pra­vo u gne­zdo
obožavateljki ko­je su ga ta­ko zgra­bi­le, iz­lju­bi­le i iz­va­
ta­le da se je­dva ne­ka­ko iz­mi­go­ljio i po­peo na bal­kon.
Ma­sa nam je i da­lje uzbuđeno skan­di­ra­la, pa je Di­
mi­tri­je is­ko­ri­stio tre­nu­tak, za­gr­lio me pred svi­ma i
po­lju­bio. Du­go je tra­jao taj uz­bu­dlji­vi po­lju­bac pred
sto­ti­na­ma hi­lja­da lju­di ko­ji frenetično na­vi­ja­ju. Ma
ka­kvim sto­ti­na­ma hi­lja­da! Mi­li­jar­da­ma, pošto su tu
bi­le ka­me­re iz ce­log sve­ta, sa svih te­le­vi­zij­skih i kon­
tra­net­skih sta­ni­ca. Ceo svet je zu­rio u nas.
Mo­car­to­vo po­ja­vlji­va­nje se očekivalo sva­kog časa.
Na raz­gla­su je pičila 35. sim­fo­ni­ja, a lju­di su je pra­ti­li
pevajući ta­ko gla­sno kao da ima tekst. U jed­nom mo­
men­tu – uz stravičnu eks­plo­zi­ju, praćenu ta­la­som gu­
stog žutog di­ma, uka­zao se Vol­fgang Ama­des Mo­cart!
Po pe­ti put među živima ot­ka­ko je po­stao be­smr­tan.
Moj ap­so­lut­ni idol, evo ga sto­ji pre­da mnom na Tr­
gu kod Ken­gu­ra! Široko po­dig­nu­tih ru­ku iz­nad gla­ve,
pozdravljajući eg­zal­ti­ra­nu ma­su. To ma­ha­nje i skan­
di­ra­nje „Mo­car­te – Mo­car­te – mo­gu­ da ti puše Mo­
190
V e ­s e ­l i a v ­g u s t
car­te­e­e­ee­ ­ee­ e!“ tra­ja­lo je do­brih de­set mi­nu­ta. A on­da
je kre­nu­la i va­ri­ja­ci­ja „Volfganže, Volfganže, mo­gu da
ti puše, Volfganžeeeee!“. Ne­ko dru­gi bi se možda bar
ma­lo zbu­nio, ali on se držao iz­vr­sno. Sta­jao je čvrsto
us­pra­vljen, od­ma­hi­vao i tu i ta­mo se služio mo­cartku­gla­ma ko­je mu je do­tu­rao or­ga­ni­za­tor.
Tek on­da je seo za kla­vir, dao ma­si znak ru­kom
da se utiša i u tren oka je za­vla­dao ta­jac. Šta će da svi­
ra? Obično kad vas­kr­sne, kao prošli put u Kejp­ta­u­nu,
od­svi­ra dva­de­set pr­vi za kla­vir. Na­da­la sam se da će
i sad. I stvar­no! Počela je ma­tri­ca iz zvučnjaka. Ta ta
ta ta ta ti­ru­ri­ru ra ta ta ta.... Ma­sa se njiše i svi­ma sr­ce
ku­ca u istom rit­mu. Božanstveno!
Ni­sam mo­gla da se ne ras­pek­me­zim. Mo­ji dru­ga­ri
su vr­lo do­bro zna­li ka­ko go­ti­vim Mo­car­ta i sa­mo su
bu­lji­li u me­ne pa sam da­la sve od se­be da se što je
moguće više suzdržim, ali ne vre­di – ni­su to više bi­le
sa­mo su­zi­ce, pla­ka­la sam bol­no i grčevito, kao da se
nešto tragično dešava. Sa­mo su mi gu­ra­li ma­ra­mi­ce.
Sručila sam gla­vu na Di­mi­tri­je­vo ra­me, a on me sa­mo
zaštitnički po­mi­lo­vao.
Pošto je završio, slav­ni kom­po­zi­tor je ustao,
prišao mi­kro­fo­nu i obra­tio nam se na srp­skom, sa
simpatičnim nemačkim ak­cen­tom, krat­ko i ja­sno.
...
