NOVA MISAO
19
sadržaj
oktobar/novembar
03
Jednog jutra
Mirko Sebić
04
Pjer Paolo Pasolini/Zoran Gaši
06
Hronotopije
10
Zajednička magija
Gordana Draganić Nonin
12
Dominacija truba i perkusionih instrumenata
Slobodan Aranđelović
14
Jovica Aćin: Prevodeći sebe s nepoznatog jezika
Gordana Draganić Nonin
26
Avantura emocije
Branko Fransechi
30
Ko ne zna da pati, on ne zna da voli – muzika i ljubav u radu Brede Beban
Jelena Jureša
34
Avantura stvarnog
Dubravka Cherubini
38
Global Cinema
Biljana Mickov
40
Anhel Mestres: Kultura je kamen temeljac razvoja savremenog društva
Ivana Jovanović Arsić
42
Dubrovačka scena performansa ili od Lazareta do Rodiona
Suzana Marjanić
45
„Der šturm“, oluja i kontradikcije početka dvadesetog veka
Kristijan Eker
47
Teatar bez cenzure
Nataša Gvozdenović
51
Elektronska revolucija – povratna veza od Votergejta do
Rajskog vrta (2. deo)
Vilijam S. Barouz
54
Siniša Tucić: Nijedan me metak nije promašio
Gordana Draganić Nonin
„NOVA MISAO” – časopis za savremenu kulturu Vojvodine
Osnivač: Sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vlade Vojvodine
Izdavač: IU „MISAO”; Novi Sad, ulica Pašićeva 6
izlazi dvomesečno (šest puta godišnje)
OKTOBAR/NOVEMBAR 2012.
tiraž: 700 primeraka
telefon redakcije: ++ 381 (0) 21 424 972
imejl: [email protected]
veb adresa: www.novamisao.org
glavni urednik: Mirko Sebić / direktor: Mirko Sebić
redakcija:
Teodora Zrnić (zamenik glavnog urednika)
Gordana Draganić Nonin (pomoćnik glavnog urednika)
Biljana Mickov (urednik kulturne politike i menadžmenta u kulturi)
Tijana Delić (teatar)
Tatjana Pejović (društvo)
dr Stevan Konstantinović (kulture etničkih zajednica)
Aleksandar Kamasi (urednik fotografije)
Tatjana Dukić Počuč (grafički urednik, veb-sajt)
Vladimir Vatić (tehnički urednik)
pravni zastupnik IU „MISAO“: advokat Uroš Kerac
57
GLASOVI ISTRE
69
Kako rehabilitovati političko?
Vladimir Gvozden
72
(Pre)živeti ruski rulet
Branislav Živanović
73
A sada vi
Gordana Draganić Nonin
74
(I)zazivanje mraka
Branislav Živanović
75
Klik, klik, bum – simulakrum
Dragan Babić
76
Oslobođeni čitalac u lavirintu očekivanja
Katarina Kovčin
77
Junak, sudbina i(li) istorija
Dragana Beleslijin
NOVA misao: časopis za savremenu kulturu Vojvodine /
glavni urednik Mirko Sebić. – 2009, br. 1 (jul)– . – Novi Sad:
IU „Misao”, 2009–. – Ilustr. ; 30 cm
78
Pogled u dubinu daljine
Jelena Zagorac
Dvomesečno
ISSN 1821-2107
79
Zaobilazne strategije – Arhitektura u Vojvodini na početku 21. veka
Darko Marušić
ISSN broj: 1821-2107
CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
008(497.113)
COBISS.SR-ID 241067527
Jednog jutra
Piše: Mirko Sebić
bez imena u samotnim noćima i policajci i vojnici i banditi,
svi izgledaju isto. Bojati se znači misliti. Misao ćuti, usta žvaću.
Tog jutra, na obali mora za koje je mislio da će uvek biti njegovo, vidi kako sunce izlazi, sporo, besprekorno sporo, kao
država.
Ljubav ne raspari
žbiri ni žandari
niti poglavari
J
ednog jutra začule su se trube i zurle. Bilo je to letnje
jutro pre toliko godina da izgleda da se nikad nije ni dogodilo. Zapravo, možda to baš i nisu bile trube i zurle ali sigurno, bilo je leto u malom gradiću u Istri koji se tada nalazio u
nekoj zemlji čije se ime zbog no­stal­gičnih vibracija ovde
neće spominjati. Država je zvala svoje mladiće da joj tako
mladi i devetnaestogodišnji iskažu ljubav. Mladići su se čudili, ipak, nije to bila ljubav na prvi po­gled. Jednom od tih
mladića baš tog jutra puklo je nešto u kolenu tako da je
ostao gotovo nepokretan. Bez subjektivne želje da uskrati
ljubav ostao je sam baš kad su svi njegovi dru­govi otišli van
kuće da vole nešto što se tada zvalo narodna armija jedne
zemlje čije se ime ovde, zbog nostalgičnih vibracija, neće
spominjati.
Ljubav se ne trži
niti ne kupuje
Ko ljubiti ne zna
nek se ne hapljuje
Jedne samotne noći u tišini mraka vozeći čežnjivo prema
Jadranu, u gradu bez imena, pre­ko­rači dozvoljeno i iznenada, iza nekog ugla, stvoriše se policajci. Svi policajci u svim
ze­mljama izgledaju isto, besprekorni kao država. U gradovima
Jer onaj ko ima priliku da vidi pravog prijatelja, u njemu vidi
svoju sopstvenu idealnu sliku. Zbog toga oni odsutni su prisut­
ni, siromašni su bogati a slabi su jaki i što je najneverovatnije,
mrtvi žive.
U predvečerje, kišno, novembarsko, na raskršću bez ljudi,
kako to dolikuje narodnim priča­ma, pojavi se vrag. Tom
momku naviknutom na beskrajni protok vremena nikad
nije dosad­no, pa i ovaj put, zabave radi, smota rep u opasno
smrtonosno klupko. Bez reči i bez smisla poginuše nam prijatelji. Aristotel kog su zvali „onaj koji čita“ rekao bi da je
glavni cilj poli­tičke nauke da podstiče stvaranje prijatelja.
Ali vrag ne spava a u tom predvečerju očigledno nije bilo
političke nauke a ni štrebera koje zovu „oni koji čitaju“. Ostala su tvrdoglava stra­ti­šta i onaj momak kojem nikad nije
dosadno.
Ali ostala je i zagonetka jedne reči, jednog gesta, neprevodivih na jezik države. Jedne reči bez koje ne bismo znali da
napišemo ni prvo ni poslednje slovo.
Ako nam je ljubav
iskrena i prava
iz srca ju ne spere
šej
Mura niti Drava
Pjer Paolo Pasolini (1922–1975)
LIŠENI VLASTI
Imam staro srce i plaćam
Cenu njemu, skrivenim suzama
Omrznutim, a u ustima
Reči Bandiera rosse
Reči koje svaki čovek zna i zna kako ih prećutati
Ništa se nije promenilo!
Još smo u pedesetim godinama!
Još smo u pedesetim godinama! Uzmite oružje!
Ali večer je jača od bilo koje boli.
Malo pomalo dva tri tramvaja pobeđuju
Nad hiljadama radnika, trg
Je posle večere, po blatu, miran
Sja svetlo barake za bilijar
Pjer Paolo Pasolini rođen je 5. marta 1922. godine u Bolonji
a ubijen 2. novembra 1975. u Ostiji kraj Rima.
Od svoje prve zbirke, Poesia a Casarsa iz 1942. pa do svoje smrti
objavio je dvadeset i jednu zbirku poezije, napisao desetak proznih dela,
više scenarija i drama te snimio dvadesetak filmova.
U šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka razvio je
snažnu kritičku aktivnost pišući za više dnevnih i nedeljnih novina
(Coriere della Sera, Tempo, Vie nuove).
Poezija (izbor): La meglio gioventù (1954); Le ceneri di Gramsci (1957);
Poesia in forma di rosa (1964); Trasumanar e organizzar (1971);
La nuova gioventù (1975).
Proza (izbor): Ragazzi di vita (1955); Una vita violenta (1959);
Amado Mio – Atti Impuri ( posthumno 1982. napisano 1962.)
Malo ljudi u redu, u vetru
S juga jedne hiljadugodišnje večeri čekajući
Svoj tramvaj koji će ga odvesti u mračno predgrađe
Revolucija je samo osećaj
Esej (izbor): Passione e ideologia (1960); Empirismo eretico (1972);
Lettere luterane (1976); Descrizioni di descrizioni (1979);
La pornografia č noiosa (1979)
(Iz zbirke Poesia in forma di rosa, 1964.
sa italijanskog preveo Valter Milovan, redaktura M.S.)
/ Pjer Pao lo Paso lini /
LIŠEN I V L A S T I
4
Zoran Gaši (1952)
SUNČANE NAOČARE
Preko ramena, ili ako se osvrneš
Da pas bude fotoaparat iza tebe:
Na prvoj autobuskoj stanici, stani, zaustavi,
Zoran Gaši je rođen 1952. godine u Skoplju.
Autor je više knjiga poezije. Radio drame su mu
izvođene u Novom Sadu, Prištini, Skoplju, Mariboru,
Stokholmu i Trstu. Bavio se likovnom esejistikom i kritikom.
Od kraja osamdesetih godina prošlog veka paralelno
sa književnošću bavi se i slikarstvom.
Na nepopznatom traži liniju lovca, kabanicu,
Kojom zaogrće stado, uz plakat je gola dohvataljka,
U zbegu se osvrće, ima lik sledećeg do tebe
I ako te dohvati pomiri se sa sudbinom,
Koju prisluškuje crnonaočarka, životinja tvoga lika
I u koju uskačeš sa novim iskustvom batinaša.
(Gramatika užasa, 1986)
5
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
/
Ima natprirodnu moć i surlu.
N OVA M I SAO
/
Ako možeš, bilo kako, kupi.
Osnivanje Fonda „Vujica Rešin Tucić i Vojislav Despotov”
Zahvaljujući inicijativi koju je u Zrenjaninu pokrenuo Novi optimizam, ove godine su u okrilju Gradske narodne biblioteke počele
aktivnosti za stvaranje Fonda posvećenom dvojici rođenih Zrenjaninaca, književnika koji su svojim radom obeležili drugu polo­
vinu 20. Veka u našoj književnosti. Fond bi promovisao ime i delo Vujice Rešina Tucića i Vojislava Despotova, a u planu je da Fond
dodeljuje i godišnju nagradu „Tradicija avangarde” za doprinos avangardnom stvaralaštvu iz svih oblasti umetnosti.
Nakon omaža posvećenog Vujici Rešinu Tuciću koji je organizovao Novi optimizam 23. aprila ove godine uz podršku zrenjaninske biblioteke, i nakon inicijative, direktor biblioteke Vladimir Vasiljev je izneo ideju da se osnuje fond, a već u septembru
Biblioteka i Novi optimizam prave koncept rada fonda, piše se statut i pravila rada fonda. Fond ima za cilj prikupljanje,
čuvanje i promociju dela Vujice Rešina Tucića i Vojislava Despotova.
Oformljen je i Upravni odbor Fonda u kojem su: Vladimir Vasiljev (direktor biblioteke, osnivač fonda i predsednik UO), Brani­
slav Grubački (predsednik Novog optimizma i Pozorišnog kluba „zeleno zvono”), Gojko Božović (vlasnik izdavačkog preduzeća „Arhipelag”), Vladimir Kopicl (književnik) i
Svetislav Basara (pisac). Inicijatori su izabrali i Umetnički savet Fonda kojeg čine: prof. dr Dragan Stanić (direktor Matice Srpske), Balint Sombati (pisac i slikar, Budimpešta),
Stevan Tontić (kniževnik, Sarajevo), Matjaž Hanžek (književnik, Slovenija), Aleksandra Vrebalov (kompozitor, Njujork), Jovica Aćin (književnik, Beograd), prof. dr Gojko Tešić
(profesor univerziteta i književnik), Tanja Tucić (ćerka Vujice Rešina Tucića) i Nebojša Milenković (istoričar umetnosti, kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine).
Pesnikinja Emsura Hamzić dobila
priznanje „Milica Stojadinović Srpkinja”
Na manifestaciji „Milici u pohode” koju
organizuje Zavod za kulturu Vojvodine, u
novembru je dodeljena književna nagrada
„Milica Stojadinović Srpkinja” Emsuri Ham­
zić za zbirku izabranih i novih pesama
„Zlatna grana” koju je objavila izdavačka
kuća „Orfeus” iz Novog Sada. Zavod za kulturu Vojvodine ovu nagradu dodeljuje
isklju­čivo pesnikinjama, a odluku o ovogo­
dišnjoj laureatkinji doneo je žiri u kojem
su bili Zoran Đerić (predsednik), Dragana
Be­leslijin, Franja Petrinović, Aleksandra Đu­
rić Bosnić i Vladimir Ris.
Nagrada nosi ime velike pesnikinje iz 19. veka, Milice Stojadinović Srpkinje, koja je
rođena u Bukovcu 1828. godine, a veći deo života provela je u Vrdniku. Umrla je u
Beogradu 1878. godine. Pored pesama, značajan je njen dnevnik „U Fruškoj gori”,
kao i njena prepiska sa Vukom Karadžićem i Minom Vukomanović.
Nakon što je predsednik žirija, Zoran Đerić, uručio nagradu Emsuri Hamzić, o
njenom stvaralaštvu govorila je Dragana Beleslijin kao članica žirija, ali i autorka
predgovora u nagrađenoj zbirci. Inače, nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja” se
sastoji od reljefa u bronzi s likom Milice Stojadinović Srpkinje, rad akademskog
vajara Mladena Marinkova, novčanog iznosa i štampanje nove zbirke poezije
laureatkinje.
Orfova „Carmina Burana”
za početak regionalne saradnje
Po prvi put u svojoj istoriji, od osnivanja 1974. godine, Akademija
umetnosti Univerziteta u Novom Sadu ostvaruje saradnju sa Umet­
ničkom akademijom Sveučilišta „J.J. Štrosmajer” iz Osjeka. Ranije
je najavljeno da će se ova saradnja realizovati na više nivoa, od
kojih je jedan i projekat zajedničkog izvođenja kompozicije
„Carmina Burana”, vokalno-instrumentalne kantate nemačkog
kompozitora Karla Orfa u Novom Sadu i Osjeku.
Malo je reći da je „Carmina Burana” moćno zvučala u prepunoj Sinagogi gde je publika osim što je ispunila i galerije, slušala ovu
kompoziciju i iz predvorja sale 6. decembra kada je održan koncert koji je organizovala Akademija umetnosti. Više od tri stotine
učesnika je bilo na sceni te večeri.
Solisti su bili Darija Olajoš, sopran, Vasa Stajkić, bariton i Igor
Ksionžik, tenor, a Orfovo delo su izvodili Hor i Simfonijski orkestar
Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, Mješoviti zbor
Umjetničke akademije Sveučilišta „J. J. Štrosmajer“ iz Osijeka, Dje­
čiji zbor „Brevis“ iz Osijeka i Vojvođanski mešoviti hor iz Novog Sada,
a svim ansamblima je dirigovao profesor Andrej Bursać. Horove su
pripremili Antoaneta Radočaj Jerković, Božidar Crnjanski, Aleksandar Švarc i dirigent prof. Andrej Bursać, umetnički rukovodilac Voj­
vođanskog mešovitog hora i ovog projekta. Suorganizator koncerta
je bila Muzička omladina Novog Sada.
Za sledeću godinu je planirano da se delo izvede i u Osjeku.
hronotopije
Priredila: Gordana Draganić Nonin
Dani Istre u Vojvodini
Dodeljena priznanja za životno delo
Već više od deset godina Vojvodina i Istra, naizmenično organizuju predstavljanje svojih kulturnih vrednosti jedna drugoj u okviru manifestacije
„Dani Istre u Vojvodini” ili „Dani Vojvodine u Istri”. Ove godine je na redu
bila Istra, tako da su se krajem novembra u Novom Sadu, Zrenjaninu i
Subotici nizali programi ove kulturne, turističke i zabavne priredbe koja
reprezentuje Istru i njene ljude, njeno umetničko stvaralaštvo, turističku
ponudu, kulturnu i gastronomsku tradiciju.
Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić i gosti iz Istre na čelu sa načelnikom za kulturu
Istarske županije Vladimirom Torbicom, u Vladi Vojvodine su upriličili prijem neposredno pre programa. Prvi nastup u okviru programa „Dani Istre
u Vojvodini” održan je u novosadskoj Gradskoj knjižari gde su predstavljeni istarski savremeni književnici Neven Ušumović, Roberta Razzi, Igor
Grbić i Roberta Dubac, a nakon toga je održan i program „Okusi Istre”
etno-gastro prezentacija istarske kuhinje, što „u prevodu” znači da je publika mogla da proba čuvenu istarsku medovaču sa tartufima, istarska vina,
namaze od tartufa i pršut. Održan je i rok koncert u klubu „Fabrika” Studentskog kulturnog centra, na kome su nastupili „The Shaiones” iz Opatije, grupe „Novembar”, „Protektori” i „Prljavi dripci”. Gosti iz Istre su bili u
Zrenjaninu gde je održan koncert kantautora Bruna Krajcara u Muzičkoj
školi „Josif Marinković” kao i „Okusi Istre” i nastup kantautora Elisa Lovrića
i Dražena Turine. Istog dana, Istrijani su u Subotici, u Gradskoj biblioteci,
predstavili svoje književnike.
Na izložbi „Pad – san o ljudskosti ili traganje za moralnim” u Muzeju Vojvo­
dine u Novom Sadu, predstavljeno je devet umetnika iz Istre čiji su radovi
posvećeni življenju u savremenom svetu izokrenutih vrednosti.
U Skupštini Vojvodine je početkom decembra održana svečana akademija
povodom uručenja „Nagrade za životno delo”, prestižnog priznanja koje se
dodeljuje istaknutim profesorima i naučnicima u Vojvodini. Ovo tradicionalno priznanje svake godine dodeljuje Udruženje univerzitetskih nastav­
nika i naučnika, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za nauku
i tehnološki razvoj Vlade Vojvodine.
Ovogodišnji laureat iz oblasti društveno-humanističkih nauka je redovni
profesor na Pedagoškom fakultetu u Somboru, prof. dr Nenad Petro­vić, iz
oblasti prirodno-matematičkih nauka i umetnosti prof. dr Dušan Todorović,
redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, iz oblasti tehničkotehnoloških nauka akademik prof. dr Teodor Atanacković, redovni profesor
Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, dok je prof. dr Radmila Kolak,
redovni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, dobila priznanje iz
oblasti medicinskih nauka. Odlukom Vlade Vojvodine uručena je i specijalna plaketa za izuzetne rezultate u oblasti naučno-istraživačkog rada od
traj­­nog značaja za razvoj nauke i visokog obrazovanja u AP Vojvodini posthumno namenjena, dr Mileni Dalmaciji, docentu Prirodno-matematičkog
fakulteta, koja je prošle godine poginula u požaru.
Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za nauku i tehno­
loški razvoj prof. dr Dragoslav Petrović čestitajući ovogodišnjim laureatima
istakao je da ono što su utkali u našu nauku i visoko obrazovanje spada u
vrhunski deo ljudskog stvaralaštva i doprinos civilizaciji, bez obzira na to
da li se u datom trenutku vidi ili ne, bez obzira na to da li se mogu nadoknaditi svi napori, entuzijazam i teškoće sa kojima su se u svom radu
susretali.
Priznanja, koja se sastoje od „Zlatne plakete za životno delo” i novčane nagrade pokrovitelja, ovogodišnjim laureatima uručili su predsednik Vlade
Vojvodine dr Bojan Pajtić i prof. dr Dragan Šešlija, predsednik Upravnog
od­bora Udruženja univerzitetskih nastavnika i naučnika Vojvodine.
Izložba „Konjović ponovo u Pragu”
Autori emisije „Državni posao”
ovogodišnji „Dobar primer”
Retrospektivna izložba akademskog slikara Milana Konjovića pod nazivom „Konjović ponovo u Pragu“ postavljena je u Muzeju Karlovog
mosta u Pragu, od 14. do 27. novembra ove godine. Sa ovom izložbom,
kao i sa izložbom slika Milana Konjovića u Kulturnom centru Srbije u
Parizu prošle godine, deo slika iz fundusa galerije prikazuju se francuskoj i češkoj javnosti. Galerija Milana Konjovića, inače, broji 1084 dela
ovog velikog slikara.
Posle Vojvodine, Pariz je bio najveća Konjovićeva ljubav i ostao je to do
kraja života, kao prava meta slikarskih ambicija. Ništa manje, za život i
afirmaciju ovog velikog slikara ne zaostaje Prag, gde se prvi put afirmisao kao slikar. Konjović u Pragu boravi u drugoj deceniji 20. veka, kada
proučava staro srednjovekovno češko slikarstvo i uticaje slikara kao što
su: Bukovac, Zrzavi,Kubište i Borije.
U dva velika projekta, organizovanja i prezentacije Konjovićeve izložbe
u Parizu i u Pragu učestvovali su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno
informisanje, Grad Sombor i Ministarstvo kulture Republike Srbije.
S obzirom na značaj projekta za promociju srpske kulture u Češkoj Republici i šire, otvaranje izložbe svojim prisustvom uveličali su potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno infor­
misanje Slaviša Grujić, njegov zamenik Milorad Đurić, član gradskog
veća grada Sombora zadužen za kulturu Saša Tabaković, režiser i praški
đak Emir Kusturica, direktor Galerije Milan Konjović u Somboru Peter
Mraković i brojni drugi gosti.
O životu i delu velikog srpskog slikara govorio je likovni kritičar Sava
Stepanov. U Somboru, umetnikovom rodnom gradu, od 1966. godine
otvorena je „Galerija Milan Konjović“ u kojoj se trenutno nalazi više od
1060 dela.
Na Međunarodni dan ljudskih prava u klubu „Fabrika” Studentskog kulturnog
centar Novog Sada dodeljena je nagrada „Dobar primer Novog optimizma“
koju su ove godine dobili autori i glumci emisije „Državni posao“ koja se emituje na Televiziji Vojvodine: Nikola Škorić, Dimitrije Banjac i Dejan Ćirjaković. U
okviru dodele nagrade premijerno je prikazana i specijalna epizoda njihovog
serijala na temu ljudskih prava.
Skupština „Novog optimizma“ donela je odluku da su nosioci „Dobrog prime­ra“
u 2012. godini ekipa emisije „Državni posao“, a na osnovu ciljeva koji obje­di­
njuju aktivnosti Novog optimizma i ekipe „Državni posao“. Grupe ljudi okuplje­
nih oko ove dve ideologije pokreću društveni život, podstiču kritičko mišljenje i
njegovo javno ispoljavanje, zagovaraju pravo na različitost, kao vrhunsko pravo
svake individue i podstiču solidarnost među ljudima.
Okosnica emisije „Državni posao“ su satirični razgovori između trojice aktera,
komentari koji podsećaju na „Stand-up“ formu. U pitanju su kratki, duhoviti komentari i opaske na temu svakodnevice, okolnosti, društveno-političke situacije,
sporta, sveta zabave te njihovi lični stavovi o različitim temama.
Ova nagrada dodeljuje se od osnivanja „Novog optimizma“, 2005. godine, a
dobili su je, između ostalih, i glumica Mirjana Karanović, Del Arno bend i zre­
nja­ninska Muzička škola „Josif Marinković“.
Izložba „Asimetrična Evropa”
u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
U okviru projekta Europe n prošle i ove godine je, pod nazivom „Scenarija o Evropi” održano niz
izložbi u Muzeju savremene umetnosti u Lajpcigu, a novosadska izložba „Asimetrična Evropa”
koja je otvorena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u novembru, deo je upravo tog velikog projekta. Izložba „Asimetrična Evropa” realizacija je koncepta dr Miška Šuvakovića koji je
osmislio njenu prezentaciju na tri nivoa: prvi je predstavljala multimedijalna postavka u muzej­
skoj galeriji (slike, video instalacije, digitalni printovi), drugi je bio sačinjen od projekcija filmova u
bioskopskoj sali Muzeja, a treći je činila konferencija CURATING EUROPE na kojoj su učesnici projekta diskutovali o kustoskim praksama danas u Evropi.
Na otvaranju izložbe je govorila dr Barbara Štajner, umetnička direktorka Europe n projekta koja
je naglasila da je Evropa „jedan kompleksan kulturno-istorijski fenomen, da ga čine različiti ljudi
koji imaju različite ideje, različite kulture, različite korene”, kao i Miško Šuvaković koji je istakao da
je izložba zasnovana na složenosti i saučesništvu kako bi funkcionisala u medijskom, umetničkom,
dizajnerskom, arhitektonskom i kustoskom smislu. Pored Šuvakovića i Barbare Štajner, na otva­
ranju su govorili v.d. direktora MSUV Vladimir Mitrović, potpredsednik Vlade APV i pokrajinski se­
kretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, direktor Gete-Instituta u Beogradu dr Matias
Miler Vajferig i Hainc Vilhelm, ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji. Pre Novog Sada,
ovakve izložbe su održane u Londonu, Minsku, Lođu, Istambulu i Oslu, a planiraju se i izložbe u
San Sezbastijanu, Briselu, Pekingu i Tajpeju.
Međunarodni festival aktuelne muzike „Interzone”
Prve tri večeri u novembru održan je, po 13. put, Međunarodni festival aktuelne muzike
„Interzone” u Novom Sadu. Koncerti su se održavali u Galeriji Matice srpske, a susreti i
razgovori sa učesnicima u Art klinici.
Festival je otvorio trio Berendika Stanković Džukljev, flauta, violina i klavir. Drugog dana,
održan je mini festival nazvan „O’zon”, što je istovremeno bila i konceptualna odrednica celog festivala. Bilo je to maratonsko muziciranje, gde je publika mogla direktno da
postavlja pitanja izvođačima i teoretičarima muzike. Ove godine, Festival muzike koja
se komponuje i izvodi van uobičajenih standarda, dao je prednost elektronskoj muzici.
Poslednje večeri su nastupili kompozitorka Svetlana Maraš, „Institute”, kao i italijanska
grupa „Skinshout”, a sa velikim nestrpljenjem publika je dočekala nastup „Musical Films
with Shakey & Friends” iza čijeg imena se kriju četiri mladića italijanskog, španskog i
našeg porekla, a koji zajedno studiraju na muzičkoj akademiji u Groningenu u Holandiji. Novosađani Marko Čurčić i Lav Kovač, zajedno sa svojim kolegama sa holandske
Akademije, učinili su da publika osetiti da njihov zajednički rad, i komponovanje i sviranje, „dolazi iz njihovog smisla za humor”, kako su i najavili svoj nastup.
Generalni pokrovitelj festivala je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje,
a realizaciju su pomogli i Austrijski kulturni forum. „Interzone” festival postoji od 1997.
godine, a kroz aktuelne sadržaje predstavlja ono što se pojavljuje na svetskoj muzičkoj
sceni, bendove i umetnike koji svojim artističkim, konceptualnim, muzičkim rečnikom
prelaze granice standardizovanih muzičkih žanrova. Producent festivala je Centar za
inicijative u kulturi „Ogledalo”.
Zapovedna harmonija
Zajednička magija
Piše: Gordana Draganić Nonin
Poslednjeg dana oktobra u novosadskoj Sinagogi zajednički koncert su
održala dva novosadska kompozitora i izvođača Boris Kovač i Stevan Kovač
Tickmayer i to posle 27 godina od poslednjeg zajedničkog nastupa. Koncert
ULTIMA ARMONIA bio je poseban i po tome što je Stevan Kovač Tickmayer
nastupio u rodnom gradu posle dve decenije. Pre ovog, poslednji koncert je
održao 1991. godine i bukvalno sledeće jutro otputovao u Orlean.
sti od­lu­či­li da, po­la­ze­ći od im­pro­vi­za­ci­je, kre­i­ra­ju
za­jed­nič­ko mu­zič­ko de­lo otvo­re­ne for­me. U po­e­
tič­kom smi­slu, oni na­la­ze on­to­lo­ški „bac­k­gro­und”
u tra­di­ci­o­nal­noj mu­zi­ci i kul­tu­ri pa­non­sko-kar­
pat­sko-bal­kan­skih pro­sto­ra, ko­ji pred­sta­vlja nji­hov
za­jed­nič­ki du­hov­ni i kul­tur­no isto­rij­ski kon­tekst.
Mu­zi­ka ovog kvar­te­ta je ko­lek­tiv­ni po­ku­šaj da se
re­de­fi­ni­še i re­a­fir­mi­še ide­ja o rav­no­prav­nom im­
pro­vi­za­tiv­nom mu­zič­kom di­ja­lo­gu nje­nih čla­no­
va: di­ja­lo­gu či­ji je je­zik du­bo­ko uko­re­njen u tra­
di­ci­ji mu­zi­ke na­ve­de­nih pro­sto­ra. Ovaj kvar­tet
na­sto­ji da svo­jim slu­ša­o­ci­ma po­nu­di je­dan du­blji
ar­he­o­lo­ško-an­tro­po­lo­ški sa­žaj ba­zi­ran na bo­ga­tim
ar­ha­ič­kim mu­zič­kim „is­ko­pi­na­ma“ s ovih pro­sto­
ra. Svo­jom mu­zič­kom her­me­ne­u­ti­kom, uče­sni­ci
pro­jek­ta tra­di­ci­ji da­ru­ju no­ve pu­to­ka­ze i smer­ni­
ce, uzi­ma­ju­ći od nje sa­mo ono­li­ko ko­li­ko je ona u
nji­ho­vom is­ku­stvu ži­va i in­spi­ra­tiv­na, da­ju­ći, pri
to­me, is­toj toj tra­di­ci­ji sve ono što je uklju­ču­je u
sa­vre­me­ne to­ko­ve mu­zič­kog mi­šlje­nja.
Obo­ji­ca su na­kon iz­van­red­nog kon­cer­ta bi­li ras­
po­lo­že­ni za raz­go­vor za No­vu mi­sao:
Ste­van Ko­vač Tic­kmayer
• Da li se i da­nas se­ća­te od­la­ska pre 21 go­di­nu iz
No­vog Sa­da?
k
on­cert sa­vre­me­ne im­pro­vi­zo­va­ne mu­zi­ke „Ul­
ti­ma ar­mo­nia” od­jek­nuo je u no­vo­sad­skoj Si­na­
go­gi: Bo­ris Ko­vač je svi­rao so­pran i alt sak­so­fon,
kao i bas kla­ri­net, Mi­loš Ma­tić kon­tra­bas, Lav Ko­vač
bub­nje­ve. Ste­van Ko­vač Tik­mayer svi­rao je kla­vir,
pr­vi put na ovom me­stu, po­sle dva­dest go­di­na,
od kad je oti­šao iz No­vog Sa­da. U ono vre­me, pre
dva­de­set go­di­na, Tik­mayerov je bio Stu­dio „M”.
Ta­da je iz­ja­vio, u jed­nom in­ter­vjuu, da je za nje­ga
mu­zi­ka vr­sta ri­tu­a­la, „i ako sam ja ša­man, on­da ja
lič­no tre­ba da na­ma­mim lju­de u taj ri­tual”. Ta­ko
je po­no­vo bi­lo, na­kon dva­de­set go­di­na.
U me­đu­vre­me­nu, obo­ji­ca su ostva­ri­li bo­ga­te
ka­ri­je­re na svet­skoj mu­zič­koj sce­ni. Bo­ris Ko­vač
(1955. No­vi Sad) kom­po­zi­tor, in­stru­men­ta­li­sta i
mul­ti­me­dij­ski umet­nik, kom­po­no­vao je mu­zi­ku
za vi­še de­se­ti­na po­zo­ri­šnih, ba­let­skih i ple­snih
pred­sta­va, te fil­mo­ve i TV pro­duk­ci­ju u Sr­bi­ji i ši­re.
Na­stu­pao je na oko 250 fe­sti­va­la sa­vre­me­ne mu­
zi­ke i po­zo­ri­šta u 40-ak ze­ma­lja sve­ta na če­ti­ri kon­
ti­nen­ta. Ob­ja­vlje­no mu je 14 autor­skih kom­pakt
di­sko­va i je­dan DVD al­bum. Do­bit­nik je Ste­ri­ji­ne
na­gra­de za naj­bo­lju po­zo­ri­šnu mu­zi­ku (2007) i na­
gra­da za naj­bo­lju mu­zi­ku film­skog fe­sti­va­la „Ci­
ne­ma City“ (2008. i 2011), kao i go­di­šnje na­gra­de
FI­PRE­SCI, Udru­že­nja film­skih kri­ti­ča­ra i Film­skog
cen­tra Sr­bi­je za naj­bo­lju film­sku mu­zi­ku u Sr­bi­ji
(2010). Nje­go­vi CD al­bu­mi su u če­ti­ri na­vra­ta za­u­
zi­ma­li me­sta na li­sti naj­bo­ljih 10 al­bu­ma, a al­bum
The Last Bal­kan Tan­go je uvr­šten u 50 esen­ci­jal­
nih al­bu­ma world mu­sic iz­da­nja svih vre­me­na u
iz­bo­ru pre­sti­žnog lon­don­skog mu­zič­kog ma­ga­
zi­na Son­gli­nes.
Ste­van Ko­vač Tic­kmayer (1963, No­vi Sad) se na­kon
za­vr­šet­ka no­vo­sad­ske Aka­de­mi­je umet­no­sti usa­
vr­ša­vao na Kra­ljev­skom kon­zer­va­to­ri­ju­mu u Ha­gu
kod Lu­i­ja An­dri­se­na i Di­de­ri­ka Va­ge­na­ra. U Ro­ter­
da­mu je po­ha­đao pre­da­va­nja Vi­tol­da Lu­to­slav­
skog, a u Pa­ri­zu se upo­zna­je i sa­ra­đu­je s Mar­tom
i Đer­đem Kur­ta­gom, od ko­jih u isto vre­me i uči.
Mno­gi re­no­mi­ra­ni iz­vo­đa­či svi­ra­li su nje­go­va de­
la (Gi­don Kre­mer, Mar­ta Ar­ge­rič, kvar­tet „Kel­ler“,
an­sambl „Net­her­lands Bla­a­zers“, za­tim Da­vid Ge­
rin­gas, Fin­gin Ko­lins, Ale­xej Ogrin­čuk, Ka­tja Bu­
na­i­ti­švi­li i dr.). Tik­ma­jer je sa­ra­đi­vao i s mu­zi­ča­ri­
ma no­ve al­ter­na­tiv­ne sce­ne (Fred Frit, Kris Ka­tler,
Ro­bert Drejk, Ej­mi De­nio, Majk Džon­son), kao i s
mu­zi­ča­ri­ma okre­nu­tim ka fol­klor­noj tra­di­ci­ji (Va­
len­tan Kla­stri­je, Iva Bi­to­va). Mu­zi­ku ovo­ga kom­
po­zi­to­ra već dva­de­set go­di­na ob­ja­vlju­je „Re­com­
men­ded Me­ga­corp“ iz Lon­do­na.
U za­jed­nič­kom pro­jek­tu pod na­zi­vom UL­TI­MA
AR­MO­NIA, oni su u fa­zi svo­je stva­ra­lač­ke zre­lo­
/ S T E VAN KOVAČ T I CK M AY ER / B O R IS KOVAČ /
Z A J ED N I ČK A M AG I JA
Da, na­rav­no, iako se mno­go to­ga od on­da do­go­
di­lo u mom ži­vo­tu. Bi­la je 1991. go­di­na i ja sam
su­tra­dan, na­kon jed­nog mog kon­cer­ta, oti­šao u
Or­lean kod Jo­že­fa Na­đa. Se­ćam se da je već ta­da
bio pro­blem iza­ći iz ze­mlje, ne­ki su le­to­vi bi­li ot­
ka­za­ni. Po­če­la su de­ša­va­nja u Slo­ve­ni­ji, a po­sle u
ce­lom re­gi­o­nu i ja sam od­lu­čio da se ne vra­ćam.
Na­rav­no, u me­đu­vre­me­nu sam če­sto do­la­zio, ali
do ovog kon­cer­ta ni­jed­nom ni­sam na­stu­pao u
No­vom Sa­du. U Be­o­gra­du sam imao dva-tri kon­
cer­ta.
• Pre dve de­ce­ni­je ste sa­ra­đi­va­li sa ča­so­pi­som „Uj
si­mo­sion” i po­ku­ša­va­li da skre­ne­te pa­žnju na sa­vre­
me­nu mu­zi­ku i nje­ne vred­no­sti. Ka­kva je si­tu­a­ci­ja
da­nas?
Na­ža­lost, da­nas je mu­zi­ka deo eko­no­mi­je. Da­kle,
ako ne­ko ob­ja­vlju­je ne­ke plo­če, on mo­ra svo­joj
mu­zi­ci da da ne­ki estet­ski ob­lik jer ga u su­prot­nom
ne­će pre­po­zna­ti na tr­ži­štu. Po­sti­gli smo kon­tra
efe­kat od onih oče­ki­va­nja da će se gra­ni­ce sve
vi­še i vi­še otva­ra­ti, a one se, me­đu­tim, sve vi­še i
vi­še za­tva­ra­ju i sa­da nam se, svu­da u sve­tu, de­ša­
va jed­na esnaf­ska za­tvo­re­nost. Esnaf­ska u smi­slu
sti­lo­va i este­ti­ke ko­ja ome­đa­va ne­ko to slo­bod­ni­je
raz­mi­šlja­nje.
• Sko­ro tri­de­set go­di­na je pro­šlo od ka­da ste Bo­ris
Ko­vač i vi ra­di­li na za­jed­nič­kim pro­jek­ti­ma. U me­đu­
10
vre­me­nu, obo­ji­ca ste stva­ra­li mu­zi­ku di­ja­me­tral­no
su­prot­nih ko­do­va. Ka­ko je do­šlo do to­ga da po­no­
vo ne­što za­jed­no ra­di­te?
Mi­slim da je sva­ko od nas dvo­ji­ce na­pra­vio ne­ka­
kve kon­ce­si­je u od­no­su na dru­gog. Ja sam vr­lo
do­bro znao šta on ni­ka­da ne bi pri­hva­tio, a on
ta­ko­đe, zna šta ja ne bih pri­hva­tio. Ka­da smo bi­li
mno­go mla­đi, to je go­to­vo pred­sta­vlja­lo raz­dor
u mu­zič­kom smi­slu, sva­ko od nas je bio tvr­do­
glav na svom po­lju, a sa­da, sa ovo­li­ko is­ku­stva i
sa ovo­li­ko go­di­na, na­stu­pi­lo je po­pu­šta­nje u po­
zi­tiv­nom smi­slu. Na­rav­no, to ni­ka­ko ne zna­či pod­
re­đi­va­nje. Iako su kom­po­zi­to­ri po­zna­ti po to­me
što ne že­le da na­pra­ve ni ko­rak da­lje od svo­jih
za­mi­sli, mo­ram pri­zna­ti da ja ne spa­dam u ta­k ve
kom­po­zi­to­re. U tom smi­slu sam ja vr­lo flek­si­bi­lan
i vr­lo ra­do slu­šam su­ge­sti­je ili di­ri­gen­ta ili mu­zi­
ča­ra, za­vi­si od kon­tek­sta.
• Šta vam je, Bo­ri­su i va­ma, bio pred­lo­žak za ovaj
pro­je­kat?
De­lo­va­li smo kao da stal­no svi­ra­mo za­jed­no sa­
mo za­to što ovaj kon­cept to do­zvo­lja­va jer ka­da
ima­te mu­zi­ča­re ko­ji ima­ju šta da ka­žu, ako ima­ju
ne­što za­jed­nič­ko, oni la­ko mo­gu da us­po­sta­ve ko­
mu­ni­ka­ci­ju. Po­treb­no im je, na­rav­no, ne­ko vre­me
za­jed­nič­ko pro­ve­de­no, ali, u bi­ti, ono što nas po­
ve­zu­je je u su­šti­ni va­žno i pu­no je du­blje od obič­
nog mu­zi­ci­ra­nja. Reč je o kon­tek­stu ko­ji pod­ra­
zu­me­va i este­ti­ku, i on­to­lo­gi­ju, i isto­ri­ju, i sen­ti­ment
i još pu­no to­ga, a upra­vo ko­ri­ste­ći na­še me­đu­
sob­ne raz­li­ke, či­ni je­dan kon­tra­punkt ko­ji stva­ra
ne­što što ni­ko od nas dvo­ji­ce po­je­di­nač­no ne bi
mo­gao da stvo­ri.
• U me­đu­vre­me­nu ste bi­li na raz­li­či­tim mu­zič­kim
ko­do­vi­ma, di­ja­me­tral­no su­prot­nim, čak ste ima­li i
raz­dor iz­me­đu se­be u po­e­tič­kom smi­slu, a me­ni se
či­ni da je i va­še po­ni­ka­va­nje sa ovog to­le­rant­nog
voj­vo­đan­skog pro­sto­ra do­pri­ne­lo da po­no­vo ra­di­te
za­jed­no. Da li je to ta­ko?
Eči i ja smo u mu­zi­ku ula­zi­li za­jed­no, bez ob­zi­ra
što sam ja sta­ri­ji po go­di­na­ma. On je mla­đi od
me­ne, ali kao ne­ko ko je već pred­sta­vljao „ču­do
od de­te­ta” vr­lo ra­no sa­zreo, i bio spre­man da uđe
u ozbilj­ne umet­nič­ke i mu­zič­ke okr­ša­je. Mi smo
i ta­da bi­li vr­lo do­bar spoj, iz­me­đu nas ni­je bi­lo
ne­ke kon­ku­rent­no­sti. Bez ob­zi­ra na in­di­vi­du­al­ne
raz­li­ke, mi smo ima­li za­jed­nič­ku vi­zi­ju sa­vre­me­
ne mu­zi­ke u ko­joj će im­pro­vi­za­ci­ja, kao ar­he­tip­
ski iz­raz u mu­zi­ci bi­ti ve­o­ma bit­na. Im­pro­vi­za­ci­ja
je su­šti­na mu­zi­ke, ona je taj spon­ta­ni­tet po­tre­be
čo­ve­ka za mu­zi­kom. Po­zna­to je u isto­ri­ji da su
go­to­vo svi ve­li­ki kom­po­zi­to­ri bi­li im­pro­vi­za­to­ri,
od Ba­ha do Pje­co­le. Im­pro­vi­za­ci­ja je taj mo­me­
nat u ko­jem su autor­stvo i iz­vo­đe­nje isti čin. To je
u stva­ri ono naj­či­sti­je i naj­ne­pa­tvo­re­ni­je u če­mu
se mu­zi­ka ma­ni­fe­stu­je, jer kom­po­zi­ci­ja je sa­mo
je­dan re­flek­siv­ni od­nos pre­ma to­me da se to za­
pi­še, or­ga­ni­zu­je, raz­vi­je, aran­ži­ra i pre­tvo­ri u ne­što
što je fik­sno. In­te­re­sant­no je i to da bez ob­zi­ra
što smo se u me­đu­vre­me­nu obo­ji­ca ba­vi­li pre­te­
žno kom­po­no­va­njem, da taj iz­vor­ni po­riv ka im­
pro­vi­zo­va­nju ni­ka­da ni­smo mo­gli da na­pu­sti­mo.
To što smo se ova­ko na­šli po­sle to­li­ko go­di­na i
da ova­ko funk­ci­o­ni­še­mo, to do­volj­no go­vo­ri o
mo­ći mu­zi­ke. n
- Neo­bi­čan, za­i­sta. Evo, Lav ko­ji je svi­rao sa na­ma
ima 21 go­di­nu, da­kle, ma­nje go­di­na u od­no­su na
go­di­ne u ko­ji­ma Tic­kmayer i ja ni­smo za­jed­no
svi­ra­li. Ali, sve to za­jed­no, či­ni mi se, i je­ste taj­na
umet­no­sti, to da go­di­ne, u stva­ri, ne pred­sta­vlja­ju
ni­šta. Ko­li­ko god to ste­re­o­tip­no zvu­ča­lo ra­di se o
čud­nom spo­ju. Iako je 36 go­di­na raz­li­ka u go­di­
na­ma iz­me­đu naj­sta­ri­jeg i naj­mla­đeg iz­vo­đa­ča,
to ne pred­sta­vlja pre­pre­ku. U ova­k vom jed­nom
kon­cep­tu u ko­jem se od sva­kog mu­zi­ča­ra oče­ku­
je mak­si­mum jer na sce­ni ne­ma ni­če­ga što bi nas
šti­ti­lo kao što su no­te, kao što su kom­po­zi­ci­je, ili
bi­lo šta što je već una­pred pri­pre­mlje­no. Mi sa­
mo ima­mo je­dan plan, plan kroz ko­ji se kre­će­mo
kao jed­nom sta­zom, ali šta će se de­ša­va­ti na toj
sta­zi je ne­iz­ve­sno i ni­ka­da se ne zna šta će­mo
kre­i­ra­ti u da­tom mo­men­tu. To je na­ro­či­to uz­bu­
dlji­vo, na­ro­či­to na­ma dvo­ji­ci ko­ji smo kom­po­zi­
to­ri i ko­ji obič­no iz­vo­di­mo kom­po­zi­ci­je ko­je smo
me­se­ci­ma bri­žlji­vo stva­ra­li i pri­pre­ma­li. Sa im­
pro­vi­za­ci­jom je uvek pri­su­tan i ri­zik, ka­da se iz
11
/
• Ka­kav je ose­ćaj svi­ra­ti s ne­kim po­sle 27 go­di­na?
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
Bo­ris Ko­vač
N OVA M I SAO
/
Po­če­li smo da ra­di­mo sa­svim spon­ta­no. Me­se­ci­
ma smo ima­li pro­be, a ka­ko je teh­no­lo­gi­ja go­di­
na­ma una­zad na­pre­do­va­la, do­šao sam na ide­ju
da sve pro­be sni­mi­mo. Pre­slu­ša­va­li smo šta smo
ura­di­li... bi­lo je tu i pra­znih ho­do­va, ali, ne­ke de­
lo­ve smo iza­bra­li kao bit­ne. U ovom slu­ča­ju je
raz­mi­šlja­nje i pro­mi­šlja­nje uz po­moć teh­no­lo­gi­je
ov­de ima­lo ve­li­kog ude­la. Ovaj kon­cert u Si­na­
go­gi smo sni­mi­li i ob­ja­vi­će­mo CD.
ni­če­ga, u stva­ri, pra­vi sve. Ova mu­zi­ka ko­ju smo
ve­če­ras iz­ve­li je re­zul­tat oko de­set se­šno­va ko­je
smo ima­li pro­šlog le­ta i na ko­ji­ma smo svi­ra­li
bu­k val­no ono što nam je tog mo­men­ta do­šlo.
Sav ma­te­rial smo sni­ma­li i na­kon to­ga ga pre­slu­
ša­va­li. Od sve­ga smo oda­bra­li sa­mo ne­ke mo­ti­ve
ko­ji su nam ušli u plan ono­ga što će­mo svi­ra­ti.
Plan je sa­mo osno­va, sta­za, a ko­jim pu­tem će­mo
taj plan iz­ve­sti, to na­sta­je na li­cu me­sta, na sa­mom
kon­cer­tu.
Novosadski džez festival
Dominacija truba i
perkusionih instrumenata
Piše: Slobodan Aranđelović
Tokom tri nezaboravne večeri, muzičari iz 16 zemalja, oformljeni u 11 grupa,
ponudili su širok spektar stilova, od diksilenda, svinga, neo-bapa i
meinstrima do etno zvuka i savremenih latino ritmova, dovodeći slušaoce
u prijatno stanje euforije uz lepezu najrazličitijih ritmova i harmonija
p
o­zna­ta či­nje­ni­ca da je po­sled­nji džez fe­sti­
val u ka­len­dar­skoj go­di­ni, NO­VO­SAD­SKI DŽEZ
FE­STI­VAL, je­di­na stvar­na džez ma­ni­fe­sta­ci­ja u Sr­
bi­ji, su­per­i­or­no je po­tvr­đe­na i ove go­di­ne, ko­ja
je, ina­če, obi­lo­va­la ve­li­kim bro­jem do­brih kon­ce­
ra­ta, ka­ko na fe­sti­va­li­ma, ta­ko i po­je­di­nač­no, na
ne­ve­li­kom pro­sto­ru od Vr­šca i Su­bo­ti­ce, pre­ko
Ka­nji­že, Pan­če­va, Ni­ša, Šap­ca, Kra­gu­jev­ca, Kra­
lje­va, Va­lje­va i Be­o­gra­da, do Ko­sov­ske Mi­tro­vi­
ce. Iz­vr­stan iz­bor iz­vo­đa­ča go­di­na­ma svr­sta­va
NO­VO­SAD­SKI DŽEZ FE­STI­VAL me­đu naj­k va­li­tet­
ni­je u ovom de­lu Evro­pe. Za raz­li­ku od osta­lih
„džez fe­sti­va­la“ u ze­mlji, No­vi Sad ne­gu­je sko­ro
100% džez idi­om, kao i ra­zno­vr­snost pra­te­ćih
pro­gra­ma (iz­lo­žbe, pro­mo­ci­je džez knji­ga, ra­
di­o­ni­ce, ulič­ni kon­cer­ti, film­ske pro­jek­ci­je) ali i
ne­za­o­bi­la­zne džem se­šne, neo­ba­ve­zne noć­ne
se­an­s e na ko­ji­ma mu­z i­č a­r i, pri­dru­žu­ju­ći se
osnov­noj po­stav­ci ve­če­ri, slo­bod­no raz­me­nju­je
ide­je i upo­zna­ju se, ka­ko mu­zič­ki ta­ko i lič­no.
Re­zul­ta­ti tih džem sešn svir­ki ne­ka­da tra­ju do
ra­n e zo­re a re­z ul­t a­ti kva­li­te­tom i pri­sut­n om
ene­ri­jom nad­ma­šu­ju i zva­nič­ni pro­gram. Od­lič­
na or­ga­ni­za­ci­ja i lju­ba­znost do­ma­ći­na za­o­kru­
žu­ju op­štu po­volj­nu oce­nu o ma­ni­fe­sta­ci­ji ko­ja
sva­ke go­di­ne vi­dlji­vo po­ve­ća­va broj po­se­ti­la­ca i
stra­nih go­sti­ju.
Zve­zda­ni ča­so­vi mu­zi­ke za­po­če­li su već pr­ve ve­
če­ri ka­da su ame­rič­ki, ku­ban­ski, ru­ski i voj­vo­đan­
ski mu­zi­ča­ri do­bra­no za­gre­ja­li dla­no­ve pre­pu­ne
let­no upr­kos go­di­na­ma, po­seb­no, osim po­me­
nu­tih, nu­me­re „Ho­ri­zon Ahead“, po­sve­će­ne mla­
dim dže­ze­ri­ma, „Tiny Ta­bles“, „Pi­er­re’s Mo­ment“i
„Hi-Fly“. Skro­man, du­ho­vit u na­ja­va­ma nu­me­ra,
pro­fe­si­o­na­lac od gla­ve do pe­te, de­lo­vao je raz­
dra­ga­no i ras­po­lo­žno što se mo­glo ču­ti i u na­
či­nu in­ter­pre­ta­ci­je i naj­slo­že­ni­jih me­lo­di­ja. Nad­
ma­šio je se­be du­gim (5 mi­nu­ta) so­lo uvo­dom u
jed­nu od naj­lep­ših ba­la­da u dže­zu, sop­stve­noj
nu­me­ri „I Re­mem­ber Clif­ford“, po­sve­će­noj tra­
gič­no pre­mi­nu­lom pri­ja­te­lju i ko­le­gi pred ko­jim
je bi­la bli­sta­va ka­ri­je­ra. Mu­zič­ki je, na za­di­vlju­ju­će
ne­žan i ja­san na­čin, do­ča­rao pri­ja­telj­ska i ko­le­gi­
jal­na ose­ća­nja pre­ma tru­ba­ču Kli­for­du Bra­o­nu.
Po­seb­no po­vo­ljan uti­sak osta­vi­li su bub­njar Da­
glas Sajds, du­gim i in­spi­ra­tiv­nim so­li­ma, i pi­ja­ni­
sta Alan Žan-Ma­ri, iz­ne­nad­nim iz­me­na­ma rit­ma
vi­so­kog emo­tiv­nog na­bo­ja.
Tru­bač­ki du­et Ren­di Bre­ker – Fran­ko Am­bro­ze­ti,
uz sve­srd­nu po­moć tri­ja ita­li­jan­skih rit­mi­ča­ra
(An­to­nio Fa­rao – kla­vir, Ri­kar­do Fjo­ro­van­ti – bas,
Ste­fa­no Ba­njo­li – bub­nje­vi) svi­rao je u okvi­ru sa­
sta­va „Re­u­nion Band“. Bre­ker (1945. Fi­la­del­fi­ja) i
sa­le Srp­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta. No­va sa­dr­žaj­
na uz­bu­đe­nja usle­di­la su i na­red­ne dve ve­če­ri.
Ali, po­đi­mo re­dom.
Naj­bo­lji i naj­sa­dr­žaj­ni­ji kon­cert (82 mi­nu­ta) odr­
žao je ame­rič­ki tru­bač Te­rens Blan­šar (1962. Nju
Or­le­ans), ina­če du­go­go­di­šnji kom­po­zi­tor mu­zi­ke
za autor­ski in­to­ni­ra­ne fil­mo­ve Spaj­ka Li­ja. Uz po­
moć iz­vr­snih mla­dih sa­rad­ni­ka (Bri­sa Vin­sto­na –
te­nor saks, Fa­bi­a­na Al­ma­za­na – kla­vir, Džo­šue
Kram­bli­ja – bas, Ken­dri­ka Sko­ta – bub­nje­vi), su­
per­i­or­no je de­mon­stri­rao oso­ben zvuk tru­be, sa­
vr­še­nu teh­ni­ku, na­gla­še­no pri­sut­nu ener­gi­ju i
im­pro­vi­za­tor­ske spo­sob­no­sti po ko­ji­ma je po­
znat du­gi niz go­di­na. Či­ni se da je naj­na­dah­nu­ti­ji
bio pri du­gač­kom so­lo uvo­du u kla­sič­nu ba­la­du
„Je­se­nje li­šće“, ko­ja je ka­sni­je pre­ra­sla u iz­vr­sni
di­ja­log iz­me­đu nje­ga i svih sa­rad­ni­ka na sce­ni.
Pa­žnju bi ubu­du­će tre­ba­lo obra­ti­ti na, kod nas
pot­pu­no ne­po­zna­tog, ve­o­ma ta­len­to­va­nog bub­
nja­ra Ken­dri­ka Sko­ta. Pred njim je uspe­šna ka­ri­
je­ra, bez ika­k ve di­le­me.
Ve­te­ran Be­ni Gol­son (1929. Fi­la­del­fi­ja), te­nor sak­
so­fo­ni­sta i kom­po­zi­tor kult­nih nu­me­ra „Along
Ca­me Betty“ , „I Re­mem­ber Clif­ford“ i „Blu­es
March“, odr­žao je „jav­ni čas“ iz svi­ra­nja ba­la­da i
bi-bap nu­me­ra na gro­mo­gla­sno odo­bra­va­nje
pri­sut­nih. Kon­cert (73 mi­nu­ta) je, za­pra­vo, bi­la
skra­će­na re­mi­ni­scen­ci­ja na nje­go­vu neo­bič­nu
bo­ga­tu i plod­nu ka­ri­je­ru, a svi­rao je zdu­žno i po­
/ NOVOSADSKI DŽEZ FESTIVAL / DOMINACIJA TRUBA I PERKUSIONIH INSTRUMENATA
12
Cr­no­pu­ti bub­njar Ralf Pe­ter­son (1962. Ple­zen­tvil)
uz po­moć kva­li­tet­nih ko­le­ga ostva­rio je naj­buč­
ni­ji i naj­di­na­mič­ni­ji kon­cert (72 mi­nu­ta). Osim
nje­ga, pra­vog vir­tu­o­za za bub­nje­vi­ma, is­ta­kli su
se Džo­zef Dabldej (vi­bra­fon i ma­rim­ba) i Re­i­nal­
do de He­zus (uda­ralj­ke). Naj­bo­lje su za­zvu­ča­le
Mon­ko­ve kom­po­zi­ci­je „Skippy“ i „4 & 1“, dok su
po­vre­me­ni du­ži di­ja­lo­zi iz­me­đu Ral­fa i Re­i­nal­da
u ubi­tač­no pa­kle­nom rit­mu (uz pri­do­dat ri­tam
ma­rim­be) bi­li pra­va po­sla­sti­ca Fe­sti­va­la. Bi­lo je
to is­ku­stvo ko­je se jed­nom do­ži­vi u ži­vo­tu.
Fin­ski sak­so­fo­ni­sta i kom­po­zi­tor Ti­mo La­si (1974.
Hel­sin­ki) u svom kvar­te­tu je imao iz­u­zet­nog Te­po
13
—
„Že­leo sam ta­len­to­va­noj de­ci svih uz­ra­sta da pru­žim šan­su da se mu­zič­ki is­ka­žu na pra­vi
na­čin. Mno­gi su svo­je­vre­me­no bi­li sum­nji­ča­vi i sma­tra­li su mo­ju ide­ju su­lu­dom i ne­re­al­
nom. Da­nas mi­sle da je to bi­la fan­ta­stič­na za­mi­sao, da je for­mi­ra­nje Ško­le za mla­de dže­
ze­ru u Ro­sto­vu na Do­nu naj­va­žni­ji do­ga­đaj u kul­tur­nom ži­vo­tu Ru­si­je po­sled­njih de­ce­ni­ja.“
– An­drej Mač­nev
Me­ki­ne­na (ču­da stva­rao na ma­lom se­tu bub­nje­
va) i vr­snog Gr­ka Ge­or­gi­o­sa Kon­tra­fu­ri­sa, za ko­ga
na elek­tič­nom kla­vi­ru ni­je bi­lo ni­ka­k vih taj­ni. Svi­
ra­ju­ći re­per­to­ar (60 mi­nu­ta) sa La­si­je­vog po­sled­
njeg CD, ne­ku vr­stu oma­ža svin­gu, raz­ga­li­li su le­
žer­nom i raz­i­gra­nom mu­zi­kom ka­ko po­zna­va­o­ce
dže­za ta­ko i la­i­ke.
Austrij­ski gi­ta­ri­sta vir­tu­oz Ha­ri Stoj­ka, ga­ji ma­nuš
(rom­ski stil ina­u­gu­ri­san od stra­ne le­gen­dar­nog
Džan­ga Re­na­ra), maj­stor­ski in­ter­pre­ti­ra­ju­ći kom­
po­zi­ci­je, ko­je se na pr­vi po­gled me­đu­sob­no mno­
go ne raz­li­ku­ju. Sa­mo la­i­ci­ma! U sa­sta­vu je imao
na­šu pe­va­či­cu Je­le­nu Kr­stić (1980. Ko­vin), ras­pe­
va­nu, raz­dra­ga­nu, šar­mant­nu, zgod­nu i sek­si
di­vu sa div­nim gla­sov­nim mo­guć­no­sti­ma i pri­
jat­nim gla­som. Pe­va­ju­ći na rom­skom je­zi­ku do­
pri­ne­la je tri­jum­fal­nom kon­cep­tu kon­cer­ta (56
mi­nu­ta) ko­ji je išao uz­la­znom li­ni­jom i na ko­me
su vr­hun­ci bi­le džez nu­me­re „The Ho­neysuc­kle
Ro­se“, „Mi­nor Swing“ i „It Don’t Mean a Thing If It
Ain’t Got the Swing“ .
/
Od ku­ban­skog kla­vi­ja­tu­ri­ste Oma­ra So­se (1965.
Ka­ma­gij) oče­ki­va­lo se mno­go vi­še zbog re­pu­ta­
ci­je ko­ja ga pra­ti po­sled­njih go­di­na i uspe­ha na
me­đu­na­rod­noj sce­ni. Na kon­cer­tu (73 mi­nu­ta)
je do­mi­ni­rao bub­njar Mar­ke Gil­mor, ino­va­tiv­
nim i, pre sve­ga, ori­gi­nal­nim kon­cep­tom in­ter­
pre­ti­ra­nja afro-ku­ban­skih rit­mo­va, do­vo­de­ći
So­su u te­šku si­tu­a­ci­ju pra­ti­o­ca i dru­go­ra­zred­nu
lič­nost na sce­ni. Ži­vo­pi­sni ko­sti­mi, afro fri­zu­re i
vo­kal­ne de­o­ni­ce ni­su ni ma­lo po­pra­vi­le uti­sak o
na­stu­pu ko­ji se mo­že oka­rak­te­ri­sa­ti kao do­bra
te­zga.
N OVA M I SAO
Naj­ve­će iz­ne­na­đe­nje i sen­za­ci­ju na Fe­sti­va­lu iza­
zvao je Deč­ji Big bend iz Ro­sto­va na Do­nu, pod
di­ri­gent­skom pa­li­com An­dre­ja Mač­ne­va, u ko­me
svi­ra­ju de­ca od 6 do 17 go­di­na. Mla­da pi­ja­nist­ki­
nja, An­ti­si­ja Mač­nev, di­ri­gen­to­va ćer­ka, šar­mant­
na pe­va­či­ca Alek­san­dra Bol­da­re­va, pri­jat­nog
gla­sa i pro­fe­si­o­nal­nog dr­ža­nja i bub­njar Ili­ja Blaž,
si­tan deč­ko ko­ji se je­dva na­zi­rao iza bub­nje­va,
osvo­ji­li su na pre­čac sve pri­sut­ne za­te­če­ni kva­li­te­
tom nji­ho­ve in­ter­pre­ta­ci­je i naj­slo­že­ni­jih nu­me­ra.
Ba­ri­ton sak­so­fo­ni­sta, sa­mo par cen­ti­me­ta­ra vi­ši
od svog in­stru­men­ta, osta­vio je ta­ko­đe od­li­čan
uti­sak.
„U Sr­bi­ji sam če­tvr­ti ili pe­ti put. Svi­rao sam u Be­o­gra­du i na Ni­švi­lu. Ov­de sam uvek do­bro
ras­po­lo­žen i oran da odr­žim kon­cert pred za­hval­nom i pa­žlji­vom pu­bli­kom. Isto mi­sle i
mo­je ko­le­ge sa ko­ji­ma sam u pro­šlo­sti na­stu­pao kod vas. Kli­ma mi se ta­ko­đe do­pa­da, kao i
ka­rak­ter va­ših lju­di. To su raz­lo­zi što se vra­ćam u Sr­bi­ju.“ – Be­ni Gol­son
/
Dru­gi tru­bač­ki du­et, Man­fred Šof – Ra­jan Kar­nio,
ni ma­lo ni­je za­o­sta­jao za pret­hod­no po­me­nu­tim
pa­rom. Ne­mac Šof (1936. Mag­de­burg) i Kar­nio
(mla­di Nju­jor­ča­nin, na­sta­njen u Evro­pi) po­nu­di­li
su, u okvi­ru kvin­te­ta, kon­cert (72 mi­nu­ta) na ko­
me su svi­ra­li neo-bap ve­što kom­bi­nu­ju­ći is­ku­
stvo i ru­ti­nu so­fi­sti­ci­ra­nog Šo­fa sa bri­ljant­nom
teh­ni­kom i lu­cid­nim pa­sa­ži­ma eks­plo­ziv­nog Kar­
ni­oa.To­kom svir­ke bi­la je po­tvr­đe­na Man­fre­do­va
kon­sta­ta­ci­ja da je mla­di tru­bač nje­gov „al­ter ego“,
bes­kraj­no ta­len­to­van mu­zi­čar ko­ji je na naj­bo­
ljem pu­tu da nad­ma­ši od­lič­nog uči­te­lja.
