KNJIŽEVNE TEORIJE XX VEKA
Biblioteka
KNJIŽEVNE NAUKE
Kolekcija
OSNOVA
Urednik
Gojko Tešić
Glavni i odgovorni urednik
Slobodan Gavrilović
Ilustracija na koricama
KNJIŽEVNE
TEORIJE XX VEKA
S poljskog prevela
Ivana Đokić
Naslov izvornika
Anna Burzyńska
Michał Paweł Markowski
TEORIE LITERATURY XX WIEKU
Stručna redakcija
Prof. dr Mirjana D. Stefanović
Copyright © by Anna Burzyńska & Michał Paweł Markowski, 2006.
Copyright © JP Službeni glasnik, 2009
www.slglasnik.com
Pro­fe­so­ru Hen­ri­ku Mar­kje­vi­ču
Sva­ko po­ne­kad mo­že da na­i­đe na ori­gi­
nal­nog pe­sni­ka, so­ci­o­lo­ga, fi­lo­zo­fa, ali je
ve­o­ma lo­ša ide­ja tvr­di­ti da ne­ka di­sci­pli­
na ima mi­si­ju ko­ju tre­ba da is­pu­ni.
Ri­čard Ror­ti11
Hu­ma­ni­stič­ka di­sci­pli­na u sva­kom tre­nut­
ku vi­še pod­se­ća na me­đu­sob­no su­ko­blje­
ne di­ja­lek­te ne­go na je­zik ko­ji se za­jed­nič­ki ko­ri­sti. Nje­no naj­pri­rod­ni­je sta­nje je
vi­še­gla­sje te­o­rij­skih isti­na.
Ja­nuš Sla­vinj­ski22
G. Bor­ra­do­ri, Ro­zmowy ame­ri­ka­ń­ske, Po­znań, 1999, str. 138.
J. Sł­a­wi­ń­ski, Wszystko od poc­ząt­ku, u: Mi­ej­sce in­ter­pre­ta­cji, Gda­ńsk, 2006,
str. 111.
Od auto­ra
Ovaj pri­ruč­nik je po­sve­ćen književnim te­o­ri­ja­ma XX ve­ka. Nje­gov
za­da­tak je skro­man i od­no­si se na ele­men­tar­na pi­ta­nja. Auto­ri su
re­ši­li da su­mi­ra­ju zna­nje o naj­va­žni­jim stru­ja­ma na­u­ke o knji­žev­
no­sti i da ih pred­sta­ve na za njih naj­či­tlji­vi­ji mo­guć na­čin, vo­de­ći
ra­ču­na o ide­ja­ma ko­je ne ula­ze u okvir is­tra­ži­va­nja te­o­ri­je knji­žev­
no­sti. Ovo ni­je de­talj­no iz­la­ga­nje me­to­da pri­me­nji­va­nih u ana­li­zi
knji­žev­nih de­la, već pre isto­r ij­ sk i pre­ g l e d f i­ l o­z o­f i­j e k nji­ že v­
no­st i, od­no­sno po­gle­da na knji­žev­nost, s po­seb­nim osvr­tom na
nji­ho­ve fi­lo­zof­ske im­pli­ka­ci­je i kon­tek­ste. Ni­je ni is­crp­no iz­la­ga­nje
(za to bi bi­la po­treb­na ne­ko­li­ko pu­ta obim­ni­ja knji­ga), već pre pod­
sti­caj za sa­mo­stal­na pro­u­ča­va­nja na osno­vu in­for­ma­ci­ja da­tih u
po­je­di­nač­nim po­gla­vlji­ma. Ov­de, da­kle, ne­ma mno­go ori­gi­nal­nih
za­pa­ža­nja, iako – ima­ju­ći u vi­du sta­nje is­tra­ži­va­nja polj­ske isto­ri­je te­
o­rij­skok­nji­žev­nih dok­tri­na – ima prilično na­po­me­na for­mu­li­sa­nih
pr­vi put. Ni­je ni kom­ple­tan pri­ruč­nik jer di­dak­tič­ka pre­mi­sa ko­ja le­
ži u osno­vi nje­go­ve kon­cep­ci­je sta­vlja ak­ce­nat vi­še na ško­le ne­go na
zna­čaj­ne lič­no­sti ko­je su iš­le prav­ci­ma su­prot­nim oba­ve­zu­ju­ćim te­o­
ri­ja­ma. Za­to ov­de nema po­seb­nih po­gla­vlja po­sve­će­nih ni Nor­tro­pu
Fra­ju, ni Eri­hu Auer­ba­hu, ni Re­neu Ži­ra­ru ni Ha­rol­du Blu­mu, ma­da
su po­mi­nja­ni; ali za­to po­sto­je po­gla­vlja po­sve­će­na struk­tu­ra­li­zmu,
psi­ho­a­na­li­zi, de­kon­struk­ci­ji i post­ko­lo­ni­jal­noj kri­ti­ci, jer je pre sve­
ga reč o ski­ci­ra­nju ši­ro­ke me­to­do­loš­ke pa­no­ra­me na osno­vu ko­je bi
po­sta­li či­tlji­vi­ji iz­ra­zi­ti idi­o­mi. Je­di­ni iz­u­ze­tak od ovog pra­vi­la je te­o­
ri­ja Mi­ha­i­la Bah­ti­na i to s ob­zi­rom na njen ve­li­ki uti­caj – ko­ji do da­
nas tra­je – na evrop­sku i ame­rič­ku na­u­ku o knji­žev­no­sti. Pri­ruč­nik
ob­u­hva­ta či­tav XX vek i za­to je sko­ro svim prav­ci­ma po­sve­će­na ista
pa­žnja. Iz­u­ze­tak su struk­tu­ra­li­stič­ke te­o­ri­je ko­je su za­pra­vo već – ka­ko
se či­ni – iz­gu­bi­le svo­ju vi­tal­nost u kom­plek­su na­u­ke o knji­žev­no­sti,
ali se ipak sa isto­rij­ske tač­ke gle­diš­ta nji­ho­va ogrom­na ulo­ga u ob­
li­ko­va­nju knji­žev­no­te­o­rij­ske vul­ga­te ne do­vo­di u pi­ta­nje. Slič­no je
i sa poststruk­tu­ra­li­zmom kao i fe­mi­ni­zmom, či­ji su ne­u­jed­na­če­nost
Fi­lo­zo­fi­ja
knji­žev­no­sti
Te­o­rij­skok­nji­žev­ne
ško­le
Stra­te­gi­je
opi­sa
Te­o­rij­skok­nji­žev­ni
je­zik
Raz­voj te­o­ri­ja
i eks­pan­ziv­nost zah­te­va­li slo­že­ni­ji, sa­mim tim i op­šir­ni­ji opis. A iz­o­
sta­vlja­nje mark­si­zma, ko­je za ne­ke či­ta­o­ce mo­že bi­ti ne­pri­hva­tlji­vo,
če­tvo­ro­stru­ko je mo­ti­vi­sa­no: pr­vo, auto­ri sma­tra­ju – mo­žda ri­zi­ku­
ju­ći – da u pro­te­klom ve­ku mark­si­zam ni­je bio, upr­kos pri­vi­di­ma,
plod­na i va­žna dok­tri­na u svet­skoj na­u­ci o knji­žev­no­sti. Dru­go, da­
nas je u Polj­skoj teš­ko na­ći ak­tiv­ne pri­sta­li­ce mark­si­stič­ke me­to­do­
lo­gi­je i nje­ne pre­da­va­če (za­to se mo­gu na­ći pri­sta­li­ce sva­ke od osta­
lih ško­la); tre­će, naj­ži­vlji mark­si­stič­ki re­si­duum naš­ao se da­nas u
kul­tur­nim i isto­rij­skim is­tra­ži­va­nji­ma pred­sta­vlje­nim u ovoj knji­zi.
I, na­po­kon, zaš­to ne re­ći i to, auto­ri sma­tra­ju da sva­ka od pred­sta­
vlje­nih ško­la ima ve­ći zna­čaj za raz­miš­lja­nje o knji­žev­no­sti ne­go
mark­si­zam. Ovo je naj­bit­ni­je (iako, si­gur­no, ni­je je­di­no) od­stu­pa­nje
ko­je smo zbog sop­stve­nih sklo­no­sti uči­ni­li u ovom pri­ruč­ni­ku.
Poš­to je o sklo­no­sti­ma reč, auto­ri su u isto vre­me – iako su vo­di­
li ra­ču­na o objek­tiv­no­sti – sma­tra­li da mo­ra­ju na­pu­sti­ti svo­je lič­ne
tač­ke gle­diš­ta. Ne raz­miš­lja­ju o knji­žev­no­sti i na­u­ci o knji­žev­no­sti
na isti na­čin, ko­ri­ste za nji­hov opis dru­ga­či­ji je­zik, ta­ko da je bi­lo
bit­no da se za­dr­ži iz­ra­žaj­nost sva­kog po­gla­vlja. S tim u ve­zi, ne­ke
po­ja­ve su opi­si­va­ne u raz­li­či­tim kon­tek­sti­ma i iz dru­gih per­spek­ti­va
(pa i kad je reč o de­kon­struk­ci­ji). Na taj na­čin su i prak­tič­no hte­li
da do­ka­žu naj­va­žni­ju te­zu na kojoj se insistiralo u ovoj knji­zi, nai­
me, da ne po­sto­ji ni­ka­kav na­dre­đen te­o­rij­skok­nji­žev­ni je­zik ko­ji bi
po­ti­snuo u sen­ku ma­nje ade­kvat­ne je­zi­ke opi­sa u ko­ji­ma ni­jed­na
od me­to­da ni­je pri­vi­le­go­va­na u od­no­su na dru­ge, da ni­je­dan te­o­re­ti­
čar ni­je naj­i­stak­nu­ti­ji te­o­re­ti­čar za­to što zna isti­nu o to­me šta je „za­
pra­vo“ knji­žev­nost. Poš­to po­sto­je raz­li­či­te književne te­o­ri­je, po­sto­je
i raz­li­či­te me­ta­te­o­ri­je, i sa ovom pri­lič­no oči­gled­nom či­nje­ni­com
tre­ba se po­mi­ri­ti. Či­ta­o­cu je osta­vlje­no da od­lu­či ko­ja mu od pred­
sta­vlje­nih stra­te­gi­ja opi­sa, opi­sa­nih ško­la i me­to­dâ u ovom pri­ruč­ni­
ku naj­vi­še od­go­va­ra.
Sva­ko po­gla­vlje ima do­dat­ke ko­ji olak­ša­va­ju kre­ta­nje po kom­
pli­ko­va­nim hod­ni­ci­ma te­o­rij­skok­nji­žev­nog la­vi­rin­ta. To su i reč­nič­
ka ob­jaš­nje­nja ključ­nih poj­mo­va i pro­ble­ma ve­za­nih za da­tu ško­lu,
kao i hro­no­lo­gi­ja či­ji je cilj smeš­ta­nje te­o­ri­je u kul­tur­no­i­sto­rij­ski
kon­tekst. Kom­pi­lacija svih po­je­di­nač­nih hro­no­lo­gi­ja omo­gu­ći­la bi
či­ta­o­ci­ma da im bu­de ja­san pa­ra­le­li­zam na ko­ji su bi­le osu­đe­ne me­
đu­sob­no is­klju­ču­ju­će te­o­ri­je. Dvadeseti vek je, ka­ko to pi­še u Uvo­du
Ane Bu­žinj­ske, za­i­sta bio vek te­o­ri­je, ma­da je ta sna­ga to­li­ko osla­bi­
la da mo­že­mo vi­deti šta se de­si­lo iz­me­đu pr­vih istu­pa­nja for­ma­li­sta
ko­ji su bri­nu­li o či­sto­ti knji­žev­no­te­o­rij­ske me­to­do­lo­gi­je i že­sto­kih
fi­li­pi­ka Sten­lija Fi­ša ili Ri­čar­da Ror­ti­ja pro­tiv te­o­ri­je.
10
Književne teorije XX veka
Ko su ko­ri­sni­ci ove knji­ge? Oči­gled­no su to, pre sve­ga, stu­den­ti
hu­ma­ni­stič­kih usme­re­nja za ko­je su oba­ve­zni ta­kvi pred­me­ti kao
što je književna te­o­ri­ja ili me­to­do­lo­gi­ja knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja.
Me­đu­tim, pra­ve­ći njihovu ma­pu u XX ve­ku auto­ri su bi­li sve­sni
da za­la­ze na srod­ne te­re­ne, uglav­nom u do­men fi­lo­zo­fi­je, este­ti­ke
i so­ci­o­lo­gi­je, što či­ni da či­ta­o­ci ovog ra­da ta­ko­đe mo­gu bi­ti, pa čak
i tre­ba da bu­du, stu­den­ti svih hu­ma­ni­stič­kih usme­re­nja ili – još ši­
re – svi oni ko­ji se interesuju za fi­lo­zof­ske i kul­tur­ne pro­me­ne u
proš­lom ve­ku. Bu­du­ći da pred­sta­vlja pa­no­ra­mu knji­žev­nih te­o­ri­ja
XX ve­ka, ova knji­ga ta­ko­đe je vo­dič kroz hu­ma­ni­sti­ku tog ve­ka, ko­
ja pod­sti­če da­lja iz­u­ča­va­nja fi­lo­zo­fi­je knji­žev­no­sti i kul­tu­re.
Auto­ri se, što je ra­zu­mlji­vo, ose­ća­ju du­žni­ci­ma mno­gim ple­me­
ni­tim uči­te­lji­ma me­ta­te­o­rij­ske sin­te­ze. Me­đu­tim, ova knji­ga si­gur­
no ne bi na­sta­la da ni­smo ne­dav­no – u Uli­ci go­lu­bo­va u Kra­ko­vu,
u In­sti­tu­tu polj­ske fi­lo­lo­gi­je – sre­li pro­fe­so­ra Hen­ri­ka Mar­kje­vi­ča
či­ji ne­u­mo­ran na­por pred­sta­vlja­nja naj­no­vi­jih pra­va­ca u is­tra­ži­va­nji­
ma knji­žev­no­sti u ino­stran­stvu ni­je pod­sta­kao naš veći en­tu­zi­ja­zam
i isto ta­ko is­kre­nu za­vist. Pre­da­ju­ći ovu knji­gu za­in­te­re­so­va­nim či­ta­
o­ci­ma auto­ri je s du­bo­kom za­hval­noš­ću po­sve­ću­ju upra­vo pro­fe­so­
ru, sa ose­ća­njem da smo lo­ši na­sta­vlja­či de­lat­no­sti ko­ju je on za­po­
čeo i sa zeb­njom ka­ko će je on pri­hva­ti­ti.
Ana Bu­žinj­ska
Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski
11
Ti­pi­čan ko­ri­snik
knji­ge
Vo­dič kroz
hu­ma­ni­sti­ku
XX ve­ka
UVOD
Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti je:
– vr­sta auto­re­flek­si­je
Frenk Len­tri­čija
– kri­tič­ka svest
Edvard Said
– in­te­lek­tu­al­ni rad usko po­ve­zan s prak­som
Vol­ter Kejn
– ak­tiv­nost ko­ja u sto­pu pra­ti prak­su
Dej­vid At­kins
– di­sci­pli­na ko­ja stva­ra okvir za in­ter­pre­
ta­tiv­nu prak­su
Gre­go­ri Džej, Dej­vid Mi­ler
– dis­kurs ko­ji in­ter­pre­ti­ra dru­ge dis­kur­
se, od­no­sno kul­tur­na kri­ti­ka
Džo­zef Na­to­li
– vr­sta re­to­rič­ke prak­se
Sti­ven Mej­lo
– mo­del ko­ji že­li da vla­da prak­som
Sten­li Fiš
– dis­kurs o dis­kur­si­ma
Ralf Koen
– ši­ro­ko in­ter­di­sci­pli­nar­no po­lje
Džo­na­tan Ka­ler
– di­sci­pli­na ko­ja po­sta­vlja opšte prin­ci­pe
ko­ji se ti­ču knji­žev­no­sti, kri­ti­ke i in­ter­
pre­ta­ci­je knji­žev­nog de­la
Ven­del V. Ha­ris
– di­sci­pli­na ko­ja pred­sta­vlja osno­vu za
knji­žev­nu kri­ti­ku
Vi­l­jam Raj­ter
– ši­ro­ka kri­tič­ka ras­pra­va o sta­tu­su te­o­ri­je
Ro­džer Pu­l
– uni­ver­zal­na te­o­ri­ja ne­mo­guć­no­sti te­o­ri­je
Pol de Man
– me­sto na ko­jem se me­đu­sob­no spo­ra­zu­
me­va­ju knji­žev­nost i fi­lo­zo­fi­ja
Ri­čard Ror­ti
– prak­sa
Mi­šel Fu­ko
Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti ju­če, da­nas, su­tra
Iz na­ve­de­nog pro­vi­zor­nog spi­ska miš­lje­nja sa­vre­me­nih is­tak­nut­ ih te­o­re­ti­ča­ra i fi­lo­zo­fa o to­me šta je, od­no­sno šta bi tre­ba­lo da bu­de
te­o­ri­ja knji­žev­no­sti, pro­is­ti­če, pre sve­ga, su­ge­sti­ja – ko­je smo si­gur­no
sve­sni – da ne sa­mo što je u pro­u­ča­va­nju knji­žev­no­sti sam po­jam „te­
o­ri­je“ ve­o­ma vi­še­zna­čan već i da su još neo­d­re­đe­ni­je oba­ve­ze ko­je joj
se pri­pi­su­ju. Šta­vi­še – ova­kvo na­bra­ja­nje de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je mo­glo bi
se pro­teg­nu­ti u bes­kraj, što čak i ni­je spe­ci­fič­no sa­mo za na­še vre­me
u ko­jem se, ka­ko je s pra­vom pri­me­tio je­dan ame­rič­ki is­tra­ži­vač, vi­še
uopšte ne mo­že go­vo­ri­ti o jed­noj te­o­ri­ji knji­žev­no­sti već sa­mo o broj­
nim raz­li­či­tim te­o­ri­jama, ta­ko da je spi­sak ovih po­sled­njih otvo­ren i
ra­ste za­stra­šu­ju­ćim tem­pom. Kad bi­smo, na pri­mer, ne­kom od fran­
cu­skih struk­tu­ra­li­sta iz­me­đu še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na po­sta­
vi­li pi­ta­nje „šta je te­o­ri­ja knji­žev­no­sti?“, mo­gli bi­smo da ču­je­mo da je
to za­jed­nič­ki, ce­lo­vit i uni­ver­za­lan si­stem opštih tvrd­nji u okvi­ru ko­
jeg sve što se ti­če knji­žev­no­sti mo­ra da pro­na­đe svo­je me­sto i do­bi­je
ra­ci­o­nal­no ob­jaš­nje­nje. Šta­vi­še – ot­pri­li­ke bi­smo u isto vre­me ta­ko­đe
bi­li u si­tu­a­ci­ji da se sret­ne­mo s miš­lje­njem da je te­o­ri­ja ona di­sci­pli­na
ko­ja je u suš­ti­ni upe­re­na pro­tiv knji­žev­no­sti, jer na­sto­ji da je pod­re­di
kru­tim she­ma­ma i tak­so­no­mi­ja­ma ili da je pre sve­ga po­zva­na da ogra­
ni­či slo­bo­du in­ter­pre­ta­ci­je knji­žev­nog tek­sta i da li­ši či­ta­o­ce pri­jat­no­sti
či­ta­nja. Jed­ni bi, da­kle, sma­tra­li te­o­ri­ju naj­va­žni­jim de­lom na­u­ke o
knji­žev­no­sti, ko­ji joj pru­ža za­i­sta „sna­žnu“ na­uč­nu osno­vu, dru­gi bi
nas, pak, uve­ra­va­li da te­o­ri­ja uopšte ni­je po­treb­na knji­žev­no­sti, pa
čak – ka­ko je to ve­ro­vat­no naj­sna­žni­je is­ka­zao neš­to ka­sni­je, kra­jem
se­dam­de­se­tih go­di­na, fran­cu­ski fi­lo­zof Žan-Fran­soa Li­o­tar – da je ona
de­lo „kon­cep­tu­al­nih ma­ni­ja­ka“ ko­ji ne shva­ta­ju da su „te­o­ri­ja“ i „knji­
žev­nost“ pot­pu­no raz­li­či­te obla­sti je­zi­ka („je­zič­ke igre“) ko­je se uopšte
ne mo­gu me­đu­sob­no po­mi­ri­ti. Uosta­lom, i jed­no i dru­go miš­lje­nje
Li­te­rary The­ory’s Fu­tu­re, red. J. Na­to­li, Ur­ba­na, 1989.
J.-F. Lyotard i J.-L. Thébaud, Au Ju­ste: con­ver­sa­ti­ons, Pa­ris, 1979. Li­o­tar se
ov­de po­zi­va na kon­cep­ci­ju „je­zič­kih iga­ra“ po shva­ta­nju „po­znog“ Vit­gen­štaj­
na, a po­seb­no na Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja.
Uvod 15
Vi­še­znač­no­sti
„te­o­ri­ja“ u
knji­žev­nim
is­tra­ži­va­nji­ma
Struk­tu­ra­li­stič­ka
de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je
knji­žev­no­sti
Pro­tiv te­o­ri­je
Te­o­ri­ja i knji­žev­
nost kao raz­li­či­te
je­zič­ke igre
Te­o­ri­ja kao je­zik
o je­zi­ku
bi­lo je pod­jed­na­ko sna­žno i to ne sa­mo u po­me­nu­tom pe­ri­o­du.
Mo­že se čak re­ći da je za­pra­vo kroz či­tav XX vek te­o­ri­ja po­ve­zi­va­na
ili sa ši­ro­ko pri­hva­će­nim na­či­ni­ma ob­jaš­nja­va­nja suš­ti­ne knji­žev­no­sti
i uvo­đe­nja re­da u sve što je u ve­zi s njom ili s po­stup­ci­ma pre­ko­mer­
nog for­ma­li­zo­va­nja na ko­je se ne­ra­do obra­ća­la pa­žnja. I, opet, jed­ni
su sma­tra­li da te­o­ri­ja proširuje na­še zna­nje o to­me ka­ko je knji­žev­no
de­lo kon­stru­i­sa­no, ko je nje­gov tvo­rac, i ka­ko se mo­že in­ter­pre­ti­ra­
ti. A dru­gi su, isto ta­ko, sma­tra­li da se bez pro­ble­ma mo­že­mo sna­ći
bez tog zna­nja i jed­no­stav­no – či­ta­ti knji­žev­nost. Ot­por pre­ma te­o­
ri­ji knji­žev­no­sti bio je ve­zan i za ose­ća­nje da ona či­ni još je­dan je­zik
(dis­kurs) uz po­moć ko­jeg na­sto­ji­mo da opi­še­mo dru­ge je­zi­ke – je­zik
knji­žev­nog de­la i je­zik in­ter­pre­ta­ci­je/knji­žev­ne kri­ti­ke. Da­kle, te­o­ri­ja
– ka­ko je tač­no re­kao je­dan od sa­vre­me­nih te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti
– jesu, jed­no­stav­no,
„re­či o re­či­ma: te­o­rij­ski su­do­vi o kri­tič­kim su­do­vi­ma, o re­
če­nič­kim se­kven­ca­ma ko­je na­zi­va­mo knji­žev­nost“,
XX vek –
vek te­o­ri­je
Za­da­ci te­o­ri­je
knji­žev­no­sti u XX
ve­ku
i isto­vre­me­no je sta­vljao do zna­nja da nas, iako ne mo­že­mo u pot­pu­
no­sti da po­beg­ne­mo od te­o­ri­je, ovo (slo­je­vi­to) na­go­mi­la­va­nje je­zi­ka
u suš­ti­ni uda­lja­va od ono­ga što je naj­va­žni­je – od sa­me knji­žev­no­sti.
Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti je, da­kle, od­u­vek bi­la di­sci­pli­na ko­ja je iza­
zi­va­la kon­tro­ver­ze, ali se, ne­za­vi­sno od svih ovih miš­lje­nja, raz­vi­ja­la
– na­ro­či­to kroz či­tav pro­te­kli vek – obi­la­to i plod­no, stva­ra­ju­ći no­ve
ško­le, prav­ce i sti­lo­ve re­flek­si­ja od ko­jih su naj­va­žni­je i naj­u­ti­caj­ni­je
opi­sa­ne u ovoj knji­zi. Dvadeseti vek je ta­ko­đe bio vre­me na­stan­ka naj­
ve­ćeg bro­ja te­o­rij­skih stru­ja i ško­la u isto­ri­ji kao i pod­jed­na­ko sna­žnih na­pa­da na te­o­ri­ju knji­žev­no­sti i nje­nih ve­li­kih kri­za. Po­ve­ća­no
in­te­re­so­va­nje te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti za te­o­ri­ju po­ja­vlji­va­lo se po­vre­
me­no, u ta­la­si­ma, od po­čet­ka ve­ka pa sve do osam­de­se­tih go­di­na.
Naj­pre (po­sle an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kog pre­o­kre­ta) – jer je tre­ba­lo po­sta­vi­
ti te­o­rij­ske osno­ve i od­re­di­ti opšti ob­lik di­sci­pli­ni pro­u­ča­va­nja knji­
žev­no­sti. Za­tim (u vre­me struk­tu­ra­li­zma) – jer je vre­de­lo kre­nu­ti pu­
tem ko­ji je utr­la opšta lin­gvi­sti­ka, stvo­ri­ti si­stem knji­žev­nog je­zi­ka i
isto­vre­me­no na nje­mu za­sno­va­ti na­u­ku o knji­žev­no­sti. Po­tom (kad
su se po­ja­vi­li pr­vi zna­ci poststruk­tu­ra­li­zma) – jer je tre­ba­lo iz­vr­ši­ti
te­melj­nu re­vi­zi­ju do­ta­daš­njih na­či­na raz­miš­lja­nja o knji­žev­no­sti.
I, na kra­ju, osam­de­se­tih go­di­na, kad se sve češ­će po­če­lo go­vo­ri­ti o
kri­zi te­o­ri­je pa čak i o nje­nom su­mra­ku ili „kra­ju“ – kad je tre­ba­lo
ozbilj­no po­sta­vi­ti pi­ta­nje u ko­jem ob­li­ku se njo­me tre­ba da­lje ba­vi­ti.
16
M. Kri­e­ger, Words abo­ut Words abo­ut Words: The­ory Cri­ti­cism, and the Li­te­
rary Text, Bal­ti­mo­re–Lon­don, 1988, str. 6.
Književne teorije XX veka
Pre­ma miš­lje­nju jed­nog od ame­rič­kih te­o­re­ti­ča­ra Pi­te­ra Ba­ri­ja,
upra­vo ovo po­sled­nje raz­do­blje je, pa­ra­dok­sal­no, iza­zva­lo naj­ve­će
in­te­re­so­va­nje za te­o­rij­sku pro­ble­ma­ti­ku, i upra­vo je te­o­ri­ja – nje­ne
mo­guć­no­sti, za­da­ci i ci­lje­vi – po­sta­la glav­na te­ma ras­pra­vâ u kru­gu
is­tra­ži­va­ča knji­žev­no­sti. Sna­žan ta­las pu­bli­ka­ci­ja ko­je su na­go­veš­ta­
va­le ne­a­de­kvat­nost te­o­ri­je za na­u­ku o knji­žev­no­sti iza­zvao je baš
su­pro­tan efe­kat – provocirao je sna­žnu po­tre­bu za nje­nim re­for­mi­
sa­njem te, da­kle, pra­vu eks­plo­zi­ju ide­ja o to­me ka­ko se mo­že stvo­ri­
ti te­o­ri­ja po­sle pro­gla­še­nja kra­ja nje­ne tra­di­ci­o­nal­ne for­me.
Da li, me­đu­tim, po­me­nu­ta broj­nost te­o­ri­jâ kao i miš­lje­njâ o nji­
ma zna­či da se u ovo vre­me uopšte ne mo­že pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ti šta
je za­pra­vo te­o­ri­ja knji­žev­no­sti, ni­ti se mo­že od­re­di­ti di­ja­pa­zon nje­nih
oba­ve­za? I mo­že­mo li se ori­jen­ti­sa­ti u ovoj po­pla­vi raz­li­či­tih te­o­rij­skih
kon­cep­ci­ja ko­je naj­češ­će iza­zi­va­ju naš ne­mir ne sa­mo zbog poj­mov­nih
kom­pli­ka­ci­ja i her­me­tič­nog je­zi­ka već i zbog teš­ko­će, što je uobi­ča­jen
slu­čaj, da se pro­ce­ni nji­ho­va stvar­na ko­ri­st u raz­u­me­va­nju i pro­u­ča­va­
nju knji­žev­no­sti? I, na kra­ju – da li je te­o­ri­ja knji­žev­no­sti ko­ri­sna ili je,
jed­no­stav­no, štet­na? Da bi­smo se u sve­mu ovo­me ne­ka­ko snaš­li, tre­ba,
ka­ko to obič­no bi­va, po­če­ti u naj­ma­nju ru­ku od sa­mog po­čet­ka.
Grč­ka reč the­o­ria po­ti­če od gla­go­la the­o­rein („gle­da­ti neš­to“) i zna­
či pre sve­ga „po­sma­tra­nje“ ili „is­tra­ži­va­nje“. Još je u an­ti­ci po­sto­ja­la
stro­ga po­de­lje­nost iz­me­đu te­o­ri­je i prak­se – jer ko­li­ko se ova dru­ga
(či­je ime do­la­zi od re­či prak­ti­kos = ak­ti­van) od­no­si­la na de­lat­no­sti,
ak­tiv­no­sti, po­stup­ke itd., to­li­ko je pr­va uvek bi­la u do­me­nu in­te­lek­ta.
U nje­noj nad­le­žno­sti je bi­lo upra­vo to „po­sma­tra­nje“ ko­je ipak – i ovo
je suš­tin­ska pri­med­ba – ni­je ima­lo mno­go za­jed­nič­kog s „gle­da­njem“.
Iako se u eti­mo­lo­gi­ji re­či „te­o­ri­ja“ ne­sum­nji­vo na­la­zi vi­zu­e­lan aspekt
– grč­ko thea je ipak i „vi­dik“, „iz­gled“, „spek­takl“ ili „na­čin na ko­ji se
neš­to pri­ka­zu­je“ – u slu­ča­ju te­o­ri­je vi­še je bi­lo go­vo­ra o „mi­sa­o­nom
opa­ža­nju“ ili o „mi­sa­o­nom pri­stu­pu“ ne­koj obla­sti stvar­no­sti, de­lo­va­
nja i is­ku­stva. Naj­jed­no­stav­ni­ja de­fi­ni­ci­ja di­sci­pli­ne zva­ne „te­o­ri­ja“
mo­gla bi se, da­kle, iz­ve­sti iz grč­ke eti­mo­lo­gi­je – to je zna­nje ko­je tu­
ma­či ne­ki skup po­ja­va i ko­je tre­ba raz­li­ko­va­ti od prak­se, ma­da je, oči­
gled­no, ono i da­lje u ve­zi s prak­som i upra­vo na osno­vi prak­se je for­
mu­li­sa­no. Ako se, za­tim, ova de­fi­ni­ci­ja pre­ne­se na te­ren is­tra­ži­va­nja
P. Ba­rry, Be­gin­ning The­ory: An In­tro­duc­tion to Li­te­rary and Cul­tu­ral The­ory,
Man­che­ster–New York, 1995.
Po­gle­da­ti, iz­me­đu osta­log: W. McNe­ill, The Glan­ce of the Eye: He­i­deg­ger, Ari­
sto­tle, and the Ends of The­ory, Al­bany, 1999.
To je ra­dio, na pri­mer, Ari­sto­tel.
Po­gle­da­ti, na pri­mer, Sł­ow­nik wyrazów obcych, red. J. To­kar­ski, War­sza­wa,
1974, str. 754.
Uvod 17
An­ti­te­o­rij­ski
pre­o­kret
T e­o­ri­ja
kao di­sci­pli­na
Te­o­ri­ja –
eti­mo­lo­gi­ja
i de­fi­ni­ci­je
Te­o­ri­ja i prak­sa
Zna­nje
ko­je ob­jaš­nja­va
knji­žev­no­sti, on­da se – opet naj­jed­no­stav­ni­je re­če­no – te­o­ri­ja knji­žev­
no­sti mo­že shva­ti­ti kao vr­sta zna­nja ko­ja po­ku­ša­va da pro­tu­ma­či šta
je knji­žev­nost i šta su sve vr­ste de­lat­no­sti ko­je su s njom u ve­zi (po­čev
od nje­nog pi­sa­nja, pre­ko ana­li­ze, in­ter­pre­ta­ci­je, is­tra­ži­va­nja, sve do
sa­mog nje­nog či­ta­nja). Da­kle, mo­gli bi­smo naj­u­opšte­ni­je re­ći kako je
te­o­ri­ja u stva­ri vr­sta „zna­nja ko­je ob­jaš­nja­va“ (ili bar ono ko­je po­ku­ša­
va da nam ob­ja­sni) šta je knji­žev­nost i sve što je s njom u ve­zi, ili da je
ona ne­ka vr­sta mi­sa­o­ne spe­ku­la­ci­je – svo­đe­nje knji­žev­no­sti na opšte
poj­mo­ve, de­fi­ni­ci­je ili kon­cep­ci­je ili, pak, si­ste­ma­ti­zo­va­nje to­ka prak­
sî po­ve­za­nih po­mo­ću od­re­đe­nih pra­vi­la s njom. Ova­ko shva­će­na de­fi­
ni­ci­ja mo­že se ipak od­no­si­ti na sve, ne sa­mo na knji­žev­nost, ma­da se
ta­ko­đe od­no­si i na nju (jer knji­žev­nost se mo­že de­fi­ni­sa­ti, ta­ko­đe se
mo­gu od­re­di­ti opšta pra­vi­la nje­nog stva­ra­nja ili in­ter­pre­ta­ci­je); ona
nam ne­će da­ti od­go­vor na pi­ta­nje po če­mu se te­o­ri­ja knji­žev­no­sti raz­
li­ku­je od dru­gih vr­sta te­o­ri­jâ (na pri­mer, te­o­ri­je o pra­vlje­nju grn­ča­ri­je
ili te­o­ri­je o na­stan­ku ka­ta­stro­fa). Ako, da­kle, že­li­mo da pre­ci­zi­ra­mo
naš od­go­vor i tač­ni­je od­re­di­mo šta kon­kret­no je­ste te­o­ri­ja knji­žev­
no­sti, on­da mo­ra­mo da je sa­gle­da­mo isto­rij­ski, kao i da usta­no­vi­mo
nje­ne od­no­se sa di­sci­pli­na­ma ko­je su joj uvek bi­le u ma­njoj ili ve­ćoj
me­ri bli­ske: s po­e­ti­kom, s na­u­kom o knji­žev­no­sti, sa in­ter­pre­ta­ci­jom,
a pre sve­ga – sa sa­mom knji­žev­noš­ću.
Te­o­ri­ja, knji­žev­nost i dru­ge di­sci­pli­ne
1. Te­o­ri­ja i po­e­ti­ka
Raz­voj na­u­ke
o knji­žev­no­sti
Po­e­ti­ka
Te­o­rij­sko zna­nje o knji­žev­no­sti bi­lo je po­zna­to još u an­tič­kim vre­
me­ni­ma, ali se te­o­ri­ja knji­žev­no­sti kao po­seb­na di­sci­pli­na raz­vi­la
tek po­lo­vi­nom XIX ve­ka za­jed­no s na­u­kom o knji­žev­no­sti (Li­te­ra­
tur­wis­sen­schaft), a u pot­pu­no­sti se kon­sti­tu­i­sa­la tek u XX ve­ku –
po­sle an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kog pre­o­kre­ta.
Od an­ti­ke, a po­seb­no od Ari­sto­te­la i nje­go­vih ču­ve­nih trak­ta­ta –
Po­e­ti­ke i Re­to­ri­ke – ve­ći deo te­o­rij­skog zna­nja o knji­žev­no­sti ob­u­hva­
ta­la je upra­vo di­sci­pli­na zva­na po­e­ti­ka. Ova po­sled­nja je, od po­čet­ka
pa sve do kra­ja pro­sve­ti­telj­stva, po­sto­ja­la pre sve­ga kao nor­ma­tiv­na
po­e­ti­ka, od­no­sno ona ko­ja je pi­sci­ma una­pred na­me­ta­la pra­vi­la stva­
ra­nja knji­žev­no­sti. Ka­sni­je (ma­nje-vi­še od XIX ve­ka) – po­če­la je da
18
Po­ja­vi­la se u Ne­mač­koj če­tr­de­se­tih go­di­na XIX ve­ka.
Naj­zna­čaj­ni­je nor­ma­tiv­ne po­e­ti­ke su – na­rav­no, osim Ari­sto­te­lo­ve Po­e­ti­ke
(IV vek p. n. e.) – Ho­ra­ci­je­vo Pi­smo Pi­so­ni­ma (I vek p. n. e.); Ju­li­ju­sa C­e­za­ra
Književne teorije XX veka
funk­ci­o­ni­še i kao opi­sna po­e­ti­ka (ko­ja re­gi­stru­je i opi­su­je već po­sto­
je­ća knji­žev­na de­la). Još ka­sni­je – tek na kra­ju XIX ve­ka – po­ja­vi­la se
i u ob­li­ku isto­rij­ske po­e­ti­ke,10 to jest di­sci­pli­ne ko­ja je is­tra­ži­va­la pro­
me­ne knji­žev­nih ob­li­ka i nji­ho­vu evo­lu­ci­ju u knji­žev­no­i­sto­rij­skom
pro­ce­su. Sve ove va­ri­jan­te po­e­ti­ke iz­la­ga­le su, na­rav­no, i te­o­rij­ske kon­
cep­ci­je, na pri­mer, o na­či­ni­ma unu­traš­nje or­ga­ni­za­ci­je knji­žev­nog
de­la, o gra­đe­nju pred­sta­vlje­nog sve­ta i slič­no (te­o­ri­ja kom­po­zi­ci­je),
o stil­skim sred­stvi­ma ko­riš­će­nim u de­lu (sti­li­sti­ka), o opštim pra­vi­
li­ma nje­go­vog gra­đe­nja (ge­ne­a­lo­gi­ja) ili vr­sta­ma sti­ha, rit­mu i ri­mi
(ver­so­lo­gi­ja).11 Me­đu­tim, po­e­ti­ka je – uosta­lom, slič­no kao i re­to­ri­ka
(ko­ja je ta­ko­đe u ve­li­koj me­ri uti­ca­la na na­u­ku o knji­žev­no­sti) – oba­vlja­la vi­še prak­tič­ne funk­ci­je i obez­be­đi­va­la umet­nič­ka sred­stva za
ana­li­zu knji­žev­nih de­la i stva­ra­nje osno­ve za nji­ho­vu in­ter­pre­ta­ci­ju.12
Po­e­ti­ka, da­kle, ni­je do kra­ja isto što i te­o­ri­ja knji­žev­no­sti u da­naš­njem
shva­ta­nju,13 iako je, ne­sum­nji­vo, bi­la je­dan od naj­va­žni­jih iz­vo­ra te­o­
ri­je. Po­red po­e­ti­ke, dru­gi, isto ta­ko va­žan iz­vor či­ni­la je i knji­žev­na
kom­pa­ra­ti­sti­ka14 ko­ja je na­sta­la u XIX ve­ku i ko­ja se u po­čet­ku in­ten­
ziv­no raz­vi­ja­la uglav­nom u Fran­cu­skoj. Kom­pa­ra­ti­sti­ka je is­tra­ži­va­la
pre sve­ga ti­po­loš­ke slič­no­sti i raz­li­ke iz­me­đu po­je­di­nih na­ci­o­nal­nih
knji­žev­no­sti, kon­cen­tri­šu­ći se ta­ko­đe (po­seb­no u vre­me po­zi­ti­vi­zma)
na odre­đi­va­nje uti­ca­ja i me­đu­sob­ne za­vi­sno­sti raz­li­či­tih knji­žev­nih
kul­tu­ra. Osim po­e­ti­ke i kom­pa­ra­ti­sti­ke, te­o­rij­ski is­ka­zi o knji­žev­no­sti
(ili oni ko­ji su se mo­gli na nju od­no­si­ti) mo­gli su se na­ći i u de­li­ma
ve­ći­ne fi­lo­zo­fa – po­čev od Pla­to­na, pre­ko Ari­sto­te­la, Kan­ta, He­ge­la,
po­zi­ti­vi­stič­kih mi­sli­la­ca (na pri­mer, Te­na), sve do Ni­čea, Froj­da,
10
11
12
13
14
Ska­li­ge­ra Po­e­tics Li­bri Sep­tem (1561); N. Bo­i­le­au L’Art Poéti­que (1674);
M. K. Skar­bjev­skog De Per­fec­ta Po­e­si, si­ve Ver­gi­li­us et Ho­me­rus (1619–1626);
F. K. Dmoc­how­ski Sztu­ka rymot­wórc­za (1788). Po­gle­da­ti o to­me, na pri­mer:
E. Sar­now­ska-Te­me­ri­usz, Zarys dzi­ejów po­e­ti­ki. (Od sta­rożytno­ś­ci do ko­ń­ca
XVII w.), War­sza­wa, 1985.
Njen pi­o­nir je bio ru­ski is­tra­ži­vač A. Ve­se­lov­ski.
Te­o­ri­ja kom­po­zi­ci­je, sti­li­sti­ka, ge­ne­a­lo­gi­ja i ver­so­lo­gi­ja da­nas su ta­ko­đe če­ti­
ri osnov­na de­la opi­sne po­e­ti­ke.
Za­pra­vo u XX ve­ku, po­seb­no na osno­vi struk­tu­ra­li­zma, po­ja­vi­le su se ta­ko­đe
raz­li­či­te po­seb­ne vr­ste po­e­ti­ke, na pri­mer, lin­gvi­stič­ka po­e­ti­ka, ge­ne­ra­tiv­na
po­e­ti­ka ili po­e­ti­ka re­cep­ci­je, a po­sled­njih go­di­na se go­vo­ri i o in­ter­tek­stu­al­
noj po­e­ti­ci ili o kul­tural­nim po­e­ti­ka­ma. Me­đu­tim, ta­ko shva­ćen ter­min „po­e­
ti­ka“ tre­ba­lo bi shvatiti pre kao si­no­nim za „je­zik opi­sa“ ili „me­to­du ana­li­ze“,
a ne kao po­seb­nu di­sci­pli­nu.
Iako se danas če­sto sma­tra jed­no­stav­no kao je­dan od de­lo­va ši­ro­ko shva­će­ne
te­o­ri­je knji­žev­no­sti.
Kom­pa­ra­ti­sti­ka (lat. com­pa­ro, -are = upo­re­đivati) – di­sci­pli­na ko­ja se ba­vi
upo­red­nim pro­u­ča­va­nji­ma u ne­koj na­uč­noj obla­sti.
Uvod 19
Nor­ma­tiv­na
po­e­ti­ka →
opi­sna po­e­ti­ka →
isto­rij­ska po­e­ti­ka
Opi­sna po­e­ti­ka i
nje­ni ele­men­ti
Iz­vo­ri te­o­ri­je
knji­žev­no­sti.
Knji­žev­na
kom­pa­ra­ti­sti­ka
Fi­lo­zo­fi­ja
Este­ti­ka
Po­e­ti­ka i te­o­ri­je
knji­žev­no­sti
Haj­de­ge­ra, In­gar­de­na, La­ka­na, Le­vi­na­sa, Ror­ti­ja, Fu­koa, Li­o­ta­ra i De­
ri­de. Va­žan iz­vor ta­kvih is­ka­za po­sta­le su ta­ko­đe, po­seb­no od po­lo­vi­
ne XVI­II ve­ka, este­tič­ke te­o­ri­je. Iako po­ti­če iz pe­de­se­tih go­di­na tog ve­
ka, Aest­he­ti­ca (1750–1758) Alek­san­dra Go­tli­ba Ba­um­gar­te­na, ko­ja je
iz­vr­ši­la ra­di­kal­nu po­de­lu na este­ti­ku kao na­u­ku o sa­gle­da­va­nju le­pih
stva­ri (da­kle, ap­strakt­nu i fi­lo­zof­sku di­sci­pli­nu) i na po­e­ti­ku kao na­u­
ku o na­či­ni­ma pred­sta­vlja­nja (od­no­sno, mno­go kon­kret­ni­ju di­sci­pli­
nu), po­tvr­di­la je ko­na­čan raz­laz po­e­ti­ke i te­o­ri­je. I ma­da se ni da­nas
ne mo­že pre­ci­zno raz­dvo­ji­ti po­e­ti­ka od te­o­ri­je – po­seb­no kad i sa­ma
po­e­ti­ka po­sta­je te­o­rij­ska (po­čev od Va­ker­na­gla sve do struk­tu­ra­li­sta)
– ipak se u isto­ri­ji na­u­ke o knji­žev­no­sti če­sto te­ži­lo nje­nom raz­li­ko­va­
nju: po­e­ti­ka – kao prak­tič­no zna­nje o ana­li­tič­koj teh­ni­ci su­prot­sta­vlja­
na je te­o­ri­ji – kao ap­strakt­noj i poj­mov­noj di­sci­pli­ni.
2. Te­o­ri­ja i na­u­ka o knji­žev­no­sti
Zna­nje
o knji­žev­no­sti
i na­u­ka
o knji­žev­no­sti
Na­uč­na de­fi­ni­ci­ja
te­o­ri­je
knji­žev­no­sti
Ra­ni­je po­me­nu­to ve­o­ma opšte od­re­đe­nje te­o­ri­je kao „zna­nja ko­
je ob­jaš­nja­va“ ima svo­je pred­no­sti, ali ako se po­gle­da isto­ri­ja na­u­
ke o knji­žev­no­sti, la­ko se mo­že pri­me­ti­ti da ono ni­je uvek bi­lo do­
volj­no. Mno­ge te­o­rij­ske kon­cep­ci­je – na­ro­či­to one ko­je su na­sta­le
u XX ve­ku – is­po­lja­va­le su mno­go ve­ću srod­nost s na­u­kom (i to če­sto
u „ja­kom“ zna­če­nju te re­či) ne­go sa zna­njem i – pa­ra­dok­sal­no – uda­
lja­va­le su se od knji­žev­no­sti. Na „čvr­stoj“ na­uč­noj osno­vi de­fi­ni­ci­ja
te­o­ri­je već zvu­či mno­go ma­nje pri­jat­no. To je, ka­ko se to dru­ga­či­jim
reč­ni­kom ka­že: me­to­do­loš­ki i poj­mov­no za­jed­nič­ki si­stem opštih
is­ka­za ko­ji opi­su­ju od­re­đe­nu kla­su obje­ka­ta (u ovom slu­ča­ju – knji­
žev­nih de­la).15 Ako, da­kle, po­ku­ša­mo da de­fi­ni­še­mo te­o­ri­ju u okvi­ru
na­u­ke, on­da ona ne­će sa­mo ob­jaš­nja­va­ti šta je knji­žev­nost i raz­ne
ak­tiv­no­sti ve­za­ne za nju, već će pre sve­ga slu­ži­ti za us­po­sta­vlja­nje od­
re­đe­nog po­ret­ka, a ono što je „te­o­rij­sko“ isto­vre­me­no bi ozna­ča­va­lo:
pre­ci­zno, uni­ver­zal­no, ce­lo­vi­to, lo­gič­no, ap­strakt­no, si­stem­sko, si­gur­
no, objek­tiv­no, ra­ci­o­nal­no, za­jed­nič­ko itd. Već nam ova pr­va raz­li­ka
po­ka­zu­je da te­o­ri­ja mo­že bi­ti tu­ma­če­na i slo­bod­ni­je i re­strik­tiv­ni­je,
a sve u stva­ri za­vi­si od to­ga ko­li­ko su vi­so­ko po­sta­vlje­ne tre­nut­ne
am­bi­ci­je obla­sti ko­ju re­pre­zen­tu­je – da li ta oblast na­sto­ji da bu­de
sa­mo vr­sta zna­nja ili joj je sta­lo da do­bi­je sta­tus ozbilj­ne na­uč­ne di­sci­pli­ne. Dru­ga­či­je re­če­no – da li oni ko­ji stva­ra­ju te­o­ri­ju že­le sa­mo
da ne­ke stva­ri u okvi­ru te obla­sti bu­du na od­go­va­ra­ju­ći na­čin pro­ko­
men­ta­ri­sa­ne i ob­jaš­nje­ne ili – da one pro­na­đu pra­vo me­sto u okvi­ru
15 Fi­lo­zo­fia a na­u­ka. Zarzs encyklo­pedyczny, red. Z. Cac­kow­ski, J. Kmi­ta, K. Sza­
ni­aw­ski, P. J. Smoczyński, Wro­cł­aw–War­sza­wa, 1987, str. 704.
20
Književne teorije XX veka
ne­kog mo­de­la ili she­me. Ovaj dru­gi tip te­o­rij­ske re­flek­si­je po­ja­vio
se u XX ve­ku na osno­vi struk­tu­ra­li­zma (po­seb­no po­sle­rat­nog fran­
cu­skog struk­tu­ra­li­zma ko­ji je za­to če­sto na­zi­van „or­to­dok­snim“ ili
„dog­mat­skim“). Struk­tu­ra­li­stič­ka te­o­ri­ja knji­žev­no­sti bi­la je čak de­fi­
ni­sa­na kao „esen­ci­jal­no te­o­rij­ski po­du­hvat“16 jer je njen glav­ni za­da­
tak po­stao ja­ča­nje sa­me te­o­ri­je i stva­ra­nje pod­jed­na­ko ja­kih osno­va
za na­u­ku o knji­žev­no­sti. Upra­vo se, me­đu­tim, u okvi­ru struk­tu­ra­li­
zma po­ja­vi­la jed­na od naj­u­ti­caj­ni­jih de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je knji­žev­no­sti
ko­ja je du­go vre­me­na bi­la oba­ve­zu­ju­ća i u polj­skim is­tra­ži­va­nji­ma
knji­žev­no­sti. Pre­ma ovoj de­fi­ni­ci­ji, te­o­ri­ja knji­žev­no­sti je:
„Gra­na na­u­ke o knji­žev­no­sti ko­ja ob­u­hva­ta sa­zna­nja o struk­
tu­ral­nim i evo­lu­tiv­nim pra­vi­li­ma knji­žev­no­sti kao po­seb­noj
obla­sti hu­ma­ni­stič­ke ak­tiv­no­sti, o opštim oso­bi­na­ma knji­žev­
nih de­la i nji­ho­vom ti­po­loš­kom raz­li­ko­va­nju, a u od­re­đe­noj
obla­sti i o me­ha­ni­zmi­ma stva­ra­lač­kog pro­ce­sa i re­cep­ci­je knji­
žev­nog de­la. Zna­nje o po­je­di­nač­nim knji­žev­nim po­ja­va­ma
za te­o­ri­ju knji­žev­no­sti pred­sta­vlja sa­mo po­la­znu tač­ku, dok
je njen suš­tin­ski cilj do­pi­ra­nje do ti­pič­nih i po­no­vlji­vih svoj­
sta­va ovih po­ja­va: in­te­re­su­ju je mo­de­li struk­tu­ra, a ne kon­kret­
ne, po­je­di­nač­ne ma­ni­fe­sta­ci­je knji­žev­nog stva­ra­laš­tva. Te­o­ri­ja
knji­žev­no­sti iz­no­si sta­vo­ve ko­ji se od­no­se na či­ta­ve vr­ste knji­
žev­nih po­ja­va, a ne na po­je­di­nač­ne pri­me­re ovih vr­sta.“17
Struk­tu­ra­li­stič­ka
de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je
knji­žev­no­sti
Bez ob­zi­ra na to što su struk­tu­ra­li­sti u suš­ti­ni us­pe­li da osna­že
osno­ve na­u­ke o knji­žev­no­sti, po­seb­no za­hva­lju­ju­ći uno­še­nju u tu na­
u­ku ide­je o si­ste­mu je­zi­ka i me­to­da­ma nje­go­ve ana­li­ze iz opšte lin­gvi­
sti­ke Fer­di­nan­da de So­si­ra,18 ipak je te­o­rij­ska kon­cep­ci­ja ko­ju su oni
stvo­ri­li na kra­ju iza­zva­la sna­žan ta­las di­sku­si­jâ o to­me ima li smi­sla stva­
ra­ti upra­vo ta­kvu te­o­ri­ju knji­žev­no­sti. Naj­ve­će kon­tro­ver­ze iza­zi­va­le su
upra­vo one ten­den­ci­je te­o­ri­je ko­je su u pret­hod­noj de­fi­ni­ci­ji bi­le na­gla­
še­ne – po­seb­no ka uopšta­va­nju, kao i tra­ga­nju za ti­pič­nim i onim oso­bi­
na­ma knji­žev­nih de­la ko­je se po­na­vlja­ju na šte­tu ono­ga što je u nji­ma
in­di­vi­du­al­no i po­seb­no. Upra­vo su ove, ne­sum­nji­vo pre­te­ra­ne, na­uč­ne
am­bi­ci­je struk­tu­ra­li­sta i ose­ćaj da te­o­ri­ja po nji­ho­vom shva­ta­nju po­sta­
je u suš­ti­ni te­o­ri­ja ra­di sa­me te­o­ri­je, in­spi­ri­sa­li is­tra­ži­va­če knji­žev­no­sti
da po­novo pro­mi­sle na pr­vi po­gled oči­gle­dan, ma­da ne ta­ko lak za de­fi­
ni­sa­nje, od­nos te­o­ri­je i nje­nog pred­me­ta – knji­žev­no­sti.
16 A. Jef­fer­son, „Struc­tu­ra­lism and Poststruc­tu­ra­lism“, u: Mo­dern Li­te­rary The­
ory: A Com­pa­ra­ti­ve In­tro­duc­tion, red. A. Jef­fer­son, D. Ro­bey, Lon­don, 1982.
17 Sł­ow­nik ter­minów li­te­rac­kih, red. J. Sł­a­wi­ń­ski, Wro­cł­aw, 1988, str. 532.
18 Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II).
Uvod Do­pri­nos
struk­tu­ra­li­zma
u raz­vo­ju te­o­ri­ja
21
Te­o­ri­ja
ra­di te­o­ri­je
3. Te­o­ri­ja i knji­žev­nost
Su­kob te­o­ri­je
i knji­žev­no­sti
Kon­sta­ta­ci­ja da te­o­ri­ja mo­ra ima­ti svoj pred­met, da je, kao i svest,
uvek te­o­ri­ja „ne­če­ga“, či­ni se ta­ko oči­gled­nom da je to čak ba­nal­no.
Ali, u isto­ri­ji te­o­ri­je knji­žev­no­sti sam od­nos iz­me­đu te­o­ri­je i nje­nog
pred­me­ta pred­sta­vljao je suš­tin­sku te­mu raz­ma­tra­nja te­o­re­ti­ča­ra,
a če­sto je iza­zi­vao i ve­o­ma spon­ta­ne di­sku­si­je. To se de­ša­va­lo na­ro­či­
to on­da kad se ose­ćao su­kob in­te­re­sa te­o­ri­je i knji­žev­no­sti, a po­seb­
no ne­po­du­dar­nost na­uč­nog žar­go­na te­o­ri­je s umet­nič­kim je­zi­kom
knji­žev­no­sti kao i ne­a­de­kvat­nost veš­tač­kih mo­de­la u od­no­su na bo­
gat­stva knji­žev­nog uni­ver­zu­ma. Na ovo su pre sve­ga upo­zo­ra­va­li za­
gri­že­ni pro­tiv­ni­ci na­uč­nih ten­den­ci­ja u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti. Ta­ko se,
na pri­mer, ne­mač­ki fi­lo­zof Ni­ko­laj Hart­man po­zi­vao na po­me­nu­ti
grč­ki ko­ren re­či „te­o­ri­ja“ i sve u njoj sa­dr­ža­ne su­ge­sti­je, skre­ću­ći pa­
žnju na to da se na njih već go­to­vo uopšte ne ra­ču­na u mo­der­nom
vre­me­nu. Ta­ko je kon­sta­to­vao:
Te­o­ri­ja kao
pro­nic­lji­vo
po­sma­tra­nje
„Te­o­ri­ja zna­či ‘opa­ža­nje’ [E­in­sicht]. Da­nas je to sko­ro za­bo­
ra­vlje­no. Ari­sto­tel ju je shva­tao kao ‘či­sto gle­da­nje’. Ne zna­
či, da­kle, ni dok­tri­nu, ni si­stem, ni ob­jaš­nje­nja ni obra­zlo­že­
nja. Zna­či is­klju­či­vo ‘pro­nic­lji­vo po­sma­tra­nje’.“19
Slič­no je tvr­dio ame­rič­ki ro­ma­ni­sta Leo Ber­sa­ni op­tu­žu­ju­ći
struk­tu­ra­li­zam da je bi­ro­krat­ski i skre­ću­ći pa­žnju na to da
„sa­dr­žaj maš­ta­ri­jâ struk­tu­ra­li­sta – po­ne­kad ja­van a obič­no,
ipak, skri­ven – pred­sta­vlja stal­no pri­vlač­nu fan­ta­stič­nu na­
me­ru to­tal­ne kon­tro­le“.20
Struk­tu­ra­li­zam
kao to­tal­na
kon­tro­la
Me­ta­je­zik
Pod­vr­ga­va­ju­ći oš­troj kri­ti­ci te­o­ri­ju u zna­ku struk­tu­ra­li­zma, on
je isto­vre­me­no do­vo­dio u pi­ta­nje na­uč­ne po­ku­ša­je ne­kih te­o­re­ti­ča­ra
knji­žev­no­sti op­tu­žu­ju­ći ih pri tom za, u suš­ti­ni, osred­nja do­stig­nu­ća.
Te­o­rij­ska pra­vi­la ko­ja su stva­ra­li (na pri­mer, ču­ve­na Ja­kob­so­no­va de­
fi­ni­ci­ja po­et­ske funk­ci­je) či­ni­la su, pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju, sa­mo
ne­ku vr­stu her­me­tič­nog i nad­me­nog je­zi­ka (ta­ko­zva­nog me­ta­je­zi­ka)
ko­ji je znat­no vi­še slu­žio za stva­ra­nje sa­me te­o­ri­je ne­go za raz­u­me­
va­nje suš­ti­ne knji­žev­no­sti.21 Ali u XX ve­ku ni­je ne­do­sta­ja­lo ni pri­
sta­li­câ uve­re­nja o tome da ako se uopšte stva­ra te­o­ri­ja – pa i te­o­ri­ja
19 N. Hart­man, „Si­ste­matyczna auto­pre­zen­ta­cja“, Li­te­a­tu­ra na Świ­e­ce, 1987,
br. 4, str. 306.
20 L. Ber­sa­ni, „Czy ist­ni­e­je na­u­ka o li­te­ra­tur­ze?“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki, 1974,
sv. 3, str. 335, 338.
21 Ibid., 322–327.
22
Književne teorije XX veka
knji­žev­no­sti – on­da to mo­ra bi­ti pra­va te­o­ri­ja. Mo­glo bi se čak re­ći
da je te­o­ri­ja u XX ve­ku ba­lan­si­ra­la upra­vo iz­me­đu sle­de­ćih kraj­no­
sti: „in­ter­pre­ta­tiv­nog zna­nja“ i si­ste­ma, a isto­vre­me­no i – knji­žev­
no­sti i na­u­ke. Ili se pri­kla­nja­la svom pred­me­tu po­ku­ša­va­ju­ći da što
ver­ni­je pred­sta­vi nje­go­vu spe­ci­fič­nost i in­di­vi­du­al­nost, ili se tru­di­
la da de­fi­ni­še opšte za­ko­ne i pra­vi­la ko­ja nji­me upra­vlja­ju a sa­mim
tim da za­do­vo­lji pre sve­ga na­uč­ne aspi­ra­ci­je te­o­ri­je knji­žev­no­sti.
Smi­sao ovog su­ko­ba ve­o­ma us­peš­no je iz­ra­ža­va­la mi­sao jed­nog od
ne­mač­kih tvo­ra­ca ta­ko­zva­ne umet­no­sti in­ter­pre­ta­ci­je – Emi­la Štaj­
ge­ra, ko­ji je jed­nom re­kao:
„Na­u­ka o knji­žev­no­sti se na­la­zi u po­seb­noj si­tu­a­ci­ji. Ko se
njo­me ba­vi, ra­zi­la­zi se ili s na­u­kom ili s knji­žev­noš­ću.“22
Ovaj oso­be­ni kon­flikt iz­me­đu in­te­re­sa na­u­ke i knji­žev­no­sti,
o ko­jem će još bi­ti re­či, na­ro­či­to se za­oš­trio pred kraj še­zde­se­tih
go­di­na i pre­tvo­rio se u spor iz­me­đu or­to­dok­snih fran­cu­skih struk­
tu­ra­li­sta – za ko­je je naj­va­žni­je bi­lo upra­vo iz­gra­di­ti „sna­žnu“ na­
u­ku o knji­žev­no­sti, i ta­ko­zva­nih poststruk­tu­ra­li­sta – raz­o­ča­ra­nih
sa­znaj­nim fun­da­men­ta­li­zmom i sci­jen­ti­zmom u na­u­ci o knji­žev­no­
sti. Ovaj na­ra­sta­ju­ći kon­flikt do­pri­neo je to­me da se te­o­ri­ja knji­žev­
no­sti naš­la u ogrom­noj kri­zi, ta­ko da je apel fran­cu­skog kri­ti­ča­ra i
te­o­re­ti­ča­ra Ro­la­na Bar­ta, is­ka­zan u na­slo­vu jed­nog od nje­go­vih tek­
sto­va – Od na­u­ke do knji­žev­no­sti, go­vo­rio sam za se­be. Pre­ma Bar­
to­vom miš­lje­nju, struk­tu­ra­li­stič­ka te­o­ri­ja je jed­no­stav­no uto­nu­la u
pre­ko­mer­nu „ana­li­tič­nost“ gu­be­ći us­put svoj pred­met i ono što je
ne­sum­nji­vo naj­va­žni­je – pri­jat­nost či­ta­nja knji­žev­no­sti.23 Re­ak­ci­ja
na te­o­rij­sku or­to­dok­si­ju po­stao je upra­vo poststruk­tu­ra­li­zam – sna­
žna kri­tič­ka stru­ja te­o­ri­je ko­ja ne sa­mo što je do­vo­di­la u pi­ta­nje te­o­ri­ju knji­žev­no­sti u zna­ku struk­tu­ra­li­zma već je na­ru­ši­la smi­sao ba­vlje­nja te­o­ri­jom knji­žev­no­sti uopšte.24
4. Te­o­ri­ja i in­ter­pre­ta­ci­ja
Još se u an­ti­ci raz­miš­lja­lo o od­no­su iz­me­đu te­o­ri­je i prak­se, a na­ro­či­
to o nji­ho­voj hi­je­rar­hi­ji i uza­jam­nom od­no­su. Po­sta­vlja­lo se, da­kle,
pi­ta­nje o tome šta je va­žni­je: prak­sa ili te­o­ri­ja? De­lo­va­nje, od­no­sno
nje­go­vi opšti uslo­vi ili na­če­la? Ras­pra­vlja­lo se i o to­me šta tre­ba da
22 H. Mar­kje­vič, Na­u­ka o knji­žev­no­sti, Be­o­grad, 1974, str. 23, prevod: Sto­jan Su­
bo­tin.
23 R. Bart­hes, „Od na­u­ki do li­te­ra­tury“, u: Mit i znak. Ese­je, War­sza­wa, 1970, str. 322.
24 Po­gle­da­ti: Poststruk­tu­ra­li­zam.
Uvod 23
Kon­flikt iz­me­đu
knji­žev­no­sti i
na­u­ke
Struk­tu­ra­li­sti
– poststruk­tu­
ra­li­sti
Poststruk­tu­ra­
li­zam. Kri­ti­ka
te­o­ri­je
Pr­ven­stvo te­o­ri­je
ili prak­se?
Ari­sto­te­lo­va
kon­cep­ci­ja
svr­sis­hod­nog
de­lo­va­nja
Te­o­ri­ja
i in­ter­pre­ta­ci­ja
Spor
o gra­ni­ca­ma
in­ter­pre­ta­ci­je
Iz­vo­ri zna­če­nja
knji­žev­no­sti
bu­de pr­vo a šta dru­go: da­kle, da li te­o­ri­ja tre­ba da bu­de is­pred prak­
se – stva­ra­ju­ći pra­vi­la i pro­gra­me za nju ili obr­nu­to – da mo­že sa­mo
opi­sivati već po­sto­je­će prak­se ne na­me­ću­ći im una­pred ogra­ni­če­
nja? Ma­da su ova­kva pi­ta­nja pod­se­ća­la na neš­to po­zna­ti­ju di­le­mu
o to­me šta je starije – ko­koš­ka ili ja­je, ona su u isto­ri­ji fi­lo­zof­ske i
knji­žev­no­te­o­rij­ske mi­sli pri­lič­no us­peš­no za­o­ku­plja­la pa­žnju ra­znih
mi­sli­la­ca. Stil miš­lje­nja ko­ji je da­vao pr­ven­stvo te­o­ri­ji u od­no­su na
prak­su usta­lio se po­čev od Ari­sto­te­la ko­ji je, na pri­mer, iz­neo miš­
lje­nje da je čo­ve­ko­va de­lat­nost ra­ci­o­nal­nog ka­rak­te­ra, jer uvek u
se­bi sa­dr­ži ne­ki mi­sa­o­ni pro­je­kat. Naj­bit­ni­je je, da­kle, po­sta­vlja­nje
ci­lja ko­ji ak­tiv­ni su­bje­kat že­li da ostva­ri, a sa­ma ak­tiv­nost is­klju­či­vo
je do­pu­na ovog mi­sa­o­nog či­na. Raz­li­ku­ju­ći na taj na­čin u čo­ve­ko­
voj de­lat­no­sti mi­sa­o­ni ele­me­nat (te­o­rij­ski, a isto­vre­me­no te­le­o­loš­ki
– ce­lis­ho­dan) i ak­ti­van ele­me­nat (prak­ti­čan, ener­get­ski), Ari­sto­tel je
isto­vre­me­no za sva vre­me­na po­sta­vio nji­ho­vu hi­je­rar­hi­ju i sa­mim
tim pod­re­dio prak­su te­o­ri­ji.
Te pri­vid­no da­le­ke di­le­me po­sta­le su opet ak­tu­el­ne, na­ro­či­to u
po­sled­nje dve de­ce­ni­je XX ve­ka kad je po­če­lo ve­o­ma ozbilj­no da se
raz­miš­lja o za­vi­sno­sti te­o­ri­je i prak­se u okvi­ru te­o­ri­je knji­žev­no­sti,
a kon­kret­no: o od­no­su iz­me­đu te­o­rij­skih mo­de­la i in­ter­pre­ta­tiv­nih
prak­si. Ta­da su se, ta­ko­đe, po­no­vo vra­ti­la pi­ta­nja ko­ja su na opštem
pla­nu već odav­no po­sta­vlja­na. Da­kle, šta je va­žni­je: mi­sa­o­na spe­ku­
la­ci­ja o knji­žev­no­sti i stva­ra­nje te­o­rij­skih kon­cep­ci­ja ko­je će bi­ti u
sta­nju da ob­ja­sne i opi­šu nje­nu pri­ro­du? Ili, pak, prak­sa, da­kle, jed­
no­stav­no či­ta­nje i in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­nih de­la? Ili, dru­ga­či­je re­če­
no – da li knji­žev­nost mo­že­mo in­ter­pre­ti­ra­ti u pot­pu­no­sti slo­bod­no
ili in­ter­pre­ta­ci­ju mo­ra­mo bla­go­vre­me­no ogra­ni­či­ti ne­kim pra­vi­li­ma
i una­pred od­re­di­ti njen cilj? Ako je i mo­ra­mo ogra­ni­či­ti, on­da uz po­
moć ko­jih kri­te­ri­ju­ma – da li bi to tre­ba­lo da bu­de sa­gla­snost s hi­po­
te­tič­kom na­me­rom auto­ra (jed­no­stav­no re­če­no: s tim „šta je autor
imao na umu“)? Ili bi to tre­ba­lo da bu­de re­ci­mo, na pri­mer, po­du­
dar­nost sa isti­nom? A ako je ta­ko, on­da – s ka­ko shva­će­nom isti­
nom? I, da­lje – po­sto­ji li ta­ko neš­to kao što je „pra­vil­na“ ili „pra­va“
ili „ade­kvat­na“ in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­nog de­la? A ako je ta­ko – ka­
ko se za­pra­vo mo­gu od­re­di­ti nje­ne gra­ni­ce? Za­tim – ako ne po­sto­ji
neš­to kao što je „pra­vil­na“ in­ter­pre­ta­ci­ja, da li to zna­či da mo­že­mo
pot­pu­no pro­iz­volj­no ko­ri­sti­ti knji­žev­nost za svo­je ci­lje­ve? Na­rav­no,
od­go­vo­ri na ova pi­ta­nja mo­ra­li su sva­ki put ima­ti u vi­du od­re­đe­nu
kon­cep­ci­ju knji­žev­no­sti – ma­kar da bi se pri­zna­lo da po­sto­ji ne­ka
objek­tiv­na se­man­tič­ka sa­dr­ži­na de­la ko­ju jed­no­stav­no tre­ba str­plji­
vo ot­kri­va­ti (a ona je ili re­zul­tat auto­ro­ve na­me­re ili oso­bi­na sa­mog
24
Književne teorije XX veka
de­la – efe­kat nje­go­ve unu­traš­nje kon­struk­ci­je, nje­go­ve zna­čenj­ske
ko­he­zi­je, se­mi­o­tič­kog si­ste­ma ili kon­ven­ci­je u ko­joj je stvo­ren i sl.)
ili obr­nu­to – da ta­kva struk­tu­ra uopšte ne po­sto­ji i da se sve for­mi­
ra to­kom in­ter­pre­ta­ci­je uz po­moć či­ta­o­če­ve in­ven­ci­je. U ovom po­
sled­njem slu­ča­ju va­žno je pre­ci­zno od­re­di­ti ulo­gu či­ta­o­ca: sma­tra­lo
se, na pri­mer – po­seb­no u okvi­ru fe­no­me­no­lo­gi­je knji­žev­no­sti ili
te­o­ri­je knji­žev­ne ko­mu­ni­ka­ci­je – da in­ter­pre­ta­ci­ja uisti­nu do­pri­no­
si stva­ra­nju zna­če­nja knji­žev­nog de­la, ali da se ovaj pro­ces de­ša­va
sa­mo za­hva­lju­ju­ći „par­ti­tu­ri“ ko­ju je autor upi­sao u de­lo, od­no­sno
pred­lo­že­nom pro­jek­tu za nje­go­vo iz­vo­đe­nje, te – na kra­ju – da upra­
vo piš­če­va za­mi­sao una­pred od­re­đu­je tok či­ta­nja.
U XX ve­ku su se de­ša­va­li broj­ni te­o­rij­ski spo­ro­vi o slo­bo­di in­ter­
pre­ta­ci­je – a po­seb­no o gra­ni­ca­ma i mo­guć­no­sti­ma nje­ne in­ge­ren­ci­je
za knji­žev­no de­lo, a ta­ko­đe i o je­zi­ku ko­jim se in­ter­pre­ta­to­ri knji­žev­
no­sti slu­že s ci­ljem iz­ra­ža­va­nja nje­nog smi­sla, kao i o dis­kur­ziv­nom
sta­tu­su knji­žev­nog ko­men­ta­ra. Od njih su u isto­ri­ju uš­la na­ro­či­to dva:
spor fran­cu­skog fi­lo­zo­fa her­me­ne­u­ti­ča­ra Po­la Ri­ke­ra s ta­ko­zva­nim
Maj­sto­ri­ma Skep­se (Ni­če­om, Mark­som, Froj­dom) ko­ji je za­po­čeo
još še­zde­se­tih go­di­na, i spor dru­gog fran­cu­skog fi­lo­zo­fa Ža­ka De­ri­de
s ne­mač­kim fi­lo­zo­fom Hans-Ge­or­gom Ga­da­me­rom (ili uopšte­ni­je re­če­no: spor de­kon­struk­ti­vi­sta s pri­sta­li­ca­ma tra­di­ci­o­nal­ne her­me­ne­u­ti­ke)
osam­de­se­tih go­di­na.25 Ovi su­ko­bi, me­đu­tim, osta­li su ne­re­še­ni, a pro­
ble­mi od­no­sa te­o­ri­je i in­ter­pre­ta­ci­je, kao i pi­ta­nje slo­bo­dâ i ogra­ni­če­
nja po­stu­pa­ka in­ter­pre­ti­ra­nja knji­žev­no­sti, do da­nas su osta­li pro­ble­mi
ko­ji stal­no iza­zi­va­ju bur­ne di­sku­si­je me­đu te­o­re­ti­ča­ri­ma knji­žev­no­sti.
Di­le­ma­ma ko­je su se od­no­si­le na pri­ro­du in­ter­pre­ta­ci­je i njen
od­nos pre­ma te­o­ri­ji bi­le su po­sve­će­ne (još na po­čet­ku osam­de­se­tih
go­di­na) i ve­o­ma va­žne me­to­do­loš­ke ras­pra­ve vo­đe­ne već u okvi­ru
sa­me te­o­ri­je knji­žev­no­sti – na pri­mer, ame­rič­ka di­sku­si­ja pod na­zi­
vom „Pro­tiv te­o­ri­je“ (od 1982. do 1985. go­di­ne), ko­ja je ofi­ci­jel­no
ina­u­gu­ri­sa­la de­lat­nost ta­ko­zva­nih neo­prag­ma­ti­sta u na­u­ci o knji­žev­
no­sti,26 kao i spor o gra­ni­ca­ma in­ter­pre­ta­ci­je ko­ji se od­i­grao u Kem­
bri­džu 1990. go­di­ne za vre­me ta­ko­zva­nih Ta­ne­rov­skih pre­da­va­nja
u ko­ji­ma su, iz­me­đu osta­lih, uče­stvo­va­li Um­ber­to Eko, Ri­čard Ror­ti
i Džo­na­tan Ka­ler.27 Ko­li­ko je pr­va od ovih di­sku­si­ja ospo­ra­va­la smi­sao
25 Po­gle­da­ti: Her­me­ne­u­ti­ka.
26 Za­be­le­že­na u zbor­ni­ku Aga­inst The­ory: Li­te­rary Stu­di­es and the New Prag­ma­
tism, red. W. J. T. Mitchell, Chi­ca­go–Lon­don, 1985. Pogledati ta­ko­đe: Prag­
ma­ti­zam.
27 U. Eco, R. Rorty, J. Cul­ler, Ch. Bro­o­ke-Ro­se, In­ter­pre­ta­cja i na­din­ter­pre­ta­cja,
red. Col­li­ni, Kraków, 1996 (Interpretation and Overinterpretation, Cambrid­
ge University Press, 1992). O ovo­me ću pi­sa­ti ka­sni­je.
Uvod 25
Ulo­ga či­ta­o­ca
Spor oko
inter­pre­ta­ci­je
u XX ve­ku
Ame­rič­ke
knji­žev­no­te­o­rij­
ske de­ba­te
Dva me­đu­sob­no
kon­ku­rent­na
te­o­rij­ska sta­va
In­ter­pre­ta­tiv­noher­me­ne­u­tič­ka
stru­ja
Ana­li­tič­ko-na­uč­na stru­ja
po­sto­ja­nja te­o­ri­je knji­žev­no­sti, a pre sve­ga te­o­ri­je in­ter­pre­ta­ci­je (kao
di­sci­pli­ne ko­ja ogra­ni­ča­va slo­bo­du či­ta­nja knji­žev­no­sti), to­li­ko je
dru­ga po­kre­nu­la de­talj­ni­ju pro­ble­ma­ti­ku – po­drob­no ana­li­zi­ra­ju­ći
raz­li­či­te va­ri­jan­te i do­me­ne in­ge­ren­ci­ja či­ta­o­ca / pri­ma­o­ca u knji­žev­
ni tekst. Pr­va je skre­nu­la pa­žnju na to da je pre­te­ra­na re­strik­tiv­nost
te­o­ri­je in­ter­pre­ta­ci­je i kru­tost pra­vi­la iš­či­ta­va­nja knji­žev­no­sti ko­je je
ona utvr­di­la do­pri­ne­la kri­zi te­o­ri­je uopšte. Za­hva­lju­ju­ći, me­đu­tim,
dru­goj, us­pe­le su da se na vi­de­lo iz­ne­su broj­ne teš­ko­će u for­mu­li­sa­
nju in­ter­pre­ta­tiv­nih su­do­va i da se si­ste­ma­ti­zu­ju me­đu­sob­no kon­ku­
rent­ni sti­lo­vi či­ta­nja knji­žev­no­sti.28
Po­sma­tra­ju­ći, da­kle, XX vek iz sa­daš­nje per­spek­ti­ve, mo­glo bi
se re­ći da su u na­u­ci o knji­žev­no­sti go­to­vo kroz či­tav ovaj vek po­
stojala dva me­đu­sob­no kon­ku­rent­na te­o­rij­ska sta­va. Pr­vi od njih bi
se mo­gao na­zva­ti – i n­te r­ pre­ t a­t iv­ no -he r­ me­ne­u­t i č­k i, a dru­gi
– ana­ l i­t i č­ko- na­uč­ni. Pr­vi je bio usme­ren ka pro­du­blji­va­nju shva­
ta­nja knji­žev­no­sti i svih vr­sta po­ja­vâ ve­za­nih za nju, dru­gi – ka stva­
ra­nju sna­žnih te­me­lja na­u­ke o knji­žev­no­sti. Pr­vi je stva­rao raz­li­či­te
in­ter­pre­ta­tiv­ne je­zi­ke i za­hva­lju­ju­ći to­me otva­rao knji­žev­nost pre­ma
no­vim kon­tek­sti­ma, uve­ća­va­ju­ći bo­gat­stvo nje­nih zna­če­nja, od­no­sa
i ko­riš­će­nja. Dru­gi je, na­pro­tiv, stva­rao raz­li­či­te she­me i mo­de­le uz
po­moć ko­jih se ovo mnoš­tvo pro­ble­ma ve­za­nih za knji­žev­nost mo­
glo kon­den­zo­va­ti i do­ve­sti do što pre­ci­zni­jih for­mu­la. Dva po­me­nu­
ta glav­na te­o­rij­ska sta­va pro­iz­ve­la su u XX ve­ku dve sna­žne stru­je
u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti i mo­že­mo ih ade­kvat­no od­re­di­ti kao in­ter­pre­
ta­tiv­no-her­me­ne­u­tič­ku i ana­li­tič­ko-na­uč­nu stru­ju. Od kon­cep­ci­jâ
pred­sta­vlje­nih u ovoj knji­zi, prvoj struji pripadaju, na pri­mer, te­o­
ri­je ru­skih for­ma­li­sta, stru­ku­tral­ne po­e­ti­ke (na pri­mer, Mu­kar­žov­
skog, Ja­kob­so­na, To­do­ro­va, Že­ne­ta ili Ri­fa­te­ra), ge­ne­ra­tiv­ne po­e­ti­ke
(na pri­mer, na­ra­to­loš­ka), po­e­ti­ke recep­ci­je, struk­tu­ral­na se­mi­o­lo­gi­ja
(kon­cep­ci­je Tar­tu­ske ško­le, Eko­va te­o­ri­ja ili te­o­ri­ja „ra­nog“ Bar­ta
i sl.); dru­goj stru­ji – fe­no­me­no­lo­gi­ja (kao pod­lo­ga za sa­vre­me­ne her­
me­ne­u­ti­ke), knji­žev­na psi­ho­a­na­li­za, te­o­ri­ja in­ter­pre­ta­ci­je i knji­žev­ne
her­me­ne­u­ti­ke, kao i naj­no­vi­ja po­ja­va: de­kon­struk­ci­ja i de­kon­struk­ti­
vi­zam, fe­mi­ni­stič­ka, et­nič­ka ili post­ko­lo­ni­jal­na kri­ti­ka, gen­der i qu­e­er
kri­ti­ka, pro­u­ča­va­nja kul­tu­re i slič­no. Da­nas se, uzi­ma­ju­ći u ob­zir do­
mi­na­ci­ju jed­ne ili dru­ge ten­den­ci­je u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti XX ve­ka,
mo­gu iz­dvo­ji­ti i dve nje­ne naj­va­žni­je va­ri­jan­te.
28 Ka­sni­ji od­jek ove rasprave po­sta­la je di­sku­si­ja ko­ja se od­vi­ja­la na stra­ni­ca­ma
Teksty Dru­gie, pod mo­tom: „Gra­ni­ce in­ter­pre­ta­cji“, Teksty Dru­gie, 1997, nr 6,
kao i „Gra­ni­ce tek­stu“, Teksty Dru­gie, 1998, br. 4.
26
Književne teorije XX veka
Dvadeseti vek u te­o­ri­ji. Sa­vre­me­na, post­mo­der­na
i kul­tu­ro­loš­ka te­o­ri­ja
Iako je te­o­ri­ja knji­žev­no­sti svo­ju isto­ri­ju za­po­če­la još u vre­me po­
zi­ti­vi­zma, u doba kad su se po­ja­vi­la pi­ta­nja o me­to­da­ma pro­u­ča­va­
nja knji­žev­no­sti, ipak se tek XX vek mo­že sma­tra­ti ve­kom te­o­ri­je
knji­žev­no­sti u pra­vom smi­slu te re­či. Upra­vo je u pro­te­klom stoleću
te­o­ri­ja knji­žev­no­sti do­bi­la sta­tus po­seb­ne di­sci­pli­ne, a na sa­mom
po­čet­ku ovog ve­ka, sti­ca­njem auto­no­mi­je po­mo­ću hu­ma­ni­sti­ke,
stva­ra­nje pra­ve te­o­ri­je po­sta­lo je je­dan od naj­va­žni­jih za­da­ta­ka is­tra­
ži­va­ča knji­žev­no­sti.
Na raz­voj te­o­ri­je knji­žev­no­sti u XX ve­ku u naj­ve­ćoj me­ri iz­vr­ši­
la su uti­caj dva ve­li­ka pre­o­kre­ta:
– an­ti­po­zi­ti­vi­stič­ki pre­o­kret ko­ji joj je do­neo na­uč­nu auto­no­mi­
ju i usme­rio nje­na in­te­re­so­va­nja u prav­cu je­zi­ka knji­žev­nog
de­la (ta­ko­zva­ni lin­gvi­stič­ki obrt) i
– poststruk­tu­ra­li­stič­ki pre­o­kret ko­ji je tu na­uč­nu auto­no­mi­ju
na­ru­šio, iza­zi­va­ju­ći sle­de­će va­žne obrte u te­o­ri­ji: prag­ma­ti­stič­
ki, etič­ko-po­li­tič­ki, na­ra­ti­vi­stič­ki, a kao po­sle­di­cu – kul­tur­ni
pre­o­kret.
XX vek kao vek
te­o­ri­je
An­ti­po­zi­ti­vi­stič­ki
i poststruk­tu­ra­li­
stič­ki pre­o­kret
1. An­ti­po­zi­ti­vi­stič­ki pre­o­kret
Naj­va­žni­ja te­o­rij­ska pi­ta­nja ko­ja su se po­ja­vi­la još na osno­vi po­zi­
ti­vi­stič­ke na­u­ke o knji­žev­no­sti ima­la su, pre sve­ga, epi­ste­mo­loš­ki i
me­to­do­loš­ki ka­rak­ter. I ma­da je te­o­ri­ja u po­zi­ti­vi­zmu oči­gled­no u se­
bi im­pli­ci­te sa­dr­ža­va­la opštu kon­cep­ci­ju svog pred­me­ta, on­to­loš­ka
pi­ta­nja – a pre sve­ga: šta je knji­žev­nost? – ipak ni­je po­sta­vlja­la di­
rekt­no, sma­tra­ju­ći da ona pred­sta­vlja isti pred­met pro­u­ča­va­nja kao
i sve što nas okru­žu­je. I me­to­de pro­u­ča­va­nja ta­da su pre­u­zi­ma­ne od
pri­rod­nih na­u­ka ko­je su u to vre­me odre­đi­va­le opšti ton na­u­ke usta­
no­vlja­va­ju­ći time me­to­do­loš­ki ka­non. Pr­vo iz­ra­zi­to sta­no­viš­te ko­je
se po­ja­vi­lo u me­to­do­lo­gi­ji po­zi­ti­vi­zma bi­lo je ge­ne­tič­ko tu­ma­če­nje
i u skla­du s nje­go­vim na­zi­vom bi­lo je vi­še ori­jen­ti­sa­no na pi­ta­nje o
tome oda­kle po­ti­če knji­žev­nost, ne­go na pi­ta­nje šta je ona. Tra­gom
ten­den­ci­je ka odre­đi­va­nju spolj­nih či­ni­la­ca ko­ji su uti­ca­li na na­sta­
nak knji­žev­nog de­la po­ja­vlji­va­le su se raz­li­či­te va­ri­jan­te me­to­da
is­tra­ži­va­nja knji­žev­no­sti: isto­rij­ske, so­ci­o­loš­ke, pri­rod­njač­ke, psi­ho­
loš­ke i slič­no. Na taj na­čin se po­ku­ša­la ob­ja­sni­ti ge­ne­za knji­žev­nog
de­la – ili po­zi­va­njem na isto­rij­ski ili na druš­tve­ni kon­tekst, ili na
psi­hu auto­ra (pa čak i nje­go­vu „fi­zi­o­lo­gi­ju“) ili, ta­ko­đe, tra­že­njem
Uvod 27
Epi­ste­mo­loš­ka
i me­to­do­loš­ka
pi­ta­nja
Pri­rod­ne na­u­ke
i po­če­ci te­o­ri­je
knji­žev­no­sti
Ge­ne­ti­zam
An­ti­po­zi­ti­vi­stič­ki
pre­o­kret
– ge­ne­za
sa­vre­me­ne
te­o­ri­je
Po­de­la na pri­rod­
ne i hu­ma­ni­stič­
ke na­u­ke
No­mo­tet­ske
i idi­o­graf­ske
na­u­ke
Spe­ci­fič­nost
knji­žev­no­sti
ana­lo­gi­je s te­o­ri­ja­ma pri­rod­nih na­u­ka (na pri­mer, s te­o­ri­jom evo­lu­
ci­je ko­ja je pri­me­nji­va­na na te­o­ri­ju raz­vo­ja knji­žev­nih ro­do­va).29 Pi­
ta­nja o suš­ti­ni knji­žev­no­sti po­ja­vi­la su se tek na­kon ozbilj­ne raspra­
ve o me­to­da­ma na­uč­nog sa­zna­nja, ko­ja se od­vi­ja­la na pre­la­zu XIX
u XX vek. Kao re­zul­tat ove rasprave (na­zo­vi­mo je „an­ti­po­zi­ti­vi­stič­
kim pre­o­kre­tom“), hu­ma­ni­stič­ke na­u­ke su se osa­mo­sta­li­le i odvo­ji­
le od pri­rod­nih na­u­ka uvo­de­ći sop­stve­nu, ne­za­vi­snu me­to­do­lo­gi­ju.
Upra­vo zbog to­ga se u an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kom pre­o­kre­tu mo­že uoči­ti
ne sa­mo ge­ne­za sa­vre­me­ne hu­ma­ni­sti­ke već i ge­ne­za sa­vre­me­ne te­
o­ri­je knji­žev­no­sti. To je bio, na razmeđi XIX i XX veka, spor oko
me­to­da na­uč­nog sa­zna­va­nja, ini­ci­ran su­prot­sta­vlja­njem već po­me­
nu­toj po­zi­ti­vi­stič­koj me­to­do­lo­gi­ji, ko­ji je u is­tra­ži­vač­kim pro­ce­si­ma
iz­jed­na­ča­vao spo­ljaš­nje či­nje­ni­ce pri­rod­nog sve­ta i unu­traš­nje po­ja­
ve du­hov­nog ži­vo­ta. Suš­ti­nu ovog spo­ra pred­sta­vlja­lo je ge­ne­tič­ko i
de­ter­mi­ni­stič­ko shva­ta­nje knji­žev­nog de­la: kao re­zul­tat psi­ho­loš­ke,
druš­tve­ne, isto­rij­ske i slič­nih pri­ro­da tih uzro­ka. Ta­ko je kao naj­
va­žni­ji cilj di­sku­si­je an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kog pre­o­kre­ta po­sta­lo iz­ra­zi­to
odva­ja­nje pri­rod­nih i hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka (uklju­ču­ju­ći i te­o­ri­ju
knji­žev­no­sti), iz­vr­še­no u skla­du sa suš­tin­skom raz­li­kom pred­me­ta
is­tra­ži­va­nja (uklju­ču­ju­ći i knji­žev­nost). Kao po­sle­di­ca ovo­ga, doš­lo
je do opšte po­de­le na­u­ka na pri­rod­ne – no­mo­tet­skog ka­rak­te­ra (od
grč. no­mos = za­kon i the­tos = usta­no­vljen), i hu­ma­ni­stič­ke – idi­
o­graf­skog ka­rak­te­ra (od grč. idi­os = oso­bit i grap­hein = pi­sa­ti).30
Ove pr­ve tre­ba­lo je da se ba­ve ob­jaš­nja­va­njem raz­li­či­tih po­ja­va i
pro­ce­sa u spo­ljaš­njem sve­tu i usred­sre­đi­va­njem glav­ne pa­žnje na
za­ko­ne ko­ji su vla­da­li ovim po­ja­va­ma i pro­ce­si­ma; dru­ge, za ko­je
je osnov­ni sa­znaj­ni po­stu­pak tre­ba­lo da bu­de shva­ta­nje du­hov­nog
ži­vo­ta, pri­pre­ma­le su se pre sve­ga za opis ono­ga što je po­je­di­nač­no
i ne­po­no­vlji­vo.
Ovo je za te­o­ri­ju knji­žev­no­sti ima­lo ve­o­ma va­žne po­sle­di­ce; pre
sve­ga je odva­ja­nje hu­ma­ni­sti­ke od pri­rod­nih na­u­ka, a za­jed­no s njom
i na­u­ke o knji­žev­no­sti, po­vla­či­lo za so­bom ne­mi­nov­nost ja­snog de­fi­
ni­sa­nja spe­ci­fič­no­sti knji­žev­no­sti kao pred­me­ta te­o­ri­je knji­žev­no­sti.
Upra­vo su ta­da – iz ra­zu­mlji­vih raz­lo­ga – za te­o­re­ti­ča­re knji­žev­no­sti
po­sta­la naj­va­žni­ja pi­ta­nja spe­ci­fič­nih svoj­sta­va knji­žev­nog de­la kao
29 O po­zi­ti­vi­stič­kim me­to­do­loš­kim kon­cep­ci­ja­ma (na­ro­či­to o me­to­da­ma pri­
rod­nih na­u­ka ili „esto­fi­zio(loš­ko)psi­ho­loš­koj“ me­to­di) pogledati: Te­o­ria ba­
dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, red. S. Skwarzyńska, t. 1: Ro­mantyzm
i pozytywizm, deo I: Ki­e­run­ki ro­mantyczne i pr­zed­mark­sow­ska rosyjska szko­ła
re­a­li­zmu, Kraków, 1965.
30 Ovu po­de­lu iz­vr­ši­la su dvo­ji­ca pred­stav­ni­ka neo­kan­tov­ske Ba­den­ske ško­le
V. Vin­del­band i H. Ri­kert 1894. go­di­ne.
28
Književne teorije XX veka
pred­me­ta te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Ve­o­ma br­zo po­sle njih po­ja­vi­li su se i
pro­ble­mi ko­ji se odnose na raz­u­me­va­nje knji­žev­no­sti, pri­ro­de in­ter­
pre­ta­ci­je, spe­ci­fič­no­sti stva­ra­lač­kog pro­ce­sa, knji­žev­nih su­bjek­tiv­no­
sti i slič­no. Mo­že se da­kle re­ći kako se te­o­ri­ja u pra­vom zna­če­nju te
re­či – ona ko­ja je po­če­la od po­ku­ša­ja pre­ci­znog de­fi­ni­sa­nja oso­bi­na
svog pred­me­ta, a isto­vre­me­no i od po­ku­ša­ja da od nje­ga uči­ni osno­vu
te­o­ri­je knji­žev­no­sti – po­ja­vi­la upra­vo na­kon an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kog pre­o­
kre­ta kad je mo­gla za­ga­ran­to­va­ti auto­no­mi­ju na­u­ci o knji­žev­no­sti.
Upra­vo s tim u ve­zi, na po­čet­ku ve­ka sre­će­mo se s mno­go pra­va­
ca i ori­jen­ta­ci­ja za ko­je su naj­va­žni­ji po­sta­li od­go­vo­ri na pi­ta­nja on­to­
loš­ke pri­ro­de: šta je knji­žev­nost? Ka­kve su nje­ne po­seb­ne oso­bi­ne? Po
če­mu se ona raz­li­ku­je od dru­gih je­zič­kih tvo­re­vi­na? Šta je to po­et­ski
je­zik? To se na­ro­či­to vi­di u na­po­ri­ma onih te­o­rij­skih ško­la kao što su
Ru­ska for­ma­li­stič­ka ško­la, Praš­ka struk­tu­ra­li­stič­ka ško­la ili In­gar­de­
no­va fe­no­me­no­lo­gi­ja knji­žev­no­sti za ko­je te vr­ste di­le­ma esen­ci­jal­ne
pri­ro­de iz­bi­ja­ju ap­so­lut­no u pr­vi plan i sva­ka­ko pred­sta­vlja­ju po­la­znu
tač­ku za odre­đi­va­nje na­či­na is­tra­ži­va­nja i ana­li­ze knji­žev­nog de­la. Na
po­čet­ku XX ve­ka bi­le su pri­sut­ne i već po­me­nu­te ide­o­graf­ske ten­den­
ci­je – na­ro­či­to u ško­la­ma in­ter­pre­ta­ci­je ko­je su se obi­la­to raz­vi­ja­le. Tu
se pre sve­ga uzi­ma­lo u ob­zir kon­kret­no, po­je­di­nač­no knji­žev­no de­lo
sa­gle­da­va­no na osno­vi nje­go­ve spe­ci­fič­no­sti i ne­po­no­vlji­vih oso­bi­na.
Ipak su u pr­voj po­lo­vi­ni XX ve­ka de­fi­ni­tiv­no bi­li do­mi­nant­ni
uti­ca­ji te­o­ri­je je­zi­ka i opšte lin­gvi­sti­ke Fer­di­nan­da de So­si­ra, a pra­
vac ka ko­jem je ta­ko­đe ve­o­ma in­ten­ziv­no po­če­la da stre­mi na­u­ka
o knji­žev­no­sti če­sto je, iz ka­sni­je per­spek­ti­ve, bio odre­đi­van kao lin­
gvi­stič­ki pre­o­kret.31 Po­la­zna osno­va za oslo­ba­đa­nje te­o­ri­je od od­li­ka
for­ma­li­zma i struk­tu­ra­li­zma po­stao je upra­vo je­zik / je­zič­ki si­stem a
ne, kao do ta­da, va­nje­zič­ke uslo­vlje­no­sti knji­žev­nog de­la. Slič­no kao
što je i De So­sir že­leo da lin­gvi­sti­ku uči­ni eg­zakt­nom na­u­kom, ta­ko
su i is­tra­ži­va­či knji­žev­no­sti maš­ta­li o pra­voj eg­zakt­noj i na­uč­noj te­
o­ri­ji knji­žev­no­sti. Za­to je i ide­ja o „sna­žnoj“ na­u­ci o knji­žev­no­sti,
kao i o „sna­žnoj“ (si­ste­ma­tič­noj, opštoj, uni­ver­zal­noj, objek­tiv­noj)
te­o­ri­ji u to vre­me po­sta­la pri­mar­na. Ubr­zo se is­po­sta­vi­lo da je naj­
va­žni­ji cilj (na­ro­či­to po­sle­rat­nog fran­cu­skog struk­tu­ra­li­zma) bi­lo
po­sta­vlja­nje osno­va na­u­ke o knji­žev­no­sti, opi­si­va­nje opštih uslo­va
stva­ra­nja smi­sla, pro­na­la­že­nje skri­ve­nih struk­tu­ra / si­ste­ma ko­ji su
vla­da­li svim kon­kret­nim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma knji­žev­nog stva­ra­laš­tva
i na kra­ju – kon­stru­i­sa­nje uni­ver­zal­ne „gra­ma­ti­ke“ knji­žev­no­sti.
Auto­no­mi­ja
na­u­ke
o knji­žev­no­sti
On­to­loš­ka
pi­ta­nja
Uti­caj lin­gvi­sti­ke
na raz­voj te­o­ri­je
Uni­ver­zal­na
gra­ma­ti­ka
31 Ovu po­ja­vu na fi­lo­zof­skoj osno­vi naj­bo­lje opi­su­je knji­ga The Lin­gu­i­stic Turn: knji­žev­no­sti
Es­says in Phi­lo­sop­hi­cal Met­hod: With Two Re­tro­spec­ti­ve Es­says, red. R. Ror­ti­ja,
Chi­ca­go, 1967.
Uvod 29
Te­o­ri­ja kao
kom­pak­tan
si­stem
Či­sta te­o­ri­ja
Oso­bi­ne
si­stem­ske te­o­ri­je
knji­žev­no­sti
Po­vra­tak
no­mo­te­ti­zmu
Ide­ja o si­ste­mu je­zi­ka i kon­cep­ci­ja De So­si­ro­ve opšte lin­gvi­sti­ke na­
met­nu­la je, da­kle, stro­go odre­đen na­čin raz­miš­lja­nja o knji­žev­no­sti
i te­o­ri­ji knji­žev­no­sti, ko­ji je kroz ve­ći deo XX ve­ka odre­đi­vao pra­vac
te­o­rij­skok­nji­žev­ne re­flek­si­je. De So­si­ro­vi sta­vo­vi o te­o­ri­ji je­zi­ka ta­ko­
đe su iz­vr­ši­li ve­o­ma sna­žan uti­caj na iz­gled sa­me te­o­ri­je knji­žev­no­sti.
Svo­je miš­lje­nje o te­o­ri­ji uopšte, tvo­rac opšte lin­gvi­sti­ke ve­o­ma ja­sno
je iz­ra­zio u jed­nom raz­go­vo­ru: „Je­zik je kom­pak­tan si­stem i te­o­ri­ja
bi tre­ba­lo da bu­de u is­toj me­ri kom­pakt­na kao i je­zik.“32 De So­si­ra je
in­te­re­so­vao pre sve­ga je­zič­ki si­stem u, da ta­ko ka­že­mo, či­stom sta­nju
– ap­strak­tan i opšti, izo­lo­van od isto­rij­skih pro­me­na, od go­vo­ra, od
su­bjek­ta i stvar­no­sti. Za­hva­lju­ju­ći to­me, i te­o­ri­ja knji­žev­no­sti, ko­ja
je kao osno­vu pri­hva­ti­la upra­vo ka­te­go­ri­ju si­ste­ma je­zi­ka, mo­gla je
za­dr­ža­ti ovu že­lje­nu „či­sto­tu“, opštost i ap­strakt­nost.33
Na osno­vi struk­tu­ra­li­zma, da­kle, po­ja­vio se i osna­žio mo­del pra­ve
na­uč­ne, si­stem­ske te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Ka­rak­te­ri­sa­li su je, pre sve­ga:
– auto­no­mi­ja (ne­za­vi­snost od eti­ke i po­li­ti­ke kao i ide­o­loš­kih
uti­ca­ja);
– objek­tiv­nost (ne­za­vi­snost od su­bjek­ta, kon­tek­sta i sl.);
– uni­ver­zal­nost i nad­i­sto­rič­nost (pri­zna­va­nje opšte va­žno­sti i
oba­ve­zno­sti te­o­rij­skih te­za, za­ko­na ili pra­vi­la in­ter­pre­ta­ci­je,
bez ob­zi­ra na isto­rij­ske i kul­tur­ne pro­me­ne, kao i et­nič­ke, ra­
sne, pol­ne, sek­su­al­ne i sl.);
– ce­lo­vi­tost;
– j e­zič­ka ne­u­tral­nost (iz­ra­da spe­ci­jal­nog si­ste­ma tvrd­nji – me­
ta­je­zi­ka).
Is­tra­ži­va­či knji­žev­no­sti sa­mim tim su se vra­ti­li tra­ga­nju za za­ko­
ni­ma i nji­ho­vom usta­no­vlja­va­nju, od­no­sno no­mo­te­ti­zmu – dru­ga­či­
jem, na­rav­no, ne­go onom po­zi­ti­vi­stič­kom, jer je isto ta­ko bio za­sno­
van na si­ste­mu je­zi­ka, mo­žda čak i or­to­dok­sni­jem. Za­me­ni­li su, ka­ko
je to de­fi­ni­sao je­dan od struk­tu­ra­li­stič­kih te­o­re­ti­ča­ra, „de­ter­mi­ni­zam
ge­ne­ze – de­ter­mi­ni­zmom struk­tu­re“.34 Sa­mim tim su u suš­ti­ni
„za­o­biš­li raz­gra­ni­če­nje iz­me­đu hu­ma­ni­stič­kih i pri­rod­nih na­u­
ka ko­je su još na po­čet­ku ve­ka iz­vr­ši­li ne­mač­ki neo­kan­tov­ci“.35
32 F. de So­sir, Opšta lin­gvi­sti­ka, Be­o­grad, 1969, prevod: Sreten Marić (kri­tič­ko
iz­da­nje, u pre­vo­du Du­šan­ke To­ča­nac), Srem­ski Kar­lov­ci–No­vi Sad, 1996.
33 Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (I) i Struk­tu­ra­li­zam (II).
34 Ž. Že­net, Fi­gu­re, Vuk Ka­ra­džić, Be­o­grad, 1985, str. 24, pre­vod: Mir­ja­na Mi­o­
či­no­vić.
35 H. Fri­e­drich, Struk­tu­ra­li­smus und Struk­tur in li­te­ra­tur­wis­sen­scha­ftlic­her Hin­
sicht. Eine Ski­ze (1967). Ovaj ci­tat na­vo­di B. Ale­man u član­ku „Struk­tu­ra­lizm
w li­te­ra­tu­ro­znaw­stwie?“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki, 1974. sv. 3, str. 297.
30
Književne teorije XX veka
Upra­vo ova­kvu te­o­ri­ju knji­žev­no­sti, či­je se naj­sa­vr­še­ni­je ote­lo­
tvo­re­nje po­ja­vi­lo na te­me­lju po­sle­rat­nog fran­cu­skog struk­tu­ra­li­zma,
od sko­ra zo­ve­mo i sa­vre­me­nom te­o­ri­jom (da bi se pod­vu­kla nje­na
sna­žna uko­re­nje­nost u sa­vre­me­nom mo­de­lu na­uč­nog zna­nja či­ji se
iz­vo­ri na­la­ze u kar­te­zi­jan­skom ra­ci­o­na­li­zmu). De­fi­ni­ci­ju sa­vre­me­ne
te­o­ri­je naj­pre­ci­zni­je je for­mu­li­sao Ri­šar Nič, sma­tra­ju­ći da je ona
Sa­vre­me­na
te­o­ri­ja
„si­ste­ma­ti­zo­va­na gru­pa opštih tvrd­nji (o suš­ti­ni, va­ri­jan­ta­
ma, kao i struk­tu­ral­nim i evo­lu­tiv­nim za­ko­ni­to­sti­ma knji­
žev­no­sti) ko­je pred­sta­vlja­ju po­ku­šaj ce­lo­vi­tog i na­uč­no
objek­tiv­nog opi­sa, kla­si­fi­ka­ci­je i ob­jaš­nje­nja uni­ver­zal­no
va­že­će pri­me­ne na či­ta­vu oblast knji­žev­nih po­ja­va“.36
Sa­vre­me­na te­o­ri­ja je za­pa­la u fa­zu ve­li­ke kri­ze za­jed­no s poststruk­
tu­ra­li­zmom, a da­nas se sve češ­će sma­tra da već pri­pa­da proš­lo­sti.
2. Poststruk­tu­ra­li­stič­ki pre­o­kret
Ka­snih še­zde­se­tih i to­kom se­dam­de­se­tih go­di­na te­o­re­ti­ča­ri knji­žev­
no­sti naš­li su se pred ozbilj­nom di­le­mom: tre­ba li se i da­lje ba­vi­ti
te­o­ri­jom knji­žev­no­sti, a ako tre­ba – ka­ko on­da za­pra­vo shva­ti­ti njen
za­da­tak? Ovo je za so­bom po­vu­klo du­bo­ku, ši­ro­ko po­sta­vlje­nu i vi­
še­go­diš­nju raspravu o sta­tu­su te­o­ri­je u okvi­ru di­sci­pli­ne pro­u­ča­va­
nja knji­žev­no­sti,37 a u po­sled­nje vre­me je – što se vi­di i iz sa­daš­nje
per­spek­ti­ve – pro­u­zro­ko­va­lo sna­žan pre­o­kret u na­u­ci o knji­žev­no­
sti, ko­ji se če­sto po­re­di čak i s an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kim pre­o­kre­tom. Je­
dan od pr­vih po­ku­ša­ja is­ka­zi­va­nja spe­ci­fič­no­sti poststruk­tu­ra­li­zma,
ko­ji je uči­nio Ro­bert Jang, ozna­ča­vao ga je do­sta ra­di­kal­nim na­zi­
vom – „kraj Te­o­ri­je“.38 Ma ka­ko da je ovaj kraj tre­ti­ran uslov­no i
vi­še u onom ra­ni­je upo­tre­blje­nom zna­če­nju „za­la­ska“ ili „po­tro­še­no­
sti“, ipak je sa­ma de­vi­za, kao i či­tav Jan­gov za­klju­čak, pre­ci­zno skre­
tao pa­žnju na srž pro­ble­ma: da­ta epo­ha u isto­ri­ji na­u­ke o knji­žev­
no­sti bi­la je na svom za­la­sku iza­zva­nom pre­za­si­će­noš­ću na­uč­nim
dog­ma­ti­zmom i sa­znaj­nim fun­da­men­ta­li­zmom. „Kraj“ je, da­kle, u
ovom slu­ča­ju ozna­ča­vao de fac­to do­vo­đe­nje u pi­ta­nje mo­de­la sa­vre­
me­ne te­o­ri­je i dis­kva­li­fi­ka­ci­ju ide­a­la „sna­žne“ na­u­ke u hu­ma­ni­sti­ci.
36 R. Nycz, „Dyzi­ed­ziny za­in­te­re­so­wań współc­ze­snej te­o­rii li­te­ra­tury“, Ruch Li­
te­rac­ki, 1996, sv. 1, str. 14.
37 Upra­vo ovu raspravu, opšte uzev­ši, zo­ve­mo „poststruk­tu­ra­li­zmom“. Po­gle­da­
ti: Poststruk­tu­ra­li­zam.
38 R. Young, „Poststruc­tu­ra­lism: The End of The­ory“, Ox­ford Li­te­rary Re­vi­ew,
1982, t. 5.
Uvod 31
Kri­za
hu­ma­ni­stič­kih
na­u­ka še­zde­se­tih
i se­dam­de­se­tih
go­di­na
Kraj Te­o­ri­je?
Dis­kva­li­fi­ka­ci­ja
ide­a­la sna­žne
na­u­ke
No­ve
per­spek­ti­ve
te­o­ri­je
knji­žev­no­sti
Tri fun­da­men­
tal­na pi­ta­nja
poststruk­tu­ra­li­
zma
To­kom mno­gih di­sku­si­ja i po­le­mi­ka bi­le su na­ru­še­ne sko­ro sve pre­
mi­se te­o­ri­je knji­žev­no­sti ko­je su bi­le u zna­ku struk­tu­ra­li­zma, a pre
sve­ga već po­me­nu­ta auto­nom­nost, objek­tiv­nost, uni­ver­zal­nost i ide­
ja me­ta­je­zi­ka. Poststruk­tu­ra­li­zam se, da­kle, po­ka­zao kao pra­vac pre
sve­ga me­ta­te­o­rij­skog ka­rak­te­ra; glav­ni pro­blem ko­ji je za­o­ku­pljao
pa­žnju te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti po­stao je ov­de sa­znaj­ni i on­to­loš­ki
sta­tus te­o­ri­je knji­žev­no­sti, nje­nih mo­guć­no­sti i ci­lje­va, a pre sve­ga
– per­spek­ti­ve nje­nog da­ljeg funk­ci­o­ni­sa­nja.39
Poststruk­tu­ra­li­stič­ki pre­o­kret če­sto je bio odre­đi­van i kao „an­
ti­po­zi­ti­vi­stič­ki pre­o­kret še­zde­se­tih go­di­na“ s ob­zi­rom na to da je iz­
vr­šio isto ta­ko ra­di­kal­ne pro­me­ne mo­de­la te­o­ri­je / na­u­ke o knji­žev­
no­sti. Za te­o­re­ti­ča­re knji­žev­no­sti s kra­ja XIX i po­čet­ka XX ve­ka i za
te­o­re­ti­ča­re knji­žev­no­sti s kra­ja še­zde­se­tih go­di­na, osnov­ni pred­met
in­te­re­so­va­nja po­sta­lo je opšte sta­nje nji­ho­ve di­sci­pli­ne. Me­đu­tim,
uko­li­ko se u slu­ča­ju an­ti­po­zi­ti­vi­stič­kog pre­o­kre­ta u ko­re­nu me­ta­di­sci­pli­nar­ne rasprave na­la­zi­la po­me­nu­ta neo­p­hod­nost odva­ja­nja hu­ma­ni­sti­ke od pri­rod­nih na­u­ka i nje­nog ute­me­lji­va­nja kao ne­za­vi­sne
na­u­ke, uto­li­ko se pred poststruk­tu­ra­li­sti­ma na­la­zio za­da­tak dru­ga­či­
je vr­ste. Rasprave poststruk­tu­ra­li­stič­kog pre­o­kre­ta na­ru­ši­le su, pre
sve­ga, mo­de­le ra­ci­o­nal­no­sti u ko­ji­ma je na­u­ka o knji­žev­no­sti do ta­da
pro­na­la­zi­la svo­ju osno­vu. Tri naj­va­žni­ja pi­ta­nja ko­ja je poststruk­tu­ra­
li­zam po­sta­vio odnosila su se, da­kle, na sledeće osnovne pro­ble­me:
– pr­vo: ko­je su sa­znaj­ne mo­guć­no­sti i ogra­ni­če­nja te­o­ri­je i da li
su te­o­rij­ske te­ze uvek i svu­da oba­ve­zu­ju­će?;
–d
ru­go: ka­kvim je­zi­kom pi­sa­ti te­o­ri­ju – uz pret­po­stav­ku da na­
čin pi­sa­nja ni­je ne­u­tra­lan jer na nje­ga suš­tin­ski uti­caj vr­še re­
to­ri­ka, ide­o­lo­gi­ja ili že­lja;40 mo­gu li se pi­sa­ti te­o­rij­ske ras­pra­ve
knji­žev­nim je­zi­kom?;
– tre­će: ka­ko pred­sta­vi­ti od­nos iz­me­đu te­o­ri­je i in­ter­pre­ta­ci­je,
da li te­o­ri­ja po­ma­že u in­ter­pre­ta­tiv­noj prak­si ili je ogra­ni­ča­va?
Od­go­vo­ri­ma na ova pi­ta­nja mo­ra­la se, oči­gled­no, ba­vi­ti i te­o­ri­ja. Te­
o­ri­ju ove vr­ste, či­ji su ci­lje­vi pre sve­ga bi­li kri­tič­ke pri­ro­de pre­ma
tra­di­ci­o­nal­nim na­či­ni­ma te­o­re­ti­sa­nja, od­ne­dav­no zo­ve­mo post­mo­
der­nom te­o­ri­jom, na­gla­ša­va­ju­ći na taj na­čin ta­ko­đe nje­ne čvr­ste ve­
ze s post­mo­der­nom fi­lo­zo­fi­jom (shva­će­nom naj­opšti­je kao kri­ti­ku
za­pad­ne me­ta­fi­zič­ke tra­di­ci­je i pro­sve­ti­telj­skog po­gle­da na svet ko­ji
39 Pogledati o to­me: R. Nycz, „Ni­co­wa­nie te­o­rii“, u: Tek­stowy świ­at. Poststruk­
tu­ra­lizm a wi­ed­za o li­te­ra­tur­ze, War­sza­wa, 1993. i A. Burzyńska, „Te­o­ria czy
post­te­o­ria“, u: Kryzys czy pr­ze­ł­om. Stu­dia z te­o­rii i hi­sto­rii li­te­ra­tury, red.
M. Lu­bel­ska, A. Łeb­kow­ska, Kraków, 1994.
40 Ši­re o poststruk­tu­ra­li­stič­kom pre­o­kre­tu, po­gle­da­ti: Poststruk­tu­ra­li­zam.
32
Književne teorije XX veka
či­ne osno­vu mo­der­nog mo­de­la zna­nja).41 Post­mo­der­na te­o­ri­ja – da­
nas razumevana kao pre­la­zna fa­za u isto­ri­ji na­u­ke o knji­žev­no­sti
XX ve­ka, okre­nu­te ka tra­di­ci­ji i usme­re­ne ka nje­noj re­vi­zi­ji – pri­pre­
mi­la je te­ren za sa­daš­nju fa­zu raz­vo­ja te­o­ri­je knji­žev­no­sti ozna­če­ne
na­zi­vom te­o­ri­ja kul­tu­re.
Post­mo­der­na
te­o­ri­ja
3. Kul­tu­ro­loš­ki za­o­kret te­o­ri­je
Kao re­zul­tat poststruk­tu­ra­li­stič­kog pre­o­kre­ta, te­o­ri­ja i na­u­ka o knji­
žev­no­sti do­ži­vlja­va­le su ve­o­ma bit­ne pro­me­ne ko­je su do­pri­ne­le
te­melj­nim pre­o­bra­ža­ji­ma nje­nog po­sto­je­ćeg ob­li­ka. Prag­ma­ti­stič­ki
za­o­kret (ko­jem su po­seb­no do­pri­ne­li ta­ko­zva­ni ame­rič­ki neo­prag­
ma­ti­sti, a po­seb­no fi­lo­zof Ri­čard Ror­ti i te­o­re­ti­čar knji­žev­no­sti Sten­
li Fiš) do­veo je, pre sve­ga, do sla­blje­nja esen­ci­ja­li­stič­kih i fun­da­men­
ta­li­stič­kih aspi­ra­ci­ja te­o­ri­je. Pi­ta­nja o suš­ti­ni knji­žev­no­sti ra­di­kal­no
su za­me­nje­na pi­ta­nji­ma o na­či­ni­ma nje­nog de­lo­va­nja. Na­ra­ti­vi­stič­ki
za­o­kret je pak pro­iz­veo pro­me­ne u te­o­rij­skom dis­kur­su, na­ro­či­to is­
ti­ču­ći uve­re­nje o te­o­ri­ji kao „či­stom je­zi­ku poj­mo­va“ te, da­kle – o ne­
za­vi­sno­sti te­o­rij­skog je­zi­ka od re­to­ri­ke, na­ra­tiv­ne stra­te­gi­je i slič­no.
Na­ra­ti­vi­zam je uslo­vio eks­pan­zi­ju kon­cep­ci­jâ te­o­ri­je knji­žev­no­sti
ko­je su sve­sno bri­sa­le gra­ni­cu iz­me­đu ono­ga što je te­o­rij­sko i ono­ga
što je knji­žev­no – te, da­kle, te­o­ri­je kao spe­ci­fič­ne „knji­žev­ne vr­ste“,
te­o­ri­je kao „pri­če“ (na­ra­ci­je) ili jed­no­stav­no – te­o­ri­je kao „knji­žev­
no­sti“.42 Etič­ko-po­li­tič­ki za­o­kret pro­iz­la­zio je iz sve češ­će ma­ni­fe­sto­
va­nih uve­re­nja is­tra­ži­va­ča knji­žev­no­sti u ne­mo­guć­nost raz­dva­ja­nja
knji­žev­nog tek­sta i in­ter­pre­ta­tiv­ne prak­se, kao i – na­po­kon – sa­me
te­o­ri­je od mo­ral­nih i ide­o­loš­kih upli­ta­nja,43 dru­gim re­či­ma – u neo­p­hod­nu za­vi­snost sva­kog či­na stva­ra­nja i či­ta­nja / in­ter­pre­ti­ra­nja
41 Me­đu post­sa­vre­me­ne fi­lo­zo­fe ubra­ja­ju se pre sve­ga Žak De­ri­da, Žan-Fran­soa
Li­o­tar, Mi­šel Fu­ko, Zig­mund Ba­u­man, Ri­čard Ror­ti. Ter­min „post­sa­vre­me­nost“
uveo je Ba­u­man kako bi se iz­be­glo po­i­sto­ve­ći­va­nje post­sa­vre­me­ne fi­lo­zo­fi­je
(post­mo­der­ne) s post­mo­der­ni­zmom kao umet­nič­ko-kul­tu­ro­loš­kim prav­cem.
42 A. Burzyńska, „Ka­ri­e­ra nar­ra­cji. O zwro­cie nar­ratywistycznym w hu­ma­ni­
sti­ce“, u: Nar­ra­cja i to­ż­sa­mo­ść (II). An­tro­po­lo­gic­zne pro­blemy li­te­ra­tury, red.
W. Bo­lec­ki, R. Nach, War­sza­wa, 2004. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe: M. Kre­i­swirth, „Me­
rely Tel­ling Sto­ri­es? Nar­ra­ti­ve and Know­led­ge in the Hu­man Sci­en­ces“, Po­e­tics
To­day, 2000, t. 21, br. 2, i K. Ro­sner, Nar­ra­cja, to­ż­sa­mo­ść i czas, Kraków, 2003.
43 Po­gle­da­ti o ovo­me na­ro­či­to u: J. Fe­ke­te, Li­fe af­ter Post­mo­dern: The Et­hi­cal
Turn, Lon­don, 1979; P. M. Mar­kow­ski, „Zwrot etyczny w ba­da­ni­ach li­te­rac­
kich“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki, 2000, sv. 1; A. Burzyńska, „Kra­jo­braz po de­kon­
struk­cji“, deo I: „Etyka de­kon­struk­cji“, Ruch Li­te­rac­ki, 1995, sv. 2 i: „Od me­ta­
fizyki do etyki“, Teksty Dru­gie, 2002, sv. 1–2 (te­mat­ski broj Po-etyka po­sve­ćen
je etič­kom pre­o­kre­tu u knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma).
Uvod 33
Kul­tur­ni za­o­kret
Prag­ma­ti­stič­ki
za­o­kret
Na­ra­ti­vi­stič­ki
za­o­kret
Etič­ko-po­li­tič­ki
za­o­kret
Te­o­ri­ja kul­tu­re
In­ter­pre­ta­ci­ja
iz­nad te­o­ri­je
knji­žev­no­sti od ši­ro­kog isto­rij­sko-druš­tve­no-kul­tur­nog kon­tek­sta
u ko­jem se ovaj čin de­ša­va. Sve ove po­ja­ve sa­či­nja­va­ju tre­nu­tan vid te­o­ri­je knji­žev­no­sti ko­ju naj­opšti­je mo­že­mo ozna­či­ti na­zi­vom te­o­ri­ja
kul­tu­re. To je te­o­ri­ja u okvi­ru ko­je, i upr­kos nje­nom na­zi­vu, u pr­vi
plan iz­bi­ja ne to­li­ko te­o­re­ti­sa­nje, ko­li­ko raz­li­či­ti po­stup­ci in­ter­pre­
ta­ci­je ko­ji po­kre­ću iz­di­fe­ren­ci­ra­ne kon­tek­ste kul­tu­re u ko­je je uklju­
čen knji­žev­ni tekst.
O­pi­sa­ne pro­me­ne u shva­ta­nju za­da­ta­ka te­o­ri­je knji­žev­no­sti, ko­je
su se po­ja­vi­le kao po­sle­di­ca poststruk­tu­ra­li­stič­kog pre­o­kre­ta, do­pri­ne­
le su ta­ko­đe ve­o­ma iz­ra­zi­tom pre­la­sku in­te­re­so­va­nja te­o­re­ti­ča­ra knji­
žev­no­sti s te­o­ri­je na prak­su te, da­kle – na in­ter­pre­ta­ci­ju knji­žev­no­sti44
ko­ja se da­nas sma­tra ap­so­lut­no naj­va­žni­jom oba­ve­zom te­o­re­ti­ča­ra
knji­žev­no­sti. Po­sma­tra­či isto­ri­je te­o­ri­je knji­žev­no­sti pro­te­klog ve­ka
pri­me­ću­ju ta­ko­đe da ko­li­ko je na­ro­či­to u pr­voj po­lo­vi­ni XX ve­ka do­
mi­ni­ra­la ana­li­tič­ko-na­uč­na ten­den­ci­ja, to­li­ko se, po­čev od kra­ja še­zde­
se­tih go­di­na, za­jed­no s po­ja­vom poststruk­tu­ra­li­zma, mo­gu pri­me­ti­ti
sve ve­ći uti­ca­ji in­ter­pre­ta­tiv­no-her­me­ne­u­tič­kih ten­den­ci­ja. Ne­ki čak
tvr­de da uko­li­ko je XX vek bio doba u ko­jem je do­mi­ni­ra­la te­o­ri­ja,
uto­li­ko će XXI stoleće po­sta­ti, jed­no­stav­no, vek in­ter­pre­ta­ci­je.
U prav­cu in­ter­pre­ta­ci­je
Struk­tu­ra­li­zam =
na­uč­na pa­ra­dig­
ma / de­kon­struk­
ci­ja = in­ter­pre­ta­
tiv­na pa­ra­dig­ma
Po­ku­ša­va­ju­ći da na svoj na­čin si­ste­ma­ti­zu­je naj­va­žni­ja do­stig­nu­ća
proš­log ve­ka u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti, je­dan od ame­rič­kih is­tra­ži­va­ča je
pri­lič­no apo­dik­tič­ki kon­sta­to­vao da smo se u XX ve­ku u stva­ri su­sre­li
s dve naj­i­zra­zi­ti­je i naj­va­žni­je ori­jen­ta­ci­je (i one na ko­je se naj­vi­še ra­
ču­na­lo) – sa struk­tu­ra­li­zmom ko­ji je po­stao svo­je­vr­stan „sim­bol“ na­
uč­nog pri­la­za („na­uč­na pa­ra­dig­ma“) i s de­kon­struk­ti­vi­zmom ko­ji se
od­luč­no sta­vljao na stra­nu po­stu­pa­ka či­ta­nja („in­ter­pre­ta­tiv­na pa­ra­dig­
ma“). On je ta­ko­đe sma­trao da su upra­vo de­kon­struk­ci­ja Ža­ka De­ri­de
i ame­rič­ki de­ko­nstruk­ti­vi­zam usme­ri­li na­u­ku o knji­žev­no­sti u prav­cu
in­ter­pre­ta­ci­je i isto­vre­me­no pro­u­zro­ko­va­li sla­blje­nje te­o­rij­ske di­sci­pli­
ne. Na­ro­či­to su do­pri­ne­li od­ba­ci­va­nju ide­a­la „pra­vil­ne“ in­ter­pre­ta­ci­je
i kri­te­ri­ju­ma ko­ji ogra­ni­ča­va­ju po­stup­ke či­ta­nja knji­žev­no­sti.45
44 Če­sto se go­vo­ri i o još jed­nom za­o­kre­tu ko­ji do­ži­vlja­va naj­no­vi­ja na­u­ka
o knji­žev­no­sti a ko­ji se na­zi­va i „in­ter­pre­ta­tiv­ni za­o­kret“. Pogledati na pri­
mer: The In­ter­pre­ta­ti­ve Turn: Phi­lo­sophy, Sci­en­ce, Cul­tu­re, red. D. D. Hi­ley,
J. F. Boh­man, R. Schu­ster­man, It­ha­ca, 1991.
45 R. Se­a­mon, „Po­e­tics Aga­inst It­self: On the Self-De­struc­tion of Mo­dern Sci­en­
ti­fic Cri­ti­cism“, PMLA, 1989, br. 3, str. 294–302.
34
Književne teorije XX veka
Ako se ipak pri­hva­ti kako naj­va­žni­ja du­žnost te­o­re­ti­ča­ra knji­
žev­no­sti u da­naš­nje vre­me ni­je stva­ra­nje te­o­rij­skih mo­de­la, već
in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­no­sti, on­da tre­ba po­sta­vi­ti i pi­ta­nje šta se za­
pra­vo tre­nut­no kri­je iza re­či „in­ter­pre­ta­ci­ja“. Ka­ko shva­ti­ti nje­ne za­
dat­ke? Ka­ko od­re­di­ti gra­ni­ce i mo­guć­no­sti? Da bi se od­go­vo­ri­lo na
ova pi­ta­nja, va­lja se po­zva­ti na ra­ni­je po­me­nut spor o in­ter­pre­ta­ci­ji
– na po­le­mi­ku ko­ja se vo­di­la ne ta­ko dav­no, na­i­me, po­čet­kom de­ve­
de­se­tih go­di­na. U isto­ri­ju je na­ro­či­to uš­la raz­me­na gle­diš­ta Um­ber­
ta Eka, Džo­na­ta­na Ka­le­ra i Ri­čar­da Ror­ti­ja, na ko­ju bi se u ovom
tre­nut­ku vre­de­lo pod­se­ti­ti u naj­kra­ćim cr­ta­ma. Sva tro­ji­ca su se
tru­di­la ne sa­mo da od­re­de gra­ni­ce na­še in­ge­ren­ci­je u knji­žev­nom
tekstu već i da od­go­vo­re na pi­ta­nje šta se da­nas mo­že ra­di­ti s knji­
žev­noš­ću. Dru­ga­či­je re­če­no: da li je ono što na­zi­va­mo „prak­som“
in­ter­pre­ta­ci­ja, na­din­ter­pre­ta­ci­ja ili, jed­no­stav­no, ko­riš­će­nje knji­žev­
no­sti za pro­iz­volj­no iza­bra­ne ci­lje­ve?
Šta je
in­ter­pre­ta­ci­ja?
Po­le­mi­ka
iz­me­đu Eka,
Ka­le­ra i Ror­ti­ja
1. In­ter­pre­ti­ra­ti
Um­ber­to Eko je ovom pri­li­kom iz­neo naj­kon­zer­va­tiv­ni­ji stav i na­stu­
pao je u ulo­zi od­luč­nog pri­sta­li­ce ogra­ni­če­nja slo­bo­de in­ter­pre­ta­ci­je,
iz­jaš­nja­va­ju­ći se pri tom za uvo­đe­nje ja­snih kri­te­ri­ju­ma pra­vil­no­sti
tu­ma­če­nja knji­žev­nih tek­sto­va. Na­bro­jao je tri osnov­na iz­vo­ra zna­če­
nja knji­žev­no­sti – in­ten­ci­ju auto­ra (in­ten­tio auc­to­ris), in­ten­ci­ju či­ta­o­
ca (in­ten­tio lec­to­ris) i in­ten­ci­ju de­la (in­ten­tio ope­ris) – s ko­ji­ma tre­ba
us­kla­đi­va­ti re­zul­ta­te in­ter­pre­ta­tiv­nih po­stu­pa­ka. U kla­sič­nom spo­ru
o in­ter­pre­ta­ci­ji – pod­se­ćao je Eko – pre sve­ga se na­sto­ja­lo re­šiti da
li je naj­va­žni­ji cilj in­ter­pre­ta­ci­je ot­kri­va­nje u knji­žev­nom tek­stu ono­
ga što je nje­gov autor imao na­me­ru da ka­že ili pro­na­la­že­nje ono­ga
što tekst go­vo­ri, ne­za­vi­sno od na­me­re auto­ra. Ako se sma­tra­lo da je
ovo dru­go gle­diš­te pra­vil­no, po­sta­vlja­na su sle­de­ća pi­ta­nja: da li ono
što tekst pre­no­si ot­kri­va­mo uzi­ma­ju­ći u ob­zir nje­go­vu unu­traš­nju se­
man­tič­ku struk­tu­ru ili re­kon­stru­i­šu­ći pra­vi­la ko­da ko­ji ga či­ne? Da
li, na­po­kon, ot­kri­va­mo zna­če­nje tek­sta po­zi­va­ju­ći se na sop­stve­na
oče­ki­va­nja ili na­ma po­zna­te či­ta­lač­ke kon­ven­ci­je?46 Pre­ma miš­lje­nju
auto­ra Ime­na ru­že, do ta­da su raz­li­ko­va­ne sve po­me­nu­te vr­ste in­
ter­pre­ta­ci­ja i obič­no bi se iza­bra­la jed­na ili dve od njih ko­je su sma­
tra­ne od­lu­ču­ju­ćim za tač­nost in­ter­pre­ta­ci­je. Me­đu­tim, za Eka su se
sva tri iz­vo­ra zna­če­nja (a isto­vre­me­no i tri osnov­na kri­te­ri­ju­ma tač­
no­sti) po­ka­zi­va­la kao pod­jed­na­ko va­žna i me­đu­sob­no do­pu­nju­ju­ća.