191
Leposava
No, pre ne­go što vam kažem šta je Mo­cart re­kao,
jer želim te nje­go­ve reči da osta­vim za kraj ove pri­
po­ve­sti, hte­la bih da na­po­me­nem još ne­ko­li­ko stva­
ri ko­je sam vam osta­la dužna u hitrom za­pi­si­va­nju
suviše br­zih i uz­bu­dlji­vih događaja od po­sled­njih me­
sec-dva.
Na­i­me, budući da ovo pišem sa dis­tan­ce od dva
da­na po­sle ve­li­kog sla­vlja na Tr­gu kod Ken­gu­ra, pa
pošto su mi se ma­lo sle­gli uti­sci i pošto se sve ta­ko
srećno završilo, ni­sam mo­gla da ne pri­me­tim da mi je
po­sle sveg olakšanja na duši ostao je­dan težak ba­last
te­melj­nog razočarenja. Ot­kud to?
Pa vi­di­te, sve ono što sam mi­sli­la kad sam počela
da pišem kad mi je po­sta­lo za­bav­no sa­mo to što je
Di­mi­tri­je iz­u­meo lop­te, pa kad se sad osvr­nem na taj
početak – pa ja više ni u šta od svega onoga u šta sam
ve­ro­va­la pre tih me­sec i više da­na ne ve­ru­jem. Sve
ono što sam sma­tra­la najvećim vred­no­sti­ma u svom
životu i na ovom sve­tu srušilo se kao ku­la od ka­ra­ta.
Pa sad i po­red to­ga što sam sa Di­mi­tri­jem u div­noj ve­
zi i što su se svi naši pro­ble­mi rešili i što smo na­po­kon
po­sta­li kao i svi osta­li, što možemo da pu­tu­je­mo ku­
da hoćemo, a možemo i da ra­di­mo šta hoćemo pa da
nas ni­ko ništa ne pi­ta, što sad dišemo to­li­ko slo­bod­
no ko­li­ko ni­sam ni­kad mo­gla ni da za­mi­slim – ipak
me pro­go­ni taj nepodnošljiv osećaj razočarenja. To je
valj­da kao ne­ka vr­sta no­stal­gi­je. Ima­la sam ide­a­li­zo­
va­nu sli­ku o sve­tu za ko­ji sam se očas po­sla uve­ri­la da
ni­je ta­kav ne­go sa­svim drukčiji i sad mi taj svet, ko­ji
je u stva­ri bio svet iz mo­je mašte, strašno ne­do­sta­je.
Još je bol­ni­je to što mi ne­do­sta­je nešto za šta znam da
uopšte ne po­sto­ji ni­ti je ikad po­sto­ja­lo.
192
V e ­s e ­l i a v ­g u s t
Srećom, ni ovaj pra­vi svet oko nas ov­de ni­je to­li­ko
loš kao što sam ra­ni­je mi­sli­la. Do­sta je bo­lji. Ni ovi
lju­di oko me­ne ni­su ta­ko loši. Osim to­ga, tu su i ma­
lo mistične i di­sku­ta­bil­ne, ali sva­ka­ko utešne reči ko­
je nam je ta­da upu­tio Mo­cart, a ja ih od­mah sni­mi­la
na svoj CST za­jed­no s ve­li­kim apla­u­zom ko­ji je po­sle
njih usle­dio:
– Živeo, Be­o­gra­de! Di­van doček!
– Ima­te li još nešto da nam poručite u ovoj svečanoj
pri­li­ci? – pi­tao ga je vo­di­telj.
– Imam – sprem­no je od­go­vo­rio Mo­cart, ali se on­
da ma­lo za­mi­slio, dao nam znak da pričekamo, pa po­
sle uz­bu­dlji­vih mi­nut-dva ve­li­kog iščekivanja, naj­zad
iz­go­vo­rio:
– Želim sa­mo da vam kažem da tre­ba da zna­te da
budućnost ni­je oba­ve­za.
193
Re­kli su o „Le­po­sa­vi“
„Odlična ne­ga­tiv­na uto­pi­ja! A za šta se do­de­lju­je
smrt­na ka­zna? Za nečitanje blo­ga ne­de­lju da­na?“
Be­o­gra­do­ho­lik, moj­blog.co.yu
„Sva­ka čast! Mašta neoganičena Le­po­sav­ki­na“
zangr­ad, m­ojblog­.c­o.yu
„O­vo­su­obična ­lup­et­anja dokonog i frustrirano­g
rasiste­auto­ri­tar­ca­- pri­padni­ka v­ećinskog nečeg­a,
za koga­je­svaka toleranc­ija prem­a m
­ anjin­sk­om
nečemu odmah i automatski atak na njega i njegova
uverenja.“
Henry Chinaski, Forum B92
„Lepa, divna si. Tako spontana i neposredna.