„Im­pre­si­o­ni­ran sam ve­li­či­nom i pro­stor­no­šću bi­ne, iz­vr­snom aku­sti­kom dvo­ra­ne i do­brim
po­zna­va­njem mu­zi­ke od stra­ne pre­pu­nog audi­to­ri­ju­ma. Zbog lju­ba­zno­sti va­ših lju­di i
pro­fe­si­o­na­li­zma or­ga­ni­z a­to­ra, vra­tio bih se u Sr­bi­ju u sva­ko do­ba. Sa­mo me po­zo­vi­te.“
– Te­rens Blan­šar
Jed­no od pri­jat­ni­jih iz­ne­na­đe­nja bio je kon­cert
(30 mi­nu­ta) Big ben­da džez omla­di­ne Voj­vo­di­ne
ko­jim je uspe­šno di­ri­go­vao Alek­san­dar Ja­ći­mo­
vić, sak­so­fo­ni­sta i član Big ben­da RTB, ko­ji je
oku­pio broj­ne mla­de ta­len­te i uob­li­čio ih u or­
ke­star na ko­ji bi u bu­duć­no­sti tre­ba­lo obra­ti­ti
pa­žnju. n
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
Am­bro­ze­ti (1941. Lu­ga­no) su pri­ja­te­lji i po­vre­me­
ni sa­rad­ni­ci još od 1967. ka­da su osvo­ji­li pr­va dva
me­sta na tak­mi­če­nju tru­ba­ča u Be­ču. Svi­ra­ju­ći
jed­nu slo­že­nu kom­po­zi­ci­ju Te­lo­ni­ju­sa Mon­ka i
ne­ko­li­ko sop­stve­nih nu­me­ra, po­ka­za­li su vi­sok
ni­vo im­pro­vi­z a­ci­je i na­dah­nu­tih so­lo de­o­ni­ca,
isto­vre­me­no osta­vlja­ju­ći do­volj­no pro­sto­ra za iz­
vr­sne ko­le­ge, pi­ja­ni­stu, kon­tra­ba­si­stu i bub­nja­ra
od sti­la i me­re. To­kom kon­cer­ta (75 mi­nu­ta) naj­
bo­lje su za­zvu­ča­le ba­la­da „Re­cor­da me“ Da­ve
Gru­si­na, od­svi­ra­na u čast Maj­kla Bre­ke­ra, po­koj­
nog Ren­di­je­vog bra­ta, i „Se­ven Steps to He­a­ven“
Maj­lsa Dej­vi­sa.
R e k a d že z a / N OVA M ISAO
Zamislite da počnete da pravite biblioteku od knjiga i časopisa
za koje je na bilo koji način vezano ime Jovice Aćina. Stanite. Ne
zaboravite temate o vrtovima, demonima, lavirintima, ogledalima...
Ne zaboravite prevode Ničea, Helderlina, Mišoa, Benjamina, Lorensa,
Kafke, Jursenarove, Agote Krištof... A gde će vam stati svi oni brojevi
„Studenta“, „Dela“, „Gradaca“, „Književne reči“? A njegove knjige,
s naslovima koji plene, zasejane nekim mističnim humorom, ali i
bolom izazvanim naletima zla u svetu, Duge senke kratkih senki,
Uništiti posle moje smrti, Ko hoće da voli, mora da umre, Pročitano
u tvojim očima, Gatanja po pepelu, Poetika rastrojstva, Mali erotski
rečnik srpskog jezika... zasigurno računajte za prvi red te biblioteke.
A urednikovanje ste zaboravili? Da, od malih crvenih knjižica „Reč
i misao“, do velikog Arhipelaga Gulag. Uz to, Aćin trenutno uređuje
i kolekciju „Službenog glasnika“ koju je nazvao „1001 knjiga“...
Izgleda da je takav jedan poduhvat beznadežan; bolje je, od
testerisanja beskrajnog niza polica, čitati knjige Jovice Aćina,
N OVA M ISAO / R e k a d že z a
/ Foto: Aleksandar Kamasi /
a ne slagati ih i brojati, jer svaka je za sebe mali beskraj.
Prevodeći sebe
s nepoznatog jezika
Razgovarala: Gordana Draganić Nonin
Toliko sam knjiga pročitao i uvek sam govorio da ja vodim ljubav
sa knjigama. To je tako prirodna stvar. Ja sam hteo da menjam sam
esej uvodeći na jedan drukčiji način pripovedačke elemente, a onda
me je početkom ’90-ih, kada sam počeo uglavnom da pišem priče,
to pripovedanje samo zavelo.
j
o­vi­ca Aćin (Zre­nja­nin, 1946), pri­po­ve­dač i
ese­ji­sta, svo­je­vre­me­no je pri­ma­ju­ći na­gra­du za
ese­ji­sti­ku „Sre­ten Ma­rić“ iz­ja­vio da je uve­ren da
ži­vi svo­je ese­je. Na­gra­đe­na je bi­la nje­go­va knji­ga
Go­li pri­po­ve­dač ko­ju je ob­ja­vi­la Knji­žev­na op­šti­
na Vr­šac. Pro­šle go­di­ne je „Slu­žbe­ni gla­snik“ ob­
ja­vio „još po­ne­čim do­pu­nje­no“ iz­da­nje ove knji­
ge u ko­joj, Aćin pri­po­ve­dač, po svom do­brom
sta­rom obi­ča­ju, vo­li da „iz­vr­ne stva­ri“. Ta­ko u
ovoj knji­zi mo­že­te pro­či­ta­ti pri­ču ko­ju će vam is­
pri­ča­ti sa­ma knji­ga Ušće Oke­a­na. Da, zbir­ku pod
tim ime­nom ob­ja­vi­la je pro­šle go­di­ne „Ge­o­po­e­
ti­ka“, ali je Aćin po­mi­slio: za­što bi sa­mo on mo­
rao da pi­še, za­što ne bi i sa­ma knji­ga pri­ča is­pri­
ča­la šta ima da iz­ja­vi o svo­me pi­scu i se­bi.
Po­red na­gra­de „Sre­ten Ma­rić“ za ese­je, ko­ji su za
nje­ga „po­gled na dru­gog iz sr­ca“, za pri­če je do­
bio i sle­de­će na­gra­de: An­dri­će­vu, Vi­ta­lo­vu na­
gra­du Zlat­ni sun­co­kret, pa na­gra­de To­dor Ma­
noj­lo­vić, Du­šan Va­si­ljev, Sta­ni­slav Vi­na­ver...
• Iz rod­nog Zre­nja­ni­na ste dav­no oti­šli. Ko­li­ko u se­
bi pre­po­zna­je­te od ba­nat­skog iden­ti­te­ta i če­ga se iz
de­tinj­stva naj­če­šće se­ća­te?
Ro­dio sam se u Zre­nja­ni­nu, a ni­ko me ni­je pi­tao
da li že­lim da se ro­dim. Ni­sam pi­tan ni gde bih
vo­leo da se taj ne­ve­ro­vat­ni do­ga­đaj od­i­gra. Ako
po­sto­ji re­in­kar­na­ci­ja, sum­njam da će me iko pi­
ta­ti da li bih u sle­de­ćem ži­vo­tu hteo da bu­dem
ne­ki ka­men­čić na dnu mo­ra ili nil­ski konj ili čak
li­tvan­ski je­len, mo­žda stru­čak ša­fra­na na­sred ne­
ke od sta­za u Si­će­va­č­koj kli­su­ri. A to je šte­ta. Pri­
/ J OV I C A AĆI N /
ro­da ili Bog mo­ra­li bi da po­ra­de na na­šoj slo­bo­di
iz­bo­ra uoči ro­đe­nja. Ova­ko smo osu­đe­ni pre ne­
go što smo sti­gli da išta skri­vi­mo. Osu­đe­ni smo
na ži­vot. Ne ža­lim se, ali eto ka­žem, bez ob­zi­ra
što ži­vot, kao ta­kav, va­lja vo­le­ti i ja ga istin­ski vo­
lim. Ta­ko, hteo ili ne hteo, Zre­nja­nin je osu­đen da
bu­de me­sto po­mo­ću ko­ga sam mo­gao da re­
kon­stru­i­šem svo­je dav­ne da­ne.
• Da li to zna­či da ste iz Zre­nja­ni­na oti­šli da bi­ste
uze­li sop­stve­ni ži­vot u svo­je ru­ke?
U iz­ve­snom smi­slu je­ste ta­ko. Pre­ma me­ni, sva­ko
bi ta­ko mo­rao da či­ni, da ode da bi mo­gao da bi­
ra. Od­la­skom pot­kre­plju­je­mo slo­bo­du svo­je vo­
lje. Zar mi­sli­te da ni­sam mo­gao da se vra­tim u
Zre­nja­nin?
• Ne mi­slim. Na­pro­tiv, sma­tram da ste mo­gli.
Ne sa­mo da sam mo­gao ne­go sam na sva­ko­ja­ke
na­či­ne bio pri­si­lja­van da se vra­tim. Ri­zi­ko­vao sam
i us­peo da iz­beg­nem po­vra­tak. Ina­če, bio sam
spre­man, i uvek ću bi­ti spre­man, da se ta­ko­re­ći
vra­tim, re­ci­mo, u No­vi Sad. On je, po­mi­šljam, mo­
je dru­go rod­no me­sto. Ka­ko god bi­lo, Zre­nja­nin je
deo mog de­tinj­stva i ra­ne mla­do­sti. Ako ga da­nas
vo­lim, to vi­še ni­je iz­nu­đe­na lju­bav. Ali, ni taj Zre­
nja­nin ni­je vi­še ono što je ne­kad bio. Gde je Be­gej,
ze­len i žut, s div­nim vr­ba­kom uz oba­le, Be­gej na
ko­jem sam na­u­čio da pli­vam, da gnju­ram, da ska­
čem u vo­du na­glav­ce s mo­sta i s vr­ba? To je Be­gej
na ko­jem je, ne za­bo­ra­vi­te, u nje­go­vom gor­njem
to­ku, ta­mo uz­vod­no, na­u­čio da pli­va i Mi­loš Cr­njan­
PR E VO D EĆI SEB E S N EPOZNATO G J E ZI K A
ski. Eto, Cr­njan­skom i me­ni, ako ni­šta dru­go, za­jed­
nič­ko je da smo be­gej­ski pli­va­či. Ne­ma vi­še Be­ge­
ja u Zre­nja­ni­nu. I ja de­lim sud­bi­nu Be­ge­ja: iz­me­
šte­ni smo iz gra­da. Otu­da ni mo­ja sa­da­šnja lju­bav
ni­je bez­gra­nič­na. Ro­dio sam se u Zre­nja­ni­nu, ali
kad bi­ste me pi­ta­li da li bih vo­leo da umrem u
nje­mu moj od­go­vor bi bio, krat­ko i ja­sno, Ne.
• A vaš ba­nat­ski iden­ti­tet?
Ne po­sto­ji. To ni­je ba­nat­ski ne­go be­gej­ski iden­ti­
tet! Se­ćam se, da­bo­me, svo­jih ra­nih go­di­na, i bi­lo
je to­kom njih ra­znih pu­sto­lo­vi­na ko­je uče­stvu­ju
u mom sa­zre­va­nju. Što­šta iz tih mo­jih se­ća­nja
od­ble­sku­je na ne­k im me­sti­ma u mo­jim ra­nim
pri­ča­ma. La­ko je uoči­ti ta me­sta. Me­đu no­vi­jim
pri­ča­ma, imam jed­nu ko­ja se od­i­gra­va na ta­ko­
zva­nom sta­rom Be­ge­ju. To su pe­de­se­te ili še­zde­
se­te go­di­ne pro­šlog ve­ka. Pri­ča go­vo­ri, iz­me­đu
osta­log, o ču­do­vi­štu ko­je ži­vi u toj za­pu­šte­noj
be­gej­skoj pri­to­ci ob­ra­sloj gu­stom tr­skom. Go­vo­
ri o ču­do­vi­štu za ko­je se is­po­sta­vlja da je ogro­
man som ko­ji je us­peo te­le­pat­ski da za­go­spo­da­ri
mo­jom ma­štom. De­čač­ka pri­ča, ali ba­rem me­ni
ka­zu­je da sno­ve iz de­tinj­stva ni­kad ne za­bo­ra­
vlja­mo. S dru­ge stra­ne, ve­ru­jem da u mo­joj ma­šti
nad rav­ni­čar­skim ele­men­tom pre­te­že pla­nin­ski.
Mo­ja ima­gi­na­ci­ja je po­gla­vi­to pla­nin­ska, a to
zna­či s neo­če­ki­va­nim okre­ti­ma, sa sud­bi­na­ma
bez vi­do­kru­ga, ali ko­je, kad izi­đu na vrh br­da,
od­jed­nom se su­o­ča­va­ju s bes­kra­jem ho­ri­zon­ta.
Oti­šao sam iz Zre­nja­ni­na, po­kat­kad mu se vra­ća­
ju­ći, jer još ta­mo imam do­brih pri­ja­te­lja, ali oti­
šao sam jer sam tra­gao za druk­či­jom ma­štom, za
vi­zi­ja­ma ko­je ni­su rav­ne. Sad mo­ja ma­šta mo­že
pod­jed­na­ko da ot­kri­va i sa­kri­va, kao što mo­že da
se us­pi­nje i, za­što ne, sur­va­va. Tu su kli­su­re, is­
kon­ske go­re, pla­nin­ske tra­ve. A po­sto­ji, po­ve­ri­ću
vam, od sko­ra i ne­što no­vo u njoj. To bih na­zvao
oke­an­skim ele­men­tom. Moj okean ipak ni­je na­lik
rav­ni­ci; on je pre­te­ći, s vul­ka­ni­ma na dnu i sil­nim
ta­la­si­ma. On je po­ne­kad i kao, po re­či­ma Fran­ca
Kaf­ke, za­le­đe­no mo­re u mo­jim gru­di­ma. On­da mi
mo­je pri­po­ve­da­nje na­li­ku­je se­ki­ri ko­jom lo­mim
de­be­lu le­de­nu ko­ru u se­bi.
/ Foto: Aleksandar Kamasi /
Jovica Aćin
16
Taj zre­nja­nin­ski Klub pi­sa­ca, na­rav­no mla­dih pi­
sa­ca, po­čet­ni­ka, ne­ku go­di­nu pre to­ga je ob­ja­vio
dva zbor­ni­ka knji­žev­nih ra­do­va svo­jih čla­no­va. U
nji­ma su bi­li ne­zre­le pe­sme ko­je su obe­ća­va­le, ali
ni­su is­pu­nja­va­le. Ja tad još ni­sam bio u Klu­bu.
Kad sam mu pri­stu­pio, do­neo sam svo­je pe­sme,
a ko­je su go­re­le „rem­bo­ov­skim“ ža­rom, ka­ko je
go­vo­rio Vu­ji­ca Tu­cić, je­di­ni ko­ji je on­da u tom
Klu­bu pi­sao mo­der­nu pro­zu. I to nas je zbli­ži­lo,
Tu­ci­ća i me­ne. Kod obo­ji­ce je bi­lo po­tre­be za ne­
čim no­vim, bi­lo je iz­ve­snog tra­ga­lač­kog in­stink­
ta. I sklo­no­sti ka iza­zo­vu.
17
• Pam­fle­ti su za­i­sta bi­li ne­što po­seb­no u ta­da­šnjoj
Ju­go­sla­vi­ji. Svo­je lič­no odu­še­vlje­nje je is­ka­zao i Bo­
ra Ćo­sić u svom pi­smu Tu­ci­ću i va­ma, ko­ri­sti­li ste
sta­re, od­ba­če­ne štam­par­ske kli­šee od ko­jih su ne­ki
gu­me­ni po­ti­ca­li iz do­ba Ma­ri­je Te­re­zi­je. Od po­ja­ve
te pu­bli­ka­ci­je ni­šta vi­še ni­je bi­lo isto u knji­žev­no­sti
na­ših pro­sto­ra...
U tom tre­nu, ta knji­ga je ute­lo­vlja­va­la avan­gar­du
ka­kve du­go ni­je bi­lo u srp­skoj knji­žev­no­sti.
• Vu­ji­ca Re­šin Tu­cić je oti­šao za No­vi Sad, vi u Be­o­
grad i sva­ko je na­sta­vio svo­jim pu­tem. Ka­kvi su
vam bi­li ti pr­vi da­ni u Be­o­gra­du?
Tu­cić i ja smo u Zre­nja­ni­nu za­jed­no pro­vo­di­li vre­
me u bes­kraj­nim noć­nim šet­nja­ma, u pe­ca­nju,
/
N OVA M I SAO
Da. Pam­fle­ti, a ja sam im dao na­slov, za­mi­šlja­ju­ći
pod njom sva­ku vr­stu pro­vo­ka­ci­je, bi­li su lu­da
stvar. Ose­ća­li smo da smo po­go­di­li. Svi sa­rad­ni­ci
kao da su se iz­no­va ro­di­li u pi­sa­nju pri­lo­ga za tu
knji­gu. Naj­ma­nje dvo­ji­ca su osta­la obe­le­že­na tim
pi­sa­njem i u ostat­ku svog ži­vo­ta. Tu­cić i De­spo­
tov. I kod me­ne je, ve­ro­vat­no, oču­van do­bar deo
du­ha iz tih da­na. Spo­mi­nje­te pred­log za Fond
mi­ra. Za me­ne je to zna­či­lo isto­vre­me­no i Fond
re­vol­ta. Da, i u mo­jim tek­sto­vi­ma uvek je bi­lo vi­
še ili ma­nje vi­dlji­vo iz­ra­ža­va­nje ne­ke po­bu­ne.
Uvek sam že­leo ino­va­ci­ju, uvek mi je bi­lo sta­lo
do in­ven­ci­je. Sma­trao sam, i da­nas još ta­ko mi­
slim, da se u ot­kri­va­nju no­vih ob­li­ka na­la­zi pri­li­
čan deo su­šti­ne knji­žev­nog stva­ra­nja. In­ven­ci­ju
sam uno­sio i u ta­ko na­o­ko knji­žev­no po­sto­ja­
nom pi­sa­nju ka­k vo je pi­sa­nje ese­ja. Esej je, da ne
ula­zim u po­tan­ko­sti, ona vr­sta tek­sto­va ko­ja iz­i­
sku­je i ima­gi­na­ci­ju i me­di­ta­ci­ju. Gle­dao sam da
esej do kra­ja uči­nim kre­a­tiv­nim ob­li­kom, ne gu­
be­ći ni­šta od nje­go­vog mi­sli­lač­kog na­bo­ja. Tu­cić
alu­di­ra na me­ne u mno­gim svo­jim pe­sma­ma. Ta­
ko na jed­nom me­stu go­vo­ri o „gvo­zden-ka­pi­ji
naj­ve­ćeg ese­ji­ste na sve­tu“. I on je pre­po­znao
mo­ju avan­tu­ru. Ta avan­tu­ra, da­bo­me, sko­ro isto­
vre­me­no se od­i­gra­va i u mo­jim pri­ča­ma.
/
• Ta­ko su na­sta­li Pam­fle­ti?
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
/ Foto: Aleksandar Kamasi /
• Pr­vi put ste se kao ured­nik (i autor) pot­pi­sa­li na knji­
ži­ci Pam­fle­ti u iz­da­nju Klu­ba pi­sa­ca Zre­nja­ni­na. Ta­da
ste, usred „vru­ćeg“ le­ta 1968. go­di­ne, na­pi­sa­li „Reč
ured­ni­ka“ i ka­da se da­nas, a od ta­da je pro­šlo sko­ro
50 go­di­na, sa­gle­da ta knji­ži­ca, u njoj kao da su sa­dr­
ža­ne sve od­li­ke ko­je će vas pra­ti­ti i bi­ti ka­rak­te­ri­stič­ne
za vaš rad: vi­di se da je knji­ga bri­žlji­vo ure­đi­va­na i pri­
pre­ma­na, za­vr­ša­va se ape­lom za po­što­va­njem ljud­
skih pra­va, po­zi­vom za osni­va­nje Fon­da mi­ra...
na oba­la­ma Be­ge­ja, u igra­nju ša­ha i pre­fe­ran­sa, u
ve­čer­njem ka­fan­skom dru­že­nju s To­do­rom Ma­noj­
lo­vi­ćem, pe­sni­kom ko­ji je s Rast­kom Pe­tro­vi­ćem i
Sta­ni­sla­vom Vi­na­ve­rom za­čet­nik mo­der­nog srp­
skog pe­sni­štva, u gle­da­nju fil­mo­va, u ne­bro­je­
nim knji­žev­nim raz­go­vo­ri­ma i ras­pra­va­ma... Bi­lo
je to in­ten­ziv­no pri­ja­telj­stvo, iz da­na u dan, če­ti­
ri-pet go­di­na. Obo­ji­ca smo bi­li nji­me obe­le­že­ni.
On­da je on oti­šao u No­vi Sad, a po­tom ja u Be­o­
grad. Obe te se­o­be su bi­le za stal­no. Pri­ja­telj­stvo
ni­je je­nja­va­lo, ali na­ši su­sre­ti su se pro­re­đi­va­li.
Otu­da su mi be­o­grad­ski da­ni naj­pre bi­li pu­sti, ali
mo­žda sam za­to pi­sao mno­go, te­klo je iz me­ne u
bu­ji­ca­ma. Bio mi je bli­zak mo­der­ni be­o­grad­ski
ča­so­pis „De­lo“. Po­čeo sam da se sva­ko­dnev­no
dru­žim s nje­go­vim ured­ni­kom Bo­žom Vu­ka­di­no­
vi­ćem. To dru­že­nje na­te­ra­lo je da se kod me­ne
is­po­lji još jed­na sklo­nost, ne­sum­nji­vo od ra­ni­je
pri­sut­na, iako skri­ve­na. Bi­lo je to in­te­re­so­va­nje za
ezo­te­ri­ku, na­i­me taj­na zna­nja, kao što je al­he­mi­
ja, kao što je ka­ba­la, na­ro­či­to u je­zi­ku, sklo­nost
ka mi­stič­kim do­ži­vlja­ji­ma. Na­šao sam i po­sao.
Ure­đi­vao sam ne­ki bil­ten na Teh­no­lo­škom fa­kul­
te­tu. Ubr­zo sam po­čeo da ra­dim i kao ured­nik li­
sta „Stu­dent“.
• Ono što se zna je da ste kao ured­nik „Stu­den­ta“
če­sto bi­li pri­vo­đe­ni na in­for­ma­tiv­ne raz­go­vo­re. Ka­ko
je na vas uti­cao taj ra­ni su­sret sa re­pre­si­jom?
Na­rav­no, na­pi­sao sam, kao u spo­men na zre­nja­
nin­ske Pam­fle­te, „Pam­flet pro­tiv po­li­ci­je“. Bio je
to u isti mah fi­lo­zof­ski, sa­ti­rič­ki i pri­po­ve­dač­ki
tekst. Mi­ni­star po­li­ci­je mi ga ni­je opro­stio. Mo­rao
sam na sud. On­da osu­đen, na za­tvor, pr­vi put.
Po­stao sam me­ta stal­nog po­li­cij­skog nad­zo­ra.
Ni­je bi­lo pri­jat­no, ali to me ni­je spre­ča­va­lo da na­
sta­vim da pi­šem. Kod me­ne su se ta­ko is­kom­bi­
no­va­li, na­la­ze­ći u me­ni ne­ku oso­be­nu rav­no­te­žu,
avan­gard­ni duh, ose­ća­nje za so­ci­jal­ne ne­prav­de,
re­volt pro­tiv sva­kog re­pre­siv­nog po­ret­ka i nje­
go­vih in­sti­tu­ci­ja, i naj­zad ezo­te­rič­ka stru­ja. Ču­do,
ali ja sam u sve­mu to­me vi­deo isto po­re­klo.
• Sem za tekst o po­li­ci­ji, bi­li ste još su­đe­ni i osu­đi­va­ni.
Je­sam. To je bi­lo zbog sjaj­nog bro­ja „Stu­den­ta“ o
un­der­gro­und kul­tu­ri. Pod­ze­mlje! Eto, sve se u toj
vr­sti al­ter­na­tiv­ne kul­tu­re sti­če: i re­volt, i umet­nič­
ka avan­gar­da, i so­ci­jal­ni an­ga­žman. Za me­ne ta­da
sve mo­že da bu­de umet­nič­ko de­lo, a da ne gu­bi
ni­šta od svog dru­štve­nog zna­ča­ja, od ulič­nog
me­te­ža i de­mon­stri­ra­nja do stu­dent­skih ne­for­mal­
U Barseloni
sa Gaudijem
U razgovoru
sa Džojsom
u Trstu
/ J OV I C A AĆI N /
PR E VO D EĆI SEB E S N EPOZNATO G J E ZI K A
18
Pre pola veka
na moru kad još ne
znam šta me vreba
Ja sam hteo da menjam sam esej uvodeći na jedan drukčiji
način pripovedačke elemente,
a onda me je početkom ’90-tih, kada sam počeo uglavnom
da pišem priče, to pripovedanje samo zavelo.
Shvatio sam da ono što je trebalo da bude deo eseja,
zapravo je jače od svega ostalog u tom eseju.
Ne mislim da je priča značajnija od nekog eseja
već je to isto kao da ja spavam u istoj postelji
• Ni­ste se da­li umi­ri­ti. I ka­sni­je kad ste ne­ka­ko do­
spe­li da ure­đu­je­te „Knji­žev­nu reč“, za­tim „De­lo“,
ima­li ste pro­ble­me sa po­li­ci­jom, is­tra­gom, svo­je­vr­
snim pro­ga­nja­njem, gu­bit­kom po­sla i slič­no.
Baš ta­ko. A pi­ta­li ste me ka­ko je sve to na me­ne
uti­ca­lo. Ne bih re­kao da sam hra­bar, ali sam is­tra­
jan. Ne bih re­kao ni da sam ku­ka­vi­ca, ali sam ne­
19
Ne­mač­ki je­zik u ško­li i u Ne­mač­koj. Od Ge­te­o­vog
in­sti­tu­ta sam do­bio sti­pen­di­ju. Sti­pen­di­je za stu­
dij­ske bo­rav­ke u Fran­cu­skoj po­gla­vi­to sam ko­ri­
stio za uče­nje je­zi­ka. En­gle­ski sam učio u be­o­
grad­skom In­sti­tu­tu za je­zi­ke, a za­tim, krat­ko bo­
ra­ve­ći, u Lon­do­nu. Sve to ta­ko­re­ći sam. Ni­sam
imao ni­ka­k vu po­moć od ov­da­šnjih usta­no­va. Je­
di­na po­moć mi je bi­la od evrop­skih fon­da­ci­ja.
Uosta­lom, vo­lim da či­tam. Kad sam pro­či­tao sve
što sam že­leo ov­de, u rod­noj ze­mlji, ni­je mi pre­
o­sta­lo dru­go ne­go da či­tam knji­ge na dru­gim je­
zi­ci­ma. Ta sil­na po­tre­ba je pri­rod­no uve­ća­va­la
mo­je je­zič­ko zna­nje.
• Ali, i pre­vo­đe­nje je za vas umet­nič­ka ak­tiv­nost, zar
ne?
Pre­vo­đe­nje je sva­ka­ko kre­a­tiv­no. Pre­vo­di­ti ne­ki ro­
man, to je kao da ga iz­no­va pi­še­te na svom je­zi­ku.
Isti­na, ima­te pred­lo­žak. Ali, to je kao da ste ko­a­u­tor
sa pi­scem iz­vor­ni­ka. Pre­vo­dio sam Kaf­ku, ali mi se
či­ni­lo kao da pi­šem za­jed­no s njim. Obo­ža­vam do­
bre pre­vo­di­o­ce, jer on­da či­tam pre­vo­de kao da su
to ori­gi­na­li na srp­skom je­zi­ku. Go­di­na­ma već sa­ra­
đu­jem s jed­nim ta­kvim pre­vo­di­o­cem. Mi­slim na
• Iako su sve va­še knji­ge, ka­ko je to jed­nom re­kao
pe­snik No­vi­ca Ta­dić po­vo­dom va­ših Šet­nji po kro­
vu s Kaf­ki­nim cr­te­ži­ma, uvek ne­ko iz­ne­na­đe­nje, uvek
ne­ko ot­kri­će, u ovom raz­go­vo­ru bih iz­dvo­ji­la Ga­ta­
nja po pe­pe­lu. Tu knji­gu o iz­gnan­stvi­ma i lo­go­ri­
ma ste ob­ja­vi­li 1993. go­di­ne, a pro­šle go­di­ne je ta
knji­ga do­ži­ve­la tre­će iz­da­nje u Za­gre­bu. Da li se zlo
mo­že de­fi­ni­sa­ti?
Da, to je jed­na od mo­jih knji­ga ko­ja je pri­vu­kla naj­
vi­še pa­žnje. I zbog te­me, ona to za­slu­žu­je. U njoj se,
ta­ko­đe, me­ša­ju ese­ji­stič­ki i pri­po­ve­dač­ki ele­men­ti.
Ipak, reč je o ese­ju, ali ko­ji je i sam dra­ma­ti­čan baš
kao ono o če­mu se u knji­zi go­vo­ri, na­i­me o op­stan­
ku u eks­trem­nim uslo­vi­ma. Da, reč je i o zlu.
N OVA M I SAO
• Pre­vo­di­te sa en­gle­skog, fran­cu­skog, ne­mač­kog.
Ka­ko ste uči­li te je­zi­ke, ka­ko ste se usa­vr­ša­va­li?
Alek­san­dru Man­čić, ko­ja je pre­ve­la Ser­van­te­so­vog
Don Ki­ho­ta, a to je no­vi i naj­bo­lji pre­vod, a za­tim
sa­bra­ne pri­če Hu­li­ja Kor­ta­sa­ra, jed­nog od naj­ve­ćih
pri­po­ve­da­ča 20. ve­ka, a ko­ga ni­je ni­ma­lo la­ko pre­
vo­di­ti. Pre­vo­đe­nje je svo­je­vr­sna al­he­mi­ja, mi­sti­ka,
ukrat­ko put da ode­mo u svet i bu­de­mo u sve­tu.
Vo­leo bih da na­pi­šem knji­gu ko­ja bi bi­la za­pra­vo
pre­vod. Mo­žda i sve što pi­šem je­ste pre­vod, jer
pre­vo­dim iz se­be, pre­vo­dim se­be s ne­kog ne­po­
zna­tog je­zi­ka. Pri to­me, mar­gi­na za gre­šku mo­že
bi­ti ne­ve­li­ka. Ako se su­vi­še ogre­šim u ta­k vom
pre­vo­du, ose­ti­ću kao da ošte­ću­jem ži­vot. Za­to je
umet­nost pri­po­ve­da­nja je­zič­ki pre­ci­zna kao pe­
sni­štvo i pod­jed­na­ko iz­i­sku­je ob­u­hvat­nost ne­ke
ro­ma­nesk­ne isto­ri­je. To je umet­nost br­zih po­te­
za, umet­nost pro­du­blji­va­nja i sa­ži­ma­nja.
/
ka­ko po­no­san. Na­sta­vljao sam da pi­šem, pa i da
pre­vo­dim, jer je pre­vo­đe­nje do­no­si­lo re­dov­ni­je
pri­ho­de. I ured­ni­ci­ma je bi­lo lak­še da ob­ja­vlju­ju
mo­je pre­vo­de ne­go tek­sto­ve ko­je sam lič­no pi­sao.
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
nih di­sku­si­o­nih gru­pa. U sva­kom do­ga­đa­ju sam
mo­gao da vi­dim umet­nost. Taj broj „Stu­den­ta“,
ko­ji sam ure­dio, a za či­je gra­fič­ko ob­li­ko­va­nje sam
iz No­vog Sa­da po­zvao Ba­lin­ta Som­ba­ti­ja, čla­na
gru­pe Bosch+Bosch, sa­dr­ža­vao je sva­ko­ja­ke pri­lo­
ge, po­čev­ši od ame­rič­kog do evrop­skog an­der­
gra­un­da. Bi­lo je tu i pi­smo Ti­tu, kao pre­va­ran­tu:
ob­ma­nuo je stu­den­te da bi smi­rio re­volt ko­ji je
buk­nuo 1968. Ukrat­ko, Jo­sip Broz je po­ma­ni­tao i
u svom go­vo­ru, mi­slim u Ru­dom, iz­ri­či­to, iz­me­đu
osta­log, na­pao iz­da­nje „Stu­den­ta“ o ko­jem go­
vo­rim. Ra­zu­mlji­vo usle­di­la je uobi­ča­je­na is­tra­ga i
ja sam za­vr­šio po­no­vo osu­đen, gu­be­ći sva­ki po­sao.
Sa de­te­tom i že­nom na­šao sam se na uli­ci... Ni­su
bez ne­vo­lja pro­šli ni Som­ba­ti, Mi­lo­rad Vu­če­lić,
Pre­drag Bog­da­no­vić, ko­ji su naj­bli­že sa­ra­đi­va­li
na re­če­nom iz­da­nju. Iz­da­vač je „Stu­dent“ od­mah
po­vu­kao iz pro­da­je i spa­lio. Uz­gred, Vu­če­lić, Mar­
ko Ke­ko­vić i ja smo bi­li i pod isle­đi­va­njem zbog
ob­ja­vlji­va­nja jed­nog od bro­je­va „Stu­den­ta“ po­
sve­će­nog ta­da­šnjim za­bra­na­ma kod nas, i na­ših
tek­sto­va u tom bro­ju li­sta. „Stu­dent“ o za­bra­na­
ma, lo­gič­no, i sam je bio za­bra­njen.
/
i sa pričom i sa esejom.
/ Foto: Aleksandar Kamasi /
Bez ima­gi­na­ci­je čo­vek ne mo­že da za­mi­sli šta je
zlo. Uosta­lom, sa­mo čo­vek sa ima­gi­na­ci­jom mo­
že da pre­po­zna zlo. Ima­gi­na­ci­ja je i ono što čo­ve­
ka vi­še ili ma­nje ču­va od to­ga da či­ni zlo. Ni­ko od
nas ni­je imun na zlo. Ta li­ni­ja o ko­joj sam go­vo­rio
u knji­zi Ga­ta­nja po pe­pe­lu za­pra­vo ni­je li­ni­ja ko­ja
de­li na kla­se, ra­se, na­ro­de, već je to li­ni­ja ko­ja pro­
la­zi kroz na­šu du­šu i na­še sr­ce. To je bo­lje od svih
znao Alek­san­dar Sol­že­nji­cin u svom de­lu Ar­hi­pe­
lag Gu­lag. To de­lo sam ob­ja­vio kao ured­nik u tre­
nut­ku kad je ono u svim ze­mlja­ma ta­ko­zva­nog
re­al­nog so­ci­ja­li­zma bi­lo za­bra­nje­no. Taj Sol­že­nji­
ci­nov rad je mo­žda moj naj­ve­ći ured­nič­ki po­du­
hvat. Me­đu­tim, mo­ja Ga­ta­nja po pe­pe­lu su druk­či­
ja; ona za­ra­nja­ju u pi­ta­nja smi­sla, stra­vič­nog, i
uop­šte u pi­ta­nja sve­do­če­nja i pi­sa­nja on­da kad je
sve što či­ni pi­sa­nje po­ni­šte­no. Ukrat­ko, mo­žda ni­
smo u pri­li­ci da de­fi­ni­še­mo zlo, jer ono ume da
me­nja svo­ju su­šti­nu i po­ja­vu iz tre­na u tren, ali ni­
je ne­do­sti­žno da na­u­či­mo da mu ško­di­mo.
/ J OV I C A AĆI N /
• Ga­ta­nja po pe­pe­lu go­vo­re i o na­ma?
Ne­go šta. Ka­kav bih ja to bio pi­sac, jer pi­sa­nje je­
ste iz­ve­stan ob­lik mo­ra­la, ako bih od­vra­ćao po­
gled od onog što se de­ša­va oko me­ne! Čak i kad
pri­čam o da­le­kim kra­je­vi­ma, sve vre­me pri­čam o
me­stu gde ži­vi­mo.
Je­dan od pri­ja­te­lja iz Sa­ra­je­va mi je pri­go­vo­rio što
ni­sam pi­sao o Sre­bre­ni­ci, o ta­mo­šnjem ma­sa­kru.
Ka­ko sam mo­gao i da pi­šem ka­da su Ga­ta­nja po
pe­pe­lu ob­ja­vlje­na ’93, a Sre­bre­ni­ca se de­si­la dve
go­di­ne ka­sni­je? To je jed­no, a dru­go je, ka­ko ne­ko
uop­šte mo­že pi­scu da za­da­je te­mu o ko­joj će pi­sa­
ti? On mi je tvr­dio da je Sre­bre­ni­ca isti zlo­čin kao
Aušvic. Kao da se zlo­či­ni mo­gu po­re­di­ti. Na kra­ju
kra­je­va, tu knji­gu sam pi­sao u tre­nu­ci­ma ka­da se
biv­ša Ju­go­sla­vi­ja ras­pa­da­la. I go­vo­rio sam ja­sno
šta nas če­ka, po­seb­no kad su u pi­ta­nju lo­go­ri i pro­
go­ni. Za tre­će iz­da­nje, to za­gre­bač­ko, sam na­pi­sao
da već ta­da, ka­da je ta ve­li­ka ka­ta­stro­fa tek po­či­
nja­la, da ni­jed­na stra­na ni­je bi­la imu­na na zlo. Sva­
PR E VO D EĆI SEB E S N EPOZNATO G J E ZI K A
ka stra­na je pra­vi­la lo­go­re. Da li ih je ne­ko pra­vio
de­set, a dru­gi ne­ko sa­mo je­dan, to ni­je va­žno. Pod­
se­ćam – či­nje­ni­ca da sa­mo jed­no de­te na­stra­da
do­volj­no je da go­vo­ri­mo o zlo­či­nu. Od­go­vor­nost
pi­sca se ogle­da ne­pre­kid­no u nje­go­vom je­zi­ku.
Po­sto­ji, ja bih re­kao, mo­ral pi­sa­nja. Mo­ral pi­sa­nja
je ja­či od pi­sca ono­li­ko ko­li­ko pi­sa­nje pre­va­zi­la­zi
pi­sca, jer pi­sa­nje je iz­ra­ža­va­nje slo­bo­de ko­ju ni
sam pi­sac ne mo­že ni­ti sme da kon­tro­li­še.
• Kad već spo­mi­nje­te „da­le­ke kra­je­ve“, va­ša naj­no­
vi­ja knji­ga je mo­žda naj­vi­še nji­ma po­sve­će­na. Iz­da­
vač je iz­ja­vio da je ona u pra­vom smi­slu „ge­o­po­e­
tič­ka“. Pri­če u njoj kao da sle­de sta­ze odav­de do
Oke­a­na. Njen na­slov, Ušće Oke­a­na, ko­ji pod­se­ća
da se ne­kad Atlant­ski okean na­zi­vao sa­mo Okean,
de­lu­je ne­ve­ro­vat­no, jer ot­ku­da da ma ko­ji okean
ima ušće!?
Ali, ja sam ga ot­krio! Na­po­slet­ku će se vi­de­ti da
je to ušće u na­ma. [Aćin se sme­je.]
20
ĆO RCI VR E M E NA
Munjevita prepiska o starenju
• • • • • • • • • • / David Albahari i Jovica Aćin /
Počašćen sam Srđanovim i tvojim pozivom. Prihvatam ga. Nadam se da neću prestariti dok za
vaš projekt sa odlično pogođenom temom ne
sastavim svoj prilog, dabome, do 1. decembra
ove godine.
Temu ste zaista pogodili kao da ste mi jabuku
stavili na glavu i onda je sa odstojanja 10 m gađali revolverom napunjenom vremenskim mecima.
Gađali jabuku ili glavu?
Jovica A
______________
D.
Dragi Jovice
Hvala na prihvatanju poziva. A kada je reč o vremenskim mecima, još čekamo da se vrate. Znaš i
sam kako je sa vremenom, malo ispustiš uzde iz
ruku, nikada više neće da se vrati...
Pozdrav,
David
______________
J.
Zapravo i ne znam kako je sa vremenom. Naime,
kad jednom ispustiš uzde, onda više ne znaš. Ne
znaš da li se vraća ili se ne vraća, ne znaš čak ni da
li vreme postoji ili je sve naša iluzija. Uostalom,
teško je ne priznati da vreme nije nešto izvan nas,
pri čemu ne možemo da tvrdimo da ono uopšte
mari za nas. To je najgroznije: u nama je, a nas
nema za njega.
Što se vremenskih metaka tiče, radije prihvatam
da su to pravi bojevi meci nego da su ćorci...
Ne zaboravi i vreme i bolest...
21
Pozdrav,
David
______________
______________
J.
J.
Odbrana onda počinje čim se rodimo. Neka
bude, ali ne mislim da baš svi umiru neraspoloženi. Neko uspe da za života uradi stvari koje ga
teše dok odlazi. Štaviše, taj možda te stvari i radi
da bi mogao spokojno da se izgubi sa ovog sveta. Istina je i to da ako neko dovoljno dugo živi
Taj, recimo, koji je sve ovo smislio, smislio je i da
nam želja za nastavkom života jenjava, pa čak naposletku i iščezne.
Čudan je svet onoliko koliko smo i mi čudni. Možda je čudo sveta tek odblesak našeg čuda. Ipak,
stvari sa čudom su mi uvek bile nekako neuhvatljive, pa je najbolje da ćutim i ne nastavljam tvoju
rečenicu.
Ali, pošto se već hvataš za ćorke vremena, počeo
sam o tome da razmišljam. Da li su pravi, smrtonosni meci vremena u stvari meci koji čine da budemo zaboravljeni onda kad nas više ne bude?
Po čemu bi ćorci tada bili tek izazivači naše prividne smrti i jednom ćemo ipak oživeti u nečijem
sećanju i tako nastaviti da učestvujemo u budućem vremenu!?
Naposletku, kad nešto stvaramo, kad pišemo, da
li se to svodi samo na pokušaj da nadigramo vreme i ostavimo za sobom nešto poput krika da
smo jednom postojali? Starenje svakoko ne doprinosi da naš krik bude dalekosežniji. Sa starenjem osećam kao da gubim bitku za koju sam
nekad verovao da imam šanse da je dobijem. Volim kad starost o sebi još misli kao o mladosti.
Znaš već: smoći snage da se zaljubiš pod stare
dane i da se okrepiš toliko da opet misliš da je
pred tobom večnost.
______________
D.
Da, lepo je zamišljati dečaka u sebi. mada je i to
samo jedan sistem odbrane (kao i sve ostalo, uostalom). [Duša hoće a srce klokoće, govorila je
moja majka]. Okreni-obrni, izgleda da se sa ovog
sveta odlazi u neraspoloženju, s tim što ne razumem zašto onaj koji je sve ovo smislio nije smislio
Samo reč o vremenu, starenju, bolesti: u bolesti
kad god čujemo za nečiji kraj, vidimo u njemu i
svoj kraj. Ako smo mladi, tada žudimo da dospemo do pristojne starosti, zar ne? A vreme? Ono bi
moglo biti bolest besmrtnosti...
*
/
Dragi Davide,
Ćorci vremena – zvuči kao dobar naslov, ne mora
čak ni da se piše knjiga. Naslov je sasvim dovoljan. A vreme sigurno ne mari za nas ali voli ponekad da se pretvara kako je strašno zabrinuto
iako u stvarnosti jedino ume da preti sudnjim danom, tj. vlastitim krajem. Da, čudan je ovaj naš
svet...
N OVA M I SAO
J.
D.
nešto bolje. Možda nije znao bolje ili je jednostavno znao da će naša vrsta uvek biti nezadovoljna, pa nije hteo zaludno da se trudi... Ali, ljubav – da, u ljubavi je neki mali spas. Ili veliki, sve
zavisi od toga kako ko na to gleda.
/
______________
______________
D. je zaćutao, pa se ni ja nisam više javljao. Nekoliko meseci kasnije piše mi Srđan i moli da ipak
sastavim nešto za zbornik, jer mu je David poručio da mu nisam odgovorio na poziv. Bio sam zaprepašćen. Nisam imao baš nikakvog osnova da
ne verujem Srđanu. Uveravao sam sebe da prepisku nisam umislio, jer takvim darom ipak ne raspolažem. Svejedno, imao sam već kratku priču,
Napad puževa, koju sam poslao Srđanu i ona je
ove godine objavljena u njihovom zborniku Sta­
rost. Ali, ja se sve vreme od tada pitam ko se, ako
to nije bio David, dopisivao sa mnom. Strepim da
bi to mogla biti Starost lično ili čak neumitno Vreme. I to je za mene napad puževa. Obrušava se
na nas kad mu se ne nadamo.
________________________________
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
Prošle godine, u leto, David mi je poslao poziv Srđana Tešina i svoj da im pošaljem nešto od starosti. Priređuju neki takav zbornik. Odgovorio sam,
a nekoliko trenutaka zatim David mi je otpisao i
tako je počela prepiska koja je trajala dvadesetak
dana...
• Sa­ma knji­ga kao da je ču­de­sno tra­ga­nje i či­ta­lac
se od­jed­nom na­la­zi u la­vi­rin­tu pri­ča ko­ji­ma lu­ta ka
ušću ili, kao što ka­že­te, ka se­bi. Na­pi­sa­li ste da je
„ume­ti za­lu­ta­ti deo umet­no­sti bek­stva“. Šta je za
vas či­ta­nje, pi­sa­nje, sa­ma knji­ga?
Knji­ga, ka­da je uzme­mo u ru­ke, mo­ra ne­čim da
nas pri­vu­če. Čak i ka­da nas od­bi­ja, ona ume da nas
za­ro­bi. Ve­ru­jem da su mo­je pri­če tra­ga­nje, ali ne
mi­slim da sva­kim tra­ga­njem mi mo­ra­mo ne­što i
da na­đe­mo. Da li uop­šte mo­že­mo da na­đe­mo isti­
nu i ko­li­ko isti­na uop­šte ima? Ka­da či­ta­mo, mi ne
tra­ži­mo isti­nu te knji­ge, tra­ži­mo ne­što dru­go. Ili da
nas ona pro­me­ni ili da uži­va­mo u njoj. Ili i jed­no i
dru­go. Da­kle, ovo je­ste knji­ga tra­ga­nja. Ona bi to i
vo­le­la da bu­de, kao što je i ži­vot sa­mo tra­ga­nje...
ni­je bit­no šta je na ci­lju, bit­no je ka­kvo je tra­ga­nje.
Tra­ga­nje je deo ži­vo­ta i oni ko­ji pi­šu za­pra­vo uka­
zu­ju na sa­mo tra­ga­nje. Ovaj ži­vot ne mo­že­mo ni
da do­ku­či­mo bez tra­ga­nja. On je ta­ko var­lji­va
stvar. Knji­žev­nost i umet­nost nam do­ča­ra­va­ju tu
var­lji­vost svih mo­gu­ćih isti­na ži­vo­ta i ono­ga što mi
je­smo u sve­tu. Ono o če­mu go­vo­ri knji­žev­nost ne
mo­že da se mi­sli. To ni­je ne­ka fi­lo­zof­ska te­ma. To
se sa­mo mo­že is­pri­ča­ti. Po­ku­ša­vam da ma­nje bri­
nem o du­ši a vi­še o ob­li­ci­ma. Ob­li­ci tog tra­ga­nja su
na­še za­ve­šta­nje. To je ono što ja mo­gu da osta­vim
od se­be i da ka­žem: „Ja že­lim da na­đem ne­ki dru­gi
ob­lik ako je to mo­gu­će“. Čo­vek ne ra­di to sve­sno, u
pi­ta­nju je čist in­stinkt. Umet­nost tra­ži ob­lik ko­ji će
do­ča­ra­ti na­še za­jed­nič­ko tra­ga­nje.
Dav­no sam shva­tio da ni­sam
Meni je uvek stalo do inovacije, do smišljanja novog
sam na sve­tu. Čak i ka­da pi­
i u sadržajnom smislu i u obliku teksta. Onda sam shvatio
šem ne­što što ne že­lim da
ob­ja­vim, što ću osta­vi­ti ne­
tu neophodnost ironije koja je u postmodernizmu postala
gde u fi­o­ci, čak i ta­da pi­šem
značajnija i izrazitija nego ikada ranije. Ironija ume da
za ne­kog. I ho­ću da to taj
ne­ko pro­či­ta. Shva­tio sam
bude otkrivalačka. Daje nam priliku za drukčije poglede
da se i u naj­jed­no­stav­ni­jim
ob­li­ci­ma, čak i u obič­nom pri­
na svet, na druge i sebe.
ča­nju, mo­že po­sti­ći mak­si­
mal­no ne­što no­vo. I sa ovim
pri­ča­ma u Ušću Oke­a­na, ko­je
je to isto kao da ja spa­vam u is­toj po­ste­lji i sa pri­
ta­ko­đe ni­su li­še­ne ese­ji­stič­kih ele­me­na­ta, že­leo
čom i sa ese­jom.
sam ne­što da osta­vim za so­bom. To­li­ko sam knji­
ga ure­dio, to­li­ko sam ih pre­veo, to­li­ko ča­so­pi­sa
• Upra­vo vas zbog ino­va­ci­ja u tek­stu, po­i­gra­va­nja,
pri­re­dio, to­li­ko sam knji­ga do sa­da i sam na­pi­sao,
ne­ki sma­tra­ju na­šim pr­vim post­mo­der­nim pi­scem.
ali ho­ću ne­što no­vo da vam po­klo­nim.
Da li vi se­be ta­ko vi­di­te?
To­li­ko sam knji­ga pro­či­tao i uvek sam go­vo­rio da
ja vo­dim lju­bav sa knji­ga­ma. To je ta­ko pri­rod­na
stvar. Ne­ću da ka­žem da za­ne­ma­ru­jem ese­ji­stič­
ke ele­men­te, na kra­ju kra­je­va, mno­gi svet­ski ro­
ma­ni su za­pra­vo ese­ji­stič­ki, kao Mu­zi­lo­vi, ili na
pri­mer Kun­de­ri­ni, Her­ma­na Bro­ha. Ne, ja sam hteo
da me­njam sam esej uvo­de­ći na je­dan druk­či­ji
na­čin pri­po­ve­dač­ke ele­men­te, a on­da me je po­
čet­kom ’90-ih, ka­da sam po­čeo uglav­nom da pi­
šem pri­če, to pri­po­ve­da­nje sa­mo za­ve­lo. Shva­tio
sam da ono što je tre­ba­lo da bu­de deo ese­ja, za­
pra­vo je ja­če od sve­ga osta­log u tom ese­ju. Ne
mi­slim da je pri­ča zna­čaj­ni­ja od ne­kog ese­ja već
Ka­da je reč o post­mo­der­ni, ja se ne se­ćam da
sam ika­da ko­ri­stio taj ter­min, da sam se­be do­ži­
vlja­vao kao post­mo­der­ni­stu. Znam po­ne­što o
to­me i ne­dav­no sam Alek­san­dru Ga­ta­li­ci od­go­
vo­rio na nje­go­vu kon­sta­ta­ci­ju da sam ja pr­vi ov­
da­šnji post­mo­der­ni­sta – da ni­sam ili da, u stva­ri,
ne znam. Me­ni je uvek sta­lo do ino­va­ci­je, do smi­
šlja­nja no­vog i u sa­dr­žaj­nom smi­slu i u ob­li­ku
tek­sta. On­da sam shva­tio tu neo­p­hod­nost iro­ni­
je ko­ja je u post­mo­der­ni­zmu po­sta­la zna­čaj­ni­ja i
iz­ra­zi­ti­ja ne­go ika­da ra­ni­je. Iro­ni­ja ume da bu­de
ot­kri­va­lač­ka. Da­je nam pri­li­ku za druk­či­je po­gle­
de na svet, na dru­ge i se­be.
• Da li je pi­sac sam u tom tra­ga­nju?
Sva­ko u to tra­ga­nje ula­zi sam sam­cit, ali, u su­šti­
ni, i pe­sni­ci i ro­ma­no­pi­sci, pri­po­ve­da­či i ese­ji­sti,
kri­ti­ča­ri i svi oni ko­ji pi­šu tra­že sa­put­ni­ke. Mi­li­o­ni
knji­ga su na­pi­sa­ne pre nas ali pi­sac ka­da poč­ne
da pi­še po­či­nje od nu­le, kao da ni­šta do ta­da ni­je
na­pi­sa­no, Na­rav­no, po­se­du­jem ne­ka zna­nja, mno­
go sam či­tao, gle­dao mno­go fil­mo­va, ob­i­šao mno­
ge ga­le­ri­je i mu­ze­je, i sve to sva­ka­ko ne­sve­sno
ži­vi u me­ni, ali ka­da poč­nem da pi­šem – kao da
to­ga ne­ma.
• Ali upra­vo vi če­sto spo­mi­nje­te ne­ke dru­ge knji­ge,
pi­sce u svo­jim pri­ča­ma?
To i je­ste ta­ko. Ja i vo­lim knji­ge u ko­ji­ma se pri­ča
o dru­gim knji­ga­ma, u ko­ji­ma se po­mi­nju dru­gi
pi­sci i umet­ni­ci. U nji­ma po­sto­ji ne­što što je na­ša
naj­bo­lja, mo­žda i je­di­na da­nas od­bra­na od zla,
da­kle, ja­vlja se ima­gi­na­ci­ja. Ta čo­ve­ko­va spo­sob­
nost da fan­ta­zi­ra a da se ne od­ri­če stvar­no­sti. Jer,
u nje­go­vim fan­ta­zi­ja­ma, u nje­go­vim de­li­ma ima­
gi­na­ci­je je če­sto vi­še isti­ne o toj re­al­no­sti ko­ja je,
ina­če, ne­do­ku­či­va.
S dvojnikom
Žana Ženea
u Larašu,
Maroko
• Vi­di­te li vi gra­ni­cu u va­šim pri­ča­ma iz­me­đu ese­ja i
pri­če?
/ J OV I C A AĆI N /
PR E VO D EĆI SEB E S N EPOZNATO G J E ZI K A
22
Iz a b r a n a m esta iz kr itič k ih o d jeka n a
GATANJA PO PE PE LU
Ah, to je ve­li­ka pri­ča i ne da se ta­ko la­ko i ukrat­ko is­pri­ča­ti. Da,
imam dve knji­ge: pr­vu s po­zna­tim Lju­bom Po­po­vi­ćem i dru­gu s
ne­po­zna­tim gra­fi­ča­rem Mi­len­kom Mi­le­ti­ćem. Sa sli­ka­ma se ose­
ćam kao ri­ba u vo­di. Sli­ke su za me­ne uvek in­spi­ra­tiv­ne i uvek
mi do­no­se ne­ku pri­ču. Kad vi­dim do­bru sli­ku, ka­žem joj: „Sli­ko,
pri­čaj mi!“ I ona mi pri­ča. Ne­dav­no mi se to do­go­di­lo sa Se­za­
no­vom sli­kom „Po­pod­ne u Na­pu­lju“. Zbog nje, a i zbog ne­kih
dru­gih stva­ri, pu­to­vao sam u Na­pulj. I za me­ne je taj smr­to­no­
sni grad bio na­pro­sto neo­do­ljiv. Sad se pri­ča ko­ju sam do­bio od
Se­za­na, a zo­ve se „Pri­čaj mi o to­me“, na­la­zi upra­vo u Ušću Oke­a­
na. To­li­ko o toj knji­zi. A upra­vo sam do­vr­šio no­vu, Je­van­đe­lje po
ma­gar­cu, ko­ja se mo­že či­ta­ti i kao na­sta­vak mo­jih lu­ta­nja, ali i
kao ulan­ča­ni niz no­vih sva­ko­dnev­nih ču­da ko­ja nam gre­ju sr­ce.
Gre­ju, ali po­vre­me­no i bes­po­šted­no pe­ku. Ve­ru­jem da ću je ob­
ja­vi­ti u No­vom Sa­du.
Jovica Aćin ulazi u red najznačajnijih pisaca novije srpske književnosti.
Kao talac pisma i kao njegov ironični istraživač, sa elegancijom i pronicljivošću, ali i sa udasima koji dovode do bridova lične i opšte istorije njihovih tragičkih stigmatizacija, on je postao jedan od bitnih svedoka čiji su
uvidi dalekosežni.
• Ve­ro­vat­no je još jed­na ta­ko ve­li­ka pri­ča za vas i fo­to­gra­fi­ja. Da se
ne vra­ća­mo na Po­e­ti­ku kri­vo­tvo­re­nja... Va­žna knji­ga je O fo­to­
gra­fi­ji i umet­no­sti Val­te­ra Be­nja­mi­na u ko­joj ste pri­ku­pi­li i pre­ve­li
sve nje­go­ve ese­je o fo­to­gra­fi­ji, tog „an­đe­la isto­ri­je“.
Gatanja po pepelu predstavljaju još jedan višeslojni ogled o zapuštenoj
racionalnosti i nedosegnutoj moralnosti ljudskog života i duha, i civilizacije. A sve to iskazano jezikom i vizionarskom snagom vrsnog stiliste i
erudite svetskog ranga.
Mo­žda. Uvek je na me­stu da se na­da­mo, ali opre­zno, jer po­ne­
kad je bo­lje kad se ne­ke na­še na­de ne is­pu­nja­va­ju. Isti­na, na­da
ko­ja se zo­ve Be­nja­min ap­so­lut­no za­slu­žu­je da se ne iz­ja­lo­vi.
Pro­šao sam kroz mno­ge pa­sa­že kroz ko­je je pro­la­zio taj ese­ji­sta
o ko­me se ne­sra­zmer­no ma­lo zna s ob­zi­rom na nje­gov uti­caj.
Bio je bi­će gra­ni­ce, i na gra­ni­ci će umre­ti ta­jan­stve­nom smr­ću.
On je svat ko­ji, kao i Kaf­ka sa svo­jom sa­mo­ćom, ne­ka­ko sim­bo­
li­še 20. vek, za ko­ji svi go­vo­re da je pro­šao, a ja mi­slim da smo
još usred nje­ga. I u po­gle­du ta­k vog Be­nja­mi­na, da, za­slu­žio je
da se na­da­mo da će naj­zad bi­ti pot­pu­no pre­ve­den. I ja to­me
do­pri­no­sim sva­kog da­na po ma­lo.
• Za kraj, u jed­noj od pri­ča iz knji­ge Ušće Oke­a­na pri­po­ve­da­te o bi­
bli­o­te­ci u ko­joj lju­di ne raz­me­nju­ju knji­ge, već knji­ge sa­me, ve­za­ne
lan­cem za sto i klu­pe, raz­me­nju­ju lju­de ko­ji ih či­ta­ju. Da li po­sto­ji
knji­ga za ko­ju bi­ste se ve­za­li ne­ras­ki­di­vim lan­ci­ma?
Sva­kih de­set go­di­na me­njam svoj od­go­vor na ta­k vo pi­ta­nje.
Uvek po­sto­ji ta­k va knji­ga, a ja bih vo­leo da je to knji­ga ži­vo­ta,
ma­kar mog ži­vo­ta. Ali, ne vo­lim da se ve­zu­jem ne­ras­ki­di­vim
lan­ci­ma. On­da bi mi se či­ni­lo da ću već su­tra pre­mi­nu­ti. Vo­lim
da či­tam, baš kao što i pi­šem, ono i ona­ko što će pot­kre­plji­va­ti
mo­je ose­ća­nje da sam tek ju­če ro­đen, i to po svom iz­bo­ru. n
23
ERUDITA SVETSKOG RANGA
Jovanka Vukanović, Novosti, 21. decembar 1993
Među piscima koji su u naše vreme krenuli „Danteovim tragom“ svakako je i Jovica Aćin. [...] Svojom najnovijom knjigom Aćin upotpunjuje onaj
vid svog stvaralaštva koje je posvetio „pisanju u graničnim vidovima“.
Baveći se tim pisanjem, nastojao je, sa uspehom, da se sruše mnoge takozvane tabu teme i sazna prava istina o onome što se događalo na zgarištima našeg neveselog veka.
Žarko Rošulj, Politika, 15. januar 1994
IZUZETNE SNAGE
Gatanja po pepelu je književno i teorijsko delo – izuzetne snage, prepuno detaljnih analiza, komentara, svedočanstava... Zbog izuzetnih vrednosti, knjiga se čita s velikom pažnjom, lako i brzo. Pisana je stilom koji je i
jasan, i pregledan, bez nepotrebnih ukrasa. To je jedno od najboljih esejističkih dela u nas; književnoteorijski doprinos, kakav je redak i u svetu.
Nenad Manojlović, Prvi program Radio Beograda, 4. novembar 1993
TAJ KRIK
Govoreći, godinama, sa oboda tišine, dakle, iz središta ekscentrirajućeg i prećutanog Govora, iz subverzije književnog/stvarnosnog Drugog,
tekstovi-palimpsesti Jovice Aćina dorasli su do krika – otuda i pomalo
netipična, njegova najnovija palimpsest/knjiga Gatanja po pepelu. Ali,
ne bismo se trebali – ne više – zavaravati kao čitaoci klasičnih epoha i zatvorenih sistema tekstova: taj krik – fikcijsko-faktografska alegorija Nasilja
i Torture kao neprebolnih konstanti novovekovnog Bića i Teksta – oduvek
je ječao i odjekivao kroz opasno dvosmislenu tišinu Aćinovih jeretičkih
/
DANTEOVIM TRAGOM
N OVA M I SAO
• U „Slu­žbe­nom gla­sni­ku“ pri­re­đu­je­te Be­nja­mi­no­va sa­bra­na de­la i
do sa­da je ob­ja­vlje­na pr­va knji­ga. Mo­že li se ov­da­šnja či­ta­lač­ka
pu­bli­ka na­da­ti pre­vo­du nje­go­vog ne­za­vr­še­nog de­la o pa­sa­ži­ma,
iako ono ob­u­hva­ta, na osno­vu pre­ži­ve­lih ru­ko­pi­sa, go­to­vo hi­lja­du
stra­na?