46 U. Eco, „Na­din­ter­pre­to­wa­nie tekstów“: u: U. Eco, R. Rorty, J. Cul­ler, Ch. Bro­o­ke-Ro­se, op. cit., str. 63.
Uvod 35
Ogra­ni­če­nje
slo­bo­de
in­ter­pre­ta­ci­je
Tri iz­vo­ra
zna­če­nja
knji­žev­no­sti
pre­ma Eku
Kri­ti­ka na­din­ter­
pre­ta­ci­je
Tip­ski či­ta­lac
Fal­si­fi­ko­va­nje
in­ter­pre­ta­ci­je
Da­kle, u in­ter­pre­ta­tiv­nom po­stup­ku – re­zi­mi­rao je – du­žni smo da
obra­ća­mo pa­žnju na struk­tu­ru sa­mog knji­žev­nog de­la i na hi­po­te­
tič­ku za­mi­sao auto­ra, kao i – na­po­kon – na sve ono što u iz­ve­snom
smi­slu mo­že­mo „une­ti“ u to de­lo za­hva­lju­ju­ći svo­joj sop­stve­noj
kom­pe­ten­ci­ji. Tek ova­kvo po­ve­zi­va­nje tri iz­vo­ra zna­če­nja knji­žev­
no­sti mo­že u pot­pu­no­sti da pru­ži tač­nu in­ter­pre­ta­ci­ju. Od­luč­no
na­puš­ta­ju­ći na­din­ter­pre­ta­ci­ju ta­kve in­ter­pre­ta­ci­je ko­ja ne­ma u vi­du
ova tri kri­te­ri­ju­ma, a isto­vre­me­no pre­vi­še iz­la­zi iz­van njoj od­re­đe­
nih okvi­ra tu­ma­če­nja de­la, Eko je ov­de uveo i ka­te­go­ri­ju „tip­skog
či­ta­o­ca“ – te­o­rij­sku kon­struk­ci­ju ko­ja bi od­go­va­ra­la istin­skom tu­ma­
če­nju. Tip­ski či­ta­lac iz­no­si pret­po­stav­ke u od­no­su na in­ten­ci­je sa­
mog tek­sta, me­đu­tim, po­ku­ša­va i da re­kon­stru­i­še auto­ro­vu na­me­ru.
In­ter­pre­ta­ci­ju knji­žev­nog de­la Eko je, da­kle, shva­tao kao po­stup­no
ot­kri­va­nje stra­te­gi­je ko­ja te­ži stva­ra­nju tip­skog či­ta­o­ca (in­struk­ci­je
pra­vil­nog tu­ma­če­nja sa­dr­ža­ne u tek­stu). Tip­ski či­ta­lac je, ta­ko, tre­
ba­lo da bu­de u iz­ve­snom smi­slu ide­a­lan ekvi­va­lent „auto­ra“ shva­će­
nog kao „tek­stu­al­na stra­te­gi­ja“ (ni­ka­da em­pi­rij­ski). Ce­lo­vi­tost Eko­
ve kon­cep­ci­je bi­la je kru­ni­sa­na ide­jom mo­guć­no­sti fal­si­fi­ko­va­nja
in­ter­pre­ta­ci­je, shva­će­noj kao opšti prin­cip na osno­vu ko­jeg se ne
mo­že sa si­gur­noš­ću kon­sta­to­va­ti ko­ja je in­ter­pre­ta­ci­ja tač­na, ali se
za­to mo­že kon­sta­to­va­ti ko­ja je si­gur­no ne­tač­na.47
2. Ko­ri­sti­ti
Ko­riš­će­nje
tek­sto­va za
sop­stve­ne ci­lje­ve
A, opet, li­be­ral neo­prag­ma­ti­sta Ri­čard Ror­ti – ka­te­go­rič­no do­vo­
de­ći u pi­ta­nje stro­ga pra­vi­la ko­ja je na­met­nuo nje­gov pret­hod­nik
– uve­ra­vao je da se u pot­pu­no­sti tre­ba re­ši­ti ide­je ot­kri­va­nja „o če­
mu je stvar­no da­ti tekst?“, od­u­sta­ti od te­melj­nog pro­u­ča­va­nja unu­
traš­njih me­ha­ni­za­ma tek­sto­va i nji­ho­vih struk­tu­ra; a ume­sto to­ga
tre­ba jed­no­stav­no „ko­ri­sti­ti“ tek­sto­ve za sop­stve­ne, slo­bod­no iza­
bra­ne ci­lje­ve. Nje­gov is­kaz se pre­tvo­rio u va­tre­ni ma­ni­fest pro­tiv
te­o­ri­je in­ter­pre­ta­ci­je (isto­vre­me­no i pro­tiv tra­di­ci­o­nal­ne te­o­ri­je
knji­žev­no­sti) iz­re­čen u od­bra­nu stvar­nog „ape­ti­ta za knji­žev­nost“.48
47 Eko­va kon­cep­ci­ja ima­la je mno­go to­ga za­jed­nič­kog s te­o­ri­ja­ma kon­kre­ti­za­
ci­je ko­je su iz­ra­sle iz osno­va fe­no­me­no­lo­gi­je, ma­da je te­o­rij­sko za­le­đe, na
ko­je se Eko po­zi­vao, vo­di­lo po­re­klo pre sve­ga iz se­mi­o­lo­gi­je i te­o­ri­je ko­mu­
ni­ka­ci­je. U slu­ča­ju kon­cep­ci­je mo­guć­no­sti fal­si­fi­ko­va­nja, Eko se po­zi­vao i na
zdra­vo­ra­zum­sko za­klju­či­va­nje na osno­vi ko­jeg se lak­še mo­že ose­ti­ti ono što
oči­gled­no od­u­da­ra od nor­me ne­go ono što je u skla­du s njom.
48 Ana­lo­gi­ja sa „ape­ti­tom za po­e­zi­ju“, u: F. Ker­mo­de, An Ap­pe­ti­te for Po­e­try,
Cam­brid­ge, Mass. 1989, str. 26–27; pogledati i: R. Rorty, „Ka­ri­e­ra prag­
matysty“, u: U. Eco, R. Rorty, J. Cul­ler, Ch. Bro­o­ke-Ro­se, op. cit., str. 105.
36
Književne teorije XX veka
To je bi­la i po­hva­la či­ta­nju ko­je ne pred­sta­vlja pro­ces tra­ga­nja za
po­du­dar­no­sti­ma iz­me­đu na­po­ra in­ter­pre­ta­to­ra i ma ka­ko shva­će­ne
„isti­ne“ tek­sta / na­me­re auto­ra, već prak­sa ko­ja se ne­po­sred­no ti­če
nas sa­mih – za­me­nju­je na­še miš­lje­nje, ci­lje­ve ko­je pred se­be sta­vlja­
mo, pa čak i naš ži­vot. Za Ror­ti­ja je bi­lo ve­o­ma va­žno i po­zi­va­nje na
emo­ci­o­nal­nu sfe­ru in­ter­pre­ta­to­ra ko­ju su ge­ne­ral­no za­o­bi­la­zi­le sve
she­ma­ti­zu­ju­će te­o­ri­je – či­ta­nje knji­žev­no­sti ni­je zna­či­lo us­kla­đi­va­
nje hi­po­te­tič­kih isti­na sa una­pred na­met­nu­tim me­to­da­ma ot­kri­va­
nja smi­sla, već je tre­ba­lo da po­sta­ne pra­vi, ži­vi kon­takt s knji­žev­nim
tek­stom. Da­kle, uve­ra­vao je:
„Ne­me­to­do­loš­ka kri­ti­ka, ko­ju po­ne­kad po­že­li­mo da na­zo­
ve­mo ‘na­dah­nu­tom’, jeste re­zul­tat su­sre­ta s auto­rom, li­kom,
fa­bu­lom, stro­fom, sti­hom ili sta­rim po­pr­sjem ko­je je uti­ca­
lo na shva­ta­nje kri­ti­ča­ra o to­me ko je on, u če­mu je do­bar,
šta na­me­ra­va sa so­bom da ura­di, su­sre­ta ko­ji je re­zul­ti­rao
pro­me­nu si­ste­ma­ti­za­ci­je nje­go­vih pri­o­ri­te­ta i ci­lje­va. Kri­ti­
ka ove vr­ste ko­ri­sti auto­ra ne kao uzo­rak ko­ji ob­jaš­nja­va
od­re­đe­ni tip, već kao pri­li­ku da se pro­me­ni pret­hod­no pri­
hva­će­na tak­so­no­mi­ja ili pru­ža­nje no­vog ob­li­ka ra­ni­je is­pri­
ča­ne pri­če. Poš­to­va­nje ko­je ova vr­sta kri­ti­ča­ra ima pre­ma
auto­ru ili tek­stu ni­je stvar poš­to­va­nja in­ten­tio ili unu­traš­nje
struk­tu­re. Uosta­lom, poš­to­va­nje ov­de i ni­je pra­va reč. Bi­la
bi bo­lja ‘lju­bav’ ili ‘mr­žnja’“...49
Ne­me­to­do­loš­ka
kri­ti­ka
3. Na­din­ter­pre­ti­ra­ti
Džo­na­tan Ka­ler – je­dan od naj­va­žni­jih sa­vre­me­nih ame­rič­kih is­tra­ži­
va­ča knji­žev­no­sti – za­u­zeo je u ovoj ras­pra­vi kom­pro­mi­san stav ko­ji
je de­fi­ni­sao kao „od­bra­nu na­din­ter­pre­ta­ci­je“. On je, na­i­me, kon­sta­
to­vao da sâm tekst ne mo­že da od­lu­ču­je o de­lo­kru­gu pi­ta­nja ko­je
mu po­sta­vlja­mo i da se po­ne­kad tre­ba za­pi­ta­ti šta je to o če­mu on ne
go­vo­ri di­rekt­no ili čak šta skri­va. Ka­ler je sa­mim tim do­veo u pi­ta­nje
re­strik­tiv­ni Ekov mo­del, ali ni­je u pot­pu­no­sti pod­le­gao ve­drom anar­
hi­zmu u Ror­ti­je­vom sti­lu. Po­zi­va­ju­ći se na knji­gu dru­gog ame­rič­kog
kri­ti­ča­ra i is­tra­ži­va­ča knji­žev­no­sti Vej­na Bu­ta, iz­da­tu kra­jem se­dam­
de­se­tih go­di­na, ume­sto po­de­le na in­ter­pre­ta­ci­ju i na­din­ter­pre­ta­ci­ju
ko­ju je pred­lo­žio Eko, Kaler je pred­lo­žio raz­li­ko­va­nje „raz­u­me­va­nja“
(un­der­stan­ding) i „nad­ra­zu­me­va­nja“ (over­stan­ding) knji­žev­nog tek­
sta. Raz­u­me­va­nje – ope­ra­ci­ja ko­ju bi mo­gao da iz­ve­de tip­ski či­ta­lac
49 Ibid., str. 105–106.
Uvod 37
Od­bra­na
na­din­ter­pre­ta­ci­je
Bu­to­va
kon­cep­ci­ja
raz­u­me­va­nja i
nad­ra­zu­me­va­nja
(na ko­jeg je mi­slio Eko) – jeste po­sta­vlja­nje pi­ta­nja i pro­na­la­že­nje
od­go­vo­ra ko­je zah­te­va sam tekst. Nad­ra­zu­me­va­nje bi se, me­đu­tim,
za­sni­va­lo na iz­na­la­že­nju ta­kvih pi­ta­nja ko­ja tekst ne po­sta­vlja svom
tip­skom či­ta­o­cu, ali ko­ja se mo­gu po­sta­vi­ti i ko­ja pro­ši­ru­ju mo­guć­
no­sti in­ter­pre­ta­ci­je, stva­ra­ju­ći ra­zno­vr­sne, po­ne­kad čak i iz­ne­na­đu­ju­
će kon­tek­ste. But je ob­ja­snio raz­li­ku na pri­me­ru po­zna­te baj­ke o tri
pra­se­ta. Osnov­na pi­ta­nja ko­ja po­sta­vlja ova baj­ka (ko­ja se na­la­ze u
poj­mu „raz­u­me­va­nja“) jesu ona o raz­vo­ju pri­če ko­ja se u njoj pri­ča,
o hro­no­lo­gi­ji do­ga­đa­ja, o opštem ka­rak­te­ru ju­na­ka, naj­zad o nje­nom
na­ra­vo­u­če­ni­ju i slič­no. Ovo dru­go – to su pi­ta­nja na či­je po­sta­vlja­nje
nas uopšte ne na­vo­di sam tekst. Uosta­lom, mo­že se po­sta­vi­ti pi­ta­nje,
ob­jaš­nja­vao je ša­lji­vo Ka­ler, po­zi­va­ju­ći se na Bu­ta:
„Šta imaš da ka­žeš, ti pri­vid­no ne­vi­na baj­ko za de­cu, o tri
pra­se­ta i zlom vu­ku, o kul­tu­ri ko­ja te ču­va i re­a­gu­je na te­be?
O ne­sve­snim že­lja­ma auto­ra ili na­ro­da ko­ji te je stvo­rio?
O isto­ri­ji na­ra­tiv­ne su­spen­zi­je? O od­no­si­ma iz­me­đu sve­tli­jih i tam­ni­jih ra­sa? O vi­so­kim i ni­skim, ko­sma­tim i će­la­
vim, mr­ša­vim i de­be­lim lju­di­ma? O tri­ja­dnim she­ma­ma
u isto­ri­ji čo­ve­ka? O Sve­toj Tro­ji­ci? O le­njo­sti i ra­di­no­sti,
struk­tu­ri po­ro­di­ce, na­rod­noj ar­hi­tek­tu­ri, ku­li­nar­skim obi­
ča­ji­ma i nor­ma­ma prav­de i osve­te? O isto­ri­ji ma­ni­pu­li­sa­nja
na­ra­tiv­nom tač­kom gle­diš­ta s ci­ljem iza­zi­va­nja sa­o­se­ća­nja?
Da li je do­bro za de­te da te sva­ko ve­če či­ta ili slu­ša? ... Ka­
kve su sek­su­al­ne im­pli­ka­ci­je tog dim­nja­ka – ili tog is­klju­či­
vo muš­kog sve­ta u kojem se ni­ka­da ne po­mi­nje seks? Šta
zna­či sve to pu­ha­nje i du­va­nje?“50
Kon­tek­sti
in­ter­pre­ta­ci­je
Uti­caj tek­sta
na či­ta­o­ca
Za Ka­le­ra je ova vr­sta pro­ši­ri­va­nja kon­tek­sta in­ter­pre­ta­ci­je bi­la
od ve­o­ma ve­li­kog zna­ča­ja, iako pi­ta­nja, ko­ja bi tek­stu baj­ke Tri pra­
se­ta po­sta­vio Vejn But, uopšte ni­su ima­la za cilj da ot­kri­ju na­me­re
tog tek­sta. Ov­de je reč o to­me šta ovaj tekst s na­ma ra­di i na ko­ji
na­čin to či­ni, ka­kav od­nos us­po­sta­vlja s dru­gim tek­sto­vi­ma, šta u
nje­mu osta­je skri­ve­no ili pri­gu­še­no, šta se ne vi­di na pr­vi po­gled,
na šta nas pod­sti­če a na šta ne, šta mo­že da iza­zo­ve ili če­mu na­gi­nje,
a šta sa­mo na­go­veš­ta­va ili su­ge­ri­še. Za­hva­lju­ju­ći ovom pri­me­ru Ka­
le­ro­vo gle­diš­te se pri­lič­no ja­sno ocr­ta­va­lo u spo­ru o in­ter­pre­ta­ci­ji.
Za nje­ga, ipak, u sa­vre­me­noj in­ter­pre­ta­tiv­noj prak­si ni­je naj­za­ni­mlji­
vi­je ot­kri­va­nje ono­ga što tekst go­vo­ri ili ono­ga što je nje­gov autor
imao na umu, već ot­kri­va­nje pre sve­ga ono­ga što tekst za­bo­ra­vlja,
50 J. Cul­ler, „W ob­ro­nie na­din­ter­pre­ta­cji“, u: U. Eco, R. Rorty, J. Cul­ler, Ch. Bro­o­ke-Ro­se, op. cit., str. 113–114.
38
Književne teorije XX veka
što že­li da pre­ću­ti, što du­bo­ko kri­je ili što sma­tra neo­či­gled­nim ili
čak pro­ble­ma­tič­nim. „Su­vi­šak za­ču­đe­no­sti“ tek­stom ko­ji vo­di na­din­
ter­pre­ta­ci­ji, ko­ju je Eko kri­ti­ko­vao, bio je za Kale­ra neš­to iz­u­zet­no
vred­no što tre­ba kul­ti­vi­sa­ti i na­sta­vi­ti, a ne od­ba­ci­va­ti i osu­đi­va­ti. In­
ter­pre­ta­ci­ja – re­zi­mi­rao je – mo­že da na­sto­ji da ver­no ot­kri­va i pred­
sta­vlja smi­sao de­po­no­van u knji­žev­nom tek­stu (uz pret­po­stav­ku da
će us­pe­ti pre­ci­zno da od­re­di gra­ni­cu iz­me­đu ver­no­sti i ne­ver­no­sti
tek­sta i nje­go­vog auto­ra), ali mo­že i da otva­ra ovaj tekst za brojna
raz­li­či­ta zna­če­nja, nu­de­ći no­ve i neo­če­ki­va­ne na­či­ne či­ta­nja. A mo­
že i u pot­pu­no­sti da od­u­sta­ne – ka­ko Ror­ti že­li – od poj­ma in­ter­pre­
ta­ci­je i da sa­mo ko­ri­sti tekst za sop­stve­ne ci­lje­ve ka­ko bi od nje­ga
uči­nio ne sa­mo ne­ku vr­stu sa­mom se­bi do­volj­nog is­ku­stva već i da
bi uz po­moć knji­žev­no­sti re­kao dru­gi­ma neš­to za­ni­mlji­vo i neo­če­
ki­va­no. Ovaj tre­ći stav ipak zah­te­va ve­li­ku od­go­vor­nost pre­ma knji­
žev­nom tek­stu i ne mo­že se od­u­sta­ti od nje­go­vog raz­u­me­va­nja.51
Po­hva­la
„su­viš­no­sti
za­ču­đe­no­sti“
Iz­me­đu in­ter­pre­
ta­tiv­ne ver­no­sti i
ne­ver­no­sti tek­stu
Te­o­ri­ja da­nas.
Od esen­ci­jal­nih pi­ta­nja do uče­stvo­va­nja u kul­tu­ri
Ma­da je ra­ni­je po­me­nu­ta di­jag­no­za Ro­dže­ra Si­mo­na mo­žda i pre­
vi­še ra­di­kal­na i ne­pra­ved­na pre­ma dru­gim prav­ci­ma na­u­ke o knji­
žev­no­sti XX ve­ka, ipak se s njom tre­ba de­li­mič­no slo­ži­ti. Ovaj pri­ti­
sak na in­ter­pre­ta­ci­ju knji­žev­no­sti, ko­ji se po­sled­njih go­di­na ve­o­ma
sna­žno ose­ća, a na­ro­či­to pri­ti­sak na po­zi­va­nje već po­me­nu­tih no­vih
kon­tek­stâ nje­nog iš­či­ta­va­nja, oči­gled­no je sa so­bom do­neo ra­di­kal­
no od­stu­pa­nje od pro­ble­ma esen­ci­jal­ne pri­ro­de. Sa­mim tim se bit­no
pro­me­ni­la ten­den­ci­ja ko­ja je bi­la oba­ve­zu­ju­ća u te­o­rij­skoj re­flek­si­ji
XX ve­ka. U njegovoj pr­voj po­lo­vi­ni do­mi­ni­ra­la je esen­ci­ja­li­stič­ka
pro­ble­ma­ti­ka, a – ka­ko će­mo i u ovoj knji­zi vi­de­ti – ve­ći­na te­o­rij­skih
ori­jen­ta­ci­ja mo­ra­la je se­bi da po­sta­vi pi­ta­nje: „šta je knji­žev­nost?“,
i dâ sop­stve­ni od­go­vor od ko­jeg je za­vi­sio opšti iz­gled te­o­ri­je ko­ju
su pred­la­ga­li. Od­go­vo­ri ko­je su da­va­li po­zi­va­li su se ili na znat­no sta­
ri­ju tra­di­ci­ju (kao, na pri­mer, na te­o­ri­ju ru­skih for­ma­li­sta ko­ja je re­
ak­ti­vi­ra­la pret­po­stav­ke Kan­to­ve este­ti­ke), ili su na­sto­ja­li da od­re­de
sop­stve­ne kri­te­ri­ju­me na­do­ve­zu­ju­ći se na ak­tu­el­ne fi­lo­zof­ske kon­cep­
ci­je (kao, na pri­mer, u kon­cep­ci­ji Ro­ma­na In­gar­de­na ko­ja je knji­žev­
nim su­do­vi­ma da­va­la fik­tiv­ni sta­tus) ili lin­gvi­stič­ke (kao, na pri­mer,
51 Za­to se prag­ma­ti­stič­ka te­o­ri­ja u po­sled­nje vre­me pre­tvo­ri­la u eti­ku či­ta­nja. Po­
gledati o ovo­me tek­sto­ve po­sve­će­ne etič­kom za­o­kre­tu, po­me­nu­te u fu­sno­ti 45.
Uvod 39
Od­stu­pa­nje od
esen­ci­ja­li­zma
Šta je
knji­žev­nost?
Ka­ko de­lu­je
knji­žev­nost?
Če­ti­ri na­či­na
de­lo­va­nja
knji­žev­nog
tek­sta pre­ma
Ka­le­ru
XXI vek, vek
in­ter­pre­ta­ci­je
u te­o­ri­ji struk­tu­ra­li­zma). Po­ja­vlji­va­la su se i sta­no­viš­ta ko­ja su po­
ku­ša­va­la da iz­mi­re esen­ci­ja­li­stič­ke ten­den­ci­je i ak­tu­el­ne pro­me­ne u
sa­moj knji­žev­no­sti (na pri­mer, Že­ne­to­va te­o­ri­ja in­ter­tek­stu­al­no­sti).
Da­kle, za te­o­re­ti­ča­re pr­ve po­lo­vi­ne XX ve­ka za­da­tak de­fi­ni­sa­nja
suš­ti­ne knji­žev­no­sti, iz pot­pu­no oči­gled­nih raz­lo­ga, bio je je­dan od
naj­va­žni­jih. Me­đu­tim, po­sle poststruk­tu­ra­li­stič­kog pre­o­kre­ta, kad
su (na­ro­či­to de­kon­struk­ti­vi­sti i neo­prag­ma­ti­sti) ve­o­ma sna­žno iz­
ra­ža­va­ni sta­vo­vi o ne­po­sto­ja­nju ne­pro­men­lji­ve, uni­ver­zal­ne suš­ti­ne
knji­žev­no­sti, tra­ga­nja za od­go­vo­rom na esen­ci­jal­na pi­ta­nja oset­no
su osla­bi­la. Na to su uti­ca­le i ak­tu­el­ne prilike u sa­moj knji­žev­no­sti;
u od­no­su na ne­ve­ro­vat­no umno­ža­va­nje raz­li­či­tih knji­žev­nih i pa­rak­nji­žev­nih po­stu­pa­ka, sve je te­že bi­lo pre­ci­zno odre­đi­va­nje gra­ni­câ
iz­me­đu ono­ga što bi tre­ba­lo de­fi­ni­sa­ti kao „knji­žev­nost“ i ono­ga što
taj na­ziv ne za­slu­žu­je.52 Za­to je ve­lik broj te­o­re­ti­ča­ra i is­tra­ži­va­ča
knji­žev­no­sti od­u­stao od pi­ta­nja o nje­noj suš­ti­ni u ko­rist od­go­vo­ra
na pi­ta­nje o raz­li­či­tim for­ma­ma de­lo­va­nja knji­žev­no­sti na nje­ne
(kon­kret­ne ili po­ten­ci­jal­ne) či­ta­o­ce.
Pre­ma miš­lje­nju po­me­nu­tog Džo­na­ta­na Ka­le­ra, mo­gu se na­
bro­ja­ti ba­r če­ti­ri na­či­na de­lo­va­nja da­tog tek­sta za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma
ima­mo od­re­đe­nu osno­vu da sma­tra­mo kako je ne­ki tekst knji­žev­
ni. Pr­vo, ta­kav tekst su­spen­du­je zah­tev ra­zu­mlji­vo­sti (na­su­prot
prak­tič­nim tek­sto­vi­ma – na pri­mer, uput­stvi­ma za upo­tre­bu ne­kog
ure­đa­ja). Ne mo­ra­mo oba­ve­zno od­mah da shva­ti­mo knji­žev­ni tekst
– do­da­je Ka­ler – do raz­u­me­va­nja mo­že da do­đe tek po­sle od­re­đe­
nog vre­me­na. Dru­go, tekst nas na­vo­di na re­flek­si­ju o upo­tre­blje­nim
sred­stvi­ma iz­ra­ža­va­nja. Tre­će, dovodi do raz­miš­lja­nja o zna­če­nju.
Če­tvr­to, pri­uš­ću­je uži­va­nje u či­ta­nju.53 Tre­ba još na­po­me­nu­ti da su
svi ovi na­či­ni „de­lo­va­nja“ knji­žev­nog tek­sta ne­ras­ki­di­vo po­ve­za­ni
s pro­ce­si­ma či­ta­nja. Da­kle, od­stu­pa­nje od esen­ci­ja­li­zma za­jed­nič­ki
uče­stvu­je s ovim, na­ro­či­to po­sled­njih go­di­na, oči­gled­nim za­o­kre­
tom na­u­ke o knji­žev­no­sti ka in­ter­pre­ta­ci­ji, a sa­mim tim – nje­nog
od­stu­pa­nja od na­u­ke.
Ko­li­ko je, da­kle, u XX ve­ku hi­je­rar­hi­ja zna­ča­ja, ko­ju su usta­no­vi­
li te­o­re­ti­ča­ri, od­lu­ču­ju­će de­lo­va­la u ko­rist na­u­ke (da­kle, isto­vre­me­no
„sna­žne“ te­o­ri­je ko­ja je za nju stva­ra­la isto ta­ko sna­žne osno­ve), to­li­
ko u XXI vek ula­zi­mo s ve­o­ma iz­ra­že­nim pre­fe­ren­ci­ja­ma u ko­rist in­
ter­pre­ta­ci­je. Mo­že se čak re­ći da XXI vek po­či­nje u zna­ku in­ter­pre­ta­ci­
je u od­no­su na ko­ju te­o­ri­ja mo­že da oba­vlja sa­mo prak­tič­nu funk­ci­ju.
52 J. Cul­ler, „Knji­žev­nost – što je to i je li to bit­no?“, u: Knji­žev­na te­o­ri­ja. Vr­lo
kra­tak uvod, Za­greb, 2001, str. 27–52, prevod: Fi­lip i Ma­ri­ja­na Ha­mer­šak.
53 Ibid., str. 52.
40
Književne teorije XX veka
U po­sled­nje vre­me ve­o­ma če­sto se sre­će­mo i s miš­lje­njem o tome da
se ne mo­že stvo­ri­ti ne­ka je­din­stve­na „ve­li­ka“ te­o­ri­ja ko­ja bi, po ugle­
du na De­kar­to­vu Mat­he­sis Uni­ver­sa­lis, bi­la u sta­nju da ob­u­hva­ti i
si­ste­ma­ti­zu­je sve, a ta se pri­med­ba, opet, ne od­no­si sa­mo na te­o­ri­ju
knji­žev­no­sti. Po­sma­tra­či ak­tu­el­nih pro­me­na u hu­ma­ni­stič­kim na­u­
ka­ma uve­ra­va­ju nas da bi tre­ba­lo da pri­hva­ti­mo ove neo­gra­ni­če­no
brojne po­je­di­nač­ne lo­kal­ne te­o­ri­je sa in­di­vi­du­al­nim kri­te­ri­ju­mi­ma
ra­ci­o­nal­no­sti i, šta­vi­še – da pri­zna­mo kako upra­vo ova­kvo sta­nje
brojnosti i ra­zno­vr­sno­sti na naj­bo­lji na­čin od­sli­ka­va duh na­še epo­
he. Ima, na­rav­no, do­sta is­prav­nog u ta­kvom uve­re­nju, na­ro­či­to kad
se ima u vi­du da ta vr­sta plu­ra­li­stič­kog i li­be­ral­nog ras­po­lo­že­nja da­
nas vla­da go­to­vo u svim obla­sti­ma hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka, a ne sa­mo
u pro­u­ča­va­nju knji­žev­no­sti.
Ako bi se, ipak, i po­red po­mah­ni­ta­log plu­ra­li­zma, da­nas mo­glo
(ve­o­ma opre­zno) go­vo­ri­ti o naj­u­ti­caj­ni­joj ide­ji te­o­ri­je, on­da bi ona
tre­ba­lo da bu­de de­fi­ni­sa­na kao ši­ro­ki, in­ter­di­sci­pli­nar­ni, vi­še­kon­tek­
stu­al­ni i isto­rij­ski pro­men­ljiv uni­ver­zum ukup­nog zna­nja upo­tre­blji­
vog u pro­ce­su či­ta­nja knji­žev­no­sti – da­kle, kao oblast ko­ja ne či­ni
osno­ve, kri­te­ri­ju­me ili do­ka­ze za po­stup­ke in­ter­pre­ta­ci­je knji­žev­no­
sti, već ih mak­si­mal­no obo­ga­ću­je i obez­be­đu­je im sve vi­še no­vih
je­zi­ka i kon­tek­stâ. Naj­no­vi­ja te­o­ri­ja, sa­mim tim, sve­sno od­u­sta­je od
pi­ta­nja o uni­ver­zal­noj suš­ti­ni knji­žev­no­sti ili o opštim uslo­vi­ma mo­
guć­no­sti in­ter­pre­ta­ci­je. Za­to po­sta­je neš­to po­put ši­ro­ko shva­će­ne
po­e­ti­ke kul­tu­re ko­ja umno­ža­va in­te­re­sant­ne opi­se knji­žev­no­sti i ši­ri
nje­no raz­u­me­va­nje sve no­vi­jih obla­sti.
Plu­ra­li­zam
i „lo­kal­ne“ te­o­ri­je
Sa­vre­me­na
de­fi­ni­ci­ja te­o­ri­je
knji­žev­no­sti
Te­o­ri­ja kao
po­e­ti­ka kul­tu­re
Re­zi­me
Me­đu naj­va­žni­je iz­vo­re sa­vre­me­ne te­o­ri­je knji­žev­no­sti tre­ba ubro­
ja­ti po­e­ti­ku, re­to­ri­ku i knji­žev­nu kom­pa­ra­ti­sti­ku, kao i fi­lo­zo­fi­ju u
okvi­ru ko­je su, po­čev od sta­rog ve­ka, po­sta­vlja­na pi­ta­nja o iz­vo­ru
knji­žev­no­sti54 i nje­noj pri­ro­di. Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti je, po­čev od XX
ve­ka, ko­ri­sti­la i is­ku­stva dru­gih hu­ma­ni­stič­kih di­sci­pli­na, i ne sa­mo
54 Pri tome je ce­li­na knji­žev­ne pi­sme­no­sti u da­naš­njem shva­ta­nju, po­čev od
sta­rog ve­ka pa sve do po­čet­ka XIX ve­ka, ob­u­hva­ta­na ter­mi­nom „po­e­zi­ja“.
Ter­min „knji­žev­nost“ (u sa­daš­njem zna­če­nju) u je­zik je uve­la tek An Lu­iz
Žer­men de Stal-Holš­tajn (ču­ve­na Go­spo­đa de Stal), po­ja­viv­ši se, na pri­mer,
u nje­noj knji­zi De la littéra­tu­re con­sidérée dans ses rap­ports avec les in­sti­tu­ti­
ons so­ci­a­les (O knji­žev­no­sti raz­ma­tra­noj u ve­zi s druš­tve­nim in­sti­tu­ci­ja­ma)
iz­da­te 1800. go­di­ne.
Uvod 41
Iz­vo­ri sa­vre­me­ne
te­o­ri­je
knji­žev­no­sti
Pi­ta­nja ko­ja
te­o­ri­ja
knji­žev­no­sti
po­sta­vlja
njih – osim ­ po­me­nu­tih, ta­ko­đe je ko­ri­sti­la i is­ku­stva lin­gvi­sti­ke,
isto­ri­je i isto­ri­je knji­žev­no­sti, te­o­ri­je kul­tu­re, an­tro­po­lo­gi­je, te­o­ri­je
umet­no­sti, mu­zi­ko­lo­gi­je, psi­ho­lo­gi­je, so­ci­o­lo­gi­je i mno­gih dru­gih
(a me­đu nji­ma i naj­no­vi­jih – kao što su po­li­ti­ko­lo­gi­ja, te­o­ri­ja me­
di­ja i in­for­ma­ti­ka).
Na­u­kom o knji­žev­no­sti XX ve­ka do­mi­ni­ra­la je te­o­rij­ska re­flek­si­
ja, a ona je, opet, bi­la pre sve­ga u zna­ku pi­ta­nja fi­lo­zof­ske pri­ro­de.55
To su bi­la na­ro­či­to:
1. On­to­l o š­k a pi­t a­nj a – šta je knji­žev­nost? U če­mu se ogle­
da nje­na spe­ci­fič­nost? I naj­no­vi­je – da li uopšte tre­ba po­sta­
vlja­ti pi­ta­nje šta je knji­žev­nost? A ako tre­ba – mo­že li se već
da­nas de­fi­ni­sa­ti nje­na uni­ver­zal­na suš­ti­na?
2. Epi­ste­ mo­l oš­k a i me­ to­ do­loš­ka pi­t a­nj a – ka­ko shva­ta­
mo knji­žev­no de­lo? Ka­ko se mo­že / tre­ba pro­u­ča­va­ti? I naj­no­
vi­je – da li se u ovom tre­nut­ku i da­lje mo­že go­vo­ri­ti o „sa­zna­va­nju“ knji­žev­no­sti? Ka­ko iz­gle­da me­to­do­loš­ka si­tu­a­ci­ja
pro­u­ča­va­nja knji­žev­no­sti u okvi­ru ak­tu­el­nog sta­nja na­uč­ne
me­to­do­lo­gi­je? I da li se knji­žev­nost i da­lje mo­že pro­u­ča­va­ti
uz po­moć ne­ka­kvih „me­to­da“?
3. P i­t a­nj a i n­te r­ pre­ t a­ ci­j e – šta je in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­nog
de­la? Ko­je su nje­ne gra­ni­ce i mo­guć­no­sti? Ka­kav je od­nos
iz­me­đu te­o­ri­je i prak­se in­ter­pre­ta­ci­je? Šta je „pra­vil­na / pra­
va in­ter­pre­ta­ci­ja“? Uz po­moć ka­kvih kri­te­ri­ju­ma se mo­že
od­re­di­ti nje­na pra­vil­nost? Ka­kvi su kri­te­ri­ju­mi vred­no­va­nja
in­ter­pre­ta­ci­je? I naj­no­vi­je – da li uopšte tre­ba raz­ma­tra­ti in­
ter­pre­ta­ci­ju po­mo­ću ka­te­go­ri­je kri­te­ri­ju­ma pra­vil­no­sti / ne­
pra­vil­no­sti? I ko­ju funk­ci­ju u prak­si in­ter­pre­ta­ci­je knji­žev­no­
sti oba­vlja­ju no­vi (kul­tur­ni, etič­ki, po­li­tič­ki, pol­ni, sek­su­al­ni
i sl.) kon­tek­sti / je­zi­ci?
4. Pi­t a­nj a su­bj ek ( a ) t a – te, da­kle, svih uče­sni­ka knji­žev­nog
ži­vo­ta (pi­sa­ca i či­ta­la­ca, po­ši­lja­la­ca i pri­ma­la­ca, stva­ra­la­ca i
nji­ho­vih in­ter­pre­ta­to­ra) kao i svih su­bjek­tiv­nih ulo­ga ugra­
đe­nih u struk­tu­ru knji­žev­nog de­la: ko je autor? Ko je či­ta­lac?
Ka­ko ko­mu­ni­ci­ra­ju pu­tem knji­žev­nog de­la? Ka­kav je od­nos
iz­me­đu stvar­nih pi­sa­ca i či­ta­la­ca i nji­ho­vih ulo­ga iz­ra­že­nih
pu­tem pra­vi­la or­ga­ni­za­ci­je knji­žev­nog de­la? I naj­no­vi­je – ka­
ko se da­nas mo­že go­vo­ri­ti o su­bjek­tu knji­žev­no­sti? Da li je on
sa­mo iz­ve­sna kon­struk­ci­ja? Ili oso­ba ko­ja ima te­lo, ču­la, pol,
že­lje, sek­su­al­nu opre­de­lje­nost? Da li pred­sta­vlja od­re­đe­nu
55 Da­nas se tre­ba po­zva­ti na fran­cu­sku tra­di­ci­ju u ko­joj je te­o­ri­ja knji­žev­no­sti
odav­no shva­ta­na kao vr­sta opšte fi­lo­zo­fi­je knji­žev­no­sti.
42
Književne teorije XX veka
na­ci­o­nal­nu, ra­snu ili et­nič­ku gru­pa­ci­ju? Da li iz­ra­ža­va od­re­
đe­nu ide­o­lo­gi­ju, etič­ka ili po­li­tič­ka uve­re­nja?
5. Me­t a­te­o­r ij­ sk a pi­t a­nj a – ka­kav je epi­ste­mo­loš­ki i on­to­
loš­ki sta­tus sa­me te­o­ri­je knji­žev­no­sti / na­u­ke o knji­žev­no­sti?
Te, da­kle: ka­kve su nji­ho­ve mo­guć­no­sti / gra­ni­ce? Ka­kav je
od­nos te­o­rij­skih (me­ta­te­o­rij­skih) je­zi­ka pre­ma knji­žev­nom
je­zi­ku? I, naj­no­vi­je – da li te­o­ri­ja knji­žev­no­sti još uvek po­sto­
ji? Ako po­sto­ji, u kom ob­li­ku? I da li se o knji­žev­no­sti mo­že
pi­sa­ti uz po­moć ne­kog me­ta­je­zi­ka?
Ova pi­ta­nja po­sta­vlja­la je se­bi za­pra­vo sva­ka sle­de­ća ge­ne­ra­ci­
ja te­o­re­ti­ča­ra, ma­da su oni – oči­gled­no, u za­vi­sno­sti od kon­cep­ci­
je, stru­je, prav­ca ili ško­le ko­ju su pred­sta­vlja­li – te­žiš­te pre­no­si­li ili
na me­to­do­loš­ka (kao, na pri­mer, u po­zi­ti­vi­zmu), on­to­loš­ka (kao što
se to če­sto de­ša­va­lo u pr­voj po­lo­vi­ni XX ve­ka), me­ta­te­o­rij­ska pi­ta­
nja (kao, na pri­mer, u ra­noj fa­zi poststruk­tu­ra­li­zma) ili na ona ne­
po­sred­no po­ve­za­na s in­ter­pre­ta­ci­jom (kao, na pri­mer, u ka­snoj fa­zi
poststruk­tu­ra­li­zma) i slič­no.
Dvadeset prvi vek, opet, mno­go do­sled­ni­je pre­o­bli­ku­je tra­di­ci­o­
nal­nu te­o­ri­ju knji­žev­no­sti u p o­e­ t i­ ku ku l­tu­re. Kao naj­no­vi­je ten­
den­ci­je u na­u­ci o knji­žev­no­sti i te­o­ri­ji knji­žev­no­sti mo­gu se sma­tra­ti:
– oči­to pre­ba­ci­va­nje te­žiš­ta in­te­re­so­va­nja na po­stup­ke in­ter­pre­ta­
ci­je (tre­ti­ra­ju­ći te­o­ri­ju sa­mo kao je­dan od ko­ri­snih dis­kur­sa ili
kao brojnost je­zi­ka po­de­snih u pro­ce­su shva­ta­nja knji­žev­no­sti);
– od­u­sta­ja­nje od esen­ci­ja­li­zma i za­o­kret u prav­cu prag­ma­ti­zma
– te, da­kle, od­u­sta­ja­nje od tra­ga­nja za od­go­vo­ri­ma na esen­ci­jal­
na pi­ta­nja (na­ro­či­to na pi­ta­nje: „šta je knji­žev­nost?“) i pre­la­zak
na prag­ma­tič­na pi­ta­nja (na­ro­či­to: „ka­ko knji­žev­nost de­lu­je?“);
– pro­ši­re­nje okvi­ra in­ter­pre­ta­ci­je uz po­moć po­kre­ta­nja u in­ter­
pre­ta­tiv­nim po­stup­ci­ma svih mo­gu­ćih kul­tu­ro­loš­kih re­la­ci­ja
knji­žev­nog de­la i uklju­či­va­nje ra­zno­vr­snih kul­tur­nih dis­kur­sa
(„kul­tur­nih“, shva­će­nih u naj­ši­rem zna­če­nju, na pri­mer, u po­li­
tič­kom, etič­kom, ra­snom, et­nič­kom, pol­nom, sek­su­al­nom i sl.).
Ove ten­den­ci­je iz­gle­da­ju re­pre­zen­ta­tiv­no u od­no­su na naj­no­vi­
je sta­vo­ve pre­ma te­o­ri­ji knji­žev­no­sti – te­o­ri­ji ko­ja sve­sno od­u­sta­je
od na­uč­nih i fun­da­men­ta­li­stič­kih te­žnji, po­sta­ju­ći in­ter­di­sci­pli­na­
ran dis­kurs, otvo­ren za raz­ne kul­tur­ne kon­tek­ste, dis­kurs ko­ji omo­
gu­ća­va da se in­te­re­sant­ni­je, ži­vlje i stva­ra­lač­ki­je či­ta knji­žev­nost.
Mno­gi od po­me­nu­tih no­vih kon­tek­stâ te­o­ri­je knji­žev­no­sti po­
ja­vi­će se i u ovoj knji­zi – na­ro­či­to kad bu­de reč o naj­no­vi­jim sti­lo­
vi­ma in­ter­pre­ti­ra­nja knji­žev­no­sti na­sta­lih za­hva­lju­ju­ći uvo­đe­nju
u knji­žev­no­te­o­rij­ski je­zik ka­te­go­ri­ja kao što su „ra­sa“, „et­nič­nost“,
Uvod 43
Naj­no­vi­je knji­
žev­no-te­o­rij­ske
ten­den­ci­je
Te­o­ri­ja kao
in­ter­di­sci­pli­nar­ni
dis­kurs
Isto­ri­ja te­o­ri­je
„post­ko­lo­ni­ja­li­zam“, „kul­tur­ni pol“ (gen­der), „te­lo“, „sek­su­al­nost“ ili
„raz­li­či­tost“ (qu­e­er) i slič­no. Me­đu­tim, knji­ga ko­ju pre­da­je­mo či­ta­
o­cu u ru­ke je, pre sve­ga, krat­ka isto­ri­ja književnih te­o­ri­ja XX ve­ka
ili – raz­li­či­tih me­to­do­lo­gi­ja po­moću ko­jih se u pro­te­klom ve­ku po­
ku­šao pro­tu­ma­či­ti fe­no­men knji­žev­no­sti i nje­nih ve­za sa stvar­noš­
ću. U si­tu­a­ci­ji u ko­joj već mo­že­mo da po­gle­da­mo na pro­te­kli vek
iz per­spek­ti­ve sle­de­ćeg, ta­kva po­zi­ci­ja ima naj­vi­še ar­gu­me­na­ta iako
već sa­ma for­mu­la­ci­ja „isto­ri­ja te­o­ri­jâ“ mo­že iz­gle­da­ti pro­tiv­reč­na.
Ovo je, ipak, si­gur­no naj­bo­lji put ka to­me da te­o­ri­ja knji­žev­no­sti,
na­ro­či­to naj­no­vi­ja, pre­sta­ne da bu­de iz­vor ne­mi­ra, bes­po­moć­no­sti
i zbu­nje­no­sti.
Ana Bu­žinj­ska
44
Književne teorije XX veka
Bi­bli­o­gra­fi­ja**
Opšta
Pri­ruč­ni­ci, mo­no­gra­fi­je, en­ci­klo­pe­di­je
P. Ba­rry, Be­gin­ning The­ory: An In­tro­duc­tion to Li­te­rary and Cul­tu­ral The­ory,
Man­che­ster–New York 1995.
J. Cul­ler, Knji­žev­na te­o­ri­ja – vr­lo kra­tak uvod (prev. Fi­lip i Ma­ri­ja­na Ha­mer­
šak), Za­greb, 2001.
The Cam­brid­ge Hi­story of Li­te­rary Cri­ti­cism, t. 7: From For­ma­lism to Poststruc­
tu­ra­lism, red. R. Sel­den, Cam­brid­ge 2005.
Clo­se Re­a­ding: The Re­a­der, red. F. Len­tric­chia, A. Du­Bo­is, Dur­ham 2003.
De­ba­ting Texts: A Re­a­der in Twen­ti­eth-Cen­tury Li­te­rary The­ory and Met­hod,
red. R. Rylan­ce, Ox­ford 1987.
A. Du­rant, N. Fabb, Li­te­rary Stu­di­es in Ac­tion, Lon­don–New York 1990.
T. Eagle­ton, Knji­žev­na te­o­ri­ja (prev. Mia Per­van-Pla­vec), Za­greb, 1987.
Encyclo­pe­dia of Con­tem­po­rary Li­te­rary The­ory: Ap­pro­ac­hes, Scho­lars, Terms,
red. I. T. Ma­karyk, To­ron­to 1993.
Encyclo­pe­dia of Li­te­ra­tu­re and Cri­ti­cism, red. M. Coyle et al., Lon­don 1990.
French The­ory in Ame­ri­ca, red. S. Lo­trin­ger, S. Co­hen, New York 2001.
K. Green, J. Le­Bi­han, Cri­ti­cal The­ory and Prac­ti­ce: A Co­ur­se­bo­ok, Lon­don–New
York 1996.
R. Har­land, Li­te­rary The­ory from Pla­to to Bart­hes: An In­tro­duc­tory Hi­story,
New York 1999.
In­tro­du­cing Cri­ti­cism at the 21th Cen­tury, red. J. Wol­freys, Edin­burgh 2005.
W. Iser, How to Do The­ory, Ox­ford 2006.
Is­su­es in Con­tem­po­rary Cri­ti­cal The­ory, red. P. Ba­rry, Lon­don 1987.
*
Ka­ko bi srpskom čitaocu bila što pristupačnija književnona­uč­na literatura,
u bibliografiju, uz sva­ko poglavlje, uz prevode celovitih de­la, na­ve­de­na je i
originalna (na srpskom ili hrvat­skom) kao i prevedena sekundarna literatura
(prim. urednika).
Uvod 45
The Johns Hopkins Gu­i­de to Li­te­rary The­ory and Cri­ti­cism, red. M. Gro­den,
M. Kre­i­swirth, Bal­ti­mo­re–Lon­don 1994.
V. B. Le­itch, Ame­ri­can Li­te­rary The­ory from Thir­ti­es to Eig­hti­es, New York 1988.
Li­te­rary The­ory and Cri­ti­cism, red. P. Wa­ugh, Ox­ford 2006.
Li­te­rary The­ory and Po­e­try: Ex­ten­ding the Ca­non, red. D. Mur­ray, Lon­don 1989.
Li­te­ra­tu­ra. Te­o­ria. Me­to­do­lo­gia, red. D. Ulic­ka, War­sza­wa 1998.
H. Mar­kje­vič, Na­u­ka o knji­žev­no­sti (prev. Sto­jan Su­bo­tin), Be­o­grad, 1974.
H. Mar­ki­e­wicz, Li­te­ra­tu­ro­znaw­stwo i je­go są­si­edzt­wa, War­sza­wa 1989.
H. Mar­ki­e­wicz, Wymi­ary dzi­e­ta li­te­rac­ki­e­go, Kraków 1984, u: idem, Pra­ce
wybra­ne, t. 4, Kraków 1996.
Z. Mi­to­sek, Te­o­rie ba­dań li­te­rac­kich, War­sza­wa 1998.
Mo­dern Cri­ti­cism and The­ory: A Re­a­der, red. D. Lod­ge, Lon­don 1988.
Mo­dern Li­te­rary The­ory: A Com­pa­ra­ti­ve In­tro­duc­tion, red. A. Jef­fer­son,
D. Rob­bey, Lon­don 1982.
Mo­dern Li­te­rary The­ory: A Re­a­der, red. P. Ri­ce, P. Wa­ugh, Lon­don–New
York–Sydney–Auc­kland 1992.
The New Prin­ce­ton Encyclo­pe­dia of Po­e­try and Po­e­tics, red. E. Pre­min­ger,
T. V. F. B. Bor­gan, Prin­ce­ton 1993.
Phi­lo­sophy of Li­te­ra­tu­re: Con­tem­po­rary and Clas­sic Re­a­dings: An Ant­ho­logy,
red. E. John, D. McI­ver Lo­pes, Ox­ford 2004.
R. Sel­den, Prac­ti­sing The­ory and Re­a­ding Li­te­ra­tu­re: An In­tro­duc­tion, He­mel
Hempstead 1989.
R. Sel­den, The The­ory of Cri­ti­cism from Pla­to to the Pre­sent: A Re­a­der, Lon­don
1988.
R. Sel­den, P. Wid­dow­son, A Re­a­der’s Gu­i­de to Con­tem­po­rary Li­te­rary The­ory,
Lon­don 2005.
R. Tal­lack, Li­te­rary The­ory at Work:Three Texts, Lon­don 1987.
The­ory in­to Prac­ti­ce: A Re­a­der in Mo­dern Li­te­rary Cri­ti­cism, red. K. M. New­
ton, Lon­don 1992.
Twen­ti­eth Cen­tury Li­te­rary The­ory: A Re­a­der, red. K. M. New­ton, New York 1997.
D. Wal­der, Li­te­ra­tu­re in the Mo­dern World: Cri­ti­cal Es­says and Do­cu­ments,
Ox­ford 1990.
R. Web­ster, Studying Li­te­rary The­ory: An In­tro­duc­tion, Lon­don–New York–Syd­
ney–Auc­kland 1990.
R. Ve­lek, O. Vo­ren, Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti (prev. Ale­skan­dar I. Spa­sić i Slo­bo­dan
Đor­đe­vić), Be­o­grad, 1965.
Reč­ni­ci
P. Bro­o­ker, A. Glos­sary of Cul­tu­ral The­ory, Lon­don 2003.
Cri­ti­cal Terms for Li­te­rary Study, red. F. Len­tric­chia, J. McLa­ug­hlin, Chi­ca­
go–Lon­don 1990.
46
Književne teorije XX veka
J. A. Cud­don, A Dic­ti­o­nary of Li­te­rary Terms and Li­te­rary The­ory, Ox­ford 1991.
J. Hawt­horn, A Con­ci­se Glos­sary of Con­tem­po­rary Li­te­rary The­ory, Lon­don–New
York–Syd­ney–Auc­kland 1992.
J. Hawt­horn, A Glo­ssary of Con­tem­po­rary Li­te­rary The­ory, Lon­don–New
York–Syd­ney–Auc­kland 1994.
Sł­ow­nik ter­minów li­te­rac­kich, red. J. Sł­a­wi­ń­ski, Wroc­law–War­sza­wa 1988.
K. Wa­les, A Dic­ti­o­nary of Styli­stics, Lon­don 1989.
J. Wol­freys, Cri­ti­cal Keywords in Li­te­rary and Cul­tu­ral The­ory, Ba­sing­sto­
ke–New York 2004.
An­to­lo­gi­je
Mo­der­na tu­ma­če­nja knji­žev­no­sti (red. M. Đur­či­nov, N. Ko­lje­vić i dr.), Sa­ra­je­
vo, 1981.
M. Be­ker (iz­bor), Po­vi­jest knji­žev­nih te­o­ri­ja, Za­greb, 1979.
M. Be­ker, Su­vre­me­ne knji­žev­ne te­o­ri­je, Za­greb, 1986; 1999².
V. Bi­ti (ur.), Po­li­ti­ka i eti­ka pri­po­vi­je­da­nja, Za­greb, 2002.
P. Mi­lo­sa­vlje­vić (prir.), Te­o­rij­ska mi­sao o knji­žev­no­sti, No­vi Sad, 1991.
Su­vre­me­na tu­ma­če­nja knji­žev­no­sti (prir. Zden­ko Le­šić i dr.), Sa­ra­je­vo, 2006.
Li­te­rary The­o­ri­es: A Re­a­der and Gu­i­de, red. J. Wol­freys, New York 1999.
Li­te­rary The­ory: An Ant­ho­logy, red. J. Riv­kin, M. Ryan, Mal­den, Mass.–Ox­
ford 1998.
The Nor­ton Ant­ho­logy of The­ory and Cri­ti­cism, red. V. B. Le­itch, New York–Lon­
don 2001.
Post­mo­dern Li­te­rary The­ory: An Ant­ho­logy, red. L. Ni­all, Ox­ford 2000.
Pro­blemy te­o­rii li­te­ra­tury, red. H. Mar­ki­e­wicz, se­ria 1–4, Wro­cł­aw 1967–1998
– an­to­lo­gia ro­zpraw ba­daczy pol­skich, pra­ce z lat 1945–1994.
Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, oprac. S. Skwarczyńska, t. 1–4,
Kraków 1965–1986 – od ro­mantyzmu do ro­ku 1945.
Współcze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, oprac. H. Mar­ki­e­
wicz, t. 1–4, Kraków 1976–1996.
Pu­bli­ka­ci­je po­sve­će­ne ak­tu­el­noj si­tu­a­ci­ji u knji­žev­noj te­o­ri­ji
Af­ter Stran­ge Texts: The Ro­le of The­ory in the Study of Li­te­ra­tu­re, red. G. S. Jay,
D. L. Mil­ler, Ala­ba­ma 1985.
Avan­gar­da i tra­di­ci­ja (prir. Goj­ko Te­šić), Be­o­grad, 2002.
P. A. Bové, In the Wa­ke of The­ory, Ha­no­ver 1992.
E. N. Bruss, Be­a­u­ti­ful The­o­ri­es: The Spec­tac­le of Di­sco­ur­se in Con­tem­po­rary
Cri­ti­cism, Bal­ti­mo­re 1982.
A. Burzyńska, Anty-Te­o­ria li­te­ra­tury, Kraków 2006.
Uvod 47
A. Burzyńska, „Po­etyka po struk­tu­ra­li­zmie“, u: Po­etyka bez gra­nic, red. W. Bo­
lec­ki, W. To­ma­sik, War­sza­wa 1995.
A. Burzyńska, Poststruk­tu­ra­lizm, de­kon­struk­cja, fe­mi­nizm, „gen­der“, dyskursy
mni­ej­szo­ś­ci i co da­lej? [u:] Spor­ne i bez­spor­ne pro­blemy współxze­snej wi­
edzy o li­te­ra­tur­ze, red. W. Bo­lec­ki, R. Nycz, War­sza­wa 2002.
A. Burzyńska, Te­o­ria czy post­te­o­ria?, [u:] Kryzys czy pr­zełom. Stu­dia z te­o­rii i
hi­sto­rii li­te­ra­tury, red. M. Lu­bel­ska, A. Łeb­kow­ska, Kraków 1994.
Con­se­qu­en­ces of The­ory, red. J. Arac, B. Johnson, Bal­ti­mo­re–Lon­don 1991.
T. Eagle­ton, Te­o­ri­ja i na­kon nje (prev. Dar­ko Pol­šek), Za­greb, 2005.
The Fu­tu­re of Li­te­rary The­ory, red. R. Co­hen, New York–Lon­don 1989.
P. Grif­fith, Li­te­rary The­ory and En­glish Te­ac­hing, Mil­tar Keynes–Phi­la­delp­hia
1987.
M. Kri­e­ger, The In­sti­tu­ti­o­n of The­ory, Bal­ti­mo­re–Lon­don 1994.
M. Kri­e­ger, „Li­te­rary In­ven­tion and the Im­pul­se to The­o­re­ti­cal Chan­ge“, NLH
1986, nr 18, s. 191–208.
M. Kri­e­ger, Words abo­ut Words abo­ut Words: The­ory, Cri­ti­cism, and the Li­te­
rary Text, Bal­ti­mo­re–Lon­don 1988.
Kryzys czy pr­ze­łom. Stu­dia z te­o­rii i hi­sto­rii li­te­ra­tury, red. M. Lu­bel­ska, A. Łeb­
kow­ska, Kraków 1994.
Li­fe af­ter The­ory, red. M. Payne, J. Schad, Lon­don–New York 2003.
Li­te­rary The­ory’s Fu­tu­re, red. J. Na­to­li, Ur­ba­na 1989.
Li­te­rary The­ory To­day, red. P. Col­li­er, H. Geyer-Ryan, New York 1990.
S. Lynn, Texts and Con­texts: Wri­ting abo­ut Li­te­ra­tu­re with Cri­ti­cal The­ory,
New York 1994.
Po struk­tu­ra­li­zmie. Współcze­sne ba­da­nia te­o­retyczno­li­te­rac­kie, red. R. Nycz,
Wro­cł­aw 1992.
W. Rig­hter, The Myth of The­ory, Cam­brid­ge 1994.
Spor­ne i bez­spor­ne pro­blemy współcze­snej wi­edzy o li­te­ra­tur­ze, red. W. Bo­le­cki,
R. Nycz, War­sza­wa 2002.
Tra­cing Li­te­rary The­ory, red. J. Na­to­li, Ur­ba­na–Chi­ca­go 1987.
Wri­ting The­ory and Cri­ti­cal The­ory, red. J. Clif­ford, J. Schilb, New York 1994.
A. Bur­žinj­ska
48
Književne teorije XX veka
I. PSI­HO­A­NA­LI­ZA
Ma­te­ri­jal sek­su­al­nih pred­sta­va ne mo­že
bi­ti pred­sta­vljen u snu u pra­vom ob­li­ku
već mo­ra bi­ti za­me­njen nje­go­vim sa­dr­ža­
jem po­mo­ću na­po­me­na, alu­zi­ja i dru­gih
na­či­na po­sred­nog pred­sta­vlja­nja ko­ji u
sno­vi­ma ni­su ne­po­sred­no ra­zu­mlji­vi.
Sig­mund Frojd1
Ne­sve­snost mo­žda naj­bo­lje raz­u­me­mo
ako je shva­ti­mo kao pri­ro­dan or­gan ko­ji
po­se­du­je stva­ra­lač­ku ener­gi­ju spe­ci­fič­nu
za nju.
Karl Gu­stav Jung2
Struk­tu­ri­ra­na ne­sve­snost ista je kao je­zik.
Žak La­kan3
S. Frojd, Psi­ho­pa­to­lo­gi­ja sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta, No­vi Sad, 1973, str. 321, pre­
vod: H. Klajn.
K. G. Jung, „Analitička psihologija i pogled na svet“ u: K. G. Jung, Duh i ži­
vot, Novi Sad, 1977, str. 57, prevod: D. i P. Milekić.
J. La­can, Les qu­a­tre con­cepts fon­da­men­ta­ux de la psycha­nalyse. Sémi­na­i­re XI,
Pa­ris, 2002, str. 28.
Šta je psi­ho­a­na­li­za?
Tre­ba po­če­ti od oči­gled­ne kon­sta­ta­ci­je: psi­ho­a­na­li­za je u pr­vom re­du
te­ra­pi­ja i upra­vo kao ta­kva na­sta­la je kra­jem XIX ve­ka. Kad se na pre­
la­zu iz osam­de­se­tih u de­ve­de­se­te go­di­ne mla­di beč­ki le­kar Sig­mund
Frojd (1856–1939), za­jed­no sa Jo­ze­fom Bro­je­rom, ba­vio žen­skim hi­ste­
rič­nim sta­nji­ma, is­po­sta­vi­lo se da pa­ci­jent­ki­nja, ka­sni­je u psi­ho­a­na­li­tič­
koj tra­di­ci­ji po­zna­ta kao Ana O., po­sle pri­me­ne hip­no­ze pri­ča o okol­
no­sti­ma na­stan­ka tra­u­mâ. Pri­ča­nje ubla­ža­va simp­to­me zbog če­ga je
Bro­jer iz­veo za­klju­čak o ne­po­sred­noj ve­zi „go­vor­ne te­ra­pi­je“ (tal­king
cu­re) i le­če­nja. Psi­ho­a­na­li­za se po­ka­za­la kao ka­tar­zič­ka me­to­da (ta­ko
je Bro­jer na­zvao svoj po­stu­pak) jer „či­sti“ psi­hu po­mo­ću pri­če ko­ju po­
kre­će le­kar. Poš­to go­vor (pri­ča) do­vo­di do čiš­će­nja, on­da i knji­žev­nost
mo­že da vr­ši ka­tar­zič­ku funk­ci­ju. Kli­nič­ki pri­me­ri ko­je Frojd ko­ri­sti u
Tu­ma­če­nju sno­va (1900) slu­že kao exem­pla ko­ji, pod­vrg­nu­ti in­ter­pre­ta­
ci­ji, ob­jaš­nja­va­ju po­na­ša­nje pa­ci­je­na­ta, a sa­mim tim raz­re­ša­va­ju skri­ve­
ne su­prot­no­sti u nji­ho­voj psi­hi. Psi­ho­a­na­li­za je te­ra­pi­ja ko­ja se za­sni­va
na stva­ra­lač­kom ko­riš­će­nju Lust zum fa­bu­li­e­ren, za­do­volj­stva ko­je pru­
ža pri­ča­nje. Pr­vu pri­ču (tekst ko­ji se in­ter­pre­ti­ra) gra­di pa­ci­jent, dru­gu
(sa­mu in­ter­pre­ta­ci­ju) – le­kar ko­ji
■ TAL­KING CU­RE (do­slov­no: le­če­
ob­je­di­nja­va bi­o­gra­fi­ju pa­ci­jen­ta i
nje go­vo­rom) – iz­raz ko­ji je pro­naš­la
tu­ma­či ne­ra­zu­mlji­ve frag­men­te.
pa­ci­jent­ki­nja Ber­ta fon Pa­pen­hajm
Ovo da­va­nje smi­sla ne­ra­zu­m(po­zna­ta u psi­ho­a­na­li­zi kao „Fräulein
lji­vom
psi­hič­kom ži­vo­tu jeste
An­na O.“) da bi od­re­di­la psi­ho­a­na­li­zu
osno­va
psi­ho­a­na­li­ze
kao te­ra­pi­je.
kao le­če­nje hi­ste­ri­je po­mo­ću hip­no­ze.
Pre­ma La­ka­nu, „ne­sum­nji­vo je
da ova pret­po­stav­ka ko­ju su­bjekt stva­ra o svo­joj isto­ri­ji, ona­kva ka­kvu
usta­no­vlju­je go­vor upu­ćen dru­go­me, pred­sta­vlja te­melj no­vog me­to­da
ko­jem Frojd da­je ime psi­ho­a­na­li­za“. Poš­to je psi­ho­a­na­li­ti­čar in­ter­pre­
ta­tor tu­đe pri­če, on­da in­ter­pre­ta­tor mo­že da bu­de ne­ko ko u pro­ce­su
pa­žlji­vog či­ta­nja vra­ća či­ta­nom tek­stu nje­gov neo­sveš­ćen smi­sao.
Ž. La­kan, Spi­si, Pro­sve­ta, Be­o­grad, 1983, str. 38, pre­vod: Da­ni­ca Mi­jo­vić i Fi­
lip Fi­li­po­vić.
I. Psihoanaliza 51
Psi­ho­a­na­li­za
i te­ra­pi­ja
„Go­vor­na
te­ra­pi­ja“
Za­do­volj­stvo
pri­ča­nja
Psi­ho­a­na­li­za kao
opšti te­o­rij­ski
mo­del
Me­tap­si­ho­lo­gi­ja
Psi­ho­a­na­li­za =
ho­li­stič­ka
an­tro­po­lo­gi­ja
Su­bli­ma­ci­ja
na­go­na
Psi­ho­a­na­li­za, me­đu­tim, ni­je sa­mo in­ter­pre­ta­tiv­no ori­jen­ti­sa­na
kli­nič­ka te­ra­pi­ja. U pi­smu svom pri­ja­te­lju Fli­su, ko­ji je in­te­lek­tu­al­no
pra­tio Froj­da u pi­o­nir­skim go­di­na­ma psi­ho­a­na­li­ze, Frojd je pi­sao:
„Kao mlad čo­vek po­zna­vao sam sa­mo žud­nju za fi­lo­zof­skim zna­
njem, sa­da je na­me­ra­vam za­do­vo­lji­ti okre­ta­njem od me­di­ci­ne ka
psi­ho­lo­gi­ji.“ Za­o­kret od me­di­ci­ne ka psi­ho­lo­gi­ji, u­opšte­no go­vo­re­ći
– od bi­o­lo­gi­je ka fi­lo­zo­fi­ji – zna­či da je psi­ho­a­na­li­za za Froj­da, kao
her­me­ne­u­ti­ka za Dil­ta­ja, po­sta­la opšti te­o­rij­ski mo­del (Frojd je ovaj
mo­del na­zvao i fik­ci­jom) ko­ji ob­jaš­nja­va ljud­sku pri­ro­du i pred­sta­vlja osno­vu za ana­li­zu od­re­đe­nih po­na­ša­nja. Za­to što ova po­na­ša­nja
ima­ju svoj iz­vor u ne­sve­snom, psi­ho­a­na­li­zma, ko­ja iz­la­zi iz­van (me­
ta-) ni­voa sve­sti, jeste me­tap­si­ho­lo­gi­ja. Isto kao što me­ta­fi­zi­ka iz­la­zi
iz­van gra­ni­ca fi­zi­ke, ta­ko se i me­tap­si­ho­lo­gi­ja smeš­ta iz­van okvi­ra
do­stup­nog psi­ho­lo­gi­ji ko­ja is­tra­žu­je svest. Me­tap­si­ho­loš­ki je­zik ko­ji
je Frojd stvo­rio, a ko­ji se od­no­si na ne­sve­sne pro­ce­se, on je po­di­gao
na ni­vo uni­ver­zal­nog je­zi­ka ko­ji tu­ma­či ce­lo­kup­nost ljud­skih po­na­
ša­nja. U tom smi­slu je psi­ho­a­na­li­za ne­sve­snog ho­li­stič­ka an­tro­po­lo­
gi­ja. Poš­to ne­sve­sno one­mo­gu­ća­va čo­ve­ku pot­pu­nu sa­mo­spo­zna­ju,
to zna­či da sli­ka čo­ve­ka pod­le­že ra­di­kal­noj pro­me­ni i od pro­sve­ti­
telj­ske vi­zi­je ra­ci­o­nal­nog su­bjek­ta pre­tva­ra se u te­o­ri­ju su­bjek­ta traj­
no odvo­je­nog od sop­stve­ne suš­ti­ne.
Čo­vek za­vi­si od osnov­nog pra­vi­la ko­je vla­da psi­hič­kim ži­vo­tom,
a to je iz­be­ga­va­nje ne­pri­jat­no­sti po­ve­za­ne s ne­do­stat­kom za­do­vo­lja­
va­nja lju­bav­ne ener­gi­je (prin­cip za­do­volj­stva, Lust­prin­zip). Ta­ko se
– pre­ma Froj­du – mo­gu ob­ja­sni­ti kul­tu­ra, re­li­gi­ja i druš­tve­ni ži­vot.
U Ne­la­god­no­sti u kul­tu­ri či­ta­mo: „Za­da­tak ko­ji tre­ba da se re­ši sa­sto­ji
se u pre­meš­ta­nju na­gon­skih ci­lje­va te vr­ste ta­ko da ne mo­že da ih po­
go­di od­bi­ja­nje iz spo­ljaš­njeg sve­ta. Su­bli­ma­ci­ja na­go­na to pot­po­ma­že.
Naj­vi­še po­sti­že ko ume do­volj­no da po­vi­si udeo za­do­volj­stva iz iz­vo­
ra psi­hič­kog i in­te­lek­tu­al­nog ra­da.“ Na­uč­no i umet­nič­ko stva­ra­laš­tvo
vo­di ka „za­do­vo­lja­va­nju po­seb­
nog kva­li­te­ta“ ko­ji omo­gu­ća­va ■ SU­BLI­MA­CI­JA – pro­ces u kojem
da spo­ljaš­nji svet ne od­ba­ci na­še do­la­zi do ne­sek­su­al­ne in­ve­sti­ci­je sek­
su­al­ne ener­gi­je. Li­bi­do bi­va usme­ren
že­lje. I kul­tu­ra i re­li­gi­ja predstav­ ne na erot­ski obje­kat že­lje već na ne­ki
ljaju za Froj­da me­sto za­do­vo­lja­va­ dru­gi cilj, na pri­mer, na umet­nič­ko de­
nja sek­su­al­nog na­go­na nje­go­vim lo ko­je sa­mim tim po­sta­je in­stru­ment
pre­meš­ta­njem. U tom smi­slu, gu­še­nja. U Tri ras­pra­ve o sek­su­al­noj
psi­ho­a­na­li­tič­ko (tač­ni­je: post­froj­ te­o­ri­ji Frojd u su­bli­ma­ci­ji vi­di „je­dan
od iz­vo­ra umet­nič­ke ak­tiv­no­sti“.
dov­sko) tu­ma­če­nje knji­žev­no­sti
52
S. Frojd, Iz kul­tu­re i umet­no­sti, Ma­ti­ca srp­ska, No­vi Sad, 1976, str. 281, pre­
vod: dr Đor­đe Bo­gi­će­vić.
Književne teorije XX veka
te­ži­će ka ot­kri­va­nju i ime­no­va­nju na­gon­skog iz­vo­ra stva­ra­laš­tva.
Ova­ko shva­će­na, psi­ho­a­na­li­za po­sta­je te­o­ri­ja stva­ra­lač­kog pro­ce­sa
u ko­jem čo­vek, za­hva­lju­ju­ći umet­no­sti, na­sto­ji da re­ši erot­ske pro­
ble­me ko­ji ga mu­če.
Osnov­no Froj­do­vo pi­ta­nje ne­sum­nji­vo gla­si: ka­ ko ra z­u­ me­t i
i ob­j a­s ni­t i f u n k­c i­o­n i­s a­nj e p si­ he? U tom po­gle­du psi­ ho­a­na­
li­ z a j e t a­ ko­ đ e her­ me­ ne­u­t i­ k a, jer u pro­stor na kojem su do
ta­da vla­da­la pri­rod­njač­ka ob­jaš­nje­nja uvo­di fi­lo­loš­ku ka­te­go­ri­ju tu­
ma­če­nja (Ausle­gung) i fi­lo­zof­sku ka­te­go­ri­ju shva­ta­nja (Ver­ste­hen).
Frojd ka­že: tre­ba shva­ti­ti ono što se is­tra­žu­je, a to zna­či da je u ana­li­
zi (što će­mo ka­sni­je vi­de­ti) reč o smi­slu ko­ji se kri­je is­pod po­vr­ši­ne
po­ja­va. U tom po­gle­du, psi­ho­a­na­li­ti­čar ko­ji pre­ko te­le­snih ma­ni­fe­
sta­ci­ja iš­či­ta­va skri­ve­na zna­če­nja jeste po de­fi­ni­ci­ji i n­te r­ pre­t a­tor.
Psi­ho­a­na­li­za ne­pre­sta­no kru­ži iz­me­đu dva prin­ci­pa: te­le­snih ma­ni­
fe­sta­ci­ja i psi­hič­kih iz­vo­ra tih ma­ni­fe­sta­ci­ja. Iz tog raz­lo­ga psi­ho­a­
na­li­tič­ka in­ter­pre­ta­ci­ja tre­ti­ra knji­žev­ni tekst kao ma­ni­fe­sta­ci­o­nu
struk­tu­ru u či­joj se du­bi­ni na­la­zi skri­ve­ni psi­hič­ki smi­sao.
Psi­ho­a­na­li­za je, da­kle, te­ r a­pi­j a, jer le­či po­re­me­ća­je psi­hič­kog
ži­vo­ta ot­kri­va­ju­ći nji­ho­ve skri­ve­ne uzro­ke (za­to je i he r­ me­ne­u­t i­
ka); ta­ko­đe je i me­ t ap­s i­ ho­lo­g i­j a jer iz­la­zi iz­van okvi­ra pred­me­ta
psi­ho­loš­kih is­tra­ži­va­nja (svest). Kao te­ra­pi­ja i kao me­tap­si­ho­lo­gi­ja,
psi­ho­a­na­li­za je isto­vre­me­no i an­t ro­p o­lo­g i­j a jer se iz­jaš­nja­va o to­
me šta je čo­vek i ka­ko se on od­no­si pre­ma sve­tu. Poš­to taj od­nos če­
sto po­pri­ma umet­nič­ki ka­rak­ter, psi­ho­a­na­li­za je i te­o­r i­j a st v a­ra­
l ač­ko g pro­ ce­ s a. Sve ove di­men­zi­je psi­ho­a­na­li­ze do­pri­no­se nje­noj
atrak­tiv­no­sti za is­tra­ži­va­če knji­žev­no­sti ko­ji knji­žev­ni tekst shvata­ju
kao ma­ni­fe­sta­ci­ju ljud­ske psi­he, a ljud­sku psi­hu kao tekst otvo­ren
za in­ter­pre­ta­ci­ju.
Te­o­ri­ja
stva­ra­lač­kog
pro­ce­sa
Psi­ho­a­na­li­ti­čar
kao in­ter­pre­ta­tor
Pet di­men­zi­ja
psi­ho­a­na­li­ze
Ana­li­za ljud­ske psihe
Da bi se shva­ti­le mo­guć­no­sti po­ve­zi­va­nja psi­ho­a­na­li­ze s knji­žev­nim
is­tra­ži­va­nji­ma, tre­ba se pr­vo za­pi­ta­ti ka­ko je Frojd pro­u­ča­vao psi­
hu. Ta­ko, psyche za Froj­da pred­sta­vlja vi­še­funk­ci­o­nal­ni tekst ko­ji se
mo­že pod­vr­ći vi­še­sloj­noj ana­li­zi. Ana­li­za, ka­ko to Frojd zo­ve, psi­
hi č­ko g ap a­r a­t a pod­se­ća na ra­sta­vlja­nje ne­kog me­ha­ni­zma ko­ji je
pre­stao da funk­ci­o­ni­še ka­ko tre­ba. Tre­ba raz­lo­ži­ti psi­hu na po­je­di­nač­
ne ele­men­te isto kao što se ras­kla­pa, na pri­mer, fo­to­a­pa­rat (ili upra­
vo tekst) i da­tim ele­men­ti­ma na­me­ni­ti od­re­đe­ne funk­ci­je, a za­tim ih
opet sklo­pi­ti po­mo­ću ob­je­di­nja­va­ju­ćeg pro­jek­ta. Za­to je psi­ho­a­na­li­za
I. Psihoanaliza 53
Ana­li­za psi­hič­kog
apa­ra­ta
pret­hod­ni­ca struk­tu­ra­li­zma. Pre­ma Froj­du, psi­hič­ki apa­rat tre­ba pro­
u­ča­va­ti s tri aspek­ta: to­po­loš­kog, ener­get­skog i eko­nom­skog.
1.To­p o­l oš­k i asp ekt (grč. to­pos – me­sto). Frojd je stvo­rio te­
o­ri­ju pro­stor­nog raz­li­ko­va­nja psi­hič­kog apa­ra­ta. Na­ša psi­ha,
do­ka­zi­vao je, ni­je ne­de­lji­va ce­li­na, već se u njoj mo­gu raz­li­
ko­va­ti po­seb­ne sfe­re ko­je su od­go­vor­ne za raz­li­či­te funk­ci­je.
Ono što se de­ša­va na raz­li­či­tim me­sti­ma de­ter­mi­ni­še na­še
po­na­ša­nje psi­he na ra­zno­vr­sne na­či­ne. Pre sve­ga, tre­ba is­
ta­ći po­sto­ja­nje s fe­ re ne­ s ve­ snog či­je ot­kri­će pred­sta­vlja
naj­ve­ći Froj­dov do­pri­nos. To zna­či da ljud­ska psi­ha ni­je u
pot­pu­no­sti sve­sna sa­me se­be i da u na­ma po­sto­je sfe­re ko­
je ne pod­le­žu ra­ci­o­nal­noj kon­tro­li. Frojd je po­re­dio svo­ja
do­stig­nu­ća s Ko­per­ni­ko­vim i Dar­vi­no­vim do­stig­nu­ći­ma
i pi­sao kako psi­ho­a­na­li­za „na­sto­ji da do­ka­že da ‘ja’ ni­je go­
spo­dar čak ni u sop­stve­noj ku­ći, već da se mo­ra za­do­vo­lji­ti
vr­lo oskud­nim in­for­ma­ci­ja­ma o ono­me što se ne­sve­sno do­
ga­đa u nje­go­vom umu“. Na taj na­čin Frojd je istu­pao pro­tiv
k a r­ te­ z i­ja n­ s kog shv a­t a­ nja su­bjek­ t a ko­ji se ru­ko­vo­di
ap­so­lut­nom ra­zu­mlji­voš­ću sa­mog se­be i sa­mim ■ NE­GA­CI­JA (nem. Ver­ne­i­nung)
– pre­ma Froj­du, pro­ces, za­hva­lju­ju­ći
tim se upi­sao u an­ti­kar­ ko­jem in­te­lekt utvr­đu­je ono što je po­
te­zi­jan­sku her­me­ne­u­ ti­snu­to, osta­vlja­ju­ći ga u emo­ci­o­nal­
tič­ku stru­ju. Po­čev od noj sfe­ri u ne­na­ru­še­nom sta­nju. Frojd
Ras­pra­va o hi­ste­ri­ji (Stu­ pi­še o „in­te­lek­tu­al­nom pri­hva­ta­nju
dien über Hyste­rie, 1895) po­ti­snu­tog uz odr­ža­va­nje suš­ti­ne po­ti­
ski­va­nja“. Tru­de­ći se da do­pre do ono­
Frojd pri­hva­ta slo­je­vi­tu ga što pred­sta­vlja suš­ti­nu po­ti­snu­tog,
struk­tu­ru ne­sve­snog: us- ana­li­ti­čar vr­ši ne­ga­ci­ju ne­ga­ci­je.
po­me­ne stva­ra­ju „ar­hiv“
na­do­gra­đen na „pa­to­ge­no je­zgro“. Ana­li­za se za­sni­va na to­
me da se po­mo­ću ovog „ar­hi­va“ pro­dre do iz­vo­ra bo­le­sti,
da­kle, na de­kon­struk­ci­ji (ra­sta­vlja­nju) tek­sta uspo­me­na i
kon­stru­i­sa­nju no­vog tek­sta ko­ji ob­jaš­nja­va uzro­ke po­re­me­
ća­ja. Ovaj nov tekst jeste za­pra­vo in­ter­pre­ta­ci­ja.
Evo­lu­ci­ja Froj­do­vih gle­diš­ta na­la­že da se raz­dvo­je dve to­
pi­ ke psyche.
A.Od 1900. go­di­ne Frojd go­vo­ri o t r i s i­ste­ma: Svest (Sv),
usko ve­za­na s per­cep­ci­jom, po­ve­zu­je nas sa sve­tom i na­la­
že nam da de­lu­je­mo pre­ma ra­ci­o­nal­nim kri­te­ri­ju­mi­ma.
Po d­s ve st (Psv) kri­je u se­bi ono što po­ten­ci­jal­no mo­že bi­ti
To­po­gra­fi­ja
psyche
Froj­dov
pre­o­kret
Pro­tiv
kar­te­zi­jan­skog
su­bjek­ta
Pr­va Froj­do­va
to­po­gra­fi­ja psi­he
54
Po­gle­da­ti: Her­me­ne­u­ti­ka.
Književne teorije XX veka
osveš­će­no (pam­će­nje, zna­nje)
i tu na­sta­je ver­ba­li­za­ci­ja ne­sve­
snih pred­sta­va. Na kra­ju, Ne­
s ve­ s no (Nsv) u se­bi sa­dr­ži sve
ono što ni­ka­da ne mo­že bi­ti
osveš­će­no i što pripa­da na­gon­
skoj (bi­o­loš­koj) sfe­ri, što stva­ra
p o­t i­s nu­te s a­ dr­ž a­j e ko­ji ni­ka­da ni­su do­spe­li do Pod­sve­
sti. Das Un­be­wußte (ono što je ne­sve­sno) jeste „re­pre­zent
na­go­na“. Ono što je ne­sve­sno, ni­ka­da se ne is­po­lja­va kao
ta­kvo, već is­klju­či­vo kroz zna­kov­nu re­pre­zen­ta­ci­ju (što će
iz­nu­di­ti nu­žnost in­ter­pre­ta­ci­je). To se na­ro­či­to od­no­si na že­
lje iz de­tinj­stva ko­je od Po d­s ve­st i de­li cen­zu­ra. Ana­li­ti­čar
će mo­ra­ti da in­ter­pre­ti­ra po­ja­ve, simp­to­me, zna­ko­ve (je­zič­
ke), re­pre­zen­ta­ci­je po­ti­snu­tih na­go­na ka­ko bi do­pro do iz­
vo­ra bo­le­sti. Si­ste m Sv – Ps v strikt­no je odvo­jen od Nsv.
Sva­ki si­stem ima svo­ju funk­ci­ju, ti­pič­ne pro­ce­se, svo­ju ener­
gi­ju za­po­se­da­nja i za­miš­lje­ne sa­dr­ža­je. Pro­laz iz­me­đu njih
kon­tro­li­šu raz­li­či­te cen­zu­re.
B.Od dva­de­se­tih go­di­na Frojd go­vo­ri o t r i i n­st an­ce iz­me­đu
ko­jih ne­ma ta­ko iz­ra­že­nih gra­ni­ca:
a.das Es (To, id ) je na­gon­ska (bez­lič­na) stra­na lič­no­sti (pr­vi
put uve­de­na u de­lu Ego i id – Das Ich und das Es, 1923) ko­
ja pri­bli­žno od­go­va­ra Ne­sve­snom. Das Es je „ve­li­ka zbir­ka
li­bi­da“, od­no­sno sek­su­al­ne ener­gi­je na­ta­lo­že­ne u bi­o­loš­kim
iz­vo­ri­ma na­go­na (ova
te­o­ri­ja vi­še je na­tu­ra­li­ ■ JA (nem. Ich, lat. ego) – pre­ma Froj­
du, deo psi­hič­kog apa­ra­ta smeš­ten iz­
stič­ka od pr­ve). Das Es me­đu
na­gon­skog de­la (nem. Es, lat.
je neo­b­u­zdan ha­os, ne­ id) i onog de­la ko­ji pred­sta­vlja in­ter­i­
iz­di­fe­ren­ci­ra­na sti­hi­ja o­ri­za­ci­ju druš­tve­nih (po­ro­dič­nih) nor­
ko­ja, na­su­prot or­ga­ni­zo­ mi i za­bra­na (nem. Über-Ich, lat. su­per­
va­nom das Ich (Ja), „ne­ e­go). Ja je od­bram­be­ni sto­žer lič­no­sti
ma ni­ka­kvu or­ga­ni­za­ci­ u ne­u­ro­tič­nom kon­flik­tu. U La­ka­no­
ju“. Mo­že se re­ći kako voj kon­cep­ci­ji ego se po­ja­vlju­je kao či­
ne­po­ve­za­na li­bi­dal­na ni­lac ko­ji, za­hva­lju­ju­ći stva­ra­nju kom­
ener­gi­ja das Es ras­tva­ra pakt­nih pred­sta­va, ma­ski­ra pr­vo­bit­nu
ne­po­ve­za­nost te­la (le corps mor­celé
od do­le, ras­ta­če sna­žan – ras­par­ča­nog te­la). La­kan pra­vi raz­li­
kar­te­zi­jan­ski su­bje­kat.
ku iz­me­đu dve in­stan­ce Ja: moi (ko­je
b. das Ich (Ja, ego). Ja je uro­ je ide­al­na sli­ka) kao i je (ko­je upu­ću­je
nje­no u Ono i funk­ci­o­ni­še na otu­đe­ni po­re­dak je­zi­ka).
■ KAT­HE­XIS (nem. Be­set­zung) – li­
bi­dal­ni (= na­gon­ski) okvir ko­ji ozna­
ča­va da se psi­hič­ka (sek­su­al­na) ener­
gi­ja ve­zu­je za ne­ku ide­ju ili obje­kat.
Ter­min je stvo­rio en­gle­ski pre­vo­di­lac
Froj­da Džejms Stre­či kako bi tač­no iz­
ra­zio ne­mač­ku reč Be­set­zung.
Pre­ma en­gle­skim pre­vo­di­ma uobi­ča­je­no je da se u ovom slu­ča­ju ko­ri­sti la­tin­ska
ter­mi­no­lo­gi­ja: id, ego, su­per­e­go. Imaj­mo na umu, me­đu­tim, da Frojd ni­je upo­tre­blja­vao ove na­zi­ve, već je ko­ri­stio si­stem ne­mač­kih za­me­ni­ca: Es i Ich.
I. Psihoanaliza 55
Dru­ga Froj­do­va
to­po­gra­fi­ja psi­he
Es – Ich – Über-ich
= id – ego – su­per­
e­go
kao me­di­ja­tor iz­me­đu na­go­na i druš­tve­nih nor­mi, stva­ra­ju­
ći od­bram­be­nu stra­nu l i č­no­st i u su­ko­bu sna­ga. Opo­
zi­ci­ja iz­me­đu Ja i Ono jed­na­ka je opo­zi­ci­ji iz­me­đu ra­zu­ma
i stra­sti.
c.Über-Ich (Nad-Ja, su­per­e­go) je in­ter­i­o­ri­za­ci­ja za­bra­na i nor­
mi (ro­di­telj­skih, druš­tve­nih, kul­tur­nih), su­di­ja (cen­zor) Ja,
in­stan­ca sa­ve­sti, sa­mo­po­sma­tra­nja in­ter­i­o­ri­zo­va­nih ide­a­la.
„Nad-ja pro­iz­la­zi ne­po­sred­no iz ro­di­telj­ske in­stan­ci­je.“
2.Ener­get­ski aspekt. Pre­ma Froj­du, psi­ha je re­zer­vo­ar na­gon­
ske ener­gi­je (li­bi­do: „ova­ko na­zi­va­mo ... ener­gi­ju onih na­go­
na ko­ji ima­ju ve­ze sa svim onim što mo­že­mo ozna­či­ti kao
lju­bav“) ko­ja kru­ži i ko­ ■ LI­BI­DO – Pre­ma Froj­du, sek­su­al­
ja me­nja me­sto. Psi­hič­ki na ener­gi­ja (= na­gon­ska) ko­ja vla­da
apa­rat te­ži ka to­me da je na­šim psi­hič­kim ži­vo­tom. Po­re­me­
za­dr­ži na što je mo­gu­će ća­ji u li­bi­dal­noj eko­no­mi­ji uzro­ku­ju
ni­žem ni­vou. Poš­to psi­ psi­hič­ko ra­stroj­stvo. Kad do­đe do
li­bi­dal­nog od­no­sa pre­ma
ha te­ži da iz­beg­ne ne­za­ po­re­me­ća­ja
stvar­no­sti, na­sta­je psi­ho­za. Kad bi­va
do­volj­stvo (Lust­prin­zip), po­re­me­ćen od­nos iz­me­đu po­je­di­nih
a ne­za­do­volj­stvo pro­iz- in­stan­ci psi­he (Ich, Es ili Über-Ich),
­la­zi zbog pre­ko­mer­ne na­ro­či­to iz­me­đu Es i Über-Ich na­sta­
ko­li­či­ne na­dra­ža­ja, apa- je ne­u­ro­za. Pre­ma Jun­gu, li­bi­do ima
­rat te­ži nji­ho­vom re­du- ši­re, ne sa­mo sek­su­al­no zna­če­nje i od­
re­đu­je psi­hič­ku ener­gi­ju kao ta­kvu.
­ko­va­nju te, da­kle, sla­blje­
nju ener­gi­je li­bi­da (to je prin­cip za­do­volj­stva ko­ji se – pa­žnja!
– ne za­sni­va na po­ra­stu na­dra­ža­ja, kao u he­do­ni­stič­kim kon­
cep­ci­ja­ma, već na nji­ho­voj re­duk­ci­ji). „Iz­gle­da da je sva na­ša
du­šev­na de­lat­nost upra­vlje­na na to da pri­ba­vi za­do­volj­stvo i
iz­beg­ne ne­za­do­volj­stvo, da se auto­mat­ski re­gu­li­še prin­ci­pom
za­do­volj­stva.“ Apa­rat ob­ra­đu­je ovu ener­gi­ju na raz­li­či­te na­
či­ne („po­ve­zu­je je“, od­la­že ras­te­re­će­nje itd.). Ne­u­speh apa­ra­
ta u ob­ra­di ove ener­gi­je iz­jed­na­ču­je se s psi­hič­kim smet­nja­
ma. Psi­ho­a­na­li­za kao te­ra­pi­ja ima za cilj da apa­ra­tu ko­ji ne
funk­ci­o­ni­še do­bro po­vra­ti efi­ka­sno dej­stvo.
Ener­get­ski
aspekt psi­hič­kog
apa­ra­ta
Prin­cip
za­do­volj­stva
3. E ko­nom­sk i asp ekt. Ras­po­re­đi­va­nje li­bi­dal­ne ener­gi­je mo­
že se ko­li­čin­ski od­re­di­ti po­mo­ću ka­te­go­ri­jâ ra­sta, pa­da, rav­
no­te­že. „Poš­to su kod tih pro­ce­sa za­do­volj­stva u pi­ta­nju ude­si
Eko­nom­ski
aspekt psi­hič­kog
apa­ra­ta
56
S. Frojd, Auto­bi­o­gra­fi­ja. No­va pre­da­va­nja za uvo­đe­nje u psi­ho­a­na­li­zu, Ma­ti­ca
srp­ska, No­vi Sad, 1979, str. 151, pre­vod: dr Ni­ko­la Volf.
S. Frojd, Uvod u psi­ho­a­na­li­zu, Ma­ti­ca srp­ska, No­vi Sad, 1976, str. 333, pre­
vod: dr Bo­ri­slav Lo­renc.
Književne teorije XX veka
ko­li­či­na du­šev­nog uz­bu­đe­nja
ili ener­gi­je, to po­sma­tra­nja te
vr­ste na­zi­va­mo eko­nom­skim.“10
Osnov­ni prin­cip je sle­de­ći: sek­
su­al­na ener­gi­ja mo­ra bi­ti ras­te­
re­će­na. Su­bj e­kat z a­po­s e­da
obj e­k at ene r­g i­j om (= za­lju­blju­je se [u ne­sek­su­a­li­zo­va­noj
ver­zi­ji] ili ga že­li [u sek­su­al­noj
ver­zi­ji]). Za­po­se­da­nje (= Be­set­
zung, ka­tek­si­ja) je po­ve­zi­va­nje
li­bi­dal­ne ener­gi­je s pred­sta­vom
pred­me­ta. De­ša­va se da su­bje­kat
cr­pe ener­gi­ju iz pred­me­ta, ali ta­
da mo­ra neš­to s njom da ura­di. Kad ne uspe njo­me da ovla­
da, ona ta­da vla­da nji­me („to je ja­če od me­ne“). Sa psi­hič­kim
(ne­u­ro­tič­nim) po­re­me­ća­ji­ma su­o­ča­va­mo se kad je eko­nom­ski
ob­ra­čun sna­ga ne­jed­nak (= ne mo­že da do­đe do sek­su­al­nog
pra­žnje­nja). Efe­kat ovog ne­u­jed­na­če­nog ob­ra­ču­na li­bi­dal­nih
sna­ga (= po­ti­ski­va­nje) jesu strah („Raz­o­ča­ra­nje i te­žnja [de­
te­ta da bu­de sa maj­kom] pre­tva­ra­ju se u strah, da­kle li­bi­do
ko­ji je po­stao ne­u­po­tre­bljiv i ta­
■ NAR­CI­ZAM – fa­sci­na­ci­ja sop­stve­
da ne mo­že osta­ti u ko­le­blji­vom
nom lič­noš­ću, lju­bav pre­ma sa­mom
sta­nju, već se pra­zni u ob­li­ku
se­bi. Emo­tiv­ni raz­voj čo­ve­ka, pre­ma
stra­ha“)11 i nar­ci­zam (iz ra­znih
Froj­du, za­sni­va se na pro­men­lji­vo­sti ta­
ko­zva­ne ka­tek­sis, od­no­sno is­pu­nje­nja
raz­lo­ga li­bi­do ne mo­že da se in­
objek­ta erot­skom ener­gi­jom (= li­bi­do).
ve­sti­ra u obje­kat, već bi­va usme­
Pr­vo­bit­ni nar­ci­zam od­re­đu­je in­te­re­so­
re­no ka Ja). Na taj na­čin Frojd
va­nje de­te­ta sa­mim so­bom. Nje­go­vo
do­ka­zu­je di­na­mič­nu struk­tu­ru
pre­va­zi­la­že­nje ozna­ča­va lju­bav pre­ma
psi­hič­kog apa­ra­ta kao efek­ta kon­
dru­goj oso­bi. Ne­u­speh li­bi­dal­nog za­
po­se­da­nja (od­no­sno ne­u­speh lju­ba­vi)
flik­ta su­prot­sta­vlje­nih psi­hič­kih
pro­u­zro­ku­je po­vla­če­nje Ja u sa­mog se­
si­la. Na­ša psi­ha je po­lje su­ko­blja­
be (se­kun­dar­ni nar­ci­zam). Nar­ci­zam
va­nja si­la (si­ste­ma). Uopšte­ni­je
je „po­vra­tak li­bi­da od objek­ta do Ja“.
re­če­no: po­lje su­ko­blja­va­nja sve­
snog i ne­sve­snog – pre­ma pr­voj kon­cep­ci­ji psi­hič­kog apa­ra­ta
ili das Ich i das Es – pre­ma dru­goj kon­cep­ci­ji tog apa­ra­ta.
Na isti na­čin Frojd tu­ma­či i na­sta­ja­nje ne­u­ro­za, osnov­nog
pred­me­ta in­te­re­so­va­nja psi­ho­a­na­li­ze. Ne­u­ro­za je psi­ho­ge­
ni po­re­me­ćaj či­ji su simp­to­mi sim­bo­lič­ki iz­raz psi­hič­kog
■ ŽA­LOST I ME­LAN­HO­LI­JA (nem.
Tra­u­er und Me­lan­cho­lie) – dva Froj­
do­va poj­ma ko­ja uka­zu­ju na gu­bi­tak
objek­ta. Is­tro­še­na ža­lost je pri­sta­nak
na de­fi­ni­ti­van gu­bi­tak objek­ta i is­pu­
nja­va­nje psi­hič­kom ener­gi­jom dru­gog
objek­ta. Me­lan­ho­li­ja je ne­is­tro­še­na
ža­lost ko­ja pro­u­zro­ku­je in­ter­i­o­ri­za­ci­
ju objek­ta i ne­po­mi­re­nost s nje­go­vim
gu­bit­kom uzro­ko­va­nim nar­ci­stič­kom
ra­nom. Raz­li­ka iz­me­đu ža­lo­sti i me­lan­
ho­li­je za­sni­va se na to­me što se u ža­lo­
sti svet či­ni pra­znim, a u me­lan­ho­li­ji
to po­sta­je su­bje­kat (Ja) ko­ji se iden­ti­fi­
ko­vao sa iz­gu­blje­nim objek­tom.
10 Ibid.
11 Ibid., str. 380.
I. Psihoanaliza 57
Li­bi­dal­no
osva­ja­nje
objek­ta
Strah i nar­ci­zam
Strah i nar­ci­zam
Kon­flikt su­prot­
sta­vlje­nih psi­hič­
kih si­la
Ne­u­ro­za
kon­flik­ta uko­re­nje­nog u proš­lo­sti. „Ne­u­ro­ze ne pro­iz­la­ze iz
sek­su­al­no­sti, ne­go... za svo­je po­re­klo du­gu­ju kon­flik­tu iz­me­
đu ja i sek­su­al­no­sti.“12 „Lju­di obo­le­va­ju od ne­u­ro­ze kad im
je od­u­ze­ta mo­guć­nost da za­do­vo­lje svoj li­bi­do, da­kle ... usled
‘us­kra­će­nja’, ... i da su nje­go­vi simp­to­mi upra­vo za­me­na za pro­
ma­še­no za­do­vo­lje­nje.“13 Poš­to je ne­mo­guć­nost za­do­vo­lje­nja
sek­su­al­ne ener­gi­je uzrok ne­u­ro­za i iz­vor su­bli­ma­ci­je, psi­ho­a­
na­li­za – pri­me­nje­na u is­tra­ži­va­nji­ma umet­no­sti u froj­dov­skoj
ver­zi­ji – uglav­nom se ba­vi ne­u­ro­ti­zo­va­nim su­bjek­tom ko­ji se
iz­ra­ža­va po­mo­ću tek­sta. Knji­žev­ni tekst se ta­ko posmatra kao
s i m­b o­l i č­ na re­ pre­ z e n­t a­ c i­j a ne­u­ ro­ze, a te­za o sim­bo­lič­
koj re­pre­zen­ta­ci­ji ne­sve­snog je naj­va­žni­ja psi­ho­a­na­li­tič­ka te­za
u knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma ko­ju su pod­jed­na­ko za­stu­pa­le sve
ori­jen­ta­ci­je u okvi­ru ško­le. Raz­li­ke se za­sni­va­ju je­di­no na to­
me da li se psi­ho­a­na­li­zi pod­vr­ga­va autor, u či­joj se bi­o­gra­fi­ji
tra­že uzro­ci na­stan­ka ne­u­ro­ze, ili i sam tekst s ko­jeg pre­la­zak
na auto­rov ži­vot uopšte ni­je po­uz­dan. Upo­re­do s „po­vrat­kom
auto­ra“, ko­ji se tre­nut­no in­ten­zi­vi­ra u vi­du re­ak­ci­je na nje­go­vu
struk­tu­ra­li­stič­ku i poststruk­tu­ra­li­stič­ku „smrt“, u te­o­ri­ji knji­
žev­no­sti, vra­ća se i ži­vo in­te­re­so­va­nje za psi­ho­a­na­li­zu su­bjek­
ta po­no­vo smeš­te­nog u ži­vot.
Knji­žev­ni tekst
kao re­pre­zen­ta­ci­
ja ne­u­ro­ze
Her­me­ne­u­ti­ka i fe­no­me­no­lo­gi­ja
Psi­ho­a­na­li­za kao
te­ra­pe­ut­ska
simp­to­ma­to­lo­
gi­ja
Kao što već zna­mo, psi­ho­a­na­li­za je ta­ko­đe i her­me­ne­u­ti­ka kad se
ba­vi tu­ m a­ č e­ nj e m te k­ s to­v a k a o s i mp­to­m i­ m a b o­l e­ st i. Poš­
to tu­ma­či­ti „zna­či na­ći ne­ki skri­ven smi­sao“,14 to pretpostavlja da
psi­ho­a­na­li­za tra­ga za skri­ve­nim iz­vo­ri­ma zna­če­nja upi­sa­nih u tekst.
Pret­po­stav­ka je sle­de­ća: „da simp­tom ima smi­sla i u ve­zi je s bo­le­sni­
ko­vim do­ži­vlja­ji­ma“15 i upra­vo zbog to­ga je psi­ho­a­na­li­za te­r a­p e­ut­
sk a s i mp­to­ma­to­l o­g i­j a.
„Sva­ki put ka­da na­i­đe­mo na je­dan simp­tom, sme­mo za­klju­
či­ti da kod bo­le­sni­ka po­sto­je iz­ve­sni ne­sve­sni du­šev­ni pro­ce­
si ko­ji upra­vo sa­dr­že smi­sao simp­to­ma. Ali je ta­ko­đe po­treb­
no da taj smi­sao bu­de ne­sve­stan, da bi se simp­tom po­ja­vio.
12
13
14
15
58
Ibid., str. 328.
Ibid., str. 322.
Ibid., str. 78.
Ibid., str. 240.
Književne teorije XX veka
Iz sve­snih pro­ce­sa ne stva­ra­ju se simp­to­mi; čim su do­tič­ni
ne­sve­sni pro­ce­si po­sta­li sve­sni, simp­tom mo­ra iš­če­znu­ti.“16
Upra­vo zbog to­ga je her­me­ne­u­ti­ka (= simp­to­ma­to­lo­gi­ja) isto­
vre­me­no i te­ r a­pi­j a, od­no­sno ukla­nja­nje simp­to­ma po­mo­ću in­ter­
pre­ta­ci­je nji­ho­vog skri­ve­nog smi­sla. Pri tom tre­ba ima­ti u vi­du da
je za Froj­da in­ter­pre­ta­ci­ja (= tu­ma­če­nje, De­u­tung) sno­va bi­la ekvi­va­
lent is­tra­ži­va­nji­ma ne­u­ro­zâ i psi­ho­zâ („po­ka­za­će­mo smi­sao sno­va
kao pri­pre­mu za pro­u­ča­va­nje ne­u­ro­za“).17 U obe sfe­re vla­da sa­vr­še­na
struk­tu­ral­na po­du­dar­nost „jer je pro­u­ča­va­nje sno­va ne sa­mo naj­bo­lja
pri­pre­ma za pro­u­ča­va­nje ne­u­ro­za, već je i sam san je­dan ne­u­ro­tič­ki
simp­tom“.18 Ovu po­du­dar­nost tre­ba pro­ši­ri­ti i na knji­žev­ni tekst.
Da­kle, Froj­du je sta­lo do dve stva­ri: shv a­t a­nj a sna (her­me­
ne­u­tič­ka te­ma) i ot­ k r i­v a­nj a nj e­ go­ve suš­t i­ ne (fe­no­me­no­loš­ka
te­ma). Her­me­ne­u­ti­ka ne­u­ro­zâ mo­ra se za­sni­va­ti na fe­no­me­no­lo­gi­ji
sno­va i obr­nu­to: her­me­ne­u­ti­ka sna omo­gu­ća­va da se for­mi­ra fe­no­
me­no­lo­gi­ja ne­u­ro­za. Od­go­vor na pi­ta­nje šta je i ka­ko je for­mi­ran san
omo­gu­ća­va da se raz­u­me nje­go­va ulo­ga u psi­hič­kom ži­vo­tu čo­ve­ka i
da se pro­na­đe pre­laz iz­me­đu psi­ho­a­na­li­ze i knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja.
In­ter­pre­ta­ci­ja
sno­va
Her­me­ne­u­ti­ka
ne­u­ro­za
San i nje­go­vo tu­ma­če­nje
■ PO­TI­SKI­VA­NJE (nem. Verdrängung;
engl. re­pres­sion) – te­o­ri­ja po­ti­ski­va­nja je
ka­men te­me­ljac Froj­do­ve psi­ho­a­na­li­ze.
Po­ti­ski­va­nje na­stu­pa uvek kad su im­pul­
si, že­lje ili uspo­me­ne (ko­je obič­no ima­ju
sek­su­al­ni ka­rak­ter) blo­ki­ra­ni i po­ti­ski­va­
ni u ne­sve­sno po­mo­ću Ja ko­je na taj na­
čin bra­ni sve­sno od gu­bit­ka nje­go­ve in­
te­gral­no­sti i sta­bil­no­sti. Po­ti­ski­va­nje se
ta­ko­đe mo­že po­ja­vi­ti kad im­pul­si ni­su
us­kla­đe­ni sa etič­kim stan­dar­di­ma ko­je
na­me­će Nad-Ja. Od­gur­nu­ti u ne­sve­sno,
im­pul­si i že­lje vre­me­nom pro­na­la­ze
dru­gi put po­vrat­ka (uglav­nom uz
→
16
17
18
19
20
San je sve­sti do­stu­pan „pro­iz­
vod ra­da sna“ ili sam rad sna,
to jest „onaj psi­hič­ki pro­ces ko­ji
iz skri­ve­nih mi­sli sna stva­ra oči­
gled­ni san“.19 Snom „se ne mo­že
zva­ti niš­ta dru­go ne­go re­zul­tat
ra­da sna, to jest ob­lik u ko­ji
su skri­ve­ne mi­sli pre­ve­de­ne
ra­dom sna“.20 San je ne­sve­sno
is­pu­nje­nje že­lje ko­ja je po­ti­snu­
ta i cen­zu­ri­sa­na, on je „(pr i­
k r i­ve­ no) is­pu­nj e­nj e j e d­
ne (po­t i­snu­te, su­ zbi­j e­ne)
Ibid., str. 262.
Ibid., str. 75.
Ibid.
Ibid., str. 207.
Ibid., str. 169.
I. Psihoanaliza 59
Šta je san?
Po­ti­snu­te
sek­su­al­ne že­lje
Struk­tu­ra sna
Tro­po­lo­gi­ja sna
ž e­lj e“.21 Ka­kvih že­lja? Erot­skih. →
po­moć me­ha­ni­zma pre­meš­ta­nja). Stal­
„Mi smo u pra­vu da ka­že­mo da ni kon­flikt iz­me­đu Ja i ne­sve­snog
je sva­ki kul­tur­ni čo­vek u bi­lo vo­di ka na­stan­ku simp­to­ma ko­ji funk­
ko­joj tač­ki za­dr­žao in­fan­til­no ci­o­ni­šu kao za­me­na za sek­su­al­nu
ob­li­ko­va­nje sek­su­al­nog ži­vo­ta; sa­tis­fak­ci­ju. Po­ti­ski­va­nje ni­je po­je­di­
i ta­ko shva­ta­mo da po­ti­snu­te in­ na­čan akt, već pro­ces ko­ji se stal­no
po­na­vlja. Te­o­ri­ja po­ti­ski­va­nja jeste
fan­til­ne sek­su­al­ne že­lje da­ju naj­ ključ za psi­ho­a­na­li­tič­ko shva­ta­nje ne­
češ­će i naj­sna­žni­je po­kre­tač­ke u­ro­ze i hi­ste­ri­je.
sna­ge za stva­ra­nje sno­va.“22
San po­se­du­je di­na­mič­ku struk­tu­ru ko­ju sa­či­nja­va­ju:
1.Sk ri­ve­ na m i­s a o (Tra­um­ge­dan­ke), „ma­te­ri­jal za pre­ra­du“,
„ne­sve­sno je­zgro“.23 Tra­um­ge­dan­ke ili mi­sao sna je ori­gi­nal,
iz­vor­ni tekst, „osnov­ni go­vor“ ko­ji za­tim pod­le­že pre­o­bli­ko­
va­nju u ra­du sna.
2.R a d s na (Tra­u­mar­be­it). Pre­tva­ra ono što jeste skri­ve­no u
ono što je oči­gled­no. Nje­go­va osnov­na funk­ci­ja jeste da sa­kri­
je put ko­ji vo­di ka „pra­vom či­ni­o­cu“,24 „skri­va­nja na­me­ra“.25
Ovo pod­se­ća na pre­vo­đe­nje (Über­set­zung) ko­je je isto­vre­
me­no i iz­o­pa­če­nje (Ein­stel­lung). Rad sna se od­vi­ja ana­log­
no stva­ra­nju knji­žev­nog tek­sta: „aso­ci­ja­tiv­ne ni­ti ne idu di­
rekt­no od mi­sli do sa­dr­ži­ne sna, već se us­put če­sto ukrš­ta­ju
i pre­pli­ću“.26 Ovo ukrš­ta­nje mi­sli je tro­po­loš­kog (sim­bo­lič­
kog) ka­rak­te­ra. Tro­po­lo­gi­ja sna je si­stem pre­o­bli­ko­va­nja i
de­for­mi­sa­nja skri­ve­ne sa­dr­ži­ne sna (grč. tro­pos – za­o­kret,
obrt). Nju sa­či­nja­va­ju:
a) Kon­den­za­ci­ja, sa­ži­ma­nje (Ver­dic­htung).27 Ta­ko funk­ci­o­ni­
še me­ta­fo­ra.
b) P
o­me­ra­nje, pre­meš­ta­nje (Ver­schi­e­bung). Ta­ko funk­ci­o­ni­
še me­to­ni­mi­ja.
c) Sli­kov­nost (Dar­stell­bar­ke­it). Re­či se pre­ta­ču u sli­ke.
d) S e­kun­dar­na ob­ra­da (sekundäre Be­ar­be­i­tung). Jed­na sli­ka
se pre­tva­ra u dru­gu.
Rad sna, ko­ji vo­di ka de­for­mi­sa­nju skri­ve­ne sa­dr­ži­ne sna,
pod­vrg­nut je stal­noj cen­zu­ri za ko­ju Frojd ka­že da je „traj­na
21 S. Frojd, Tu­ma­če­nje sno­va, I, Ma­ti­ca srp­ska, No­vi Sad, 1970, str. 166, pre­vod:
dr Al­bin Vil­har.
22 Ibid., II, str. 347.
23 S. Frojd, Uvod u psi­ho­a­na­li­zu, op. cit., str. 138.
24 Ibid., 162.
25 S. Frojd, Sno­vi, op. cit., str. 391.
26 Ibid., str. 371.
27 Imaj­mo u vi­du da se u re­či Ver­dic­htung skri­va reč Dic­htung – po­e­zi­ja, ko­ju
mo­že­mo de­fi­ni­sa­ti kao zg u­snut go­vor.
60
Književne teorije XX veka
in­sti­tu­ci­ja sa svr­hom da odr­ža­va iz­o­pa­če­nje sna“.28 Ana­li­za
sna se za­sni­va na ot­kla­nja­nju ono­ga što je iz­ob­li­če­no, od­no­
sno na do­la­že­nju do pra­ve sa­dr­ži­ne sna po­mo­ću od­go­va­ra­ju­
ćeg tu­ma­če­nja oči­gled­ne sa­dr­ži­ne.29
3.O či­ g l e d­ na s a­ d r­ž i­na (Tra­u­minhalt), efe­kat ra­da sna,
„ono što od nje­ga osta­je u pam­će­nju“.30 To je „pre­pi­si­va­nje
mi­sli sna“,31 „za­me­na“.32 Od­li­ku­ju je ne­ra­zu­mlji­vost i za­mr­
še­nost. „Vi­še­smi­sle­nost ili neo­d­re­đe­nost sna po­ka­zu­je [se]
čak kao nje­go­va nu­žna oso­bi­na.“33
San se mo­že tu­ma­či­ti sa­mo pod pret­po­stav­kom da on „uopšte
ima ne­kog smi­sla“,34 od­no­sno – upr­kos ta­daš­njem shva­ta­nju – da
on ni­je mar­gi­nal­na po­ja­va, već ključ za psi­hič­ki ži­vot čo­ve­ka jer je
„kao ce­li­na, iz­o­pa­če­na za­me­na za neš­to dru­go, ne­sve­sno“.35 San je
pro­iz­vod pre­la­ska skri­ve­nih mi­sli iz sfe­re ne­sve­snog u svest. To zna­
či da on „ni­je te­le­sna već du­šev­na po­ja­va“.36
S dru­ge stra­ne, „mo­guć­nost da ne­u­ro­tič­nim simp­to­mi­ma po­
mo­ću ana­li­tič­kog tu­ma­če­nja da­mo ne­ki smi­sao ne­po­ko­le­bljiv je
do­kaz za eg­zi­sten­ci­ju ... ne­sve­snih du­šev­nih pro­ce­sa“.37 To zna­či da,
ako smi­sao po­sto­ji iz­van da­te po­ja­ve, ko­ja pri­pa­da do­me­nu sve­snog,
on­da tre­ba pret­po­sta­vi­ti, pri­hva­ti­ti kao si­gur­no, da je iz­vor smi­sla
ono što je ne­sve­sno. „San ne­će da ka­že ni­kom niš­ta, on ni­je sred­stvo
sa­opšte­nja već, na­pro­tiv, te­ži za tim da osta­ne ne­shva­ćen.“38 Za­to tre­
ba da se uzmu u ob­zir „ne sa­mo re­či sna već nje­gov smi­sao po­sle
tu­ma­če­nja“.39 To zna­či da ni­je­dan san ne­ma smi­sla sam po se­bi, već
taj smi­sao do­bi­ja tek po­sle in­ter­pre­ta­ci­je ko­ja je nje­gov nu­žan sa­stav­
ni deo. Dru­gim re­či­ma: smi­sao se po­ja­vlju­je is­klju­či­vo re­tro­ak­tiv­
no, kao efe­kat in­ter­pre­ta­ci­je. S her­me­ne­u­tič­ke tač­ke gle­diš­ta, san je
ne­a­u­to­no­man jer zah­te­va do­pi­ra­nje do ono­ga što ga uslo­vlja­va, od­
no­sno do ra­da sna i skri­ve­nih mi­sli.
28 S. Frojd, Uvod u pr­si­ho­a­na­li­zu, op. cit., str. 131.
29 Me­đu­tim, ako je rad sna – iz­ob­li­ča­va­nje – in­ter­pre­ta­ci­ja, on­da je ana­li­za sna
– ot­kla­nja­nje iz­ob­li­če­nja – in­ter­pre­ta­ci­ja in­ter­pre­ta­ci­je, što kom­pli­ku­je oči­
gled­nost ko­nač­nog tu­ma­če­nja.
30 S. Frojd, Sno­vi, op. cit., str. 358.
31 S. Frojd, Uvod u psi­ho­a­na­li­zu, op. cit., str. 161.
32 Ibid., str. 104.
33 Ibid., str. 213.
34 Ibid., str. 133.
35 Ibid., str. 105.
36 Ibid., str. 91.
37 Ibid., str. 261.
38 Ibid., str. 216.
39 Ibid., str. 188.
I. Psihoanaliza 61
Oči­gled­na
sa­dr­ži­na sna
San kao du­šev­na
po­ja­va
Smi­sao sna
Na če­mu se
za­sni­va tu­ma­če­
nje sno­va?
Raz­u­me­va­nje
sna
Te­za kla­sič­ne
her­me­ne­u­ti­ke
Tu­ma­če­nje sno­va za­sni­va se na pre­la­že­nju istog pu­ta na ko­jem
je na­stao san, ali u su­prot­nom sme­ru: „Rad tu­ma­če­nja ho­će da ot­
klo­ni rad sna“,40 od­no­sno ot­kla­nja­nju de­for­mi­sa­nja do ko­jeg je do­
veo rad sna, „fa­sa­da sna“,41 i do­pi­ra­nju do pra­vog sa­dr­ža­ja sna ko­ji
po­sta­je oči­gle­dan od­mah na­kon osveš­ći­va­nja. Pi­šu­ći o ne­iz­be­žnom
pri­su­stvu sim­bo­li­ke u snu, Frojd pri­me­ću­je da „i kad bi cen­zu­ra sno­
va bi­la uklo­nje­na, mi ipak ne bi­smo bi­li u sta­nju da ih raz­u­me­mo,
oči­gled­ni san ne bi još bio isto­ve­tan sa skri­ve­nim mi­sli­ma sna“.42
To zna­či da se raz­u­me­va­nje za­sni­va na utvr­đi­va­nju iden­tič­no­sti iz­
me­đu oči­gled­ne i skri­ve­ne sa­dr­ži­ne, iz­me­đu simp­to­ma i nje­go­vog
uzro­ka, na ukla­nja­nju raz­li­ke ko­ja ih de­li. Raz­u­me­ti san zna­či „raz­
mak­nu­ti za­ve­su ra­da sna“43 i za­vi­ri­ti u uzrok. Tu se, me­đu­tim, ja­vlja
bi­tan pro­blem.
Epi­fa­ni­ja i ne­moć
Dil­ta­je­va
her­me­ne­u­tič­ka
kon­cep­ci­ja
Osnov­na i bes­po­go­vor­na pret­po­stav­ka her­me­ne­u­ti­ke XIX ve­ka – od
Šla­jer­ma­he­ra (pa čak i Kan­ta) do Dil­ta­ja – je­ste u tome da se autor
bo­lje raz­u­me ne­go što on sam se­be raz­u­me. Ka­ko je is­prav­no pi­sao
Dil­taj 1900, go­di­ne u ko­joj je ob­ja­vlje­no Tu­ma­če­nje sno­va, „ova te­za
pred­sta­vlja ne­mi­nov­nu po­sle­di­cu te­o­ri­je o stva­ra­nju ne­sve­snim“.44
Te­za o „stva­ra­nju ne­sve­snim“ jeste i Froj­do­va po­la­zna tač­ka. Osnov­
ni prin­cip Dil­ta­je­ve her­me­ne­u­ti­ke gla­si: raz­u­me­ti auto­ra bo­lje ne­go
što on sam se­be raz­u­me, od­no­sno „iz­vr­ši­ti u se­bi re­kon­struk­ci­ju tu­
đeg ži­vo­ta“.45 Da­kle, tu­ma­če­nje je po­ku­šaj ni­ve­li­sa­nja raz­li­kâ iz­me­
đu po­je­di­na­ca (iz­me­đu i n­te r­ pre­ t i­ ra­nog auto­ra i in­ter­ pre­t a­
to­r a, iz­me­đu bo­le­sni­ka i ana­li­ti­ča­ra), jer u su­prot­nom ne bi bi­lo
mo­gu­će raz­u­me­va­nje. Her­me­ne­u­ti­ka je ta­ko mo­gu­ća sa­mo on­da
kad raz­u­me­va­nje pred­sta­vlja „uvek mo­guć po­vra­tak iz­vo­ru, pre­va­
zi­la­že­nju sva­ke dis­tan­ce, ni­čim ne na­ru­še­no opa­ža­nje u ko­jem je
smi­sao uvek pri­su­tan“.46 Ovo pot­pu­no pri­su­stvo smi­sla jeste efe­kat
Ibid., str. 159.
Ibid., str. 168.
Ibid., str. 138.
S. Frojd, Sno­vi, op. cit., str. 345.
W. Dilt­hey, „Pow­sta­nie her­me­ne­utyki“, u: Pi­sma estetyczne, War­sza­wa, 1982,
str. 310.
45 Ibid., str. 309.
46 Z. Kra­sno­dęb­ski, Ro­zum­ni­e­nie lud­zki­e­go zac­ho­wa­nia. Próby fi­lo­zo­fic­zne­go uza­
sad­ni­e­nia na­uk hu­ma­nistycznych i spo­ł­ecznych, War­sza­wa, 1984, str. 88–89.
40
41
42
43
44
62
Književne teorije XX veka
ono­ga što će u ka­sni­joj her­me­ne­u­tič­koj te­o­ri­ji47 do­bi­ti na­ziv pri-sva­
ja­nje ili o-sva­ja­nje. Raz­u­mem neš­to sa­mo da bih to uči­nio ne­čim
sop­stve­nim, da bih osvo­jio dru­gost to­ga ne­če­ga i sme­stio u pot­pu­
no kon­tro­li­sa­ne okvi­re ra­zu­mlji­vo­sti. Upra­vo za­to je Dil­taj mo­rao
da na­pi­še: „Pret­po­stav­ka (za) ob­jaš­nje­nja ... je ... sa­vr­še­no raz­u­me­va­
nje.“48 Sa­vr­še­no ili pot­pu­no. Isto ta­ko raz­miš­lja i Frojd:
„Ko je pro­šao kroz usku do­li­nu i na­glo do­speo na uz­vi­ši­
cu ... oda­kle se pru­ža ši­rok vi­dik na sve stra­ne sve­ta, on mo­
že da pre­dah­ne na tre­nu­tak i za­pi­ta se u kom prav­cu tre­ba
da se upu­ti. Slič­no je i s na­ma kad već ima­mo iza se­be ...
ob­jaš­nje­nje sna. Ta­ko sto­ji­mo pred za­sle­plju­ju­ćim ble­skom
tre­nut­ne spo­zna­je.“49
Osva­ja­nje
Epi­fa­ni­ja
Na taj na­čin Frojd se za­pi­su­je u op­t i­m i­st i č­ku he r­ me­ ne­u­
t ič­ku t r a­di­ c i­ju pre­ma ko­joj: a) smi­sao se na­la­zi is­pred ak­ta in­
ter­pre­ta­ci­je (Froj­do­va pret­po­stav­ka je sle­de­ća: san je smi­sle­na tvo­re­
vi­na); b) in­ter­pre­ta­ci­ja is­klju­či­vo postaje oru­đe, le­stve ko­je tre­ba da
od­ba­ci­mo kad do­đe­mo do ci­lja (jer ona pred­sta­vlja dru­gu stra­nu me­
da­lje ra­da sna, a on sam je ni­žeg re­da) i c) kraj­nji cilj in­ter­pre­ta­ci­je je
usva­ja­nje, od­no­sno osveš­ći­va­nje smi­sla (kao što je po­ti­snu­ta že­lja).
Si­tu­a­ci­ja, ipak, ni­je ta­ko oči­gled­na ka­ko bi se mo­glo uči­ni­ti. Za­
to u sed­mom de­lu Tu­ma­če­nja sno­va, pod na­slo­vom Psi­ho­lo­gi­ja pro­
ce­sa sna, Frojd pi­še:
„Do­sad su svi pu­te­vi ko­ji­ma smo se kre­ta­li, ako se mno­go ne
va­ram, vo­di­li ka sve­tlo­sti, raz­jaš­nje­nju [pa čak i ‘pro­sve­tlje­nju’:
Aufklärung] i pot­pu­nom raz­u­me­va­nju [zum vo­len Verstän­
dnis]; od tre­nut­ka kad ho­će­mo da du­blje pro­dre­mo u du­šev­ne
pro­ce­se pri sne­va­nju, sve sta­ze će se za­vr­ša­va­ti u mra­ku.“50
Mrač­no me­sto
psi­ho­a­na­li­ze
Ista ova sli­ka mra­ka i ta­me, Dun­kel, po­ja­vlju­je se i ne­ko­li­ko stra­
ni­ca ka­sni­je gde Frojd ka­že da na pi­ta­nje o tome da li sva­ki san mo­
že bi­ti ob­jaš­nje­nje, tre­ba od­go­vo­ri­ti od­reč­no.
„I u naj­bo­lje pro­tu­ma­če­nim sno­vi­ma če­sto jed­no me­sto
mo­ra­mo osta­vi­ti u mra­ku [e­i­ne Stel­le im Dun­kel], jer će­mo
pri tu­ma­če­nju pri­me­ti­ti da ta­mo po­či­nje klup­če mi­sli sna
[ein Knäuel vom Tra­um­ge­dan­ken] ko­je se ne da od­mo­ta­ti.
47
48
49
50
Po­gle­da­ti: Her­me­ne­u­ti­ka.
W. Dilt­hey, „Uzu­pe­ł­ni­e­nia z rę­ko­pisów“, u: Pi­sma estetyczne, op. cit., str. 316.
S. Frojd, Tumačenje snova, I, Novi Sad, 1973, str. 118, prevod: Albin Vilhar.
S. Frojd, Tu­ma­če­nje sno­va, II, op. cit., str. 163.
I. Psihoanaliza 63
A ko­je vi­še ne da­je ni­ka­kav do­pri­nos ni za ra­sve­tlja­va­nje
sa­dr­ži­ne sna. To je on­da pu­pak sna [der Na­bel des Tra­ums],
me­sto gde se on na­sta­vlja u ne­po­zna­to.“51
Pu­pak sna
San kao
re­pre­zen­ta­ci­ja
De­for­mi­sa­nje
sna
Ras­cep
In­ter­pre­ta­ci­ja
i auto­bi­o­gra­fi­ja
Pod­se­ti­mo na to da je glav­na Froj­do­va te­za ko­ja se od­no­si na
sno­ve (i glav­na te­za psi­ho­a­na­li­ze u knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma) za­
sno­va­na na ka­te­go­ri­ji re­pre­ z en­t a­ c i­j e i gla­si ova­ko: san (tekst)
je ta­kva vr­sta re­pre­zen­ta­ci­je u ko­joj oči­gled­na sa­dr­ži­na sna (Tra­u­
min­halt) re­pre­zen­tu­je skri­ve­nu sa­dr­ži­nu, od­no­sno mi­sao sna (Tra­
um­ge­dan­ke). Rad sna za­sni­va se na stva­ra­nju mi­sli sno­va (smi­sao)
i nji­ho­vom pre­o­bli­ko­va­nju u sa­dr­žaj sna (tekst). Upra­vo ovo pre­o­bli­
ko­va­nje, Um­wan­dlung, Frojd na­zi­va re­pre­zen­ta­ci­jom, Dar­stel­lung.52
Od­nos iz­me­đu ova dva ni­voa sna ana­lo­gan je od­no­su iz­me­đu ori­gi­
na­la i pre­vo­da, da­kle, na oči­gle­dan na­čin sa­dr­ži se­man­tič­ku si­me­
tri­ju iz­me­đu mi­sli sna i nje­ne sa­dr­ži­ne, jer u su­prot­nom ne bi bi­lo
re­či o ori­gi­na­lu i pre­vo­du. S dru­ge stra­ne, me­đu­tim, Frojd upor­no
osta­je pri ra­di­kal­noj asi­me­tri­ji sa­dr­ži­ne i mi­sli ko­ja je u stva­ri ne­
iz­be­žan uslov ra­da sna. In­ter­pre­ta­ci­ja je u stro­gom smi­slu de­for­mi­
sa­nje i vra­ća­nje u po­čet­ni ob­lik pr­vo­bit­ne mi­sli sna, od­no­sno – da
pred­sta­vi­mo to u ka­te­go­ri­ja­ma te­o­ri­je knji­žev­no­sti – pre­la­že­nje o či­
g l e d­ no g sl o­j a tek­ st a u sk r i­ve­ n i ili oči­gled­nih zna­če­nja u neo­
či­gled­ni smi­sao ili – da upo­tre­bi­mo struk­tu­ra­li­stič­ku lin­gvi­stič­ku
ter­mi­no­lo­gi­ju – sig­ni­fi­ants u sig­ni­fiés. Ta­ko je Froj­do­va her­me­ne­u­ti­
ka ras­ce­plje­na: s jed­ne stra­ne, te­ži ka epi­fa­ni­ji smi­sla skri­ve­nog iza
za­ve­se tek­sta sna, s dru­ge stra­ne, me­đu­tim, ne mo­že da do­đe do te
epi­fa­ni­je, jer je pro­ces in­ter­pre­ta­ci­je sa­mo su­prot­nost ra­da sna ko­ja
se za­sni­va na de­for­mi­sa­nju. A sa­ma in­ter­pre­ta­ci­ja jeste dis­kurs ko­ji
ima izrazito auto­bi­o­graf­sko zna­če­nje. U Tu­ma­če­nju sno­va Frojd ne­
pre­sta­no pri­ča svo­ju pri­ču, sop­stve­ne sno­ve, iz­la­že nji­ho­vo tu­ma­če­
nje; na taj na­čin do­ka­zu­je da ne po­sto­ji in­ter­pre­ta­ci­ja ko­ja ni­je uro­
nje­na u ži­vot in­ter­pre­ta­to­ra.