I iskrena. I sve!“
loonah, mojblog.co.yu
„Leposava, udat ću se za te­be! Ot­ka­ko čitam ovo,
stal­no mi se od­ve­zu­ju per­tle. Jučer mi ci­je­li dan bi­le
od­ve­za­ne per­tle, na obje ci­pe­le. Ni­tko ni­je pri­mi­je­
tio. Do­bro sam prošao. “
g­aw­run, m­oj­blo­g.co.yu
Nemam pojma o čemu pričaš. Treba te dobro jebati,
sigurno ćeš početi zrelije razmišljati.
Nere­gistrovani poseti­lac, mo­jb­log.co.yu
„­ Leposava? Pih!“
idolmladih,­m­ojblog.co.y­u
194
„Leposav­a, cari­ca si. Sjutra bih t­e ­ženio. ­Rodila ­bi­
mi bebice..­. jednu, ­dvije,­t­ri... pa b
­ i­rodila­i mene i
izvukla me iz rupe. Pa bism­o ­se­deli­n­a kan­tu­nu­i pili
­šljivovicu. Zašto me ignoriraš?­
Nere­gistrovani poseti­lac, mo­jb­log.co.yu
„Čoveče, ja bih mnogo voleo da živim u takvoj
Srbiji... “
Sejn, mojblog.co.yu
„Odlična priča! Ima li ovo ne­gde da se ku­pi da po­
klo­nim svom glu­pom bra­tu za rođendan?“
mi­ki­li­ca, moj­blog.co.yu
„Ko­ja si ti luđakinja, Le­po­sa­va, po­na­vljam, Le­po­sa­
va! Po­la mi­li­o­na kva­drat­nih megapalačinki sa ora­si­
ma u du­pe! Ha­a­a­ha­ah­ha­ha­hah. Ku­pu­jem izum pro­
ti­vu b92 kon­cep­ta. Na ti palačinke!“
fbiana, moj­blog.co.yu
„Kad ­su mi rekli da je ovaj bl­og odličan, m­islio sam
da je samo odličan,­ali ovo j­ e­zakon. K
­ a­d knjiga­
izađe, boriću ­se da s­e uvrsti ­u l­ek­tiru“
b­or­borog, mo­jb­lo­g.co.yu
„­ L­epa, pr­ava si­majs­torica za napetos­t, ­slikovi­
to­st i ­detalje, s­amo mn­ogo brzo obj­avljuješ po­st­
ove. Proredi malo, daj barem jedan u dva dana, da
stignemo da pročitamo još ponešto“
jel­o i ostal­o, mojbl­og­.co.yu
­„Koja si ­ti ca­ri­ca­! ­Sled misli i svega je potp­uno
uklopljen­u­moju ge­neraciju. Ja ovo doživljavam
mn­ogo­lično.­“
tarator, m­ojblog.co.yu
195
„Čitam­ovaj­blog­re­dovno i­nisam se do sada
oglašavala jer nije­bi­lo potre­be. Svaki­put se uplašim
da ­će ­sve d­a ­se­raspadne, a onda­me svak­i slede­ći­
p­ost prijatno iznenadi.­O­vo je sv­e bolje i­b­olje! Lep­
osava - piči! Uživam i verujem u tebe. ­“
­lar­na­ca x, moj­bl­og­.co.yu
­
„Mašina za povrać­an­je­po ar­hitekt­im­a i advok­atima!
Glasam da se ovaj pronalazak bolje kotira. Ne pitam
šta košta!“
hollowood, mojblog.co.yu
„Ovo je preveliko ludilo za moj skromni um.“
Posetilac neregistrovani, mojblog.co.yu
„Piš živi! Fantastično napisano! Mnogo mi se sviđa i
redovno te čitam.“
Lara..., mojblog.co.yu
„Ti stvarno nisi normalna. Sve čestitke!“
innocence, mojblog.co.yu
„Maštovita zbrka skroz. Uzvišena ludost doterana do
perfekcije... Mnogo si jaka bre, Lepa!“
djmilena, mojblog.co.yu
„Progutala sam ‘Leposavu’ sve cepajući se od smeha.