Jovan Zivlak, Novosti, 28. decembar 1993
/
Sli­ke pri­po­ve­da­ju, a fo­to­gra­fi­je sve­do­če. Fo­to­gra­fi­ja ume da bu­de
đa­vol­ska stvar. I sve je pri­sut­ni­ja u mo­me ži­vo­tu. Po­ku­ša­vam da
sa­či­nim ge­o­graf­sku ma­pu od svih fo­to­gra­fi­ja ko­je sam sni­mio, od
Pa­ci­fi­ka, pa niz ama­zon­ski sliv, pre­ko Atlan­ti­ka, do Li­sa­bo­na, i
Evro­pom, do Sve­te go­re, a ko­li­ko su­tra plo­vi­ću i do Ju­žnog ki­ne­
skog mo­ra i još da­lje. Ta­ko ne­ho­ti­ce tra­žim i me­sto gde ću umre­ti.
SVEDOK S DALEKOSEŽNIM UVIDIMA
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
• Sem što se niz pi­sa­ca po­ja­vlju­ju u va­šim pri­ča­ma, is­kr­sa­va­ju i dru­
gi umet­ni­ci, sli­ka­ri. Čak ste sa sli­ka­ri­ma pra­vi­li za­jed­nič­ke bi­bli­o­fil­
ske knji­ge. Šta vas vu­če nji­ma?
književnih poduhvata, poduhvata koji su daleko prevazilazili (tokom poslednje dve decenije) i teorijski i fikcijski nivo svesti i emancipacije našeg
književno-kulturnog okružja. Ono što je – o iskušenjima istraživačke proze i pustolovne teorije – Aćin već zaboravio, to mnogi od naših umetnika
reči/pera još nisu ni naučili...
BEZ DVOUMLJENJA
Gatanja po pepelu nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim...
Zoran Ćalić, Književna reč, januar 1994
Svetislav Jovanov, Nezavisni građanski list, 19.11/3.12.1993
FASCINANTNO
DOKAZ DA NIJE SVE REČENO
... „Logorologija“ – tj. interdisciplinarno proučavanje logorskog sveta –
dobila je upravo ovih dana značajan prilog (značajan ne samo u našim
razmerama!) knjigom Gatanja po pepelu. Aćinov projekt dokazuje da ipak
nije još sve rečeno o jezi Staljinovog i ne samo njegovog terora, i da se
mora još intenzivnije zaviriti u skrivene kutove kulturnog i istorijskog
pamćenja, u kojima se možda kriju zanimljiva i važna sećanja, koja valja
spasiti od zaborava.
Sava Damjanov, Nezavisni građanski list, 19.11/3.12.1993
KAO ROMAN
Događaj godine je knjiga Gatanja po pepelu. To je knjiga kakvu sam želeo da napišem, knjiga o izgnanstvu i logorima od antike do današnjih
dana. Napisana je kao roman, iako obiluje mnoštvom podataka, naročito
iz logoraške književnosti.
Simon Simonović, Ekspres, 29.12.1993
BLISTAVA LITERATURA
Knjizi Gatanja po pepelu velika zasluga pripada ne samo zato što analitički istražuje dramatičnu faktografiju (izgnanstva i logore) nego stoga
što pokreće zaborav u jednu vrstu „saučesništva i pamćenja“ i što je, konačno, blistava literatura.
Vanserijski rukopis koji obeležava vreme... Nesvakidašnja individualnost... Neprebolna saga o logorima, kao gola istina na vagi pepela...
Zoran M. Mandić, NIN, 12. februar 1994
TRAKTAT O ZLU, EPITAF
Aćin je sačinio jedan sjajan traktat, knjigu prepoznatljive esejistike u
kojoj su sabrani odjeci ljudske patnje i užasa jednog vremena koje je stravičnije od vremena Gvelfa i Gibelina iz doba Dantea; ispisao je, nimalo fiktivan, epitaf ovom našem, možda najkrvavijem stoljeću, obilježio u neku
ruku završnu tačku moderne istorije na kojoj se ona rastače u patnju „nedovršivog zločina“.
Risto Tubić, Borba, 3. februar 1994
PRAVI SAGOVORNIK
U vreme kada se sve veći broj ljudi zatvara pred obespokojavajućom
svakidašnjicom u unutrašnju emigraciju, kad nas je svet izložio kulturnoj i
svakoj drugoj izolaciji, pretvarajući nas u svojevrstan logor – autor, čija
knjiga nosi podnaslov „O izgnanstvima i logorima tragom pisanja“, pravi
je sagovornik za promišljanje o odnosu čovečnosti i zla kome smo danas,
u mnogim vidovima, izloženi.
Olivera Duškov, Intervju, 4. februar 1994
Jovan Zivlak, Ekspres, 29.12.1993
ISTINITA KNJIGA
NEŠTO ŽIVO
Odnos između komponenata koji čine knjigu, toliko je dinamičan da
nam se, iako se govori o temama vezanim za bol, fizičko iščeznuće, povremeno čini da u rukama držimo nešto živo, dok su poređane tako da
predstavljaju putovanje kroz različite oblike i aspekte pojave dok se ne
stigne do celine.
Već po izboru teme Gatanja po pepelu su uzorno delo, ali su to i po razradi, kao i po mnogim, posebnim mestima, rasutim po knjizi, koja, po
svim svojim osobinama, dosežu kvalitet koji nazivamo uzoritošću.
Kao i druge Aćinove knjige, i ova je nastala na razmeđi žanrova, i istovremeno pripada svakom od njih. I filozofiji, i istorijskoj literaturi, i književnosti. Ako smo kod književnosti, treba primetiti da je Aćin, i sa ovom
knjigom, jedan od najinteresantnijih stilista u srpskoj književnosti.
Zorislav Paunković, Književna reč, januar 1994
/ J OV I C A AĆI N /
PR E VO D EĆI SEB E S N EPOZNATO G J E ZI K A
Knjiga pred koju smo stavljeni sva je u znaku saznanja o neizrecivosti
sveta, čak o neizrecivosti čoveka, o neiskazivosti antropološkog. U njoj se
postavljaju pitanja koja plaše mogućim odgovorima, a sluti se da su odgovori možda i suvišni, jer je začuđenost pred onim što čovek jeste, zaprepašćenost i utrnulost pred njegovom unutrašnjom realnošću, sama
po sebi dovoljna...
Jovica Aćin je ušao u tamni vilajet zla s jednim licem a izišao iz njega
s drugim. On je spoznao nešto o čemu valja svedočiti, a treba svedočiti
o tome da je ljudska istina (a s njom i čovek sam) dovedena u pitanje i
osporena i da se zla gomilaju, jedna na druga, hrpimice, i bez izgleda da
se to gomilanje zaustavi...
Aćin je napisao valjanu i potrebnu knjigu. Ali, pre svega, istinitu knjigu
kakva je ovom posrnulom svetu potrebnija no ikoja druga.
Miodrag Petrović, Sveske (Pančevo), br. 20, jun 1994
24
RITUAL MNOGOGLASJA
IZGNANICI I LOGORAŠI
Nijednog trenutka ne napuštajući čvrsto tle empirijskih činjenica, Aćin
pretvara obe teme u literaturu visokih intelektualnih dometa; on se prema činjenicama odnosi kao pisac i intelektualac koji stavlja na probu svoju savest, ali prvenstveno imajući u vidu nameru da literarizuje temu, da
je sagleda iz više aspekata, da joj da opšte značenje i da je pretvori u sudbinsku i višeznačnu, što ona u svojoj tragici i jeste...
Ovo je knjiga koju mora da ima ne samo u rukama već i u srcu i razumu
svaki čitalac, a pogotovo onaj ko dolazi, kako se to eufemistički kaže, na
kormilo društva i države i koji ma o čemu u opštedruštvenom domenu
odlučuje.
Čitajući glasove, misli i drhtaje izgnanih ili nadnoseći se na opise logorskog zatvaranja, Jovica Aćin čita svet iznoseći dramu prepričavanja,
kroz povesti u kojima se upečatljivo prenose strahote bola i naponi
opstajanja...
Gatanja po pepelu su ritual mnogoglasja, knjiga zaustavljenosti pred
nemilostivim užasom koji sprečava da se ispiše zaborav po pepelu, koji
[...] „nije metaforičan“ i u kome gatanje ima zadatak da nas „u svetu bez
smisla uči postojanju“.
Nikola Šuica, Drugi program Radio Beograda, emisija Putevima kulture,
18. novembar 1993
Nikolaj Timčenko, Narodne novine (Niš), 19-20. februar 1994
NIŠTA ČISTIJE
NEMERLJIV DAR, UZBUDLJIV, DRAMATIČAN
Gatanja po pepelu jeste knjiga koja obeležava epohu, ali i delo koje je
Aćinov nemerljivi dar srpskoj književnosti i kulturi uopšte.
IZ MUKE DUŠE I TELA
Posredi je jedinstvena i začudno homogena esejistička diskurzija, zapravo zbirka esejističkih zapisa jednog izuzetno inteligentnog, tanano
osetljivog, nesvakidašnje obrazovanog i pronicljivog autora... Spuštanje
do poslednjeg kruga Pakla, ispod onog devetog Danteovog... Ovi izmucani, grčeviti, iz muke duše i tela iščupani zapisi jesu i popis i opomena,
strastan vapaj da se ne zaboravi, molitva za oproštaj i pokajanje.
Toliko je Aćin potresan i ubedljiv u ovom svom najnovijem delu – da
čak i njegova poznata, istrzana rečenica (...) ovde ne samo što ne smeta,
već je savršeno prikladna, čak drukčija ne bi mogla biti. Gatanja po pepelu
su nesumnjivo zapisi nesvakidašnjeg, vanvremenskog smisla i dosega,
domašaj međunarodnog značaja, posebno vredan zbog stalnog širenja
logorskog sveta, zbog piščeve užasnute opomene da je taj svet i danas
prisutan na ovim prostorima, na svim stranama suludog građanskog rata.
Zaista Gatanja nisu knjiga, već nešto drugo, nešto što se mora imati i
čitati, zarad očuvanja moralnog bitka i ličnog integriteta, sebe i svoga potomstva.
Aleksandar Spasić, Drugi program TV Beograd, emisija Metropolis, 16.
mart 1994
25
Gojko Tešić, u beogradskom Institutu za književnost i umetnost, prilikom dodele nagrade „Stanislav Vinaver“, 28. april 1994
SUVERENA OTVORENOST KOJA SE NE DA OPONAŠATI
Postoji jedna neobičnost kada su u pitanju knjige Jovice Aćina. One su
nema sumnje zapažene, protokolarno čak hvaljene, ali su u jednakoj meri
i prećutkivane, i to, čini se, upravo u onom aspektu razumevanja koji ih
čini značajnim za ovdašnju kulturu. [...] A možda je upravo problem u tom,
u izvesnom smislu, presudnom značaju, u tome da se nakon njegovih
eseja više nema šta reći, da se retko ko može odvažiti na dopisivanja na
tragu, ili bolje, na tragovima onoga o čemu, jednako ne pretendujući da
kaže poslednju reč, Aćin kazuje možda sve što se moglo reći. Jedna dovršenost u suverenoj otvorenosti koja ne samo da je originalna po tome što
nikog ne kopira, nego i po onom još žešćem, najžešćem kriterijumu, po
tome što se ne da oponašati.
Predrag Krstić, povodom drugog izdanja Gatanja po pepelu, na Trećem
programu Radio Beograda 23. juna 2004. i u časopisu Polja br. 429, za
jul-avgust 2004
/
Reč je o monumentalnom, jedinstvenom, fascinantnom delu koje u
istoriji srpske duhovnosti, kulture i umetničke prakse zauzima ključno
mesto. Gatanja po pepelu jeste delo jedinstveno po mnogo čemu i u znatno širem, evropskom kontekstu (dokumentarnost, strukturna složenost,
istorijska utemeljenost, majstorstvo oblikovanja priče...), stvaralački projekat koji je obeležio srpsku misao/pismo o zlu, stradanju i mučeništvu, o
paklu logora u kojima su mnogi spasili svoju dušu bežeći u pisanje. [...]
N OVA M I SAO
Branko Maširević, Fleš (Beograd), februar 1994
Branko Maširević, Košava (Vršac), mart 1994
/
I u izgnanstvu i u književnoj logorologiji, autor je istraživao moć i nemoć pisanja, taj stalni ples nad prazninom, nad zaboravom... Iako je pisanje ovde neka vrsta odloženog ćutanja, tog drugog izgnanstva, jer postoji
samo „znanje žrtve“, autor se kreće upravo tim tragom, svetom primarne
literature, kako naziva književnu logorologiju... Svakog osetljivog čitaoca
pisac je, na izvestan način, zavetovao. Da nađemo, u sebi, i za sebe, onu
meru govora o zlu, koja neće ličiti na preterivanje, na sliku jevtine nemoći
koja ukazuje na raskošnu moć. Dvadeseti vek bio je vek u kome je stara
fascinacija moći dobila razarajuće razmere. Istovremeno, ton ove knjige
podseća nas da moramo da uskladimo sopstvenu nemoć, jer se u tome
krije tajna naše budućnosti.
... Postoji nemoć jezika da izrazi neizrecivo, i tu ne mogu da kažem
ništa bolje, ništa čistije, od onog što je pisao Jovica Aćin u Gatanjima po
pepelu.
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
TAJNA NAŠE BUDUĆNOSTI
U čast Bredi Beban
Avantura emocije
Piše: Branko Franceshi
u
Bu­e­nos Aire­su 1962. go­di­ne umjet­nik Al­ber­
to Gre­co, na tra­gu pre­vrat­nič­ke stra­te­gi­je svo­je
ge­ne­ra­ci­je ko­ja je te­ži­la do­ki­nu­ću umjet­nič­kog
objek­ta kao sim­bo­la kom­for­mi­zma otu­đe­ne in­
sti­tu­ci­o­nal­ne i ko­mer­ci­ja­li­zi­ra­ne kul­tu­re, ot­po­čeo
je mar­kant­ni per­for­ma­tiv­ni ci­klus na­ja­vljen ma­ni­
fe­stom Vi­vo Di­to (ži­vi prst, op.a.) ko­jim je ele­men­
te ži­ve stvar­no­sti ko­di­rao kao umjet­nič­ka dje­la.
U čuč­nju je oko iza­bra­nih po­je­di­na­ca kre­dom
iz­vla­čio kru­žni­cu, mar­k i­rao to­ta­li­tet nji­ho­vog
su­bjek­ti­vi­te­ta kao ne­po­no­vlji­vo ži­vo umjet­nič­ko
dje­lo, umjet­ni­k a od­re­dio kao ključ­nog ak­te­ra
pro­ce­su­i­ra­nja stvar­no­sti u kul­tur­ni su­stav, umjet­
nič­ku prak­su kao so­ci­jal­ni an­ga­žman, a jav­ni pro­
stor kao pod­ruč­je nje­nog dje­lo­va­nja. Isto­vre­
me­no, na dru­gom kra­ju svi­je­ta, u Sko­plju, gra­du
ko­jeg će idu­će go­di­ne uni­šti­ti ka­ta­stro­fal­ni po­
tres, dje­voj­či­ca Bre­da Be­ban pro­ma­tra­la je za­lju­
blje­ne pa­ro­ve ka­ko se lju­be na oba­la­ma Var­da­ra.
Lju­bav­ni pa­ro­vi pro­že­ti za­jed­nič­kom emo­ci­jom i
ne­svje­sni svo­je oko­li­ne u nje­nom su se men­tal­nom
oku od stvar­no­sti odva­ja­li kri­stal­nom ku­glom
ko­ja ih je po­kre­ta­na emo­ci­jom po­la­ko uz­di­za­la i
od­no­si­la u ne­bo.
Kao u rad­nji ne­kog ju­žno­a­me­rič­kog ro­ma­na ma­
gič­nog re­a­li­zma, na­ši su se pro­ta­go­ni­sti u pro­sto­
ru su­sre­li če­tr­de­set go­di­na ka­sni­je.
Na ne­koj od mno­go­broj­nih te­ra­sa Bu­e­nos Aire­
sa, Bre­da je pri­po­vi­je­da­la o svo­joj dječ­joj vi­zi­ji, a
ne­tko od pri­sut­nih sje­tio se le­gen­dar­nog Gre­co­
vog ra­da. Vi­zi­ja je pro­na­šla for­mu, a kon­cep­ci­ja
vi­zi­ju. Gre­cov u osno­vi on­to­lo­ški dis­kurs na­dah­
nut in­te­lek­tu­al­nim bun­tom nje­go­ve epo­he sa­da
in­te­gri­ra­ne u du­hov­no na­slje­đe, su­sreo se sa
mul­ti­di­sci­pli­nar­nim dis­kur­som su­vre­me­ne umjet­
ni­ce, s po­stup­ci­ma apro­pri­ja­ci­je i re­e­nac­tment –
a sna­žne na­ra­tiv­no­sti s ele­men­ti­ma glo­ba­li­zma i
rod­ne po­e­ti­ke. Bre­da je pre­u­ze­la Gre­co­vu ge­stu.
Fo­to­gra­fi­je je pri­ka­zu­ju ka­ko ko­se za­teg­nu­te u
pun­đu, gle­da­ju­ći u ka­me­ru ču­či u de­snom ku­tu
ka­dra. Uni­form­no odje­ve­na, oči­ju po­kri­ve­nih
za­tam­nje­nim na­o­ča­la­ma, u tre­nut­ku u ko­jem je
jed­nom ru­kom iz­vu­k la krug kre­dom dru­gom
ru­kom dr­ži le­gen­du ko­ja na­vo­di ime ra­da i ime­
na nje­go­vih pro­ta­go­ni­sta. U kru­gu, sto­je­ći nad
njom, pa­ro­vi se lju­b e u Tr­stu, Tbi­li­si­ju, Bu­e­nos
Aire­su, Lon­do­nu, Ate­ni... po­svu­da. Fi­gu­ra je ista,
osob­no­sti ras­pli­nu­te naj­pri­je u lju­ba­vi ko­ja dvo­je
sta­pa u jed­no, po­tom u uni­ver­zal­no­sti ge­ste po­
ljup­ca ko­ja na­di­la­zi ge­o­po­li­tič­ke, ide­o­lo­ške, eko­
nom­ske, kon­ven­ci­o­nal­ne i, uosta­lom, sve mo­
gu­će su­prot­sta­vlje­ne su­sta­ve. U ovoj apo­te­o­zi
lju­ba­vi na­trag u pod­ruč­je dru­štve­no osvi­je­šte­ne
umjet­no­sti, Bre­da Be­ban je od­ra­di­la još jed­nu
di­o­ni­cu svog po­sla­nja da emo­ci­je i stra­sti, te­me
ko­je pu­bli­ka ra­zu­mi­je i vo­li in­tu­i­tiv­no, vra­ti u do­
me­nu re­fe­rent­ne umjet­no­sti i ta­ko stvo­ri još
jed­nu od ne­pre­kid­no po­treb­nih po­ve­zni­ca elit­ne
umjet­no­sti i na­slje­đa neo­a­van­gar­de sa ši­ro­kom
pu­bli­kom. Njen se opus kon­zi­stent­no fo­ku­si­ra na
na­ra­ti­ve po­je­di­na­ca sud­bin­ski uhva­će­nih u dru­
štve­no-po­li­tič­ke dra­me svog okru­že­nja nad ko­
ji­ma ne­ma­ju ni utje­ca­ja, ni­ti kon­tro­le. Ove ma­le
ljud­ske pri­če, na ko­je se u bi­ti osla­nja sud­bi­na
ljud­ske vr­ste, svoj vr­hu­nac na­la­ze u in­tim­noj fi­
gu­ri po­ljup­ca, ko­ji kao sje­di­nje­nje dva­ju raz­dvo­
je­nih du­ša stva­ra onu cje­lo­vi­tost za ko­jom čo­vje­
čan­stvo tra­ga od svo­jih po­če­ta­ka kao ključ­no
ljud­skom di­men­zi­jom svog po­sto­ja­nja. Kul­tu­
ro­lo­ške im­pli­ka­ci­je su broj­ne, od onih fi­lo­zof­skih
već u Pla­to­no­vom Sim­po­zi­ju, do onih uže umjet­
nič­kih u re­mek­dje­li­ma mo­der­ne epo­he u autor­
stvu Ro­di­na, Mun­cha, Bran­cu­si­ja, Pi­cas­sa, War­
ho­la i dru­gih. Oči­to su ci­vi­li­za­cij­ske te­ko­vi­ne de­
mo­kra­ci­je i li­be­ral­ne sek­su­al­no­sti is­tak­nu­le in­ti­
mu po­ljup­ca kao ma­tič­nu umjet­nič­ku te­mu, ali
ni­je slu­čaj­no da je upra­vo Vi­vo Di­to jed­ne umjet­
ni­ce uka­zao na uni­ver­zal­nu i su­štin­ski eman­ci­
pa­cij­sku pri­ro­du nje­go­ve jav­no­sti. Upra­vo su, na­
i­me, umjet­ni­ce za­hva­lju­ju­ći ra­kur­su rod­ne po­zi­
ci­je uka­za­le na pro­si­ja­va­nje me­ha­ni­za­ma spol­ne
re­pre­si­je u iko­no­gra­fi­ji pri­ka­za lju­ba­vi i či­nje­ni­ci
po­ti­ski­va­nja te­me sek­su­al­no­sti u do­me­nu por­
no­gra­fi­je. Iako ima ne­što kla­sič­no u im­po­sta­ci­ji
ko­ja se iz do­di­ra je­zi­ka i po­lo­ža­ja gla­ve raz­vi­ja u
Bre­di­nim fi­gu­ra­ma po­lju­ba­ca, su­ge­ri­ra­ju­ći spi­ral­
no kre­ta­nje ko­je će lju­bav­ni­ke uisti­nu pro­pe­li­ra­ti
u ne­bo po­put pri­ka­za uz­ne­se­nja ba­rok­nih sve­
ta­ca, po­lju­bac je u nje­nom Ar­te Vi­vo uz­dig­nut na
ra­zi­nu po­li­tič­kog sta­va i to ne sa­mo pre­ma dru­
štve­noj zbi­lji, već i pre­ma uni­ver­zal­nom po­ret­ku
stva­ri.
Al­ber­to Gre­co je u Bar­ce­lo­ni 1965. go­di­ne iz­vr­šio
sa­mo­u­boj­stvo na­zi­va­ju­ći ga u opro­štaj­noj po­ru­
ci svo­jim ko­nač­nim umjet­nič­kim dje­lom. Umjet­
nik ko­ji je ak­tiv­no ra­dio na do­ki­nu­ću umjet­nič­
kog objek­ta pro­mo­vi­ra­ju­ći po­is­to­vje­ći­va­nje ži­vo­
ta i umjet­no­sti, do­ki­nuv­ši umjet­ni­ka i uz­di­žu­ći se
do mi­ta u jed­nadž­bu je uklju­čio i smrt. Bre­da Be­
ban umr­la je u Lon­do­nu 2012. go­di­ne, bo­re­ći se
do kra­ja za in­ten­zi­tet ži­vlje­nja ka­kvog je pro­mo­
vi­ra­la svo­jom umjet­no­šću. Ovo dvo­je ak­ti­vi­sta
sud­bi­na je spo­ji­la u ve­li­koj na­ra­ci­ji o smi­slu i ulo­
zi umjet­no­sti ko­ja je obi­lje­ži­la kul­tu­ru XX sto­lje­
ća. Nji­ho­vi gla­so­vi ovoj su sre­di­šnjoj te­mi do­da­li
ostra­šće­nost ko­ju ge­ne­ri­ra­ju ta­ko­zva­ne ‘kul­tur­ne
mar­gi­ne’ iz ko­jih su po­te­kli, a bez ko­jih ‘cen­tar’,
kao što je to re­kao hr­vat­ski po­vje­sni­čar umjet­
nost Že­li­mir Ko­šce­vić, ne bi bio ni­šta dru­go do li
‘cr­na ru­pa’. n
Tekst preuzet iz kataloga Breda Beban, The Adventure of the Real, Trieste Contemporanea, 2012
/ B R ED I B EBAN /
AVAN T UR A EM O CI J E
26
Breda Beban
Arte Vivo (No.1)
digitalni print
54 x 75 cm
Ljubaznošću ovlašćene zaostavštine umetnika
i galerije Kalfajan (Atina-Solun)
Breda Beban
Arte Vivo (No.2)
digitalni print
54 x 75 cm
Ljubaznošću ovlašćene zaostavštine umetnika
i galerije Kalfajan (Atina-Solun)
Breda Beban
Breda Beban
Arte Vivo (No.3)
digitalni print
54 x 75 cm
Arte Vivo (No.4)
digitalni print
54 x 75 cm
Ljubaznošću ovlašćene zaostavštine umetnika
i galerije Kalfajan (Atina-Solun)
Ljubaznošću ovlašćene zaostavštine umetnika
i galerije Kalfajan (Atina-Solun)
Ko ne zna da pati, on ne zna da voli
– muzika i ljubav u radu Brede Beban
Piše: Jelena Jureša
„Kad god želim da dirnem ljude, a da ih ne uznemirim, koristim muziku.“
U
poslednjoj sceni filma Gertrud (1964) Karla
Teodora Drajera (Carl Theodor Dreyer) već ostarela Gertrud čita pesmu koju je napisala sa šesnaest godina i u kojoj je zamisao – njen sopstveni kredo i epitaf na nadgrobnom spomeniku
– jednostavna, čista i sasvim ženska, sadržana u
samo dve reči: Amor Omnia. Ljubav je sve. U dvokanalnom filmu I Can’t Make You Love Me umetnice Brede Beban, koji je istovremeno omaž Ger­
trudi i ženi koja odbija da govori drugim jezikom,
do jezikom ljubavi, Beban izgovara rečenicu:
„Ne želim da reč ljubav nestane
iz mog vokabulara.“1
Rođena u Novom Sadu 1952. godine, jedan deo
detinjstva Breda Beban provela je u Skoplju, gde
se zauvek zaljubila u vizantijsku umetnost i arhitekturu. Nakon katastrofalnog zemljotresa koji je
uništio veći deo grada, njena porodica seli se u
Zagreb, gde će Breda diplomirati petnaest godina kasnije. Karijeru je započela slikajući velika
platna koja su zauzimala čitave zidne površine2,
a susret sa umetnikom Hrvojem Horvatićem
1985. i u trenu uspostavljena saradnja uticaće
na njenu dalju posvećenost mediju fotografije i
videa.
Njihovo umetničko i životno preplitanje započeće upravo tokom izvođenja performansa za trideset uzvanica u stanu porodice Beban, kada se
na vratima pojavio Horvatić sa kamerom u ruci,
Breda Beban, I Can’t Make You Love Me, dvokanalni
film namenjen prikazivanju u galeriji, 2003.
2
(12. Videobrasil katalog) ASSOCIAÇÃO CULTURAL VIDEOBRASIL, „XII Videobrasil – Festival Internacional
de Arte Eletrônica“ [XII Videobrasil – International
Electronic Art Festival]: from September 22 to October 11, 1998, São Paulo, 1998: 35–37
1
/ B R ED I B EBAN /
kako bi zabeležio čin umetnice koja samo što
nije otkrila svoj medij.
Iste večeri, gledajući u kontrolni monitor mladog
reditelja, Breda će shvatiti da bi njen performans
bio puno bolji ukoliko bi koristila pokretnu sliku,
a uz pomoć montaže zadobila kontrolu nad vremenom. Beban i Horvatić svoju će profesionalnu
saradnju započeti već sledećeg dana. Estetika
njihovih radova biće nadahnuta evropskom filmskom tradicijom, posebno radovima Bresona i
Godara3.
Raspad Jugoslavije i rat koji će uslediti nagnaće
ih da emigriraju 1991.
„Ja sam post-Jugoslaven. Kad imam
nostalgiju za detinjstvom javlja mi se
miris Ohrida... Uverena sam bila da je
jedna pločica od kaldrme centar sveta.“4
Sve do emigracije, njihov unutrašnji svet je funkcionisao, osećanja su određivala pravac u kom će
se njihovi filmski radovi razvijati. I sama umetnica
će, mnogo godina kasnije, istaći kako je geografija označila jezik njihovih radova, koji su, budući da
su nastajali u Jugoslaviji, postojali u jednom hermetičnom svetu. Zatim sledi dugo doba patnje,
besa, čak i depresije, nakon preseljenja u Britaniju.
S jedne strane, njihova zemlja prestala je da postoji i besneo je rat. S druge strane, medijski
izveštaji britanskih televizijskih kuća činili su im
se nestvarnima, nimalo nalik poznatom iskustvu
i osećanju „doma“. Artikulisanje novih ideja činilo im se gotovo nemogućim.
Ibid.
Milena Marjanović, „Volim kad čovek zapeva”, Blic,
12. decembar 2000. (http://www.blic.rs/stara_arhiva/
intervju/140915/Volim-kad-covek-zapeva)
3
4
KO N E ZNA DA PAT I , O N N E ZNA DA VO LI
Njihov tihi svet, dotada neometan društvenim
kontekstom, u potpunosti je nestao. Breda i Hrvoje, u pokušaju da pojme okolnosti i svet u kom
su se obreli, stvaraće mnogo direktnije radove.
Potreba za komunikacijom usloviće i drugačiju
semantiku. Njihov novi, univerzalniji i direktniji
jezik, u nastojanju da se razume stvarnost, konotiraće gubitak, bol i izmeštenost.
Mnogo godina kasnije, osvrćući se na ovo vreme, Breda će zaključiti da je izgnanstvo oblikovalo određene aspekte njene ličnosti, jer bi se u
suprotnom njen razvoj odvijao unutar određene
kulture, čime bi sva kompleksnost i osobenost
njene ličnosti izostala. Pozicija u kojoj je ponovno propitivanje vlastitog identiteta bilo ne samo
poželjno, već i nužno, iznedrila je mogućnost sagledavanja identiteta kao procesa, kreativnog i
nikako statičnog.
Tada, kada je njihova (i)storija nastavila da se razvija u novim okolnostima, na novom jeziku, unutar novih i do tada nepoznatih društvenih kodova,
uspeh u umetničkom radu nije izostao. Ipak, iznenada i bez najave, Hrvoje će umreti. Njegov prerani odlazak okončaće njihovu decenijsku saradnju.
Pored ličnog gubitka i bola, Breda Beban će, još
jednom, izgubiti orijentir u razumevanju identiteta, kako ličnog, tako i umetničkog. Zaključiće da
živi jedan život a da je vlasnica čak tri biografije.
Ona prva, biografija umetnice iz Jugoslavije, završila se raspadom zemlje; druga je obuhvatila rad i
život sa Hrvojem. Nakon njegove smrti, biće primorana da ponovo otkriva ko je5.
Jedan od njenih najpotresnijih radova, I Lay
on the Bed Waiting for His Heart to Stop Beating
5
Gary Thomas, „Breda Beban talks to APEngine’s Gary
Thomas”, APEngine,
http://www.apengine.org/2010/10/breda-bebantalks-to-apengines-gary-thomas/ (11. oktobar 2010.)
30
For Heaven’s Sake u izvođenju Četa Bejkera:
Breda Beban, kadrovi iz video rada
Let’s Call It Love (2000)
http://www.youtube.com/watch?v=jt5yRbLIKcM
„Volim način na koji se u mjuziklu pojedine
situacije naprave transparentnim.
Volim kad čovek u sred filma počne pevati.“
Njen dalji žanrovski krosover kretaće se kroz preplitanje fikcije i dokumentarnog, ličnog i kolektivnog, sećanja i konstrukta. Stalne teme ljubavi,
čežnje, nedostajanja i nemoći biće pripovedane
na rubu velikih priča, politike, geografije, nestabilnosti i dislokacije moći. Smatrajući da se život
oslanja na snagu pojedinih proživljenih trenutaka, iz njih će crpeti i pomoću njih tumačiti stvarnost.
31
Let’s Call It Love (2000)
„Svaki put kada slušam Četa Bejkera,
osećam da peva direktno meni.“6
Podstaknuta osećanjem nemoći tokom NATO
bombardovanja Srbije i Crne Gore, Beban je realizovala video-instalaciju Let’s Call It Love. Rad,
uslovno rečeno, ima tri dela. U prvom se susrećemo sa statičnim crno-belim kadrom gramofona na kom se jednolično okreće ploča uz melanholični glas Četa Bejkera:
U drugom delu, hipnotički spoj zvuka i slike prekida (dopunjuje?) saundtrek preletanja ratnih
aviona. Muzika se stapa sa bukom, a buka to prestaje da bude. Pri prikazivanju rada u galeriji, koriste se ekvilajzeri kako bi se podesile niske zvučne frekvencije, tako da se gledaoci doslovno
osećaju fizički napadnuti zvukom ratnih letelica.
Lična emotivna vezanost za sliku, podstaknuta
muzikom, u poslednjoj trećini rada, doživljava
svoj vrhunac dok slušamo nežno pevanje Četa
Bejkera i posmatramo dokumentarne snimke preletanja američkih aviona. I upravo u tom trenutku, na tankoj liniji između čežnje i samoće, javlja
se osećaj uzvišenog i tragičnog koji lagano prelazi u doživljaj opšte bespomoćnosti. I tako je
svaki put kada se pojedinac istinski suoči sa politikom savremenog sveta7. Nežnost i brutalnost dva
su lica nemoći, dok Bejkerov glas nastavlja:
For heaven’s sake, let’s fall in love...
„Let’s Call it Love – Information, Clips and Stills”,
Luxonline, http://www.luxonline.org.uk/artists/breda_
beban/lets_call_it_love.html
7
Breda Beban, „Breda Beban (5 March 2008)” https://
vimeo.com/3437562
6
/
For heaven’s sake, let’s fall in love,
It’s no mistake to call it love,
An angel’s holding hands with me,
How heavenly heaven can be.
N OVA M I SAO
Verujući da je potrebno da izmislimo novu reč za
istinu, kroz svoj umetnički i kustoski rad kazivaće
priče koje zvanične istorije ne žele ili ne umeju
da iskažu. Svesna da beleženje događaja putem
kamere jeste jedan vid cenzure stvarnosti, Breda
Beban će pri korišćenju dokumentarnih snimaka,
a to će činiti često, razmišljati kao dete filmske
fikcije u čije će moći naknadne artikulacije stvarnosti imati puno poverenje. Ako se i bavila dokumentarnim, to je činila u cilju rekonstruisanja (o)
sećanja o datom trenutku. Najčešće, narativ u
njenim radovima pokreće muzika, dok je gledaocu, samom, ostavljeno da narativ interpretira,
odnosno, iznova sazda.
/
(Ležim na krevetu čekajući da njegovo srce presta­
ne da kuca), dirljivo dokumentuje njihov nomadski život i šestogodišnje bivstvovanje u egzilu
kroz fotografije praznih kreveta i pogleda sa prozora njihovih privremenih smeštaja. Ova fotografska serija ima i svoju tačku. Na poslednjoj fotografiji zabeležena su dva kreveta, u bolnici u istočnom Londonu, gde je Horvatić iznenada preminuo.
Nakon ove, nastaće i serija fotografija The Miracle
of Death, vizuelni dnevnik o gubitku i nemoći. Na
ovih šest fotografija vidimo Bredinu nemoć da
kutiji sa pepelom preminulog Horvatića pronađe mesto – u njihovom stanu ona je premešta iz
jedne sobe u drugu i fotografiše je zajedno sa
njegovim, još uvek, prisutnim stvarima.
Ljubav i čežnja, humor i život, obeležiće radove
koji će nastajati u trećoj biografiji Brede Beban.
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
Ljubaznošću ovlašćene zaostavštine umetnika
i galerije Kalfajan (Atina-Solun)
The Most Beautiful Woman in Gucha (2006)
Breda Beban isticala je kako u radu svakog umetnika postoji jedan „o kom svako sa vama želi da
priča“, jedan koji je transcendentovao svačije interesovanje8. Naravno, ostaje pitanje – šta posle
takvog rada dalje napraviti.
Snimajući okupljanje muzičara u Guči, kuda je
svake godine odlazila „da uživa u plesu i muzici“,
Breda se vratila u London sa dvadeset sati snimljenog materijala. Iako snimanje nije bilo nimalo jednostavno – trebalo je konstantno držati
kameru iznad glave uz stalno tiskanje mase9 –
bila je svesna važnosti trenutaka koje beleži svojom malom video-kamerom.
Tokom pregledanja snimljenog materijala nije
uspela da pronađe ništa što bi odgovaralo magiji doživljenog. Shvativši da je potrebna naknadna artikulacija, putem postprodukcije, usporavanjem određenih segmenata snimka i montažom,
ona će stvoriti fikciju koja će svedočiti o subjektivnom doživljaju. Prednost nad snimljenim daje
doživljenom, subjektivnost je za nju od prevashodne važnosti, stoga je svaku medijski posreKažu da su tokom prikazivanja Najlepše žene u Guči u
galeriji Tate Britain, 2006, zaposleni iz obližnjih kancelarija svaku pauzu za ručak provodili ispred rada.
9
Beban, „Breda Beban (5 March 2008)”
8
dovanu stvarnost potrebno naknadno menjati
kako bi se približila realnosti trenutka. Izdvojila
je devetnaest minuta nemontiranog materijala i
od njega načinila osmominutnu ljubavnu priču.
U ovom radu, kamera prati prelepu trbušnu ple­
sa­čicu, koja igra uz kakofoniju limenih instrumenata. Iz vlastite dosade ona bira muškarca kog
počinje da zavodi. Iako postoji pravilo da dvoje
ne smeju da se dodirnu tokom plesa, pažljivi po­
sma­trač može da uoči da je upravo raskošna ple­
sa­čica ta koja ga krši10.
Muzika igra glavnu ulogu, kao i u prethodnim
radovima, jer Beban referiše na dvostruku tra­
diciju romske muzike na Balkanu, onu borbenu
– sni­mljenu na samoj lokaciji i onu romantičnu –
korišćenu u postprodukciji. Muzikom se postiže
prelaz između intimnog i javnog, i onaj, kako
sama ističe, trenutak sažet u rečima: I think I am
falling in love11. Zahvaljujući slow-motion zamrzavanju trenutka, ona uspeva da stvori paralelnu
stvarnost u kojoj ljubavni par nesmetano postoji.
B. Beban će objasniti da privlačnost mlade plesačice
počiva upravo u spoju slobodnog deteta koje se krije
u svakoj ženi i njene nestvarne lepote.
11
Helen Holtom, „ Helen Holtom talks to artist and
curator Breda Beban”, ArtRabitt, http://www.artrabbit.com/features/features/november_2007/bb_interview (06.11.2007.)
10
Iako je ovaj ljubavni zanos često prekidan, to kao
da mu ne smeta da se s vremena na vreme, uz
pomoć muzike, iznova pojavi i nastavi započeto.
Walk of the Three Chairs (2003)
„Ne umem da pevam. I pokušavam da pevam.
I želim da hodam u visokim štiklama preko
ove tri stolice. Ploveći na reci. Na splavu.“12
U ovom kratkom filmu pratimo Bredu Beban u
neobičnom okruženju, u društvu romskog orkestra, dok, negde kod Beograda, plovi Dunavom
na otvorenom splavu.
Zašto su ti kose pobelele, druže,
zar i tebe nešto u životu muči?
Gledam te svakog dana, ulicom šetaš sam,
u srcu mi je rana, jer i ja sam bio mlad.
Performans je Breda zamislila kao slepstik, iako
se posmatraču ne mora tako učiniti. U krupnom
planu pratimo je dok stoji naspram pevača i vrlo
nespretno počinje da peva:
Ko ne zna da pati taj ne zna da voli.
12
http://www.apengine.org/2010/10/breda-bebantalks-to-apengines-gary-thomas/
Breda Beban, kadar iz video rada
The Most Beautiful Woman in Gucha (2006)
Breda Beban, kadar iz video rada
Walk of the Three Chairs (2003)
Ljubaznošću ovlašćene zaostavštine umetnika
i galerije Kalfajan (Atina-Solun)
Ljubaznošću ovlašćene zaostavštine umetnika
i galerije Kalfajan (Atina-Solun)
http://vimeo.com/47769091
/ B R ED I B EBAN /
KO N E ZNA DA PAT I , O N N E ZNA DA VO LI
32
On joj uzvraća na isti način, ali umešno, bez greške u izvedbi. Svakim ponavljanjem stiha ona postaje sve bolja. Zatim kreće njeno hodanje preko
stolica.
My Funeral Song (2009/2010)
„Dođe taj trenutak, kasno noću ili u rano jutro,
kada nekog kompletno obuzme muzika. I tada,
znate, morate da slušate sve reči njihovih
omiljenih pesama. I muče vas u stvari, ali vi se
rado mučite. To je trenutak kada neko kaže:
‘Ukoliko sutra umrem, ovo je pesma koju
želim na svojoj sahrani’“.13
Ko ne zna da pati on ne zna da voli,
za ljubav je, druže, potrebno dvoje.
I ja sam iste sreće kao što si ti,
ovaj svet je lažan, to već znaju svi.
Hod preko tri stolice balkanski je narodni običaj.
Breda se seća, njen deda je ovo činio svaki put
kada bi pobedio u kartanju. Dok stupa sa jedne
stolice na drugu, muzičari poslednju stolicu hitro
premeštaju napred, pravo pod njeno stopalo,
produžavajući na taj način stazu za ovu neobičnu šetnju. Tako se hod preko splava nastavlja.
Krajolik se menja u zavisnosti od položaja kamere, jedna obala otkriva industrijski pejzaž, na
drugoj se lelujaju stabla i izviruju drvene dače.
Ovaj jednostavan čin, u neobičnom okruženju,
veoma dobro uvežban, odslikava Bredinu ljubav
prema Balkanu, njegovoj muzici i njegovim nelogičnostima.
Ovaj svet je lažan, to već znaju svi.
33
Mogućnost da se plače i smeje u isto vreme, to
je bio Balkan. I to ju je opčinjavalo. Kao i u radu
Beautiful Exhile14, zanesena trenom prirodne elegancije na nečijem licu kada je osoba istovremeno i tu, ali i negde drugde, u junu 2010. godine
Beban postavlja novu instalaciju u londonskom
Camden Arts Centru: My Funeral Song.
http://www.apengine.org/2010/10/breda-bebantalks-to-apengines-gary-thomas/
14
Beautiful Exhile (2003) čini pet video-portreta žena
pre, tokom i nakon orgazma. U radu učestvuju četiri
bli­ske prijateljice Brede Beban i ona sama. Objašnjava­
jući da je izgnanstvo u bliskoj vezi sa nemogućnošću
pronalaženja jasnog identitetskog određenja, ona pot­
crtava važnost bega: „Identitet postaje veliko, teško
pitanje, postanete umorni od njegove nedostatnosti,
sve što želite jeste da pobegnete“.
13
Vrlo intiman rad bavi se ljudskom emocijom u ko­
relaciji sa muzikom, a smrću kao temom. Instalaciju čini pet filmskih zabeleški, pet video-portreta na kojima su umetničini prijatelji zamoljeni da
izaberu pesmu koju bi želeli na svojoj sahrani i
da pri tom zamisle celu tu priliku. U kratkim video-radovima, estetikom home movies slike, čime
se naglašava svojevrsna intimnost, prisustvujemo
vrlo dirljivim, iskrenim, dubokim ličnim trenucima
portretisanih, dok se suočavaju sa zamišljenom
slikom vlastite smrtnosti, a sadašnji momenat se,
zahvaljujući muzici, seli u nepoznati, ali sasvim
izvesni čas konačnog kraja.
U ovako fragilnom trenutku, neki gledaju u kameru, neki sklanjaju pogled, neki gledaju u pod,
neko zaplače, a neko zapeva na sav glas. I vi poželite da zaplačete s njima, zamišljajući uspomene koje su uticale na njihove muzičke izbore. Jer,
ako nam je nešto zajedničko, to je naša sopstvena
smrtnost, te je saosećanje neizbežno. Ne postoji
sigurna mreža na koju se možemo dočekati.
Nemoguće je ne prisetiti se rada My Funeral Song
u trenutku kada vest o smrti Brede Beban i dalje
deluje nestvarno.
Možemo se smejati i plakati u isto vreme. n
/
https://www.youtube.com/watch?v=h1FRMs6s_Xk
N OVA M I SAO
Ljubaznošću ovlašćene zaostavštine umetnika
i galerije Kalfajan (Atina-Solun)
/
Najava za Omaggio a Breda Beban u Trstu
(I Mille Occhi / Trieste Contemporanea):
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
Breda Beban, kadrovi iz video rada
My Funeral Song (2009/2010)
U čast Bredi Beban
Avantura stvarnog
Piše: Dubravka Cherubini
z
a­greb, zi­ma ‘63. škol­ska go­di­na je već bi­la
po­če­la kad je Bre­da do­šla u naš raz­red. Re­kli su
nam da je do­šla iz Sko­pja, a ta­mo je baš to lje­to
bio stra­šan po­tres. Po­ja­vi­la se u cr­noj glo­ta­noj ku­
ti sa bi­je­lom krag­nom, rav­ne krat­ke ko­se na de­snu
stra­nu po­če­šlja­ne, za­teg­nu­te špan­gom ta­ko ja­ko
da joj je iona­ko vec vi­so­ko ce­lo na toj de­snoj stra­
ni iz­gle­da­lo još vi­še. Li­ce joj je bi­lo otvo­re­no, usta
ve­li­ka i pu­na zu­bi ko­ji su joj ma­lo str­ša­li, a oči raz­i­
gra­ne. Ima­la je neo­bi­čan nos, ja ta­kav ni­kad do
ta­da ni­sam vi­dje­la. Vrh je nje­nog no­sa bio ko sa­
bljom od­sje­čen, pa je iz­gle­dao kao tra­pe­zoid.
Taj put ni­sam bi­la pri­mi­je­ti­la nje­ne ča­ra­pe, ina­če
uvi­jek ma­lo po­kr­pa­ne na ko­lje­ni­ma. To sam pri­
mi­je­ti­la tek na­kon na­ših pr­vih škol­skih od­mo­ra.
Na­i­me, ona bi na sam zvuk zvo­na za kraj škol­
skog sa­ta, me­đu pr­vi­ma iz­ju­ri­la na škol­sko igra­li­
šte i to ta­k vom br­zi­nom da bi se već na pr­vom
ste­pe­ni­štu spo­ta­kla i pa­la ili bi uda­ri­la u ne­kog
na­stav­ni­ka, ko­je­mu bi onaj ve­li­ki škol­ski ime­nik
od­le­tio iz ru­ku da bi za­vr­šio sav ras­pad­nut is­pod
ste­pe­ni­šta. Mi bi je vi­dje­li kroz pro­zor ka­ko ju­ri
pre­ko po­plo­ča­nog igra­li­šta ska­ču­ći ko ga­ze­la
svo­jim du­gim no­ga­ma, ili bi se sa­kri­la iza klu­pe
sa­kri­va­ju­ći već ogu­lje­no ko­lje­no i po­de­ra­nu ča­
ra­pu. Ko ži­vo sre­bro je, go­vo­ri­li su na­stav­ni­ci.
Od­la­zi­le bi za­jed­no ku­ći po­sli­je ško­le, a na­ma je
taj pre­va­lje­ni put kroz ale­ju bre­za uvi­jek po­tra­
jao vi­še ne­go osta­li­ma. Ona bi za­sta­la kod sva­ke
ku­će, sva­kog sta­bla, a sve da mi pri­ča ka­ko je u
Sko­plju sve bi­lo dru­ga­či­je, ka­ko su nji­ho­ve ku­će
bi­le ve­li­ke, ka­ko je kod njih u stan uvi­jek do­la­zi­lo
pu­no pri­ja­te­lja i pu­no su­sje­da, ka­ko ta­mo ima vi­še
ra­zno­li­kog dr­ve­ća, a ploč­ni­ci mno­go ši­ri od ovih
i ka­ko su uli­ce vr­vi­le lju­di­ma. Ta­mo su se, go­vo­ri­
la je, ra­đa­le nje­ne že­lje i nje­ni sno­vi.
Na­ši su se ži­vo­ti po­če­li is­pre­ple­ta­ti. Ja sam za­vo­
lje­la te nje­ne ča­ra­pe po­kr­pa­ne kon­cem jed­ne
dru­ge bo­je, a ona moj ša­re­ni džem­per što mi ga
je ma­ma bi­la is­ple­la, a na ko­jem su ša­re, na­kon
što nam je ku­ća ‘64 bi­la po­pla­vlje­na, pu­sti­le bo­
ju, pa je pla­va bo­ja ma­lo pre­šla na bi­je­le i cr­ve­ne
ša­re, a cr­ve­na je ci­je­li džem­per ma­lo za­ro­zi­la. Za­
vo­lje­le smo se za či­tav ži­vot, a da to ta­da ni­smo
ni zna­le. Ču­va­le smo na­še za­jed­nič­ke taj­ne, po­
vje­ra­va­le na­ša ma­šta­nja i sa­nja­re­nja.
Ta­ko jed­nog po­sli­je­po­dne­va, po­sli­je ško­le, švr­lja­
ju­ći uli­ca­ma, kla­ta­re­ći se ku­ći od­ga­đa­ju­ći ra­sta­
nak, smi­ju­ći se do su­za što smo na zad­njem škol­
skom sa­tu Bo­ri Su­mi­ću i Fra­nji Ju­na­ko­vi­ću na­ša­
ra­le ke­mij­skom olov­kom toč­ku na vr­hu krat­ko
oši­ša­ne gla­ve ne bi li kon­tro­li­ra­le kad pe­ru ko­su,
do­zna­la sam nje­nu naj­ve­ću do­tad že­lju. Že­lju o
ko­joj je sa­nja­ri­la i ma­šta­la ot­ka­ko je zna­la za se­
be. „Eto, vi­diš”, re­kla mi je, „u ova­k vim tre­nu­ci­ma,
iz ta­k vog smi­je­ha i te ne­iz­re­ci­ve sre­će, za­mi­šljam
se s jed­nom oso­bom ko­ja mi u tom tre­nut­ku
zna­či mno­go ili ko­ju vo­lim, po­ne­kad bi to bi­la
mo­ja ba­ka, po­ne­kad Esma, na­ša su­sje­da iz Sko­
plja ko­ja je uvi­jek mi­ri­sa­la na ko­la­če, a po­ne­kad
ne­tko iz ško­le ili sa igra­li­šta, ka­ko se dr­ži­mo za
ru­ke na­sred ploč­ni­ka is­pred ku­će, pa po­dig­ne­mo
ru­ke u zrak i tad se oko nas stvo­ri ve­li­ka pro­zir­na
ku­gla, uz­dig­ne nas pre­ma ne­bu i mi ot­pu­tu­je­mo
u sve­mir”. Ka­ko smo od­ra­sta­le, taj put u sve­mir
se sva­ko to­li­ko po­ja­vlji­vao u na­šim raz­go­vo­ri­ma,
znao je bi­ti i pred­met ša­la, po­go­to­vo kad bi se
pre­če­sto ti „put­ni­ci” u sve­mir iz­mi­je­nji­va­li.
Pre­va­liv­ši pre­ko na­ših gla­va sve­ga i sva­če­ga u
na­red­nih sko­ro pu­nih pet de­se­tlje­ća neo­bič­nih
ži­vo­ta, no­vih ze­ma­lja i kon­ti­ne­na­ta, ve­li­kih lju­ba­
vi i još ve­ćih tra­ge­di­ja, ra­to­va i gu­bi­ta­ka pri­ja­te­
lja, njen dječ­ji san je od­jed­nom po­čeo do­bi­va­ti
stvar­ne kon­tu­re i to na po­sve dru­goj stra­ni ze­
malj­ske ku­gle, u Bu­e­nos Aire­su. Do­če­ka­la me u
ku­ći ta­man po nje­noj mje­ri, ku­ći ‘cho­ri­zo’ u Avel­
la­ne­di. Ku­ća funk­ci­o­nal­na, oli­če­nje lje­po­te jed­
no­stav­no­sti i lje­po­te ele­gan­ci­je. Ona oza­re­na i s
onim po­zna­tim sja­jem u oči­ma, ko­je sa­mo što ne
uz­vik­nu: Eure­ka! Če­sto me, u stva­ri, i ne sa­mo po
iz­gle­du, pod­sje­ća­la na Ni­ko­lu Te­slu. I ona je bi­la
tan­ka, a čvr­sta, pro­dor­nog po­gle­da ko­ji bi sve
raz­ot­kri­vao, iz­u­zet­nog zna­nja i če­sto s ide­ja­ma
da­le­ko is­pred svog vre­me­na.
Ta­ko sam je na­šla to ra­no po­sli­je­pod­ne u ku­hi­nji
u Avel­la­ne­di, u ku­hi­nji ko­ja je ne­vje­ro­jat­no pod­
sje­ća­la na nje­nu ku­hi­nju u Za­gre­bu. Isti mo­der­
ni­zam, ista at­mos­fe­ra, ista pri­snost. Mje­sto ko­je
je odi­sa­lo ži­vo­ti­ma svo­jih uku­ća­na i nji­ho­vih pri­
ja­te­lja. „Da znaš, Du­brav­či­ce, u Bu­e­nos Aire­su se
svi lju­be!”, kre­nu­le se ko bu­ji­ca nje­ne ri­je­či, „ideš
gra­dom i gdje god se okre­neš, vi­diš lju­de za­gr­
lje­ne ka­ko se lju­be.”. Tu je, odu­še­vlje­na, pre­po­
zna­la na­sta­vak svo­jih sa­nja iz dje­tinj­stva.
Ta­ma­ra, Cri­sti­na, De­bo­ra, Char­lie, Pa­blo, Juan i
mno­gi dru­gi bi­li su za­slu­žni što je Bu­e­nos Aires
po­stao nje­no mje­sto. Ot­kri­va­la ga je pom­no, upi­
ja­la ži­vot gra­da i nje­go­vih lju­di i za­lju­blje­na u nje­
go­ve kon­tra­dik­ci­je, usu­di­la se do­ta­ći sva­ku nje­
go­vu di­men­zi­ju. Za­hva­lju­ju­ći če­stim raz­go­vo­ri­ma
do du­bo­ko u noć s do­ma­ćim umjet­ni­ci­ma, pri­bli­
ži­li su joj Al­ber­ta Gre­ca, ar­gen­tin­sku iko­nu, umjet­
ni­ka i pje­sni­ka ko­ji je 60-ih go­di­na za­o­kre­nuo
umjet­nost svo­jom ak­ci­jom ko­mu­ni­ka­ci­je po­i­ma­
nja umjet­no­sti, zna­nom kao Vi­vo Di­to. Gre­co bi
uka­zi­vao pr­stom na slu­čaj­nog pro­la­zni­ka i oko
nje­ga is­cr­tao krug kre­dom, stva­ra­ju­ći ta­ko od
nje­ga ži­vi pred­met umjet­no­sti.
Bio je to iza­zov vri­je­dan po­ku­ša­ja. Bre­di­na pr­va
se­ri­ja fo­to­gra­f i­ja na­sta­la je u Bu­e­nos Aire­su, a u
cast Al­ber­tu Gre­cu do­bi­la ime Ar­te Vi­vo. Sli­je­di­le
su se­ri­je fo­to­gra­f i­ja iz gra­do­va ko­ji su je in­spi­ra­
ra­li ili ko­je je za­vo­lje­la, kao što su Trst, Tbi­li­si,
Lon­don i Ate­na. U mno­gim dru­gi­ma, a u ko­ji­ma
znam da je že­lje­la na­sta­vi­ti, ni­je na­ža­lost sti­gla. n
Tekst preuzet iz kataloga Breda Beban, The Adventure of the Real, Trieste Contemporanea, 2012
/ B R ED I B EBAN /
AVAN T UR A S T VAR N O G
34
Breda Beban
Arte Vivo (No.5)
digitalni print
54 x 75 cm
Ljubaznošću ovlašćene zaostavštine umetnika
i galerije Kalfajan (Atina-Solun)
Breda Beban
Arte Vivo (No.6)
digitalni print
54 x 75 cm
Ljubaznošću ovlašćene zaostavštine umetnika
i galerije Kalfajan (Atina-Solun)
Breda Beban
Breda Beban
Arte Vivo (No.7)
digitalni print
54 x 75 cm
Arte Vivo (No.8)
digitalni print
54 x 75 cm
Ljubaznošću ovlašćene zaostavštine umetnika
i galerije Kalfajan (Atina-Solun)
Ljubaznošću ovlašćene zaostavštine umetnika
i galerije Kalfajan (Atina-Solun)
Intervju: Ejmi Gugenhajm
Global Cinema
Razgovarala: Biljana Mickov
Moj film ko­ji sam na­pi­sa­la i re­ži­ra­la u New Yor­ku i To­ki­ju, u oba prav­ca
is­tra­žu­ju­ći šta je na ivi­ci per­cep­ci­je. Ja sam za­in­te­re­sov­na isto ta­ko da
vi­dim ka­ko to ima od­raz u Ja­pan­skoj tra­di­ci­o­nal­noj umet­no­sti, vi­zu­el­noj
umet­no­sti, sta­rim pro­jek­ci­ja­ma, u te­a­tru Ta­bu­ki, Noh i Bun­ra­ku, pra­te­ći
stil mo­der­nog ne­iz­re­če­nog je­zi­ka, po­e­ti­ke, vi­zu­el­no i vi­so­ko me­ta­forč­ke pri­če
pi­sa­ca kao što su Ta­na­za­ki, Ka­wa­ba­da, Ogai, i re­di­te­lja kao što su Mi­zo­gu­ši,
Ši­no­da, Šin­do, Te­ši­ga­ra i Oši­ma.
e
j­mi Gu­gen­hajm je re­ži­ser­ka i spi­sa­te­lji­ca, sa
vi­še od pet­na­est go­di­na is­ku­stva u mul­ti­me­di­
jal­nom po­zo­ri­štu i u krat­kom eks­pe­ri­men­tal­nom
fil­mu. Nje­ni fil­mo­vi su pred­sta­vlja­ni i pro­mo­vi­
sa­ni ši­rom USA, Evro­pe, kao i Se­ver­ne i La­tin­ske
Ame­ri­ke.
Ej­mi Gu­gen­hajm: Glo­bal Ci­ne­ma je me­sto za
po­ve­zi­va­nje iz­me­đu lju­di ce­log sve­ta kroz film,
ko­ji u kre­a­tiv­nom di­ja­lo­gu stva­ra­ju no­vu vi­zi­ju.
Po­če­lo je sa že­ljom da ra­dim sa umet­ni­ci­ma ko­je
sam sre­la kroz moj rad u Evro­pi i Mek­si­ku, kao
sa­sta­nak tri že­ne re­ži­se­ra da stvo­re umet­nič­ki
rad na te­mu „že­lje“. Po­sle to­ga, kao od­go­vor na
rat u Ira­ku, je­dan mu­sli­man­ski fo­to­graf iz In­do­
ne­zi­je, ina­če moj pri­ja­telj i ja, od­lu­či­li smo da ura­
di­mo je­dan pro­je­kat raz­me­ne iz­me­đu ne­za­vi­snih
umet­ni­ka iz obe na­še ze­mlje, da sa­zna­mo i bo­lje
raz­u­me­mo jed­ni dru­ge u mi­ru. Ma­lo ra­ni­je sam
for­mi­ra­la ma­lu umet­nič­ku kom­pa­ni­ju ko­ja se fo­
ku­si­ra­la na umet­nič­ke pro­jek­te – pro­gra­me bo­
rav­ka za umet­ni­ke kroz raz­me­nu, „sa­lo­ne“, di­ja­
log, pre­zen­ta­ci­je i pro­jek­ci­je. Ko­ji je u re­la­ci­ji sa
stva­ra­njem no­vog film­skog iz­ra­za u ce­lom sve­tu.
U ju­nu, na Pratt In­sti­tu­tu sam ugo­sti­la de­vet
umet­ni­ka iz osam ze­ma­lja – Vi­jet­nam, Ma­ke­do­
ni­je, Gva­da­lu­pe, Ko­rea, Ki­na, Ja­pan, Ru­si­ja sa pro­
jek­ci­ja­ma i sim­po­zi­ju­mom sa ukup­nom pu­bli­
kom od 500 lju­di i još vi­še po­sma­tra­ča pre­ko
web­si­te-a. Ono što je bi­lo oči­gled­no je po­tre­ba
za in­ter­kul­tur­nom raz­me­nom iz­me­đu umet­ni­ka i
pu­bli­ke, vi­so­ko po­zi­ci­o­ni­ra­na po­zor­ni­ca gde svi
de­la­mo i stva­ra­mo rad, i da je in­te­res u no­vom
fil­mu da je in­ven­ti­van i od­re­đen zna­če­njem. Re­
di­te­lji su do­ve­li svo­je pri­ja­te­lje i stu­den­te, što je
bi­lo in­te­re­sant­no da je ura­đe­no u sek­to­ru kul­tu­
re, i Glo­bal Ci­ne­ma je spo­jio lju­de za­jed­no iz­me­
đu ne­vi­dlji­vih gra­ni­ca i da usta­no­ve odr­ži­ve od­
no­se. Va­žan dru­štve­ni i umet­nič­ki pro­stor za ko­
mu­ni­ka­ci­ju iz­me­đu nas je po­čeo.
Mo­men­tal­no sa ovom se­ri­jom do­ga­đa­ja pla­ni­
ram da usta­no­vim „Sa­lon”, me­sto za di­ja­log i
krat­ke noć­ne umet­nič­ke do­ga­đa­je, ta­ko da gra­
Osni­vač je Glo­bal Ci­ne­ma pro­jek­ta ko­ji pod­sti­če
di­ja­log iz­me­đu me­đu­na­rod­nih ne­za­vi­snih film­
skih re­ži­se­ra. Ne­dav­no je re­ži­ra­la mul­ti­me­di­jal­no
či­ta­nje Ki­mi­ko Ši­no­ha­ri­ne pred­sta­ve „Ve­tar sa se­
ve­ro­za­pa­da“, i ura­di­la kra­tak eks­pe­ri­men­tal­ni film
„Zmi­ja i pa­pa­gaj“. Po­dr­žan od stra­ne Umet­nič­
kog sa­ve­ta Nju­jor­ka, Ame­rič­ke am­ba­sa­de, Azij­
skog sa­ve­ta za kul­tu­ru, i Ame­rič­ke in­for­ma­tiv­ne
agen­ci­je i mno­gih dru­gih in­sti­tu­ci­ja i or­ga­ni­za­
ci­ja. Ej­mi pre­da­je film­ske stu­di­je na Pratt In­sti­
tu­tu u Nju­jor­ku. Nje­ni ra­do­vi su ob­ja­vlje­ni u
„Ame­ri­can let­ters“ and „Com­men­tary“, član je
New Ge­or­ge’s Di­rec­tors i IFP. Kao po­zna­va­lac Ken­
do ve­šti­ne, tak­mi­či­la se u Ja­pa­nu, USA i La­tin­skoj
Ame­ri­ci, tre­nut­no pri­pre­ma no­vi film „Ka­da se noć
pre­tvo­ri u dan“, ko­ji će bi­ti sni­man u Nju­jor­ku i
To­ki­ju.