51 Ibid., str. 177.
52 Za­to se psi­ho­a­na­li­za mo­že shva­ti­ti i kao te­o­ri­ja re­pre­zen­ta­ci­je: Mic­hał Pa­weł
Mar­kow­ski, „O re­pre­zen­ta­cji“, u: Kul­tu­ro­wa te­o­ria li­te­ra­tury. Głó­wne po­ję­cia
i pro­blemy, red. M. P. Mar­kow­ski, R. Nycz, Kraków, 2006.
64
Književne teorije XX veka
Ar­he­ti­po­vi i sim­bo­li
Pri­lič­no br­zo je po­sta­lo ja­sno da je Froj­do­va dok­tri­na pod­lo­žna mno­gim
in­ter­pre­ta­ci­ja­ma či­ja je posledica po­de­la unu­tar psi­ho­a­na­li­tič­kog kru­ga.
Od svog uči­te­lja naj­ra­ni­je se odvo­jio Karl Gu­stav Jung (1875–1961) ko­
ji je te­o­ri­ju ne­sve­snog pre­neo na te­ren is­tra­ži­va­nja ko­lek­tiv­nih pred­
sta­va, is­tra­žu­ju­ći u umet­nič­kim
■ AR­HE­TIP (grč. ar­chetypos = pra­o­
de­li­ma ar­he­tip­ske pred­sta­ve ko­je
bra­zac) – u Jun­go­voj te­o­ri­ji (od 1919.
iz­la­ze iz­van okvi­ra in­di­vi­du­al­nog
go­di­ne) skri­ve­na pred­sta­va uko­re­nje­
ne­sve­snog. S ob­zi­rom na to da je
na u ko­lek­tiv­no ne­sve­snom ko­ja vla­
Jun­go­va te­o­ri­ja iz­vr­ši­la ogro­man
da ljud­skom psyche. Ar­he­ti­po­vi, kao
nad­in­di­vi­du­al­ne struk­tu­re uobra­zi­lje,
uti­caj na psi­ho­a­na­li­tič­ko miš­lje­
opi­ru se ra­ci­o­nal­noj ana­li­zi. Kao pr­vo­
nje o knji­žev­no­sti, red je da joj
bit­nu sli­ku, ar­he­tip tre­ba stro­go raz­li­
se po­sve­ti ne­ko­li­ko pa­su­sa.
ko­va­ti od sli­ke (vi­zu­el­ne ili je­zič­ke)
Pre­ma Jun­gu, sve što do­ži­vko­ja je nje­go­va po­je­di­nač­na re­pre­zen­
lja­va­mo
ima psi­hič­ki ka­rak­ter.
ta­ci­ja (po­gle­da­ti: Sim­bol). U struk­tu­
ra­li­stič­koj kon­cep­ci­ji Nor­tro­pa Fra­ja,
„Sve če­ga se do­ti­če­mo, sve sa
ar­he­tip je po­vrat­na sli­ka ko­ja omo­gu­
čim do­la­zi­mo u kon­takt, istog
ća­va me­đu­sob­no po­ve­zi­va­nje naj­ma­
tre­nut­ka se pre­tva­ra u psi­hič­ki
nje dva knji­žev­na de­la, a za­hva­lju­ju­ći
53
sa­dr­žaj.“
Ovo je, oči­gled­no, naj­to­me i „in­te­gra­ci­ju na­šeg knji­žev­nog
vi­še šo­pen­ha­u­e­rov­ski, a isto­
is­ku­stva“.*
vre­me­no
i najg­no­stič­ki­ji mo­tiv
* N. Frye, Anatomija kritike, Zagreb, 1979,
u
Jun­go­voj
fi­lo­zo­fi­ji. Slič­no kao
str. 43, prevod: Giga Gračan.
što nas pred­sta­ve za­tva­ra­ju u
svoj okvir – pre­ma auto­ru Sve­ta kao vo­lje i pred­sta­ve – ta­ko smo i mi,
ka­že Jung, „za­tvo­re­ni u sve­tu na­ših psi­hič­kih sli­ka“.54 To zna­či da čo­
vek stva­ra sop­stve­nu stvar­nost, iz­ra­ža­va­ju­ći kroz sli­ke i re­či pri­kri­ve­
nu psi­hič­ku ener­gi­ju uto­plje­nu u nad­in­di­vi­du­al­nu pre­i­sto­ri­ju. Kad
je 1909. go­di­ne Frojd objavio svoj rad o op­se­siv­nim ne­u­ro­za­ma,
Jung se ni­je slo­žio s osnov­nom Froj­do­vom te­zom, na­i­me, s tim da u
ko­re­nu ne­u­ro­ze le­ži po­ti­snu­ta tra­u­ma na sek­su­al­noj osno­vi. „Sa­mu
srž ne­u­ro­ze i psi­ho­ze ne­će­mo shva­ti­ti bez mi­to­lo­gi­je i isto­ri­je kul­tu­
re“ – pi­sao je u jed­nom od pi­sa­ma.55 Omi­lje­na Froj­do­va ar­he­o­loš­ka
sli­ka odnosi se na ot­ko­pa­va­nje ru­še­vi­na Pom­pe­je kako bi se do­pr­lo
do in­di­vi­du­al­nog ne­sve­snog, skri­ve­nog pod ru­še­vi­na­ma. Jung mu
je su­prot­sta­vio dru­gu sli­ku ko­ja mu se po­ja­vi­la u snu za vre­me za­jed­
nič­kog pu­to­va­nja s Froj­dom u Ame­ri­ku (1909). Jung je u svo­joj ku­
ći; na spra­tu se na­la­zi sa­lon s pre­le­pim ro­ko­ko na­meš­ta­jem, ali on
53 C. G. Jung, O is­to­cie psychic­zno­ś­ci. Listy 1906–1961, War­sza­wa, 1996, str. 66.
54 Ibid.
55 Ibid., str. 16.
I. Psihoanaliza 65
Raz­dor u psi­ho­a­na­li­tič­kom
ta­bo­ru
Zam­ka sve­ta
psi­hič­kih sli­ka
Jun­gov san
Ku­ća kao
me­ta­fo­ra psyche
Jun­go­va
kon­cep­ci­ja
ar­he­ti­po­va
Ar­he­ti­po­lo­gi­ja
pre­ma Fra­ju
i Di­ra­nu
Jun­gov
gno­sti­ci­zam
po­sta­je sve­stan toga da ne zna šta se na­la­zi is­pod. Si­la­zi u par­ter gde
se sa­da na­la­zi sta­ri­ji na­meš­taj iz XV ve­ka, za­tim odlazi u po­drum ko­ji
po­ti­če iz rim­skog do­ba i na kra­ju na­la­zi taj­ni ulaz u još ni­žu pro­sto­ri­ju
gde „de­be­li sloj pra­ši­ne po­kri­va ko­sti i ostat­ke raz­bi­je­nog po­su­đa, kao
da su osta­ci ne­ke pr­vo­bit­ne kul­tu­re“. Za Jun­ga je smi­sao sna bio oči­gle­
dan:56 ku­ća je me­ta­fo­ra psyche, sa­lon je svest, par­ter je ne­sve­sno, a po­
drum i pro­sto­ri­ja is­pod nje­ga je „svet pr­vo­bit­nog čo­ve­ka u me­ni, svet
u ko­ji svest ni­je pro­di­ra­la i ko­ji ni­je mo­gla da ob­ja­sni“.57 Jung će ovaj
svet „ostat­ka pr­vo­bit­ne kul­tu­re“ ili – pre­ma dru­goj de­fi­ni­ci­ji – „ko­lek­
tiv­nog a pri­o­ri in­di­vi­du­al­ne psyche“ po­i­sto­ve­ti­ti s gno­stič­kim poj­mom
ple­ro­me, sre­diš­ta ar­he­ti­po­va ko­ji ema­ni­ra­ju po­je­di­nač­ne sli­ke i sim­bo­
le. Za Jun­ga ovi ar­he­ti­po­vi či­ne naj­du­blju, neo­sveš­ći­va­nu i ko­lek­tiv­nu
na­sla­gu ljud­ske psi­he ko­ja iz­ra­nja u sno­vi­ma i fan­ta­zi­ja­ma. Ar­he­ti­po­vi
– „psi­hič­ke re­si­dua ne­bro­je­nih is­ku­sta­va istog tog ti­pa“58 – upu­ću­ju na
uni­ver­zal­na ljud­ska is­ku­stva kao što su, na pri­mer, de­tinj­stvo, ma­te­rin­
stvo, ve­za sa ze­mljom, smrt ili pu­to­va­nje, a nji­ho­vo pri­su­stvo u svim
re­li­gi­ja­ma i mi­to­lo­gi­ja­ma ne­sum­nji­vo sve­do­či o du­bo­koj po­ve­za­no­sti
po­je­di­nač­nih ob­li­ka ne­sve­snog bez ob­zi­ra na to u ko­joj će se kul­tu­ri
čo­vek ro­di­ti i u ko­joj će se obra­zo­va­ti. Slič­no će sma­tra­ti Nor­trop Fraj
(1912–1991), či­ji je osnov­ni cilj kao is­tra­ži­va­ča knji­žev­no­sti bi­lo „tra­ga­
nje za jed­na­koš­ću ljud­skog uma po­mo­ću upo­red­nog is­tra­ži­va­nja umet­
nič­kih de­la“,59 i Žil­ber Di­ran (rođ. 1921), autor An­tro­po­loš­kih osno­va
ima­gi­nar­nog (1960), za ko­jeg je „svet pred­sta­va – od­no­sno Okean,
zbir svih ljud­skih pred­sta­va“ bio „de­fi­niv­na me­ra svih stva­ri“.60
Od­nos iz­me­đu sve­snog Ja i psyche od­re­đu­je naš du­hov­ni raz­voj
ko­ji, pre­ma Jun­gu, či­ni suš­ti­nu pro­ce­sa in­di­vi­du­a­ci­je i ini­ci­ja­ci­je u
ži­vot. Stva­ra­lač­ka sna­ga fan­ta­zi­je ko­ja iz­ra­ža­va ar­he­tip­sku sna­gu ne­
sve­snog u kraj­njoj li­ni­ji usme­re­na je pro­tiv zlo­kob­ne ma­te­ri­jal­no­sti
ži­vo­ta (otu­da Jun­gov gno­sti­ci­zam),61 ko­ja je za pr­vo­bit­nog čo­ve­ka
56 Na­su­prot Froj­du, ko­ji je sno­ve shva­tao kao re­bu­se ko­ji kri­ju isti­nu o na­ma,
Jung je u sno­vi­ma vi­deo na­čin na ko­ji nas na­še ne­sve­sno ne­po­sred­no uči to­
me ko smo mi.
57 C. G. Jung, Se­ća­nja, sno­vi, raz­miš­lja­nja, Atos, Be­o­grad, 1995, str. 194, pre­
vod: Du­brav­ka Opa­čić-Ko­stić.
58 C. G. Jung, „O sto­sun­ku pshyho­lo­gii ana­litycznej do dzi­e­ła po­etycki­e­go“,
u: Ar­chetypi i symbo­le. Pi­sma wybra­ne, War­sza­wa, 1976.
59 J. Hart, Nor­throp Frye: The The­o­re­ti­cal Ima­gi­na­tion, Lon­don–New York, 1994,
str. 54. O Nor­tro­pu Fra­ju po­gle­da­ti: M. P. Mar­kow­ski, „Nor­throp Frye: li­te­ra­tu­
ra ja­ko ob­ja­wi­e­nie“, u: N. Frye, Wi­el­ki Kod. Bi­blia i li­te­ra­tu­ra, Bydgoszcz, 1998.
60 Po­gle­da­ti: Po­tę­ga świ­a­ta wyob­ra­ż­eń czyli Ar­chetypo­lo­gia we­dł­ug Gil­ber­ta Du­
ran­da, Lu­blin, 2002, str. 5.
61 Pre­vo­di­lac i tu­mač Jun­ga Je­ži Pro­ko­pjuk pi­še: „Ova­ko shva­će­na gno­za je (ne­in­
te­lek­tu­al­na) ‘spo­zna­ja’ – Bo­ga, suš­ti­ne stva­ri, sve­ta, sa­mog se­be i sl. – po­mo­ću
66
Književne teorije XX veka
bi­la isto što i sle­pe si­le pri­ro­de.62
Za­to je Jun­go­va an­tro­po­lo­gi­ja
– na­su­prot Froj­do­voj, ko­ja je u
pot­pu­no­sti iz­gra­đe­na na stva­ra­
lač­kom po­ten­ci­ja­lu ne­sve­snog
– sa­vr­šen alat za pro­u­ča­va­nje
stva­ra­lač­kog pro­ce­sa,63 iz­u­zi­ma­
ju­ći for­mal­ne ka­rak­te­ri­sti­ke tek­
sto­va i sli­ka kul­tur­e. I sfe­ra ar­
he­ti­po­va i sim­bo­li osta­ju iz­van
ra­ci­o­nal­ne eks­pli­ka­ci­je, te se, da­
* C. G. Jung, O is­to­cie psychic­zno­ś­ci. Listy
1906–1961, War­sza­wa, 1996, str. 32.
kle, ne pre­da­je eg­ze­get­skim sred­
stvi­ma ko­je je stvo­ri­la her­me­ne­
u­ti­ka. „Sim­bol ne ob­u­hva­ta i ne ob­jaš­nja­va niš­ta, već uka­zu­je na još
ne­ki tran­scen­dent­ni, ne­shva­tljiv, ne­ja­sno na­slu­ći­van smi­sao ko­ji je
iz­van nje­ga i ko­ji se ne mo­že u za­do­vo­lja­va­ju­ćoj me­ri iz­ra­zi­ti po­mo­
ću bi­lo ko­je re­či na­šeg po­sto­je­ćeg go­vo­ra.“64 Za­to ana­li­za knji­žev­ne
sim­bo­li­ke (kao eks­pre­si­ja ar­he­tip­skih na­sla­ga ne­sve­snog) ne­po­sred­
no, ne­ka­ko iz­nad tek­sta, vo­di ka slo­ju pr­vo­bit­nih sli­ka ko­je osta­ju
iz­van do­ma­ša­ja ko­men­ta­ra. Ar­he­ti­po­ve, sa­me po se­bi, ni­je mo­gu­će
pred­sta­vi­ti, mo­gu­ća je, da­kle, sa­mo nji­ho­va pri­bli­žna vi­zu­a­li­za­ci­ja
isto kao što i nji­ho­va in­ter­pre­ta­ci­ja mo­že bi­ti ne­ja­sna. Vred­no knji­
žev­no de­lo jeste ono ko­je nas upu­ću­je na sna­žni ar­he­tip ko­ji je, opet
– kao uni­ver­zal­no a pri­o­ri – pri­su­tan i u dru­gim de­li­ma. Ka­ko je
pi­sa­la Mod Bot­kin, autor­ka pr­vog ra­da ko­ja je pri­me­ni­la Jun­go­vu
te­o­ri­ju ar­he­ti­po­va u is­tra­ži­va­nji­ma po­e­zi­je:
■ SIM­BOL (grč. symbo­lon) – u Jun­
go­voj te­o­ri­ji, ko­ji ov­de sle­di he­ge­li­jan­
sku tra­di­ci­ju, „čul­no per­ci­pi­ran iz­raz
unu­traš­njeg do­ži­vlja­ja“.* Sim­bol je ne­
ra­ci­o­na­lan i upu­ću­je se na svoj mi­stič­
ki iz­vor ko­ji Jung de­fi­ni­še gno­stič­kim
ter­mi­nom ple­ro­ma (= pot­pu­nost).
Sim­bol je „od­raz ple­ro­me“. Od Froj­
do­vog sim­bo­la raz­li­ku­je se po to­me
što se njime ne upu­ću­je na po­ti­snu­ti
sa­dr­žaj, već na ko­lek­tiv­no ne­sve­sno.
„Sva po­e­zi­ja nam, sa­gle­da­va­ju­ći ono što je po­je­di­nač­no, po­
mo­ću sen­zu­al­nih je­zič­kih sred­sta­va pre­no­si odre­đen fond
is­ku­sta­va emo­tiv­nog ali nad­in­di­vi­du­al­nog ži­vo­ta.“65
62
63
64
65
unu­traš­njeg is­ku­stva (‘pro­sve­tlje­nje’ ili ‘po­sve­će­nje’).“ U: J. Pro­ko­pi­uk, „C. G.
Jung, czyli gno­za XX wi­e­ku“, u: C. G. Jung, Ar­chetypi i symbo­le, op. cit., str. 34.
Slič­no je pi­sao i Nor­trop Fraj ko­ji je svo­ju – ne psi­ho­loš­ku već struk­tu­ra­li­stič­ku
– kon­cep­ci­ju ar­he­ti­pa po­zaj­mio od Jun­ga: „Knji­žev­nost je je­dan od aspe­ka­ta
ljud­ske nu­žno­sti stva­ra­nja u ob­li­ku ha­o­sa“. U: N. Frye, The Se­cu­lar Scrip­tu­re:
A Study of the Struc­tu­re of Ro­man­ce, Cam­brid­ge, Mass. 1976, str. 31.
„Stva­ra­lač­ki pro­ces“, pi­še Jo­lan­da Ja­ko­bi, „za­sni­va se na oži­vlja­va­nju več­nih
sim­bo­la čo­ve­čan­stva ko­ji dre­ma­ju u ne­sve­snom, na nji­ho­vom raz­vi­ja­nju i
pre­o­bli­ko­va­nju u go­to­vo umet­nič­ko de­lo!“ J. Ja­ko­bi, Psic­ho­lo­gia C. G. Jun­ga,
War­sza­wa, 1968, str. 42.
C. G. Jung, Re­bis, czyli ka­mi­eń fi­lo­zofów, War­sza­wa, 1989, str. 241.
M. Bod­kin, „Stu­di­um o ‘Sęd­ziwym Marynar­zu’ i ar­chetypie od­rad­za­nia się“,
u: Sztu­ka in­ter­pre­ta­cji, red. H. Mar­ki­e­wicz, Wro­cł­aw, 1971, str. 368.
I. Psihoanaliza 67
Psi­ho­a­na­li­za
i pro­u­ča­va­nje
stva­ra­lač­kog
pro­ce­sa
Ana­li­za knji­žev­ne
sim­bo­li­ke
Od­nos iz­me­đu
ar­he­ti­pa i de­la
Pro­u­ča­va­nje
knji­žev­no­sti kao
ini­ci­ja­cij­ska
de­lat­nost
Iz­me­đu ar­he­ti­pa i de­la us­po­sta­vlja se dvo­sme­ran od­nos, upra­vo
isti ona­kav kao u Pla­to­no­voj te­o­ri­ji ide­ja, ko­ji po­ve­zu­je ide­je i po­
je­di­nač­ne pred­me­te: ar­he­tip uče­stvu­je u de­lu (Pla­to­nov met­he­xis),
dok de­lo re­pre­zen­tu­je ili po­dra­ža­va (Pla­to­nov mi­me­sis) ar­he­tip.
A is­tra­ži­vač ar­he­ti­po­va pod­se­ća na fi­lo­zo­fa upu­će­nog u taj­nu pla­
to­ni­zma ko­ji se, po­sle ni­za ni­voa sa­zna­nja, iz­di­že – ka­ko to Pla­ton
pred­sta­vlja u Pi­smu VII – do ni­voa sa­me ide­je ko­ja se, oči­gled­no, ne
mo­že pred­sta­vlja­ti. Ta­ko is­tra­ži­va­nja knji­žev­no­sti po­sta­ju ini­ci­ja­cij­
ska de­lat­nost.66
Po­sle Froj­da
Dru­ga
od­stu­pa­nja od
Froj­do­ve te­o­ri­je
La­ka­no­va
re­in­ter­pre­ta­ci­ja
Froj­da
Me­đu osta­le ko­ji su od­stu­pi­li od kla­sič­ne Froj­do­ve te­o­ri­je mo­že
se uvr­sti­ti i Me­la­ni Klajn (1882–1960) ko­ja se, pre sve­ga, posveti­
la pro­u­ča­va­nju de­pre­siv­no-ma­ni­ja­kal­ne po­zi­ci­je u psi­hič­kom raz­
vo­ju de­te­ta. Me­đu­tim, pra­vi pre­lom u psi­ho­a­na­li­zi de­sio se uz po­
moć fran­cu­skog psi­hi­ja­tra Ža­ka La­ka­na (1901–1981) či­ja je de­vi­za
„Po­vra­tak Froj­du“ isto­vre­me­no ozna­ča­va­la ra­di­kal­no pre­for­mu­li­sa­
nje Froj­do­vih ide­ja.
Jed­no od naj­ve­ćih La­ka­no­vih do­stig­nu­ća bi­la je stva­ra­lač­ka in­
ter­pre­ta­ci­ja Froj­do­ve re­če­ni­ce „Wo Es war soll Ich wer­den“ ko­ja se
pre­ma tra­di­ci­o­nal­nom tu­ma­če­nju mo­že pre­ve­sti kao „Gde je bi­lo
Ono, mo­ra do­ći Ja“ („Ta­mo gde je id, mo­ra do­ći ego“). Ova re­če­ni­
ca upu­ću­je na dru­gu Froj­do­vu
■ ŽE­LJA (fr. désir, nem. Be­gi­er­de,
to­pi­ku, pre­ma ko­joj tro­del­na
engl. de­si­re) – u kon­cep­ci­ji La­ka­na, ko­
struk­tu­ra psi­hič­kog apa­ra­ta ra­
ji je išao tra­gom He­ge­la, že­lja je uvek
slo­ja­va ljud­sku psi­hu na tri sfe­
„že­lja Dru­go­ga“, le de­sir de l’Autre, što
re: Ono – Ja – Nad-Ja. Pre­ma
pod­ra­zu­me­va dve stva­ri: su­bje­kat tra­
tra­di­ci­o­nal­nom tu­ma­če­nju, ko­je
ži pri­zna­nje od Dru­go­ga (že­lim da
su po ugle­du na Froj­da iza­bra­li
me Dru­gi že­li), ali ta­ko­đe te­ži po­se­do­
va­nju Dru­go­ga (že­lim Dru­go­ga).
mno­gi in­ter­pre­ta­to­ri (naj­po­zna­
ti­je je po­sta­lo tu­ma­če­nje Po­la
Ri­ke­ra),67 sa­mo­svest su­bjek­ta do­bi­ja se kao efe­kat pre­ko­ra­če­nja ogra­
ni­če­njâ ve­za­nih za su­pre­ma­ci­ju na­gon­skih ele­me­na­ta. Ta­mo gde su
vla­da­le že­lje ko­je su raz­vlaš­ći­va­le su­bje­kat sve­stan se­be od nje­mu
pri­pa­da­ju­će do­mi­na­ci­je, po­treb­no je po­no­vo us­po­sta­vi­ti kon­tro­lu
66 Krat­ko pred­sta­vlja­nje Ar­chetypal The­ory and Cri­ti­cism za­jed­no s bi­bli­o­gra­fi­
jom na­la­zi se u: The John Hop­kins Gu­i­de to Li­te­rary The­ory and Cri­ti­cism,
red. M. Gro­den, M. Kre­i­swirth, Bal­ti­mo­re–Lon­don, 1994, str. 36–40.
67 P. Ri­co­e­ur, De l’in­ter­préta­tion. Es­sai sur Freud, Pa­ris, 1965.
68
Književne teorije XX veka
sa­mo­ra­zu­me­va­nja struk­tu­re Ja; doš­lo bi, ne­gi­ra­ju­ći svo­ju na­gon­sku
stra­nu, do ni­voa ne­po­re­me­će­ne sa­mo­spo­zna­je. Oči­gled­no je da se
kroz ova­kav tip raz­miš­lja­nja pro­vla­či He­ge­lo­va epo­pe­ja du­ha ko­ji
se iz iz­gnan­stva u se­bi stra­nu spo­ljaš­njost (ov­de: na­gon­ska stra­na,
ne­mač­ko Es, srp­sko Ono, fran­cu­sko Ça) vra­ća se­bi, bo­ga­ti­ji za ono
što je osta­lo iza nje­ga.
La­kan ra­di­kal­no pre­o­kre­će ovaj od­nos. Ako je u He­ge­lo­vom
mo­de­lu osveš­ći­va­nja sa­vr­še­no po­zna­to šta se na­la­zi u obla­sti sve­sti,
on­da je u La­ka­no­vom mo­de­lu pra­vi su­bje­kat pot­pu­no se­bi ne­do­stu­
pan, „ni­ka­da ni­je sam svoj go­spo­dar“. Su­bje­kat go­vo­ri, ali ne zna
šta go­vo­ri jer je uple­ten u mre­žu sim­bo­lič­kih me­di­ja­ci­ja ko­je mu ne
do­zvo­lja­va­ju da ob­je­di­ni sop­stve­nu sli­ku (ova te­za do kra­ja pre­o­kre­
će sko­ro sve de­fi­ni­ci­je auto­bi­o­gra­fi­je za­sno­va­ne na sve­snoj na­me­ri
por­tre­ti­sa­nja se­be). Sim­bo­lič­ki po­re­dak (ili dis­kurs, go­vor) in­ter­ve­
ni­še u za­miš­lje­nom po­ret­ku (auto­por­tret ko­ji stva­ra­mo s na­dom
da je to na­še „pra­vo“ Ja) i na taj na­čin one­mo­gu­ća­va sa­mo­ra­zu­me­
va­nje. Ova dva po­ret­ka – za­miš­lje­ni i sim­bo­lič­ki – me­đu­sob­no se
su­ko­blja­va­ju to­kom pro­ce­sa kon­sti­tu­i­sa­nja Su­bjek­ta. Pred­sta­ve ko­je
de­te stva­ra o se­bi u st a­ d i­ju­ mu o g le­ d a­ l a stva­ra­ju ide­al­nu sli­ku
o se­bi (moi), dok upo­re­do s to­
■ STA­DI­JUM OGLE­DA­LA (fr. sta­de
kom uče­nja je­zi­ka na­stu­pa sim­
du mi­ro­ir) – u La­ka­no­voj psi­ho­a­na­li­
bo­lič­ki po­re­dak ko­ji su­bje­kat
zi fa­za emo­tiv­nog raz­vo­ja de­te­ta (iz­
(je)
li­ša­va auto­no­mi­je. Čo­vek
me­đu še­stog i osam­na­e­stog me­se­ca
mo­ra
da go­vo­ri da bi iz­ra­zio se­
ži­vo­ta) u ko­joj, za­hva­lju­ju­ći pre­po­zna­
va­nju se­be u ogle­da­lu, de­te ob­je­di­nju­
be, ali go­vo­re­ći ko­ri­sti re­či ko­je
je sop­stve­ni lik (do ta­da de­te per­ci­pi­
ne po­ti­ču od nje­ga, već iz sfe­re
ra svo­je te­lo u de­lo­vi­ma, kao le corps
otu­đu­ju­će kul­tu­re. Za­to će La­
mor­celé), a isto­vre­me­no ot­kri­va se­be
kan re­ći da su­bje­kat ne­iz­be­žno
kao ne­kog dru­gog (= ali­je­na­ci­ja). Sta­
bi­va otu­đen u ozna­či­te­lju (sig­
di­jum ogle­da­la je pred­je­zič­ki sta­di­
ni­fi­ant),
što zna­či da, go­vo­re­ći,
jum i pri­pa­da ima­gi­na­tiv­nom re­gi­stru
čo­vek po­sta­je sam se­bi stran ili
u ko­jem bi­va usta­lje­na sli­ka Ja. Pre­va­
zi­la­že­nje sta­di­ju­ma ogle­da­la ve­zu­je se
– ka­ko je to ja­sno is­ka­zao Gom­
za uče­nje je­zi­ka. De­te ta­da pre­la­zi iz
bro­vič u Svad­bi – ne go­vo­ri­mo
ima­gi­na­tiv­nog re­gi­stra (L’Ima­gi­na­i­re)
mi je­zi­kom, već je­zik go­vo­ri na­
u sim­bo­lič­ki re­gi­star (L’Sim­bo­li­que).
ma. Ovu sfe­ru su­bj ek­t iv­ nog
ra z­ b aš­t i­ nj e­ nj a u j e­ zi­ ku La­kan na­zi­va Ne­sve­snim, me­nja­ju­ći u
pot­pu­no­sti smi­sao Froj­do­vog kon­cep­ta. Pre­o­kre­ta­nje ove re­če­ni­ce
da­je nam naj­va­žni­ju La­ka­no­vu te­zu: ne­sve­sno je struk­tu­ri­sa­no kao
je­zik. Sim­bo­lič­ko raz­vlaš­ći­va­nje su­bjek­ta za­sni­va se, da­kle, na to­
me da „sam li­šen čak i mog naj­in­tim­ni­jeg, ‘su­bjek­tiv­nog’ is­ku­stva
ono­ga ka­ko ‘mi stva­ri za­i­sta iz­gle­da­ju’“.68 Pre­ma Froj­du, ne­sve­sno
68 S. Ži­žek, The Pla­gue of Fan­ta­si­es, Ver­so, Lon­don–New York, 1997, str. 259.
I. Psihoanaliza 69
Sa­mo­ra­zu­me­va­nje
struk­tu­ra Ja
Otu­đen su­bje­kat
Za­miš­ljen
i sim­bo­lič­ki
po­re­dak
Ne­sve­sno i je­zik
se ma­ni­fe­sto­va­lo p o­mo­ ć u je­zi­ka (to je glav­na te­za nje­go­vog ra­da
Do­set­ka i njen od­nos pre­ma ne­sve­snom). Pre­ma La­ka­nu – ne­sve­sno
je sam je­zik.
La­kan i knji­žev­nost
La­kan
i knji­žev­nost
Su­bje­kat
izgrađen
na ne­do­stat­ku
Re­al­ni po­re­dak
Ov­de se naj­bo­lje vi­di zna­čaj ko­ji La­ka­no­va psi­ho­a­na­li­za ima za pro­
miš­lja­nje knji­žev­no­sti. Krenimo još jed­nom od su­bjek­ta. Da­kle, ka­
ko is­ti­če po­zna­ti ko­men­ta­tor La­ka­na, Slo­ve­nac Sla­voj Ži­žek, „osnov­
na oso­bi­na La­ka­no­vog su­bjek­ta oči­gled­no je nje­go­va ali­je­na­ci­ja u
ozna­či­te­lju: sa­mo ako je su­bje­kat uhva­ćen u ra­di­kal­no spo­ljaš­nju
mre­žu ozna­či­te­lja, već je mr­tav, ras­ko­ma­dan, po­de­ljen“.69 To zna­či
da sim­bo­lič­ka re­pre­zen­ta­ci­ja, iako ne­iz­be­žna, uvek vr­ši iz­ob­li­ča­va­
nje su­bjek­ta, „da su­bje­kat ne
mo­že da pro­na­đe ozna­či­te­lja ■ TRA­U­MA (nem. iz grč. tra­u­ma)
ko­ji bi bio ‘nje­gov sop­stve­ni’, da – do­ga­đaj u psi­hič­kom ži­vo­tu su­bjek­
uvek go­vo­ri pre­vi­še ili pre­ma­ ta ko­ji je iza­zvao šok na ko­ji se ne mo­
že pri­vi­ći. Tra­u­ma je – pre­ma Froj­du
lo: ukrat­ko, uvek go­vo­ri neš­to – bol­na in­ge­ren­ci­ja stvar­no­sti, dok je
dru­go od ono­ga što je hteo da pre­ma La­ka­nu – efe­kat pri­bli­ža­va­nja
ka­že“.70 Ako se ka­že da je La­ka­ Re­al­nom, od­no­sno ono­me za šta ne­
nov su­bje­kat iz­gra­đen na ne­ ma re­či u je­zi­ku. U oba slu­ča­ja tra­u­
do­stat­ku, on­da taj ne­do­sta­tak ma ne pod­le­že sim­bo­li­za­ci­ji.
pred­sta­vlja ne­mo­guć­nost pro­na­
la­že­nja naj­lič­ni­jeg sig­ni­fi­ant za ■ STRA­VIČ­NO (nem. das Un­he­i­miz­ra­ža­va­nje sa­mog se­be. Ume­sto ­lic­he) – ka­te­go­ri­ja ko­ju je uveo Frojd
to­ga pro­go­va­ra Ne­sve­sno, od­no­ da bi ozna­čio si­tu­a­ci­ju u ko­joj se de­
sno Je­zik ili Sim­bo­lič­ki Dru­gi ša­va po­vra­tak ono­ga što je svest po­ti­
(l’Autre). Pe­de­se­tih go­di­na, za snu­la i što iza­zi­va ose­ćaj čud­no­va­to­
sti i neo­bič­no­sti po­sto­ja­nja. Pre­ma
La­ka­na je bi­lo naj­va­žni­je ot­kri­ Froj­du, „un­he­i­mlich je sve ono što bi
će da sim­bo­lič­ki po­re­dak pred­ tre­ba­lo da je skri­ve­no i taj­no, a izaš­lo
sta­vlja me­sto pra­ve kon­sti­tu­ci­je, je na vi­de­lo“. Umet­nost če­sto iza­zi­va
za­pra­vo de-kon­sti­tu­ci­je su­bjek­ ose­ća­nje stra­vič­nog.
ta. Ka­sni­je, me­đu­tim, La­kan vi­
še ne in­si­sti­ra na sim­bo­lič­koj di­men­zi­ji i u ve­zi s tim vi­še ne ve­ru­je
to­li­ko u re­in­te­gra­tiv­ni i in­ter­su­bjek­tiv­ni smi­sao ana­li­tič­kih po­stu­pa­
ka. Glav­ni pred­met nje­go­vog in­te­re­so­va­nja po­sta­je Stvar­nost, pre­
ci­zni­je – ono što je Re­al­no. Pre­ma La­ka­nu, R e­ a l­ n o j e on o što
69 S. Žižek, Sublimni objekt ideologije, Zagreb, 2002, str. 206, prevod: Nebojša
Jovanović i dr.
70 Ibid., str. 207–208.
70
Književne teorije XX veka
n e p o d­ l e­ ž e si m­b o­l i­z a­ci­ji
z b o g t ra­u­me i što se ja­vlja
on­da kad, na pri­mer, pred­me­
ti ko­ji su u sva­ko­dnev­noj upo­
tre­bi bi­va­ju li­še­ni oči­gled­nog,
ru­tin­skog zna­če­nja i po­ja­vlju­
ju se u pro­me­nje­nom ob­li­ku.
Ta­da na­sta­je efe­kat neo­bič­no­
sti, stra­no­sti, pred­met po­sta­je
– ka­ko bi Frojd re­kao – un­he­
71
i­mlic­he, neo­bi­čan ili – ka­ko bi to re­kao Šklov­ski – za­ču­dan,
od­no­sno li­šen sim­bo­lič­ke uko­re­nje­no­sti u na­šem je­zi­ku. Za La­ka­na,
Re­al­no predstavlja is­po­lja­va­nje ono­ga što se iz­ma­klo is­pod vla­sti sim­
bo­lič­kog po­ret­ka. U tom smi­slu ume­tost se mo­že s mno­go raz­lo­ga
posmatrati kao pod­ruč­je u ko­jem je Re­al­no bri­žlji­vo po­ti­ski­va­no
(kon­ven­ci­o­nal­na umet­nost) ili pod­ruč­je u ko­jem po­vra­tak Re­al­nog
po­sta­je ne­iz­dr­žljiv (i ta­ko­đe pod­le­že po­ti­ski­va­nju ili cen­zu­ri). U oba
slu­ča­ja – iako li­či na pa­ra­doks, ma­da ni­je – umet­nost (sve­sno ili ne­
sve­sno) pot­ce­nju­je Re­al­no, jer je ono za nju ne­iz­dr­žlji­vo i to zbog
nje­go­vog ra­di­kal­nog asim­bo­lič­kog ka­rak­te­ra.
La­kan je pod uti­ca­jem Haj­de­ge­ra uneo u reč­nik psi­ho­a­na­li­ze po­
jam Stva­ri, Das Ding, La Cho­se. Ta Stvar je Neš­to do če­ga se u stva­ri
ne mo­že do­pre­ti, ma­da pot­pu­no od­re­đu­je si­tu­a­ci­ju su­bjek­ta. Ona je
sa­svim li­še­na zna­če­nja, iako ga ge­ne­ri­še. Či­ni osno­vu sim­bo­li­za­ci­je,
iako joj sa­ma ne pod­le­že.72 Ne­iz­re­ci­va je, iako go­vor su­bjek­ta uglav­
nom za­vi­si od nje. Ja­sno je da ova Stvar, ko­ja je u na­ma i iz­nu­tra nas,
od­re­đu­je iako se ne mo­že iz­go­vo­ri­ti, pod­se­ća na Froj­dov „pu­pak sna“
ko­ji stva­ra zna­če­nja, ali im sam iz­mi­če. Ta Stvar je stra­no te­lo ko­je se
kri­je u na­šem te­lu, ali i kao neš­to stra­no isto­vre­me­no pri­pa­da i na­ma.
Ta­ko do­la­zi­mo do suš­ti­ne od­no­sa iz­me­đu ono­ga što je Sim­
bo­lič­ko i ono­ga što je Re­al­no. Već zna­mo da se osnov­na na­pe­tost
de­ša­va­la iz­me­đu za­miš­lje­ne iden­ti­fi­ka­ci­je s pra­vim „ja“ i ne­mo­guć­
no­sti ade­kvat­ne re­pre­zen­ta­ci­je upi­sa­ne u po­re­dak ne­sa­vr­še­nih sig­
ni­fi­ants te, da­kle, u po­re­dak ko­ji je od­re­dio Dru­gi ili – ka­ko ka­že
La­kan – Pra­vo. Sa­da ovu si­tu­a­ci­ju mo­že­mo pre­for­mu­li­sa­ti. Ako
Pra­vo Dru­go­ga (iden­tič­no sa Ime­nom Oca, jer je za La­ka­na Pra­vo
= Sim­bo­lič­ni Dru­gi = Otac = Ne­sve­sno) ne do­zvo­lja­va su­bjek­tu
da ot­kri­je sop­stve­no „ja“, on­da je ono isto­vre­me­no i od­bram­be­na
■ RE­AL­NO (fr. le réel) – u ka­sni­joj
La­ka­no­voj kon­cep­ci­ji, ono što u psi­hič­
kom is­ku­stvu ne pod­le­že sim­bo­li­za­ci­ji
ili pre­vo­du na je­zič­ke zna­ko­ve. Do­ži­vljaj Re­al­nog, slič­no kao i do­ži­vljaj stra­
vič­nog kod Froj­da, iza­zi­va ne­mir kod
su­bjek­ta ko­ji sto­ji oči u oči sa sve­tom
li­še­nim zna­če­nja. Pre­ma La­ka­nu, Re­al­
no je tra­u­ma­tič­no je­zgro u ljud­skoj psi­
hi ko­je sla­bi od­nos sa stvar­noš­ću.
71 S. Freud, „Ni­e­sa­mo­wi­te“, u: Dzi­e­ła, t. 3: Pi­sma psycho­lo­gic­zne, War­sza­wa, 1997.
72 Ova pa­ra­dok­sal­na struk­tu­ra fa­sci­ni­ra­la je razne poststruk­tu­ra­li­stič­ke mi­sli­
o­ce ko­ji mno­go du­gu­ju psi­ho­a­na­li­zi. Bart je na­zi­va – sig­ni­fi­an­ce, Kri­ste­va
– cho­ra, a De­ri­da – différan­ce.
I. Psihoanaliza 71
Umet­nost
na­spram
Re­al­nog
La­ka­no­va Stvar
Po­re­dak
auto­ma­ton
Po­re­dak tuché
Knji­žev­nost
i tra­u­ma
re­ak­ci­ja na pri­ti­sak Stva­ri ko­ja ■ DRU­GI (fr. l’Autre) – u La­ka­no­voj
se u nje­mu kri­je. Pri­stup sim­bo­ kon­cep­ci­ji, me­sto s ko­jeg se po­sta­vlja
lič­koj di­men­zi­ji – ili, na pri­mer, pi­ta­nje o mo­joj že­lji, da­kle, me­sto
pi­sa­nje (po­re­dak auto­ma­ton) na ko­jem sam pre­po­znat kao ja i na
– u stva­ri je osu­đen na ali­je­na­ci­ ko­jem to pre­po­zna­va­nje (pri­zna­nje)
zah­te­vam (po­gle­da­ti: ŽE­LJA). To ni­
ju u ozna­či­te­lju, ali, s dru­ge stra­ je
dru­gi čo­vek, već sim­bo­lič­no me­sto
ne, uspe­va da iz­beg­ne ono što ko­je za­u­zi­mam ose­ća­ju­ći ne­do­sta­tak
je u su­bjek­tu naj­tra­u­ma­tič­ni­je (kad ne bih ose­ćao ne­do­sta­tak, ne bih
– Stvar ko­ja se ni­ka­ko ne mo­že mo­gao niš­ta da že­lim). Za­to će La­kan
sim­bo­li­zo­va­ti (po­re­dak tuché). re­ći: Dru­gi je ne­do­sta­tak u me­ni.
Pi­sa­nje je, da­kle, po­ku­šaj ma­ski­
ra­nja tra­u­ma­tič­nog je­zgra po­mo­ću iden­ti­fi­ka­ci­je sa sim­bo­lič­kim knji­
žev­nim smi­slom. Šta je, za­pra­vo, ovaj cen­tar ko­ji se ne mo­že do­seg­nu­
ti, srž ko­ja se ne mo­že te­ma­ti­zo­va­ti, a ko­ja skroz pro­ži­ma su­bje­kat?
Pre­ma La­ka­nu, to je tra­u­ma. Re­al­nog (da­kle, tra­u­me) ne mo­že­mo se
oslo­bo­di­ti, ali ga ne mo­že­mo ni do­ta­ći. Da­kle, di­le­ma knji­žev­no­sti je­
ste sle­de­ća: pi­sa­nje je ne­mo­gu­će bez od­no­sa pre­ma tra­u­mi (pi­sa­nje
je tra­u­ma­tič­no po suš­ti­ni), iako ne mo­že, ta­ko­đe, ni da je ne ma­ski­ra
(be­ža­nje od tra­u­me je suš­ti­na knji­žev­no­sti). Ta­kav je, na­i­me, naj­va­žni­
ji smi­sao La­ka­no­ve psi­ho­a­na­li­ze u knji­žev­nom kon­tek­stu.
Re­zi­me
Ka­ko je pi­sa­la Šo­ša­na Fel­man:
„Knji­žev­nost je je­zik ko­ji psi­ho­a­na­li­za ko­ri­sti da bi go­vo­ri­
la o se­bi sa­moj, da bi sa­ma se­be ime­no­va­la. Knji­žev­nost, da­
kle, ni­je sa­mo iz­van psi­ho­a­na­li­ze poš­to mo­ti­vi­še, ona i na­
sta­nju­je ime­na nje­nih osnov­nih poj­mo­va [kao, na pri­mer,
Edi­pov kom­pleks, nar­ci­zam,
■ EDI­POV KOM­PLEKS – sek­su­al­na
ma­zo­hi­zam, sa­di­zam], poš­ že­lja ko­je de­te usme­ra­va ka ro­di­te­lji­
to či­ni unu­traš­nji od­nos ma. U kla­sič­noj ver­zi­ji, de­te že­li ro­di­
po­mo­ću ko­jeg psi­ho­a­na­li­za te­lja su­prot­nog po­la (Edip že­li Jo­ka­
stu) i u ri­val­skom je od­no­su pre­ma
ime­nu­je svo­ja ot­kri­ća.“73
Me­đu­tim, ve­ze unu­tar psi­
ho­a­na­li­ze od­no­se se i na dru­ge
obla­sti. Pre sve­ga: na su­bje­kt, na
ro­di­te­lju istog po­la (Edip ubi­ja La­ja).
U su­prot­noj ver­zi­ji, ozna­ča­va lju­bav
pre­ma ro­di­te­lju istog po­la i mr­žnju
pre­ma ro­di­te­lju su­prot­nog po­la.
→
73 Li­te­ra­tu­re and Psycho­a­nalysis: The Qu­e­sti­on of Re­a­ding: Ot­her­wi­se, red S. Fel­
man, Bal­ti­mo­re, 1982, str. 9.
72
Književne teorije XX veka
→
Edi­pov kom­pleks, pre­ma Froj­du, od­
re­đu­je emo­ci­o­nal­ni raz­voj čo­ve­ka:
od nje­go­vog in­ten­zi­te­ta i ver­zi­je za­vi­
si iz­bor objek­ta ili iz­bor ono­ga ko­ga
vo­li­mo u zre­lim go­di­na­ma. Re­še­nje
Edi­po­vog kom­plek­sa po­ve­za­no je s
ra­đa­njem Nad-Ja (Über-Ich): od­ri­
ču­ći se za­do­vo­lja­va­nja edi­pov­skih
že­lja, ko­je su na­iš­le na za­bra­nu, de­te
pre­o­bra­ća erot­sko osva­ja­nje ro­di­te­lja
u iden­ti­fi­ko­va­nje s nji­ma i in­ter­i­o­ri­
zu­je za­bra­nu. Pre­ma miš­lje­nju dru­
gih psi­ho­a­na­li­ti­ča­ra, in­ter­i­o­ri­za­ci­ja
za­bra­ne de­ša­va se pre po­ja­ve edi­pov­
skih že­lja.
njegove re­la­ci­je sa sve­tom i na
struk­tu­re i tro­po­lo­gi­je knji­žev­
nog tek­sta. U pr­voj, bor­be­noj
fa­zi raz­vo­ja psi­ho­a­na­li­ze ju­nak
ana­li­ze bio je uvek pi­sac u či­ju
se psi­hu na­sto­ja­lo za­vi­ri­ti po­mo­
ću tek­sta. Da­nas to vi­še ni­je pi­
sac kao ta­kav, već je to su­bje­kt
pri­su­tan u tek­stu kao i sam rad
tek­sta ko­ji skri­va taj­ne sa­dr­ža­je,
onaj ko­ji pri­vla­či in­te­re­so­va­nje
is­tra­ži­va­ča. Ako ni da­nas psi­ho­
a­na­li­za ni­je iz­gu­bi­la svoj kri­tič­ki
po­ten­ci­jal, on­da je to za­to što:
1. Do­vo­di u sum­nju kar­te­zi­jan­sku kon­cep­ci­ju su­bjek­ta ko­ji se
ja­sno i oči­gled­no pre­po­zna­je u sop­stve­nim tvo­re­vi­na­ma. Bi­lo
u Froj­do­voj ili La­ka­no­voj ver­zi­ji, su­bje­kt je usme­ren na se­be
sa­mog i ni­ka­da ne zna ko je ni šta go­vo­ri. Da­kle, po­sto­ji sfe­ra
ko­ja ne pod­le­že kon­tro­li su­bjek­ta i ta sfe­ra je Ne­sve­sno. Kod
Froj­da je ona odvo­je­na od sve­snog Ja cen­zu­rom ko­ja po­ti­sku­
je ne­u­god­ne sa­dr­ža­je. Kod La­ka­na je ona struk­tu­ri­sa­na kao
je­zik, što zna­či da pre­meš­ta su­bje­kt od ozna­či­te­lja do ozna­či­
te­lja (sig­ni­fi­ants) u ko­ji­ma se on ne mo­že pro­na­ći.
2. Ne­sve­sno je tre­ti­ra­no kao dis­kurs. Frojd ni­je ot­krio ne­sve­sno,
ali je pr­vi uka­zao na nje­go­vu dis­kur­ziv­nu pri­ro­du: da ona go­
vo­ri po­mo­ću na­šeg go­vo­ra, da ima od­jek u sno­vi­ma i da se
ot­kri­va u je­zič­kim omaš­ka­ma.
3. Knji­žev­no stva­ra­laš­tvo pod­se­ća na od­bram­be­nu de­lat­nost
psi­he, jer je u oba slu­ča­ja iz­me­đu sve­ta i Ja po­sta­vljen fil­ter
fan­ta­zi­je ko­ji spre­ča­va ose­ća­nje ne­pri­jat­no­sti. Knji­žev­ni tekst
ni­je auto­no­mni ar­te­fakt, već upu­ću­je na stva­ra­o­ca, tač­ni­je,
na nje­go­ve ne­sve­sne fan­ta­zi­je za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma on re­ša­va
de­li­kat­ne pro­ble­me sop­stve­ne psyche.
4. Knji­žev­ni tekst se tre­ti­ra kao simp­tom na osno­vu kojeg se do­la­
zi do skri­ve­nog smi­sla. U slu­ča­ju Jun­go­ve psi­ho­a­na­li­ze, ulo­gu
simp­to­ma igra­ju – sim­bo­li, a ulo­gu skri­ve­nog smi­sla – ar­he­tip.
5. Knji­žev­ni tekst pred­sta­vlja struk­tu­ral­nu ana­lo­gi­ju sa snom.
To zna­či da ana­li­za sna mo­že da po­sta­ne mo­del za knji­žev­nu
ana­li­zu, a isto­vre­me­no njen cilj po­sta­je de­for­mi­sa­nje de­for­mi­
sa­nja ko­jem je pod­vrg­nut skri­ve­ni sa­dr­žaj sna u pro­ce­su ra­da
sna. Iako rad sna ima tro­po­loš­ki ka­rak­ter, ana­li­ti­čar mo­ra da
I. Psihoanaliza 73
Kri­tič­ki po­ten­ci­jal
psi­ho­a­na­li­ze
Froj­do­vo
ne­sve­sno –
La­ka­no­vo
ne­sve­sno
Knji­žev­ni tekst
kao simp­tom
se uhva­ti u koš­tac s ma­ski­ra­ju­ćom re­to­ri­kom tek­sta ko­ja po­
me­ra pra­vo zna­če­nje.
6. Knji­žev­ni tekst se kao ana­lo­gon psi­hič­kog apa­ra­ta tre­ti­ra kao
po­lje na­pe­to­sti i kon­fli­ka­ta či­jim ot­kri­va­nji­ma i smi­ri­va­nji­
ma u sje­di­nja­va­ju­ćoj in­ter­pre­ta­ci­ji te­ži in­ter­pre­ta­tor. Ipak, to
ne zna­či da sva­ki tekst, isto kao i sva­ki san, mo­že bi­ti pro­tu­
ma­čen. „Na pi­ta­nje da li se sva­ki san mo­že tu­ma­či­ti, tre­ba
od­go­vo­ri­ti sa ne.“74 Ka­ko sno­vi, ta­ko se i tek­sto­vi od­li­ku­ju od­
go­va­ra­ju­ćom s na­gom ot­p o­r a pre­ma in­ter­pre­ta­ci­ji, te je za­
to in­ter­pre­ta­tor pri­nu­đen sa­mo na po­sta­vlja­nje hi­po­te­za „či­ja
će se na­slu­ći­va­nja do­ta­ći gra­đe du­šev­nog apa­ra­ta i ra­da sna­
ga ko­je u nje­mu de­lu­ju“.75
7. Knji­žev­ni tekst se mo­že shvatati kao ele­me­nt in­ter­pre­ta­tiv­ne
tran­sak­ci­je iz­me­đu pa­ci­jen­ta (pi­sca) i te­ra­pe­u­ta (či­ta­o­ca).76
In­ter­pre­ta­ci­ja se za­sni­va na kon­stru­i­sa­nju pri­če ko­ja ot­kri­va
smi­sao ne­do­stu­pan pi­scu. Od­nos iz­me­đu auto­ra i či­ta­o­ca
mo­že se opi­sa­ti po­mo­ću pre­no­snih ka­te­go­ri­ja (Über­tra­gung,
tran­sfe­ren­ce) kad či­ta­lac od­go­va­ra na že­lju auto­ra ugra­đe­nu
u tekst.
8. Kao što „je­dan te isti pod­sti­caj [može] ima­ti mno­ge pred­sta­
ve“, ta­ko je i „sva­ka pra­va po­et­ska tvo­re­vi­na re­zul­tat vi­še ne­
go jed­nog, u du­ši pe­sni­ka oži­vlje­nog, pod­sti­ca­ja i do­puš­ta vi­
še ne­go jed­nu in­ter­pre­ta­ci­ju“.77
74 S. Frojd, Tu­ma­če­nje sno­va, II, op. cit., str. 177.
75 Ibid., str. 163.
76 Ka­ko je to pred­sta­vio Dž. Hi­lis Mi­ler „in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­nog tek­sta pod­se­
ća na le­če­nje pa­ci­jen­ta“. U: J. Hil­lis Mil­ler, „Con­struc­ti­ons in Cri­ti­cism“, The­
ory Now and Then, New York, 1991, str. 246.
77 S. Freud, Ob­ja­ś­ni­a­nie mar­zeń sennych, op. cit., str. 234.
74
Književne teorije XX veka
Hro­no­lo­gi­ja
1896:
1900:
1901: 1905:
1907:
1908:
1909:
1910:
Če­tr­de­se­to­go­diš­nji Sig­mund Frojd, autor knji­ge Stu­dien über Hyste­
rie (Ras­pra­ve o hi­ste­ri­ji), na­pi­sa­ne za­jed­no s Jo­ze­fom Bro­je­rom i iz­
da­te go­di­nu da­na ra­ni­je, pr­vi put ko­ri­sti reč „psi­ho­a­na­li­za“.
Froj­do­vo Die Tra­um­de­u­tung (Tu­ma­če­nje sno­va). U ok­to­bru
– po­če­tak te­ra­pi­je s Do­rom ko­ja će po­sta­ti „ju­na­ki­nja“ jed­ne od
va­žni­jih kli­nič­kih stu­di­ja o hi­ste­ri­ji.
Dil­taj pi­še Na­sta­nak her­me­ne­u­ti­ke.
U Pa­ri­zu se ro­dio La­kan. Frojd ob­ja­vlju­je Psi­ho­pa­to­lo­gi­ju sva­ko­
dnev­nog ži­vo­ta na­pi­sa­nu, ka­ko je go­vo­rio, za ne­struč­nja­ke.
Hu­serl ob­ja­vlju­je Lo­gič­ka is­tra­ži­va­nja.
Froj­do­va Do­set­ka i njen od­nos pre­ma ne­sve­snom; Tri ras­pra­ve o
te­o­ri­ji sek­su­al­no­sti, či­ji je cilj sti­ca­nje uvi­da „u me­ha­ni­zam sek­
su­al­nog funk­ci­o­ni­sa­nja čo­ve­ka uz po­moć psi­ho­a­na­li­tič­ke teh­ni­
ke“ (Pred­go­vor iz 1914. go­di­ne).
Pr­va Froj­do­va stu­di­ja po­sve­će­na knji­žev­no­sti – no­ve­li Gra­di­va,
dan­skog pi­sca Jen­se­na. Uti­ca­ji pu­to­va­nja u Ita­li­ju: ru­še­vi­ne
Pom­pe­je upo­re­đe­ne su sa re­pre­si­jom na ko­ju na­i­la­zi erot­sko is­
ku­stvo po­ti­snu­to u ne­sve­sno. Is­ko­pa­va­nje osta­ta­ka iz ru­še­vi­na
pod­se­ća na psi­ho­a­na­li­tič­ku se­an­su. Trećeg mar­ta Jung pr­vi put
po­se­ću­je Froj­da u Be­ču. Raz­go­va­ra­ju tri­na­est sa­ti.
Der Dic­hter und das Phan­ta­si­e­ren (Pe­snik i fan­ta­zi­ra­nje): „Pe­snik
ra­di isto što i de­te ko­je se igra: stva­ra svet fan­ta­zi­je pre­ma ko­
jem se od­no­si ve­o­ma ozbilj­no, što zna­či da u nje­ga ula­že mno­
go emo­ci­ja, oš­tro ga raz­li­ku­ju­ći od stvar­no­sti.“ Fan­ta­zi­ja ima
svoj iz­vor u ne­za­do­vo­lja­va­nju že­lja i po­du­da­ra se sa snom.
Pu­to­va­nje s Jun­gom i Fe­ren­com u Ame­ri­ku gde je psi­ho­a­na­li­za
na­iš­la na pri­jem pun odu­še­vlje­nja. Froj­do­vo pro­u­ča­va­nje fo­bi­jâ
(slu­čaj „Ma­log Han­sa“) i op­se­siv­ne ne­u­ro­ze (slu­čaj ta­ko­zva­nog
Čo­ve­ka Pa­co­va).
Jung po­sta­je pred­sed­nik Me­đu­na­rod­nog psi­ho­a­na­li­tič­kog udru­
že­nja. Frojd ob­ja­vlju­je svo­ja ame­rič­ka pre­da­va­nja (Über Psycho­
a­nalyse. Fünf Vor­le­sun­gen).
I. Psihoanaliza 75
Jed­na uspo­me­na iz de­tinj­stva Le­o­nar­da da Vin­či­ja. Kad su u pi­ta­
nju dve Le­o­nar­do­ve oso­bi­ne – sklo­nost ka po­ti­ski­va­nju na­go­na
i su­bli­ma­ci­ja pri­mar­nih na­go­na, „psi­ho­a­na­li­za osta­je ne­moć­
na“. Na­go­ni obe­le­ža­va­ju gra­ni­cu psi­ho­a­na­li­tič­ke spo­zna­je. Po­sle
to­ga osta­je sa­mo bi­o­lo­gi­ja „na ko­joj se uz­di­že psi­hič­ka zgra­da“.
1911:
„Šre­be­rov slu­čaj“ ili Froj­do­va is­tra­ži­va­nja struk­tu­re pa­ra­no­je.
Jung za­vr­ša­va svoj pr­vi sa­mo­sta­lan rad Wan­dlun­gen und Symbo­
le der Li­bi­do (Pro­me­ne i sim­bo­li li­bi­da). To­ga se ova­ko se­ćao:
„U me­ni se ro­dio ose­ćaj da ne­mam šta da tra­žim u sve­tu in­te­lek­
ta... Ma­te­ri­jal ne­sve­snog iz­vu­čen na sve­tlost da­na osta­vljao me je,
da ta­ko ka­žem, ši­ro­ko otvo­re­nih usta!“ Po­sle ove knji­ge (pre­ve­de­
ne na en­gle­ski već 1916. go­di­ne) Frojd se ra­zi­la­zi s Jun­gom.
1913:
Froj­dov To­tem i ta­bu.
Fe­renc osni­va Psi­ho­a­na­li­tič­ko druš­tvo u Bu­dim­peš­ti, Er­nest Džons
(bu­du­ći Froj­dov bi­o­graf) otva­ra fi­li­ja­lu druš­tva u Lon­do­nu.
1914:
Zur Einführung des Nar­zißmus (Uvod u nar­ci­zam). „Za­lju­blji­va­
nje po­či­va u pre­li­va­nju Ja li­bi­da na obje­kat. Ono ima moć ot­kla­
nja­nja po­ti­ski­va­nja i le­če­nja per­ver­zi­je.“ Jung pod­no­si ostav­ku na
me­sto pred­sed­ni­ka Me­đu­na­rod­nog psi­ho­a­na­li­tič­kog druš­tva.
1915:
Froj­do­vo Das Un­be­wußte (Ne­sve­sno).
1916–1917: Froj­dov Uvod u psi­ho­a­na­li­zu.
De So­si­ro­va Opšta lin­gvi­sti­ka.
1917:
Tra­u­er und Me­lan­cho­lie / Ža­lost i me­lan­ho­li­ja (na­sta­vak pro­u­ča­
va­nja nar­ci­stič­kih psi­hič­kih po­re­me­ća­ja). Me­lan­ho­li­ja je de­fi­ni­
sa­na kao po­sle­di­ca (= ne­pre­ra­đe­na) gu­blje­nja objek­ta po­gub­nog
za Ja (a pre­ra­đe­no gu­blje­nje je ža­lost). Li­bi­do se vra­ća u Ja ko­je
– zbog iden­ti­fi­ka­ci­je sa iz­gu­blje­nim objek­tom – bi­va uniš­te­no.
1918:
Froj­do­vo prou­ča­va­nje de­čjih ne­u­ro­za (slu­čaj „Čo­ve­ka vu­ka“).
1919:
Das Un­he­i­mlic­he (Za­stra­šu­ju­će): Je­dan od ma­lo­broj­nih Froj­do­vih
ra­do­va po­sve­će­nih este­ti­ci. Za­stra­šu­ju­će pred­sta­vlja is­ku­stvo vra­
ća­nja po­ti­snu­tog ko­je iza­zi­va ne­pri­ja­tan ose­ćaj stra­no­sti sve­ta.
Na za­se­da­nju Psi­ho­a­na­li­tič­kog druš­tva Me­la­ni Klajn pred­sta­vlja
svo­ju pr­vu ras­pra­vu o de­č­jem raz­vo­ju.
1920:
Froj­do­vo Jen­se­its des Lust­prin­zip (S one stra­ne prin­ci­pa za­do­volj­
stva). Ja se ru­ko­vo­di prin­ci­pom za­do­volj­stva, po­ti­sku­ju­ći ne­pri­
jat­ne sa­dr­ža­je.
1923:
Froj­do­vo Das Ich und das Es (Ja i Ono). For­mu­la­ci­ja ta­ko­zva­
ne dru­ge tro­pi­ke psi­hič­kog apa­ra­ta. „Ego [Ich] re­pre­zen­tu­je ono
što se mo­že na­zva­ti ra­zu­mom i raz­bo­ri­toš­ću na­su­prot idu [Es]
ko­ji ob­u­hva­ta sve stra­sti.“
1925:
Ver­ne­i­nung (Ne­ga­ci­ja): „Ne­ma lep­šeg do­ka­za za ot­kri­će ne­sve­
snog od to­ga kad ne­ko, ko­ga ana­li­zi­ra­mo, re­a­gu­je re­či­ma: ‘ni­
sam mi­slio na to’.“
76
Književne teorije XX veka
1926:
1927:
1930:
1932:
1933:
1934:
1936:
1938:
1939:
1946:
1949:
1953:
La­ka­nov na­uč­ni de­bi (kao ko­a­u­to­ra) ko­ji go­di­nu da­na ka­sni­je
po­či­nje kli­nič­ku psi­ho­a­na­li­tič­ku prak­su.
Fe­tischi­smus. Krat­ka Froj­do­va ras­pra­va o sek­su­al­nom fe­ti­ši­zmu.
Esej o Do­sto­jev­skom. Froj­do­va ćer­ka, Ana Frojd, ob­ja­vlju­je svo­
je naj­va­žni­je de­lo De­čja psi­ho­a­na­li­za.
Froj­dov Das Un­be­ha­gen in der Kul­tur (Ne­la­god­nost u kul­tu­ri).
La­ka­nov sa­mo­sta­lan na­uč­ni de­bi.
Pr­va La­ka­no­va knji­ga (dok­to­rat): O pa­ra­no­ič­noj psi­ho­zi i nje­
nim ve­za­ma sa lič­noš­ću.
La­kan ob­ja­vlju­je čla­nak u nad­re­a­li­stič­kom ča­so­pi­su Mi­no­ta­ur.
Rus Ko­žev­nji­kov, na­tu­ra­li­zo­van u Fran­cu­skoj kao Kožev, dr­ži
pre­da­va­nja (do 1939. go­di­ne) o He­ge­lo­voj Fe­no­me­no­lo­gi­ji du­ha
u Éco­le des Ha­u­tes Étu­des. Na pre­da­va­nji­ma su se mo­gli sre­sti
pi­sci (R. Ke­no) i psi­hi­ja­tri, pa i sam La­kan ko­ji je od Ko­že­va
po­zaj­mio tu­ma­če­nje He­ge­lo­ve te­o­ri­je že­lje kao že­lje Dru­go­ga
(že­lim neš­to sa­mo za­to što tra­žim pri­zna­nje ne­kog dru­gog ko
ta­ko­đe že­li to neš­to).
Ar­chetypal Pat­terns in Po­e­try: Psycho­lo­gi­cal Study of Ima­gi­na­
tion, Mod Bot­kin. Pr­va pri­me­na Jun­go­vih ide­ja na pro­u­ča­va­nje
knji­žev­no­sti.
Na XIV kon­gre­su Me­đu­na­rod­nog psi­ho­a­na­li­tič­kog udru­že­nja u
Ma­ri­jen­ba­du, La­kan iz­la­že ču­ve­ni re­fe­rat o „sta­di­ju­mu ogle­da­la“.
Ana Frojd ob­ja­vlju­je rad Ego i od­bram­be­ni me­ha­ni­zmi.
Frojd se zbog na­ci­stič­ke agre­si­je se­li iz Be­ča u Lon­don.
Ga­ston Baš­lar ob­ja­vlju­je Psycho­a­nalyse du feu (Psi­ho­a­na­li­za va­tre).
Frojd umi­re u Lon­do­nu ob­ja­vlju­ju­ći pre to­ga svo­je po­sled­nje
de­lo Der Mann Mo­ses und die mo­not­he­i­stisc­he Re­li­gion (Moj­si­je
i mo­no­te­i­zam).
La­kan po­či­nje da ra­di u voj­noj bol­ni­ci.
Po­ja­vlju­je se pr­vi tom fran­cu­skog pre­vo­da Fe­no­me­no­lo­gi­je du­ha.
Po­sle pe­ri­o­da rat­nog ću­ta­nja, La­kan po­no­vo po­či­nje da ob­ja­vlju­
je na­uč­ne ra­do­ve.
Er­nest Džo­uns, ta­da pred­sed­nik Me­đu­na­rod­nog psi­ho­a­na­li­tič­
kog udru­že­nja i naj­ve­ći ži­vi Froj­dov uče­nik, ob­ja­vlju­je knji­gu
Ha­mlet and Oedi­pus (Ha­mlet i Edip) ko­ju iz­da­vač re­kla­mi­ra
kao „kla­sič­nu stu­di­ju iz psi­ho­a­na­li­ze knji­žev­no­sti“.
Ob­ja­vlji­va­nje La­ka­no­vog ma­ri­jen­bad­skog pre­da­va­nja pod na­slo­
vom La sta­de du mi­ro­ir (Sta­di­jum ogle­da­la).
La­kan po­sta­je pred­sed­nik Pa­ri­skog psi­ho­a­na­li­tič­kog udru­že­nja
(SPP), iz ko­jeg za­tim istu­pa da bi po­stao član Fran­cu­skog psi­ho­
a­na­li­tič­kog udru­že­nja (SFP) ko­je ni­je po­se­do­va­lo akre­di­ta­ci­ju
Me­đu­na­rod­nog psi­ho­a­na­li­tič­kog udru­že­nja. Po­če­tak ozbilj­nih
I. Psihoanaliza 77
1954:
1955:
1955– 1956:
1959–1960:
1960–1961:
1963:
1964:
1966:
1967:
1968:
1970–1980:
1972:
1973:
78
po­de­la u fran­cu­skoj psi­ho­a­na­li­zi. La­kan po­či­nje da dr­ži ču­ve­na
pre­da­va­nja či­je će be­leš­ke bi­ti ob­ja­vlje­ne u po­seb­nim knji­ga­ma.
Na se­mi­na­re, ko­ji su tra­ja­li dva­de­set i se­dam go­di­na bez pre­
stan­ka, da­nas se gle­da kao na psi­ho­a­na­li­tič­ke pred­sta­ve ko­je je
La­kan bri­žlji­vo re­ži­rao i iz­vo­dio na pri­lič­no her­me­tič­nom je­zi­
ku. Bez ob­zi­ra na to, uvek su pri­vla­či­li mnoš­tvo po­se­ti­la­ca ko­ji
ni­su oba­ve­zno bi­li pro­fe­si­o­nal­no po­ve­za­ni s psi­ho­a­na­li­zom.
Pr­vi tom pre­da­va­nja: Écrits téchni­qu­es de Freud (Froj­do­vi teh­nič­
ki spi­si).
Se­mi­nar o Ukra­de­nim pi­smi­ma Ed­ga­ra Ala­na Poa. Dru­gi tom
se­mi­nar­skih ra­do­va: „Ja“ u Froj­do­voj te­o­ri­ji i psi­ho­a­na­li­tič­koj
teh­ni­ci.
La­ka­nov se­mi­nar o psi­ho­za­ma.
Se­mi­nar L’Et­hi­que de la psycho­a­nalyse (Eti­ka psi­ho­a­na­li­ze), na
ko­jem se po­ja­vlju­je no­va in­ter­pre­ta­ci­ja Re­al­nog i Stva­ri (das
Ding, la Cho­se).
Se­mi­nar o Pre­no­su (Le Tran­sfert).
Fu­ko­o­va knji­ga Isto­ri­ja lu­di­la u do­ba kla­si­ci­zma.
La­kan po­sta­je glav­ni ured­nik se­ri­je „Champ fre­u­dien“ u iz­da­vač­
koj ku­ći „Se­uil“.
La­kan for­mi­ra Éco­le Fre­u­di­en­ne de Pa­ris (EFP). Se­mi­nar XI:
Les qu­a­tres con­cepts fun­da­men­ta­ux de la psycho­a­nalyse (Če­ti­ri
fun­da­man­tal­na kon­cep­ta psi­ho­a­na­li­ze), na ko­jem iz­go­va­ra ču­ve­
nu re­če­ni­cu: „Ne­sve­sno je struk­tu­ri­sa­no kao je­zik.“
Ro­lan Bart ob­ja­vlju­je Eléments de sémi­o­lo­gie (Ele­men­ti se­mi­o­lo­gi­je).
Fran­soa Val sa­ku­plja raš­tr­ka­ne La­ka­no­ve stu­di­je u knji­gu Écrits
(u ko­lek­ci­ji „Champ fre­u­dien“ či­ji je ured­nik takođe bio La­kan),
bi­bli­ji svih la­ka­ni­sta.
Ob­ja­vlji­va­nje Écrits se po­du­da­ra sa iz­da­va­njem dru­gih knji­ga
ključ­nih za fran­cu­ski struk­tu­ra­li­zam: Fu­ko­o­ve Re­či i stva­ri, Ben­
ve­ni­sti­na Problèmes de lin­gu­i­sti­que généra­le.
Reč­nik psi­ho­a­na­li­ze La­plan­ša i Pon­ta­lija, pr­vi pri­ruč­nik ko­ji po­
ve­zu­je La­ka­na i Froj­da.
EFP po­či­nje da ob­ja­vlju­je ča­so­pis Sci­li­cet. La­kan po­dr­ža­va stu­
dent­ski po­kret. Na uni­ver­zi­te­tu u Ven­sa­nu na­sta­je od­sek za psi­
ho­a­na­li­zu ko­jim upra­vlja­ju nje­go­vi uče­ni­ci.
Na­red­ni La­ka­no­vi se­mi­na­ri. Re­gi­stro­va­no ih je ukup­no dva­de­
set i se­dam, od ko­jih je sva­ki ob­ja­vljen ili će bi­ti ob­ja­vljen u po­
seb­noj knji­zi.
French Freud: Struc­tu­ral Stu­di­es in Psycho­a­nalysis, te­mat­ski broj
Yale French Stu­di­es.
Pro­nic­lji­va kri­tič­ka knji­ga o La­ka­nu: Le ti­tre de la let­tre Fi­li­pa
La­ku-La­ba­ra i Žan-Lik Nan­si­ja.
Književne teorije XX veka
1975:
1976:
1977:
1981: Iz­la­zi An­xi­ety of In­flu­en­ce (Strah od uti­ca­ja) Ha­rol­da Blu­ma,
smeo po­ku­šaj opi­si­va­nja knji­žev­no­i­sto­rij­skog pro­ce­sa po­mo­ću
ka­te­go­ri­je edi­pov­ske psi­ho­ma­hi­je iz­me­đu pre­da­ka i po­to­ma­ka.
La­ka­no­va po­se­ta Ame­ri­ci. Se­ri­ja čud­nih do­ga­đa­ja i skan­da­la.
Si­gu­ran u svo­ju sla­vu s one stra­ne Atlan­ti­ka, La­kan je od­lu­čio
da pri­vat­no po­se­ti Me­tro­po­li­ten ope­ru („Re­ci­te im da sam ja La­
kan“), a kad ni­je us­peo da ugo­vo­ri su­sret, jed­na od nje­go­vih do­
ma­ći­ca, ne go­vo­re­ći niš­ta La­ka­nu, po­zva­la je di­rek­to­ra i na­go­ve­
sti­la da će se u Ope­ri po­ja­vi­ti Žan-Pol Sar­tr in­cog­ni­to. Di­rek­tor
je bio po­ča­stvo­van i od­mah pri­stao, ali je bio upo­zo­ren da ve­li­ki
fi­lo­zof ne vo­li kad se nje­go­vo ime jav­no iz­go­va­ra. La­kan niš­ta ni­
je shva­tio, ma­da mu je je­di­no nje­go­vo ne­po­zna­va­nje en­gle­skog
do­zvo­li­lo da pre­đe pre­ko pi­ta­nja i dâ od­go­vor o zdra­vlju Si­mon
de Bo­vo­ar. U Bo­sto­nu, na MIT, gde se su­sreo sa Čom­skim, La­
kan mu je na pi­ta­nje šta je miš­lje­nje, od­go­vo­rio ova­ko: „Či­ni
nam se da mi­sli­mo mo­zgom. Ja lič­no mi­slim sto­pa­lom. Sa­mo
ta­da do­la­zim do stvar­nog kon­tak­ta s ne­čim so­lid­nim. Po­ne­kad
mi­slim i če­lom, po­go­to­vu ka­da nji­me u neš­to uda­rim. Vi­deo
sam i pre­vi­še (elek­t­ro)en­ce­fa­lo­gra­ma da bih znao kako ta­mo ne­
ma ni tra­ga mi­sli.“ Čom­ski je br­zo kon­sta­to­vao da ima po­sla sa
lu­da­kom.
U dva­de­set i pr­vom bro­ju Poéti­que De­ri­da ob­ja­vlju­je du­ga­čak
esej Le fac­te­ur de la ve­rité ko­ji pred­sta­vlja kri­ti­ku me­ta­fi­zič­kih
(za­pra­vo fa­ lo­go­ ce n­t r ič­ni h) pret­po­stav­ki La­ka­no­ve psi­ho­a­
na­li­ze (fal­lus kao „pri­vi­le­go­van ozna­či­telj“), ugra­đe­nih u La­ka­
nov se­mi­nar na te­mu Po­o­vog Ukra­de­nog pi­sma. U uvo­du za
ovaj esej De­ri­da pi­še: „Psi­ho­a­na­li­tič­ki ori­jen­ti­sa­na ‘knji­žev­na
kri­ti­ka’ u Fran­cu­skoj ne po­sta­vlja pi­ta­nje tek­sta. To se mo­že re­
ći, bez ve­li­ke ne­prav­de, za psi­ho­bi­o­gra­fi­ju Ma­ri­je Bo­na­par­te, za
psi­ho­a­na­li­zu ma­te­ri­jal­ne fan­ta­zi­je [Bašlara], eg­zi­sten­ci­jal­nu psi­
ho­a­na­li­zu [Sar­tra], psi­ho­kri­ti­ku [Mo­ro­na], psi­ho­a­na­li­tič­ki obo­
je­nu te­mat­sku fe­no­me­no­lo­gi­ju [Rišara] itd.“
Bru­no Be­tel­hajm u knji­zi The Uses of En­chant­ment: The Me­a­
ning and Im­por­tan­ce of Fa­iry Ta­les po­sta­vlja te­zu o baj­ci kao ilu­
stra­ci­ji ne­sve­snog kon­flik­ta u de­čjoj psi­hi.
Te­mat­ski broj ča­so­pi­sa Yale French Stu­di­es po­sve­ćen psi­ho­a­na­
li­zi. U nje­mu su se, iz­me­đu osta­lih, naš­li La­ka­nov tekst „De­si­re
and the In­ter­pre­ta­tion of De­si­re in Ha­mlet“, kao i od­lič­na in­ter­
pre­ta­ci­ja Šo­ša­ne Fel­man Džej­mso­vog Okre­ta­ja za­vrt­nja, pod na­
slo­vom Tur­ning the Screw of In­ter­pre­ta­tion.
La­kan umi­re 9. sep­tem­bra.
I. Psihoanaliza 79
Bi­bli­o­gra­fija
Reč­ni­ci
L’ap­port fre­u­dien. Éléments po­ur une encyclopédie de la psycha­nalyse, red. P. Ka­
uf­mann, Paryż 1993; wyd. 2: Paryż 2003.
S. Fhanér, Sł­ow­nik psycho­a­na­lizy, tł­um. J. Ku­bit­sky, Gda­ńsk 1996.
J. La­plan­che, J.-B. Pon­ta­lis, Sł­ow­nik psycho­a­na­lizy, red. D. La­gac­he’a, tł­um.
E. Mod­ze­lew­ska, W. Woj­ci­ec­how­ska, War­sza­wa 1996.
Sł­ow­nik phycho­a­na­lizy. Klasyczne po­ję­cia, no­we kon­cep­cje, red. B. E. Mo­o­re,
B. D. Fi­ne, tł­um. E. Mod­ze­lew­ski, War­sza­wa 1996.
Sig­mund Frojd
Tek­sto­vi u polj­skim pre­vo­di­ma (na­ve­den je i pre­vod na srp­ski i hr­vat­ski)
S. Freud, Czł­o­wi­ek imi­e­ni­em Mo­jż­esz a re­li­gia mo­no­te­istyczna, tł­um. A. Oc­hoc­
ki, J. Pro­ko­pi­uk, wstęp A. Oc­hoc­ki, oprac. R. Res­zke, War­sza­wa 1994.
Up. S. Freud, Freud i Moj­si­je. Stu­di­je o umjet­no­sti o umjet­ni­ci­ma (prev.
Re­na­ta Jur­le­ta i Ta­ma­ra To­mić), Za­greb, 2005.
S. Freud, Czł­o­wi­ek, re­li­gia, kul­tu­ra, tł­um., po­sł. J. Pro­ko­pi­uk, wstęp B. Suc­ho­
dol­ski, War­sza­wa 1967.
S. Freud, Dow­cip i je­go sto­su­nek do ni­e­ś­wi­a­do­mo­ś­ci, tł­um. R. Res­zke, War­sza­
wa 1993. Up. S. Frojd, Do­set­ka i njen od­nos pre­ma ne­sve­snom (prev. To­mi­
slav Be­kić), No­vi Sad, 1973.
S. Freud, Dzi­e­ła, t. 1: Objaśnianie marzeń sennych, tł­um. R. Reszke, War­sza­wa
1996.
S. Freud, Dzi­e­ła, t. 2: Cha­rak­ter a erotyka, tł­um. R. Res­zke, D. Ro­gal­ski, oprac.
R. Resczke, War­sza­wa 1996.
S. Freud, Dzi­e­ła, t. 3: Pi­sma psycho­lo­gic­zne, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1997.
S. Freud, Dzi­e­ła, t. 4: Pi­sma spo­ł­ec­zne, tł­um. A. Oc­hoc­ki, M. Po­rę­ba, R. Res­
zke, oprac. R. Res­zke, War­sza­wa 1998.
S. Freud, Dzi­e­ła, t. 5: Życie sek­su­al­ne, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1999.
80
Književne teorije XX veka
S. Freud, Dzi­e­ła, t. 6: Dwie ner­wi­ce dzi­e­ci­ę­ce, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 2000.
Up. S. Frojd, O sek­su­al­noj te­o­ri­ji. To­tem i ta­bu (prev. Pa­vle Mi­le­kić), No­vi
Sad, 1973.
S. Freud, Kul­tu­ra ja­ko źródło ci­er­pi­eń, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1993. Up.
S. Frojd, Iz kul­tu­re i umet­no­sti (prev. Vo­jin Ma­tić i dr.), No­vi Sad, 1973.
S. Frojd, Auto­bi­o­gra­fi­ja. No­va pre­da­va­nja za uvo­đe­nje u psi­ho­a­na­li­zu (prev.
V. Je­ro­tić i N. Volf), No­vi Sad, 1969.
S. Frojd, Moj­si­je i mo­no­te­i­zam (prev. Bo­ži­dar Zec), Be­o­grad, 1979.
S. Freud, O mar­ze­niu sennym, tł­um. W. Szew­czuk, [u:] idem, Psycho­pa­to­lo­gia
życia cod­zi­en­ne­go. Mar­ze­nia sen­ne, War­sza­wa 1987. Up. S. Frojd, Psi­ho­pa­
to­lo­gi­ja sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta (prev. Hu­go Klajn), No­vi Sad, 1973.
S. Freud, Pri­lo­zi te­o­ri­ji sek­su­al­no­sti. Tri ras­pra­ve (prev. Gru­ja Pe­tro­vić i Sr­đa
Pri­ca), Za­greb, 1934. Up. i: S. Frojd, „Tri ras­pra­ve o sek­su­al­noj te­o­ri­ji“,
u: S. Frojd, O sek­su­al­noj te­o­ri­ji. To­tem i ta­bu (prev. Pa­vle Mi­le­kić), No­vi
Sad, 1973, str. 7–118.
S. Freud, O mar­ze­niu sennym, u: idem, Wstęp do psycho­a­na­lizy, tł­um. S. Kemp­
ner­ówna, W. Za­ni­e­wic­ki, pr­zedm. G. Bychow­ski, War­sza­wa 1935; wyd.
2: War­sza­wa 1957; wyd. 4: po­pra­wi­o­ne, pr­ze­jr­zał, pr­zedm. K. Obuc­how­
ski, War­sza­wa 1984. Up. S. Frojd, Uvod u psi­ho­a­na­li­zu (prev. Bo­ri­slav Lo­
renc), Be­o­grad, 1933; No­vi Sad, 1973².
S. Freud, O psycho­a­na­li­zie. Pi­ęć odczytów wygł­os­zonych na uroczysto­ść 20-le­cia
ju­bi­le­us­zu za­ł­o­ż­e­nia Clark Uni­ver­sity w Wor­ce­ster, Mass., tł­um. L. Je­kels,
Lwów–War­sza­wa 1911; wyd. 2 uwsp­ółc­ze­ś­ni­o­ne: Po­znań 1992.
S. Freud, Po­za za­sa­dą przyjem­no­ś­ci, tł­um. J. Pro­ko­pi­uk, wstęp B. Suc­ho­dol­ski,
War­sza­wa 1976.
S. Freud, Psycho­pa­to­lo­gia życia cod­zi­en­ne­go (O za­po­mi­na­niu, pomyłkach, za­
bo­bo­nie i bł­ę­dach), z. upo­wa­ż­ni­e­ni­e­nia auto­ra tł­um. L. Je­kels, H. Ivànka,
Lwów 1912; pr­ze­druk w tł­um. uzu­pe­ł­nionym i po­pra­wi­onym pr­zez
W. Szew­czu­ka, [u:] idem, Psycho­lo­pa­to­lo­gia życia cod­zi­en­ne­go. Mar­ze­nia
sen­ne, War­sza­wa 1987. Up. S. Frojd, Psi­ho­pa­to­lo­gi­ja sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta
(prev. Hu­go Klajn), No­vi Sad, 1973.
S. Freud, To­tem i ta­bu, tł­um. J. Pro­ko­pi­uk, M. Po­rę­ba, oprac. R. Res­zke, War­
sza­wa 1993. Up. S. Frojd, O sek­su­al­noj te­o­ri­ji. To­tem i ta­bu (prev. Pa­vle
Mi­le­kić), No­vi Sad, 1973.
S. Freud, Wi­ze­ru­nek wł­asny, tł­um. (z franc.) H. Zas­zł­u­pin, War­sza­wa 1936; pr­
ze­druk: War­sza­wa 1990.
S. Freud, Pre­da­va­nja za uvod u psi­ho­a­na­li­zu (prev. Vla­sta Mi­ha­vec), Za­greb, 2000.
Iza­bra­ne ras­pra­ve
S. Freud, Cha­rak­ter a erotyzm analny; „Kul­tu­ro­wa“ mo­ral­no­ść sek­su­al­na a
współc­ze­sna ne­u­rotyczno­ść; Fan­ta­zje hi­steryczne i ich zwi­ą­tek z bi­sek­su­a­li­
zmem; Ro­mans rod­ziny ne­u­rotyków; Wpro­wad­ze­nie do na­rcyzmu; Żałoba
i me­lan­cho­lia, tł­um. B. Ko­cow­ska, Przypo­mi­na­nie, pow­tar­za­nie, pr­ze­pra­
co­wa­nie, tł­um. A. Czow­nic­ka, [u:] K. Po­spiszyl, Zygmunt Freud. Czł­o­wi­
ek i dzi­e­ło, Wro­cł­aw–War­sza­wa–Kraków 1991.
I. Psihoanaliza 81
S. Freud, „Dlac­ze­go woj­na?“, tł­um. J. Mi­zi­ń­ski, Col­lo­qu­ia Com­mu­nia 1989, nr 3–6.
S. Frojd, „Do­sto­jev­ski i oce­u­bi­stvo“, u: Iz kul­tu­re i umet­no­sti (prev. Vla­de­ta Je­
ro­tić), No­vi Sad, 1973, str. 235–259.
S. Freud, „Fetyszyzm“, tł­um. A. Pa­wel­ski, Sek­su­o­lo­gia, 1993, t. 1.
S. Freud, „Mity grec­kie i Sha­ke­spe­a­re“, tł­um. E. i W. So­bas­zko­wie, Di­a­log,
1988, nr 9.
S. Freud, „Niektóre typy cha­rak­terów w pracy psycho­a­na­li­ticycznej“, tł­um.
E. i W. So­bas­zko­wie, Di­a­log 1989, nr 4.
S. Freud, Pi­sarz i fan­ta­zjo­wa­nie, tł­um. M. Le­ś­ni­ew­ska, u: Te­o­ria ba­dań li­te­rac­
kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 2: Od pr­ze­ł­o­mu antypozytywistyczne­go do
ro­ku 1945, cz. 1: Ori­en­ta­cje po­e­to­cen­tryczne i kul­tu­ro­cen­tryczne, wybór,
ro­zpra­wa wstęp­na, ko­men­tarz S. Skwarczyńska, Kraków 1974.
S. Freud, „Pi­sarz i fan­ta­zjo­wa­nie“, tł­um. B. Ko­cow­ska, u: K. Ro­spiszyl,
Zygmunt Freud. Czł­o­wi­ek i dzi­e­ło, Wro­cł­aw–War­sza­wa–Kraków 1992.
S. Freud, „Pod­sta­wo­we po­ję­cia psycho­a­na­lizy“; „Ni­e­u­kon­ten­to­wa­nie w kul­tur­
ze“, tł­um. H. Kwi­e­ci­ń­ska, u: Fi­lo­zo­fia i so­cjo­lo­gia XX wi­e­ku, wyd. 2, War­
sza­wa 1965, cz. 1.
S. Freud, „Po­sta­cie psycho­patyczne na sce­nie“, tł­um. E. i W. So­bas­zko­wie, Di­a­
log 1988, nr 7.
S. Freud, „Pr­ze­mi­ja­no­ść“, tł­um. P. Dybel, Teksty Dru­gie 1999, nr 3.
Karl Gu­stav Jung
Tek­sto­vi (u pre­vo­du na polj­ski i na srp­ski)
C. G. Jung, Ar­chetypy i symbo­le. Pi­sma wybra­ne, tł­um. J. Pro­ko­pi­uk, War­sza­
wa 1976.
C. G. Jung, Dzi­e­ła, t. 1: Aion. Przyczynki do symbo­li­ki Ja­ź­ni, tł­um. R. Res­zke,
oprac. L. Ko­lan­ki­e­wicz, War­sza­wa 1997.
C. G. Jung, Dzi­e­ła, t. 2: Typy psycho­lo­gic­zne, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1997.
Up. K. G. Jung, Psi­ho­loš­ki ti­po­vi (prev. Mi­loš N. Đu­rić), No­vi Sad, 1977.
C. G. Jung, Dzi­e­ła, t. 3: Symbo­le pr­ze­miany. Ana­li­za pre­lu­di­um do schi­zo­fre­nii,
tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1998.
C. G. Jung, Dzi­e­ła, t. 4: Psycho­lo­gia a al­che­mia, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa
1999.
C. G. Jung, O is­to­cie psychic­zno­ś­ci. Listy 1906–1961, wyd. A. Jaffé, wspólpr.
G. Adler, wybór, tł­um., oprac. R. Res­zke, War­sza­wa 1996.
C. G. Jung, O is­to­cie snów, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1993. Up. S. Frojd,
„O biv­stvu sno­va“, u: K. G. Jung, Di­na­mi­ka ne­sve­snog (prev. De­sa i Pa­vle
Mi­le­kić), No­vi Sad, 1977, str. 385–404.
C. G. Jung, Podróź na Wschód, tł­um. W. Cheł­mi­ń­ski, J. Pro­ko­pi­uk, E. i W. So­
bas­zko­wie, oprac. L. Ko­lan­ki­e­wicz, War­sza­wa 1989.
82
Književne teorije XX veka
C. G. Jung, Pod­stawy psycho­lo­gii ana­litycznej (wykłady ta­vi­stoc­kie), tł­um.
R. Res­zke, War­sza­wa 1995.
C. G. Jung, Psycho­lo­gia a re­li­gia, tł­um. J. Pro­ko­pi­uk, War­sza­wa 1970.
C. G. Jung, Psycho­lo­gia a re­li­gia, tł­um. J. Pro­ko­pi­uk, oprac. R. Res­zke, War­sza­
wa 1995.
C. G. Jung, Psycho­lo­gia pr­ze­ni­e­si­e­nia, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa 1993.
C. G. Jung, Re­bis, czyli ka­mi­eń fi­lo­zofów, tł­um. J. Pro­ko­pi­uk, War­sza­wa 1989.
Carl Gu­stav Jung: Ro­zmowy, wywi­ady, spot­ka­nia, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa
1999.
C. G. Jung, Wspom­ni­e­nia, sny, myśli, spi­sa­ne i po­da­ne do dru­ku pr­zez A. Jaffé,
tł­um. R. Res­zke, L. Ko­lan­ki­e­wicz, War­sza­wa 1999.
C. G. Jung, Za­sad­nic­ze pro­blemy psycho­te­ra­pii, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa
1994. Up. K. G. Jung, Oda­bra­na de­la, 1–5, No­vi Sad, 1977. (1. Di­na­mi­ka
ne­sve­snog; 2. O psi­ho­lo­gi­ji ne­sve­snog; 3. Duh i ži­vot; 4. Psi­ho­loš­ke ras­pra­
ve; 5. Psi­ho­loš­ki ti­po­vi)
K. G. Jung, Čo­vjek i nje­go­vi sim­bo­li (prev. Ma­ri­ja i Ivan Sa­le­čić), Za­greb, 1973.
Žak La­kan
Tek­sto­vi u pre­vo­du na polj­ski (i na srp­ski i hr­vat­ski) – iz­bor
J. La­can, Funkcja i po­le mówi­e­nia i mowy w psycho­a­na­li­zie, tł­um. B. Gorczyca,
W. Gra­jew­ski, War­sza­wa 1996.
J. La­can, „Kan­ta Sa­dem“, tł­um. T. Ko­man­dant, Twórczość 1989, nr 8. Up. J. La­
can, „Kant sa Sa­de­om“ (prev. To­mi­slav Me­dak), Tre­ći pro­gram Hr­vat­skog
ra­di­ja, Za­greb, 1999, 55–56, str. 100–116.
J. La­can, „Sta­di­um zwi­er­ci­a­dła ja­ko czynnik kszta­ł­tu­jący funkcję Ja w świetle
do­ś­wi­adcze­nia psycho­a­na­lityczne­go“, tł­um. J. W. Alek­san­dro­wicz, Psycho­
te­ra­pia 1987, nr 4.
J. La­can, Če­ti­ri te­melj­na poj­ma psi­ho­a­na­li­ze (prev. Mir­ja­na Vu­ja­nić-Led­nic­ki),
Za­greb, 1986.
J. La­can, „Edi­pov kom­pleks“ (prev. Zlat­ko Wur­zberg), Tvr­đa, Za­greb, 2001,
str. 1–2, 95–104.
Naj­va­žni­ja de­la iz obla­sti psi­ho­a­na­li­ze
Ino­stra­ni auto­ri
Y. Bert­he­rat, Freud z La­ca­nem, czyli na­u­ka i psycho­a­na­lityka [u:] We­ik XX.
Pr­ze­kro­je. An­to­lo­gia współc­ze­snej krytyki fran­cu­ski­ej, Kraków 1991.
B. Bet­tel­he­im, Freud i dus­za lud­zka, tł­um., pr­zedm. D. Da­nek, War­sza­wa
1991.
I. Psihoanaliza 83
H. Blo­om, „Do Fre­u­da i da­lej“, tł­um. A. Bi­e­lik-Rob­son, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie
2003, nr 9–10.
L. Cher­tok, R. de Sa­us­su­re, Re­wo­lu­cja psycho­te­ra­pe­utyczna: od Me­sme­ra do
Fre­u­da, tł­um. A. Ko­wa­liszyn, War­sza­wa 1988.
A. East­ho­pe, „La­ca­now­ska in­ter­pre­ta­cja Kar­te­zjus­za“, tł­um. T. Ma­zur, Pr­ze­
gląd Fi­lo­zo­ficzny 2000, nr 3.
R. Eyer-Kal­kus, „Jac­qu­es La­can: psycho­a­na­li­za ja­ko ling­wistyka mówi­e­nia“,
tł­um. P. Dybel, Teksty Dru­gie 1998, nr 1–2.
B. Fink, Kli­nic­zne wpro­wad­ze­nie do psycho­a­na­lizy la­ca­now­ski­ej. Te­o­ria i tec­hni­
ka, tł­um. Ł. Mo­kro­si­ń­ski, War­sza­wa 2003.
M. Fo­u­ca­ult, „Ni­etzsche, Freud, Marks“, tł­um. K. Ma­tus­zew­ski, Li­te­ra­tu­ra na
Świ­e­cie 1988, nr 6.
A. Freud, Ego i mec­ha­nizmy ob­ron­ne, tł­um., pr­zedm. M. Ojrzyńska, War­sza­wa
1997.
The Freud Re­a­der, red. P. Gay, New York 1989.
E. Gel­lner, Uwod­zi­ci­el­ski urok psycho­a­na­lizy czyli Chytro­ść antyro­zu­mu, tł­um.
T. Ho­ł­ów­ka, War­sza­wa 1997.
M. Klein, The Se­lec­ted Me­la­nie Klein, red. J. Mitchell, New York 1986.
H. Lang, Mo­wa i nieświadomość, tł­um. P. Piszcza­tow­ski, wstęp P. Dybel, Gda­
ńsk 2005.
S. Lec­la­i­re, „Rzeczywistość po­ż­ą­da­nia“, tł­um. K. Łopus­zka, u: Na­tu­ra, kul­tu­ra,
pł­eć. Hi­sto­ria, et­no­gra­fia, psycho­lo­gia, fi­lo­zo­fia, tł­um. K. Łopus­zka, red.
K. W. Me­is­sner, Kraków 1969.
C. Lévi-Stra­us, „Freud, So­fo­kles i La­bic­he“, tł­um. L. Ko­lan­ki­e­wicz, Di­a­log
1990, nr 11.
R. Ma­jor, „Śla­dem La­ca­na“, tł­um. A. Wa­si­lew­ska, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 2003,
nr 3–4.
„Poc­hwa­ła psycho­a­na­lizy. Di­a­log Jac­qu­es’a Der­ridy i Eli­za­be­th Ro­u­di­ne­sco“,
tł­um. M. Lo­ba, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 2003, nr 3–4.
P. Ri­co­u­er, „Świadomość i nieświadomość“; „O pew­nej fi­lo­zo­fic­znej in­ter­pre­
ta­cji Fre­u­da“, tł­um. H. Igal­son, u: idem, Egzysten­cja i her­me­ne­utyka. Ro­
zprawy o me­tod­zie, wybór, oprac., po­sł. S. Cic­ho­wicz, War­sza­wa 1975.
J. Ri­viè­re, „Pro­ust a Freud“, tł­um. J. Bł­o­ń­ski, u: Pro­ust w oc­zach krytyki świ­a­to­
wej, wybór, red., pr­zedm. J. Bł­o­ń­ski, War­sza­wa 1970.
E. Ro­u­di­ne­sco, Jac­qu­es La­can. Je­go życie i myśl, tł­um. R. Res­zke, War­sza­wa
2005.
H. Se­gal, „Jo­seph Con­rad a kryzys wi­e­ku śred­ni­e­go“, Świ­at Psycho­a­na­lizy
1995, nr 2.
H. Se­gal, Mar­ze­nie sen­ne, wyob­ra­ź­nia i sztu­ka, tł­um. P. Dybel, Kraków 2003.
S. Schne­i­der­man, Jac­qu­es La­can – śmi­erć in­te­lek­tu­al­ne­go bo­ha­te­ra, tł­um.
Ł. Mo­kro­si­ń­ski, War­sza­wa 2004.
C. Thomp­son, Psycho­a­na­li­za. Na­rod­ziny i rozwój, współ­pr. P. Mul­lahy, tł­um.
T. Ko­ł­a­kow­ska, red., wstęp L. Ko­ł­a­kow­ski, War­sza­wa 1963.
84
Književne teorije XX veka
H. Vet­ter, „La­can mi­ędzy Fre­u­dem a He­i­deg­ge­rem“, tł­um. J. Mi­zi­ń­ski, Col­lo­qu­
ia Com­mu­nia 1989, nr 3–6.
W. Wo­ł­oszynow [M. B. Bac­htin?], „Po­za sfe­rą te­go, co spo­ł­ec­zne“, tł­um.
B. Żyłko, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 2003, nr 3/4.
S. Ži­žek, Pa­tr­ząc z uko­sa. Do La­ca­na pr­zez kul­tu­rę po­pu­lar­ną, tł­um. J. Mar­ga­ń­
ski, War­sza­wa 2003.
S. Ži­žek, Pr­ze­kle­ń­stvo fan­ta­zji, tł­um. A. Chmi­e­lew­ski, Wro­cł­aw 2001.
S. Ži­žek, Su­blim­ni objekt ide­o­lo­gi­je (prev. Ne­boj­ša Jo­va­no­vić i dr.), Za­greb,
2002.
S. Ži­žek, Znak, ozna­či­telj, pi­smo. Pri­log ma­te­ri­ja­li­stič­koj te­o­ri­ji ozna­či­telj­ske
prak­se, Be­o­grad, 1976.
Polj­ski ra­do­vi
A. Bi­e­lik-Rob­son, „Sł­o­wo i tra­uma: czas, nar­ra­cja, to­ż­sa­mo­ść“, Teksty Dru­gie
2004, nr 5.
D. Da­nek, Sztu­ka ro­zu­mi­e­nia. Li­te­ra­tu­ra i psycho­a­na­li­za, War­sza­wa 1997.
A. Do­da, Po­ś­pi­ech i cynizm: wokół­ te­o­rii dyskursów Jac­qu­es’a La­ca­na, Po­znań
2002.
P. Dybel, „Czas Edypa – czas Chrystu­sa“, Kul­tu­ra i Spo­ł­ec­ze­ńst­wo 1994, nr 1.
P. Dybel, „Der­ri­da i La­can: spór dwóch żaków o fal­lu­sa“, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie
2003, nr 3–4.
P. Dybel, Di­a­log i re­pre­sja. Antyno­mie psycho­a­na­lizy Zygmun­ta Fre­u­da, War­
sza­wa 1995.
P. Dybel, Fre­u­da sen o kul­tur­ze, War­sza­wa 1996.
P. Dybel, „Instynkt – po­pęd – na­mi­ęt­no­ść (An­tro­po­lo­gia Hel­mut­ha Ples­sne­ra
a Fre­u­dow­ska te­o­ria po­pę­dow)“, Kul­tu­ra i Spo­ł­ec­ze­ńst­wo 1993, nr 1.
P. Dybel, „Pod­mi­ot nieświadomośći. Po­ję­cie pod­mi­o­tu w psycho­a­na­li­zie
Jac­qu­es’a La­ca­na na tle tradycji fi­lo­zo­fii kar­te­zja­ń­ski­ej“, Pr­ze­gląd Fi­lo­zo­
ficzny 2000, nr 3.
P. Dybel, „Pr­ze­mi­jal­no­ść pi­ęk­na i me­lan­cho­lia Fre­u­da“, Teksty Dru­gie 1999,
nr. 3.
P. Dybel, Ur­wa­ne ści­e­ż­ki. Przybyszew­ski – Freud – La­can, Kraków 2000.
J. Go­ś­ci­ni­ak, „Dyskurs psycho­a­na­lityczny w te­o­rii Jac­qu­es’a La­ca­na“, Świ­at
Psycho­a­na­lizy 1995, nr 2.
K. Irzykow­ski, „Freudyzm i freudyści“, Praw­da 1913, nr 2–6, 8–9.
K. Irzykow­ski, „Te­o­ria snów Fre­u­da“, No­wa Re­for­ma 1912, nr 590.
Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 2003, nr 3/4 – broj je u ce­lo­sti po­sve­ćen La­ka­nu.
B. Mi­ci­ń­ski, „O te­o­retycznych pod­sta­wach psycho­a­na­lizy“, Ver­bum 1938, t. 4.
M. Ob­ręb­ska, W pos­zu­ki­wa­niu ukrytej struk­tury. Se­mi­otyka wo­bec pro­ble­mu
ni­e­ś­wi­a­do­mo­ś­ci, Po­znań 2002.
L. Pi­ąt­kow­ska–Mag­no­ne, „Krytyka czyste­go po­ż­ą­da­nia. Po­wrót do ‘Kan­ta Sa­
dem’ Jac­qu­es’a La­ca­na“, Pr­ze­gląd Fi­lo­zo­ficzny 2004, nr 4.
I. Psihoanaliza 85
Pi­sarz i psycho­a­na­lityk, red. R. Dzi­ur­la, J. Groth, Po­znań 1999.
K. Po­spiszyl, „Kul­tu­ro­we uwa­run­ko­wa­nia oso­bo­wo­ś­ci czł­o­wi­e­a­ka w uję­ciu
psycho­a­na­lizy“, Stu­dia Fi­lo­zo­fic­zne 1969, t. 5.
J. Pot­ka­ń­ski, So­bowt­ór. Róż­e­wicz a psycho­a­na­li­za Jac­qu­es’a La­ca­na i Me­la­nii
Klein, War­sza­wa 2004.
Psycho­a­na­li­za i li­te­ra­tu­ra, red. P. Dybel, M. Gł­o­wi­ń­ski, Gda­ńsk 2001.
H. Stęp­ni­ew­ska-Gę­bik, Z in­spi­ra­cji La­ca­now­skich, To­ruń 2000.
S. I. Wit­ki­e­wicz, Ni­emyte dus­ze. Stu­di­um psycho­lo­gic­zne nad kom­plek­sem ni­
żs­zo­ś­ci (wę­zł­o­w­i­ski­em upo­ś­led­ze­nia) pr­ze­pro­wad­zo­ne me­to­dą Fre­u­da ze
szczególnym uw­zględ­ni­e­ni­em pro­blemów pol­skich (1936), [u:] idem, Nar­
kotyki. Ni­emyte dus­ze, wstęp, oprac. A. Mi­ci­ń­ska, War­sza­wa 1975.
Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski
86
Književne teorije XX veka
II. FE­NO­ME­NO­LO­GI­JA
Tre­ba se sa­mo za­gle­da­ti u sa­me fe­no­me­
ne, a ne o nji­ma una­pred go­vo­ri­ti i stva­
ra­ti kon­struk­ci­je.
Ed­mund Hu­serl1
On­to­lo­gi­ja knji­žev­nog de­la je­ste apri­or­
na te­o­ri­ja i kao ta­kva ni­jed­nu od svo­jih
tvrd­nji ne mo­že za­sni­va­ti na is­ku­stvu
u ko­jem su is­ka­za­na po­je­di­nač­na de­la u
či­ta­vom svom sklo­pu i svoj svo­joj po­je­di­
nač­no­sti.
Ro­man In­gar­den2
Či­ta­va kri­ti­ka je u svom is­ho­diš­tu i u osno­
vi kri­ti­ka sve­sti.
Žorž Pu­le3
Raz­miš­lja­nja o knji­žev­nom de­lu ne mo­
gu bi­ti po­sve­će­na is­klju­či­vo sa­mom tek­
stu, već i u is­toj me­ri či­nu nje­go­vog usva­
ja­nja.
Vol­fgang Izer4
Е. Hu­serl, Ide­ja fe­no­me­no­lo­gi­je. Pet pre­da­va­nja, Be­o­grad, 1975, str. 82, pre­
vod: Mi­lan Da­mja­no­vić.
R. In­gar­den, Po­e­ti­ka, Fo­to-fu­tu­ra, Be­o­grad, 2000, str. 11, pre­vod: Iva­na Đo­kić.
G. Po­u­let, La con­sci­en­ce cri­ti­que, Pa­ris, 1971, str. 314.
W. Iser, „Pro­ces czyta­nia. Per­spektywa fe­no­me­no­lo­gic­zna“, u: Współc­ze­sna
myśl li­te­ra­tu­ro­znaw­cza w RFN. An­to­lo­gia, War­sza­wa, str. 225.
Šta i ka­ko?
Fe­no­me­no­lo­gi­ja je pra­vac u is­tra­ži­va­nji­ma knji­žev­no­sti ko­ji se
iz­vo­di iz fe­no­me­no­lo­gi­je Ed­mun­da Hu­ser­la (1850–1938). Obič­
no se po­ve­zu­je s ra­do­vi­ma Ro­ma­na In­gar­de­na (1893–1970),
ko­ji se odnose na na­či­n po­sto­ja­nja i sa­zna­va­nja knji­žev­nog de­
la kao i stva­ra­lač­ke ko­mu­ni­ka­ci­je ta­ko­zva­ne ško­le iz Kon­stan­ce
(Vol­fgang Izer, Hans-Ro­bert Ja­us, Karl-Hajnc Štir­le) i an­glo­a­me­
rič­ke ško­le „či­ta­lač­ke re­ak­ci­je“ (D. Ble­ich, N. Hol­land, Re­a­der-Re­spon­se Cri­ti­cism). Shva­će­nu na svoj na­čin, fe­no­me­no­lo­gi­ju je
ko­ri­stio i Ga­ston Baš­lar (1884–1962) u pro­u­ča­va­nju po­et­skih sli­
ka, a po­sle nje­ga ta­ko­zva­na Že­nev­ska ško­la: pr­vo nje­ni ute­me­lji­
va­či – Mar­sel Rej­mond i Al­bert Be­gen, a za­tim i nji­ho­vi uče­ni­ci
– Žorž Pu­le (1902–1991), Žan Pjer Ri­šar (rođ. 1922), Jan Sta­ro­
bin­ski (rođ. 1928), kao i Džo­zef Hi­lis Mi­ler (rođ. 1928) pre ne­
go što je po­stao de­kon­struk­ti­vi­sta. Fe­no­me­no­lo­gi­jom se, dok ga
ni­je pre­o­ku­pi­rao mark­si­zam, ba­vio i Žan-Pol Sar­tr (1905–1980),
autor Ima­gi­na­ci­je (1940) či­ji pod­na­slov gla­si Fe­no­me­no­loš­ka psi­
ho­lo­gi­ja ima­gi­na­ci­je, kao i ras­pra­ve Šta je knji­žev­nost? u ko­joj je
či­ta­o­cu pri­zna­ta ulo­ga za­jed­nič­kog tvor­ca knji­žev­nog de­la. Do­
sta pa­žnje knji­žev­nim pi­ta­nji­ma po­sve­tio je i Mo­ris Mer­lo-Pon­ti
(1908–1961), autor Fe­no­me­no­lo­gi­je per­cep­ci­je (1945) i broj­nih ese­
ja o umet­no­sti.
Osnov­na fe­no­me­no­loš­ka
■ FE­NO­MEN (grč. pha­i­no – po­ja­vlji­
te­za
gla­si: sve ono što se po­ja­vva­ti se) – „je neš­to što se po­ja­vlju­je,
lju­je
u sve­tu ima smi­sao za­hva­
neš­to što vi­di­mo ona­kim ka­kvim ga
vi­di­mo i što mo­že­mo ver­no opi­sa­ti ne
lju­ju­ći či­nu sve­sti. „Mo­ra­mo
iz­ri­ču­ći o to­me ni­ka­kav sud sve dok
po­ku­ša­ti da stvar­no po­đe­mo od
to ne vi­di­mo ona­kvim ka­kvim je­ste“.*
stva­ri upra­vo ona­kvih ka­kve se
* E. Pa­ci, „Dzi­en­nik fe­no­me­no­lo­giczny“, u:
pri­ka­zu­ju i ka­kve se po­ja­vlju­ju
Zwi­ąz­ki i znac­ze­nia. Ese­je wybra­ne, War­sza­
i da pri tom osta­ne­mo kod tog
wa, 1980. U Hu­ser­lo­voj te­o­ri­ji fe­no­men je
pri­ka­zi­va­nja ne upuš­ta­ju­ći se ni
stvar ko­ju je svest ob­da­ri­la smi­slom.
II. Fenomenologija 89
Šta je
fe­no­me­no­lo­gi­ja
u pro­u­ča­va­nju
knji­žev­no­sti?
Či­no­vi sve­sti
kao osno­va
fe­no­me­no­lo­gi­je
Fe­no­me­no­loš­ka
oči­gled­nost
In­gar­de­no­va
is­tra­ži­va­nja
knji­žev­nog de­la
Knji­žev­no de­lo
kao in­tersu­bjek­tiv­ni in­ten­
ci­o­nal­ni pred­met
u ka­kve spe­ku­la­ci­je.“ Svest na­sto­ji da vi­di ono što se po­ja­vlju­je bez
ika­kvih pre­du­be­đe­nja i go­to­vih te­o­ri­ja, kon­cen­tri­šu­ći se na ono što
je naj­bit­ni­je (suš­ti­na stva­ri, od­no­sno eidos), a ne na ono što je slu­čaj­
no i po­je­di­nač­no. Ovaj pro­do­ran po­gled (ko­ji je Hu­serl na­zvao in­tu­
i­ci­jom ili oči­gled­noš­ću) pra­ti pre­ci­zan opis jer „stvar­no­me pri­pa­da
da bu­de opi­sa­no, a ne kon­stru­i­ra­no ili kon­sti­tu­i­ra­no“. Čist opis, pre­
ma Hu­ser­lu, za­sni­va se na „sa­gle­da­va­nju suš­ti­ne“ ko­ja tre­ba da se
pred­sta­vi s apo­dik­tič­nom, od­no­sno ne­sum­nji­vom oči­gled­noš­ću.
Uti­caj fe­no­me­no­lo­gi­je na pro­u­ča­va­nje knji­žev­no­sti je po­sre­dan.
Hu­ser­la je kao ma­te­ma­ti­ča­ra i lo­gi­ča­ra u ne­znat­noj me­ri in­te­re­so­va­
la knji­žev­nost i ni­je joj po­sve­tio po­seb­ne stu­di­je. A za In­gar­de­na,
nje­go­vog uče­ni­ka, is­tra­ži­va­nja knji­žev­nog de­la bi­la su sa­mo deo
ši­reg fi­lo­zof­skog pro­jek­ta u ko­jem je – upr­kos Hu­ser­lo­vim od­re­đe­
nji­ma – na­sto­jao da do­ka­že kako svet po­sto­ji na auto­no­man na­čin,
re­la­tiv­no ne­za­vi­stan od aka­ta sve­sti, iako je stva­ran i po­mo­ću sve­sti.
Za­to tre­ba ima­ti u vi­du da je In­gar­den, od­re­đu­ju­ći eg­zi­sten­ci­jal­nu
auto­no­mi­ju knji­žev­nog de­la u okvi­ru glav­nih on­to­loš­kih is­tra­ži­va­
nja, po­ku­ša­vao pre sve­ga da pro­na­đe do­ka­ze za pot­kre­plji­va­nje te­
ze o po­sto­ja­nju eg­zi­sten­ci­jal­no sa­mo­stal­nog sve­ta i da su ga ma­nje
in­te­re­so­va­li po­je­di­nač­ni knji­
■ IN­TEN­CI­O­NAL­NOST – ide­ja ko­ju
žev­no­te­o­rij­ski pro­ble­mi. Na­rav­ je Hu­serl pre­u­zeo od Fran­ca Bren­ta­
no, knji­žev­no de­lo je spe­ci­fi­čan na (1838–1917): sva­ka svest je svest o
pred­met i po­treb­na mu je po­seb­ ne­če­mu, što zna­či da ne po­sto­ji ne­in­
na pa­žnja, ali pre sve­ga je reč o ten­ci­o­nal­na ili pra­zna svest. Pred­me­ti
to­me da li re­al­ni pred­me­ti mo­gu se ne na­la­ze u sve­sti kao u ku­ti­ji, već
pred­me­te (ili ko­re­la­te)
ima­ti in­ten­ci­o­nal­nu struk­tu­ru. pred­sta­vlja­ju
ak­ta sve­sti te su, da­kle, suš­tin­ski ne­
In­gar­den je – upr­kos Hu­ser­lu za­vi­sni od sve­sti. Pre­ma In­gar­de­nu,
– tvr­dio da mo­gu, a ana­li­za knji­ knji­žev­no de­lo je in­ten­ci­o­nal­na tvo­
žev­nog de­la kao „in­ter­su­bjek­tiv­ re­vi­na (ko­re­lat autor­ske sve­sti) ko­ja
nog in­ten­ci­o­nal­nog pred­me­ta“ je uči­nje­na traj­nom po­moću in­ter­
ko­ji ima svo­ju eg­zi­sten­ci­jal­nu su­bjek­tiv­nog zna­če­nja i za­hva­lju­ju­ći
to­me knji­žev­no stva­ra­laš­tvno je ra­zu­
osno­vu iz­van či­ste sve­sti bi­la je mlji­vo. Kao in­ten­ci­o­nal­ni pred­met,
iz­u­zet­no po­god­na za po­le­mi­ku s knji­žev­no de­lo je she­ma­ti­zo­va­na tvo­
re­vi­na ko­ja tra­ži ak­tu­a­li­za­ci­ju.
Hu­ser­lom.
90
J. Pa­toč­ka, „Co to jest fe­no­me­no­lo­gia?“, u: Świ­at na­tu­ralny a fe­no­me­no­lo­gia,
Kraków, 1987, str. 159.
Tre­ba ima­ti u vi­du da fe­no­me­no­lo­zi ni­su ko­ri­sti­li ter­min „in­tu­i­ci­ja“ u uobi­ča­
je­nom zna­če­nju, kao ekvi­va­lent ne­ra­ci­o­nal­nog uvi­da. Upra­vo je ova­ko shva­
će­nu in­tu­i­ci­ju isme­vao Vit­ka­ci kad je pi­sao da je „naj­bo­lji lek za in­tu­i­ci­ju po­
li­ci­ja“. In­tu­i­ci­ja (lat. in­tu­e­ri = mo­tri­ti) pre­ma Hu­ser­lu od­go­va­ra oči­gled­no­sti.
M. M.-Ponty, Fe­no­me­no­lo­gi­ja per­cep­ci­je, Ve­se­lin Ma­sle­ša, Sa­ra­je­vo, 1978,
str. 8, pre­vod: dr An­đel­ko Ha­ba­zin.
Književne teorije XX veka
Ipak, da bi se detaljnije ob­ja­sni­la suš­ti­na fe­no­me­no­loš­kog po­du­
hva­ta, tre­ba, ne­sum­nji­vo, po­če­ti od Hu­ser­la, upo­zna­ti se s nje­go­vim
kom­pli­ko­va­nim reč­ni­kom (ko­ji je ve­o­ma va­žan za fi­lo­zo­fi­ju i fi­lo­
zo­fi­ju knji­žev­no­sti XX ve­ka) ne bi li se ka­sni­je preš­lo na fe­no­me­
no­loš­ke te­o­ri­je knji­žev­no­sti od ko­jih kao naj­va­žni­je tre­ba pri­hva­ti­ti
te­o­ri­ju Ro­ma­na In­gar­de­na, ne­mač­ku ško­lu este­ti­ke re­cep­ci­je i fran­
cu­sku va­ri­jan­tu ta­ko­zva­ne te­mat­ske kri­ti­ke. Pri tom tre­ba ima­ti na
umu ovo: iako je u Polj­skoj naj­po­zna­ti­ja te­o­ri­ja Ro­ma­na In­gar­de­na,
u sve­tlu me­to­da XX ve­ka ona ni­je ni naj­u­ti­caj­ni­ja, ni­ti je – tre­ba to
otvo­re­no pri­zna­ti – od ve­li­ke po­mo­ći u in­ter­pre­ta­ci­ja­ma po­je­di­nač­
nih knji­žev­nih tek­sto­va. U pri­ka­zu ko­ji sle­di glav­ni ak­ce­nt sta­vljen
je na re­kon­struk­ci­ju fe­no­me­no­loš­kog idi­o­ma či­je je raz­u­me­va­nje ne­
op­hod­no za hu­ma­ni­sti­ku XX ve­ka i znat­no iz­la­zi iz okvi­ra pro­u­ča­va­
nja knji­žev­no­sti sen­su stric­to. Bez po­drob­nog sa­gle­da­va­nja Hu­ser­la,
fe­no­me­no­loš­ke te­o­ri­je knji­žev­no­sti ne bi bi­le ra­zu­mlji­ve. Bez Hu­ser­
la bi bio ne­shva­tljiv i raz­voj te­o­r i­j e knji­žev­no­sti.
Osno­ve
Tvo­rac fe­no­me­no­lo­gi­je, Ed­mund Hu­serl, bio je ma­te­ma­ti­čar ko­ji
se od po­čet­ka stu­di­ja ko­le­bao iz­me­đu ma­te­ma­ti­ke i fi­lo­zo­fi­je. Ma­te­
ma­ti­ka ga je pri­vla­či­la pre­ci­znoš­ću i stro­goš­ću pra­vi­la, ali nje­gov
uči­telj Franc Bren­ta­no ga je ube­dio da se i fi­lo­zo­fi­ja mo­že prak­ti­
ko­va­ti kao na­u­ka: „Na po­čet­ku sam iz nje­go­vih pre­da­va­nja“, se­ća
se Hu­serl svog stu­di­ra­nja kod Bren­ta­na, „ste­kao uve­re­nje ko­je mi
je do­zvo­li­lo da iza­be­rem fi­lo­zo­fi­ju kao ži­vot­no za­ni­ma­nje, a to je
da je i fi­lo­zo­fi­ja po­lje ozbilj­nog ra­da, da se njo­me mo­že, a sa­mim
tim i tre­ba, ba­vi­ti u du­hu naj­stro­že na­u­ke.“ Go­di­ne 1891. Hu­serl
ob­ja­vlju­je Fi­lo­zo­fi­ju arit­me­ti­ke. Psi­ho­loš­ke i lo­gič­ke ana­li­ze, vo­di ko­
re­spon­den­ci­ju s lo­gi­ča­rem Go­tli­bom Fre­ge­om ko­ji kri­ti­ku­je ostat­ke
psi­ho­lo­gi­zma u tom de­lu. Hu­serl je hteo da na­pi­še dru­gi tom, ali
se pre­do­mi­slio poš­to je od­ba­cio me­to­du i re­zul­ta­te.10 Na pre­la­zu iz­
me­đu XIX u XX vek, ob­ja­vlju­ju­ći Lo­gische Un­ter­suc­hun­gen (Lo­gič­ka
Do­volj­no je re­ći da će se na nje­ga po­zi­va­ti i Žak De­ri­da po­ku­ša­va­ju­ći da de­fi­
ni­še po­jam „li­te­rar­no­sti“. Po­gle­da­ti: Li­te­rar­nost u po­gla­vlju De­kon­struk­ci­ja.
A. Pół­taw­ski, „Sł­o­wo wstęp­ne“, u: Idea fe­no­me­no­lo­gii..., op. cit., str. VI­II.
10 To je, uosta­lom, po­sta­la traj­na Hu­ser­lo­va oso­bi­na. Ni­ka­da ni­je bio za­do­vo­
ljan već ob­ja­vlje­nim de­li­ma i stal­no je – do smr­ti, 1938. go­di­ne – ra­dio na nji­
ho­vom po­bolj­ša­nju. U Hu­ser­lo­vom ar­hi­vu u Lu­ve­nu na­la­zi se oko 30 hi­lja­da
stra­na ste­no­gra­fi­sa­nih i suk­ce­siv­no ob­ja­vlji­va­nih ru­ko­pi­sa.
II. Fenomenologija 91
Ed­mund Hu­serl
Hu­ser­lo­vo
uda­lja­va­nje od
psi­ho­lo­gi­zma
Lo­gič­ka
is­tra­ži­va­nja
is­tra­ži­va­nja),11 Hu­serl se uda­lja­va od psi­ho­lo­gi­zma i po­sta­vlja te­me­lje
či­stoj lo­gi­ci. Po ob­ja­vlji­va­nju Lo­gič­kih is­tra­ži­va­nja Hu­serl je ime­no­van
za pro­fe­so­ra u Ge­tin­ge­nu, gde je ra­dio do 1916. go­di­ne (1912. go­di­ne
Ro­man In­gar­den je po­stao nje­gov uče­nik). Od 1916. go­di­ne je pre­
da­vao u Fraj­bur­gu (gde su nje­go­vi uče­ni­ci bi­li, iz­me­đu osta­lih, Edi­ta
Štajn i Mar­tin Haj­de­ger). U pen­zi­ju je oti­šao 1929, ali je do 1933. dr­
žao pre­da­va­nja. U isto vre­me po­ja­vi­la su se još dva de­la ko­ji­ma za­po­či­
nje fe­no­me­no­loš­ki pre­o­kret u fi­lo­zo­fi­ji: Fe­no­me­no­lo­gi­ja vo­lje Alek­san­
dra Pfen­de­ra i Tran­scen­den­tal­na i psi­ho­loš­ka me­to­da Mak­sa Še­le­ra.
Zaš­to su na­sta­la Lo­gič­ka is­tra­ži­va­nja? Ru­ski fi­lo­zof Lav Še­stov,
s ko­jim se Hu­serl ozbilj­no spo­rio po­vo­dom po­u­zda­no­sti sa­zna­nja,
pam­ti iz­ja­vu ne­mač­kog mi­sli­o­ca na tu te­mu:
„Što sam du­blje pro­di­rao u osnov­ne pro­ble­me lo­gi­ke, to sam
ja­če ose­ćao da na­še zna­nje i na­še po­zna­va­nje po­drh­ta­va­ju i
da se lju­lja­ju iz te­me­lja, dok se na­po­kon, na mo­je neo­pi­si­vo
za­pre­paš­će­nje, ni­sam uve­rio da uko­li­ko je sa­vre­me­na fi­lo­zo­
fi­ja iz­re­kla po­sled­nju reč o suš­ti­ni sa­zna­nja, on­da to sa­za­nje
ne po­sto­ji ... [Bio sam sve­stan toga] da ako ra­zum ne uspe da
po­be­di sum­nje ko­je su se u me­ni na­mno­ži­le, ako smo osu­đe­
ni sa­mo na do­te­ri­va­nje, za­ba­šu­ri­va­nje ... pu­ko­ti­na i pra­zni­na
ko­je su na­sta­le u svim na­šim epi­ste­mo­loš­kim kon­struk­ci­ja­
ma, on­da će se jed­nog da­na na­še div­no zna­nje ras­pa­sti i na­ći
će­mo se oči u oči s bed­nim osta­ci­ma na­še ve­li­či­ne.“12
Pro­tiv sa­znaj­nog
re­la­ti­vi­zma
Lo­gič­ka is­tra­ži­va­nja su, pre sve­ga, bi­la usme­re­na pro­tiv sa­znaj­
nog re­la­ti­vi­zma, od­no­sno uve­re­nja da ne po­sto­ji objek­tiv­no me­ri­lo
is­prav­no­sti su­do­va o stvar­no­sti. Hu­ser­lov cilj je bio da pro­na­đe ono
„što je isti­ni­to [i što] je ap­so­lut­no isti­ni­to“, „sa­mo po se­bi“. Pre­ma
Hu­ser­lo­vom miš­lje­nju,
„isti­na je sa­mo jed­na je­di­na, bez ob­zi­ra na to da li je u svo­jim
su­do­vi­ma sa­gle­da­va­ju lju­di ili ne lju­di, an­đe­li ili bo­go­vi“.13
Ovo je je­dan od naj­va­žni­jih fe­no­me­no­loš­kih ak­si­o­ma: sa­zna­nje
ne za­vi­si od to­ga ko i na ko­ji na­čin sa­zna­je, već se za­sni­va na pot­pu­
nom odva­ja­nju isti­ne od pro­men­lji­vih okol­no­sti nje­nog shva­ta­nja.
11 E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne (1900–1901) t. 1: Pro­le­go­me­na do czystej lo­gi­ki,
To­ruń, 1996, t. 2: Ba­da­nia dotyczą­ce fe­no­me­no­lo­gii i te­o­rii, deo 1–2, War­sza­
wa, 2000.
12 L. Sze­stow, „Egzysten­cja­lizm ja­ko krytyka fe­no­me­no­lo­gii“, u: Fo­lo­zo­fia egzysten­
cjal­na, pri­re­di­li: L. Ko­ł­a­kow­ski, K. Po­mian, War­sza­wa, 1965, str. 214–215.
13 E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne, t. 1, op. cit., str. 123.
92
Književne teorije XX veka
Re­la­ti­vi­zam, noć­na mo­ra sci­jen­ti­sta i mo­ra­li­sta, pre­ma Hu­ser­lu
je bio po­sle­di­ca an­tro­po­lo­gi­za­ci­je, su­bjek­ti­vi­za­ci­je i psi­ho­lo­gi­za­ci­je
isti­ne ko­ji tu isti­nu re­du­ku­ju na funk­ci­ju in­di­vi­du­al­nog miš­lje­nja, na
pro­men­lji­vu pri­ro­du čo­ve­ka (ka­ko će­mo vi­de­ti, kad je u pi­ta­nju isti­
na, fe­no­me­no­lo­gi­ja je eks­trem­ni pro­tiv­nik prag­ma­ti­zma)14. Nje­gov
plan je bio dru­ga­či­ji: u sve­tu tre­ba pro­na­ći osno­vu na ko­joj se mo­že
od­u­pre­ti re­la­ti­vi­zmu. Is­po­sta­vi­lo se da se ta osno­va mo­že pro­na­ći je­di­
no u č i­stoj l o­g i­c i či­ji je eg­zi­sten­ci­jal­ni sta­tus ne­za­vi­san od bi­lo ka­
kvih em­pi­rij­skih sta­vo­va i kul­tur­nog kon­tek­sta. Za­to je Hu­serl pi­sao:
„Isti­nu ‘shva­ta­mo’ ne kao ne­ki em­pi­rij­ski sa­dr­žaj ko­ji se po­
ja­vlju­je u to­ku psi­hič­kih do­ži­vlja­ja i po­no­vo ne­sta­je; ona ni­
je je­dan od mno­gih fe­no­me­na, već je do­ži­vljaj ... u ko­jem
do­ži­vljaj pred­sta­vlja neš­to opšte, ne­ku ide­ju.“15
Objek­tiv­na isti­na
Ta­ko shva­će­na isti­na „ap­so­lut­no oba­ve­zu­je“16 i „sa­ma u se­bi
osta­je ono što je­ste, za­dr­ža­va svo­ju ide­al­nu suš­ti­nu“.17 Isti­na po­sto­ji
objek­tiv­no, od­no­sno ne­za­vi­sno od po­je­di­nač­nih su­do­va. Fi­lo­zo­fa ne
in­te­re­su­je miš­lje­nje Pe­tra ili Pa­vla, ko­je se ti­če jed­na­či­ne 2 + 2 = 4,
jer po­sto­je hi­lja­de po­je­di­nač­nih su­do­va o to­me, ali se svi od­no­se na
sa­mu isti­nu ko­ja je – što je bit­no – oči­gled­na isti­na. Ko­nač­no me­ri­
lo isti­ne, go­vo­rio je Hu­serl, jeste nje­na oči­gled­nost, od­no­sno to da
se ona pri­ka­zu­je svi­ma isto, ne­za­vi­sno od tač­ke gle­diš­ta i sta­vo­va.
Sva­ko ko bu­de sma­trao da je in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­nog de­la sa­mo
shva­ta­nje ili ot­kri­va­nje u nje­mu sa­dr­ža­ne oči­gled­ne isti­ne, hteo ne
hteo će se po­sred­no na­do­ve­zi­va­ti na Hu­ser­la. Ma­da će se Hu­serl ka­
sni­je vi­še okre­nu­ti ide­a­li­zmu, ovaj „lo­gič­ki“ im­puls će ipak od ta­da ne­
pre­kid­no pra­ti­ti fe­no­me­no­lo­gi­ju. To je uve­re­nje o tome kako se isti­na
mo­že ot­kri­ti a ne kon­stru­i­sa­ti, kako se ona je­di­no ot­kri­va a ne stva­ra.