Ta knjiga je potencijalna biblija normalnih jedinki
moje generacije.“
Marija, PMF
196
Beleška o pi­scu
Pa­vle Ćosić, rođen 1967. u Be­og
­ ra­du, lin­gvi­
sta je po obra­zo­va­nju. Is­ta­kao se ra­do­vi­ma o
žargonu, ve­za­ma srp­skih i hr­vat­skih di­ja­le­ka­ta,
leksikološkim stu­di­ja­ma i pro­ble­mi­ma u na­sta­
vi srp­skog je­zi­ka. Autor je Priručnika za lek­to­
re i stu­den­te srp­skog je­zi­ka (Srp­ski za stran­ce,
WN UAM, Po­znanj, Polj­ska 2004).
Ra­dio i kao no­vi­nar, ko­lum­ni­sta i pu­bli­ci­sta
(Ra­dio B92, RFI, Naša bor­ba, Dnev­ni te­le­graf,
X-Za­ba­va, Yel­low­cab, Ze­mlja, Naj). Krat­ke
priče ob­ja­vlji­vao u broj­nim časopisima i zbir­
ka­ma. Za vre­me bo­mar­do­va­nja Ju­go­sla­vi­je,
sni­mio do­ku­men­tar­ni film Slo­bo – Klin­to­ne!
(Be­o­grad, 1999). Osnivač je i glav­ni ured­nik pr­
vog srp­skog web ma­ga­zi­na Krom­pir (Be­o­grad,
1999 – 2006). Radio u izdavačkim kućama
Rende i Istar. Od 2005. član je tru­pe Ile­gal­ni
poslastičari.
Le­po­sa­va je nje­gov pr­vi ro­man, a pr­vo po­gla­vlje
je kao priča ob­ja­vlje­no u zbir­ci Blog SF – Tran­
sfu­zi­ja 01 (Men­tor, Za­greb, 2006) i u okvi­ru
web Kon­kur­sa za socijalno angažovane radove
Centra za libertetske studije (Beograd, 2006).
Živi i radi u Beogradu.
197
Sadržaj
Ponekad stavim ru­ku­na čelo i kažem sebi:
Baš si, Leposava, prava seljanka!
7
Moja prijateljica Galina
11
Institu­cionalni okvir
14
Bu­garska!
16
Moja prijateljica Ceca
23
Prc u isprdak!
27
Proba
32
Moj prijatelj Dimitrije
37
Moj tata pocepanko
40
Referat moga tate
43
Topovci se ne šale
47
Ispit iz političke korektnosti
51
Loptopešaci
58
Su­kobi na sve strane
62
Carske mrvice
67
Let iznad ku­kavičjeg gnezda
73
U kandžama kiselih sarmaša
77
Sve tajne natu­ranata sarmaša
82
Nastavak poglavlja
86
198
Treba ostati pribran
91
Prvi dan bez PPG-a
98
Pršu­t, sir, pivo i rakija
101
Da sam još malo popila, mislila bih da je
Crvenkapica
105
Vanredno stanje
115
Natu­ranti i problemi
120
Policija samo radi svoj posao
124
Pančevo u akciji
129
Vikend u Pančevu
137
Ne znamo ni gde smo ni kad smo,
ali nam je dobro
145
Početak pregovora
151
Mrak na oko
164
Ku­ća gori a baba se češlja
169
Pojeo vu­k magarca
175
Florens Voks skinu­la cvikere
179
Idemo kući!
182
Veseli avgust
187
Re­kli su o „Le­po­sa­vi“
194
Beleška o piscu
197
199
Hifenator
RAS
Frizer
Jelena Kurjak
Pismo
Georgia
Fontovi na koricama
Whoopass
© 2002 Nate Piekos, www.blambot.com
Darrians Sexy Silhouettes
© 1999 Darrian and California Cosmo,
http://westwood.fortunecity.com/cerruti/445/
Web podrška
www.mojblog.co.yu
http://leposava.mojblog.co.yu
Medijski sponzori
www.krompir.co.yu
www.be92.co.sr
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41 - 31
ЋОСИЋ, Павле
Leposava / Pavle Ćosić - Beograd :
Drugo izdanje : Kornet, 2008 (Beograd :
Otvorena knjiga). - 200 str. ; 21 cm. (Edicija Tripovetke)
Tiraž 1000
ISBN 978-86-86673-10-7
COBISS.SR-ID 136658956
200
Download

Loptopešaci