• Po­če­ću sa va­šim po­sled­njim pro­jek­tom Glo­bal Ci­
ne­ma. Šta je ide­ja pro­jek­ta i šta že­li­te da po­stig­ne­te
sa njim?
/ E jmi Gugenhajm /
G LO BAL CI N EM A
38
Me­ne za­ni­ma šta nas po­kre­će, i ka­ko da bu­de­mo
po­kre­ta­či svo­jih ži­vo­ta. I u isto vre­me pri­hva­ta­
njem smr­ti, mi ne mo­že­mo da po­kre­no­mo pro­
šlost. Ju­če, pro­laz­ći de­lom Nju­jor­ka, vi­de­la sam
gro­blje ko­je se zo­ve „Oži­vlje­no gro­blje”. Mi vo­li­
mo pri­če ko­je nas pod­se­ća­ju na naš ži­vot – da
po­zna­je­mo sa­mi se­be – i na­da za ži­vot ko­ji mo­
že­mo da pro­ži­vi­mo.
• Po­seb­no ste za­in­te­re­so­va­ni za Ja­pan­sku kul­tu­ru?
Za­što?
Ej­mi Gu­gen­hajm: Jed­na od stva­ri ko­je me ve­o­
ma in­te­re­su­je u ja­pan­skoj kul­tu­ri je eks­pre­si­ja
že­lje i smr­ti u umet­no­sti, uklju­ču­ju­ći i bo­ri­lač­ke
ve­šti­ne kao što je ken­do, ona je te­ma mo­ga fil­
ma na ko­jem tre­nut­no ra­dim – te­ma je od­nos
ko­ji ken­do pred­sta­vlja ili me­ta­fo­ra za svest o vre­
Moj film ko­ji sam na­pi­sa­la i re­ži­ra­la u New Yor­ku
i To­ki­ju, u oba prav­ca is­tra­žu­ju­ći šta je na ivi­ci
per­cep­ci­je. Ja sam za­in­te­re­sov­na isto ta­ko da vi­
dim ka­ko to ima od­raz u Ja­pan­skoj tra­di­ci­o­nal­
noj umet­no­sti, vi­zu­le­noj umet­no­sti, sta­rim pro­
jek­ci­ja­ma, u te­a­tru Ta­bu­ki, Noh i Bun­ra­ku, pra­te­ći
stil mo­der­nog ne­iz­re­če­nog je­zi­ka, po­e­ti­ke, vi­zu­
el­no i vi­so­ko me­ta­forč­ke pri­če pi­sa­ca kao što su
Ta­na­za­ki, Ka­wa­ba­da, Ogai, i re­di­te­lja kao što su
Mi­zo­gu­ši, Ši­no­da, Šin­do, Te­ši­ga­ra i Oši­ma.
Ovi maj­stor­ski ra­do­vi Ja­pan­ske kul­tu­re, mi­sti­e­ri­
o­zno fo­ku­si­ra­ne, ti­he i erot­ske sce­ne ko­ji se sva­
ko­dnev­no vi­de u po­e­ti­ci sa­nja­nja, za­dr­ža­va­ju ja­
či­nu i bo­gat­stvo, ta­man emo­tiv­ni ži­vot, ko­je je
po­vrem­neo vi­dljiv u dnev­nom ži­vo­tu, ma­ni­fest
je sno­va i sa­bla­sno po­sto­je­ći.
U tom trent­ku ra­da na fil­mu sam ste­kla pu­no ja­
pan­skih pri­ja­te­lja i že­le­la bih da raz­u­mem vi­še ja­
pan­sku kul­tu­ru i od­no­se jer sam ra­di­la sa mo­jim
ko­pro­du­cen­tom u To­ki­ju, i sa Ja­pan­skim i Ame­
rič­kim umet­ni­ci­ma ov­de. Je­dan umet­ni­či proj­kat
kao ovaj film uvek je od­lič­no me­sto za raz­me­nu
jer je tre­će me­sto iz­me­đu nas sa­mih, umet­nič­ki
pro­stor gde go­vo­ri­mo jed­nim kre­a­tiv­nim je­zi­
kom. Ja ta­ko­đe učim Ja­pan­ski.
• Ka­ko vi­di­te raz­li­ku iz­me­đu evrop­ske i ame­rič­ke
kul­tu­re?
Ej­mi Gu­gen­hajm: Ja mi­slim da evro­plja­ni vi­še
pre­ten­du­ju na ši­ri dru­štve­ni pro­stor, dok ame­ri­
kan­ci mno­go vi­še ži­ve kao in­di­vi­du­al­ci u jav­nim
pro­sto­ri­ma. Mi isto ta­ko pre­ten­du­je­mo, uz po­
dr­šku na­rav­no, pri­mo­ra­ni smo na to, da se­be
gle­da­mo kao kon­zu­men­te. Bi­la sam šo­ki­ra­na ka­
da sam pr­vi put ču­la na­ja­vu na jed­noj auto­bu­
skoj sta­ni­ca: ‘po­tro­ša­či mo­ra­ju da se po­me­re da bi
dru­gi po­tro­ša­či ušli“ . Ot­kri­la sam da je stra­šno bi­
ti gle­dan kao po­tro­šač od stra­ne vla­di­ne jav­ne
39
• Mi svi ide­mo ka glo­bal­nom sve­tu i to je mo­me­nat
na­šeg vre­me­na. Da li mi­sli­te da je to do­bro?
Ej­mi Gu­gen­hajm: De­fi­ni­tiv­no. Šan­sa da se pre­
kro­ji svet­ska ma­pa, ži­vot­no i vir­tu­al­no. To je ne­
ve­ro­va­tan de­mo­krat­ski po­ten­ci­jal ako sa­mo na­
đe­mo na­či­na da sa­ču­va­mo in­te­gri­tet u lo­ka­lu sa
in­te­gri­te­tom u glo­bal­nom smi­slu. Iz­me­đu osta­
log mi to­li­ko ima­mo da po­da­ri­mo jed­ni dru­gi­
ma....ka­da bi sa­mo bi­li sve­sni to­ga.
• U ko­li­ko ste raz­li­či­tih pro­je­ka­ta uklju­če­ni i ka­ko
oni de­lu­ju i ima­ju uti­caj na gra­đa­ne Nju­jor­ka?
Ej­mi Gu­gen­hajm: Su­vi­še i ne do­volj­no. Ne že­
lim da bu­dem la­ka na je­zi­ku, ali u smi­slu ide­la­
nog ži­vo­ta za me­ne je ve­li­ka op­se­si­ja na­šeg vre­
me­na, u ži­vot­nom smi­slu, je­dan za­jednčki pro­
je­kat, moj dvo­go­di­šnji sin, mo­ja pre­da­va­nja, moj
brak, Zmi­ja i pa­pa­gaj, glo­bal­ni film...itd. Su­vi­še
po­zajm­lje­no iz do­ma­ćeg ži­vo­ta, mo­no­ga­mi­ja bi
bi­la mno­go po­šte­ni­ja. U rel­no­sti bi tre­ba­lo da ži­
vi­mo tu li­ni­ju re­la­no­sti pre ne­go što bu­de­mo u
ozbilj­nom pro­ble­mu. Sko­ro sam ura­di­la spo­nat­
no pro­fe­si­o­nal­ni pro­je­kat u ko­jem idem da­lje,
jed­na vr­sta kri­tič­ne ma­se ko­ja pro­mo­vi­še vi­đe­
nje sa­mog mo­men­ta. Objek­tiv­no kao ma­ma ko­
ja ra­di, ja ne­mam pu­no po­dr­ške, svu­gde na
ame­rič­kom tr­ži­štu po­sla, s ob­zi­rom da ima ma­
nje nov­ca, po­tra­žnja za pro­jek­tom mo­ra bi­ti br­
ža. Na pri­mer u film­skom sve­tu, do­go­vor o po­
slov­nom pa­ke­tu, sa ne sa­mo po­zna­tim glum­ci­
ma, po­zna­tim pro­du­cen­ti­ma, i do­bi­ja­njem nov­
ca kao re­ži­ser, do­vođ­nje svo­je sop­stve­ne pu­bli­
ke, je nor­mal­no oče­ki­va­nje. Ne da se ža­lim, ve­li­
ka je pri­vi­le­gi­ja da bu­deš u po­zi­ci­ji da ipak imaš
pro­sto­ra da se ba­viš ovim po­slom, uži­va­ju­ću u
to­me, ali na­rav­no to od­u­zi­ma vre­me. Oba­ve­ze
ko­je tra­že oslo­nac i po­dr­šku, ali to je sve sa­stav­
ni deo ži­vo­ta. U Nju­jor­ku smo mi svi ja­ko za­u­ze­
ti, kao mra­vi u ode­li­ma. n
/
Tek­sto­vi sa vr­lo ma­lo di­ja­lo­ga se pre­pli­ću sa
objek­ti­ma, uokvi­re­ni u for­mu, vo­de­ći me­ta­fo­rič­
ki ži­vot. To je kao po­zna­va­nje emo­tiv­ne isti­ne in­
tu­i­tiv­no, po­ja­vlji­va­nje kon­se­k vent­nih že­lja, ili
sno­va, ko­je dr­žmo bli­zu sa­mih se­be a da to i ne
zna­mo.
Ako je­dan stvo­ri pro­laz, po­kre­ta­njem sve­sti dru­
ge oso­be sop­stve­nom sna­gom, mo­žeš da ideš
da­lje i da­lje ko­li­ko že­liš. Da­kle, akt pri­sut­no­sti i
per­cep­ci­ja šta se do­ga­đa na tom pu­tu, slo­bod­ne
fan­ta­zi­je ili bo­lje uklju­či­va­nje njih i po­vrat­na spre­
ga, kao (u ovom slu­ča­ju vi­so­ko ak­tiv­na) u me­di­
ta­ci­ji šta je na­su­prot tvo­je re­al­no­sti – je su­šti­na
sa­me ve­žbe.
N OVA M I SAO
Ej­mi Gu­gen­hajm: Po­če­la sam u po­zo­ri­štu, pr­vo
re­ži­ra­ju­ći so­lo pred­sta­ve, a ka­sni­je u mul­ti­me­dij­
skim pro­jek­ti­ma, pre to­ga sam pi­sa­la i re­ži­ra­la
ne­ko­li­ko krat­kih fil­mo­va, po­sled­nji se zo­ve Zmi­ja
i pa­pa­gaj, ko­ji se ba­vi za­ni­mlji­vom te­mom iz­da­je
in­tim­no­sti. Ra­do­vi se kre­ću iz­me­đu re­al­no­sti i
sno­va, i ima­ju ten­den­ci­ju da ukr­ste ve­ze iz­me­đu
tra­ja­nja i ima­gi­na­ci­je. Bez da se tru­dim da bu­du
auto­bi­o­graf­ske, pri­če su is­klju­či­vo lič­ne, pri­ka­zu­
ju lju­de in­tim­no, su­ge­stiv­ne su. Ra­di se o ose­ća­
nju sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta i fi­zič­kom ge­stu kao
eks­pre­si­je sta­nja sve­sti – ne­ko je jed­nom na­zvao
moj rad „psi­ho – po­e­ti­ka“.
usta­no­ve, ume­sto da si gra­đa­nin. Evro­plja­ni
ima­ju dru­štve­nu kon­ver­za­ci­ju o kul­tu­ri, isto­ri­ji i
pro­me­na­ma u dru­štvu. Ame­ri­kan­ci sa dru­ge
stra­ne ima­ju pred­nost u no­vom na­či­nu raz­mi­
šlja­na i ako je to ne­kad i fan­ta­zi­ja – ili slo­bo­da
da po­sta­nu ne­što i da to bu­du. To je kli­še ali se
od­ra­ža­va na na­šu kul­tur­nu ima­gi­na­ci­ju. Ni­sam
bi­la u Evro­pi mno­go go­di­na, te­ško mi je sa­da da
ka­žem i vo­le­la bih da ose­tim bo­lje kul­tur­ni pro­
stor. Ali se se­ćam lju­di ko­ji ku­pu­ju u du­gač­kim
re­do­vi­ma u od­re­đe­nim da­ni­ma u su­per­mar­ke­ti­
ma itd, to mi se či­ni da je slič­no što ima­mo i ov­
de u Ame­ri­ci. To je je­dan ose­ćaj ne­vi­dlji­vo­sti. Ali
mi ima­mo dar za džez i pro­stor za im­pro­vi­za­ci­ju
ono­ga što će do­ći.
/
• Vi ste re­di­telj­ka, spi­sa­te­lji­ca i pro­du­cent­ki­nja. Ka­
kvu vr­stu fil­mo­va ste ra­di­li od po­čet­ka va­še ka­ri­je­
re? Ob­ja­ni­ste mi vaš umet­ni­ki rad.
me­nu i pro­sto­ru, u ovom slu­ča­ju iz­me­đu po­je­
din­ca i pro­tiv­ni­ka, utvr­đi­va­nje kroz ve­zu sa pro­
tiv­ni­kom je sup­til­na i va­žna stvar. Ken­do mač,
bor­ba ma­če­vi­ma, pro­stor – dis­tan­ca iz­me­đu dva
pro­tiv­ni­ka, tip do­di­ri­va­nja, stva­ra kon­kret­ni­ji
pro­stor ži­vo­ta i smr­ti, su­vi­še bli­zu je mo­guć­nost
da bu­deš ubi­jen, isto ta­ko i da­le­ko od to­ga.
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
di­mo na­še od­no­se sa re­di­te­lji­ma (uklju­ču­ju­ći Pratt
In­sti­tut) u Nju­jor­ku, Evro­pi i Azi­ji.
Intervju: Anhel Mestres
Kultura je kamen temeljac
razvoja savremenog
društva
Piše: Ivana Jovanović Arsić
Bez kulture nema razvoja, a organizacije i institucije koje se njome bave kao
osnovnom delatnošću ne samo da treba, već i mogu da budu rentabilne i
uspešne.
a
n­hel Me­stres je ka­ta­lon­ski kul­tur­ni pre­ga­
lac sa vi­še­de­ce­nij­skim is­ku­stvom (te­o­rij­skim i
prak­tič­nim) u obla­sti kul­tur­nog me­nadž­men­ta.
On je ge­ne­ral­ni di­rek­tor Tran­sit Pro­jec­tes, fir­me
sa pre­ko 200 za­po­sle­nih ko­ja pla­ni­ra, re­a­li­zu­je i
pro­du­ci­ra kul­tur­ne do­ga­đa­je. Me­stres je ta­ko­đe
ko­or­di­na­tor ma­ster stu­di­ja iz Me­nadž­men­ta u
kul­tu­ri na Uni­ve­zi­te­tu u Bar­se­lo­ni. Kao go­stu­ju­ći
pre­da­vač odr­žao je ve­li­ki broj kon­fe­ren­ci­ja na
uni­ver­zi­te­ti­ma u Evro­pi, La­tin­skoj Ame­ri­ci i Se­
ver­noj Afri­ci. Sa Tran­sit Pro­jec­tes uče­stvo­vao je u
tran­sfor­mi­sa­nju ne­kih od naj­zna­čaj­ni­jih kul­tur­
nih cen­ta­ra u Bar­se­lo­ni i Špa­ni­ji, ko­ji su sa no­vim
mo­de­li­ma upra­vlja­nja i kre­i­ra­nja pro­gra­ma, us­
pe­li da osmi­sle kva­li­te­tan pro­gram, vra­te pu­bli­
ku i po­sta­nu fi­nan­sij­ski odr­ži­ve in­sti­tu­ci­je. Sa bo­
ga­tim is­ku­stvom u jav­nom i pri­vat­nom sek­to­ru,
Me­stres je je­dan od vo­de­ćih struč­nja­ka za iz­ra­du
stra­te­gi­je raz­vo­ja i odr­ži­vo­sti kul­tur­nih in­sti­tu­ci­
ja, uče­snik broj­nih me­đu­na­rod­nih pro­je­ka­ta u
Ju­žnoj Ame­ri­ci i Afri­ci. Ak­ce­nat u svom ra­du sta­
vlja na ino­va­ci­je, ko­ri­šće­nje no­vih teh­no­lo­gi­ja i
umre­ža­va­nje kul­tur­nih in­sti­tu­ci­ja.
Me­stres je kra­jem pro­šle go­di­ne go­sto­vao i u
Zre­nja­ni­nu na po­ziv Kul­tur­nog cen­tra Zre­nja­nin i
be­o­grad­skog udru­že­nja Kul­tu­ris, pred­sta­viv­ši
for­mu­lu ko­ju su pri­me­ni­le špan­ske in­sti­tu­ci­je
kul­tu­re us­pev­ši svo­je­vre­me­no da se pri­la­go­de
so­ci­jal­nim i eko­nom­skim pro­me­na­ma tran­zi­ci­je i
po­sta­nu re­fe­rent­ne in­si­tu­ci­je na lo­kal­nom, re­gi­
/Anhel Mestres / KULTURA JE K AMEN TEMEL JAC RAZ VOJA SAVREMENOG DRUŠT VA
o­nal­nom, a ne­ke čak i na me­đu­na­rod­nom ni­vou.
Upra­vo je to obi­lje prak­tič­nih pri­me­ra i mo­gu­ćih
re­še­nja ko­je je po­nu­dio uči­ni­lo nje­go­vu pre­zen­
ta­ci­ju in­spi­ra­tiv­nom i ko­ri­snom.
• Za­stu­pa­te uve­re­nje da je kul­tu­ra pred­vod­ni­ca raz­
vo­ja jed­nog dru­štva. Mo­že­te li nam to po­ja­sni­ti?
An­hel Me­stres: Ne­ko­li­ko ele­me­na­ta či­ni osnov­
ne ka­ri­ke u lan­cu kul­tu­re: par­ti­ci­pa­ci­ja gra­đa­na,
od­no­sno nji­ho­va že­lja i mo­guć­nost da uče­stvu­ju
u kul­tur­nim de­ša­va­nji­ma, spo­sob­nost kul­tu­re da
gra­di i ja­ča iden­ti­tet i nje­na stal­na te­žnja prin­ci­
pu iz­vr­sno­sti. Na osno­vu ovih ele­me­na­ta shva­ti­
će­mo da, ako je ra­ni­je eko­nom­ski raz­voj bio
pred­u­slov za raz­voj kul­tu­re jed­nog dru­štva, sa­da
je per­spek­ti­va pro­me­nje­na: bez kul­tu­re ne­ma
tog raz­vo­ja. Od­no­sno, kul­tu­ra je uzroč­nik, a raz­
voj po­sle­di­ca.
• Ipak, mi­sli­te li da je ovaj na­čin raz­mi­šlja­nja već
uvre­žen? Kul­tu­ra je va­žna pri­vred­na gra­na, ne mi­
slim pri­tom na nje­nu ulo­gu u bu­duć­no­sti, već na
nje­nu ak­tu­el­nu po­zi­ci­ju u dru­štvu, ali i po­red to­ga,
uti­sak je da na tu či­nje­ni­cu i da­lje tre­ba pod­se­ća­ti.
An­hel Me­stres: Sla­žem se s va­ma. Ipak, bi­la ta
či­nje­ni­ca op­šte­pri­zna­ta ili ne, do­ka­za­no je da se
kul­tur­no moć­ni­ja dru­štva bo­lje i lak­še no­se sa
iza­zo­vi­ma. Jer, dru­štvo ko­je je mu­dri­je i ko­je je
pri­vr­že­ni­je svo­jim sim­bo­lič­kim vred­no­sti­ma, je­
ste dru­štvo ko­je je u sta­nju da re­a­li­zu­je pro­jek­te
ko­ji ga či­ne odr­ži­vim, po­sto­ja­nim, spo­sob­nim za
in­te­gra­ci­ju svih seg­me­na­ta dru­štva. Kul­tu­ra je
ključ­ni fak­tor za raz­voj dru­štva zna­nja i po­sti­za­
nje so­ci­jal­ne ko­he­zi­je. Kul­tu­ra ni­je luk­suz, ni­ti za­
ba­va za eli­tu, ona je na­su­šni deo na­šeg bi­ća. Bez
kul­tu­re ne­ma raz­vo­ja, a or­ga­ni­za­ci­je i in­sti­tu­ci­je
ko­je se njo­me ba­ve kao osnov­nom de­lat­no­šću
ne sa­mo da tre­ba, već i mo­gu da bu­du ren­ta­bil­
ne i uspe­šne. Če­sto se po­mi­nju raz­li­či­ti „ni­voi”
kul­tu­re: po­pu­lar­na, eli­ti­stič­ka, itd. Ci­ti­rao bih
Hor­hea Ga­ve­sle­ra i re­kao da uz ime­ni­cu kul­tu­ra
idu mno­gi pri­de­vi, osim jed­nog: eli­ti­stič­ka. Jer,
kad go­vo­ri­mo o eli­ti­stič­koj kul­tu­ri to je re­strik­tiv­
na vi­zu­ra, na­su­prot na pri­mer ma­njin­skoj kul­tu­ri.
Evo pri­me­ra: pu­bli­ka sa­vre­me­nog ba­le­ta ni­je eli­
ti­stič­ka, ona je ma­njin­ska.
• Ka­ko kul­tu­ra pod­sti­če dru­štve­nu ko­he­zi­ju?
An­hel Me­stres: Ni­zom mo­gu­ćih pro­je­ka­ta ko­ji
vo­de raz­vo­ju ce­le za­jed­ni­ce, pod­sti­ca­nju na­ro­da
da se iz­ra­ža­va, da ima svo­je mi­šlje­nje, uzi­ma uče­
šće i kri­tič­ki raz­mi­šlja.
• Če­sto se go­vo­ri o to­me da uvek jed­na, mal­te­ne,
ista gru­pa lju­di či­ni je­zgro po­se­ti­la­ca kul­tur­nih
40
Mi­slim da se Sr­bi­ja tre­nut­no na­la­zi u ide­al­nom tre­nut­ku za
po­ten­ci­ra­nje svo­je kul­tur­ne ba­šti­ne. I ka­da go­vo­rim o ba­šti­ni,
mi­slim na naj­ši­ri kon­tekst, ka­ko na po­kret­na, ta­ko i na
ne­po­kret­na do­bra. Sr­bi­ja bi tre­ba­lo da u kul­tu­ri vi­di fak­tor
raz­vo­ja svo­je te­ri­to­ri­je, a ne da če­ka da se ta te­ri­to­ri­ja
obo­ga­ti pa da on­da kre­ne sa in­ve­sti­ci­ja­ma u kul­tu­ri.
• U če­mu je gre­ška nas za­po­sle­nih u kul­tu­ri? Ka­ko
da uči­ni­mo da kul­tu­ra bu­de ren­ta­bil­na a ujed­no i
da pro­iz­ve­de emo­ci­je?
An­hel Me­stres: Mo­ra­mo zah­te­va­ti naj­bo­lje od
nas sa­mih ka­ko bi­smo uvi­de­li dru­štve­nu od­go­
vor­nost iza tog nov­ca ko­ji se ula­že u kul­tur­ne
pro­jek­te, bi­lo da on po­ti­če iz dr­žav­ne ka­se ili iz
pri­vat­nog sek­to­ra. Ta sred­stva mo­ra­ju se tro­ši­ti
41
• Fir­ma na či­jem ste če­lu, Tra­nist pro­jec­tes, od­i­gra­la
je va­žnu ulo­gu u ’no­vom’ ži­vo­tu lo­kal­nih do­mo­va
kul­tu­re. Mo­že­te li nam pre sve­ga ob­ja­sni­ti ka­ko ste
do­bi­li tu pri­li­ku i ko­jih ste se na­če­la dr­ža­li u osmi­
šlja­va­nju pro­gra­ma?
An­hel Me­stres: Pri­li­ka se po­ja­vi­la na osno­vu is­
ku­stva iz ci­vil­nog sek­to­ra. Ra­di­li smo kao vo­lon­
te­ri na jed­nom iz­u­zet­no kva­li­tet­nom pro­gra­mu
i jav­na ad­mi­ni­stra­ci­ja se sa­ma po­nu­di­la da po­
dr­ži naš pro­je­kat. Ka­sni­je su ob­ja­vlje­ni jav­ni kon­
kur­si za vo­đe­nje lo­kal­nih do­mo­va kul­tu­re, od­
no­sno kon­kur­si za pri­vat­no upra­vlja­nje pro­sto­ri­
ma ko­ji su dru­štve­na od­go­vor­nost i vla­sni­štvo.
Kon­kur­si su na pe­riod od če­ti­ri go­di­ne (dve go­
di­ne uz mo­guć­nost pro­du­žet­ka na još dve). Ako
su re­zul­ta­ti po­zi­tiv­ni, mo­gu se ob­na­vlja­ti na go­
di­šnjem ni­vou. Eva­lu­a­ci­ja se te­me­lji na me­to­do­
lo­gi­ji in­di­ka­to­ra (broj ko­ri­sni­ka, ni­vo za­do­volj­
An­hel Me­stres: Mi­slim da se Sr­bi­ja tre­nut­no na­
la­zi u ide­al­nom tre­nut­ku za po­ten­ci­ra­nje svo­je
kul­tur­ne ba­šti­ne. I ka­da go­vo­rim o ba­šti­ni, mi­
slim na naj­ši­ri kon­tekst, ka­ko na po­kret­na, ta­ko i
na ne­po­kret­na do­bra. Sr­bi­ja bi tre­ba­lo da u kul­
tu­ri vi­di fak­tor raz­vo­ja svo­je te­ri­to­ri­je, a ne da če­
ka da se ta te­ri­to­ri­ja obo­ga­ti pa da on­da kre­ne sa
in­ve­sti­ci­ja­ma u kul­tu­ri. Na­pro­tiv, jer, ka­ko ka­že
Ri­hard Flo­ri­da, pod­ruč­je ko­je ima kul­tur­ne in­sti­
tu­ci­je pri­vla­či pro­fe­si­o­nal­ce, tu­ri­ste i in­ve­sti­ci­je, a
to ga či­ni pro­spe­ri­tet­nim i imuć­nim.
Sa­ve­te ni­ko ne tre­ba da da­je, a po­naj­ma­nje ja ko­
ji, iako vo­lim Sr­bi­ju ne po­zna­jem je do­volj­no do­
bro. Ipak, ako mi do­zvo­li­te, do­dao bih još ne­što:
sva­ko pod­ruč­je tre­ba da te­ži ino­va­tiv­no­sti i to us­
po­sta­vlja­njem sle­de­ćih ve­za: idej­nih (šta či­ni­ti,
ko­je su ten­den­ci­je, itd.), eko­nom­skih (ko su nam
part­ne­ri, ko­je su stra­te­gi­je fi­nan­si­ra­nja...) i naj­zad
emo­tiv­nih (po­ve­zi­va­nje sa in­sti­tu­ci­ja­ma, mo­guć­
nost stva­ra­nja ko­mu­ni­ka­ci­je i si­ner­gi­ja na osno­vu
obo­stra­nog po­ve­re­nja). Ko­je su pri­o­ri­tet­ne? Za­vi­
si od slu­ča­ja do slu­ča­ja, ali jed­ne uvek uzro­ku­ju
dru­ge, i sve tri su neo­p­hod­ne. n
/
• De­li­mič­no ste upo­zna­li si­tu­a­ci­ju na „kul­tur­noj sce­
ni“ u Sr­bi­ji. Ko­ji bi bi­li va­ši sa­ve­ti ko­le­ga­ma?
N OVA M I SAO
An­hel Me­stres: Da, ali ne sa ogrom­nim sub­ven­
ci­ja­ma. Ima broj­nih na­či­na da se po­mog­ne, na
pri­mer dr­ža­va u part­ner­skoj po­zi­ci­ji, ili nu­de­ći
po­volj­ni­je kre­di­te, ni­že ka­mat­ne sto­pe, du­ži ot­
plat­ni pe­riod ili pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra po pro­gra­
mi­ma. Od­no­sno, sle­di­ti sle­de­ći mo­del: mo­gu da
ti dam no­vac ako se ti oba­ve­zu­ješ da ćeš re­a­li­zo­
va­ti pro­gram od­re­đe­nog, i pret­hod­no de­fi­ni­sa­
nog, kva­li­te­ta. Ne­ren­ta­bil­ne pro­jek­te tre­ba sve­sti
na mi­ni­mum.
/
An­hel Me­stres: Ima va­žnih fak­to­ra ko­ji­ma se
za­po­sle­ni u kul­tu­ri ne ba­ve na ade­k va­tan na­čin.
Je­dan od njih je iz­ne­na­đe­nje. Tre­ba ume­ti u
vre­me­nu sa to­li­ko raz­li­či­tih me­di­ja, ve­li­kom in­
du­stri­jom za­ba­ve i šo­ping cen­tri­ma, iz­ne­na­di­ti
po­mo­ću kul­tu­re. To je jed­na per­ma­nent­na
men­tal­na ve­žba za za­po­sle­ne u kul­tu­ri. Dru­gi
va­žan ele­ment je spo­sob­nost kul­tu­re da pro­iz­
ve­de emo­ci­ju, da do­tak­ne. Ako se na­ša pu­bli­ka
iz­ne­na­di i ako se uži­vi, ako na­pra­vi­mo emo­tiv­
nu ve­zu sa njom, oni će se ose­ti­ti uklju­če­nim i
do­la­zi­će po­no­vo. Mo­ja ide­ja ni­je da jed­no dru­
štvo bu­de kul­tur­no bo­ga­ti­je ti­me što će svi ići u
ope­ru, ali me za­ni­ma da to dru­štvo zna, da ne­
kom pri­go­dom, za­pe­va i svi­ra in­stru­men­te. Či­
nje­ni­ca da je taj uži­tak mo­guć jer nam je pu­bli­
ka „kul­tur­ni­ja“, po­ma­že da shva­ti­mo kul­tu­ru
kao deo na­še sva­ko­dne­vi­ce, ne ne­što re­zer­vi­sa­
no za eru­di­te, već ne­što za­bav­no, što nam bu­di
ra­do­zna­lost i omo­gu­ća­va da raz­u­me­mo dru­ge,
a ti­me i da shva­ti­mo ko smo i če­mu stre­mi­mo.
• Tre­ba li dr­ža­va da po­ma­že pred­u­zet­ni­štvo u kul­
tu­ri?
stva, broj odr­ža­nih ak­tiv­no­sti, itd...). i na oce­ni
učin­ka za­jed­nič­kog ra­da jav­nog sek­to­ra i na­še
fir­me. Sva­ko­dnev­no sa­ra­đu­je­mo, do­go­va­ra­mo
se oko za­da­ta­ka ko­ji či­ne Ugo­vor o pro­gra­mu
ko­ji tre­ba da se is­pu­ni. Pod Ugo­vo­rom o pro­gra­
mu mi­slim na prav­ni ugo­vor ko­ji pred­sta­vlja ad­
mi­ni­stra­tiv­nu osno­vu, ali sa­dr­ži i do­dat­ni do­ku­
ment ko­ji de­f i­ni­še struč­ne po­je­di­no­sti na ko­ji­ma
se te­me­lji kul­tur­ni pro­gram. Kul­tur­ni cen­tri u na­
šoj dr­ža­vi ima­ju raz­li­či­te na­zi­ve (lo­kal­ni cen­tri,
po­li­va­lent­ni kul­tur­ni cen­tri, itd), a za­pra­vo su ja­
san mo­del kul­tur­ne po­li­ti­ke ko­ja se te­me­lji na
ak­tiv­no­sti­ma pri­bli­ža­va­nja gra­đa­ni­ma.
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
pro­gra­ma. Ka­ko pro­ši­ri­ti taj krug, ka­ko pro­ši­ri­ti na­šu
pu­bli­ku?
uz prin­ci­pe dru­štve­ne od­go­vor­no­sti, efi­ka­sno­sti
i ren­ta­bil­no­sti. Ne ra­di se o to­me da je kul­tu­ra
ne­pro­fi­ta­bil­na, ne­go se ona mo­ra fi­nan­si­ra­ti iz
me­šo­vi­tih iz­vo­ra. Tre­ba pro­na­ći rav­no­te­žu, i ne
od­u­sta­ti od pro­je­ka­ta ko­ji su mo­žda eko­nom­ski
ma­nje ren­ta­bil­ni, ali ko­ji su neo­p­hod­ni iz sim­bo­
lič­ke per­spek­ti­ve.
Dubrovačka scena
performansa ili od
Lazareta do Rodiona
Piše: Suzana Marjanić
Država ne može voljeti. To je prvi razlog zašto je ljubav politična. Ljubav se
državi nameće kao problematičnost. Država je ljubomorna. Ali ne na način
da nauči voljeti i biti voljena već na način da istrijebi mogućnost voljenja.
sa studija na sarajevskoj Akademiji likovnih umjet­
nosti, u Dubrovniku je neko vrijeme živio Ilija
Šoškić i upravo je Toljeva suradnja s tim sljed­
nikom siromašne umjetnosti imala, čini se, a kako
će uostalom i sâm Slaven Tolj u više navrata istaknuti (npr. u Frakciji, broj 22-23, 2001/2002), presudnu ulogu u artikuliranju njegova daljnjega
umjetničkoga rada kao i rada Art radionice Lazareti. Inače, umjetnik se antejski obilježio i tetoviranjem logotipa ARL-a (performans Koordinacija,
2004) jer tom mjestu „trajno” pripada, koji je kao
umjetnička inicijativa okupio mlađe umjetnike,
filozofe, pisce i teoretičare s idejom aktivnog i
istraživačkog propitivanja suvremene umjetnosti, suvremene kulture i društva, politike kao i
njihovih međuodnosa, a svojim programima i
aktivnostima ARL je začeo prezentaciju suvremene nezavisne umjetničke produkcije i poticanje izvaninstitucionalne edukacije i umjetničke
produkcije.
Drugi i ostali razlozi leže u pravima, radu i odmoru, vlasništvu, prokreaciji,
Toljeva „perceptualna” umjetnost
rodu, porijeklu i tako dalje. (...)
Pasko Burđelez i Rodion, o performansu Zagrlit ću svog novog prijatelja
(2009)
o
vaj esej-fragment posvećujem dubrovačkoj
sceni performansa, i to iz aktualnoga razloga
vezano uz Grad. Dovoljno je navesti korporativni slučaj gradnje podzemne hidroelektrane Ombla. Stoga su ovogodišnje Perforacije, festival
izvedbenih umjetnosti, smjestile aktivistički
performans Vodni rad Damira Bartola Indoša i
Tanje Vrvilo upravo na izvor rijeke Omble. Pritom možemo citirati upozorenje koje je npr. na
portalu Slobodne Dalmacije iznio Duje Bonacci
sa splitskog Fakulteta graditeljstva, arhitekture i
geodezije da je podzemna hidroelektrana Ombla tip projekta kakav nitko u svijetu do sada
nije radio. I nadalje njegovim upozorenjem: „Rekao bih da je to pravi izvor neugodnih iznenađenja koja će se otkrivati kako bude odmicala
izgradnja, od konačne cijene koštanja, do utjecaja na okoliš.” Nadalje, tu je i slučaj Art radionice Lazareti koja je izložena pritisku privatnog
kapitala s obzirom na to da je smještena na
atraktivnoj lokaciji s turističkim potencijalom.
Upravo je to i jedan od razloga što je njezin voditelj Slaven Tolj nedavno i napustio Grad, naravno, ne i ARL, prihvativši mjesto ravnatelja riječkog Muzeja moderne i suvremene umjetnosti. Podsjetimo da je travnja ove godine TBF svoj
koncert u Culture clubu Revelin završio tako da
su članovi benda odjenuli majice s natpisom
/
„Srđ je naš!”, nakon čega su zaštitari Slavena Tolja izbacili iz prostora kluba. Umjetnik je završio
na hitnoj pomoći ali i na policiji...
Inicijacija ARL-a
Svaka priča o dubrovačkoj sceni performansa
mora krenuti od 1988. godine, kada je začeta
ideja osnivanja Art radionice Lazareti kao nezavisnoga kulturnoga i
dru­štvenoga centra s ni­
zom aktivnosti (tako u
okviru ARL-a djeluju npr.
Galerija Otok i festival
Karantena) usmjeren, na­
stojanjima Slavena Tolja
kao njezinoga umjetnič­
koga voditelja, radikalnoj umjetničkoj praksi.
Nakon Toljeva povratka
S obzirom na spomenuti Šoškićev utjecaj na osni­
vanje ARL-a, podsjetimo da je Ilija Šoškić sura­
đivao s Luigijem Ontanijem, koji je svojom izvedbenom praksom utjecao na formalne aspekte
umjetnosti performansa Slavena Tolja. Naime,
jednom prigodom u knjižici o galeriji L’Attico
Slaven Tolj je pronašao fotografiju Ontanijeva
performansa Don Quijote iz 1974. godine, koji
ga je fascinirao jednostavnošću i istovremenom
višeznačnosti. Koliko je Ontanijev utjecaj na duhovni obzor Slavena Tolja jak, pokazuje i Toljev
performans Mutno sjećanje na jednu izgubljenu
fotografiju, što ga je izveo na Subversive Film
Festivalu (Zagreb, predvorje kina Europa, 2008)
kao hommage spomenutom Ontanijevu perfor-
Slaven Tolj:
Koordinacija
(2004)
D ubrovačka scena performansa i li od Lazareta do R odiona
42
Zadržimo se na toj istoj godini. Nakon ubojstva
Ive Pukanića, prvoga čovjeka Nacionala, i Nike
Franjića, jednoga od zaposlenika marketinga NCL
Media Grupe, koja izdaje tjednik Nacional, umjetnik je u okviru akcije Volim Zagreb, izvedenoj u
okviru manifestacije Operacija: grad 2008. go­
dine, centrom Zagreba izvedbeno prošetao s
crnom motorističkom kacigom na glavi spuštenoga vizira i odjeven u crno motorističko odijelo.
Preuzimajući masku Pukanićeva ubojice, koji je
snimljen sigurnosnom kamerom upravo u takvoj
krinki, njegova šetnja užim centrom Zagreba izazvala je pažnju kao što je nekoć to svojim nagim
tijelom uspio isprovocirati Tomislav Gotovac.
Ukratko, spomenutim je performansom, koji je
naslovno strukturiran kao posveta ali i parafraza
Gotovčeva performansa, desete akcije-objekta
Zagreb, volim te! (1981), umjetnik preuzeo ulogu
negativca, i to kroz svakodnevne geste koje su
medijski promijenile svoju prvotnu funkciju (npr.
nošenje motorističke kacige na glavi na ulicama
grada) te izazivaju nelagodu i čak monstruoznost.
Osim toga, povodom navedenoga performansa
Igor Lasić zamijetio je da je umjetnik tom maskir-
Često se Slaven Tolj poziva na određenje koje je
njegovim radovima pripisala Janka Vukmir, na
sjajnu sintagmu „perceptualna umjetnost”. Odnosno, Toljevim riječima o vlastitim radovima:
„Radi se o vrlo krhkom tkivu, nemam oslonca u
artefaktu. U zadnje vrijeme imao sam nekoliko
smiješnih situacija s kustosima koji su tražili da
im pokažem radove” (Frakcija, broj 22-23, 2001/
2002).
43
Zagrlit ću svog novog prijatelja
Ovim završavam ovu kratku rekapitulaciju o dubrovačkoj sceni performansa od Lazareta do Ro­
diona, umjetnika poznatoga po svojim hibridnim izvedbenim tvorevinama koje određuje
sintagmom „videoinstalacija/performans”, i koji
je značajan po subverziji koncepta umjetnika
kao „institucije” kojem suprotstavlja vlastiti
koncept brojnih imena, a od kojih je jedno, za
sada, i Rodion, odnosno kako nam umjetnik
pojašnjava navedeni pseudonim – Arkadij Ara­
zdužnjev.
Inače, pored Toljeve perceptualne umjetnosti,
Grad obilježava i domovinski body art Božidara
Jurjevića. Zamjetno je da u svojim izvedbenim
projektima Jurjević demonstrira kulturu pamćenja ratnih okolnosti grada, kao što problemati­
zira i tranzicijske procese, a pritom ulične performanse uglavnom koncipira interaktivno. Trauma
izgorenim i granatiranim Dubrovnikom u Jurjevićevu radu obilježena je nagorjelom posteljinom i ručnicima iz skladišta hotela Imperial kao
vidljivim ostacima granatiranja studenoga 1991.
Odnosno, završno razmatranje upućujem na
duo-performans Paska Burđeleza i Rodiona pod
nazivom Zagrlit ću svog novog prijatelja (2009),
kojem su kao moto postavili sljedeća tri određenja prijateljstva: „zadatak je političke znanosti prvenstveno poticati stvaranje prijateljstva”
(Aristotel, Eudemova etika); nadalje „ja ne nadživljavam prijatelja, ja mogu, odnosno, moram
da ga nadživim samo u mjeri u kojoj on već nosi
moju smrt i nasljeđuje je kao posljednji preživjeli”
N OVA M I SAO
nom šetnjom jednako tako izvedbeno istaknuo i
vlastitu pozicioniranost u Dubrovniku, „na repu”,
u odnosu na Zagreb kao „glavu”, te tim „terorističkim” performansom dolazi da ga „voli” (Slo­
bodna Dalmacija, 6. prosinca 2008., str. 29).
/
mansu. U tom svojevrsnom interpretativnom
re-enactmentu u jednostavnoj gesti jahanja mehaničkoga konjića, Tolj nag prelistava knjigu s
tim „mutnim sjećanjem na jednu izgubljenu
fotografiju”.
Nadalje Grad obilježavaju i performansi umjetnika-vrtlara Paska Burđeleza, kao što su ga nekoć
kratkotrajno obilježavale i izvedbe Antiteatra Laboratorij Borisa Kadina i Rodiona (Stjepan Grbić
aka Rodion). Naime, ta dvojica umjetnika ne djeluju više u samom Gradu; i dok se Boris Kadin
priključio zadarskoj i splitskoj nezavisnoj art sceni, Rodion je to isto učinio u Zagrebu.
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
Božidar Jurjević:
O-KRUŽENJE,
Galerija Otok,
Art radionica
Lazareti,
Dubrovnik 1994.
/
godine i ostaju bolna, opsesivna osnovica njegova rada. Ostatke komada (nagorene) posteljine
i ručnika, pronađenih u tom hotelu 7. prosinca
1991. nakon najžešćeg napada na Dubrovnik, taj
ready-made umjetnik naziva O-KRUŽENJE, koji
čini temelj većine njegovih umjetničkih radova,
pa tako i performansa. Naime, ready-madeovi
O-KRUŽENJE pronađeni su negdje pri vrhu hotela
u nekom tamnom potpuno izgorenom prostoru
za odlaganje čiste posteljine i rublja za hotelske
sobe. Umjetnik pretpostavlja da su nakon što je
hotel Imperial gorio nakon granatiranja, velike
količine naslagane posteljine izgorjele uslijed fizikalnog procesa, tako da je centar/elipsoidni
prostor ostao bijel sa smeđim i crnom oreolom.
Tako u performansu O-KRUŽENJE (Galerija Otok,
ARL, 1994), umjetnik rabi navedene ready-mado­
ve; dvanaest nagorjelih ručnika poredano je u
krug (oblik sata) i fiksirano na podu. Kretanje
umjetnika na tim ready-madeovima postaje sve
brže te performans traje sve do posljednjega
daha – vrtoglavicom koja rezultira umjetnikovim
padom (usp. Berislav Valušek: Božidar Jurjević.
Performances. Zagreb, HDLU, 2003).
jedan kvadrat. Time se možemo za-vratiti na
razumijevanje mota ovoga poglavlja. Država ne
može voljeti. n
Suzana Marjanić (Sisak, 1969.) radi u Institutu za
etnologiju i folkloristiku u Zagrebu, gdje ostvaruje interese za mitske teme u usmenoj knji­
ževnosti, kulturnu animalistiku te antropologiju
kazališta/performansa. Trenutno je članica uredništva časopisa Treća: časopis Centra za ženske
studije i dvotjednika Zarez. Godine 2005. u Nakla­
di MD objavila je knjigu „Glasovi Davnih dana:
transgresije svjetova u Krležinim zapisima 1914–
1921/22.”. Zajedno je s kolegicom Antonijom
Zaradijom Kiš uredila zbornik radova Kulturni
bestijarij (2007.) te njegov nastavak Književna
životinja (2012.), s Marijanom Hameršak Folklo­
rističku čitanku (2010.) a s Ines Pricom Mitski
zbornik (2010.).
Pasko
Burđelez
i Rodion:
Zagrlit ću
svog novog
prijatelja
(2009)
(Jacques Derrida, Politike prijateljstva) i posljednje – „bodljikava prasad odbijaju da se pribiju
jedno uz drugo kako bi se borila protiv hladnoće: ranjavaju se svojim bodljama. Primorani da
se nanovo približe zbog hladnoće, završavaju
tako što pronalaze, između privlačnosti i odbojnosti, prijateljstva i neprijateljstva, odgovarajući razmak” (Sigmund Freud). Naime, kako su pojasnili u opisu performansa, iako su se godinama znali iz viđenja, u svibnju 2009. godine prvi
put razgovaraju. Nakon nekoliko razgovora obojica osjećaju i zaključuju da je započeto novo
prijateljstvo. I nadalje prelaze na političko pitanje: „Hrvatska i Europska Unija nisu umjetnice.
Godinama se znajući iz viđenja, u listopadu
2005. godine prvi put razgovaraju u formi započetih pristupnih pregovora. Nakon nekoliko
razgovora obje osjećaju i zaključuju da ne znaju
kada će započeti novo prijateljstvo.” Na­ime u
tom performansu umjetnici se međusobno grle
i jedan drugome na leđa urezuju simbole zastave Europske
Unije i element grba Re­p ublike
Hrvatske. Rodion na Paskovim
Slaven Tolj:
leđima urezuje dvanaest zvijezVolim Zagreb
da, a on na Rodionovim leđima
(2008)
/
D ubrovačka scena performansa i li od Lazareta do R odiona
44
stvorena u salama muzeja „Von der Heydt“ u Vupertalu, gde je upravo
„Der šturmu“ bila posvećena jedna izložba, koju je posetilo bezbroj
obožavalaca i turista, a koja je zatvorena pre nekoliko sedmica.
h
er­vart Val­den (Wal­den), ko­lek­ci­o­nar i mag­
nat iz Ber­li­na, to­kom mar­ta 1910. stvo­rio je ča­so­
pis „Der šturm“ (Olu­ja), ne­delj­nik ko­ji se ba­vio vi­
zu­el­nim umet­no­sti­ma i ko­ji je u na­red­nim go­di­
na­ma po­stao ste­ci­šte svih glav­nih umet­ni­ka s
po­čet­ka dva­de­se­tog ve­ka. U mar­tu 1912. Val­den
je u Ber­li­nu otvo­rio pr­vu iz­lo­žbu ko­ja je sa­dr­ža­la
de­la svih umet­ni­ka ko­ji su sa­ra­đi­va­li sa no­vo­na­
sta­lim ča­so­pi­som: Kan­din­skog, Ko­ko­ške, Mar­ka,
Se­ga­la... Eks­pre­si­o­ni­zam gru­pe „Pla­vog ja­ha­ča“
pro­na­šao je u Val­de­nu ne sa­mo me­ce­nu već i
svog naj­i­skre­ni­jeg obo­ža­va­te­lja.
Ista at­mos­fe­ra ko­jom je odi­sa­la iz­lo­žba iz 1912.
po­no­vo je stvo­re­na u sa­la­ma mu­ze­ja „Von der
Heydt“ u Vu­per­ta­lu, gde je upra­vo „Der štur­mu“
bi­la po­sve­će­na jed­na iz­lo­žba, ko­ju je po­se­ti­lo
bez­broj obo­ža­va­la­ca i tu­ri­sta, a ko­ja je za­tvo­re­na
pre ne­ko­li­ko sed­mi­ca. Pri­re­đi­va­či su po­sve­ti­li po
jed­nu sa­lu sva­kom zna­čaj­nom pe­ri­o­du ča­so­pi­sa
„Der šturm“: za one ko­ji su bi­li u mo­guć­no­sti da
po­se­te iz­lo­žbu, šet­nja kroz mu­zej bi­la je i pu­to­va­
nje kroz dva­de­se­ti vek, kon­tra­dik­tor­ni i bol­ni, u
ko­jem su kre­a­tiv­nost i ge­ni­jal­nost umet­ni­ka bi­le
spu­ta­ne i po­ni­šte­ne isto­ri­jom.
U pr­voj sa­li po­se­ti­o­ca do­če­ku­ju upra­vo sli­ke dvo­
ji­ce eks­pre­si­o­ni­sta: Fran­ka Mar­ka – sa nje­go­vim
maj­mu­ni­ma na slo­bo­di što še­ta­ju ze­le­nim li­va­
da­ma sa cr­ve­nim pla­ni­na­ma u po­za­di­ni – i Augu­
sta Ma­kea. Me­đu Ma­ke­o­vim ra­do­vi­ma po­seb­no
pri­vla­če pa­žnju dva plat­na, na ko­ji­ma su pred­sta­
vlje­ni glav­ni mo­ti­vi ve­li­kog de­la umet­no­sti s po­
čet­ka dva­de­se­tog ve­ka: cir­kus i Pje­ro. Cir­kus za­
pra­vo pred­sta­vlja ko­smo­po­lit­sku slo­bo­du umet­
ni­ka, ko­ji je već iz­gu­bio ulo­gu ide­o­lo­ga ka­kvu je
imao u pro­šlo­sti: pot­pu­no oslo­bo­đen uti­ca­ja vla­
da­ju­će kla­se – ko­ja se za stva­ra­nje mi­to­va pri­
klad­nih za ma­sov­no dru­štvo slu­ži­la mo­der­nim
sred­stvi­ma ko­mu­ni­ka­ci­je, što su ra­dio i štam­pa,
a si­gur­no ne kul­tu­rom – umet­nik (sli­kar, pe­snik i
mu­zi­čar) je sa­mo „pa­jac“ sop­stve­ne du­še, da ci­ti­
ra­mo Al­da Pa­la­ce­ski­ja. To je je­dan me­lan­ho­li­čan
pa­jac, ko­mi­čan i tra­gi­čan u isto vre­me: baš kao
Pje­ro, lič­nost ko­ju ko­me­di­ja del ar­te pri­ka­zu­je sa
li­cem na­šmin­ka­nim u be­lo i jed­nom ve­li­kom su­
zom ko­ja mu kli­zi niz obraz. (I u knji­žev­no­sti s
po­čet­ka dva­de­se­tog ve­ka če­sto se ja­vlja­ju mo­ti­
vi pla­ča i me­lan­ho­li­je – da na­ve­de­mo sa­mo sti­
ho­ve iz „Ko sam?“ Ser­đa Ko­ra­ci­ni­ja: „Za­što me
na­zi­vaš pe­sni­kom? / Ni­sam ja pe­snik / Ja sam sa­
mo jed­no mla­do mom­če ko­je pla­če.“)
Po­red sli­ka Mar­ka i Ma­kea, is­ti­ču se to­ple mr­lje
„Arap­skog gro­blja“ i one hlad­ni­je, ap­strakt­ne, sa
„Im­pro­vi­za­ci­ja“ – što su oba plat­na Kan­din­skog.
Sle­de­će sa­le ot­kri­va­ju jav­no­sti eklek­ti­zam Val­de­
na, nje­go­vog ča­so­pi­sa i iz­lo­žbi ko­je je or­ga­ni­zo­
vao iz go­di­ne u go­di­nu uvek pod istim na­slo­vom
Pr­vi svet­ski rat je me­đu­tim osta­vio ne­iz­bri­si­ve
tra­go­ve ko­ji su osla­bi­li mo­no­pol Val­de­na i „Der
štur­ma“ nad su­vre­me­nom umet­no­šću u Ne­mač­
koj. Da­da­i­sti su na­pa­li Val­de­na op­tu­žu­ju­ći ga da
se ve­zao za ide­ju umet­no­sti ko­ja je sa­ma se­bi
cilj, či­je je te­o­rij­ske po­stav­ke de­li­mič­no dao Kan­
din­ski u ese­ju „Du­hov­no u umet­no­sti“ iz 1910.
Da­da­i­sti su ipak mi­sli­li da bi eks­pre­si­o­ni­zam, bu­
du­ći da je iz­vor­no ne­mač­ka po­ja­va, do­pri­neo da
se uz­bur­ka­ju du­ho­vi u do­mo­vi­ni uoči ra­ta te da
se i sa­mi umet­ni­ci gur­nu ka na­ci­o­na­li­stič­kim i in­
ter­ven­ti­stič­kim po­zi­ci­ja­ma. U stvar­no­sti, in­ter­
ven­ti­zam je bio po­ja­va ko­ja je na po­čet­ku dva­
/
Ista atmosfera kojom je odisala prva izložba pokreta iz 1912. ponovo je
N OVA M I SAO
Piše: Kristijan Eker
/
„Der šturm“, oluja i
kontradikcije početka
dvadesetog veka
„Der šturm“: u apri­lu 1912, ne­mač­ki me­ce­na je na
dru­goj iz­lo­žbi ugo­stio ita­li­jan­ske fu­tu­ri­ste: Um­
ber­to Bo­čo­ni sa svo­jim „Si­mul­ta­nim vi­zi­ja­ma“,
Lu­iđ
­ i Ru­so­lo, Đi­no Se­ve­ri­ni i Kar­lo Ka­ra ta­ko su
po­sta­li po­zna­ti i ce­nje­ni u ne­mač­koj jav­no­sti.
Čak ni rat ni­je us­peo da za­u­sta­vi Val­de­na, ko­ji je
na­sta­vio da iz­da­je ča­so­pis i da or­ga­ni­zu­je iz­lo­
žbe: po pr­vi put u isto­ri­ji umet­no­sti čak su i broj­
ne sli­kar­ke iz­la­ga­le svo­ja de­la: Ja­ko­ba van Hem­
skerk (či­ja su plat­na, na ko­ji­ma pre­o­vla­da­va cr­no,
oni­rič­na i uz­ne­mi­ra­va­ju­ća), Emi Klin­ker, Mar­ta
Do­na i So­nja De­lo­ne-Terk sa­mo su ne­ka ime­na
ko­ja su po­sta­la po­zna­ta već 1913, ka­da je Val­den,
re­a­gu­ju­ći na pa­ri­ski „Je­se­nji sa­lon“, otvo­rio „Pr­vi
ne­mač­ki sa­lon“, na ko­jem su bi­la pri­sut­na čak i
de­la Ša­ga­la.
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT UR U VOJ VO D I N E
Izložba u muzeju „Von der Heydt“ u Vupertalu
de­se­tog ve­ka uklju­či­va­la sko­ro sve in­te­lek­tu­al­ce
ko­ji su u ra­tu vi­de­li iz­vor ob­na­vlja­nja. I u Ita­li­ji su
knji­žev­ni­ci ka­li­bra jed­nog Un­ga­re­ti­ja i Sa­vi­ni­ja bi­li
do­bro­volj­no oti­šli na front. Taj rat, is­pr­va shva­
ćen kao pra­va prav­ca­ta re­vo­lu­ci­ja ko­ja bi do­pri­
ne­la da se stvo­ri no­vi dru­štve­ni po­re­dak u ko­jem
bi oni ko­ji se ba­ve umet­no­šću po­vra­ti­li svo­ju
sta­ru ulo­gu ide­o­lo­ga, po­k a­z ao se kao ja­lov i
bes­ko­ri­stan po­kolj. Mno­gi umet­ni­ci, upla­še­ni
ru­ši­lač­kim po­ten­ci­ja­lom avan­gar­de, vra­ti­li su se
re­du: 1925. go­di­ne je Stra­vin­ski, autor „Po­sve­­
će­nja pro­le­ća“ i „Pe­tru­ške“, kom­po­zi­ci­ja ko­je su
to­li­ko uža­sa­va­le uku­se evrop­ske bur­žo­a­zi­je s
po­čet­ka dva­de­se­tog ve­k a, kom­p o­no­vao svi­tu
„Pul­či­ne­la“, de­lo u su­šti­ni kla­sič­no, sa­sta­vlje­no
na osno­vu ko­ma­da Đo­va­ni­ja Ba­ti­ste Per­go­le­zi­ja,
ba­rok­nog mu­zi­ča­ra. U Vaj­mar­skoj re­pu­bli­ci, ko­ja
je na­sta­la 1919, avan­gar­da je op­sta­ja­la, ali je pre­
u­ze­la me­đu­na­rod­nu ko­no­ta­ci­ju ko­ja ju je uda­lja­
va­la od eks­pre­si­o­ni­stič­k ih stru­ja – ti­pič­no ne­
mač­kih – sa ko­ji­ma je bio po­ve­zan „Der Šturm“.
Op­tu­žba Val­de­na za na­ci­o­na­li­zam, ko­ju su po­
kre­nu­li da­da­i­sti i „No­vem­ber­gru­pe“ (gru­pa umet­­
ni­ka oko ra­di­kal­ne le­vi­ce), bi­la je me­đu­tim pot­
pu­no neo­sno­va­na: na iz­lo­žba­ma po­sle 1918.
go­di­ne taj ber­lin­ski mag­nat iz­la­gao je ra­do­ve
ino­stra­nih auto­ra, či­je je te­o­rij­ske tek­sto­ve re­
dov­no ob­ja­vlji­vao u svom ča­so­pi­su. Val­den je vra­­
ta „Der štur­ma“ otvo­rio i umet­ni­ci­ma iz­be­glim iz
Ru­si­je – kao što je va­jar Ar­či­pen­ko – i iz is­toč­ne
Evro­pe, pre sve­ga Ma­đar­ske: Mo­ho­li-Nađ i La­slo
Pe­ri, na pri­mer, uve­li su ele­men­te kon­struk­ti­vi­
zma ko­ji su se sje­di­ni­li sa oni­ma na­sta­lim u okvi­
ru Ba­u­ha­u­sa: i mno­gi uče­ni­ci Val­te­ra Gro­pi­ju­sa
za­pra­vo su se bi­li pri­bli­ži­li Val­de­nu.
Iz Ru­si­je su pak sti­gle ide­je po­ve­za­ne sa su­pre­
ma­ti­zmom, ko­ji se ra­ši­rio u pe­ri­o­du na­kon re­­
vo­lu­ci­j e za­hva­lju­ju­ći ese­ju sli­k a­r a Ma­lje­v i­č a
„Su­pre­ma­ti­zam, ili svet ne­pri­ka­zi­va­nja“. To­kom
go­di­na Vaj­mar­ske re­pu­bli­ke, Val­den je če­sto
od­la­zio u ate­lje ru­mun­skog sli­ka­ra Ar­tu­ra Se­ga­
la (ko­ji se bio uda­ljio od „Der štur­ma“ a ni­je se
pri­klo­nio ni­jed­noj dru­goj umet­nič­koj stru­ji), gde
su se su­sre­ta­li, i su­da­ra­li, spo­me­nu­ti Val­den i
pred­stav­ni­ci „No­vem­ber­gru­pe“. Sve to još jed­
nom sve­do­či o eklek­ti­zmu i otvo­re­nom umu Val­
de­na, ko­ji se in­te­re­so­vao za sva­ku no­vu umet­
nič­ku stru­ju, iako se ni­je uvek sla­gao sa nji­ho­vim
te­o­rij­skim po­stav­ka­ma i prak­tič­nim re­zul­ta­ti­ma.
Sa­svim je iz­ve­sno da je na­kon Pr­vog svet­skog
ra­ta „Der šturm“ iz­gu­bio pre­stiž ko­ji je u Ne­mač­
koj imao na po­čet­ku dru­ge de­ce­ni­je dva­de­se­tog
ve­ka.
U za­vr­šnim sa­la­ma iz­lo­žbe pri­re­đe­ne u Vu­per­ta­
lu, iz­lo­že­ni su ra­do­vi umet­ni­ka ko­ji su me­đu po­
sled­nji­ma sa­ra­đi­va­li sa „Der štur­mom“. Glav­ni su
bez sum­nje Jo­ha­nes Iten, ko­ji se sme­šta ne­gde
iz­me­đu ku­bi­zma i eks­pre­si­o­ni­zma, Ru­dolf Ba­u­er,
ko­ji je na svo­jim plat­ni­ma na­sto­jao da sto­pi sli­
kar­stvo sa mu­zi­kom, i Jo­
ha­nes Mol­zan.
To­kom 1924. go­di­ne se ber­
­lin­ski me­ce­na odvo­jio od
svo­je že­ne Nel, ko­ja je od­
u­vek po­dr­ža­va­la svog mu­ža
i ko­ja je u gru­pi „Der šturm“
igra­la ključ­nu ulo­gu. Od tog
tre­nut­ka, Val­de­no­va pu­to­
va­nja u Ru­si­ju po­sta­ja­la su
/
sve uče­sta­li­ja: za­hva­lju­ju­ći ru­skim umet­ni­ci­ma
po­zna­tim u Ne­mač­koj, Val­den je već odav­no bio
us­po­sta­vio ve­ze sa glav­nim so­vjet­skim re­vo­lu­
ci­o­na­ri­ma. Go­di­ne 1932, uoči Hi­tle­ro­vog pre­u­zi­
ma­nja vla­sti i ne­slav­nog kra­ja slav­ne Vaj­mer­ske
re­pu­bli­ke, Val­den je ko­nač­no emi­gri­rao u Ru­si­ju.
Potom je 1941. op­tu­žen za špi­ju­na­žu i de­por­to­
van u lo­gor Sa­ra­tov, oda­kle vi­še ni­ka­da ni­je iza­
šao. „Der šturm“, olu­ja, pra­va olu­ja dva­de­se­tog
ve­ka, ni­je osta­vi­la iz­la­za ni nje­mu ko­ji je mo­žda
vi­še od svih vo­leo duh no­ve­čen­ta: u svo­joj isto­ri­ji
i u svo­jim po­stig­nu­ći­ma, Her­vart Val­den je sa­brao
kon­tra­dik­ci­je jed­ne od naj­te­žih epo­ha u isto­ri­ji
čo­ve­čan­stva. n
(Sa ita­li­jan­skog pre­ve­la Mag­da­le­na Pe­tro­vić)
Go­di­ne 1932, uoči Hi­tle­ro­vog pre­u­zi­ma­nja vla­sti i ne­slav­nog
kra­ja slav­ne Vaj­mer­ske re­pu­bli­ke, Val­den je ko­nač­no
emi­gri­rao u Ru­si­ju. Po­tom je 1941. op­tu­žen za špi­ju­na­žu i
de­por­to­van u lo­gor Sa­ra­tov, oda­kle vi­še ni­ka­da ni­je iza­šao.
„Der šturm“, olu­ja, pra­va olu­ja dva­de­se­tog ve­ka,
ni­je osta­vi­la iz­la­za ni nje­mu.
„ D er šturm “, o luja i kontradikcije početka dvadesetog veka
46
Intervju: Oliver Frljić
Teatar bez cenzure
Razgovarala: Nataša Gvozdenović
kod kuće ne možete ošamariti dete, a da se ne umešate u politiku. Ne može­
te izbrisati ravnotežu moći u sopstvenom domu bez borbe s ravnotežom
moći u svakodnevnom životu.