Na taj na­čin je, po­čet­kom XX ve­ka u Lo­gič­kim is­tra­ži­va­nji­ma,
for­mu­li­sa­na ne­mi­nov­nost fe­no­me­no­loš­kih is­tra­ži­va­nja ko­ja će ute­
me­lji­ti kon­cep­ci­je či­stih suš­ti­na i po­u­zda­nost sa­zna­nja. Već se u
ovoj knji­zi po­ja­vlju­ju naj­va­žni­je oso­bi­ne fe­no­me­no­lo­gi­je. To su:
njen in­tu­i­ti­van, tj. evi­den­tan ka­rak­ter, is­klju­či­va­nje iz po­lja is­tra­ži­
va­nja ono­ga što iz­la­zi iz okvi­ra či­ste sve­sti; uzi­ma­nje u ob­zir sa­mo
ono­ga što se sa­mo po se­bi po­ka­zu­je na oči­gle­dan na­čin; nje­na opi­
snost, kao i sta­tus na­u­ke na ko­joj bi tre­ba­lo da su ute­me­lje­ne sve
dru­ge na­u­ke. Po­gle­daj­mo, re­dom, sva ova pi­ta­nja.
14
15
16
17
Po­gle­da­ti: Prag­ma­ti­zam.
E. Hus­serl, op. cit., str. 133.
Ibid., str. 134.
Ibid.
II. Fenomenologija Či­sta lo­gi­ka
93
Oči­gled­nost
isti­ne
Fe­no­me­no­loš­ka
is­tra­ži­va­nja
Osnov­ne te­me
Lo­gič­kih
is­tra­ži­va­nja
Fe­no­me­no­loš­ka
in­tu­i­ci­ja
Či­sta svest
Hu­ser­lo­va
kon­cep­ci­ja
či­stog opi­sa
Te­ma knji­ge je „č i­st a fe­ no­me­ no­l o­g i­j a do­ž i­v lj a­j a miš­lj e­
nj a i s a­ z na­nj a“ ko­ja „se od­no­si is­klju­či­vo na do­ži­vlja­je ko­ji se
mo­gu shva­ti­ti i ana­li­zi­ra­ti i n­tu­i­c i­j om u či­stoj suš­tin­skoj [= esen­
ci­jal­noj] opšto­sti, a ne sa em­pi­rij­ski aper­ci­pi­ra­nim [= sve­sno doživ­
ljenim] do­ži­vlja­ji­ma kao re­al­nim či­nje­ni­ca­ma, s do­ži­vlja­ji­ma lju­di
i ži­vo­ti­nja ko­ji se kao is­ku­stve­na či­nje­ni­ca is­po­lja­va­ju i pri­hva­ta­ju
u sve­tu“.18 Nije reč, da­kle, o to­me šta čo­vek do­ži­vlja­va u sve­tu, već
šta do­ži­vlja­va u či­stoj in­tu­i­ci­ji, što zna­či in­tu­i­ci­ji sve­de­noj sa­mo
na svest. Fe­no­me­no­loš­ka in­tu­i­ci­ja „is­klju­ču­je sve su­do­ve ko­ji se
od­no­se na psi­ho­fi­zič­ku pri­ro­du, uklju­ču­ju­ći re­al­ne stva­ri, te­la, lju­
de, pa i sop­stve­ni Ja-su­bje­kat, kao i uopšte na sve što tran­scen­di­ra
[= prekoračuje] či­stu svest“.19 Fe­no­me­no­lo­gi­ja se, da­kle, ba­vi „či­
stom sveš­ću“ (= unu­traš­njom, ima­nent­nom sveš­ću) i ne ba­vi se
onim šta sva­ko od nas, kao je­din­ka ote­lo­vlje­na i pod­lo­žna ra­znim
uti­ca­ji­ma, mi­sli o sve­tu, ni­ti šta u tom sve­tu do­ži­vlja­va, ka­kvim uti­
ca­ji­ma pod­le­že. Hu­serl go­vo­ri o „u nu­t raš­nj em op a­ž a­nju“, od­
no­sno ona­kvom ko­je u svoj pred­met ne uvo­di niš­ta što u sa­mom
do­ži­vlja­ju ne bi bi­lo „oči­gled­no pred­sta­vlje­no i efek­tiv­no pri­sut­no“.
„Lo­gič­ki poj­mo­vi [...] tre­ba­lo bi da pro­is­ti­ču iz e v i­ dent­ no­st i [An­
scha­u­ung]; oni tre­ba da na­sta­ju pu­tem ideji­zu­ju­će ap­strak­ci­je na
osno­vu od­re­đe­nih do­ži­vlja­ja.“20 Ova „ide­ji­zu­ju­ća ap­strak­ci­ja“ tre­ba
da oslo­bo­di po­je­di­nač­ne do­ži­vlja­je od nji­ho­ve ne­pre­vo­di­vo­sti na je­
zik opštih poj­mo­va. Evi­dent­nost ga­ran­tu­je ade­kvat­nost, od­no­sno
„poj­mov­no sa­vr­še­no pred­sta­vlje­no“21 sa­zna­nje bez ika­kve su­bjek­tiv­
ne pri­me­se; su­bjek­tiv­ne, zna­či one ko­ja je pro­men­lji­va i do­la­zi iz­van
sve­sti. Ov­de mo­ra­mo bi­ti opre­zni. Za Hu­ser­la iz tog pe­ri­o­da „su­bjek­
ti­van“ zna­či „neo­bjek­ti­van“ ili onaj ko­ji „pr­lja“ sa­zna­va­nje več­ne isti­
ne.22 „Su­bjek­ti­van“ zna­či pro­men­ljiv i re­la­ti­vi­zo­van. Re­čju, ne­si­gu­ran.
„Suš­ti­ne shva­će­ne di­rekt­no suš­tin­skom in­tu­i­ci­jom, kao i ve­ze
ko­je se za­sni­va­ju sa­mo na suš­ti­na­ma, ona iz­ra­ža­va opi­sno kroz suš­
tin­ske poj­mo­ve i is­ka­ze ko­ji ima­ju ka­rak­ter suš­tin­skih pra­va.“23 „Čist
opis“, pre­ma Hu­ser­lu, jeste „ot­kri­va­nje suš­ti­ne i opi­sno usta­lji­va­nje
ot­kri­ve­ne suš­ti­ne u či­stim poj­mo­vi­ma iz­vr­še­no na osno­vu, da­tog
kao pri­mer, evi­dent­nog shva­ta­nja po­je­di­nač­nih do­ži­vlja­ja (ma­kar
18 Ibid., t. 2, deo I, str. 4–5. Sve do­pu­ne i ob­jaš­nje­nja u ugla­stim za­gra­da­ma po­ti­
ču od auto­ra.
19 Ibid., t. 2, deo I, str. 552.
20 Ibid., t. 2, deo I, str. 8–9.
21 Ibid., t. 2, deo I, str. 447.
22 „Isti­na [...] je ‘več­na’ ili bo­lje: ona je ide­ja i kao ta­kva je van­vre­men­ska. Ne­ma
smi­sla pri­pi­si­va­ti joj ne­ko me­sto ili tra­ja­nje, čak ni kad bi se to mo­glo pro­du­
ži­ti za sva vre­me­na“. Op. cit., t. I, str. 133.
23 Ibid., t. 2, deo I, str. 5.
94
Književne teorije XX veka
■ EM­PI­RIJ­SKI – ko­ji se od­no­si
na čul­ni do­ži­vljaj. Fe­no­me­no­loš­ka
tran­scen­den­tal­na is­tra­ži­va­nja ko­ja
iz­la­ze iz­van okvi­ra em­pi­rij­skog po­
ret­ka.
i fin­gi­ra­nih u slo­bod­noj fan­ta­zi­ji).“24
To ni­je em­pi­rij­ski opis i ne od­no­si
se na stvar­ne lič­ne do­ži­vlja­je ta­ko
da to ne mo­že bi­ti – ako je su­bjek­
tiv­no shva­ti­mo – in­ter­pre­ta­ci­ja.25
„Fe­no­me­no­lo­gi­ja, me­đu­tim, ne go­vo­ri o sta­nji­ma ži­vih bi­
ća ... već o uvi­di­ma, su­do­vi­ma, ose­ća­nji­ma itd. kao ta­kvim,
o ono­me što im pri­pa­da a pri­o­ri, u ne­u­slo­vlje­noj opšto­sti,
upra­vo kao či­stim in­di­vi­du­al­nim pri­me­ri­ma či­stih vr­sta.“26
Vr­sta je u la­tin­skom je­zi­ku spe­ci­es, a u grč­kom eidos, za­to eidet­
ski opis na pri­me­ru in­di­vi­du­al­nih do­ži­vlja­ja pred­sta­vlja nji­ho­vu suš­
ti­nu ko­ja pre­va­zi­la­zi in­di­vi­du­al­ne slu­ča­je­ve. Fe­no­me­no­lo­gi­ja se ba­
vi upra­vo sle­de­ćim: shv a­t a­nj e m č i­st i h suš­t i­na d a­t i h č i­stoj
sve­ st i. Hu­serl ova­ko ka­že: „Ni­sam pla­to­ni­čar, ni­je mi po­treb­no da
pri­hva­tam ‘ide­je’ iz­van sve­ta. Go­vo­
■ EIDET­SKI – (grč. eidos – vr­sta,
rim o ne­če­mu što se mo­že ot­kri­ti
suš­ti­na) – ve­zan za nad­in­di­vi­du­al­
u ovom sve­tu, u kon­kret­nim stva­
nu suš­ti­nu stva­ri pri­sut­nu u po­je­
ri­ma,
ne po­i­sto­ve­ću­ju­ći ‘cr­ve­ni­lo’
di­nim pred­me­ti­ma (na pri­mer, cr­
s po­je­di­nač­nim mo­men­ti­ma cr­ve­
ve­ni­lo cr­ve­ne ha­lji­ne, li­te­rar­nost
ni­la mno­gih cr­ve­nih stva­ri. Tre­ba
knji­žev­nog de­la). Eidet­ski opis,
osno­va fe­no­me­no­loš­ke me­to­do­lo­
sa­mo vi­de­ti.“27 Ali, da bi se vi­de­lo,
gi­je, na­sto­ji da ot­kri­je ono što je
tre­ba „po­sta­ti slep“ za ono što je
u da­tom pred­me­tu pre­sud­no za
slu­čaj­no. „Že­li­mo da se vra­ti­mo ka
nje­go­vu esen­ci­ju i ni­je za­vi­sno od
‘sa­mim stva­ri­ma’“ (Wir wol­len auf
pro­men­lji­ve sa­znaj­ne per­spek­ti­ve.
die „Sac­hen selbst“ zurückge­hen. Na
dru­gom me­stu Hu­serl ka­že: Zu den Sac­hen selbst). Sa­ma stvar je ona
stvar ka­kva stvar­no je­ste, od­no­sno ka­kvom se pred­sta­vlja u pu­noj
sa­mo­pri­sut­no­sti „ako je bez ostat­ka shva­će­na kao ono što je­ste“.28
24 Ibid., t. 2, deo I, str. 24–25.
25 Ako pod in­ter­pre­ta­ci­jom pod­ra­zu­me­va­mo stva­ra­lač­ki čin an­ga­žo­va­no­sti u
konstruk­ci­ji smi­sla a ne sa­mo ot­kri­va­nje već po­sto­je­će isti­ne, on­da Hu­ser­lo­
va fe­no­me­no­lo­gi­ja ne mo­že pred­sta­vlja­ti osno­vu in­ter­pre­ta­ci­je. Mo­že, me­đu­
tim, bi­ti – i je­ste – osno­va sva­kog opi­sa po­ja­va. Da li se, ipak, opis mo­že
odvo­ji­ti od uslo­va u ko­ji­ma su­bje­kat ra­di? Sum­nje o ovom pi­ta­nju uči­ni­će da
– po­čev­ši od Mar­ti­na Haj­de­ge­ra i nje­go­vog no­vog tu­ma­če­nja fe­no­me­no­lo­gi­
je kao her­me­ne­u­ti­ke – XX vek bu­de sce­na za stal­no pro­ble­ma­ti­zo­va­nje te­ze
o ne­u­tral­no­sti fe­no­me­no­loš­ke po­zi­ci­je pre­ma sve­tu.
26 E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne, t. 2, deo I, op. cit., str. 25.
27 R. In­gar­den, Wstęp do fe­no­me­no­lo­gii Hus­ser­la. Wykłady wygł­os­zo­ne na uni­
wersyte­cie w Oslo (15 wr­ze­si­eń – 17 li­sto­pad 1967), War­sza­wa, 1974, str. 24.
28 E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne, t. 2, deo I, op. cit., str. 444.
II. Fenomenologija 95
Eidet­ski opis
Ka „sa­mim
stva­ri­ma“
Re­zul­ta­ti Lo­gič­kih
is­tra­ži­va­nja
A šta je ona pre sve­ga? Ona je sop­stve­na suš­ti­na oslo­bo­đe­na slu­čaj­
nih i pro­men­lji­vih okol­no­sti.
Da­kle, ka­ko pro­is­ti­če iz Lo­gič­kih is­tra­ži­va­nja, fe­no­me­no­lo­gi­ja
je na­u­ka ko­ja je:
1. Či­st a i apr i­ or­ na, jer je ne­em­pi­rij­ska i nad­in­di­vi­du­al­na.
Ka­ko je pi­sao Mer­lo-Pon­ti, „svi­jet je isto ono što mi se­bi pred­
sta­vlja­mo, ne kao lju­di ili em­pi­rij­ski su­bjek­ti, ne­go uko­li­ko
smo svi je­di­no svje­tlo i uko­li­ko par­ti­ci­pi­ra­mo na Jed­no­me ne
di­je­le­ći ga“29.
2. E i d et­ ska, jer shva­ta suš­ti­nu onog što je opa­že­no.
3. Isto­vre­me­no je i kon­ k re t­ na , jer je uko­re­nje­na u p o­sma­
t r a­nju. Ka­ko se, po­sle ni­za go­di­na, se­ćao In­gar­den: „Po­vra­
tak stva­ri­ma, kon­kret­nim stva­ri­ma, a ne ap­strak­ci­ji, te­o­ri­ji
itd., ka kon­kret­nim stva­ri­ma – to je bio spas.“30 Ali, imaj­mo
u vi­du, me­đu­tim, da ni­je reč o sa­moj kon­kret­no­sti ne­go o to­
me šta je u kon­kret­no­sti bit­no i ne­pro­men­lji­vo.
4. O či­ g l e d­ na, od­no­sno i n­tu­i­t iv­ na (in­tu­i­ci­ja = oči­gled­na
svest), jer ne­po­sred­no sa­gle­da­va suš­ti­nu u oči­gled­noj sa­mo­
pri­sut­no­sti, u sop­stve­noj lič­no­sti (Hu­serl je vo­leo da ka­že:
in pro­pria per­so­na), bez ika­kve „su­bjek­tiv­ne“ pri­me­se. Fe­no­
me­no­lo­gi­ja omo­gu­ća­va suš­ti­na­ma stva­ri da se ot­kri­va­ju u nji­
ho­vom pra­vom ob­li­ku.
5. O pi­s na, jer opi­su­je ono što s e p o­j a­v lju­j e u sve­sti, što je
da­to (ge­ge­ben) sve­sti i na­čin na ko­ji se po­ja­vlju­je i na ko­ji je
da­to. Ovu di­men­zi­ju Hu­serl na­zi­va „da­toš­ću“ (Ge­ge­ben­he­it).
6. Eg­ z a kt­ na, jer je eg­zakt­no na­uč­na, što zna­či u od­no­su na po­
gled na svet – stro­ga i ne­u­tral­na, što joj omo­gu­ća­va da bu­de
osno­va svih dru­gih po­je­di­nač­nih na­u­ka.
Iako je Hu­serl pri­zna­vao da je pi­šu­ći Lo­gič­ka is­tra­ži­va­nja bio
„fi­lo­zof­sko de­te“, In­gar­den, ipak, ni­je bio u pra­vu tvr­de­ći da je
ovo de­lo sa­mo „vi­še zbir­ka ras­pra­va ne­go ce­lo­vi­ta knji­ga“ i da ne
pru­ža „ni­ka­kvu no­vu ni ce­lo­vi­tu pro­ble­ma­ti­ku fi­lo­zo­fi­je uopšte“.31
Fe­no­me­no­lo­gi­ja ko­ja pro­is­ti­če iz Lo­gič­kih is­tra­ži­va­nja ni­je tre­ba­lo da
bu­de pro­gram, već „po­ku­šaj fun­dam­ental­nog ra­da ko­ji se za­i­sta
mo­že spro­ve­sti na ne­po­sred­no vi­đe­ne i shva­će­ne stva­ri“.32 Na re­zul­
ta­te Lo­gič­kih is­tra­ži­va­nja ka­sni­je će se oslo­ni­ti sle­de­će eta­pe Hu­ser­
lo­vog ra­da i či­ta­ve fe­no­me­no­lo­gi­je.
29 M. M.-Ponty, op. cit., str. 9.
30 R. In­gar­den, op. cit., str 27.
31 R. In­gar­den, „Ed­mund Hus­serl“, u: Z ba­dań nad fi­lo­zo­fią współc­ze­sną, War­sza­wa, 1963, str. 388.
32 E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne, t. I, op. cit., str. 41–42.
96
Književne teorije XX veka
Ute­me­lje­nje
Go­di­nu da­na po­sle pre­da­va­nja Vi­l­ja­ma Džej­msa o prag­ma­ti­zmu,
1907. go­di­ne Hu­serl dr­ži pet pre­da­va­nja ko­ji­ma da­je na­slov Ide­ja fe­
no­me­no­lo­gi­je. Ov­de je pr­vi put jav­no for­mu­li­sao ide­je ko­je od­re­đu­
ju či­ta­vo nje­go­vo ka­sni­je miš­lje­nje. Ta­da je u svo­joj pri­vat­noj be­le­žni­ci za­be­le­žio:
Hu­ser­lo­va Ide­ja
fe­no­me­no­lo­gi­je
„Za fe­no­me­no­lo­gi­ju, ko­ja tre­ba da bu­de te­o­ri­ja sa­zna­nja,
za suš­tin­sku na­u­ku o sa­zna­nju (a pri­o­ri) em­pi­rij­ski od­nos
je is­klju­čen. Na taj na­čin na­sta­je tran­scen­den­tal­na fe­no­me­
no­lo­gi­ja i to je upra­vo bi­lo ono či­ji su de­li­ći bi­li pred­sta­vlje­
ni i u Lo­gič­kim is­tra­ži­va­nji­ma.“33
Tri osnov­ne ka­te­go­ri­je fe­no­me­no­lo­gi­je na­sta­le u Ide­ji fe­no­me­no­
lo­gi­je jesu: ko­re­la­ci­ja, kon­sti­tu­ci­ja i re­duk­ci­ja. „Tran­scen­den­tal­na fe­
no­me­no­lo­gi­ja je fe­no­me­no­lo­gi­ja kon­sti­tu­i­šu­će sve­sti.“ Kon­sti­tu­i­šu­
će, zna­či one ko­ja stva­ra pred­me­te sa­zna­nja.
■ KO­RE­LA­CI­JA – od­nos iz­me­đu
pred­me­ta i sve­sti ko­ja se za­sni­va
na to­me da da­ti pred­met pred­sta­vlja ekvi­va­lent (ili ko­re­lat) ak­ta sve­
sti, što zna­či da ga akt sa­zna­nja
tran­sfor­mi­še i on po­sta­je fe­no­men
ko­ji po­se­du­je ne­ko zna­če­nje. Bli­
ska ova­kvom shva­ta­nju ko­re­la­ci­je
jeste ka­te­go­ri­ja ob­jec­ti­ve cor­re­la­ti­
ve (pred­met­ni ekvi­va­lent), ko­ju je
u te­o­ri­ju po­e­zi­je uveo T. S. Eli­ot
(Po­gle­da­ti: Ame­rič­ki for­ma­li­zam).
Kon­sti­tu­tiv­na
svest
„Fe­no­me­no­lo­gi­ja [za raz­li­ku
od psi­ho­lo­gi­je] se ne od­no­si
na svet, ona je či­sto tran­scen­
den­tal­no is­tra­ži­va­nje u ko­jem
tre­ba da se po­ka­že na ko­ji na­
čin se kon­sti­tu­i­še re­a­lan svet
kao ko­re­l at či­ste sve­sti.“34
Upra­vo je „de­talj­no is­pi­ti­va­nje
ko­re­la­ci­je iz­me­đu ak­ta, zna­če­nja
i pred­me­ta za­da­tak tran­scen­den­
tal­ne fe­no­me­no­lo­gi­je“. Šta je i na
ko­ji na­čin po­sto­ji svest? Po­sto­ji kao „in­ten­ci­o­nal­ni ekvi­va­lent mnoš­
tva sve­snih do­ži­vlja­ja – ne po­sto­ji ap­so­lut­no za se­be, već sa­mo kao
ekvi­va­lent“.35 Upra­vo se na to­me za­sni­va ko­re­la­ci­ja: pred­met je ekvi­
va­lent (= ko­re­lat) ak­ta sve­sti, što zna­či da on bi­va pre­o­bli­ko­van po­
mo­ću či­na sa­zna­nja i po­sta­je fe­no­men ko­ji po­se­du­je od­re­đe­no zna­
če­nje. Da bi sve ima­lo smi­sao (a to je uslov sa­zna­va­nja sve­ta), stva­ri
za svest mo­ra­ju da se pre­o­bli­ku­ju u fe­no­me­ne, od­no­sno u neš­to što,
po­ja­vlju­ju­ći se u sve­sti, već ima ne­ko zna­če­nje. Svet ne­pre­o­bli­ko­van
33 W. Bi­er­nal, „Wpro­wad­ze­nie wydawcy“, u: E. Hus­serl, Idea fe­no­me­no­lo­gii...,
op. cit., str. 6.
34 R. In­gar­den, Wstęp do fe­no­me­no­lo­gii Hus­ser­la..., op. cit., str. 41–42.
35 Ibid., str. 139.
II. Fenomenologija Hu­ser­lo­va Ide­ja
fe­no­me­no­lo­gi­je
97
Tran­scen­den­tal­na
fe­no­me­no­lo­gi­ja
Fe­no­men
No­e­za i no­e­ma
Tran­scen­den­tal­na
re­duk­ci­ja
Tran­scen­den­ci­ja
i ima­nen­ci­ja
sveš­ću u fe­no­men ne sa­mo da ne­ ■ TRAN­SCEN­DEN­TA­LAN – (lat.
ma smi­sla već osta­je i iz­van mo­guć­ tran­scen­do = pre­ko­ra­ču­jem) – onaj
no­sti sa­zna­nja. Za Hu­ser­la je ono ko­ji pre­ko­ra­ču­je čul­no is­ku­stvo u
što je da­to = in­ten­ci­o­nal­ni pred­ prav­cu ra­zu­ma ko­ji utvr­đu­je uslo­
met = fe­no­men. Pre­ma ka­sni­joj ve za mo­guć­nost bi­lo ka­kvog is­ku­
To je raz­li­ka ko­ju je utvr­dio
ter­mi­no­lo­gi­ji pri­me­nje­noj u Ide­ja­ stva.
Kant i ko­ja stro­go raz­dva­ja ono što
ma: ko­re­la­ci­ja iz­me­đu či­na sve­sti i je čul­no od ono­ga što je ra­zum­no.
pred­me­ta sve­sti je (od­go­va­ra­ju­će) Na­po­me­na: tran­scen­den­tan ni­je
spa­ja­nje no­e­ze i no­e­me. Imaj­mo u isto što i tran­scen­den­ta­lan! U fe­
vi­du: ni stva­ri kao ta­kve, ni čo­vek no­me­no­lo­gi­ji je tran­scen­den­tan
kao ta­kav ni­su do­stoj­ni pa­žnje fe­ spo­ljaš­nji svet, a tran­scen­den­ta­lan
sam ra­zum (pre­ci­zni­je: svest).
no­me­no­lo­gi­je. I stva­ri i čo­vek mo­
ra­ju da pro­đu kroz „čiš­će­nje“ od svo­jih em­pi­rij­skih svoj­sta­va da bi
stu­pi­li na „pra­vu“ sce­nu fe­no­me­no­loš­kih raz­ma­tra­nja. U to­me se na­
la­zi fe­no­me­no­loš­ki iz­vor her­me­ne­u­ti­ke XX ve­ka.
In­te­re­so­va­nje tran­scen­den­tal­ne fe­no­me­no­lo­gi­je usme­re­no je ka
„sve­sti kao sve­sti“, usme­re­no je sa­mo ka fe­no­me­ni­ma, od­no­sno ono­
me što se is­po­lja­va u sve­sti „uz iz­u­zi­ma­nje sva­kog em­pi­rij­skog su­da
[u bit­ku]“.36 Ov­de je reč o pod­re­đi­va­nju spo­ljaš­njeg (= em­pi­rij­skog)
opa­ža­nja unu­traš­njem opa­ža­nju. Šta pred­sta­vlja ovo iz­u­zi­ma­nje
em­pi­rij­skog sve­ta? To je ču­ve­na
Hu­ser­lo­va tran­scen­den­tal­na re­duk­ ■ EPOCHÉ – tran­scen­den­tal­na
re­duk­ci­ja ko­ja se za­sni­va na od­ba­
ci­ja či­ji je osnov­ni prin­cip upra­vo ci­va­nju em­pi­rij­skog sve­ta (Hu­serl
ov­de pr­vi put for­mu­li­san. Osnov­ go­vo­ri o od­ba­ci­va­nju te­ze o pri­
no pi­ta­nje je sle­de­će: ka­ko spo­zna­ti rod­nom od­no­su) u ko­rist ak­tiv­
neš­to što iz­la­zi iz­van okvi­ra sve­sti? no­sti sa­me sve­sti. Živ čo­vek bi­va
Od­go­vor je (sa­mo) oči­gle­dan: pre­ re­du­ko­van na či­stu svest, a stva­ri
ne­ti sfe­ru sa­zna­nja iz tran­scen­den­ na pred­me­te ko­ji­ma svest da­ru­je
smi­sao, od­no­sno na fe­no­me­ne.
ci­je, od­no­sno iz stvar­no­sti ko­ja se
na­la­zi iz­van sve­sti, u ima­nen­ci­ju, od­no­sno u sa­mu svest, za­pra­vo – iz­
ma­ći se em­pi­rij­skom, čul­no is­ku­stve­nom sve­tu i za­tvo­ri­ti se u svest.
„Tran­scen­den­ci­ja stva­ri zah­te­va da je [stvar] sta­vi­mo pod znak pi­
ta­nja.“37 U ima­nen­ci­ji je opet ono što je da­to, da­to na oči­gle­dan i
ne­po­sre­dan na­čin i „pot­pu­no je ade­kvat­no sa­mo­pri­sut­no da­to“.38
Hu­serl raz­miš­lja na sle­de­ći na­čin: ono što je tran­scen­dent­no ne mo­gu
shva­ti­ti sa svom oči­gled­noš­ću (jer mi ni­je da­to), da­kle, mo­ram da
ga se oslo­bo­dim, is­klju­čim iz po­lja mog sa­zna­nja. To, me­đu­tim, ne
mo­gu da ura­dim u pot­pu­no­sti jer ta­da uopšte ne bih sa­znao svet.
36 E. Hu­serl, Ideja fenomenologije..., op. cit., str. 9.
37 Ibid., str. 61.
38 Ibid., str. 12–13.
98
Književne teorije XX veka
Upra­vo na to­me se za­sni­va tran­scen­den­tal­na re­duk­ci­ja: na sta­vlja­
nju u za­gra­de tran­scen­den­tal­nih stva­ri u od­no­su na svest i pri­sta­
ja­nju na to da one po­sto­je sa­mo k a o pre d­ me­t i ko­ji su da­ti sve­sti
u nje­nim gra­ni­ca­ma – i sa­mo u nje­nim gra­ni­ca­ma: ona­ko ka­ko se
sve­sti pred­sta­vlja­ju.
U Ide­ja­ma za jed­nu či­stu fe­no­me­no­lo­gi­ju39 Hu­serl for­mu­li­še
ovaj za­kon kao „prin­cip svih prin­ci­pa“:
Hu­ser­lov prin­cip
svih prin­ci­pa
„Ni­jed­na te­o­ri­ja, ko­ja bi se mo­gla iz­mi­sli­ti, ne mo­že nas
skre­nu­ti na kri­vi put u od­no­su na ovaj prin­cip svih prin­
ci­pa: da je sva­ka iz­vor­no pre­zen­to­va­na evi­dent­nost iz­vor
za­ko­ni­to­sti sa­zna­nja, da sve što nam se u ‘in­tu­i­ci­ji’ iz­vor­no
(da ta­ko ka­že­mo: u svo­joj te­le­snoj stvar­no­sti) pred­sta­vlja,
tre­ba jed­no­stav­no pri­hva­ti­ti kao ono što se pre­zen­tu­je, ali
sa­mo u gra­ni­ca­ma u ko­ji­ma se pre­zen­tu­je.“40
Imaj­mo, me­đu­tim, na umu: pred­me­ti ni­su unu­tar sve­sti, ne na­
la­ze se u njoj kao u ku­ti­ji ali su njen ko­re­lat. To su ta­ko­zva­ni in­ten­
ci­o­nal­ni pred­me­ti. Fe­ no­me n j e st v ar pre­o­bra­ ž e­na č i­stom
sve š­ ć u u pre d­ me t ko­j i p o­ s e­ du­j e s mi­s ao. Fe­no­me­no­lo­gi­ja
te­ži pre­tva­ra­nju tran­scen­dent­nog sve­ta u svet či­stih fe­no­me­na, da­kle,
ono što se kao ap­so­lut­no ra­zu­mlji­vo (ono ko­je po­se­du­je smi­sao) mo­že
„po­sma­tra­ti, for­mu­li­sa­ti“ jer do­la­zi do „stvar­ne sa­mo­pre­zen­ta­ci­je u naj­
u­žem smi­slu“.41 Smi­sao je za Hu­ser­la ili oči­gle­dan ili ga uopšte ne­ma.
Sa­mo­pre­zen­
ta­ci­ja
„Po­je­di­nač­ni sa­znaj­ni fe­no­men, ko­ji se po­ja­vlju­je i ne­sta­je
u to­ku sve­sti, ni­je obje­kat fe­no­me­no­loš­kih su­do­va. Reč je
o ‘iz­vo­ri­ma sa­zna­nja’, o po­če­ci­ma ko­ji se mo­gu evi­dent­no
shva­ti­ti na opšti na­čin, o uni­ver­zal­nim ap­so­lut­nim po­da­ci­
ma ko­ji pred­sta­vlja­ju osnov­na uni­ver­zal­na me­ri­la, ona ko­ja
omo­gu­ća­va­ju me­re­nje sva­kog smi­sla.“42
Da­kle, šta Hu­serl ra­di, šta že­li? Kao što je tvr­dio u raz­go­vo­ru
sa Še­sto­vim, že­li da pro­na­đe Ar­hi­me­do­vu tač­ku sa­zna­nja, da pro­na­
đe epi­ste­mo­loš­ki ap­so­lut, od­no­sno prin­cip ap­so­lut­ne po­u­zda­no­sti.
Da bi to po­sti­gao kad fi­lo­zof­ski su­bje­kat že­li da na­đe sfe­ru mak­si­
mal­ne si­gur­no­sti sa­zna­nja (Hu­serl ka­že „opa­žaj­na pre­ci­znost“), on­
da mo­ra „anu­li­ra­ti“ svet, sta­vi­ti ga u za­gra­de (t ran­s cen­de n­t a l­na
re­ du k­c i­j a = epoché) i kon­cen­tri­sa­ti se ne sa­mo na ono što „vi­di“
39 E. Hus­serl, „Ideen zu re­i­nen Phänomenologie und phänomenologische Phi­lo­
sop­hie“, u: Ja­hr­buch für Phi­lo­sop­hie und phänomenologische For­schung, 1913.
40 Ibid., str. 73.
41 E. Hu­serl, Ideja fenomenologije..., op. cit., str. 76.
42 Ibid., str. 73.
II. Fenomenologija 99
Ar­hi­me­do­va
tač­ka sa­zna­nja
u sve­sti. Sa­mo se ta­ko mo­že na­ći ne­pro­ble­ma­ti­čan iz­vor smi­sla ko­ji
raz­dva­ja ono što je smi­sle­no od ono­ga što je li­še­no smi­sla. I sa­mo ta­
ko se mo­že ute­me­lji­ti pro­gram fi­lo­zo­fi­je kao stro­ge na­u­ke ko­ja mo­
že i tre­ba­lo bi da po­sta­ne osno­va svih na­u­ka o čo­ve­ku.
Fi­lo­zo­fi­ja kao stro­ga na­u­ka
Fi­lo­zo­fi­ja
kao na­u­ka
Puna
oči­gled­nost
fi­lo­zo­fi­je
Pro­tiv
na­tu­ra­li­zma
Pro­tiv isto­ri­ci­zma
Go­di­ne 1911. Hu­serl ob­ja­vlju­je ras­pra­vu Fi­lo­zo­fi­ja kao stro­ga na­u­ka
(Phi­lo­sop­hie als stren­ge Wis­sen­schaft) u ko­joj iz­no­si sle­de­ći ar­gu­ment.
Do­ta­daš­nja fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja su da­le­ko od zah­te­va ko­je tre­ba sta­vlja­ti pred na­uč­na is­tra­ži­va­nja. Fi­lo­zo­fi­ja tre­ba da bu­de na­u­ka od­re­đe­
nih for­mal­nih oso­bi­na a nje­ne tvrd­
nje tre­ba da bu­du ar­gu­men­to­va­ne ■ SA­MO­RAZUMLJIVOST (nem.
Selbstverständlichkeit) – oso­bi­na
na apo­dik­tič­ki va­žan na­čin. To mo­ ono­ga što je sa­mo po se­bi ra­zu­mlji­
že da ura­di sa­mo on­da kad se ne bu­ vo, oči­gled­no. Isti­na je sa­mo­o­či­
de po­zi­va­la na dru­ge na­u­ke, već kad gled­na jer se pred­sta­vlja sva­ko­me
stek­ne pu­nu auto­no­mi­ju i opštost. na isti način. Ka­ko ka­že Hu­serl
Tre­ba da bu­de phi­lo­sop­hia pri­ma u Kar­te­zi­jan­skim me­di­ta­ci­ja­ma,
u oči­gled­no­sti po­gled na­
et ul­ti­ma. Su­prot­no in­duk­tiv­nim upra­vo
šeg in­te­lek­ta do­sti­že sa­mu stvar.
pri­rod­nim na­u­ka­ma, de­duk­tiv­nim
ma­te­ma­tič­kim na­u­ka­ma ili hu­ma­ni­stič­kim na­u­ka­ma za­sno­va­nim na
eru­di­ci­ji, ona zah­te­va neo­gra­ni­če­no ši­re­nje do­me­na svo­je pra­vo­sna­žno­sti i to s ob­zi­rom na suš­tin­sko is­tra­ži­va­nje: „Mo­ra­ju nam se raz­jaš­nje­njem problemâ i udu­blji­va­njem u nji­hov či­sti smi­sao, s pu­nom
oči­gled­noš­ću na­met­nu­ti me­to­de, ko­je su ade­kvat­ne tim pro­ble­mi­ma,
jer ih zah­te­va nji­ho­va sop­stve­na suš­ti­na.“43 Na taj na­čin fi­lo­zo­fi­ja do­bi­
ja „pot­pu­no si­gur­ne i kao ta­kve sa­svim ne­sum­nji­ve“44 re­zul­ta­te.
Za­to je Hu­serl upo­tre­bio naj­te­žu me­to­do­loš­ku ar­ti­lje­ri­ju pro­tiv
tri, pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju, naj­o­pa­sni­je fi­lo­zo­fi­je ko­je vo­de na
kri­vi put su­bjek­ti­vi­zma. To su: 1. na­tu­ra­li­zam, ko­ji tre­ti­ra svest kao
pred­met u sve­tu i ko­ji, u skla­du s tim, ni­je u sta­nju da dâ ap­so­lut­no
(a ne sa­mo em­pi­rij­ski) oba­ve­zu­ju­će kri­te­ri­ju­me sa­zna­nja; 2. isto­ri­
ci­zam (ko­ji za Hu­ser­la pred­sta­vlja „sa­znaj­no­te­o­rij­sku abe­ra­ci­ju“),45
pre­ma ko­jem ono što po­sto­ji ne­gi­ra sva­ku traj­nost i po­sta­je za­vi­sno
od pro­men­lji­vih okol­no­sti. „La­ko je vi­de­ti da do­sled­no spro­ve­de­ni
isto­ri­ci­zam pre­la­zi u eks­trem­ni skep­tič­ki su­bjek­ti­vi­zam; 3. ide­je:
43 E. Hu­serl, Fi­lo­zo­fi­ja kao stro­ga na­u­ka, Kul­tu­ra, Be­o­grad, 1967, str. 10, pre­ve­
li: Da­fi­na i Mi­lan Da­mja­no­vić.
44 R. In­gar­den, Ed­mund Hus­serl, op. cit., str. 410.
45 E. Hu­serl, op. cit., str. 45.
100
Književne teorije XX veka
isti­na, te­o­ri­ja, na­u­ka ta­da bi, kao sve ide­je, iz­gu­bi­le svo­je ap­so­lut­no
va­že­nje ... Va­že­nje pro­sto-na­pro­sto ili ‘po se­bi’, ko­je je ono što je čak
i kad ga ni­ko ne re­a­li­zu­je i kad ga ni­jed­no isto­rij­sko čo­ve­čan­stvo
ni­kad ne bi iz­vr­ša­va­lo.“46 I, na kra­ju, Wel­tan­s cha­u­ung sphi­lo­s op­
hie , od­no­sno fi­lo­zo­fi­ja po­gle­da na svet pre­ma ko­joj je fi­lo­zo­fi­ja iz­
raz lič­nih stra­sti i po­gle­da na svet.
Naj­bit­ni­ja sa­znaj­no­te­o­rij­ska Hu­ser­lo­va te­za ko­ja po­na­vlja ide­je
iz pre­da­va­nja gla­si ova­ko: „Ako te­o­ri­ja sa­zna­nja ipak ho­će da pro­
u­ča­va pro­ble­me od­no­sa sve­sti i bi­ća, ona mo­že da ima pred oči­ma
sa­mo bi­će kao ko­re­lat sve­sti.“ S tim u ve­zi „is­tra­ži­va­nje mo­ra da bu­
de upra­vlje­no na na­uč­no suš­tin­sko sa­zna­nje sve­sti, na ono što sa­ma
svest ‘je­ste’ u svim svo­jim raz­li­či­tim ob­li­ci­ma, po svo­joj suš­ti­ni“.47
Za­to sve što tre­ba da po­sta­ne pred­met sve­sti, „mo­ra upra­vo či­sto iz
s a­me s ve­st i da po­sta­ne o či­ g l e d­ no i ti­me p ot­pu­ no r a­z u­ m lji­
vo“.48 Za fe­no­me­no­lo­gi­ju ono što je da­ta stvar, nje­no „šta“, za­vi­si od
na­či­na na ko­ji se po­ja­vlju­je, na ko­ji je da­to (nje­no „ka­ko“) u sve­sti.
We­sen, suš­ti­na, isto­vre­me­no je i Ge­ge­ben­he­it, da­tost. To zna­či da je
pred­met sa­zna­nja uvek sa­mo ko­re­lat sve­sti iz če­ga pro­iz­la­zi da je
ana­li­za pred­me­ta – ne­mi­nov­no – ana­li­za sve­sti (i obr­nu­to).
Ta­ko se fe­no­me­no­lo­gi­ja ja­vlja kao ne­pri­rod­na (= nep­si­ho­loš­ka)
na­u­ka o sve­sti, či­ji pred­met ni­je „em­pi­rij­ska svest“ već „či­sta svest“.49
U či­sto fe­no­me­no­loš­koj sfe­ri „od­no­se pre­ma pred­met­no do­ži­vlje­nom
te­lu i pre­ma pri­ro­di osta­vlja­mo van raz­ma­tra­nja“50 jer oni sme­ta­ju u
„po­sma­tra­nju suš­ti­na“. Po­sma­tra­nje suš­ti­nâ je, da se pod­se­ti­mo, u Hu­
ser­lo­vom je­zi­ku in­tu­i­ci­ja, oči­gled­na svest. „Uko­li­ko je in­tu­i­ci­ja či­sta“,
pi­še Hu­serl, „i ne ob­u­hva­ta ni­ka­kva pre­la­zna sa-in­ten­di­ra­nja, uto­li­ko
je sa­gle­da­na suš­ti­na neš­to ade­kvat­no sa­gle­da­no, ap­so­lut­no da­to.“ 51
Iz to­ga pro­iz­la­zi da „sa­zna­nje suš­ti­ne ni­je či­nje­nič­ko (mat­ter-of-fact) sa­zna­nje, ne ob­u­hva­ta ni naj­ma­nji sa­dr­žaj tvr­đe­nja u od­no­
su na in­di­vi­du­al­nu (re­ci­mo, pri­rod­nu) eg­zi­sten­ci­ju“.52 Oči­gled­nost ne
mo­že bi­ti is­ku­stvo jer je ap­so­lut­no da­ta suš­ti­na da­ta sa­mo – da ta­ko
Ibid., str. 39.
Ibid., str. 14.
Ibid., str. 15.
Za­to je fe­no­me­no­lo­gi­ja suš­ta su­prot­nost psi­ho­a­na­li­zi ko­ja se mo­že de­fi­ni­sa­ti
kao njen sa­vr­še­ni ne­ga­tiv. Fe­no­me­no­lo­gi­ja se ba­vi sveš­ću, psi­ho­a­na­li­za – ne­
sve­snim. Svest za fe­no­me­no­lo­gi­ju mo­ra bi­ti „či­sta“, ne­sve­sno je po de­fi­ni­ci­ji
pod uti­ca­jem tra­u­me. Ono što je da­to sve­sti, za fe­no­me­no­lo­gi­ju je ra­zu­mlji­
vo i oči­gled­no. Ono što iz ne­sve­snog pre­la­zi u svest (ili iz na­gon­ske sfe­re,
Es, u ra­ci­o­nal­nu sfe­ru, Ich), za­go­net­no je i zah­te­va in­ter­pre­ta­ci­ju.
50 E. Hu­serl, Fi­lo­zo­fi­ja kao stro­ga na­u­ka, op. cit., 28.
51 Ibid., str. 29.
52 Ibid., str. 30.
46
47
48
49
II. Fenomenologija 101
Pro­tiv fi­lo­zo­fi­je
po­gle­da na svet
Suš­ti­na sve­sti
Sa­zna­nje suš­ti­ne
Opo­zi­ci­ja iz­me­đu
suš­ti­ne
i po­sto­ja­nja
Knji­žev­no de­lo
kao he­te­ro­nom­
no biće
ka­že­mo – po­gle­du sve­sti. Za­to je fe­no­me­no­lo­gi­ja „sa­mo“ is­tra­ži­va­
nje esen­ci­je, a ne is­tra­ži­va­nje eg­zi­sten­ci­je. Ono što po­sto­ji, po­sto­ji
sa­mo s ob­zi­rom na svo­ju suš­ti­nu, a ne na – slu­čaj­no i pro­men­lji­vo
– po­sto­ja­nje. Poš­to je ova suš­ti­na da­ta sa­mo či­stoj sve­sti, on­da ov­de
stu­pa­mo na te­ren fi­lo­zof­skog ide­a­li­zma: po­sto­ji sa­mo ono što stva­
ra mo­ja svest. Na ovom me­stu se ja­vlja­ju pro­ble­mi s po­mi­re­njem
pr­vog Hu­ser­lo­vog ape­la, „na po­vra­tak stva­ri­ma“, s tim da ove stva­ri
po­sto­je sa­mo za­hva­lju­ju­ći mom umu.
Ov­de će, ta­ko­đe, za­po­če­ti spo­
re­nja unu­tar Fe­no­me­no­loš­ke ško­le ■ HE­TE­RO­NO­MI­ČAN (grč. he­te­
= dru­gi + no­mos = za­kon) – u
i tu na sce­nu stu­pa Ro­man In­gar­ ros
In­gar­de­no­voj te­o­ri­ji eg­zi­sten­ci­jal­
den za ko­ga je knji­žev­no de­lo naj­ ni sta­tus knji­žev­nog de­la je he­te­ro­
bo­lji pri­mer bi­ća ko­je po­sto­ji he­ no­mi­čan, od­no­sno ne­za­vi­stan od
te­ro­nom­no, od­no­sno ko­je po­sto­ji či­ta­o­če­ve sve­sti. Pre­ma In­gar­de­nu,
za­hva­lju­ju­ći ak­tu sve­sti, ali ko­je u de­lo u svom ma­te­ri­jal­nom ob­li­ku
sa­mom se­bi sa­dr­ži ne­za­vi­snu eg­zi­ (umet­nič­ki pred­met) po­sto­ji ne­
za­vi­sno, ali kao estet­ski pred­met
sten­ci­jal­nu osno­vu. Na taj na­čin, za­vi­si is­klju­či­vo od či­ta­o­če­ve ak­tiv­
In­gar­den je na­sto­jao da ubla­ži kraj­ no­sti (Po­gle­da­ti: Kon­kre­ti­za­ci­ja).
nju su­prot­sta­vlje­nost iz­me­đu ide­a­
li­zma (pre­ma ko­jem sa­mo svest uvo­di bi­ća u po­sto­ja­nje) i re­a­li­zma
(pre­ma ko­jem svest mo­že sa­mo da sa­gle­da­va ono što već po­sto­ji u
go­to­vom ob­li­ku).
Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti Ro­ma­na In­gar­de­na
Apri­or­na
is­tra­ži­va­nja
knji­žev­no­sti
Is­ku­stvo ver­sus
ide­ja
In­gar­den je svo­ju fi­lo­zo­fi­ju knji­žev­no­sti iz­lo­žio u dve naj­va­žni­
je knji­ge – Das li­te­ra­rische Kun­stwerk (1931): O knji­žev­nom de­lu
i O sa­zna­va­nju knji­žev­nog umet­nič­kog de­la (1937). U oba slu­ča­ja
su­sre­će­mo se sa apri­or­nim eidet­skim (grč. eidos = suš­ti­na) is­tra­ži­
va­nji­ma, od­no­sno sa ana­li­zom opšte ide­je „knji­žev­nog de­la“, kao i
opštom struk­tu­rom sa­znaj­nog či­na. Ka­ko In­gar­den pi­še u Uvo­du
u O sa­zna­va­nju knji­žev­nog umet­nič­kog de­la, po­sto­je dva na­či­na či­
ta­nja: pr­vi, „ko­ji se od­no­si na ne­ko od­re­đe­no po­je­di­nač­no de­lo i
pred­sta­vlja svo­je­vr­sno is­ku­st vo“ i dru­gi, „ko­ji ono­ga ko­ji sa­zna­je
vo­di ka opštem shva­ta­nju struk­tu­re i svoj­sta­va, pro­is­t i­ č u­ ći h iz
suš­t i­ ne, umet­nič­kih de­la u op šte“. In­gar­den, oči­gled­no, bi­ra dru­
gi na­čin či­ta­nja u ko­jem je reč o „apri­or­noj ana­li­zi sa­dr­ži­ne opšte
ide­je ‘knji­žev­no umet­nič­ko de­lo’“.53 Fe­no­me­no­loš­ko či­ta­nje (pre­ma
53 R. In­gar­den, O sa­zna­va­nju knji­žev­nog umet­nič­kog de­la, SKZ, Be­o­grad, 1971,
str. 8, pre­vod: Bra­ni­mir Ži­vo­ji­no­vić.
102
Književne teorije XX veka
In­gar­de­nu) za­to se ne kon­cen­tri­še
na to šta je u de­lu po­je­di­nač­no, ne­
ma niš­ta za­jed­nič­ko sa is­ku­stvom,
već na­sto­ji da sa­gle­da sa­mu ide­
ju knji­žev­nog de­la. Reč je, da­kle,
o to­me šta knji­žev­no de­lo kao
„umet­nič­ki pred­met“ je­ste po svo­
joj suš­ti­ni (vi­še­sloj­na tvo­re­vi­na,
fa­zno si­ste­ma­ti­zo­va­na, iz­gra­đe­na
od qu­a­si-su­do­va i ko­ja po­se­du­je
estet­ski uz­vi­še­ne vred­no­sti), kao i
o to­me šta uvek mo­ra bi­ti is­pu­nje­
no pri­li­kom nje­go­vog sa­zna­va­nja
kao „estet­skog pred­me­ta“ (sa­gle­da­
va­nje zna­ko­va i zvu­ča­nja, raz­u­me­
va­nje zna­če­nja re­či i smi­sla re­če­ni­
ca,
kon­kre­ti­zo­va­nje pred­sta­vlje­nih
■ SLO­JE­VIT KA­RAK­TER KNJI­
pred­me­ta i ak­tu­a­li­za­ci­ja iz­gle­da,
ŽEV­NOG DE­LA – pre­ma Ro­ma­
nu In­gar­de­nu, sva­ko knji­žev­no
po­ve­zi­va­nje slo­je­va u ce­li­nu i sa­
de­lo sa­či­nja­va­ju če­ti­ri slo­ja: 1. zvu­
gle­da­va­nje ide­je). Sa­zna­va­nje se,
ča­nja re­či i zvuč­nih tvo­re­vi­na vi­šeg
da­kle, raz­li­ku­je od in­ter­pre­ta­ci­je
re­da; 2. zna­čenj­ske je­di­ni­ce (re­či i
isto kao što se sva­ko po­je­di­nač­no
re­če­ni­ca); 3. shematizovani aspe­k­ti
de­lo pod­vrg­nu­to in­ter­pre­ta­ci­ji raz­
za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma se is­po­lja­va­ju
li­ku­je od nje­go­ve apri­or­ne ide­je
pred­sta­vlje­ni pred­me­ti; 4. pred­sta­
vlje­ni pred­me­ti od­re­đe­ni smi­slom
ko­ja se ot­kri­va pri­li­kom fe­no­me­
re­če­ni­ca. Slo­je­vi­tost knji­žev­nog de­
no­loš­kog is­tra­ži­va­nja. Ova dvo­del­
la do­pu­nje­na je nje­go­vom fa­znom
nost
pro­iz­la­zi iz she­mat­ske struk­
struk­tu­rom, od­no­sno re­do­sle­dom
tu­re
knji­žev­nog de­la ko­je u se­bi
de­lo­va. Ove dve di­men­zi­je či­ne
sa­dr­ži
– kao umet­nič­ki pred­met
suš­ti­nu knji­žev­nog de­la.
ko­ji in­ter­su­bjek­tiv­no po­sto­ji – iz­
ve­snu ide­al­nu struk­tu­ru pri­sut­nu
■ SHE­MA­TIČ­NOST – osnov­na
u svim de­li­ma, kao i – kao estet­ski
struk­tu­ral­na oso­bi­na sva­kog umet­
pred­met dat u po­je­di­nač­nom is­ku­
nič­kog de­la. U umet­nič­kom de­lu
stvu – brojnost raz­li­či­tih kon­kre­
ne­ke nje­go­ve oso­bi­ne (ne­do­re­če­
na me­sta, she­ma­ti­zo­va­ni iz­gle­di)
ti­za­ci­ja ko­je do­pu­nja­va­ju nje­go­vu
she­mat­ski su pred­sta­vlje­ne i zah­te­
shema­ti­zo­va­nu gra­đu. Sva­ki či­ta­
va­ju ak­tu­a­li­za­ci­ju (do­re­če­nost) ko­
lac se na svoj na­čin dr­ži sce­na­ri­ja
ju u pro­ce­su kon­kre­ti­za­ci­je tre­ba
re­cep­ci­je ugra­đe­nog u de­lo (In­gar­
da iz­vr­ši re­ci­pi­jent.
den ovo na­zi­va kon­kre­ti­za­ci­jom),
dok se ana­li­za na­či­na nje­go­vog sa­zna­va­nja od­no­si na sve mo­gu­će
kon­kre­ti­za­ci­je, ne­za­vi­sne od re­al­nih okol­no­sti či­ta­nja. U slu­ča­ju
■ QU­A­SI-SU­DO­VI, „to­bož-su­do­
vi“ – u te­o­ri­ji Ro­ma­na In­gar­de­na,
vr­sta re­če­ni­ca ti­pič­nih za knji­
žev­no de­lo, ko­je ne iz­ri­ču niš­ta
di­rekt­no o stvar­no­sti, ali stva­ra­ju
po­seb­nu fik­tiv­nu stvar­nost. Bu­du­
ći da ni­su lo­gič­ki su­do­vi, ne pod­
le­žu kri­te­ri­ju­mu isti­ne i la­ži. Ova
kon­cep­ci­ja se iz­vo­di iz ne­ka­daš­nje
kon­cep­ci­je po­et­skog je­zi­ka ko­ji
– ka­ko je o pe­sni­ku u XVI ve­ku
pi­sao Fi­lip Sid­ni u Od­bra­ni po­e­zi­je
– ni­ka­d ne la­že jer ni­ka­da niš­ta i
ne tvr­di. Ne­za­vi­sno od In­gar­de­na,
te­o­ri­ju pse­u­do-sta­te­ments je 1926.
go­di­ne iz­neo A. A. Ri­čards u knji­
zi Sci­en­ce and Po­e­try.
II. Fenomenologija 103
Umet­nič­ki
pred­met i
estet­ski pred­met
She­mat­ska
struk­tu­ra
knji­žev­nog de­la
po­je­di­nač­ne kon­kre­ti­za­ci­je, ko­ja iz­la­zi iz­van okvi­ra pred­met­ne
in­ter­su­bjek­tiv­no­sti de­la, reč je o „objek­tiv­nom oce­nji­va­nju de­la“,
od­no­sno o „pri­la­go­đa­va­nju su­ge­sti­ja­ma i di­rek­ti­va­ma ko­je iz de­la
pro­iz­la­ze“. Ko­nač­ni kri­te­ri­jum za­ko­ni­to­sti tu­ma­če­nja je­ste sâmo
de­lo či­ji struk­tu­ra i kon­kre­tan smi­sao pri­mo­ra­va­ju či­ta­o­ca na od­go­
va­ra­ju­će sa­znaj­ne pro­ce­du­re. „Iz­van­red­no će se ret­ko de­si­ti“, pi­še
In­gar­den, „da dve kon­kre­ti­za­ci­je isto­ga de­la, ko­je su obra­zo­va­ne od
stra­ne vi­še či­ta­la­ca, bu­du pot­pu­no
jed­na­ke u svim onim ko­je su pre­ ■ KON­KRE­TI­ZA­CI­JA – u In­gar­de­
no­voj te­o­ri­ji: po­pu­nja­va­nje she­mat­
sud­ne za kon­sti­tu­i­sa­nje estet­ske ske struk­tu­re de­la ko­ju za vre­me či­
vred­no­sti.“54 In­gar­de­na ni­je in­te­ ta­nja oba­vlja in­di­vi­du­a­lan či­ta­lac.
re­so­va­la in­ter­pre­ta­ci­ja knji­žev­nog Raz­li­ko­va­nje she­mat­skog umet­nič­
de­la, već ono što je uopšte omo­gu­ kog de­la kao umet­nič­kog pred­me­
ća­va na on­to­loš­kom (ka­ko je knji­ ta i umet­nič­kog de­la kao estet­skog
žev­no de­lo kom­po­no­va­no?) i na pred­me­ta kon­kret­no da­tog či­ni
osno­vu In­gar­de­no­ve i Ize­ro­ve fe­no­
epi­ste­mo­loš­kom (ka­ko sa­zna­je­mo me­no­loš­ke te­o­ri­je knji­žev­no­sti.
knji­žev­no de­lo?) pla­nu. Ta­ko­đe, u
suš­ti­ni, ni­je sa­gle­dao kul­tur­nu is­pre­ple­ta­nost knji­žev­nog de­la i nje­
go­vog či­ta­nja. Uglav­nom su zbog to­ga nje­go­va is­tra­ži­va­nja iz­gu­bi­la
na atrak­tiv­no­sti u tre­nut­ku u ko­jem su is­tra­ži­va­nja či­stih fe­no­me­na
i apri­or­nih sa­zna­nja bi­la uda­lje­na od is­tra­ži­va­nja kul­tur­nih i eg­zi­
sten­ci­jal­nih kon­tek­sta knji­žev­no­sti. Da­nas se In­gar­den ne po­ja­vlju­je
u an­to­lo­gi­ja­ma tipa Li­te­rary The­o­ri­es, iako se sa­gle­da­va nje­go­va pi­o­
nir­ska ulo­ga u svim te­o­ri­ja­ma ori­jen­ti­sa­nim na či­ta­o­ca. Me­đu­tim,
imaj­mo u vi­du i ovo: po­je­di­nač­nost či­na či­ta­nja In­gar­de­na je ma­nje
in­te­re­so­va­la od ono­ga šta je či­ta­nje kao ta­kvo.
Ima­gi­na­ci­ja i co­gi­to
Ga­ston Baš­lar
Fe­no­me­no­lo­gi­ja
po­et­ske sli­ke
Pre­ma Ga­sto­nu Baš­la­ru, fe­no­me­no­lo­gi­ja je is­tra­ži­va­nje o to­me ka­
ko na­sta­je po­et­ska sli­ka u sve­sti stva­ra­o­ca.55 Ako je fe­no­me­no­lo­gi­ja
pro­u­ča­va­nje fe­no­me­na, od­no­sno ono­ga što se ne­po­sred­no ja­vlja u
po­lju sve­sti, on­da je ta­ko de­fi­ni­sa­na po­et­ska sli­ka fe­no­men par ex­cel­
len­ce. Za Baš­la­ra „svi­jest za­dr­ža­va svoj pred­met (na pri­mer, sli­ku ko­
ju za­mi­sli) u ap­so­lut­noj ne­po­sred­no­sti“.56 Za­to je Baš­la­ro­va fe­no­me­
no­lo­gi­ja takva fe­no­me­no­lo­gi­ja po­et­ske sli­ke ko­ju stva­ra ima­gi­na­ci­ja
54 Ibid., str. 399–400.
55 G. Bac­he­lard, Po­e­ti­ka sa­nja­ri­je, Ve­se­lin Ma­sle­ša, Sa­ra­je­vo, 1982, pre­veo: Fa­
hru­din Kre­ho.
56 Ibid., str. 178.
104
Književne teorije XX veka
li­še­na bi­lo ka­kve kul­tur­ne ili isto­rij­ske uko­re­nje­no­sti.57 Fe­no­me­no­
lo­gi­ja ima­gi­na­ci­je jeste po­ku­šaj shva­ta­nja „po­et­ske sli­ke u tre­nut­ku
ka­da se ova sli­ka po­ja­vlju­je u sve­sti kao ne­po­sre­dan pro­iz­vod sr­ca,
du­še, ljud­skog bi­ti­sa­nja“.58 U tom smi­slu, Baš­la­ro­vu re­če­ni­cu „Pe­snik go­vo­ri na pra­gu bi­ća“59 tre­ba raz­u­me­ti ta­ko da u ši­ro­ko shva­će­noj fe­no­me­no­loš­koj kon­cep­ci­ji knji­žev­no­sti knji­žev­no de­lo pred­
sta­vlja me­sto is­po­lja­va­nja smi­sla sve­ta u tre­nut­ku ra­đa­nja kad još
niš­ta ni­je op­te­re­će­no zna­če­njem (upra­vo ova­ko je Hu­serl opi­si­vao
prin­cip eidet­ske re­duk­ci­je ko­ji su­spen­du­je pri­ro­dan od­nos pre­ma
sve­tu),60 kad se još ne zna šta je za­i­sta i ko je onaj ko­ji maš­ta dok je
nje­go­va druš­tve­na i isto­rij­ska po­zi­ci­ja sa­svim si­gur­no ne­bit­na. Po­
et­ska sli­ka uro­nje­na u če­ti­ri osnov­ne pri­rod­ne si­le (ze­mlju, va­tru,
vo­du, va­zduh)61 ne vo­di nas sa­mo do iz­vo­ra sve­sti ne­go i do „iz­vo­ra
go­vo­re­ćeg ja­stva“.62 Isto kao što je Hu­serl do­ka­zi­vao da je smi­sao
sve­ta funk­ci­ja sve­sti, ta­ko je i Baš­lar sma­trao da je „svet ona­kav ka­
kvim ga iz­maš­tam“.63 Sa­nja­ri­ja, da­kle, igra dvo­stru­ku ulo­gu: oži­vlja­va su­bje­kat ko­ji sa­nja­ri (co­gi­to sa­nja­ra), ali i „sa­sta­vlja bi­će oko
svog sa­nja­ra“.64 Či­ta­nje knji­žev­no­sti, pre­ma Baš­la­ru je, da­kle, „is­tra­
ži­va­nje ima­gi­na­ci­je ko­ja sa­nja­ri u či­nu sa­nja­re­nja“,65 što zna­či da se
knji­žev­no­sti ov­de pri­zna­je ulo­ga is­po­lja­va­nja sa­nja­re­nja, tj. u ši­rem
57 Baš­lar ja­sno pi­še: „Kad ula­zi­mo u svet ima­gi­na­ci­je, kul­tur­na proš­lost ne­ma
ni­ka­kvog zna­ča­ja“. „Fe­no­me­no­lo­gia obra­zu po­etycki­e­go“ (1957), u: Wyob­ra­ź­
nia po­etycka. Wybór pism, War­sza­wa, 1975, str. 359.
58 Ibid., str 361. Za Baš­la­ra se či­ni ključ­na – po svo­joj suš­ti­ni ro­man­tič­na – opo­
zi­ci­ja sr­ca (ose­ća­nja) i ra­zu­ma (sa­zna­nja), kao i – se­kun­dar­na u od­no­su na
nju – opo­zi­ci­ja je­zi­ka maš­te i go­vor­nog je­zi­ka. „Čud­na sli­ka“, pi­še u knji­zi
Vo­da i sno­vi (1942), „ako je po­sma­tra­mo tre­zve­nim okom ra­zu­ma. Sli­ka neo­
bič­no bli­ska na­šem sr­cu sa­mo ako ume­mo da se obra­ća­mo sno­vi­ma tra­ga­
ju­ći za zna­njem.“ G. Bac­he­lard, Wyob­ra­ź­nia po­etycka, op. cit., str. 146. I na
dru­gom me­stu u is­toj knji­zi: „Ako pre­ma stvar­no­sti ga­ji­mo stra­sna ose­ća­nja,
to ni­je za­hva­lju­ju­ći sa­zna­nju te stvar­no­sti.“ Op. cit., str. 167.
59 G. Bac­he­lard, „Fe­no­me­no­lo­gia obra­zu po­etycki­e­go“, op. cit., str. 360.
60 Ova­ko je de­fi­ni­sao eidet­sku re­duk­ci­ju i Mer­lo-Pon­ti: „Eidet­ska re­duk­ci­ja je
na­pro­tiv od­lu­ka da se omo­gu­ći po­ja­vlji­va­nje svi­je­ta ta­kva ka­kav je on pri­je
sva­kog vra­ća­nja na nas sa­me“, u: Ma­u­ri­ce Mer­lo-Ponty, op. cit., str. 13.
61 U ovom slu­ča­ju Baš­lar go­vo­ri o ma­te­ri­jal­noj ima­gi­na­ci­ji, uko­re­nje­noj u si­la­
ma pri­rod­nim kroz čul­ne sli­ke. Kao što je ima­gi­na­ci­ja uro­nje­na u svet pri­rod­
nih si­la, ta­ko je i knji­žev­nost uro­nje­na u ima­gi­na­ci­ji iz če­ga pro­is­ti­če da je i
knji­žev­nost pod­re­đe­na pri­rod­nim si­la­ma.
62 G. Bac­he­lard, „Fe­no­me­no­lo­gia obra­zu...“, op. cit., str. 365.
63 G. Bac­he­lard, „Wi­o­bra­ź­nia po­etycka“, op. cit., str. 398.
64 G. Bašlar, Po­e­ti­ka sa­nja­ri­je, op. cit., str. 178–179.
65 Bro­gow­ski, L., Ga­ston Bac­he­lard: „Fe­no­me­no­lo­gia (mar­ze­nia po­etycki­e­go)
czy po­e­zja (mar­zą­ce­go fe­no­me­no­lo­ga)“, u: Po­etyka mar­ze­nia, op. cit., str. 213.
II. Fenomenologija 105
Če­ti­ri pri­rod­ne
si­le po­et­ske sli­ke
Fe­no­me­no­lo­gi­ja
sa­nja­re­nja
Žorž Pu­le
Fe­no­me­no­lo­gi­ja
či­ta­nja
Identifikacija
či­ta­o­če­ve sve­sti
sa sveš­ću auto­ra
Že­nev­ska ško­la
smi­slu: is­po­lja­va­nje sve­ta po­mo­ću sli­ke ili pred­me­ta ima­gi­na­ci­je. Za­
to je u ko­nač­nom smi­slu knji­žev­nost „is­po­lja­va­nje ima­gi­na­ci­je“.66
Upra­vo će se u ovom prav­cu raz­vi­ja­ti mi­sao Žor­ža Pu­lea – jed­
nog od naj­zna­čaj­ni­jih pred­stav­ni­ka Že­nev­ske ško­le. Po ugle­du na
Baš­la­ra, on sma­tra da je iz­vor knji­žev­no­sti čin ima­gi­na­ci­je stva­ra­o­ca
do ko­jeg tre­ba do­pre­ti pri­li­kom či­ta­nja i s ko­jim se de­fi­ni­tiv­no tre­ba
po­i­sto­ve­ti­ti. Pre­ma Pu­leu, fe­no­me­no­lo­gi­ja kri­tič­ke sve­sti za­sni­va se
na ap­so­lut­nom „pri­ma­tu su­bjek­tiv­ne sve­sti“ ko­ja u se­bi pre­po­zna­je
stva­ra­lač­ku svest pi­sca. „Raz­u­me­ti knji­žev­no de­lo“, pi­še Pu­le, „zna­
či do­zvo­li­ti bi­ću ko­je ga je na­pi­sa­lo da se u na­ma po­ka­že za nas.“67
Za­to u pro­gram­skom ese­ju Fe­no­me­no­lo­gi­ja či­ta­nja, ob­ja­vlje­nom u
pr­vom bro­ju uti­caj­nog ča­so­pi­sa New Li­te­rary Hi­story68 (1969), Pu­le
za­po­či­nje svo­ju ar­gu­men­ta­ci­ju de­fi­ni­ci­jom knji­žev­nog de­la ko­je se
od dru­gih pred­me­ta (ma­ši­ne za ši­ve­nje ili va­ze) raz­li­ku­je po to­me
što se či­ta­lac u nje­mu su­sre­će sa sveš­ću auto­ra.69 Po­ste­pe­no, to­kom
či­ta­nja, ba­ri­je­ra iz­me­đu či­ta­o­ca i auto­ra ne­sta­je i usled pre­da­nog či­
ta­nja do­la­zi do du­hov­ne za­jed­ni­ce iz­me­đu dva su­bjek­ta oslo­nje­ne
na sa­vr­še­noj iden­ti­fi­ka­ci­ji či­ta­o­ca sa auto­rom. To­kom či­ta­nja, svest
kri­ti­ča­ra i svest kri­ti­ko­va­nog su­bjek­ta či­ne je­din­stvo: po­i­sto­ve­ći­va­nje
ko­je pod­se­ća na „re­li­gij­sko po­i­sto­ve­ći­va­nje“.70 Pu­le, me­đu­tim, ne
tre­ti­ra bi­o­graf­ski autor­ski su­bje­kat, već ga re­du­ku­je (slič­no se de­ša­
va i sa či­ta­o­cem) na či­stu svest ugra­đe­nu u tekst i za­to je knji­žev­na
kri­ti­ka „mi­me­tič­ko du­bli­ra­nje mi­sa­o­nog či­na“.71 Ono se za­sni­va na
po­na­vlja­nju u svo­joj sve­sti, sve­sti – ili ši­re – co­gi­to pi­sca, što – tre­ba
pri­zna­ti – u slu­ča­ju naj­ve­ćih pi­sa­ca pred­sta­vlja pri­lič­no ve­lik iza­zov.
Ana­li­za sa­mog tek­sta, knji­žev­nih fi­gu­ra su­bjek­tiv­ne ima­gi­na­ci­
je, po­sta­la je osno­va me­to­de ko­ju je stvo­ri­la, po ugle­du na Pu­lea, ta­
ko­zva­na Že­nev­ska ško­la či­je je jed­no od naj­ve­ćih do­stig­nu­ća knji­ga
66 G. Baš­lar, Va­zduh i sno­vi – Ogled o ima­gi­na­ci­ji kre­ta­nja (1943), Iz­da­vač­ka
knji­žar­ni­ca Zo­rana Sto­ja­no­vića, Srem­ski Kar­lov­ci, No­vi Sad, 2001, str. 312,
pre­vod: Mi­ra Vu­ko­vić.
67 G. Po­u­let, „Fe­no­me­no­lo­gia świ­a­do­mo­ś­ci krytycznej“, u: Ar­chi­wum tł­u­mac­
zeń z te­o­rii li­te­ra­tury i me­to­do­lo­gii ba­dań li­te­rac­kich, Lu­blin, 1980, str. 24.
68 On će ka­sni­je ući u Pu­le­o­vou knji­gu La con­sci­en­ce cri­ti­que, Pa­ris, 1971.
69 Dru­ga­či­je će knji­žev­no de­lo shva­ta­ti prag­ma­ti­ča­ri za ko­je se ono, s ob­zi­rom
na na­sta­le po­sle­di­ce u sve­tu ko­ji na­sta­nju­je čo­vek, ni po če­mu ne raz­li­ku­je od
dru­gih pred­me­ta. Ovu in­stru­men­tal­nu kon­cep­ci­ju knji­žev­no­sti ne­ki prag­ma­
ti­ča­ri iz­vo­di­li su iz Haj­de­ge­ro­ve kon­cep­ci­je iz­lo­že­ne u delu Bitak i vreme gde
se ljud­sko po­sto­ja­nje de­fi­ni­še sred­stvima ko­je čo­vek ko­ri­sti (po­mo­ću nji­ho­ve
pr i­ r u č­ n o­ s t i, Zu­han­den­he­it) i ko­ja mu omo­gu­ća­va­ju osva­ja­nje sve­ta.
70 G. Po­u­let, La con­sci­en­ce cri­ti­que, op. cit., str. 67.
71 G. Po­u­let, „Świadomość si­e­bie i świadomość in­ne­go“, u: Ar­chi­wum tł­u­mac­
zeń z te­o­rii li­te­ra­tury i me­to­do­lo­gii ba­dań li­te­rac­kich, op. cit., str. 38.
106
Književne teorije XX veka
Žan-Pjer Ri­ša­ra – Ma­lar­me­ov svet ima­gi­na­ci­je.72 Ova knji­ga je do­bar
pri­mer ilu­stra­ci­je me­to­de ko­ju je ko­ri­sti­la te­mat­ska kri­ti­ka – ka­ko se
to uobi­ča­je­no go­vo­ri­lo za Že­nev­sku ško­lu. Po­ku­šaj­mo da opi­še­mo
ovu me­to­du uz po­moć Uvo­da u Ma­lar­me­ov svet ima­gi­na­ci­je.73
„Knji­gom uni­fi­ko­va­ti svet“,74 pro­na­ći „is­pod naj­ra­zli­či­ti­jih po­
kri­va­ča“ „skri­ve­ni iden­ti­tet“,75 do­ći do „suš­ti­ne smi­sla“76: ta­ko se
naj­la­pi­dar­ni­je mo­že de­fi­ni­sa­ti pro­je­kat te­mat­ske kri­ti­ke. Tu je, pre
sve­ga, reč o iden­ti­te­tu sa­mog de­la pro­na­la­že­nom u op­se­siv­nom po­
na­vlja­nju te­ma i sli­ka, ali – ta­ko­đe, i pre sve­ga – i o iden­ti­te­tu sve­sti,
ima­gi­na­ci­je, maš­ta­nja, čul­ne pred­sta­ve i slič­no, reč­ju: o autor­skom
do­ži­vlja­ju ko­ji či­ni „men­tal­nu unu­traš­nju stra­nu“ de­la77 ko­ju kri­ti­
čar mo­ra da „re­pro­du­ku­je u se­bi“.78
Ka­ko je tač­no pri­me­tio Že­rar Že­net,79 je­dan od pr­vih či­ta­la­ca
ove knji­ge, ov­de pred­sta­vljen na­čin či­ta­nja za­sni­va se na ne­pre­sta­
nom uda­lja­va­nju od sa­mog de­la ka lič­no­sti auto­ra ko­ji je – iako ni­
je em­pi­rij­ski (bi­o­graf­ski) tre­ti­ran – kao cen­tar čul­nih ose­ća­ja, kao
po­lje do­ži­vlja­ja, uvek pred­sta­vljao ko­nač­nu re­fe­rent­nu tač­ku de­la
usled če­ga je de­lo uvek mo­glo bi­ti tu­ma­če­no pu­tem ka­te­go­ri­ja iz­ra­
za: iz­ra­za maš­ta­nja, ima­gi­na­ci­je, fan­ta­zma­go­ri­je. U osnov­ne pret­po­
stav­ke te­mat­ske kri­ti­ke tre­ba ubro­ja­ti:
1. Dvo­del­nost pr i­v i­ da, od­no­sno struk­tu­re de­la i suš­ti­ne ko­ju
pred­sta­vlja piš­če­va svest, po­vr­ši­ne tek­sta i du­bi­ ne sa­nja­re­
nja, slu­čaj­no­sti ar­ t i­ ku­ l a­ c i­j e i ne­mi­nov­no­sti sm i­sl a. „Že­le­
li smo i mi“, pi­še Ri­šar, „da u Ma­lar­me­o­vom de­lu do­tak­ne­mo
‘ne pre­te­ra­no du­bo­ku bu­ji­cu okle­ve­ta­nog [peu pro­fond ru­is­
se­au ca­lom­nié]’, is­pod či­je uz­bur­ka­ne po­vr­ši­ne kru­že ve­li­ka,
ob­je­di­nju­ju­ća zna­če­nja.“80
2. Je­ d in­st vo te­ me ko­je, ne­za­vi­sno od par­ci­jal­nih ar­ti­ku­la­ci­ja,
ga­ran­tu­je j e­ d i n­st vo s ve­ st i. „Ako že­li­mo da raz­li­ku­je­mo
[...] te­me, do­volj­no je da na se­be na­sla­že­mo raz­ne sfe­re do­ži­vlja­ja, us­po­sta­vi­mo red u nji­ho­vim upo­red­nim ge­o­gra­fi­ja­ma
72 J.-P. Ric­hard, L’Uni­vers ima­gi­na­i­re de Mal­larmé, Pa­ris, 1961.
73 J.-P. Ric­hard, „Wstęp do stu­di­um ‘Świ­at wyob­ra­ź­ni Mal­larmégo’“, u: Współc­
ze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 1: Me­tody stylistyki li­te­
rac­ki­ej. Ki­e­run­ki ego­cen­tryczne, Kraków, 1976.
74 Ibid., str. 401.
75 Ibid., str. 410.
76 Ibid., str. 415.
77 Ibid., str. 403.
78 Ibid., str. 423.
79 Ž. Ženet, Figure, Beograd, 1985, str. 93–101, prevod: Mirjana Miočinović.
80 J.-P. Ric­hard, Wstęp..., op. cit., str. 403.
II. Fenomenologija 107
Te­mat­ska
me­to­da u kri­ti­ci
Osnov­ne
pre­mi­se
te­mat­ske kri­ti­ke
Či­ta­nje kao
reprodukovanje
iz­vor­nog či­na
ima­gi­na­ci­je
Či­ta­lac ko­ji
uče­stvu­je
u stva­ra­nju
i na kra­ju pro­ve­ri­mo ka­ko su me­đu­sob­no po­ve­za­ne ka­ko bi
po­sta­le j e­ d an do­ži­vljaj.“81
3. Isto­ro d­ no st de­l a či­je „su­prot­no­sti“ i „na­pe­to­sti“, kao pro­
iz­vod po­je­di­nih te­ma ko­je se ne mo­gu me­đu­sob­no slo­ži­ti,
bi­va­ju „raz­re­še­ne“ pre­la­skom u „no­ve sin­te­tič­ke poj­mo­ve“ i
„do­sti­za­njem za­do­vo­lja­va­ju­će rav­no­te­že“.82 Na ovom me­stu
te­mat­ska kri­ti­ka je bli­ska ame­rič­koj No­voj kri­ti­ci, ali i her­me­
ne­u­ti­ci (na pri­mer, Ga­da­me­ro­voj).
4. M
o­guć­nost i n­te r­ pre­ t i­ ra­nj a či­na piš­če­ve sve­sti u kri­tič­kom
de­lu či­ji je cilj (ali i uslov) mo­guć­nost „ot­kri­va­nja“ na dnu de­
la „vla­da­vi­ne po­čet­ka i pra­i­zvo­ra“.83
Ka­ko pi­še Ri­šar, „vi­dljiv po­re­dak ni­je suš­tin­ski po­re­dak, a i
ot­kri­va­nje isti­ne ru­ši pri­vi­de“.84 Upra­vo na ovo­me se za­sni­va knji­
žev­ni i fi­lo­zof­ski pro­je­kat te­mat­ske kri­ti­ke ko­ja ide tra­gom Baš­la­
ra: či­ta­lac to­kom či­ta­nja re­pro­du­ku­je iz­vor­ni čin ima­gi­na­ci­je ko­ji
oži­vlja­va po­et­sku sli­ku. De­lo ni­je bit­no sa­mo po se­bi ali upu­ću­je
na svoj pr­vi prin­cip ko­ji tre­ba re­kon­stru­i­sa­ti. Ovaj prin­cip se – što
tre­ba na­gla­si­ti – ne na­la­zi u sve­tu pro­men­lji­vih druš­tve­nih, isto­rij­
skih, kul­tur­nih okol­no­sti, već se kri­je u či­stoj, tran­scen­den­tal­noj
sfe­ri ima­gi­na­ci­je.
Ono što po­ve­zu­je kla­sič­nu fe­no­me­no­loš­ku kon­cep­ci­ju (Hu­serl,
In­gar­den) i nje­nu slo­bod­nu in­ter­pre­ta­ci­ju (Baš­lar, Pu­le) je­ste uve­re­
nje o su­bjek­tiv­noj kon­sti­tu­ci­ji smi­sla sve­ta ko­ji se is­pu­njen zna­če­
njem, eg­zi­sti­ra­ju­ći ne­za­vi­sno od sve­sti, po­ja­vlju­je u nje­nim okvi­ri­
ma. Shva­ti­ti prin­ci­pe ove kon­sti­tu­ci­je zna­či razumeti ne­pro­men­lji­vu
cr­tu fe­no­me­no­lo­gi­je knji­žev­no­sti ko­ja je u te­o­ri­ju knji­žev­no­sti
XX ve­ka uve­la kon­cep­ci­ju ak­tiv­nog či­ta­o­ca, onog ko­ji uče­stvu­je u stva­
ra­nju smi­sla knji­žev­nog de­la (a u ra­di­kal­noj ver­zi­ji: ko­ji ga stva­ra).
Este­ti­ka i re­cep­ci­ja
Ka­ko je pi­sao Vol­fgang Izer (rođ. 1926), „fe­no­me­no­loš­ka te­o­ri­ja umet­
no­sti je svom sna­gom skre­nu­la pa­žnju na to da raz­miš­lja­nja o knji­žev­
nom de­lu ne mo­gu bi­ti po­sve­će­na is­klju­či­vo sa­mom tek­stu, već u is­toj
me­ri i či­nu nje­go­vog usva­ja­nja“.85 Izer je ve­o­ma otvo­re­no išao tra­gom
81
82
83
84
85
108
Ibid., str. 412.
Ibid., str. 413.
Ibid., str. 402.
Ibid., str. 417.
W. Iser, Pro­ces czyta­nia..., op. cit., str. 225.
Književne teorije XX veka
In­gar­de­na i nje­go­va kon­cep­ci­ja ape­
la­tiv­ne struk­tu­re knji­žev­nog tek­sta
iz­ra­zi­to je po­dra­ža­va­nje te­o­ri­je kon­
kre­ti­za­ci­je. Osnov­ne te­ze nje­go­ve
„este­ti­ke re­cep­ci­je“, na­sta­le po­ve­zi­
va­njem fe­no­me­no­lo­gi­je, her­me­ne­u­
ti­ke i isto­rij­ske po­e­ti­ke, gla­se:
1. Iako po­se­du­je auto­nom­nu ma­te­ri­jal­nu osno­vu, tekst ži­vi sa­
mo on­da kad se či­ta (kon­kre­ti­zu­je).
2. Tekst ima svo­je upo­riš­te ne u stvar­nom sve­tu u ko­jem je na­
stao i u ko­jem po­sto­ji već u pro­ce­su či­ta­nja ko­ji mu da­je zna­
če­nje.
3. Tekst ka­rak­te­ri­šu ne­do­re­če­na me­sta ko­je či­ta­lac ak­tu­a­li­zu­je
to­kom či­ta­nja (ape­la­tiv­na struk­tu­ra tek­sta).
4. Tekst usme­ra­va pro­ces či­ta­nja (či­ta­nje je „usme­ra­va­no stva­ra­
nje“).
5. Ste­pen neo­d­re­đe­no­sti knji­žev­nih tek­sto­va isto­rij­ski se po­ve­
ća­va (po­čev od XVI­II ve­ka).
Me­đu­tim, za raz­li­ku od In­gar­
■ ESTE­TI­KA RE­CEP­CI­JE (nem.
de­na, Izer sta­vlja izrazitiji ak­ce­nat
Rezeptionsästhetik) – me­to­do­loš­ka
na stva­ra­lač­ku ulo­gu či­ta­nja, ko­je
po­stav­ka ko­ju je za­stu­pa­la ne­mač­
se ne svo­di sa­mo na po­pu­nja­va­nje
ka knji­žev­no­te­o­rij­ska ško­la, ko­ja
neo­d­re­đe­nih me­sta ne­go mo­že da
je uglav­nom de­lo­va­la u Kon­stan­cu
pred­sta­vlja pred­met ne­pred­vi­đen
(V. Izer, H. R. Ja­us, K.-H. Štir­le) i in­
si­sti­ra­la na ak­tiv­nom učeš­ću či­ta­o­ca
u sce­na­ri­ju de­la. Izer se ta­ko­đe
u kon­struk­ci­ji smi­sla knji­žev­nog de­
su­prot­sta­vlja kla­sič­nim estet­skim
la. Plod nje­nog de­lo­va­nja bi­la je uti­
uzo­ri­ma
ko­je je In­gar­den pre­ćut­
caj­na iza­da­vač­ka se­ri­ja Po­e­tik und
no
pri­hva­tio
i ko­ji su mu na­la­ga­li
Her­me­ne­u­tik, (od 1963. go­di­ne).
da sa­gle­da kru­ni­sa­nje pro­ce­sa kon­
kre­ti­za­ci­je u har­mo­ni­ji estet­ski va­žnih kva­li­te­ta. Za Ize­ra je či­ta­nje
pro­ces ne­pre­kid­nog ot­kri­va­nja pri­li­kom ko­jeg se či­ta­lac na­la­zi pred
ne­pred­vi­di­vim kva­li­te­ti­ma ko­ji ga pro­vo­ci­ra­ju da raz­miš­lja o sop­
stve­nim pret­po­stav­ka­ma. „Pro­ces či­ta­nja po­la­zi od to­ga da mo­že­mo
stvo­ri­ti for­mu­lu sa­mih se­be i na
■ HO­RI­ZONT OČE­KI­VA­NJA
taj na­čin ot­kri­ti ono što je pret­hod­
(nem. Er­war­tungsho­ri­zont) – ter­
no pro­ma­klo na­šoj sve­sti. Upra­vo
min ko­ji je uveo Hans Ro­bert Ja­us
nam
na taj na­čin či­ta­nje knji­žev­
da bi ozna­čio zbir či­ta­o­če­vih uve­
no­sti pru­ža šan­su da for­mu­li­še­mo
re­nja ko­ji mu omo­gu­ća­va re­cep­
ci­ju da­tog de­la. Ovaj zbir (ili
ono
što se ne da for­mu­li­sa­ti.“86
→
■ APE­LA­TIV­NA STRUK­TU­RA
TEK­STA – od­red­ni­ca Vol­fgan­ga
Ize­ra za ozna­ča­va­nje struk­tu­re
knji­žev­nog de­la ko­ja pod­sti­če in­
ter­ak­ci­ju iz­me­đu tek­sta i či­ta­o­ca i
za­sni­va se na re­a­li­zo­va­nju sce­na­ri­
ja či­ta­nja upi­sa­nog u de­lo.
86 W. Iser, The Im­plied Re­a­der: Pa­terns of Com­mu­ni­ca­ti­ons in pro­se fic­tion from
Bunyan to Bec­kett, Bal­ti­mo­re–Lon­don, 1987, str. 294.
II. Fenomenologija 109
Ize­ro­va este­ti­ka
re­cep­ci­je
Pro­ces či­ta­nja
kao ne­pred­vi­di­va
ak­tiv­nost
Hans Ro­bert Ja­us
Me­đu­tim, este­ti­ka re­cep­ci­je
ni­je sa­mo is­tra­ži­va­nje pro­ce­sa či­ta­
nja kao ta­kvog, ne­go i – a mo­žda i
pre sve­ga – is­tra­ži­va­nje isto­rij­skih
uslo­va re­cep­ci­je knji­žev­nog de­la.
Izer je, kao što smo vi­de­li, do­ka­zi­
vao da in­ten­ziv­nost neo­d­re­đe­no­sti
tek­sta za­vi­si od nje­go­vog me­sta
u knji­žev­noj evo­lu­ci­ji (što je de­lo
sa­vre­me­ni­je, tim je vi­še neo­d­re­
đe­no). Za­tim je u svom pro­gram­
skom na­stu­pu Hans Ro­bert Ja­us
(rođ. 1921), bu­du­ći vi­še pod uti­ca­
jem Hans-Ge­orga Ga­da­me­ra ne­go
In­gar­de­na, do­ka­zi­vao:
→
si­stem) „u slu­ča­ju sva­kog de­la u
isto­rij­skom tre­nut­ku nje­go­vog po­
ja­vlji­va­nja odre­đen je pret­hod­nim
raz­u­me­va­njem žan­ra, for­mom i te­
ma­ti­kom ra­ni­je po­zna­tih de­la, kao i
su­prot­noš­ću po­et­skog i prak­tič­nog
je­zi­ka“. Pro­ces re­cep­ci­je za­sni­va se
na ne­pre­sta­nom po­tvr­đi­va­nju i pro­
ši­ri­va­nju ho­ri­zo­na­ta oče­ki­va­nja ko­ji
kao me­ha­ni­zam pred­sta­vlja osno­vu
knji­žev­ne evo­lu­ci­je. Po­jam ho­ri­zon­
ta pre­u­zet je ne­po­sred­no iz Hu­ser­lo­
ve fe­no­me­no­lo­gi­je na ko­ju se po­zi­
va i, pred­sta­vlje­na u Isti­ni i me­to­di,
Ga­da­me­ro­va kon­cep­ci­ja fu­zi­je ho­ri­
zo­na­ta (Ho­ri­zon­tverschmel­zung) ko­
ji uslo­vlja­va­ju sva­ko shva­ta­nje.
„Knji­žev­no de­lo ni­je obje­kat ko­ji po­sto­ji sam za se­be i ko­ji
svim po­sma­tra­či­ma u svim epo­ha­ma nu­di isto li­ce. Ono ni­
je spo­me­nik što mo­no­loš­ki ot­kri­va svo­je bez­vre­me­no bi­će.
Pre će­mo re­ći da, po­put par­ti­tu­re, te­ži da pri či­ta­nju iza­zo­
ve uvek no­vu re­zo­nan­cu, ko­ja tekst oslo­ba­đa ver­bal­no­sti i
do­vo­di ga do ak­tu­el­nog po­sto­ja­nja.“87
Knji­žev­no­i­sto­rij­ski pro­ces
Si­stem či­ta­lač­kih
pre­su­po­zi­ci­ja
Za Ja­u­sa (ro­ma­ni­stu po obra­zo­va­nju) i za Ize­ra (an­gli­stu) u knji­
žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma naj­va­žni­ji je knji­žev­no­i­sto­rij­ski pro­ces ko­ji pro­
ti­v­re­či esen­ci­jal­nim oso­be­no­sti­ma knji­žev­no­sti. Ta­ko, isto­ri­ja ni­je se­
ri­ja do­ga­đa­ja ko­ji objek­tiv­no po­sto­je, niti je knji­žev­nost zbir tek­sto­va
ko­ji po­sto­je iz­van isto­ri­je. Reč je o isto­rič­no­sti tek­sto­va te, da­kle, ne
sa­mo o to­me da oni po­sto­je u ne­kom kon­kret­nom isto­rij­skom vre­me­
nu ne­go i o to­me da ih ak­tu­a­li­zu­ju či­ta­o­ci iz dru­gih epo­ha uz po­moć
dru­ga­či­jih či­ta­lač­kih kon­ven­ci­ja i u dru­ga­či­jem kul­tur­nom kon­tek­
stu. Ova di­ja­lek­ti­ka de­la i nje­go­ve re­cep­ci­je, pro­iz­vod­nje re­cep­ci­je,
jeste ne sa­mo, kao kod In­gar­de­na, struk­tu­ral­no svoj­stvo knji­žev­no­
sti ne­go i – što In­gar­den već ni­je sma­trao – po­kre­tač­ki mo­tor isto­
ri­je knji­žev­no­sti. Za­to je je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih za­da­ta­ka pro­u­ča­
va­nja knji­žev­no­sti ana­li­za ta­ko­zva­nog ho­r i­zon­t a o č e­k i­v a­nj a,
od­no­sno stal­no pro­men­lji­vog (u za­vi­sno­sti od da­te epo­he) si­ste­ma
či­ta­lač­kih pre­su­po­zi­ci­ja ko­je omo­gu­ća­va­ju re­cep­ci­ju de­la.
„I on­da ka­da se ja­vlja kao no­vo“, pi­še Ja­us, „knji­žev­no de­
lo se ne po­ja­vlju­je kao ap­so­lut­na no­vi­na u in­for­ma­ci­o­nom
87 H. R. Ja­us, Este­ti­ka re­cep­ci­je, No­lit, Be­o­grad, 1978, str. 59, pre­vod: Drin­ka
Goj­ko­vić.
110
Književne teorije XX veka
va­ku­u­mu, već na­go­veš­ta­ji­ma, otvo­re­nim ili skri­ve­nim sig­
na­li­ma ... pre­di­spo­ni­ra svo­ju pu­bli­ku za sa­svim od­re­đe­ni
na­čin re­cep­ci­je.“
Pro­ces či­ta­nja je, da­kle, „ostva­ri­va­nje od­re­đe­nih uput­sta­va u
pro­ce­su usme­ra­va­nog opa­ža­nja“,88 što zna­či da in­ter­pre­ta­ci­ja ni­je
ni­ka­da u pot­pu­no­sti su­bjek­tiv­na i pro­iz­volj­na, već je pri­mo­ra­na da
poš­tu­je in­ter­su­bjek­tiv­na pra­vi­la ugra­đe­na u struk­tu­ru tek­sta, vr­stu
ili estet­ski do­ži­vljaj. Slič­no uve­re­nje će se na­ći i u osno­vi kon­cep­ci­je
in­ter­ pre­ t a­t iv­ ne za­j e d­ n i­ c e Sten­li­ja Fi­ša,89 što ne tre­ba da ču­di
jer su pr­vi Fi­šo­vi te­o­rij­ski na­stu­pi, još pre ne­go što je i po­stao prag­
ma­ti­sta, ve­o­ma mno­go du­go­va­li te­o­ri­ji re­cep­ci­je.90
Usme­ra­va­no
opa­ža­nje
Re­zi­me
Me­đu ne­sum­nji­va do­stig­nu­ća fe­no­me­no­lo­ga, uglav­nom Ro­ma­na In­
gar­de­na, pro­u­ča­va­nju knji­žev­no­sti pripa­da uvo­đe­nje u knji­žev­no­te­
o­rij­ski reč­nik ka­te­go­ri­ja pre d­st a­v lj e­no g s ve­t a (de­fi­ni­sa­nog kao
ko­re­lat in­ten­ci­o­nal­nih či­no­va),
■ IM­PLI­CI­T­NI ČI­TA­LAC (engl.
qu­a­si-su­ d o­va (ko­ji pre­va­zi­la­ze
im­plied re­a­der, nem. im­pli­zit Le­ser)
opo­zi­ci­ju
pra­vih i la­žnih su­do­va),
– ter­min ko­ji je u fe­no­me­no­loš­ka
kon­ k re­ t i­ za­ ci­j e (is­pu­nja­va­nje čiis­tra­ži­va­nja uveo Vol­fgang Izer. On
sa­dr­ži po­čet­nu struk­tu­ra­ci­ju mo­
­ta­lač­kog sce­na­ri­ja), i m­pl i­ci­ ra­
gu­ćeg zna­če­nja iz­vr­še­nog po­mo­ću
no g či­t a­o­ c a91 (re­cep­tiv­ne in­stan­
tek­sta, i čitaočevu ak­tu­a­li­za­ci­ju te
ce ko­ju je stvo­rio autor).92 Fe­no­
mo­guć­no­sti, i to to­kom či­ta­nja.
me­no­lo­zi su od­ba­ci­li psi­ho­loš­ku i
bi­o­graf­sku ka­te­go­ri­ju auto­ra za­me­nju­ju­ći je su­bjek­tom in­ten­ci­o­nal­
nih či­no­va fik­si­ra­nih u tek­stu ko­ji zah­te­va­ju stva­ra­lač­ku ak­tiv­nost
či­ta­o­ca. Ka­ko je pi­sao Sar­tr, „pi­sac ... ape­lu­je na slo­bo­du či­ta­o­ca da
sa­ra­đu­je u stva­ra­nju nje­go­vog de­la“.93 Uvo­de­ći na knji­žev­no­te­o­rij­
sku sce­nu či­ta­o­ca u glav­noj ulo­zi, fe­no­me­no­lo­zi su ipak na­sto­ja­li
88 Ibid., str. 61.
89 Po­gle­da­ti: Prag­ma­ti­zam.
90 Po­gle­da­ti, pre sve­ga: „Li­te­ra­tu­ra w czytel­ni­ku: stylistyka afektywna“, Pa­mi­ęt­
nik Li­te­rac­ki, 1983, sv. 1.
91 Pr­vi put uve­den u Ize­ro­voj knji­zi Der um­pli­zi­te Le­ser (1972). Ova ka­te­go­ri­ja
pod­se­ća na ka­te­go­ri­ju „im­pli­ci­ra­nog auto­ra“ ko­ju je na an­glo­sak­son­ski pro­
stor uveo Vejn But u knji­zi Retorika proze, Beograd, 1981.
92 Slič­no će sma­tra­ti se­mi­o­ti­ča­ri, na pri­mer Um­ber­to Eko (po­gle­da­ti: Se­mi­o­ti­ka).
93 Ž.-P. Sar­tr, Šta je knji­žev­nost?, No­lit, Be­o­grad, 1981, str. 41, pre­vod: Fri­da Fi­li­
po­vić.
II. Fenomenologija 111
Fe­no­me­no­loš­ki
reč­nik
Pro­iz­volj­nost
tu­ma­če­nja
Fe­no­me­no­lo­gi­ja
i struk­tu­ra­li­zam
Opo­zi­ci­ja iz­me­đu
in­ten­ci­je i tek­sta
Ga­da­me­ro­va
kon­cep­ci­ja fu­zi­je
ho­ri­zo­na­ta
da, u skla­du s Hu­ser­lo­vim su­ge­sti­ja­ma ko­ji je bri­nuo o či­sto­ti opi­sa,
iz­beg­nu sum­nje o pro­iz­volj­no­sti tu­ma­če­nja. „Si­gur­no je“, pi­sao je
Izer, „da je sva­ka re­ak­ci­ja na tekst su­bjek­tiv­na, ali to ne zna­či da
tekst ne­sta­je u pri­vat­nom sve­tu svo­jih po­je­di­nač­nih či­ta­la­ca.“ Či­ta­
nju ne pre­ti ta ne­si­gur­nost jer su­mi­ra­nje zna­če­nja tek­sta ni­je pi­ta­nje
po­je­di­nač­nih ću­di već is­pu­nja­va­nje uslo­va ugra­đe­nih u struk­tu­ru
sa­mog de­la.94 Smi­sao de­la na­sta­je na pre­se­ku dve­ju per­spek­ti­va: tek­
sta i re­cep­ci­je, od­no­sno slo­že­nog uti­ca­ja sa­mog de­la i re­cep­ci­je isto­
rij­ski uslo­vlje­nog či­ta­o­ca.
Na taj na­čin se fe­no­me­no­lo­gi­ja si­tu­i­ra na po­lu su­prot­nom struk­
tu­ra­li­zmu, ako je reč o ge­ne­zi zna­če­nja: za struk­tu­ra­li­ste, zna­če­nje
na­sta­je po­mo­ću unu­tar­si­stem­skih (unu­tar­tek­stu­al­nih) od­no­sa, a za
fe­no­me­no­lo­ge po­mo­ću či­na in­ten­ci­o­nal­ne sve­sti. Opo­zi­ci­ja iz­me­đu
si­ste­ma (tek­sta) i či­na (in­ten­ci­je) stva­ra naj­opšti­je okvi­re te­o­ri­je knji­
žev­no­sti XX ve­ka.95
Da­nas je fe­no­me­no­lo­gi­ja iz­gu­bi­la svo­ju ne­ka­daš­nju di­na­mi­ku,
a fe­no­me­no­loš­ka sre­di­na ne­ma ta­ko živ udeo u ras­pra­va­ma o knji­
žev­no­sti. Kao naj­in­te­re­sant­ni­ji kri­tič­ki na­sta­vak Hu­ser­lo­ve mi­sli
mo­gu se sma­tra­ti her­me­ne­u­tič­ka do­stig­nu­ća Hans-Ge­orga Ga­da­me­
ra i Po­la Ri­ke­ra ko­ja ima­ju mno­go da za­hva­le i ra­nim ras­pra­va­ma
Hu­ser­lo­vog uče­ni­ka Mar­ti­na Haj­de­ge­ra, kao i ra­do­vi­ma Hansa Ro­
berta Ja­u­sa ko­ji je us­peš­no pri­me­nio Ga­da­me­ro­vu kon­cep­ci­ju fu­zi­je
ho­ri­zo­na­ta u knji­žev­no­i­sto­rij­ska is­tra­ži­va­nja.96 Iako ne­sum­nji­vo pri­
pa­da­ju ka­no­nu knji­žev­no­te­o­rij­ske na­u­ke, In­gar­de­no­ve te­o­ri­je ne­ma­
ju da­nas mno­go pri­sta­li­ca, što va­lja tu­ma­či­ti nji­ho­vom ne­znat­nom
upo­tre­blji­voš­ću u pro­ce­su in­ter­pre­ta­ci­je po­je­di­nač­nih tek­sto­va i go­
to­vo ni­ka­kvim in­te­re­so­va­njem za kon­tek­stu­al­no po­zi­ci­o­ni­ra­nje knji­
žev­no­sti. Hu­ser­lo­va na­da­nja da će stvo­ri­ti ne­u­te­me­lje­ni te­melj svih
na­u­ka ta­ko­đe su se – u sve­tlu raz­vo­ja fi­lo­zo­fi­je i na­u­ke o knji­žev­no­
sti XX ve­ka – po­ka­za­la ja­lo­vim. Pro­pao je i je­dan od naj­va­žni­jih ak­
si­o­ma Hu­ser­lo­ve fe­no­me­no­lo­gi­je – uve­re­nje da te­o­ri­ju de­fi­ni­še­mo
po­mo­ću „ide­al­ne sa­dr­ži­ne mo­gu­ćeg sa­zna­nja“,97 kao i ube­đe­nje da
se „car­stvo isti­ne objek­tiv­no de­li na obla­sti“98 ko­je od­go­va­ra­ju od­
re­đe­nim na­uč­nim di­sci­pli­na­ma. In­ten­zi­van raz­voj in­ter­di­sci­pli­nar­
nih is­tra­ži­va­nja, kao i ve­li­ko ne­po­ve­re­nje pre­ma te­o­ri­ji, ne mo­gu se
uskla­di­ti s fe­no­me­no­loš­kim po­stu­la­tom či­stog eidet­skog opi­sa.
94 W. Iser, The Act of Re­a­ding: A The­ory of Aest­he­tic Re­spon­se, Bal­ti­mo­re–Lon­
don, 1978, str. 49–50.
95 W. Ray, Li­te­rary Me­a­ning: From Fe­no­me­no­logy to De­con­struc­tion, Ox­ford, 1984.
96 H. R. Ja­uss, Hi­sto­ria li­te­ra­tury ja­ko pro­wo­ka­cja dla na­u­ki o li­re­ta­rur­ze, op. cit.
97 E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne, t. 1, op. cit., str. 240.
98 Ibid., t. 1, str. 15.
112
Književne teorije XX veka
Hro­no­lo­gi­ja
1891:
Pr­va Hu­ser­lo­va knji­ga: Phi­lo­sop­hie der Arit­hme­tik. Psycho­lo­
gische und Lo­gische Un­ter­suc­hun­gen.
1895: Pr­vo po­mi­nja­nje Hu­ser­la u Polj­skoj: Vla­di­slav Hajn­rih ob­ja­vlju­
je pri­kaz Fi­lo­zo­fi­je arit­me­ti­ke.
1900–1901: Hu­serl ob­ja­vlju­je Lo­gische Un­ter­suc­hun­gen (Lo­gič­ka is­tra­ži­va­nja).
Pr­vi put se u nje­go­vim de­li­ma ja­vlja po­jam „fe­no­me­no­lo­gi­ja“.
U isto vre­me Frojd ob­ja­vlju­je Tu­ma­če­nje sno­va. Ta dva de­la sve
do da­nas ozna­ča­va­ju prav­ce te­o­ri­je XX ve­ka.
1905: Hu­ser­lo­vo pre­da­va­nje o unu­traš­njoj sve­sti vre­me­na (ob­ja­vlje­no
1928. go­di­ne).
1907: Hu­ser­lo­va pre­da­va­nja pod na­zi­vom Ide­ja fe­no­me­no­lo­gi­je.
1911: Hu­ser­lo­va Psi­lo­sop­hie als stren­ge Wis­sen­schaft (Fi­lo­zo­fi­ja kao
stro­ga na­u­ka). Že­stok na­pad na sve ob­li­ke re­la­ti­vi­zma.
1913: Po­kre­ta­nje Ja­hr­buch für Phi­lo­sop­hie und phänomenologische For­
schung, gde se po­ja­vlju­ju ka­ko Hu­ser­lo­ve Ide­je či­ste fe­no­me­no­lo­
gi­je (kao pr­va knji­ga), ta­ko i Haj­de­ge­rov Sein und Ze­it (Bi­tak i
vre­me).
1916: Hu­serl pre­u­zi­ma ka­te­dru u Fraj­bur­gu. Edi­ta Štajn po­sta­je Hu­ser­
lo­va asi­stent­ki­nja, či­ji je za­da­tak bio da de­ši­fru­je i re­di­gu­je ste­no­
gra­me ko­ji se od­no­se na naj­va­žni­ja pi­ta­nja fe­no­me­no­lo­gi­je.
1918: In­gar­de­nov dok­to­rat kod Hu­ser­la u Fraj­bur­gu o Berg­so­no­voj fi­
lo­zo­fi­ji.
1919–1922: Haj­de­ger je Hu­ser­lov asi­stent u Fraj­bur­gu.
1927: Haj­de­ge­rov Bi­tak i vre­me (s po­sve­tom Hu­ser­lu) u kojem je fe­no­
me­no­lo­gi­ja ozna­če­na kao „fun­da­men­tal­na on­to­lo­gi­ja“ Da­sein.
Me­đu­tim, Haj­de­ger pre­no­si fe­no­me­no­lo­gi­ju na te­ren her­me­ne­
u­ti­ke. Pi­še: „Fe­no­me­no­lo­gi­ja ja­stva je he r­ me­ne­u­t i­ ka u pr­vo­
bit­nom zna­če­nju te re­či na osno­vi ko­je je to in­ter­pre­ti­ra­nje.“
Haj­de­ger je u let­njem se­me­stru dr­žao pre­da­va­nja pod na­zi­vom
Die Grund­pro­ble­me der Phänomenologie ko­ja su štam­pa­na tek
1975. go­di­ne. Do­ka­zu­je da fe­no­me­no­lo­gi­ja tre­ba da bu­de fi­lo­zo­
fi­ja bit­ka (Sein), a ne sa­zna­nja.
II. Fenomenologija 113
1928: 1930: 1931: 1933: 1934: 1936: 1937: 1938: 1939: 1943: 1945: 1947: 114
Hu­serl od­la­zi u pen­zi­ju. Za svog na­sled­ni­ka uzi­ma Haj­de­ge­ra
ko­ji po­sta­je van­red­ni pro­fe­sor u Fraj­bur­gu.
Ema­nuel Le­vi­nas ob­ja­vlju­je knji­gu La Théorie de l’in­tu­i­tion
dans la phénoméno­lo­gie de Hus­serl. Po­če­tak fe­no­me­no­lo­gi­je u
Fran­cu­skoj.
Das li­te­ra­rische Kun­stwerk. Eine Un­ter­suc­hung aus dem Gren­zge­
bi­et der On­to­lo­gie, Lo­gik und Li­te­ra­tur­wis­sen­schaft (Književno­
umetničko delo. Istraživanje iz granične oblasti ontologije, logike
i nauke o književnosti.) Ro­ma­na In­gar­de­na, pr­va knji­ga iz obla­
sti fe­no­me­no­lo­gi­je knji­žev­no­sti.
Na fran­cu­skom je­zi­ku se (u Le­vi­na­so­vom pre­vo­du) po­ja­vlju­ju
Hu­ser­lo­ve Kar­te­zi­jan­ske me­di­ta­ci­je koje su re­zul­tat pre­da­va­nja
na Sor­bo­ni 1928. go­di­ne (u Ne­mač­koj će bi­ti ob­ja­vlje­ne tek
1950. go­di­ne).
Haj­de­ger je iza­bran za rek­to­ra uni­ver­zi­te­ta u Fraj­bur­gu i pri­hva­
ta taj iz­bor uprkos na­ci­za­ci­ji uni­ver­zi­te­ta. Go­di­nu da­na ka­sni­je
pod­no­si ostav­ku.
Žan-Pol Sar­tr od­la­zi u Ber­lin da stu­di­ra fi­lo­zo­fi­ju. To či­ni pod uti­
ca­jem Rej­mo­na Aro­na ko­ji mu je u jed­noj pa­ri­skoj ka­fa­ni go­vo­
rio o Hu­ser­lu ova­ko: „Vi­diš, mla­di moj pri­ja­te­lju, ako si fe­no­me­
no­log, mo­žeš o tom kok­te­lu go­vo­ri­ti i to će bi­ti fi­lo­zo­fi­ja.“ Ka­ko
je Si­mon de Bo­vo­ar pi­sa­la: „Sar­tr je po­ble­deo od ču­đe­nja.“
U Wi­a­do­mo­ś­ci­ach Li­te­rac­kich In­gar­den ob­ja­vlju­je po­pu­la­ran čla­
nak „Ed­mund Hu­serl: tvo­rac fe­no­me­no­lo­gi­je“.
Po­sled­nja obim­ni­ja Hu­ser­lo­va knji­ga: Die Kri­sis der europäischen
Wis­sen­schaf­ten und die tran­szen­den­ta­le Phänomenologie. Po­jam
Le­ben­swelt (svet ži­vo­ta) po­sta­je cen­tral­ni po­jam.
Sar­tro­va L’ima­gi­na­tion, nje­go­va pr­va fe­no­me­no­loš­ka ras­pra­va.
In­gar­den u La­vo­vu ob­ja­vlju­je O sa­zna­va­nju knji­žev­nog umet­nič­
kog de­la.
Umi­re Hu­serl.
Sar­tr ob­ja­vlju­je La Na­usée, ro­man in­spi­ri­san fe­no­me­no­lo­gi­jom.
U Polj­skoj se po­sle Hu­ser­lo­ve smr­ti ja­vlja­ju tek­sto­vi ko­ji fe­no­me­
no­lo­gi­ju uklju­ču­ju u sva­ko­dnev­nu svest. Me­đu naj­va­žni­je spa­da­
ju: „Fi­lo­zo­fi­ja Ed­mun­da Hu­ser­la“, Ire­ne Kše­mic­ke i esej Ta­de­u­ša
Kronj­skog „Fi­lo­zo­fi­ja i na­iv­ni svet“ o knji­zi Ja­na Pa­toč­ke Pr­zi­ro­
zeny svi­et ja­ko fi­lo­zo­fic­ki pro­blem, oba ob­ja­vlje­na u Ate­ne­u­mu.
Sar­tro­vo L’être et le néant. Ukrš­ta­nje fe­no­me­no­loš­kih i eg­zi­sten­ci­
ja­li­stič­kih is­tra­ži­va­nja. Po­sle ni­za go­di­na Sar­tr će re­ći: „Sma­tram
se kar­te­zi­jan­skim fi­lo­zo­fom, u naj­ma­nju ru­ku u L’étre et le néant.“
Fe­no­me­no­lo­gi­ja per­cep­ci­je Mo­ri­sa Mer­lo-Pon­ti­ja.
Pr­vi tom In­gar­de­no­vog Spor o ist­ni­e­nie świ­a­ta (Spor o po­sto­ja­nju
sve­ta). Sle­de­ći to­mo­vi po­ja­vlju­ju se 1948. go­di­ne i (po­smrt­no)
Književne teorije XX veka
1951: 1953: 1957: 1960: 1961: 1962: 1963: 1964: 1967: 1968: 1970: 1971: 1972: 1981. go­di­ne. Ob­ja­vlju­ju se ta­ko­đe i nje­go­ve Szki­ce z fi­lo­zo­fii li­te­
ra­tury (Ski­ce iz fi­lo­zo­fi­je knji­žev­no­sti).
U Pa­ri­zu iz­la­zi Phénoméno­lo­gie et matéri­a­li­sme di­a­lec­ti­que Tran
Dik Ta­oa, bu­du­ćeg mi­ni­stra obra­zo­va­nja Vi­jet­na­ma, knji­ga ko­
ju je pa­žlji­vo pro­u­ča­vao mla­di Žak De­ri­da.
Mi­šel Di­fren ob­ja­vlju­je Phénoméno­lo­gie de l’expéri­en­ce esthéti­que,
jed­nu od pr­vih ras­pra­va po­sve­će­nih fe­no­me­no­loš­koj este­ti­ci.
In­gar­den obja­vlju­je pr­vi od tri to­ma Stu­di­ja iz este­ti­ke. Sle­de­ći
to­mo­vi po­ja­vi­će se 1958. i 1970. go­di­ne.
Ob­ja­vlji­va­nje pr­vog polj­skog pre­vo­da In­gar­de­no­vog O knji­žev­
nom de­lu, ko­je iz­la­zi, ta­ko­đe, u dru­gom, pro­ši­re­nom iz­da­nju na
ne­mač­kom je­zi­ku.
Po­e­ti­ka sa­nja­re­nja Ga­sto­na Baš­la­ra: me­to­do­loš­ka me­to­da pri­
me­nje­na na is­tra­ži­va­nje po­et­skih sli­ka.
Vejn But u: The Rhe­to­ric of Fic­tion, uvo­di u ame­rič­ku kri­ti­ku po­
jam „im­pli­cit­nog auto­ra“.
De­ri­da pre­vo­di i pi­še ve­li­ki uvod za Hu­ser­lov Der Ur­sprung der
Ge­o­me­trie.
Pr­vi tom zbor­ni­ka ne­mač­kih te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti iz Kon­
stan­ca pod za­jed­nič­kim na­zi­vom Po­e­tik und Her­me­ne­u­tik.
U član­ku „Moj put u fe­no­me­no­lo­gi­ju“ Haj­de­ger pi­še: „Či­ni se
da je vre­me fe­no­me­no­lo­gi­je proš­lo. Ona po­se­du­je vred­nost kao
neš­to mi­nu­lo.“
Po­smrt­no iz­da­nje knji­ge Mer­lo-Pon­ti­ja: Le vi­si­ble et l’in­vi­si­ble.
Isto­ri­ja knji­žev­no­sti kao provokacija na­u­ci o knji­žev­no­sti, pre­da­
va­nje Han­sa Ro­ber­ta Ja­u­sa, ro­ma­ni­ste i me­di­jevaliste, u Kon­stan­
cu, ko­je će se pod iz­me­nje­nim na­slo­vom po­ja­vi­ti dve go­di­ne ka­
sni­je, po­sta­je osnov­ni tekst ne­mač­ke ško­le „este­ti­ke re­cep­ci­je“.
De­ri­din Glas i fe­no­men. Kri­ti­ka Hu­ser­lo­ve kon­cep­ci­je zna­če­nja.
Po­če­tak kra­ja fe­no­me­no­lo­gi­je u Fran­cu­skoj.
Ne­mač­ka ver­zi­ja In­gar­de­no­ve knji­ge O sa­zna­va­nju knji­žev­nog
umet­nič­kog de­la (Vom Er­ken­nen des li­te­ra­rischen Kun­stwerks).
Ame­rič­ki pre­vod: 1973. go­di­ne.
Umi­re Ro­man In­gar­den.
Ina­u­gu­ra­l­no pre­da­va­nje Vol­fgan­ga Ize­ra, an­gli­ste, na uni­ver­zi­
te­tu u Kon­stan­cu: Die Ap­pel­struk­tur der Tex­te. Un­be­stimmthe­it
als Wir­kung­sbe­din­gung li­te­ra­tischer Pro­sa.
Ja­us ob­ja­vlju­je knji­gu Li­te­ra­tur­geschic­hte als Pro­vo­ka­tion.
La con­sci­en­ce cri­ti­que Žor­ža Pu­lea.
Ize­ro­va knji­ga Der Im­pli­zi­te Le­ser. Kom­mu­ni­ka­ti­on­sfor­men des
Ro­mans von Bunyan bis Bes­kett.
II. Fenomenologija 115
1975: 1976: 1977: 1978: 1981: 1982: 1984: 1993: 1996: 1997: 2001: 116
Pr­va mo­no­gra­fi­ja ne­mač­ke ško­le re­cep­ci­je: Ra­i­ner War­ning,
Rezeptionsästhetik – The­o­rie und Pra­xis.
Sim­po­zi­jum druš­tva „Mo­dern Lan­gu­a­ge As­so­ci­a­tion“, pod na­
zi­vom The Re­a­der in Fic­tion, ko­ji je is­po­ljio ogrom­nu za­in­te­re­
so­va­nost za pro­blem re­cep­ci­je u Ame­ri­ci. Go­di­ne 1980. iz­la­zi
knji­ga The Re­a­der in the Text: Es­says on Audi­en­ce and In­ter­pre­
ta­tion koja je re­zul­tat tog sim­po­zi­ju­ma.
Der Akt des Le­sens: The­o­rie ästhetischer Wir­kung Vol­fgan­ga Ize­ra.
En­tre moi et moi: Es­sa­is cri­ti­qu­es sur la con­sci­en­ce de soi Žor­ža
Pu­lea.
Zbog po­sle­di­ca na­sta­lih za vre­me sa­slu­ša­nja, umi­re če­ski fe­no­me­
no­log Jan Pa­toč­ka, Hu­ser­lov uče­nik, pot­pi­snik „Pi­sma 77“, autor
knji­ge Pri­rod­ni svet kao fi­lo­zof­ski pro­blem (na­pi­sa­ne 1935. go­di­
ne i pr­vi put ob­ja­vlje­ne 1976. go­di­ne na fran­cu­skom je­zi­ku).
Vol­fgang Izer od­la­zi na uni­ver­zi­tet Ir­vin u Ka­li­for­ni­ji.
Za­hvalju­ju­ći knji­zi koju je na pisao Di­di­er Franck, Cha­ir et corps.
Sur la phénoméno­lo­gie de Hus­serl fe­no­me­no­lo­gi­ja se vra­ća u
Fran­cu­sku u no­voj in­ter­pre­ta­ci­ji i to kao atrak­tiv­na fi­lo­zo­fi­ja do­
ži­vlja­ja stvar­no­sti.
Ame­rič­ki zbor­nik ese­ja Han­sa Ro­ber­ta Ja­u­sa To­ward an Aest­he­
tic of Re­cep­tion s pred­go­vo­rom Po­la de Ma­na.
Mo­no­gra­fi­ja: Ro­bert Ho­lub, Re­cep­tion The­ory: A Cri­ti­cal In­tro­
duc­tion.
Vol­fgang Izer ob­ja­vlju­je knji­gu The Fic­ti­ve and the Ima­gi­nary
ko­ja pred­sta­vlja „an­tro­po­loš­ki za­o­kret“ u nje­go­voj te­o­ri­ji.
À l’éco­le de la phénomélo­gie Po­la Ri­ke­ra, zbir­ka ese­ja ko­ji se ba­
ve ve­za­ma fe­no­me­no­lo­gi­je i her­me­ne­u­ti­ke.
Jav­na ras­pra­va na Uni­ver­sity of Vil­la­no­va iz­me­đu De­ri­de i Žak-Lik Ma­ri­o­na o ta­len­tu, a u suš­ti­ni o gra­ni­ca­ma fe­no­me­no­lo­gi­je
i ključ­nog poj­ma Ge­ge­ben­he­it, ili da­to­sti, ko­ja je ka­sni­je ob­ja­vlje­
na u knji­zi God, the Gift, and Post­mo­der­nism (1999).
Sto­go­diš­nji­ca ob­ja­vlji­va­nja Lo­gič­kih is­tra­ži­va­nja. Go­diš­nji­ca je
pro­sla­vlje­na u či­ta­vom sve­tu.
Književne teorije XX veka
Bi­bli­o­gra­fija
Opšta
Ž.-F. Li­o­tar, Fe­no­me­no­lo­gi­ja (prev. Mir­ja­na Zdrav­ko­vić), Be­o­grad, 1980.
R. L. Ma­gli­o­la, Phe­no­me­no­logy and Li­te­ra­tu­re: An In­tro­duc­tion, West La­fayet­te,
Ind. 1977.
„La phénoméno­lo­gie: une phi­lo­sop­hie po­ur no­tre mon­de“, Ma­ga­zi­ne Littéra­i­re
2001, nr 403.
Od Hus­ser­la do Lévi­na­sa. Wybór tekstów z on­to­lo­gii fe­no­me­no­lo­gic­znej, red.
W. Str­óż­ew­ski, Kraków 1989.
W. Ray, Li­te­rary Me­a­ning: From Phe­no­me­no­logy to De­con­struc­tion, Ox­ford
1984.
Sł­ow­nik po­jęć fi­lo­zo­ficznych Ro­ma­na In­gar­de­na, red. A. J. No­wak, L. So­snow­
ski, Kraków 2001.
W. Str­óż­ew­ski, O me­tod­zie for­ma­lnej, u: Jak filozofować? Stu­dia z me­to­do­lo­gii
fi­lo­zo­fii, wybór, oprac. J. Per­za­now­ski, War­sza­wa 1989.
D. Ulic­ka, Fe­no­me­no­lo­gic­zna fi­lo­zo­fia li­te­ra­tury, u: Li­te­ra­tu­ra, te­o­ria, me­to­do­lo­
gia, red. D. Ulic­ka, War­sza­wa 2005.
G. M. Vaj­da, Fe­no­me­no­lo­gia i na­u­ka o li­te­ra­tur­ze, tł­um. D. Ulic­ka, u: Li­te­ra­tu­
ra i jej in­ter­pre­ta­cje, red. L. Nyírö, War­sza­wa 1987.
Ed­mund Hu­serl
Iza­bra­na de­la
E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­gic­zne. Pro­le­go­me­na do czystej lo­gi­ki, tł­um. J. Si­do­rek, t. 1,
To­ruń 1996.
E. Hus­serl, Ba­da­nia lo­giczne. Ba­da­nia dotyczą­ce fe­no­me­no­lo­gii i te­o­rii po­zna­
nia, tł­um. J. Si­do­rek, tł­um. pr­ze­jr­zał A. Pół­taw­ski, t. 2. cz 1–2, War­sza­wa
2000.
E. Hu­serl, Fi­lo­zo­fi­ja kao stro­ga na­u­ka (prev. Mi­lan Damnjanović), Be­o­grad,
1967.
II. Fenomenologija 117
E. Hu­serl, Ide­ja fe­no­me­no­lo­gi­je. Pet pre­da­va­nja (prev. Mi­lan Dam­nja­no­vić),
Be­o­grad, 1975.
E. Hus­serl, Idee czystej fe­no­me­no­lo­gii i fe­no­me­no­lo­gic­znej fi­lo­zo­fii, tł­um. D. Gi­
e­ru­lan­ka, ks. 1: War­sza­wa 1967, ks. 2: War­sza­wa 1974.
E. Hu­serl, Kri­za evrop­skih na­u­ka i tran­scen­den­tal­na fe­no­me­no­lo­gi­ja (prev. Zo­
ran Đin­đić), Gor­nji Mi­la­no­vac, 1991.
E. Hus­serl, Medyta­cje kar­te­zja­ń­skie, z do­da­ni­em uwag krytycznych Ro­ma­na
In­gar­de­na, tł­um., przyp. A. Wajs, tł­um. pr­ze­jr­zał, wstęp A. Póltaw­ski,
War­sza­wa 1982.
E. Hus­serl, Wykłady z fe­no­me­no­lo­gii wew­nę­tr­znej świ­a­do­mo­ś­ci cza­su, tł­um.
przyp. J. Si­do­rek, tł­um. pr­ze­jr­zał. wstęp A. Pół­taw­ski, War­sza­wa 1989.
Naj­va­žni­ja de­la
Ž. De­ri­da, Glas i fe­no­men (prev. Zo­ran Jan­ko­vić), Be­o­grad, 1989.
W. Ga­le­wicz, Ed­mund Hu­sserl – pro­gram fi­lo­zo­fii li­te­rac­ki­ej, u: Fi­lo­zo­fia
współcze­sna, red. Z. Ku­de­ro­wicz, t. 1, War­sza­wa 1983.
C. Gł­ą­bik, Hus­serl i Po­lacy. Pi­erw­sze spot­ka­nia, wcze­sne re­ak­cje, Ka­to­wi­ce
1999.
R. In­gar­den, Wstęp do fe­no­me­no­lo­gii Hus­ser­la, War­sza­wa 1974.
L. Ko­ł­a­kow­ski, Hus­serl i pos­zu­ki­wa­nie pew­no­ś­ci¸ tł­um. P. Mar­cis­zuk, War­sza­
wa 1990.
K. Mic­hal­ski, Lo­gi­ka i czas. Próba ana­lizy Hus­ser­low­ski­ej te­o­rii sen­su, War­sza­
wa 1988.
Ro­man In­gar­den
Iza­bra­ni ra­do­vi
R. Ingarden, O sa­zna­va­nju književnog umetničkog de­la (prev. Branimir Živoji­
nović), Beograd, 1971.
R. In­gar­den, O dzi­e­le li­te­rac­kim. Ba­da­nia z po­gra­nic­za on­to­lo­gii, te­o­rii języka i
fi­lo­zo­fii li­te­ra­tury, tł­um. M. Tu­ro­wicz, War­sza­wa 1980.
R. In­gar­den, Stu­dia z estetyki, t. 1–2: War­sza­wa 1966, t. 3: War­sza­wa 1970.
R. In­gar­den, Z te­o­rii języka i fi­lo­zo­ficznych pod­staw lo­gi­ki, War­sza­wa 1972.
Naj­va­žni­ja de­la
K. Bar­toszyński, Dzi­e­ło sztu­ki – li­te­rac­kie, u: Sł­ow­nik po­jęć fi­lo­zo­ficznych Ro­
ma­na In­gar­de­na, red. na­uk. A. J. No­wak, L. So­snow­ski, Kraków 2001.
H. Mar­ki­e­wicz, „Jeszcze o bu­do­wie dzi­e­ła li­te­rac­ki­e­go“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki
1964, z. 2.
H. Mar­ki­e­wicz, „O dzi­e­le li­te­rac­kim“, Estetyka 1961.
118
Književne teorije XX veka
H. Mar­ki­e­wicz, „Sposób ist­ni­e­nia dzi­e­ła li­te­rac­ki­e­go“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki
1962, z. 2.
H. Mar­ki­e­wicz, Twórczość R. In­gar­de­na a rozwój ba­dań li­te­rac­kich, u: idem,
Pr­ze­kro­je i zbli­ż­e­nia daw­ne i no­we, War­sza­wa 1976.
D. Ulic­ka, In­gar­de­now­ska fi­lo­zo­fia li­te­ra­tury, War­sza­wa 1992.
Mo­ris Mer­lo-Pon­ti
Iza­bra­ni ra­do­vi
M. Mer­le­au-Ponty, Oko i umysł. Szki­ce o ma­larst­wie, wybór, oprac., wstęp
S. Cic­ho­wicz, Gda­ńsk 1996.
M. Mer­le­au-Ponty, Pro­za świ­a­ta. Ese­je o mo­wie, tł­um. E. Bi­e­ń­kow­ska, S. Cic­
ho­wicz, J. Skoczylas, wybór, oprac., wstęp S. Cic­ho­wicz, War­sza­wa 1976.
M. Mer­le­au-Ponty, Wid­zi­al­ne i ni­e­wid­zi­al­ne, tł­um. M. Ko­wal­ska, J. Mi­ga­si­ń­
ski, R. Lis, I. Lo­renc, wstęp, tł­um. pr­ze­jr­zał, po­pra­wił J. Mi­ga­si­ń­ski, War­sza­wa 1996.
Naj­va­žni­ja de­la
J. Mi­ga­si­ń­ski, Mer­le­au-Ponty, War­sza­wa 1995.
Este­ti­ka re­cep­ci­je
P. Bu­kow­ski, Ge­ne­a­lo­gia „Pro­ce­su li­te­rac­ki­e­go mo­der­ni­zmu“ H. R. Ja­us­sa, u:
Od­krywa­nie mo­der­ni­zmu, red., wstęp R. Nycz, Kraków 1998.
W. Iser, „Lu­ta­ju­će mo­triš­te i či­ta­telj­ska svi­jest“, u: Su­vre­me­na te­o­ri­ja pri­po­vi­je­
da­nja, prir. V. Bi­ti, Za­greb, 1992, str. 158–177.
W. Iser, The Fic­ti­ve and the Ima­gi­nary: Char­ting Li­te­rary Anthro­po­logy, Bal­ti­
mo­re–Lon­don 1993.
W. Iser, „Pro­ces czyta­nia. Per­spektywa fe­no­me­no­lo­gic­zna“, tł­um. W. Bi­a­lik,
u: Współc­ze­sna myśl li­te­ra­tu­ro­znaw­cza w RFN. An­to­lo­gia, wybór, oprac.,
wstęp H. Orł­ow­ski, tł­um. M. Łuka­si­e­wicz, W. Bi­a­lik, M. Przybec­ki, War­
sza­wa 1986.
H. R. Ja­uss, Hi­sto­ria li­te­ra­tury ja­ko pro­wo­ka­cja, tł­um. M. Łuka­si­e­wicz, War­sza­
wa 1999.
H. R. Ja­uss, Pro­ces li­te­rac­ki mo­der­ni­zmu od Ro­us­se­au do Ador­na, tł­um. P. Bu­
kow­ski, u: Od­krywa­nie mo­der­ni­zmu, red., wstęp R. Nycz, Kraków 1998.
„Pro­blemy re­cep­cji w ba­da­ni­ach li­te­rac­kich“, Pa­mi­ęt­nik Li­te­rac­ki 1980, z. 1.
„Te­o­ria re­cep­cji“, u: Współc­ze­sna myśl li­te­ra­tu­ro­znaw­cza w RFN. An­to­lo­gia,
wybór, oprac., wstęp H. Orł­ow­ski, tł­um. M. Łuka­si­e­wicz, W. Bi­a­lik,
M. Przybec­ki, War­sza­wa 1986.
II. Fenomenologija 119
S. We­ber, „Ca­ught in the Act of Re­a­ding“, u: De­mar­ca­ting the Di­sci­pli­nes: Phi­
lo­sophy, Li­te­ra­tu­re, Art, Min­ne­a­po­lis 1986.
Zden­ko Škreb, „Nov po­gled na me­ro­do­lo­gi­ju po­vi­je­sti knji­žev­no­sti“, Umjet­
nost ri­je­či, Za­greb, 1973, br. 1, str. 13–24.
„Este­ti­ka re­cep­ci­je i po­vi­jest knji­žev­no­sti“, te­mat­ski broj, Umjet­nost ri­je­či, Za­
greb, 1977/1978.
Du­šan­ka Ma­ric­ki (ur.), Te­o­ri­ja re­cep­ci­je u na­u­ci o knji­žev­no­sti, Be­o­grad, 1978.
Vik­tor Žme­gač, „Na­če­la te­o­ri­je re­cep­ci­je“, Knji­žev­nost i zbi­lja, Za­greb, 1982,
str. 51–60.
Že­nev­ska ško­la
G. Bac­he­lard, „Bes­ti­a­ri­um La­u­tré­a­mon­ta“, tł­um. H. Chu­dak, Pa­mi­ęt­nik Li­te­
rac­ki 1971, z. 2, s. 189–205.
G. Bac­he­lard, Wyob­ra­ź­nia po­etycka. Wybór pism, wybór H. Chu­dak, tł­um.
H. Chu­dak, A. Ta­tar­ki­e­wicz, pr­zedm. J. Bł­o­ń­ski, War­sza­wa 1975.
G. Bac­he­lard, Pla­men voš­ta­ni­ce (prev. Vje­ran Zu­pa), Za­greb, 1969; 1990².
G. Baš­lar, Po­e­ti­ka sa­nja­ri­je (prev. Fa­hru­din Kre­ho), Sa­ra­je­vo, 1982.
G. Bac­he­lard, „Wstęp do ‘Po­etyki pr­ze­str­ze­ni’“, tł­um. W. Bł­o­ń­ska, u: Współc­
ze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 2: Struk­tu­ral­no-se­
mi­otyczne ba­da­nia li­te­rac­kie. Li­te­ra­tu­ro­znaw­stwo por­ównaw­cze. W krę­gu
psycho­lo­gii gł­ę­bi i mi­to­lo­gii, oprac. H. Mar­ki­e­wicz, Kraków 1972.
G. Baš­lar, Vo­da i sno­vi. Ogled o ima­gi­na­ci­ji ma­te­ri­je (prev. Mi­ra Vu­ko­vić),
Srem­ski Kar­lov­ci–No­vi Sad, 1998.
J. Hil­lis Mil­ler, Char­les Dic­kens: The No­vels of His World, Cam­brid­ge, Mass.
1958.
J. Hil­lis Mil­ler, Tho­mas Hardy: Dis­tan­ce and De­si­re, Cam­brid­ge 1970.
Dž. Hilis Miler, „Kritičar kao domaćin“ (prev. Dragan Monašević), Letopis
Matice srpske, 161/1985, knj. 435, br. 2 (februar), str. 226–232.
G. Po­u­let, La con­sci­en­ce cri­ti­que, Pa­ris 1971. Up.: Ž. Pu­le, Kri­tič­ka svest (prev.
Jo­van Po­pov), Srem­ski Kar­lov­ci–No­vi Sad, 1995.
Ž. Pu­le, „Igo“, u: Ž. Pu­le, Čo­vek, vre­me, knji­žev­nost (prev. Ni­ko­la Ber­to­li­no),
Be­o­grad, 1974, str. 274–302.
Ž. Pu­le, Me­ta­mor­fo­ze kru­ga (prev. Je­le­na No­va­ko­vić), Srem­ski Kar­lov­ci–No­vi
Sad, 1993.
G. Po­u­let, Myśl ni­e­o­kre­ś­lo­na, tł­um., wstęp T. Swo­bo­da, War­sza­wa 2004.
J.-P. Ric­hard, „Po­ro­zu­mi­e­wa­nie się i te­a­tr“, tł­um. J. La­le­wicz, Pa­mi­ęt­nik Li­te­
rac­ki 1971, z. 2, s. 237–254.
Szkoła Ge­new­ska w krytyce. An­to­lo­gia, wybór H. Chu­dak, Z. Na­li­wa­jek,
J. Żurow­ska, M. Żurow­ski, red. J. Żurow­ska, M. Żurow­ski, War­sza­wa 1998.
Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski
120
Književne teorije XX veka
III. RU­SKI FOR­MA­LI­ZAM
Po­sto­je dva od­no­sa pre­ma umet­no­sti.
Pr­vi je ka­rak­te­ri­sti­čan po to­me što tre­ti­ra
de­lo kao pro­zor u svet.
Re­či­ma, li­ko­vi­ma, že­le da iz­ra­ze ono što sto­
ji iza re­či i li­ko­va. Umet­ni­ci ta­kvog ti­pa za­
slu­žu­ju ime pre­vo­di­la­ca.
Dru­gi vid od­no­sa pre­ma umet­no­sti – to je
tre­ti­ra­nje umet­no­sti kao svet sa­mo­stal­no po­
sto­je­ćih stva­ri.
Re­či, od­nos re­či, mi­sli, iro­ni­ja mi­sli, nji­ho­va
ne­po­du­dar­nost i je­ste sa­dr­ži­na umet­no­sti.
Ako se umet­nost mo­že upo­re­di­ti s pro­zo­
rom, on­da sa­mo s na­cr­ta­nim.
Slo­že­na umet­nič­ka de­la su obič­no re­zul­tat
kom­bi­na­ci­ja i uza­jam­nog de­lo­va­nja ra­ni­je
po­sto­je­ćih, jed­no­stav­ni­jih i, de­li­mič­no, ma­
njih de­la.
Vik­tor Šklov­ski1
V. Šklov­ski, ZOO ili Pi­sma ne o lju­ba­vi, SKZ, Be­o­grad, 1966, str. 87, pre­vod:
Li­di­ja Su­bo­tin.
Ne­mir­na isto­ri­ja
Sankt Pe­ter­burg i Mo­skva: u ova dva gra­da u dru­goj de­ce­ni­ji XX ve­ka
po­či­nje isto­ri­ja te­o­ri­je knji­žev­no­sti XX ve­ka kao po­seb­ne, auto­nom­
ne knji­žev­no­na­uč­ne di­sci­pli­ne. U Mo­skvi, 1915. go­di­ne, na ini­ci­ja­
ti­vu Ro­ma­na Ja­kob­so­na (1896–1982), stu­den­ta In­sti­tu­ta is­toč­nih
je­zi­ka, osno­van je Mo­skov­ski lin­gvi­stič­ki kru­žok u či­jem su ra­du
uče­stvo­va­li i Pjo­tr Bo­ga­tir­jev i Gri­go­rij Vi­no­ku­rov, a u Pe­ter­bur­gu,
go­di­nu da­na ka­sni­je – 1916. go­di­ne – na­stao je Opo­jaz (Druš­tvo za
iz­u­ča­va­nje po­et­skog je­zi­ka) za ko­ji su bi­li ve­za­ni Vik­tor Šklov­ski
(1893–1984), Osip Brik (1888–1945), Ju­rij Ti­nja­nov (1894–1943),
Bo­ris Ej­hen­ba­um (1886–1959), Bo­ris To­ma­šev­ski (1890–1957),
Vik­tor Vi­no­gra­dov (1891–1971) i Vik­tor Žir­mun­ski (1891–1971).
In­ten­ziv­na de­lat­nost obe gru­pe, či­ji su čla­no­vi če­sto pu­to­va­li iz­me­
đu ta dva grada i iz­da­va­li za­jed­nič­ke na­uč­ne ra­do­ve, do­ve­la je – bez
ob­zi­ra na sve me­to­do­loš­ke raz­li­ke – do stva­ra­nja za­jed­nič­ke me­to­
de is­tra­ži­va­nja ko­ja se obič­no na­zi­va „for­mal­nom me­to­dom“, a nje­
ne pri­sta­li­ce – „for­ma­li­stima“. Ovaj na­ziv, u po­čet­ku pe­jo­ra­ti­van,
a ko­ji su ko­ri­sti­li i opo­nen­ti, usta­lio se kao na­ziv pr­ve te­o­rij­ske ško­
le ko­ja je iz­ra­di­la pro­gram is­tra­ži­va­nja knji­žev­nih tek­sto­va ko­riš­će­
njem st ro­go l in­g v i­st i č­k i h me­ to­ d a.
Ro­man Ja­kob­son je u re­fe­ra­tu pi­sa­nom 1922. go­di­ne, za­jed­no s Bo­ga­tir­je­vim,
na­gla­sio da „dok je Mo­skov­ski lin­gvi­stič­ki kru­žok po­la­zio od pret­po­stav­ke
da je po­e­zi­ja je­zik u nje­go­voj estet­skoj funk­ci­ji, Pe­tro­gra­đa­ni (ili Opo­jaz) na­
gla­ša­va­ju da po­et­ski mo­ti­vi uopšte ne na­sta­ju po­mo­ću raz­vi­ja­nja je­zič­kog ma­
te­ri­ja­la“, u: R. Ja­kob­son, P. Bo­ga­tir­jev, „Slo­ven­ska fi­lo­lo­gi­ja u Ru­si­ji od 1914.
do 1921“, Sla­via, 1922, br. 1, str. 31. Za Opo­jaz je osnov­na raz­li­ka bi­la iz­me­
đu je­zič­kog ma­te­ri­ja­la i po­stup­ka.
Imaj­mo u vi­du da je ter­min „for­ma­li­zam“ u po­stre­vo­lu­ci­o­nar­noj, bolj­še­vič­
koj, Ru­si­ji, slič­no kao i u ko­mu­ni­stič­koj Polj­skoj, imao iz­u­zet­no ne­ga­tiv­nu
ko­no­ta­ci­ju i ozna­ča­vao po­greš­nu – jer ni­je bi­la mark­si­stič­ka ili le­nji­ni­stič­ka
– estet­sku i po­li­tič­ku osno­vu.
III. Ruski formalizam 123
Po­če­tak isto­ri­je
te­o­ri­je
književ­no­sti
XX ve­ka
Opo­jaz
For­mal­na
me­to­da
Po­če­ci
for­ma­li­zma
u knji­žev­nim
is­tra­ži­va­nji­ma
Žan Bo­duen
de Kur­te­ne
Po­e­zi­ja i pro­za
Po­če­ci for­ma­li­zma u knji­žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma po­ve­zu­ju se
s tri isto­rij­ske okol­no­sti: pr­vo – sa si­tu­a­ci­jom u ono­vre­me­noj lin­gvi­
sti­ci, dru­go – s kri­zom sim­bo­li­zma u umet­no­sti, i tre­će – s no­vim
po­ja­va­ma u ru­skoj po­e­zi­ji.
U Petrogradu, na Isto­rij­sko-fi­lo­loš­kom fa­kul­te­tu ta­moš­njeg uni­
ver­zi­te­ta, pre­da­vao je, iz­me­đu osta­lih, i Žan Bo­duen de Kur­te­ne
(1845–1929), polj­ski na­uč­nik i tvo­rac Ka­zanj­ske lin­gvi­stič­ke ško­le.
De Kur­te­ne je te­žio „da se oslo­bo­di od knji­ge za­rad ne­po­sred­nog
po­sma­tra­nja ži­vog je­zič­kog okru­že­nja“ i – za raz­li­ku od pred­stav­ni­
ka sta­re fi­lo­loš­ke ško­le ko­ji su se ba­vi­li mr­tvim je­zi­ci­ma – za­ni­ma­
le su ga „re­či-zvu­ci i re­či-mi­sli“. De Kur­te­ne je, se­ćao se Šklov­ski,
ana­li­zi­rao „ono što je bi­lo u nje­mu, u na­ma i me­đu na­ma: go­vor
kao sred­stvo mi­sli i ko­mu­ni­ka­ci­je“. Go­di­ne 1914. u 56. bro­ju no­
vi­na Dan ob­ja­vio je „Do­pri­nos te­o­ri­ji ‘re­či kao ta­kve’ i ‘slo­va kao ta­
kvog’“, uklju­ču­ju­ći se u ši­ri po­kret ono­vre­me­nog odu­še­vlje­nja za
sa­mo­stal­no zna­če­nje re­či oslo­bo­đe­ne pri­nu­de sva­ko­dnev­ne ko­mu­
ni­ka­ci­je. Omi­lje­ni De Kur­te­ne­o­vi uče­ni­ci – Po­li­va­nov i Ja­ku­bin­ski,
na­sta­vi­li su uči­te­ljev rad. Čla­nak Ja­ku­bin­skog „O zvu­ci­ma po­et­skog
je­zi­ka“, ob­ja­vljen je u zbor­ni­ku Po­e­ti­ka. Zbor­nik o te­o­ri­ji po­et­skog
je­zi­ka (S. Pe­ter­burg, 1919), uka­zi­vao je na raz­li­ke iz­me­đu si­ste­ma
prak­tič­nog je­zi­ka, ko­ji je is­klju­či­vo sred­stvo spo­ra­zu­me­va­nja, i si­
ste­ma po­et­skog je­zi­ka, u ko­jem „j e­ z i č­k i p oj­mo­v i st i­ č u v l a­st i­
tu v re d­ no st ( s a­mo­v re d­ no st)“. Isto to je tvr­dio i „lin­gvi­stič­ki
ge­ni­je“ Ev­ge­ni­je Po­li­va­nov, za ko­ga se po­e­zi­ja raz­li­ku­je od pro­ze
po to­me što ima fo­net­ski prin­cip or­ga­ni­za­ci­je ko­ju ova po­to­nja ne­
ma. Ova osnov­na raz­li­ka, na­sta­la u ško­li Bo­du­e­na de Kur­te­nea, po­
sta­la je ključ­no ana­li­tič­ko sred­stvo for­ma­li­sta ko­ji su po­et­ski je­zik,
124
V. Šklov­ski, Ze wspom­ni­eń, War­sza­wa, 1965, str. 114–124.
„Slo­vo kao ta­kvo“ na­slov je ma­ni­fe­sta Hleb­nji­ko­va i Kru­čo­ni­ha ko­ji je, ka­ko na­
po­mi­nje Ja­kob­son, na­stao kao re­zul­tat nje­go­vih žuč­nih raz­go­vo­ra s pe­sni­ci­ma
o „re­či kao ta­kvoj“ i „zvu­ku kao ta­kvom“ po­čet­kom 1914. go­di­ne, u: R. Ja­kob­
son, My Fu­tu­rist Years, red. B. Jang­feldt, S. Rudy, New York, 1997, str. 17.
L. Ja­ku­bin­ski, „O zvu­ci­ma je­zi­ka sti­ha“, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, Pro­sve­
ta, Be­o­grad, 1970, str. 137, pre­vod: An­drej Ta­ra­sjev.
„Ev­ge­ni­je Di­mi­tri­je­vič Po­li­va­nov se, pro­či­tav­ši u mla­do­sti Bra­ću Ka­ra­ma­zo­
ve, op­kla­dio s dru­go­vi­ma u gim­na­zi­ji da će sta­vi­ti ru­ku is­pod vo­za u po­kre­tu
i da je ne­će po­vu­ći. Voz mu je ot­ki­nuo le­vu ru­ku. To mu je po­vra­ti­lo ra­zum.
Po­čeo je da stu­di­ra. Pr­vo je stu­di­rao ko­rej­ski je­zik, za­tim ki­ne­ski, po­sle to­ga
je na­u­čio fi­li­pin­ski je­zik, upo­znao je sve tur­ske je­zi­ke, a zdra­vom ru­kom je u
sve an­ke­te upi­si­vao da u ‘pot­pu­no­sti ig­no­ri­še sve što je u do­me­nu bu­tu­kud­
skog je­zi­ka’. A Bu­tu­ku­di su ple­me u Ju­žnoj Afri­ci ko­je do­nju usnu pro­bi­ja šta­
pi­ćem. ‘Ako vam je po­tre­ban bu­tu­kud­ski je­zik, mo­lim da mi se obra­ti­te po­sle
tri me­se­ca’ – is­pu­nja­vao je da­lje an­ke­tu.“ U: W. Szkł­ow­ski, „Sł­o­wa uwal­ni­a­ją
ści­ś­ni­ę­tą dus­zę (Rzecz o OPO­JAZ-ie)“, Twórczość, 1997, br. 5, str. 72.
Književne teorije XX veka
ba­r u pr­vih de­set go­di­na svo­je de­lat­no­sti, ne­pre­sta­no de­fi­ni­sa­li kroz
opo­zi­ci­ju sa sva­ko­dnev­nim (prak­tič­nim) je­zi­kom.
„Upra­vo ta­da“, se­ćao se mno­go go­di­na ka­sni­je Šklov­ski,
„na­met­nu­la nam se ide­ja da raz­li­ku­je­mo po­et­ski od sva­ko­
dnev­nog je­zi­ka ka­ko bi­smo ga iz­dvo­ji­li u po­seb­nu oblast
u ko­joj je va­žan čak i po­lo­žaj usa­na kao što je to kod ple­sa
gde po­kre­ti mi­ši­ća do­vo­de do uži­va­nja; kod sli­kar­stva, gde
gle­da­nje pru­ža sa­tis­fak­ci­ju.“
Po­et­ski je­zik
i obi­čan je­zik
For­ma­li­sti su, na­ro­či­to u po­čet­nom pe­ri­o­du, sta­vlja­li glav­ni ak­
ce­nat na fo­net­ski aspe­kt je­zi­ka, po­la­ze­ći od pret­po­stav­ke da „zvu­ci
u sti­hu po­sto­je ne­za­vi­sno od bi­lo ka­kvih ve­za sa sli­kom i po­se­du­ju
sa­mo­stal­nu je­zič­ku funk­ci­ju“.10
Dru­ga va­žna okol­nost jeste kri­za sim­bo­li­zma ko­ji je za naj­mla­
đe lin­gvi­ste i pe­sni­ke pri­pa­dao sta­roj knji­žev­no­i­sto­rij­skoj epo­hi ne­
sprem­noj za bi­lo ka­kve pro­me­ne, a ko­ju su pred­sta­vlja­li pe­sni­ci kao
što su Br­ju­sov, Be­li i Blok. Go­di­ne
■ A RE­A­LI­BUS AD RE­A­LI­O­RA
1910. bi­la je ob­ja­vlje­na stu­di­ja An­
– la­tin­ski iz­raz ko­ji ozna­ča­va me­
dre­ja Be­log pod na­slo­vom Sim­bo­li­
ta­fi­zič­ki pre­la­zak od re­al­nih do
zam,
što je za­pra­vo po­sled­nja ve­li­
još re­al­ni­jih stva­ri, od­no­sno – naj­
ka
knji­ga
prav­ca ko­ji je od­la­zio u
jed­no­stav­ni­je re­če­no – od ono­ga
što je ma­te­ri­jal­no do ono­ga što je
proš­lost. Iz pe­ra Osi­pa Man­deljš­ta­
ide­al­no. Ovaj iz­raz, ta­ko­đe, do­bro
ma na­sta­je 1913. go­di­ne ma­ni­fest
ka­rak­te­ri­še fe­no­me­no­loš­ki i psi­ho­
no­ve po­et­ske ško­le – Svet ak­me­i­
a­na­li­tič­ki prin­cip.
zma,11 u ko­jem sim­bo­li­zam bi­va
op­tu­žen za is­hi­tren pre­laz a re­a­li­bus (ili od re­či i stva­ri kao ta­kvih)
ad re­a­li­o­ra (ili ka ide­ji). Sim­bo­li­sti su se, pi­sao je Man­deljš­tam, lo­še
ose­ća­li „u ka­ve­zu sve­ta“ i za­to su be­ža­li iz nje­ga po­mo­ću sim­bo­la.
Ova raz­li­ka di­rekt­no se iz­vo­di iz raz­miš­lja­nja ne­mač­kih ro­man­ti­ča­ra (uglav­
nom No­va­li­sa) kao i fran­cu­skog pe­sni­ka Ste­fa­na Ma­lar­mea ko­ji je u svo­jim
Di­vi­ga­ti­ons (1897) is­ti­cao ne­sra­zmer­nost si­ro­vog je­zi­ka „obič­ne re­por­ta­že“
i či­ste po­e­zi­je – ko­ja sa­dr­ži suš­ti­nu stva­ri. S. Mal­larmé, „Kryzys wi­er­sza“, u:
Wybór po­e­zji, War­sza­wa, 1980, str. 83–85.
W. Szkł­ow­ski, Sł­o­wa uwal­ni­a­ją ści­ś­ni­ę­tą..., op. cit., str. 72. Va­lja ima­ti na umu
da je upra­vo isto ta­ko o po­et­skom je­zi­ku mi­slio Bo­le­slav Leš­mjan ko­ji je u
pro­gram­skom ese­ju „Iz raz­miš­lja­nja o po­e­zi­ji“ (1937) raz­li­ko­vao po­et­sku i raz­
i­gra­nu „reč ra­di re­či“ i reč ko­ja kru­ži „na pro­sto­ru te­ku­ćeg ži­vo­ta kao oveš­tao,
be­zvu­čan po­jam“. Pogledati: B. Le­ś­mian, Szki­ce li­te­rac­kie, War­sza­wa, 1959.
10 B. Eic­hen­ba­um, „Te­o­ria ‘me­tody for­mal­nej’“, u: Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za
gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 2: Od pr­ze­ł­o­mu antypozytywistyczne­go do ro­ku 1945,
deo 3: Od for­ma­li­zmu do struk­tu­ra­li­zmu, Kraków, 1986, str. 172.
11 V. J. Man­dels­ztam, „Świt ak­me­i­zmu“, u: Sł­o­wo i kul­tu­ra. Szki­ce li­te­rac­kie, War­
sza­wa, 1972.
III. Ruski formalizam 125
Kri­za sim­bo­li­zma
Man­deljš­tam
pro­tiv
sim­bo­li­zma
Sa­mo­stal­na reč
Ru­ski fu­tu­ri­zam
No­va po­e­zi­ja tre­ba da poš­tu­je svet stva­ri, me­đu ko­ji­ma ži­vi čo­vek,
i sa­me re­či – nji­ho­vu sa­mo­stal­nu sup­stan­cu. Sim­bo­li­zam je od­la­zio u
proš­lost jer je pre­br­zo od­ba­cio sam je­zik i nje­gov zvuč­ni sloj u ime
ap­strakt­nih ide­ja. Ka­ko se se­ćao Šklov­ski, „po­e­ti­ka sim­bo­li­sta... na­
sto­ja­la je da se iz po­e­ti­ke tran­sfor­mi­še u uvod u taj­ne na­u­ke“.12 Mla­di
pe­sni­ci (uosta­lom, slič­no kao i De Kur­te­ne) bi­li su fa­sci­ni­ra­ni glo­sa­la­
li­ja­ma, mi­stič­kim za­um­nim je­zi­kom i de­či­jim ri­ma­ma u ko­ji­ma su se
zvu­ci osa­mo­sta­lji­va­li u od­no­su na go­to­va zna­če­nja a re­či su po­či­nja­
le da vo­de sop­stve­ni ži­vot. „Za­po­
■ ZA­UM­NI JE­ZIK (= заумь) –
če­li smo bit­ku sa sim­bo­li­sti­ma da van­ra­zum­ski je­zik, ve­li­ka fa­sci­na­
bi­smo iz nji­ho­vih ru­ku ote­li po­e­ti­ ci­ja ru­skih for­ma­li­sta i fu­tu­ri­stič­
ku i, oslo­bo­div­ši je od ve­za sa su­b- kih pe­sni­ka. Je­zik pun fo­net­skih
jek­tiv­nim este­tič­kim i fi­lo­zof­skim di­so­nan­ci, bez ika­kvog smi­sla,
iz sve­tog mr­mlja­nja mi­
te­o­ri­ja­ma, vra­ti­li je na put na­uč­nog iz­ve­den
sti­ka, sta­ro­dav­nih glo­sa­li­ja, de­čjih
is­tra­ži­va­nja či­nje­ni­ca“ – ta­ko je ko­ raz­bra­ja­li­ca, eti­mo­loš­kih fi­gu­ra.
men­ta­ri­sao ovaj pe­riod for­ma­li­stič­ Usme­ren pro­tiv zvuč­ne har­mo­ni­
ke „bu­re i na­po­ra“ Bo­ris Ej­hen­ba­ je (bla­go­zvu­č­je) sim­bo­li­stič­kog
te­že­ći ka pra­i­sto­ri­ji ru­skog
um.13 Ka­ko se se­ćao Šklov­ski, „ako je­zi­ka,
je­zi­ka, za­um­ni je­zik se is­ti­cao da­
je sim­bo­li­zam ri­ječ i umjet­nost va­njem ra­di­kal­ne auto­no­mi­je zvu­
kri­žao s re­li­gi­o­znim su­sta­vi­ma, mi ci­ma i slo­vi­ma. Nje­go­vi maj­sto­ri
bi­li su Ve­li­mir Hleb­nji­kov (pri­sta­
smo ri­je­či uzi­ma­li kao zvuk“.14
U toj an­ti­sim­bo­li­stič­koj at­mos­ li­ca sa­mo­vi­te re­či „iz­van obič­no­
sti i ži­vot­nih po­tre­ba“) i Alek­sej
fe­ri kad se „sta­ro ru­ši­lo“,15 oko 1910. Kru­čo­nih (ko­ji je iz­mi­slio na­ziv
go­di­ne (pre­lom­ne za na­sta­nak ev- 1913. go­di­ne). U Petrogradu je
rop­ske sa­vre­me­ne umet­no­sti) po­če­ 1913. po­sta­vlje­na pr­va ope­ra Po­
li su da se ja­vlja­ju ru­ski ku­bo-fu­tu­ri­ be­da nad sun­cem, sa „za­um­nim“
tek­stom Kru­čo­ni­ha i ko­sti­mi­ma
sti (iz­me­đu osta­lih Da­vid Bur­ljuk i Ka­zi­mi­ra Ma­lje­vi­ča. Pr­vi te­o­rij­
Ve­li­mir Hleb­nji­kov), a u Pe­trogradu ski istup o za­um­nom je­zi­ku bi­lo
i Mo­skvi se di­sku­to­va­lo o ku­bi­ je pre­da­va­nje Vik­to­ra Šklov­skog,
zmu,16 a iz­la­ga­na su i Pi­ka­so­va de­ ob­ja­vlje­no kao pr­vi tom zbir­ke ra­
do­va Opo­ja­za (1916). Kon­cep­ci­ja
la. Kad je u Tre­tja­kov­skoj ga­le­ri­ji za­um­nog je­zi­ka bli­ska je sa­vre­me­
ise­če­na Rje­pi­no­va isto­rij­ska sli­ka, noj kon­kret­noj po­e­zi­ji. Ka­ko je
za to su op­tu­že­ni upra­vo fu­tu­ri­sti pi­sao Ej­hen­ba­um, za­um­ni je­zik je
ko­ji su na knji­žev­nim ve­če­ri­ma bo­ bio „eks­pe­ri­men­tal­no ogo­lja­va­nje
ji­li svo­ja li­ca i po­li­va­li go­ste ča­jem. auto­te­lič­no­sti“.
12 W. Szkł­ow­ski, Ze wspom­ni­eń, op. cit., str. 139.
13 B. Eic­hen­ba­um, „Te­o­ria ‘me­tody for­mal­nej’“, op. cit., str. 168.
14 V. B. Šklov­ski, Us­kr­nu­će ri­je­či, Stvar­nost, Za­greb, 1969, str. 153, pre­vod: Ju­raj
Ba­de­nic­ki.
15 V. Škl­ov­ski, op. cit., str. 125.
16 Sna­žno je od­jek­nu­lo tu­ma­če­nje ku­bi­stič­kog ma­ni­fe­sta Du cu­bi­sme, Glaj­ze­sa
i Me­cin­ge­ra (1912).
126
Književne teorije XX veka
U Mo­skvi 1912. go­di­ne iz­la­zi Ša­
mar dobrom uku­su, zbir­ka pe­sa­ma
Hleb­nji­ko­va, Bur­lju­ka, Kru­čo­ni­ha,
Ma­ja­kov­skog, za­jed­no s re­vo­lu­ci­
o­nar­nim ma­ni­fe­stom i Bur­lju­ko­
vim tek­stom o ku­bi­zmu u ko­jem
je na­gla­ša­vao da je „još odav­no
po­zna­to da ni­je va­žno šta, već ka­
ko, što zna­či ko­ji su prin­ci­pi vo­di­li
sli­ka­ra u stva­ra­nju ovog ili ne­kog
* Artyści o sztu­ce. Od Van Gog­ha do Pi­
dru­gog de­la!“.17 Ono što je po­ve­zi­
cas­sa, War­sza­wa, 1969, str. 70.
va­lo na­stu­pe umet­ni­ka i sti­ho­ve
fu­tu­ri­sta bi­la je ve­ra u auto­no­m i­ju u me t­ ni č­kog ma­te­r i­j a­ l a:
bo­je­ne po­vr­ši­ne i li­ni­je u sli­kar­stvu, sa­mo­vi­ta reč (ter­min Hleb­nji­ko­
va), „sa­mo­rod­na, sa­mo­do­volj­na reč“18 u po­e­zi­ji. Me­đu­tim, kad je u
ja­nu­a­ru 1914. go­di­ne u Ru­si­ju do­šao tvo­rac ita­li­jan­skog fu­tu­ri­zma
Ma­ri­ne­ti, Ru­si su shva­ti­li da nje­go­ve „re­či na slo­bo­di“ (slič­no kao
i ma­ni­fe­sti ko­je je ob­ja­vlji­vao) ima­ju pre­na­gla­šen po­li­tič­ki pod­tekst
i da su oni još dav­no proš­li kroz fa­zu oslo­ba­đa­nja je­zi­ka od pri­nu­de
pred­sta­vlja­nja.19
■ OSA­MO­STA­LJI­VA­NJE I OSLO­
BA­ĐA­NJE ma­te­ri­jal­nog slo­ja de­la
od aneg­do­te, bio je naj­va­žni­ji po­
tez no­ve umet­no­sti. Mo­ris De­ni
je pi­sao još 1890. go­di­ne: „Tre­ba
za­pam­ti­ti da je sli­ka, pre ne­go što
po­sta­ne konj u bi­ci, na­ga že­na ili
bi­lo ko­ji dru­gi do­ga­đaj, pre sve­ga
rav­na po­vr­ši­na pre­kri­ve­na bo­ja­ma
od­re­đe­nog po­ret­ka“ De­fi­ni­ci­ja neo­
tra­di­ci­o­na­li­zma.*
Per­cep­ci­ja, je­zik, stvar­nost
Re­zi­mi­ra­ju­ći de­lo­va­nje for­ma­li­sta,
Bo­ris Ej­hen­ba­um je tač­no na­pi­sao
da je nji­ho­va te­o­ri­ja bi­la usme­re­na
ka „opštoj te­o­ri­ji umet­no­sti“,20 što
je bi­lo po­ve­za­no s kri­zom ide­a­li­stič­
ke este­ti­ke (ko­ja je – po ugle­du na
He­ge­la – tre­ti­ra­la sli­ke kao čul­no
ote­lo­vlje­nje ide­je), i s kri­zom sim­
bo­li­stič­ke umet­no­sti (rav­no­duš­ne
pre­ma ma­te­ri­jal­noj vred­no­sti de­la).
■ TE­O­RI­JA KNJI­ŽEV­NO­STI /
TE­O­RI­JA UMET­NO­STI – te­ze for­
ma­li­sta bi­le su du­bo­ko uko­re­nje­ne
u fu­tu­ri­stič­koj po­et­skoj prak­si i u
di­sku­si­ja­ma o sa­vre­me­nom sli­kar­
stvu. Evo tri iz­vo­da iz ta­daš­njih ma­
ni­fe­sta: „Sli­ka ima smi­sao po­sto­ja­
nja sa­ma po se­bi. [...] Ne­ka niš­ta ne
po­dra­ža­va i ne­ka bez us­te­za­nja po­
ka­zu­je svoj smi­sao po­sto­ja­nja!“
→
17 D. Bur­luk, „Ku­bizm“, u: A. Tu­row­ski, Mi­ędzy sztu­ką a ko­mu­ną. Teksty awan­
gardy rosyjki­ej 1910–1923, Kraków, 1998, str. 68.
18 V. R. Ja­kob­son, Ve­li­mir Hleb­nji­kov, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 100.
19 O Ma­ri­ne­ti­je­vom bo­rav­ku u Ru­si­ji i di­sku­si­ja­ma s njim pogledati u: B. Liw­
szyc, Półtoraoki str­ze­lec, War­sza­wa, 1995, str. 141–172. Neš­to dru­ga­či­je o to­
me pi­še Ja­kob­son, u: R. Ja­kob­son, My Fu­tu­rist Years, op. cit., str. 20–22.
20 B. Eic­hen­ba­um, Te­o­ria „me­tody for­mal­nej“, op. cit., str. 167.
III. Ruski formalizam 127
Auto­no­mi­ja
umet­no­sti
Iz­van pri­nu­de
pred­sta­vlja­nja
Uskrsnuće re­či
Šklov­skog
Eko­no­mi­ja je­zi­ka
Knji­žev­nost kao
prošireno
opažanje svijeta
Ova­kav ka­rak­ter ima­li su pr­vi na­ →
stu­pi for­ma­li­sta: Uskrsnuće re­či Vik­ (A. Gla­jcez, J. Me­cin­ger, Du cu­bi­
to­ra Šklov­skog i esej o fu­tu­ri­zmu sme, 1912). „Pri­bli­ža­va­mo se pot­
pu­no no­voj umet­no­sti ko­ja će, u
Ro­ma­na Ja­kob­so­na.
od­no­su na do sa­da nam po­zna­to
Dva­de­se­tjed­no­go­diš­nji Šklov­ sli­kar­stvo, bi­ti isto što i mu­zi­ka
ski je ob­ja­vio svo­ju ras­pra­vu kao u od­no­su na knji­žev­nost. Bi­će to
po­seb­nu bro­šu­ru u Pe­trogradu či­sto sli­kar­stvo, isto kao što je i
1914. go­di­ne. Ima­la je di­jag­no­stič­ mu­zi­ka či­sta knji­žev­nost“ (G. Apo­
ki i pro­gram­ski ka­rak­ter. „Sa­da li­ner, Ku­bi­zam, 1912). „Sli­kar­stvo
je sa­mo­do­volj­no, ima sop­stve­ne
su ri­je­či mr­tve, i je­zik je na­lik na for­me, bo­je i zvuč­nost“ (M. La­ri­o­
gro­blje.“21 Smrt re­či po­ve­zu­je se sa nov, Pro­me­nizam, 1913).
auto­ma­ti­za­ci­jom nje­nog opa­ža­nja
i gu­bit­kom mo­guć­no­sti nje­nog čul­nog do­ži­vlja­va­nja. Na taj na­čin,
Šklov­ski u raz­ma­tra­nje o je­zi­ku uvo­di ka­te­go­ri­je per­cep­ci­je i eko­no­
mi­je. Reč je sa­gle­da­va­na dvo­ja­ko: bi­lo kao iz­li­za­ni kli­še ko­ji u sva­ko­
dnev­noj raz­me­ni gu­bi auto­nom­nu vred­nost i pre­po­zna­tlji­va je sa­mo
kao kon­ven­ci­o­nal­ni znak22 ili kao sa­mo­stal­na reč ko­ja se sa­gle­da­va
i do­ži­vlja­va za­seb­no, za­hva­lju­ju­ći svo­joj „ma­te­ri­jal­noj ne­ko­ri­sto­lju­
bi­vo­sti“ ko­ja je is­klju­ču­je iz ko­mu­ni­ka­ci­o­nog op­ti­ca­ja. Po­et­ska reč
gu­bi svo­ju pro­zir­nost i mo­že se vi­de­ti: ovo je te­za Šklov­skog ko­ja je
bli­ska ta­daš­njim umet­nič­kim ma­ni­fe­sti­ma. Kao što je sli­ka de­fi­ni­sa­
na ras­po­re­dom obo­je­nih po­vr­ši­na, li­ni­jâ i fak­tu­rom ko­ja se mo­že
čul­no ose­ti­ti, ta­ko se i po­et­sko de­lo po­či­nje tre­ti­ra­ti kao ras­po­red re­či
„za ko­je se ra­ču­na da će bi­ti vi­đe­ne“.23 Na taj na­čin Šklov­ski vi­di po­e­
zi­ju kao „pro­ši­re­no opa­ža­nje svi­je­ta“.24 Auto­nom­na reč se ne odva­ja,
ka­ko bi se to mo­glo uči­ni­ti, od stvar­no­sti već, za­hva­lju­ju­ći svo­joj
ino­va­tiv­no­sti, omo­gu­ća­va da se ona po­no­vo vi­di. Stvar­nost vi­đe­na
po­mo­ću ru­tin­ske re­či i sa­ma je otvr­dla i sta­tič­na, dok stvar­nost ko­ja
se is­tra­žu­je – ka­ko je u isto vre­me go­vo­rio Bo­le­slav Leš­mjan – pred­
sta­vlja „ras­pe­va­nu i za­no­snu mi­sao“25 i ta­da po­či­nje da oži­vlja­va.
Po­e­zi­ja je, da­kle, ta­kva upo­tre­ba je­zi­ka ko­ja omo­gu­ća­va da se ob­
no­v i v i­ đ e­ nj e s ve­t a i za­to te­o­ri­ja po­et­skog je­zi­ka ima par ex­cel­len­
ce este­tič­ki ka­rak­ter, iako je este­ti­ka po svom pri­mar­nom zna­če­nju
21 V. B. Šklov­ski, Us­kr­snu­će ri­je­či, op. cit., str. 13.
22 Ovo je još u Ve­se­loj na­u­ci (1886) pri­me­tio Ni­če: „Sve što do­đe do sve­sti,
po­sta­je plit­ko, raz­vod­nje­no, pri­lič­no glu­po, po­vrš­no, po­sta­je znak, znak za
ori­jen­ta­ci­ju sta­da; ... za sva­ko osveš­ći­va­nje ve­zu­je se ve­li­ka, suš­tin­ska is­kva­re­
nost, la­ži­ra­nje, po­jed­no­sta­vlji­va­nje i uopšta­va­nje.“ U: F. Niče, Vesela nauka,
Beograd, 1989, str. 245, prevod: Milan Tabaković.
23 V. B. Šklov­ski, Uskrsnuće rije­či, op. cit., str. 54.
24 Ibid., str. 153.
25 B. Le­ś­mian, „Rytm ja­ko świ­a­to­po­gląd“ (1910), u: Szki­ce li­te­rac­kie, op. cit., str. 67.
128
Književne teorije XX veka
na­u­ka o čul­nom is­ku­stvu. Slič­no je pi­sao Ro­man Ja­kob­son o sli­kar­
stvu u ese­ju Fu­tu­ri­zam (ob­ja­vlje­nom u Mo­skvi 1919. go­di­ne): „Za­hva­
lju­ju­ći umno­ža­va­nju, opa­ža­nje pod­le­že me­ha­ni­zo­va­nju: pred­me­ti ko­
ji se ne opa­ža­ju pri­hva­ta­ni su na po­ve­re­nje. Sli­kar­stvo se bo­ri pro­tiv
auto­ma­ti­za­ci­je per­cep­ci­je“,26 a sa­mim tim pro­tiv sta­tič­no­sti sve­ta po­
sma­tra­nog s jed­ne tač­ke gle­diš­ta. Ni­je slu­čaj­no što je mla­di Ja­kob­son
bio isto­vre­me­no fa­sci­ni­ran opštom te­o­ri­jom re­la­ti­vnosti i ku­bi­zmom,
i ni­je slu­čaj­no što po­sled­nju re­če­ni­cu ese­ja o fu­tu­ri­zmu za­vr­ša­va od­
ličnom eko­nom­skom me­ta­fo­rom. Kri­ti­čar ko­ji, dok po­sma­tra avan­
gard­nu sli­ku, po­sta­vlja se­bi pi­ta­nje: „šta ovo zna­či?“ i od­go­va­ra – „ne
raz­u­mem“, pod­se­ća na ne­ko­ga ko bi­ra pa­pir­ni no­vac ume­sto zla­ta: va­
lu­ta s njoj pri­pi­sa­nom kon­ven­ci­o­nal­nom vred­noš­ću či­ni mu se vi­še
„knji­žev­nom“.27 Upra­vo je – do­ka­zu­ju Šklov­ski i Ja­kob­son – sa­svim
su­prot­no: po­e­zi­ja pod­se­ća na zla­to, jer po­se­du­ju­ći sa­mo­svoj­nu vred­
nost ni­je kon­ven­ci­o­nal­na upo­tre­ba je­zi­ka ko­ji se la­ko mo­že za­me­ni­ti
za opšta zna­če­nja. Pod­se­ća i na na­o­ča­re ko­je iz­no­va po­ka­zu­ju svet.
Ova­kvo re­zo­no­va­nje bi­lo je u osno­vi pro­gram­skog tek­sta Vik­to­ra
Šklov­skog iz 1919. go­di­ne – „Umet­nost kao po­stu­pak“.
Po­e­zi­ja ili „ote­žan go­vor“, ka­
■ ONE­O­BI­ČA­VA­NJE ILI ZA­
ko je u tom tek­stu de­fi­ni­še Šklov­
ČUD­NOST (rus. остранение)
ski, ili „go­vor-kon­struk­ci­ja“, one­o­
– re­zul­tat pri­me­ne po­stup­ka. Pre­
bi­ča­va
na­še vi­đe­nje sve­ta (upra­vo
ma Šklov­skom, „cilj umet­no­sti
se
na
to­me
za­sni­va po­stu­pak one­
je da se ose­ća­nje stva­ri dâ u ob­li­
ku vi­đe­nja a ne pre­po­zna­va­nja;
o­bi­ča­va­nja, остранение28). U ve­zi
umet­nič­ki po­stu­pak je po­stu­pak
s tim, auto­no­mi­ja po­et­skog je­zi­ka,
one­o­bi­ča­va­nja (остранение) stva­
ne­sum­nji­vi pro­na­la­zak for­ma­li­sta,
ri, po­stu­pak ote­ža­ne for­me ko­ji
ne ozna­ča­va, ka­ko bi mo­glo iz­gle­
po­ten­ci­ra teš­ko­će i vre­me tra­ja­nja
da­ti, ra­di­kal­no raz­dva­ja­nje re­či
per­cep­ci­je“ (Umet­nost kao po­stu­
od stva­ri već no­vo vi­đe­nje sve­ta
pak, 1919). Za­da­tak umet­no­sti
je one­o­bi­ča­va­nje na­še per­cep­ci­je
po­mo­ću no­ve re­či. Sta­vlja­ju­ći ak­ce­
stvar­no­sti re­me­će­njem nje­nog ru­
nat na pro­ces per­cep­tiv­nog stva­ra­
tin­skog, auto­ma­ti­zo­va­nog toka.
nja, a ne po­sma­tra­nja ono­ga što je
→
26 R. Ja­kob­son, „Fu­tu­ri­zam“ (1919), u: My Fu­tu­rist Years, op. cit., str. 150.
27 Slič­no je o je­zi­ku pi­sao i Hleb­nji­kov, uka­zu­ju­ći na po­pu­lar­nu eko­no­mi­ju prak­
tič­nog je­zi­ka: „Da­nas su re­či, pro­ne­ve­riv­ši sop­stve­nu proš­lost, ... kao ka­rak­te­ri­
sti­čan pla­te­žni zvuk za rob­nu raz­me­nu me­đu ra­zu­mi­ma po­de­li­le vi­še­je­zič­no
čo­ve­čan­stvo na ta­bo­re ca­rin­skog ra­ta, na mnoš­tvo tr­žiš­ta re­či iz­van ko­je ne po­
sto­ji pro­met da­tog je­zi­ka.“ V. Hleb­nji­kov, „Ma­lar­ze świ­a­ta“ (1919), u: Rybak
nad mor­zem śmi­er­ci. Wi­er­sze i teksty 1917–1922, War­sza­wa, 2005, str. 63.
28 Reč „остранение“ je slu­ča­jan neo­lo­gi­zam Šklov­skog. „Već da­nas mo­gu da
pri­znam da sam pra­vio gra­ma­tič­ke greš­ke i da sam na­pi­sao sa­mo jed­no ‘n’.
Tre­ba da bu­de странный [stran]“, u: W. Szkł­ow­ski, Sł­o­wa uwal­ni­a­ją ści­ś­ni­ę­tą
dus­zę..., op. cit., str. 73.
III. Ruski formalizam 129
Ja­kob­son
o fu­tu­ri­stič­kom
sli­kar­stvu
Kon­ven­ci­o­nal­na
vred­nost
umet­no­sti
Po­e­zi­ja kao
ote­žan go­vor
Ener­ge­ia / er­gon
Sa­dr­ži­na i for­ma
već stvo­re­no, Šklov­ski se po­zi­vao →
na raz­li­ku iz­me­đu ener­ge­ia (stva­ra­ Ana­log­nu scen­sku kon­cep­ci­ju
stvo­rio je Ber­told Breht, od­re­đu­ju­
nje re­či) / er­gon (pro­iz­vod re­či),29 ći je kao „re­zul­tat stra­no­sti“ (Ver­
po­pu­lar­nu u ne­mač­kom ro­man­ti­ frem­dung­sef­fekt). Tre­ba skre­nu­ti
zmu. Za­da­tak umet­no­sti jeste raz­bi­ pa­žnju i na te­o­ri­ju „je­zo­vi­to­sti“
ja­nje ru­tin­ske per­cep­ci­je stvar­no­sti (Un­he­i­mlic­hke­it) u ko­joj je Frojd
i uvo­đe­nje u naš ži­vot, za­hva­lju­ju­ći – de­fi­ni­šu­ći je kao „po­vra­tak po­
– opi­si­vao na­ru­ša­va­nje
no­vim for­ma­ma, „efek­ta stra­no­sti“ ti­snu­tog“
per­cep­tiv­ne oči­gled­no­sti kroz na­
(ka­ko bi to re­kao Breht) ili ose­ća­ gli upad u po­lje sve­sti ono­ga če­ga
nja „ono­ga što je je­zo­vi­to“ (pre­ma je ra­zum­no Ja že­le­lo da se re­ši.
Froj­do­voj de­fi­ni­ci­ji). For­ma, da­kle,
ni­je spo­ljaš­nji or­na­ment ili – ka­ko je pi­sao Žir­mun­ski – „zveč­ka,
ko­ja mo­že po­sto­ja­ti ali i ne mo­ra“,30 već nu­žan uslov ob­no­vlje­nog
is­ku­stva sve­ta. Za­to raz­li­ko­va­nje sa­dr­ži­ne i for­me, isto kao i sve­ta i
nje­go­ve per­cep­ci­je, ne­ma ni­ka­kvog smi­sla, jer svet za ono­ga ko­ji ga
opa­ža, ima smi­sla sa­mo on­da kad je po­sma­tran, dok sa­dr­ži­na ima
smi­sla sa­mo kad po­se­du­je od­re­đe­nu for­mu. Kao što se vi­di, for­ma­
li­stič­ka te­o­ri­ja knji­žev­no­sti ima znat­no ši­ri ras­pon ne­go što je sa­mo
de­fi­ni­sa­nje oso­bi­na po­et­skog je­zi­ka i sa­vr­še­no se ukla­pa u sa­vre­me­
ne po­ku­ša­je pre­vla­da­va­nja iner­ci­je gra­đan­ske kul­tu­re oko­re­le u ste­
re­o­tip­noj sli­ci sve­ta. Za­to su for­ma­li­sti ta­ko ra­do po­zdra­vi­li re­vo­lu­ci­
ju u Ru­si­ji (jer je pred­sta­vlja­la ras­cep u gra­đan­skom po­ret­ku sve­ta),
ali su je – ta­ko­đe, iz istog raz­lo­ga – ka­sni­je sna­žno kri­ti­ko­va­li nje­ni
do­bro­či­ni­te­lji (jer nji­ho­va di­na­mič­na vi­zi­ja je­zi­ka ni­je od­go­va­ra­la
so­vjet­skoj no­men­kla­tu­ri).
Esen­ci­ja i isto­ri­ja
Pred­met te­o­ri­je
knji­žev­no­sti
For­ma­li­sti ne bi mo­gli da pro­na­đu te­o­ri­ju knji­žev­no­sti da ni­su pro­
naš­li njen po­se­ban pred­met. Isto kao De Kur­te­ne, ko­ji se ču­dio re­
či­ma „ko­je su tre­nu­tak ra­ni­je pred njim ot­kri­le svo­ju suš­ti­nu“,31
i for­ma­li­sti su, na­ro­či­to u po­čet­nom pe­ri­o­du svog de­lo­va­nja, bi­li fa­sci­ni­ra­ni esen­ci­jom je­zi­ka, onim što on sam po se­bi je­ste32 bez ob­zi­ra
29 Ka­ko je pi­sao Šklov­ski, „umet­nost je na­čin da se do­ži­vi pro­ces stva­ra­nja stva­
ri, dok ono što je u umet­no­sti stvo­re­no od se­kun­dar­nog je zna­ča­ja“, „Umet­
nost kao po­stu­pak“, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 86.
30 V. Žir­mun­ski, „Za­da­ci po­e­ti­ke“, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 316.
31 W. Szkł­ow­ski, Ze wspom­ni­eń, op. cit., str. 116.
32 Ov­de se vi­di te­sna po­ve­za­nost iz­me­đu for­ma­li­zma i fe­no­me­no­lo­gi­je. O uti­ca­
ju Hu­ser­la na for­ma­li­ste, a na­ro­či­to na Ja­kob­so­na, po­gle­da­ti u: E. Ho­len­stein,
Ro­man Ja­kob­sons phänomenologischer Struk­tu­ra­li­smus, Frank­furt, 1975.
130
Književne teorije XX veka
na druš­tve­ne i kul­tur­ne im­pli­ka­ci­je. Ako, da­kle, po­sto­ji suš­ti­na je­
zi­ka, on­da, poš­to je knji­žev­nost je­zič­ka či­nje­ni­ca, ona ta­ko­đe mo­ra
ima­ti svo­ju suš­ti­nu. Ovu suš­ti­nu su na­zva­li li­te­rar­noš­ću.
Ta­ko ju je pr­vi put de­fi­ni­sao Ja­kob­son u knji­zi O naj­no­vi­joj ru­skoj
po­e­zi­ji ko­ja je tre­ba­lo da bu­de uvod u po­e­zi­ju Ve­li­mi­ra Hleb­nji­ko­va.
Li­te­rar­nost
„Na taj na­čin pred­met na­u­ke o li­te­ra­tu­ri ni­je li­te­ra­tu­ra ne­go
‘li­te­rar­nost’, tj. ono što či­ni da­to de­lo li­te­rar­nim de­lom. Me­
đu­tim, do­sad su se isto­ri­ča­ri knji­žev­no­sti uglav­nom iden­ti­fi­
ko­va­li s po­li­ci­jom ko­ja, ima­ju­ći za­da­tak da uhap­si od­re­đe­nu
lič­nost, za sva­ki slu­čaj pri­ve­de i sve ko­je bi za­te­kla u sta­nu,
pa i one što bi slu­čaj­no pro­la­zi­li uli­com. Ta­ko je i isto­ri­ča­ri­
ma knji­žev­no­sti sve do­bro doš­lo: ži­vot, psi­ho­lo­gi­ja, po­li­ti­ka,
fi­lo­zo­fi­ja. Ume­sto na­u­ke o li­te­ra­tu­ri stva­rao se kon­glo­me­rat
gru­bih di­sci­pli­na.“33
■ PO­STU­PAK (rus. приëм) – u
te­o­ri­ji Šklov­skog for­mal­ni za­hvat
ko­ji se za­sni­va na ote­ža­va­nju i
pro­du­ža­va­nju vre­me­na per­cep­ci­
je. Ume­sto raz­li­ko­va­nja sa­dr­ži­ne
i for­me, for­ma­li­sti su ko­ri­sti­li raz­
li­ko­va­nje ma­te­ri­ja­la od po­stup­ka.
Ma­te­ri­jal je sve ono oda­kle umet­
nik cr­pe: či­nje­ni­ce iz ži­vo­ta, ide­je,
knji­žev­ne kon­ven­ci­je. Po­stu­pak je
este­tič­ki prin­cip ko­ji pre­tva­ra ma­
te­ri­jal u umet­nič­ko de­lo. Za­hva­
lju­ju­ći po­stup­ci­ma na­sta­je efe­kat
je­zo­vi­to­sti (de­fa­mi­li­ja­ri­za­ci­je) ko­ji
iza­zi­va po­re­me­ća­je u ru­tin­skom
sa­gle­da­va­nju stvar­no­sti pred­sta­vlje­ne u umet­nič­kom de­lu. Po­stu­
pak osve­ža­va naš po­gled na svet.
Šta je, u stva­ri, ova li­te­rar­nost
– esen­ci­ja knji­žev­no­sti? Nje­na osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka je, da­kle, po­
stu­pak (rus. приëм, engl. de­vi­ce,
fr. procédé) ili ta­kva „usme­re­nost na
iz­raz“34 ko­ja li­ša­va is­kaz se­man­tič­
ke i zvuč­ne ne­u­tral­no­sti i na­ru­ša­va
ru­tin­sku per­cep­ci­ju. Za de­fi­ni­ci­ju
po­e­zi­je Ja­kob­son ko­ri­sti ka­te­go­ri­ju
уста­нов­ка (usme­re­nost), ko­ja je
ru­ska ko­pi­ja ne­mač­ke re­či Ein­stel­
lung,35 na­su­prot Dar­stel­lung ili pred­
sta­vi. Po­e­zi­ja ne pred­sta­vlja stvar­
nost, ali je usme­re­ na na nju ili
je pre­kom­p o­nu­j e, što zna­či da
po­et­ska for­ma ni­je se­kun­dar­na
33 R. Ja­kob­son, Velimir Hleb­nji­kov, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 102.
Greš­kom je na­pi­sa­no Vik­tor ume­sto Ve­li­mir Hleb­nji­kov u na­slo­vu tek­sta
(prim. pre­v.).
34 Ro­man Ja­kob­son de­fi­ni­še po­e­zi­ju kao „wyskazywa­ni­je s usta­now­koj na wyra­że­
ni­je“. To do­slov­no zna­či „iz­jaš­nja­va­nje sa usme­re­noš­ću na iz­raz“. Ro­man Ja­kob­
son, Ve­li­mir Hleb­nji­kov, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 101. Ja­kob­so­
na ver­no pra­ti Bo­ris To­ma­šev­ski u svo­joj Te­o­ri­ji kji­žev­no­sti (1925), go­vo­re­ći o
„usme­re­no­sti na iz­raz [ko­ji] po­pri­ma auto­nom­nu vred­nost“, u: B. To­mašev­ski,
Te­ori­ja književnosti. Poetika, Beograd, 1972, str. 8, prevod: Nana Bogdanović.
35 Pre­ma Ja­kob­so­nu, reč „usme­re­nost“ od­go­va­ra ne­mač­kom Ein­stel­lung ko­je
po­ti­če iz Hu­ser­lo­vog reč­ni­ka. O usme­re­no­sti je pi­sao i Ej­hen­ba­um u ras­pra­vi
„Te­o­ri­ja for­mal­ne me­to­de“.
III. Ruski formalizam 131
Ja­kob­so­no­va
ka­te­go­ri­ja
usme­re­no­sti
Vi­še­stru­kost
stvar­no­sti
Tekst i isto­ri­ja
Prin­cip in­tert­ ek­stu­al­no­sti
u od­no­su na nju (kao u tra­di­ci­o­nal­nom shva­ta­nju for­me ko­jom se
za­o­de­va sa­dr­ži­na), već je na raz­li­či­te na­či­ne kon­sti­tu­i­še, isto kao
što po­sma­tra­nje s ra­znih ta­ča­ka gle­diš­ta po­ka­zu­je raz­li­či­te aspek­te
stvar­no­sti.36 Stvar­nost ne­ma je­dan ob­lik ko­ji zah­te­va jed­nu for­mu.
Obr­nu­to je: po­sto­je raz­li­či­ti knji­žev­ni po­stup­ci ko­ji po­ka­zu­ju dru­
ga­či­ja ob­lič­ja sve­ta. Na taj na­čin ka­te­go­ri­ja po­stup­ka ko­ji de­a­u­to­ma­
ti­zu­je per­cep­ci­ju stva­ri čvr­sto po­ve­zu­je je­zik i stvar­nost či­ne­ći da
stva­ri pred­sta­vlje­ne u je­zi­ku bi­va­ju
„ja­če ose­ća­ne“.37 Ta­ko, čvr­sta po­ve­ ■ MO­TI­VA­CI­JA (rus. мотиza­nost stvar­no­sti i je­zi­ka ta­ko­đe вировка) – kon­struk­tiv­ni prin­cip
pre­o­bli­ku­je pri­ro­du stvar­no­sti ko­ja knji­žev­nog de­la ko­ji us­po­sta­vlja
od­nos iz­me­đu ma­te­ri­ja­la i po­stup­
do­bi­ja oso­bi­ne „onog ko­ji go­vo­ri“: ka. Mo­ti­va­ci­ja je „si­stem po­stu­pa­
stvar­no je sa­mo ono što je iz­re­če­ ka ko­ji či­ni ve­ro­vat­nim uvo­đe­nje
no, dok ono što se ne mo­že iz­re­ći po­je­di­nih mo­ti­va i nji­ho­vih kom­
plek­sa“ (B. To­ma­šev­ski). Po­sto­ji
po­sta­je ne­stvar­no.
Po­stu­pak ta­ko­đe po­ve­zu­je kom­p o­zi­ci­o­na mo­ti­va­ci­ja, ko­
se za­sni­va na eko­no­mič­no­sti
tekst i isto­ri­ju, na­ro­či­to u dru­goj fa­ ja
i oprav­da­no­sti upo­tre­blje­nih po­
zi raz­vo­ja for­mal­ne me­to­de, jer, ka­ stu­pa­ka, kao i umet­ ni č­ka mo­
ko je još 1921. go­di­ne u ras­pra­vi o ti­va­ci­ja, ko­ja se za­sni­va na one­o­
Hleb­nji­ko­vu tvr­dio Ja­kob­son, „sva­ bi­ča­va­nju. Kad se kom­po­zi­ci­o­na
ki ele­me­nat sa­vre­me­nog pe­snič­kog mo­ti­va­ci­ja po­ti­sne ili eli­mi­ni­še, u
je­zi­ka“ iz­van kon­fron­ta­ci­je s prak­ pr­vi plan iz­bi­ja umet­nič­ka mo­ti­
va­ci­ja i do­la­zi do ogo­lja­va­nja kon­
tič­nim je­zi­kom u okvi­ru ko­jeg ga struk­ci­je de­la, kao u slu­ča­ju auto­
ras­po­zna­je­mo upra­vo kao po­et­ski te­mat­skih de­la. Pre­ma fran­cu­skim
mo­ra­mo po­zi­ci­o­ni­ra­ti i u od­no­su struk­tu­ra­li­sti­ma, mo­ti­va­ci­ja je ob­
na tra­di­ci­ju. Po svo­joj suš­ti­ni, dru­ lik osva­ja­nja (na­tu­ra­li­za­ci­je) ili ve­
gu fa­zu raz­vo­ja for­ma­li­stič­ke te­o­ri­ ri­fi­ka­ci­je tek­sta koju čini či­ta­lac.
je knji­žev­no­sti, kad ona ni­je to­li­ko
de­fi­ni­sa­na po­mo­ću opo­zi­ci­je u od­no­su na prak­tič­ni je­zik ko­li­ko
kao „di­na­mič­ka go­vor­na kon­struk­ci­ja“,38 pred­sta­vlja pr­vu for­mu­la­
ci­ju prin­ci­pa in­ter­tek­stu­al­no­sti u oba po­zna­ta nam vi­da: kao na­či­na
po­sto­ja­nja tek­sto­va i na­či­na nji­ho­vog sa­zna­va­nja. U pr­vom slu­ča­ju
– ovu te­zu je ja­sno for­mu­li­sao Ju­rij Ti­nja­nov u knji­zi iz 1927. go­
di­ne Ar­ha­i­sti i no­va­to­ri – knji­žev­nost je, uosta­lom, slič­no sva­kom
po­je­di­nač­nom tek­stu, shva­će­na kao s i­stem de­fi­ni­san po­moću unu­
traš­njih od­no­sa sa­stav­nih ele­me­na­ta (ko­je je Ti­nja­nov zvao „ko­re­la­
ci­ja“). Za­to je ne­mo­gu­ća ne sa­mo pot­pu­na auto­no­mi­ja knji­žev­nog
36 Za­to je Šklov­ski go­vo­rio o to­me ka­ko su ta­daš­nji pe­sni­ci (Hleb­nji­kov, Ma­
ja­kov­ski, Ka­menj­ski) „stva­ra­li neo­če­ki­va­ne sli­ke, iz­ne­na­đu­ju­ći zvu­kov­nom
stra­nom stva­ri“, u: V. B. Šklov­ski, Us­kr­snu­će ri­je­či, op. cit., str. 153.
37 Ibid., str. 130.
38 J. Ti­nja­nov, „Knji­žev­na či­nje­ni­ca“, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 274.
132
Književne teorije XX veka
tek­sta (jer sva­ki tekst upu­ću­je na dru­ge tek­sto­ve u okvi­ru istog tog
si­ste­ma) ne­go ni nje­na ima­nent­na ana­li­za (jer se knji­žev­ni tekst na­
la­zi u mno­gim si­ste­mi­ma isto­vre­me­no).
Naj­bo­lji pri­mer for­mu­la­ci­je in­ter­tek­stu­al­nih te­za jesu is­tra­ži­va­
nja pa­ro­di­je Ju­ri­ja Ti­nja­no­va si­ste­ma­ti­zo­va­na u nje­go­vom po­sled­
njem ra­du na­zva­nom O pa­ro­di­ji (1929).39 Poš­to tra­di­ci­ja, shva­će­na
kao di­na­mič­ki si­stem žan­ro­va, pod­le­že evo­lu­tiv­nim pro­me­na­ma
pro­na­la­že­njem no­vih for­mi i „ko­riš­će­njem sta­rih for­mi u no­voj
funk­ci­ji“, a pa­ro­di­ja je de­fi­ni­sa­na
■ KA­NO­NI­ZA­CI­JA ŽAN­RO­VA
kao po­dra­ža­va­nje tek­sta po­ve­za­
– ka­te­go­ri­ja ko­ju je uveo Šklov­ski.
no s pro­me­nom nje­go­ve funk­ci­je,
Ozna­ča­va­la je po­me­ra­nje žan­ro­
on­da ta­ko shva­će­na pa­ro­di­ja – je­
va ili sti­lo­va s pe­ri­fe­ri­je si­ste­ma u
dan od ključ­nih in­ter­tek­stu­al­nih
nje­gov cen­tar. De­ka­no­ni­za­ci­ja je
obr­nu­ta po­ja­va: ukla­nja­nje ne­ke
žan­ro­va – auto­mat­ski po­sta­je po­
for­me iz cen­tra. Pri­mer iz polj­ske
kre­tač­ka sna­ga knji­žev­ne evo­lu­ci­je
knji­žev­no­sti: ba­la­du, kao pe­ri­fe­
za­sno­va­ne na pa­ra­lel­nom po­kre­tu
ran i ni­ski ža­nr u do­ba kla­si­ci­zma,
ka­no­ni­za­ci­je
i de­ka­no­ni­za­ci­je. Ka­
polj­ski ro­man­ti­ča­ri su ide­o­loš­ki
ko
je
pi­sao
Šklov­ski,
„no­va for­ma
uz­di­za­li i po­sta­vi­li je u sam cen­tar
se po­ja­vlju­je ne za­to da bi iz­ra­zi­la
knji­žev­nih žan­ro­va iz ko­jeg je za­
tim vr­lo br­zo is­klju­če­na. Pri­mer iz
nov sa­dr­žaj, već da bi za­me­ni­la sta­
ru­ske knji­žev­no­sti ko­ji na­vo­di Ti­
ru for­mu ko­ja je iz­gu­bi­la umet­nič­
nja­nov: „Za­um­ni je­zik je od­u­vek
ku
vred­nost“.40 Kad su Ja­kob­son i
po­sto­jao (u de­čjem go­vo­ru, u sek­
Ti­nja­nov 1928. go­di­ne pi­sa­li da se
tama, itd.), ali tek u na­še do­ba on
„či­sta sin­hro­ni­ja mo­že ... sa­da sa­
po­sta­je knji­žev­na či­nje­ni­ca.“ Ključ­
nu ulo­gu u de­ka­no­ni­za­ci­ji žan­ra
gle­da­ti kao ilu­zi­ja“,41 on­da su ima­
igra p a­ro­ di­j a . „No­va for­ma“, pi­
li u vi­du da sva­ki knji­žev­ni tekst
sao je Šklov­ski, „po­ja­vlju­je se ne
uče­stvu­je u ne­koj tra­di­ci­ji ko­ju ili
za­to da bi iz­ra­zi­la nov sa­dr­žaj već
po­tvr­đu­je ili po­ri­če. Uče­stvu­je i u
da bi za­me­ni­la sta­ru for­mu ko­ja je
pro­men­lji­voj kul­tur­noj stvar­no­sti
iz­gu­bi­la umet­nič­ku vred­nost.“
što od nje či­ni knji­žev­nu či­nje­ni­cu.
Na taj na­čin je, po­ve­zu­ju­ći knji­žev­ni tekst s nje­go­vim ra­zno­vr­snim
kon­tek­sti­ma, for­ma­li­zam (u dru­goj fa­zi svog raz­vo­ja) isto­ri­o­ri­zo­vao
po­jam li­te­rar­no­sti i dao mu kul­tur­ni zna­čaj.
39 J. Tyni­a­now, O pa­ro­dii, „War­sztat. Stu­den­ckie Zeszyty Po­lo­nistyczne“, 1988,
sv. 3: Iro­nia, pa­ro­dia, satyra.
40 B. Eic­hen­ba­um, Te­o­ria „me­tody for­mal­nej“, op. cit., str. 293.
41 R. Ja­kob­son i J. Ti­nja­nov, „Pro­ble­mi pro­u­ča­va­nja je­zi­ka i knji­žev­no­sti“, u: Po­e­ti­
ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 365.
III. Ruski formalizam 133
Ti­nja­no­vlje­va
stu­di­ja o pa­ro­di­ji
Knji­žev­na
či­nje­ni­ca
O je­zi­ku pro­ze
Ro­ma­nesk­ni
po­stup­ci
Fa­bu­la / siže
Kom­po­zi­ci­ja
U svo­jim uspo­me­na­ma iz ne­mir­nih po­če­ta­ka for­ma­li­zma i fu­tu­ri­
zma, Ja­kob­son je s pra­vom na­gla­ša­vao da na po­čet­ku dru­ge de­ce­
ni­je XX ve­ka, kad se od­lu­či­va­lo o sud­bi­ni bu­du­će umet­no­sti, pro­
za ni­je in­te­re­so­va­la sko­ro ni­ko­ga.42 Si­tu­a­ci­ja se, me­đu­tim, pri­lič­no
br­zo pro­me­ni­la. U svo­jim ra­do­
■ PRI­PO­VE­DA­NJE (SKAZ) – na­
vi­ma o ro­ma­nu Vik­tor Šklov­ski, ra­tiv­na
for­ma ko­ja po­dra­ža­va ži­vi
Bo­ris Ej­hen­ba­um i Ju­rij Ti­nja­nov go­vor, pre­ma re­či­ma Ej­hen­ba­u­ma
do­ka­zi­va­li su da se osnov­ni ro­ma­ – „ilu­zi­ja go­vor­nog je­zi­ka“ u ko­joj
nesk­ni po­stup­ci ne smeš­ta­ju u po­sta­je vi­dlji­vo „na­do­ve­zi­va­nje na
po­re­dak pred­sta­vlje­nih do­ga­đa­ja ži­vu reč na­ra­to­ra“, dok fa­bu­lar­na
(fa­bu­la; engl. story; fr. hi­sto­i­re), kon­struk­ci­ja od­la­zi u dru­gi plan
ustu­pa­ju­ći me­sto „kon­kret­no­sti re­
već nji­ho­vih je­zič­kih pre­zen­ta­ci­ja či“. Po­seb­nu te­o­ri­ju ska­za raz­vio je
(si­že; engl. plot; fr. di­sco­ur­se). Ovo Bo­ris Ej­hen­ba­um u ras­pra­va­ma Ka­
umet­nič­ko iz­ra­ža­va­nje (grč. le­xis) ko je na­pra­vljen Go­go­ljev „Ši­njel“
fa­bu­le (grč. mythos) ko­je se – na­su­ (1919), Ilu­zi­ja ska­za (1924) kao i
prot fa­bu­lar­noj she­mi – ne mo­že Lje­skov i sa­vre­me­na pro­za (1925).
je jed­na od naj­ka­rak­te­ri­stič­ni­
pre­ne­ti na dru­gi si­stem zna­ko­va Skaz
jih oso­bi­na ru­ske knji­žev­no­sti.
(na pri­mer sli­ke), pred­sta­vlja me­
sto svo­je­vr­snog in­te­re­so­va­nja po­e­ti­ke (sa­svim su­prot­no će raz­miš­lja­
ti fran­cu­ski struk­tu­ra­li­sti, obra­zo­va­ni na ra­do­vi­ma Vla­di­mi­ra Pro­pa
o ma­gič­noj baj­ci: nji­hov osnov­ni pred­met in­te­re­so­va­nja su fa­bu­lar­
ne she­me, a ne nji­ho­vo iz­ra­ža­va­nje, mythos, a ne le­xis). Opo­zi­ci­ja iz­
me­đu fa­bu­le i nje­ne na­ra­tiv­ne ar­ti­ku­la­ci­je (si­že) pred­sta­vlja po­no­vlje­nu opo­zi­ci­ju ma­te­r i­j a­ l a (re­či) i p o­stup­ka ko­ju su for­ma­li­sti
ko­ri­sti­li za po­e­zi­ju ume­sto po­greš­ne opo­zi­ci­je sa­dr­ža­ja i for­me. Isto
kao što je po­stu­pak sve­sna ver­bal­na kon­struk­ci­ja, ta­ko je si­že je­zič­
ka kon­struk­ci­ja fa­bu­le ko­ja se ne pod­re­đu­je uzroč­no-po­sle­dič­noj
lo­gi­ci. Ka­ko je pi­sao Šklov­ski, fa­bu­la Ev­ge­ni­ja Onje­gi­na je ro­man­sa
iz­me­đu Onje­gi­na i Ta­tja­ne, dok je si­že umet­nič­ka ob­ra­da isto­ri­je te
ro­man­se iz­vr­še­na po­mo­ću di­gre­siv­nih in­ter­po­la­ci­ja. Šklov­skog su,
kao lju­bi­te­lja Ster­na i Ser­van­te­sa, naj­vi­še in­te­re­so­va­la sva kom­po­zi­
ci­o­na one­o­bi­ča­va­nja ko­ja su ra­za­ra­la raz­voj fa­bu­le de­la: umet­nu­te
no­ve­le, vi­še­si­žej­ne kom­po­zi­ci­je, di­gre­si­je. Ej­hen­ba­um je, pak, mno­
go pro­sto­ra po­sve­tio ilu­zi­ji go­vor­ne na­ra­ci­je, ta­ko­zva­nom ska­zu, ko­
ji ni­je kom­po­zi­ci­o­ni za­hvat na ni­vou si­žea, već su­bjek­tiv­na in­ge­ren­
ci­ja gla­sa na­ra­to­ra. Iz ka­sni­jih raz­miš­lja­nja for­ma­li­sta is­po­sta­vi­lo se
da je po­de­la, u po­čet­ku bes­po­go­vor­no pri­hva­će­na, na umet­nič­ki po­
et­ski go­vor i ne­u­met­nič­ki pro­zni go­vor bi­la znat­no osla­blje­na, te su
42 R. Ja­kob­son, My Fu­tu­rist Years, op. cit., str. 4.
134
Književne teorije XX veka
■ SLI­KA AUTO­RA (rus. образ
автора) – ka­te­go­ri­ja ko­ju su uve­
li for­ma­li­sti (V. Vi­no­gra­dov) da bi
od­re­di­li „or­ga­ni­za­ci­ju umet­nič­ke
sve­sti“, ne­em­pi­rij­ske fi­gu­re auto­ra
ko­ja je upi­sa­na u tekst i od­go­vor­
na za nje­go­vu kon­struk­ci­ju. Pre­
ma ka­sni­joj de­fi­ni­ci­ji – „onaj ko­ji
ras­po­la­že knji­žev­nim pra­vi­li­ma
ak­tu­a­li­zo­va­nim u tek­stu“ ili „su­
bje­kt stva­ra­lač­ke ak­tiv­no­sti“. Uvo­
đe­nje ove me­di­ja­tiv­ne ka­te­go­ri­je
ima­lo je za cilj od­u­sta­ja­nje od
shva­ta­nja auto­ra kao ži­ve oso­be
ko­ja se ne­po­sred­no is­ka­zu­je u de­
lu i nje­go­vo razumeva­nje kao jed­
ne od funk­ci­ja tek­sta.
se slo­ži­li da ni­je sa­mo pro­za si­stem
po­stu­pa­ka (što je de­talj­no iz­lo­žio
To­ma­šev­ski u Te­o­ri­ji knji­žev­no­sti),
već da i „prak­tič­ni je­zik ima svo­je
‘po­stup­ke’“,43 i da se isto ta­ko kao
što se po­e­ti­ka ba­vi kom­po­zi­ci­jom
umet­nič­kih de­la, ta­ko se i re­to­ri­ka
ba­vi kom­po­zi­ci­jom ne­u­met­nič­kih
de­la. U tom pe­ri­o­du su Ej­hen­ba­
u­mo­ve44 ino­va­tiv­ne ana­li­ze Le­nji­
no­vog ora­tor­skog sti­la, slič­no ka­
sni­jim ana­li­za­ma re­to­ri­ke Mein
Kampf ko­je je iz­vr­šio Ke­net Berk45
ili ana­li­ze re­kla­ma Lea Špi­ce­ra,46
utr­le put knji­žev­no­te­o­rij­skoj ana­li­
zi ne­knji­žev­nih tek­sto­va.
Re­to­ri­ka
neumetničkih
tek­sto­va
Re­zi­me
Te­o­rij­ska do­stig­nu­ća ru­skih for­ma­li­sta, ka­ko u ra­nom p e­r i­o­ du
(19 1 6 – 1 9 24) (tač­ke 1–6), ta­ko i u k a­s nom (1925–1929) (tač­ke
7–10), mo­gu se sve­sti na sle­de­će glav­ne te­ze.
1.Umet­nič­ki do­ži­vljaj je „do­ži­vljaj for­me“ (Šklov­ski) ko­ja pru­
ža „ot­por“ (Ja­kob­son).
2.Knji­žev­nost, kao što je ne­ka­da su­ge­ri­sao Ma­lar­me,47 ne na­
sta­je iz mi­sli ne­go iz je­zi­ka. „Ni­je mi­sao ta [...] od ko­je se
pra­ve sti­ho­vi. Pra­ve se od re­ č i.“ „Ma­te­ri­jal po­e­zi­je ni­su ni
sli­ke ni emo­ci­je, već re­či“ (Žir­mun­ski).48
43 V. Žir­mun­ski, „Za­da­ci po­e­ti­ke“, u: Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, op. cit., str. 323.
44 B. Eic­hen­ba­um, „Styl ora­tor­ski Le­ni­na“, u: Rosyjska szko­ła stylistyki, op. cit.,
str. 514–532.
45 K. Bur­ke, „Re­toryka Mein Kampf “, u: No­wa Krytyka. An­to­lo­gia, War­sza­wa,
1983.
46 L. Spit­zer, „Ame­ri­ka­ń­ska re­kla­ma ja­ko sztu­ka po­pu­lar­na“, u: Język i spo­ł­ec­ze­
ńst­wo, War­sza­wa, 1980.
47 P. Valéry, „Po­e­zja i myśl ab­strakcyjna“, u: Estetyka sł­o­wa, War­sza­wa, 1971,
str. 105.
48 Slič­no će raz­miš­lja­ti u osnov­nom kre­du ame­rič­kog struk­tu­ra­li­zma Ana­tomy
of Cri­ti­cizm Nor­trop Fraj: „Po­e­zi­ja mo­že na­sta­ti is­klju­či­vo iz dru­gih sti­ho­va;
ro­ma­ni iz dru­gih ro­ma­na. Knji­žev­nost ob­li­ku­je sa­mu se­be i ne ob­li­ku­je se
spo­lja: knji­žev­ne for­me ne mo­gu da po­sto­je iz­van knji­žev­no­sti, kao što ni
III. Ruski formalizam 135
Knji­žev­nost se
stva­ra iz je­zi­ka
3. Po­sto­je dva osnov­na na­či­ ■ DO­MI­NAN­TA – ter­min ko­ji je
na upo­tre­be je­zi­ka: po­e­zi­ja uveo Ro­man Ja­kob­son u pre­da­va­
i pro­za. „Po­e­zi­ja je je­zik u nju iz 1935. go­di­ne, sa istim na­slo­
nje­go­voj estet­skoj funk­ci­ji“ vom ko­ji ozna­ča­va ele­me­nat ko­ji
(Ja­kob­son). Pro­za je je­zik se u da­tom de­lu is­ti­če, da­ju­ći mu
i uti­ču­ći na osta­le ele­
u ko­mu­ni­ka­tiv­noj funk­ci­ji. ho­mo­ge­nost
men­te. „Po­et­sko de­lo je ver­bal­na
Po­e­zi­ja one­o­bi­ča­va je­zič­ku po­ru­ka u ko­joj do­mi­ni­ra este­tič­ka
ko­mu­ni­ka­ci­ju.
funk­ci­ja.“ U raz­li­či­tim epo­ha­ma i
4. Pred­met te­o­ri­je knji­žev­no­ u raz­li­či­tim žan­ro­vi­ma su­sre­će­mo
sti je li­te­rar­nost, od­no­sno se s raz­li­či­tim do­mi­nan­ta­ma (na
u re­ne­san­si s vi­zu­el­noš­ću,
do­mi­nan­ta (Ja­kob­son) este­ pi­mer,
u ro­man­ti­zmu s mu­zi­kal­noš­ću),
tič­ke (auto­te­lič­ne) funk­ci­je. što do­ka­zu­je da je li­te­rar­nost isto­
Te­o­ri­ja se ba­vi funk­ci­jom rij­ski po­jam i ne po­sto­ji u či­stom
je­zi­ka u knji­žev­nom de­lu a ob­li­ku. Ovaj po­jam će mnogo
ne nje­go­vom va­nje­zič­kom go­di­na ka­sni­je upo­tre­blja­va­ti Bra­
jan Mek­hejl u knji­zi Post­mo­dern
uslo­vlje­noš­ću (ge­ne­zom).
Fic­tion (1987) da bi uka­zao na
5. Li­te­rar­nost se de­fi­ni­še po­ raz­li­ku iz­me­đu sa­vre­me­nog (sa
mo­ću „za­pa­ža­nja for­me“ epi­ste­mo­loš­kom do­mi­nan­tom, tj.
(Ej­hen­ba­um), od­no­sno po­ pi­ta­njem o sa­zna­tlji­vo­sti sve­ta) i
post­mo­der­nog (sa on­to­loš­kom do­
stup­ka (Šklov­ski).
tj. pi­ta­njem o sta­tu­su
6. Po­stu­pak je umet­nič­ka mi­nan­tom,
stvar­no­sti) ro­ma­na.
kon­struk­ci­ja ko­ja ote­ža­va
sa­gle­da­va­nje stvar­no­sti. Za­da­tak po­e­zi­je (i ši­re: umet­no­sti) je
„oslo­ba­đa­nje stva­ri od auto­ma­ti­zma per­cep­ci­je“ (Šklov­ski).
7. Po­stup­ci ko­ji su si­ste­ma­ti­zo­va­ni pred­sta­vlja­ju knji­žev­ne for­
me (re­to­rič­ke tro­pe, na­ra­tiv­ne stra­te­gi­je, žan­ro­ve, sti­lo­ve)
za­vi­sne od isto­rij­skog kon­
tek­sta. Po­stu­pak je je­di­ni ■ AUTO­TE­LIČ­NOST (grč. autos
– isti; te­los – cilj), sa­mo­cilj­nost
„ju­nak“ knji­žev­nih is­tra­ži­ – oso­bi­na po­et­skog je­zi­ka ko­ji re­
va­nja (Ja­kob­son).
fe­ren­ci­jal­nu do­mi­nan­tu sta­vlja po
8. Knji­žev­ne for­me se ne­pre­ stra­ni i kon­cen­tri­še pa­žnju na sa­
sta­no me­nja­ju sin­hro­nij­ski mog se­be. Ka­ko je pi­sao ne­mač­ki
(knji­žev­nost da­te epo­he) i ro­man­ti­čar No­va­lis (1772–1801):
„Mo­že­mo se sa­mo di­vi­ti toj smeš­
di­ja­hro­nij­ski (tra­di­ci­ja).
noj greš­ki ko­ju lju­di či­ne mi­sle­ći
9. Knji­žev­nost da­te epo­he či­ni da se slu­že je­zi­kom s ob­zi­rom na
si­stem uza­jam­nih in­ter­tek­ stva­ri. Me­đu­tim, ni­ko ne zna tu
stu­al­nih od­no­sa. To zna­či ka­rak­te­ri­stič­nu oso­bi­nu je­zi­ka da
da se „ne mo­gu raz­ma­tra­ti se bri­ne sa­mo o se­bi“ (Mo­no­log).
Knji­žev­ne for­me
for­me so­na­te, fu­ge ili ron­da ne po­sto­je iz­van mu­zi­ke.“ N. Fraye, Anatomija
kritike. Četiri eseja, Zagreb, 1979, str. 99, prevod: Giga Gračan.
136
Književne teorije XX veka
knji­žev­ne po­ja­ve iz­van si­ste­ma nji­ho­vih uza­jam­nih od­no­sa“
(Ti­nja­nov).
10. Tra­di­ci­ja je di­na­mič­ki in­ter­tek­stu­al­ni pro­stor u ko­jem is­cr­
pe­ne for­me bi­va­ju za­me­nje­ne no­vim (pa­ro­di­ja), uve­de­nim
s pe­ri­fe­ri­je u cen­tar knji­žev­nog si­ste­ma (ka­no­ni­za­ci­ja).
For­ma­li­zam je na­stao kao esen­ci­ja­li­stič­ka te­o­ri­ja i po­la­ko je evo­
lu­i­rao u prav­cu isto­ri­ci­zma shva­će­nog, me­đu­tim, ima­nent­no. For­
ma­li­sti su iz­be­ga­va­li is­tra­ži­va­nja od­no­sa knji­žev­nog tek­sta pre­ma
vank­nji­žev­noj stvar­no­sti, ma­da se te­o­ri­ja po­stup­ka Šklov­skog mo­že
in­ter­pre­ti­ra­ti kao sa­vre­me­na te­o­ri­ja estet­skog is­ku­stva kao ta­kvog.
Iz­bi­ja­nje po­stup­ka u pr­vi red naj­va­žni­jih knji­žev­no­te­o­rij­skih pi­ta­
nja ozna­ča­va­lo je ne­do­sta­tak in­te­re­so­va­nja za ide­o­loš­ki i druš­tve­ni
kon­tekst knji­žev­no­sti, što je po­sta­lo po­vod za oš­tru mark­si­stič­ku
kri­ti­ku, a ka­sni­je – za­jed­no sa in­ten­ziv­nom an­ti­for­ma­li­stič­kom kam­
pa­njom u so­vjet­skoj Ru­si­ji – za krah či­ta­ve ško­le. Sli­čan me­to­do­loš­
ki sce­na­rio – iako bez in­ge­ren­ci­je po­li­tič­ke vla­sti – sreš­će­mo mno­go
ka­sni­je u dva raz­li­či­ta kon­tek­sta: u ame­rič­koj ver­zi­ji for­ma­li­zma, od­
no­sno u New Cri­ti­cism, kao i u fran­cu­skom struk­tu­ra­li­zmu, tač­ni­je
u knji­žev­no­j te­o­ri­ji ko­ju je raz­vi­jao Že­rar Že­net.
Iako su for­ma­li­sti bi­li tvor­ci knji­žev­ne te­o­ri­je, ni­su se od­no­si­li
pre­ma njoj snis­ho­dlji­vo i auto­mat­ski. Ej­hen­ba­um je pi­sao:
„U na­šem na­uč­nom ra­du pri­hva­ta­mo te­o­ri­ju sa­mo kao rad­
nu hi­po­te­zu uz po­moć ko­je se či­nje­ni­ce iz­no­se na sve­tlo
da­na, do­bi­ja­ju smi­sao, to zna­či da su shva­će­ne kao pra­vil­ne
i da po­sta­ju pred­met ana­li­ze.“49
Na taj na­čin, for­ma­li­sti su po­stu­pa­li slič­no Hu­ser­lu, pre­ma ko­jem
je čin sve­sti da­vao smi­sao sva­koj po­ja­vi ko­ja na­sta­je u nje­nom po­lju.
Ipak su se raz­li­ko­va­li od Hu­ser­la (i dru­gih fe­no­me­no­lo­ga) po to­me
što su se ba­vi­li ana­li­zom po­je­di­nač­nih po­ja­va u onom smi­slu u ko­jem
one is­po­lja­va­ju svo­ju iz­u­zet­nost u okvi­ru knji­žev­nog si­ste­ma.
49 B. Eic­hen­ba­um, Te­o­ria „me­tody for­mal­nej“, op. cit., str. 274.
III. Ruski formalizam 137
For­ma­li­zam kao
esen­ci­ja­li­stič­ka
te­o­ri­ja
Krah for­ma­li­zma
Hro­no­lo­gi­ja
1903–1909: Tre­će iz­da­nje Ve­li­kog reč­ni­ka sa­vre­me­nog ru­skog je­zi­ka (Тол­ко­
вој сло­вар’ жyво­го вјел­ко­ру­ско­го јазyка) Vla­di­mi­ra Da­lja ko­je
je is­pra­vio Bo­duen de Kur­te­ne i ko­je je ve­o­ma sna­žno uti­ca­lo
na svest či­ta­ve ge­ne­ra­ci­je fu­tu­ri­sta i for­ma­li­sta.
1912: Ša­mar dobrom uku­su: Ma­ni­fest naj­no­vi­je ru­ske po­e­zi­je (Hleb­
nji­kov, Bur­lju­k, Kru­čo­nih, Liv­šic, Ma­ja­kov­ski), jed­no „od naj­
sna­žnijh umet­nič­kih is­ku­sta­va“ mla­dog Ro­ma­na Ja­kob­so­na.
Za­jed­nič­ki na­stup Hleb­nji­ko­va i Kru­čo­ni­ha (Svet od kra­ja / Mir­
skon­ca). Otva­ra­nje iz­lo­žbe gru­pe Va­let Ka­ro­ve (1910–1917) za­
jed­no s Da­vi­dom Bur­lju­kom i Ka­zi­mi­rom Ma­lje­vi­čem na če­lu.
1913: Ma­ni­fest Kru­čo­ni­ha i Hleb­nji­ko­va: Reč kao ta­kva (Сло­во как
та­ко­во­је) s Ma­lje­vi­če­vim ilu­stra­ci­ja­ma (u nje­mu se mo­že pro­
či­ta­ti sle­de­će: „Umet­nič­ko de­lo, to je umet­nost re­či. Pro­is­te­klo
je sa­mo od se­be te je otu­da iz nje­ga po­ti­snu­ta ten­den­ci­o­znost,
sva­ko­vr­sna li­te­rar­nost.“) i Slo­vo kao ta­kvo / Бу­ква как та­ко­ва­
ја: („Tre­ba po­sta­vi­ti pi­ta­nje o zna­ci­ma pi­sma vi­dlji­vog ili, jed­no­
stav­no, kao ru­kom slep­ca do­tak­nu­tog.“).
U S. Pe­ter­bur­gu se pri­ka­zu­je pr­va fu­tu­ri­stič­ka ope­ra, Po­be­da nad
sun­cem, s tek­stom Kru­čo­ni­ha i s Ma­lje­vi­če­vom sce­no­gra­fi­jom.
Ma­lje­vič u S. Pe­ter­bur­gu iz­la­že Cr­ni kva­drat.
1914: Po­če­tak Pr­vog svet­skog ra­ta. Šklov­ski pi­še kra­ću ras­pra­vu Uskr­
snuće re­či, pr­vi ma­ni­fest no­ve ško­le u ko­jem is­ti­če da no­va (fu­
tu­ri­stič­ka) po­e­zi­ja stva­ra nov je­zik sra­ču­nat na vi­đe­nje a ne na
pre­po­zna­va­nje sve­ta. „Knji­ži­ca je sa­dr­ža­va­la broj­ne iz­ja­ve pe­sni­
ka, pri­me­re de­č­jih zvuč­nih iga­ra, pri­me­re po­slo­vi­ca i upo­tre­bu
be­smi­sle­nih zvu­ko­va kod sek­ta­ša“ (Šklovs­ki, Iz uspo­me­na).
Kru­čo­nih ob­ja­vlju­je knji­gu Sti­ho­vi V. V. Ma­ja­kov­skog (Сти­хи
В. В. Ма­ја­ков­скје­го).
U Ru­si­ju do­la­zi Ma­ri­ne­ti ko­jeg boj­ko­tu­ju mno­gi ru­ski fu­turi­
sti, me­đu nji­ma i Hleb­nji­kov ko­ji je upo­zo­ra­vao: „Stran­če, imaj
na umu u ka­kvu si ze­mlju do­šao!“ i na­zvao ga „br­blji­vim ne­ta­
len­tom“.
138
Književne teorije XX veka
1914-1915: U Mo­skvi je – na ini­ci­ja­ti­vu Ro­ma­na Ja­kob­so­na, stu­den­ta pr­ve
go­di­ne In­sti­tu­ta is­toč­nih je­zi­ka, i fol­klo­ri­ste Pjo­tra Bo­ga­tir­je­va
– osno­van Mo­skov­ski lin­gvi­stič­ki krug.
1915: Aj­nštajn u Pru­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka iz­la­že opštu te­o­ri­ju re­la­ti­vnosti (po­tvr­đe­nu 1919. go­di­ne).
Ma­lje­vič iz­la­že pr­vu su­pre­ma­ti­stič­ku sli­ku.
1916: Ras­pra­va Vik­to­ra Šklov­skog O po­e­zi­ji i za­um­nom je­zi­ku (О по­
е­зии и за­ум­ном јазyкје) bi­va štam­pa­na kao pr­va knji­ga Zbor­ni­
ka za te­o­ri­ju po­et­skog je­zi­ka ko­ji iz­da­je Opo­jaz u S. Pe­ter­bur­gu.
Iz­la­zi, ta­ko­đe, Za­um­na knji­ga, zbor­nik, u ko­joj Ja­kob­son pod
pse­u­do­ni­mom štam­pa svo­je za­um­ne po­e­me.
1917: Dru­ga knji­ga Zbor­ni­ka – Zvuč­na po­na­vlja­nja (Зву­ковyје пов­
торy) O­si­pa M. Bri­ka.
Fe­bru­ar­ska re­vo­lu­ci­ja i bolj­še­vič­ki ok­to­bar­ski pre­vrat.
1918: Osni­va­nje Na­rod­nog ko­me­sa­ri­ja­ta za pro­sve­tu (Nar­kom­pros),
bolj­še­vič­kog ure­da za kon­tro­lu kul­tu­re, u ko­jem će ra­di­ti Brik,
Ja­kob­son, Ma­ja­kov­ski.
Ma­lje­vič sli­ka Be­li kva­drat na be­loj po­vr­ši­ni.
1919: „Umet­nost kao po­stu­pak“ („Ис­ску­ство как при­јом“) Vik­to­
ra B. Šklov­skog i „Ka­ko je na­pra­vljen Go­go­ljev ‘Ši­njel’“ Bo­ri­sa
M. Ej­hen­ba­u­ma po­ja­vlju­ju se u no­vom zbor­ni­ku Po­e­ti­ka. Zbor­
nik za te­o­ri­ju po­et­skog je­zi­ka.
De­se­ta Dr­žav­na iz­lo­žba pod na­slo­vom „Bes­pred­met­no stva­
ra­laš­tvo i su­pre­ma­ti­zam“ – po­sled­nji za­jed­nič­ki na­stup ru­ske
umet­nič­ke avan­gar­de. U S. Pe­ter­bur­gu se osni­va pr­vi mu­zej sa­
vre­me­ne umet­no­sti.
1920: Ma­ja­kov­ski u Mo­skov­skom lin­gvi­stič­kom kru­žo­ku či­ta svo­ju
po­e­mu „150 mi­li­o­na“, fu­tu­ri­stič­ki od­go­vor na Blo­ko­vu sim­bo­
lič­ku po­e­mu „Dva­na­e­sto­ri­ca“. Kad go­di­nu da­na ka­sni­je pi­sac
knji­gu po­kla­nja Le­nju­nu, ovaj će u svo­jim be­leš­ka­ma za­pi­sa­ti:
„Non­sens, glu­post, još jed­nom – glu­post i pre­ten­ci­o­znost. Pre­
ma mom miš­lje­nju, sa­mo jed­na od de­set ta­kvih stva­ri tre­ba da
bu­de štam­pa­na i to ne vi­še ne­go u 1500 pri­me­ra­ka za bi­bli­o­te­
ke i ču­da­ke. A Lu­na­čar­skog bi tre­ba­lo oš­tro kri­ti­ko­va­ti za taj
nje­gov fu­tu­ri­zam.“ Uz­gred i ovo: Ana­to­lij Lu­na­čar­ski, on­daš­nji
na­rod­ni ko­me­sar za pro­sve­tu, ni­je se sla­gao s for­ma­li­stič­kom
po­de­lom na iskre­nost i umet­nost.
Ja­kob­son pu­tu­je u Prag kao pre­vo­di­lac so­vjet­ske di­plo­mat­ske
mi­si­je i vi­še se ne vra­ća u Ru­si­ju (u Pra­gu će ži­vo uče­stvo­va­ti u
ra­du Praš­kog kru­žo­ka).
1921: Le­njin ob­ja­vlju­je No­vu eko­nom­sku po­li­ti­ku (NEP). Ja­kob­son
u Pra­gu ob­ja­vlju­je knji­gu Naj­no­vi­ja ru­ska po­e­zi­ja. Ski­ca pr­va:
pri­stup Hleb­nji­ko­vu (Но­вјеј­ша­ја рус­ска­ја по­е­зи­ја. На­бро­сок
пјервy: Под­ступy Хлеб­njи­ко­ву) ko­ja je na­pi­sa­na 1919. go­di­ne,
III. Ruski formalizam 139
a pr­vo­bit­no za­miš­lje­na kao uvod iza­bra­noj po­e­zi­ji V. Hleb­nji­
ko­va. Pri­ka­ze ove knji­ge ob­ja­vlju­ju To­ma­šev­ski (pod pse­u­do­ni­
mom) i Vi­no­gra­dov (pod pse­u­do­ni­mom Vi­no­kur).
1921–1922: Sta­ljin pre­u­zi­ma vlast.
1922: Šklov­ski (član so­ci­ja­li­stič­ko-re­vo­lu­ci­o­nar­ne par­ti­je osu­đe­ne za
iz­da­ju) za ko­jim tra­ga­ju bolj­še­vi­ci, be­ži iz Ru­si­je, pre­ko Fin­ske,
u Ber­lin. Go­di­ne 1923. ta­mo iz­la­zi nje­gov ro­man Sen­ti­men­tal­
no pu­to­va­nje. Za­hva­lju­ju­ći na­sto­ja­nju Gor­kog i Ma­ja­kov­skog
vra­ća se go­di­nu da­na ka­sni­je u Mo­skvu. Od­mah po do­la­sku ob­
ja­vlju­je epi­sto­lar­ni ro­man ZOO ili Pi­sma ne o lju­ba­vi, na­pi­san
u Ber­li­nu.
Ta­tlin (autor ču­ve­ne kon­struk­ti­vi­stič­ke skulp­tu­re Spo­me­nik III in­ter­
na­ci­o­na­li) do­vr­ša­va in­sce­na­ci­ju Hleb­nji­ko­vlje­ve po­e­me Zan­ge­zi.
Džojs u Pa­ri­zu ob­ja­vlju­je Uli­sa, Eli­ot – Ja­lo­vu ze­mlju. Kru­čo­nih
ob­ja­vlju­je knji­gu Za­um­ni­ci.
Umi­re Hleb­nji­kov.
1923–1926: Ka­zi­mir Ma­lje­vič ru­ko­vo­di Dr­žav­nim in­sti­tu­tom za umet­nič­ku
kul­tu­ru u S. Pe­ter­bur­gu u ko­jem je po­sto­ja­la po­seb­na Sek­ci­ja fo­
no­lo­gi­je za is­tra­ži­va­nje po­et­skog je­zi­ka.
1924: Pro­ble­mi po­et­skog je­zi­ka Ju­ri­ja M. Ti­nja­no­va, knji­ga ko­ja kru­ni­
še for­mal­na is­tra­ži­va­nja struk­tu­re i se­man­ti­ke po­e­zi­je ra­di­kal­no
su­prot­sta­vlje­ne pro­zi.
1924: Le­nji­no­va smrt. Sta­ljin ja­ča vlast Po­lit­bi­roa.
1925: U zbor­ni­ku O te­o­ri­ji pro­ze Šklov­ski pri­ku­plja svo­je ra­do­ve po­
sve­će­ne ro­ma­nu (iz­me­đu osta­lih – Ser­van­te­su, Ster­nu); dru­go
iz­da­nje će se po­ja­vi­ti 1929. go­di­ne.
Iz­la­zi Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti To­ma­šev­skog.
1926: Ja­kob­son i Tru­bec­ki osni­va­ju u Pra­gu Praš­ki lin­gvi­stič­ki krug.
Na ukra­jin­skom je­zi­ku iz­la­zi Te­o­ri­ja „for­mal­ne me­to­de“ Bo­ri­sa
M. Ej­hen­ba­u­ma. Pr­vo ru­sko iz­da­nje, go­di­nu da­na ka­sni­je, u knji­
zi Knji­žev­nost. Te­o­ri­ja. Kri­ti­ka. Po­le­mi­ka, Le­njin­grad, 1927.
1928: Pa­vel Me­dve­dev će s mark­si­stič­kih po­zi­ci­ja ob­ja­vi­ti knji­gu kri­tič­
nu pre­ma for­ma­li­sti­ma: For­mal­ni me­tod u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti.
1929: U Le­njin­gra­du iz­la­ze Ar­ha­i­sti i no­va­to­ri, zbor­nik ra­do­va Ju­ri­ja
M. Ti­nja­no­va, po­sve­ćen kon­cep­ci­ji knji­žev­ne či­nje­ni­ce i knji­žev­
noj evo­lu­ci­ji.
1929: Knji­žev­nost či­nje­ni­ce: zbor­nik so­ci­o­lo­ških ras­pra­va ko­je ob­ja­vlju­ju for­ma­li­sti u ča­so­pi­si­ma Lef i Novyj Lef.
1930: Šklov­ski, pod po­li­tič­kim pri­ti­skom, štam­pa u Li­te­ra­tur­noj Ga­ze­
ti sa­mo­o­su­đu­ju­ći „Spo­me­nik na­uč­noj greš­ki“ u ko­jem od­ba­cu­je
svo­je for­ma­li­stič­ke po­gle­de. Prak­tič­ni kraj for­ma­li­zma u so­vjet­
skoj te­o­ri­ji knji­žev­no­sti.
140
Književne teorije XX veka
Bi­bli­o­gra­fija
Opšte
R. Ja­kob­son, My Fu­tu­rist Years, oprac., red. B. Jang­feldt, tł­um. S. Rudy, New
York 1997 – na­gra­ne na ta­ś­mie wspom­ni­e­nia Ro­ma­na Ja­kob­so­na z lat
1910–1920, po raz pi­erwszy wyda­ne po rosyjsku w Sztok­hol­mie w 1992
ro­ku pod tytu­ł­em Ja­kob­son – bu­de­tlja­nin. Sbor­nik ma­te­ri­a­lov (bu­di­e­tli­a­
nin – rosyjskie okre­ś­le­nie fu­turysty) uzu­pe­ł­ni­o­ne wybo­rem listów do
przyjaciół (El­sa Tri­o­let, Kruc­zonych) i wczesnymi ese­ja­mi (o Chleb­ni­ko­
wie, po­e­zji i ma­larst­wie fu­turystycznym).
B. Liwszyc, Póltoraoki str­ze­lec, tł­um. A. Po­mor­ski, War­sza­wa 1995 – barw­ne
wspom­ni­e­nia uc­zest­ni­ka ruchów awan­gar­dowych w Ro­sji, wyda­ne po raz
pi­erwszy w 1933 ro­ku. Do­kładny in­deks rzec­zowy po­zwa­la zorientować
się w skom­pli­ko­wa­nej sytu­a­cji li­te­rac­ki­ej Ro­sji lat 1907–1917.
W. Szkł­ow­ski, O Ma­ja­kow­skim, tł­um., wstęp K. Po­mor­ska, War­sza­wa 1960.
W. Szkł­ow­ski, „Sł­o­wa uwal­ni­a­ją ści­ś­ni­ę­tą dus­zę (Rzecz o OPO­JAZ-ie)“, tł­um.
D. Ulic­ka, Twórczość 1997, nr 5 – esej wspom­ni­e­ni­owy.
W. Szkł­ow­ski, Ze wspom­ni­eń, tł­um. A. Ga­lis, War­sza­wa 1965 – iz­bor iz dve
auto­bi­o­graf­ske knji­ge Šklov­skog.
Tek­sto­vi u polj­skim pre­vo­di­ma (uz do­da­tak pre­vo­da na srp­ski
i hr­vat­ski)
B. Eic­hen­ba­um, Szki­ce o pro­zie i po­e­zji, wybór, tł­um. L. Pszczo­ł­ow­ska, R. Zi­
mand, War­sza­wa 1973.
Rosyjska szko­ła stylistyki, wybór, oprac. M. R. Mayeno­wa, Z. Sa­lo­ni, War­sza­wa
1970 – u tekstovima:
O. M. Brik, Rytm a skł­ad­nia. Przyczynek do ba­da­nia języka wi­erszy, tł­um.
Z. Sa­lo­ni;
B. Eic­hen­ba­um, Ilu­zja nar­ra­cji mówi­o­nej, tł­um. H. Ci­e­ś­la­ko­wa, M. Czer­
mi­ń­ska;
B. Eic­hen­ba­um, Jak jest zro­biony „Pł­aszcz“ Go­go­la, tł­um. M. Czer­mi­ń­ska;
B. Eic­hen­ba­um, Styl ora­tor­ski Le­ni­na, tł­um. Z. Sa­lo­ni;
R. Ja­kob­son, [O wi­er­szu i skł­ad­ni Ma­ja­kow­ski­e­go], tł­um. M. R. Mayeno­wa;
III. Ruski formalizam 141
L. P. Ja­ku­bin­ski, O dź­wi­ę­kach języka po­etycki­e­go, tł­um. Z. Sa­lo­ni;
E. D. Po­li­wa­now, Ogólna za­sa­da fo­netyczna wszel­ki­ej tec­hni­ki po­etycki­ej,
tł­um. Z. Sa­lo­ni;
W. Szkł­ow­ski, Wskr­zes­ze­nie sł­o­wa, tł­um. F. Si­e­dlec­ki;
B. W. To­mas­zew­ski, Przyczynek do hi­sto­rii rymu rosyjski­e­go, tł­um. Z. Sa­lo­ni;
J. Tyni­a­now, Oda ja­ko ga­tu­nek re­toryczny, tł­um. Z. Sa­lo­ni;
W. M. Żyrmun­ski, [Me­ta­fo­ra w twórc­zo­ś­ci Bł­o­ka], tł­um. Z. Sa­lo­ni.
W. Szkł­ow­ski, „Jak jest zro­biony ‘Don Kic­ho­te’“, tł­um. A. Wo­ł­o­dź­ko, u: Sztu­ka
in­ter­pre­ta­cji, red. H. Mar­ki­e­wicz, t. 1, Wro­cł­aw 1971.
W. Szkł­ow­ski, „Ro­za­now“, tł­um. H. Chłystow­ski, Li­te­ra­tu­ra na Świ­e­cie 1986, nr 8.
W. Szkł­ow­ski, „ZOO, al­bo Listy nie o mi­ł­o­ś­ci“ [1923], tł­um. M.B. Ja­gi­e­ł­ło, Li­te­
ra­tu­ra na Świ­e­cie 1986, nr 8. Up. pre­vod na srp­ski: „ZOO ili pi­sma ne o
lju­ba­vi“ (prev. Li­di­ja Su­bo­tin), Be­o­grad, 1966.
Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, red. S. Skwarczyńska, t. 2. Od
pr­ze­ł­o­mu antypozytywistyczne­go do ro­ku 1945, cz. 3: Od for­ma­li­zmu do
struk­tu­ra­li­zmu, Kraków 1986 – u tekstovima:
R. Ja­kob­son, Pro­blemy po­etyki, tł­um. A. Brosz;
W. Szkł­ow­ski, Sztu­ka ja­ko chwyt, tł­um. R. Łużny;
B. To­mas­zew­ski, Wi­ersz a rytm, tł­um. S. Bal­bus;
W. Żyrmun­ski, Wstęp do po­etyki, tł­um. J. Kulczycka, F. Si­e­dlec­ki.
B. Ej­hen­ba­um, Knji­žev­nost (prev. Ma­ri­na Bo­jić; iz­bor: Alek­san­dar Pe­trov),
Be­o­grad, 1972.
R. Ja­kob­son, Lin­gvi­sti­ka i po­e­ti­ka (prev. Dra­gi­ca Per­vaz i dr.), Be­o­grad, 1966.
R. Ja­kob­son, Ogle­di iz po­e­ti­ke (prev. gru­pa auto­ra; prir. Leon Ko­jen), Be­o­grad,
1978.
A. Pe­trov (ur.), Po­e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, Be­o­grad, 1970.
J. Tyni­a­now, Fakt li­te­rac­ki, tł­um. E. Fe­lik­si­ak et al., oprac. E. Kor­pa­ła-Kir­szak,
War­sza­wa 1978.
B. A. Us­pen­ski, Po­e­ti­ka kom­po­zi­ci­je, se­mi­o­ti­ka iko­ne (prev. No­vi­ca Pet­ko­vić),
Be­o­grad, 1979.
Naj­va­žni­je stu­di­je
B. Eic­hen­ba­um, „Te­o­ria ‘me­tody for­mal­nej’“, tł­um. R. Łużny, u: Te­o­ria ba­dań
li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, red. S. Skwarczyńks, t. 2: Od pr­ze­lo­mu
antypozytywistyczne­go do ro­ku 1945, cz. 3: Od for­ma­li­zmu do struk­tu­ra­li­
zmu, Kraków 1986.
V. Er­lich, Rus­sian For­ma­lism: Hi­story – Doc­tri­ne, pr­zedm. R. Wel­lek, Den
Ha­ag 1955.
M. R. Mayeno­wa, „Rosyjskie pro­pozycje te­o­retyczne w za­kre­sie form po­
etyckich (1916–1930)“, u: Rosyjska szko­ła stylistyki, wybór, oprac.
M. R. Mayeno­wa, Z. Sa­lo­ni, War­sza­wa 1970.
142
Književne teorije XX veka
L. Nyírö, „Rosyjska szko­ła for­mal­na“, tł­um. E. Skwe­res, u: Li­te­ra­tu­ra i jej in­ter­
pre­ta­cje, red. L. Nyírö, po­sł. S. Żołki­ew­ski, War­sza­wa 1987, s. 5–93.
K. Po­mor­ska, Rus­sian For­ma­list The­ory and its Po­e­tic Am­bi­an­ce, Den Ha­ag
1968.
A. Fla­ker, „For­mal­na me­to­da i nje­zi­na sud­bi­na“, u: Sti­lo­vi i raz­do­blja (za­jed­no
sa Z. Škre­bom), Za­greb, 1964.
P. Me­dve­dev, For­mal­ni me­tod u iz­u­ča­va­nju knji­žev­no­sti (prev. Đor­đi­je Vu­ko­
vić), Be­o­grad, 1976.
N. Pet­ko­vić, Je­zik u knji­žev­nom de­lu, Be­o­grad, 1976.
V. Rib­ni­kar-Pe­ri­šić, Ru­ski for­ma­li­zam i knji­žev­na isto­ri­ja, Be­o­grad, 1976.
Kon­tekst50
W. Chleb­ni­kow, Rybak nad mor­zem śmi­er­ci. Wi­er­sze i teksty 1917–1922, wy­
bór, tł­um., przyp. A. Po­mor­ski, War­sza­wa 2005.
W. Chleb­ni­kow, Wid­zi­ądz wid­zi­a­de­ł bezkszta­łtnych. Wi­er­sze i teksty 1904–1916,
wybór, tł­um., oprac. A. Po­mor­ski, War­sza­wa 2005.
K. Ma­le­wicz, Wi­er­sze i teksty, wybór, oprac. A. Po­mor­ski, tł­um. A. L. Pi­o­trow­
ska, A. Po­mor­ski, War­sza­wa 2004.
Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski
50 Ove tri an­to­lo­gi­je autorâ ru­ske avan­gar­de pri­re­dio je Adam Po­mor­ski; do­neo
je i svo­je ko­men­ta­re o klu­tu­ri u ko­joj se raz­vi­jao ru­ski for­ma­li­zam.
III. Ruski formalizam 143
IV. A
ME­RIČ­KI
FOR­MA­LI­ZAM
– NEW CRI­TI­CISM
Evo ne­ko­li­ko ta­ča­ka ve­re is­pod ko­jih bi­smo
se mo­gli pot­pi­sa­ti:
Da je knji­žev­na kri­ti­ka [li­te­rary cri­ti­cism1]
opis i vred­no­va­nje nje­nog pred­me­ta.
Da je pred­met in­te­re­so­va­nja knji­žev­ne kri­ti­
ke pi­ta­nje je­din­stva – ona vr­sta ce­li­ne ko­ju
de­lo stva­ra ili ko­ju ne uspe­va da stvo­ri, kao
i unu­traš­nji od­nos po­je­di­nač­nih de­lo­va ko­ji
či­ne tu ce­li­nu.
Da for­mal­ni od­no­si u knji­žev­nom de­lu mo­
gu u se­bi sa­dr­ža­ti lo­gič­ne od­no­se, ali da ih
sa­svim si­gur­no pre­va­zi­la­ze.
Da se u us­pe­lom de­lu ne mo­že raz­li­ko­va­ti
for­ma od sa­dr­ži­ne.
Da for­ma pred­sta­vlja zna­če­nje.
Da je knji­žev­nost u kraj­njoj in­stan­ci me­ta­fo­
rič­na i sim­bo­lič­na.
Da se ono što je opšte i uobi­ča­je­no ne mo­že
shva­ti­ti ap­strakt­no, već po­mo­ću ono­ga što je
kon­kret­no i po­je­di­nač­no.
Da knji­žev­nost ni­je su­ro­gat re­li­gi­je.
Da su, ka­ko je go­vo­rio Alen Tejt, „po­je­di­nač­
ni mo­ral­ni pro­ble­mi“ te­ma za po­e­zi­ju, ali
cilj knji­žev­no­sti ni­je mo­ra­li­sa­nje.
Da prin­ci­pi kri­ti­ke de­fi­ni­šu pro­stor ka­rak­
te­ri­sti­čan za knji­žev­nu kri­ti­ku; ne stva­ra­ju
me­to­de za pri­me­nu kri­ti­ke na ži­vot.
Klint Bruks2
Tre­ba ima­ti u vi­du da je an­glo­sak­son­ski iz­raz li­te­rary cri­ti­cism ši­ri od polj­
skog iz­ra­za „knji­žev­na kri­ti­ka“ i de fac­to zna­či „knji­žev­na is­tra­ži­va­nja“.
C. Bro­oks, „The For­ma­list Cri­tics“, The Kenyon Re­vi­ew, 1951, br. 13, str. 72,
ci­tat iz: Twen­ti­eth Cen­tury Li­te­rary The­ory: A Re­a­der, red. K. M. New­ton,
Ba­sing­sto­ke–New York, 1997, str. 26. Kri­ti­ku ovih prin­ci­pa iz­vr­šio je K. Berk
(ko­jeg je K. M. Njutn na­zvao „Bah­ti­nom No­ve kri­ti­ke“) u: For­ma­list Cri­ti­
cism: Its Prin­ci­ples and Li­mits, u: Lan­gu­a­ge as Symbo­lic Ac­tion: Es­says on Li­fe,
Li­te­ra­tu­re, and Met­hod, Ber­keley, 1968, str. 480–506.
Ame­ri­kan­ci sa Se­ve­ra i Ju­ga
No­va kri­ti­ka (New Cri­ti­cism) je na­ziv ko­ji ob­u­hva­ta de­lat­nost uni­
ver­zi­tet­skih kri­ti­ča­ra ko­ji su su­ve­re­no vla­da­li na ame­rič­koj knji­
žev­no­te­o­rij­skoj sce­ni iz­me­đu 1940. i 1970. go­di­ne i po­sta­li glav­na
(naj­češ­će ne­ga­tiv­na) po­la­zna tač­ka za mno­ge ka­sni­je is­tra­ži­vač­ke
prav­ce kao što su de­kon­struk­ci­ja, No­vi isto­ri­zam ili cul­tu­ral cri­ti­
cism. Naj­ve­će te­o­rij­sko do­stig­nu­će No­ve kri­ti­ke bi­lo je od­ba­ci­va­nje
su­bjek­tiv­no-im­pre­si­o­ni­stič­kog i bi­o­graf­skog obra­sca knji­žev­ne kri­ti­
ke i usme­ra­va­nje na auto­nom­nu vred­nost knji­žev­nih de­la. Slič­no ru­
skim for­ma­li­sti­ma ko­ji su svo­je ka­te­go­ri­je iz­vo­di­li iz te­sne po­ve­za­no­
sti s raz­vo­jem ru­ske fu­tu­ri­stič­ke po­e­zi­je, i pred­stav­ni­ci No­ve kri­ti­ke
bi­li su ve­za­ni za raz­voj en­gle­skog i ame­rič­kog mo­der­ni­zma. Glav­ni
pred­stav­ni­ci No­ve kri­ti­ke, Klint Bruks (1906–1994) i Džon Krou
Ren­som (1888–1974), po­ti­ca­li su s ju­ga Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih
Dr­ža­va (iz­me­đu 1935. i 1942. go­di­ne Klint Bruks i Ro­bert PenVo­
ren su ure­đi­va­li So­ut­hern Re­vi­ew) i bi­li ve­za­ni za ta­ko­zva­nu agrar­nu
Na­ziv po­ti­če od knji­ge Dž. K. Ren­so­ma No­va kri­ti­ka (The New Cri­ti­cism,
1941). Ipak, tre­ba zna­ti da ga je pr­vi put upo­tre­bio ame­rič­ki is­tra­ži­vač knji­
žev­no­te­o­rij­skih dok­tri­na Džoel E. Spin­garn, 1910. go­di­ne, da bi ozna­čio kri­
ti­ku ko­ja umet­nič­ko de­lo „raz­ma­tra kao umet­nič­ko de­lo sa­mo po se­bi sa­vr­še­
no [com­ple­te in it­self]“.
Kao što je Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti Bo­ri­sa To­ma­šev­skog (1925) re­zi­me de­lat­no­sti
ru­skih for­ma­li­sta, ta­ko se Te­o­ri­ja knji­žev­no­sti Ve­le­ka i Vo­re­na (1942) mo­že
sma­tra­ti pri­ruč­ni­kom na­u­ke o knji­žev­no­sti bli­ske sta­vo­vi­ma New Cri­ti­cism.
Po­re­đe­nje ove dve knji­ge do­ka­zu­je da su, bez ob­zi­ra na mno­ge kul­tu­ro­loš­ke
raz­li­ke, ru­ski for­ma­li­zam i New Cri­ti­cism te­o­rij­ski bli­zan­ci. O to­me go­vo­ri u
naj­ma­nju ru­ku de­fi­ni­ci­ja li­te­rar­no­sti kao do­mi­na­ci­je estet­ske funk­ci­je, ko­ju je
for­mu­li­sao R. Ve­lek, no­ta­be­ne Čeh, ak­tiv­ni uče­snik Praš­kog lin­vi­stič­kog kru­
ga tri­de­se­tih go­di­na, bli­zak Ja­kob­so­nov sa­rad­nik. Ve­lek je za vre­me ra­ta bio
šef ka­te­dre za an­gli­sti­ku na Uni­verzitetu Ajova, gde je sreo Ostina Vo­re­na,
ko­a­u­to­ra Te­o­ri­je knji­žev­no­sti. Tu knji­gu (The Johns Hop­kins Gu­i­de to Li­te­rary
The­ory & Cri­ti­cism, Bal­ti­mo­re, 1994, str. 521), pro­gla­sio je za „mo­žda naj­am­
bi­ci­o­zni­ji (i naj­ma­nje po­le­mični) po­ku­šaj for­mu­li­sa­nja te­o­ri­je No­ve kri­ti­ke“.
IV. Američki formalizam – New Critism 147
Ame­rič­ka
knji­žev­no­na­uč­na
sce­na
Auto­nom­na
vred­nost
knji­žev­nog de­la
Glav­ni
pred­stav­ni­ci
No­ve kri­ti­ke
Naj­or­to­dok­sni­ja
kri­tič­ka ško­la
Un­der­stan­ding
Po­e­try Bruk­sa
i Vo­re­na
ide­ju ko­ja je po­dr­ža­va­la eko­nom­sku ne­za­vi­snost Ju­ga. Če­tr­de­se­
tih go­di­na su od in­te­lek­tu­al­ne ma­nji­ne na uni­ver­zi­te­ti­ma na se­ve­ru
(uglav­nom Jejl) po­sta­li mo­no­po­li­sti uni­ver­zi­tet­ske kri­ti­ke. Ima­ju­ći
na ras­po­la­ga­nju uni­ver­zi­te­te, uti­caj­ne knji­žev­ne ča­so­pi­se (pre svega,
Kenyon Re­vi­ew ko­ji je od 1939. go­di­ne ure­đi­vao Ren­som) i sti­pen­di­je
za pro­fe­so­re i pe­sni­ke (ko­je je fi­nan­si­ra­la Rok­fe­ler fon­da­ci­ja), No­va
kri­ti­ka je po­sta­la naj­u­ti­caj­ni­ja i naj­or­to­dok­sni­ja kri­tič­ka ško­la u Sje­di­
nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma. Nje­ni čla­no­vi Ren­som, Bruks, Vi­li­jam
K. Vim­sat Mla­đi (1907–1975), ni­su u pot­pu­no­sti za­stu­pa­li me­đu­sob­
no slič­ne te­o­rij­ske sta­vo­ve, ali ih je po­ve­zi­vao za­jed­nič­ki cilj: te­melj­na
uni­ver­zi­tet­ska edu­ka­ci­ja zasnovana na objek­tiv­nim pra­vi­li­ma či­ta­nja.
Esej su pre­tvo­ri­li u osnov­ni alat svog de­lo­va­nja i u nje­mu je de­talj­na
ana­li­za pe­snič­kog je­zi­ka (No­va kri­ti­ka se ret­ko ba­vi­la pro­zom) bi­la
po­ve­za­na sa is­po­lja­va­njem opšte struk­tu­re de­la ko­ja je pro­iz­la­zi­la iz
unu­tar­tek­stu­al­nih na­pe­to­sti. Go­di­ne 1938. po­ja­vi­la se pr­va an­to­lo­gi­ja
za stu­den­te, ko­ju su ure­di­li Bruks i Vo­ren, Un­der­stan­ding Po­e­try:
An Ant­ho­logy for Col­le­ge Stu­dents ko­ja je po­sta­la stan­dar­dan pri­ruč­
nik na ame­rič­kim uni­ver­zi­te­ti­ma u ne­ko­li­ko na­red­nih de­ce­ni­ja.
En­gle­ski iz­vo­ri
Eli­ot
i No­va kri­ti­ka
Po­čet­ke No­ve kri­ti­ke tre­ba tra­ži­ti u En­gle­skoj dva­de­se­tih go­di­na.
Tekst ko­ji je iz­u­zet­no sna­žno uti­cao na ka­sni­ja is­tra­ži­va­nja knji­žev­
no­sti bio je ob­ja­vljen 1919. go­di­ne na stra­na­ma ča­so­pi­sa The Ego­ist:
to je esej Tra­di­tion and the In­di­vi­dual Ta­lent (Tra­di­ci­ja i in­di­vi­du­al­ni
ta­le­nat). Nje­gov autor, To­mas S. Eli­ot, još ni­je bio autor Puste ze­mlje ko­ja je bi­la ob­ja­vlje­na tri go­di­ne ka­sni­je. U ovom ese­ju, za ko­ji
mno­gi sma­tra­ju da je nje­gov „naj­ču­ve­ni­ji esej“, Eli­ot iz­no­si osnov­nu
te­zu daje „raz­voj umet­ni­ka ne­pre­sta­no žr­tvo­va­nje sa­mog se­be [self-sac­ri­fi­ce] i stal­no po­niš­ta­va­nje sop­stve­ne lič­no­sti [con­ti­nual ex­tin­cti­on
148
Ka­ko je su­ge­ri­sao Dž. Ka­ler, an­ti­in­du­stri­ja­li­zam, ko­ji je po­ve­zao ju­žnjač­ke
kri­ti­ča­re u ško­lu, na­la­gao im je da tran­sfor­mi­šu ide­ju „auto­nom­ne, sa­mo­do­
volj­ne for­me u ide­ju auto­nom­nog, sa­mo­do­volj­nog sti­ha“. U: J. Cul­ler, Fra­
ming the Sign: Cri­ti­cism and its In­sti­tu­ti­ons, Ox­ford, 1988, str. 9.
Ka­ko je pi­sao Vim­sat: „No­va kri­ti­ka se da­nas si­gur­no naj­bo­lje ose­ća na uni­
verzitetu, gde cve­ta kao ži­vi ‘ma­njin­ski’ po­kret.“ U: „Wil­li­am Kurtz Wim­satt“,
Po­e­try: I, The For­mal Analysis, Kenyon Re­vi­ew, 1947, br. 9, str. 436.
Tre­ba ima­ti u vi­du da je pr­vo­bit­ni na­slov ove an­to­lo­gi­je gla­sio Re­a­ding Po­ems.
Ta­ko sma­tra, na pri­mer, D. Dž. Lodž. Pogledati: 20th Cen­tury Li­te­rary Cri­ti­
cism: A Re­a­der, Lon­don, 1972, str. 70, ko­ju je on ure­dio.
Književne teorije XX veka
of per­so­na­lity]“. Ovo po­niš­ta­va­nje lič­no­sti pre sve­ga se od­no­si na emo­
ci­je, jer se stih ne za­sni­va na i z­ra­ ža­v a­nju lič­nih ose­ća­nja i emo­ci­ja,
već na stva­ra­nju „struk­tu­ral­nih emo­ci­ja“ (the struc­tu­ral emo­ti­ons) ko­
je su re­zul­tat „pre­ra­de“ (wor­king up) obič­nih ose­ća­nja u umet­nič­ka
ose­ća­nja. Na kra­ju, Eli­ot na sle­de­ći na­čin for­mu­li­še svoj cre­do: „Po­e­zi­
ja ni­je puštanje na volju emociji, već bežanje od emocije; ona ni­je iz­raz­
lič­no­sti ne­go bežanje od lič­no­sti [an esca­pe from per­so­na­lity].“ „Umet­
nič­ke emo­ci­je su bez­lič­ne“ – pi­še Eli­ot na kra­ju svog ese­ja. Ov­de pr­vi
put bi­va ta­ko ra­di­kal­no for­mu­li­san prin­cip „smr­ti auto­ra“ (ko­ji je Ro­
lan Bart di­rekt­no su­ge­ri­sao 1966. go­di­ne) kao re­al­ne lič­no­sti ko­ja sto­
ji iza tek­sta i na sop­stve­ni ra­čun ži­vi svoj ži­vot i svo­ju umet­nost. Eli­ot
ov­de ne osta­vlja me­sta za sum­nju. Pi­sac se mo­ra ota­ra­si­ti sop­stve­nih
ose­ća­nja i emo­ci­ja, iako se ne mo­
■ OBJEK­TIV­NI KO­RE­LA­TIV
že re­ši­ti ose­ća­nja i emo­ci­ja kao ta­
(engl. ob­jec­ti­ve cor­re­la­ti­ve) – ter­
kvih. Ove su, me­đu­tim, vla­sniš­tvo
min ko­ji je uveo T. S. Eli­ot i ko­
sa­mog umet­nič­kog de­la a ne ži­vo­ta,
jim se od pe­sme zah­te­va da ne
iz­no­si ose­ća­nja ne­po­sred­no, već
tj. oso­bi­na po­e­zi­je a ne bi­o­gra­fi­je.
uz po­moć tek­stu­al­ne me­di­ja­ci­je.
Svo­ju ide­ju Eli­ot mo­žda naj­ja­sni­je
Objek­tiv­ni ko­re­la­tiv je objek­tiv­no
ob­jaš­nja­va u dru­gom ese­ju o eli­za­
po­sto­je­ći sim­bol ili sli­ka ko­ji se,
be­tan­skoj
dra­ma­tur­gi­ji,10 ob­ja­vlje­
s jed­ne stra­ne, od­no­si na pe­sni­ko­
nom 1924. go­di­ne na stra­ni­ca­ma
vo ras­po­lo­že­nje (evo­ci­ra ga), dok,
s dru­ge stra­ne – u či­ta­o­cu iza­zi­va
ča­so­pi­sa The Cri­te­rion ko­ji je sam
od­re­đe­no ras­po­lo­že­nje. Ni­je stvar­
ure­đi­vao. Umet­nost ko­ja ni­je za­sno­
na pred­sta­va ono­ga što je pe­snik
va­na na kon­ven­ci­ji, već na te­žnji ka
ose­ćao pi­šu­ći sti­ho­ve.
re­a­li­zmu, uopšte i ni­je umet­nost.
Za­to kon­ven­ci­ja, od­no­sno „ri­tam na­met­nut spo­ljaš­njem sve­tu“, oslo­
ba­đa od ne o­br a­ đe­ ne st v ar­ no­ st i i od, pre­ma re­či­ma Eli­o­ta, po­
re­me­će­ne pr i­v at­ ne l ič­no­st i, jer je „odva­ja­nje od te­ku­će stvar­
no­sti kraj­nji uslov za stva­ra­nje de­la“. Ta­ko na­sta­je ču­ve­na te­o­ri­ja
„objek­tiv­nog ko­re­la­ti­va“, od­no­sno ob­jec­ti­ve cor­re­la­ti­ve. Umet­nič­ko
de­lo po­sta­je auto­no­man pred­met, pred­met ko­ji sa­mo od­go­va­ra u
od­re­đe­nom pe­ri­o­du va­nu­met­nič­koj stvar­no­sti, od­no­si se na nju,
ali se s njom ne po­du­da­ra.