Urlihe Majnhof
o
li­vera Fr­ljića sma­traju jed­nim od naj­pro­duk­
tiv­ni­jih ali i naj­kon­tro­verz­ni­jih re­di­te­lja u re­gi­o­nu.
On je onaj ko­ji pra­vi sub­ver­zi­ju, ko­ji se tru­di ra­
zo­ri­ti usta­lje­ni po­re­dak, da bi na­pra­vio pro­sto­ra
za no­vo, jer su­vi­še ri­gid­ni si­ste­mi zah­te­va­ju ozbilj­
ne in­ter­ven­ci­je, da bi gra­ni­ce po­sta­le flek­si­bil­ne,
da bi bi­li spo­sob­ni pri­mi­ti no­vo.
• Šta po­sta­vljaš u Slo­ve­ni­ji?
Oli­ver Fr­ljić: Fej­doa, Ve­den­skog, ru­skog avan­
gar­di­stu, ko­mad „Bo­žić kod Iva­no­vih” i u Kra­nju
je­dan autor­ski pro­je­kat „Po­raz”.
• Sta­vljaš ozbilj­ne zah­te­ve pred pu­bli­ku?
Oli­ver Fr­ljić: Evo, kod Fej­doa po­sto­ji je­dan zid
ko­ji se ru­ši i po­no­vo po­sta­vlja iz­me­đu glu­ma­ca i
pu­bli­ke...
• Ti us­po­sta­vljaš i uki­daš gra­ni­ce na taj na­čin.
Oli­ver Fr­ljić: Da, htio sam ma­lo za­kom­pli­ci­ra­ti ži­
vot pred­sta­ve.
Raz­go­vor vo­di­mo u Iri­gu u či­ta­o­ni­ci, po­vod je
na­gra­da „Bo­ri­slav Mi­haj­lo­vić Mi­hiz” ko­ju je Fr­ljić
do­bio za dram­sko stva­ra­la­štvo – ka­ko, da­kle, re­
di­telj de­ši­fru­je svo­ju re­ži­ju, sa sve­šću da, ka­ko
nam po­ru­ču­je Džon Ford – onaj ko ni­je iza­šao na
dvo­boj, ni­je ni ži­veo.
• Za te­be je umet­nost pre sve­ga po­ziv na od­go­vor­
nost – na ob­ra­čun. U kon­tek­stu dru­štve­no po­li­tič­ke
47
Oli­ver Fr­ljić: Ljud­ska du­ša je ono do če­ga do­la­
zi­mo po­sred­no, ve­o­ma je bit­no stvo­ri­ti ne­ki mi­
ni­mum da bi­smo mo­gli ži­ve­ti sa­mi sa so­bom, sa
onim što smo na­pra­vi­li ju­če, da bi­smo mo­gli ići u
su­sret onom što do­la­zi su­tra... Pro­blem je u to­me
što ov­dje stva­ri ni­su ras­či­šće­ne... kao što si re­kla
– ne­ga­tiv­no na­sle­đe bal­kan­skih ra­to­va od­re­đu­je
i te ka­ko na­šu dru­štve­nu stvar­nost, po­sta­je jed­
na vr­sta mo­ne­te za dnev­no­po­li­tič­ko pot­ku­su­ri­
va­nje. Evo, sad ako se gle­da šta se do­ga­đa u Sr­bi­ji,
ne po­sto­ji ni­ka­kav po­li­tič­k i pro­gram, ko­a­li­ci­ja
ko­ja je sad na vla­sti je tr­go­vi­na naj­go­re vr­ste, na­
rav­no da ta­kva ko­a­li­ci­ja ko­ja ne­ma ni­šta dru­go,
mo­ra sva­ko ma­lo te­ma­ti­zi­ra­ti pi­ta­nje Ko­so­va u
kon­tek­stu ula­ska u EU, to su te po­li­ti­ke na ovim
pro­sto­ri­ma, ne sa­mo u Sr­bi­ji, ne­go uop­će u re­gi­
o­nu, ko­je uop­šte ne­ma­ju sna­ge da se ba­ve sa
onim što se do­go­di­lo... Pri­sut­na je stal­na mi­to­lo­
gi­za­ci­ja pro­šlo­sti, od­bi­ja­nje pre­u­zi­ma­nja od­go­
vor­no­sti za pro­šlost i to je ono što ži­vi ci­je­li re­
gion, od­no­sno sve dr­ža­ve ko­je su bi­le ak­tiv­no
uklju­če­ne u ra­to­ve... Po­ku­ša­vam to te­ma­ti­zi­ra­ti
kroz svoj rad. Raz­mi­šljao sam o na­gra­di ko­ju sam
do­bio i o pred­sta­vi za ko­ju sam je do­bio – ti ka­
žeš du­ša, a ja mi­slim da ka­za­li­šte ov­dje pre sve­ga
tre­ba bi­ti sred­stvo po­li­tič­kog opi­sme­nja­va­nja. Mi
smo još da­le­ko od to­ga da te­a­tar po­sta­ne ne­što
dru­go, on ov­de tre­ba da bu­de sred­stvo po­li­tič­
kog opi­sme­nja­va­nja i ako to ne ra­di, mi­slim da
iz­da­je se­be. Na ža­lost me­ni je te­ško shva­ti­ti auto­
re ko­ji ra­de pred­sta­ve ko­je ne­ma­ju do­ti­ca­ja sa
stvar­no­šću u ko­joj ži­vi­mo, a isto­vre­me­no ne­gdje
ide i mo­ja po­tre­ba da ra­dim autor­ske pro­jek­te,
jer mi se či­ni da se tu di­rekt­no mo­gu ba­vi­ti stvar­
no­šći, a za­ni­ma me da što di­rekt­ni­je go­vo­rim o
to­me, ja se ne že­lim kri­ti iza me­ta­fo­ra, ja že­lim
ime­no­va­ti sta­nje.... Ka­da se sta­nje ili po­ja­ve ko­je
po­sto­je ime­nu­ju u ka­za­li­šnom kon­tek­stu, one
on­da po­sta­ju ne­što dru­go. Po­ku­šaj dis­kva­li­fi­ka­
ci­je mog ra­da ide upra­vo iz to­ga što ja ne vi­dim
/
jer ne možete veličati antiautoritaran stil života, a tući svoju decu. (...) Čak ni
N OVA M I SAO
delovanja. Politički život mora ostvariti kontakt s vašim privatnim životom,
/
slobodni, da li mogu da deluju promišljeno ili ne, imaju li uopšte mogućnost
stvar­no­sti, zad­njih bal­kan­skih ra­to­va, ko­ji je pra­vi
na­čin da se ob­ra­ču­na­mo sa onim iza nas? Po­što se
ne mo­že­mo ba­vi­ti ljud­skom du­šom, a da se ne ba­
vi­mo po­li­ti­kom...
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
Međuljudski odnosi su politički zato što pokazuju da li su ljudi sputani ili su
raz­li­ku iz­me­đu eti­ke i este­ti­ke, mi­slim da ne mo­
že po­sto­ja­ti jed­no bez dru­gog. U si­tu­ci­ji u ko­joj
ži­vi­mo od­re­đe­ni etič­ki stav po­sta­je estet­ska ka­
te­go­ri­ja, to do­sta lju­di ne ra­zu­mi­je.
• Ka­žeš da ti je ide­ja o umet­ni­ku kao pro­ro­ku stra­
na, a bli­ža ti je ona da umet­nost me­nja stvar­nost –
ko­li­ko svo­je in­ter­ven­ci­je sma­traš de­lo­tvor­nim?
Oli­ver Fr­ljić: Ka­za­li­šte ne mo­že pro­mje­ni­ti dru­
štvo u ko­jem ži­vi, to je ja­ko te­ško. Ne­dav­no sam
či­tao in­ter­vju sa Ki­šom iz Hom­mo po­e­ti­cu­sa gde
on go­vo­ri što je an­ga­ži­ra­na knji­žer­vnost – ne
mo­že ona pro­mje­ni­ti dru­štvo, ali mo­že osvje­sti­ti
od­re­đe­ni dio dru­štva u ko­jem ži­vi­mo. Mo­je pred­
sta­ve u tom po­ku­ša­ju da ko­mu­ni­ci­ra­ju sa ši­rom
za­jed­ni­com ima­ju u svo­joj dra­ma­tur­gi­ji upi­sa­nu
me­di­ja­ti­za­ci­ju, da­kle one već na­či­nom na ko­ji su
ra­đe­ne po­ku­ša­va­ju iza­ći iz uskog ka­za­li­šnog
okvi­ra i obra­ti­ti se ši­roj za­jed­ni­ci i tu već na­sta­je
do­sta ne­spo­ra­zu­ma. Či­ni mi se da kad bi umjet­
nost mo­gla mi­je­nja­ti svi­jet da bi to bi­lo od­lič­no,
ali svi­jet mi­je­nja in­te­res ka­pi­ta­la, a ne umjet­nost.
• Ne­spo­ra­zu­mi ko­ji na­sta­ju oko pred­sta­va su, či­ni
se, deo tvo­ga oruž­ja i pu­tem njih ti de­lu­ješ.
Oli­ver Fr­ljić: Oni mi slu­že da se bo­lje ar­ti­ku­li­
ram, a i učim kroz njih, jed­no­stav­no te­a­tar ko­ji
ra­dim u jed­nom seg­men­tu svog de­lo­va­nja po­
lje su­ko­ba pre­no­si na re­la­ci­ju gle­da­te­lja i iz­vo­
đa­ča. Mi se ne ba­vi­mo fik­ci­o­nal­nim su­ko­bom
na sce­ni iz­me­đu li­ko­va, već po­ku­ša­vam su­ko­bi­ti
iz­vo­đa­če sa pu­bli­kom oko onih stva­ri oko ko­jih
po­sto­je na­met­nu­ti ili ne­na­met­nu­ti dru­štve­ni
kon­sen­zu­si i ko­ji se ti­ču no­vi­je po­vje­sti. Pred­
sta­ve su ra­đe­ne na taj na­čin i one po­ka­zu­ju da
je ka­za­li­šna kul­tu­ra kod nas sko­ro pa ni­ka­k va,
mi smo ne­gdje ta­mo, po­la­ko iz­la­zi­mo iz 19-og
sto­lje­ća... za­to po­sto­ji do­sta ne­spo­ra­zu­ma – od
ka­za­li­šnog je­zi­ka ko­ji po­ku­ša­vam eta­bli­ra­ti, pre­
ko pi­ta­nja ko­je otva­ram, do to­ga što bi tre­ba­la
bi­ti za­da­ća ka­za­li­šta. Pred­sta­va „ Zo­ran Đin­đić”
je naj­bo­lji pri­mjer za to, jer je to pred­sta­va ko­ja
je pro­iz­ve­la naj­ve­ći broj ne­spo­ra­zu­ma, čak i
lju­di ko­ji su iz ka­za­li­šnog mi­ljea ni­su ra­zu­mje­li
pred­sta­vu, ni­su ra­zu­mje­li da je nje­no po­lje dje­
lo­va­nja u ši­roj dru­štve­noj zaj­de­ni­ci. Od ka­ko je
iza­šla pred­sta­va, ne pro­đe ne­de­lju da­na da se
ne po­ja­vi ne­ki ko­men­tar ili osvrt. Ona pro­iz­vo­di
re­ak­ci­je u ši­roj dru­štve­noj za­jed­ni­ci u ko­joj se
do­go­di­la. To je­ste moj in­te­res, to je na­čin po­li­
tič­kog opi­sme­nja­va­nja, ali pro­blem je ka­da se
ne­ko ne že­li opi­sme­ni­ti. Svi bi mi vr­lo ra­do iz­be­
gli od­go­vor­nost i za ono što smo na­pra­vi­li i za
pa­siv­nost u od­re­đe­nom raz­do­blju. Čla­no­vi dru­
štve­nih za­jed­ni­ca u re­gi­o­nu su bi­li vr­lo pa­siv­ni,
/ O LI V ER FR L J I Ć /
T E ATAR B E Z CENZUR E
dru­ga­či­je se ne bi mo­gli
Na ne­ki na­čin ono što je me­ne for­mi­ra­lo i de­for­mi­ra­lo to je
do­go­di­ti Tuđ­man, Mi­lo­
taj rat, tu sam po­čeo ozbilj­ni­je mi­sli­ti, ja sam pu­no vi­še bio
še­vić i Izet­be­go­vić... „Ku­
ka­vič­luk” go­vo­ri o to­me
za­in­te­re­si­ran za per­for­mans art, ta­ko sam po­čeo, ni­sam
– to su de­mo­krat­ski iza­
mi­slio da ću se ba­vi­ti ka­za­li­štem, me­đu­tim upo­zna­va­njem
bra­ni pred­sed­ni­ci, ko­ji su
vo­di­li ra­to­ve, iza­bra­ni sa
sa od­re­đe­nim su­vre­me­nim ka­za­li­šnim prak­sa­ma, vi­dio sam
ve­li­kom bro­jem gla­so­va,
da je do­šlo do fu­zi­je te dvi­je stva­ri, on­da sam is­ku­stva sa
ko­ji su vla­da­li du­go. Mi­lo­
še­vić sko­ro dok ni­je bio
ne­za­vi­sne sce­ne pre­nio u svoj in­sti­tu­ci­o­nal­ni ka­zališ­ni je­zik.
is­po­ru­čen u Hag, Tuđ­man
dok ni­je umro... Na­rod je
ite­ka­ko bio za te op­ci­je, i
za­to sma­tram da po­sto­ji ne­što što je ko­lek­tiv­na
od­go­vor­nost i da se ti­me tre­ba ba­vi­ti. Na­rav­no,
da je ov­dje u kon­tek­stu svih lo­kal­nih pri­ča o Ha­
škom su­du te­za ne­gi­ra­nja od­go­vor­no­sti ite­ka­ko
po­pu­lar­na, ali o to­me tre­ba go­vor­ti. Mi­slim da
je moj rad spe­ci­f i­čan u tom seg­men­tu jer go­vo­
ri upra­vo o ko­lek­tiv­noj od­go­vor­no­sti.
• Sva­ki kre­a­ti­van čo­vek pro­go­va­ra je­zi­kom svog
stva­ra­la­štva u smi­slu od­go­vo­ra na dru­štve­nu stvar­
nost. Ko­li­ko to­ga ima u dru­gim me­di­ji­ma?
Oli­ver Fr­ljić: U kon­cep­tu­al­noj umjet­no­sti ima
to­ga do­sta, u fil­mu to ni­sam to­li­ko vi­dio, kad ka­
žem u fil­mu, mi­slim na ceo re­gion... Pro­blem je u
to­me što je u ka­za­li­štu lak­še jer je ma­nji pro­blem
do­ći do sred­sta­va i ne­što ura­di­ti, film se či­ni mi
48
Či­ni mi se da je pro­ble­ma pu­no i da će oni još du­go
od­re­đi­va­ti ove pro­sto­re, ali bi­lo je va­žno po­če­ti se
nji­ma ba­vi­ti na umjet­nič­ki ade­kva­tan na­čin.
Kre­nuo sam sa tim i mi­slio sam da ću u jed­nom tre­nut­ku
sta­ti, ali gdje god da po­đem u ko­ju god sre­di­nu,
naj­vi­še me in­tre­su­je ono što se ne­gi­ra, ono sa
či­me se iz­bje­ga­va su­o­ča­va­nje, ta­ko su na­sta­le
pred­sta­ve ko­je go­vo­re is­klju­či­vo o sre­di­ni u ko­joj
se do­ga­đa­ju. Či­ni mi se da je to osla­nja­nje na naj­bo­lju
te­a­tar­sku tra­di­ci­ju, isto je či­nio i Ari­sto­fan ko­ji se ni­je
li­bio ime­no­vat i kon­kret­ne lju­di u pu­bli­ci i kon­kret­ne
pro­ble­me dru­štva u ko­jem je ži­vio.
Oli­ver Fr­ljić: Sva­ku no­vu pred­sta­vu kad ra­dim
raz­mi­šljam o to­me, mi­slim da dram­ski di­ja­log
kao for­ma vi­še ni­je ade­k va­tan, mi­slim da stva­ra­
nje ne­kog fik­ci­o­nal­nog svi­je­ta na sce­ni ni­je ade­
kvat­no, kroz ne­ki fik­ci­o­na­lan svi­jet na sce­ni go­
vo­ri­ti o na­ma, bi­lo kroz su­vre­me­ne ko­ma­de ili
kla­sič­ne. To je ono što ka­že Al­ti­se u je­zi­ku su već
upi­sa­ni in­te­re­si od­re­đe­ne dru­štve­ne kla­se, ako
ne pro­ble­ma­ti­zi­ra­mo sam je­zik ni­smo ni­šta na­
pra­vi­li. Tek se tu stva­ri po­či­nju ras­tva­ra­ti. Či­ni mi
se da pred­sta­ve ko­je sam ra­dio po­la­ze od to­ga
da raz­bi­ja­ju fik­ci­o­nal­ni okvir u ko­me se ka­za­li­šte
do­ga­đa, one adre­si­ra­ju di­rekt­no pu­bli­ku i ne za­
zi­ru od to­ga da ime­nu­ju pro­ble­me u dru­štve­noj
za­jed­ni­ci u ko­joj se do­ga­đa­ju. Mi­slim da je to
jed­na od osnov­nih stva­ri – po­zo­ri­šte se mo­ra
pre­sta­ti po­na­ša­ti kao da ne zna da po­sto­je ne­ki
lju­di u dvo­ra­ni ko­ji gle­da­ju pred­sta­vu. Aka­de­mi­
je na ko­ji­ma se ško­lu­ju lju­di ko­je će pra­vi­ti ka­za­li­
šte se ne ba­ve je­zi­kom, one su uze­le gra­đan­sku
49
• Da, ti si ne­pri­ja­tan re­di­telj. Pre­la­ziš gra­ni­cu i ono
što imaš da sa­op­štiš ni­je uop­šte pri­jat­no ču­ti i vi­de­
ti, po­go­to­vo na toj bli­zi­ni.
Oli­ver Fr­ljić: Na Du­bro­vač­kim ljet­njim igra­ma
sam po­sta­vio „Dan­to­no­vu smrt” i još je ve­ći pro­
blem ka­da se gle­da­te­lji­ma uzi­ma ka­za­li­šni kom­
for na ko­ji su oni na­vi­kli, ako se za­pra­vo ide­ja ka­
za­li­šta ko­ji oni ima­ju iz­ne­ve­ra­va, ako se iz­ne­ve­ra­
va­ju nji­ho­va oče­ki­va­nja, to je ve­li­ki pro­blem. Na
„Dan­to­no­voj smr­ti” se do­go­di­lo da je pu­bli­ci od­
u­zet kom­for, a oni su to in­ter­pre­ti­ra­li kao na­pad
na nji­hov in­te­gri­tet. Bi­li za­tvo­re­ni u ne­ku vr­stu
gi­ljo­ti­ne i ni­su mo­gli iza­ći to­kom pred­sta­ve. To ih
pri­mo­ra­la da raz­mi­sle što uop­će da­nas zna­či bi­ti
gle­da­telj i ko­ju od­go­vor­nost no­si.
• Dok do­di­ru­ješ pr­stom pra­vo u ra­nu, u ne­u­ral­gič­ne
tač­ke, da li je cilj pre­va­zi­la­že­nje pro­ble­ma?
Oli­ver Fr­ljić: Či­ni mi se da je pro­ble­ma pu­no i da
će oni još du­go od­re­đi­va­ti ove pro­sto­re, ali bi­lo
je va­žno po­če­ti se nji­ma ba­vi­ti na umjet­nič­ki
ade­kva­tan na­čin. Kre­nuo sam sa tim i mi­slio sam
da ću u jed­nom tre­nut­ku sta­ti, ali gdje god da
po­đem u ko­ju god sre­di­nu, naj­vi­še me in­tre­su­je
ono što se ne­gi­ra, ono sa či­me se iz­bje­ga­va su­o­
ča­va­nje, ta­ko su na­sta­le pred­sta­ve ko­je go­vo­re
/
• Ko­ji je po te­bi ade­k va­tan po­zo­ri­šni je­zik, jer te­a­
tar je naj­ži­vlji ako pri­ča­mo o re­gi­o­nu, po­zo­ri­šte
pro­go­va­ra naj­sna­žni­jim je­zi­kom....
Oli­ver Fr­ljić: Omo­gu­ći­la mi je da go­vo­rim o pro­
ble­mi­ma o ko­ji­ma ni­sam mo­gao da go­vo­rim u
svo­joj obi­te­lji, me­ni se či­ni­lo da je naj­bo­lje da
na­pra­vim mo­ju ka­za­li­šnu obi­telj i go­vo­rim o pro­
ble­mi­ma ko­ji me­ne za­ni­ma­ju, a da to ne bu­de
sa­mo niz naj­tra­u­ma­tič­ni­jih epi­zo­da o ko­ji­ma ni­
smo uspje­li na ade­kva­tan na­čin raz­go­va­ra­ti, već
me za­ni­ma­lo i pi­ta­nje ka­za­li­šnog je­zi­ka, po­i­gra­
va­nje na raz­li­či­tim me­ta­te­a­tar­skim ra­zi­na­ma ko­
je pro­pi­tu­ju po­ro­znost mog sje­ća­nja. To su stva­ri
ka­kvim ih ja vi­dim, ka­kvim ih se sje­ćam, a pit­nje
je je­su li se one stvar­no ta­ko do­go­di­le, je­sam li ja
po­ten­ci­rao te tra­u­ma­tič­ne epi­zo­de? Ono što je
me­ni naj­za­ni­mlji­vi­je je­ste da se ta pred­sta­va pre­
lo­mi­la na je­dan ve­o­ma in­ti­man plan, jer mo­ja
maj­ka na­kon što je pro­či­ta­la par kri­ti­ka po­la go­
di­ne ni­je raz­go­va­ra­la sa mnom. Ona je opet po­
sta­vi­la ono sta­ro, a uvi­jek ak­tu­el­no pi­ta­nje u
ka­za­li­štu: gdje pre­sta­je stvar­nost, a gdje po­či­nje
fik­ci­ja?
N OVA M I SAO
Oli­ver Fr­ljić: Da, da tu su na­pra­vlje­ni pi­o­nir­ski
ko­ra­ci u su­o­ča­va­nju sa od­go­vor­no­šću u ne­kom
pro­te­klom raz­do­blju.
• „Mr­zim isti­nu” je vr­lo lič­na i ra­nji­va pri­ča, na­sta­la
za jed­nu noć i deo ju­tra. Pri­ča o tvo­joj po­ro­di­ci, bez
cen­zu­re. Šta je te­bi do­ne­la?
/
• Či­ni mi se da to naj­du­že tra­je upra­vo u toj obla­sti,
ako se se­ti­mo ono­ga što je ra­di­la Mi­li­ca To­mić ili
So­nja Sa­vić sa Su­per­na­u­tom....
dra­mu, Sta­ni­slav­skog i psi­ho­lo­ški re­a­li­zam kao
nor­ma­ti­ve i ne idu iz­van to­ga, pa mla­di lju­di iz­la­
ze iz tih in­sti­tu­ci­ja lo­bo­to­mi­ra­ni, ono što se ubi­ja
u nji­ma je kri­tič­ki po­ten­ci­jal pre­ma dru­štve­noj
stvar­no­sti u ko­joj je­su i mo­guć­nost da mi­sle van
je­zi­ka ko­ji se ta­mo uči. Ako se po­gle­da be­o­grad­
ski FDU ili za­gre­bač­ka ADU ili sa­ra­jev­ski ASU, mi­
slim, šta se ta­mo uči 4 go­di­ne... ja­ko je te­ško ako
se ne do­bi­ju in­for­ma­ci­je o to­me što se de­ša­va u
re­cent­noj ka­za­li­šnoj pro­duk­ci­ji u Euro­pi, ako se
za­pra­vo ne do­bi­je te­o­rij­ski uvid u ne­ke dru­ge
prak­se , re­ci­mo od kra­ja 60-ih, 70-ih go­di­na na
ova­mo, ja­ko je te­ško on­da pro­pi­ti­va­ti sam je­zik.
On­da do­bi­ja­mo pred­sta­ve ko­je se ba­ve ade­kvat­
nim sa­dr­ža­jem, ali ne ko­ri­ste ade­k va­tan je­zik i ne
mo­gu ko­mu­ni­ci­ra­ti sa pu­bli­kom. Ka­za­li­šte ni­je tu
da bi uljulj­ki­va­lo pu­bli­ku u nje­zi­nom sa­mo­za­do­
volj­stvu, ne­go da bi je kon­fron­ti­ra­lo sa nje­zi­nom
od­go­vor­no­šću. Pu­bli­ci to ni­je pri­jat­no.
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
se mno­go stro­že kon­tro­li­ra... Znam da kon­cep­
tu­al­na umjet­nost ima do­sta ra­do­va ko­ji te­ma­ti­
zi­ra­ju ono či­me se i sam ba­vim, ko­ri­ste­ći dru­gi
me­dij, na­rav­no.
jed­na po­de­lje­nost oko Zo­ra­na Đin­đi­ća i za­to mi
se či­ni­lo da pred­sta­va tre­ba da bu­de agre­siv­na,
zbog onog de­la dru­štva ko­je jav­no ili pre­šut­no
odo­bra­va taj aten­tat. On­da smo tra­ži­li ade­kva­
tan je­zik u od­no­su na to. Mi­slim da pred­sta­va na
me­ta­te­a­tar­skim ra­zi­na­ma do­bro funk­ci­o­ni­ra, ona
do­vo­di u pi­ta­nje mo­ju po­zi­ci­ju kao auto­ra. Ba­ne
Tri­fu­no­vić na po­čet­ku go­vo­ri da je to dio pro­pa­
gan­de ko­ju DS ra­di u vri­je­me pred­iz­bor­ne kam­
pa­nje i da je nji­ma sve­jed­no što ra­dim, on go­vo­ri
da sam uzeo 60 000 evra za tu pred­sta­vu, što me
etič­ki dis­kva­li­fi­ci­ra.
is­klju­či­vo o sre­di­ni u ko­joj se do­ga­đa­ju. Či­ni mi
se da je to osla­nja­nje na naj­bo­lju te­a­tar­sku tra­di­
ci­ju, isto je či­nio i Ari­sto­fan ko­ji se ni­je li­bio ime­
no­vat i kon­kret­ne lju­di u pu­bli­ci i kon­kret­ne pro­
ble­me dru­štva u ko­jem je ži­vio. To je ne­što što
me­ne za­ni­ma, jer mi­slim da ka­za­li­šte mo­že bi­ti,
ali ne bi tre­ba­lo da bu­de pr­ven­stve­no za­ba­vljač­
ka umjet­nost, već da ima pr­ven­stve­no pe­da­go­
ške i eman­ci­pa­tor­ske zad­tke.
• Šta te go­ni da ra­diš?
Oli­ver Fr­ljić: Ne­mam poj­ma šta me go­ni, ne
znam... To mi sve tre­ba da bi mo­gao bi­ti sam sa
so­bom, da bi se mo­gao uju­tru po­gle­da­ti u ogle­
da­lo, a da ne osje­tim ne­ku vr­stu in­tim­nog po­ra­
za. Mi­slim da čo­vjek dok ra­di, dok po­ku­ša­va mje­
nja­ti stva­ri ko­li­ko god to mo­žda iz­gle­da­lo uza­
lud­no, ta­da ima raz­lo­ga da bu­de tu i da ra­di. Ka­
da tog raz­lo­ga vi­še ne bu­de on­da bi tre­ba­lo pro­
mje­ni­ti po­sao... Još uvjek mi se či­ni da ima smi­sla
to što ra­dim.
• Naj­vi­še te pam­tim sa jed­nog pre­sa na Ste­ri­ji­nom
po­zor­ju na kom vr­lo že­sto­ko go­vo­riš iz ugla čo­ve­ka
ko­ji se ozbilj­no ba­vio kon­cep­tu­al­nom umet­no­šću,
go­vo­rio si o ak­ci­ji ko­ju si na­pra­vio u Be­ču, o re­kon­
struk­ci­ji pro­jek­ta To­mi­sla­va Go­tov­ca. Šta je ono što
je osta­vlja­lo ozbilj­ne uti­ske na te­be?
Oli­ver Fr­ljić: Na ne­ki na­čin ono što je me­ne for­
mi­ra­lo i de­for­mi­ra­lo to je taj rat, tu sam po­čeo
ozbilj­ni­je mi­sli­ti, ja sam pu­no vi­še bio za­in­te­re­si­
/ O LI V ER FR L J I Ć /
T E ATAR B E Z CENZUR E
ran za per­for­mans art, ta­ko sam po­čeo, ni­sam mi­
slio da ću se ba­vi­ti ka­za­li­štem, me­đu­tim upo­zna­
va­njem sa od­re­đe­nim su­vre­me­nim ka­za­li­šnim
prak­sa­ma, vi­dio sam da je do­šlo do fu­zi­je te dvi­je
stva­ri, on­da sam is­ku­stva sa ne­za­vi­sne sce­ne pre­
nio u svoj in­sti­tu­ci­o­nal­ni ka­zališ­ni je­zik.
• Kre­i­raš i no­vu pu­bli­ku svo­jim pred­sta­va­ma. Šta od
nje oče­ku­ješ?
Oli­ver Fr­ljić: Že­lio bi da to bu­du dru­štve­no od­
go­vor­ni po­je­din­ci i kom­pe­tent­na ka­za­li­šna pu­
bli­ka ko­aj mo­že na me­ta ra­zi­na­ma gle­da­ti pred­
sta­ve, a ne sa­mo na ni­vou sa­dr­ža­ja. To je te­žak
po­sao, jer po­ku­šaj eta­bli­ra­nja bi­lo ka­k vog no­vog
je­zi­ka uvi­jek na po­čet­ku iz­gle­da kao gre­ška.
Pred­sta­va „Z.Đ.” je za­to na­i­šla na dr­vlje i ka­me­
nje, jer je išla na jed­nu re­duk­ci­ju, što je ite­ka­ko
bi­lo po­treb­no u tom kon­tek­stu. Me­ni je fa­sci­
nant­no da se u ka­za­li­štu ni­ko da tad ni­je ba­vio
tom te­mom.
• Da li su te, ipak, iz­ne­na­di­le re­ak­ci­je?
Oli­ver Fr­ljić: Šo­ki­ra­lo me to da mi­ni­star kul­tu­re
jed­ne ze­mlje ka­že da bi u ure­đe­nim dru­štvi­ma
autor ta­k ve pred­sta­ve bio za­tvo­ren, ili ka­ko je
toč­no išla nje­go­va iz­ja­va... Iz­ne­na­di­la me re­ak­ci­ja
de­la ka­za­li­šne jav­no­sti u Sr­bi­ji, jer to je tra­že­nje
ali­bi­ja za vla­sti­ti gra­đan­ski ku­ka­vič­luk, svi ti po­
ku­ša­ji dis­kva­li­fi­ka­ci­je Đin­đi­ća. Me­ni je žao što ni­je
po­sto­jao niz pred­sta­va pre to­ga na tu te­mu, na
ko­je sam se ja mo­gao re­fe­ri­ra­ti. U Sr­bi­ji po­sto­ji ta
Do­bro je da se od­mah do­ve­de u pi­ta­nje gle­da­te­
ljev na­čin gle­da­nja na ce­lu stvar, jer stva­ri ni­su
ta­ko jed­no­stav­ne kao što se ne­ka­da či­ne.
• Na­gra­da „Bo­ri­slav Mi­haj­lo­vić Mi­hiz” ti je ve­o­ma
va­žna, do­pu­to­vao si iz Lju­blja­ne da je pri­miš...
Oli­ver Fr­ljić: Ko­nač­no se do­ga­đa pra­va re­cep­ci­
ja onog što ra­dim, jer ja ne ra­dim jed­nu pred­sta­
vu, mo­je pred­sta­ve go­vo­re za­jed­no. Op­tu­žu­ju
me na svim stra­na­ma, či­tao sam u štam­pi u Sr­bi­ji
što sam i ka­kav sam i dio ko­jih lo­bi­ja sam, ka­da
sam ra­dio „Go­spo­đu mi­ni­star­ku” u Za­gre­bu, ko­ja
se igra na srp­skom, a pre­vo­di na hr­vat­ski, na­pa­li
su me da si­lom vra­ćam srp­ski je­zik u hr­vat­ski kul­
tur­ni pro­stor, u Bo­sni su me na­pa­li da mr­zim sve
tri kon­fe­si­je... Či­ni mi se da je to na­mjer­no va­đe­
nje iz kon­tek­sta onog što ra­dim... Sa­gle­da­va­nje
ka­kvo se do­go­di­lo po­vo­dom „Mi­hi­zo­ve” na­gra­de
go­vo­ri o če­mu se za­pra­vo ra­di. Ne ose­ćam na­ci­o­
nal­nu pri­pad­nost, mi­slim da pra­vi umjet­ni­ci ne­
ma­ju na­ci­o­nal­nost, de­lu­ju na dru­gim ra­zi­na­ma i
ka­da se pred­sta­ve po­gle­da­ju za­jed­no on­da se
vi­di o če­mu se za­pra­vo ra­di.
• Šta si vo­leo da či­taš ka­da si bio ma­li?
Oli­ver Fr­ljić: Sad sam se sje­tio, kad sam bio pe­ti
ili še­sti raz­red pro­či­tao sam „Oli­ve­ra Tvi­sta” pi­ta­
nje šta sam shva­tio, a či­tao sam za­to što se glav­ni
ju­nak zvao kao ja, sa pu­no mu­ke sam se pro­bio
do kra­ja knji­ge... Vo­lio sam či­ta­ti Ćo­pi­ća „Or­lo­vi
ra­no le­te”, „Ni­ko­le­ti­na Bur­sać”, to je ono če­ga se
se­ćam. n
50
Esej
Elektronska revolucija
– povratna veza
od Votergejta
do Rajskog vrta
(2. deo)
Piše: Vilijam S. Barouz
Preveo: Vincent Spevak
Ako že­li­te raz­skrem­bluj­te se na sve stra­ne, sva­ki
iz­la­pe­li fa­zon, pr­dež, žva­ka­nje, ki­ja­nje i sto­mač­
ne ne­mi­re. Ako trik ne pa­li bo­lje be­ži­te. Sva­ko
ra­di to, svi se za­jed­no us­krem­blu­ju i sta­nov­ni­ci
ze­mlje bo­lje da sleg­nu fi­nu ujed­na­če­nu braon
bo­ju. Skrem­blo­va­nje je de­mo­krat­ski na­čin, pu­no
će­lij­sko pred­stav­ni­štvo. Skrem­blo­va­nje je ame­
rič­ki na­čin.
Spo­me­nuo sam da se vi­rus mo­že na zah­tev na­
pra­vi­ti u la­bo­ra­to­ri­ji od ve­o­ma ma­lih seg­me­na­ta
zvu­ka i sli­ke. Ta­kva pre­pa­ra­ci­ja ni­je sa­ma po se­bi
bi­o­lo­ški ak­tiv­na ali mo­že ak­ti­vi­ra­ti ili stvo­ri­ti vi­rus
u pod­lo­žnim su­bjek­ti­ma. Pa­žlji­vo pri­pre­mlje­na
tra­ka sa žu­ti­com mo­že ak­ti­vi­ra­ti ili kre­i­ra­ti vi­rus
žu­ti­ce u će­li­ja­ma je­tre, po­go­to­vo u slu­ča­je­vi­ma
gde je je­tra već ošte­će­na. Ope­ra­ter teh­nič­ki pred­
vo­di vi­ru­snu re­vo­lu­ci­ju u će­li­ja­ma. Po­što se či­ni
da SOZ1 na­pa­da naj­sla­bi­ju tač­ku onih ko­ji su mu
iz­lo­že­ni, oslo­ba­đa­nje ove si­le mo­glo bi se po­klo­
pi­ti sa vi­ru­snim na­pa­dom. Fra­ze za pod­sti­ca­nje
re­ak­tiv­nog uma mo­gu se ko­ri­sti­ti u istu svr­hu i
uči­ni­ti su­bjek­ta pod­lo­žni­jim na­pa­du vi­ru­sa.
51
Evo ga g. Hart ko­ji že­li da in­fi­ci­ra sve sop­stve­nim
li­kom i pre­tvo­ri ih sve u se­be, pa se skrem­blu­je i
raz­no­si u po­tra­zi za do­stoj­nim do­ma­ći­ni­ma. Ako
ni­ko dru­gi ne zna za teh­ni­ke skrem­blo­va­nja mo­
gao bi si na­pra­vi­ti po­za­ma­šan broj re­pli­ka. Ali
sva­ko to mo­že. Pa haj­de, skrem­bluj­te va­še sek­su­
al­ne re­či i na­đi­te si pri­klad­ne part­ne­re.
Se­ti­te se ži­vot­nog ci­klu­sa vi­ru­sa ...pe­ne­tra­ci­ja će­
li­je ili ak­ti­va­ci­ja unu­tar će­li­je, re­pli­ka­ci­ja unu­tar
1
SOZ – smr­to­no­sno or­gon­sko zra­če­nje. Ori­gi­nal­ni tekst
ne sa­dr­ži zna­če­nje te skra­će­ni­ce. Ve­ro­vat­no se pret­po­
sta­vlja da je či­ta­lac upo­znat sa dru­gim Bur­ro­ughs-ovim
ra­do­vi­ma gde se o toj te­mi ši­re go­vori.
N OVA M I SAO
/
ku­šaj­mo sa­da isto sa tra­kom. Or­ga­ni­zo­va­će­mo
sek­su­al­ni fe­sti­val. Or­ga­ni­zo­va­će­mo fe­sti­val sek­
su­al­nih tra­ka. 100.000 lju­di do­no­si svo­je skrem­
blo­va­ne seks tra­ke i vi­deo tra­ke da ih sve za­jed­
no us­krem­blu­ju. Pro­jek­tu­je se na ve­li­kim ekra­ni­
ma, su­ge­stiv­no mr­mlja­nje nad go­mi­lom lju­di,
po­ne­kad uspo­ra­va, ta­ko da vi­di­te par se­kun­di,
za­tim opet skrem­blo­va­no, pa uspo­ra­va opet,
skrem­blu­je se. Usko­ro će svi bi­ti skrem­blo­va­ni
do raz­go­li­će­no­sti. Po­li­caj­ci i Na­ci­o­nal­na gar­da se
ski­da­ju. NA­ĐI­MO SI NE­KE CI­VI­LE. Ta­k va stvar bi
mo­gla po­sta­ti pri­lič­no ne­zgod­na ali oni ko­ji pre­
ži­ve bi se opo­ra­vi­li od lu­di­la. Ili bo­lje re­ći ma­la
gru­pa isto­mi­šlje­ni­ka bi se sku­pi­la sa svo­jim seks
tra­ka­ma i pro­ces bi bio do­ve­den pod kon­tro­lu.
Či­nje­ni­ca da sva­ko mo­že da uči­ni ovo je sa­ma po
se­bi ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­tor.
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
r
az­mo­tri­li smo mo­guć­nost da se vi­rus mo­že
ak­ti­vi­ra­ti ili čak na­či­ni­ti po­mo­ću ma­lih seg­me­na­
ta zvu­ka i sli­ke. Ta­ko za­mi­šljen, vi­rus se mo­že na­
pra­vi­ti po na­rudž­bi­ni u la­bo­ra­to­ri­ji. Ali da bi ovo
us­pe­lo mo­ra­te ima­ti i pra­vi vi­rus a šta je pra­vi vi­
rus? No­vi vi­ru­si se po­ja­vlju­ju sa vre­me­na na vre­
me ali oda­kle do­la­ze? Pa haj­de da vi­di­mo ka­ko
mo­že­mo na­te­ra­ti vi­rus da se po­ja­vi. Is­pla­ni­ra­mo
simp­to­me na­šeg vi­ru­sa i na­pra­vi­mo skrem­blo­va­
nu tra­ku. Pod­lo­žni su­bjek­ti, tj. oni ko­ji za­do­bi­ju
ne­ke od simp­to­ma, za­tim bi­va­ju us­krem­blo­va­ni
u još tra­ka dok skrem­blo­va­njem ne po­da­ri­mo ži­
vot na­šem vi­ru­su. Ovo ro­đe­nje vi­ru­sa se de­ša­va
ka­da naš vi­rus stek­ne spo­sob­nost sa­mo­re­pro­
duk­ci­je unu­tar do­ma­ći­na i pre­no­še­nja na dru­gog
do­ma­ći­na. Mo­žda se vi­rus u la­bo­ra­to­rij­skim uslo­
vi­ma mo­že pri­pi­to­mi­ti u ne­ku ko­ri­snu svr­hu.
Za­mi­sli­te, na pri­mer, sek­su­al­ni vi­rus. On ta­ko na­
dra­žu­je sek­su­al­ne cen­tre u ma­lom mo­zgu da
do­ma­ćin iz­lu­di od sek­su­al­no­sti, sve dru­ge mi­sli
po­sta­ju blo­ki­ra­ne. Par­ko­vi pu­ni go­lih, iz­lu­de­lih
lju­di, se­ru, pi­ša­ju, eja­ku­li­ra­ju i vri­šte. Ta­ko da bi
vi­rus mo­gao bi­ti zlo­ću­dan, blo­ki­ra­ju­ći svu kon­
tro­lu i na kra­ju is­cr­plje­nost, gr­če­nje i smrt. Po­
Isto je i sa skrem­blo­va­nim re­či­ma i sli­ka­ma. One
se kom­pul­siv­no de­skrem­blu­ju, na­me­ću­ći od­re­
đe­ne re­či i sli­ke su­bjek­tu i ta re­pe­ti­tiv­na pre­zen­
ta­ci­ja iri­ti­ra od­re­đe­ne te­le­sne i ne­u­tral­ne obla­sti.
Ta­ko izi­ri­ti­ra­ne će­li­je mo­gu vre­me­nom pro­iz­ve­sti
bi­o­lo­ške vi­ru­se. Ta­ko do­bi­ja­mo no­vi vi­rus ko­ji se
mo­že pre­ne­ti ko­mu­ni­ka­ci­jom i uisti­nu su­bje­kat
mo­že bi­ti oča­jan u že­lji da sa­op­šti tu stvar ko­ja
pro­sto pu­ca po ša­vo­vi­ma unu­tar nje­ga. On no­si
te­ško bre­me. Da li bi to bre­me mo­glo bi­ti do­bro i
le­po? Da li je mo­gu­će stvo­ri­ti vi­rus ko­ji bi ši­rio
div­nu i mir­nu ra­zum­nost? Vi­rus mo­ra da pa­ra­zi­ti­
ra da bi pre­ži­veo. On ko­ri­sti će­lij­ski ma­te­ri­jal do­
ma­ći­na za re­pli­ka­ci­ju. U ve­ći­ni slu­ča­je­va ovo je
štet­no po do­ma­ći­na. Vi­rus sti­če pri­stup pre­va­
rom i odr­ža­va se si­lom. Ne­že­lje­ni gost od ko­ga
vam po­zli ni­ka­da ni­je do­bar ni­ti lep. Šta­vi­še to je
gost ko­ji se stal­no po­na­vlja reč do re­či, gest do
ge­sta.
/
Vi­de­će­mo da skrem­blo­va­ni go­vor već po­se­du­je
mno­ge vi­ru­sne ka­rak­te­ri­sti­ke. Ka­da se go­vor pri­
mi i de­skrem­blu­je, to se de­ša­va kom­pul­siv­no i
pro­tiv su­bjek­to­ve vo­lje. Vi­rus vas mo­ra pod­se­ti­ti
na svo­je pri­su­stvo. Bi­lo da je to kra­sta od gro­zni­
ce na usni ili muč­ni gr­če­vi be­sni­la vi­rus vas pod­
se­ća na svo­je ne­že­lje­no pri­su­stvo. „EVO ME TU”.
će­li­je, beg iz će­li­je da bi se na­pa­le dru­ge će­li­je,
beg iz do­ma­ći­na da bi se in­fi­ci­rao no­vi do­ma­ćin.
Ova in­fek­ci­ja se mo­že ma­ni­fe­sto­va­ti na mno­go
na­či­na i oni ko­ji na se­be na­vu­ku te­ško vi­ru­sno
bre­me če­sto upo­tre­blja­va­ju teh­ni­ku sač­ma­re da
za­tvo­re što je ve­ći broj vi­ru­snih tra­sa... ka­šlja­nje,
ki­ja­nje, plju­va­nje i pr­de­nje sva­kom pri­li­kom, sra­
nje, pi­ša­nje, sli­ne, kra­ste, zno­ja­va ode­ća i svi te­
le­sni se­kre­ti za de­hi­dra­ci­ju. Ta kom­po­zit­na pra­
ši­na se mo­že na ne­na­me­tljiv na­čin iz­du­va­ti iz
me­ha u pod­zem­noj že­le­zni­ci, ba­ci­ti sa pro­zo­ra
u vre­ća­ma ili is­pr­ska­ti iz avi­o­na za za­pra­ši­va­nje
...No­si­te sa va­ma, u sva­ko do­ba, asor­ti­man vek­
to­ra ... va­ške, bu­ve, gri­nje i ma­le le­te­će ko­mar­ce
i uje­da­ju­će dvo­kril­ce pu­ne va­še kr­vi ... ne vi­dim
le­po­tu u to­me.
Po­sto­ji je­dan slu­čaj do­bro­ćud­nog uti­ca­ja vi­ru­sa
na ob­skur­nu vr­stu austra­lij­skih mi­še­va. Sa dru­ge
stra­ne, ako vi­rus ne iza­zi­va štet­ne simp­to­me ne
mo­že­mo usta­no­vi­ti nje­go­vo pri­su­stvo a to se
upra­vo de­ša­va sa la­tent­nim vi­ru­snim in­fek­ci­ja­
ma. Spe­ku­li­sa­no je da su žu­te ra­se na­sta­le zbog
vi­ru­sa na­lik žu­ti­ci ko­ji je iza­zvao, ne oba­ve­zno
štet­nu, per­ma­nent­nu mu­ta­ci­ju ko­ja se za­tim
ge­net­ski pre­ne­la. Isto bi mo­glo da va­ži i za reč.
Sa­ma reč bi mo­gla bi­ti vi­rus ko­ji je ste­kao pri­vi­le­
gi­ju traj­nog bo­rav­ka kod do­ma­ći­na. Me­đu­tim,
ni­je­dan po­zna­ti vi­rus se da­nas ne po­na­ša ta­ko
pa pi­ta­nje vi­ru­snih be­ne­fi­ci­ja osta­je otvo­re­no.
Či­ni se da je bo­lje kon­cen­tri­sa­ti se na op­štu od­
bra­nu od vi­ru­sa.
Ron Ha­bard, osni­vač Sa­jen­to­lo­gi­je, ka­že da od­
re­đe­ne re­či i kom­bi­na­ci­je re­či mo­gu do­ve­sti do
ozbilj­nih bo­le­sti i men­tal­nih po­re­me­ća­ja. Mo­gu
tvr­di­ti da po­se­du­jem ne­što ve­šti­ne u pi­sa­nju ali
ne mo­gu ga­ran­to­va­ti da će mo­je pi­sa­nje iza­zva­ti
fi­zič­ku bo­lest. Ako je tvrd­nja g. Ha­bar­da oprav­
da­na, on­da to za­si­gur­no vre­di is­tra­ži­ti i la­ko mo­
že­mo eks­pe­ri­men­tom utvr­di­ti da li je ovo tač­no
ili ne. G. Ha­bard za­sni­va svo­ju tvrd­nju na te­o­ri­ji
en­gra­ma. En­gram je de­fi­ni­san kao reč, zvuk ili
sli­ka sni­mlje­na od stra­ne su­bjek­ta u pe­ri­o­du bo­
la ili ne­sve­sti. Ne­što od ovog ma­te­ri­ja­la mo­že bi­ti
ohra­bru­ju­će: „Mi­slim da će mu bi­ti do­bro”. Ohra­
bru­ju­ći ma­te­ri­jal je pri­ja­telj­ski en­gram. Pri­ja­telj­
ski en­gra­mi, Ha­bard tvr­di, su lo­ši ko­li­ko i ne­pri­
ja­telj­ski en­gra­mi bo­la. Ako su­bje­kat ka­sni­je bu­de
iz­lo­žen bi­lo kom de­lu ovog snim­k a do­ći­će do
po­nov­nog po­kre­ta­nja ope­ra­ci­je bol i on bi za­i­sta
mo­gao do­b i­ti gla­vo­b o­lju, ose­ć aj de­p re­si­j e,
ank­si­o­zno­sti i na­p e­to­sti. Pa, en­gram­ska te­o­ri­ja
g. Ha­bar­da je ve­o­ma pod­lo­žna eks­pe­ri­men­tal­
noj ve­ri­f i­ka­ci­ji. Na­đi­te de­set do­bro­vo­lja­ca, iz­lo­
ži­te ih bol­nom sti­mu­lu­su pra­će­nom od­re­đe­nim
re­či­ma, zvu­ci­ma i sli­k a­ma. Mo­že­te od­glu­mi­ti
ma­le ske­če­ve.
I ta­ko da­lje.
Da li se efe­kat mo­že po­ja­ča­ti skrem­blo­va­njem i
spa­ja­njem ma­te­ri­ja­la, bol­nog i pri­ja­telj­skog, u
ve­o­ma krat­kim in­ter­va­li­ma? Či­ni se da bi sli­ka
skrem­blo­va­nog en­gra­ma sko­ro mo­gla ba­ci­ti tu
hi­rur­šku sce­nu pra­vo u kri­lo su­bjek­ta. G. Ha­bard
je za­cr­tao svo­ju ver­zi­ju ono­ga što on na­zi­va re­
ak­tiv­ni um. Ovo je do­ne­kle kao Froj­dov ID, ne­ka
vr­s ta ugra­đe­n og sa­m o­p o­r a­ž a­v a­ju­ćeg me­ha­
ni­zma. Pre­ma g. Ha­bar­du ovo se sa­sto­ji iz od­re­
đe­nog bro­ja vr­lo uobi­ča­je­nih fra­za. On tvr­di da
is­či­ta­va­nje ovih fra­za ili slu­ša­nje istih mo­že da
iza­zi­ve bo­lest i to na­vo­di kao raz­log svog od­bi­ja­
nja da ob­ja­vi taj ma­te­ri­jal. Da li mo­žda tvr­di da
su to ma­gič­ne re­či? Ča­ro­li­je? Ako je ta­ko, mo­gle
bi bi­ti moć­no oruž­je ka­da se skrem­blu­ju za­jed­no
sa ma­što­vi­tom zvuč­no-sli­kov­nom tra­kom. Evo je
ma­gi­ja ko­je pre­tva­ra lju­de u svi­nje. Bi­ti ži­vo­ti­nja:
usa­mlje­na svi­nja grok­će, se­re, ski­či i ba­la­vi po đu­
bre­tu. Bi­ti ži­vo­ti­nje: Hor od hi­lja­du svi­nja. Spoj­te
to sa po­li­cij­skom vi­deo tra­kom, po­ka­ži­te im pa
vi­di­te da li će­te do­bi­ti re­ak­ci­ju od ta­ko­zva­nog re­
ak­tiv­nog uma.
Opa­ki pan­dur i la­žlji­vi pan­dur. Pri­ja­telj­ski en­gram
ne­ma moć bez en­gra­ma bo­la kao što je ru­ka la­
žlji­vog pan­du­ra oko va­šeg ra­me­na, nje­gov me­ki
ube­dlji­vi glas u va­šem uve­tu, sa­mo slat­ka pra­zni­
na bez pen­dre­ka opa­kog pan­du­ra. Do ko­je me­re
se re­či sni­mlje­ne to­kom me­di­cin­ske ne­sve­sti mo­
gu vra­ti­ti u se­ća­nje to­kom hip­no­ze ili sa­jen­to­lo­
škog pro­ce­su­i­ra­nja? Do ko­je me­re re­pro­duk­ci­ja
ovog ma­te­ri­ja­la mo­že lo­še da uti­če na su­bjek­ta?
Evo još jed­no. Bi­ti te­lo, pa je­ste pri­lič­no pri­vlač­no
te­lo, na­vu­ci žr­tve. Do­daj i fi­nu te­le­snu sim­fo­ni­ju,
rit­mič­ko ku­ca­nje sr­ca, za­do­volj­no kr­ča­nje sto­ma­
ka. Bi­ti te­la: snim­ci i sli­ke gnu­snih, osta­re­lih, obo­
le­lih te­la što pi­ša­ju, se­ru, ste­nju, umi­ru. Či­ni­ti sve:
čo­vek u pr­lja­vom sta­nu okru­žen ne­pla­će­nim ra­
ču­ni­ma, neo­d­go­vo­re­nim pi­smi­ma, di­že se na no­
ge i kre­će da pe­re su­do­ve i pi­še pi­sma. Ne či­ni­ti
ni­šta: otrom­bo­ljen u fo­te­lji, di­že se, otrom­bo­lji
“Br­zo se­stro, pre ne­go što iz­gu­bim svog ma­log
cr­nju”, uz­vi­ku­je ju­žnjač­ki hi­rurg a za­tim me­sna­ta
be­la ša­ka hva­ta fra­gil­no cr­no ra­me. „Da, bi­će mu
do­bro. Iz­vu­ći će se”.
Da je do me­ne osta­vio bih ove ži­vo­ti­nje da crk­nu
na ope­ra­ci­o­nom sto­lu”.
“Ali ni­je na va­ma, ima­te dok­tor­sku du­žnost, mo­
ra­mo uči­ni­ti sve u na­šoj mo­ći da spa­si­mo ljud­ske
ži­vo­te”.
/ESEJ / Elektronska revolucija – povratna veza od Votergejta do Rajskog vrta
52
ČI­TAV ILI/ILI KON­CEPT. Is­prav­no ili po­gre­šno, fi­
zič­ko ili men­tal­no, isti­ni­to ili la­žno, ceo ILI kon­cept
će bi­ti iz­bri­san iz je­zi­ka i za­me­njen juk­sta­p o­zi­
ci­jom tj. ve­zni­kom I. Ovo je do­ne­kle za­stu­plje­no
u pik­to­ral­nim je­zi­ci­ma gde dva kon­cep­ta sto­je
bu­k val­no je­dan po­red dru­gog. Ove ob­ma­ne
uro­đe­ne u en­gle­skom i dru­gim za­pad­nim abe­
ced­nim je­zi­ci­ma na­red­ba­ma re­ak­tiv­nog uma
pru­ža­ju svo­ju ne­iz­dr­ži­vu moć. Po­gle­daj­te sa­mo
JE­STE kao od­red­ni­cu iden­ti­te­ta. Ka­da ka­žem bi­ti
ja, bi­ti ti, bi­ti sop­stven, bi­ti dru­gi-šta god da se
od me­ne tra­ži da bu­dem ili da ka­žem da je­sam –
53
Če­sto sam spo­mi­njao da su go­vor­ne re­či i sli­ke
vi­ru­si ili da de­lu­ju kao vi­ru­si i to ni­je sa­mo ale­go­
rij­sko po­re­đe­nje. Po­ka­za­će se da su ob­ma­ne slo­
gov­nih za­pad­njač­kih je­zi­ka u stva­ri vi­ru­sni me­
ha­ni­zmi. Iden­ti­fi­ka­ci­o­no JE­STE. Svr­ha vi­ru­sa je
da PRE­ŽI­VI. Da pre­ži­vi po sva­ku ce­nu bez ob­zi­ra
na do­ma­ći­na. Bi­ti ži­vo­ti­nja, bi­ti te­lo. Bi­ti ži­vo­tinj­
sko te­lo ko­je vi­rus mo­že da na­pad­ne. Bi­ti ži­vo­ti­
nje, bi­ti te­la. Bi­ti još ži­vo­tinj­skih te­la, ta­ko da vi­
rus mo­že da se se­li iz jed­nog te­la u dru­go. Osta­ti
pri­su­tan u ži­vo­tinj­skom te­lu, osta­ti od­su­tan kao
an­ti-te­lo ili ot­por na­pa­du na te­lo.
Ka­te­go­rič­ko THE je ta­ko­đe vi­ru­sni me­ha­ni­zam,
za­klju­ča­va vas u vi­ru­snom THE uni­ver­zu­mu. ILI/ILI
Do sa­da sam opi­sao ne­ko­li­ko oruž­ja i tak­ti­ka u
rat­noj igri. Oruž­ja ko­ja me­nja­ju svest mo­gla bi
rat­nu igru do­ve­sti u pi­ta­nje. Sve igre su ne­pri­ja­
telj­ske. U su­šti­ni po­sto­ji sa­mo jed­na igra odav­de
do več­no­sti. Ha­bard ka­že da je Sa­jen­to­lo­gi­ja igra
u ko­joj sva­ko po­be­đu­je. Ne po­sto­je igre u ko­ji­ma
sva­ko po­be­đu­je. To je su­šti­na iga­ra, po­be­đi­va­ti i
gu­bi­ti ... Ver­saj­ski spo­ra­zum ... Hi­tler đu­ska Oku­
pa­tor­ski ples ... Rat­ni zlo­čin­ci vi­se u Nu­rem­ber­gu
...Pra­vi­lo ove igre je da ne mo­že bi­ti ko­nač­ne po­
be­de jer bi to bio kraj rat­ne igre. Ipak sva­ki igrač
mo­ra da ve­ru­je u ko­nač­nu po­be­du i te­ži ka njoj
iz sve sna­ge. Su­o­čen sa uža­som ko­nač­nog po­ra­
za on ne­ma dru­gog iz­bo­ra. Ta­ko sve teh­no­lo­gi­je
sa sve ve­ćom efi­ka­sno­šću pro­iz­vo­de sve vi­še i vi­
še oruž­ja dok ne do­bi­je­mo atom­sku bom­bu ko­ja
bi mo­gla da okon­ča igru eli­mi­na­ci­jom svih igra­
ča. Sa­da iz­va­jaj­te ču­do. Glu­pi igra­či od­lu­če da
spa­su igru. Sed­nu oko ve­li­kog sto­la i na­pra­ve plan
za tre­nut­nu de­ak­ti­va­ci­ju i kraj­nje uni­šte­nje svog
atom­skog oruž­ja. Za­što sta­ti na to­me? Kon­ven­ci­o­
nal­ne bom­be su ne­po­treb­no de­struk­tiv­ne ako ih
ni­ko ne­ma, zar ne? Vra­ti­mo rat­ni sat u 1917-u:
Ne­ka og­nji­šta go­re Kroz sr­ca što žu­de
Du­ga, du­ga sta­za kri­vu­da... 2
Na­zad sve do Ame­rič­kog gra­đan­skog ra­ta...
Isu­kao je fa­tal­nu mu­nju svog uža­snog hi­trog ma­ča.
Nje­go­va fa­tal­na mu­nja ni­je ko­šta­la to­li­ko mno­go
tih da­na. Ušte­di­mo na od­bram­be­nom bu­dže­tu
vra­ti­mo se kre­me­nja­ča­ma, fi­ti­lja­ča­ma, ma­če­vi­ma,
oklo­pi­ma, ko­plji­ma, lu­ko­vi­ma i stre­la­ma, ka­me­nim
se­ki­ra­ma i to­lja­ga­ma. Za­što sta­ti ov­de? Za­što na
pu­sti­mo kan­dže, otrov­ne oč­nja­ke, bo­dlje, ža­o­ke,
klju­no­ve, si­salj­ke i žle­zde što lu­če smrad i ne po­
bi­je­mo se u bla­tu?
To je su­šti­na re­vo­lu­ci­je. Kraj igre. No­ve igre? Ne­
ma no­vih iga­ra odav­de do več­no­sti.
KRAJ RAT­NE IGRE. n
Bri­tan­ska pa­tri­ot­ska pe­sma iz Pr­vog svet­skog ra­ta.
Ov­de iz­me­nje­na.
2
/
Šta god da ste vi ni­ste ver­bal­ne ozna­ke u va­šem
pa­so­šu ni­šta vi­še ne­go što ste reč „sop­stven”. Ta­
ko da u sva­ko do­ba mo­ra­te bi­ti sprem­ni da do­
ka­že­te da ste ne­što što ni­ste. Ve­li­ka ob­ma­na je
sa­dr­ža­na u od­re­đe­nom čla­nu THE. Sa­da­šnjost
(THE now), pro­šlost (THE past), vre­me (THE ti­me),
pro­stor (THE spa­ce), ener­gi­ja (THE energy), ma­
te­ri­ja (THE mat­ter), uni­ver­zum (THE uni­ver­se).
Od­re­đe­ni član THE sa­dr­ži im­pli­ka­ci­ju tog jed­nog
i ni­čeg dru­gog. THE uni­ver­se (uni­ver­zum) vas za­
klju­ča­va unu­tar THE i us­kra­ću­je vam mo­guć­nost
bi­lo kog dru­gog. Ako po­sto­je ne­ki dru­gi uni­ver­
zu­mi, on­da uni­ver­zum vi­še ni­je THE (od­re­đe­ni
član) već po­sta­je A (neo­d­re­đe­ni član). Od­re­đe­ni
član se bri­še i me­nja ga neo­d­re­đe­ni. Mno­ge RU
na­red­be su u stva­ri kon­tra­dik­tor­ne a kon­tra­dik­
tor­na na­red­ba vu­če svo­ju moć iz ari­sto­tel­skog
kon­cep­ta ili/ili. Či­ni­ti sve, ne či­ni­ti ni­šta, ima­ti sve,
ne­ma­ti ni­šta, ura­di­ti sve, ne ura­di­ti ni­šta, osta­ti
go­re, osta­ti do­le, osta­ti unu­tra, osta­ti na­po­lju,
osta­ti pri­su­tan, osta­ti od­su­tan. Ovo su sve ili/ili
si­tu­a­ci­je. Ne ra­di­ti ni­šta ILI sve, ima­ti sve, ILI ni­šta,
osta­ti pri­su­tan ILI od­su­tan. Ili/ili je te­že for­mu­li­
sa­ti u pi­sa­nom je­zi­ku gde su obe mo­guć­no­sti sli­
kov­no pred­sta­vlje­ne i mo­že se u pot­pu­no­sti
uklo­ni­ti iz go­vor­nog je­zi­ka. Či­tav re­ak­tiv­ni um se
u stva­ri mo­že sve­sti na tri krat­ke re­či – to be „THE”
(bi­ti THE). Od­no­sno bi­ti ono što ni­ste, ver­bal­na
for­mu­la­ci­ja.