Dru­ga ključ­na oso­ba za New Cri­ti­cism jeste Aj­vor A. Ri­čards
(1893–1979). U ču­ve­noj knji­zi The Me­a­ning of Me­a­ning (Zna­če­nje
zna­če­nja, 1923), na­pi­sa­noj za­jed­no sa Čarlsom K. Og­de­nom, uvo­
di se fun­da­men­tal­no raz­li­ko­va­nje dva na­či­na ko­riš­će­nja je­zi­ka. Pr­vi
T. S. Eliot, „Tradicija i individualni talenat“, u: Izabrani tekstovi, Beograd,
1963, str. 33–42, citat sa str. 41, prevod: Milica Mihajlović.
10 T. S. Eliot, „Četiri dramatičara Jelisavetinog doba“, u: Izabrani tekstovi, ibid.,
str. 61–69.
IV. Američki formalizam – New Critism 149
Eli­o­to­va
kon­cep­ci­ja
pe­snič­kog
stva­ra­laš­tva
Odva­ja­nje
umet­no­sti
od stvar­no­sti
Sim­bo­lič­ki
i emo­tiv­ni na­či­ni
upo­tre­be je­zi­ka
Ri­čard­so­va
i Og­de­no­va
kon­cep­ci­ja
pse­u­do­su­do­va
Har­mo­nič­na
struk­tu­ra
knji­žev­nog de­la
Ri­čard­so­va
kri­ti­ka
jed­no­znač­no­sti
sti­ha
– s i m­b o­l i č­k i, gra­di stro­go de­fi­ni­san od­nos pre­ma stvar­no­sti i pre­
ten­du­je na isti­nu (slu­čaj na­uč­nih re­če­ni­ca), dok dru­gi – emo­t i­van
– ne upu­ću­je na stvar­nost, iz­be­ga­va kva­li­fi­ka­ci­je isti­na–laž, a svo­ju
ute­me­lje­nost na­la­zi u iz­ra­ža­va­nju ljud­skih sta­vo­va. „Sim­bo­lič­ka upo­
tre­ba re­či je is­kaz, be­le­že­nje, pod­set­nik, or­ga­ni­za­ci­ja i ko­mu­ni­ka­ci­ja
re­fe­ren­ci. Emo­tiv­na upo­tre­ba re­či je jed­no­stav­ni­ja stvar, to je upo­
tre­ba re­či ko­ji­ma se iz­ra­ža­va­ju ili iza­zi­va­ju ose­ća­nja i sta­vo­vi (at­ti­du­
des).“11 Re­fe­ren­ci­jal­na upo­tre­ba je­zič­kih zna­ko­va jeste sud na ko­ji
pri­me­nju­je­mo lo­gič­ke kri­te­ri­ju­me. A emo­tiv­na upo­tre­ba, opet, vo­di
ka for­mu­la­ci­ji pse­u­do­su­do­va, pse­u­do-sta­te­ments,12 ko­ji ne mo­gu bi­
ti ve­ri­fi­ko­va­ni od­no­som pre­ma stvar­no­sti. Na taj na­čin Ri­čards raz­
li­ku­je na­uč­ni (sim­bo­li­za­ci­ja) i po­et­ski (emo­tiv­nost) dis­kurs.
Ri­čards je bio psi­ho­log i fi­lo­zof po obra­zo­va­nju, te ne ču­di što
je ana­li­zu je­zi­ka po­ve­zi­vao s ta­da do­stup­nim na­uč­nim je­zi­kom.
Emo­ti­van stav, iz­ra­žen kroz po­et­ske pse­u­do­i­ska­ze, tre­ba da se za­
sni­va na to­me da se ha­o­tič­ni spo­ljaš­nji im­pul­si po­mo­ću in­te­lek­ta
(ili ši­re: čo­ve­kov ner­vni si­stem) pre­tva­ra­ju u har­mo­nič­nu, urav­no­
te­že­nu struk­tu­ru ko­ja ne pod­le­že ve­ri­fi­ka­ci­ji pu­tem od­no­sa pre­ma
(spo­ljaš­njem) pred­me­tu, već je sa­ma po se­bi zna­čaj­na. Ljud­ski um
te­ži ho­me­o­sta­zi i eli­mi­ni­še sve im­pul­se ko­ji one­mo­gu­ća­va­ju ostva­
ri­va­nje tog sta­nja. S ob­zi­rom na to, pe­snič­ko (umet­nič­ko) de­lo je
od­sli­ka­va­nje in­te­lek­tu­al­nog ra­da i mo­že se de­fi­ni­sa­ti pu­tem rav­no­
te­že unu­traš­njih ele­me­na­ta. „Za­da­tak pe­sni­ka je da [uz po­moć reči]
us­po­sta­vlja red i ko­he­rent­nost [or­der and co­he­ren­ce] – a sa­mim tim
slo­bo­du – opštim is­ku­stvi­ma.“13
Me­đu­tim, na­sta­ju­ća struk­tu­ ■ VI­ŠE­ZNAČ­NOST (engl. am­bi­
ra (stih) ne­ma sa­mo jed­no zna­ gu­ity) – jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih se­
če­nje. U Filozofiji retorike (1936) man­tič­kih ka­te­go­ri­ja No­ve kri­ti­ke.
Ri­čards je na­pa­dao „pred­ra­su­du U knji­zi Se­ven Types of Am­bi­gu­ity
Vi­l­jam Emp­son je pi­sao da
o jed­nom i sa­mo jed­nom pra­vom (1930)
se vi­še­znač­nost od­no­si na raz­li­či­
zna­če­nju“ (One and Only One ta zna­če­nja da­tog iz­ra­za u reč­ni­
True Me­a­ning Su­per­sti­tion), pre­ma ku, ali i „na sve, čak i naj­sup­til­ni­je
ko­jem „reč ima ne­ko sop­stve­no ver­bal­ne ni­jan­se ko­je omo­gu­ća­va­
zna­če­nje (ide­al­no, sa­mo jed­no) ko­ ju raz­li­či­te re­ak­ci­je na je­dan te isti
je je ne­za­vi­sno od nje­go­ve upo­tre­ deo je­zi­ka [pi­e­ce of lan­gu­a­ge]“.
11 No­va kri­ti­ka, Pro­sve­ta, Be­o­grad, 1973, str. 46, pre­vod: Kse­ni­ja Ana­sta­si­je­vić.
12 Iz­raz pse­u­do-sta­te­ments, ko­ji ima pot­pu­no istu funk­ci­ju kao In­gar­de­no­vi qu­
a­si-su­do­vi, po­ja­vlju­je se kod Ri­čard­sa 1926. go­di­ne u knji­zi Sci­en­ce and Po­e­
try, Lon­don, 1926, da­kle, ne­ko­li­ko go­di­na pre In­gar­de­no­ve ras­pra­ve O dziele
literackim: Das li­te­ra­rische Kun­stwerk, Hal­le, 1931.
13 I. A. Ric­hards, Po­e­tri­es and Sci­en­ces: A Re­is­sue of Sci­en­ce and Po­e­try [1923,
1935] with a Co­men­tary, Lon­don, 1970, str. 50.
150
Književne teorije XX veka
be i ima nad njim kon­tro­lu, kao i cilj s ko­jim mo­ra bi­ti iz­go­vo­re­
na“.14 Sa­mim tim je do­ka­zi­vao da zna­če­nje tek­sta za­vi­si od unu­traš­
njih od­no­sa iz­me­đu re­či ko­je tre­ba is­tra­ži­va­ti u ce­li­ni, u kon­tek­stu
ce­lo­vi­tog is­ka­za. „Zna­če­nja re­či ne­kog auto­ra su [...] re­zul­tat do ko­
jeg do­la­zi­mo po­mo­ću uza­jam­ne igre in­ter­pre­ta­tiv­nih mo­guć­no­sti
ce­lo­vi­tog is­ka­za [the who­le ut­te­ran­ce].“15
Ove tri Ri­čard­so­ve te­ze – me­đu­sob­no raz­dva­ja­nje re­fe­ren­ci­jal­
nih i emo­tiv­nih (po­et­skih) su­do­va, ob­je­di­nju­ju­ća de­lat­nost uma
od­ra­že­na u za­jed­nič­kom ar­te­fak­tu, struk­tu­ral­na dvo­smi­sle­nost
je­zič­kog is­ka­za16 – za­jed­no sa Eli­o­to­vom te­zom o ra­di­kal­nom raz­
dva­ja­nju ži­vo­ta od pe­snič­kih struk­tu­ra, iz­vr­ši­le su du­bok uti­caj
ne sa­mo na nje­go­ve ne­po­sred­ne uče­ni­ke u En­gle­skoj (V. Emp­son,
i F. R. Lej­vis) ne­go i na ame­rič­ke kri­ti­ča­re oku­plje­ne oko New Cri­ti­
cism. Tre­ba ima­ti u vi­du da su Ri­čard­so­vi Prin­ci­ples of Li­te­rary Cri­
ti­cism (1924) pr­va knji­ga na en­gle­skom je­zi­ku u ko­joj je ski­ci­ra­na
za­jed­nič­ka te­o­ri­ja knji­žev­ne kri­ti­ke.
Pr­va za­jed­nič­ka
te­o­ri­ja knji­žev­ne
kri­ti­ke na en­gle­
skom je­zi­ku
Clo­se re­a­ding
Odvo­jen od piš­če­ve bi­o­gra­fi­je (Eli­ot) i pro­ver­lji­vih či­nje­ni­ca (Ri­
čards), stih po­sta­je auto­no­man ve r­b a l­ n i ar­ te­fa kt, the ver­bal
icon (do­slov­no „ver­bal­na iko­na“17 ili „ver­bal­na sli­ka“) – pre­ma for­
mu­la­ci­ji Vi­l­ja­ma K. Vim­sa­ta Mla­đeg.18 Ova­ko gla­si naj­va­žni­ja te­za
No­ve kri­ti­ke s ko­jom su se sla­ga­le sve nje­ne pri­sta­li­ce ko­je su glav­ni
cilj svo­jih kji­žev­nih ana­li­za usme­ri­le ka to­me da ot­kri­ju „šta stih go­
vo­ri kao stih“19 a ne kao re­pre­zen­ta­ci­ja dru­ga­či­jih si­ste­ma (in­ten­ci­je,
14 I. A. Ric­hards, Phi­lo­sophy of Rhe­to­ric (1936), New York, 1965, str. 11.
15 Ibid., str. 55.
16 Ri­čard­so­vu te­zu o struk­tu­ral­noj dvo­znač­no­sti pe­snič­kog de­la pre­u­zeo je
nje­gov uče­nik Vi­li­jem Emp­son u knji­zi: Se­ven Types of Am­bi­gu­ity, Lon­don,
1930; de­lo­vi ob­ja­vlje­ni u: No­va kri­ti­ka, op. cit., str. 141–218.
17 Pre­ma ter­mi­no­lo­gi­ji Č. S. Pir­sa, icon je vr­sta zna­ka u ko­jem je od­nos iz­me­đu
ozna­či­te­lja (sig­nans) i ozna­če­nog (sig­na­tum) za­sno­van na slič­no­sti. Cr­tež slo­
na je iko­na pra­ve ži­vo­ti­nje.
18 Po­gle­da­ti: W. K. Wim­satt Jr., The Ver­bal Icon: Stu­di­es in the Me­a­ning of Po­e­try,
Le­xing­ton, 1954. Pre­ma mark­si­stič­kom kri­ti­ča­ru Te­ri Iglto­nu, pra­vi do­pri­nos
de­lat­no­sti No­ve kri­ti­ke pred­sta­vlja­lo je „pre­tva­ra­nje sti­ha u fe­tiš“, u: T. Eagle­
ton, Književna teorija, Zagreb, 1987, str. 51, prevod: Mia Pervan-Plavec.
19 C. Bro­oks, The Well Wro­ught Urn: Stu­di­es in the Struc­tu­re of Po­e­try, New
York, 1947, str. XI. Na­slov Bruk­so­ve knji­ge je ka­rak­te­ri­sti­čan: me­ta­fo­ra
„veš­to iz­ra­đe­ne ur­ne“, kao alu­zi­ja na Kit­so­vu „Odu grč­koj ur­ni“ (ko­joj je po­
sve­će­no jed­no od po­gla­vlja knji­ge), od­no­si se na knji­žev­ni tekst.
IV. Američki formalizam – New Critism 151
Ver­bal­na iko­na
Ri­čard­so­va
kon­cep­ci­ja
pra­vog či­ta­nja
Objek­tiv­na
po­e­ti­ka
stvar­no­sti). Za­to je po­sta­la oba­ve­ ■ Verno čitanje (engl. clo­se
zu­ju­ća me­to­da ko­ju je opi­sao Ri­ re­a­ding) – ka­te­go­ri­ja ko­ju je u
čards u knji­zi Prac­ti­cal Cri­ti­cism pro­u­ča­va­nje knji­žev­no­sti uveo
(1929). Ta­ko je is­tra­ži­vač dao svo­ Aj­vor A. Ri­čards, ko­ji je u knji­zi
jim stu­den­ti­ma u Kem­bri­džu tri­na­ Prac­ti­cal Cri­ti­cism (1929), pi­sao
da „sva do­bra po­e­zi­ja po­zi­va na
est pe­snič­kih tek­sto­va bez ika­kvih verno či­ta­nje“ [All re­spec­ta­ble po­
„spolj­nih“ in­for­ma­ci­ja o auto­ru e­try in­vi­tes clo­se re­a­ding]“. Verno
i da­tu­mu na­stan­ka da bi ih pod­ či­ta­nje se za­sni­va na oslo­ba­đa­nju
sta­kao na verno či­ta­nje (clo­se re­a­ de­la svih spo­ljaš­njih – isto­rij­skih,
ding) i opi­si­va­nje nji­ho­vog či­ta­nja po­li­tič­kih, ide­o­loš­kih – kon­tek­sta
pa­žlji­voj ana­li­zi nje­go­vih re­to­rič­
izo­lo­va­nog od bi­lo ka­kvog spo­ljaš­ ikih
me­ha­ni­za­ma.
njeg kon­tek­sta. Re­zul­tat to­ga jesu
ta­ko­zva­ni pro­to­cols of re­a­ding iz
ko­jih je Ri­čards iz­dvo­jio osnov­ne ■ Jeresi parafraze (engl.
pre­pre­ke na pu­tu ka „pra­vom“ či­ta­ the he­resy of pa­rap­hra­se) – greš­ka
nju: iz­me­đu osta­log, ne­u­te­me­lje­ne ko­ja se za­sni­va na pre­pri­ča­va­nju
knji­žev­nog tek­sta dru­gim re­či­ma
aso­ci­ja­ci­je ko­je ne­ma­ju niš­ta za­jed­ što do­vo­di do gu­bit­ka nje­go­vih
nič­kog s re­či­ma na stra­ni­ci, dok­ knji­žev­nih oso­bi­na. Jer naj­va­
tri­nar­na pot­či­nje­nost sop­stve­nim žni­je je ono što – pre­ma re­či­ma
gle­diš­ti­ma, pri­hva­će­na uve­re­nja o Klin­ta Bruk­sa – „sti­ho­vi kao sti­
to­me šta je stih, unu­traš­nje za­bra­ ho­vi go­vo­re“ ili auto­nom­ni ver­
ne, sen­ti­men­tal­nost. Na taj na­čin je bal­ni ar­te­fak­ti u ko­ji­ma se for­ma
ne mo­že raz­dvo­ji­ti od sa­dr­ža­ja.
stvo­re­na osno­va za „objek­tiv­nu po­ „U po­e­zi­ji ko­ja je stvar­no po­e­zi­
e­ti­ku“ ko­ja je iz pro­ce­sa či­ta­nja eli­ ja“, pi­še Bruks, „for­ma i sa­dr­ži­na
mi­ni­sa­la pri­vat­na is­ku­stva či­ta­o­ca, su se ta­ko sna­žno spo­ji­li da je sva­
zna­nje van kon­tek­sta ko­ji na­me­će ki po­ku­šaj odva­ja­nja sa­dr­ža­ja, da
stih, kao i te­o­rij­ske pre­su­po­zi­ci­je. po­seb­no po­me­ne­mo nje­ga, na­si­
„Sva­ka po­e­zi­ja vred­na poš­to­va­nja lje nad sti­hom i pre­ti da se ‘for­ma’
re­du­ku­je na re­to­rič­ku lju­sku ili
po­zi­va na verno či­ta­nje [All re­spec­ pa­ko­va­nje.“
ta­ble po­e­try in­vi­tes clo­se re­a­ding]“
– pi­sao je Ri­čards,20 i uz po­moć ozbilj­nog či­ta­nja raz­u­me­vao objek­
tiv­nu ana­li­zu sti­ha li­še­nu bi­lo ka­kve su­bjek­tiv­ne pri­me­se (se­ti­mo se
Hu­ser­lo­ve su­ge­sti­je ko­ja se od­no­si na shva­ta­nje objek­tiv­ne isti­ne).
Uti­caj ove knji­ge i u njoj pred­lo­že­ne me­to­de bio je ogro­man. Ka­ko
je go­di­na­ma ka­sni­je pod­se­tio dru­gi pred­stav­nik New Cri­ti­cism Alen
Tejt, „ni­ko ko je či­tao Ri­čard­sov Prac­ti­cal Cri­ti­cism, na­kon nje­nog
ob­ja­vlji­va­nja 1929. go­di­ne, ni­je mo­gao da pro­či­ta ni­je­dan stih na
isti na­čin kao do ta­da“.21
20 I. A. Ric­hards, Prac­ti­cal Cri­ti­cism: A Study of Li­te­rary Jud­gment, Lon­don,
1929, str. 203.
21 A. Ta­te, Es­says of Fo­ur De­ca­des, Chi­ca­go, 1968, str. XI.
152
Književne teorije XX veka
U ese­ju Cri­ti­cism, Inc., ob­ja­vlje­nom 1938. go­di­ne, Džon S. Ren­
som, na­sto­je­ći da de­fi­ni­še ci­lje­ve cri­ti­cal bu­si­ness i da do­ve­de knji­
žev­na is­tra­ži­va­nja do pot­pu­ne pro­fe­si­o­na­li­za­ci­je, is­ti­cao je da se
pro­fe­so­ri an­gli­sti­ke mo­ra­ju kon­cen­tri­sa­ti pre sve­ga na „teh­nič­ko is­
tra­ži­va­nje po­e­zi­je“, što je tre­ba­lo da pred­sta­vlja usme­ra­va­nje pa­žnje
na sam tekst uz iz­be­ga­va­nje ne­knji­žev­nih kon­tek­sta i pro­ble­ma.
Pro­fe­si­o­na­li­zam
u knji­žev­nim
is­tra­ži­va­nji­ma
„To bi bi­la teh­nič­ka is­tra­ži­va­nja po­e­zi­je ... kad bi se ba­vi­
la me­tri­kom ..., od­stu­pa­nji­ma od pro­znih je­zič­kih nor­mi
i pro­za­ič­ne lo­gi­ke, nje­nim tro­pi­ma, fik­ci­ja­ma i pro­na­la­sci­ma
za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma po­e­zi­ja osi­gu­ra­va ‘estet­sku dis­tan­cu’ i
sa­ma se is­klju­ču­je iz isto­ri­je.“22
Iste te 1938. go­di­ne u osnov­nom pri­ruč­ni­ku Un­der­stan­ding Po­
e­try, Bruks i Vo­ren su sa­sta­vi­li li­stu osnov­nih gre­ša­ka ko­je su či­ni­li
či­ta­o­ci po­e­zi­je. To su bi­le: „po­te­ra za po­ru­kom“ (po­tra­ga za ide­jom
ko­ja se mo­že od­no­si­ti na lič­ni ži­vot), „iz­raz ose­ća­nja“ ili nji­ho­vo „či­
sto ostva­ri­va­nje“ kao „le­pa for­mu­la­ci­ja ne­ke uz­vi­še­ne isti­ne“. U sva
ova tri slu­ča­ja či­ta­lac gre­ši jer se „pe­snič­ki efe­kat ne za­sni­va na sa­
mim stva­ri­ma [osećanjima, ide­ja­ma i sl.], ne­go na na­či­nu na ko­ji se
nji­me slu­ži pe­snik“.23
Ova­kav pri­stup je mo­rao do­ve­sti do ra­di­kal­nog su­prot­sta­vlja­nja
pra­vog je­zi­ka po­e­zi­je i „ma­sov­nog je­zi­ka (mass lan­gu­a­ge)“. U ču­ve­
nom ese­ju Ten­zi­ja u po­e­zi­ji Alen Tejt je pi­sao da je naj­go­ra vr­sta po­
e­zi­je ona u ko­joj „obič­na lič­nost iz­la­že svo­ju obič­nost“ kad se slu­ži
go­vor­nim je­zi­kom „za­to što se jav­ni go­vor teš­ko upr­ljao ma­sov­nim
ose­ća­njem“. Greš­ka, pre­ma kri­ti­ča­ru, le­ži u to­me što se „ma­sov­ni je­
zik“ pri­hva­ta kao „sred­stvo ko­mu­ni­ka­ci­je“:
Osnov­ne greš­ke
ko­je či­ne či­ta­o­ci
po­e­zi­je
Ma­sov­ni je­zik
„One ko­ji se nji­me slu­že ma­nje za­ni­ma do­vo­đe­nje u for­mal­
ni red ono­ga što po­ne­kad na­zi­va­mo ‘afek­tiv­nim sta­njem’
ne­go­li po­bu­đi­va­nje tog sta­nja.“24
Tej­to­va lo­gi­ka je sle­de­ća: ma­sov­na ose­ća­nja su lo­ša, a bo­je­njem
jav­nog go­vo­ra pre­tva­ra­ju ga u ma­sov­ni je­zik ko­ji, pod­sti­ču­ći emo­ci­
je, pro­tiv­re­či pe­snič­kom po­zi­vu ko­je u stva­ri i je­ste stva­ra­nje „for­
mal­nog re­da“.25
22 J. C. Ran­som, „Cri­ti­cism Inc.“, u: The World’s Body, New York, 1938.
23 C. Bro­oks, R. P. War­ren, „Ro­zum­i­e­nie po­e­zji“, u: Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za
gra­ni­cą..., op. cit., t. 2, deo 2, str. 634–655.
24 No­va kri­ti­ka, op. cit., str. 252.
25 Ovaj is­kaz ana­li­zi­ra R. Skouls u: The Crafty Re­a­der, New Ha­ven–Lon­don,
2001. Skouls u ovom seg­men­tu s pra­vom ne vi­di sa­mo mo­der­ni­stič­ku i po­
li­tič­ku osno­vu no­vih kri­ti­ča­ra za­sno­va­nu na oš­troj osu­di sva­ke re­to­ri­ke (jav­
nog go­vo­ra) kao či­ste de­ma­go­gi­je.
IV. Američki formalizam – New Critism 153
For­mal­ni red
Har­mo­nij­ske na­pe­to­sti26
Ka­te­go­ri­je
opi­sa sti­ha
Osnov­ne me­ta­fo­re ko­je su no­vi kri­ti­ča­ri ko­ri­sti­li za opis auto­nom­ne
i za­jed­nič­ke struk­tu­re sti­ha (a pre­u­ze­te iz tek­sto­va en­gle­skog ro­man­ti­čar­skog fi­lo­zo­fa, kri­ti­ča­ra i pe­ni­ka S. T. Kol­ri­dža)27 odre­đi­va­le
su ga kao g ra­ đ e­ v i­ nu, ar­ te­ f a kt, or­ga­ni­ zam ili mu­zi č­ku kom­
p o­zi­c i­ju. Dž. K. Ren­som je po­re­dio stih s kon­struk­ci­jom ku­će
(lo­gič­ka struk­tu­ra) či­ji su zi­do­vi pre­kri­ve­ni bo­ja­ma, ta­pe­ta­ma, ta­pi­
se­ri­jom (ovaj do­da­tak je na­zvao tek­stu­rom).
„Cilj do­brog kri­ti­ča­ra po­sta­je, pre­ma to­me, da is­pi­ta i de­fi­
ni­še pe­smu u po­gle­du na nje­nu struk­tu­ru i nje­nu tek­stu­ru.
Ako ne­ma niš­ta da ka­že o nje­noj tek­stu­ri, on ne­ma niš­ta
po­seb­no da ka­že ni o njoj kao o pe­smi, ne­go je pre­tre­sa sa­
mo uto­li­ko, uko­li­ko je ona pro­za.“28
Tki­vo tek­sta
Pe­sma kao ži­vi
or­ga­ni­zam
To zna­či da se po­e­zi­ja raz­li­ku­je od pro­ze po to­me što po­se­du­je
zna­čenj­ski do­da­tak (bo­je, ta­pe­te, go­ble­ni) ko­ji lo­gič­ka struk­tu­ra pro­
ze ne po­se­du­je. Po­e­zi­ja je tek­stu ­
■ TEK­STU­RA (engl. tex­tu­re)
r a st a­v lj e­ na na st r u k­tu­ r u, – pre­ma Dž. K. Ren­so­mu, re­to­
a pro­za je sa­ma struk­tu­ra. Pe­snič­ki rič­ko-je­zič­ki sloj knji­žev­nog de­la
tekst je, da­kle, ne sa­mo auto­nom­ ko­ji se ne mo­že re­du­ko­va­ti na lo­
na već i har­mo­nič­na tvo­re­vi­na, te gič­ku sa­dr­ži­nu (od­no­sno struk­tu­
za­to, ta­ko­đe, pod­se­ća na ži­v i or­ ru). Pe­sma je je­din­stvo struk­tu­re
(tj. sa­dr­ži­ne) i tek­stu­re (ili je­zič­ke
ga­ni­ z am (li­ving in­te­grity)29 či­ji for­me). O po­e­tič­no­sti sti­ha od­lu­
su po­je­di­nač­ni de­lo­vi me­đu­sob­no ču­je tek­stu­ra: kad se kri­ti­čar ba­vi
uslo­vlje­ni. „Ele­men­ti [pesničkog] is­klju­či­vo struk­tu­rom, on­da „ne­ma
de­la ni­su me­đu­sob­no po­ve­za­ni niš­ta da ka­že o sa­mim sti­ho­vi­ma“.
26 Iz­raz V. K. Vim­sa­ta Mla­đeg. Po­gle­da­ti: „Eks­pli­ka­cja ja­ko krytyka“ (1951),
u: Współc­ze­sna te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 1: Me­tody
stylistyki li­te­rac­ki­ej, Kraków, 1976, str. 338.
27 Upo­re­di­ti sle­de­ću re­če­ni­cu iz Bi­o­grap­hia Li­te­ra­ria: „Po­e­ma je ta­kva vr­sta
kom­po­zi­ci­je ko­ja je su­prot­sta­vlje­na na­uč­nom de­lu ta­ko što kao svoj ne­po­sre­
dan pred­met pred­la­že pri­jat­nost, a ne isti­nu. I od svih dru­gih vr­sta se raz­li­ku­
je po to­me što cr­pe pri­jat­nost iz ce­li­ne ko­ja od­go­va­ra za­do­volj­stvu u sva­kom
sa­stav­nom de­lu.“ U: S. T. Co­le­rid­ge, Bi­o­grap­hia Li­te­ra­ria: Or Bi­o­grap­hi­cal
Sketches of my Li­te­rary Li­fe and Opi­ni­ons, Lon­don, 1965, str. 172. Tre­ba ima­ti
u vi­du da je po­sred­nik iz­me­đu Kol­ri­dža i New Cri­ti­cism bio A. A. Ri­čards,
autor knji­ge Cole­rid­ge on Ima­gi­na­tion, New York, 1935.
28 No­va kri­ti­ka, op. cit., str. 381–382.
29 Iz­raz li­ving in­te­grity of the po­em se na­la­zi u ese­ju Dž. K. Ren­so­ma, „Cri­ti­cism
Inc.“, u: The Nor­ton An­tho­logy of The­ory and Cri­ti­cism, New York–Lon­don,
2001, str. 1118. Emp­son je pi­sao da je „reč po svo­joj suš­ti­ni kao or­ga­ni­zam ili
nje­gov deo“. Up. Metafora. Figure i značenje (prir. L. Kojen), Beograd, 1986.
154
Književne teorije XX veka
■ OR­GAN­SKA CE­LI­NA (engl. or­
ga­nic unity) – pre­ma No­voj kri­ti­ci,
knji­žev­no de­lo tre­ba da od­li­ku­je
or­gan­sko je­din­stvo, od­no­sno har­
mo­nič­no sla­ga­nje svih ele­me­na­ta.
Ka­ko je pi­sao A. A. Ri­čards, či­ta­
lac mo­ra to­kom či­ta­nja da shva­ti
„zna­če­nje ce­li­ne“ de­la ko­je mu sa­
mo „kao ce­li­na [as a who­le]“ mo­
že obez­be­di­ti sa­tis­fak­ci­ju. Od­nos
iz­me­đu po­je­di­nač­nih de­lo­va tre­
ba da pod­se­ća na od­nos iz­me­đu
ele­me­na­ta ži­vog or­ga­ni­zma. Prin­
cip or­gan­ske ce­li­ne, pi­sao je Klint
Bruks, „spa­ja slič­no sa ne­slič­nim“.
Iz­vor ovog prin­ci­pa tre­ba tra­ži­ti u
en­gle­skom ro­man­ti­zmu (kod Kol­
ri­dža).
■ IRO­NI­JA (engl. irony) – raz­
li­či­to de­fi­ni­sa­na u okvi­ru No­ve
kri­ti­ke, či­ni­la je kvin­te­sen­ci­ju
knji­žev­ne struk­tu­re. Naj­češ­će je
ozna­ča­va­la unu­traš­nju na­pe­tost
iz­me­đu po­je­di­nač­nih, če­sto su­
prot­sta­vlje­nih, ele­me­na­ta de­la.
Ka­ko je pa­te­tič­no pi­sao Ro­bert P.
Vo­ren, pe­snik „do­ka­zu­je svo­ju vi­
zi­ju ti­me što je pod­vr­ga­va lo­ma­či
iro­ni­je – dra­mi svo­je struk­tu­re“.
Klint Bruks je, opet, tvr­dio da je
iro­ni­ja „naj­opšti­je od­re­đe­nje one
vred­no­sti ko­ju raz­li­či­ti ele­men­ti u
od­re­đe­nom kon­tek­stu do­bi­ja­ju iz
tog kon­tek­sta“.
kao cve­to­vi u bu­ke­tu već kao cvet
s dru­gim de­lo­vi­ma bilj­ke u raz­vo­
ju.“30 Osnov­ni za­da­tak kri­ti­ča­ra tre­
ba, da­kle, da bu­de ot­kri­va­nje tog or­
gan­skog je­din­stva31 i shva­ta­nje sti­ha
„kao ce­li­ne [as a who­le]“ ko­ja je ra­
do po­re­đe­na s mu­zič­kom kom­po­zi­
ci­jom32. Ka­ko je pi­sao Klint Bruks,
„sa­moj suš­ti­ni pri­pa­da har­mo­ni­za­ci­ja kon­tra­sta i us­kla­đe­nost raz­li­
ka“.33 Alen Tejt je, pak, do­da­vao da
„jed­no pe­snič­ko de­lo ima po­seb­no
svoj­stvo kao kraj­nje dej­stvo ce­li­ne“.34
U ese­ju Pu­re and Im­pu­re Po­e­
try Ro­bert Pen Vo­ren je su­ge­ri­sao
da pe­snik „do­ka­zu­je svo­ju vi­zi­ju ti­
me što je pod­vr­ga­va lo­ma­či iro­ni­je
– dra­mi svo­je struk­tu­re“.35 Pod i ro ­
ni­j om ov­de tre­ba – naj­u­opšte­ni­je
– pod­ra­zu­me­va­ti struk­tu­ral­nu na­
pe­tost iz­me­đu po­je­di­nač­nih ele­me­
na­ta de­la, a ne jed­nu od re­to­rič­kih
fi­gu­ra. Iro­n i­j a, shva­će­na kao „pri­
ti­sak [unutrašnjeg] kon­tek­sta“,36
po­sta­la je osnov­ni pe­snič­ki po­stu­
pak (da upo­tre­bi­mo ter­mi­no­lo­gi­
ju Vik­to­ra Šklov­skog), dok je stih
– kao zbir na­pe­to­sti su­prot­sta­vlje­nih vred­no­sti – po­stao iro­nič­na
stuk­tu­ra par ex­cel­len­ce. Ka­ko je
30 C. Bro­oks, Irony as a Prin­ci­ple of Struc­tu­re (1949). Slič­no po­re­đe­nje pre nje­ga
ko­ri­sti­li su Bruks i Vim­sat Mla­đi: „Ako bi tre­ba­lo da upo­re­di­mo de­lo s gra­
đom ne­kog fi­zič­kog pred­me­ta, to ne bi bio zid već pre neš­to or­gan­sko, po­put
bilj­ke.“ C. Bro­oks, R. P. War­ren, Un­der­stan­ding Po­e­try (1938).
31 Pre­te­ča ovog ho­li­stič­kog (ali i or­ga­ni­ci­stič­kog i di­ja­lek­tič­kog) miš­lje­nja u en­
gle­skoj kri­ti­ci bio je S. T. Kol­ridž.
32 C. Bro­oks, „The He­resy of Pa­rap­hra­se“, u: The Well Wro­ught Urn..., op. cit.,
str. 203.
33 C. Bro­oks, A Sha­ping Joy: Stu­di­es in the Wri­ter’s Craft, Lon­don, 1971, str. 96.
34 No­va kri­ti­ka, ibid., str. 251.
35 No­va kri­ti­ka, ibid., str. 295.
36 C. Bro­oks, Iro­nia ja­ko za­sa­da struk­tury po­etycki­ej, op. cit., str. 275.
IV. Američki formalizam – New Critism 155
Iro­ni­ja kao
osnov­ni pe­snič­ki
po­stu­pak
Bruk­so­va
ana­li­za po­e­zi­je
Nor­ma­tiv­na
te­o­ri­ja
ima­nent­nog
či­ta­nja
No­va kri­ti­ka kao
fi­lo­zo­fi­ja
knji­žev­no­sti
pi­sao Bruks, „iro­ni­ja je naj­opšti­je od­re­đe­nje one vred­no­sti ko­ju raz­
li­či­ti ele­men­ti u od­re­đe­nom kon­tek­stu do­bi­ja­ju iz tog kon­tek­sta“.37
Ta­ko shva­će­na iro­ni­ja (kao i pa­ra­doks) je­ste iz­vor vi­še­smi­sle­no­sti
i je­din­stva pe­snič­kog de­la ko­je u ko­nač­noj in­stan­ci upu­ću­je na pe­
sni­ko­vo „je­din­stvo is­ku­stva“. Po­sma­tra­no iz te per­spek­ti­ve, do­stig­
nu­će ko­je pred­sta­vlja uzor za No­vu kri­ti­ku je knji­ga Klin­ta Bruk­sa
The Well Wro­ught Urn: Stu­di­es in the Struc­tu­re of Po­e­try (1947),
de­talj­na ana­li­za de­vet pe­sa­ma iz ra­znih knji­žev­nih epo­ha (od Džo­
na Do­na, pre­ko Mil­to­na, Kit­sa, do Jej­tsa). Pre­ma Bruk­su, suš­ti­na
po­et­skog zna­če­nja (za raz­li­ku od zna­če­nja na­uč­nih is­ka­za), po­sta­je
„je­zik pa­ra­dok­sa“ (ka­ko gla­si na­slov pr­vog po­gla­vlja) u ko­jem do­la­
zi do po­mi­re­nja po­je­di­nih, na pr­vi po­gled me­đu­sob­no su­prot­sta­vlje­nih zna­če­nja, kao i – što ni­je ma­nje va­žno – pe­sni­ko­vog uma
i stvar­no­sti.
S ob­zi­rom na to da pe­snič­ko de­lo či­ni auto­nom­nu i or­gan­sku ce­
li­nu, ono se ne mo­že sve­sti ni­ti na pe­sni­ko­vu in­ten­ci­ju (ova greš­ka
je de­fi­ni­sa­na kao in­ten­ti­o­nal fal­lacy) ni­ti na uti­caj ko­ji vr­ši na či­ta­o­
ca (greš­ka na­zva­na af­fec­ti­ve fal­lacy).38 Ne mo­že se sve­sti ni na lo­gič­
ki sa­dr­žaj ko­ji se u nje­mu na­la­zi, ni­
■ GREŠ­KA AFEK­TIV­NO­STI (engl.
ti se mo­že is­ka­za­ti dru­gim je­zi­kom af­fec­ti­ve fal­lacy) – od­re­đe­nje po­
(he­resy of pa­rap­hra­se). S ob­zi­rom greš­nog miš­lje­nja, ko­ju su uve­li
na bo­gat re­per­to­ar gre­ša­ka ili je­re­ Vim­sat i Bir­dsli, da knji­žev­na ana­
si ko­je sto­je na pu­tu „pra­vil­nog“ li­za ili in­ter­pre­ta­ci­ja tre­ba da se
iš­či­ta­va­nja pe­snič­kog tek­sta, No­va osla­nja­ju na su­bjek­tiv­na ose­ća­nja
kri­ti­ča­ra. Ni­su či­ta­o­če­va ose­ća­nja
kri­ti­ka se mo­že sma­tra­ti nor­ma­tiv­ ta ko­ja od­lu­ču­ju o vred­no­sti de­la,
nom te­o­ri­jom ima­nent­nog či­ta­nja. već ono sa­mo.
Kao ta­kva, su­o­ča­va­la se s kri­ti­kom
is­tra­ži­va­ča za­in­te­re­so­va­nih za spo­ljaš­nje (isto­rij­ske, ide­o­loš­ke, po­
li­tič­ke) kon­tek­ste knji­žev­nog de­la, kao i za prag­ma­tič­nu pri­me­nu
či­na in­ter­pre­ta­ci­je.39 Ta­ko­đe se mo­že in­ter­pre­ti­ra­ti kao fi­lo­zof­ska
osno­va za ko­ju je knji­žev­ni tekst auto­nom­no umet­nič­ko de­lo ko­je je
37 C. Bro­oks, „The He­resy of Pa­rap­hra­se“, u: The Well Wro­ught Urn..., op. cit.,
str. 209.
38 Obe de­fi­ni­ci­je po­ti­ču od na­slo­va ras­pra­vâ W. K. Wim­satt, Jr. i M. C. Be­ar­
dsley: The In­ten­ti­o­nal Fal­lacy (1946) i The Af­fec­ti­ve Fal­lacy (1949).
39 Pr­vi kri­ti­čar ko­ji je uvi­deo pro­iz­volj­nu nor­ma­tiv­nost no­vo­kri­tič­ke stra­te­gi­je
bio je K. Berk. Po­gle­daj nje­go­vo delo: „For­ma­list Cri­ti­cism: Its Prin­ci­ples and
Li­mits“, Te­xas Qu­ar­terly, 1966, le­to, za­tim po­no­vo ob­ja­vlje­no u: Lan­gu­a­ge as
Symbo­lic Ac­tion: Es­says on Li­fe, Li­te­ra­tu­re and Met­hod, op. cit., str. 480–506.
Berk se od­luč­no dis­tan­ci­rao od shvatanja knji­žev­no­sti kao sku­pa auto­nom­
nih ar­te­fa­ka­ta, po­ste­pe­no ši­re­ći per­spek­ti­vu i ba­ve­ći se sim­bo­lič­nom i prag­
ma­tič­nom di­men­zi­jom je­zi­ka.
156
Književne teorije XX veka
po­god­no za dis­tan­ci­ra­nu i ne­pri­stra­snu kon­tem­pla­ci­ju.40 Ren­som je
u ese­ju Form and Ci­ti­zens na sle­de­ći na­čin obra­zla­gao fi­lo­zof­ske
osno­ve auto­no­mi­je umet­nič­kog ar­te­fak­ta:
„Pro­miš­lja­mo pred­met kao pred­met i ni­smo pri­nu­đe­ni in­
stink­tiv­nom nu­žnoš­ću da ga uzme­mo i od­mah pro­gu­ta­mo.
Ovo pro­miš­lja­nje mo­že da te­če u dva prav­ca: pr­vo, pu­tem na­
u­ke. ... Ali mo­gu da vi­dim pred­met u sa­svim dru­gom ob­li­ku,
kon­kret­no – kao umet­nič­ko de­lo. To se de­ša­va on­da kad ni­
sam pri­mo­ran ni­ti da sta­vim ru­ke di­rekt­no na da­ti pred­met
ni­ti da to od­la­žem za su­tra, već sam u ta­ko ču­de­snom sta­nju
ne­vi­no­sti da ga mo­gu spo­zna­ti sa­mo i s ob­zi­rom na nje­ga
sa­mog i da ga shvatam za­to što po­se­du­je sop­stve­nu eg­zi­sten­
ci­ju. Na to­me se za­sni­va, ili bi tre­ba­lo da se za­sni­va, zna­nje
ko­je je Šo­pen­ha­u­er sla­vio kao ‘zna­nje bez po­žu­de’.“41
Re­zi­me
Te­ze No­ve kri­ti­ke ko­je se od­no­se na knji­žev­nost, čak uzi­ma­ju­ći u
ob­zir i raz­li­ku u miš­lje­nji­ma nje­nih pred­stav­ni­ka, do­sta su po­ve­za­
ne i la­ke za sa­ži­ma­nje. A to su:
1. Pe­snič­ki je­zik (emo­ti­van, pre­ma Ri­čard­su) suš­tin­ski se raz­li­ku­
je od re­fe­ren­ci­jal­nog (sim­bo­lič­kog), slič­no kao što se po­et­ska
reč raz­li­ku­je od pro­zne. „Reč u po­et­skom smi­slu je stvar sa­ma
po se­bi i sa­dr­ži sva svo­ja zna­če­nja, dok je reč u pro­znom smi­
slu jed­no­di­men­zi­o­nal­na i funk­ci­o­nal­na.“42 Ova raz­li­ka, pri­sut­
na i u vi­du opo­zi­ci­je po­e­ti­ke i re­to­ri­ke, jeste fun­da­men­tal­na za
sva­ki for­ma­li­stič­ki ili – ši­re – mo­der­ni­stič­ki stav. Za­to se mo­že
sme­lo kon­sta­to­va­ti da je No­va kri­ti­ka knji­žev­no­na­uč­ni ekvi­va­
lent mo­der­ni­stič­kim este­tič­kim te­o­ri­ja­ma.
2. Pe­snič­ko de­lo upu­ću­je na „ima­gi­na­tiv­ni ži­vot [i­ma­gi­na­ti­ve
li­fe]“ pe­sni­ka ko­ji u se­bi mi­ri pro­tiv­reč­na is­ku­stva.43 Ni­je –
40 Ova­kav stav je dao za pra­vo Te­ri Iglto­nu da o ide­o­lo­gi­ji No­ve kri­ti­ke na­pi­še
da je to „ide­o­lo­gi­ja is­ko­re­nje­ne, de­fan­ziv­ne in­te­li­gen­ci­je ko­ja je u knji­žev­no­sti
iz­no­va pro­naš­la ono što ni­je mo­gla pro­na­ći u stvar­no­sti“. T. Eagle­ton, Li­te­
rary The­ory: An In­tro­duc­tion, Min­ne­a­po­lis, 1983, str. 47.
41 J. C. Ran­som, „The World’s Body“, op. cit., str. 44–45.
42 Up. V. Empsonov rad u: Metafora. Figure i značenje, op. cit., str. 79.
43 De­fi­ni­ci­ja A. A. Ri­čard­sa iz knji­ge Sci­en­ce and Po­e­try (1926). Te­zu o ob­je­di­
nju­ju­ćoj sna­zi ima­gi­na­ci­je No­va kri­ti­ka je pre­u­ze­la iz en­gle­skog ro­man­ti­zma,
pre sve­ga od Kol­ri­dža.
IV. Američki formalizam – New Critism 157
Pe­snič­ki je­zik
Ima­gi­na­tiv­ni
ži­vot pe­sni­ka
ka­ko su sma­tra­li ne­ki ro­man­ti­ča­ri – „po­e­zi­ja sr­ca“ i emo­ci­ja,
ne­go in­te­lek­ta i ima­gi­na­ci­je.
3. Pe­snič­ko de­lo je auto­nom­na, sa­mo­do­volj­na ce­li­na sa­zda­na
od unu­traš­njih na­pe­to­sti44 (iro­ni­je i pa­ra­dok­sa). Za nje­go­vo
tu­ma­če­nje ni­je po­treb­no po­zna­va­nje iz­vank­nji­žev­nog kon­tek­
sta. Ka­ko je pi­sao Eli­ot, „da bih raz­u­meo Lucy Po­ems [Vor­
dsvort] ni­je mi po­treb­no ni­jed­no dru­go sve­tlo osim ono­ga
ko­je sti­ho­vi iz se­be ema­ni­ra­ju“.45
4. Raz­li­ku­ju­ći se od je­zi­ka pro­ze, je­zik po­e­zi­je – slič­no kao u te­o­ri­
ji ru­skih for­ma­li­sta – ras­ki­da s na­vi­ka­ma sva­ko­dnev­ne ko­mu­ni­
ka­ci­je. „Go­to­vo sva do­bra po­e­zi­ja nas zbu­nju­je [Ne­arly all good
po­e­try is di­scon­cer­ting].“46 Po­e­zi­ja ta­ko­đe ni­je pod­re­đe­na ni­ka­
kvom spo­ljaš­njem ci­lju i za­to je auto­te­lič­na. „Po­e­zi­ja pro­na­la­zi
svo­ju pra­vu ko­rist u svo­joj sa­vr­še­noj bes­ko­ri­sno­sti.“47
5. Kri­ti­čar se ba­vi ot­kri­va­njem or­gan­skog je­din­stva de­la kroz
spa­ja­nje nje­go­ve pri­vid­ne ne­spo­ji­vo­sti. Slič­no miš­lje­nje o in­
ter­pre­ta­ci­ji imao je Ga­da­mer kad je u knji­zi o Se­li­nu pi­sao
da se usled raz­u­me­va­nja „u tek­stu sve iz­rav­na­va i na­pre­že,
po­ve­za­nost na­glo ra­ste, ra­ste opšta oba­ve­znost in­ter­pre­ta­ci­je“.48
Na sa­svim su­prot­nom po­lu će se sme­sti­ti de­kon­struk­ci­ja, tra­že­
ći ne­po­ve­za­na me­sta ko­ja sla­be or­gan­sko je­din­stvo de­la.
6. Kri­ti­ku kao na­uč­nu i objek­tiv­nu de­lat­nost (a ne: im­pre­si­o­ni­
stič­ku i su­bjek­tiv­nu) ne in­te­re­su­je ni pe­sni­ko­va in­ten­ci­ja49
ni re­al­ni uti­caj na či­ta­o­ca, jer se uzi­ma u ob­zir je­di­no „tekst
sâm po se­bi“. Kri­ti­čar tre­ba „vi­še da se od­no­si pre­ma pri­ro­di
pred­me­ta, ne­go pre­ma efek­tu ko­ji iza­zi­va u su­bjek­tu“.50
7. Otu­da je ne­ra­zu­me­va­nje sti­ha suš­tin­sko, ali pri­jat­nost ko­
ju on iza­zi­va to­kom či­ta­nja (kao auto­no­man, lep pred­met)
Bes­ko­ri­snost
po­e­zi­je
Tekst sam
po se­bi
44 Alen Tejt ko­ri­sti reč ten­sion (ten­zi­ja) da bi ozna­čio ono što je „ce­lo­kup­na or­
ga­ni­za­ci­ja eks­ten­zi­je i in­ten­zi­je ko­je u njoj [po­e­zi­ji] mo­že­mo na­ći“: Alen Tejt,
Ten­zi­ja u po­e­zi­ji, u: No­va kri­ti­ka, op. cit., str. 259. Ter­mi­ni „eks­ten­zi­ja“ i „in­ten­
zi­ja“ se od­no­se na lo­gič­ko raz­li­ko­va­nje sa­dr­ža­ja i zna­čenj­ski do­men re­či.
45 T. S. Eliot, „Granice kritike“, u: T. S. Eliot, Izabrani eseji, op. cit., str. 239–257.
46 A. A. Ric­hards, Prac­ti­cal Cri­ti­cism, op. cit., str. 254.
47 A. Ta­te, On the Li­mits of Po­e­try: Se­lec­ted Es­says: 1928–1948, New York, 1948,
str. 113.
48 H.-G. Ga­da­mer, „Kim je­stem Ja i kim je­steś Ti?“, op. cit., str. 151.
49 Ka­ko je pi­sao Bruks na kra­ju in­ter­pre­ta­ci­je Mar­ve­lo­ve pe­sme: „I ha­ve tried
to read the po­em, An Ho­ra­tian Ode, not An­drew Mar­vell’s mind“ (Po­ku­ša­
vao sam da pro­či­tam pe­smu Oda Ho­ra­ci­ju, a ne in­te­lekt En­dr­ju Mar­ve­la).
C. Bro­oks, „Cri­ti­cism and Li­te­rary Hi­story: Mar­vell’s Ho­ra­tian Ode“, Se­wa­
nee Re­vi­ew, 1947, br. 55, str. 220.
50 J. C. Ran­som, „The World’s Body“, op. cit., str. 342.
158
Književne teorije XX veka
slič­na je to­me kao što „cilj ži­vo­ta ni­je shva­ta­nje sve­ta, već sti­
ca­nje ot­por­no­sti i rav­no­te­že, kao i to da se ži­vi što se bo­lje
mo­že“.51 Re­cep­ci­ja sti­ho­va bi, da­kle, tre­ba­lo da bu­de kon­tem­
pla­tiv­na i ne­pri­stra­sna, li­še­na bi­lo ka­kvih aso­ci­ja­ci­ja na druš­
tve­ni po­lo­žaj pi­sca i či­ta­o­ca.
8. Druš­tve­na funk­ci­ja kri­ti­ke za­sni­va se na „iz­dva­ja­nju za svo­ju
pu­bli­ku ono­ga što ona že­li, or­ga­ni­zo­va­nju ono­ga što mo­že da
stvo­ri, za­pra­vo, uku­sa epo­he“.52
9. Ma ka­ko da se mo­gu kri­ti­ko­va­ti fi­lo­zof­ske i este­tič­ke pre­mi­
se ko­je se kri­ju u osno­va­ma No­ve kri­ti­ke, ipak se ne mo­že
ospo­ri­ti da je za­hva­lju­ju­ći njoj od­ba­čen re­duk­ci­o­ni­stič­ki i im­
pre­si­o­ni­stič­ki stav pre­ma knji­žev­nom de­lu i da su u Ame­ri­ci
stvo­re­ni uslo­vi za pot­pu­nu pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ju i for­ma­li­za­ci­ju
knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja kao po­seb­ne di­sci­pli­ne.
51 V. Empson, u: Metafora..., op. cit. Tre­ba, sva­ka­ko, ima­ti u vi­du da se, ka­ko pi­
še Emp­son, „to ne od­no­si sa­mo na ne­u­da­te tet­ke“.
52 Ibid., str. 85.
IV. Američki formalizam – New Critism 159
Hro­no­lo­gi­ja
1909:
Na stra­ni­ca­ma New Qu­ar­terly sli­kar i te­o­re­ti­čar umet­no­sti Ro­
džer Fraj ob­ja­vlju­je „An Es­say in Aest­he­tics“ u ko­jem do­ka­zu­je
da umet­nost „pred­sta­vlja ži­vot oslo­bo­đen obes­po­ko­ja­va­ju­ćih
nu­žno­sti na­še sva­ko­dnev­ne eg­zi­sten­ci­je“. To je cre­do mo­der­ne
umet­no­sti.
1910: Džoel E. Spin­garn pr­vi put ko­ri­sti naziv The New Cri­ti­cism za
ozna­ča­va­nje kri­ti­ke ko­ja pri­hva­ta pot­pu­nu este­tič­ku auto­no­mi­
ju knji­žev­nog de­la.
1918:
T. S. Eli­ot na stra­ni­ca­ma The Ego­ist štam­pa esej „Tra­di­ci­ja i in­
di­vi­du­al­ni ta­le­nat“ u ko­jem tra­di­ci­ju de­fi­ni­še kao nad­i­sto­rij­ski
po­re­dak de­la ko­ja isto­vre­me­no po­sto­je, a ži­vot umet­ni­ka kao
stal­no od­u­sta­ja­nje od sop­stve­nog „ja“.
1920: Fraj pri­ku­plja svo­je ese­je o umet­no­sti u uti­caj­nu knji­gu Vi­sion
and De­sign (Vi­zi­ja i mo­del).
1923: The Me­a­ning of Me­a­ning (Zna­če­nje zna­če­nja) Og­de­na i Ri­čard­
sa po­sta­je kru­pan do­ga­đaj. Ta knji­ga, o ko­joj go­vo­re Ra­sel i Sa­
pir, ula­zi u ka­non uni­ver­zi­tet­skih udž­be­ni­ka. Nje­nu osnov­nu
pret­po­stav­ku, ko­ja raz­li­ku­je sim­bo­lič­ku (na­uč­nu) upo­tre­bu je­zi­
ka od em­pi­rij­ske (umet­nič­ke), pri­hva­ta No­va kri­ti­ka.
1924: Knji­ga A. A. Ri­čard­sa The Prin­ci­ples of Li­te­rary Cri­ti­cism (Prin­
ci­pi knji­žev­ne kri­ti­ke). Ova knji­ga je, pre­ma auto­ru, tre­ba­lo da
„le­pe umet­no­sti – kao naj­vi­ši na­čin ko­mu­ni­ka­ci­je – sta­vi iz­nad
svih vred­no­sti“ (pi­smo D. E. Paj­li­ja, 19. novembra 1923). U po­
gla­vlju „The Lan­gu­a­ge of Cri­ti­cism“ Ri­čards pi­še ču­ve­nu re­če­ni­
cu: We pay atte­ntion to ex­ter­nals when we do not know what el­se
to do with a po­em (Skre­će­mo pa­žnju na spo­ljaš­nje či­ni­o­ce kad
ne zna­mo šta za­po­če­ti sa sti­hom).
1926: Sci­en­ce and Po­e­try (Na­u­ka i po­e­zi­ja; 2. iz­da­nje 1935). Ri­čards
uvo­di po­jam pse­u­do-sta­te­ments, su­do­va ko­ji se ne mo­gu lo­gič­ki
ve­ri­fi­ko­va­ti. Na sli­čan na­čin će i Ro­man In­gar­den de­fi­ni­sa­ti svo­
je qu­a­si-su­do­ve.
160
Književne teorije XX veka
1929: Na osno­vi se­mi­na­ra or­ga­ni­zo­va­nih po­slednjih go­di­na u Kem­bri­
džu i ino­stran­stvu (čak i u Pe­kin­gu) Ri­čards ob­ja­vlju­je Prac­ti­cal
Cri­ti­cism: A Study of Li­te­rary Judgement (Prak­tič­na kri­ti­ka. Stu­di­ja
knji­žev­ne mo­ći su­đe­nja); pr­va for­mu­la­ci­ja prin­ci­pa clo­se re­a­ding.
1930: Vi­l­jam Emp­son, Ri­čard­so­nov uče­nik, ob­ja­vlju­je Se­ven Types of
Am­bi­gu­ity (Se­dam ti­po­va vi­še­znač­no­sti), je­dan od fun­da­men­tal­
nih ra­do­va po­sve­će­nih pi­ta­nju vi­še­znač­no­sti po­et­skog tek­sta.
1935–1942: K. Bruks i R. P. Vo­ren ure­đu­ju So­ut­hern Re­vi­ew, je­dan od naj­va­žni­jih ča­so­pi­sa tog raz­do­blja. U nje­mu, iz­me­đu osta­lih, ob­ja­vlju­ju V. Sti­vens, K. Ber­k, R. Dže­rel, I. Vin­ters, R. P. Blek­mur
– naj­bo­lji kri­ti­ča­ri i pe­sni­ci.
1936: A. A. Ri­čards u Phi­lo­sophy of Rhe­to­ric na­pa­da dog­mu „Jed­nog
je­di­nog zna­če­nja“. Uvo­di te­o­ri­ju unu­tar­kon­tek­stu­al­nog zna­če­
nja. V. Sti­vens, po­sle ob­ja­vlji­va­nja Ide­as of Or­der, bi­va pri­znat
za jed­nog od naj­ve­ćih ame­rič­kih pe­sni­ka.
1938: Bruks i Vo­ren ob­ja­vlju­ju naj­u­ti­caj­ni­ju an­to­lo­gi­ju za stu­den­te
en­gle­ske knji­žev­no­sti – Un­der­stan­ding Po­e­try: An Ant­ho­logy
for Col­le­ge Stu­dents (Shva­ta­ju­ći po­e­zi­ju. An­to­lo­gi­ja za stu­den­te
vi­so­kih ško­la). U pro­prat­nom pi­smu pro­fe­so­ru skre­ću pa­žnju na
upo­tre­bu iz­van­po­et­skih sup­stra­ta za stih.
1939: Dž. Ran­som po­či­nje sa ob­ja­vlji­va­njem Kenyon Re­vi­ew, jed­nog
od naj­u­ti­caj­ni­jih kri­tič­kih ča­so­pi­sa.
V. K. Vim­sat po­sta­je pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta u Je­jlu.
1941: Ren­so­no­va The New Cri­ti­cism s tek­sto­vi­ma po­sve­će­nim kri­tič­
kom ra­du A. A. Ri­čard­sa, V. Emp­so­na, T. S. Eli­o­ta i I. Vin­ter­sa.
Pr­vi put se ja­vlja na­ziv „No­va kri­ti­ka“ kao od­re­đe­nje no­vog na­
či­na ana­li­ze knji­žev­nih tek­sto­va. Znat­no ka­sni­je Bruks će se se­
ća­ti da je taj na­ziv ne­sreć­no iza­bran i da ga ni­su upo­tre­blja­va­li
oni na ko­je se od­no­sio.
1942: Na­pad na njujorš­kog in­te­lek­tu­al­ca i pi­sca Al­fre­da Ka­zi­na. No­va
kri­ti­ka bi­va osu­đe­na zbog fe­ti­ši­za­ci­je for­me.
1946: „The In­ten­ti­o­nal Fal­lacy“ Vim­sa­ta i Bir­dsli­ja.
1947: Bruks ob­ja­vlju­je The Well Wro­ught Urn: Stu­di­es in the Struc­tu­re
of Po­e­try, naj­u­ti­caj­ni­ju knji­gu No­ve kri­ti­ke. Po­sta­je pro­fe­sor na
Uni­ver­zi­te­tu u Jej­lu.
1949: „The Af­fec­ti­ve Fal­lacy“ Vim­sa­ta i Bir­dsli­ja.
Teorija književnosti Ve­le­ka i Vo­re­na – pr­vo re­zi­mi­ra­nje te­o­rij­
skih po­gle­da No­ve kri­ti­ke. Iako Bruks sma­tra da je Te­o­ri­ja knji­
žev­no­sti „no­vi or­ga­non“ za knji­žev­na is­tra­ži­va­nja, isto­vre­me­no
is­ti­če da je „No­va kri­ti­ka ... po­tro­ši­la svo­ju ener­gi­ju“ i da je knji­
žev­nim is­tra­ži­va­nji­ma po­treb­na ve­ća ra­zno­vr­snost.
1950: Vo­ren po­sta­je pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu u Je­jlu.
1951: Pri­ka­zu­ju­ći an­to­lo­gi­ju Cri­ti­qu­es and Es­says in Cri­ti­cism 1920–
1948, Vo­ren pri­zna­je da je „No­va kri­ti­ka doš­la do kra­ja“.
IV. Američki formalizam – New Critism 161
1952: 1954: 1956: 1957: 1965: 1966: 1978: 162
R. S. Krejn, ko­ji pri­pa­da ta­ko­zva­noj Či­kaš­koj ško­li (ko­ja se na­
do­ve­zu­je na Ari­sto­te­lo­vu re­to­ri­ku), ob­ja­vlju­je an­to­lo­gi­ju Cri­tics
and Cri­ti­cism: An­ci­ent and Mo­dern u ko­joj je No­va kri­ti­ka osu­
đe­na za usme­re­nost is­klju­či­vo na je­dan ele­me­nat for­me: je­zik
(„dik­ci­ju“).
The Ver­bal Icon: Stu­di­es in the Me­a­ning of Po­e­try, ve­li­ka re­pre­
zen­ta­tiv­na knji­ga No­ve kri­ti­ke (u ko­joj se, iz­me­đu osta­lih, na­la­
ze oba ese­ja pi­sa­na za­jed­no s Bir­dsli­jem: „In­ten­ti­o­nal Fal­lacy“ i
„Af­fec­ti­ve Fal­lacy“).
The New Apo­lo­gists for Po­e­try Mju­ri­ja Kri­ge­ra re­zi­mi­ra do­pri­
nos No­ve kri­ti­ke i ob­ja­vlju­je da je nje­na di­na­mi­ka is­cr­pe­na.
Li­te­rary Cri­ti­cism: A Short Hi­story Bruk­sa i Vo­re­na, knji­ga go­di­
na­ma sma­tra­na za is­po­vest No­ve kri­ti­ke, ma­da Vim­sat ni­je se­be
sma­trao no­vim kri­ti­ča­rem.
Nor­trop Fraj u Ana­tomy of Cri­ti­cism za­me­ra „no­vim“ kri­ti­ča­ri­
ma za „este­tič­ki stav“ za­to što se za­dr­ža­va­ju na bu­kval­noj po­vr­
ši­ni knji­žev­no­sti (tex­tu­re), za­ne­ma­ru­ju­ći sloj sim­bo­lič­nog sa­zna­
nja (di­a­no­ia).
Pred­sed­nik Lin­don Džon­son ša­lje ame­rič­ku voj­sku u Vi­jet­nam.
Na sim­po­zi­ju­mu „The Lan­gu­a­ges of Cri­ti­cism and the Sci­en­ce
of Man“ u Bal­ti­mo­ru uče­stvu­ju, iz­me­đu osta­lih, Bart, La­kan,
De­ri­da, Pu­le, To­do­rov. Me­đu uče­sni­ci­ma ne­ma ni­jed­nog pred­
stav­ni­ka No­ve kri­ti­ke. Uče­stvu­je, me­đu­tim, Pol de Man ko­ji će
se, raz­vi­ja­ju­ći svo­ju de­kon­struk­ti­vi­stič­ku kon­cep­ci­ju, stal­no po­
zi­va­ti na No­vu kri­ti­ku.
Re­ne Ve­lek u Cri­ti­cal In­qu­iry ob­ja­vlju­je čla­nak pod na­zi­vom
„The New Cri­ti­cism: Pro and Con­tra“ u ko­jem se za­la­že za kon­
ti­nu­i­tet No­ve kri­ti­ke. Ovaj čla­nak je iza­zvao ve­li­ku ras­pra­vu u
sle­de­ćem bro­ju ča­so­pi­sa. To je naj­ve­ro­vat­ni­je bi­lo po­sled­nje vi­
še­gla­sje o New Cri­ti­ci­smu u ame­rič­koj pu­bli­ci­sti­ci i po­sled­nji
spor o njoj.
Književne teorije XX veka
Bi­bli­o­gra­fija
Ra­do­vi pred­stav­ni­ka No­ve kri­ti­ke u tu­ma­če­nju polj­skih is­tra­ži­va­ča
T. S. Eli­ot, The Fun­ction of Cri­ti­cism (1923): „Funk­ci­ja kri­ti­ke“ u: Iza­bra­ni tek­
sto­vi (prev. Mi­li­ca Mi­ha­i­lo­vić), Be­o­grad, 1963, str. 43–53.
T. S. Eli­ot, Tra­di­tion and the In­di­vi­dual Ta­lent (1919): „Tra­di­ci­ja i in­di­vi­du­
al­ni ta­le­nat“ u: Iza­bra­ni tek­sto­vi (prev. M. Mi­ha­i­lo­vić), Be­o­grad, 1963,
str. 33–42.
No­wa Krytyka. An­to­lo­gia, wybór H. Kr­zec­zkow­ski, wstęp, oprac. Z. Łapi­ń­ski,
War­sza­wa 1983 – u tekstovima:
J. C. Ran­som, Cri­ti­cism as Pu­re Spe­cu­la­tion (1941): Krytyka ja­ko czysta
spe­ku­la­cja, tł­um. M. Szpa­kow­ska;
I. A. Ric­hards, Sci­en­ce and Po­e­try (1926): Po­e­zja i wi­a­ra, tł­um. M. Szpa­
kow­ska;
R. P. War­ren, Pu­re and Im­pu­re Po­e­try (1943): idem, Po­e­zja czysta i nie-czysta, tł­um. M. Szpa­kow­ska;
W. K. Wim­satt Jr, M. C. Be­ar­dsley, The Af­fec­ti­ve Fal­lacy (1949): Zł­ud­ze­
nie od­dzi­aływa­nia emo­cjo­nal­ne­go, tł­um. M. Szpa­kow­ska.
Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, red. S. Skwarczyńska, t. 2:
Od pr­ze­ł­omu antypozytywistyczne­go do ro­­ku 1945, cz. 2: Od fe­no­me­no­lo­
gii do egzysten­cja­li­zmu. Estetyzm i New Cri­ti­cism, Kraków 1981 – u tek­
stovima:
C. Bro­oks, Mo­dern Po­e­try and the Tra­di­tion (1939);
D. Bro­oks, R. P. War­ren, Un­der­stan­ding Po­e­try (1938);
W. Emp­son, Se­ven Types of Am­bi­gu­ity (1930);
I. A. Ric­hards, Prin­ci­ples of Li­te­rary Cri­ti­cism (1924).
Współc­ze­sna Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą, red. H. Mar­ki­e­wicz, t. 1: Me­
tody stylistyki li­te­rac­ki­ej. Ki­e­run­ki er­go­cen­tryczne, Kraków 1976 – u tek­
stovima:
C. Bro­oks, Irony as a Prin­ci­ple of Struc­tu­re (1949);
W. K. Wim­satt Jr, Ex­pli­ca­ti­on as Cri­ti­cism (1951).
IV. Američki formalizam – New Critism 163
Ra­do­vi o in­sti­tu­ci­o­nal­no­sti No­ve kri­ti­ke
G. Graff, Pro­fes­sing Li­te­ra­tu­re: An In­sti­tu­ti­o­nal Hi­story, Chi­ca­go 1987.
V. B. Le­itch, Ame­ri­can Li­te­rary Cri­ti­cism from the Thir­ti­es to the Eig­hti­es, New
York 1988.
M. Jan­co­wich, The Cul­tu­ral Po­li­tics of the New Cri­ti­cism, Cam­brid­ge 1993.
J. Szi­li, No­wa Krytyka, tł­um. P. Kut­wic­zak, u: Li­te­ra­tu­ra i jej in­ter­pre­ta­cje, red.
L. Nyírö, War­sza­wa 1987.
Od­nos no­vih knji­žev­no­te­o­rij­skih po­stu­pa­ka pre­ma No­voj kri­ti­ci
A. Ber­man, From the New Cri­ti­cism to De­con­struc­tion: The Re­cep­tion of Struc­
tu­ra­lism and Post-Struc­tu­ra­lism, Ur­ba­na 1988;
Clo­se Re­a­ding: The Re­a­der, red. F. Len­tric­chia, A. Du­bo­is, Dur­ham 2003.
F. Len­tric­chia, Af­ter the New Cri­ti­cism, Chi­ca­go 1980;
The New Cri­ti­cism and Con­tem­po­rary Li­te­rary The­ory: Con­nec­ti­ons and Con­ti­
nu­i­ti­es, red. W. J. Spur­lin, M. Fischer, New York 1995.
Mihal Pavel Markovski
164
Književne teorije XX veka
V. BAH­TIN
Reč ži­vi iz­van se­be, u svo­joj ži­voj ori­jen­ti­sa­
no­sti na pred­met; ako se do kra­ja odvo­ji­mo
od te ori­jen­ti­sa­no­sti, u ru­ka­ma će nam osta­
ti go­lo te­lo re­či, na osno­vu ko­jeg niš­ta ne­će­
mo mo­ći sa­zna­ti ni o druš­tve­nom po­lo­ža­ju,
ni o ži­vot­noj sud­bi­ni da­te re­či.
Mi­hail Bah­tin1
Di­ja­loš­ka pri­ro­da sve­sti, di­ja­loš­ki ka­rak­ter
ljud­skog ži­vo­ta. Je­di­na ade­kvat­na for­ma
je­zič­ke im­pre­si­je pra­vog čo­ve­ko­vog ži­vo­ta
je­ste neo­ven­ča­ni di­ja­log. Ži­vot je po svo­joj
pri­ro­di di­ja­loš­ki. Ži­ve­ti zna­či uče­stvo­va­ti u
di­ja­lo­gu: pi­ta­ti, slu­ša­ti, sno­si­ti od­go­vor­nost,
odo­bra­va­ti i slič­no. Či­ta­vog ži­vo­ta čo­vek se,
ne bez ostat­ka, an­ga­žu­je: usti­ma, oči­ma, ru­
ka­ma, du­šom i du­hom, či­ta­vim te­lom, svim
po­stup­ci­ma. Či­ta­vog se­be sa­dr­ži u re­či ko­ja
se za­tim uta­pa u di­ja­loš­ku tka­ni­nu po­sto­ja­
nja, u opšti sim­po­zion.
Mi­hail Bah­tin2
M. Bah­tin, O ro­ma­nu, No­lit, Be­o­grad, str. 48, pre­vod: Alek­san­dar Bad­nja­re­vić.
M. Bac­htin, „Nad no­wą wer­sją ksi­ą­ż­ki o Do­sto­jew­skim“, u: Estetyka twórc­zo­ś­ci
sł­ow­nej, War­sza­wa, 1986, str. 453.
Na mar­gi­ni
Mi­hail Mi­ha­i­lo­vič Bah­tin (1895–1975) ni­je pri­pa­dao ni­jed­noj knji­
žev­no­te­o­rij­skoj ško­li, sko­ro či­tav ži­vot pro­veo je uda­ljen od glav­nih
aka­dem­skih cen­ta­ra, ali bez ob­zi­ra na to, nje­gov uti­caj na pro­u­ča­
va­nje knji­žev­no­sti XX ve­ka ne mo­že se pot­ce­ni­ti. Po obra­zo­va­nju
kla­si­čan fi­lo­log, ve­li­ki po­zna­va­lac sa­vre­me­nih je­zi­ka i knji­žev­no­sti
(ne­mač­ki je go­vo­rio i pre ne­go što je pro­go­vo­rio ru­ski), iz­vr­stan po­
zna­va­lac fi­lo­zo­fi­je (Kjer­ke­go­ra je či­tao znat­no pre Še­sto­va), po za­vr­
šet­ku uni­ver­zi­te­ta u S. Pe­ter­bur­gu ra­dio je ne­ko­li­ko go­di­na kao pro­
fe­sor u pro­vin­ci­ji (u Ne­vlu i Vi­teb­sku) gde je, okru­žen pri­ja­te­lji­ma
i uče­ni­ci­ma, in­ten­ziv­no stva­rao svo­ju fi­lo­zo­fi­ju kul­tu­re i pri­pre­mao
knji­gu Pro­ble­mi stva­ra­laš­tva Do­sto­jev­skog (1929). Po­sle če­ti­ri go­di­ne
bo­rav­ka u Le­njin­gra­du (gde, kao in­va­lid­ski pen­zi­o­ner, ni­je ra­dio),
1928. go­di­ne, po­sle po­ja­ča­va­nja Sta­lji­no­ve re­pre­si­je, bio je uhap­šen
zbog „kva­re­nja omla­di­ne“ i osu­đen pr­vo na de­set go­di­na kon­cen­tra­
ci­o­nog lo­go­ra na So­lo­vjec­kim ostr­vi­ma; to se za­hva­lju­ju­ći za­u­zi­ma­
nju mno­gih lju­di za­vr­ši­lo sla­njem u Ka­zah­stan gde je bo­ra­vio od
1930. do 1936. go­di­ne. Tri­de­se­tih i če­tr­de­se­tih go­di­na ra­dio je na
mo­no­gra­fi­ji o Ra­bleu i knji­zi Bil­dungsro­man, od ko­je su sa­ču­va­ni
sa­mo frag­men­ti, jer je za vre­me ra­ta, zbog ne­do­stat­ka ci­ga­ret­pa­pi­ra,
Bah­tin ru­ko­pi­som za­vi­jao ci­ga­re­te. Bah­tin se po­sle ra­ta, ne­ mo­gav­ši
da do­bi­je po­sao ni u Mo­skvi ni u Le­njin­gra­du, pre­se­lio u Sa­ranjsk
In­te­re­sant­no je da je me­đu svo­je naj­bli­že uči­te­lje Bah­tin ubro­jao dva polj­ska
kla­sič­na fi­lo­lo­ga: Ta­de­u­ša Že­linj­skog i Ste­fa­na Sre­br­nog, pro­fe­so­re Pe­ter­burš­kog uni­ver­zi­te­ta.
Do da­nas ni­je raz­jaš­njen spor u vezi s tim da li je Bah­tin autor či­ta­vih ili sa­
mo de­lo­va sle­de­ćih knji­ga ko­je su pot­pi­sa­li nje­go­vi pri­ja­te­lji: Vo­lo­ši­nov (Froj­
di­zam, 1928; Mark­si­zam i fi­lo­zo­fi­ja je­zi­ka, 1929) i Me­dve­dev (For­mal­na me­to­
da u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti, 1928). Ovu te­zu pr­vi je iz­neo 1970. go­di­ne Vja­če­slav
Iva­nov. Na nje­gov pred­log so­vjet­ska agen­ci­ja za autor­ska pra­va pri­pre­mi­la je
do­ku­ment ko­jim je pri­zna­to Bah­ti­no­vo autor­stvo. Me­đu­tim, on je od­bio da
ga pot­pi­še.
V. Bahtin 167
Bah­ti­no­va
izo­la­ci­ja
Ži­vot u Ru­si­ji
Iz­gnan­stvo
In­sti­tu­ci­o­nal­ne
ne­vo­lje
(gde je već ži­veo od 1936. do 1937. go­di­ne); tu je ra­dio na ta­moš­njem
uni­ver­zi­te­tu (1961. go­di­ne je oti­šao u pen­zi­ju kao pro­fe­sor opšte knji­
žev­no­sti). Go­di­ne 1946. je od­bra­nio dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju Fran­soa
Ra­ble u isto­ri­ji re­a­li­zma, ali di­plo­mu je do­bio tek 1952. go­di­ne. U Mo­
skvu (gde je 1963. go­di­ne ob­ja­vlje­no pro­ši­re­no iz­da­nje knji­ge o Do­
sto­jev­skom, ovaj put pod na­slo­vom Pro­ble­mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­skog)
us­peo je da se pre­se­li tek na pre­la­zu iz­me­đu še­zde­se­tih i se­dam­de­
se­tih go­di­na kad je, mu­čen bo­leš­ću (od de­tinj­stva je imao obo­lje­nje
koš­ta­ne sr­ži zbog če­ga mu je am­pu­ti­ra­na no­ga 1938. go­di­ne) do­speo
do vla­di­nog sa­na­to­ri­ju­ma, a za­tim u sta­rač­ki dom na­do­mak Mo­skve.
Po­sled­nje go­di­ne pro­veo je bo­le­stan i usa­mljen u ma­lom sta­nu u Mo­
skvi. Umro je po­sle pri­pre­me za štam­pu knji­ge Pro­ble­mi knji­žev­no­sti
i este­ti­ke (Вопросы литературы и эсте­тики), 1975. go­di­ne.
Vlast auto­no­mi­je/auto­no­mi­ja vla­sti
Bah­ti­no­va
fi­lo­zo­fi­ja
knji­žev­no­sti
Kri­ti­ka
auto­no­mi­je
Bah­tin je se­be sma­trao fi­lo­zo­fom, što je za­i­sta i bio. Stvo­rio je te­o­
ri­ju u ko­joj je knji­žev­no­sti pri­zna­ta ključ­na ulo­ga u raz­u­me­va­nju
me­ha­ni­za­ma kul­tu­re i druš­tve­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Da bi se raz­u­me­la
nje­go­va kon­cep­ci­ja, tre­ba de­talj­no
■ VI­ŠE­JE­ZIČ­NOST (ro­zno­reč­je,
ana­li­zi­ra­ti na­ro­či­to nje­go­ve ra­ne grč. he­te­ro­glos­sia) – „auten­tič­na
ra­do­ve, jer se u nji­ma vi­di na­por sre­di­na is­ka­za u ko­joj on ži­vi i ob­
da se pre­va­zi­đu ogra­ni­če­nja kan­ti­ li­ku­je se, je­ste di­ja­lo­gi­zo­va­na go­
zma i neo­kan­ti­zma (pod či­jim je vor­na ra­zno­li­kost“.* Ovi raz­li­či­ti
uti­ca­jem mla­di Bah­tin, obo­ža­va­lac go­vo­ri ula­ze u ro­man u raz­li­či­tim
Ri­ke­ra i Ko­e­na, bio mno­go go­di­ ob­li­ci­ma: od na­iz­gled za­vi­snog
go­vo­ra do ci­ti­ra­nja ra­znih knji­žev­
na) u ime mo­ral­nog ak­ti­vi­zma u nih kon­ven­ci­ja i ide­o­le­ka­ta.
ko­jem auto­no­man te­o­rij­ski su­bje­
* Mi­hail Bah­tin, O ro­ma­nu, ibid., str. 26.
kat, izo­lo­van od sve­ta, bi­va za­me­
njen su­bjek­tom ko­ji je od­go­vo­ran za svo­je po­stup­ke. Na taj na­čin je
Bah­tin pr­vi put for­mu­li­sao osnov­ni prin­cip svo­je fi­lo­zo­fi­je: niš­ta na
sve­tu ne po­sto­ji sa­mo po se­bi i svi po­ku­ša­ji us­po­sta­vlja­nja auto­no­
mi­je (eg­zi­sten­ci­jal­ne, sa­znaj­ne, mo­ral­ne, este­tič­ke) jesu ilu­zi­ja. Za­to
ni­je ve­ro­vao u for­mal­no-struk­tu­ral­nu kon­cep­ci­ju knji­žev­nog de­la
kao „ne­pri­stu­pač­ne ce­li­ne do­volj­ne sa­me se­bi“. Obr­nuo je opo­zi­ci­
ju iz­me­đu po­e­zi­je i pro­ze (ko­ju su for­ma­li­sti po­zi­tiv­no va­lo­ri­zo­va­li
168
Up. M. Bac­htin, W stro­nę fi­lo­zo­fii czynu, Gda­ńsk, 1997.
M. Bah­tin, O ro­ma­nu, op. cit., str. 28. Zbog to­ga se Bah­tin, ma­da je stu­di­rao
za­jed­no s for­ma­li­sti­ma na uni­ver­zi­te­tu u S. Pe­ter­bur­gu, ni­ka­da ni­je pri­bli­žio
nji­ma i či­tav ži­vot se bo­rio pro­tiv nji­ho­ve me­to­do­lo­gi­je.
Književne teorije XX veka
■ Karneval – pre­ma Bah­ti­no­
vom shva­ta­nju, ši­ri po­jam od tra­di­
ci­o­nal­nog, ob­red­nog li­tur­gij­skog
pra­zni­ka ko­ji pret­ho­di po­stu. To
je po­gled na svet ko­ji pro­iz­la­zi iz
na­rod­no-va­šar­ske kul­tu­re i su­pro­
tan je ofi­ci­jel­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i
hi­je­rar­hi­zo­va­nom po­ret­ku. Smeh,
pa­ro­di­ja, pro­fa­na­ci­ja, lu­do­ri­ja, gro­
tesk­no okre­ta­nje sve­ta na­o­pač­ke,
ne­pri­me­re­ne sli­ke ma­te­ri­jal­no-te­
le­snog do­le, fa­mi­li­jar­no-va­šar­ski
skan­da­li­zu­ju­ći go­vor – to su for­
me kar­ne­val­skog po­gle­da na svet
ko­je su iz na­rod­ne kul­tu­re (ana­li­
zi­ra­ne u knji­zi o Ra­bleu) pro­dr­le
u vi­so­ku knji­žev­nost i po­sta­le
„sna­žna sred­stva umet­nič­kog po­
i­ma­nja ži­vo­ta“.* Kar­ne­va­li­zo­van
po­gled na svet je du­bo­ko am­bi­va­
len­tan: ozbilj­nost se me­ša sa sme­
hom, mu­drost s glu­poš­ću, ži­vot sa
smr­ću, go­re sa onim do­le, vi­so­ko s
ni­skim. Upra­vo ovu vi­še­znač­nost
kar­ne­val­ske ide­o­lo­gi­je Bah­tin vi­
di, iz­me­đu osta­lih, kod ju­na­kâ Do­
sto­jev­skog.
* M. Bah­tin, Pro­ble­mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­
skog, ibid., str. 226.
u ko­rist po­e­zi­je) i pred­me­tom
svo­jih in­te­re­so­va­nja uči­nio ro­man
ko­ji je shva­tao ne to­li­ko for­mal­no
(kao si­stem po­stu­pa­ka), ko­li­ko
an­tro­po­loš­ki – kao „umet­nič­ki or­
ga­ni­zo­va­nu druš­tve­nu go­vor­nu ra­
zno­li­kost“, re­pre­zen­ta­tiv­nu vr­stu
za kul­tu­ru ko­ju de­fi­ni­šu ukrš­ta­nja
raz­li­či­tih so­ci­o­le­ka­ta. Na taj na­čin
je ne­sum­nji­vo za­la­zio na te­ren s o­
c i­o­l oš­ke ana­ li­ ze, ma­da uda­lje­
ne od ta­da va­že­ćeg vul­gar­nog so­ci­
o­lo­gi­zma u ko­jem se pod ma­skom
for­me tra­ga­lo za jed­no­znač­no od­
re­đe­nim kla­snim in­te­re­si­ma.
Ta­ko shva­će­na vi­še­je­zič­nost
po­sta­la je ne sa­mo knji­žev­no­te­o­
rij­ska ka­te­go­ri­ja već i in­stru­ment
oš­tre, iako ne di­rekt­ne, ide­o­loš­ke
kri­ti­ke. Ako je­zik vla­sti (ne sa­mo
to­ta­li­tar­ne, ma­da tre­ba ima­ti u vi­
du da je Bah­tin svo­je knji­ge pi­sao
u teš­kom iz­gnan­stvu) u prin­ci­pu te­
ži jed­no­gla­sju i kraj­njem ogra­ni­ča­
va­nju zna­če­nja, on­da pri­hva­ta­nje
Ame­rič­ki is­tra­ži­va­či G. S. Mor­son i K. Emer­son u ovom obr­tu vi­de do­kaz za
po­sto­ja­nje pro­za­i­ke (pro­sa­ics) ko­ja je su­prot­sta­vlje­na po­e­ti­ci. Po­gle­da­ti: G. S.
Mor­son, C. Emer­son, Mik­hail Bak­htin: Cre­a­tion of Pro­sa­ics, Stan­ford, Ca­lif.
1990. Pro­za­i­ka ne upu­ću­je sa­mo na is­tra­ži­va­nje ro­ma­na, ne­go se kon­cen­tri­še
i na sva­ko­dnev­ni pro­za­ič­ni ži­vot. U suš­ti­ni, Bah­tin će se, na­ro­či­to raz­vi­ja­ju­ći
kon­cep­ci­ju vr­sta go­vo­ra, ba­vi­ti je­zič­kim di­ja­lo­gom na naj­e­le­men­tar­ni­jem ni­
vou do­ga­đa­ja u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu: po­čev od po­zdra­vlja­nja i ot­po­zdra­vlja­
nja, za­vrš­no s pi­ta­nji­ma i od­go­vo­ri­ma.
M. Bah­tin, O romanu, op. cit., str. 16.
Ma­da je ve­ro­vat­no iz Bah­ti­no­vog pe­ra po­te­kla kri­ti­ka for­mal­ne ško­le (pot­pi­
sa­na ime­nom Pa­vla Me­dve­de­va), u ko­joj autor po­ka­zu­je svo­ju na­klo­nost pre­
ma mark­si­zmu, kao i Vo­lo­ši­no­vlje­va ras­pra­va (Mark­si­zam i fi­lo­zo­fi­ja je­zi­ka),
ipak je na ja­sno po­sta­vlje­no pi­ta­nje o mark­si­zmu Bah­tin od­go­vo­rio: „Ni­sam
mark­si­sta. In­te­re­so­vao me je, kao i mno­ge, froj­di­zam, ta­ko­đe spi­ri­ti­zam. Ali
ni­ka­ko ni­sam bio mark­si­sta.“ Sve­do­čan­stvo is­tak­nu­tog po­zna­va­o­ca Bah­ti­no­
vog de­la S. G. Bo­ča­ro­va, ci­tat iz: A. Wo­źny, Bac­htin. Mi­ędzy mark­si­stow­skim
dog­ma­tem a for­ma­cją pra­wo­sł­aw­ną. Nad stu­di­um o Do­sto­jew­skim, Wro­cł­aw,
1993, str. 11.
V. Bahtin 169
Raz­li­či­tost sti­lo­va
ro­ma­na
Vi­še­je­zič­nost
kao sred­stvo
ide­o­loš­ke kri­ti­ke
Smeh
vi­še­gla­sja kao ele­men­ta ko­ji od­lu­ču­je o ži­vo­sti kul­tu­re pred­sta­vlja
kri­tič­ki gest pre­ma sva­koj vla­sti ko­ja kon­tro­li­še ko­mu­ni­ka­ci­o­ne to­
ko­ve. U knji­zi o Do­sto­jev­skom, na­su­prot ide­o­lo­zi­ma „po­sled­nje re­
či“, do­ka­zi­vao je kako „niš­ta se de­fi­ni­tiv­no u sve­tu još ni­je do­go­di­lo,
po­sled­nja reč sve­ta i o sve­tu još ni­je iz­re­če­na, svet je otvo­ren i slo­bo­
dan, još uvek je sve is­pred i uvek će bi­ti is­pred“.10 Slič­ne ide­o­loš­ke po­
sle­di­ce ima­lo je Bah­ti­no­vo pri­hva­ta­nje (u ras­pra­vi o Do­sto­jev­skom,
i u knji­zi o Ra­bleu) k ar­ ne­ v a l­ske ne o­f i­ci­j el­ no­st i, ko­ja raz­bi­ja
usta­lje­ne druš­tve­ne hi­je­rar­hi­je, kao struk­tu­ral­nog ele­men­ta sva­ke
kul­tu­re. Ako su „vra­ta sme­ha otvo­re­na svi­ma“,11 to zna­či da smeh
ima po­li­tič­ki ka­rak­ter: na­čin je slo­bod­nog, neo­gra­ni­če­nog učeš­ća u
ži­vo­tu po­li­sa. Da­kle, ni­je ni­ma­lo čud­no da su upra­vo slo­bo­dan, ne­
kon­tro­li­san „gest sme­ha“ ko­mu­ni­stič­ke vla­sti tre­ti­ra­le kao opa­san
ide­o­loš­ki po­du­hvat.12
U sti­hi­ji go­vo­ra
Bor­ba kul­tu­re
i je­zi­ka
Me­ha­ni­zmi
je­zič­ke
ko­mu­ni­ka­ci­je
U isto­rij­skim ra­do­vi­ma Bah­ti­na ni­je in­te­re­so­va­la ima­nent­na ana­li­za
knji­žev­nih tek­sto­va već „ver­bal­no-ide­o­loš­ki ži­vot“ da­te epo­he13 (što
se naj­bo­lje vi­di na pri­me­ru knji­ge o Ra­bleu) i knji­žev­no­i­sto­rij­ski
pro­ces shvatan kao „kom­pli­ko­va­na bor­ba kul­tu­ra i je­zi­ka ko­ja tra­
je či­ta­ve ve­ko­ve“14. Sve nje­go­ve naj­va­žni­je ka­te­go­ri­je – kar­ ne­ va l,
di­j a­ l o g , p o­l i­fo­n i­j a, v i­š e­ j e­ z ič­ no st, tu­đa re č – osim na sa­me
tek­sto­ve, od­no­se se i na iz­di­fe­ren­ci­ra­ne sfe­re kul­tu­re u ko­joj je­zi­ci
skri­va­ju u se­bi odre­đen po­gled na svet.
Ra­nih pe­de­se­tih go­di­na, u vre­me naj­ve­će sta­lji­ni­za­ci­je in­te­lek­
tual­nog ži­vo­ta, Bah­tin je in­ten­ziv­no ra­dio na ra­di­kal­nom pro­ši­re­nju
obi­ma is­tra­ži­va­nja. Pre­stao je da se in­te­re­su­je za knji­žev­nost
kao takvu (ova­kvo od­re­đe­nje sma­trao bi kao iz­nu­tra pro­tiv­reč­no)
i po­čeo se ba­vi­ti me­ha­ni­zmi­ma je­zič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je, tač­ni­je –
10 M. Bah­tin, Pro­ble­mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­skog, No­lit, Be­o­grad, 1967, str. 236, pre­
vod: Mi­li­ca Ni­ko­lić.
11 M. Bac­htin, Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, op. cit., str. 480.
12 To sa­mo po­tvr­đu­je či­nje­ni­ca da je Sta­ljin vo­leo ko­me­di­ju i da je nje­gov omi­
lje­ni film bi­la ko­me­di­ja Svet se sme­je (glu­mi­ca Lju­bov Or­lo­va). Ko­me­di­ja ni­
ka­da ni­je sub­ver­ziv­na, jer smeh ko­ji iza­zi­va za­kla­nja, a sa­mim tim i kon­zer­vi­
ra – skri­ve­nu ide­o­lo­gi­ju.
13 M. Bah­tin, O ro­ma­nu, op. cit., str. 46.
14 M. Bac­htin, „Z pre­hi­sto­rii sł­o­wa po­wi­e­ś­ci­o­we­go“ (1941), u: Pro­blemy li­te­ra­
tury i estetyki, op. cit., str. 86.
170
Književne teorije XX veka
an­t ro­p o­lo­ g i­j om : ti­me ka­ko čo­vek (anthro­pos) od­re­đu­je svo­je
me­sto u sve­tu kroz go­vor­ni čin (lo­goi). Ne­ga­tiv­na re­fe­rent­na tač­ka
ov­de je bi­la struk­tu­ral­na lin­gvi­sti­ka. Njen tvo­rac, Fer­di­nand de So­
sir, sma­trao je da tre­ba bri­žlji­vo raz­li­ko­va­ti je­zik kao j e d­no­ro d­ni
si­stem zna­ko­va (lan­gue) ko­ji po­sto­ji iz­van kon­kret­ne upo­tre­be od
ra­ z no­ro d­ no g go­vo­ra (pa­ro­le) ve­za­nog za ono što je po­je­di­nač­no.
Pre­ma De So­si­ru, je­zik je u pot­pu­no­sti dat pre ne­go što se po­je­di­
nac poč­ne nji­me slu­ži­ti: „Je­zik ni­je funk­ci­ja go­vo­re­ćeg su­bjek­ta. On
je pro­iz­vod ko­ji in­di­vi­dua pa­siv­no ube­le­ža­va.“15
Uvo­de­ći po­sred­nu ka­te­go­ri­
ju
sp
o­ra­ zu­me­ va­nj a, Bah­tin je
■ Vrste govora (rus. жанры
uklo­nio
jaz iz­me­đu ono­ga što je
мовы) – naj­ma­nje je­di­ni­ce go­vo­ra
ko­je se mo­gu iz­dvo­ji­ti i ko­je gra­de
nu­žno (je­zič­ki si­stem) i ono­ga što
ko­mu­ni­ka­cij­ski uni­ver­zum: di­ja­
je slu­čaj­no (po­je­di­nač­ni go­vor­ni
loš­ke re­pli­ke, pi­ta­nja, od­go­vo­ri,
čin). Je­zik ko­ji osta­je na ras­po­la­ga­
po­le­mi­ke, spo­ro­vi, pi­sma. Za­hva­
nju oni­ma ko­ji go­vo­re sa­sto­ji se ne
lju­ju­ći vr­sta­ma go­vo­ra – onim ko­
to­li­ko
od ne­u­tral­nih gra­ma­tič­kih
je se ja­vlja­ju sa­mo­stal­no (ta­ko­zva­
i lek­sič­kih kon­struk­ci­ja, ko­li­ko od
ne pri­mar­ne vr­ste go­vo­ra), i onim
ko­je su uklju­če­ne u ro­man (ta­ko­
go­to­vih ko­mu­ni­ka­ci­o­nih shema
zva­ne se­kun­dar­ne vr­ste go­vo­ra)
uto­plje­nih u sva­ko­dnev­nu sti­hi­ju
– po­sto­ji ne­pre­ki­nut kon­ti­nu­i­tet
go­vo­ra. Bah­tin je ove is­ka­zne struk­
iz­me­đu knji­žev­no­sti i sva­ko­dnev­
tu­re, za­sno­va­ne na prin­ci­pu raz­me­
ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Vr­ste go­vo­ra
ne re­či iz­me­đu uče­sni­ka di­ja­lo­ga,
su „tran­smi­si­o­ni ka­i­ši od isto­ri­je
druš­tva ka isto­ri­ji je­zi­ka“* i ka isto­
na­zvao v r­st a­ma go­vo­ra po­ka­
ri­ji knji­žev­no­sti. Pre­ma Bah­ti­nu,
zu­ju­ći da one pred­sta­vlja­ju suš­ti­nu
vr­ste go­vo­ra kao „nor­ma­ti­zo­va­ne
je­zič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je. Te­o­ri­ja vr­
for­me is­ka­za“** od­re­đu­ju opšte
stâ go­vo­ra bi­la je usme­re­na pro­tiv
uslo­ve i okvi­re ko­mu­ni­ka­ci­je i za­
svih
te­o­ri­jâ ko­mu­ni­ka­ci­je ko­je su
to pod­se­ća­ju na kon­cep­ci­ju ar­he­
u
go­vo­ru
(pa­ro­le) vi­de­li sa­mo kon­
ti­po­va, ali s tim da je pri­me­nje­na
na so­ci­o­lin­gvi­sti­ku.
kre­ti­za­ci­ju ap­strakt­nog je­zič­kog
si­ste­ma (lan­gue). Pre­ma Bah­ti­nu,
* M. Bac­htin, Pro­blem ga­tunków mowy,
u: Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, War­sza­
je­zik se ne de­li na si­stem i nje­go­vu
wa, 1986, str. 355.
ak­tu­a­li­za­ci­ju,
već ži­vi za­hva­lju­ju­ći
** Ibid., str. 377.
svo­joj d o­ ga­ đaj­no­ st i.
15 F. de So­sir, Opšta lin­gvi­sti­ka, No­lit, Be­o­grad, 1989, str. 23, pre­vod: Sre­ten Ma­rić.
V. Bahtin 171
Kri­ti­ka
De So­si­ro­vog
struk­tu­ra­li­zma
Bah­ti­no­va
kon­cep­ci­ja
spo­ra­zu­ me ­va­nja
Te­o­ri­ja vr­sta
go­vo­râ
Bah­tin i poststruk­tu­ra­li­zam
To­do­ro­va
Te­o­ri­ja
knji­žev­no­sti
Kri­sve­ta i Bah­tin
Kad je po­čet­kom še­zde­se­tih go­di­na mla­di Cve­tan To­do­rov sti­gao
iz So­fi­je u Pa­riz da stu­di­ra te­o­ri­ju knji­žev­no­sti, ve­o­ma se raz­o­ča­rao
kad se is­po­sta­vi­lo da te­o­ri­ja knji­žev­no­sti na Sor­bo­ni (kao i u či­ta­voj
Fran­cu­skoj) ne po­sto­ji. Za­to je re­di­go­vao osnov­ne tek­sto­ve ru­skih
for­ma­li­sta i ob­ja­vio ih – 1965. go­di­ne – pod na­slo­vom Théorie de
la littéra­tu­re. Ovaj da­tum mo­že se sma­tra­ti sim­bo­lič­nim po­čet­kom
te­o­ri­je knji­žev­no­sti u Fran­cu­skoj. Kad se sko­ro u isto vre­me (od de­
cem­bra 1965. go­di­ne) na se­mi­na­ri­ma Ro­la­na Bar­ta po­če­la po­ja­vlji­
va­ti Bu­gar­ka Ju­li­ja Kri­ste­va, is­po­sta­vi­lo se da fran­cu­ska te­o­ri­ja knji­
žev­no­sti do­bi­ja na po­klon dru­ga­či­ju, pot­pu­no raz­li­či­tu, slo­ven­sku
knji­žev­no­te­o­rij­sku tra­di­ci­ju – di­ja­lo­gi­ju Mi­ha­i­la Bah­ti­na. „Iz­bor ko­
ji je 1966. go­di­ne iz­vr­ši­la Kri­ste­va ni­je bio slu­ča­jan, jer je od­go­va­rao
nje­noj že­lji da pro­du­bi pu­ko­ti­nu u struk­tu­ra­li­stič­kom po­du­hva­tu
da bi u nju une­la isto­rij­sku di­na­mi­ku i da bi na­pu­sti­la za­tvo­re­ni svet
tek­sta.“16 I za­i­sta, pre sve­ga je reč o do­vo­đe­nju u pi­ta­nje kon­cep­ci­
je de­la kao za­vr­še­nog, za­tvo­re­nog i sa­vr­še­no auto­nom­nog objek­ta
i nje­go­vog smeš­ta­nja u otvo­re­nu mre­žu ko­do­va ko­ji omo­gu­ća­va­ju
nje­go­vo po­sto­ja­nje (on­to­loš­ka kon­cep­ci­ja in­ter­tek­stu­al­no­sti) i nje­go­
vo sa­zna­va­nje (epi­ste­mo­loš­ka kon­cep­ci­ja in­ter­tek­stu­al­no­sti). Bah­ti­
no­va za­slu­ga, pi­sa­la je Kri­ste­va u svom pro­gram­skom na­stu­pu Le
mot, le di­a­lo­gue et le ro­man, bi­lo je sle­de­će ot­kri­će:
„Sva­ki tekst je kon­stru­i­san po­put mo­za­i­ka ci­ta­ta, sva­ki
tekst uvla­či i tran­sfor­mi­še dru­gi tekst. Po­jam i n­te r­su­bj ek­
t iv­ no­st i za­me­njen je poj­mom i n­ter­ tek­ stu­ a l­no­st i.“17
In­ter­su­bjek­tiv­
nost → in­ter­tek­stu­al­nost
Pot­pu­no iste ter­mi­ne ko­ri­sti Bart u in­ter­vjuu ko­ji je dao još pre
ne­go što je iz­da­ta S/Z:
„Za­hva­lju­ju­ći ne­ko­li­kim Bah­ti­no­vim ana­li­za­ma, s ko­ji­ma
je slu­ša­o­ce mog se­mi­na­ra upo­zna­la Ju­li­ja Kri­ste­va ..., mo­že
se sa­gle­da­ti mo­guć­nost ana­li­zi­ra­nja knji­žev­no­sti [l’éc­ri­tu­re
littéra­i­re] kao di­ja­lo­ga na­či­na pi­sa­nja ko­ji se od­vi­ja­ju u okvi­
ru jed­nog de­la. Na­čin pi­sa­nja da­tog de­la ... kri­je u se­bi, is­
pod po­vr­ši­ne re­či, re­pri­ze, pa­ro­di­je, od­je­ke dru­gih na­či­na
pi­sa­nja, što či­ni da se u slu­ča­ju knji­žev­no­sti vi­še ne mo­že
go­vo­ri­ti o in­ter­su­bjek­tiv­no­sti već o in­ter­tek­stu­al­no­sti.“18
16 F. Dos­se, Hi­sto­i­re du struc­tu­ra­li­sme, t. 2: Le chant du cygne, 1967 à nos jo­urs,
Pa­ris, 1992, str. 75.
17 J. Kri­ste­va, Sē­me­i­ō­tiké. Rec­her­ches po­ur une séma­nalyse, Pa­ris, 1969, str. 85.
18 R. Bart­hes, Oeuvres complètes, Pa­ris, 1994, t. 2: 1966–1975, str. 458.
172
Književne teorije XX veka
■ Po­li­fo­ni­ja – po­jam ko­ji je
Bah­tin uveo u is­tra­ži­va­nja knji­
žev­no­sti u knji­zi o Do­sto­jev­skom
(1929). Po­li­fo­ni­ja do­slov­no zna­
či vi­še­gla­sje: go­vo­ri po­je­di­nih li­
ko­va u ro­ma­nu, ko­ji se od­li­ku­ju
raz­li­či­tim po­gle­di­ma na svet, sa­
mo­stal­no po­sto­je, stu­pa­ju me­đu­
sob­no u raz­li­či­te po­le­mič­ke od­no­
se i ni­su pod­re­đe­ni nad­re­đe­noj
sve­sti auto­ra. Pra­va po­li­fo­nič­nost
je, pre­ma Bah­ti­nu, „bes­kra­jni di­
ja­log o kraj­njim stva­ri­ma“,* što
zna­či da to ni­je strikt­no tek­stu­
al­na (kom­po­zi­ci­o­na) ka­te­go­ri­ja
već i fi­lo­zof­ska pa, čak, i te­o­loš­ka.
Po­jam po­li­fo­ni­je je u te­snoj ve­zi
s poj­mom „ne­do­vr­še­nog di­ja­lo­
ga“ u ko­jem ni­ka­da ne bi­va iz­go­
vo­re­na po­sled­nja reč.
Tekst je, da­kle, „mo­za­ik ci­ta­ta“,
iako bi mo­žda bi­lo bo­lje re­ći – što
Bart sam či­ni u S/Z pod­stak­nut
Bah­ti­no­vom mu­zič­kom me­ta­fo­rom
– po­li­fo­ni­ja gla­so­va. Ot­pri­li­ke u isto
vre­me (na po­čet­ku se­dam­de­se­tih
go­di­na), Bah­tin je u svo­jim be­leš­ka­
ma ski­ci­rao (za ko­je ni Kri­ste­va ni
Bart ni­su mo­gli zna­ti, poš­to su ob­
ja­vlje­ne tek u Estetyce twórc­zo­ś­ci sło­
w­nej) prin­ci­pe – ka­ko je to na­zi­vao
– me­ta­lin­gvi­sti­ke u ko­ju spa­da­ju
„raz­li­či­te va­ri­jan­te i ni­voi in­ten­zi­te­
ta stra­no­sti tu­đe re­či, kao i ra­zno­
vr­sne for­me od­no­sa pre­ma njoj“.19
Bah­tin ni­je sum­njao:
Bah­ti­no­va
me­ta­lin­gvi­sti­ka
„Ne po­sto­ji izo­lo­van is­
kaz. On uvek sa­dr­ži is­ka­ze ko­
* M. Bah­tin, Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej,
ji mu pret­ho­de, kao i one ko­ji
ibid., str. 502.
po­sle nje­ga do­la­ze. Ni­je­dan
ni­je ni pr­vi ni po­sled­nji. Is­kaz je sa­mo ka­ri­ka u lan­cu i ne
mo­že se pro­u­ča­va­ti odvo­je­no od nje­ga. Iz­me­đu is­ka­za se us­
po­sta­vlja­ju od­no­si ko­ji se ne mo­gu od­re­di­ti ni me­ha­nič­ki
ni lin­gvi­stič­ki.“20
Za­to je­di­na „na­u­ka“ ko­ja ima
slu­ha za gla­so­ve u sva­kom is­ka­
zu mo­že bi­ti me­ta­lin­gvi­sti­ka jer
se upra­vlja dru­ga­či­jim za­ko­ni­ma
od se­mi­o­ti­ke ili lin­gvi­sti­ke ko­je
se za­tva­ra­ju u okvi­re re­če­ni­ce ili
dis­kur­sa. Kad je Bah­tin u svo­jim
po­sled­njim ra­do­vi­ma po­ku­šao još
* Mi­hail Bah­tin, O ro­ma­nu, ibid., str. 28.
jed­nom da for­mu­li­še osno­ve svo­je
me­to­do­lo­gi­je, svo­ju su­prot­sta­vlje­nost pre­ma struk­tu­ra­li­zmu, iz­no­
sio je to u vi­du či­ste opo­zi­ci­je ogra­ni­če­nog i otvo­re­nog tek­sta, ne­do­
vr­še­nog kon­tek­sta „u ko­jem se ne gu­bi ni­ka­kav smi­sao“21, ali, ta­ko­
đe, „ni­je­dan [je­di­ni] smi­sao ni­je mo­guć“.22 „Do me­ne [...] oda­svud
■ Me­ta­lin­gvi­sti­ka – na­su­
prot sti­li­sti­ci, ko­ja za­tva­ra knji­žev­
no de­lo „u tam­ni­cu jed­nog kon­
tek­sta“,* me­ta­lin­gvi­sti­ka is­tra­žu­je
di­ja­loš­ke (in­ter­tek­stu­al­ne) od­no­se
de­la s dru­gim de­li­ma i s dru­gim
je­zi­ci­ma.
19
20
21
22
M. Bac­htin, Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, op. cit., str. 478.
Ibid., str. 481.
Ibid., str. 523.
Ibid., str. 495.
V. Bahtin 173
Ogra­ni­če­ni tekst
/ otvo­re­ni
kon­tekst
Tekst ni­je
auto­nom­na
struk­tu­ra
Smi­sao tek­sta
do­la­ze gla­so­vi“23 – pi­še u be­leš­ka­ma. A, na dru­gom me­stu: „Smi­sao
[o­be­lo­da­njen u ne­do­vr­še­nom kon­tek­stu] ne mo­že bi­ti har­mo­nič­no
ure­đen [ne mo­že se u nje­mu pro­na­ći ute­ha i umre­ti].“24 I na još jed­
nom me­stu: „‘Smi­sao sam po se­bi’ ne po­sto­ji.“25 I, na kra­ju: „Sve što
se od­no­si na me­ne, po­čev­ši od mog ime­na, do­pi­re do mo­je sve­sti [...]
kroz usta dru­gih.“26 U ovim skra­će­nim for­mu­la­ma mo­gu se vi­de­ti če­
ti­ri osnov­na uve­re­nja ko­ja su na­ve­la Bar­ta da od Bah­ti­na uči­ni sa­ve­
zni­ka u pre­for­mu­li­sa­nju struk­tu­ra­li­stič­kih te­za.
1. Pr­vo, tekst ni­je auto­nom­na struk­tu­ra već je ugra­đen u neo­
gra­ni­čen kon­tekst ko­ji se ni­ka­da ne mo­že za­tvo­ri­ti. Tu je Bah­
tin bli­zak De­ri­di i nje­go­voj te­zi o ne­za­si­će­no­sti kon­tek­sta,
iz­lo­že­noj u ob­li­ku pa­ra­dok­sal­ne tvrd­nje il n’y a pas de hors-tex­te (ne po­sto­ji iz­van-tekst). Ova re­če­ni­ca mo­že se raz­u­me­
ti na sle­de­ći na­čin: u prin­ci­pu, sva­kom tek­stu se mo­že do­da­ti
no­vi kon­tekst ko­ji se ta­ko­đe mo­že upi­sa­ti u no­vu struk­tu­ru
i ta­ko u bes­ko­nač­nost. O ko­nač­no­sti kon­tek­sta i spu­ta­va­nju
prin­ci­pa neo­gra­ni­če­ne re­tek­stu­a­li­za­ci­je mo­gu od­lu­či­va­ti
sa­mo van­tek­stu­al­na prag­ma­tič­na pra­vi­la. Slič­no tvr­di Ga­da­
mer: „Ni­jed­na reč ni­je po­sled­nja, isto kao što ne po­sto­ji ni
pr­va reč.“27 Slič­no će sma­tra­ti i La­kan, do­vo­de­ći u uza­jam­nu
ve­zu ne­u­spe­lu kon­sti­tu­ci­ju su­bjek­ta u sim­bo­lič­kom po­ret­ku
i bes­kra­jan la­nac ozna­či­te­lja.
2. Dru­go, smi­sao tek­sta – ka­ko pi­še Bah­tin – „slu­ži [...] is­klju­
či­vo smi­slo­vi­ma ko­ji su se sre­li i me­đu­sob­no su­o­či­li“28 i re­
zul­tat je su­če­lja­va­nja sna­ga (= smi­slo­va). Ova­kva po­le­mič­na
(od grč. po­le­mos – rat) ge­ne­za smi­sla pri­zi­va u se­ća­nje Ni­če­
o­vu te­zu. U isto vre­me „smi­sao ima su­bjek­ti­van ka­rak­ter“.29
Bah­tin se ov­de pri­vid­no sla­že sa struk­tu­ra­li­zmom ko­ji ta­ko­
đe za­stu­pa re­la­ci­o­nu ge­ne­zu smi­sla, me­đu­tim, raz­li­ku­je se po
to­me što su­sret smi­slo­va iz­vla­či iz­van sa­mog tek­sta u prav­cu
me­đu­su­bje­kat­ske ko­mu­ni­ka­ci­je. Ov­de se Bah­tin, go­vo­re­ći o
„ukrš­ta­nju ho­ri­zo­na­ta“ ili „pre­se­ku dve sve­sti“,30 pri­bli­ža­va her­
me­ne­u­ti­ci, na­ro­či­to Ga­da­me­ro­voj, u ko­joj se smi­sao ra­đa iz di­
ja­lo­ga iz­me­đu Ja i Ti. A kad go­vo­ri da „ak­tiv­no raz­u­me­va­nje,
23
24
25
26
27
28
29
30
174
Ibid., str. 524.
Ibid., str. 510.
Ibid., str. 495.
Ibid., str. 484.
H.-G. Ga­da­mer, „De­kon­struk­cja a her­me­ne­utyka“, Odra, 1996, br. 1, str. 42.
M. Bac­htin, Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, op. cit., str. 495.
Ibid., str. 524.
Ibid., str. 447.
Književne teorije XX veka
da­kle, pri­do­da­ju­ći raz­u­me­va­
no no­vom vi­do­kru­gu ono­ga ko
raz­u­me­va, stva­ra niz slo­že­nih
uza­jam­nih od­no­sa, sa­gla­sja i
ne­sa­gla­sja s raz­u­me­va­nim, obo­
ga­ću­je ga no­vim mo­men­ti­ma“,31
to pod­se­ća na Hansa Ro­ber­ta
Ja­u­sa ko­ji uz po­moć ho­ri­zo­na­ta
oče­ki­va­nja opi­su­je pro­ces knji­
žev­ne re­cep­ci­je.
3. Iz­me­đu me­ne (su­bjek­ta) i tek­sta
(sve­ta) pro­sti­re se po­sred­nič­ka
in­ter­tek­stu­al­na (je­zič­ka) sfe­ra ko­
ja ubla­ža­va on­to­loš­ku su­prot­nost
iz­me­đu ta dva po­ret­ka i omo­gu­
ća­va sva­ko sa­zna­nje. Ov­de je
Bah­tin, ko­ji je od ra­ne mla­do­sti
na­sto­jao da pre­va­zi­đe du­a­li­zam
su­bje­kat–obje­kat32, bli­zak i svim
poststruk­tu­ra­li­stič­kim te­o­ri­ja­ma
knji­žev­no­sti ko­je su za­stu­pa­le
ne­iz­be­žnu me­di­ja­tiv­nost knji­
žev­nih struk­tu­ra u spo­zna­va­nju
stvar­no­sti, od in­ter­tek­stu­al­nih
te­o­ri­ja, pre­ko kog­ni­ti­vi­zma i her­
me­ne­u­ti­ke, do kul­tu­ro­loš­kih is­
tra­ži­va­nja (cul­tu­ral cri­ti­cism).
4. I, na kra­ju: ja sam po­sto­jim sa­
mo ono­li­ko ko­li­ko ne­ko dru­gi
o me­ni go­vo­ri, ko­li­ko me pro­
* M
. Bac­htin, Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­
me­ću „usta dru­gih“. Su­bje­kat
nej, ibid., str. 491.
ne po­sto­ji sa­mo­stal­no jer je iz­
** Ibid., str. 492.
lo­žen tu­đem go­vo­ru nad ko­jim
*** Mi­hail Bah­tin, O ro­ma­nu, ibid., str. 36.
ne­ma kon­tro­lu. Bah­tin ka­že da
„kao što te­lo pr­vo­bit­no pre­bi­va u maj­či­noj utro­bi (u nje­nom
te­lu), ta­ko se i čo­ve­ko­va svest bu­di uvi­je­na u tu­đu svest“.33
A poš­to je svest uvek je­zič­ka svest, on­da se ona bu­di uvi­je­na u
tuđ go­vor. Ov­de je Bah­tin bli­zak La­ka­no­voj psi­ho­a­na­li­zi pre­ma
■ TU­ĐA REČ (rus. чужой слово)
– sva­ka „ne mo­ja“ reč (is­kaz), ko­
ju je iz­re­kao ne­ko dru­gi na dru­
gom je­zi­ku i ko­ja me pri­mo­ra­va
da za­u­zmem stav u od­no­su na
nje­ga. „Ži­vim u sve­tu tu­đih re­či.
Či­tav moj ži­vot se za­sni­va na to­
me da se ori­jen­ti­šem me­đu nji­ma,
da re­a­gu­jem na njih.“* Tu­đe re­či
pred­sta­vlja­ju „pr­vo­bit­nu či­nje­ni­
cu čo­ve­ko­ve sve­sti i ži­vo­ta“.** To
zna­či da čo­vek ko­ji go­vo­ri mo­ra
ne­pre­sta­no da in­ter­pre­ti­ra ono što
ne pri­pa­da nje­mu i na taj na­čin od­
re­đu­je sop­stve­ni iden­ti­tet. Su­sret
čo­ve­ka sa tu­đom re­či tre­ba­lo bi da
bu­de pra­vi pred­met za hu­ma­ni­stič­
ke na­u­ke. Ali tu­đa reč je i sfe­ra ne­
iz­be­žnih me­di­ja­ci­ja iz­me­đu da­te
re­či i iz­re­če­nog pred­me­ta ko­ji su
dru­gi već raz­mo­tri­li. To zna­či da
ni­je­dan pred­met u tre­nut­ku kad
pi­sac o nje­mu poč­ne da pi­še ni­je
„ne­u­tra­lan“ ni „pri­ro­dan“, već su
ga dru­gi una­pred raz­mo­tri­li. Slič­
nog je miš­lje­nja bio Ro­lan Bart
uvo­de­ći u S/Z ka­te­go­ri­ju déjà dit,
„već re­če­nog“, na osno­vi ko­jeg na­
sta­je sva­ki is­kaz. Ova ka­te­go­ri­ja
pod­se­ća na fe­no­me­no­loš­ki (i her­
me­ne­u­tič­ki) po­jam ho­ri­zon­ta ko­ji
od­re­đu­je gra­ni­cu shva­ta­nja (Bah­
tin ko­ri­sti ka­te­go­ri­ju „ho­ri­zon­ta“,
ali i ka­te­go­ri­ju „aper­cep­tiv­ne po­za­
di­ne“*** ko­ja pro­is­ti­če iz post­kan­
tov­ske fi­lo­zo­fi­je).
31 M. Bah­tin, O ro­ma­nu, op. cit., str. 37.
32 Up. M. Bac­htin, W stro­nę fi­lo­zo­fii czynu, op. cit.
33 M. Bac­htin, Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, op. cit., str. 484.
V. Bahtin 175
Kri­ti­ka su­bjek­tiv­
no-objek­tiv­nog
du­a­li­zma
Su­bjekat
ne po­sto­ji
sa­mo­stal­no
Bah­tin i poststruk­tu­ra­li­zam
ko­joj je „ja“ sim­bo­lič­ki (je­zič­ki) raz­vlaš­će­no u pro­sto­ru kul­tu­re.
Ka­ko je Ro­lan Bart tač­no pa­ra­fra­zi­rao La­ka­na, „sa­mo Dru­gi [i­li
sim­bo­lič­ki po­re­dak] mo­že na­pi­sa­ti mo­ju auto­bi­o­gra­fi­ju“.
Ove če­ti­ri „te­ze“ – ne­do­vr­še­nost kon­tek­sta, re­la­ci­o­na ge­ne­za
smi­sla, ne­iz­be­žno po­sred­niš­tvo sa­znaj­nog i po­sto­je­ćeg su­bjek­ta
– ko­je se mo­gu is­ka­za­ti jed­nom opštom te­zom o „ne­do­vr­še­nom di­
ja­lo­gu sa vi­še­gla­snim raz­vi­ja­njem smi­sla“,34 ve­o­ma čvr­sto po­ve­zu­ju
Bah­ti­na sa poststruk­tu­ra­li­zmom. Kad de­kon­struk­ti­vi­sta Džo­zef Hi­
lis Mi­ler tvr­di da ako je „[književno] de­lo shva­će­no pre kao he­te­
ro­nom­no, di­ja­loš­ko, ne­go kao mo­no­loš­ko“35, on­da se, ne­sum­nji­vo
– ma­da, si­gur­no, ne­sve­sno – na­do­ve­zu­je na Bah­ti­na.
Iz­me­đu osta­log
Fi­lo­zof­ski
pro­je­kat
To­do­rov
o Bah­ti­nu
Di­ja­loš­ki
prin­cip
U raz­go­vo­ru s Vik­to­rom Du­va­ki­nom, za­be­le­že­nom po­čet­kom
se­dam­de­se­tih go­di­na, Bah­tin je otvo­re­no re­kao: „Ja sam fi­lo­zof.
Mi­sli­lac.“36 Ovo, po sve­mu su­de­ći, ne tre­ba raz­u­me­ti ta­ko da je
knji­žev­no­na­uč­na re­flek­si­ja neo­dvo­ji­va od fi­lo­zof­ske re­flek­si­je (za­
vi­snost je oči­gled­na), već, pre sve­ga, ta­ko da pi­šu­ći knji­ge po­sve­
će­ne knji­žev­no­sti Bah­tin stva­ra odre­đen fi­lo­zof­ski pro­je­kat ko­ji
u znat­noj me­ri pre­ko­ra­ču­je gra­ni­ce knji­žev­nih is­tra­ži­va­nja. Pr­vi
ko­ji je to shva­tio bio je – pa­ra­dok­sal­no – Cve­tan To­do­rov,37 autor
knji­ge Mik­hail Bak­htin: le prin­ci­pe di­a­lo­gi­que (1981). To­do­rov vi­di
Bah­ti­na, pre sve­ga, kao f i­ lo­z of­ sko g an­t ro­p o­l o­ga ko­ji na­sto­ji da
u svo­jim ras­pra­va­ma stvo­ri „di­ja­loš­ki prin­cip“. Šta bi to tre­ba­lo da
zna­či? Naj­u­opšte­ni­je, sle­de­će – čo­vek de­fi­ni­še sam se­be uz po­moć
dru­gog čo­ve­ka:
„Čo­ve­ko­va bit ... se ostva­ru­je u naj­ du­blj em me­ đu­
s ob­nom sp o­r a­ zu­ me­ v a­nju. Bi­ti – zna­či spo­ra­zu­me­va­ti
34
35
36
37
176
Ibid., str. 461.
J. Hil­lis Mil­ler, The­ory Now and Then, New York, 1991, str. 120.
W. Du­wa­kin, Ro­zmowy z Mic­ha­i­ł­em Bac­hti­nem, War­sza­wa, 2002, str. 58.
Tre­ba ima­ti u vi­du evo­lu­ci­ju miš­lje­nja To­do­ro­va ko­ji se od glav­nog pro­pa­
ga­to­ra struk­tu­ra­li­stič­ke mi­sli pre­o­bra­zio u po­li­tič­kog fi­lo­zo­fa i bor­be­nog in­
te­lek­tu­al­ca. Nje­go­ve po­sled­nje knji­ge uglav­nom su po­sve­će­ne in­ter­pre­ta­ci­ji
knji­žev­no­sti kao me­stu gde se for­mu­li­še li­be­ral­no-druš­tve­na ide­o­lo­gi­ja (knji­
ga o Ru­sou), bra­ni ljud­sko do­sto­jan­stvo od to­ta­li­ta­ri­zma (Fa­ce à l’ex­trême,
Pa­ris, 1991, The Fra­gi­lity of Go­od­ness: Why Bul­ga­ria’s Jews Sur­vi­ved the Ho­lo­
ca­ust, Lon­don, 2001) i kri­ti­ku­je sa­vre­me­na ci­vi­li­za­ci­ja (Le No­u­ve­au désor­dre
mon­dial: réfle­xi­ons d’un Européen, Pa­ris, 2003).
Književne teorije XX veka
■ DI­JA­LO­GIČ­NOST – „pri­rod­na
ori­jen­ta­ci­ja sva­ke ži­ve re­či“,* ali i
naj­va­žni­ja oso­bi­na knji­žev­nog de­la
ko­ja se su­prot­sta­vlja nje­go­vom tre­
ti­ra­nju kao auto­nom­ne, sa­mo­do­
volj­ne ce­li­ne. Sva­ko de­lo je re­pli­ka
u je­zič­kom di­ja­lo­gu ko­ji se od ra­ni­
je od­vi­ja i sva­ki na­go­veš­ta­va (an­ti­ci­
pi­ra) no­vi od­go­vor. Di­ja­lo­gič­nost
je osnov­ni me­ha­ni­zam knji­žev­no­
i­sto­rij­skog pro­ce­sa. Di­ja­loš­ka po
svo­joj pri­ro­di je ro­ma­nesk­na reč,
za raz­li­ku od po­et­ske re­či ko­ja je
„do­volj­na sa­moj se­bi i iz­van se­be
ne za­miš­lja tu­đe is­ka­ze“.**
se. ... Bi­ti – to je bi­ti za ne­ko­ga,
a za­hva­lju­ju­ći nje­mu – za se­be.
Čo­ve­ku ni­je dat ni­ka­kav unu­
traš­nji pro­stor ne­za­vi­sno­sti,
on se uvek na­la­zi na gra­ni­ci,
a udu­blju­ju­ći se u se­be – gle­da
u o č i d r u­ go­ ga ili gle­da na
se­be o č i­ ma dr u­go­ga.“38
Još je u knji­zi o Do­sto­jev­skom
Bah­tin ja­sno is­ti­cao kako se na­me­
ra pi­sca za­sni­va na pre­va­zi­la­že­nju
za­tvo­re­ne struk­tu­re sve­sti i „po­
tvr­đi­va­nju tu­đeg ‘ja’“,39 a time i na
* Mi­hail Bah­tin, O ro­ma­nu, ibid., str. 34.
„bor­bi pro­tiv etič­kog so­lip­si­zma“.
** Ibid., str. 40.
Ako po­li­fo­ni ro­man pred­sta­vlja ar­
ti­ku­la­ci­ju vi­še­gla­sja, od­no­sno raz­li­
■ RO­MAN – Za raz­li­ku od for­ma­li­
či­tih sve­sti (su­bje­ka­ta) ko­je na­sto­je
sta, Bahtin ni­je pre­te­ra­no obo­ža­vao
da pri­zna­ju svo­ju raz­li­či­tost i ne na­
po­e­zi­ju ko­ju je sma­trao – sa­svim
me­ću sop­stve­nu ide­o­lo­gi­ju dru­gi­
po­greš­no – pri­merom mo­no­loš­ke
ma, on­da se taj ža­nr mo­že shva­ti­ti
re­či, odvo­je­ne od vi­še­je­zič­no­sti i
go­vor­ne ra­zno­li­ko­sti. Za Bah­ti­na
kao i n­s c e­ na­ci­j a et i č­ke o d­go­
je ro­man „umet­nič­ki or­ga­ni­zo­va­na
vor­ no­st i za­sno­va­ne na poš­to­va­
druš­tve­na go­vor­na ra­zno­li­kost“* i
nju dru­go­ga. Ovo poš­to­va­nje se,
kao ta­kav naj­bo­lje od­ra­ža­va vi­še­je­
pre­ma Bah­ti­nu, ne is­po­lja­va sa­mo
zič­nost kul­tu­re. Za­to za­u­zi­ma naj­vi­
u
od­no­si­ma iz­me­đu li­ko­va ro­ma­
še me­sto u hi­je­rar­hi­ji žan­ro­va.
na ne­go i na ni­vou od­no­sa iz­me­
* Ibid., str. 86.
đu auto­ra i nje­go­vih li­ko­va. Autor
po­li­fo­nog ro­ma­na ne vla­da una­pred svim svo­jim li­ko­vi­ma, već im
do­zvo­lja­va ide­o­loš­ku ne­za­vi­snost ko­ja, u iz­ve­snom smi­slu, iz­nu­tra
raz­bi­ja nad­re­đe­nu svest autor­skog Ja.
Još pre ne­go što je ob­ja­vio svo­ju ras­pra­vu o Do­sto­jev­skom,
Bah­tin je dva­de­stih go­di­na ra­dio na knji­zi o od­no­su iz­me­đu auto­
ra i ju­na­ka u de­lu. Tu se po­ja­vlju­je ka­te­go­ri­ja ključ­na za „di­ja­loš­ki
prin­cip“, a za­pra­vo vnje­na­ho­di­most’, ter­min ko­ji je teš­ko pre­ve­sti,
ali ko­ji se de­fi­ni­še ili kao ne­ s a­pr i­sut­ no st ili kao ost a­j a­nj e-s-p o­lj a 40. Ova dva mo­gu­ća pre­vo­da uka­zu­ju na suš­ti­nu sa­me po­ja­ve:
38 M. Bac­htin, Nad no­wą wer­sją ksi­ą­ż­ki o Do­sto­jew­skim, op. cit., str. 444.
39 M. Bah­tin, Pro­ble­mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­skog, op. cit., str. 65.
40 To po­sta­vlja kao out­si­de­ness pre­vo­di­lac ka­snih Bah­ti­no­vih tek­sto­va Vern
V. Mak­gi. Pogledati: M. Ba­htin, „No­te on Tran­sla­tion“, u: Spe­ech Gen­res and
Ot­her La­te Es­says, Austin, 1986, str. VII.
V. Bahtin 177
Borba protiv
etič­kog
so­lip­si­zma
Bah­ti­no­va
kon­cep­ci­ja
ne­sa­pri­sut­no­sti
Od­nos iz­me­đu
ju­na­ka i auto­ra
ne­sra­z­mer­nost ju­na­ka i auto­ra ko­
ji osta­je „iz­van“ tek­sta i ne upri­sut­
nju­je se u tek­stu.41 Iako to p o­ sto ­
j a­nj e - s- p o­lj a - d r u­go g Bah­tin
ne smeš­ta u em­pi­rij­ski svet, ne­go
u sfe­ru umet­nič­kog de­la, nje­go­va
raz­ma­tra­nja se ipak mo­gu pre­ve­sti
u va­ne­stet­ske ka­te­go­ri­je. Ov­de au­
tor pod­se­ća na Hu­ser­lo­vu svest ko­
ja bi­va li­še­na svog in­ten­ci­o­nal­nog
pred­me­ta. Ju­nak bi­va odvo­jen od
svog auto­ra i po­či­nje da ži­vi sop­
stve­nim, auto­ru stra­nim ži­vo­tom,
za­hva­lju­ju­ći če­mu autor mo­že da,
ka­ko pi­še Bah­tin, „gle­da na se­be
oči­ma dru­go­ga“,42 i na taj na­čin pr i ­
z na d r u­ go­ g a kao ne­iz­o­sta­van
ele­me­nat od­re­đe­nja sa­mog se­be.
Вnjе­на­хо­ди­мост’, na ko­ju se Bah­
tin po­zi­va i u svo­jim po­sled­njim
ra­do­vi­ma,43 vo­di ka od­ba­ci­va­nju
em­pa­ti­je (li­kvi­da­ci­ji sop­stve­nog,
po­seb­nog sta­va) kao osno­ve raz­u­
me­va­nja. „Ne­shva­tlji­vo je, ta­ko­đe,
sa­gle­da­va­nje raz­u­me­va­nja kao pre­
vo­da sa stra­nog je­zi­ka na sop­stve­
ni je­zik.“44 Ono što je dru­go, osta­je
i z­ v an sve­sti i do nje­ga ne­ma ne­
po­sred­nog pro­la­za za­sno­va­nog na
upo­zna­va­nju te pr­vo­bit­ne stra­no­sti
ko­ja de­ter­mi­ni­še iden­ti­tet su­bjek­
ta. Ova­ko je o to­me Bah­tin pi­sao
■ NE­PRI­SUT­NOST (rus. вње­на­
хо­ди­мост’) – dis­tan­ca iz­me­đu
ono­ga ko­ji spo­zna­je i ono­ga što
že­li da spo­zna. „Ne­pri­sut­nost je
glav­na po­kre­tač­ka sna­ga shva­ta­
nja u obla­sti kul­tu­re.“* To zna­či
da smi­sao ni­ka­da ni­je dat di­rekt­
no, već se ot­kri­va tek „u su­sre­tu s
dru­gim, tu­đim smi­slom“.** Iako je
bli­zak kla­sič­nim her­me­ne­u­tič­kim
(Ga­da­me­ro­vim i Ri­ke­ro­vim) te­o­ri­
ja­ma, Bah­tin se od njih raz­li­ko­vao
po to­me što, za­hva­lju­ju­ći prin­ci­pu
ne­pri­sut­no­sti, tuđ smi­sao ni­ka­da
u pot­pu­no­sti ne bi­va pri­svo­jen,
već osta­je „tu­đe-svoj“.