N OVA M I SAO
JE­STE KAO OD­RED­NI­CA IDEN­TI­TE­TA. Ti si ži­vo­ti­
nja. Ti si te­lo. Šta god da si ni­si „ži­vo­ti­nja” i ni­si
„te­lo” jer to su ver­bal­ne ozna­ke. JE­STE kao od­
red­ni­ca iden­ti­te­ta sa­dr­ži u se­bi po­ru­ku per­ma­
nent­no­sti. Da se osta­ne ta­kav. Sva­ko ime­no­va­nje
sa­dr­ži od­red­ni­cu JE­STE. Ova­kav kon­cept je ne­
po­tre­ban u hi­je­ro­glif­skom je­zi­ku kao što je sta­
ro­e­gi­pat­ski i šta­vi­še če­sto se iz­ba­cu­je. Ne­ma po­
tre­be re­ći sun­ce JE na ne­bu, sun­ce na ne­bu je
do­volj­no. Gla­gol BI­TI se la­ko mo­že iz­ba­ci­ti iz sva­
kog je­zi­ka i uče­ni­ci gro­fa Kor­zib­skog su to uči­ni­li
eli­mi­ni­sa­njem gla­go­la BI­TI u en­gle­skom je­zi­ku.
Ipak, te­ško je oči­sti­ti en­gle­ski je­zik ar­bi­trar­nim
ukla­nja­njem kon­ce­pa­ta ko­ji su na sna­zi dok god
je ne­pro­me­nje­ni je­zik u upo­tre­bi. OD­RE­ĐE­NI ČLAN
„THE”. THE im­pli­ci­ra po­sto­ja­nje sa­mo jed­nog i je­
di­nog: THE God (Bog), THE uni­ver­se (uni­ver­zum),
THE way (na­čin), The wrong (po­gre­šno). Ako po­
sto­ji dru­gi, on­da THAT uni­ver­se (taj uni­ver­zum),
THAT way (taj na­čin) vi­še ni­je je­di­ni uni­ver­zum
(THE uni­ver­se), je­di­ni na­čin (THE way).
Iden­ti­fi­ka­ci­o­no JE­STE ko­je na­me­će ri­gid­no i per­
ma­nent­no sta­nje je ve­o­ma pro­ši­re­no ca­rin­skom
kon­tro­lom i pa­so­ši­ma po­sle Pr­vog svet­skog ra­ta.
je ta­ko­đe vi­ru­sna for­mu­la. Uvek ste ILI vi ILI vi­rus.
ILI/ILI. Ovo je u stva­ri for­mu­la kon­flik­ta ko­ja se
sma­tra ar­he­tip­nim vi­ru­snim me­ha­ni­zmom. No­vi
je­zik će iz­bri­sa­ti ove vi­ru­sne me­ha­ni­zme i uči­ni­ti
nji­ho­vu for­mu­la­ci­ju ne­mo­gu­ćom. Ovaj je­zik će
bi­ti to­na­lan kao ki­ne­ski, ta­ko­đe će ima­ti hi­je­ro­
glif­sko pi­smo ko­je će bi­ti što je pik­to­ral­ni­je mo­
gu­će bez da po­sta­ne na­por­no ili te­ško za pi­sa­
nje. Ovaj je­zik će pru­ža­ti mo­guć­nost ti­ši­ne. Ka­da
ne go­vo­ri, ko­ri­snik ovog je­zi­ka će mo­ći da upi­ja
ti­he sli­ke pi­sa­nih, pik­to­ral­nih i zna­kov­nih je­zi­ka.
/
Rek­tiv­ni um je ar­te­fakt di­zaj­ni­ran da ogra­ni­ča­va i
men­tal­no in­hi­bi­ra na ma­sov­noj ska­li. Da bi po­sti­
gao ovaj efe­kat on se mo­ra ši­ro­ko ras­pro­stre­ti.
Ovo se mo­že po­sti­ći mo­der­nom elek­tron­skom
opre­mom i teh­ni­ka­ma opi­sa­nim u ovoj stu­di­ji.
RU se sa­sto­ji od ko­man­di ko­je su bez­o­pa­sne i u
stva­ri ne­iz­be­žne ... Bi­ti te­lo ... ali ko­je mo­gu ima­ti
uža­sne po­sle­di­ce.
Ja ni­sam ver­bal­na ozna­ka „ja”. Reč BI­TI u en­gle­
skom je­zi­ku sa­dr­ži, kao što i vi­rus sa­dr­ži, una­pred
sni­mlje­nu po­ru­ku šte­te, ka­te­go­rič­ki im­pe­ra­tiv
per­ma­nent­nog sta­nja. Bi­ti te­lo, bi­ti ži­vo­ti­nja. Ako
sa­gle­da­te od­nos pi­lo­ta i nje­go­vog bro­da, vi­de­
će­te štet­nu sna­gu na­red­be re­ak­tiv­nog uma da
se bu­de te­lo. Re­ći pi­lo­tu da bu­de avion, ko će
on­da upra­vlja­ti avi­o­nom?
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT URU VOJ VO D I N E
se, di­že se. Ko­nač­no, otrom­bo­lji se u fo­te­lji ba­la­vi
kao idi­ot, bes­po­moć­nost, dok gle­da u ne­red raz­
ba­can oko nje­ga. Ko­man­de za re­ak­tiv­ni um se
ta­ko­đe mo­gu upo­tre­bi­ti i kod tra­ka bo­le­sti. Dok
pro­jek­tu­je­te pro­šlu gro­zni­cu usne na su­bjek­to­vo
li­ce i pu­šta­te mu sni­mak pro­šle bo­le­sti, mo­že­te
re­ći: bi­ti ja, bi­ti ti, osta­ti tu, osta­ti ta­mo, bi­ti te­lo,
bi­ti te­la, osta­ti unu­tra, osta­ti na­po­lju, osta­ti pri­
su­tan, osta­ti od­su­tan. Do ko­je me­re su ove fra­ze,
po­sle skrem­blo­va­nja, efek­tiv­ne u iza­zi­va­nju ne­
pri­jat­nih simp­to­ma u do­bro­volj­nim su­bjek­ti­ma?
A što se ti­če tvrd­nji go­spo­di­na Ha­bar­da o re­ak­
tiv­nom umu, sa­mo is­tra­ži­va­nje će nam da­ti od­
govo­re.
Intervju: Siniša Tucić
Nijedan me metak
nije promašio
Razgovarala: Gordana Draganić Nonin
Svojevremeno je pisac Slobodan Tišma izjavio za naš časopis da je
Siniša Tucić „najtalentovaniji pesnik u Vojvodini“. Upravo pred
ovogodišnji Međunerodni beogradski sajam knjiga Siniša Tucić je
objavio novu, četvrtu po redu, zbirku poezije Metak
(Fabrika knjiga, 2012).
s
i­ni­ša Tu­cić (No­vi Sad, 1978) je pe­snik, ese­
ji­sta i mul­ti­me­di­jal­ni umet­nik. Do no­ve zbir­ke
po­e­zi­je, ob­ja­vio ih je tri: Be­ton­ska ko­ma (1996),
Kr­va­va si­sa (2001) i No­ve do­mo­vi­ne (2007). Je­dan
je od pri­re­đi­va­ča zbor­ni­ka no­ve no­vo­sad­ske po­e­
zi­je Ne­što je u igri (2008). Sa­ra­đ i­vao je u ča­so­pi­
si­ma: Ti­sa, Ov­dje, Tran­ska­ta­log, Sim­po­sion, Ne­za­vi­sni,
Da­nas, Sta­nje­stva­ri i Po­lja. To­kom de­ve­de­se­tih
de­lo­vao je u okvi­ru gru­pe „Mag­net”, po­zna­te po
svo­jim umet­nič­kim per­for­man­si­ma an­ga­žo­va­nim
pro­tiv ta­da­šnjeg re­ži­ma.
Bio je je­dan od osni­va­ča Cen­tra za no­vu knji­žev­
nost – NEO­LIT, ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ja je de­
lo­va­la do 2009. go­di­ne i ko­ja je oku­plja­la mla­de
pi­sce, knji­žev­ne kri­ti­ča­re, no­vi­na­re, kul­tur­ne rad­
ni­ke, za­in­te­re­so­va­ne za ak­tu­el­na de­ša­va­nja u knji­­
žev­no­sti i dru­ga­či­ji od­nos pre­ma sa­vre­me­nim
li­te­rar­nim fe­no­me­ni­ma.
/ Foto: Jelena Jureša /
Ba­vi se scen­skim iz­vo­đe­njem. Sa­ra­đi­vao je sa
Ka­mer­nim po­zo­ri­štem mu­zi­ke „Ogle­da­lo”, a po­
et­ske per­for­man­ce iz­vo­di sa gru­pom Ali­ce in
Won­der­band. Ži­vi i ra­di u No­vom Sa­du.
• Dok je de­lo­va­la u Be­o­gra­du gru­pa „Mag­net“ u
ko­joj ste bi­li i je­dan od osni­va­ča i čla­no­va, re­dov­no
ste za voj­vo­đan­ski gra­đan­ski list „Ne­za­vi­sni“ pi­sa­li
/ SI N IŠA T U CI Ć /
N I J EDAN M E M E TAK N I J E PR OM A ŠI O
54
55
• I da­nas ste kao pe­snik an­ga­žo­va­ni. Za­ni­mlji­vo je
da ste pre ne­ko­li­ko da­na na­pi­sa­li na svom sta­tu­su
da su vas škol­ski dru­go­vi „do­bro­na­mer­no“ sa­ve­to­
va­li da ne pi­še­te na sta­tu­su FB o po­li­ti­ci, a da vi ne
vi­di­te u če­mu je pro­blem. „Mo­žda se nji­ma ne svi­đa
• Sti­ho­vi iz zbir­ke Me­tak go­to­vo hi­rur­ški pre­ci­zno
opi­su­ju sta­nje du­ha gra­da u ovo na­še mo­der­no,
N OVA M I SAO
Si­ni­ša Tu­cić: Moj pri­ja­telj, po­zna­ti knji­žev­nik
Sr­đan V. Te­šin je u jed­nom svom ro­ma­nu u ko­
jem je pi­sao o svom stu­di­ra­nju u Be­o­gra­du pri­
me­tio ka­ko su stu­den­ti fi­lo­zo­f i­je de­ve­de­se­tih
go­di­na pro­šlog ve­ka na­i­zust zna­li npr. Kan­tov
ka­te­go­rič­ki im­pe­ra­tiv, a ni­su mno­go ma­ri­li da
se na sto ki­lo­me­ta­ra od njih vo­di rat i do­ga­đa­ju
naj­stra­vič­ni­ja ra­za­ra­nja i ubi­stva. Jed­no vre­me
je u na­šim aka­dem­skim kru­go­vi­ma bi­la po­pu­
lar­na ide­ja o ba­vlje­nju na­u­kom iz­van po­li­ti­ke i
sfe­re dru­štve­nog. Bi­lo je po­želj­no ne ta­la­sa­ti,
ba­vi­ti se te­o­ri­jom umet­no­sti, pro­u­ča­va­ti knji­
žev­nost kao auto­nom­nu po­ja­vu i u skla­du sa
Vol­te­ro­vom po­u­kom iz Kan­di­da, ra­di­ti na se­bi,
ob­ra­đi­va­ti svoj vrt. Kad god mi ne­ko ka­že da je
apo­li­ti­čan, a ba­vi se knji­žev­no­šću, znam da ću
kroz de­set mi­nu­ta raz­go­vo­ra sa njim do­ći do
po­li­ti­ke u naj­pri­mi­tiv­ni­jem i naj­o­go­lje­ni­jem ob­
li­ku. Ra­di se o kla­sič­noj za­me­ni te­za. Ta­k va vr­sta
apo­li­tič­no­sti je si­no­nim za laž, bru­tal­nu ma­ni­
pu­la­ci­ju i pri­kri­va­nje zlo­či­na.
/
da ne­ko mi­sli”, na­pi­sa­li ste. Sma­tra­te li da je da­nas
u Sr­bi­ji ugro­že­no slo­bod­no mi­šlje­nje i pi­sa­nje? Ima
li ga uop­šte, ili pre­o­vla­da­va stav „ne ta­la­saj”?
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT UR U VOJ VO D I N E
Si­n i­š a Tu­c ić: Me­n e, pre sve­ga, an­ga­žo­v a­na
umet­nost za­ni­ma kao in­stru­ment osve­tlja­va­nja
ne­ke po­ja­ve i skre­ta­nja pa­žnje na pro­blem u sve­
tu u ko­jem po­sto­jim. Iako to ni­je nu­žno, an­ga­
žo­va­ni umet­nik bi tre­ba­lo da bu­de stva­ra­lac
ko­ji kon­kret­nim umet­nič­kim po­du­hva­tom re­me­ti
usta­lje­nu sli­ku sve­ta, dru­štva. Po­bu­na je le­gi­tim­ni
umet­nič­ki čin, utkan u sa­mo tki­vo na­še ci­vi­li­za­ci­
je. Po­čev od an­tič­ke tra­ge­di­je, po­bu­ne Oko­va­nog
Pro­me­te­ja, An­ti­go­ne, pa sve do na­ših da­na, avan­
gar­de, raz­bi­ja­nje estet­skih nor­mi, kli­šea, an­ga­žo­
va­ne umet­no­sti i sub­kul­tur­nih po­kre­ta (bit­ni­ka,
hi­pi­ka, pan­ke­ra...) ona je je­di­ni lek pro­tiv hro­nič­
nog de­fi­ci­ta slo­bo­de, ko­ji se pro­vla­či kroz raz­li­či­
te epo­he, u raz­li­či­tim dru­štve­nim ura­đe­nji­ma.
Sti­ca­jem okol­no­sti ži­veo sam i od­ra­stao u jed­nom
ta­k vom, slo­bo­di ne baš na­klo­nje­nom vre­me­nu,
u Sr­bi­ji, de­ve­de­se­tih go­di­na XX ve­ka. Al­ter­na­tiv­
no obra­zo­va­nje ko­je smo do­bi­ja­li u autor­skoj
ško­li „Tra­di­ci­ja avan­gar­de“, ko­ju je u okvi­ru ta­da­
šnje So­ros fon­da­ci­je vo­dio moj otac, pe­snik Vu­ji­
ca Re­šin Tu­cić, za­jed­no sa knji­žev­nim kri­ti­ča­rem
Osto­jom Ki­si­ćem, po­mo­gla je me­ni, kao i osta­lim
čla­no­vi­ma umet­nič­ke gru­pe MAG­NET, da pro­na­
đe­mo iz­laz iz ta­da­šnje le­tar­gi­je. Svo­jim stre­et-art
ak­ci­ja­ma u Knez Mi­haj­lo­voj, is­pred zgra­de ta­da­
šnjeg re­žim­skog RTS-a, SA­NU-a, pred­sed­ni­štva
Sr­bi­je... MAG­NET je ve­o­ma br­zo po­di­gao ta­da­
šnji Be­o­grad na no­ge i kre­i­rao mo­del ne­na­sil­nog
ot­po­ra re­ži­mu ko­ji je po­slu­žio kao plat­for­ma za
sve po­to­nje gra­đan­ske pro­te­ste. To je do­ve­lo do
5. ok­to­bra i sme­ne Mi­lo­še­vi­će­vog re­ži­ma. Da­nas
je si­tu­a­ci­ja, či­ni mi se, mno­go te­ža. Iako pri­vid
de­mo­kra­ti­je po­sto­ji, no­ve ge­ne­ra­ci­je ne­ma­ju ni
vo­lje ni zna­nja da iz­ve­du po­du­hva­te ko­ji su do­
stoj­ni na­ših pod­vi­ga iz de­ve­de­se­tih. Se­ti­mo se sa
ko­jim smo se kre­a­tiv­nim po­ten­ci­ja­lom to­kom
tro­me­seč­nih šet­nji 1996/97. bo­ri­li pro­tiv ta­da­šnje
iz­bor­ne kra­đe. Bo­jim se da je na­ša kul­tu­ra i dru­
štve­na za­jed­ni­ca uop­šte iz­gu­bi­la kre­a­tiv­nost
ko­ju je ne­ka­da ima­la. Duh Fi­lo­zo­fi­je pa­lan­ke o
ko­jem je Ra­do­mir Kon­stan­ti­no­vić pi­sao u naj­ve­
ćoj knji­zi ob­ja­vlje­noj na na­šem je­zi­ku u 20. ve­ku
je na­ža­lost ja­či ne­go ika­da.
/
/ Foto: Jelena Jureša /
o ak­ci­ja­ma „Mag­net“-a ko­je su bi­le usme­re­ne pre­ma
ta­da­šnjem re­ži­mu. Ka­ko vi vi­di­te ulo­gu an­ga­žo­va­
ne umet­no­sti?
Vo­ji­slav De­spo­tov je us­peo da se ro­di u dru­goj po­lo­vi­ni 20. ve­ka. Ni je­dan pe­snik pre
nje­ga ni­je us­peo da na ta­ko lak i ne­pre­ten­ci­o­zan, ali isto­vre­me­no i zna­lač­ko-du­ho­vit
na­čin uve­de glo­ba­li­za­ci­ju u naš je­zik, u na­šu kul­tu­ru. On je svi­ma na­ma po­ka­zao
ka­ko to tre­ba da se ra­di i po­be­gao u ma­te­ri­cu da or­ga­ni­zu­je rok kon­cert. Dža­ba
nam i Fu­ko i De­ri­da i svi Bo­dri­ja­ri, Lin­de Ha­čion, Li­o­ta­ri... ako ni­smo či­ta­li Pr­vo tj.
pe­smi­na sli­ka re­či, Tre­ning po­e­zi­je, Pe­rač sa­pu­na, Pa­da du­bok sneg, Mr­tvo mi­šlje­nje.
otu­đe­no vre­me. „Nig­de mi se ne ula­zi, osim u so­bu
bez zgra­de“ stih je iz ove zbir­ke. Da li je otu­đe­nost
ono što da­nas naj­vi­še ka­rak­te­ri­še dru­štvo, da nam
je naj­bo­lje iz­me­đu če­ti­ri zi­da?
Si­ni­ša Tu­cić: Je­dan od pre­sud­nih mo­me­na­ta u
mom knji­žev­nom od­ra­sta­nju je­ste i su­sret sa de­
li­ma Fran­ca Kaf­ke. Go­to­vo svi nje­go­vi ro­ma­ni i
pri­po­vet­ke za­vr­ša­va­ju se lo­še po nji­ho­ve ju­na­ke.
Kaf­ki­jan­ske si­tu­a­ci­je, za­mr­še­nost, la­vi­rin­ti bi­ro­
kra­ti­je, si­vi­lo mo­der­ni­zma, usa­mlje­nost, me­ta­fo­
rič­ki sla­ma­ju su­bje­kat u jed­nom sve­tu su­ro­vo­sti i
bez­na­đa. Ne­ka­ko se sa­svim slu­čaj­no po­klo­pi­lo,
da je u isto vre­me ka­da sam na­pi­sao pe­smu So­ba
bez zgra­de, Slo­bo­dan Ti­šma ob­ja­vio ro­man Ber­
nar­di­je­va so­ba, za ko­ji je ka­sni­je do­bio i Ni­no­vu
na­gra­du. Ka­ko je u pred­go­vo­ru na­pi­sa­la sjaj­na
pe­sni­ki­nja i mo­ja pri­ja­te­lji­ca Ma­ja So­lar,“Ber­nar­di­
je­va so­ba je sva­či­ja vla­sti­ta so­ba, me­sto su­bjek­ta
ko­je je ti­tra­nje pra­zni­ne iz­me­đu ta­la­sa Oke­a­na,
so­ba ko­ja nas pra­zni od nas sa­mih”. Ako zna­mo
da se u ro­ma­nu nje­gov glav­ni ju­nak, pa­siv­ni i
neo­d­luč­ni Pi­šta Pe­tro­vić, po­vla­čio u Ber­nar­di­je­vu
so­bu, dok mu je mno­štvo lju­di tu­ma­ra­lo sta­nom,
mo­žda je i ta mo­ja so­ba bez zgra­de iz­nu­đe­no re­
še­nje, iz­laz iz zam­ki kaf­ki­jan­skih si­tu­a­ci­ja, ot­klon
od ide­o­lo­škog na­si­lja, pre­dah, pa­u­za. Ne baš
sreć­no, ali ipak neo­p­hod­no, pri­vre­me­no re­še­nje,
spa­so­no­sna stra­te­gi­ja, ko­je nas pra­zni od nas sa­
mih, ka­ko je to Ma­ja na­pi­sa­la.
• Jed­nu od pe­sa­ma ste po­sve­ti­li Slo­bo­da­nu Ti­šmi.
Pret­po­sta­vljam da ste me­đu avan­gar­di­sti­ma iz dru­
ge po­lo­vi­ne pro­šlog ve­ka ima­li svo­je uz­o­re. Či­ji su
vam sti­ho­vi zna­či­li, vi­di­te li ne­gde trag te avan­
gard­ne ener­gi­je u da­na­šnjoj na­šoj knji­žev­no­sti?
Si­ni­ša Tu­cić: Od­go­vor na ovo pi­ta­nje je ve­o­ma
jed­no­sta­van – či­taj­te po­e­zi­ju Vo­ji­sla­va De­spo­to­
va. O po­e­zi­ji Vo­ji­sla­va De­spo­to­va ne­ću mno­go
go­vo­ri­ti. Ci­ti­ra­ću je­dan moj sta­tus sa fej­sbu­ka:
Vo­ji­slav De­spo­tov je us­peo da se ro­di u dru­goj
po­lo­vi­ni 20. ve­ka. Ni je­dan pe­snik pre nje­ga ni­je
us­peo da na ta­ko lak i ne­pre­ten­ci­o­zan, ali isto­
vre­me­no i zna­lač­ko-du­ho­vit na­čin uve­de glo­ba­
/ SI N IŠA T U CI Ć /
li­za­ci­ju u naš je­zik, u na­šu kul­tu­ru. On je svi­ma
na­ma po­ka­zao ka­ko to tre­ba da se ra­di i po­be­
gao u ma­te­ri­cu da or­ga­ni­zu­je rok kon­cert. Dža­ba
nam i Fu­ko i De­ri­da i svi Bo­dri­ja­ri, Lin­de Ha­čion,
Li­o­ta­ri... ako ni­smo či­ta­li Pr­vo tj. pe­smi­na sli­ka re­či,
Tre­ning po­e­zi­je, Pe­rač sa­pu­na, Pa­da du­bok sneg,
Mr­tvo mi­šlje­nje... Vo­ji­slav De­spo­tov je bio naš je­
di­ni pe­snik ko­ji je bio spre­man da ži­vi u 21. ve­ku.
Umro je ja­nu­a­ra 2000-e go­di­ne.
• Uče­stvo­va­li ste u ne­ko­li­ko pro­je­ka­ta Ka­mer­nog
po­zo­ri­šta mu­zi­ke „Ogle­da­lo”. I po­e­zi­ju če­sto uob­li­
ča­va­te u per­for­man­se u ra­du sa gru­pom Ali­ce in
Won­der­band. Ko­li­ko vam zna­če scen­ski na­stu­pi?
Si­ni­ša Tu­cić: Od neo­a­van­gar­de se­dam­de­se­tih,
Bog­dan­ke i De­ja­na Po­zna­no­vić, gru­pa KOD, obr­
nu­to E, Ka­ta­lin La­dik, Bo­ri­sa Ko­va­ča i Iva­ne In­đin,
pa sve do gru­pe Ap­so­lut­no i Ku­da.org-a, Sa­še
Asen­ti­ća i Per Ar­ta, No­vi Sad ba­šti­ni ja­ku tra­di­ci­
ju mul­ti­me­di­jal­nih is­tra­ži­va­nja i eks­pri­me­na­ta u
umet­no­sti. Go­to­vo je ne­mo­gu­će po­sma­tra­ti no­
vo­sad­sku knji­žev­nu i pe­snič­ku sce­nu iz­van kon­
tek­sta dru­gih me­di­ja umet­nič­kog iz­ra­za – li­kov­
no­sti, mu­zi­ke, per­for­man­sa, te­a­tra... Sve­sno sam,
sa svo­jom po­e­zi­jom, u vi­še na­vra­ta ula­zio u ne­ki
dru­gi, vank­nji­žev­ni, me­dij umet­no­sti i bit­no mi
je bi­lo da kao pe­snik bu­dem tu, uče­stvu­jem u ra­du
na pred­sta­vi, per­for­man­su, mu­zič­ko-scen­skom na­
stu­pu... Ka­da sam sa­ra­đi­vao sa Ka­mer­nim po­zo­
ri­štem mu­zi­ke – Ogle­da­lo, bio sam pri­su­tan na
ra­di­o­ni­ca­ma kroz ko­je se stva­ra­la pred­sta­va i u
skla­du sa onim o če­mu je go­vo­rio Sta­ni­slav­ski u
svom Si­ste­mu, or­gan­ski pro­ži­vlja­vao svo­ju po­e ­
zi­ju kroz po­zo­ri­šni iz­raz. Pu­no su mi zna­či­li i mu­
zič­ko-scen­ski na­stu­pi sa Ali­ce in won­der­band i rad
sa Anom Vr­ba­ški, Mar­kom Di­nja­škim, nji­ho­vom
ćer­kom Ali­som i si­nom Vi­dom. Svo­je knji­žev­no i
po­zo­ri­šno-scen­sko is­ku­stvo spo­jio sam sa mu­zi­
kom, a po­seb­no za­do­volj­stvo sam ose­ćao u in­ter­
ak­ci­ji sa pu­bli­kom. Ipak, knji­žev­nost je mo­je po­
la­ži­šte i ja se­be vi­dim pr­ven­stve­no kao pi­sca, ko­ji
po­vre­me­no iz­la­zi u dru­ge pro­sto­re i kre­a­tiv­no
de­lu­je.
N I J EDAN M E M E TAK N I J E PR OM A ŠI O
• S ob­zi­rom da ste i je­dan od pri­re­đi­va­ča zbor­ni­ka
no­ve no­vo­sad­ske po­e­zi­je Ne­što je u igri, ko­li­ko je
ta no­va po­e­zi­ja gla­sna?
Si­ni­ša Tu­cić: Po­čev od 2000. go­di­ne, na­kon du­
že pa­u­ze, na no­vo­sad­skoj knji­žev­noj sce­ni po­
ja­vi­lo se tri­de­se­tak mla­dih pe­sni­ka ko­ji su se
oku­plja­li u raz­li­či­te pe­snič­ke gru­pe, or­ga­ni­zo­va­li
knji­žev­ne ve­če­ri, ra­di­o­ni­ce kre­a­tiv­nog pi­sa­nja,
sle­mo­va­li po­e­zi­ju, iz­vo­di­li per­for­man­se, pi­sa­li
kri­tič­ke tek­sto­ve. Sve te no­ve knji­žev­ne po­ja­ve
do­ve­le su 2005. go­di­ne do osni­va­nja ne­vla­di­ne
or­ga­ni­za­ci­je Cen­tar za no­vu knji­žev­nost – NEO­LIT
i iz­da­va­nja zbor­ni­ka no­ve no­vo­sad­ske po­e­zi­je
Ne­što je u igri. Plu­ra­ri­zam raz­li­či­tih po­e­ti­ka za­stu­
plje­nih u zbor­ni­ku, tek­stu­al­ni eks­pe­ri­men­ti, raz­
li­či­ti me­đu­sob­ni uti­ca­ji, uči­ni­li su da pe­snič­ka
sce­na u No­vom Sa­du u po­sled­njih de­set go­di­na
po­sta­ne ve­o­ma di­na­mič­na. Za­hva­lju­ju­ći en­tu­
zi­ja­zmu i kon­ti­nu­i­ra­nom ra­du, ostva­re­no je niz
pro­gra­ma, knji­žev­nih ve­če­ri u Kul­tur­nom cen­tru
No­vog Sa­da, Po­e­zi­ja u ku­ći u CK13, Po­e­ta­ri­jum...
U tom smi­slu, po­seb­no bih iz­dvo­jio ak­ti­vi­zam
pe­sni­ka Bo­ja­na Sam­so­na, ko­ji po­red od­lič­ne knji­
ge po­e­zi­je Su­per­blu­es (edi­ci­ja Pr­va knji­ga Ma­ti­ce
srp­ske), već go­di­na­ma, pre­da­nim de­lo­va­njem,
or­ga­ni­za­ci­jom knji­žev­nih de­ša­va­nja, ob­ja­vlji­va­
njem kri­tič­kih tek­sto­va afir­mi­še no­vu pe­snič­ku
sce­nu, pro­m o­v i­šu­ći ka­ko no­vo­s ad­ske, ta­ko i
auto­re iz dru­gih gra­do­va u Sr­bi­ji i u re­gi­o­nu.
Ta­ko­đe, pe­snič­ka ostva­re­nja Ni­ke Du­ša­no­va, Ser­
ge­ja Stan­ko­vi­ća, Pa­tri­ka Ko­wal­skog, ko­ji sti­ca­jem
okol­no­sti tre­nut­no ži­ve i ra­de van No­vog Sa­da,
te po­e­zi­ja već po­mi­nja­ne pe­sni­ki­nje Ma­je So­lar,
na naj­bo­lji na­čin po­ka­zu­ju da grad u ko­me ži­vim
ima po­ten­ci­ja­la da po­sta­ne zna­ča­jan knji­žev­ni
cen­tar.
• U na­slov­noj pe­smi „Me­tak” ka­že­te da ste „na mo­
men­te po­no­sni”. Šta čo­ve­ka, da­nas i ov­de, mo­že či­
ni­ti po­no­snim, na­kon što osta­ne živ od „ne­ko­li­ko
me­ta­ka ko­ji su mu po­se­ći­va­li gla­vu”?
Si­ni­ša Tu­cić: Čo­ve­ka u da­na­šnjem sve­tu mo­že
či­ni­ti po­no­snim što je ostao živ i nor­ma­lan po­sle
sve­ga što se de­ša­va­lo. Mo­gu da go­vo­rim iz lič­
nog is­k u­s tva. Oda­b rav­ši da bu­d em knji­žev­nik
i da ži­vim u sve­tu umet­no­sti, fi­lo­zo­fi­je, mu­zi­ke,
za­va­lju­ju­ći Ho­me­ru, Bi­bli­ji, Dan­teu, Ser­van­te­su,
Rem­bou, Bo­dle­ru, Be­li Ham­va­šu, Ber­đa­je­vu, Kar­
lu Mark­su, Vil­he­mu Raj­hu, Ba­hu, Ma­le­ru, Stra­vin­
skom, Eri­ku Sa­ti­ju, Dže­ku Ke­ru­a­ku, Bo­ri­su Vi­a­nu,
Le­o­nar­du Ko­e­nu, Bo­bu Di­la­nu Tom­su Ben­har­du,
Mi­ro­sla­vu Man­di­ću, Tar­kov­skom, Ven­der­su, Džar­
mu­šu, Fon Tri­ru i osta­lim ime­ni­ma iz mo­je ima­
gi­nar­ne me­di­ja­te­ke i, na­rav­no, mo­jim bli­skim
pri­ja­te­lji­ma i po­ro­di­ci, ostao sam živ, iako me
ni­je­dan me­tak ni­je pro­ma­šio. n
56
// Klaudio Ugusi: Kuće u tišini, 1989. //
Sredinu novembra obeležava manifestacija Dani Istre u Vojvodini, jedanaesti put,
u bijenalnom naizmeničnom hodu, istarsko-vojvođanski selektori biraju
mešovito kuvarsko-umetničke timove prokuvane u vodi institucionalno začinjenoj.
Ono što vam mi ovde podastiremo neki su mogući glasovi Istre, pentatonički, čudni,
bez previše začina ali, ipak, uzbudljivi glasovi.
Neki će pogled bačen iskosa primetiti: sve su to glasovi ženski! Istra je, verujte na reč, izgleda
ženskog roda i nije to samo gramatički rod. Tvrdoglavo je to (polu)ostrvo!
Italijanska književnost
u Istri posle Drugog
svetskog rata
/ Christian Eccher /
Pariskim ugovorom, potpisanim 1947., zemlje
pobednice u Drugom svetskom ratu kaznile su
Italiju zbog njene podrške Hitlerovoj Nemačkoj.
Italija je tada izgubila Zadar, Lastovo, Palagružu,
Istru i Rijeku. Odmah posle oslobođenja, u najvažnijim mestima u kojima su vekovima živeli
Italijani, tokom maja 1945. godine, Hrvati su počeli da se svete za zločine koji su nad njima izvršeni dok je Istra bila pod fašističkom dominacijom (1922-1943). Naime, od 1920. godine, iste godine kada je bio zapaljen Narodni Dom u Trstu,
bilo je zabranjeno govoriti jezik koji nije bio italijanski. Slovenska prezimena su bila prevođena
na italijanski („Tomić” je na primer postao „Tomizza”). Od 1947. godine, kada su shvatili da je Istra
definitivno pod nadzorom države Jugoslavije, oko
300.000 Italijana je napustilo Istru. Ovaj događaj
je poznat pod imenom „esodo” (iseljenje) i ostao
je do danas deo kolektivne svesti Italijana koji
su ostali u Istri. Mnogi ljudi nisu hteli ili nisu mogli da napuste svoje kuće: često nova narodna
vlast nije dopustila da se oni koji su bili Italijani,
ali su imali slovensko prezime, ukrcaju u „Toscanu”, veliki brod koji je plovio svakog dana iz Pule
do Venecije.
Italijani koji su ostali u Istri se sećaju da je prvih
dana posle iseljenja njihovih sunarodnjaka Pula
izgledala kao prazan grad, gde su vladale samo
mačke i ruševine, ostaci rata koji se nedavno završio. U Istru i Rijeku su se polako naseljavali ljudi
iz Slavonije i Srbije, a tokom 1949. godine i vojnici Markosa Viafadisa koji je u Grčkoj izgubio partizansku borbu protiv generala Papagosa. Svi ovi
58 •
iseljenici su zauzeli kuće koje su do tada pripadale Italijanima. Oni koji su ostali, osećali su se
izgubljeno: slovenski narodi koji su živeli u Istri
su ih mrzeli, zato što su mislili da su Italijani još
uvek fašisti. Italijanska vlada se nije brinula o onima koji su ostali u Istri: videla je u njima komuniste koji nisu hteli da napuste zemlju u kojoj je
vladao Tito. Italijanska komunistička partija nije
htela da brani Italijane koji su ostali zato što se
plašila da ne uvredi Tita i Jugoslovenski narodni
front, a osim toga, nije htela da pripadnici partije
koji su živeli u Italiji saznaju da komunističke zemlje nisu bile zemaljski raj. Situacija se pogoršala
posle juna 1948., kada je Staljin osudio Tita a Jugoslavija bila oterana iz Kominforma. Italijanska
komunistička partija je podržala Staljina i desilo
se da su mnogi Italijani koji su bili komunisti i koji
su ratovali sa jugoslovenskim partizanima završili u zatvoru ili na Golom Otoku, a nisu ni znali zašto: Tito i njegovi kadrovi se nisu trudili, barem
na početku, da objašnjavaju razloge zbog kojih
Rusija više nije bila model sovjetskog komunizma. Tih godina, bili su prisutni u Rijeci mnogi Italijani koji su ratovali sa jugoslovenskim partizanima ili koji nisu hteli da ostanu na Zapadu posle
završetka rata, zato što su želeli da pridonesu
stvaranju socijalističkog društva, kao na primer
2000 radnika iz brodogradilišta u Monfalkoneu
koji su se preselili u Rijeku, kako bi radili u brodogradilištu „3. Maj”. Išli su u Jugoslaviju, mnogi
su, bez sumnje, verovali u Staljina, i posle 1948.
kada su videli da ih je vlast gonila, mnogi su se
vratili kući. Drugi su ostali, oni koji su razumeli
Titove razloge, a neki od njih bili su pisci. Jedan od
najpopularnijh je sigurno Eros Sekvi (Eros Sequi):
on se pridružio partizanima dok je bio profesor
italijanskog jezika u Zagrebu. Tokom rata je napisao dnevnik objavljen na italijanskom jeziku
1953. godine. Ovaj je dnevnik zanimljiv zato što
autor ne priča samo o životu partizana, nego želi
da objasni sebi zašto je odlučio da se usprotivi
Italijanima i nacistima: kao Italijan i kao „borghese” („buržuj”) on se oseća krivim.
Tokom XX veka, intelektualac je izgubio svoju
ulogu u društvu: više nije, kao u prošlosti, ideolog, znači onaj koji stvara mitove i ideje (Ðuzepe
Verdi je primer intelektualca koji je izuzetno doprineo stvaranju mita nacije u Italiji). U društvu u
kojem vladaju mass media, vlast je uspela i uspeva i danas da stvori mitove i ideologije zahvaljući
novinama, radiju i televiziji. Eros Sekvi je tada mislio da je suprotstavljanje neprijateljima socijalizma jedini način da intelektualac postane važan
element društva: verovao je da samo u socijalističkom društvu intelektualac može da bude
važan, neophodan, kao pevač veličine naroda i
radnika. Naravno, varao se, i drugi roman, Le case
GLASOVI ISTRE: Italijanska književnost u Istri posle Drugog svetskog rata
i tražio je rešenje koje bi sprečilo raspad zemlje.
Isto tako Klaudijo Ugusi, koji se uvek suprostavljao ideologijama i koji je mislio da su samo nove
privredne i društvene usluge mogle da spasu zemlju u kojoj je i on živeo). Treba da budemo heroji
kako bismo mogli da pružimo otpor sredini u kojoj
živimo (Nelida Milani, „La partita”), kaže glavni
junak „Utakmice”. On želi da nam na ironičan način objasni šta je „ćutanje”:
La teoria del mutismo tentò di spiegarcela la profes­
soressa di sociologia: Ci sono tre ipotesi, disse. C’č
chi dice che la proibizione č stata diffusa da agenti
segreti. C’č chi afferma di aver ricevuto per posta,
top secret, il decreto del divieto con l’ordine di bru­
ciarlo o di mangiarlo appena letto. Ma la professo­
ressa sosteneva i terzi, quelli che affermavano che
addirittura non ci fosse stato bisogno di un ordine
espresso, a tal punto noi siamo pecore, per una spe­
cie di telepatia abbiamo intuito come si voleva che
ci comportassimo e ci siamo subito conformati.
Profesorka socijologije je htela da nam objasni teo­
riju ćutanja: postoje tri hipoteze, reče. Neko kaže da
su tajni agenti raširili zabranu. Neko da je dobio
preko pošte, top secret, naredbu o zabrani zajedno
sa naređenjem da je pojede čim je pročita. Ali pro­
fesorka je zastupala mišljenje drugih, onih koji su
rekli da nije ni bilo potrebno naređenje i da smo mi
tolike ovce da smo razumeli kako su hteli da se pona­
šamo – kao zbog neke telepatije – i odmah smo se
prema tome uskladili. (Nelida Milani, „La partita”)
Uprkos svemu, Jugoslavija je vremenom postala
najotvorenija zemlja u socijalističkom svetu: odnosi sa Rusima su se poboljšali posle 1955., kad je
Tito otputovao u Moskvu da se sastane sa Hruščovim i kad je počelo „odmarzavanje” u politici i
u diplomatiji. Eliđo Zanini (Eligio Zanini) i Ðusto
Kurto (Giusto Curto) počeli su da pišu pesme na
najstarijem dijalektu u Istri koji se zove istrioto i
kojim danas govori još samo dvadesetak osoba.
U Vodnjanu (Dignano) Anita Forlani, pesnikinja,
učiteljica u osnovoj školi, učila je svoje đake da
pišu poeziju: Loredana Boljun (Loredana Bogliun), Adelia Bijasijol (Adelia Biasiol), Lidija Delton
(Lidia Delton), najvažnije spisateljice u tom periodu, Forlanine su učenice. Do kraja šezdesetih i
početka sedamdesetih, Italijani su pisali samo
pesme ili su slikali. Zašto? Zato što su poezija i sli-
kanje forme umetnosti koje vlast teško može
kontrolisati. U pesmi, može da se sakrije političko
značenje i kad se govori o prirodi: Eliđo Zanini u
jednoj pesmi napisanoj 1968. godine kaže: I mou­
ssouli xi stati / massadi a miere / sensa un parchì... I
puochi rastadi / uò trovà riparo... / par ancui: / che
pian pian / la rifulada valinusa / sta pasando / e la
malvasia / scumeinsa, cussei / a viun bin bucato.
(Mušlje su / poginule / bez razloga... / malobrojne
preostale / sklonile su se.. / danas: / kada se otrovni vetar / gasi / i malvasija / iznova počinje /da
dobija lep miris. Naravno, u ovoj pesmi na istriotu, mušlje (vrsta školjke) su alegorija italijanskog
naroda koji je preživeo političke teškoće četrdesetih i sedamdesetih: u stvari, pisci su pričali u stihovima o teškim događajima koji su se desili.
Tek pred kraj sedamdesetih počinje se sa objavljivanjem prvih romana. Bio je to pravi „boom” romana. Najznačaniji romanopisci tog perioda su
Nelida Milani, Klaudio Ugusi (Claudio Ugussi) i
Ester Barlesi (Ester Barlessi). Njihova dela kao stalnu temu imaju „esodo”. Pripovedaju o tom događaju iz različitih perspektiva. Priča o nečemu tragičnom je važna zato što omogućava da se savlada žalost. Piscima je bilo potrebno da razgovaraju
o tome, da pišu kako bi sačuvali svoje pamćenje.
Ali, kako kaže Predrag Matvejević, dolazi trenutak
u kojem postaje potrebno spasiti sebe od pamćenja. Istarski pisci otvaraju i razgovor sa Hrvatima
koje su do tada videli kao neprijatelje. Književnost
je topos, znači javno mesto, u kojem je moguće da
se sretnu kulturne razlike, mirno, i u kojem je moguće naći dogovor. U tom smislu, važan je bio časopis „La Battana”, koji se i još danas objavljuje u
Rijeci i koji je bio i još uvek jeste most između italijanske i hrvatske i srpske književnosti.
U italijanskim romanima u Istri, prisutan je ovaj
ogroman napor na razumevanju različitih mišljenja. Mnogi intelektualci prihvataju ideju da Hrvati
i jugoslovenska vlast nisu jedini krivci zbog onog
što se desilo posle Drugog svetskog rata, da je to
bila osveta i da svi narodi koji žive u Istri moraju
da se pomire. Klaudio Ugusi, na primer, napisao je
pripovetku Vado a Roma, vieni anche tu (Idem u
Rim, dođi i ti). Glavni junak, Italijan koji studira u
Zagrebu, dobio je stipendiju da ide u Rim da uči
svoj jezik, zato što Istrani, kao i on, uvek govore
• 59
Dok se Italijani koji su rođeni u Istri nisu usudili da pišu ili da
imaju društveni život, bili su uplašeni i njihov je mentalitet
bio drugačiji od života slovenskog stanovništva, Italijani koji
su stigli u Rijeku iz Italije, puno su pisali.
NOVA MISAO
di Pothia (Kuće u Potiji), koji je objavio 1957. godine, već je „roman gubitka iluzija”. Eros Sekvi je
imao puno problema i sa istarskim Italijanima, koji
su u njega sumnjali zato što je imao dobre odnose sa institucijama i sa komunističkim šefovima
koji nikad nisu potpuno verovali u njega zato što
je bio Italijan. Osnovao je odsek italijanskog jezika i bio profesor književnosti na Univerzitetu u
Beogradu. Dok se Italijani koji su rođeni u Istri
nisu usudili da pišu ili da imaju društveni život,
bili su uplašeni i njihov je mentalitet bio drugačiji od života slovenskog stanovništva, Italijani koji
su stigli u Rijeku iz Italije, puno su pisali. Alesandro Damijani (Alessandro Damiani), Ðakomo
Skoti (Giacomo Scotti), Mario Skijavato (Mario
Schiavato) najvažniji su pisci i intelektualci pedesetih i sedamdesetih godina. Jedan od najznačajnih je sigurno Lućifero Martini (Lucifero Martini), koji je diplomirao ekonomiju u Firenci i koji je
u svojim romanima, na primer u La scelta (Izbor),
odlično analizirao ljudske i ekonomske razloge
sloma socijalističkog sistema u Jugoslaviji. Svi ovi
pisci su imali važnu ulogu zato što bez njih italijanska kultura ne bi preživela u Istri. Oni su doprineli, zahvaljujući svojim dobrim odnosima sa
hrvatskim i beogradskim političarima, osnivanju
EDIT-a, italijanske izdavačke kuće u bivšoj Jugoslaviji i dnevnih novina na italijanskom La Voce
del Popolo, koje još uvek izlaze. Polako, tokom
sedamdesetih i istarski Italijani počinju da pišu i
da pričaju šta se njima desilo posle Drugog svetskog rata: imali su potrebu da ne zaborave svoj
jezik koji su godinama govorili samo kod kuće ili
nisu uopšte govorili zbog straha. O tome svedoči pripovetka Nelide Milani pod naslovom „La
partita“ (Utakmica). Glavni junak, šesnaestogodišnjak koji sanja da postane pisac, objašnjava
zašto toliko dugo Italijani nisu pričali svoj jezik. U
pitanju je neka vrsta „ćutanja“, neka bolest koja
je pogodila italijansku istarsku zajednicu: društveni fenomen po kome su u bivšoj Jugoslaviji
manjine bile slobodne da ćute na jeziku na kojem
su htele (Nelida Milani, „La partita”). Zabrana se
diše kao što se diše vazduh, nesvesno. Deca npr.
primećuju sama da su njihovi seksualni instikti
„društveno” nepristojni i zbog toga ih potiskuju
tokom perioda koji je Frojd nazvao „period latencije”. Spisateljica je takođe počela da piše (ne
da objavljuje, nego da piše) krajem osademtesedih, u trenutktu kada su jugoslovenske vlasti bile
najotvorenije i najpopustljivije i kada je država
bila na ivici raspada (To ne znači da su Italijani u
Istri čekali trenutak raspada Jugoslavije, naprotiv! Sama je Milani rekla da joj nedostaje taj melting-pot koji je u Istri garantovala Jugoslavija.
Lućifero Martini je u svojim romanima prikazao
mane koje su minirale jedinstvenost Jugoslavije
Novi pisci nisu zaboravili svoju prošlost, nisu zaboravili bol
koju im je nanela istorija, ali gledaju u budućnost. Romani i
zbirke pesama koji su bili napisani tokom četerdeset godina pomogli su Italijanima da prežive kao narod i omogućili su celom
istarskom narodu da raste i da, uprkos nesporazumima i teškoj
političkoj situaciji, prepozna vrednosti u drugim kulturama.
samo dijalektom. Naravno, ne odlazi sam: vlast
šalje sa njim i jednog špijuna koji se zove Rip.
Obojica počinju kurs italijanskog jezika i naš junak
ne zna da li je više Italijan ili Jugosloven. On shvata da postoji velika razlika u mentalitetu između
njega i Italijana koji su uvek živeli u svojoj zemlji.
Na kursu, naš junak upoznaje lepu devojku, ćerku
službenika danske ambasade. Kad na kraju uspe
da se nađe nasamo sa njom u sobi, dolazi Rip koji
pokvari trenutak intimnosti. Narednih dana, devojka nestaje: u ambasadi su saznali da ona ima
vezu sa momkom iz Jugoslavije i to može da bude
opasno. Danska je tada bila u zapadnom svetu,
Jugoslavija u socijalističkom: nije bilo moguće da
ova dva sveta komuniciraju. Kad shvati da više
neće videti devojku u koju se zaljubio, Enjo smatra da je Rip kriv. Ide kući, ljut, sa željom da se
osveti, ali njegovo raspoloženje se promeni čim
uđe u sobu:
Ogni tanto pensava a Rip. Come avrebbe dovuto
comportarsi con lui? Fargli una scenata? Lasciarlo
partir da solo? Avrebbe deciso sul momento.
La sera lo trovò a casa che se ne stava tranquilla­
mente preparandosi una limonata. Da una metà di
limone aveva tagliato una sottile fetta e la stava
spremendo con cura in un grande bicchiere d’ac­
qua. Era già una settimana che usava quel limone
e tutta la sua attenzione era rivolta a spremere
quello spicchio fino all’ultima goccia. Ennio l’osser­
vava attentamente e sentì che il rancore si stava di­
luendo come quelle gocce nell’acqua del bicchiere.
Anche lui avrà provato le sue, pensò. Quanti sacrifi­
ci suoi e della sua famiglia, secoli di privazioni e
umiliazioni. ...
“Passami un sorso di limonata – disse a Rip – Oggi
ho camminato molto.
Katkad je mislio na Ripa. Kako bi trebalo da se pona­
ša prema njemu? Da mu napravi scenu? Da ga ostavi
da ode sam? Odluku bi doneo u trenutku.
60 •
Uveče je našao Ripa koji je mirno pripremao limuna­
du. Od pola limuna isekao je tanko parče i iscedio ga
pažljivo u jednu veliku čašu za vodu. Koristio je ovaj
limun već nedelju dana i nastojao je da iscedi i po­
slednje kapi iz ove kriške. Enjo ga je gledao pažljivo i
osećao je da se njegova mržnja razblažila kao ove
kapi u čaši vode. I on je sigurno bio uvređen, mislio
je. Koliko žrtve za njega i za njegovu porodicu, veko­
vi lišavanja i uvrede...
“Daj mi malo limunade – rekao je Ripu – Danas
sam puno hodao.” (Claudio Ugussi, „Vado a Roma,
vieni anche tu”)
Enjo, na kraju, razume situaciju i više ne želi da
kazni Ripa. Cela književnost sedamdesetih i osam­
desetih je pokušaj da se ne izgubi pamćenje o
činjenicama koje su se desile Italijanima, ali i pokušaj razumevanja, bez mržnje i bez ideologije.
Italijanska istarska književnost je omogućila da se
različita tumačenja istorije, i različite kulture sretnu i počnu da razgovaraju među sobom.
Stvari se nisu puno promenile ni tokom devedesetih, mada je Tuđman, novi predsednik samostalne republike Hrvatske, pokušavao da promeni izgled istarskog društva: preselio je na poluostrvo iz Bosne i iz Srbije mnoge Hrvate koji nisu
bili naviknuti na interkulturalizam i koji su bili
jako zatvoreni. Istra je podeljena između Hrvatske i Slovenije; Italijani su bili ponovno zbunjeni.
Mnogi Italijani su ponovno počeli da napuštaju
Istru i da se sele u Trst ili u Veneto. Žene su često
povremeno radile u Italiji kao negovateljice starih ili bolesnih ljudi ili sa malom decom da skupe
para taman koliko je trebalo da njihove porodice
mogu da prežive. O tome je puno pisala Ester
Barlesi. U njenim kratkim pričama je moguće razumeti koliko su se Italijani koji su stanovali u
Istri osećali izgubljeno: živeli su u inostranstvu i
u Italiji su ljudi mislili da su Sloveni. U stvari, posle 40 godina trajanja u Jugoslaviji, Italijani u Istri
su se ponašali više kao Sloveni nego kao Italijani:
„Vidiš koliko su dobre ove žene, i čini mi se da
nisu ni Slovenke”, kaže, u Così fan tutte, Ester Barlesi, jedna žena svom mužu o ženi (Italijanki) iz
Istre koja pazi njihovog starog dedu.
Uprkos svim teškoćama, Italijani su nastavili da
pišu i najmlađa generacija nudi zanimljive primere. Rijeka je ponovo postala centar italijanske
kulture. Od mnogih autora, ovde spominjem samo
Vladu Akvavitu (Vlada Acquavita), Mauricija Tremula (Maurizio Tremul), Robertu Dubac, Lauru
Markidž (Laura Marchig), i Kenku Leković, najznačajniju spisateljicu u poslednjih dvadeset godina.
U interesantom romanu pod naslovom La strage
degli anatroccoli ona kaže: Se dovessi scegliere
uno stile architettonico per il mio scrivere, lo vorrei
eclettico e grottesco come l’Hotel Excelsior del Lido
di Venezia, o la sua versione danubiana, la Gradska
kuca del ‘903 a Subotica.
Kad bih morala da izaberem jedan arhitektonski
stil za svoje pisanje, htela bih da bude ekletički i
groteskan kao Hotel Excelsior u Lidu Venecije, ili
kao njegova dunavska varijanta, Gradska kuća iz
1903. u Subotici (Leković, „La strage degli anatro­
ccoli”).
Novi pisci nisu zaboravili svoju prošlost, nisu zaboravili bol koju im je nanela istorija, ali gledaju
u budućnost. Romani i zbirke pesama koji su bili
napisani tokom četerdeset godina pomogli su
Italijanima da prežive kao narod i omogućili su
celom istarskom narodu da raste i da, uprkos
nesporazumima i teškoj političkoj situaciji, prepozna vrednosti u drugim kulturama. I italijanska
književnost se obogatila, kako se vidi u romanima Kenke Leković, gledajući iskustva hrvatskih,
srpskih, mađarskih pisaca. Italijani u Istri su pokazivali koliko književnost može da bude važna
u savremenom svetu i koju važnu ulogu može
da igra u našem društvu. n
GLASOVI ISTRE: Italijanska književnost u Istri posle Drugog svetskog rata
Roberta Dubac: LEPET
- monolog u dva glasa -
Žena: Da, ali nemoj sad da si takav! Nemoj da se
duriš! Kako to misliš da „već znaš sve”? Ne znaš.
Ćuti. Slušaj.
Anđeo: Slušaj me, rekoh ti! Ne nazivaj stvari drugim imenom. Ostavimo ih da budu kakve jesu.
Ostavimo malo prostora između nas. Bolje je
tako, veruj mi. Šta sad radiš? Plačeš? U redu, plači, ali požuri... da bi me posle slušao.
Žena: To je samo stvar volje.
Anđeo: To je čin volje. Već sam ti to objasnio.
Trudio sam se da ti to objasnim otkako si se rodio, ali ti si bio previše zauzet pribijanjem uza
zidove, uz odeću, osobe... A posle si samo gutao i pljuvao vazduh, ne dolazeći ni do kakvog
zaključka. Baš lepo! Neko kao ti nije u stanju da
sluša...
Anđeo: Da sluša mene, pri tom, neko kao ti, kojem nedostaje disciplina... Ne ide to tako. Bilo bi
previše lako, zar ne? Nisi nikada o tome razmišljao? O, eto ti sad... Ššš... drži, obriši se, smiri se i
slušaj me.
Kao što rekoh, već smo na dnu bunara. Da, mračno je i hladno, naravno. Ovaj je bunar crn, a jedan crni bunar, razume se, mora biti mračan i
hladan. Šta misliš, što sam te doveo ovde dole?
(Žena se pokrije prekrivačem koji joj je bio pao
kraj nogu.)
Anđeo: Pokušaj, samo jednom, ali stvarno se
koncentriši! Zamisli se naopačke, s nogama nagore i nosem zabijenim u zemlju... ili pak zamisli
da si presamićen, smotan i sklupčan.
Zamisli se kako god hoćeš, ali učini to.
I ovo nije naređenje.
Žena: Ma daj, nemoj sad da si cepidlaka!
Anđeo: Ponovo ti kažem da to nije naređenje!
Tačno tako.
Žena: Hladno je, mračno i jedva se diše... dakle?
Prvo što treba uraditi je...?
Anđeo: Gledaj, pomoći ću ti, samo zato što dobro poznajem neiscrpan izvor tvoje tvrdoglavosti. Reč je o suprotnosti od „oslanjati se na svet”.
Razmisli malo! A? Jesi li shvatio? Nije ni bilo tako
teško, zar ne?
Žena: Neophodno je. Neophodno je i tačka. Bez
„ali”! Bez „ako”! I bez sličnih sranja!
Anđeo: Hajde.
Žena: Ah, pa... ionako... za ono što mene zanima...
izvini molim te... ja nigde ne žurim. Imam vremena
koliko god hoću. Tebi nedostaje vremena.
Jesi li tu?
Žena: Ne želim to da radim.
Anđeo: Kako to „ne želiš to da radiš”? Pa... nemaš izbora, hajde onda, uđi, samo napred! Jer to
i neće biti „ulazak” već „povratak”.
Žena: Ne sećam se da sam to ikada radio.
Anđeo : Radio si, jesi. Radio si to kad si bio mali. I
to često. Kada bi ostao sam, dobro bi se učaurio i
– hop! – već bi bio tu potpuno prisutan!
Ne sećaš se?
Žena: Naravno. Uvek se tako radi. Zaboravljamo,
tako da okrivimo druge sa njihovim vilama i njihovom agresivnošću.
Anđeo: Tu si! Sjajno! Ovaj trenutak ću baš zabeležiti, moram ga zapisati jer je skoro čudo! Sada
si spreman da slušaš.
Odvajanje. O tome hoću da ti pričam.
Žena: Naše odvajanje!!!
Anđeo: Iznenađen si? Eh, a zamisli tek ja... to mi
se nikada nije desilo, znaš?
Žena: Odvajanje na pola puta mi se nikada
nije dogodilo. Ne znam! Morao bi da pitaš... znaš
koga...
Anđeo: Ne, ne počinji tu priču! Ovde smo zbog
tebe, a ne zbog drugih. Ovo je TVOJ crni bunar.
Lično tvoj i samo tvoj!
Anđeo: Ne navodi me da spominjem imena!
Imena menjaju suštinu činjenica i nisu ti nimalo
od pomoći!
Žena: Teško je. Neću uspeti.
(Pali se svetlo.)
• 61
Anđeo: Ne, ništa ne govori. Bolje da govorim ja.
Već neko vreme hoću da pričam s tobom, ali ti
izbegavaš da me slušaš. To je razumljivo. Ali sada
ćeš to morati. Videćeš posle će sve ići bolje. Videćeš. Imaj na umu da... eto, na dnu smo bunara,
u redu? Već smo na dnu bunara i dakle nema
svrhe da padneš, dobro? Ne vredi ničemu da se
čudiš i ne vredi da se oklizneš i padneš, niti da se
strovališ, niti strmoglaviš, niti da se otkotrljaš kao
beživotni kamen... A opet... i kamenje ima neki
svoj život, ali to je druga stvar, koja sada nije važna. Sada si ti važan.
Bez mraka i bez hladnoće se ne može zbilja slušati...
Šta kažeš?
Ovde ne mogu da se naslonim ni na šta? Ne diše
mi se ovaj vazduh? Zagušljiv je?
Naravno da je zagušljiv. A šta je prvo što ti dođe
da radiš? A?
NOVA MISAO
Žena: Priđi. Dođi... tako... Slušaj me sada, sedi.
(Anđeo i žena su vezani. Anđeo obilazi oko žene
i odvezuje konopac kojim su bili vezani jedno za
drugo.)
Žena: Odvajanje.
Anđeo: Da. I ja sam iznenađen, šta misliš? Hoću
da kažem, prekinuti dužnost... tek tako... pa još
„ovu” dužnost.
Žena: Koja je tako sveobuhvatna. Da.
Anđeo: I koja te toliko unese... Iako ne bih smeo
to da kažem, čak ni da pomislim, ali... s tobom se
nekako unese... To je bio izazov. Zar misliš da je
to samo slučajnost da ... baš ja...
Kada si bio sasvim mali... tada nisam morao da
vičem jer si me uvek slušao i pokazivao si mi svoja
dostignuća.
Žena: Podigao bih ruku, držao bih šaku visoko i
kažiprstom pokazivao na pojave oko sebe.
Anđeo: Bio si tako smešan kada bi se ljutio na
leptire što beže, na vodu što otiče i na pesak što
neće ni da čuje da ostane u vazduhu... Ali potom,
kada si odrastao, zaboravio si me.
Kada si odrastao, prestao si da podižeš kažiprst,
da pokazuješ na stvari, i počeo si da se pretvaraš
da se oko tebe ništa ne dešava.
Žena: Počelo je da biva gadno... Izgleda skoro
kao da se drukčije ne može...
Anđeo: Ne možeš da prođeš kroz močvaru a da
se ne uprljaš, zar ne?
Žena: Nije važno ono što se zalepi za tebe, ono što
ti siše krv i volju... Važno je da ti razumeš da je močvara odvojena od samog prolaženja.
Anđeo: To su dve različite stvari. Močvara je
hladna, neprijatna, prljava, posednuta i začepljena... Dok je prolaženje kroz nju svojevrsno harmonično koračanje... A to koračanje je čudo, shvataš
li? Što tako tvrdoglavo nećeš da shvatiš tu jednostavnu razliku koja razjašnjava stvar?
(Žena ustane i pokuša da se udalji.)
62 •
Anđeo: O, eto ga, opet počinje. Jeste. Da. Možeš
da mi prosipaš matematiku koliko god želiš, ali
slučaja nema, nije ga nikada bilo i nikad ga neće
biti. Slučaj je proizvod tvoje glave, kao i ostale
budalaštine koje je bolje da batalimo... Uostalom, do ovog trenutka si to već morao shvatiti.
Žena: Baš te briga?
Anđeo: Šta? Ne, sad mi ne postavljaj pitanja.
Žena: Ali onda... ma slušaj ti njega! Pitanja su beskorisna. Bes-ko-ri-sna! Odgovore na te stvari nemam valjda ja!
Anđeo: Ti ih imaš! Da, dragi moj! Ti stvaraš pitanja i dok ih stvaraš već znaš odgovore, ali pitaš
mene – uvek si tako radio. Meni postavljaš pitanja kako me posle uopšte ne bi slušao i kako bi
nastavio da lažeš, samog sebe! Uvek si sam sebe
lagao, sipao si laži silinom oluje... Eto, rekao sam!
Eto ti! Natrpaj to lepo sebi u džepove i nosi gde
god hoćeš!
Žena: Spusti glas... Nema svrhe da vičeš. Ja se ne
menjam i činjenice se ne menjaju. I nema svrhe
da se ljutiš na mene. Nisam ja ovde da odlučujem. Ovde sam da bih te podupirao.
Anđeo: Ti držiš uzde sveg prostora što stoji pred
tobom, ti upravljaš svojim disanjem, ti podešavaš temperaturu, biraš boje koje želiš da vidiš,
okolnosti u kojima hoćeš da se nađeš. Ti odlučuješ o nijansama. Ne, i ti to znaš! Ja nemam nikakvu moć! Ti je imaš. I kada odlučiš da je nemaš,
kada si slab, kada se predaš i poklekneš pred neznanjem! Samo napred! U tvojoj je moći i, uostalom, to je tvoja briga!
Kažeš da sada shvataš?
Žena: Uh! Daj mi primer.
(Žena se uzvrpolji i zgrabi Anđela za ruku... napravi još jedan korak, udaljavajući se i okrećući
mu leđa.)
Žena: Da. Slušam te.
Anđeo: Zato što jeste! Zato što je tako! Zato što
za ravnotežu treba vremena, tvog vremena! Ti
ističeš, a ne sati. Ti si voda i svi ostali elementi.
Sam si odabrao da to budeš.
Anđeo: Aha... U redu, odgovoriću ti. Uradiću to
zato što si sada spreman. Ponovo si se uključio i
zalepio za mene. Povezani smo.
Sada mogu da govorim. Samo i isključivo u ovom
trenutku, ovde, na dnu bunara.
Žena: Odgovor.
Žena: Već hiljadama godina biraš da to budeš, i
ne znajući da to jesi.
Anđeo: Odgovor... pa, odgovor je jednostavan. A
to što je jednostavan samo ga usložnjava. Odgo-
vor na sva tvoja pitanja je „bol”. Ne, naći se na
dnu bunara nije „bol”. To je buđenje.
Žena: Bol je ono što nas gura da padnemo unutra. Ono što stavi ruke na tebe, nakači ti se na lopatice i gura. Čak gura snažno, sa svih strana, pa
ti pritiska pluća, uzburkava krv... i gura, ili te odvlači, čak, ponekad, sve do klizavih ivica crnog
bunara. Odgovor je uvek „bol”. To je jedini dokaz
koji imaš... Bol! Shvataš li?
Anđeo: Ja? Ja te guram? Opraštam ti, jer ne znaš
šta govoriš, a i ne veruješ zaista u to, ne... vidim ti
to u očima. Ja te ne guram! Pomažem ti! Podešavam ti snove, i potom te budim...
(Jedan ormarić sa sudovima padne na zemlju i
vazduhom se razlegne tresak kao iz sna.)
Žena: Hej? Jesi li još uvek tu? Slušaš li me?
Ah da. Vidim da su otvorene; nikad nisu bile tako
otvorene tvoje oči kao u ovom trenutku, u ovom
ogromnom mraku koji nosi svu tvoju svetlost i
omogućava je.
Anđeo: Znaš, približava se trenutak kada ću morati da te napustim.
Žena: Do vraga, kad samo pomislim, tebe nije
lako ostaviti... Ne!
Anđeo: Ne, molim te! Ne počinji ponovo!
Žena: Ne shvataš da to moram da uradim?
Anđeo: Tebi niko ne može ništa da naredi! Ti si
slobodan, kada jednom izađeš iz bunara i skloniš
blato iz svog uma, možeš da trčiš tamo-amo po
svetu, gde god hoćeš, i da se zaustaviš na bilo
kom mestu i posmatraš bilo šta, da se obratiš i pomogneš tek samo uputivši pogled onome kome
si potreban. Možeš da se obučeš, svučeš, da svlačiš, odmotavaš, razrešavaš, da spavaš ili da ćutiš i
pretvaraš se da nije bilo ništa.
Žena: Možeš da otimaš... Sem toga ima još nešto što uvek možeš da radiš... Ono što se radi
kad se kada se drži gard, uzdignutih pesnica i
visokog čela... Možeš da gubiš. I možeš da iznova počneš.
(Žena s mukom održava ravnotežu.)
Anđeo: Ostani uz mene sada, nemoj me gubiti!
Ovaj deo koji ti sada otkrivam je važan. Sledim
vrhovna naređenja, večna naređenja, koja uprav-
GLASOVI ISTRE: Italijanska književnost u Istri posle Drugog svetskog rata
Žena: Zašto ne mogu da ga vidim?
Anđeo: Ne postavljaj mi takva pitanja!
Opet plačeš? Kad bih ja mogao da plačem. Kad
bih to mogao da uradim i da osetim kako je... da
osetim kako izvire u meni i da ga pustim da izađe
kroz oči, da poteče, da mi nakvasi obraze, ruke,
kosu... kad bih mogao da osetim ograni­čeni broj
otkucaja, taj žestoki lepet srca na trenutak pre
nego što se brizne u plač, ali ne mogu, nemam tu
slobodu koju ti poseduješ.
A ti, pošto je imaš, onda možeš da odlučiš. Shva­
taš li?
Utuvi to u tu svoju tvrdu i neverovatnu glavu!
Od bola možeš da napraviš šta god hoćeš.
Možeš od njega da napraviš oštricu i da prese­češ
svaku žicu. Možeš je upotrebiti i da oslobo­diš
druge... i samog sebe.
Žena: Tako ste pomešani, svi vi... i tako vas je mnogo, da ostajete bez daha, bez sna, bez nerava,
presecate žice koje vam niko nije rekao da dirate, pogrešno razumete kišu, kamenje i upornost
zvezda...
Anđeo: Ne! Nema utehe. Ne traži od mene laži,
jer ti ih ne mogu dati. Jer laži su... Zar ti nisu dovoljne one koje sam stvaraš?
Žena: Ne. Neće se promeniti.
Anđeo: Šta?
Žena: Mir?
Anđeo: Mir?
Žena: O ne! Ne, dragi moj, ne! Ako si mir tražio,
došao si na pogrešno mesto... Već sam ti rekao!
Nikada se neće promeniti i nikada neće biti „jednostavnije”, „mirnije” i „lakše”. Nikada! Kako ćeš
izdržati?
Anđeo: Kažeš da nećeš izdržati?
Žena: U bre, ma hajde. Ne verujem ti. Ne verujem ti iz prostog razloga što misliš gluposti i govoriš gluposti. I nemoj da me nerviraš.
Anđeo: Ne znam ko dolazi. Pravo da ti kažem, ne
znam ni da li uopšte neko dolazi da me zameni.
Svakako, nećeš ostati sam. Nekoga će poslati.
Žena: Videćeš, nekoga će poslati. Ma ne, hajde...
Ha, e ta ti je dobra! Slatko si me nasmejao! Nema
ni boljih ni gorih.
Anđeo: Reč je o tome što drugi... pa, drugi nemaju manu koju ja imam. Šta misliš? Ma hajde...
Nepogrešivost ne pripada nijednom svetu.
Znaš ti koja je, dobro znaš. Znaš je, zar ne? Moju
manu... Vezao sam se previše, i pomogao sam
ti... previše.
Ublažio sam ti bol. A to je Vrhovni Greh, neoprostiv. To je razlog, priznajem, to je uzrok zbog kojeg će me ukloniti.
Žena: Gde ću ići?
Anđeo: Ne mogu da ti pričam takve stvari. Ići ću
tamo gde je dužnost kao dečja igra, čaša vode,
šala. Poslaće me tamo gde ću moći da sedim
skrštenih ruku po čitav dan, i noć, iz dana u dan,
iz noći u noć...
Žena: Molim? Tebi to izgleda kao neko veličanstveno mesto? „Šta ćeš bolje”?
Anđeo: Ništa ne shvataš!... Ne možeš da shva­tiš.
Na tom „veličanstvenom” mestu nema napo­ra i
stoga nema... Nema ničega. Samo obič­na služba.
Nema nikakve opasnosti. Tamo uopšte nije kao
ovde, sa tobom, koji si jedan prvoklasni mangup!
Žena: Ćuti!
Anđeo: Ne podsećaj me koliko sam puta poverovao... koliko sam puta vikao, toliko sam vikao u
tebi da bi ti u nekim trenucima mozak eksplodirao, a ti? Ništa! Ništa nisi čuo! Začepio bi uši, oči i
sve moguće pore na telu onim tvojim omiljenim
nepropusnim mantilom.
Žena: To je bila moja obaveza...
Anđeo: To je bila moja obaveza? Moja o-ba-veza? Ne, nije.
Žena: Pssst! Prestani! Smiri se i prestani s tim!
Anđeo: Vidiš da ne shvataš?
Tačno! Da, tačno tako, ali „štititi” ne znači „pomagati”, a pri tom, ja sam držao mapu u ruci, a ne ti!
Ja znam šta piše na toj mapi! Nema potrebe da i
ti to znaš. Ti samo treba da brodiš, da uporno veslaš, da se razmašeš i napraviš plikove, kurje oči,
žuljeve, gazeći preko dolina i brda, preko kaldrma, planina velikih i malih, moraš da tabanaš i da
plivaš u vodama mutnim, u zalivima spornim, da
hodaš po šumama slanim, po predelima izvrnutim, po mestima nerazrešenim... Sad me razdražuješ i nervozu mi nabacuješ, je l’ vidiš? Još sam
počeo i u rimama da govorim...
Žena: I da se izraziš moraš. Ne, ne da govoriš. Da
se izraziš. Da istisneš iz sebe ono što znaš, samo
ono što znaš...
Anđeo: Ukratko, ti si kapetan, a ja sam možda
samo vođa palube... eventualno kompas, ali često čak ni to.
Ponekad sam samo misao koja sine, dah koji ti
sklapa oči ili kratki odblesak zbog kojeg ih razrogačiš.
Žena: Upravo tako... svi ti osećaji, te izvesnosti
koje um uporno pretvara u sumnje čim prođe
nekoliko trenutaka...
Anđeo: To sam ja.
Žena: Ne znam koliko je to... Sati, dana, godina...
Ti ovde meriš vreme...
Anđeo: Šta? Imaš još pitanja? Ne, čuj, gledaj...
slušaj: nema svrhe. Sada zaista... sada idem.
Žena: Lek protiv bolova!
Žena: Da, ostaću, nakratko, skriven, tako, i gledaću te. Iz daleka, naravno.
Anđeo: Ne govori besmislice! Znaj da taj „lažni
ponos” nije protivotrov, već je pojačivač, samo što
radi tako da je na početku slab, kreće polako,
bezvučno, sporo, pa ga i ne primetiš...
Dosta! Više ti ništa neću reći. Ne želim više da
traćim reči. Ako si shvatio, odlično; u suprotnom,
na tvoju štetu!
Anđeo: Ne znam! Onoliko daleko koliko je dovoljno. Ne, više ti neću govoriti. Kako to misliš
„malo sam govorio”? Trideset godina sam goreo vičući „Da!”, „Ne!”, „Uradi to!”, „Nemoj to da
radiš!”, a onda „Hajde!” i „Napred!” i ponovo „Hajde!” narednih trideset godina, s tobom, i na kraju bih...!
Žena: Ma koga briga za to!
Anđeo: Sleduje mi jedna dobra porcija pridika,
zbog sve štete koju sam napravio poma­žući ti.
Žena: Ah, to je druga priča. Ako me nisi čuo, to
je zato što me nisi ni slušao, ja sam uvek bio mak­
simalno glasan, ono što treba proveriti je tvoj
sluh.
NOVA MISAO • 63
ljaju onim što ti nazivaš... Dakle shvataš li ili ne
shvataš? Nemam izbora, moram da za­vršim. A s
tobom sam završio i ubrzo ću otići.
Ništa ne izmiče, znaš?
Jedan trenutak istine ne može da izmakne. Sve
se nastavlja i procenjuje u jednom delu koji je
mnogo blizu tebe.
Anđeo: Tačno tako, kao što sada radiš. Tako, zatvoren, u mraku, daleko od zbunjenosti i od drugih. Vidiš kako je lako?
(Žena se naginje na jednu stranu.)
Anđeo: A sada me slušaj. Sada me čuješ. Itekako
me čuješ...
Zapamti dobro ove stvari, utuvi ih, istetoviraj ih,
ali unutra, ne spolja. Znaš zašto, zar ne? Sve što
čovek zabeleži na svojoj spoljašnjosti, sve mu se
to briše. Uvek sve gradi unutar sebe, kao temelj,
kao stub, čvrsto usađen. I u svojim stopalima
oseti koliko veruješ u to, pre nego u grudima, a
potom im, elegantno, to pokaži. Ali polako, uvek
polako. Imaj na umu da to čime rukuješ može da
eksplodira, svaki put kada izađe na videlo.
Da li će da shvate? Naravno da neće.
Neće shvatiti. Ali nije važno šta će oni uraditi, to
nikada nije bilo važno! Oslobodi se prokletog
bavljenja drugim ljudima! Pusti ih neka sami zaprže svoje čorbe, sami će ih i pojesti! Pusti ih da
hrane svoje poroke, jer će ta pseta, kada budu
porasla, ujedati njih, a ne tebe.
Žena: Tebe će ujedati druge stvari: neiskazane
reči, na primer, ili usahli trenuci, ili krivotvoreni
izrazi, ili proračunata osećanja... i ponovljena.
Tim zverima treba da se baviš, a ne tuđim demonima.
Anđeo: Ti... ti se brini o samom sebi i slušaj dobro.
Kako se ja osećam? Osećam umor, naravno! Šta
još drugo? Imati posla s tobom... držati sveću
nad tvojim koracima, juriti za tobom kada trčiš u
susret uvredama; motriti gde ideš, kamo guraš
nos, srce, džigericu... Proučavati sve ono što si u
stanju da progutaš, svariš, poveruješ... Nemaš
pojma kakva je to muka...
Žena: Ne žalim se. Bilo je izvanredno imati posla
s tobom. Bilo je i čudno, iscrpljujuće, ponekad
tužno... ali napor ima moć da učini predivnom
svaku stvar koja ti pripada... svaki tvoj pokret koji
savlada gravitaciju.
Anđeo: Sada znaš, zar ne? Uskoro ću...
Ne, čuj... da stanemo ovde. Već sam ti to rekao.
Čak više, rekao sam ti barem sedamdeset i sedam
puta zaredom sve što sam imao da ti kažem! I
više se neću ponavljati!
Žena: Samo još jedno pitanje?
Anđeo: Samo jedno? Ne, odustani, ma daj, nema
svrhe. Pa šta još hoćeš da me pitaš?
64 •
Šta?
To?
Ah... pa... da, u pravu si. Nikada o tome nismo
pričali, zbilja. Nikada se nismo dotakli te teme.
Pa dobro, mogao si to i ranije da me pitaš... ipak...
zar ne?...
Ljubav... dakle, postoje tri vrste Ljubavi... A? Ne
zanima te? Kako to misliš „ne zanima te”? Ne želiš tehnička objašnjenja? U redu. Gledaj, shvatiću
to kao tvoju poslednju želju i odlazim!
Pre svega, i ovo ti iskreno kažem, ti si izopačio
Ljubav, i iznutra i spolja, očerupao si je, raskuvao
i napunio svim vrstama toksičnih supstanci. Ali,
istina je da ona ne može da crkne. Ha! Ha! Ha!
Žena: Travuljina jedna neiskorenjiva.
Anđeo: Ne psuj! Ne, to je nešto sasvim drugo, ali
ti si to oduvek pogrešno shvatao. Ljubav nije u
tebi, već je oko tebe. Ti plivaš u njoj, a ne obrnuto... Ma čuješ li me? Čuješ li šta ti govorim? Eto...
Znao sam... Opet pričam u prazno...
Slagao si me!!! Nimalo te ne zanima ova tema!
Samo se pretvaraš! Eto, vidiš kakav si?
(Žena se uzvrpolji.)
Čim ti je spomenem, ti bežiš kao da ti pretim žaokom... Iako... iskreno, pomalo to i jeste... Hoću
reći, u suštini bode... ali to je jedini način da se u
tebe ubaci čitav svemir, to je jedini instrument
koji ga može primiti u sebe...
Recimo to ovako: Ljubav je crna rupa koja se završava belom žaokom – ali tako belom da ti kida
čelo i tako oštrom da prodire u tebe i razbija ti
čula... do te mere da pomisliš kako te je produvao orkanski vetar.
(pauza)
O tebi govorim, da... o kome bih drugom? Druge
ne poznajem. Poznajem samo tebe i tvoje reakcije, tvoje alergije, bolesti koje umišljaš, lukavstva koja si sposoban da upotrebiš kako bi odložio neki posao, neko isceljenje, poljubac, prevrtanje stola...
Tebe sam poznavao... a sada to više neću moći...
(Žena se okrene, zaleti se i gurne Anđela, koji nestane sa scene. Žena je ponovo na zemlji.)
Anđeo (spolja): Gledaj ga... Još uvek je na dnu
bunara, šćućuren, uzdrhtao, sam... da li se plaši?
Da, znam, grešim. Ne treba da mislim na te stvari, ne treba da mislim na njega. Treba samo da
odem. A ipak... on je i dalje tu, gleda me i traži
me i više me ne čuje...
Hej?
Ne... više me ne čuje.
Sada sam daleko, prilično daleko. Pitam se... da li
me je ikada zaista čuo? Hoću reći, ja sam bio...
Uvek sam bio... A on je valjda čuo da sam bio tu,
da sam stajao pored njega i odgovarao mu? Ma!
O čemu ja pričam? Naravno da me je čuo! Uvek
je gledao u mom pravcu, a kada bi razrogačio
oči od čuđenja ili od straha, koga je tražio tim
očima ako ne mene? Još uvek je tu, ali uskoro će
doći sebi, ustaće i počeće da se pentra. Uradiće
to. Znam da će to uraditi. Uvek je tako radio. Pun
je snage. Kad bi samo znao koliko ima snage...
mogao bi i zalazak sunca da pretumba.
Da li je čuo moje poslednje reči? A prve?
Nastaviće dalje, bez mene. Nedostajaće mi. Kad
bih mogao... Ne. Ne bih mogao. Ovako treba da
bude. Samo bih malo ublažio i dosta... Ne! Ne!
Ne! Ne smem ni da pomislim na to. Opozvati ne
znači ukloniti. A sada će morati da se suoči sa tim
bolom, da se pobije s njim, da ga proguta. Moraće da ga gleda otvorenih pora, bez nepropusnog
mantila od ponosa... nag, ranjiv i nezaštićen, okrutan... moraće da shvati da je važno ako pogreši,
da upravo gubi još jednu bitku, i još jednu, i još...
da shvati šta je izgubio i koliko je to vredelo, da
shvati kako jedan proživljeni trenutak ima mnogo veću vrednost dok je živ, a nasuprot tome, kada
je mrtav, čak i ako ostane zabeležen za čitavu večnost, više ne vredi bogznašta...
Ma šta ja to pričam? Bogohulim! Ponovo. Kajem
se, molim za oproštaj, to je zato što...
Toliko sam se bio vezao, tako mnogo... doživeti u
njemu sve to „osećanje” koje ja ne mogu da doživim, jer mi to nije dato... dok su njemu toga
pune vene, puno grlo, pun duh i meso...
On je čovek. On je živo stvorenje i kao takav gleda, dodiruje, plače, gura, viče, tuče se, grli, beži,
trči, smeje se, davi se, smiruje se, vraća se, grli,
iznova i iznova, i grleći sluša... Ko zna da li me je
u tom slušanju čuo, da li je čuo da sam postojao,
da sam bio tu, iznad, pored, ispod stolova, iza
stakla, u ogledalima... Bio sam tu i više od toga
nisam mogao da uradim... ali bio sam tu... da slušam njegov plač, da obuzdavam njegovu radost,
da se čudim njegovom orošenom čelu, da trpim
njegove krike, čak i one uperene protiv mene.
Ko zna da li me je u tom slušanju uvideo, i slušajući tišinu oko sebe... onu tišinu koja mu je potvrđivala da je „sam na svetu”... ko zna da li je znao
da sam i ja bio tu, i da sam ga, uz lepet svojih krila, ipak štitio. n
Sa italijanskog prevela: Magdalena Petrović
GLASOVI ISTRE: Italijanska književnost u Istri posle Drugog svetskog rata
Roberta Razzi:
Ljubav se ne ganja
Živeti jezik u kojem stvaraš
To je jezik na kom ja ljubim, na kom živim i Istra
je meni terra magica magičan komadić planete
na kojem sam se srećom rodila. Nikad nisam sanjala tuđe gradove, tuđe zemlje, ni tuđa dvorišta.
Jednostavno kad se rodiš, pa kad se čuješ dobro
tu gdje jesi i ne poželiš nigdje drugdje otić. Jednostavno ti mirisi, ti ljudi, emotivno zbunjeni, mi
kakvi smo podnebljem određeni, za mene je to
idealno mjesto, mjesto na kom sam se rodila. Tu
se događa ljubav prema dijalektu, prema jeziku
na kom se neke stvari mogu posebno izraziti.
Kada bi ih prevela na hrvatski standard one apsolutno gube na svakom smislu. Gubi se čarolija,
a ja sam fanatik za čaroliju (smeh).
Roberta Razzi je istarska pjesnikinja štriga/ ona
koja je sposobna činiti čuda.
Nekih godina ranije predstavila se novosadskoj
publici jednim sasvim ličnim kabareom, vrstom
istarskog one women show-a.
Počelo je u Labinu, tamo se sve dešava...Moj prijatelj je napravio predstavu „Velike budale” i onda
smo kao mala karavana išli okolo po Istri pili, jeli,
zabavljali se i to je bio početak, u toj sam karavani napisala svoju prvu pjesmu. To je zapravo bio
trenutak moje najveće usamljenosti, jer je moj
brak bio fantazma, a jako sam voljela tu ideju o
braku – bit udana za brak, ići sa dječijim kolicima
kroz grad, mama, tata i mala Maja – to mi je bio
san. Međutim, moj san nije baš tako izgledao, ali
je ta usamljenost bila fenomenalna, to pusto polje: da posadite zrno na njemu i ono izraste... Tako
da je to jedan trenutak koji volim, jer sam tad
izrasla u osobu koja nema problema sa izgovaranjem istina, nemam problema da to pošteno kažem i publici i publika mi je, upravo, jako važna.
‘’Štrige, sanji i mirakul” zbirka poezije ili o
čarobnicama
Štriga je jedan sinonim za osobu koja ima mogućnost stvaranja čarolije. Možemo biti čarobnice samo ako se odlučimo ući na ona uska vrata
kroz koja je to puno teže. Kada pogledaš smeće,
koje svi nosimo u sebi, kada smogneš hrabrosti
da si priznaš to smeće suočiš se s njim i onda ga
baciš u kontejner, a za to je potrebna hrabrost,
muda (smeh) onda postaješ čarobnjak, odnosno
čarobnica. Onda čovjek vedri i oblači kako on
hoće , jer više nema straha od samoga sebe, jer
mi smo sami sebi najveći strah. Puni smo straha
prema nekim stvarima koje osjetimo, a ne sviđaju nam se i onda potiskujemo i postajemo ovo
što jesmo danas- emocije su porasle do neslućenih razmjera, a mi ih kao roboti 21-vog stoljeća
ih potiskujemo... Sve je vrlo materijalno mjerljivo, a emocije su u poeziji kič, a u životu sramota.
Onda ih je bolje potisnuti i imati svoje sjajne maske za ples na licima (smeh). Onda smo svi jako
kul, a najmanje smo ljudi. Svakim danom sve više
usamljenost raste iz te bede kao korov i guši nas-
vidim masu usamljenih žena na jednoj i masu
usamljenih muškaraca na drugoj strani i zaista je
nelogično da se to dvoje ne sretne, jer i jedni i
drugi imaju potrebu za tim, a ne sreću se. Postali
smo robovi sopstvenog zatomljavanja emocija.
A one su itekako prisutne, jer su one osnovna
ljudska karakteristika.
Pokazati se onakvim kakvi jesmo, tu je ključ... To
je samo moje mišljenje, nemam šta dijeliti savjete, ali za mene je ključ toga da se dvoje sretne da
skinem masku i da nemam problema s tim da
sam sa greškom. Da mogu reći da sam neobrazovana, nemam svjedodžbu fakulteta, nemam
problem s tim da kažem da radim na baušteli
sa Bosancima, Albancima i jednim Slovencem
(smeh) zastrašujuće je to – ja sam iza mikrofona,
pjesnik sam i svako će mi oprostiti što sam na
baušteli, a da sam u onom tarližu iliti radnom
odjelu i da sam na cesti bila bih nebitna. Zastrašujući su ti streotipi kod ljudi, sve stavljamo u kutijice, a to je jako ograničavajuće za čovjeka. Nemamo vremena vidjeti ko je zaista ispred nas.
Onda bismo prepoznali viteza, ovako ga ne stignemo prepoznati. Tu mi se čini da je trik.
Odakle se piše poezija
Smatram da je poezija kao ljubav, ljubav se ne
ganja, kada sama dođe ona je najslađa, tako je i
sa poezijom... Ni objavljivanje knjiga mislim da
ne treba ganjati, sve ima neki svoj lijepi uzlet,
kada dođe trenutak da smo ja i publika spremni
to će se nekako dogodit. Za to ne moram biti ni
mlada ni lijepa ni pametna, mogu čak ne imat
zube (smeh) i da mi publika oprosti, ako dovoljno
dobro izgovaram slogove.
Nisam vremenski limitirana kao pjesnik, ne moram ništa osim biti pjesnik, a to znači biti vilenjak, sanjat budan dokle god si živ i bit do kraja
jedan bolesni romantik što ja jesam. U tom pogledu sam na miru. n
NOVA MISAO • 65
/ Zabeležila: Nataša Gvozdenović /
Roberta Razzi:
- izabrane pesme -
TUGA
I još samo po noće...
sako toliko, otprteh ocijah
osluhnen
kako srce kaplje
na rikamano intimelo od koredi.
ADIO B.M.
RASPETA KRALJICA
Poglej,
krunico od rubidi son klala.
Poglej,
noćas son zadnji put tvoja raspeta kraljica.
Znoš,
ma vraga ne.
Znoš da znoš.
Da kad me s križa kalojo
više mi niš ne moreš.
Više ne boli,
više te nikad neću moć imet radi.
Znoš da znoš.
Bilo je samo pitanje dneva.
FAVOLA
Saki ima svoje sanji
lepi, lahki, roza piturani.
I onda si ti Krolj,
a ja son Kraljica.
I va sne so deca
si beli, šomprešani.
I onda si ti Car,
a ja son Carica.
I onda je beli pir,
rožice i zvon.
I onda smo zavajka,
dugo i srećno,
dok ne pride don...
66 •
I tako...
jeno jutro...
son znala da si me zobi zavajka.
Da je magari ki bi
da mi pomore zdignut
srce poprekidano na miljor kusi
z ledeneh pijaštrelah deština.
KROTKA LJUBOF
Bilo je to leto va veštalje od koromača,
taketi so dojali na šfalt,
sunce je talilo roželi
na kamižote z Japona.
Sela son na šedil do tebe,
kurijera je va đirah inamorala
moje levo i tvoje desno golo rame.
Va Brseče je ljubof puknula zavajka.
PARIS TEXAS
Ima jena cesta
po ke tren pasiva.
Wendersova cesta.
Cesta od nikudar
za nikamor.
Cesta, Paris Texas.
Moja cesta.
I nebo nad njo
je karvovo, vijola i blu.
Cesta na zemlje od jedinega.
Nebo i cesta, somi.
Nigdere nikega i nicega.
Moja cesta.
Moj Paris Texas.
GLASOVI ISTRE: Italijanska književnost u Istri posle Drugog svetskog rata
Silvija Kodnik
- izabrane pesme -
NE RAZMIŠLJAM.
/lebdim./
/ljudima nedostaje stila. samoedukacije./
otkazati
PLES POD MASKAMA.
odrezana limeta
sasječena
u korijenju radosti.
u djetinjastom iščekivanju
osmijeh
postaje usputna destinacija
zaboravljena stanica
u nepoznatom smjeru.
strovaljena niz liticu taktičnosti
poput madame Bovary
maštati
utažiti izvore taktilnih užitaka.
uvlačiti dim, nastrano,
dok palim šibice tuge.
/jer ne mogu plakati/
knjiga bez imena
otrgnuta
s polica uzdaha.
dodiri od slame
psihodelija ventilatora
NAGNJEČEN VRISAK,moj.
kontrakcije srca
nečujne prolaznicima
marionete zadovoljstva
u tvom oku
ruka nepostojanja
i opsjednutost
poput padanja tanjura
niz police radoznalosti
suza.
/neprikrivena. jer nikad nisam dovoljno snažna. /
• 67
razmišljati, nekompatibilno
o neispijenim čašama žudnje.
bulimično prežderavanje
hrani obamrle stanice.
bez kontrole
prljavu vodu
umorne glasnice
i sinopsis odvratnih misli
utrpati u džepove.
prodavanje tijela.
neodgovornost.
uokvireno Lacanovo zrcalo
ugušit će odraz
krvavih prstiju
NOVA MISAO
lijeni uzdasi, sasvim atipični
potiču
vaskularnu osmozu misli
kao ringišpil.
monološke diskusije
ostavljaju odraz
na dnu
šalice krvoprolića.
seminar informacija
i nagrizeni završeci živčanih stanica
bez kapaka
lome se u triježnjenju sumnje.
Biografije • • •
Roberta Dubac rođena je u Kopru 1974. i odrasla u Kaštelu (Castelvenere), na samoj granici
između Hvatske i Slovenije. Radi pri Upravnom
odjelu za kulturu Istarske županije – Regione
Istriana i vanjski je suradnik Muzeja Grada Umaga. Od 2004. glumi u dramskoj grupi Zajednice
talijana „Fulvio Tomizza“ iz Umaga.
Na književnom natječaju Istria Nobilissima dobila je 2008. i 2009. počasna priznanja za zbirke
„Terra B“ i „Gabbiani sulle gru“, dok je 2011. na
istom natječaju nagrađena drugom nagradom
za kazališni tekst na istrovenetskom dijalektu
„Done de fiori e fanti de cuori“. Iste je godine dobila nagradu tršćanskog dnenvika Il Piccolo za
pripovijetku „Il fondale dell’Universo“ na natječaju
Città di Trieste.
Njezinu prvu kjnjigu, zbirku kratkih priča „Chiesa
di nessuno“ (Ničija crkva), objavila je 2012. izdavačka kuća EDIT iz Rijeke.
Roberta Razzi djeluje na čakavskoj sceni Polu­
otoka promovirajući svojim one women show specifikum podneblja u kojem djeluje, a kojega su
obilježje i uvrštene pjesme.
Labinski versi, Labin 1997. godine – zajednička
zbirka pjesnika Labinštine;
Poezija 2000, Pula zajednička zbirka istarskih pjesnika mlađeg naraštaja;
Verši na šterni, skupna zbirka čakavskih pjesnika;
web časopis za književnost Konture: „Krotka ljubof”, pjesma mjeseca – listopad 2001. godine;
Književna revija, Osijek 2002. godine;
Štrigi, sanji i mirakul, 2002. godine, samostalna
zbirka.
Roberta Razzi deluje na čakavskoj sceni Istre od
1997. godine.
Silvija Kodnik rođena je 9.7.1989. godine u Kopru. U 8. razredu osnovne škole napisala je svoju
prvu pjesmu te 2003. godine sa svojim prvim radovima osvojila je nagradu „Goranovo proljeće”
(2. mjesto). Iste je godine osvojila nagradu „Laurus Nobilis” za prozno djelo u kategoriji osnovnih
škola poreštine. 2006. godine, kao učenica Srednje škole Mate Balote ponovno je osvojila nagradu „Laurus Nobilis” za najbolje prozno djelo u
kategoriji srednjih škola poreštine te je za poeziju
osvojila nagradu „Goranovo proljeće” (3. mjesto).
Po prvi puta održala je vlastitu književnu večer u
prostorima Gradske knjižnice Poreč. Godinu dana
kasnije, 2007. godine osvojila je posljednju nagradu za prozno djelu u kategoriji srednjih škola
„Laurus Nobilis”. Te je godine, u suradnji s još dvije
autorice izdala zajedničku zbirku poezije „Ostala
sam sama”.
Esej
Kako rehabilitovati
političko?
1
Piše: Vladimir Gvozden
Činjenica je da kriza dodeljuje važnost filozofiji, jer mišljenje problema
legitimiteta jednog ekonomskog, političkog, državnog, nacionalnog
ili jezičkog sistema potražuje uporište van premisa koje ga uljuljkuju
1
Povodom knjige Đorđa Agambena, Dispozitiv i drugi
eseji (prev. Marija Radovanović, Adresa, Novi Sad, 2012).
69
Al­ter­na­tiv­ni po­k re­ti tra­ga­ju za par­ti­ku­lar­nim
iden­ti­te­tom, po­zi­va­ju­ći se na uni­ver­z al­nost u
ko­ju ni sa­mi ne ve­ru­ju. Kraj­nji sta­di­jum mo­der­
nog in­di­vi­du­a­li­zma ni­je ne­dru­štve­ni, otu­đe­ni
su­bjekt, već su to mi­ni­ja­tur­ni ko­lek­ti­vi po­sve­će­
ni spe­ci­ja­li­zo­va­nim in­te­re­si­ma. U ovoj eko­no­mi­ji
emo­ci­ja i po­li­tič­kog po­sto­je dva pa­ra­lel­na to­ka:
umno­ža­va­nje raz­li­ka i igra­nje na kar­tu op­što­sti.
Da­na­šnja dr­ža­va ma­lo vo­di ra­ču­na o in­di­vi­du­al­
nim uče­sni­ci­ma od­re­đe­nih dru­štve­nih si­tu­a­ci­ja,
već se ba­vi kal­si­f i­ka­ci­ja­ma: ne­za­po­sle­ni, ma­lo­
let­ni­ci, bi­rač­ko te­lo, re­gi­o­ni, ne­vla­di­ne or­ga­ni­
za­ci­je, cilj­ne gru­pe, et­nič­ke gru­pe... Po­li­ti­ka se u
ve­li­koj me­ri uklo­pi­la u kon­cep­te dr­ža­ve zna­nja,
ide­o­lo­ških pred­sta­va i pa­ra­lo­gi­ku tr­ži­šta. Pi­ta­
nje je da li je to po­sle­di­ca ili uzrok kri­ze u ko­joj
smo se za­te­kli.
N OVA M I SAO
met­nu­tog po­ret­ka ko­ji bi re­gu­li­sao anar­hi­ju ma­
te­ri­ja­li­stič­kih že­lja. Mo­gu­će je čak za­mi­sli­ti svet
či­ji su sta­nov­ni­ci uza­lud pro­šli kroz is­ku­še­nja 20.
sto­le­ća. Ko­rak po ko­rak, su­mor­ne či­nje­ni­ce i po­
ka­za­te­lji do­vo­de u pi­ta­nje naš este­ti­zam okre­nut
sve­tu ro­ba, ali i tra­di­ci­o­nal­no za­mi­šlje­ne kul­tu­re
kao sred­stva eman­ci­pa­ci­je. Či­nje­ni­ca je da mla­
di­ma ži­vot iz­gle­da ma­nje ča­rob­no ne­go ge­ne­ra­
ci­ji nji­ho­vih ro­di­te­lja, a ose­ća­nje da bi bu­duć­nost
mo­gla da pre­va­zi­đe sa­da­šnjost go­vo­to je sa­svim
iš­če­zlo.
/
o­je1ide­je i ka­k ve maj­sto­ri­je nam mo­gu po­
mo­ći da se­bi ob­ja­sni­mo pri­ro­du po­li­tič­kog? Kao
dru­štvo (ili kao dru­štva) lu­ta­mo od ga­đe­nja spram
po­li­ti­ke, ko­je se če­sto okon­ča­va u ja­lo­vim kom­
pro­mi­si­ma sa njom; po­tom nas ob­u­zi­ma po­mir­
lji­va mi­sao da je sve po­li­ti­ka i da smo, ume­sto
od­go­va­ra­ju­će su­bjek­ti­va­ci­je za ko­ju bi­smo se
iz­bo­ri­li, pred­o­dre­đe­ni da bu­de­mo nje­ni pa­siv­ni
objek­ti; na­po­slet­ku, naj­re­đi je na­por da shva­ti­
mo da po­li­ti­ka ne po­či­nje iza Ki­ne­skog zi­da, već
da je ona uvek već ov­de i sa­da, uvek me­đu na­ma
i da je ona po­lje ko­je, upr­kos na­ma sa­mi­ma, ni­ka­
da ne­će­mo su­spen­do­va­ti, sva­ka­ko ne pre ne­go
što ono na­stu­pi u svo­jim okrut­nim i sud­bin­skim
ob­lič­ji­ma. Uti­sak je da je na­še sa­mo­po­ri­ca­nje, o
ko­jem se to­li­ko go­vo­ri, tek po­sle­di­ca neo­pre­znog
po­ri­ca­nja po­li­tič­kog u ko­je smo apri­or­no uro­
nje­ni do gu­še. Gde na­stu­pa opo­me­na, a mo­žda i
ka­zna zbog ta­k vog po­ri­ca­nja? Sa­da­šnje vre­me
ne­ki će oka­rak­te­ri­sa­ti kao do­ba kra­ja ide­o­lo­gi­ja i
sno­va o bo­ljem sve­tu, kao i do­ba smr­ti op­ti­mi­
stič­kih uto­pi­ja po­ve­za­nih sa na­u­kom, teh­ni­kom i
umet­no­šću. Ne­iz­ve­snost omo­gu­ću­je da bi­lo šta
do­bi­je na zna­ča­ju, a bu­duć­nost iz­gle­da kao sa­
da­šnjost sa vi­še op­ci­ja. Je­dan mo­gu­ći svet je,
re­ci­mo, svet ni­hi­li­stič­ke po­tro­šnje i po­li­cij­ski na­
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT UR U VOJ VO D I N E
k
/
u sopstvenoj samorazumljivosti.
Demokratija nije participacije i nisu izbori, ona je način
da po­ku­ša da pre­va­zi­đe gra­
ni­ce da­to­sti, od­no­sno da
života koja zapoveda određenim stilom političkog
iz­no­va mi­sli vr­li­nu i mo­guć­
nost po­li­tič­kog de­lo­va­nja.
okupljanja. Čini se da bi se i Badju i Ransijer složili oko
Na­su­prot ta­k vim kre­ta­nji­
činjenice da je pitanje političkog prevashodno
ma, po­m e­nu­ti fi­l o­zo­f i su
sme­
lo, ri­zič­no i stva­ra­lač­k i
pitanje kako gradimo zajednicu.
po­šli u prav­cu tra­ga­nja za
ute­me­lje­njem po­li­tič­kog po­
sle smr­ti uto­pi­ja, od­no­sno
Fi­lo­zo­fi­ja i kri­za
u do­ba kri­ze po­li­tič­k ih pro­je­k a­ta ko­ji su ra­ču­
na­li na ide­ju da će svet su­tra bi­ti lep­ši, bo­ga­ti­ji i
Či­nje­ni­ca je da kri­za do­de­lju­je va­žnost fi­lo­zo­f i­ji,
bo­
lji.
jer mi­šlje­nje pro­ble­ma le­gi­ti­mi­te­ta jed­nog eko­
nom­skog, po­li­tič­kog, dr­žav­nog, na­ci­o­nal­nog ili
De­mo­kra­ti­ja ni­je par­ti­ci­pa­ci­je i ni­su iz­bo­ri, ona je
je­zič­kog si­ste­ma po­tra­žu­je upo­ri­šte van pre­
na­čin ži­vo­ta ko­ja za­po­ve­da od­re­đe­nim sti­lom po­
mi­sa ko­je ga uljulj­ku­ju u sop­stve­noj sa­mo­ra­zu­
li­tič­kog oku­plja­nja. Či­ni se da bi se i Ba­dju i Ran­
mlji­vo­sti. Sto­ga ne bi tre­ba­lo da ču­di što ove
si­jer slo­ži­li oko či­nje­ni­ce da je pi­ta­nje po­li­tič­kog
kri­zne go­di­ne, za­hva­lju­ju­ći ra­do­vi­ma sjaj­nih fi­
pre­vas­hod­no pi­ta­nje ka­ko gra­di­mo za­jed­ni­cu. Sa
lo­zof­skih pi­sa­ca Ža­ka Ran­si­je­ra, Ale­na Ba­djua i
tim je sa­gla­san i Đor­đo Agam­ben u svo­jim ogle­
Đor­đa Agam­be­na, na­go­ve­šta­va­ju re­ha­bi­li­ta­ci­ju
di­ma Dis­po­zi­tiv i dru­gi ese­ji.
po­li­tič­ke fi­lo­zo­f i­je, ko­ja je to­kom osam­de­se­tih i
de­ve­de­se­tih uglav­nom bi­la ove­šta­lo i pri­ka­zi­
vač­ko po­na­vlja­nje usta­lje­nih fra­za, obič­no uz
Dis­po­zi­tiv i me­sto po­li­ti­ke
in­sti­tu­ci­o­nal­no jem­stvo ko­je je svet­ski po­zna­
Glav­na nit Agam­be­no­vog de­la, ome­đe­na mi­šlje­
tim auto­ri­ma do­de­lji­vao ne­ki pre­sti­žni, naj­če­šće
njem
Kar­la Šmi­ta, Val­te­ra Be­nja­mi­na i Mi­še­la
ame­rič­ki uni­ver­zi­tet, pod­u­prt pri­me­sa­ma kul­
Fu­
k
oa,
od­no­si se na svo­đe­nje ži­vo­ta na bi­o­po­li­ti­
tur­ne i iz­da­vač­ke he­ge­mo­ni­je. Ta­k va po­li­tič­ka
ku:
ho­
m
o sa­cer je re­du­ko­van na „go­li ži­vot“ i li­šen
fi­lo­zo­f i­ja je, sle­pa za stvar­nost, bez­ma­lo sa­svim
bi­lo ka­k vih pra­va, iz­van za­ko­na, a ipak pod­lo­žan
po­to­nu­la u škol­ski for­ma­li­zam i pro­ce­du­ra­li­zam,
za­ko­nu, i ne mo­že bi­ti iz­u­zet od svo­je sud­bi­ne
u za­vo­dlji­vu ja­sno­ću i pre­gled­nost iz­la­ga­nja, za­
bo­ra­viv­ši pri­tom da je je­dan od nje­nih za­da­ta­ka
– kao ta­kav, on je sa­svim su­pro­tan od su­ve­re­na,
/ E SE J /
K AKO R EHAB I LI TOVAT I PO LI T I ČKO?
ko­ji ima pra­vo da od­re­di iz­u­ze­tak u od­no­su na
za­kon. Go­li ži­vot je ukal­ku­li­san u ide­ju su­ve­re­
ni­te­ta, i to je ono što po­li­tič­ko či­ni slo­že­nim, jer
je nje­gov ulog mno­go du­blji i opa­sni­ji ne­go što
je tr­ži­šna lo­gi­ka po­vr­šnog ša­re­ni­la de­mo­k rat­
skog pro­ce­du­ra­li­zma sprem­na da pri­zna ili pri­
hva­ti. Re­ha­bi­li­ta­ci­ja po­li­tič­kog zna­či­la bi ja­ča­nje
sve­sti da je kraj­nji ulog u toj igri naš go­li ži­vot,
a ne ne­ka­kva be­zna­čaj­na ni­jan­sa u mi­šlje­nju ili
de­lo­va­nju.
Sto­ga je uti­sak da sa­vre­me­na po­li­tič­ka fi­lo­zo­f i­
ja, ba­rem u li­ko­vi­ma tro­ji­ce po­me­nu­tih auto­ra,
pri­hva­ta po­tra­gu za vr­li­nom. Če­ti­ri ese­ja uvr­šte­
na u knji­gu o ko­joj je ov­de reč pru­ža­ju do­bar
uvod u Agam­be­nov no­vi­ji rad ve­zan za me­di­ta­
ci­ju o ve­zi fi­lo­zo­f i­je i pri­ja­telj­stva, o od­no­su cr­
kve i car­stva, o smi­slu na­red­be i o do­ma­ša­ji­ma
Fu­ko­ov­ og poj­ma dis­po­zi­ti­va. Na­slov­ni esej se
ba­vi ključ­nim ter­mi­nom Mi­še­la Fu­koa: dis­po­zi­
tiv je fran­cu­ska reč ko­ja ozna­ča­va na­pra­vu, me­
ha­ni­zam (po­ne­kad se pre­vo­di i kao „apa­rat“),
ka­ko bi uka­zao na mno­go­broj­ne in­sti­tu­ci­o­nal­
ne, fi­zič­ke i ad­mi­ni­stra­tiv­ne me­ha­ni­zme i struk­
tu­re zna­nja, ko­je po­ja­ča­va­ju i odr­ža­va­ju spro­vo­
đe­nje mo­ći unu­tar dru­štve­nog te­la. Fu­ko ovaj
me­to­do­lo­ški po­jam ob­ja­šnja­va u jed­nom raz­
go­vo­ru iz 1977. go­di­ne: „Ono što na pr­vom me­
stu po­ku­ša­vam da raz­ot­kri­jem ovim ter­mi­nom
je te­melj­ni he­te­ro­ge­ni an­sambl sa­či­njen od raz­
li­či­tih dis­kur­sa, in­sti­tu­ci­ja, ar­hi­tek­ton­skih for­mi,
70
71
Slič­no se mo­že re­ći i za pr­vi tekst u knji­zi, ogled
„Pri­ja­telj“, ko­ji za­po­či­nje moć­nom re­če­ni­com što,
po­zi­va­ju­ći se na phi­los (pri­ja­te­lja), bu­di zna­ti­že­lju
i pro­vo­ci­ra na­še mi­šlje­nje: „Pri­ja­telj­stvo je ta­ko
te­sno po­ve­za­no sa sa­mom de­fi­ni­ci­jom fi­lo­zo­fi­je,
da čak mo­že­mo re­ći da bez nje­ga fi­lo­zo­fi­ja ne bi
bi­la mo­gu­ća“. Kao što je ogled o di­po­zi­ti­vu pro­
ši­re­nje Fu­ko­o­vih sta­no­vi­šta, ogled o pri­ja­te­lju je
ti­hi, ali po­le­mič­ki di­ja­log sa sta­vo­vi­ma Ža­ka De­ri­
de iz nje­go­ve obim­ne, ali u osno­vi pe­si­mi­sič­ke
knji­ge o pri­ja­telj­stvu što va­ri­ra jed­nu re­če­ni­cu
ko­ju Mon­tenj u svom ogle­du „O pri­ja­telj­stvu“
pri­pi­su­je Ari­sto­te­lu: „Mo­ji
pri­ja­te­lji, ne­ma pri­ja­te­lja“.
Vi­še u du­hu Ba­dju­o­vih te­
Agamben je pesimista, a naročito ga zabrinjava činjenica
za o lju­ba­vi, Agam­ben će
esej op­ti­mi­stič­ki za­klju­či­ti
da danas „nema ni trena u životu pojedinaca
re­či­ma: „Pri­ja­te­lji ne de­le
koji nije modeliran, zagađen ili konstrolisan
ne­što (ro­đe­nje, za­kon, me­
sto, ukus): oni su po-de­lje­
od strane nekog dispozitiva“.
ni is­ku­stvom pri­ja­telj­stva“.
Posledica je produbljivanje apstrakcije u međuljudskim
I slič­no Ba­djuu, ko­ji lju­bav
do­vo­di do po­li­ti­ke, pri­ja­
odnosima, cepanje bića od njega samog i od neposrednog
telj­stvo po­sta­je kod ita­li­
odnosa prema sredini u kojoj živi.
jan­skog fi­lo­zo­fa sred­stvo
/
Agam­ben je pro­ta­go­ni­sta na­šeg sve­ta i on pri­
zna­je pri kra­ju ese­ja o cr­k vi i car­stvu da ne­ma
dru­gog auto­ri­te­ta osim upor­ne na­vi­ke da či­ta
zna­ko­ve vre­me­na. To de­lu­je ma­lo, ali je mo­žda
vi­še od sve­ga, jer u vre­me de­on­to­lo­gi­za­ci­je po­
li­tič­kog, o ko­jem je go­vo­rio Žak De­ri­da, zna­ti u
kom vre­me­nu ži­vi­te je po­stao fi­lo­zof­ski gest
par exel­len­ce. Otvo­re­nost, ma ka­ko je in­ter­pre­ti­
ra­li, do­no­si me­ru op­stan­ka po­li­tič­kog. Sve bi bi­
lo la­ko ka­da bi po­li­ti­ka za­po­či­nja­la ili po­sto­ja­la
ta­mo gde mi to že­li­mo, ili ka­da bi bi­la tvo­re­vi­na
za­ne­tih ro­man­ti­ča­ra, neo­d­go­vor­nih eks­tre­mi­
sta ili ego­i­stič­kih pri­vi­le­go­va­nih kla­sa što že­le
da za­lu­de ma­se i skri­ju nji­ho­ve istin­ske in­te­re­se.
Po­lit­ka je uko­re­nje­na u stvar­nim uslo­vi­ma mo­
der­nog ži­vo­ta i ne mo­že se pri­pi­to­mi­ti ni po­zi­
va­njem na do­bru vo­lju i ne­na­si­lje, ni obe­ća­nji­
ma uni­ver­zal­nog brat­stva, ni­ti di­vlja­njem eks­
tre­mi­sta, ni­ti pro­jek­ci­ja­ma je­din­stve­ne sve­sti u
li­ku sa­mo­ra­zu­mlji­vog na­ci­o­na­nog du­ha: mo­ra­
mo da je raz­u­me­mo i ži­vi­mo sa njom, bi­lo da je
vo­li­mo ili ne. Znam da vam to de­lu­je kao jed­no­
stav­no re­še­nje. Me­đu­tim, slu­šam Agam­be­na i
osta­vljam vas da o to­me raz­mi­sli­te. n
N OVA M I SAO
Agam­b en pi­še bo­lje ese­je od do­brih pro­znih
pi­sa­ca. Po­se­ban pri­mer nje­go­ve lu­cid­no­sti i sti­la
je pre­da­va­nje „Šta je na­red­ba?“ Nje­ga, kao Fu­ko­
o­vog sled­b e­ni­k a, za­ni­ma ar­h e­o ­l o­gi­ja: na­i­m e,
grč­ka reč arché zna­či „po­re­klo, po­če­tak, po­če­lo“,
ali i „na­red­ba, na­log“, dok gla­gol ar­cho zna­či po­
če­ti, bi­ti pr­vi ko­ji ne­što či­ni, ali zna­či i na­re­đi­va­ti.
Ar­hont (do­slov­no „onaj ko­ji po­či­nje“) u Ati­ni je,
pod­se­ća Agam­ben, bio vr­hov­ni po­gla­var. Da­kle,
onaj ko na­re­đu­je je onaj ko­ji je pr­vi, a u po­čet­ku
sve­ga se na­la­zi na­red­ba. Fi­lo­zof svo­je ide­je sa­op­
šta­va u for­mi pred­lo­ga ili su­ge­sti­je – ov­de ne­na­
me­tlji­vo pod­se­ća da je „u na­šoj kul­tu­ri, arché,
po­re­klo, uvek već i na­red­ba, po­če­tak je uvek na­
če­lo ko­je vla­da i na­re­đu­je“. Upra­vo iz te struk­tu­re
po­ti­če pre­stiž po­re­kla u kul­tu­ri, a po­če­tak ni­ka­da
ni­je pro­šlost, jer je uvek već tu, me­đu na­ma, i ko­
man­du­je isto­ri­jom na­šeg po­sto­ja­nja.
/
Agam­ben je pe­si­mi­sta, a na­ro­či­to ga za­bri­nja­va
či­nje­ni­ca da da­nas „ne­ma ni tre­na u ži­vo­tu po­
je­di­na­ca ko­ji ni­je mo­de­li­ran, za­ga­đen ili kon­
stro­li­san od stra­ne ne­kog dis­po­zi­ti­va“. Po­sle­di­
ca je pro­du­blji­va­nje ap­strak­ci­je u me­đu­ljud­skim
od­no­si­ma, ce­pa­nje bi­ća od nje­ga sa­mog i od
ne­po­sred­nog od­no­sa pre­ma sre­di­ni u ko­joj ži­vi.
Fu­ko je, pre­ma Agam­be­nu, po­ka­zao ka­ko, u
dru­štvu pod­vrg­nu­tom pro­pi­si­ma, dis­po­zi­ti­vi te­
že, kroz niz po­stu­pa­ka i obra­zlo­že­nja, zna­nja i
de­lat­no­sti, ka stva­ra­nju po­kor­nih, ali slo­bod­nih
te­la, ko­ja po­pri­ma­ju iden­ti­tet i „slo­b o­du“ su­b ­
je­ka­ta u istom onom pro­ce­su ko­ji ih po­ko­ra­va.
Uosta­lom, ka­pi­ta­li­zam je us­peo i stra­te­gi­je de­
su­bjek­ti­v a­ci­j e da pre­t vo­r i u pro­ce­s e po­ko­r a­
va­nja. Otu­da pro­p ast po­li­ti­ke i nje­nih tra­di­ci­
o­nal­nih po­de­la na le­vi­cu i de­sni­cu, jer po­li­ti­ka
pret­po­sta­vlja stvar­ne su­bjek­te i iden­ti­te­te (rad­
nič­ki po­kret, bur­žo­a­zi­ja...) i eko­no­mi­ju vla­sti ko­
ja te­ži se­be da re­pro­du­ku­je. Ne­ma vi­še čak ni
spo­lja­šnje tač­ke tra­di­ci­o­nal­nog su­ve­re­ni­te­ta
vla­da­ra, jer je nad­zor po­mo­ću vi­deo ka­me­ra pre­
o­bra­zio jav­ne pro­sto­re gra­da u en­te­ri­je­re ne­kog
ogrom­nog za­tvo­ra: „U oči­ma vla­sti – a mo­žda je
ona u pra­vu – ni­šta ni­je slič­ni­je te­ro­ri­sti od obič­
nog čo­ve­ka“. Sve­do­ci smo po­sled­njih go­di­na da
ta­kva dr­žav­no-ka­pi­ta­li­stič­ka ma­ši­na sve vi­še upa­
da u pra­zan hod, a ka­ta­stro­fi­zam po­sta­je is­ku­stvo
ko­je nas obe­le­ža­va, pra­će­no po­ja­ča­nom re­to­ri­
kom mi­le­na­ri­zma. Gde je tu me­sto za po­li­tič­kog
su­bjek­ta? Ka­ko u ta­k vim okol­no­sti­ma re­ha­bi­li­to­
va­ti po­li­tič­ko? Po­treb­na je, na­rav­no, dru­ga­či­ja
su­bjek­ti­va­ci­ja, po­treb­no je pro­fa­ni­sa­ti dis­po­zi­ti­
ve, po­treb­no je „Ono či­me se ne mo­že upra­vlja­ti,
a ko­je je po­če­tak i isto­vre­me­no tač­ka be­ga od
sva­ke po­li­ti­ke“.
U po­čet­ku be­še – na­red­ba
za re­ha­bi­li­ta­ci­ju po­li­tič­kog jer „upra­vo ta de­o­ba
bez objek­ta, to iz­vor­no sa-ose­ća­nje sa­či­nja­va
po­li­ti­ku“. Pa ipak, to je isto­vre­me­no sred­stvo
ko­je se mo­že la­ko kri­vo­tvo­ri­ti i zlo­u­po­te­blja­va­ti
(De­ri­din do­da­tak Agam­ben ne pre­ne­bre­ga­va).
Otu­da se ovaj esej za­vr­ša­va opre­zno – kao po­ziv
da o ovom pro­ble­mu raz­mi­sli­mo. Ogled „Cr­kva i
car­stvo“ na sli­čan na­čin do­ča­ra­va mi­sa­o­ni tok
ko­ji po­ku­ša­va po­mo­ću ar­he­o­lo­gi­je da re­ha­bi­li­tu­
je po­li­ti­ku. Agam­be­no­va di­jag­no­za je da ka­ko
sla­vlje­nje eko­no­mi­je spa­se­nja sla­bi i bri­še se, (ka­
pi­ta­li­stič­ka) eko­no­mi­ja „ši­ri svo­ju po­dru­glji­vu
pre­vlast na sve aspek­te dru­štev­nog ži­vo­ta“. Ne­
sta­nak me­si­jan­ske ide­je ni­je opo­zvao pa­kao, već
ga je sme­stio u naš sva­ko­dnev­ni svet. Ukrat­ko,
sti­če se uti­sak da je i cr­kva bi­la ma­nje zlo od pa­
kle­nog mo­de­la da­na­šnje po­li­ti­ke ko­ji po sva­ku
ce­nu na­sto­ji da pre­ba­ci svo­ju eko­nom­sku mre­žu
pre­ko ce­log glo­bu­sa.
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K U LT UR U VOJ VO D I N E
re­gu­la­tor­nih od­lu­ka, za­ko­na, ad­mi­ni­stra­tiv­nih
me­ra, na­uč­nih iz­ja­va, fi­lo­zof­skih, mo­ral­nih i fi­
lan­trop­skih pred­lo­ga – ukrat­ko, iz­go­vo­re­no kao
i ne­iz­go­ve­re­no. To su ele­men­ti dis­po­zi­ti­va (apa­
ra­ta, me­ha­ni­zma). On je si­stem od­no­sa ko­ji se
mo­gu us­po­sta­vi­ti iz­me­đu na­ve­de­nih ele­me­na­
ta“. Agam­ben sa­da pro­ši­ru­je Fu­ko­o­vo shva­ta­
nje, pa je za nje­ga dis­po­zi­tiv bi­lo šta što ima ka­
pa­ci­tet da uhva­ti, usme­ri, od­re­di, pre­sret­ne, ob­
li­ku­je, kon­tro­li­še ili obez­be­di ge­sto­ve, po­na­ša­
nje, sta­vo­ve ili dis­kur­se ži­vih bi­ća. U tu ka­te­go­ri­
ju ne spa­da­ju sa­mo za­t vo­ri, lud­ni­ce, ško­le, is­po­
ve­da­o­ni­ce, fa­bri­ke, di­sci­pli­nu­ju­će, prav­ne me­re
i slič­no (uosta­lom, ve­za iz­me­đu njih i mo­ći je
oči­gled­na), već i bes­pre­kor­ni svet mod­nih i teh­
no­lo­ških ro­ba, ljud­skih di­sci­pli­na, umet­no­sti i –
ko­nač­no – sam je­zik ko­ji je u se­be utkao mo­
guć­nost uni­šte­nja čo­ve­ka.
(Pre)živeti ruski rulet
Siniša Tucić, Metak, „Fabrika knjiga“, Beograd, 2012.
Piše: Branislav Živanović
s
iniša Tucić (1978) je novosadski pesnik postmodernističkog usmerenja
sa neoavangardističkim nasleđem kao tradicijom. Njegov četvrti pesnički
rukopis, Metak, je knjiga-projekat, poprište poetičkih načela i autoreferencijalnih iskaza koju čine trideset pet pesama svrstanih u četiri numerisana
tematska ciklusa nejednakih obima, od kojih četvrti ciklus čini svega jedna,
epiloška, pesma, programskog karaktera.
Reč je o poeziji neposrednog izraza, ponegde sa ironijom, izgrađenom na
poetičkim ruinama postavangardnog vremena gde svedočimo razvoju urbanije i zrelije poetike kada pesnik koristi činjenice književne istorije kao
što je slom međuratnih književnih pokreta ili kulture, ili ratno iskustvo devedesetih, tehnosferu i malograđanski mentalitet kako bi saopštio svoje
stavove i bio angažovan. Neoavangardno osporavanje pesničke tradicije
postalo je već, u vreme postmodernog pluraliteta, deo tradicije ili jezičke i
književne baštine. Iskustvo postmodernog pesništva podrazumeva etape
pređenog puta, a poetičke pretpostavke neoavangardne pesme pesnik vidi kao jednu od mogućnosti da se dođe do ispunjenja u tekstu.
U pojedinim pesmama Tucićev pesnički govor
je veristički sveden na puko deskriptivne, ironizujuće stihove koji često imaju društveno kritičku
funkciju ili kritiku svakodnevnog života, institucija i trendova modernog kapitalizma, odnosno
život u kapitalističkom društvu, gde je teoretski
okvir možda baš Fredi Perlmanova Reprodukcija
svakodnevnog života. Ovakav postupak pesnik
koristi izgrađivanjem groteskne ili distorzne slike ili ređanjem slika po analogiji. Budući da se
neoavangarda bazira na traženju novih mogućnosti inovacije i promene, nekada i po svaku
cenu, ona koristi i one impulse istorijske avangarde (futurizam, nadrealizam, dadaizam) koji
su se pokazali otpornijim na mogućnost poetičkog apsorbovanja i sublimacije, ali ih pesnik,
pored drugih pesničkih načela, sa ovovremene
distance propituje i kritikuje kao projekte neiskorišćenog potencijala (npr. pesma: „Lekovita
devojčice“, „Metla je neupotrebljivo oružje iznad
pakla“ i pesme iz II ciklusa). Neoavangarda je
predstavljala obnovljeni projekat preispitivanja
književnosti, poetika, umetnosti i kulture, odnosno nove paradigme, nove obrasce unutar po-
menutih polja. Pokreti i umetnici usmerenja kao što je Tucić, teže izmeni
institucije umetnosti i same umetnosti, a istovremeno i njene društvene
funkcije danas (primera radi, pesme: „Novo pozorište“, „Zašto ljudi vole pozorište?“, i pesme iz II ciklusa,). Tada delo/tekst nastaje po uzoru na određen
teoretski i estetički okvir, međutim, ono ne može da bude u shvaćeno neposredno, mimo ili izvan svog okvira. Pored pomenutog Perlmanovog dela
kao okvira za pojedine pesme, zapažamo intertekstualne ili sintagmatske
invokacije drugih autora subverzivne literature: Roba Bleka, Gi Debora,
Žaka Kamata, Pjera Klastra, Situacioniste ili avangardne umetnike (Marina
Abramović); od ostalih mislilaca prepoznajemo Hajdegera, Rolana Barta,
Žerara Ženeta, Radomira Konstantinovića itd.
Grad, urbani prostor je ambijent Tucićevog pevanja; sa bodlerovskim deromantizovanim poimanjem grada, interesovanjem za periferiju i predgrađe
sa svim svojim opscenostima, on kao flaneur tumara ulicama, bulevarima i
evidentira njegove postapokaliptične tekovine.
Za Tucića je pisanje poezije politički čin, a on
postaje pesnik postapokaliptičnog tona, tj. otkrivačkog tona raskrivanja koje je u toku.
Konačan rezultat je zbirka koja osvežava i iznenađuje; poezija promenljive fokalizacije i intonacije. U pogledu sadržaja, kreće se od uzvišenog i osetljivog do trivijalnog i vulgarnog; od
permanentnog do banalnog. Reč je o narativnim, (auto)refleksivnim, deskriptivnim pesmama, sa slikama i stihom koji postavljaju nove
izazove i od čitaoca traže angažovanost, akribičnost i adaptilnost kako bi što bolje dosegao
zadovoljstvo u tekstu. S jedne strane, suočavamo se sa urbanim, metodološkim, teoretskim i
postmodernističkim pretenzijama, rušenju dogmi i preispitivanju pesničkih (modernističkog
i avangardnog) projekata. S druge strane, pesnik pokazuje ulogu i položaj umetnika danas,
kako je poezija moguća i koja je njena funkcija
u društveno-politizovanom prostoru, dajući istovremeno odraz savremenog doba: čedo jednog vremena i njegove apokalipse gde je post­
apokaliptični svet stvorio sajber prostor i medijsku civilizaciju kojoj proizvodnja informacija
produbljuje odsustvo značenja (veći deo pesama iz III ciklusa). n
72
A sada vi
Kim Tui Li i Paskal Janovjak „A sada ti”, izdavačka kuća Clio, Beograd, 2012. godine
Piše: Gordana Draganić Nonin
n
“Pi­sa­nje u sa­rad­nji sa dru­gim umet­ni­kom čo­ve­ka iz­vo­di iz se­be, me­nja
ton, uno­si ele­ment neo­če­ki­va­nog” re­kao je jed­nom pri­li­kom Vla­di­mir Pi­šta­lo,
a sve to se do­slov­no mo­že pri­me­ni­ti na pre­pi­sku dva umet­ni­ka, ka­nad­ske
knji­žev­ni­ce po­re­klom iz Vi­jet­na­ma Kim Tui Li i fran­cu­sko-slo­vač­ko-švaj­car­
skog pi­sca Pa­skal Ja­no­vja­ka ko­ji je u me­se­ci­ma pre­pi­ske ži­veo u pa­le­stin­skom
gra­du Ra­ma­lu. Nji­ho­va pre­pi­ska pre­mi­jer­no je ob­ja­vlje­na pro­šle go­di­ne na
fran­cu­skom pod na­slo­vom „Te­bi“, a iz­da­vač de­la Kim Tui Li na srp­skom je­zi­
ku, iz­da­vač­ka ku­ća „Clio“ iz Be­o­gra­da, ovu nji­ho­vu knji­gu je ob­ja­vi­la pod
na­zi­vom „A sa­da ti“.