M. Bac­htin, Od­po­wi­e­dź na pyta­nie re­
dak­cji „Nowyj Mir“, u: Estetyka twórc­
zo­ś­ci sł­ow­nej, ibid., str. 474.
** Ibid.
*** M
. Bac­htin, W spra­wie me­to­do­lo­gii
na­uk hu­ma­nistycznych, u: Estetyka
twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej, ibid., str. 523.
*
■ SHVA­TA­NJE – Bah­tin se ­ve­zu­je
za Dil­ta­je­vu raz­li­ku iz­me­đu ob­jaš­
nje­nja i shva­ta­nja. U ob­jaš­nja­va­nju
uče­stvu­je sa­mo jed­na svest, u shva­
ta­nju do­la­zi do di­ja­loš­kog su­sre­ta
dve sve­sti, dva su­bjek­ta. Na taj na­
čin, suš­tin­sku ulo­gu u Bah­ti­no­voj
te­o­ri­ji igra autor, pri­su­tan iz­van
tek­sta u vi­du nad­re­đe­ne sve­sti
ko­ja se slu­ži raz­li­či­tim go­vo­ri­ma
(pri tom i u tekst upi­sa­noj sli­ci
→
41 Ru­ski gla­gol находится ozna­ča­va pri­su­stvo ne­če­ga ili ne­ko­ga na ne­kom me­
stu. Na pri­mer, u re­če­ni­ci: „Ja v to vre­mja na­ho­dil­sja v Ja­po­nii“ zna­či: „U to
vre­me sam bio u Ja­pa­nu“. Pre­fiks „vnje“ zna­či „iz­van“. Za­to vnje­na­ho­di­most’
do­slov­no zna­či „iz­van­pri­sut­nost“, od­no­sno, pri­su­stvo dis­tan­ci­ra­no u od­no­su
na neš­to ili ne­ko­ga.
42 M. Bac­htin, „Pro­blem sto­sun­ku auto­ra do bo­ha­te­ra“, u: Estetyka twórc­zno­ś­
ci..., op. cit., str. 48.
43 U be­leš­ka­ma za dru­go iz­da­nje knji­ge o Do­sto­jev­skom, Bah­tin je pi­sao: „Stvar
ni­je u iden­ti­fi­ka­ci­ji s dru­gim čo­ve­kom, već u za­dr­ža­va­nju sop­stve­nog sta­va
ne­pri­sut­no­sti.“ Po­gle­da­ti: M. Bac­htin, Nad no­wą wer­sją..., op. cit., str. 462.
44 Ibid., str. 489.
178
Književne teorije XX veka
→
auto­ra). Shva­ta­nje je shva­ta­nje
ne­ko­ga dru­go­ga pu­tem tek­stu­al­ne
objek­ti­vi­za­ci­je. Poš­to se shva­ta­nje
dru­gog čo­ve­ka ne za­sni­va na nje­
go­vom pre­tva­ra­nju u pred­me­te
već kroz pri­zna­va­nje „dru­ge, pu­
no­prav­ne sve­sti,“* Bah­tin se mo­
že sma­tra­ti ne sa­mo sa­ve­zni­kom
Ema­nu­e­la Le­vi­na­sa, fi­lo­zo­fa ko­ji
je kri­ti­ko­vao pa­ra­dig­mu fi­lo­zo­fi­
je pred­sta­ve, već i – ši­re – či­ta­vog
no­vog prav­ca etič­ke kri­ti­ke ko­ja
skre­će pa­žnju na poš­to­va­nje raz­li­
či­to­sti Dru­go­ga.**
* M
. Bac­htin, „Nad no­wą wer­sją ksi­ą­ż­ki
o Do­sto­jew­skim“, u: Estetyka twórc­zo­ś­
ci sł­ow­nej, ibid., str. 445.
** Po­gle­daj: D. Ulic­ka, „‘Zwrot’ etyczny w
ba­da­ni­ach li­te­rac­kich“, u: Po­lo­nistyka w
pr­ze­bu­do­wie. Li­te­ra­tu­ro­znaw­stwo – wi­
ed­za o języku – wi­ed­za o kul­tur­ze – edu­
ka­cja. Zjazd Po­lo­nistów, Kraków, 22–25
wr­ze­ś­nia 2004, t. I, Kraków, 2005.
u be­leš­ka­ma za no­vu ver­zi­ju knji­ge
o Do­sto­jev­skom:
„Ne­sa­mo­do­volj­nost jed­ne
sve­sti, ne­mo­guć­nost nje­nog
po­sto­ja­nja. Po­sta­jem sve­stan se­
be i po­sta­jem ja is­klju­či­vo otva­
ra­njem pre­ma dru­gom čo­ve­ku,
za­hva­lju­ju­ći nje­mu i uz nje­go­
vu po­moć. ... Be­ža­nje, se­pa­ra­ci­
ja, za­tvo­re­nost u se­be osnov­ni
su uzro­ci gu­blje­nja iden­ti­te­ta.
Ni­je reč o to­me šta se od­vi­ja
unu­tra, već o to­me šta se de­ša­
va na pra­gu, na gra­ni­ci tu­đe i
sop­stve­ne sa­mo­spo­zna­je.“45
Ovo neo­p­hod­no po­sre­do­va­
nje su­bjek­ta po­mo­ću po­sma­tra­nja,
go­vo­ra, sve­sti dru­go­ga, po­sta­će
naj­va­žni­ja od­li­ka Bah­ti­no­vog dis­
kur­sa ko­ji pre­ko­ra­ču­je gra­ni­ce na­u­
ke o knji­žev­no­sti u prav­cu druš­tve­ne on­to­lo­gi­je (de­fi­ni­ci­ja Maj­kla
Toj­ni­se­na), eti­ke (pre­ma shva­ta­nju Ema­nu­e­la Le­vi­na­sa), her­me­ne­u­
ti­ke (na­ro­či­to Ri­ke­ro­ve) ili čak psi­ho­a­na­li­ze (Ža­ka La­ka­na). U svim
ovim to­ko­vi­ma sa­vre­me­ne mi­sli su­bje­kat (Ja) ne uspe­va sam da
de­fi­ni­še sop­stve­ni iden­ti­tet a da se ne po­zo­ve na ono što je dru­go,
a uklju­ču­ju­ći u sop­stve­nu struk­tu­ru ono što je dru­go oslo­ba­đa se ilu­
zi­je o unu­traš­njem je­din­stvu.
Re­zi­me
Bah­ti­no­va an­tro­po­lo­gi­ja kul­tu­re i knji­žev­no­sti mo­že se re­zi­mi­ra­ti u
sle­de­ćim tač­ka­ma:
1. „Smi­sao ima su­bjek­ti­van ka­rak­ter“,46 a ne struk­tu­ral­ni.
2. Čo­vek je di­ja­loš­ko bi­će, što zna­či da de­fi­ni­še sop­stve­ni iden­ti­
tet po­mo­ću od­no­sa pre­ma tu­đim re­či­ma. Isto kao što ne po­sto­
ji či­sta svest ko­ja je – ka­ko je sma­trao Hu­serl – sa­moj se­bi da­ta
45 Ibid., str. 444.
46 M. Bac­htin, „W spra­wie me­to­do­lo­gii na­uk hu­ma­nistycznych“, u: Estetyka
twórc­zo­ś­ci..., op. cit., str. 524.
V. Bahtin 179
Po­sre­do­va­nje
su­bjek­ta
kroz akt ne­na­ru­še­ne per­cep­ci­je. Ka­ko svest, ta­ko i čo­ve­kov
iden­ti­tet, traj­no su iz­po­sre­do­va­ni i ne mo­gu se od­re­di­ti odvo­
je­no od go­vo­ra ko­ji oko njih od­zva­nja. „Po­je­di­nač­na svest je
con­tra­dic­tio in adj­ec­to.“47 U tom po­gle­du Bah­tin se mo­že lo­ci­
ra­ti u tok an­ti­kar­te­zi­jan­ske her­me­ne­u­tič­ke fi­lo­zo­fi­je.
3. Kul­tu­ra je pro­stor ra­zno­vr­snih dis­kur­s a ko­ji se me­đu­sob­no
po­ti­ru, što zna­či da ne po­sto­ji je­dan je­zik ko­ji opi­su­je stvar­
nost. To po­ve­zu­je Bah­ti­na s prag­ma­ti­zmom i s kul­tu­ro­loš­kim
is­tra­ži­va­nji­ma. U suš­ti­ni, na­u­ka o knji­žev­no­sti bi tre­ba­lo da
„učvr­sti ve­zu sa isto­ri­jom kul­tu­re“.48
4. Je­zik ni­je si­stem ap­strakt­nih ka­te­go­ri­ja već no­si­lac id e­o­lo­g i­
j e, od­no­sno po­gle­da na svet. Ne­ma re­či ko­je bi bi­le slo­bod­
ne od ka­rak­te­ri­sti­ka po­gle­da na svet („ne po­sto­je ni­či­je re­či“)
i to za­to što se je­zik de­fi­ni­še ne uz po­moć to­ga što pred­sta­vlja
si­stem, već kroz ve­ze go­vor­nog su­bjek­ta sa stvar­noš­ću pro­že­
tom dru­gim je­zi­ci­ma, dru­gim go­vo­ri­ma.
5. Knji­žev­no de­lo ni­je za­tvo­re­na i auto­nom­na tvo­re­vi­na, već
go­vor­no ra­zno­lik i vi­še­je­zič­ki is­kaz ugra­đen u pro­za­ič­nu
st i­ h i­ju s v a­ ko­ d ne v­ no g go­vo­ra. Knji­žev­no de­lo je is­kaz
ko­ji pred­sta­vlja „ka­ri­ku u lan­cu je­zič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je“49 i ži­vi
sa­mo u kon­tak­tu s dru­gim de­li­ma.
6. Ana­li­zom is­ka­za s ob­zi­rom na nje­go­vu in­ter­tek­stu­al­nu (vi­
še­je­zič­nu) po­zi­ci­o­ni­ra­nost ne ba­vi se sti­li­sti­ka ne­go me­ t a­l in­g v i­st i­ ka.
Po­sre­do­va­nje
iden­ti­te­ta i sve­sti
Bor­ba dis­kur­sa
47 M. Bac­htin, Nad no­wą wer­sją..., op. cit., str. 445.
48 Po­gle­da­ti: M. Bac­htin, „Od­po­wi­e­dź na pyta­nie re­dak­cji ‘Nowyj Mir’“, u: Este­
tyka twórc­zo­ś­ci..., op. cit., str. 467–468.
49 M. Bac­htin, „Wypo­wi­e­dź ja­ko jed­nost­ka języko­we­go po­ro­zu­mi­e­wa­nia się“,
u: Wi­ed­za o kul­tur­ze, deo 2: Sł­o­wo w kul­tur­ze. Za­gad­ni­e­nia i wybór tekstów,
War­sza­wa, 1991, str. 395.
180
Književne teorije XX veka
Hro­no­lo­gi­ja
1895: Ro­đen je 18. novembra, u po­ro­di­ci ban­kar­skog či­nov­ni­ka, Mi­
hail Mi­ha­i­lo­vič Bah­tin.
1905–1916: Po­ro­di­ca Bah­tin ži­vi u Vil­nusu i Ode­si.
1916–1918: Po­sle pre­la­ska u S. Pe­ter­burg, Bahtin se upi­su­je na Fi­lo­loš­ko-isto­rij­ski fa­kul­tet ta­moš­njeg uni­ver­zi­te­ta.
1918–1924: Ra­di kao pro­fe­sor, pr­vo u Ne­vlu (1918–1920), za­tim u Vi­teb­sku.
U Ne­vlu, pod sna­žnim uti­ca­jem neo­kan­ti­zma, na­sta­je Ne­vel­ska fi­
lo­zof­ska ško­la u či­jem ra­du Bah­tin ak­tiv­no učestvuje (ta­ko­zva­ni
Bah­ti­nov krug). U Vi­teb­sku, ko­ji je u to vre­me do­ži­vlja­vao kul­tur­
ni pre­po­rod (ta­mo su ži­ve­li Ma­lje­vič i Ša­gal), oku­plja mla­de fi­lo­zo­
fe. To vre­me je period nje­go­ve in­ten­ziv­ne pre­da­vač­ke ak­tiv­no­sti.
1919: De­bi­tu­je s član­kom „Umet­nost i od­go­vor­nost“.
1920–1924: Bah­tin ra­di na pr­vom ve­ćem de­lu: U prav­cu fi­lo­zo­fi­je či­na ili
Autor i ju­nak u este­tič­koj akiv­no­sti ko­je će bi­ti ob­ja­vlje­no tek iz­
me­đu 1979. i 1986. go­di­ne.
1924–1929: Po­vra­tak u Le­njin­grad (ka­ko se po­sle Le­nji­no­ve smr­ti na­zi­vao
S. Pe­ter­burg). Pre­da­va­nja iz knji­žev­no­sti i fi­lo­zo­fi­je. Pod ime­ni­
ma pri­ja­te­lja Vo­lo­ši­no­va i Me­dve­de­va iz­la­ze tri knji­ge s ve­li­kim
Bah­ti­no­vim ude­lom: Froj­di­zam (1927), For­mal­na me­to­da u na­u­
ci o knji­žev­no­sti (1928), Mark­si­zam i fi­lo­zo­fi­ja je­zi­ka (1929).
1924: „Pro­blem sa­dr­ža­ja i for­me u umet­nič­kom je­zič­kom stva­ra­laš­
tvu“. Rad je ob­ja­vljen tek 1975. go­di­ne.
1928: Hap­še­nje zbog učeš­ća u ne­for­mal­noj de­bat­noj gru­pi „Us­kr­nu­
će“ i zbog „pre­da­va­nja u an­ti­so­vjet­skom du­hu“.
1929: Zbog bo­le­sti (hro­nič­no za­pa­lje­nje koš­ta­ne sr­ži u no­zi) za­tvor
bi­va za­me­njen kuć­nim pri­tvo­rom. U Le­njin­gra­du se po­ja­vlju­
je pr­va knji­ga: Pro­ble­mi stva­ra­laš­tva Do­sto­jev­skog. Bah­tin bi­va
osu­đen na pet go­di­na lo­gor­skog ra­da na So­lo­vjet­skim ostr­vi­ma.
Na kra­ju je pre­su­da bi­la za­me­nje­na iz­gnan­stvom u Ka­zah­stan.
1930–1936: Po­ro­di­ca Bah­tin ži­vi u gra­di­ću Ku­sta­naj, na se­ve­ru Ka­zah­sta­na
(me­sto pro­gon­stva iz car­skog vre­me­na), gde je Bah­tin za­po­slen
kao eko­no­mi­sta. Ra­di na ras­pra­vi Reč u ro­ma­nu.
V. Bahtin 181
1936–1937: Bo­ra­vak u Sa­ranj­sku (Mor­do­va, dva­de­set sa­ti pu­to­va­nja od Mo­
skve), gde se Bah­tin za­poš­lja­va u Pe­da­goš­kom in­sti­tu­tu. Ra­di
na knji­zi Obra­zov­ni ro­man i nje­gov zna­čaj u isto­ri­ji re­a­li­zma. Iz
zdrav­stve­nih raz­lo­ga po­sle go­di­nu da­na od­u­sta­je od ra­da.
1938: Am­pu­ta­ci­ja de­sne no­ge.
1938–1945: Ra­di kao pro­fe­sor u sred­njoj ško­li kraj Mo­skve (ima­ju­ći i da­lje
„mi­nus“, od­no­sno za­bra­nu pri­ja­ve sta­no­va­nja u Mo­skvi i Le­njin­
gra­du). Pi­še knji­gu o Ra­bleu. Tekst za­vr­ša­va 1940. go­di­ne. Na­sta­
ju broj­ni ra­do­vi ko­ji su ka­sni­je po­smrt­no ob­ja­vlje­ni u V to­mu
Sa­bra­nih de­la.
1941: Rad „Ro­man kao knji­žev­na vr­sta“, ob­ja­vljen 1970. go­di­ne pod
na­slo­vom „Ep i ro­man“.
1945–1969: Po­ro­di­ca Bah­tin ži­vi u Sa­ranj­sku.
1946: U mo­skov­skom In­sti­tu­tu za svet­sku knji­žev­nost bra­ni ha­bi­li­ta­
ci­o­ni rad Fran­soa Ra­ble u isto­ri­ji re­a­li­zma. Po­sle vi­še­go­diš­njih
per­tur­ba­ci­ja, 1951. go­di­ne je od­lu­če­no da se Bah­ti­nu ne pr i­
zna ste­pen ha­bi­li­to­va­nog dok­to­ra (kan­di­data na­u­ka) na osno­
vu iz­lo­že­ne di­ser­ta­ci­je ko­ja je u me­đu­vre­me­nu bi­la pod­vrg­nu­ta
že­sto­koj kri­ti­ci. Di­plo­mu ha­bi­li­to­va­nog dok­to­ra do­bi­će go­di­nu
da­na ka­sni­je.
1946–1961: Ra­di kao šef Ka­te­dre za svet­sku knji­žev­nost u Pe­da­goš­kom in­sti­
tu­tu (od 1957. go­di­ne Uni­ver­zi­tet u Sa­ranj­sku).
1952–1953: Ra­di na stu­di­ji „Pro­blem vr­ste go­vo­ra“ ko­ja će bi­ti po­smrt­no ob­
ja­vlje­na 1979. go­di­ne.
1959–1960: Za­be­leš­ke za obim­ni­ju stu­di­ju „Pro­blem tek­sta“ ko­ja će bi­ti ob­ja­vlje­na 1976. go­di­ne.
1961: U Sa­ranjsk do­la­ze mla­di is­tra­ži­va­či Va­dim Ko­ži­nov i Ser­gej Bo­
ča­rov ko­ji će od­i­gra­ti od­lu­ču­ju­ću ulo­gu u pri­pre­mi i ob­ja­vlji­va­
nju Bah­ti­no­vih de­la.
1963: Za­hva­lju­ju­ći Ko­ži­no­vu, iz­la­zi dru­go, do­pu­nje­no i po­bolj­ša­no iz­
da­nje Knji­ge o Do­sto­jev­skom, pod iz­me­nje­nim na­slo­vom: Pro­ble­
mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­skog.
1965: Pen­zi­o­ni­sa­ni pro­fe­sor Bah­tin, opet na ini­ci­ja­ti­vu Ko­ži­no­va,
ob­ja­vlju­je svoj ha­bi­li­ta­ci­o­ni rad: Stva­ra­laš­tvo Fran­soa Ra­blea i
na­rod­na kul­tu­ra sred­njeg ve­ka i re­ne­san­se. Knji­gu su na osno­vu
ru­ko­pi­sa ob­ja­vi­li Bah­ti­no­vi uče­ni­ci.
1966: U in­ter­vjuu na­ja­vlju­je knji­gu o vr­sta­ma go­vo­ra.
1967: Pr­vi pre­vod na stra­ni je­zik. Knji­ga o Do­sto­jev­skom pre­ve­de­na je
na srp­sko­hr­vat­ski je­zik. Po­ste­pe­no ­kre­će la­vi­na pre­vo­da.
1968: Pr­vi pre­vod na en­gle­ski: Ra­be­la­is and His World.
1969: Bah­tin od­la­zi na le­če­nje u Mo­skvu.
182
Književne teorije XX veka
1970–1972: Bo­ra­vak u sta­rač­kom do­mu kraj Mo­skve. Go­di­ne 1970. dr­ži pre­
da­va­nje o Do­sto­jev­skom u auli sta­rač­kog do­ma za pro­fe­so­re Po­
dol­skog okru­ga.
1972: Do­bi­ja dvo­so­ban stan u Mo­skvi u ko­jem ži­vi do smr­ti. Tre­će iz­
da­nje knji­ge o Do­sto­jev­skom.
1973: Zbor­nik o Bah­ti­nu Pro­ble­mi po­e­ti­ke i isto­ri­je knji­žev­no­sti po­vo­
dom 75 go­di­na ro­đe­nja i 50 go­di­na na­uč­nog ra­da.
1974: Pri­ku­plja svo­je ra­do­ve u knji­gu Pro­ble­mi knji­žev­no­sti i este­ti­ke.
1975: Umi­re.
V. Bahtin 183
Bi­bli­o­gra­fia
Iz­bor iz de­la
M. Bac­htin, Estetyka twór­czo­ś­ci sł­ow­nej, tł­um. D. Ulic­ka, War­sza­wa 1986.
M. Bac­htin, Pro­blemy li­te­ra­tury i estetyki, tł­um. W. Gra­jew­ski, War­sza­wa 1982.
M. Bah­tin, Pro­ble­mi po­e­ti­ke Do­sto­jev­skog (prev. Mi­li­ca Ni­ko­lić), Be­o­grad,
1967; 2000².
M. Bac­htin, So­bra­ni­je soc­zi­ni­e­nij, red. S. Boc­za­row et. al., Mosk­wa 1996–,
t. 1–7 (edi­ci­ja još ni­je u pot­pu­no­sti ob­ja­vlje­na).
M. Bah­tin, Stva­ra­laš­tvo Fran­soa Ra­blea i na­rod­na kul­tu­ra sred­njeg ve­ka i re­ne­
san­se (prev. Ivan Šop i Ti­ho­mir Vuč­ko­vić), Be­o­grad, 1978.
M. Bac­htin, W stro­nę fi­lo­zo­fii czynu, tł­um., oprac. B. Żyłko, Gda­ńsk 1997.50
M. Bah­tin, O ro­ma­nu (prev. Alek­san­dar Bad­nja­re­vić), Be­o­grad, 1989.
M. Bah­tin, Autor i ju­nak u estet­skoj ak­tiv­no­sti (prev. A. Bad­nja­re­vić), No­vi
Sad, 1991.
Ra­do­vi na polj­skom
Bac­htin. Di­a­log. Język. Li­te­ra­tu­ra, red. E. Cza­ple­je­wicz, E. Ka­sper­ski, War­sza­
wa 1983.
W. Du­wa­kin, Ro­zmowy z Mic­ha­i­ł­em Bac­hti­nem, tł­um. A. Ku­nic­ka, War­sza­wa
2002.
D. Ulic­ka, „Niektóre pro­blemy po­etyki Bac­hti­na“, Teksty Dru­gie 2001, nr 6.
Ra­do­vi na stra­nim je­zi­ci­ma51
Bak­htin and Cul­tu­ral The­ory, red. K. Hirschkop, D. Shep­herd, Man­che­ster
2001.
50 U toj knji­zi na­la­zi se bi­bli­o­gra­fi­ja polj­skih ra­do­va, do 1997, o Mi­ha­i­lu Bah­ti­nu.
Do tad je i bi­la eks­pan­zi­ja polj­skih is­tra­ži­va­nja o ovom ru­skom na­uč­ni­ku.
51 Bi­bli­o­gra­fi­ja ra­do­va o Bah­ti­nu sve vi­še se uve­ća­va – na­ro­či­to na en­gle­skom
je­zič­kom pod­ruč­ju. Up. na­ro­či­to: The An­no­ta­ted Bak­htin Bi­bli­o­graphy, red.
C. Adlam, D. She­perd, Man­che­ster 2000. Na­vo­di­mo sa­mo ovu me­đu naj­va­
žni­ji­ma, jer uka­zu­je na glav­ne prav­ce re­cep­ci­je de­la ovog na­uč­ni­ka.
184
Književne teorije XX veka
The Bak­htin Cir­cle: In the Ma­ster’s Ab­sen­ce, red. G. Tic­ha­now, D. Shep­herd,
C. Bran­dist, Man­che­ster 2004.
Bak­hti­nian Per­spec­ti­ves on Lan­gu­a­ge, Li­te­racy, and Le­ar­ning, red. A. F. Ball,
S. War­sha­u­er Fre­ed­man, Cam­brid­ge 2004.
M. F. Ber­nard-Do­nals, Mik­hail Bak­htin: Bet­we­en Phe­no­me­no­logy and Mar­
xism, Cam­brid­ge 1994.
Car­ni­va­li­zing Dif­fe­ren­ce: Bak­htin and the Ot­her, red. P. I. Bar­ta, D. Shep­herd,
C. Palt­ter, P. A. Mil­ler, Lon­don 2001.
R. Co­a­tes, Chri­sti­a­nity in Bak­htin: God and the Exi­led Aut­hor, Cam­brid­ge
1998.
C. Emer­son, The First Hun­dred Years of Mik­hail Bak­htin, Prin­ce­ton 1997.
Fa­ce to Fa­ce: Bak­htin in Rus­sia and the West, red. C. Adlam, R. Fal­co­ner,
V. Mac­hlin, A. Re­frew, Shef­fi­eld 1997.
Fe­mi­nism, Bak­htin, and the Di­a­lo­gic, red. D. M. Ba­u­er, S. J. McKin­stry, Al­bany
1991.
P. Good, Lan­gu­a­ge for Tho­se Who Ha­ve Not­hing: Mik­hail Bak­htin and the
Landsca­pe of Psychi­a­try, New York 2001.
K. Hirschkop, Mik­hail Bak­htin: An Aest­he­tic for De­moc­racy, Ox­ford 1999.
M. Hol­qu­ist, Di­a­lo­gism, Lon­don 1990; wyd. 2: 2002.
The No­vel­ness of Bak­htin: Per­spec­ti­ves and Pos­si­bi­li­ti­es, red. J. Bruhn, J. Lun­dqu­ist, Co­pen­ha­gen 2001.
S. Vi­ce, In­tro­duc­ing Bak­htin, Man­che­ster 1997.
D. We­sling, Bak­htin and the So­cial Mo­o­rings of Po­e­try, Lon­don 2003.
J. P. Zap­pen, The Re­birth of Di­a­lo­gue: Bak­htin, Soc­ra­tes, and the Rhe­to­ri­cal Tra­
di­tion, Al­bany 2004.
Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski
V. Bahtin 185
VI. HER­ME­NE­U­TI­KA
Osnov­na pret­po­stav­ka na ko­ju se osla­nja­te,
a to zna­či j e­di­na is­prav­na in­ter­pre­ta­ci­ja,
či­ni mi se da je s psi­ho­loš­ke tač­ke gle­diš­ta i
is­ku­stva po­ g reš­na ... Ukrat­ko re­če­no, a to
za­pra­vo go­vo­ri sta­r i f i­lo­log ko­ji iza se­be
ima svo­je ukup­no fi­lo­loš­ko is­ku­stvo, ne po­
sto­ji j ed­na , j e­di­na, z a­do­vo­lj a­va­ju­
ća in­te r­ pre­ta­c i­j a ka­ko za pe­sni­ke ta­ko
i za mu­zi­ča­re (pe­snik ni u kom slu­ča­ju ni­je
auto­ri­tet kad je reč o zna­ča­ju nje­go­vih sti­ho­
va: po­sto­je ne­ve­ro­vat­ni do­ka­zi ko­li­ko je taj
„zna­čaj“ za njih ras­te­gljiv i neo­d­re­đen).
Fri­drih Ni­če1
Ima­ju­ći u vi­du po­e­zi­ju, tu­ma­če­nje pe­sme
mo­ra te­ži­ti to­me da po­sta­ne su­viš­no. Po­sled­
nji, ali i naj­te­ži ko­rak sva­ke in­ter­pre­ta­ci­je
za­sni­va se na po­ti­ski­va­nju u sen­ku tu­ma­če­
nja u od­no­su na či­sto po­sto­ja­nje pe­sme.
Mar­tin Haj­de­ger2
Her­me­ne­u­ti­ka ni­je to­li­ko me­to­da ko­li­ko stav
čo­ve­ka ko­ji že­li da shva­ti dru­gog čo­ve­ka ili –
kao slu­ša­lac ili či­ta­lac – že­li da raz­u­me je­zič­
ki is­kaz. Ali, uvek je reč o to­me da se raz­u­me
taj je­dan čo­vek, taj je­dan tekst. In­ter­pre­ta­tor
ko­ji je fak­tič­ki sa­vla­dao sve na­uč­ne me­to­de,
ko­ri­sti je sa­mo da bi omo­gu­ćio is­ku­stvo pe­
sme bo­ljim shva­ta­njem. Ne­će se na sle­po slu­
ži­ti tek­stom ka­ko bi pri­me­nio me­to­du.
Hans-Ge­org Ga­da­mer3
Za­da­tak [...] her­me­ne­u­ti­ke je da po­ka­že da
se eg­zi­sten­ci­ja is­po­lja­va, da sti­če smi­sao i da
po­sti­že re­flek­si­ju je­di­no ako se pri­me­nju­je
ne­pre­sta­na eg­ze­ge­za svih zna­če­nja ko­ja se
po­ja­vlju­ju u sve­tu i kul­tu­ri.
Pol Ri­ker4
1
2
3
4
F. Ni­etzsche, Sämtliche Bri­e­fe. Kri­tische Stu­di­e­na­us­ga­be in 8 Bänden, Mün­
chen–Ber­lin–New York, 1986, t. 8, str. 400.
M. He­i­deg­ger, Ob­ja­ś­ni­e­nia do po­e­zji Hölderlina, War­sza­wa, 2004, str. 8.
H.-G. Ga­da­mer, „Kim je­stem Ja i kim je­steś Ty? Ko­men­tarz do cyklu wi­erszy
Ce­la­na“, u: Czy po­e­ci umilk­ną?, Bydgoszcz, 1998, str. 160.
P. Ri­co­e­ur, „Egzysten­cja i her­me­ne­utyka“, u: Egzysten­cja i her­me­ne­utyka. Ro­
zprawy o me­tod­zie, War­sza­wa, 1985, str. 201.
Her­me­ne­u­ti­ke
■ HER­ME­NE­U­TI­KA I EG­ZE­GE­
ZA – her­me­ne­u­tič­ka fi­lo­lo­gi­ja je
u sta­rim i no­vim vre­me­ni­ma bi­la
ko­riš­će­na za ob­jaš­nja­va­nje Sve­tog
pi­sma (ko­je je bi­lo osnov­ni pred­met
in­ter­pre­ta­ci­je) i po svo­joj suš­ti­ni je
bi­la i te­o­loš­ka her­me­ne­u­ti­ka, a kao
ta­kva mo­ra­la je da po­stu­pa pre­ma
zah­te­vi­ma dok­tri­ne i du­žno­sti. Neo­
d­lo­žno pi­ta­nje od­no­si­lo se na to gde
se kri­je pra­vi smi­sao tek­sta. Ov­de
su da­ta dva od­go­vo­ra: 1. Pra­vi smi­
sao tek­sta je do­slo­van smi­sao, što
zna­či da tekst go­vo­ri ono što go­vo­ri,
a ne go­vo­ri neš­to sa­svim dru­go. To
je te­za ko­ju je za­stu­pa­la li­te­rar­na
her­me­ne­u­ti­ka. 2. Smi­sao tek­sta je
u pre­ne­se­nom smi­slu, što zna­či da
je zna­če­nje tek­sta sa­mo znak ko­ji
upu­ću­je na dru­go zna­če­nje. To je
te­za f i­gu­ra­tiv­ne her­me­ne­u­ti­ke.
U ve­zi s tim, isto­ri­ja teh­nič­ke her­me­
ne­u­ti­ke, kao i te­o­loš­ke fi­lo­lo­gi­je, mo­
že se pred­sta­vi­ti kao spor li­te­ra­r i­st a
i f i­gu­ra­li­st a. Ovo su sta­ri pri­me­ri
ta­kvih spo­ro­va: 1. Du­hov­na eg­ze­ge­
za Alek­san­drij­ske ško­le (Kle­mens,
Ori­ge­na, II/III vek) ver­sus do­slov­
na (isto­rij­ska), eg­ze­ge­za an­ti­o­hij­ske
ško­le (Di­o­dor iz Tar­sa, Jovan Hri­
zo­stom, IV/V vek). 2. Ale­go­re­za
→
Her­me­ne­u­ti­ka je ne­iz­be­žna on­da
kad se ja­vlja ne­vo­lja sa smi­slom:
kad svet, tekst, ne­či­je po­na­ša­nje
pre­sta­nu da bu­du oči­gled­ni i zah­
te­va­ju in­ter­pre­ta­ci­ju (grč. her­me­
ne­ia) jer sa­mi po se­bi ni­su ne­
po­sred­no ra­zu­mlji­vi. Ka­ko pi­še
Hans-Ge­org Ga­da­mer, „in­ter­pre­ta­
ci­ja je neo­p­hod­na svu­da gde se ne
že­li ve­ro­va­ti ono­me što da­ta po­ja­
va ne­po­sred­no je­ste“. Her­me­ne­u­ti­
ka se po­ja­vlju­je i on­da kad čo­vek
– iz­ner­vi­ran sop­stve­nim ne­zna­
njem – sam se­bi po­sta­vlja pi­ta­nja
o to­me ko je i ka­kav smi­sao ima
nje­gov ži­vot, kao i ka­kve su osno­ve
nje­go­vog zna­nja o sve­tu. Ova pi­ta­
nja se mo­gu po­sta­vlja­ti na ra­znim
ni­vo­i­ma i za­to tre­ba na­pra­vi­ti raz­
li­ku iz­me­đu tri osnov­na zna­če­nja
ter­mi­na „her­me­ne­u­ti­ka“.
Pr­vo, shva­ta­nje ovog ter­mi­na
od­no­si se na na­či­ne tu­ma­če­nja
tek­sto­va. Ta­ko shva­će­na teh­nič­ka
her­me­ne­u­ti­ka bli­ska je fi­lo­lo­gi­ji i
ima du­gu isto­ri­ju. Naj­pre je slu­ži­la
za tu­ma­če­nje sve­tih re­či i zna­ko­va
H.-G. Ga­da­mer, Praw­da i me­to­da. Zarys her­me­ne­utyki fi­lo­zo­fic­znej, Kraków,
1993, str. 315.
Ovu raz­li­ku je na­pra­vio G. Šolc, autor ras­pra­ve „Czym jest i od kiedy ist­ni­e­je
„fi­lo­zo­fia her­me­ne­utyczna“?“, u: Stu­dia z fi­lo­zo­fii ni­e­mi­ec­ki­ej, t. 1, To­ruń, 1994.
VI. Hermeneutika 189
Ne­vo­lje
sa smi­slom
Teh­nič­ka
her­me­ne­u­ti­ka
Fi­lo­zof­ska
her­me­ne­u­ti­ka
Dil­ta­je­va
her­me­ne­u­tič­ka
kon­cep­ci­ja
ko­je su sla­li bo­go­vi (grč. her­me­ne­ →
us je tu­mač s dru­gog je­zi­ka), za­tim i pa­tri­stič­ka ti­po­lo­gi­ja ver­sus je­vrej­
ski li­te­ra­ri­zam. 3. Lu­te­ran­ska so­la
je po­če­la da ko­men­ta­ri­še sve­te tek­ scrip­tu­ra
(za­pra­vo, Sve­to pi­smo, a ne
sto­ve, da bi, na kra­ju, stvo­ri­la pra­vi­ Cr­kve­ni ma­gi­ste­ri­jum, od­re­đu­je pra­
la tu­ma­če­nja svih tek­sto­va kul­tu­re. vi­la in­ter­pre­ta­ci­je) ver­sus rim­ska tra­
Po­ve­za­na sa eg­ze­ge­zom, her­me­ di­ci­ja (smi­sao Sve­tog pi­sma za­vi­si od
ne­u­ti­ka je bi­la po­i­sto­ve­ći­va­na s in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­nog tu­ma­če­nja).
ra­znim spe­ci­ja­li­zo­va­nim me­to­da­
ma ko­men­ta­ri­sa­nja Sve­tog pi­sma ■ HER­ME­NE­IA – za Gr­ke je her­
(her­me­ne­u­tič­ki spo­ro­vi su bi­li mo­ me­ne­u­ti­ka po­sto­ja­la u tri di­men­zi­
ti­vi­sa­ni ozbilj­nim dok­tri­nar­nim je. Pr­vo, kao her­me­ne­u­tiké téchne,
raz­li­ka­ma), dok je kao fi­lo­lo­gi­ja od­no­sno ume­će tu­ma­če­nja bo­žan­
ske ob­ja­ve. Ka­ko je pi­sao He­ra­klit,
po­sta­la ne­iz­o­sta­van ele­me­nat hu­ del­fij­sko pro­ro­čan­stvo ouk le­gein,
ma­ni­stič­ke kul­tu­re.
ouk kryptein, al­la se­ma­i­nein: „ne
Kad se, me­đu­tim, na po­čet­ku ob­ja­vlju­je, ne kri­je, ali da­je zna­ke“
XIX ve­ka, is­po­sta­vi­lo da se obim ko­je tre­ba pro­tu­ma­či­ti, pre­ve­sti
her­me­ne­u­tič­kog po­lja ozbilj­no pro­ na ljud­ski je­zik i pri­la­go­di­ti ljud­
ši­rio i da vi­še ni­su sa­mo sve­ti tek­ skom is­ku­stvu. Dru­go, ozna­ča­va­la
je ob­jaš­nja­va­nje i pre­no­še­nje sve­te
sto­vi ili tek­sto­vi uopšte pred­met tra­di­ci­je i za­to je her­me­ne­u­tičar
in­ter­pre­ta­ci­je, po­ja­vi­la se f i­ l o­z of ­ mo­gao se­be da sma­tra na­sled­ni­
sk a her­ me­ ne­u­t i­ k a ko­ja je po­če­ kom Her­me­sa, gla­sni­ka bo­go­va.
la da po­sta­vlja pi­ta­nja o to­me ka­ko I, na kra­ju, tre­će – her­me­ne­ia je „na­
je uopšte mo­gu­će raz­u­me­va­nje. čin iz­ra­ža­va­nja mi­sli go­vo­rom“.*
Ari­sto­te­lo­vo de­lo Pe­ri her­me­ne­i­as
Ova­kva pi­ta­nja je pr­vi po­sta­vljao (O is­ka­zi­ma) po­či­nje na sle­de­ći
ne­mač­ki fi­lo­zof, fi­lo­log i te­o­log na­čin: „Pr­vo tre­ba usta­no­vi­ti šta
Fri­drih Šla­jer­ma­her (1768–1834), je ime a šta reč, za­tim šta je ne­ga­ci­
a po­sle nje­ga Vil­helm Dil­taj (1833– ja a šta tvrd­nja, šta re­če­ni­ca, a šta
1938) za ko­ga je her­me­ne­u­ti­ka kao is­kaz.“ U Pe­ri her­me­ne­i­as Pse­u­dona­u­ka o raz­u­me­va­nju smi­sla (Ver­ste­ -De­me­tri­ja (I v. n. e.), sti­li­stič­kom
trak­ta­tu (u la­tin­skom pre­vo­du De
hen) po­sta­la osno­va hu­ma­ni­stič­kih elo­cu­ti­o­ne), iz­raz her­me­ne­u­tiké
na­u­ka su­prot­sta­vlje­nih pri­rod­nim dýna­mis ozna­ča­va sna­gu go­vo­ra.
na­u­ka­ma ko­je se ba­ve ob­jaš­nja­va­ * Ari­sto­tel, Po­e­ti­ka, 145ab, 13.
njem (Erklären) či­nje­ni­ca. Dil­ta­ja
ni­je in­te­re­so­va­lo da re­ši pi­ta­nje: ka­ko in­ter­pre­ti­ra­ti kon­kret­ne tek­sto­
ve? In­te­re­so­va­lo ga je neš­to dru­go: ka­ko je uopšte mo­gu­ća in­ter­pre­ta­
ci­ja ono­ga što je zvao „in­di­vi­du­al­nom eks­pre­si­jom ži­vo­ta“, i ka­ko je
mo­gu­će ta­kvu in­ter­pre­ta­ci­ju uni­ver­zal­no oza­ko­ni­ti? Her­me­ne­u­ti­ka,
pre­ma nje­go­vom shva­ta­nju, pre­sta­je da bu­de „veš­ti­na“ i po­sta­je pod­
ruč­je opšte te­o­ri­je sa­zna­nja.
Ova­kvo epi­ste­mo­loš­ko shva­ta­nje her­me­ne­u­ti­ke je pred kraj
XIX ve­ka pod­vr­gao kri­ti­ci Fri­drih Ni­če (1844–1900) ko­ji je po­ve­zao
190
Književne teorije XX veka
■ RAZ­U­ME­VA­NJE (nem. Ver­
ste­hen) – za Dil­ta­ja raz­u­me­va­nje
ka­rak­te­ri­še du­hov­ne na­u­ke i u
su­prot­no­sti je ob­jaš­nja­va­nju (Er­
klären). „Pri­ro­du ob­jaš­nja­va­mo,
du­hov­ni ži­vot raz­u­me­mo.“ Po­sle
on­to­loš­kog obr­ta, raz­u­me­va­nje
ozna­ča­va osnov­nu di­men­zi­ju čo­ve­
ko­vog po­sto­ja­nja ko­ja ne po­sto­ji
bez raz­u­me­va­nja sve­ta i sa­mo­ra­zu­
me­va­nja ko­je se od­vi­ja za­hva­lju­ju­
ći je­zič­no­sti (Sprac­hlic­hke­it) i isto­
rič­no­sti (Geschic­htlic­hke­it). Ta­ko
shva­će­no raz­u­me­va­nje pret­ho­di
sva­kom zna­nju i sva­koj spo­zna­ji.
■ TU­MA­ČE­NJE (nem. Ausle­gung)
– teh­nič­ki ter­min ko­ji ozna­ča­va fi­
lo­loš­ku in­ter­pre­ta­ci­ju de­la, a ko­ji
je pr­vi put u fi­lo­zof­skoj her­me­ne­
u­ti­ci upo­tre­bio Fri­drih Ni­če. Ni­če
ga je ko­ri­stio na­iz­me­nič­no sa in­
ter­pre­ta­ci­jom, ka­ko u teh­nič­kom
kon­tek­stu ko­ji se od­no­si na fi­lo­
loš­ko tu­ma­če­nje („je­dan isti tekst
omo­gu­ća­va bes­ko­nač­no mno­go
tu­ma­če­nja [A­u­sle­gun­gen]: ne po­
sto­ji ni­jed­no ‘is­prav­no’ [‘ric­hti­ge’]
tu­ma­če­nje“),* ta­ko i u ši­rem kon­
tek­stu ko­ji se od­no­si na in­ter­pre­ta­
tiv­nu pri­ro­du stvar­no­sti („Suš­ti­na
ono­ga što je or­gan­sko jeste no­vo
tu­ma­če­nje de­ša­va­nja [ne­ue Ausle­
gung des Gesche­hens], unu­traš­nje
per­spek­tiv­no mnoš­tvo ko­je se i sa­
mo de­ša­va“).** Pre­ma Ni­čeu, svet
se ni na ko­ji na­čin ne mo­že odvo­ji­
ti od nje­go­vog tu­ma­če­nja, iz če­ga
pro­iz­la­zi in­ter­pre­ta­tiv­ni ka­rak­ter
stvar­no­sti.
* F
. Ni­etzsche, Sämtliche Bri­e­fe. Kri­tische
Stu­di­e­na­us­ga­be in 8 Bänden, red. G.
Col­li, M. Mon­ti­na­ri, München–Ber­
lin–New York, 1986, t. 12, str. 39.
** Ibid., str. 41.
po­sto­ja­nje sve­ta s nje­go­vim tu­ma­
če­njem, a na­kon nje­ga, već u XX
ve­ku, Mar­tin Haj­de­ger (1889–
1976) ko­ji je u Bit­ku i vre­me­nu
(1927) do­veo u pi­ta­nje te­zu o me­to­
do­loš­kom ka­rak­te­ru raz­u­me­va­nja
i pre­neo je u pod­ruč­je sva­ko­dne­
vi­ce. Do­ka­zi­vao je da raz­u­me­va­
nje ni­je na­čin spo­zna­je već na­čin
po­sto­ja­nja, jer čo­vek (Haj­de­ger je
go­vo­rio – Da­sein, po­sto­ja­nje, eg­zi­
sten­ci­ja, Tu­bi­tak), pre ne­go što se
pre­tvo­ri u te­o­rij­ski su­bje­kat, eg­zi­
sti­ra u sve­tu ko­ji ga se ti­če i za­to
od nje­ga zah­te­va raz­u­me­va­nje.
Na taj na­čin se fi­lo­zof­ska her­me­ne­
u­ti­ka pre­tvo­ri­la u he r­ me­ne­u­t ič­
ku f i­ lo­z o­f i­ju za ko­ju naj­va­žni­ji
pro­blem pred­sta­vlja raz­u­me­va­ju­ća
(ona ko­ja se, da­kle, od­no­si pre­ma
sve­tu) čo­ve­ko­va eg­zi­sten­ci­ja.
Her­me­ne­u­ti­ka, za­tim, ob­u­hva­
ta pod­ruč­je sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta
i teh­ni­ku eg­ze­ge­ze, me­to­do­lo­gi­ju
na­u­ke ili fi­lo­zo­fi­ju eg­zi­sten­ci­je.
Nje­na isto­ri­ja po­ka­zu­je da je evrop­
ska kul­tu­ra po­ste­pe­no pro­ši­ri­va­la
obim ono­ga što je tre­ba­lo in­ter­
pre­ti­ra­ti i u no­vom ve­ku proš­la
put od tu­ma­če­nja jed­nog je­di­nog
Tek­sta (Bi­bli­je), pre­ko pro­ši­ri­va­nja
po­lja tu­ma­če­nja sa an­tič­kim pe­sni­
ci­ma i kla­sič­nim fi­lo­zo­fi­ma (pro­
sve­ti­telj­stvo), pa čak i svim onim
tek­sto­vi­ma ko­ji su mo­gli po­sta­ti
„pred­met in­te­re­so­va­nja za veš­ti­
nu in­ter­pre­ta­ci­je“ (Šla­jer­ma­her),
sve do uklju­či­va­nja u nje­ga „svih
ma­ni­fe­sta­ci­ja ži­vo­ta“ (Dil­taj, Ni­
če) i, na kra­ju – kod Hans-Ge­orga
O to­me po­gle­da­ti u: M. P. Mar­kow­ski, Ni­etzsche. Fi­lo­zo­fia in­ter­pre­ta­cji, Kra­
ków, 1997.
VI. Hermeneutika 191
Raz­u­me­va­nje
kao na­čin
po­sto­ja­nja
Pro­stor
her­me­ne­u­ti­ke
Sučeljavanje
me­đu
her­me­ne­u­ti­ka­ma
Ga­da­me­ra (1900–2002) – sve­ga što
ima je­zič­ki ka­rak­ter. Na kra­ju će
Ga­da­mer u Isti­ni i me­to­di (1960)
re­ći: „Biv­stvo­va­nje ko­je se mo­že
raz­u­me­ti je je­zik.“
Za­jed­no sa pro­ce­som pro­ši­ri­
va­nja po­lja her­me­ne­u­tič­kog tu­ma­
če­nja od­vi­jao se su­pro­tan pro­ces:
su­če­lja­va­nja ra­znih her­me­ne­u­ti­ka
iz­gra­đi­va­nih na raz­li­či­tim pre­mi­
sa­ma. Sa­vre­me­nost me, pi­sao je
Pol Ri­ker (1913–2005), pri­mo­ra­
va na in­ter­pre­ta­ci­ju, „ali mnoš­tvo
in­ter­pre­ta­ci­ja do­vo­di do mo­je ras­
ce­plje­no­sti“. Ova eg­zi­sten­ci­jal­na
(jer ni­je sa­mo me­to­do­loš­ka) pu­
ko­ti­na pro­iz­la­zi iz pre­po­zna­va­nja
fun­da­men­tal­ne isti­ne: „Ne po­sto­ji
opšta her­me­ne­u­ti­ka, ne po­sto­ji
uni­ver­zal­ni ka­non za eg­ze­ge­zu, po­
sto­je sa­mo po­seb­ne i me­đu­sob­no
su­prot­sta­vlje­ne te­o­ri­je ko­je go­vo­re
o pra­vi­li­ma in­ter­pre­ta­ci­je.“10 Kao
što po­sto­ji ne­ko­li­ko na­či­na shva­ta­
nja ter­mi­na „her­me­ne­u­ti­ka“, ta­ko
po­sto­ji i mnoš­tvo sa­vre­me­nih her­
me­ne­u­tič­kih ško­la ko­je se me­đu­
sob­no raz­li­ku­ju pre­ma po­seb­nim
te­o­ri­ja­ma in­ter­pre­ta­ci­ja. Me­đu­tim,
ono što ih po­ve­zu­je je­ste ra­di­kal­no
an­ti­kar­te­zi­jan­stvo.
H.-G. Gadamer, Istina i metoda.
Osnovi filozofske hermeneutike, Sa­
rajevo, 1978, str. 431, prevod: Slobo­
dan Novakov.
P. Ri­co­e­ur, „Kon­flikt her­me­ne­utyk:
epi­ste­mo­lo­gia in­ter­pre­ta­cji“, u: Egzysten­cja i her­me­ne­utyka...“, op. cit.,
str. 133.
10 P. Ri­co­e­ur, De l’in­ter­préta­tion. Es­sai
sur Freud, Pa­ris, 1965, str. 35.
192
■ HER­ME­NE­U­TIČ­KI KRUG
– ovu fi­gu­ru je pr­vi put u her­me­
ne­u­ti­ku uveo Fri­drih Šla­jer­ma­her,
na­do­ve­zu­ju­ći se na pa­tri­stič­ku
eg­ze­get­sku tra­di­ci­ju. Ona je go­vo­
ri­la o to­me da se ne mo­že raz­u­
me­ti deo tek­sta bez sa­gle­da­va­nja
ce­li­ne i obr­nu­to: ce­li­na će osta­ti
ne­ra­zu­mlji­va ako ne­ma­mo u vi­du
po­je­di­nač­ne de­lo­ve. In­ter­pre­ta­tor
mo­ra ne­pre­sta­no da kru­ži iz­me­
đu de­lo­va i ce­li­ne i otu­da fi­gu­ra
kru­žnog raz­u­me­va­nja. Dru­ga­či­je
tu­ma­če­nje her­me­ne­u­tič­kog kru­ga
je po­nu­dio Mar­tin Haj­de­ger ko­ji
je do­ka­zi­vao da sva­kom raz­u­me­
va­nju mo­ra pret­ho­di­ti na­ro­či­to
pred-raz­u­me­va­nje, što je tre­ba­lo
da zna­či da in­ter­pre­ta­tor, pre ne­go
što poč­ne da in­ter­pre­ti­ra, već po­
se­du­je sop­stve­no raz­u­me­va­nje sve­
ta i ras­po­la­že ja­snim gle­diš­ti­ma o
to­me šta tre­ba da in­ter­pre­ti­ra. Raz­
u­me­ti se mo­že sa­mo on­da, ka­že
Haj­de­ger, kad bi­lo šta raz­u­me­mo,
ina­če ni­ka­da ne bi­smo pre­ko­ra­či­li
ba­ri­je­ru stra­no­sti. Fi­gu­ra her­me­
ne­u­tič­kog kru­ga pod­ra­zu­me­va da
raz­u­me­va­nje ne po­či­nje od nu­le,
već da je to pro­ces ugra­đen u in­
ter­pre­ta­to­rov po­gled na svet, što
zna­či da čo­vek stal­no in­ter­pre­ti­ra
čak i on­da kad to ne či­ni jav­no.
■ PRED­RA­SU­DE (nem. Vo­rur­
te­i­le) – u fi­lo­zof­skom, a ne sva­ko­
dnev­nom smi­slu to su in­ter­i­o­ri­
zo­va­na pre­du­be­đe­nja ko­ji­ma se
ru­ko­vo­di su­bje­kt u pro­ce­su raz­u­
me­va­nja. Raz­u­me­va­nje ni­je ne­u­
tra­lan pro­ces, već je uvek uko­re­nje­
no u ta­ko­zva­no pred­ra­zu­me­va­nje
ko­je njim ru­ko­vo­di. Pred­ra­su­de
od­re­đu­ju po­zi­ci­ju su­bjek­ta u her­
me­ne­u­tič­kom kru­gu i nje­go­vu isto­
rij­sku si­tu­i­ra­nost. U Bit­ku i vre­me­
nu Haj­de­ger na­vo­di tri uvod­ne
→
Književne teorije XX veka
Svest i je­zik
U sa­vre­me­noj i mo­der­noj fi­lo­zo­fi­ji
mo­gu se, s ob­zi­rom na od­nos iz­me­
đu go­vo­r a i sve­st i, raz­li­ko­va­ti
dve tra­di­ci­je: kar­ te­ zi­j an­ska i
he r­ me­ ne­u­t i č­ka.11 Pr­va od njih
po­la­zi od to­ga da go­vor, ako se po­ja­
vlju­je na ho­ri­zon­tu sve­sti, pred­sta­vlja pre­pre­ku za ostva­ri­va­nje sa­vr­še­
nog, či­stog sa­mo­o­pa­ža­nja, či­stog sa­
mo­sa­gle­da­va­nja ko­je či­ni ap­so­lut­nu
osno­vu sva­kog si­gur­nog zna­nja. Na ova­kvoj pre­mi­si je iz­gra­đe­na fe­no­
me­no­loš­ka kon­cep­ci­ja sve­sti. Pre­ma njoj se svet mo­že raz­u­me­ti sa­mo
ono­li­ko ko­li­ko je pred­met sa­me po se­bi pro­zir­ne sve­sti. Ako je, da­kle,
svet ne­ra­zu­mljiv, on­da je to za­to što se ne mo­že ja­sno pred­sta­vi­ti po­
mo­ću sve­sti ili za­to što po­sto­ji traj­no za­ma­glje­nje nje­go­ve sli­ke ko­je
se od­vi­ja u go­vo­ru. Je­zik iz ove per­spek­ti­ve pred­sta­vlja isti pred­met za
svest (te, da­kle, neš­to spo­ljaš­nje u od­no­su na nju) i sve ono što se ja­vlja
kao ona i što pri­pa­da sfe­ri objek­tiv­nog sa­zna­nja, stva­ri­ma ovog sve­ta.
Pro­blem od­no­sa iz­me­đu sve­sti, je­zi­ka i sa­zna­nja sa­svim dru­ga­
či­je iz­gle­da u her­me­ne­u­tič­koj tra­di­ci­ji. U njoj se miš­lje­nje od­vi­ja u
sti­hi­ji go­vo­ra jer „či­ta­vo is­ku­stvo sve­ta je po­sre­do­va­no je­zi­kom“.12
Ne po­sto­ji či­sta pro­hod­nost iz­me­đu zna­ka i zna­če­nja, ko­mu­ni­ka­ci­ja
ni­je sa­mo po­ka­zi­va­nje go­to­vih sa­dr­ža­ja, ni­ti je svest da­ta se­bi ne­po­
sred­no ne­go po­sred­no, što zna­či da sa­ma se­bi ni­je sa­vr­še­no ja­sna.
Ne po­sto­ji po­de­la iz­me­đu je­zi­ka i „objek­tiv­ne stvar­no­sti“ ko­ju on
opi­su­je jer je ta stvar­nost uvek is­pri­ča­na, ko­ja već po­sto­ji u je­zi­ku
ko­ji od­re­đu­je naj­opšti­je okvi­re nje­nog po­ja­vlji­va­nja. „Je­zik je [...]
osno­va i me­sto pre­zen­ta­ci­je ono­ga da lju­di uopšte ima­ju svet. Za
čo­ve­ka svet po­sto­ji kao svet, na na­čin na ko­ji se on ne pred­sta­vlja
ni­jed­nom dru­gom ži­vom bi­ću ko­je na sve­tu biv­stvu­je. A ta suš­ti­na
sve­ta je je­zič­ki kon­sti­tu­i­sa­na.“13 Ra­zum, ka­že Ga­da­mer, ni­je pret­po­
stav­ka je­zič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je ne­go njen re­zul­tat i za­to osno­vu her­me­
ne­u­ti­ke pred­sta­vlja raz­go­vor, di­ja­log, raz­me­na „iz­me­đu Ja i Ti“.14
→
struk­tu­re raz­u­me­va­nja: Vor­ha­be
(namera) ili po­čet­ni fond od­no­sa
pre­ma sve­tu, Vor­sicht (oprez) ili
po­čet­no opa­ža­nje stvar­no­sti ko­me
se pri­la­go­đa­va ono što se raz­u­me­
va, kao i Vor­griff (zahvat) ili već
po­sto­je­ća mre­ža poj­mo­va. Ka­te­go­
ri­ju pred­ra­su­de je fi­lo­zof­ski re­ha­
bi­li­to­vao Hans-Ge­org Ga­da­mer u
Isti­ni i me­to­di.
11 K. Mic­hal­ski, Lo­gi­ka i czas. Próba ana­lizy Hus­ser­low­ski­ej te­o­rii sen­su, War­sza­
wa, 1988.
12 H.-G. Ga­da­mer, Estetyka i her­me­ne­utyka, u: Ro­zum, sł­o­wo, dzi­e­je, War­sza­wa,
1979, str. 122.
13 H.-G. Gadamer, Istina i metoda..., op. cit., 404.
14 H.-G. Ga­da­mer, Po­hva­la te­o­ri­ji, Ok­to­ih, Pod­go­ri­ca, 1996, str. 89, pre­vod: Sa­
ša Ra­doj­čić.
VI. Hermeneutika 193
Kar­te­zi­jan­ska
tra­di­ci­ja /
her­me­ne­u­tič­ka
tra­di­ci­ja
Her­me­ne­u­tič­ki
od­nos iz­me­đu
sve­sti i je­zi­ka
Je­zik kao
osno­va is­ku­stva
Ga­da­me­ro­va
kon­cep­ci­ja
go­vo­ra
Je­zič­ki za­o­kret
Od epi­ste­mo­lo­
gi­je do her­me­ne­
u­ti­ke
Epi­ste­mo­lo­gi­ja
kao sa­znaj­na
me­ta­na­ra­ci­ja
An­ti­fun­da­men­ta­
li­stič­ki dis­kurs
Iz ove – naj­ši­re – per­spek­ti­ve, her­me­ne­u­ti­ka ni­je vi­še ni veš­ti­na
tu­ma­če­nja smi­sla knji­žev­nih ili ne­knji­žev­nih tek­sto­va ni te­o­ri­ja raz­
u­me­va­nja. Me­đu­tim, je­ste fi­lo­zof­ska osno­va za ko­ju „objek­tiv­no“,
je­zi­kom ne­po­sre­do­va­no, sa­zna­nje pred­sta­vlja mit. Ova­ko shva­će­na
her­me­ne­u­ti­ka mo­že da ozna­ča­va naj­opšti­ji na­ziv za fi­lo­zo­fi­ju po­sle
„je­zič­kog za­o­kre­ta“ ko­ji je traj­no pro­ble­ma­ti­zo­vao kar­te­zi­jan­sko-kan­tov­sku sa­znaj­nu pa­ra­dig­mu15 usled če­ga je de­fi­ni­tiv­no od­ba­čen
san o sa­vr­še­nom, ne­po­sre­do­va­nom po­čet­ku ljud­skog zna­nja za­sno­
va­nog na oči­gled­noj do­stup­no­sti sve­sti se­bi sa­moj.16
Slič­no je raz­miš­ljao i Ri­čard Ror­ti kad je u svo­joj ču­ve­noj knji­
zi Fi­lo­zo­fi­ja i ogle­da­lo pri­ro­de17 is­ti­cao zah­tev za pre­laz sa epi­ste­
mo­lo­gi­je na her­me­ne­u­ti­ku. Ovaj pre­laz tre­ba­lo bi da ozna­či od­ba­
ci­va­nje kon­cep­ci­je „sa­zna­nja kao tač­nog pred­sta­vlja­nja“18, ko­je te­ži
pri­vi­le­go­va­nju i ap­so­lu­ti­zo­va­nju ne­kih pred­sta­va i iz­jaš­nja­va­nje za
slo­bod­nu raz­me­nu fi­lo­zof­skih gle­diš­ta li­še­nih zah­te­va za uni­ver­zal­
nom va­žnoš­ću. Epi­ste­mo­lo­gi­ja ili opšta te­o­ri­ja pred­sta­vâ, ko­ja je u
evrop­skoj kul­tu­ri od De­kar­ta do Hu­ser­la pred­sta­vlja­la ne­za­men­lji­
vu sa­znaj­nu me­ta­na­ra­ci­ju ko­ja je ga­ran­to­va­la si­gur­nost zna­nja, iz­
gra­đe­na je na uve­re­nju da ne sa­mo što je mo­gu­će već je i nu­žno
kon­stru­i­sa­nje ne­dvo­smi­sle­nih okvi­ra ko­ji su ne­za­vi­sni od re­zul­ta­ta
is­tra­ži­va­nja i u ko­ji­ma po­stig­nu­ti re­zul­ta­ti vi­še ne­će iza­zi­va­ti ni­ka­
kve sum­nje i na­me­ta­će se mak­si­mal­nom oči­gled­noš­ću, ne­na­tru­nje­
nom ni­ka­kvim re­la­ti­vi­zmom. Her­me­ne­u­ti­ka se, me­đu­tim, od­ri­če
pri­vi­le­go­va­ne po­zi­ci­je u vi­še­gla­sju kul­tu­re, ot­kri­va ar­bi­trar­nost uni­
ver­zal­nih pre­ten­zi­ja epi­ste­mo­lo­gi­je i po­ka­zu­je da su sve na­še te­o­ri­je
re­zul­tat dis­kur­ziv­nih prak­si.
Her­me­ne­u­ti­ka u obe pred­sta­vlje­ne kon­cep­ci­je pred­sta­vlja naj­
opšti­je od­re­đe­nje mo­der­nog, od­no­sno p ost­ kar­ te­ z i­j an­skog ,
an­ti­fun­da­men­ta­li­stič­kog dis­kur­sa. U okvi­ru tog dis­kur­sa na­la­ze se
na­iz­gled me­đu­sob­no ne­spo­ji­vi sta­vo­vi i tek­sto­vi: Ga­da­me­ra i De­
ri­de, Ror­ti­ja i Ri­ke­ra, Mer­lo-Pon­ti­ja i Fu­koa, a nji­ho­va za­jed­nič­ka
plat­for­ma je u d a­ lj a­va­nj e o d te­o­r i­j e s a­ zna­nj a (epi­ste­mo­lo­
g i­j e) kao fi­lo­zof­ske di­sci­pli­ne vi­šeg re­da ko­ja ci­lja na to da me­to­
dič­ki za­ga­ran­tu­je re­zul­ta­te svo­jih is­tra­ži­va­nja (za ko­je se tvr­di da su
15 K. Baynes, J. Boh­man, T. McCarthy, „Ge­ne­ral In­tro­duc­tion“, u: Af­ter Phi­lo­
sophy: End or Tran­sfor­ma­tion?, red. K. Baynes, J. Boh­man, T. McCarthy, Cam­
brid­ge, Mass.-Lon­don, 1987; A. M. Ka­ni­ow­ski, „Fi­lo­zo­fia po ‘ling­wistycznym
zwro­cie’“, Teksty Dru­gie, 1990, br. 5/6.
16 H. Buczyńska-Ga­re­wicz, Znak i oczywistość, War­sza­wa, 1981 (na­ro­či­to po­gla­vlje 2: Me­di­a­cja i pro­blem poc­ząt­ku).
17 R. Rorty, Fi­lo­zo­fia a zwi­er­ci­a­dło na­tury, War­sza­wa, 1994.
18 Ibid., str. 284.
194
Književne teorije XX veka
ade­kvat­ni u od­no­su na svoj pred­met) i na­met­ne ih dru­gi­ma u vi­du
ap­so­lut­nog zna­ča­ja.
U her­me­ne­u­tič­koj tra­di­ci­ji smi­sao ne po­sto­ji ne­za­vi­sno od in­
ter­pre­ta­ci­je, što zna­či da ne po­sto­ji jed­na me­to­da da se on uči­ni
pra­vo­sna­žnim. To pro­iz­la­zi iz slo­ma tra­di­ci­o­nal­nog mo­de­la isti­ne
za­sno­va­nog na ade­kvat­no­sti miš­lje­nja i biv­stvo­va­nja (adae­qu­a­tio rei
et in­tel­lec­tus) i po­ja­vi mo­de­la per­spek­ti­ve u ko­jem isti­na bi­va re­la­ti­
vi­zo­va­na i sve­de­na na po­zi­ci­ju ko­ju za­u­zi­ma su­bje­kat. Smi­sao se ne
na­la­zi u sve­tu u go­to­vom ob­li­ku oda­kle bi ra­zum tre­ba­lo da ga „iz­
vla­či“, već se ra­đa kroz pro­ces je­zič­kog sa­mo­ra­zu­me­va­nja su­bjek­ta
ko­ji se ne na­la­zi pred sve­tom, već je u nje­ga ugra­đen. Ka­ko ka­že Ga­
da­mer, „je­zič­nost ljud­skog is­ku­stva sve­ta ne sa­dr­ži u se­bi opred­me­
će­nost sve­ta“.19 Zbog to­ga in­ter­pre­ta­ci­ja ni­je ope­ra­ci­ja objek­tiv­nog
(pred­met­nog) opi­si­va­nja smi­sla, već eg­zi­sten­ci­jal­na prak­sa ko­ja me­
nja čo­ve­kov ži­vot.
Smi­sao ne po­sto­
ji ne­za­vi­sno od
in­ter­pre­ta­ci­je
In­ter­pre­ta­ci­ja
kao eg­zi­sten­ci­jal­
na prak­sa
Haj­de­ger
Tvor­cem an­ti­e­pi­ste­mo­loš­ke her­me­ne­u­tič­ke fi­lo­zo­fi­je XX ve­ka s pra­
vom se sma­tra Mar­tin Haj­de­ger. Za auto­ra Bit­ka i vre­me­na shva­ta­nje
je ve­za­no za ne­iz­be­žnu ugra­đe­nost čo­ve­ka u sve­tu. Raz­u­mem svet jer
sam nje­gov deo i uspe­vam u nje­mu da ži­vim. Ovu svo­je­vr­snu odo­
ma­će­nost u sve­tu Haj­de­ger na­zi­va
■ DA­SEIN (do­slov­no: tu­bi­tak)
bi­ćem-u-sve­tu
(in-der-Welt-sein).
– ter­min ko­ji je ko­ri­stio Mar­
Raz­u­me­va­nje ne spa­da u te­o­rij­sko
tin Haj­de­ger u Bit­ku i vre­me­nu
(1927) da bi od­re­dio in­di­vi­duu
zna­nje za­sno­va­no na dis­tan­ci­ra­no­
ko­ja eg­zi­sti­ra u sve­tu. Da­sein po­
sti u od­no­su na svet, već na prak­tič­
sto­ji u sve­tu i od­no­si se pre­ma
no zna­nje (Ga­da­mer u ovom kon­
nje­mu s raz­u­me­va­njem i bri­gom,
tek­stu go­vo­ri o phro­ne­sis, na­su­prot
što zna­či da uspe­va da se u tom
the­o­ria)
za­hva­lju­ju­ći ko­jem su mi
sve­tu pro­na­đe i u nje­mu op­sta­ne.
pred­me­ti mog sve­ta bli­ski i či­ne mo­
Raz­u­me­va­nje, ka­že Haj­de­ger, jeste
na­čin eg­zi­sten­ci­je Da­se­i­na, iz če­ga
je ne­po­sred­no okru­že­nje. Svet je tu
pro­iz­la­zi da raz­u­me­va­nje ni­je vi­še
po­red, kraj me­ne, ne na­su­prot me­
na­čin sa­zna­va­nja sve­ta (epi­ste­mo­
ni,
i za­to ga raz­u­mem, ali i obr­nu­
loš­ko tu­ma­če­nje her­me­ne­u­ti­ke),
to: sa­mo za­to što ga raz­u­mem, svet
već na­čin po­sto­ja­nja u nje­mu (na
mi po­ka­zu­je svo­ju bla­go­na­klo­nost
to­me se za­sni­va on­to­loš­ki obrt ko­
ji je ini­ci­rao Haj­de­ger, a ko­ji je još
i mo­gu se u nje­mu ose­ća­ti pri­jat­
ra­ni­je na­go­ve­stio Ni­če).
no, kao kod ku­će. Ova pr­vo­bit­na,
19 Up. ovde moju nap. 13.
VI. Hermeneutika 195
Haj­de­ge­ro­va
kon­cep­ci­ja
raz­u­me­va­nja
Biv­stvo­va­nje kao
uslov po­sto­ja­nja
onog što je­ste
Apo­fak­tič­ki
dis­kurs
Pravi glas bitka
Od­nos iz­me­đu
go­vo­ra i po­e­zi­je
razu­me­va­ju­ća pri­pad­nost sve­tu, raz-ume­va­nje (Ver-ste­hen) sve­ta ko­je
se po­ka­zu­je čo­ve­ku jeste osnov­na cr­ta sa­vre­me­ne her­me­ne­u­ti­ke.
Haj­de­ger je, me­đu­tim, ve­o­ma br­zo pre­šao s pro­u­ča­va­nja eg­zi­sten­
ci­jal­nih uslo­va shva­ta­nja sve­ta te, da­kle, ono­ga što je­ste, na me­di­ta­ci­ju
o to­me šta pred­sta­vlja osnov­ni uslov po­sto­ja­nja ono­ga što je­ste, ali sâmo
„ni­je“. Kon­sta­to­vao je da to neš­to je­ste bi­tak (Sein) ko­ji te­melj­no tre­ba
raz­li­ko­va­ti od njegovog biv­stvo­va­nja (Se­i­en­de). Ko­li­ko se o biv­stvo­va­nju
mo­že go­vo­ri­ti kao o ne­če­mu što je­ste, to­li­ko se o bit­ku uopšte ne tre­ba
iz­jaš­nja­va­ti. Ako se bi­lo ko­je biv­stvo­va­nje i mo­že za­mi­sli­ti i pred­sta­vi­ti
poj­mo­vima, on­da se bi­tak iz­mi­če lo­gi­ci pred­sta­vlja­nja i pri­mo­ra­va na
pri­me­nu apo­fa­tič­kog dis­kur­sa: mo­že se go­vo­ri­ti o to­me šta bi­tak ni­je, ali
ne­ma na­či­na da se ka­že šta je­ste. Na taj na­čin Haj­de­ger po­stu­pa slič­no
ta­ko­zva­nim ne­ga­tiv­nim te­o­lo­zi­ma ko­ji o Bo­gu ne že­le da se iz­jaš­nja­va­ju,
jer bi ga u tom slu­ča­ju tre­ti­ra­li kao bi­lo ko­ju stvar, bi­lo ko­je biv­stvo­va­
nje. Bog se – do­ka­zu­ju – ipak ne na­la­zi u po­ret­ku biv­stvo­va­nja, da­kle,
o Nje­mu se ne mo­že niš­ta re­ći. Slič­no je i sa bit­kom. U svom ka­sni­jem
de­lu – Pri­lo­zi fi­lo­zo­fi­ji (ob­ja­vlje­nom tek po­sle nje­go­ve smr­ti), Haj­de­ger
je od­re­dio če­ti­ri „svoj­stva“ bit­ka. To su: j e­ di n­st vo, ne­pre d­st av­
lj i­vo st , p o­s eb­no st i sk r i­v a­nj e.20 Ipak, po­sto­ji ta­kav je­zik u ko­
jem je me­di­ta­ci­ja o Bit­ku naj­ma­nje pre­ma nje­mu opre­siv­na. Pre­ma
Haj­de­ge­ru, taj je­zik je po­e­zi­ja jer su pe­sni­ci pra­vi „pa­sti­ri bit­ka“.
Fi­lo­zof ko­ji me­di­ti­ra nad sti­ho­vi­ma ni­je du­žan da ih tu­ma­či, jer
je­zik ko­men­ta­ra pri­pa­da pred­sta­vljač­kom je­zi­ku ko­ji ni­je u sta­nju da
ot­kri­je pra­vi glas bit­ka. Tra­di­ci­o­nal­ni ko­men­ta­tor i fi­lo­zof za­do­vo­lja­
va se onim što je­ste, pod­re­đu­ju­ći se­bi, sa­mim tim, i opred­me­ću­ju­ći
pra­vi smi­sao ko­ji do­la­zi „odan­de“, iz ne­pred­sta­vlji­ve sfe­re, da­kle, iz
du­bi­ne sa­mog bit­ka. Ko­men­ta­tor po­stu­pa pre­ma ko­men­ta­ri­sa­nom
tek­stu ona­ko ka­ko kar­te­zi­jan­ski su­bje­kt po­stu­pa pre­ma pred­me­ti­ma
– pred­sta­vlja ga uz po­moć sop­stve­nih pred­sta­va (poj­mo­va, ide­ja, do­
ži­vlja­ja) – ne do­zvo­lja­va­ju­ći mu da jed­no­stav­no bu­de. In­ter­pre­ta­tor,
da­kle, tre­ba sa­mo da po­ka­zu­je ka­ko se va­lja od­no­si­ti pre­ma pe­smi a
da se ne za­glu­ši nje­no „či­sto po­sto­ja­nje“ sop­stve­nim je­zi­kom i da se
ko­nač­no „po­vu­če u sen­ku s ob­jaš­nje­nji­ma“.21
Haj­de­ger pre­o­bra­ža­va tra­di­ci­o­na­lan od­nos iz­me­đu go­vo­ra i po­e­
zi­je i ka­že da po­e­zi­ja ne ko­ri­sti go­vor već ga omo­gu­ća­va. Go­vor ko­ji
se ču­je u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu je de­ge­ne­ri­sa­na for­ma (br­blja­nje)
iz­vor­nog ka­zi­va­nja (Sa­gen). Ta­kvo raz­u­me­va­nje po­e­zi­je bit­no se
raz­li­ku­je od for­ma­li­stič­kih (po­e­zi­ja kao za­um­ni go­vor) i od kul­tu­ro­
loš­kih kon­cep­ci­ja (po­e­zi­ja kao trag stvar­no­sti). Po­e­zi­ja pret­ ho­ di
20 M. He­i­deg­ger, Przyczynki do fi­lo­zo­fii (z wydar­za­nia), Kraków, 1996, str. 236.
21 M. He­i­deg­ger, Ob­ja­ś­ni­e­nia do po­e­zji Hölderlina, op. cit., str. 8.
196
Književne teorije XX veka
go­vo­r u u tom smi­slu što se go­vor
od­no­si na ono što je­ste (raz­me­nju­
je se sa stva­ri­ma), dok je po­e­zi­ja
„usta­no­vlja­va­nje bit­ka“ (Stif­tung
des Se­ins), od­no­sno upu­ću­je na
ono što uslo­vlja­va sva­ko biv­stvo­
va­nje, ali sa­ma ni­je biv­stvo. U tom
smi­slu je po­e­zi­ja uslov po­ja­vlji­va­
nja sve­ta, a pe­snik onaj ko bdi nad
bit­kom, dok je in­ter­pre­ta­tor onaj
ko pri­su­stvu­je tom po­ja­vlji­va­nju,
tom isi­ja­va­nju sve­ta, mak­si­mal­no
po­ti­ru­ći sop­stve­nu su­bjek­tiv­nost.
Sti­ho­vi po­zi­va­ju na osluš­ki­va­nje
* Mar­tin Haj­de­ger, Miš­lje­nje i pe­va­nje,
tog pr­vo­bit­nog go­vo­ra sve­ta, a to
No­lit, Be­o­grad, 1982, str. 170, pre­vod:
Bo­ži­dar Zec.
osluš­ki­va­nje omo­gu­ća­va na­sta­nji­
** Pre­ma Haj­de­ge­ru, „čo­vek go­vo­ri, ako
va­nje u iz­vor­no ka­zi­va­nje. Ovo
od­go­va­ra je­zi­ku“. U: ibid., str. 194.
na­sta­nji­va­nje u po­et­ski go­vor omo­
gu­ća­va in­ter­pre­ta­to­ru da po­no­vi gest sa­mog nad­pe­sni­ka (ka­ko Haj­
de­ger na­zi­va Hel­der­li­na) ko­ji je sta­no­vao u bli­zi­ni bo­go­va. Ne­ma
sum­nje da se u ova­kvom raz­miš­lja­nju is­po­lja­va hi­je­ra­ts­ka (osve­će­
na) kon­cep­ci­ja po­et­skog je­zi­ka li­še­nog bi­lo ka­kvih ve­za sa sva­ko­
dnev­nom ko­mu­ni­ka­ci­jom i ko­ji u se­bi ču­va se­ća­nje na opšte­nje sa
onim što je sve­to. U Pi­smu o hu­ma­ni­zmu Haj­de­ger pi­še: „Me­đu­tim,
ako čo­vek tre­ba još jed­nom da na­đe svoj put u bli­zi­nu biv­stvo­va­nja,
on mo­ra naj­pre da na­u­či da eg­zi­sti­ra u bez­i­me­nom.“22
■ JE­ZIK (nem. Sprac­he) – u her­
me­ne­u­tič­koj fi­lo­zo­fi­ji pr­vo­bit­na
od­li­ka ljud­ske eg­zi­sten­ci­je. Čo­vek
po­sto­ji jer po­sto­ji u je­zi­ku ko­ji se,
pre­ma Haj­de­ge­ru, „na­la­zi u naj­
bli­žem su­sed­stvu ljud­skog bi­ća“*
i ima mo­guć­nost da ot­kri­va svet.
Pre­ma Ga­da­me­ru, opet, je­zik pred­
sta­vlja sva­ko biv­stvo­va­nje ko­je se
mo­že raz­u­me­ti. U ka­sni­joj Haj­de­
ge­ro­voj fi­lo­zo­fi­ji je­zik go­vo­ri sam
iz se­be (čo­vek sa­mo uče­stvu­je u
tom go­vo­ru, ali nji­me ne vla­da),**
a ono što je re­če­no go­vo­rom je­zi­
ka je­ste po­e­zi­ja.
Iz­vor­no
ka­zi­va­nje
Vra­ća­nje iz­gu­blje­nih sim­bo­la
Fi­lo­zo­fi­ja Po­la Ri­ke­ra, sna­žno uko­re­nje­na – kao i sva­ka her­me­ne­u­ti­
ka – u hriš­ćan­sku te­o­lo­gi­ju, po­la­zi od sle­de­će di­jag­no­ze: naš­li smo
se, da­kle, u si­tu­a­ci­ji u ko­joj pa­da­ju u za­bo­rav ži­vi slo­je­vi sim­bo­lič­
kog go­vo­ra, dok je bo­gat­stvo smi­sla sa­svim ne­sta­lo. Za­to je neo­p­
hod­na re­flek­si­ja ko­ja bi omo­gu­ći­la pro­bi­ja­nje kroz mr­tve slo­je­ve
zna­ko­va do ži­vog Lo­go­sa. Go­di­ne 1963. ova­ko je pi­sao: „Od Haj­
de­ge­ra ću po­zaj­mi­ti raz­u­me­va­nje mi­to­va i sim­bo­la kao raz­u­me­va­
nje ti­pič­no her­me­ne­u­ti­ci ko­ja že­li da od­ra­zi [...] pu­no­ću smi­sla.“23
22 M. Haj­de­ger, Put­ni zna­ko­vi, Pla­to, Be­o­grad, 2003, str. 284, pre­vod: Bo­ži­dar
Zec.
23 P. Ri­co­e­ur, Kon­flikt her­me­ne­utyk: epi­ste­mo­lo­gia in­ter­pre­ta­cji, op. cit., str. 134.
VI. Hermeneutika 197
Ri­ker i hriš­ćan­ska
te­o­lo­gi­ja
Po­vra­tak
her­me­ne­u­tič­koj
na­iv­no­sti
To bi mo­ra­la bi­ti her­me­ne­u­ti­ka
ko­ja pa­žlji­vo slu­ša go­vor sim­bo­la
i tra­ga za „po­nov­nom na­iv­noš­ću“.
Inter­pre­ti­ra­ju­ći, ka­že Ri­ker, „na­sto­
ji­mo da pro­na­đe­mo post­kri­tič­ku
na­iv­nost ko­ja ko­ri­sti či­tav ar­se­nal
sred­sta­va i na­či­na eg­ze­ge­ze da bi
ono što sa­opšta­va taj pr­vo­bit­ni,
fun­da­men­ta­lan go­vor mo­glo da
go­vo­ri i po­sto­ji“.24 Pret­po­stav­ka je,
da­kle, sle­de­ća:
■ HER­ME­NE­U­TI­KA SUM­NJI
(fr. l’herméne­u­ti­que de la su­
spicion) – ter­min Po­la Ri­ke­ra ko­ji
ozna­ča­va kri­tič­ki pra­vac u no­vo­ve­
kov­noj her­me­ne­u­ti­ci, či­ji su pred­
stav­ni­ci Marks, Frojd i Ni­če, jer su
do­ve­li u sum­nju su­ve­re­nost su­bjek­
ta. Marks ga je in­ter­pre­ti­rao kao
funk­ci­ju eko­nom­ske kla­sne bor­
be, Ni­če – kao igrač­ku u ru­ka­ma
mrač­nih na­gon­skih sna­ga, a Frojd
kao po­sle­di­cu sek­su­al­ne ne­u­ro­ze.
1. Smi­sao ko­ji je re­fleks ob­ja­vlje­nog sve­tog go­vo­ra ni­je dat di­rekt­
no, već po­mo­ću sim­bo­la (tek­sto­va), sve­do­čan­stva Lo­go­sa.
2. Sim­bo­le (tek­sto­ve) tre­ba tu­ma­či­ti po­mo­ću do­stup­nih eg­ze­get­
skih teh­ni­ka.
3. Eg­ze­ge­za sim­bo­la (tek­sto­va) je neo­p­hod­na eta­pa na pu­tu kon­
sti­tu­i­sa­nja su­bjek­ta.
In­ter­pre­ta­ci­ja
sim­bo­la kao
eg­zi­sten­ci­jal­no-te­o­loš­ka
si­tu­a­ci­ja
Her­me­ne­u­tič­ko
či­ta­nje
knji­žev­nih
tek­sto­va
Ovu ele­men­tar­nu eg­zi­sten­ ■ OB­JAŠ­NJA­VA­NJE (nem. Er­
ci­jalno-te­o­loš­ku si­tu­a­ci­ju ko­ja klären, fr. ex­pli­ca­ti­on) – pre­ma Dil­
se za­sni­va na to­me što se čo­vek, ta­ju, po­stu­pak ti­pi­čan za pri­rod­ne
me­di­ti­ra­ju­ći nad sim­bo­li­ma kul­ na­u­ke ko­je se ba­ve ob­jaš­nja­va­njem
tu­re, vra­ća iz­gu­blje­nom Lo­go­su i či­nje­ni­ca. Pre­ma Ri­ke­ru, po­čet­na
za­hva­lju­ju­ći to­me je u pot­pu­no­sti eta­pa her­me­ne­u­tič­kog pro­ce­sa ko­
ji te­ži ka raz­u­me­va­nju. U di­ja­lek­
ono što je­ste, Ri­ker pri­me­nju­je na ti­ci ob­jaš­nja­va­nja i raz­u­me­va­nja
oblast re­flek­si­je o knji­žev­no­sti. Či­ ulo­gu pr­vog bi tre­ba­lo da ima­ju
ta­nje knji­žev­nih tek­sto­va je mi­sa­o­ objek­tiv­ne me­to­de struk­tu­ra­li­stič­
ni na­por či­ta­o­ca ko­ji, pri­sva­ja­ju­ći ke ana­li­ze ko­je in­ter­pre­ta­tor mo­ra
smi­sao, isto­vre­me­no stva­ra sam da pre­sko­či pri­li­kom či­na usva­ja­
nja smi­sla za raz­u­me­va­njem.
se­be. Poš­to smi­sao ni­je dat ne­po­
sred­no, bez se­mi­o­tič­ke me­di­ja­ci­je, on­da in­ter­pre­ta­tor mo­ra da pre­
đe dug „za­o­bi­la­zni put“ ko­ri­ste­ći ra­zno­vr­sne eg­ze­get­ske teh­ni­ke ka­
ko bi re­kon­stru­i­sao sim­bo­le (tek­sto­ve) zna­čaj­ne za struk­tu­ru. Ri­ker
je u ta­kve teh­ni­ke ubra­jao, na pri­mer, struk­tu­ral­nu ana­li­zu ko­ja je
pru­ža­la ne­pro­ce­nji­vu po­moć pri­li­kom de­fi­ni­sa­nja for­mal­nih uslo­va
zna­če­nja. Me­đu­tim, ta­ko­đe je is­ti­cao da struk­tu­ral­na ana­li­za pred­
sta­vlja sa­mo uvod­nu, pro­pe­de­u­tič­ku i ob­jaš­nja­va­ju­ću eta­pu na pu­
tu ka raz­u­me­va­nju. Kraj­nja tač­ka in­ter­pre­ta­ci­je je usva­ja­nje smi­sla
ili pro­na­la­že­nje u tek­stu onog sve­ta u ko­jem bi­smo se – ka­ko če­sto
go­vo­ri Ri­ker – mo­gli na­sta­ni­ti. Ov­de je reč o ta­kvoj vr­sti is­ku­stva
24 Ibid., str. 136.
198
Književne teorije XX veka
■ NA­RA­TIV­NI IDEN­TI­TET (fr.
iden­tité nar­ra­ti­ve) – Pol Ri­ker je
ovaj ter­min uveo u tre­ćem to­mu
Vre­me­na i pri­če (1995) i on ozna­
ča­va ne­mi­nov­nost na­ra­ti­va (ko­ji je
i sam po­dra­ža­va­nje de­lat­no­sti na
ukrš­ta­nju isto­ri­je i fik­ci­je) to­kom
pro­ce­sa usta­no­vlja­va­nja sop­stve­
nog iden­ti­te­ta. Pri­ča vr­ši re­de­skrip­
ci­ju ži­vo­ta kroz fik­ci­ju.* „Zar ne
sma­tra­mo ljud­ske ži­vo­te či­tlji­vi­jim
kad su ob­jaš­nje­ni u pri­ča­ma ko­je
lju­di pri­ča­ju o se­bi? I, zar te ži­vot­ne
pri­če ne po­sta­ju ra­zu­mlji­vi­je kad se
na njih pri­me­ne na­ra­tiv­ni mo­de­li –
in­tri­ge – po­zajm­lje­ne iz isto­ri­je [...]
ili fik­ci­je (dra­me ili ro­ma­na)?“**
* P
. Ri­co­e­ur, „Ob­ja­wi­a­nie i po­wi­a­da­mi­
a­nie“, u: Egzysten­cja i her­me­ne­utyka.
Ro­zprawy o me­tod­zie, War­sza­wa,
1985, str. 369.
** P. Ri­co­e­ur, O so­bie samym ja­ko innym,
War­sza­wa, 2003, str. 190.
■ TRA­DI­CI­JA – isto­rij­ski du­hov­ni
pro­stor ko­ji po­ve­zu­je tekst i nje­go­
vog in­ter­pre­ta­to­ra. Pre­ma Ri­ke­ru,
tra­di­ci­ja je ne­iz­o­sta­van deo sa­mo­
ra­zu­me­va­nja. „In­ter­pre­ta­ci­ja i tra­
di­ci­ja su li­ce i na­lič­je jed­ne iste
isto­rič­no­sti. In­ter­pre­ta­ci­ja se ba­vi
tra­di­ci­jom i sa­ma stva­ra tra­di­ci­ju.
Tekst je na­sta­vak ne­ke tra­di­ci­je, a
in­ter­pre­ta­ci­ja je na­sta­vak tek­sta.“*
Pre­ma Ga­da­me­ru, tra­di­ci­ja ko­ja
se na­la­zi u ali­je­ni­zovanom knji­
žev­nom stva­ra­laš­tvu (od­no­sno, u
tek­sto­vi­ma) mo­ra bi­ti oslo­bo­đe­na
od ono­ga što je stra­no i usvo­je­na
či­nom raz­u­me­va­nja.
* P. Ri­co­e­ur, „Eg­ze­ge­za i her­me­ne­utyka“,
u: Eg­zi­sten­cja i her­me­ne­utyka. Ro­sprawy
o me­tod­zie, War­sza­wa, 1985, str. 333.
pro­jek­to­va­nog po­mo­ću tek­sta ko­
je bi se suš­tin­ski od­no­si­lo na moj
ži­vot. „Ako su­bje­kat ose­ća po­tre­
bu da razu­me sa­mo­ga se­be pred
tek­stom, on­da je to za­to što se
tekst ne za­tva­ra sam u se­be ne­go
se otva­ra pre­ma sve­tu ko­ji su­bje­kt
iz­no­va opi­su­je.“25 Či­ta­ju­ći tekst,
či­ta­lac ne sa­mo što se tru­di da raz­
u­me svet ko­ji se pred njim otva­ra
ne­go se tru­di i da raz­u­me sa­mog
se­be u sve­tu ko­ji je po­ka­zan u tek­
stu. Raz­u­me­ti tekst zna­či pri­zna­ti
da mo­gu da na­sta­nim svet ko­ji
on pro­jek­tu­je, i obr­nu­to: ako usva­
jam smi­sao tek­sta, od­no­sno na­la­
zim se u sve­tu ko­ji je on stvo­rio,
to zna­či da ga raz­u­mem. To zna­či
i da, za­hva­lju­ju­ći toj si­tu­a­ci­ji, po­
či­njem da raz­u­mem sa­mog se­be.
To sa­mo­ra­zu­me­va­nje, pre­ma Ri­
ke­ru, iz­me­đu osta­log do­bi­ja i for­
mu na­ra­ci­je za­hva­lju­ju­ći ko­joj ne
sa­mo što mo­gu da is­pri­čam ono
o če­mu tekst go­vo­ri ne­go mo­gu i
da „is­pri­čam sop­stve­ni ži­vot“ ko­ji
ima smi­sla ono­li­ko ko­li­ko je is­po­
sre­do­van sim­bo­li­ma i tek­sto­vi­ma
kul­tu­re. Smi­sao na­šeg ži­vo­ta, ka­že
Ri­ker, isto kao i smi­sao sve­ta, ni­je
dat di­rekt­no, već zah­te­va na­por re­
flek­si­je ko­ja mo­ra pro­na­ći pot­po­ru
u zna­ci­ma ko­ji po­ti­ču s dru­ge stra­
ne. Re­flek­si­ja se sva­ka­ko „do­ga­đa“
u je­zi­ku, i za­to sa­mo­ra­zu­me­va­nje
mo­ra ima­ti dis­kur­ziv­ni ka­rak­ter.
Tu­ma­če­nje tek­sto­va je neo­p­ho­dan
uslov sa­mo­ra­zu­me­va­nja bez ko­jeg
se su­bje­kat ne mo­že kon­sti­tu­i­sa­ti:
25 P. Ri­co­e­ur, „Ex­pli­qu­er et com­pren­dre“, u: Du tex­te à l’ac­tion. Es­sa­is d’herméne­
u­ti­que II, Pa­ris, 1986, str. 187.
VI. Hermeneutika 199
Ži­vot u po­tra­zi
za pri­čom
Na­ra­tiv­ni
iden­ti­tet
ovo je osnov­na po­ru­ka Ri­ke­ro­ve her­me­ne­u­ti­ke. To, ta­ko­đe, na­ro­či­
to u ka­sni­jim ra­do­vi­ma, do­vo­di do pri­hva­ta­nja na­ra­tiv­nog iden­ti­te­ta
kao ele­men­tar­ne stra­te­gi­je sa­mo­ra­zu­me­va­nja.26 Ri­ker ova­ko re­zo­nu­je:
poš­to sa­mo­ra­zu­me­va­nje pred­sta­vlja in­ter­pre­ta­ci­ju (i obr­nu­to) ko­ja
iz­me­đu zna­ko­va i sim­bo­la pro­na­la­zi pri­ču kao pri­vi­le­go­va­nu for­mu
(jer je an­tro­po­loš­ki ute­me­lje­na: čo­vek je ne sa­mo ra­zum­na ži­vo­ti­
nja – ani­mal ra­ti­o­na­le, već je u sta­nju i da pri­ča – ho­mo nar­rans),
on­da je pri­ča osnov­no sred­stvo za iz­grad­nju sop­stve­nog iden­ti­te­ta.
Sa­mim tim, me­đu­tim, bu­du­ći da su pri­če ugra­đe­ne u fik­ci­ju a ne sa­
mo u re­al­nu isto­ri­ju, iden­ti­tet do­bi­ja fik­ti­van ka­rak­ter što – u ovom
slu­ča­ju – zna­či in­ter­pre­ta­tiv­ni ili is­kon­stru­i­san. Ova kon­struk­ci­ja
pro­iz­la­zi iz ko­riš­će­nja u sop­stve­noj pri­či po­de­snih knji­žev­nih mo­de­
la ko­ji me­ša­ju raz­ne sti­lo­ve (ro­ma­nesk­ni, auto­bi­o­graf­ski, isto­ri­o­graf­
ski). Ni­ko ne­ma ne­po­sre­dan pri­
ISTO­RIČ­NOST (nem. Geschic­hstup sa­mom se­bi i s ob­zi­rom na ■tlic­hke­it)
– ter­min ko­ji je uveo
to, ako že­li da raz­u­me ko je, mo­ra Dil­taj da bi de­fi­ni­sao cilj na­u­ke
stal­no da se po­zi­va na pri­če i zna­ o du­hu (Ge­is­te­swis­sen­schaft), a
ko­ji je Haj­de­ger ko­ri­stio u Bit­ku
ke kul­tu­re.
Od re­či do du­ha
Pre­va­zi­la­že­nje
stra­no­sti sve­ta
Osnov­na te­za Ga­da­me­ro­ve her­me­
ne­u­ti­ke gla­si ova­ko: „Her­me­ne­u­
ti­ka sa­vla­da­va du­hov­nu dis­tan­cu
i usva­ja otu­đe­nost tu­đeg du­ha.“27
Slič­no, da­kle, kao i kod Ri­ke­ra, her­
me­ne­u­tič­ki pro­blem se za­sni­va na
pre­va­zi­la­že­nju stra­no­sti sve­ta, a taj
pro­blem je ta­ko od­luč­no – ve­zu­ju­
ći ga za raz­u­me­va­nje – po­sta­vio
Haj­de­ger. Ipak, dru­ga­či­je od Ri­ke­
ra, za ko­jeg je re­flek­si­ja su­bjek­ta
nad sa­mim so­bom naj­va­žni­ji na­
čin usva­ja­nja smi­sla, Ga­da­mer naj­
vi­še in­si­sti­ra na „pro­me­ni ne­čeg
tu­đeg i mr­tvog u ne­po­sred­no sa­pri­
su­stvo i bli­skost“, a sa­mim tim na
i vre­me­nu da bi de­fi­ni­sao na­čin
po­sto­ja­nja Da­se­i­na. Isto­rič­nost od­
re­đu­je na­čin čo­ve­ko­vog biv­stvo­va­
nja ko­ji uka­zu­je na nje­go­vu ugra­
đe­nost u isto­ri­ju i tra­di­ci­ju, kao i
ne­mi­nov­nost nje­ne in­ter­pre­ta­ci­je.
Iako isto­ri­ja de­lu­je na čo­ve­ka (pre­
ma Ga­da­me­ru, to je ta­ko­zva­na
Wir­kung­sgeschic­hte = delotvorna
isto­ri­ja), čo­vek po­sto­ji u neo­t­klo­
nji­vom ho­ri­zon­tu tra­di­ci­je ko­ja de­
ter­mi­ni­še nje­go­vu sa­mo­spo­zna­ju.
Čo­ve­ko­va eg­zi­sten­ci­ja je isto­rij­ska,
jer nje­na pro­men­lji­vost „po­dra­ža­
va“ di­na­mi­ku proš­lo­sti ak­tu­a­li­zo­
va­ne u sva­kom či­nu in­ter­pre­ta­ci­je.
Slič­no je sma­trao i Bah­tin ko­ji je
pi­sao da se „stva­ra­lač­ko raz­u­me­
va­nje ne od­ri­če sa­mog se­be, svog
me­sta u vre­me­nu i sop­stve­noj kul­
tu­ri, niš­ta ne za­bo­ra­vlja“.*
* M. Bac­htin, „Od­po­wi­e­dź na pyta­nie re­
dak­cji ‘No­wyj Mir’“, u: Estetyka twórc­
zo­ś­ci sł­ow­nej, War­sza­wa, 1986, str. 474.
26 P. Ri­co­e­ur, „Temps et récit“, t. 3: „Le temps ra­conté“, Pa­ris, 1985.
27 H.-G. Ga­da­mer, Estetyka i her­me­ne­utyka, op. cit., 124.
200
Književne teorije XX veka
■ ALE­GO­RI­JA – her­me­ne­u­tič­ki
na­čin ko­riš­će­nja ale­go­ri­je du­gu­je­
mo Fi­lo­nu iz Alek­san­dri­je (od oko
30. g. p. n. e. – do oko 45. g. n. e.),
auto­ru, iz­me­đu osta­log, de­la Le­
gum al­le­go­ri­ae (Ale­go­ri­je za­ko­na).
Po­ve­zu­ju­ći je­vrej­sku te­o­lo­gi­ju s
he­le­ni­stič­kom fi­lo­zo­fi­jom, Fi­lon je
pr­vi put na bi­blij­sku eg­ze­ge­zu pri­
me­nio drev­ne grč­ke me­to­de ale­go­
rij­skog tu­ma­če­nja (zva­nog hypo­no­
ia), ko­riš­će­nog za ob­jaš­nja­va­nje
za­go­net­nih me­sta u Ho­me­ro­vim i
He­si­o­do­vim po­e­ma­ma ili grč­kim
mi­to­vi­ma, gde su po­je­di­nim li­ko­vi­
ma pri­pi­si­va­ne od­re­đe­ne psi­ho­loš­
ke ili fi­lo­zof­ske isti­ne. Svo­ju te­o­loš­
ku ute­me­lje­nost ale­go­ri­ja je ste­kla
za­hva­lju­ju­ći sve­tom apo­sto­lu Pa­
vlu, ko­ji je u Po­sla­ni­ci Galačanima
sv. apo­sto­la Pa­vla (4,21–31) Sa­ru i
Avra­ma pred­sta­vio kao ale­go­ri­ju
(al­le­go­ro­u­me­na) dva za­ve­ta: sta­rog
– ve­za­nog za rop­stvo i no­vog – ve­
za­nog za obe­ća­nje slo­bo­de. Na taj
na­čin je ale­go­ri­ja do­bi­la no­vo zna­
če­nje i od re­to­rič­ke mi­sa­o­ne fi­gu­re
pre­tvo­ri­la se u ti­po­loš­ku fi­gu­ru ko­
ja opi­su­je od­nos iz­me­đu Sta­rog i
No­vog za­ve­ta u okvi­ru hriš­ćan­ske
eko­no­mi­je spa­se­nja (apo­stol Pa­vle
je od­re­đu­je kao „pri­li­ka“ u: Ri­mlja­
ni­ma po­sla­ni­ca sv. apo­sto­la Pa­vla,
5.14). Na osno­vi ovog prin­ci­pa,
svi do­ga­đa­ji opi­sa­ni u Sta­rom za­
ve­tu tu­ma­če­ni su kao pre­fi­gu­ra­ci­
ja je­van­đel­skih do­ga­đa­ja. Na taj
na­čin je ale­go­ri­ja, upi­sa­na u struk­
tu­ru Sve­tog pi­sma, po­sta­la osno­va
nje­go­ve in­ter­pre­ta­ci­je, od­no­sno
a l e­ go­re­ ze, ko­riš­će­ne ve­ko­vi­ma
u pa­tri­stič­koj eg­ze­ge­zi. O sporu
iz­me­đu dva tu­ma­če­nja Sve­tog pi­
sma iz­me­đu pri­sta­li­ca do­slov­ne
→
raz­go­vor iz­me­đu me­đu­sob­no bli­
skih du­ho­va. In­ter­pre­ta­tor pi­sa­nog
tek­sta je du­žan da ukla­nja otu­đe­
nost i omo­gu­ća­va ne­po­sred­nu re­
cep­ci­ju tek­sta. To neš­to što je otu­
đe­no i mr­tvo u tek­stu je pi­smo,
„trag du­ha“, „mr­tvi trag smi­sla“ iz­
lo­žen raz­u­me­va­nju. „Pi­smo i ono
što u nje­mu uče­stvu­je, knji­žev­nost,
je ra­zu­mlji­vost du­ha ot­kri­ve­nog
u ne­čem naj­o­tu­đe­ni­jem.“ Pi­smo u
se­bi ču­va moć du­ha i za­hva­lju­ju­ći
to­me je mo­gu­ća tra­di­ci­ja ko­ja – na­
kon de­ši­fro­va­nja i raz­u­me­va­nja
– bi­va li­še­na od­li­ka otu­đe­no­sti i
po­sta­je „ta­ko čist duh da nam se
obra­ća kao da je sa­vre­me­na“. Do­la­
ze­ći do nas iz du­bi­ne proš­lo­sti ili iz
sfe­re na­ma stra­nog du­ha, umet­nič­
ko de­lo ko­je raz­u­me­mo „sto­ji pred
na­ma li­cem u li­ce“.28 Ova pa­vli­ni­stič­ka me­ta­fo­ra ne­po­sred­nog
opa­ža­nja29 ne­dvo­smi­sle­no po­ka­zu­
je da je za Ga­da­me­ra, za­hva­lju­ju­
ći raz­u­me­va­nju, mo­guć po­vra­tak
ži­vog Lo­go­sa u pra­vom smi­slu.30
Reč je za­i­sta nu­žno od­re­đe­nje ide­
je, me­đu­tim, ona sa­ma „po­sto­ji u
svom čul­nom ob­li­ku sa­mo za­to
da bi se pre­o­bra­zi­la u iz­go­vo­re­no“.
Her­me­ne­u­ti­ka „usva­ja stra­nost
stra­nog du­ha“, pri­sva­ja ono što je
raz­li­či­to, na­sta­nju­je ne­po­zna­to.
Po­la­zna tač­ka je, da­kle, He­ge­lo­va:
ne­raz­dvo­ji­vost is­ka­za­nog i is­ka­za.
He­ge­lo­vo je i is­ho­diš­te: po­vla­če­nje
28 Ibid., str. 125.
29 „Tako sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad
poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat“ (Korinćanima posla­
nica prva sv. apostola Pavla, prev. Vuk Karadžić).
30 H.-G. Gadamer, Istina i metoda..., op. cit., 176.
VI. Hermeneutika 201
Ga­da­me­ro­va
kon­cep­ci­ja
knji­žev­nog
stva­ra­nja
Po­vra­tak
pu­no­će smi­sla
Ga­da­mer i He­gel
Či­ta­nje
kao slu­ša­nje
du­ha „iz spo­ljaš­nje sfe­re u sfe­ru
unu­traš­njeg po­sto­ja­nja, du­ha ko­
ji se u ve­zi s tim vi­še ne po­ve­zu­je
u ne­de­lji­vu ce­li­nu sa svo­jom te­le­
snom stra­nom“.31 Ko­na­čan raz­log
her­me­ne­u­tič­kog po­du­hva­ta ta­ko
po­sta­je na­gli skok: od čul­nog ka
ide­al­nom, od is­ka­za do is­ka­za­nog,
skok ko­ji pred­sta­vlja suš­ti­nu ale­
go­rij­skog po­stup­ka. Poš­to „istin­
sko do­vr­še­nje je­zi­ka do­vo­di sam
je­zik do ne­sta­ja­nja iza ono­ga što
je nji­me re­če­no“,32 a knji­žev­nost
pred­sta­vlja in­sce­na­ci­ju pra­vog go­
vo­ra, on­da či­ta­nje knji­žev­nog tek­
sta pod­se­ća na slu­ša­nje: „Iskon­sko
bi­će je­zi­ka je ono u če­mu se otva­
ra­mo ka­da ču­je­mo je­zik, ono iz­go­
vo­re­no.“33 „Is­ku­stvo či­ta­nja omo­
gu­će­no str­plji­vom či­ta­o­cu“ tre­ba­lo
bi da se za­sni­va is­klju­či­vo na to­me
da či­ta­lac, ne žu­re­ći, „uvek iz­no­va
po­ku­ša da ču­je [...] pra­vu reč“ pe­sni­
ka.34 Či­ta­nje se vi­še ne na­sla­nja, kao
kod Ri­ke­ra, na di­ja­lek­ti­ku objek­ti­
vi­zu­ju­ćeg ob­jaš­nja­va­nja i su­bjek­tiv­
nog raz­u­me­va­nja, već na pom­no
slu­ša­nje opri­sut­nju­ju­ćeg pe­snič­kog
go­vo­ra ko­ji po­zi­va na raz­go­vor.
„Pe­sma po­zi­va na du­go i pom­no
slu­ša­nje i di­ja­log u ko­jem se do­vr­
ša­va raz­u­me­va­nje.“35 Po­e­zi­ju, ka­že
Ga­da­mer, ne tre­ba posmatrati kao
→
in­ter­pre­ta­ci­je (sen­sus hi­sto­ri­cus)
i pri­sta­li­ca ale­go­rij­ske in­ter­pre­ta­ci­je
(sen­sus spi­ri­tu­a­lis) još je u XIV ve­
ku Dan­te uve­ra­vao da sva­ki tekst
po­se­du­je dva zna­če­nja: „Ono ko­je
do­bi­ja­mo pu­tem nje­go­vih slo­va, i
ono ko­je do­bi­ja­mo pu­tem zna­če­nja
ovih slo­va; pr­vo zo­ve­mo li­te­rar­no,
a dru­go ale­go­rij­sko ili mi­stič­ko.“
Na kra­ju su po­be­di­li ale­go­ri­sti, ja­
sno raz­li­ku­ju­ći ni­voe du­hov­nog
zna­če­nja. Ta­ko je na­sta­la her­me­
ne­u­tič­ka dok­tri­na (oko IV ve­ka),
oba­ve­zna u pa­tri­stič­kom pe­ri­o­du,
o če­tvo­ro­stru­kom zna­če­nju Sve­
tog pi­sma, či­ji su naj­sa­že­ti­ji iz­raz
ka­sni­ji sti­ho­vi (XI­II v.): Lit­te­ra ge­
sta do­cet, qu­id cre­das al­le­go­ria /
Mo­ra­lis qu­id agas, quo ten­das ana­
go­gia (Do­slov­ni smi­sao sve­do­či o
pri­ča­ma, ale­go­rij­ski o ono­me u šta
tre­ba da ve­ru­je­mo / Mo­ral­ni smi­
sao se od­no­si na to ka­ko tre­ba po­
stu­pa­ti, dok ana­gog­ični is­ti­če ko­
na­čan cilj). U po­znom sred­njem
ve­ku ale­go­ri­ja je iz­dig­nu­ta na ni­vo
me­t a­f i­zič­kog pr i n­ci­p a u skla­
du s uve­re­njem o te­snoj po­ve­za­no­
sti iz­me­đu stvo­re­nog i Tvor­ca ko­ji
je po­stao autor Knji­ge dvo­stru­kog
zna­če­nja. Alan iz Li­la je pi­sao: Om­
nis mun­di cre­a­tu­ra / qu­a­si li­ber et
pic­tu­ra / no­bis est in spe­cu­lum /
no­strae vi­tae, no­strae mor­tis, / no­
stri sta­tus, no­strae sor­tis / fi­de­le
sig­na­cu­lum (Sva stvo­re­nja sve­ta,
po­put knji­ge i sli­ke, za nas su ogle­
da­lo, isti­nit znak na­šeg ži­vo­ta, na­
še smr­ti, na­šeg sta­nja i sud­bi­ne).
31 G. V. F. He­gel, Este­ti­ka, Kul­tu­ra, Be­o­grad, 1959, str. 3, pre­vod: Ni­ko­la Po­po­vić.
32 H.-G. Ga­da­mer, Po­hva­la te­o­ri­ji, op. cit., str. 88. Ov­de tre­ba skre­nu­ti pa­žnju
na lu­te­ran­sku tra­di­ci­ju i na to da se za pro­te­stan­te ve­ra – ko­ja pri­bli­ža­va Bo­
ga bez po­sred­stva in­sti­tu­ci­ja – ra­đa ex audi­tu, iz slu­ša­nja, a ne po­sma­tra­nja
ko­je je pod­lo­žno ido­li­ma.
33 Ibid., str. 89.
34 H.-G. Ga­da­mer, Kim je­stem Ja, kim je­steś Ty?..., op. cit.
35 H.-G. Ga­da­mer, Wi­ersz i ro­zmo­wa, u: Po­e­ti­ca. Wybra­ne ese­je, War­sza­wa,
2001, str. 135.
202
Književne teorije XX veka
■ FU­ZI­JA HO­RI­ZO­NA­TA (nem.
Ho­ri­zon­tverschmel­zung) – po­jam
ko­ji je uveo Hans-Ge­org Ga­da­mer
i ko­ji de­fi­ni­še osnov­ni uslov raz­u­
me­va­nja proš­lo­sti. Raz­u­me­va­nje
mo­ra da iz­ni­ve­li­še dis­tan­cu iz­me­
đu ono­ga što je proš­lo i ono­ga što
je sa­da (dis­tan­ca ko­ju je Bah­tin
de­fi­ni­sao kao „ne­pri­sut­nost“),
što je mo­gu­će za­hva­lju­ju­ći usva­
ja­nju ono­ga što je stra­no i za­hva­
lju­ju­ći učeš­ću u toj is­toj tra­di­ci­ji.
Ho­ri­zont raz­u­me­va­nja je uisti­nu
ogra­ni­čen na­šom isto­rič­noš­ću, ali
mo­že bi­ti pro­ši­ren stva­ra­lač­kim
kon­tak­tima s de­li­ma iz proš­lo­sti.
■ RAZ­GO­VOR – pre­ma Ga­da­me­
ru, osnov­ni mo­del na ko­jem se za­
sni­va raz­u­me­va­nje jeste di­ja­log sa­
dr­žan u pi­ta­nji­ma i od­go­vo­ri­ma,
„raz­me­na iz­me­đu Ja i Ti“. Raz­go­
vor u ko­jem se su­sre­će­mo s ne­čim
što još ni­smo is­ku­si­li ima moć da
pro­me­ni na­še miš­lje­nje. Slič­no je i
kod Bah­ti­na: „Što ni­je od­go­vor ni
na ka­kvo pi­ta­nje, sma­tram da je li­
še­no smi­sla.“*
„uče­ni krip­to­gram za na­uč­ni­ke,
već kao neš­to što je na­me­nje­no ži­
te­lji­ma sve­ta po­ve­za­nog u je­zič­ku
za­jed­ni­cu u ko­joj je pe­snik isto ta­
ko kod ku­će kao i nje­gov slu­ša­lac
ili či­ta­lac“.36 Za­to je za Ga­da­me­ra
osnov­na me­ta­fo­ra za či­ta­nje – raz­
go­vor ko­ji in­ter­pre­ta­to­ru us­kra­ću­
je mo­guć­nost pri­med­be o su­bjek­
tiv­noj pro­iz­volj­no­sti.
„In­ter­pre­ta­tor mo­ra da za­poč­ne raz­go­vor sa sti­hom. Lu­
dost je tvr­di­ti da pra­te­će raz­u­me­va­nje, cilj sva­ke in­ter­pre­ta­
ci­je, mo­že bi­ti ne­ka vr­sta kon­
stru­i­sa­nja smi­sla ... . Kad bi to
bi­lo mo­gu­će, stih nam on­da
uopšte ne bi bio po­tre­ban. Pre
će bi­ti da stih, kao raz­go­vor
ko­ji se od­vi­ja, uka­zu­je na ne­ki
smi­sao ko­ji se ni­ka­da ne mo­že
do­seg­nu­ti.“37
Ov­de Ga­da­mer od­luč­no po­na­vlja
Haj­de­ge­ro­vu te­zu o ne­stan­ku gla­sa
* M. Bac­htin, No­tat­ki z lat 1970–1971.
in­ter­pre­ta­to­ra i da­va­nju pred­no­sti
(iz­bor), u: Estetyka twórc­zo­ś­ci sł­ow­nej,
in­ter­pre­ti­ra­nom de­lu: „Tač­na in­ter­
War­sza­wa, 1986, str. 494.
pre­ta­ci­ja sti­ha [...] je in­ter­pre­ta­ci­ja
ko­ja mo­že ne­tra­gom ne­sta­ti [...]. In­ter­pre­ta­ci­ja, ko­ja je kao ta­kva
i da­lje pri­sut­na kad po­no­vo či­ta­mo ili iz­go­va­ra­mo stih, bi­va neš­to
spo­ljaš­nje i stra­no.“38 I još jed­nom: „In­ter­pre­ta­ci­ja je pra­va sa­mo
on­da kad na kra­ju ne­sta­je jer ju je pot­pu­no ap­sor­bo­va­lo no­vo is­ku­
stvo umet­no­sti.“39
36
37
38
39
Ibid., str. 133–134.
Ibid., str. 138.
Ibid.
H.-G. Ga­da­mer, Czy po­e­ci umilk­ną?, op. cit., str. 165.
VI. Hermeneutika Razgovor kao
me­ta­fo­ra či­ta­nja
203
Pred­nost
in­ter­pre­ta­tiv­nog
dela
Re­zi­me
Dve ško­le
in­ter­pre­ta­ci­je
Ka­ko je mo­gu­ća
in­ter­pre­ta­ci­ja
Her­me­ne­u­ti­ka u naj­opšti­jem smi­slu ozna­ča­va ve š­t i­nu i te­o­r i­ju
i n­te r­ pre­ t a­ ci­j e. Iz isto­rij­ske i iz si­ste­ma­tič­ne per­spek­ti­ve tre­ba iz­
vr­ši­ti po­de­lu na tri osnov­na zna­če­nja ovog ter­mi­na u za­vi­sno­sti od
ci­lja i suš­ti­ne her­me­ne­u­tič­kog po­du­hva­ta. Da­kle, ima­mo:
1 . Veš­t i­ nu in­te r­ pre­ t a­ c i­j e tek­sto­va. Ov­de je naj­va­žni­ji pro­
blem zna­če­njâ tek­sta, pi­ta­nje o to­me ka­ko ih pro­tu­ma­či­ti
(pret­po­sta­vlja­ju­ći da se ona na­la­ze već go­to­va u tek­stu) ili
ka­ko ih kon­stru­i­sa­ti (uz
■ RO­MAN­TI­ČAR­SKA HER­ME­
pret­po­stav­ku da je in­ter­pre­ NE­U­TI­KA – uve­re­nje ko­je po­ti­če
ta­ci­ja stva­ra­nje zna­če­nja). od este­ti­ke ge­ni­ja da auto­ra tre­ba
Veš­ti­na in­ter­pre­ta­ci­je deli raz­u­me­ti bo­lje ne­go što on sam
se u osnovi na dve ško­le: re­ se­be raz­u­me. Pre­ma nje­nim pred­
pro­duk­tiv­nu, ko­ja sma­tra stav­ni­ci­ma, ovo uve­re­nje za­sni­va­
lo se na „po­dra­ža­va­nju pr­vo­bit­
da tre­ba iz­ra­đi­va­ti po­seb­ne nog stva­ra­nja“.*
eg­ze­get­ske teh­ni­ke ko­je bi
.-G. Gadamer, Istina i meroda, Sara­
omo­gu­ći­le re­pro­du­ko­va­ * H
jevo, 1978, str. 284.
nje pr­vo­bit­nog zna­če­nja,
i stva­ra­lač­ku, ko­ja sma­tra da zna­če­nje na­sta­je u sva­kom sle­
de­ćem či­nu in­ter­pre­ta­ci­je. Pr­va od njih – vi­še esen­ci­ja­li­stič­
ka – za­sni­va se na uve­re­nju da po­sto­ji ver­no i pra­vo tu­ma­če­
nje tek­sta ko­je se po­kla­pa s nje­go­vom iz­vor­nom in­ten­ci­jom
– smeš­te­nom u auto­ru (in­ten­tio auc­to­ris) ili u sa­mom tek­stu
(in­ten­tio ope­ris). Dru­ga – vi­še prag­ma­tič­ka – za­u­zi­ma stav o
tome da ne po­sto­ji go­to­va isti­na tek­sta ko­ju tre­ba ot­kri­ti, ta­
ko da in­ter­pre­ta­tor na­me­će zna­če­nje tek­stu u skla­du sa sop­
stve­nim sta­vom i si­tu­a­ci­jom. Esen­ci­ja­li­sti zo­vu prag­ma­ti­ste
– re­la­ti­vi­sti­ma, a prag­ma­ti­sti esen­ci­ja­li­ste – me­ta­fi­zi­ča­ri­ma.
Po­sred­no re­še­nje jeste Ga­da­me­ro­va her­me­ne­u­ti­ka: in­ter­pre­
ta­ci­ja za­vi­si od po­lo­ža­ja in­ter­pre­ta­to­ra ko­ji sva­ka­ko za­vi­si
od svog pred­me­ta.
2. Ovu si­tu­a­ci­ju na­sto­ji da pod­vrg­ne re­flek­si­ji te­o­r i­j a in­ter­
pre­ t a­ c i­j e. Ona po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko je uopšte mo­gu­ća in­
ter­pre­ta­ci­ja (kao i: ka­ko je uopšte mo­gu­će raz­u­me­va­nje) kao
po­seb­na vr­sta sa­zna­nja i ko­ja su naj­opšti­ja pra­vi­la po ko­ji­ma
se re­zul­ta­ti in­ter­pre­ta­ci­je mo­gu uči­ni­ti pra­vo­sna­žnim. Ova
pi­ta­nja vo­de ka spo­ro­vi­ma o to­me da li je te­o­ri­ja in­ter­pre­ta­
ci­je uopšte po­treb­na veš­ti­ni in­ter­pre­ta­ci­je. Pri­sta­li­ce te­o­ri­je
uve­ra­va­ju svo­je opo­nen­te da bi sva­ko tre­ba­lo da zna šta ra­
di i da vo­di ra­ču­na o in­ter­su­bjek­tiv­noj mo­ti­va­ci­ji re­zul­ta­ta
svo­je de­lat­no­sti (ko to ne ra­di, re­la­ti­vi­sta je), dok pri­sta­li­ce
204
Književne teorije XX veka
veš­ti­ne in­ter­pre­ta­ci­je od­go­va­ra­ju da njih pre sve­ga in­te­re­su­je
za­ni­mlji­va in­ter­pre­ta­ci­ja ko­ja će dru­gi­ma re­ći neš­to o nji­ma
sa­mi­ma. Te­o­re­ti­ča­ri zna­ju da mo­gu da iza­đu iz sop­stve­ne in­
ter­pre­ta­tiv­ne si­tu­a­ci­je i pod­vrg­nu se­be ne­spu­ta­noj re­flek­si­ji,
dok an­ti­te­o­re­ti­ča­ri sma­tra­ju da je to u prin­ci­pu ne­mo­gu­će jer
niš­ta, uklju­ču­ju­ći i te­o­ri­ju, ni­je slo­bod­no od in­ter­pre­ta­ci­je.40
3. Pre­net u ži­vot, ovaj su­kob po­ka­zu­je da po­sto­ji e g­z i­sten­ci­
j a l­ na di­ me n­z i­j a he r­ me­ ne­u­t i­ ke u ko­joj in­ter­pre­ta­ci­ja
ni­je ob­lik zna­nja već ži­vo­ta. Tu nije reč o ob­jaš­nje­nju tek­sto­
va, već o to­me ka­ko uopšte mo­gu ži­ve­ti u sve­tu ko­ji je moj
svet i ka­ko mo­gu po­sto­ja­ti usred zna­če­nja ko­je dru­gi pro­iz­
vo­de.
Na taj na­čin bi­va­ju na­zna­če­ne tri osnov­ne di­men­zi­je her­me­ne­u­
ti­ke: eg­ze­get­ska, epi­ste­mo­loš­ka i eg­zi­sten­ci­jal­na. Veš­ti­na in­ter­pre­ta­
ci­je po­la­zi od to­ga da tek­sto­vi ko­ji da­ju pri­log na­šoj kul­tu­ri zah­te­va­
ju in­ter­pre­ta­ci­ju ko­ja ili re­kon­stru­i­še ili kon­stru­i­še nji­ho­va zna­če­nja.
Te­o­ri­ja in­ter­pre­ta­ci­je po­la­zi od to­ga da je in­ter­pre­ta­ci­ja po­se­ban
na­čin spo­zna­je sve­ta (in­ter­pre­ti­ram, jer to na­la­že mo­je zna­nj e o
sve­tu). Eg­zi­sten­ci­jal­na her­me­ne­u­ti­ka po­la­zi od to­ga da je in­ter­pre­
ta­ci­ja na­čin biv­stvo­va­nja-u-sve­tu (in­ter­pre­ti­ram, jer to na­la­že svet
či­ji sam deo). U her­me­ne­u­ti­ci XX ve­ka (Ga­da­mer, Ri­ker), ko­ja je
re­zul­tat su­prot­sta­vlja­nja epi­ste­mo­loš­kim pre­ten­zi­ja­ma ra­zu­ma, sla­
že se jed­no na dru­go – pr­vo i tre­će tu­ma­če­nje. Eg­ze­ge­za upu­ću­je na
eg­zi­sten­ci­ju i obr­nu­to: du­hov­ni ži­vot in­ter­pre­ta­to­ra ima od­lu­ču­ju­ći
uti­caj na smi­sao tek­sto­va ko­je ko­men­ta­ri­še. Ali po­sto­ji i ogrom­na
te­o­rij­ska oblast u ko­joj se i da­lje po­sta­vlja­ju osnov­na pi­ta­nja: šta je
in­ter­pre­ta­ci­ja i ko­je su me­to­de obra­zla­ga­nja nje­nih re­zul­ta­ta?
40 Pr­vi je na ova­kav na­čin raz­miš­ljao Ni­če ko­ji je u spo­ru s fi­lo­zo­fi­jom su­bjek­
ta pi­sao: „Go­vo­ri­te: ‘sve je su­bjek­tiv­no’, ali to vi­še ni­je in­terp­re­ta­ci­ja [A­u­sle­
gung], ‘su­bje­kat’ ni­je neš­to da­to, već neš­to iz-miš­lje­no [Hin­zu-Er­dic­hte­tes],
do-sta­vlje­no [Da­hin­ter-Ge­stec­ktes]. Na kra­ju, tre­ba li iza in­ter­pre­ta­ci­je sta­vlja­
ti još i in­ter­pre­ta­to­ra? To je već iz­miš­ljo­ti­na, hi­po­te­za.“ F. Ni­etzsche, Sämtli­
che Wer­ke. Kri­tische Stu­di­e­na­us­ga­be, op. cit., t. 12, str. 315.
VI. Hermeneutika 205
Eg­zi­sten­ci­jal­na
di­men­zi­ja
her­me­ne­u­ti­ke
Her­me­ne­u­ti­ka
= eg­ze­ge­za, epi­
ste­mo­lo­gi­ja, eg­zi­
sten­ci­ja
Hro­no­lo­gi­ja
1900: 1923: 1927: 1928: 1935: 1936: 1946: 1950: 206
Rođen Hans-Ge­org Ga­da­mer.
Vil­helm Dil­taj pi­še ras­pra­vu o isto­ri­ji her­me­ne­u­ti­ke: Die Ent­ste­
hung der Her­me­ne­u­tik. Glav­ni za­da­tak her­me­ne­u­ti­ke vi­di se u
to­me da se „u od­no­su na osnov­ne pri­stu­pe ro­man­ti­čar­ske pro­
iz­volj­no­sti i skep­tič­ke su­bjek­tiv­no­sti u do­me­nu isto­ri­je te­o­rij­ski
ute­me­lji opšti zna­čaj in­ter­pre­ta­ci­je na ko­joj se za­sni­va ukup­na
si­gur­nost isto­ri­je“.
Mar­tin Haj­de­ger po­sta­je pro­fe­sor na uni­ver­zi­te­tu u Mar­bur­gu
(ono­vre­me­ne tvr­đa­ve neo­kan­ti­zma) i dr­ži pre­da­va­nja o Ari­sto­
te­lo­voj „her­me­ne­u­ti­ci fak­tič­no­sti“, ka­ko na­zi­va on­to­lo­gi­ju.
U Ja­hr­buch für Phi­lo­sop­hie und Phänomenologische For­schung,
ko­ji je ure­đi­vao Hu­serl, iz­la­zi Sein und Ze­it (Bi­tak i vre­me) Mar­
ti­na Haj­de­ge­ra ko­ji jed­nom za­u­vek pre­ki­da sa epi­ste­mo­loš­kim
shva­ta­njem her­me­ne­u­ti­ke. Raz­u­me­va­nje po­sta­je eg­zi­sten­ci­jalan
ili fun­da­men­ta­lan na­čin bit­ka-u-se­bi čo­ve­ka (pre­ci­zni­je – Da­
sein, ka­ko Haj­de­ger na­zi­va čo­ve­ko­vo ja­stvo).
Na uni­ver­zi­te­tu u Mar­bur­gu Ga­da­mer, pod Haj­de­ge­ro­vim men­
tor­stvom, bra­ni ha­bi­li­ta­ci­o­ni rad o Pla­to­nu.
Haj­de­ge­ro­vo pre­da­va­nje Ur­sprung des Kun­stwer­kes (Poreklo
umjet­nič­kog de­la) u ko­jem se iz­no­si te­za o umet­nič­kom de­lu
ko­je ni­je pred­sta­vljač­ko ne­go ot­kri­vač­ko. Umet­nost ne ko­pi­ra
stvar­nost ne­go ot­kri­va svet u ko­jem po­sto­je stva­ri. To po­sto­ja­
nje sve­ta je­ste po­ka­za­telj „isti­ne“ umet­nič­kog de­la. Po­če­tak ta­
ko­zva­nog za­o­k re­t a (Ke­hre) u Haj­de­ge­ro­voj fi­lo­zo­fi­ji ko­ji od
ana­li­ze fak­tič­no­sti ljud­ske eg­zi­sten­ci­je pre­la­zi na me­di­ta­ci­ju o bit­
ku (o ono­me što je uslo­vlja­va­ju­će i što ni­je uslo­vlje­no u sve­tu).
Haj­de­ger u Ri­mu dr­ži svo­je pr­vo jav­no pre­da­va­nje o ve­za­ma iz­me­
đu miš­lje­nja i po­e­zi­je: Hel­der­lin i suš­ti­na po­e­zi­je. Po­e­zi­ja se shva­ta
kao osnova ljud­ske eg­zi­sten­ci­je, a stih – kao či­sta je­zič­ka po­ja­va.
Šta po­sle pe­sni­ka? – Haj­de­ge­ro­vo pre­da­va­nje o Ril­keu.
Haj­de­ger dr­ži pre­da­va­nje Die Sprac­he (Je­zik). Čo­vek go­vo­ri sa­
mo on­da kad ga je­zik na to po­zi­va i kad od­go­va­ra na nje­gov
Književne teorije XX veka
1955: 1959: 1960: 1965: 1969: 1970: 1976: 1980: 1983: 1986: po­ziv. Je­zik ni­ti iz­ra­ža­va ni­ti pred­sta­vlja stvar­nost ne­go smeš­ta
stva­ri u eg­zi­sten­ci­ju.
Te­o­ria ge­ne­ra­le del­la in­ter­pre­ta­zi­o­ne Emi­la Ber­ti­ja.
Un­ter­wegs zu Sprac­he (Usput ka je­zi­ku) Mar­ti­na Haj­de­ge­ra: knji­ga
u ko­joj se na­la­ze pre­da­va­nja i ras­pra­ve o je­zi­ku i re­či. Fran­cu­ski
pre­vod bi­će po­sve­ćen po­zna­tom fran­cu­skom pe­sni­ku Re­ne Ša­ru.