Go­stu­ju­ći u No­vom Sa­du u no­vem­bru u Ra­dio ka­feu, Kim Tui Li je is­ta­kla da
joj se na­slov srp­skog iz­da­nja či­ni tač­ni­jim. „Me­ni ni­je bi­lo to­li­ko va­žno šta
ću ja na­pi­sa­ti, u smi­slu ob­ja­šnja­va­nja se­be, već mi je bi­lo stra­šno va­žno da
na­pi­šem ne­što što će još vi­še in­spi­ri­sa­ti Pa­ska­la da on me­ni na­pi­še ne­što o
se­bi i nje­go­vim raz­mi­šlja­nji­ma. Za­to mi na­slov „A sa­da ti“ baš to pred­sta­
vlja, upra­vo taj mo­me­nat ka­da ja tra­gam za du­hov­nom so­bom ko­ja će bi­ti
in­spi­ra­ci­ja Pa­ska­lu, to­li­ko sam vo­le­la da pri­mam nje­go­va pi­sma“. Pa­skal Ja­
no­vjak se slo­žio sa ovim i re­kao da se i on ta­ko ose­ćao. On je i u jed­nom pi­
smu njoj na­pi­sao „i ja ću naj­zad pro­či­ta­ti tvo­je re­či,
tu je­di­nu stvar ko­ja zbi­lja je­ste ti“. Da­kle, „pi­sa­nje u
sa­rad­nji sa dru­gim umet­ni­kom čo­ve­ka iz­vo­di iz se­
be“ – upra­vo to se de­si­lo ovim pi­sci­ma ko­ji su se, u
stva­ri, do­pi­si­va­li pre ne­go što su po­sta­li pri­ja­te­lji.
Su­sret se de­sio jed­ne ve­če­ri u ho­te­lu u Mo­na­ku, po­
tom su raz­go­va­ra­li za do­ruč­kom. U Mo­na­ku je bio
ne­ki knji­žev­ni sim­po­zi­jum na ko­jem su obo­je go­sto­
va­li. On­da je ona oti­šla u Mon­treal, a on se vra­tio u
Ra­ma­lu. Ova knji­ga pred­sta­vlja na­sta­vak nji­ho­vog
raz­go­vo­ra. Ne­spor­no je da su se njih dvo­je od­mah
pre­po­zna­li, a to se de­ša­va vr­lo, vr­lo ret­ko u ovim na­
šim ži­vo­ti­ma. Sva sre­ća, ka­ko se ra­di o dvo­je lju­di
is­tan­ča­nih ču­la, dvo­je pi­sa­ca ko­ji ima­ju ve­o­ma lep
smi­sao za­pa­ža­nja de­ta­lja, nji­ma to ni­je pro­ma­klo.
Po­če­la je tro­me­seč­na sva­ko­dnev­na pre­pi­ska, bor­ba
sa vre­men­skim zo­na­ma jer po „taj­min­gu“ obe­le­že­
nom u sa­moj knji­zi se vi­di da je Kim usta­ja­la vr­lo
ra­no uju­tro, da ugra­bi ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka dok joj se
de­ca ne pro­bu­de, da na mi­ru pi­še svom pri­ja­te­lju ko­ji
je u tom mo­men­tu vr­lo bli­zu ili u sa­moj rat­noj zo­ni.
Ono što či­ni ovu knji­gu vred­nom je i či­nje­ni­ca da je
oni ni­su una­pred za­mi­sli­li, do­go­vo­ri­li se o njoj. Ne,
oni su pred kraj ovog do­pi­si­va­nja shva­ti­li da ima­ju
73
jed­nu za­o­kru­že­nu ce­li­nu, raz­ma­tra­nja dvo­je lju­di o tra­di­ci­ja­ma svo­jih i ne­kih
no­vih nji­ho­vih ze­ma­lja, o iz­be­gli­štvu, o de­ci, o uspo­me­na­ma iz de­tinj­stva...
Knji­ga „A sa­da ti“, di­ja­log je iz­me­đu mu­škar­ca i že­ne ko­ji po­zi­va či­ta­o­ca da s
nji­ma po­de­li in­tim­ni uni­ver­zum. U nje­mu će­mo iz­no­va ot­kri­ti onu po­et­sku
draž ko­ja je osvo­ji­la hi­lja­de či­ta­la­ca ro­ma­na Kim Tui Li „Ru“, ro­ma­na u ko­jem
ona opi­su­je svoj iz­la­zak iz Vi­jet­na­ma na ri­bar­skom bro­di­ću. Beg od re­pre­siv­
nog ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma ka­da je kao de­se­to­go­di­šnja de­voj­či­ca sa ro­di­te­lji­
ma i dva bra­ta us­pe­la da iza­đe iz Vi­jet­na­ma, bo­ra­vak u uža­snim uslo­vi­ma u
pri­hvat­nom lo­go­ru u Ma­le­zi­ji, kao i do­la­zak u Ka­na­du. Ro­man „Ru“ ob­ja­vi­la
je, ta­ko­đe, iz­da­vač­ka ku­ća „Clio“). Tek­sto­vi is­pi­sa­ni u spo­rom rit­mu se­ća­nja iz­
ra­ža­va­ju tre­nut­ne, uni­ver­zal­ne ili sa­svim lič­ne za­bri­nu­to­sti. Ose­tlji­ve na sen­
zu­al­nost de­ta­lja, nji­ho­ve pri­če od­zva­nja­ju, na­ra­sta­ju, do­pu­nju­ju se i tre­pe­re
kroz ne­sva­ki­da­šnje sa­u­če­sni­štvo. Re­či nad­le­ću oke­a­ne i šest vre­men­skih zo­
na, pre­ska­ču zi­do­ve, gra­ni­ce i kul­tur­ne raz­li­či­to­sti, ka­ko bi iz­ra­zi­le le­po­tu sve­
ta i ta­na­nost ži­vo­ta. Za­i­sta, ako že­li­te da ose­ti­te ko­li­ko je svet u ko­jem ži­vi­mo
ve­lik, tre­ba da pro­či­ta­te knji­gu „A sa­da ti“ jer će­te ot­kri­ti da, na pri­mer, vi­jet­
nam­ci ne ču­va­ju fo­to­gra­fi­je u ku­ti­ja­ma za ci­pe­le, jer se kod njih ci­pe­le i ne
ku­pu­ju u bi­lo ka­kvoj am­ba­la­ži, a Pa­skal će vam ot­kri­ti, iz­me­đu osta­log, i pri­ču
o Pa­le­stin­cu Ža­du i nje­go­vom ocu ko­ji je pro­te­ran u
Jor­dan, pri­ču o to­me ka­ko se ne iz­da­je otadž­bi­na.
Sa­zna­će­te ka­ko se Kim asi­mi­lo­va­la i ko­li­ko je to­me
do­pri­ne­lo ure­đe­no ka­nad­sko dru­štvo, a ka­ko je u
Švaj­car­skoj pri­mljen Pa­ska­lov otac ko­ji je iz­be­gao iz
Bra­ti­sla­ve sa­mo ne­ko­li­ko da­na po­što su Ru­si ušli u
Slo­vač­ku. I ka­ko ih je na ot­kri­va­nje ne­kih pri­ča pod­
stak­nu­lo Po­o­vo „Ukra­de­no pi­smo“. Ot­kri­će­te ko­li­ko je
ne­sa­gle­di­vo mno­go zi­do­va i gra­ni­ca na ovom na­šem
ša­ru ze­malj­skom. Pa ka­da dvo­je lju­di, ova­kvog da­ra
za pi­sa­nje, pre­ko­ra­če bar jed­nu od tih gra­ni­ca, onu
naj­te­žu, ka­da us­pe­ju da iza­đu iz se­be zbog dru­gog,
on­da do­bi­je­te iz­u­zet­no vred­nu knji­gu. Za­to, a sa­da vi...
Epi­log: „Ne zna­mo ka­ko su ovi re­do­vi „iza­šli iz nas“.
Jed­no­stav­no smo se pre­po­zna­li. Ta vr­sta pri­ja­telj­stva
je vr­lo ret­ka, ta­kva da smo du­hov­no je­dan dru­gom
to­li­ko va­žni. A sa­da? Sa­da smo se, na ne­ko­li­ko su­sre­
ta zbog ra­da na knji­zi i nje­noj pro­mo­ci­ji upo­zna­ti i
ova­ko, obič­no. Ve­ruj­te, sa­da nam pre­pi­ska ni­je to­li­ko
za­ni­mlji­va. Tek sa­da pi­ta­mo jed­no dru­go ka­ko su
nam bli­žnji, ka­k vo je vre­me i slič­no“, do­ča­ra­li su
Kim i Pa­skal svoj od­nos na knji­žev­noj ve­če­ri u Ra­dio
ka­feu. n
(I)zazivanje mraka
Nemanja Arsović, Gušenje svetlosti, „Futura“, Petrovaradin, 2012.
Piše: Branislav Živanović
p
rva pesnička zbirka mladog novosadskog pesnika Nemanje Arsovića
(1982), Gušenje svetlosti, donosi nesvakidašnju sintezu pesničkog i filozofskog govora. Uočavamo napor da se principom kalema dva diskursa učine
pesničkim načelom, rasponom ritma i tema koje, mada ne prevazilaze klasične teme poezije, nastoje da im se na izvestan način suprotstave.
Jezik koji dominira zbirkom prepoznajemo kao retoriku srpskog romantizma, ili, u ovom slučaju, pseudoromantizma (primer: „Oka tvoja mene gledu,
kako li to sada smedu“, pesma „Ti“). U pitanju je jedan registar od koga
ćemo navesti deo: „gledu“, „mreti“, „bogme“, „‘oće“, „deder“, „kanda“, „vazdan“, „imade“, itd; ili je reč o skraćivanju reči, ukidanju samoglasnika zarad
održavanja ritma: „vid’“, „nekak’“, „sagled’o“, „kren’o“, „svakak“, „zašit’“,
„mis’o“, „pak’o“...; kao i učestalost deminutiva pri invokaciji: „očice“, „ustašca“, „pesmice“, itd.
Stih i ritam u zbirci je pretežno osmerački (distisi!), ali, zbog pesnikovog nezadovoljstva ili otpora prema tradicionalnim formama, strategiji ili nemarnosti
na formalnom planu, stih se menja i lomi na ne-očekivanim mestima, sa gotovo redovnom cezurom posle osmog sloga
– koji se uzima kao polustih, disajna jedinica,
jedna slika ili jedan iskaz. Takođe, primetna je i
upotreba kraćeg stiha, slobodnog stiha, silogizmičkih i aforističkih konstrukcija (npr: „Pogled kaže oko laže“, „Istina“). Ako zanemarimo
pomenute stihovne preseke, kada koristi rimu,
rima je pretežno ženska i parna, a ređe ukrštena i unutrašnja, mada nisu retki slučajevi da
istovremeno kombinuje slobodni stih sa rimovanim, ili čistu rimu sa nečistom rimom – računajući prevashodno tek na glasovno podudaranje, tj. broj i istost samoglasnika (npr:
„svetu–džepu“), što se takođe može razumeti
kao nezadovoljstvo formalnim obrascima.
Pesme su uglavnom strofične, sastavljene iz
distiha ili tek nekoliko, razuđenih stihova.
Sledeći linearnu dinamiku čitanja, zapažamo
složenije strofičke i astrofičke konstrukcije.
Arsovićeva tendencija da pesmu centrira na
sredinu stranice (tj. monitora ili word dokumenta!) ističe simetriju stihova, u metričkoritmičkom smislu, a dijalektika filozofskog i
poetskog diskursa promoviše ironično tautološko samoogledanje kontraverzne stvarnosti, ciničan stav prema životu, pitanje položaja
subjekta u svetu i podrivanje okoštalih mitova. Nekada ovo samoogledanje ne ide dalje
od naslova pesme (npr. pesme: „TV na TVeu“, „Lepo je uvek lepo“), a nekada iz toga proizilazi i lucidna pesnička dosetka što za posledicu ima igrivost
reči i polisemiju (npr: „kao i otok i mi bivamo otečeni.“, „Gola pesma“).
Manir naslovljavanja pesama gde se sugeriše fon pesme, Arsović nalazi kod
našeg moderniste Milana Rakića. No, kod Arsovića naslov je nekada u funkciji ironije. Tako, u njegovom katalogu postoji: „Tužna pesma“, „Gola pesma“, „Pala pesma“; ili pesme u čijim naslovima autor izostavlja imenicu,
čime se značenje relativizuje: „Laka“, „Strasna“, „Izgubljena“, „Zezatorska“,
„Najljubavnija“.
Iako sadržaj na kraju knjige pruža pregled naslova pesama i njenu brojčanost, unutrašnji sadržaj ga podriva: umesto četrdeset tri pesme, koliko se
da pobrojati u sadržaju sa kraja zbirke, unutar zbirke je četrdeset osam pesama, lišenih ciklusa. Naime, među njima je pet nenaslovljenih pesama koje
možemo imenovati, kako praksa nalaže, početnim stihovima, što je izostavljeno. Zato, neimenovana pesma, kako sugeriše sadržaj na kraju zbirke,
može da bude pogrešno shvaćena kao integralni deo prethodne, imenovane pesme, iako unutarnji sadržaj pesama i
položaj jedne u odnosu na drugu govori
drugačije. Ovo, kao i druge propuste u zbirci
– pravopisna odstupanja i jezičke nedoslednosti – možemo pre pripisati nesmotrenosti
uredništva nego samom autoru.
Iz osećaja nedovoljnosti i nezadovoljstva niče
gorka, ironična i cinična pesnikova upitanost
nad prolaznošću, onome što je permanentno i apsolutno. Zamišljenost je nekada uzdržana i pretvara se u nemirenje iskazano
usklikom (!), oslobođeno intelektualiziranja,
dok je nekada data na nivou pukog sentimenta. Mogli bismo zaključiti da je pasivnost osnova Arsovićevog pogleda na svet
kada izlazi iz okvira konkretnog i kreće se ka opštostima, a da je dublji i
refleksivniji liričar kada se
bavi konkretnim događajima i doživljajima. Uži izbor za Brankovu nagradu
svedoči o talentu i potencijalu, svetlosti koja nije
blesak, već sjaj koji će,
nadamo se, nastaviti da
odoleva restrikciji ideje i
smisla. n
74
Klik, klik, bum – simulakrum
Vladimir Ćeha: Samo na klik od tebe
Matica srpska, edicija „Prva knjiga“, Novi Sad, 2011.
Piše: Dragan Babić
j
a­sno je ko­li­ki je uti­caj teh­no­lo­gi­ja da­nas – in­ter­net i mo­der­na te­le­vi­zi­ja
nu­de mno­go, ali po ko­ju ce­nu? Sve je vi­še onih ko­ji se pre­pu­šta­ju vir­tu­el­
nom sve­tu, „ča­ri­ma“ si­mu­la­ci­je i pred­no­sti­ma jed­no­stav­nog gu­ra­nja gla­ve
u pe­sak. Ta­k ve in­di­vi­due če­sto po­sta­ju otu­đe­ne od oko­li­ne i po­na­ša­ju se
kao ju­na­ci vi­deo iga­ra čak i ka­da ni­su pred ekra­nom. Je­dan od ta­k vih je i
pro­ta­go­ni­sta i na­ra­tor ro­ma­na Sa­mo na klik od te­be Vla­di­mi­ra Će­he.
Autor for­mi­ra dva okvi­ra pri­če: spo­lja­šnji da­je kon­tekst is­po­ve­sti pro­ta­go­ni­
ste u psi­hi­ja­trij­skoj usta­no­vi, a unu­tra­šnji pru­ža de­ta­lje nje­go­ve avan­tu­re
ko­ja ga je do­tle do­ve­la. Pri­po­ve­dač je, da­kle, de­vet­na­e­sto­go­di­šnji No­vo­sa­
đa­nin Vuk To­do­rov, de­te bo­ga­tih ro­di­te­lja ko­je tra­ži se­be u vir­tu­el­nom sve­
tu vi­deo iga­ra. Bez iskre­nog kon­tak­ta sa po­ro­di­com i oko­li­nom ko­ja mu je
do­sad­na i na­por­na, on ide li­ni­jom ma­njeg ot­po­ra i ži­vi u sve­tu ko­ji ni­je stva­
ran. Nje­go­va op­se­si­ja kul­mi­ni­ra ka­da mu se pred oči­ma po­ja­vi ni­šan ko­ji
nje­gov ži­vot či­ni još jed­no­stav­ni­jim: ume­sto da ra­di bi­lo šta, on ose­ća kao
da mo­že da „klik­ne“ na obje­kat u svo­joj bli­zi­ni i iza­be­re stav­ku pa­da­ju­ćeg
me­ni­ja. Me­đu­tim, vre­me­nom shva­ta da je vi­še ro­bot ne­go stvar­na oso­ba i
be­ži od ku­će na put ko­jim pla­ni­ra da ot­kri­je
se­be. Iako nje­gov beg mo­že da de­lu­je ne­po­
treb­no i ne­u­te­me­lje­no – pro­blem, na­po­slet­ku,
ni­je što je Vuk to­li­ko po­sve­ćen vi­deo igra­ma
da mu se me­đu oči­ma po­ja­vi ni­šan, već to što
ide­ja o sa­mo­spo­zna­ji van do­ma u ovom slu­ča­
ju ne de­lu­je ube­dlji­vo – ovaj čin je neo­p­ho­dan
ne sa­mo da bi on po­stao ljud­sko bi­će, već i da
bi po­če­la pra­va rad­nja ro­ma­na. Nje­gov fi­zič­ki
put i put sa­mo­ot­kri­ća se pre­pli­ću i do­pu­nju­ju,
a, iako tra­je sa­mo če­ti­ri da­na i uspe­va da do­
ve­de ju­na­ka tek do Ze­mu­na, ovaj beg je­ste
mo­nu­men­ta­lan za nje­gov pa­ra­zit­ski ži­vot, te
ga me­nja iz pa­siv­ne oso­be u ubi­cu. Upra­vo
ubi­stvi­ma dva na­pa­da­ča ko­ji po­ku­ša­va­ju da
ga kid­na­pu­ju on pro­na­la­zi se­be, po­sta­je čo­
vek i po­či­nje da ose­ća: ni­šan ne­sta­je, a on opet sa­sta­vljen od kr­vi i me­sa.
Pred­sta­viv­ši ide­ju da Vu­ko­va stvar­nost za­pra­vo ni­je stvar­na, Će­ha pi­še oštru kri­ti­ku dru­štva i sta­nja sve­ta u ko­jem ži­vi. Uko­li­ko se mla­di ogra­ni­če na
im­pul­se iz mo­ni­to­ra i te­le­vi­zo­ra, šta im osta­je sem da se pre­pu­ste za­vo­dlji­
vom ša­re­ni­lu ko­je iz­gle­da pot­pu­no stvar­no? Sa dru­ge stra­ne, ka­kva se re­ak­
ci­ja sem pu­kog „klik­ta­nja“ mo­že oče­ki­va­ti u da­na­šnjem po­tro­šač­kom dru­
štvu ka­da su svi pod uti­ca­jem re­kla­ma ko­je su sa­mo pe­dalj da­le­ko? Upra­vo
zbog to­ga pro­ta­go­ni­sta ni­je otu­đen svo­jim iz­bo­rom, već je to po­sle­di­ca
mo­der­nog na­či­na ži­vo­ta, uti­ca­ja vir­tu­el­nog sve­ta i si­mu­la­ci­ja ko­je on do­no­si.
Ova­k va kri­ti­ka sva­ka­ko je­ste oprav­da­na, ali ipak do­volj­no sup­til­na da ne
upa­da u oči i kva­ri uži­tak či­ta­nja, što se, na­ža­lost, ne mo­že re­ći za ne­ke dru­
ge ele­men­te ro­ma­na. Kao pr­vo, ni­je­dan ju­nak osim pro­tago­ni­ste ni­je pot­
pun: spo­red­nih li­ko­va ima mno­go, ali su oni pred­sta­vlje­ni sa­mo iz Vu­ko­ve
per­spek­ti­ve, sta­vlje­ni u slu­žbu nje­go­ve sa­mo­spo­zna­je, ogra­ni­če­ni i jed­no­
di­men­zi­o­nal­ni. Da­lje, na­ra­ci­ja se če­sto svo­di na na­iv­ne opi­se i ne­u­be­dlji­ve i
usi­lje­ne di­ja­lo­ge, a ova­kav stil je oprav­dan sa­mo uko­li­ko je na­me­ra auto­ra
da se či­ta­lac fo­ku­si­ra na ide­je i epi­fa­ni­ju pro­ta­
go­ni­ste. Na kra­ju, ro­ma­nom pro­ve­ja­va­ju ne uvek
spret­no skri­ve­ne „in­spi­ra­ci­je“ ko­je autor ko­ri­sti:
nje­gov ju­nak se prav­da sko­ro na­lik Ham­ber­tu
Ham­ber­tu Vla­di­mi­ra Na­bo­ko­va, pi­še u sve­sku ma­
ni­rom Po­la Oste­ra, gu­bi se u sve­tu vi­deo iga­ra slič­
no ju­na­ku fil­ma Ben X, upra­vlja svo­jom oko­li­nom
kao u igri The Sims, nje­gov put kat­kad ima pri­zvu­
ke ro­ma­na Na pu­tu Dže­ka Ke­ru­a­ka, zvuk „klik“ mu
je jed­na­ko va­žan kao i zvuk „cink“ u isto­i­me­nom
de­lu Da­vi­da Al­ba­ha­ri­ja, ubi­ja u „sa­mo­od­bra­ni“ kao
Mer­so Al­ber­ta Ka­mi­ja, a sve to dok u prak­su spro­
vo­di po­zna­te ide­je Ža­na Bo­dri­ja­ra o si­mu­la­kru­mu
i si­mu­la­ci­ji. Na­rav­no, Će­ha mo­žda ni­je imao na umu
sve ovo, ali se ne­ke slič­no­sti ne mo­gu po­re­ći. Ne
po­sto­ji ni­šta lo­še u že­lji auto­ra da svo­je de­lo po­
ve­že sa ka­no­nom ko­ji po­štu­je, ali to tre­ba ura­di­ti
pa­žlji­vi­je: ili for­mi­ra­ti in­ter­tek­stu­al­ne ve­ze sup­til­
ni­je, ili ja­sno na­ve­sti iz­vo­re in­spi­ra­ci­je i po­tre­bu za
po­ve­zi­va­njem.
Ima­ju­ći u vi­du da je Sa­mo na klik od te­be pr­vo de­lo
Vla­di­mi­ra Će­he, ka­ko re­a­go­va­ti na nje­go­ve do­bre
i lo­še de­lo­ve? Da li se oko­mi­ti na ne­do­stat­ke ili
po­hva­li­ti od­va­žnu kri­ti­ku dru­štva? Sre­ćom, ne po­
sto­ji sa­mo je­dan od­go­vor, a mo­guć­nost za in­di­vi­
du­al­ne in­ter­pre­ta­ci­je je­ste jed­na od od­li­ka ovog
ro­ma­na. n
75
Oslobođeni čitalac u lavirintu očekivanja
Đorđe Pisarev, Velika očekivanja, Agora, Zrenjanin 2012
Piše: Katarina Kovčin
„Knjiga je bila pored njega i on sretan, ustanovi da je prepuna divnih priča,
najlepših koje je ikad čitao. Na prvoj stranici je pisalo:
n
OVO SU TVOJI SNOVI. TI SI IH SANJAO I U SNU ISPISAO.”1
Po­sma­tra­ju­ći isto­ri­ju te­o­ri­je o knji­žev­no­sti, či­ta­lac se ne­mi­lo­srd­no pre­
ba­ci­vao sa jed­ne stra­ne bo­ji­šta na dru­gu, Slo­bo­de i Ne­Slo­bo­de, ne­gi­ran ili
izo­lo­van, utam­ni­čen u oko­ve li­ni­ja tek­sta ili tek pri­vid­no oslo­bo­đen u okvi­
ri­ma ne­do­dir­lji­ve in­ten­ci­je auto­ra.
„Ele­ment knji­žev­no­sti ko­ga po­sle knji­žev­no­sti, auto­ra i sve­ta tre­ba naj­pre
pro­u­či­ti, je­ste či­ta­lac.”2
Ne­po­sred­ni po­ziv na „oslo­bo­đe­no či­ta­nje” do­ži­ve­će i či­ta­lac „Ve­li­kih oče­ki­
va­nja” Đor­đa Pi­sa­re­va već na pr­vim stra­ni­ca­ma knji­ge, gde ga autor upo­
zna­je sa sop­stve­nim in­te­re­so­va­njem za li­ko­ve ko­ji „is­pa­da­ju” iz to­ko­va ili
okvi­ra sop­stve­nih pro­sto­ra i vre­me­na, te na­se­lja­va­ju dru­ge. U uvod­nom
de­lu „No­ve i sta­re pri­če: Za one ko­je vo­lim”, autor pri­hva­ta po­sto­ja­nje lič­
nog či­na či­ta­nja i „do­pu­šta” či­ta­o­cu slo­bo­du uči­ta­va­nja sa sve­šću da ti­me
pre­sta­je sva­ka po­vr­šna i krh­ka mo­guć­nost fik­si­ra­nja tek­sta kao ne­pro­men­
lji­vog spo­me­ni­ka, „is­prav­nog” u sa­mo jed­nom prav­cu či­ta­nja. Uko­li­ko či­ta­lac
„Ve­li­kih oče­ki­va­nja” pri­hva­ti auto­rov iza­zov te se pre­pu­sti đa­vo­ljem sa­u­če­
sni­štvu u ak­tiv­nom či­ta­nju, uči­ta­va­nju ne­do­re­če­nog i po­pu­nja­va­nju pra­zni­
na la­vi­rin­ta tek­sta, usko­ro će se sre­sti sa svo­jim dvoj­ni­kom – al­ter­na­tiv­nim
či­ta­o­cem, onim ko­ji od­la­zi iza „re­če­nog”, po­sta­vlja pi­ta­nje „Šta ako” i otva­ra
mo­guć­nost sa­gle­da­va­nja am­bi­va­lent­no­sti ne­iz­ve­sne „re­al­no­sti” tek­sta.
„Ovaj an­đeo, ko­ji je sa­da đa­vo, moj je po­seb­ni pri­ja­telj.”
3
Pri­ča „Po­sla­ni­ce iz No­vog Je­ru­sa­li­ma” pra­ti dve stvar­no­sti – svet ko­me pri­
pa­da lik Etel i svet oda­kle pri­ma pi­sma li­ka Ste­le. Či­ta­lac se na­vo­di na pret­
po­stav­ku da je Etel nje­gov „su­na­rod­nik ovo­stra­nog sve­ta”, pri­ma­lac pi­sa­ma
svo­je umr­le dra­ge, Ste­le, ko­ja tek­stom po­zi­va vo­lje­nog u smrt – pre­la­zak na
dru­gu stra­nu. Či­ta­o­čev iz­ne­nad­ni pre­la­zak na „dru­gu stra­nu” tek­sta se od­i­
gra­va isto­vre­me­no sa pi­smom Ete­la, ru­ši­o­ca ste­če­ne sli­ke o gra­ni­ca­ma
stvar­no­sti na­ve­de­nih li­ko­va, ko­ji po­sta­vlja ogle­da­lo na su­prot­nu stra­nu.
Ste­la ti­me gu­bi svoj okvir i pro­na­la­zi se­be u „la­žnom sve­tu, pse­u­do­ra­ju,
sve­tu ilu­zi­ja i pri­vi­da”.
Šta ka­da bi­smo pro­na­šli Eker­ma­nov taj­ni dnev­nik sa sve­do­če­nji­ma o ta­jan­
stve­nim raz­go­vo­ri­ma ve­li­kog pi­sca i čud­no­va­tog po­se­ti­o­ca – Ti­šle­ra, pre­va­
ran­ta i zlo­u­po­tre­blji­va­ča le­gen­de o Fa­u­stu? Ili ipak „sa­bla­sti osu­đe­ne da lu­
ta več­no iz­me­đu taj­nih i jav­nih sve­to­va”, sa­bla­sti ko­ja je ra­ni­je sklo­pi­la ugo­
Đ. Pisarev, Velika očekivanja, Agora, Zrenjanin 2012, str. 133.
2
A. Kom­pa­njon, De­mon te­o­ri­je, Sve­to­vi, No­vi Sad 2001, str. 175.
3
Pi­sa­rev, nav. de­lo, str. 9.
1
vor sa Đa­vo­lom. Či­ta­lac se uvo­di u po­i­gra­va­nja oče­ki­va­nim, u sud­bi­ne li­ko­
va ko­ji su ili bi­li sa­mi žr­tve pre­be­ga u ne­po­zna­te okvi­re pro­sto­ra, ili su po­
zna­va­li ta­k ve li­ko­ve za ko­je se vi­še ne pi­ta – oni su jed­no­stav­no pre­šli na
Dru­gu stra­nu. Pre­me­šta­nje stvar­no­sti u ne­ke dru­ge sve­to­ve „jer ka­ko iz­gle­
da naš svet ni­je je­di­ni od SVIH SVE­TO­VA” mo­že da bu­de ne­po­sred­no na do­
hvat ru­ke, čak i is­pod sa­mog kre­ve­ta. U „In vi­tam aeter­nam” pri­po­ve­dač se
spu­šta do mrač­nih ku­to­va i ot­kri­va krug u ko­me se ukr­šta­ju di­men­zi­je, stva­
ra­ju no­vi pro­sto­ri, obra­zu­ju pre­se­ci po­zna­tih sve­to­va sa ne­po­zna­ti­ma. Spo­
zna­ja po­sto­ja­nja bes­kraj­no­sti uni­ver­zu­ma i pa­ra­lel­nih sve­to­va bi­va na­sil­no
pre­ki­nu­ta ot­kri­ćem ču­do­vi­šta. Da li pred vra­ti­ma svih pa­ra­lel­nih uni­ver­zu­
ma sto­ji smr­to­no­sno ču­do­vi­šte ko­je će nas na­gna­ti na muč­ni po­vra­tak u
naš svet, naj­bo­lji od svih sve­to­va?
Opa­snost pre­me­šta­nja stvar­no­sti ni­je ni­šta ma­nje opi­plji­va od one ko­ja se
do­ži­vlja­va u sno­vi­ma. Šta bi se do­go­di­lo ka­da bi­smo se sre­li sa knji­gom u
„Ku­ći knji­ga”, lič­no is­pi­sa­nom svim na­šim sno­vi­ma? Tekst knji­ge da­je mo­
guć­nost da se ona ve­že za stvar­nost pre­pi­si­va­njem i naj­ma­njeg zna­ka, no
ta var­ka po­sta­je pri­ma­mlji­va pe­sma si­re­na ko­jom lik pri­če bi­va uvu­čen u
ne­pre­kid­no pi­sa­nje-pre­pi­si­va­nje tek­sta. Idu­ći sa od­re­đe­nom per­cep­ci­jom
stvar­nog-ne­stvar­nog, či­ta­lac će bi­ti iza­zvan da (do)či­ta sve ne­stal­no­sti tih
stra­na, kao i stal­ne nji­ho­ve te­žnje da se za­me­ne. Ko­li­ko čvr­sto ve­ru­je u svo­
ju pri­pad­nost sve­tu re­al­nog, „ovo­stra­nog”, ko­li­ko mo­že bi­ti uve­ren da se
upra­vo on na­la­zi sa te stra­ne?
„I gde uop­šte iza­ći? Ko­li­ko su pri­če deo ko­lek­tiv­nog sna, ko­li­ko tu ima isti­
ne, a ko­li­ko to­ga za­i­sta po­sto­ji van na­šeg su­mor­nog sve­ta...”4
Po­zi­va­ju­ći či­ta­o­ca na slo­bo­du do­či­ta­va­nja, pro­me­ne pro­sto­ra, vre­me­na i
okvi­ra pri­če, autor otva­ra ka­pi­ju svog tek­stu­al­nog la­vi­rin­ta i pru­ža Ari­jad­ni­
nu nit či­ta­o­cu, no, ne­ret­ko, či­ta­lac bi­va iz­ne­ve­ren, osta­vljen na oko­sni­ca­ma
pa­ra­lel­nih sve­to­va, dru­gih stra­na ogle­da­la, sa sum­njom u sop­stve­nu pr­vo­
bit­nu pri­pad­nost „stvar­nom” okvi­ru. Čin pi­sa­nja i či­ta­nja osta­je mit­sko pu­
to­va­nje auto­ra i či­ta­o­ca ko­ji pre­me­šta­ju jed­ni dru­gi­ma okvi­re u ko­ji­ma se
na­la­ze, iz­ba­cu­ju se iz pr­vo­bit­nih pro­sto­ra i pre­la­ze u ne­ke dru­ge. Osta­vlja­
ju­ći či­ta­o­ca sa tek­stom „Fe­bru­ar ili bi­o­gra­f i­ja?” autor mu po­no­vo otva­ra
pi­ta­nje po­sto­ja­nja jed­nog vre­me­na sa ni­zom dru­gih u se­bi. Pre ne­go što
se pro­na­đe u tač­k i vre­me­na, či­ta­lac će mo­ra­ti da od­go­vo­ri i na sle­de­ća
pi­ta­nja:
- Da li je si­gu­ran da je on za­pra­vo tre­nut­ni či­ta­lac, sme­šten u udob­nost svo­
je ugre­ja­ne so­be?
Ili je tek ču­do­vi­šte is­pod ne­či­jeg kre­ve­ta, upi­sa­no u knji­gu ne­po­sto­je­ćeg
No­vog Je­ru­sa­li­ma? n
4
Isto, str. 158.
76
Junak, sudbina i(li) istorija
Svetislav Jovanov, Junak i sudbina. Poetika nemačke romantičarske tragedije, Sterijino pozorje, Novi Sad, 2011.
Piše: Dragana Beleslijin
k
ao što ne­dvo­smi­sle­no po­ka­zu­je ilu­stra­ci­ja knji­ge Ju­nak i sud­bi­na (E. De­
la­kroa, Ha­mlet i Ho­ra­ci­je na gro­blju), oži­vlje­no in­te­re­so­va­nje za Šek­spi­ra pre­
sud­no je uti­ca­lo na ne­mač­ku ro­man­ti­čar­sku tra­ge­di­ju, pred­met stu­di­o­znog
tu­ma­če­nja Sve­ti­sla­va Jo­va­no­va. U naj­no­vi­joj stu­di­ji, a u okri­lju post­mo­der­
ni­stič­ke po­li­morf­no­sti, fi­gu­ra ovog auto­ra po­ka­zu­je no­vo li­ce, a sr­ce, sud­bi­
na, su­kob, isto­ri­ja i dru­gi poj­mo­vi na­sle­đe­ni iz an­tič­ke dram­ske po­e­ti­ke, a
usvo­je­ni, raz­vi­ja­ni i mo­du­li­ra­ni u šek­spi­rov­skoj i ne­mač­koj ro­man­ti­čar­skoj
te­a­tro­lo­gi­ji po­sta­ju no­si­o­ci knji­žev­no­i­sto­rij­ske „rad­nje“. Po­sma­tra­ju­ći, pa­ra­
lel­no sa isto­ri­jom tra­ge­di­je, pre­do­mi­na­ci­ju isto­rij­ske nu­žno­sti nad sud­bi­
nom, autor ujed­no ozna­ča­va po­če­tak ve­re u isto­ri­ju kao prak­su nad­re­đe­nu
dru­gim ob­li­ci­ma (sa)zna­nja, kao na­sled­ni­cu mi­ta.
Po­što od­re­di me­to­do­lo­gi­ju ra­da i me­to­do­lo­ški okvir (ju­nak, tra­gič­ki ju­nak,
nje­go­va kon­cep­ci­ja i pa­ra­me­tri ana­li­ze), Jo­va­nov da­je isto­rij­ski pre­gled tra­
ge­di­je: po­či­nje an­tič­kom tra­ge­di­jom, žan­rom utvr­đe­nih obra­za­ca kom­po­
no­va­nja ju­na­ka, tra­gič­kog su­ko­ba, za­ple­ta, tra­gič­ke gre­ške i kri­vi­ce, i ulo­ge
ho­ra, pre­ko šek­spi­ro­ve tra­ge­di­je i nje­nog tret­ma­na pri­ro­de kao sud­bi­ne, te
ino­va­ci­ja na pla­nu kom­po­zi­ci­o­nih i te­mat­skih re­še­nja, a za­vr­ša­va ne­mač­
kom tra­ge­di­jom u XVI­II i XIX sto­le­ću i nje­nim po­sre­do­va­njem u ra­đa­nju mo­
der­ne sli­ke sve­ta. Dok te­o­rij­ski pro­se­de ka­rak­te­ri­šu me­to­do­lo­ška apa­ra­tu­ra
i stro­go na­uč­ni, na mo­men­te go­to­vo udž­be­nič­ki ka­rak­ter, te kon­ci­zna od­
re­đe­nja ključ­nih poj­mo­va, či­ji će se pro­ces dez­in­te­gra­ci­je ka­sni­je pra­ti­ti, a u
či­jem sre­di­štu je lik vi­đen kao u mo­de­lu su­bjek­ta ute­me­lje­ni, re­la­tiv­no ce­lo­vi­
ti, ali i pro­me­ni pod­lo­žni iden­ti­tet (skup di­stink­tiv­nih obe­lež­ja), ko­ji se i pot­pu­
no­sti re­a­li­zu­je kroz re­la­ci­je s osta­lim li­ko­vi­ma i to u me­ri ko­ju mu omo­gu­ća­va
funk­ci­ja do­de­lje­na u okvi­ru dram­skog za­ple­ta, do­tle isto­rij­sko-kri­tič­ki pre­gled
pod­ra­zu­me­va kra­ći osvrt na an­tič­ke tra­ge­di­je Es­hi­la (Oko­va­ni Pro­me­tej, Aga­
mem­non/Ore­sti­ja, Sed­mo­ri­ca pro­tiv Te­be), So­fo­kla (Car Edip, An­ti­go­na) i Euri­
pi­da (Elek­tra, An­dro­ma­ha) i šek­spi­rov­ski te­a­tar a raz­li­ku iz­me­đu dve­ju po­e­ti­
ka re­či­to ilu­stru­ju nat­pri­rod­ne po­ja­va ilu­stru­jo­va­ne pri­me­rom: „Dok se, re­
ci­mo, So­fo­klo­va pro­ro­čan­stva, skri­va­ju­ći eufe­mi­zmi­ma bez­u­slov­nost Nu­
žno­sti, tek opi­ru tu­ma­če­nju, vi­še­znač­nost ve­štič­jeg pro­ro­čan­stva u Mak­be­
tu (za­go­net­ka Bir­nam­ske šu­me) za­vo­de tu­ma­če­nje.“
Pred­u­slo­ve na­stan­ka ne­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je autor pro­na­la­zi u
pro­me­ni dr­žav­nog i dru­štve­nog po­ret­ka, pre sve­ga u su­no­vra­tu ide­ja o mo­
guć­no­sti­ma odr­ža­nja po­ret­ka us­po­sta­vlje­nog Fran­cu­skom bur­žo­a­skom re­
vo­lu­ci­jom, ali i za­ko­ni­to­sti­ma ime­nent­nim sa­mom tra­gič­kom žan­ru, te no­
vim knji­žev­nim i po­e­tič­kim po­stu­la­ti­ma, či­ta­nji­ma Šek­spi­ra. Sto­ga je, na pri­
me­ru tro­ji­ce auto­ra – J. V. Ge­tea, F. Ši­le­ra i G. Bih­ne­ra – i nji­ho­vih dra­ma u
ko­ji­ma je isto­ri­ja no­si­lac tra­gič­ke spo­zna­je sve­ta, mo­guć­no pra­ti­ti i ulo­gu
isto­rij­skih pro­ce­sa – od ap­so­lut­ne sve­tov­ne mo­ći ko­ja bi­va nad­re­đe­na su­
bjek­tu i ko­ja, kao ta­kva, nu­žno od­no­si po­be­du nad iz­u­zet(n)im po­je­din­cem,
pre­ko ide­o­lo­škog me­ha­ni­zma isto­rij­ske nu­žno­sti sve do „te­ro­ra uto­pi­je“, od­
77
no­sno po­ra­za in­di­vi­du­al­nih ide­a­la i stre­mlje­nja usled sna­žnog i sve­pro­ži­ma­
ju­ćeg ko­lek­tiv­nog ova­plo­će­nja u har­mo­nič­nu, bit­no de­su­bjek­ti­vi­zo­va­nu za­
jed­ni­cu u ko­joj se obri­si lič­nog ne­po­vrat­no gu­be.
Ta­ko Sve­ti­slav Jo­va­nov ja­sno su­ge­ri­še či­ta­lač­ke stra­te­gi­je Eg­mon­ta (1788),
Va­len­štaj­na (1798–1799) i Dan­to­no­ve smr­ti (1835), dra­ma na­sta­lih u po­lu­ve­
kov­nom vre­men­skom op­se­gu, u ko­ji­ma je su­bjek­tiv­ni prin­cip u fa­tal­noj ko­
li­zi­ji sa jav­nim, in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­nim, ve­ćin­skim, naj­če­šće re­pre­zen­to­va­nim
kroz no­si­o­ce vla­sti i jem­ce sta­bil­nog dru­štve­nog po­ret­ka – od car­ske vla­sti
(Re­gent­ki­nja u Eg­mon­tu) pre­ko ide­o­lo­ga i tu­ma­ča ap­so­lu­ti­zma (O. Pi­ko­lo­
mi­ni u Va­len­štaj­nu) do na­rod­nog vo­đe i ute­me­lji­va­ča re­pu­bli­ke kao no­vog
kan­di­da­ta za auto­kra­ti­ju (Ro­be­spjer u Dan­to­no­voj smr­ti). Če­sto su, me­đu­
tim, raz­lo­zi po­bu­ne i iz­op­šte­no­sti kraj­nje pri­zem­ni, oli­če­ni u po­tre­bi da se
lič­no bez­u­slov­no na­met­ne kao im­pe­ra­tiv­na am­bi­ci­ja ko­ja na ne­ki na­čin
pro­vo­ci­ra se­be sa­mu, uslo­vlja­va­ju­ći tra­gi­čan is­hod. Pri­tom, i u či­ta­nji­ma no­
si­o­ca rad­nje ose­ća se de­hi­je­rar­hi­za­ci­ja prin­ci­pa vred­nih žr­tve: dok Eg­mont
ma­ni­fe­stu­je „su­kob iz­me­đu (još) neo­sve­šće­ne eman­ci­pa­tor­ske te­žnje i in­
stru­men­tal­nog ra­zu­ma“, već je Va­len­štajn oli­če­nje „sa­mo­sve­sne te­žnje za
uni­ver­zal­nom slo­bo­dom i ide­o­lo­škog sta­va“, a Dan­ton uoča­va da je na­če­lo
ostva­re­ne ko­lek­tiv­ne slo­bo­de jed­na­ko ne­mo­guć­no­sti za­sni­va­nja neo­gra­ni­
če­ne in­di­vu­du­al­ne slo­bo­de. Li­ko­vi – isto­rij­ske lič­no­sti ta­ko bi­va­ju sa­vla­da­ni
ne­u­mo­lji­vo­šću isto­rij­skih okol­no­sti, tog no­vog Zlog Bo­ga ko­ji se svom si­li­
nom ob­ru­ša­va na one ko­ji na­sto­je sa­mi da me­nja­ju po­re­dak. U isti mah autor pri­me­ću­je da se po­jam sud­bi­ne ne­po­vrat­no de­gra­di­ra: „Sud­bi­na naj­pre
gu­bi svo­ju ne­mi­nov­nost, im­pe­ra­tiv­nost (bi­va pre­va­zi­đe­na kroz uto­pij­sku
te­žnju), po­tom uni­ver­zal­ni ka­rak­ter (po­sta­je si­stem ide­o­lo­ških sta­vo­va), da
bi se pre­o­bra­zi­la u igru ilu­zi­ja, po­re­dak či­je je de­lo­va­nje li­še­no sva­kog te­
melj­nog na­če­la (te­ror uto­pi­je).“
Ka­ko je tra­gič­ki ža­nr od­re­đen naj­pre od­no­som pre­ma tra­di­ci­ji ko­ju na­sle­
đu­je i me­nja, autor uka­zu­je i na mo­guć­ne raz­lo­ge nje­go­ve od­sut­no­sti u pe­
ri­o­du raz­vo­ja mo­der­ne, mo­der­ni­stič­ke i post­mo­der­ni­stič­ke knji­žev­no­sti.
Pret­po­stav­ke iš­če­znu­ća tra­ge­di­je mno­go­broj­ne su; na­po­mi­nju­ći to, autor
iz­dva­ja dva re­le­vant­na: vi­đe­nje Dž. Staj­ne­ra za­sno­va­no na du­bo­koj ador­
nov­skoj skep­si u oprav­da­nost „pe­va­nja“ po­sle Aušvi­ca, tj. na či­nje­ni­ci da su
rat­ne stra­ho­te umno­go­me nad­ma­ši­le mo­guć­no­sti mo­der­ne tra­gič­ke ima­
gi­na­ci­je, ali i te­zu T. Iglto­na da je tra­ge­di­ja, ve­za­na za unu­tra­šnju kon­fu­zi­ju
bur­žo­a­ske ku­lu­tre, mo­ra­la u vre­me­nu po­sti­de­o­lo­gi­je i po­sti­sto­ri­zma da iz­
gu­bi svo­je me­sto me­đu osta­lim knji­žev­nim žan­ro­vi­ma. Ne ula­ze­ći, na­ža­lost,
u da­lje sup­sti­tu­ci­o­nal­ne spe­ku­la­ci­je ko­ji­ma bi se da­lo ob­ja­sni­ti pre­mre­ža­
va­nje tra­gič­kih te­ma i po­stu­pa­ka sred­stvi­ma dru­gih žan­ro­va, Sve­ti­slav Jo­
va­nov za­klju­ču­je da je na pi­ta­nje o gu­blje­nju tra­ge­di­je u mo­der­nim vre­me­
ni­ma ne­mo­gu­će da­ti pre­ci­zan od­go­vor. n
Pogled u dubinu daljine
Nikola Vujčić, Dokle pogled dopire i nove pesme,
Kulturni centar Novog Sada
Piše: Jelena Zagorac
p
red na­ma je pe­snič­ka zbir­ka ko­ja je pro­šle go­di­ne po­ne­la na­gra­du Mi­
ro­slav An­tić. Reč je o naj­no­vi­joj knji­zi Ni­ko­le Vuj­či­ća Do­kle po­gled do­pi­re i
no­ve pe­sme u iz­da­nju Kul­tur­nog cen­tra No­vog Sa­da. Iako stva­ra u vre­me­nu ka­da naj­ve­ći deo knji­žev­no­sti te­ži ocr­ta­va­nju ur­ba­
nog kon­tek­sta i du­ha, Vuj­čić se okre­će pri­ro­di. Ona u pe­snič­kom su­bjek­tu
Vuj­či­će­ve po­e­zi­je po­kre­će raz­mi­šlja­nja o eg­zi­sten­ci­jal­nim pi­ta­nji­ma ži­vo­ta i
pe­sni­štva. Ta­ko, dok jed­nog le­ta po­sma­tra pri­ro­du u svoj nje­noj pu­no­ći,
po­sta­je sve­stan nje­ne, pa i sop­stve­ne, pro­la­zno­sti i pi­ta se: Ka­ko sve ovo, što
ra­ste – sa­ču­va­ti? (Le­to, 39) Od­go­vor se kri­je u pe­sni­štvu, jer [R]eči ob­na­vlja­ju
svet. (Put,48) Ali, re­či ime­no­va­njem za­jed­
nič­ke oso­bi­ne za­hva­ta­ju tek rub/stva­ri. (Pi­
ta­nje, 60) Pr­snu!(...)/I osta­ve pra­zni­nu. (Li­ce
me­sta, 20) Sto­ga, pe­snič­ki su­bje­kat nu­di re­
še­nje: (...), [z]aćutimo,/(...)./ Da u nji­ma
[rečima], tek za­šu­šti, to/da­le­ko, sa­su­še­no se­
ća­nje/od ko­ga smo sa­zda­ni. (Isto) Baš kao i
kroz otrov­nu, oštru be­li­nu (Slo­vo raz­li­ke, 9)
pa­pi­ra, tek u ću­ta­nju – ko­je u se­bi ne­pre­
sta­no kri­je po­ten­ci­jal ostva­ri­va­nja – ova­
plo­ću­je se svet ko­ji po­sto­ji još sa­mo u se­
ća­nju. I to ta­ko što [I] // naj­tvr­đi san bu­đe­nje
me­lje, u sit­ne sli­ke. (Kre­ta­nje, 53) Sa ju­trom u
za­bo­rav od­la­zi ve­ći deo pro­šlo­sti ko­ja je
pret­hod­no bi­la uz pe­snič­ki su­bje­kat, jer [N]
oć je ne­po­mič­na, noć je na­su­ka­ni brod, pun
te­re­ta. (Noć II, 70). Dok noć bez za­sle­plju­ju­
ćeg mno­štva uti­sa­ka i uz mir pe­snič­kom
su­bjek­tu ot­kri­va srž stva­ri, [S]ve­tlost je br­za,
(Da­ni,75) ona je pri­sut­na u da­nu jed­nu po­
lo­vi­nu/ osta­vlja­ju­ći vi­dlji­vom, a dru­gu skri­va.
(Pri­sut­nost, 59) Ali, pe­snič­ki su­bje­kat vo­li i
tu ne­sa­vr­še­nu sve­tlost jer ona (P)otvr­đu­je
ži­vot. (Si­la­zak,34) Bez ži­vo­ta ne­ma ni smr­ti,
ka­ko pe­snič­ki su­bje­kat za­klju­ču­je u po­sled­
njem di­sti­hu pe­sme Let­nje po­pod­ne. A tek
u smr­ti, u ve­či­toj no­ći, u ono­stra­no­sti – u
ko­joj je bio i pre ro­đe­nja – pe­snič­kom su­
bjek­tu će se ži­vot po­ka­za­ti u svoj svo­joj pu­
no­ći, ka­ko na­go­ve­šta­va pe­sma Vre­me u vr­tu. Tek ta­mo će mo­ći da se iz­vu­če
iz sva­ko­dne­vi­ce, gde – baš kao i re­či – do­di­ri su šu­plji. (Po­vra­tak,102) Pe­snik
pe­va­ju­ći o ono­me što za­pa­ža oko se­be, mo­že tj. ima za­da­tak da spa­se se­be
ali i či­ta­vo čo­ve­čan­stvo. Da do­pre kroz to, vi­dlji­vo, do/ne­vi­dlji­vog. (Ogle­da­lo,
25) Da bi to ostva­rio, mo­ra u osa­mlje­no­sti da pe­va iz naj­skri­ve­ni­jih ku­to­va
svog bi­ća, ka­ko sve­do­či pe­sma Li­ce me­sta. Ali pe­snik je sa­mo ljud­sko bi­će,
sve­sno ap­sur­da Bož­jeg stva­ra­nja, ko­je i sa­mo ni­je sa­vr­šno. Pe­va­ju­ći na po­
me­nut na­čin, on je kao kap ro­se ko­ja že­li da vi­di svo­ju du­bi­nu,/a on­da se du­
go/ i gr­če­vi­to/ dr­ži za rub./ Da se ne uto­pi/ u ono­me što je vi­de­la. (Po­gled, 29) A
iza sve­ga osta­je su­za/ ko­ja je je­di­ni sve­dok.
(Isto) Pe­snič­ki su­bje­kat pod te­re­tom za­
dat­ka i sum­nje u sop­stve­ne mo­ći pro­la­zi
kroz strah i bol. No upr­kos to­me – ili mo­
žda baš zbog to­ga – pe­snič­ki su­bje­kat na
svom pu­tu ka se­bi, gle­da­ju­ći [D]a­le­ko,/do­
kle po­gled do­pi­re, mo­že da ka­že: (...), Go­
spo­de,/(...) gle­da­ju­ći, sa to­bom sam gle­dao/
(...) (Od­la­zak, 93) Da bi se is­pu­ni­lo ono za
šta je oda­bra­ni, ka­ko sto­ji u pe­smi Pri­su­
stvo, sud­bi­nom pred­o­dre­đen, on ta­ko­đe
mo­ra da pe­va sa ose­ća­njem za me­ru,/po­
sta­ju­ći ta­ko sa­mo ne­čeg deo. (Put kroz po­lje,
41) Deo Jed­nog, deo svet­ske no­ći (No­va­lis),
u ko­joj si­ja bo­žan­ska sve­tlost.
Svo­jom naj­no­vi­jom zbir­kom Do­kle po­gled
do­pi­re i no­ve pe­sme pe­snik Ni­ko­la Vu­ji­čić je
– pra­te­ći Milj­ko­vi­ća, La­li­ća i Hri­sti­ća – po­
tvr­dio pri­pad­nost re­đem, ali ni­šta ma­nje
zna­čaj­nom, to­ku u sa­
vre­me­noj srp­skoj po­e­
zi­ji, ko­ji svo­ju spe­ci­fič­
nost ne gra­di na ak­tu­
el­no­sti dru­štve­nog i
isto­rij­skog tre­nut­ka, već
na uni­ver­zal­nim te­ma­
ma u či­jem se pri­stu­pu
pre­po­zna­ju sa­vre­me­na
te­o­rij­ska po­la­zi­šta. n
78
Reč o izložbi
Zaobilazne strategije – Arhitektura u Vojvodini na početku 21. veka
Muzej savremene umetnosti Vojvodine (20. novembar – 28. decembar 2012)
Piše: Darko Marušić
u česnici arhitekti: Dubravka Đukanović, Milan Kovačević, Lazar Kuzmanov, Dragan Marinčić, Aleksandra Marinčić, Ilja Mikitišin, Dušan Miladinović, Leonid Nešić, Aleksandar Rackov, Nemanja Radusinović, Toth Vilmos,
Valkay Zoltan; Kustos: Vladimir Mitrović
U okri­lju Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti Voj­vo­di­ne, in­sti­tu­ci­je ko­ja se po­sled­
njih go­di­na si­ste­mat­ski i pre­da­no ba­vi sa­gle­da­va­njem, iz­u­ča­va­njem i pre­zen­
ta­ci­jom ar­hi­tek­ton­skog stva­ra­la­štva sa pod­ruč­ja Voj­vo­di­ne na­sta­log to­kom
20. ve­ka, re­a­li­zo­van je i pro­je­kat iz­lo­žbe Za­o­bi­la­zne stra­te­gi­je – ar­hi­tek­tu­ra u
Voj­vo­di­ni na po­čet­ku 21. ve­ka. Ova, no­vo­za­cr­ta­na ar­hi­tek­ton­ska li­ni­ja ak­tiv­
no­sti Mu­ze­ja, uver­lji­vo ozna­ča­va pri­pad­nost ar­hi­tek­tu­re ve­li­koj po­ro­di­ci
umet­no­sti. Tre­ba is­ta­ći njen zna­čaj za ši­ru afir­ma­ci­ju ar­hi­tek­tu­re i po­dr­ža­ti
ova­kve pro­jek­te ko­ji ar­hi­tek­tu­ru po­me­ra­ju sa mar­gi­na dru­štve­nog ži­vo­ta.
Me­ta­fo­rič­ki re­če­no či­ne je i z ­r a ­ž e ­n i ­j e v i ­d l j i ­v o m.
An­ga­žo­va­nim i in­tri­gant­nim pri­zvu­kom ter­min „za­o­bi­la­zne stra­te­gi­je“ po­
bu­đu­je ra­do­zna­lost i zna­ti­že­lju. Na­go­ve­šta­va do­ga­đaj ko­ji pre­la­zi okvi­re
oče­ki­va­nog sta­tič­ko-pre­gled­nog iz­lo­žbe­nog pri­ka­za na­zna­če­nog pe­ri­o­da
ar­hi­tek­tu­re, pri­zi­va na raz­mi­šlja­nje o vre­me­nu u ko­me bi­ti­še­mo i stva­ra­mo.
U sve­tlu ključ­ne te­ze pro­jek­ta, for­mu­li­sa­ne kao „za­o­bi­la­zne stra­te­gi­je“, autor iz­lo­žbe is­tra­žu­je re­la­ci­je i us­po­sta­vlja uzroč­no-po­sle­dič­ne ve­ze iz­me­đu
uti­caj­nih fak­to­ra tr­ži­šnog mi­ljea dru­štve­ne sre­di­ne i pri­vat­nog ka­pi­ta­la sa
jed­ne, i ar­hi­tek­tu­re obje­ka­ta sa dru­ge stra­ne. Za­o­bi­la­zne stra­te­gi­je su u
tom kon­tek­stu me­tod i sred­stvo ar­hi­te­ka­ta, ne­ka vr­sta od­bram­be­nog
me­ha­ni­zma per­so­na­li­te­ta stva­ra­o­ca. Dru­gim re­či­ma na­me­ra je auto­ra ovog
iz­lo­žbe­nog pro­jek­ta da pro­nik­ne u sam stva­ra­lač­k i pro­ces na­sta­ja­nja ar­
hi­tek­ton­skog de­la, od idej­ne kon­cep­tu­al­ne za­mi­sli do po­jav­no­sti de­la u
pro­sto­ru.
Pr­ve de­ce­ni­je ovog ve­ka pro­ti­ču u zna­ku kva­li­ta­tiv­nog i ino­va­tiv­nog uz­le­ta
ar­hi­tek­tu­re u od­no­su na pret­hod­ne de­ce­ni­je obe­
le­že­ne post­mo­der­nim ide­ja­ma ko­je na na­šim pro­
sto­ri­ma vre­men­ski se­žu do ka­snih de­ve­de­se­tih.
Ar­hi­tek­tu­ra pr­ve de­ce­ni­je uhva­ti­la je ko­rak i pri­
dru­ži­la se ak­tu­el­nim glo­bal­no pri­hva­će­nim neo­
79
mo­der­ni­stič­kim ten­den­ci­ja­ma u do­me­nu ar­hi­tek­ton­ske prak­se. U pu­bli­ka­
ci­ji – ka­ta­lo­gu iz­lo­žbe za­be­le­že­no je da je dva­na­est voj­vo­đan­skih ar­hi­te­ka­
ta za­stu­plje­nih na iz­lo­žbi, za svo­ja ar­hi­tek­ton­ska ostva­re­nja do­bi­lo osam­
na­est pre­sti­žnih na­gra­da i pri­zna­nja re­pu­blič­kog ni­voa. Di­na­mič­na i u ve­li­
koj me­ri stil­ski ko­he­rent­na sli­ka uz­bu­dlji­vih ar­hi­tek­ton­skih do­ga­đa­nja u de­
ce­nij­skom pe­ri­o­du si­ste­ma­tič­no je sa­gle­da­na, is­tra­ži­vač­ki va­lo­ri­zo­va­na i
pre­zen­ti­ra­na kroz for­mu mul­ti­me­di­jal­ne eks­pli­ka­ci­je. U iz­lo­žbe­nom me­di­ju
u ga­le­rij­skoj po­stav­ci ana­log­noj po kon­cep­tu po­stav­ci de­la iz obla­sti li­kov­
nih umet­no­sti, pla­kat­ne sli­ke obje­ka­ta re­a­li­zo­va­li su sa­mi auto­ri obje­ka­ta,
sta­vlja­ju­ći u pr­vi plan upra­vo li­kov­nost de­la. U me­di­ju pi­sa­ne re­či pra­te­ća
pu­bli­ka­ci­ja je vi­še od ka­ta­lo­ga jed­ne iz­lo­žbe ar­hi­tek­tu­re. Pu­bli­ka­ci­ja pred­
sta­vlja mo­no­graf­sku kro­ki stu­di­ju jed­nog vre­me­na i ar­hi­tek­tu­re tog vre­me­
na. Tek­sto­vi o ar­hi­tek­tu­ri obje­ka­ta osta­vlja­ju uti­sak jed­ne vr­ste sim­bi­o­ze
ana­li­tič­ko-prag­ma­tič­nog i li­te­rar­no-ese­ji­stič­kog pri­stu­pa u pri­ka­zu ostva­re­
nja. U pro­gram­skom smi­slu pro­jek­ci­je do­ku­men­tar­nih fil­mo­va o ar­hi­tek­tu­ri
u Voj­vo­di­ni, pre­zen­ta­ci­je ar­hi­te­ka­ta za­stu­plje­nih na iz­lo­žbi i struč­no vo­đe­
nje po­se­ti­la­ca kroz iz­lo­žbu či­ne ovaj do­ga­đaj vi­še­di­men­zi­o­nal­nim.
Po­seb­nost pu­bli­ka­ci­je „Ar­hi­tek­tu­ra u Voj­vo­di­ni na po­čet­ku 21. ve­ka“ ogle­da
se u ažur­noj re­ak­ci­ji i opre­de­le­nju auto­ra da je po­sve­ti jed­nom na­ma vre­
men­ski bli­skom pe­ri­o­du ar­hi­tek­tu­re na tlu Voj­vo­di­ne bez uobi­ča­je­ne „isto­rij­
ske dis­tan­ce“. Vre­me re­a­li­za­ci­je objek­ta­ta i vre­me pi­sa­nja tek­sto­va o objek­ti­
ma se do­di­ru­ju. Op­ser­va­ci­je auto­ra ta­ko odi­šu kre­a­tiv­nom sve­ži­nom i uver­lji­
vo­šću. Ge­ne­ral­no, autor iz­lo­žbe se pri­kla­nja sa­vre­me­nom tu­ma­če­nju isto­ri­je
ko­je se ne ba­vi me­to­dom de­skrip­ci­je već me­to­dom pro­ble­ma­ti­za­ci­je do­ga­
đa­ja i te­ma ko­ji ti do­ga­đa­ji otva­ra­ju. U tom sve­tlu, u ovom pro­jek­tu MSUV ar­
hi­tek­ton­ski do­ga­đa­ji se sa­gle­da­va­ju u kon­tek­stu vre­me­na dra­ma­tič­nih dru­
štve­nih pro­me­na i do­se­žu u isto­ri­jo­graf­skom sle­du ar­hi­tek­ton­skih do­ga­đa­ja,
po re­či­ma auto­ra iz­lo­žbe, do raz­me­ra pre­vra­ta. n
Download

NO V A M ISA O