Ga­da­me­ro­va Wa­hr­he­it und Met­ho­de (Isti­na i me­to­da): ve­li­ka
her­me­ne­u­tič­ka sum­ma. Pol Ri­ker ob­ja­vlju­je Sim­bo­li­ku zla, tre­ći
tom ci­klu­sa pod na­slo­vom Phi­lo­sop­hie de la vo­lonté (Fi­lo­zo­fi­ja
vo­lje), a pr­vi u ko­jem je pri­sut­na her­me­ne­u­tič­ka me­to­da. U po­
go­vo­ru, na­slo­vlje­nom kao Sim­bol omo­gu­ća­va miš­lje­nje, in­ter­pre­
ta­ci­ji sim­bo­la do­de­lje­na je ulo­ga ob­no­ve fe­no­me­no­lo­gi­je.
Ri­ker u Pa­ri­zu ob­ja­vlju­je obim­nu knji­gu De l’in­ter­préta­tion. Es­
sai sur Freud, od­lom­ci pre­da­va­nja u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim
Dr­ža­va­ma ko­ja su odr­ža­na če­ti­ri go­di­ne ra­ni­je. Frojd je, po­red
Ni­čea i Mark­sa, bio ubro­jan u „her­me­ne­u­ti­ku sum­nje“ ili u ta­
kvu in­ter­pre­ta­ci­ju ljud­skog Ja ko­ja iz­vor smi­sla vi­di iz­van nje­ga
(u eko­no­mi­ji, u vo­lji za moć, u ne­sve­snom).
Pol Se­lan po­se­ću­je Haj­de­ge­ra u Tot­na­u­ber­gu. Za­tim pi­še sti­ho­
ve Tod­tna­u­berg.
Ri­ker pri­ku­plja svo­je ras­pra­ve iz še­zde­se­tih go­di­na u knji­gu pod
na­slo­vom Le con­flict des in­ter­préta­ti­ons (Kon­flikt in­ter­pre­ta­ci­jâ).
Mi­šel Fu­ko u Ar­he­o­lo­gi­ji zna­nja, ko­ja je kri­tič­na u od­no­su na
her­me­ne­u­ti­ku, pi­še: „Ne tru­di­mo se ... da s tek­sta pre­đe­mo na
mi­sao, s na­kla­pa­nja na ću­ta­nje, sa spo­ljaš­njo­sti na unu­traš­njost,
sa unu­traš­nje ne­sre­đe­no­sti na či­stu kon­ce­ntra­ci­ju u jed­nom tre­
nut­ku, s po­vr­šin­skog mnoš­tva na du­bo­ko je­din­stvo. Osta­je­mo
u di­men­zi­ji dis­kur­sa.“
Mi­šel Fu­ko u svom ina­u­gu­ra­ci­o­nom pre­da­va­nju pri­li­kom do­la­ska
na če­lo ka­te­dre Col­lège de Fran­ce sma­tra ko­men­tar jed­nim od glav­
nih pra­vi­la kon­tro­le dis­kur­sa pro­iz­ve­de­nog u za­pad­noj kul­tu­ri.
Umi­re Mar­tin Haj­de­ger.
Ne­u­speo su­sret Ga­da­me­ra s De­ri­dom u Pa­ri­zu.
Le Temps et récit (Vreme i priča): pr­vi tom Ri­ke­ro­ve tri­lo­gi­je o
po­ve­za­no­sti vre­me­na, na­ra­ci­je i mi­me­si­sa. Tre­ći tom, o pri­po­ved­
nom vre­me­nu (u ro­ma­nu, iz­me­đu osta­log u Ča­rob­nom bre­gu i u
Po­tra­zi za iz­gu­blje­nim vre­me­nom), u ko­jem autor go­vo­ri o ka­te­
go­ri­ji na­ra­tiv­nog iden­ti­te­ta, po­ja­vi­će se dve go­di­ne ka­sni­je.
Ga­da­me­ro­va knji­ga o Se­la­nu: Wer bin Ich und wer bist Du? (Ko
sam Ja i ko si Ti?). „U vre­vi sa­vre­me­nog ži­vo­ta ti­hi glas ono­ga
što je je­dva ra­zu­mlji­vo neo­p­ho­dan je ka­ko bi se po­sta­vi­lo pi­ta­
nje str­plji­vog osluš­ki­va­nja.“41
41 H.-G. Ga­da­mer, Kim je­stem Ja i kim je­steś Ty?, op. cit., str. 163.
VI. Hermeneutika 207
1990: 2002: 2005: 208
Ri­ke­ro­va knji­ga O sa­mom se­bi kao dru­gom (Soi-même com­me
un autre): na­ra­tiv­na te­o­ri­ja iden­ti­te­ta pr­vi put iz­lo­že­na 1968. go­
di­ne na pre­da­va­nji­ma u Edin­bur­gu. Raz­li­ko­va­nje „biv­stvo­va­nja
tim sa­mim“ (idem) i „biv­stvo­va­nja so­bom“ (ip­se).
U 102. go­di­ni umi­re Hans-Ge­org Ga­da­mer.
Umi­re Pol Ri­ker.
Književne teorije XX veka
Bi­bli­o­gra­fija
Her­me­ne­utika42
N. Le­ś­ni­ew­ski, O her­me­ne­utyce radykal­nej, Po­znań 1998.
M. P. Mar­kow­ski, Ni­etzsche. Fi­lo­zo­fia in­ter­pre­ta­cji, Kraków 1997.
K. Mic­hal­ski, Lo­gi­ka i czas. Próba ana­lizy Hus­ser­low­ski­ej te­o­rii sen­su, War­sza­
wa 1988.
K. Ro­sner, Her­me­ne­utyka ja­ko krytyka kul­tury. He­i­deg­ger, Ga­da­mer, Ri­co­e­ur,
War­sza­wa 1991.
Stu­dia z fi­lo­zo­fii ni­e­mi­ec­ki­ej, red. S. Czer­ni­ak, J. Ro­lew­ski, t. 1: Her­me­ne­
utyczna to­ż­sa­mo­ść fi­lo­zo­fii, To­ruń 1994.
Wok­ół ro­zu­mi­e­nia. Stu­dia i szki­ce z her­me­ne­utyki, wybór, tł­um. G. So­wi­ń­ski,
Kraków 1993.
Vil­helm Dil­taj
De­la pre­ve­de­na na polj­ski
W. Dilt­hey, Pi­sma estetyczne, oprac., wstęp. i ko­men­tarz Z. Ku­de­ro­wicz, tł­um.
K. Kr­ze­mi­e­ni­o­wa, War­sza­wa 1982.
W. Dilt­hey, „Pow­sta­nie her­me­ne­utyki. Uzu­pe­ł­ni­e­nia z rę­ko­pisów“, u: idem, Pi­
sma estetyczne, tł­um. K. Kr­ze­mi­e­ni­o­wa, War­sza­wa 1982.
W. Dilt­hey, „Ro­zu­mi­e­nie i życie“, tł­um. G. So­wi­ń­ski, u: Wokół ro­zu­mi­e­nia. Stu­
dia i szki­ce z her­me­ne­utyki, wybór, tł­um. G. So­wi­ń­ski, Kraków 1993.
Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra
O. F. Bol­lnow, „Wil­helm Dilt­hey ja­ko twór­ca fi­lo­zo­fii her­me­ne­utycznej“, u: Stu­
dia z fi­lo­zo­fii ni­e­mi­ec­ki­ej, t. 1: Her­me­ne­utyczna to­ż­sa­mo­ść fi­lo­zo­fii, red.
S. Czer­ni­ak, J. Ro­lew­ski, To­ruń 1994.
42 Bibliografija radova o hermeneutici je izuzetno obimna. Zbog toga smo se
ograničili samo na najvažnija dela i radove, koji će čitaocu biti od pomoći u
daljem istraživanju književnosti.
VI. Hermeneutika 209
Z. Kra­sno­dęb­ski, Ro­zu­mi­e­nie i życie w fi­lo­zo­fii Wil­hel­ma Dilt­heya, u: idem, Ro­
zu­mi­e­nie lud­zki­e­go zac­ho­wa­nia. Ro­zwa­ż­a­nia o fi­lo­zo­ficznych pod­sta­wach
na­uk hu­ma­nistycznych i spo­ł­eczych, War­sza­wa 1986.
E. Pac­zkow­ska-Łagow­ska, Lo­gos życia. Fi­lo­zo­fia her­me­ne­utyczna w krę­gu Wil­
hel­ma Dilt­heya, Gda­ńsk 2000.
Mar­tin Haj­de­ger
De­la u pre­vo­du na polj­ski
„Dro­gi He­i­deg­ge­ra“, red. J. Mi­ze­ra, Prin­ci­pia 1998, t. 20.
M. He­i­deg­ger, Bycie i czas, tł­um., pr­zedm., przyp. B. Ba­ran, War­sza­wa 1994.
M. He­i­deg­ger, Co zwie się myśle­ni­em?, tł­um. J. Mi­ze­ra, War­sza­wa 2000.
M. He­i­deg­ger, Dro­gi la­su, tł­um. J. Gierasimiuk et al., Warszawa, 1997, M. He­
idegger, Nietzsche, tł­um. A. Gniazdowski et al., oprac., wstęp C. Wod­zi­ń­
ski, t. 1: War­sza­wa 1998, t. 2.: War­sza­wa 1999.
M. He­i­deg­ger, Ob­ja­ś­ni­e­nia do po­e­zji Hölderlina, tł­um. S. Li­si­ec­ka, War­sza­wa
2004.
M. He­i­deg­ger, Odczyty i ro­zprawy, tł­um. J. Mi­ze­ra, Kraków 2002.
M. He­i­deg­ger, Zna­ki dro­gi, tł­um. S. Blad­zi et al., War­sza­wa 1999.
M. He­i­deg­ger, W drod­ze do języka, tł­um. J. Mi­ze­ra, Kraków 2000.
M. He­i­deg­ger, Wyzwo­le­nie, tł­um. J. Mi­ze­ra, Kraków 1998.
Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra
B. Ba­ran, Sa­ga He­i­deg­ge­ra, Kraków 1988.
He­i­deg­ger dzi­si­aj, red. P. Mar­cis­zuk, C. Wod­zi­ń­ski, War­sza­wa 1991.
K. Mic­hal­ski, He­i­deg­ger i fi­lo­zo­fia współc­ze­sna, War­sza­wa 1978.
C. Wod­zi­ń­ski, He­i­deg­ger i pro­blem zła, War­sza­wa 1994.
Hans-Ge­org Ga­da­mer
Ra­do­vi u pre­vo­du na polj­ski je­zik
H.-G. Ga­da­mer, Ak­tu­al­no­ść pi­ęk­na. Sztu­ka ja­ko gra, symbol i świ­ę­to, tł­um.
K. Kr­ze­mi­e­ni­o­wa, War­sza­wa 1993.
H.-G. Ga­da­mer, Czy po­e­ci umilk­na?, tł­um. M. Łuka­si­e­wicz, wybór, oprac.
J. Mar­ga­ń­ski, Bydgoszcz 1998.
H.-G. Ga­da­mer, Język i ro­zum­ni­e­nie, wybór, tł­um., po­sł. P. Deh­nel, B. Si­e­roc­
ka, War­sza­wa 2003.
H.-G. Ga­da­mer, Po­e­ti­ca. Wybra­ne ese­je, tł­um. M. Łuka­si­e­wicz, War­sza­wa
2001.
210
Književne teorije XX veka
H.-G. Ga­da­mer, Praw­da i me­to­da. Zarys her­me­ne­utyki fi­lo­zo­fic­znej, tł­um.
B. Ba­ran, War­sza­wa 2004 (prev. na srp­ski: Isti­na i me­to­da, Sa­ra­je­vo, 1978).
H.-G. Ga­da­mer, Ro­zum, sł­o­wo, dzi­e­je. Szki­ce wybra­ne, wybór, oprac., wstęp
K. Mic­hal­ski, tł­um. M. Łuka­si­e­wicz, K. Michalski, War­sza­wa 1979.
Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra
A. Bronk, Ro­zu­mi­e­nie, dzi­e­je, język. Fi­lo­zo­fic­zna her­me­ne­utyka H.-G. Ga­da­me­
ra, Lu­blin 1988.
F. Chmi­e­low­ski, Sztu­ka, sens, her­me­ne­utyka. Fi­lo­zo­fia sztu­ki H.-G. Ga­da­me­ra,
Kraków 1993.
P. Dybel, Gra­ni­ce ro­zu­mi­e­nia i in­ter­pre­ta­cji. O her­me­ne­utyce Han­sa-Ge­or­ga
Ga­da­me­ra, Kraków 2005.
Pol Ri­ker
Ra­do­vi u polj­skom iz­da­nju
P. Ri­co­e­ur, Dro­gi roz­po­zna­nia. Wykłady Instytu­tu Na­uk o Czł­o­wi­e­ku w Wi­ed­
niu, tł­um. J. Mar­ga­ń­ski, Kraków 2004.
P. Ri­co­e­ur, Egzysten­cja i her­me­ne­utyka. Ro­zprawy o me­tod­zie, wybór, oprac.,
wpro­wad­ze­nie S. Cic­ho­wicz, tł­um. E. Bi­e­ń­kow­ska et al., War­sza­wa 1985.
P. Ri­co­e­ur, Jezyk, tekst, in­ter­pre­ta­cja. Wybór pism, wybór, wstęp K. Ro­sner,
tł­um. P. Graff, K. Ro­sner, War­sza­wa 1989.
P. Ri­co­e­ur, O so­bie samym ja­ko innym, tł­um. B. Che­ł­stow­ski, oprac. M. Ko­wal­
ska, War­sza­wa 2003.
P. Ri­co­e­ur, Re­flek­sja do­ko­na­na. Auto­bi­o­gra­fia in­te­lek­tu­al­na, tł­um. P. Bo­bow­
ska-Na­star­zew­ska, Kęty 2005.
P. Ri­co­e­ur, Symbo­li­ka zła, tł­um. S. Cic­ho­wicz, M. Oc­hab, War­sza­wa 1986.
Naj­va­žni­ja li­te­ra­tu­ra
M. Dr­wi­ę­ga, Paul Ri­co­e­ur da­je do myśle­nia, Bydgoszcz 1998.
M. Phi­li­bert, Paul Ri­co­e­ur, czyli wolność na mi­a­rę nad­zi­ei, tł­um. E. Bi­e­ń­kow­
ska et al., War­sza­wa 1976.
Mi­hal Pa­vel Mar­kov­ski
VI. Hermeneutika 211
VII. STRUK­TU­RA­LI­ZAM (I)
Je­zik je čvrst si­stem, pa i te­o­ri­ja tre­ba da bu­
de si­stem pod­jed­na­ko čvrst kao i je­zik.
Fer­di­nand de So­sir1
Struk­tu­ra kao zna­čenj­sko je­din­stvo neš­to je
vi­še od su­mar­ne ce­li­ne, od­no­sno ta­kva ce­li­na
ko­ja na­sta­je pro­stim do­da­va­njem sa­stav­nih
de­lo­va, a struk­tu­ral­na ce­li­na na­gla­ša­va sva­ki
od de­lo­va i obr­nu­to – sva­ki od tih de­lo­va na­
gla­ša­va upra­vo tu, a ne ne­ku dru­gu ce­li­nu.
Jan Mu­kar­žov­ski2
Ali u če­mu se is­po­lja­va po­e­tič­nost? – U to­
me da se reč ose­ća kao reč, a ne sa­mo kao
re­pre­zent ime­no­va­nog pred­me­ta ili kao iz­liv
emo­ci­je.
Ro­man Ja­kob­son3
F. de Sosir, Kurs opšte lingvistike, Sremski Karlovci–Novi Sad, 1996, str. 13,
prevod: Dušanka Točanac.
J. Mu­ka­ř­ovský, „Struk­tu­ra­lizm w estetyce i w na­u­ce o li­te­ra­tur­ze“, u: Te­o­ria ba­
dań li­te­rac­kich za gra­ni­cą. An­to­lo­gia, t. 2: Od pr­ze­ł­o­mu antypozytywistyczne­go
do ro­ku 1945, deo 3: Od for­ma­li­zmu do struk­tu­ra­li­zmu, Kraków, 1986, str. 229.
R. Ja­kob­son, „Co to jest po­e­zja?“, u: W pos­zu­ki­wa­niu is­toty języka. Wybór
pism, t. 1–2, War­sza­wa, 1989, t. 2, str. 138–139.
Epo­ha struk­tu­ra­li­zma
Struk­tu­ra­li­zam je ne­sum­nji­vo bio naj­ek­span­ziv­ni­ji pra­vac u hu­ma­
ni­sti­ci XX ve­ka. Ako za nje­gov po­če­tak uslov­no pri­hva­ti­mo da­tum
ob­ja­vlji­va­nja Opšte lin­gvi­sti­ke Fer­di­nan­da de So­si­ra (1857–1913) –
od­no­sno 1916. go­di­nu, ako za nje­gov vr­hu­nac uzme­mo po­sle­rat­nu
fa­zu in­spi­ri­sa­nu miš­lju Klod Le­vi-Stro­sa (rođ. 1908) i ako pri­hva­
ti­mo da je pra­vac zva­ni poststruk­tu­ra­li­zam svo­je­vr­sna „mu­ta­ci­ja“
struk­tu­ra­li­zma, on­da se mo­že­mo slo­ži­ti s tim da je struk­tu­ra­li­zam
tra­jao sko­ro či­tav XX vek, šta­vi­še – da nje­go­ve po­sle­di­ce ose­ća­mo
i da­nas. Struk­tu­ra­li­zam se u te­o­ri­ji knji­žev­no­sti raz­vio pre sve­ga
pod uti­ca­jem dva sna­žna im­pul­sa ko­ji su do­pi­ra­li iz struk­tu­ral­ne
lin­gvi­sti­ke i struk­tu­ral­ne an­tro­po­lo­gi­je. Ove in­spi­ra­ci­je od­re­di­le su
ujed­no i di­na­mi­ku raz­vo­ja ovog prav­ca – u pr­voj fa­zi (do Dru­gog
svet­skog ra­ta) mo­gao se za­pa­zi­ti sna­žni­ji uti­caj lin­gvi­stič­kih te­o­ri­ja,
dok su u dru­goj (po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta) u pr­vi plan iz­bi­le an­
tro­po­loš­ke in­spi­ra­ci­je. Eks­pan­zi­ja struk­tu­ra­li­zma is­po­lji­la se u broj­
nim raz­li­či­tim hu­ma­ni­stič­kim di­sci­pli­na­ma, a naj­va­žni­je po­ja­ve
ob­u­hva­će­ne ter­mi­nom „struk­tu­ra­li­zam“ obič­no se si­ste­ma­ti­zu­ju na
sle­de­ći na­čin:
E. Kurz­we­il, The Age of Struc­tu­ra­lism: Lévi-Stra­uss to Fo­u­ca­ult, New York,
1980, čak od­re­đu­je XX vek kao „vek struk­tu­ra­li­zma“.
Osim lin­gvi­sti­ke i na­u­ke o knji­žev­no­sti, sna­žan uti­caj struk­tu­ra­li­zma mo­že
se za­pa­zi­ti, na pri­mer, i u: isto­ri­ji ide­ja (M. Fu­ko), psi­ho­a­na­li­zi (Ž. La­kan),
so­ci­o­lo­gi­ji i et­no­lo­gi­ji (P. Bur­di­je, G. Di­me­zil), fi­lo­zo­fi­ji na­u­ke (M. Se­re),
mark­si­zmu (L. Al­ti­se), te­o­ri­ji fil­ma (Č. Mec). Sa­da je pri­hva­će­no da se svi
ovi uti­ca­ji zo­vu upra­vo „struk­tu­ra­li­zam“, ma­da, ako je reč o ce­li­ni, taj na­ziv
za­slu­žu­je sa­mo struk­tu­ral­na an­tro­po­lo­gi­ja Le­vi-Stro­sa s ob­zi­rom na ni­vo fi­lo­
zof­skog si­ste­ma pri­da­va­nog nje­go­voj kon­cep­ci­ji. Tvor­ci struk­tu­ra­li­zma u lin­
gvi­sti­ci, ni pi­o­ni­ri pri­me­ne prin­ci­pa De So­si­ro­ve te­o­ri­je u na­u­ci o knji­žev­no­
sti ni­su bi­li sve­sni fi­lo­zof­skih prin­ci­pa ovog prav­ca i uopšte im ni­je bi­lo sta­lo
do stva­ra­nja si­ste­ma, ne­go vi­še do pri­la­go­đa­va­nja prak­tič­nih i is­tra­ži­vač­kih
sred­sta­va pro­ve­re­nih već na po­lju lin­gvi­sti­ke, ana­li­zi / opi­su knji­žev­no­sti.
VII. Strukturalizam (I) 215
XX vek – vek
struk­tu­ra­li­zma
Uti­caj lin­gvi­sti­ke
i an­tro­po­lo­gi­je
1. L i n­g v i­st i­ ka:
Glav­ne ško­le:
– Že­nev­ska ško­la (Fer­di­nand de So­sir, Šarl Ba­li);
– Praš­ka ško­la (Ro­man Ja­kob­son, Ni­ko­laj Tru­bec­ki);
– Ko­pen­haš­ka ško­la (Luj Hjelm­slev);
– Ame­rič­ka ško­la (Franc Bo­as, Edvard Sa­pir, Be­nja­min i
Vorf, Le­o­nard Blum­fild).
2. St r u k­tu­ r a l­ na an­t ro­p o­l o­g i­j a – e t­ no­l o­g i­j a:
– te­o­ri­ja Klod Le­vi-Stro­sa.
3. Na­u­ k a o k nji­ ž e v­ no­st i:
Glav­ne ško­le i ori­jen­ta­ci­je:
– Praš­ka struk­tu­ra­li­stič­ka ško­la (Ro­man Ja­kob­son, Jan Mu­
kar­žov­ski, Fe­liks Vo­dič­ka, Bo­hu­slav Ha­vra­nek, Vi­lem Ma­
te­zi­us);
– lin­gvi­stič­ka po­e­ti­ka (te­o­ri­ja „po­znog“ Ja­kob­so­na);
– ge­ne­ra­tiv­na po­e­ti­ka (Fran­cu­ska na­ra­to­loš­ka ško­la);
– po­e­ti­ka re­cep­ci­je (Polj­ska ško­la te­o­ri­je knji­žev­ne ko­mu­ni­
ka­ci­je),
– struk­tu­ra­li­stič­ke po­e­ti­ke še­zde­se­tih do osam­de­se­tih go­di­
na (Cve­tan To­do­rov, Že­rar Že­net, Ro­lan Bart);
– in­ter­tek­stu­al­ne po­e­ti­ke osam­de­se­tih go­di­na (Že­rar Že­net,
Majkl Ri­fa­ter).
Pred­stav­ni­ci
struk­tu­ra­li­stič­ke
lin­gvi­sti­ke
Struk­tu­ra­li­stič­ke
ško­le na­u­ke o
knji­žev­no­sti
De So­si­ro­va
te­o­ri­ja je­zi­ka
Te­o­ri­ja
pe­snič­kog je­zi­ka
Struk­tu­ra­li­zam u na­u­ci o knji­žev­no­sti bio je ta­ko­đe ve­o­ma slo­
žen i unu­tar se­be iz­di­fe­ren­ci­ran pra­vac što je još je­dan raz­log da se,
zbog uvod­ne si­stema­ti­za­ci­je mnoš­tva kon­cep­ci­ja ob­u­hva­će­nih tim
na­zi­vom, do­dat­no is­tak­nu dva pro­blem­ska prav­ca:
1. L i n­g v i­st i č­ke p o­e­t i­ ke
Naj­sna­žni­ju in­spi­ra­ci­ju za ovaj pra­vac pred­sta­vlja­la je struk­
tu­ral­na lin­gvi­sti­ka, a na­ro­či­to De So­si­ro­va te­o­ri­ja je­zi­ka
i opšte lin­gvi­sti­ke, kao i fo­no­lo­gi­ja Ni­ko­la­ja Tru­bec­kog.
Uslov­ni po­če­tak prav­ca, kao što je već re­če­no, naj­češ­će se
ve­zu­je za da­tum ob­ja­vlji­va­nja De So­si­ro­ve Opšte lin­gvi­sti­
ke (1916). U ovom slu­ča­ju u pr­vi plan je iz­bi­la te­o­ri­ja pe­
snič­kog je­zi­ka, a naj­va­žni­ji za­da­tak po­sta­lo je de­fi­ni­sa­nje
216
Raz­vi­ja­la se ne­za­vi­sno od evrop­skog struk­tu­ra­li­zma.
U sva­koj gru­pi na­bro­ja­la sam sa­mo naj­va­žni­je po­ja­ve. U slu­ča­ju lin­gvi­sti­ke i
an­tro­po­lo­gi­je na­bro­ja­ne su ško­le i te­o­ri­je ko­je su od­i­gra­le suš­tin­sku ulo­gu za
te­o­ri­ju knji­žev­no­sti.
S ob­zi­rom na raz­li­či­ta in­te­re­so­va­nja is­tra­ži­va­ča oku­plje­nih oko pr­vog ili dru­
gog prav­ca, mo­že se čak go­vo­ri­ti i o „dva“ struk­tu­ra­li­zma u na­u­ci o knji­žev­no­
sti ili – pre­ma de­fi­ni­ci­ji R. Šoul­sa – o „ni­skom“ i „vi­so­kom“ struk­tu­ra­li­zmu.
Književne teorije XX veka
spe­ci­fič­nih oso­bi­na tog je­zi­ka u od­no­su na je­zik uopšte.
Ovog su se po­du­hva­ti­li is­tra­ži­va­či iz kru­ga Praš­ke struk­tu­
ra­li­stič­ke ško­le od 1926. do 1948. go­di­ne i na­sta­vi­li ih, ta­
ko­đe, i po­sle ra­ta na te­re­nu ta­ko­zva­ne lin­gvi­stič­ke po­e­ti­ke
„po­znog“ Ja­kob­so­na še­zde­se­tih go­di­na.
2. Gr a­ma­t i­ ke k nji­ž e v­ no­st i
In­spi­ra­ci­je kon­cep­ci­ja­ma De So­si­ra i Tru­bec­kog od­i­gra­le su
u ovom slučaju po­sred­nu ulo­gu, a naj­bit­ni­jima su se po­ka­
za­li uti­ca­ji an­tro­po­loš­ke mi­sli K. Le­vi-Stro­sa. Kao uslov­ni
po­če­tak ovog prav­ca naj­češ­će se pri­hva­ta da­tum ob­ja­vlji­va­
nja ču­ve­ne Struk­tu­ral­ne an­tro­po­lo­gi­je Le­vi-Stro­sa, od­no­sno
1958. go­di­na. Po­se­ban zna­čaj do­bi­la je ov­de ide­ja opšte gra­
ma­ti­ke knji­žev­no­sti ko­ju su na­ro­či­to pri­hva­ti­li struč­nja­ci za
knji­žev­nost iz kru­ga Fran­cu­ske na­ra­to­loš­ke ško­le (zva­nič­no
je po­če­la da de­lu­je 1966. go­di­ne). Po­ku­ša­ji kon­stru­i­sa­nja
ta­kve gra­ma­ti­ke po­če­li su od struk­tu­ral­nih ana­li­za pri­če i
na­sta­vlje­ni su (kod ne­kih pred­stav­ni­ka ško­le) ma­nje-vi­še
do osam­de­se­tih go­di­na. Bi­tan uti­caj na ovaj pra­vac bila je
in­spi­ri­sa­nost mor­fo­loš­kim ana­li­za­ma ma­gič­ne baj­ke, ko­je
je dva­de­se­tih go­di­na XX ve­ka iz­vr­šio ru­ski fol­klo­ri­sta Vla­di­
mir Prop, ali i ide­ja tran­sfor­ma­tiv­no-ge­ne­ra­tiv­ne gra­ma­ti­ke
ame­rič­kog lin­gvi­ste No­a­ma Čom­skog.10
Iako ne­ki is­tra­ži­va­či po­me­ra­ju ovu gra­ni­cu una­zad, sve do 1945. go­di­ne, kad
je bio ob­ja­vljen pro­gram­ski tekst Le­vi-Stro­sa „L’Analyse struc­tu­ra­le en lin­
gu­i­sti­que et en anthro­po­lo­gie“, Word: Jo­ur­nal of the Lin­gu­i­stic Cir­cle of New
York, 1945, t. 1, br. 2. Ovaj tekst je za­tim bio po­no­vo ob­ja­vljen u Struk­tu­ral­
noj an­tro­po­lo­gi­ji. Vi­še o to­me: Struk­tu­ra­li­zam (II). Ta­ko­đe po­sto­ji gle­diš­te
po ko­jem se kao ofi­ci­je­lan po­če­tak po­sle­rat­nog struk­tu­ra­li­zma uzi­ma 1949.
go­di­na, što zna­či da­tum ob­ja­vlji­va­nja Le­vi-Stro­so­ve knji­ge Les Struc­tu­res
élémen­ta­i­res de la pa­renté (Osnov­ne struk­tu­re srod­no­sti), ob­ja­vlje­ne u Pa­ri­zu
1949. go­di­ne, u ko­joj on pr­vi put upo­tre­blja­va me­to­du struk­tu­ral­ne ana­li­ze
za opis po­ro­dič­nih od­no­sa u pri­mi­tiv­nim ple­me­ni­ma. Iz per­spek­ti­ve na­u­ke
o knji­žev­no­sti ipak se či­ni naj­bo­ljim pri­hva­ta­nje da­tu­ma ob­ja­vlji­va­nja Struk­
tu­ral­ne an­tro­po­lo­gi­je, jer je ona u naj­ve­ćoj me­ri uti­ca­la na neo­bi­čan raz­voj
struk­tu­ra­li­zma u hu­ma­ni­stič­kim na­u­ka­ma.
10 S ob­zi­rom na obim­nost pro­ble­ma­ti­ke, dru­gi pra­vac je ob­ra­đen u po­seb­nom
po­gla­vlju. Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II). Ova­kva po­de­la se oprav­da­va i u
slu­ča­ju dru­gog prav­ca iz­ra­zi­ti­jim uti­ca­jem struk­tu­ra­li­stič­ke se­mi­o­ti­ke, i za­to
sam se­bi do­zvo­li­la da ove dve li­ni­je struk­tu­ra­li­zma po­de­lim op­šir­nom ob­ra­
dom se­mi­o­ti­ke i se­mi­o­lo­gi­je.
VII. Strukturalizam (I) 217
Opšta gra­ma­ti­ka
knji­žev­no­sti
De So­sir i ra­ni struk­tu­ra­li­zam
De So­si­ro­va
že­nev­ska
pre­da­va­nja
Ob­ja­vlji­va­nje
Opšte lin­gvi­sti­ke
Za­da­ci
lin­gvi­sti­ke
Opšti ka­rak­ter knji­žev­no­te­o­rij­ske mi­sli u zna­ku struk­tu­ra­li­zma u
po­čet­ku je, pre sve­ga, odre­đi­va­la kon­cep­ci­ja švaj­car­skog lin­gvi­ste
Fer­di­nan­da de So­si­ra. Iako su glav­ni pred­met De So­si­ro­vih is­tra­ži­
vač­kih in­te­re­so­va­nja bi­li san­skrit i in­do­e­vrop­ska lin­gvi­sti­ka, u isto­
ri­ju su ipak uš­la pre­da­va­nja o opštoj lin­gvi­sti­ci ko­ja je od 1906. do
1911. go­di­ne odr­žao na od­se­ku za hu­ma­ni­sti­ku Že­nev­skog uni­ver­zi­
te­ta.11 Ova pre­da­va­nja ob­ja­vi­li su na­kon De So­si­ro­ve smr­ti nje­go­vi
sa­rad­ni­ci – Šarl Ba­li i Al­bert Se­če­hej – u ob­li­ku Co­urs de lin­gu­i­sti­
que généra­le (Opšta lin­gvi­sti­ka), pri­pre­mlje­ne na osno­vi be­le­ža­ka
slu­ša­la­ca; De So­sir ni­je iza se­be osta­vio si­ste­ma­ti­čan za­pis pre­da­va­
nja, pa čak ni nji­hov plan. Pr­vo iz­da­nje Opšte lin­gvi­sti­ke po­ja­vi­lo se
1916. go­di­ne,12 a za na­u­ku o knji­žev­no­sti kao naj­bit­ni­je su se po­ka­
za­le opšte De So­si­ro­ve te­ze ko­je su se od­no­si­le na sa­mu lin­gvi­sti­ku i
na je­zik kao njen pred­met.
De So­sir ni­je bez raz­lo­ga za­po­či­njao svo­ja raz­ma­tra­nja is­ti­ca­
njem naj­va­žni­jih za­da­ta­ka lin­gvi­sti­ke – kao opšte i auto­nom­ne na­
uč­ne di­sci­pli­ne (što zna­či – odvo­je­ne od dru­gih gra­na na­u­ke). Kao
jed­no od osnov­nih po­du­hva­ta ta­ko shva­će­ne na­u­ke tre­ba­lo je pri­
hva­ti­ti da ona:
„Is­tra­žu­je ko­je su sna­ge na de­lu, stal­no i uni­ver­zal­no, u
svim je­zi­ci­ma i da iz­lu­či opšte za­ko­ne na ko­je se mo­gu sve­
sti sve po­seb­ne po­ja­ve isto­ri­je.“13
Pred­met
is­tra­ži­va­nja
struk­tu­ra­li­zma
Us­peš­nost ova­kve za­mi­sli tre­ba­lo je pre sve­ga da ga­ran­tu­je ve­
o­ma pre­ci­zno odre­đen pred­met is­tra­ži­va­nja. Ovaj pred­met ni­je mo­
gao po­sta­ti „go­vor“ – iz­di­fe­ren­ci­ran, iz­nu­tra kom­pli­ko­van, „raz­dvo­
jen“ – isto­vre­me­no in­di­vi­du­a­lan i druš­tve­ni, isto­rij­ski kon­stan­tan i
pro­men­ljiv, ko­ji zah­te­va po­zi­va­nje na brojne raz­li­či­te obla­sti. Da­kle,
po­stao je uni­ver­za­lan i ap­strak­tan „si­stem“ je­zi­ka. Svo­ju ne­na­klo­nje­
nost pre­ma go­vo­ru De So­sir je sa­opštio već na sa­mom po­čet­ku:
„I za­i­sta, usled svih tih dvoj­no­sti, je­di­no je­zik iz­gle­da po­do­
ban za jed­nu sa­mo­stal­nu de­fi­ni­ci­ju i je­di­no on da­je jed­nu
tač­ku oslon­ca ko­ja za­do­vo­lja­va duh.“14
11 Tre­ba zna­ti da su ve­lik uti­caj na De So­si­ro­ve sta­vo­ve iz­vr­ši­li i polj­ski lin­gvi­sti
Žan Bo­duen de Kur­te­ne (1845–1929) i Mi­ko­laj Kru­šev­ski (1851–1887).
12 F. de Sosir, Kurs opšte lingvistike, ibid.
13 F. de So­sir, Opšta lin­gvi­sti­ka, op. cit., str. 15.
14 Ibid., str. 18.
218
Književne teorije XX veka
■ STRUK­TU­RA/SI­STEM – naj­jed­
no­stav­ni­je shva­će­na struk­tu­ra je:
sklop, gra­đa, unu­traš­nja or­ga­ni­za­
ci­ja, kon­struk­ci­ja. Ter­min pro­iz­la­
zi iz te­o­ri­je or­ga­ni­za­ma XIX ve­ka.
Na pre­la­zu iz XIX u XX vek, kao i
na po­čet­ku XX ve­ka, on se po­ja­vio,
iz­me­đu osta­log, i kod ne­mač­kog fi­
lo­zo­fa Vil­hel­ma Dil­ta­ja („psi­hič­ka
struk­tu­ra“), u psi­ho­a­na­li­zi Sig­mun­
da Froj­da („struk­tu­ra ne­sve­snog“),
a neš­to ka­sni­je i u fe­no­me­no­lo­gi­ji
knji­žev­no­sti Ro­ma­na In­gar­de­na
(„struk­tu­ra knji­žev­nog de­la“). Me­
đu­tim, tu je struk­tu­ra zna­či­la sa­mo
sklop, to­po­gra­fi­ju, ras­po­red ni­voa
ili obla­sti – da­kle, još uvek ni­je
ima­la ta­ko pre­ci­zno i kon­kret­no
zna­če­nje ko­je su ovom ter­mi­nu da­li
praš­ki i fran­cu­ski struk­tu­ra­li­sti. Tre­
ba, ta­ko­đe, ima­ti u vi­du da „otac“
struk­tu­ra­li­zma – Fer­di­nand de So­sir
– uopšte ni­je ko­ri­stio po­jam „struk­
tu­re“ (Žorž Mu­nen ga je čak na­zvao
le struc­tu­ra­li­ste sans le sa­vo­ir – „ne­
sve­sni struk­tu­ra­li­sta“). Me­đu­tim,
De So­si­ro­vo shva­ta­nje je­zi­ka kao
si­ste­ma pot­pu­no se po­kla­pa­lo sa
onim što će se pod­ra­zu­me­va­ti pod
poj­mom struk­tu­re, u for­mi u ko­joj
će se on po­ja­vi­ti u okvi­ru struk­tu­ra­
li­zma, i za­to je, na kra­ju, upra­vo taj
ter­min pri­hva­ćen kao naziv za čitav
pravac. Ka­te­go­ri­ja „struk­tu­re“ usta­li­
la se tek po­sle 1929. go­di­ne (I me­đu­
na­rod­ni kon­gres lin­gvi­sta u Pra­gu)
u iz­ra­zu „struk­tu­ra da­tog si­ste­ma“
– te, da­kle, kao de­fi­ni­ci­ja ko­ja se
od­no­si na unu­traš­nju or­ga­ni­za­ci­ju
si­ste­ma je­zi­ka. Ta­da se pod struk­tu­
rom po­čeo pod­ra­zu­me­va­ti odre­đen
si­stem ele­me­na­ta po­ve­za­nih ve­o­ma
čvr­stim unu­traš­njim za­vi­sno­sti­ma.
Naj­bo­lje tu­ma­če­nje ter­mi­na je ipak
pred­lo­žio švaj­car­ski fi­lo­zof i psi­ho­
log-struk­tu­ra­li­sta Žan Pi­ja­že 1968.
go­di­ne. Pi­ja­že­o­vu kon­cep­ci­ju su od­li­
ko­va­le sle­de­će oso­bi­ne struk­tu­re:
→
VII. Strukturalizam (I) Pr­ve re­če­ni­ce Opšte lin­gvi­sti­ke
ve­o­ma su otvo­re­no po­ka­za­le na­me­
re is­tra­ži­va­ča – pre sve­ga mu je bi­
lo sta­lo do čiš­će­nja po­lja is­pi­ti­va­nja
od pro­men­lji­vo­sti i vi­še­znač­no­sti,
a za­hva­lju­ju­ći to­me – do mo­guć­no­
sti da se upra­vo stva­ra­na di­sci­pli­na
oslo­ni na sna­žne i čvr­ste te­me­lje.
I zbog to­ga je pred­met opšte lin­gvi­
sti­ke po­stao upra­vo s i­stem j e­ zi­
k a (lan­g ue), a ne go­vor (lan­ga­
g e) ili p o­j e­ d i­na č­na ž i­va re č
(pa­ro­le ). Osim to­ga, auto­nom­
no­sti lin­gvi­sti­ke kao ne­za­vi­sne
di­sci­pli­ne, pre­ma De So­si­ro­vom
miš­lje­nju, od­go­va­ra­la je auto­nom­
nost je­zi­ka (nje­go­va ne­za­vi­snost
od spo­ljaš­nje stvar­no­sti). Je­zik je
de­fi­ni­san kao za­jed­nič­ki i ce­lo­vit
si­stem uza­jam­nih po­ve­za­no­sti i
od­no­sa svih po­je­di­nač­nih ele­me­
na­ta. De So­sir je pri tom iz­dvo­jio
i naj­ma­nje (ele­men­tar­ne) ne­de­lji­ve
je­zič­ke je­di­ni­ce ko­je su na zvuč­
nom ni­vou (fo­ne­me ).15 Fo­ne­me
su u opštoj struk­tu­ri je­zi­ka ula­zi­le
u me­đu­sob­ne za­vi­sno­sti – zvuč­ne
raz­li­ke (bi­nar­ne opo­zi­ci­je). Ova te­
za je ima­la ve­li­ki zna­čaj – za­pra­vo
je ozna­ča­va­la da je sva­ki ele­me­nat
je­zi­ka po­sto­jao sa­mo za­hva­lju­ju­
ći zvuč­nim raz­li­ka­ma, a kao da­lju
15 Ter­min „fo­ne­ma“ pre­u­zeo je od fran­
cu­skog fo­ne­ti­ča­ra A. Di­friš-De­žan­ta
(ko­ji ga je uveo 1873. go­di­ne) i u tom
slu­ča­ju zna­či „glas“. De So­sir je ne­znat­
no mo­di­fi­ko­vao ovaj kon­cept da bi
ga pri­la­go­dio po­tre­ba­ma svo­je te­o­ri­je
je­zi­ka. Ide­ja fo­ne­me kao ele­men­tar­ne
zvuč­ne je­di­ni­ce je­zi­ka od­i­gra­la je ka­
sni­je va­žnu ulo­gu u kon­cep­ci­ji fran­
cu­skog struk­tu­ra­li­ste K. Le­vi-Stro­sa.
Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II).
219
No­va di­sci­pli­na
Auto­no­mnost
je­zi­ka
Bi­nar­ne opo­zi­ci­je
Ar­bi­trar­nost
je­zič­kog zna­ka
Ima­nent­no
is­tra­ži­va­nje
je­zi­ka
po­sle­di­cu – za­hva­lju­ju­ći poj­mov­ →
– ce­lo­vi­tost – struk­tu­ra ni­je zbir
nim raz­li­ka­ma – ni­je imao sa­mo­ de­lo­va, već ce­li­na sa od­re­đe­nom,
stal­nu vred­nost. Nje­go­vu suš­ti­nu, ve­o­ma po­ve­za­nom (si­stem­skom)
kao i nje­go­ve oso­bi­ne i funk­ci­je, unu­traš­njom or­ga­ni­za­ci­jom – sva­ki
odre­đi­va­la je je­di­no po­zi­ci­ja ko­ju ele­me­nat funk­ci­o­ni­še u čvr­stoj za­vi­
sno­sti od dru­gih ele­me­na­ta, po­sto­ji
je za­u­zi­mao u či­ta­vom si­ste­mu. pri­o­ri­tet ce­li­ne nad de­lo­vi­ma;
Slič­no to­me – zna­če­nje re­či u je­zi­ – pre­o­bra­ža­ji – struk­tu­ra je di­
ku pro­iz­la­zi­lo je sa­mo iz po­zi­ci­o­ne na­mič­na, spo­sob­na za unu­traš­nje
vred­no­sti zna­ka (te, opet, da­kle trans­for­ma­ci­o­ne pro­ce­se (na pri­
je­zik je spo­so­ban da pre­o­bra­
– iz me­sta ko­je je imao u si­ste­mu), mer,
ža­va osnov­ne ti­po­ve re­če­ni­ca u
na pri­mer, iz nje­go­vog od­no­sa pre­ bes­ko­na­čan broj no­vih is­ka­za za­dr­
ma pred­me­tu ko­ji za­me­nju­je (na ža­va­ju­ći taj pro­ces u okvi­ru sop­stve­
pri­mer, re­či „bat“ i „pat“ me­đu­sob­ ne si­stem­ske or­ga­ni­za­ci­je);
no su se raz­li­ko­va­le s ob­zi­rom na – s a­mo­u­sme­ra­va­nje i za­tvo­
re­nost – struk­tu­ra se ne po­zi­va ni
zvuč­nu raz­li­ku, a ne s ob­zi­rom na na šta dru­go osim na se­be, da bi
to što upu­ću­ju na od­re­đe­ne vr­ste oprav­da­la sop­stve­ne tran­sfor­ma­tiv­
pred­me­ta ili po­ja­va). Ve­za zna­ka i ne pro­ce­du­re (na pri­mer, za vre­me
zna­če­nja ima­la je, da­kle, ar­ bi­t r a ­ is­tra­ži­va­nja je­zi­ka, ne­ma po­tre­be da
r an ka­rak­ter, a ne­za­vi­snost zna­ka se po­zi­va na va­nje­zič­ku stvar­nost,
već na unu­traš­nji si­stem od­no­sa i
od stvar­no­sti do­dat­no je oja­ča­va­la poj­mo­va);
te­zu ko­ja se od­no­si­la na nje­go­vu – f unk­ci­o­na­li­zam – sva­ki ele­
unu­traš­nju kon­struk­ci­ju – u De ment ima od­re­đe­nu funk­ci­ju u
So­si­ro­vom si­ste­mu j e­ z i č­k i z na k struk­tu­ri i s ob­zi­rom na tu funk­ci­ju
is­tra­žu­je ili opi­su­je;
je bio de­fi­ni­san kao po­ve­za­nost –on se
pra­vil­no­sti i ho­mo­lo­gi­j e
aku­stič­ke sli­ke (sig­ni­fi­ant = ozna­či­ – na osno­vi struk­tu­râ ni­žeg re­da mo­
telj) i poj­ma (sig­ni­fié = ozna­če­no). že­mo od­re­di­ti za­ko­ne ko­ji vla­da­ju
De So­si­ra ni­je, da­kle, in­te­re­so­vao struk­tu­ra­ma vi­šeg re­da (ta­ko­zva­ne
stvar­ni pred­met ko­ji je pred­sta­v- ho­mo­loš­ke hi­po­te­ze). Ta­ko se, da­kle,
u struk­tu­ral­nim ka­te­go­ri­ja­ma mo­že
ljao znak,16 već sa­mo si­stem­ski („či­ go­vo­ri­ti ka­ko o je­zi­ku (si­ste­mu) ta­
sti“) od­no­si zvu­ko­va i poj­mo­va. ko, na pri­mer, i o knji­žev­noj tra­di­ci­ji,
Za­hva­lju­ju­ći ova­kvim pret­po­stav­ od­no­sno o po­je­di­nač­nom de­lu.*
ka­ma mo­gao je i ma­ne nt­ no (to * Ž. Pijaže, Strukturalizam, Beograd, 1978,
prevod: Nada Popović-Perišić.
zna­či, bez po­zi­va­nja na bi­lo šta
iz­van nje­ga) is­tra­ži­va­ti si­stem je­zi­
ka. Sa­mim tim se re­a­li­zo­va­la pret­po­stav­ka ko­ju je is­tra­ži­vač ta­ko­đe
ve­o­ma ja­sno for­mu­li­sao već u uvo­du: „Je­zik je ce­li­na sam po se­bi i
prin­cip kla­si­fi­ka­ci­je.“
De So­si­ra je, ta­ko­đe, znat­no vi­še in­te­re­so­va­la unu­traš­nja or­ga­
ni­za­ci­ja je­zič­kog si­ste­ma i opšteg prin­ci­pa ko­ji je­zi­kom vla­da ne­go,
na pri­mer, nje­go­va evo­lu­ci­ja – je­zik je tre­ba­lo da se shva­ti pre sve­ga
16 Po­gle­da­ti, ta­ko­đe, po­gla­vlje po­sve­će­no se­mi­o­ti­ci i se­mi­o­lo­gi­ji.
220
Književne teorije XX veka
sa sin­hro­nij­ske, a ne di­ja­hro­nij­ske
(isto­rij­ske) tač­ke gle­diš­ta. Za­hva­
lju­ju­ći ova­kvim pret­po­stav­ka­ma
je­zič­ki ozna­či­telj (sig­ni­fi­ant)
–
što zna­či, za­hva­lju­ju­ći oslo­ba­đa­
=
=
znak
o­zn­ačeno (­si­gnifié)
nju je­zi­ka od ve­za sa stvar­noš­ću i
dr­vo
aku­stič­ka sli­ka
isto­ri­jom, a i od druš­tve­nih i psi­ho­
=
=
­
pojam ­„drvo“
loš­kih za­ple­ta, kao i od pro­iz­volj­no­
sti go­vo­ra – on je, ta­ko­đe, mo­gao
U nje­go­voj kon­cep­ci­ji naj­bit­ni­je je
bi­lo to što su zvuč­nim ni­zo­vi­ma
stvo­ri­ti mak­si­mal­no „či­stu“ na­u­ku
(„aku­stič­kim sli­ka­ma“) od­go­va­ra­
o je­zi­ku u či­ji cen­tar se sme­stio
li opšti poj­mo­vi a ne stvar­ni pred­
ap­strak­tan
si­stem. Je­zik se, pre­ma
me­ti, kao i to što je ve­za iz­me­đu
De
So­si­ro­vom
shva­ta­nju, od­li­ko­
zvu­ko­va i poj­mo­va ima­la ar­bi­tra­
vao
za­pra­vo
unu­traš­njom
di­na­mi­
ran ka­rak­ter – od­no­sno ni­je po­sto­
ja­la ni­jed­na pri­rod­na ve­za ko­ja je
kom, ali ona je ima­la sa­mo ima­nen­
po­ve­zi­va­la gla­so­ve d-r-v-o s poj­
tan ka­rak­ter.17 Ovu ide­ju je do­bro
mom „dr­vo“, već sa­mo odre­đen
ilu­stro­vao pri­mer ko­ji je dao sam
do­go­vor (kon­ven­ci­ja). Za­hva­lju­ju­
tvo­rac opšte lin­gvi­sti­ke – bi­lo je to
ći ta­kvoj de­fi­ni­ci­ji zna­ka, De So­sir
po­re­đe­nje „je­zič­ke igre“ s par­ti­jom
je mo­gao da sa­ču­va poj­mov­nu „či­
ša­ha. Isto kao što u par­ti­ji ša­ha –
sto­tu“ je­zič­kog si­ste­ma.
ob­jaš­nja­vao je De So­sir – vred­nost
fi­gu­ra za­vi­si od nji­ho­vog po­lo­ža­ja na ša­hov­skoj ta­bli, ta­ko i u je­zi­ku
sva­ki ele­me­nat do­bi­ja od­re­đe­nu vred­nost za­hva­lju­ju­ći od­no­su pre­
ma svim dru­gim ele­men­ti­ma. Si­tu­a­ci­je unu­tar ša­hov­skog si­ste­ma se
za­i­sta me­nja­ju (on je „tre­nu­tan“), ali po­sto­je i ne­pro­men­lji­va pra­vi­la
ko­ja su na sna­zi po­sle sva­kog po­te­za. Slič­no je i u je­zi­ku u ko­jem po­
sto­je ta­kva, jed­nom za­u­vek pri­hva­će­na pra­vi­la – to su „stal­na na­če­la
se­mi­o­lo­gi­je“. Na­po­kon – pre­laz u ša­hu s jed­nog sta­nja rav­no­te­že u
dru­go (na pri­mer, pro­me­na me­sta jed­ne fi­gu­re) ili – u lin­gvi­stič­koj
ter­mi­no­lo­gi­ji – s jed­ne sin­hro­ni­je na dru­gu, ne re­me­ti unu­traš­nju
rav­no­te­žu či­ta­vog si­ste­ma iako sa­svim si­gur­no na nje­ga de­lu­je. Ove
pro­me­ne, da­kle, ima­ju ima­nen­tan ka­rak­ter.18
Na­čin is­tra­ži­va­nja ko­ji je pred­lo­žio De So­sir ukla­njao je iz vid­
nog po­lja uzroč­no-po­sle­dič­ne ve­ze (ge­ne­zu) po­ja­va, smeš­ta­ju­ći u
cen­tar pa­žnje sklo­po­ve unu­traš­njih od­no­sa ele­me­na­ta si­ste­ma, kao
i nji­ho­ve funk­ci­o­nal­ne za­vi­sno­sti. Na­sta­vlja­ju­ći sa svo­jim pri­me­rom
par­ti­je ša­ha, tvo­rac opšte lin­gvi­sti­ke uvi­đa da nje­go­vo po­re­đe­nje u
jed­noj tač­ki ob­ma­nju­je – jer ša­hi­sta uglav­nom na­me­ra­va da iz­ve­de
odre­đen po­tez ša­hov­skom fi­gu­rom, dok je­zik „niš­ta una­pred ne
■ JE­ZIČ­KI ZNAK – pre­ma De So­
si­ru:
17 Ova te­za će bi­ti od suš­tin­skog zna­ča­ja za praš­ke struk­tu­ra­li­ste, na­ro­či­to za
Mu­kar­žov­skog.
18 F. de So­sir, Opšta lin­gvi­sti­ka, op. cit., str. 107–108.
VII. Strukturalizam (I) 221
Sin­hro­ni­ja /
di­ja­hro­ni­ja
Je­zič­ka igra
Kri­ti­ka
ge­ne­tič­kih
is­tra­ži­va­nja
Si­stem bez
su­bjek­ta
Poj­mov­ni
du­a­li­zam
Pret­po­stav­ke
struk­tu­ra­li­stič­ke
na­u­ke o
knji­žev­no­sti
Struk­tu­ral­ne
po­e­ti­ke
smiš­lja“; nje­go­ve fi­gu­re se slu­čaj­no me­nja­ju. I, na kra­ju, iz pod­ruč­
ja in­te­re­so­va­nja na­u­ke o je­zi­ku bio je eli­mi­ni­san i nje­gov ko­ri­snik
– ljud­sko ko­riš­će­nje je­zi­ka je ipak pro­is­ti­ca­lo sa­mo iz „pa­siv­nog
pri­ma­nja“ opštih i uni­ver­zal­nih mo­guć­no­sti go­vo­ra sa­dr­ža­nih u si­
ste­mu. De So­si­ro­va te­o­ri­ja je­zi­ka ima­la je opšti, ap­strak­tan i uni­ver­
za­lan ka­rak­ter. Nje­gov na­čin miš­lje­nja od­li­ko­vao se i poj­mov­nim
du­a­li­zmom – osnov­ni tip or­ga­ni­za­ci­je na po­je­di­nač­nim ni­vo­i­ma
stva­ra­le su raz­li­či­te opo­zi­ci­je (bi­nar­na opo­zi­ci­ja, opo­zi­ci­ja iz­me­đu
si­ste­ma je­zi­ka i go­vo­ra, iz­me­đu ozna­či­te­lja i ozna­če­nog u struk­tu­
ri sa­mog si­ste­ma je­zi­ka, opo­zi­ci­ja iz­me­đu sin­hro­ni­je i di­ja­hro­ni­je
itd.). Kon­cep­ci­ja te vr­ste na kra­ju je stvo­ri­la čvr­stu osno­vu za sa­mu
na­u­ku – za pra­vu na­uč­nu lin­gvi­sti­ku ko­ja je za­hva­lju­ju­ći to­me mo­
gla da po­sta­ne u istom smi­slu opšta i uni­ver­zal­na – i u toj sfe­ri ve­o­
ma sna­žno uti­ca­la i na re­flek­si­ju o knji­žev­no­sti.
Slič­ne pret­po­stav­ke će, da­kle, bi­ti ide­je vo­di­lje po­je­di­nim po­ko­
le­nji­ma i gru­pa­ma te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti ko­ji su De So­si­ro­ve te­ze
pri­me­nji­va­li na na­u­ku o knji­žev­no­sti. I kao u slu­ča­ju auto­ra Opšte
lin­gvi­sti­ke, ov­de u pr­vi plan iz­bi­ja na­me­ra stva­ra­nja auto­nom­ne na­u­
ke o knji­žev­no­sti za­sno­va­ne na čvr­stim na­uč­nim te­me­lji­ma. I ov­de
će se u cen­tru pa­žnje na­ći je­zik a ne go­vor – si­stem knji­žev­nog je­zi­ka
a ne po­je­di­nač­ni knji­žev­ni is­ka­zi. De So­si­rov pro­gram te­o­ri­je je­zi­ka
i opšte lin­gvi­sti­ke će, da­kle, stvo­ri­ti neš­to po­put is­tra­ži­vač­kog po­gle­
da na svet ko­ji će za du­gi niz go­di­na od­re­di­ti opšti ka­rak­ter is­tra­ži­va­
nja te­o­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti. Na osno­vi na­u­ke o knji­žev­no­sti, struk­tu­
ra­li­zam će pro­iz­ve­sti či­ta­vu se­ri­ju struk­tu­ral­nih po­e­ti­ka – po­čev od
pred­rat­nih do­stig­nu­ća Praš­ke ško­le do raz­li­či­tih po­e­ti­ka še­zde­se­tih,
se­dam­de­se­tih i osam­de­se­tih go­di­na (lin­gvi­stič­ke, ge­ne­ra­tiv­ne, re­
cep­tiv­ne i in­ter­tek­stu­al­ne po­e­ti­ke). De So­si­ro­va gle­diš­ta na na­u­ku o
knji­žev­no­sti pr­vi će pri­me­ni­ti pred­stav­ni­ci Praš­ke struk­tu­ra­li­stič­ke
ško­le. Oni, me­đu­tim, ne­će sa­mo do­sled­no na­sta­vlja­ti De So­si­ro­vo de­
lo, ne­go će, ta­ko­đe, mo­di­fi­ko­va­ti nje­go­vu kon­cep­ci­ju da bi je uči­ni­li
još po­god­ni­jom za iz­ra­ža­va­nje ono­ga što je spe­ci­fič­no za knji­žev­nost
i za stva­ra­nje pre­ci­znog pro­gra­ma nje­nog is­tra­ži­va­nja.
Praš­ka struk­tu­ra­li­stič­ka ško­la
Praš­ki
struk­tu­ra­li­zam
Ru­ski lin­gvi­sta i te­o­re­ti­čar knji­žev­no­sti Ro­man Ja­kob­son (1896–
1982) na­pu­stio je 1920. Mo­skvu i kre­nuo u Prag u kojem je po­stao
je­dan od glav­nih ini­ci­ja­to­ra stva­ra­nja Praš­kog lin­gvi­stič­kog kru­ga.
Ovaj krug je de­lo­vao od 1926. do 1948. go­di­ne, a nje­go­vi gla­vni
222
Književne teorije XX veka
pred­stav­ni­ci, osim Ja­kob­so­na, bili su i: Jan Mu­kar­žov­ski (1891–
1975), Fe­liks Vo­dič­ka, Vi­lem Ma­te­zi­jus, Bo­hu­slav Ha­vra­nek i Ni­ko­laj
S. Tru­bec­ki. Praš­ki struk­tura­li­sti su se, u stva­ri, ve­o­ma non­ša­lant­no
od­no­si­li pre­ma do­stig­nu­ći­ma svo­jih pret­hod­ni­ka – ru­skih for­ma­li­
sta – iako su im, ne­sum­nji­vo, mno­go du­go­va­li.19 Ove dve ško­le po­
ve­zi­va­li su upra­vo Ja­kob­son, kao i ru­ski is­tra­ži­vač Ju­rij N. Ti­nja­nov.
Ovaj dru­gi je u tek­stu ob­ja­vlje­nom još 1924. go­di­ne, pod na­slo­vom
„Pi­ta­nje pe­snič­kog je­zi­ka“, uveo kon­cep­ci­ju knji­žev­nog umet­nič­kog
de­la kao di­na­mič­ne ce­li­ne u ko­joj su svi ele­men­ti uza­jam­no po­ve­za­
ni i pod­re­đe­ni na­čel­nom kon­struk­ci­o­nom prin­ci­pu. Raz­miš­lja­ju­ći
o funk­ci­ji sva­kog ele­men­ta de­la ve­o­ma se uda­lja­vao od me­ha­ni­ci­stič­
kog shva­ta­nja knji­žev­no­sti kao „zbi­ra po­stu­pa­ka“, ko­je je do­mi­ni­ra­lo
u okvi­ru for­ma­li­zma. Još je rad iz 1927. go­di­ne, pod na­slo­vom „Pro­
ble­mi pro­u­ča­va­nja je­zi­ka i knji­žev­no­sti“20 (ko­ji je Ti­nja­nov na­pi­sao
za­jed­no s Ja­kob­so­nom), bio ve­o­ma ja­san sig­nal stva­ra­nja pot­pu­no
no­vog is­tra­ži­vač­kog pro­gra­ma. Vi­ša ka­te­go­ri­ja po­stao je ov­de upra­vo
si­stem knji­žev­nog je­zi­ka, a osnov­ni za­da­tak – ana­li­za funk­ci­o­nal­no­sti
nje­go­vih ele­me­na­ta. Tu su se ­ja­vi­le i broj­ne aso­ci­ja­ci­je na De So­si­ro­vu
ter­mi­no­lo­gi­ju. Na­gla­ša­va­ju­ći plo­do­tvor­nost di­stink­ci­jâ ko­je je uveo
tvo­rac opšte lin­gvi­sti­ke, oba is­tra­ži­va­ča in­si­sti­ra­la su na ne­mi­nov­no­
sti pro­u­ča­va­nja uza­jam­nih od­no­sa po­je­di­nač­nih knji­žev­nih is­ka­za,
ali i kom­plek­sa opštih je­zič­kih nor­mi ko­je ih od­re­đu­ju.
Osnov­ni za­da­tak praš­kih struk­tu­ra­li­sta ipak je, pre sve­ga, bi­lo
stva­ra­lač­ko raz­vi­ja­nje i upot­pu­nja­va­nje De So­si­ro­ve kon­cep­ci­je u
obla­sti lin­gvi­sti­ke, kao i usva­ja­nje De So­si­ro­ve ide­je je­zi­ka za opis
pe­snič­kog je­zi­ka, a i nje­go­ve kon­cep­ci­je opšte lin­gvi­sti­ke – za odre­
đi­va­nje za­da­ta­ka na­u­ke o knji­žev­no­sti. Na Prvom kon­gre­su sla­vi­sta,
1929. go­di­ne, češ­ki na­uč­ni­ci su pred­sta­vi­li ta­ko­zva­ne Te­ze Praš­kog
lin­gvi­stič­kog kru­ga ko­je se mo­gu sma­tra­ti već kao zre­li ma­ni­fest
ško­le. Osnov­ni pro­blem je za njih bio od­go­vor na pi­ta­nje: „šta je
po­e­tič­nost?“; ali, po­sta­vlja­ju­ći pi­ta­nje po­e­tič­no­sti u cen­tar in­te­re­so­
va­nja na­u­ke o knji­žev­no­sti, na­gla­ša­va­li su slič­no­sti iz­me­đu pe­snič­
kog je­zi­ka i si­ste­ma opšteg je­zi­ka i suš­tin­ske raz­li­ke ko­je raz­dva­ja­ju
te je­zi­ke. Kao jed­nu od naj­va­žni­jih oso­bi­na pe­snič­kog je­zi­ka sma­
tra­li su sla­blje­nje nje­go­vog okre­ta­nja na va­nje­zič­ku sfe­ru, u ko­rist
eks­po­ni­ra­nja sa­mog zna­ka kao ta­kvog (auto­te­li č­nost ). Dru­ga –
19 Ja­kob­son je, na pri­mer, for­ma­li­zam zvao „de­č­jom bo­leš­ću struk­tu­ra­li­zma“.
U tre­nut­ku kad su praš­ki struk­tu­ra­li­sti po­če­li da for­mu­li­šu svoj pro­gram, Ru­
ska for­ma­li­stiš­ka ško­la do­ži­vlja­va svoj kraj.
20 J. Ti­nja­nov i R. Ja­kob­son, „Pro­ble­mi pro­u­ča­va­nja je­zi­ka i knji­žev­no­sti“, u: Po­
e­ti­ka ru­skog for­ma­li­zma, Pro­sve­ta, Be­o­grad, 1970.
VII. Strukturalizam (I) 223
Kon­cep­ci­ja
umet­nič­ke
tvo­re­vi­ne
Ti­nja­no­va
Si­stem knji­žev­nog
je­zi­ka
Funk­ci­o­nal­nost
Te­ze Praš­kog
lin­gvi­stič­kog
kru­ga
Oso­bi­ne
pe­snič­kog je­zi­ka
Po­et­ski is­kaz
kao funk­ci­o­nal­na
ce­li­na
Pro­tiv
struk­tu­ra­li­stič­kog
ima­nen­ti­zma
ta­ko­đe va­žna oso­bi­na – jeste a k­tu ­
■ PO­ET­SKI JE­ZIK – dru­ga­či­je
a­ l i­ z a­ c i­j a ra­znih ni­voa si­ste­ma je­ re­če­no:
skup spe­ci­fič­nih oso­bi­na
zi­ka te, da­kle, is­ti­ca­nje u pr­vi plan ka­rak­te­ri­stič­nih za knji­žev­nost
i raz­li­ko­va­nje ta­kvih ni­voa ko­ji u (na­ro­či­to za po­e­zi­ju). Sma­tra se
opštem je­zi­ku ne mo­ra­ju uopšte da je on ili si­stem (stvo­ren pre­ma
da bu­du za­pa­že­ni (na pri­mer, fo­no­ mo­de­lu opšteg je­zi­ka) ili funk­ci­o­
loš­ki ni­vo u slu­ča­ju ono­ma­to­pe­jič­ nal­na va­ri­jan­ta je­zič­ke prak­se či­ja
je glav­na oso­bi­na do­mi­na­ci­ja nad
kih sred­sta­va na ko­ji, u prin­ci­pu, estet­skom (po­et­skom) funk­ci­jom,
ne obra­ća­mo pa­žnju to­kom obič­ne na­su­prot dru­gim va­ri­jan­ta­ma je­zi­
je­zič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je). U Te­za­ma ka u ko­ji­ma ova funk­ci­ja igra dru­
se ja­vljao i po­čet­ni po­ku­šaj odre­đi­ go­ra­zred­nu ulo­gu. U po­et­skom
va­nja spe­ci­fič­no­sti po­et­ske funk­ci­ je­zi­ku se po­ja­vlju­je po­seb­na di­na­
mi­ka na­pe­to­sti iz­me­đu estet­ske
je – od­no­sno, eks­po­ni­ra­nja sa­mih funk­ci­je
(isto­vre­me­no i unu­traš­nje
je­zič­kih zna­ko­va (nji­ho­vog ozna­či­ ce­lo­vi­to­sti ko­mu­ni­ka­ta) i osta­lih
te­lja, a ne ozna­če­nog – pre­ma De funk­ci­ja je­zi­ka – sa­znaj­ne, eks­pre­
So­si­ro­voj ter­mi­no­lo­gi­ji). Praš­ki te­ siv­ne, im­pre­siv­ne, fa­tič­ke i me­ta­je­
o­re­ti­ča­ri su pri tom po­et­ski is­kaz zič­ke (pre­ko ko­jih ko­mu­ni­kat ša­lje
shva­ta­li kao funk­ci­o­nal­nu ce­li­nu pre­ma spo­lja: pre­ma stvar­no­sti o
ko­joj go­vo­ri, ka re­ci­pi­jen­tu i po­ši­
– upra­vo je oda­tle pro­is­ti­cao po­ lja­o­cu, ka vr­sti ko­mu­ni­ka­ta me­đu
stu­lat is­tra­ži­va­nja sva­kog ele­men­ta nji­ma i ka ko­du je­zi­ka).
tog is­ka­za uvek po­ve­za­nog sa svo­
jom ce­li­nom. Me­đu­tim, oni su se su­prot­sta­vlja­li struk­tu­ra­li­stič­kom
ima­nen­ti­zmu či­ju su opa­snost vi­de­li na­ro­či­to u even­tu­al­nim po­ku­ša­
ji­ma ne­kri­tič­ke pri­me­ne De So­si­ro­ve mi­sli na na­u­ku o knji­žev­no­sti.
Još u po­me­nu­tom tek­stu iz 1927. go­di­ne, Ja­kob­son i Ti­nja­nov su, na
pri­mer, skre­ta­li pa­žnju na ogra­ni­če­no­sti ana­li­ze usme­re­ne sa­mo na
ot­kri­va­nje struk­tur­nih pra­va je­zi­ka i knji­žev­no­sti. Is­ti­ca­li su da:
„Ot­kri­va­nje ima­nent­nih za­ko­ni­to­sti isto­ri­je knji­žev­no­sti
(ili je­zi­ka) do­puš­ta nam da opi­še­mo sva­ku efek­tiv­nu za­me­
nu knji­žev­nog ili lin­gvi­stič­kog si­ste­ma jed­nog dru­gim. Ali
to ne ob­jaš­nja­va tem­po evo­lu­ci­je...“21
Knji­žev­ni si­stem
i dru­gi zna­kov­ni
si­ste­mi
Struk­tu­ral­nu ana­li­zu knji­žev­no­sti tre­ba­lo je pro­ši­ri­ti pro­u­ča­va­
njem me­đu­za­vi­sno­sti knji­žev­nog i dru­gih si­ste­ma, a isto­vre­me­no
na­u­ke o knji­žev­no­sti i dru­gih di­sci­pli­na. Od­jek ovih uve­re­nja po­ja­
vio se i u Te­za­ma gde je skre­nu­ta pa­žnja na suš­tin­sku pod­re­đe­nost
po­et­skog is­ka­za struk­tu­ra­ma vi­šeg re­da – ne sa­mo si­ste­mu je­zi­ka
već i si­ste­mu knji­žev­ne tra­di­ci­je. Osim opštih pi­ta­nja, na­uč­ni­ci iz
Praš­kog kru­ga pred­lo­ži­li su u svom ma­ni­fe­stu i po­se­ban pro­gram
pro­u­ča­va­nja po­je­di­nih slo­je­va pe­snič­kog je­zi­ka – nje­go­vu zvuč­nu
21 Ibid., str. 365–366.
224
Književne teorije XX veka
stra­nu (ri­ma, ri­tam, po­ja­ve kao što su eufo­ni­ja, in­to­na­ci­ja i sl.), i lek­
sič­ki ma­te­ri­jal i sin­tak­su.22
Da­kle, slič­no for­ma­li­sti­ma, i praš­ki struk­tu­ra­li­sti su po­sta­vlja­li
pi­ta­nje o spe­ci­fič­no­sti knji­žev­no­sti i za njih se ta spe­ci­fič­nost pre
sve­ga is­po­lja­va­la u je­zi­ku. Me­đu­tim, struk­tu­ra­li­ste su od for­ma­li­sta
de­li­le i suš­tin­ske raz­li­ke:
– od pri­hva­ta­nja „po­e­tič­no­sti“ kao is­klju­či­vog pred­me­ta is­tra­
ži­va­nja, oni su doš­li do is­tra­ži­va­nja raz­li­či­tih funk­ci­o­nal­nih
im­pli­ka­ci­ja knji­žev­nog de­la (te, da­kle, „po­e­tič­no­sti“ shva­će­ne
u od­no­su na dru­ge funk­ci­je umet­nič­kog is­ka­za);
– od kon­cep­ci­je knji­žev­no­sti kao auto­nom­nog je­zič­kog si­ste­ma
– na is­tra­ži­va­nje od­no­sa tog si­ste­ma i dru­gih si­ste­ma kul­tu­re;
–o
d ana­li­zi­ra­nja „po­stu­pa­ka“ u knji­žev­nom de­lu i nji­ho­vog
de­lo­va­nja na per­cep­tiv­ne pro­ce­se pri­ma­o­ca – na is­tra­ži­va­nje
zna­ko­va ko­ji funk­ci­o­ni­šu u ko­mu­ni­ka­ci­o­nim či­no­vi­ma kao i
na nji­ho­ve se­man­tič­ke sa­dr­ži­ne.
Osnov­ni ter­mi­ni te­o­ri­je knji­žev­no­sti u zna­ku Praš­ke ško­le po­
sta­li su, osim pe­snič­kog je­zi­ka, ta­ko­đe: st r u k­tu­ ra, zna k i f un k­
ci­j a (estet­ska i po­et­ska). Ovo su bi­le i ključ­ne ka­te­go­ri­je u kon­cep­
ci­ja­ma već po­me­nu­tih naj­va­žni­jih pred­stav­ni­ka Praš­ke ško­le: Ja­na
Mu­kar­žov­skog i Ro­ma­na Ja­kob­so­na. Ta­ko­đe, oba ova is­tra­ži­va­ča
ob­je­di­nja­va­la su oso­bi­ne ta­ko po­želj­ne za struk­tu­ra­li­ste – isto­vre­me­
no su bi­li i lin­gvi­sti i te­o­re­ti­ča­ri po­e­zi­je. Za obo­ji­cu je naj­va­žni­ji bio
od­go­vor na pi­ta­nje: šta je u stva­ri po­e­tič­nost?
Spe­ci­fič­nost
knji­žev­no­sti
Osnov­ni ter­mi­ni
Praš­ke ško­le
Šta je u stva­ri po­e­tič­nost?
Mu­kar­žov­ski je po­čeo od ana­li­ze češ­kog sti­ha23 i od po­ku­ša­ja po­ve­
zi­va­nja fo­no­lo­gi­je i ver­so­lo­gi­je, kao i knji­žev­ne sti­li­sti­ke, uvi­đa­ju­ći,
naj­zad, ko­rist ko­ja pro­iz­la­zi iz ta­kve ve­ze za obe di­sci­pli­ne (za te­o­ri­
ju knji­žev­no­sti, i – obr­nu­to – za lin­gvi­sti­ku).24 Ipak, za nje­ga je naj­
va­žni­ji za­da­tak po­sta­lo da­va­nje od­go­vo­ra na pi­ta­nje: šta raz­li­ku­je
22 Pra­ska szko­ła struk­tu­ral­na w la­tach 1926–1948. Wybór ma­te­ri­a­łów, War­sza­
wa, 1966, str. 43–55. Po­gle­da­ti o to­me: J. Sł­a­wi­ń­ski, Jan Mu­ka­ř­ovský: pro­gram
estetyki struk­tu­ral­nej, u: J. Mu­ka­ř­ovský, Wśród znaków i struk­tur. Wybór szki­
ców, War­sza­wa, 1970, str. 7–8.
23 U ra­do­vi­ma Příspěvek k este­ti­ce českého ver­še (1923) i Máchův Máj. Estetická
stu­die (1928).
24 J. Mu­ka­ř­ovský, „Fo­no­lo­gia i po­etyka“ (1930), u: Te­o­ria ba­dań li­te­rac­kich...,
op. cit., t. 2, deo 3, str. 226.
VII. Strukturalizam (I) 225
Is­tra­ži­va­nja
Mu­kar­žov­skog
Ja­kob­so­no­va
kon­cep­ci­ja
po­e­tič­no­sti
knji­žev­nost od osta­le upo­tre­be je­zi­ka i šta se mo­že pri­hva­ti­ti kao
spe­ci­fič­na oso­bi­na pe­snič­kog je­zi­ka? Po­tre­ba za od­go­vo­rom na
ova pi­ta­nja vo­di­la je ma­nje-vi­še u isto vre­me i Ro­ma­na Ja­kob­so­na.
„U če­mu se is­po­lja­va p o­e­t i č­ no st?“ – pi­tao se, na pri­mer, u ra­du
pod na­zi­vom Šta je po­e­zi­ja? (1933) – i, ka­ko je do­li­ko­va­lo struk­tu­ra­
li­sti, tru­dio se da pru­ži jed­no­zna­čan od­go­vor tra­ga­ju­ći za uni­ver­zal­
nom i van­vre­men­skom oso­bi­nom po­e­tič­no­sti. Ta­ko je na­gla­ša­vao
da se sa­dr­žaj poj­ma „po­e­zi­ja“ mo­že me­nja­ti, dok po­et­ska funk­ci­ja
uvek osta­je ista. Po­e­tič­nost je za­i­sta bi­la, pre­ma nje­go­vom miš­lje­
nju, sa­mo deo slo­že­ne struk­tu­re knji­žev­nog de­la, ali upra­vo je ona
or­ga­ni­zo­va­la pe­snič­ko de­lo, pa čak – ka­ko je na­gla­ša­vao – nji­me vla­
da­la. Ona je pred­sta­vlja­la
„deo ko­ji nu­žno pre­o­bra­ža­va osta­le ele­men­te i za­jed­nič­ki
od­re­đu­je vred­nost ce­li­ne, slič­no kao što ni ulje ko­je ni­je po­
seb­no je­lo, a ni­je ni slu­ča­jan do­da­tak, me­ha­nič­ka kom­po­
nen­ta, me­nja ukus či­ta­vog je­la ...“.25
I po­ja­vlji­va­la se na­ro­či­to on­da, kad se
„reč ose­ća kao reč, a ne sa­mo kao neš­to što re­pre­zen­tu­je na­
zva­ni pred­met ili kao iz­liv emo­ci­je“.26
Pro­tiv
re­pre­zen­ta­ci­je
u knji­žev­no­sti
Svoj­stva
po­et­skog je­zi­ka
pre­ma
Mu­kar­žov­skom
A da bi po­e­tič­nost za­ži­ve­la u pot­pu­no­sti – is­ti­cao je is­tra­ži­vač –
reč je tre­ba­lo da po­sta­ne auto­te­lič­na, da pred­sta­vlja sa­mo sa­mu se­be
– mo­ra­la je isto­vre­me­no da po­sto­ji osla­blje­na re­la­ci­ja re­pre­zen­ta­ci­
je, od­no­sno za­me­ne pred­me­ta na ko­ji se reč od­no­si­la. Po­e­tič­nost je,
da­kle, za Ja­kob­so­na bi­la auto­nom­na po­ja­va – kao nje­na spe­ci­fič­nost
is­po­sta­vljao se isto­vre­me­ni iden­ti­tet zna­ka i pred­me­ta i ne­do­sta­tak
tog iden­ti­te­ta. Bez ove su­prot­sta­vlje­no­sti, ka­ko je tvr­dio, i na­pe­to­sti
ko­ja je pra­ti, ne bi bi­lo ni kre­ta­nja poj­mo­va, ni zna­ko­va. Pe­snič­ki
je­zik je ta­ko upo­tre­blja­vao opšte je­zič­ke me­ha­ni­zme i ostva­ri­vao ko­
mu­ni­ka­tiv­nu funk­ci­ju, ali im se isto­vre­me­no su­prot­sta­vljao kon­cen­
tri­šu­ći se is­klju­či­vo na se­be a ne na pre­no­še­nu in­for­ma­ci­ju. I obr­
nu­to – po­e­tič­nost je ta­ko­đe bi­la oso­bi­na sva­kog is­ka­za ko­ji je imao
je­zič­ki ka­rak­ter a oba­vljao, pre sve­ga, prak­tič­nu funk­ci­ju.
Za­tim je Jan Mu­kar­žov­ski u tek­stu pod na­slo­vom O pe­snič­kom
je­zi­ku, ob­ja­vlje­nom 1940. go­di­ne, iz­vr­šio sin­te­zu naj­va­žni­jih uve­re­
nja o spe­ci­fič­nim svoj­stvi­ma je­zi­ka knji­žev­no­sti. Osnov­ni pra­vac
is­tra­ži­va­nja je i da­lje odre­đi­va­la opšta lin­gvi­sti­ka ko­ja je te­o­ri­ji
25 R. Ja­kob­son, „Co to jest po­e­zja?“, op. cit., str. 138.
26 Ibid., str. 138–139.
226
Književne teorije XX veka
■ JE­ZIČ­KE FUNK­CI­JE / JE­ZIČ­KE
FUNK­CI­JE KNJI­ŽEV­NOG DE­
LA – pre­ma ne­mač­kom lin­gvi­sti
Kar­lu Bi­le­ru, je­zik vr­ši od­re­đe­nu
funk­ci­ju u osnov­nom ko­mu­ni­ka­ci­
o­nom si­ste­mu: po­ši­lja­lac–ko­mu­ni­
kat–pri­ma­lac. To je skup od­no­sa
je­zič­kog ko­mu­ni­ka­ta pre­ma va­nje­
zič­koj stvar­no­sti (in­for­ma­ci­ja o
stvar­no­sti ko­ju sa­dr­ži ko­mu­ni­kat)
ko­ji je on na­zvao re­ pre­ ze n­t a­t iv­
nom f u n k­ci­j om (Dar­stel­lung),
od­nos iz­me­đu je­zič­kog ko­mu­ni­
ka­ta i nje­go­vog po­ši­lja­o­ca (in­for­
ma­ci­ja o po­ši­lja­o­cu sa­dr­ža­na u
ko­mu­ni­ka­tu) – ek s­pre­siv­ nom
f u n k­ci­j om (Ausdruck) i, na kra­
ju, od­nos iz­me­đu je­zič­kog ko­mu­
ni­ka­ta i pri­ma­o­ca (ekvi­va­lent­no,
in­for­ma­ci­ja o pri­ma­o­cu ko­ju sa­dr­
ži ko­mu­ni­kat) – im­pre­siv­ nom
f u n k­ci­j om (Ap­pell). Ovaj mo­del
pri­me­njen je i na opis funk­ci­o­ni­sa­
nja knji­žev­nog ko­mu­ni­ka­ta i isto­
vre­me­no pro­ši­ren za po­ja­vu još
jed­ne funk­ci­je – e stet­ske f un k­
c i­j e (Mu­kar­žov­ski) ili po­et­ske
funk­ci­je (Ja­kob­son). Ova funk­ci­ja
ozna­ča­va od­nos knji­žev­nog ko­mu­
ni­ka­ta pre­ma sa­mom se­bi (da­kle,
is­ti­ca­nje u pr­vi plan sop­stve­ne
umet­nič­ke for­me, for­mal­ne gra­đe
i kon­struk­tiv­nog po­ret­ka). Ja­kob­
so­nov mo­del pod­ra­zu­me­vao je
do­dat­nu po­ja­vu još dve funk­ci­je
– me­ t a­j e­ z ič­ke f un k­ci­j e ko­ja
in­for­mi­še o pra­vi­li­ma je­zič­kog ko­
da u ko­me je for­mu­li­san ko­mu­ni­
kat i fa­t ič­ke f u n k­ci­j e (ozna­ča­
va ele­men­te ko­ji po­sto­je u je­zi­ku i
slu­že odr­ža­va­nju kon­tak­ta iz­me­đu
po­ši­lja­o­ca i pri­ma­o­ca, na pri­mer,
iz­ra­zi kao što su: „ha­lo“, „zdra­vo“ i
sl.). funk­ci­je su, pre­ma Ja­kob­so­no­
vom miš­lje­nju, bi­le di­na­mič­ki za­vi­
sne od estet­ske funk­ci­je ko­ju je on
de­fi­ni­sao kao „pro­jek­ci­ju prin­ci­pa
ekvi­va­lent­no­sti sa ose iz­bo­ra na
osu kom­bi­na­ci­je“.
VII. Strukturalizam (I) knji­žev­no­sti do­ne­la pro­du­blje­nu
svest o ci­lju je­zič­kih is­ka­za i funk­
ci­ji po­je­di­nač­nih je­zič­kih sred­sta­
va. On je vi­deo pe­snič­ki je­zik kao
deo je­zič­kog si­ste­ma i kao je­dan
od funk­ci­o­nal­nih je­zi­ka.27 Pa­žlji­
vo ana­li­zi­ra­ju­ći isto­ri­ju shva­ta­nja
pe­snič­kog je­zi­ka, po­čev od an­tič­
kog pa sve do sa­vre­me­nog do­ba,
Mu­kar­žov­ski je – opet ka­ko je do­
li­ko­va­lo ti­pič­nom struk­tu­ra­li­sti
– ipak tra­gao za ta­kvim na­či­nom
odre­đi­va­nja spe­ci­fič­no­sti onog
je­zi­ka ko­ji će ima­ti ap­so­lut­no uni­
ver­zal­ni ka­rak­ter – van­vre­men­ski i
tran­si­sto­rij­ski, a pri tom ne­za­vi­san
od raz­li­či­tih knji­žev­nih tra­di­ci­ja i
kon­ven­ci­ja. Ova pret­po­stav­ka mu
je na­la­ga­la da prak­tič­no od­ba­ci sve
do­ta­daš­nje, isto­rij­ski po­tvr­đe­ne na­
či­ne de­fi­ni­sa­nja pe­snič­kog je­zi­ka
(kao ukra­snog, le­pog, emo­ci­o­nal­
nog, upe­ča­tlji­vog, sli­kov­nog, in­di­
vi­du­al­nog i sl.). Ta­ko je me­to­dom
eli­mi­na­ci­je do­šao do uve­re­nja da
je pe­snič­ki je­zik na tra­jan i ne­pro­
men­ljiv na­čin sa­mo funk­ci­o­nal­no
odre­đen – od­no­sno, kroz svo­ju
e ste­ t i č­ku f un k­ci­ju. Na kra­ju
je iz­neo gle­diš­te da „cilj pe­snič­
kog is­ka­za je­ste estet­sko dej­stvo“ i
isto­vre­me­no je for­mu­li­sao de­fi­ni­
ci­ju estet­ske funk­ci­je. Ta funk­ci­ja
se mo­gla po­ja­vlji­va­ti i u dru­gim
va­ri­jan­ta­ma je­zi­ka, ali sa­mo kao
pra­te­ća po­ja­va. U pe­snič­kom je­zi­
ku, me­đu­tim, igra glav­nu ulo­gu
– sk re­ ć u­ ć i p a­ žnju pr i­ ma­o­ c a
27 J. Mu­kar­žov­ski, Struk­tu­ra pe­snič­kog
je­zi­ka, Za­vod za udž­be­ni­ke i na­stav­
na sred­stva, Be­o­grad, 1985, str. 48,
pre­vod: Alek­san­dar Ilić.
227
Pesnički je­zik
kao funk­ci­o­nal­ni
je­zik
De­fi­ni­ci­ja
este­tič­ke funk­ci­je
Kri­ti­ka
for­ma­li­zma
na s am j e­ z ič­k i z na k, dru­ga­či­ju od opšteg je­zi­ka či­ji je osnov­ni
cilj spo­ra­zu­me­va­nje.28
Opet se, da­kle, kon­cep­ci­ja Mu­kar­žov­skog na pr­vi po­gled ni­je
raz­li­ko­va­la od ra­ni­jih di­jag­no­za ru­skih for­ma­li­sta za ko­je je, kao što
već zna­mo, po­e­tič­nost ta­ko­đe bi­la „svr­ho­vi­tost bez svr­he“ ili sa­ma
se­bi svr­ha. Pri­hva­ta­ju­ći sa­mo ovo kao oso­bi­nu pe­snič­kog je­zi­ka, for­
ma­li­sti su ga ti­me ra­di­kal­no raz­dva­ja­li od prak­tič­nog je­zi­ka – tre­ti­
ra­ju­ći i je­dan i dru­gi kao pot­pu­no ne­za­vi­sne je­zi­ke. Mu­kar­žov­ski
se, me­đu­tim, od­luč­no su­prot­sta­vljao ta­kvom po­sta­vlja­nju stva­ri i pe­
snič­kom iz­ra­ža­va­nju pri­pi­si­vao auto­te­li č­nost i prak­tič­ne ci­lje­ve.
Ta­ko je pi­sao:
„Okol­nost da pe­snič­ko iz­ra­ža­va­nje ima za cilj sam iz­raz, ne
li­ša­va pe­snič­ki je­zik prak­tič­nog zna­ča­ja ... u pe­snič­kom je­zi­
ku po­sto­ji sta­lan spor i stal­na na­pe­tost iz­me­đu sa­mo­svr­ho­
vi­to­sti i sa­opšte­nja.“29
Knji­žev­no de­lo
kao ko­mu­ni­kat
Bi­hle­rov mo­del
tri funk­ci­je
je­zič­kog zna­ka
Di­na­mi­ka
pesničkog je­zi­ka
Mu­kar­žov­ski je bio sve­stan to­ga da spe­ci­fič­nost knji­žev­no­sti
mo­ra uze­ti u ob­zir po­sle­di­ce ko­je pro­is­ti­ču iz či­nje­ni­ce da knji­žev­no
de­lo ko­mu­ni­ci­ra – da je ono ko­mu­ni­kat ko­ji ne­ki po­ši­lja­lac upu­ću­je
ne­kom pri­ma­o­cu – i da se taj aspe­kat ne sme iz­gu­bi­ti iz vi­da. Upra­
vo je za­to za nje­go­vo miš­lje­nje o knji­žev­no­sti bi­la ka­rak­te­ri­stič­na
i ko­mu­ n i­ k a­ c i­o­na per­spek­ti­va. Po­zi­va­ju­ći se na već ta­da po­znat
mo­del tri osnov­ne funk­ci­je je­zič­kog zna­ka ko­ji je opi­sao ne­mač­ki
lin­gvi­sta Karl Bi­ler – te, da­kle, raz­li­ku­ju­ći re­pre­zen­ta­tiv­nu (Dar­stel­
lung), eks­pre­siv­nu (Ausdruck) i im­pre­siv­nu (Ap­pell) funk­ci­ju ko­je
su, re­dom, ozna­ča­va­le od­nos zna­ka pre­ma stvar­no­sti, po­ši­lja­o­cu i
pri­ma­o­cu,30 i sma­tra­ju­ći ih pri­sut­nim u sva­kom po­et­skom is­ka­zu
– Mu­kar­žov­ski je, pre sve­ga, skre­tao pa­žnju na di­na­mi­ku od­no­sa
iz­me­đu ove tri funk­ci­je i estet­ske funk­ci­je (ko­ja od­re­đu­je od­nos zna­
ka pre­ma se­bi sa­mom). Ta­ko­đe je uvi­đao po­seb­nu vr­stu di­na­mi­ke
ka­rak­te­ri­stič­nu za pe­snič­ki je­zik – bor­bu i na­pe­tost „iz­me­đu unu­
traš­nje usme­re­no­sti“ (estet­ska funk­ci­ja) i „ko­mu­ni­ka­ci­je“ (osta­le
je­zič­ke funk­ci­je). Za­to je nje­go­va ide­ja pe­snič­kog je­zi­ka i ima­la ve­o­
ma di­na­mi­čan ka­rak­ter – ta­ko je spe­ci­fič­nost ovog je­zi­ka iz­ra­ža­va­la
unu­traš­nja kon­flikt­nost su­prot­nih je­zič­kih po­lo­va.
28 Ibid., str. 50.
29 Ibid., str. 52.
30 K. Bühler, Sprac­hthe­o­rie. Die Dar­stel­lungsfunk­tion der Spra­che, Je­na, 1934.
228
Književne teorije XX veka
Umet­nič­ka struk­tu­ra
Mu­kar­žov­ski se sve­sno slu­žio i ka­te­go­ri­jom st r u k­tu­ re, pre­ci­zno
na­bra­ja­ju­ći nje­ne oso­bi­ne. U jed­noj od svo­jih pro­gram­skih ski­ca,
ob­ja­vlje­noj ta­ko­đe če­tr­de­se­tih go­di­na, skre­tao je pa­žnju na to da je
struk­tu­ra kao „zna­čenj­ska je­di­ni­ca“ neš­to znat­no ve­će od sa­me ce­
li­ne pro­is­te­kle iz „pro­stog do­da­va­nja sa­stav­nih de­lo­va“. Ta­ko­đe je
pri­me­tio da upra­vo „struk­tu­ral­na ce­li­na od­re­đu­je sva­ki svoj deo i
obr­nu­to – sva­ki od ovih de­lo­va od­re­đu­je upra­vo tu, a ne ne­ku dru­
gu ce­li­nu“.31 Me­đu­tim, na­gla­ša­vao je da je sa­mo ova­kvo de­fi­ni­sa­
nje struk­tu­re ne­do­volj­no da bi se od­re­di­la spe­ci­fič­nost knji­žev­nih i
umet­nič­kih struk­tu­ra jer se ono mo­že od­no­si­ti i na sve dru­ge struk­
tu­re, na pri­mer, one opi­sa­ne na osno­vi psi­ho­lo­gi­je lič­no­sti. Da­kle,
„u poj­mu umet­nič­ke struk­tu­re“, kon­sta­to­vao je Mu­kar­žov­ski, „vi­
di­mo po­seb­ni­je svoj­stvo ne­go što je sa­ma za­vi­snost iz­me­đu ce­li­ne
i nje­nih de­lo­va“. I u ovom slu­ča­ju reč je o svo­je­vr­snoj unu­traš­njoj
di­na­mi­ci umet­nič­ke struk­tu­re – o po­ja­vlji­va­nju raz­li­či­tih po­re­me­
ća­ja u njoj i nje­nom stal­nom po­nov­nom ob­li­ko­va­nju – kao i o, iz
te­o­ri­je po­et­skog je­zi­ka po­zna­toj, bor­bi su­prot­no­sti. Slič­no kao i u
te­o­ri­ji po­et­skog je­zi­ka, ta­ko je i suš­tin­ska oso­bi­na miš­lje­nja Mu­kar­
žov­skog o struk­tu­ri bi­lo upra­vo to što joj je on da­vao „ener­get­ski i
di­na­mi­čan ka­rak­ter“. „Ener­get­skost“ struk­tu­re je ov­de ozna­ča­va­la
funk­ci­o­nal­nost po­je­di­nač­nih sa­stav­nih de­lo­va u od­no­su na ce­li­nu
struk­tu­re, dok je „di­na­mič­nost“ tre­ba­lo da pred­sta­vlja spo­sob­nost
struk­tu­re na sta­lan unu­traš­nji pre­o­bra­žaj. Struk­tu­ra kao ce­li­na, pre­
ma vi­đe­nju Mu­kar­žov­skog, na­la­zi­la se u „ne­pre­sta­nom po­kre­tu“, ali
taj po­kret se ipak od­vi­ja sa­mo unu­tar nje – do­ži­vlja­va­ju­ći unu­traš­
nje pro­me­ne, ona je isto­vre­me­no za­dr­ža­va­la traj­nost i neo­se­tlji­vost
na spo­ljaš­nje uti­ca­je.32 Češ­ki is­tra­ži­vač je ta­ko­đe bio sve­stan i či­nje­
ni­ce da je suš­ti­na či­ta­vog struk­tu­ra­li­stič­kog po­du­hva­ta stva­ra­nje si­
stem­ske na­u­ke o knji­žev­no­sti i da za­da­tak te na­u­ke tre­ba da bu­de
pre­ci­zna si­ste­ma­ti­za­ci­ja iz­di­fe­ren­ci­ra­nog uni­ver­zu­ma knji­žev­no­sti.
Slič­no kao i u De So­si­ro­voj kon­cep­ci­ji lin­gvi­sti­ke, ta­ko je i ov­de op­
šti mo­del ove na­u­ke tre­ba­lo da od­go­va­ra opštem poj­mu struk­tu­re:
„Suš­ti­nu struk­tu­ra­li­zma je naj­bo­lje ob­ja­sni­ti na pri­me­ru
na­či­na na ko­ji stva­ra i tre­ti­ra na­uč­ne poj­mo­ve. On naj­bo­lje
raz­jaš­nja­va osnov­nu unu­traš­nju ko­re­la­ci­ju či­ta­vog poj­mov­
nog si­ste­ma te ili ne­ke dru­ge na­u­ke: u nje­go­vom pri­stu­pu
31 J. Mu­ka­ř­ovský, Struk­tu­ra­lizm w estetyce ..., op. cit., str. 229.
32 Ibid., str. 228, 229.
VII. Strukturalizam (I) 229
Svoj­stva
struk­tu­re
Di­na­mi­ka
umet­nič­ke
struk­tu­re
Si­stem­ska na­u­ka
o knji­žev­no­sti
sva­ki po­je­di­na­čan po­jam odre­đi­van je po­mo­ću svih osta­
lih, a isto­vre­me­no ih sam od­re­đu­je ... Tek uza­jam­ni od­no­si
da­ju po­je­di­nač­nim poj­mo­vi­ma ‘smi­sao’, iz­la­ze­ći iz okvi­ra
či­sto sa­dr­žaj­ne de­fi­ni­ci­je. Struk­tu­ra­li­zam, da­kle, vi­di po­
jam kao ener­get­sko sred­stvo stal­no po­na­vlja­nog sa­vla­da­va­
nja, sred­stvo uvek sprem­no da iz­vr­ši unu­traš­nje pro­me­ne i
adap­ta­ci­je. Du­bo­ka uko­re­nje­nost u ce­lo­vi­tom poj­mov­nom
si­ste­mu mu omo­gu­ća­va pre­o­bra­žaj bez gu­blje­nja sop­stve­
nog iden­ti­te­ta.“33
Struk­tu­ral­na
ho­mo­lo­gi­ja
Ov­de tre­ba na­gla­si­ti da je ova­kva ho­mo­l o­g i­j a (ana­log­nost
funk­ci­ja) me­to­de i pred­me­ta, is­tra­ži­vač­ke kon­cep­ci­je i ključ­nog ter­
mi­na bi­la, u stva­ri, ka­rak­te­ri­stič­na za sve va­ri­jan­te struk­tu­ra­li­zma,
po­ja­ča­va­ju­ći nje­gov ima­nen­ti­zam i ga­ran­tu­ju­ći mu poj­mov­nu či­sto­
tu i sta­bil­nost.
U prav­cu se­man­ti­ke
Struk­tu­ral­na
este­ti­ka
Mu­kar­žov­kog
Značenjska
struk­tu­ra
pe­snič­kog je­zi­ka
Tre­ba još do­da­ti da je te­o­ri­ja knji­žev­no­sti Mu­kar­žov­skog bi­la deo
ši­re di­sci­pli­ne ko­jom se ta­ko­đe ba­vio, a to je struk­tu­ral­na este­ti­ka
ko­ja je bi­la ve­o­ma sna­žno se­mi­o­loš­ki obo­je­na. Knji­žev­no de­lo je,
pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju, ka­rak­te­ri­sa­la slo­že­na i vi­še­sloj­na se­man­
tič­ka struk­tu­ra. Ovu struk­tu­ru su či­ni­li unu­traš­nji zna­čenj­ski od­no­
si iz­me­đu ele­me­na­ta de­la, uza­jam­ne ve­ze tih ele­me­na­ta i či­ta­vog
de­la sa si­ste­mi­ma nor­mi od­re­đe­nih tra­di­ci­ja, a ta­ko­đe od­nos de­la
sa po­ši­lja­o­cem i pri­ma­o­cem u či­nu ko­mu­ni­ka­ci­je, kao i sa­znaj­ne
re­la­ci­je de­la – mo­de­la stvar­no­sti ko­ji su u nje­mu sa­dr­ža­ni.34 Ra­ni­
je po­me­nu­ta ras­pra­va Mu­kar­žov­skog, O pe­snič­kom je­zi­ku, ta­ko­đe
je iz­ne­la na vi­de­lo i oso­bi­ne ka­rak­te­ri­stič­ne već za sle­de­ću eta­pu
u raz­vo­ju praš­kog struk­tu­ra­li­zma če­tr­de­se­tih go­di­na. Pre de­se­tak
go­di­na – na­gla­ša­vao je Mu­kar­žov­ski na kra­ju svog član­ka – u pr­vi
plan su iz­bi­ja­li pro­ble­mi zvuč­ne stra­ne pe­snič­kog go­vo­ra i pro­ble­
ma­ti­ka po­et­ske upo­tre­be lek­si­ke. Da­nas su, me­đu­tim, po­sta­la naj­
va­žni­ja pi­ta­nja ko­ja se ti­ču zna­čenj­ske struk­tu­re pe­snič­kog je­zi­ka.35
33 Ibid., str. 227–228.
34 Up. J. Mu­ka­ř­ovský, „O struk­tu­ra­li­zmie“, u: Wśród znaków i struk­tur, op. cit.,
str. 30–35; ta­ko­đe: J. Mu­ka­ř­ovský, Struk­tu­ra­lizm w estetyce i w na­u­ce o li­te­
ra­tur­ze, op. cit., str. 232. Po­gle­da­ti, ta­ko­đe: J. Sł­a­wi­ń­ski, Jan Mu­ka­ř­ovský...,
op. cit., str. 17–18.
35 J. Mu­kar­žov­ski, Struk­tu­ra pe­snič­kog je­zi­ka, op. cit., str. 101.
230
Književne teorije XX veka
Op­šir­na stu­di­ja ovog is­tra­ži­va­ča je u se­bi već sa­dr­ža­la po­čet­ni pro­
je­kat struk­tu­ral­ne se­man­ti­ke. Naj­ma­nju di­na­mič­ku zna­čenj­sku je­
di­ni­cu je ov­de pred­sta­vlja­la re­če­ni­ca – „po­ste­pe­no ostva­ri­van kon­
tekst“,36 a to­kom se­man­tič­ke ana­li­ze re­če­ni­ce mo­gle su se od­re­di­ti
osno­ve prin­ci­pa nje­ne zna­čenj­ske kon­struk­ci­je. Mu­kar­žov­ski se po­
tru­dio da ih, ma­kar po­čet­no, od­re­di. To su, da­kle, bi­li:
– pr­vo, prin­cip j e­ d i n­st v a re­ č e­n i č­ko g smi­sl a (ko­ji od­re­đu­
je učeš­će svih se­man­tič­kih je­di­ni­ca u stva­ra­nju smi­sla ce­li­ne);
– dru­go, prin­cip z na­č e nj­ ske a ku­mu­ l a­ci­j e (ko­ji se od­no­si
na re­do­sled se­man­tič­kih je­di­ni­ca i nji­ho­vih kon­tek­stu­al­nih
mo­di­fi­ka­ci­ja);
– tre­će, prin­cip o s c i­ l a­ c i­j e i z­me­ đ u zna­ čenj­ ske st a­t i­ ke
i di­ na­mi­ ke (ko­ja iz­ra­ža­va na­pe­tost iz­me­đu od­no­sa pre­ma
stvar­no­sti sva­ke se­man­tič­ke je­di­ni­ce upo­tre­blje­ne u re­če­ni­ci i
pro­me­na zna­če­nja ko­je pro­is­ti­ču iz nje­nog po­lo­ža­ja u od­re­đe­
nom kon­tek­stu – na pri­mer, zna­čenj­ske pro­me­ne kao po­sle­di­
ce pro­ce­sa me­ta­fo­ri­za­ci­je).
Ta­ko je književna te­o­ri­ja Mu­kar­žov­skog po­sti­gla kraj­nje do­sled­
nu funk­ci­o­nal­nu i se­mi­o­loš­ku ori­jen­ta­ci­ju (ka­rak­te­ri­si­tič­nu za pr­vu
fa­zu raz­vo­ja praš­kog struk­tu­ra­li­zma), a u ka­sni­joj fa­zi se od­luč­no
usme­ri­la ka se­man­ti­ci knji­žev­nog de­la. Me­đu­tim, ne sa­mo to – češ­
kog is­tra­ži­va­ča su in­te­re­so­va­li i so­ci­o­loš­ki aspek­ti knji­žev­no­sti, kao
i ko­mu­ni­ka­ci­o­na per­spek­ti­va. U ovom, pr­vom, slu­ča­ju naj­va­žni­je je
bi­lo opi­si­va­nje druš­tve­ne uslo­vlje­no­sti knji­žev­nog stva­ra­laš­tva (nor­
mi i umet­nič­kih sred­sta­va), kao i druš­tve­nih okol­no­sti per­cep­ci­je
knji­žev­no­sti; u dru­gom – ana­li­za struk­tu­re umet­nič­kog de­la sa sta­
no­viš­ta či­na ko­mu­ni­ka­ci­je, pro­u­ča­va­nje funk­ci­ja ko­mu­ni­ka­ci­o­nih
kon­ven­ci­ja i opis si­ste­ma nor­mi za­jed­nič­kih za po­ši­lja­o­ce i pri­ma­o­
ce knji­žev­no­sti (ko­do­va).
Prin­ci­pi
se­man­tič­ke
gra­đe re­če­ni­ce
Mu­kar­žov­skog
Se­mi­o­loš­ka i
funk­ci­o­nal­na
ori­jen­ta­ci­ja
te­o­ri­je
Mu­kar­žov­skog
Upu­ći­va­nje na isto­ri­ju
Praš­ki struk­tu­ra­li­sti se, ipak, ni­su ba­vi­li sa­mo tra­ga­njem za od­go­vo­
rom na pi­ta­nje o spe­ci­fič­no­sti po­et­skog je­zi­ka, od­no­sno ana­li­zom
knji­žev­nih struk­tu­ra. Ve­o­ma va­žna stru­ja u nji­ho­vim is­tra­ži­va­nji­
ma od­no­si­la se i na te­o­rij­ske i na me­to­do­loš­ke osno­ve isto­ri­je knji­
žev­no­sti. Još su ru­ski for­ma­li­sti (Šklov­ski, Ej­hen­ba­um, a na­ro­či­to
Ti­nja­nov) po­ku­ša­va­li da izo­lu­ju knji­žev­no­i­sto­rij­ski pro­ces od opšte
36 Ibid., str. 87.
VII. Strukturalizam (I) 231
Te­o­rij­ske
i me­to­do­loš­ke
osno­ve isto­ri­je
knji­žev­no­sti
Vo­dič­ki­na
kon­cep­ci­ja
isto­ri­je
knji­žev­no­sti
Naj­va­žni­ja
do­stig­nu­ća
Praš­ke ško­le
isto­ri­je i da od­re­de prin­ci­pe nje­go­vih unu­traš­njih pro­me­na. Ovaj
pro­ces slič­no su vi­de­li praš­ki struk­tu­ra­li­sti – Mu­kar­žov­ski, a pre
svih Fe­liks Vo­dič­ka – pa su ta­ko i oni po­ku­ša­li da opi­šu isto­rij­ski raz­
voj knji­žev­no­sti kao pro­me­nu estet­skih struk­tu­ra, na­sto­je­ći isto­vre­
me­no da u ovom slu­ča­ju me­đu­sob­no po­mi­re sin­hro­nij­sku i di­ja­hro­
nij­sku tač­ku gle­diš­ta. U ras­pra­vi O pe­snič­kom je­zi­ku Mu­kar­žov­ski
je is­tra­ži­vao, na pri­mer, isto­rij­sku pro­men­lji­vost pe­snič­kog je­zi­ka u
od­no­su na pro­me­ne ko­je se de­ša­va­ju u na­rod­nom je­zi­ku. Vo­dič­ka
je u ras­pra­vi pod na­zi­vom Isto­ri­ja knji­žev­no­sti. Nje­ni pro­ble­mi i za­
da­ci (1942) for­mu­li­sao već ve­o­ma zreo na­uč­ni pro­je­kat – te­o­rij­ske i
me­to­do­loš­ke osno­ve za knji­žev­no­i­sto­rij­ska is­tra­ži­va­nja.37 On je knji­
žev­no de­lo oka­rak­te­ri­sao kao di­na­mi­čan sa­stav­ni deo raz­voj­nog
pro­ce­sa knji­žev­no­sti. Ov­de iz­ne­ta kon­cep­ci­ja isto­ri­je knji­žev­no­sti
sa­dr­ža­la je tri osnov­ne gru­pe za­da­ta­ka:
–p
r­va: od­re­đe­na objek­tiv­nim po­sto­ja­njem knji­žev­nih de­la ko­
ja stva­ra­ju isto­rij­ski niz ko­ji ob­u­hva­ta is­tra­ži­va­nje ima­nent­
no g r az­vo­j a knji­žev­ne struk­tu­re ne­za­vi­sno od auto­ra i re­ci­
pi­je­na­ta;
– dru­ga: ko­ja se ba­vi pro­u­ča­va­njem ge­ne­ ze (re­kon­struk­ci­jom
od­no­sa iz­me­đu knji­žev­nog de­la i isto­rij­ske stvar­no­sti uti­ca­jem
vank­nji­žev­nih struk­tu­ra), kao i odre­đi­va­njem na­pe­to­sti iz­me­
đu knji­žev­ne na­me­re pi­sca i sa­vre­me­ne knji­žev­ne struk­tu­re;
– tre­ća: ko­ja pred­sta­vlja ana­li­zu re­ ce p­ ci­j e (ona ko­ja uzi­ma u
ob­zir pro­u­ča­va­nje knji­žev­ne pu­bli­ke, nor­mi re­cep­ci­je, pro­me­na
knji­žev­nih vred­no­sti i ži­vot­no­sti de­la u isto­rij­skom pro­ce­su).
Ge­ne­ral­na na­me­ra opi­si­va­nja i ob­jaš­nja­va­nja knji­žev­no­i­sto­rij­
skih ce­li­na, kao i stva­ra­nje raz­voj­ne si­ste­ma­tič­no­sti knji­žev­no­sti, po­
vla­či za so­bom ne­iz­be­žnost shva­ta­nja ti­pič­nih raz­voj­nih ten­den­ci­ja
u sve tri gru­pe knji­žev­no­i­sto­rij­skih za­da­ta­ka.
Sva ova ostva­re­nja – na­ro­či­to te­o­ri­ju pe­snič­kog je­zi­ka i estet­ske
funk­ci­je, po­drob­ne ana­li­ze pe­snič­kog je­zi­ka, uvod u knji­žev­nu se­
man­ti­ku, te­o­ri­ju struk­tu­re i knji­žev­nog zna­ka, kao i for­mu­li­sa­nje
osno­va za me­to­do­lo­gi­ju isto­ri­je knji­žev­no­sti – tre­ba sma­tra­ti naj­va­
žni­jim do­stig­nu­ći­ma Praš­ke ško­le. Ova ško­la je ofi­ci­jel­no za­vr­ši­la
svoj rad 1948. go­di­ne, iako je nje­no pro­u­ča­va­nje pe­snič­kog je­zi­ka
na­sta­vlje­no i u po­sle­rat­nom pe­ri­o­du – a pre sve­ga je to uči­nio Ro­
man Ja­kob­son.38
37 F. Vo­dič­ka, „Hi­sto­ria li­te­ra­tury. Jej pro­blemy i za­da­nia“, u: Te­o­ria ba­dań...,
op. cit., t. 2, deo 3.
38 Mu­kar­žov­ski je, me­đu­tim, ka­sni­jih go­di­na od­ba­cio struk­tu­ra­li­zam u ime
mark­si­zma.
232
Književne teorije XX veka
Ja­kob­son i po­et­ska funk­ci­ja
Go­di­ne 1960. ugle­dao je sve­tlo da­na je­dan od naj­ču­ve­ni­jih tek­sto­
va Ro­ma­na Ja­kob­so­na – „Lin­gvi­sti­ka i po­e­ti­ka“. Pi­ta­nja me­ha­ni­zma
pre­o­bra­ža­va­nja je­zič­kog ko­mu­ni­ka­ta u umet­nič­ko de­lo ov­de ipak
ni­su pro­me­nje­na – ali su za­to od­go­vo­ri po­sta­li po­drob­ni­ji. Bu­du­ći
i da­lje na sta­no­viš­tu da po­et­ska funk­ci­ja mo­ra bi­ti shva­će­na na osno­
vi dru­gih je­zič­kih funk­ci­ja, Ja­kob­son je ov­de vr­šio ve­o­ma de­talj­nu
ana­li­zu ovih funk­ci­ja na osno­vi „či­ni­la­ca ko­ji ula­ze u sa­stav sva­kog
go­vor­nog do­ga­đa­ja, sva­kog či­na ver­bal­nog opšte­nja“.39 Kao i za Mu­
kar­žov­skog, i za Ja­kob­so­na je u ovom slu­ča­ju bio ve­o­ma va­žan pri­
stup spe­ci­fič­no­sti knji­žev­no­sti iz ko­mu­ ni­ k a­c i­o­ne per­spek­ti­ve.
Ovi „kon­sti­tu­tiv­ni či­ni­o­ci“, o ko­ji­ma go­vo­ri, ni­su ozna­ča­va­li sa­mo
ko­mu­ ni­ k at, p o­ š i­ lj a­o­ c a i pr i­ ma­o­ c a , već i raz­li­či­te do­dat­ne ele­
men­te ta­ko­đe zna­čaj­ne za spo­ra­zu­me­va­nje po­ši­lja­o­ca i pri­ma­o­ca:
kon­tek st – na ko­ji se od­no­si ko­mu­ni­kat, ko d – za­jed­nič­ki i za po­
ši­lja­o­ca i za pri­ma­o­ca i kon­t a kt – „fi­zič­ki ka­nal i psi­ho­loš­ku ve­
zu iz­me­đu po­ši­lja­o­ca i pri­ma­o­ca“. Svi ovi či­ni­o­ci uti­ca­li su na je­zič­ke
funk­ci­je či­ji se broj ov­de ta­ko­đe uve­ća­vao. Po­red funk­ci­ja po­zna­tih iz
she­me Bi­hle­ra i Mu­kar­žov­skog: re­pre­zen­ta­tiv­ne, eks­pre­siv­ne i im­pre­
siv­ne, Ja­kob­son je do­dat­no iz­dvo­jio: me­ta­je­zič­ku funk­ci­ju (in­for­ma­
ci­je o ko­du ko­ja se na­la­zi u je­zi­ku i ko­jom se slu­že po­ši­lja­lac i pri­ma­
lac) i fa­tič­ku funk­ci­ju (for­mu­le ko­je po­sto­je u je­zi­ku i ko­je slu­že sa­mo
za po­dr­ža­va­nje ko­mu­ni­ka­ci­je). Tek se na osno­vi svih ovih ele­me­na­ta
mo­gla raz­ma­tra­ti po­et­ska funk­ci­ja ko­ja je, ka­ko je opet uve­ra­vao is­tra­
ži­vač, uzro­ko­va­la „usme­re­nost (Ein­stel­lung) na PO­RU­KU kao ta­kvu,
do­vo­đe­nje u fo­kus po­ru­ke za­rad nje sa­me“.40 Osnov­ni za­da­tak ove
funk­ci­je bio je taj da uči­ni „zna­ko­ve ja­sni­jim i uhva­tlji­vi­jim“ i iako
je ova oso­bi­na, do­mi­nant­na u po­et­skom je­zi­ku, mo­gla da se po­ja­vi u
obič­noj je­zič­koj ko­mu­ni­ka­ci­ji, ona je ipak u ovom slu­ča­ju igra­la sa­mo
spo­red­nu ulo­gu. Ja­kob­son, da­kle, ni­je mno­go od­stu­pao od prin­ci­pa
ko­je je usta­no­vio Mu­kar­žov­ski, ali je ipak na­sto­jao da ode ko­rak da­lje
pi­ta­ju­ći se, pre sve­ga, o to­me ka­ko se kon­kret­no de­ša­va ovo skre­ta­nje
pa­žnje na je­zič­ke zna­ko­ve u po­et­skom ko­mu­ni­ka­tu. Po­ku­šao je da od­
go­vo­ri na to pi­ta­nje po­mo­ću ču­ve­ne de­fi­ni­ci­je:
„Po­et­ska funk­ci­ja pro­jek­tu­je prin­cip ekvi­va­lent­no­sti iz ose se­
lek­ci­je u osu kom­bi­na­ci­je. Ekvi­va­lent­nost se uz­di­že do kon­
sti­tu­tiv­nog na­če­la se­kven­ce.“41
Kon­sti­tu­tiv­ni
či­ni­o­ci je­zič­ke
ko­mu­ni­ka­ci­je
Funk­ci­je je­zi­ka
pre­ma
Ja­kob­so­nu
Po­et­ska funk­ci­ja
Ja­kob­so­no­va
de­fi­ni­ci­ja
po­et­ske funk­ci­je
39 R. Ja­kob­son, Lin­gvi­sti­ka i po­e­ti­ka, No­lit, Be­o­grad, 1966, str. 289, pre­vod: Dra­
gi­nja Per­vaz, To­mi­slav Be­kić, Vje­ra Vu­le­tić, Sre­ten Ma­rić, Ran­ko Bu­gar­ski.
40 Ibid., str. 294.
41 Ibid., str. 296.
VII. Strukturalizam (I) Ja­kob­so­no­va
Po­e­ti­ka u sve­tlu
lin­gvi­sti­ke
233
Me­ta­fo­ra /
me­to­ni­mi­ja
Ja­kob­so­no­va
gra­ma­ti­ka
po­e­zi­je
Ko­ri­ste­ći iz­ra­ze „o s a s e­l ek­ci­j e“ i „os a kom­bi­na­ ci­j e“, Ja­kob­
son se po­zi­vao na svo­je ra­ni­je sta­vo­ve iz­ne­te u sko­ro pod­jed­na­ko ču­
ve­nom tek­stu – „Dva aspek­ta je­zi­ka i dva ti­pa afa­zič­nih obo­lje­nja“
(1956).42 Stva­ra­nju is­ka­za – tvr­dio je ta­da – uvek mo­ra pret­ho­di­ti s e­
l ek­c i­j a od­re­đe­nih je­zič­kih je­di­ni­ca (na pri­mer, iz­ra­za) iz in­ven­ta­ra
mo­guć­no­sti (ko­da) i sa so­bom po­vla­či kom­bi­ na­ci­ju ovih je­di­ni­ca
(nji­ho­vo po­ve­zi­va­nje u niz sa vi­šim re­dom slo­že­no­sti – na pri­mer,
u re­če­ni­ce). Či­nom se­lek­ci­je vla­da, da­kle, prin­cip ekvi­va­lent­no­sti,
od­no­sno za­me­ne (mo­že se iz­ra­zi­ti po­mo­ću ana­lo­gi­je s me­ha­ni­
zmom me­ta­fo­re i na­zva­ti prin­ci­pom me­ta­fo­ri­za­ci­je). Kom­bi­na­ci­
jom vla­da prin­cip pri­pad­niš­tva (za­sno­van na me­to­ni­mič­kom me­ha­
ni­zmu).43 U po­e­zi­ji – do­dao je Ja­kob­son već u „Lin­gvi­sti­ci i po­e­ti­ci“
– ovaj uopšten prin­cip me­ta­fo­ri­za­ci­je (ekvi­va­lent­no­sti) po­sta­je ta­ko­
đe na­čin or­ga­ni­za­ci­je je­zič­kih ni­zo­va (po­je­di­nač­nih re­če­ni­ca po­et­
skog is­ka­za). Po­e­zi­ja se od dru­gih vr­sta go­vo­ra raz­li­ku­je po to­me
što je za nje­ne je­zič­ke ni­zo­ve ka­rak­te­ri­stič­no „re­dov­no po­na­vlja­nje
ekvi­va­lent­nih je­di­ni­ca“ (rit­mič­kim i me­trič­kim pra­vil­no­sti­ma) za­
hva­lju­ju­ći ko­jem mo­že­mo da ose­ti­mo bu­ji­cu go­vo­ra, slič­no kao što
se u mu­zi­ci ose­ća vre­me. Na kra­ju je – zaključio je – uvek stih taj ko­
ji im­pli­ci­ra po­et­sku funk­ci­ju i ovaj prin­cip oba­ve­zu­je ne­za­vi­sno od
kul­tu­re i vre­me­na u ko­ji­ma na­sta­je knji­žev­nost.44
Ove ideje nastavio je da raz­ra­đu­je i u tek­stu pod na­zi­vom „Po­e­
zi­ja gra­ma­ti­ke i gra­ma­ti­ka po­e­zi­je“ (1960). Za Ja­kob­so­na je ov­de bi­
lo naj­bit­ni­je da od­re­di uza­jam­ne od­no­se iz­me­đu gra­ma­ti­ke i po­e­zi­
je. Re­di­gu­ju­ći, još ra­ni­je, pre­vo­de Puš­ki­no­ve po­e­zi­je na češ­ki je­zik,
pri­me­tio je neo­bič­nu po­ja­vu, kon­kret­no da:
„Pr­vo­ra­zred­na funk­ci­ja mor­fo­loš­kih i sin­tak­sič­kih sred­sta­va
pre­pli­će se, nad­me­će se sa umet­nič­kom ulo­gom tro­pa“.45
Gra­ma­tič­ki
pa­ra­le­li­zam
Pa­žlji­ve ana­li­ze pe­snič­kih tvo­re­vi­na omo­gu­ći­le su mu da pri­me­
ti po­ja­vu ko­ju je na­zvao gra­ma­tič­kim pa­ra­le­li­zmom – od­re­đe­nim
gra­ma­tič­kim ob­li­ci­ma na knji­žev­nom ni­vou pe­snič­ke tvo­re­vi­ne od­
go­va­ra­la su od­re­đe­na me­ta­fo­rič­ka i me­to­ni­mij­ska zna­če­nja na nje­
go­vom se­man­tič­kom pla­nu, ta­ko da je po­ne­kad bi­lo teš­ko od­re­di­ti
tač­nu gra­ni­cu iz­me­đu „me­ta­fo­ri­ke i kon­kret­no­sti u po­e­zi­ji“. Ove ana­
li­ze su po­tvr­di­le ra­ni­ju te­zu is­tra­ži­va­ča da „si­me­trič­no po­na­vlja­nje
42 Ovaj tekst se ta­ko­đe na­la­zi u knji­zi: W pos­zu­ki­wa­niu is­toty języka, op. cit., t. 1.
43 R. Ja­kob­son, „Dwa aspekty języka i dwa typy zakłóceń afatycznych“, u: W pos­
zu­ki­wa­niu is­toty języka, op. cit., t. I, str. 169–175.
44 R. Ja­kob­son, Lin­gvi­sti­ka i po­e­ti­ka, op. cit., str. 298.
45 Ibid., str. 72.
234
Književne teorije XX veka
i su­prot­sta­vlja­nje gra­ma­tič­kih zna­če­nja po­sta­je ov­de umet­nič­ki po­
stu­pak“.46 Ja­kob­son je tim po­vo­dom pro­na­šao suš­tin­sku ana­lo­gi­ju:
gra­ma­ti­ka ima slič­nu funk­ci­ju kao kom­po­zi­ci­ja u sli­kar­stvu – opšti
od­nos pe­snič­kog is­ka­za pre­ma pi­ta­nju gra­ma­ti­ke uvek je bio stro­go
odre­đen, ni­ka­da neo­d­re­đen: gra­ma­tič­ka pra­vi­la su stva­ra­la skri­ve­ni
prin­cip struk­tu­ral­ne i se­man­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je de­la ili im se de­lo opi­
ra­lo. Ovo ot­kri­će je tre­ba­lo, pre­ma miš­lje­nju auto­ra Po­e­zi­je gra­ma­ti­
ke..., da pred­sta­vlja uvod u kon­stru­i­sa­nje spe­ci­fič­ne po­et­ske gra­ma­ti­
ke, ma­da shva­će­ne pot­pu­no dru­ga­či­je ne­go neš­to ka­sni­je na­ra­tiv­ne
gra­ma­ti­ke. Ja­kob­so­nu ni­je bi­lo sta­lo do toga da stvo­ri opštu gra­ma­ti­
ku knji­žev­no­sti (kao ekvi­va­lent knji­žev­ne „kom­pe­tent­no­sti“ po uzo­ru
na je­zič­ku kom­pe­tent­nost Čom­skog), već vi­še sa­mo da is­tra­ži od­no­se
iz­me­đu gra­ma­tič­kog i re­to­rič­kog ni­voa pe­snič­ke tvo­re­vi­ne. Prak­tič­na
po­tvr­da ove kon­cep­ci­je bi­la je ob­ja­vlje­na 1962. go­di­ne u ana­li­zi so­ne­
ta Šarla Bo­dle­ra Mač­ke, za­jed­no s K. Le­vi-Stro­som – ko­ja se i da­nas
sma­tra uobi­ča­je­nim pri­me­rom pri­me­ne struk­tu­ral­ne me­to­de na pro­u­
ča­va­nje knji­žev­no­sti. Ovaj neo­bič­no de­ta­ljan ana­li­tič­ki rad obu­hva­tio
je sve gra­ma­tič­ke ni­voe pe­sme (fo­net­ski, mor­fo­loš­ki, lek­sič­ki, sin­tak­
sič­ki) i opi­sao nji­ho­ve ve­ze s ras­po­re­dom ri­ma, kom­po­zi­ci­jom sti­ho­
va i stro­fa, kon­struk­ci­jom su­bjek­ta, me­tri­kom sti­ho­va i, na kra­ju – sa
zna­če­njem po­je­di­nač­nih re­če­ni­ca u pe­smi. Is­tra­ži­va­či su ov­de ot­kri­va­
li i broj­ne pa­ra­le­li­zme i po­du­dar­no­sti iz­me­đu for­mal­no-gra­ma­tič­ke
or­ga­ni­za­ci­je pe­sme i nje­ne se­man­tič­ke struk­tu­re.47
Ulo­ga
gra­ma­ta­ič­kih
pra­vi­la u po­e­zi­ji
Gra­ma­tič­ki ni­vo
– re­to­rič­ki ni­vo
Struk­tu­ra­li­zam i knji­žev­na kri­ti­ka (Že­net, To­do­rov, Bart)
Go­di­ne 1966. i u Fran­cu­skoj su izaš­la dva va­žna tek­sta ko­ja ne sa­
mo što su su­mi­ra­la uzro­ke fa­sci­na­ci­je lin­gvi­sta struk­tu­ra­li­zmom še­
zde­se­tih go­di­na već su i pra­vi­la bi­lans po­sle­di­ca ta­kvog sti­la miš­lje­
nja za na­u­ku o knji­žev­no­sti. Bio je to kra­tak, ali i sa­da ču­ve­ni tekst
Že­rar Že­ne­ta (rođ. 1930), „Struk­tu­ra­li­zam i knji­žev­na kri­ti­ka“,48 kao
i još ču­ve­ni­ja „Kri­ti­ka i isti­na“49 Ro­la­na Bar­ta (1915–1980). Uosta­
lom, obo­ji­ca su – ka­ko Že­net ta­ko i Bart – kre­nu­li u prav­cu ko­ji
su ra­ni­je oda­bra­li, a ko­ji se naj­jed­no­stav­ni­je mo­že od­re­di­ti po­mo­ću
46
47
48
49
Ibid., str. 80.
Ibid., str. 97–117.
Ž. Že­net, Fi­gu­re, Vuk Ka­ra­džić, Be­o­grad, 1985, pre­vod: Mir­ja­na Mi­o­či­no­vić.
R. Bart­hes, Cri­ti­que et vérité, Pa­ris, 1966. Kod nas ob­ja­vljen drugi deo u pre­
vo­du Iva­na Čo­lo­vi­ća, u: Ro­lan Bart, Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­mi­o­lo­gi­ja, No­
lit, Be­o­grad, 1971.
VII. Strukturalizam (I) 235
Fran­cu­ski
struk­tu­ra­li­zam
Struk­tu­ra­li­zam
u od­no­su na
knji­žev­nu kri­ti­ku
Že­ne­to­va
kon­cep­ci­ja
kri­ti­ke
su­ge­sti­je da­te u na­slo­vu Že­ne­to­vog tek­sta; i je­dan i dru­gi su uvi­de­li
du­bo­ku srod­nost me­to­dâ struk­tu­ra­li­zma i na­či­na ra­da knji­žev­ne kri­
ti­ke, pa čak se – ka­ko je to Že­net for­mu­li­sao – struk­tu­ra­li­zam, pre­
ma nji­ho­vom miš­lje­nju, na­la­zio „im­pli­ci­te u kri­tič­koj de­lat­no­sti“.50
Opšte prin­ci­pe struk­tu­ral­ističke po­e­ti­ke Že­net je iz­lo­žio još po­čet­
kom še­zde­se­tih go­di­na,51 a ov­de je na­sto­jao da sa­be­re i re­zi­mi­ra sve
ko­ri­sti ko­je od struk­tu­ra­li­zma mo­že ima­ti upra­vo knji­žev­na kri­ti­ka.
Za­to što „i kri­ti­čar ras­kla­pa struk­tu­re na sa­stav­ne ele­men­te“, a „kri­
tič­ka mi­sao... iz­gra­đu­je struk­tu­ri­sa­ne ce­li­ne uz po­moć jed­ne struk­
tu­ri­sa­ne ce­li­ne – d e­l a“.52 Knji­žev­na kri­ti­ka je, da­kle, vr­sta „struk­tu­
ra­li­stič­ke de­lat­no­sti“ za­sno­va­ne na pret­po­stav­ci ko­ju je iz­neo Bart
tri go­di­ne ra­ni­je, a to je da u stva­ri ne­ma
„ni­ka­kve teh­ n i č­ke raz­li­ke iz­me­đu na­uč­nog struk­tu­ra­
li­zma, s jed­ne stra­ne, i knji­žev­no­sti i uopšte umet­no­sti, s
dru­ge stra­ne“.53
Sa­mo de­lo u cen­
tru za­in­te­re­so­va­
no­sti kri­ti­ke
Pro­tiv
po­zi­ti­vi­zma
Pre­ma Že­ne­to­vom miš­lje­nju, struk­tu­ral­na ana­li­za je knji­žev­noj
kri­ti­ci bi­la od ve­li­ke prak­tič­ne ko­ri­sti – za­hva­lju­ju­ći njoj mo­gle su se
ot­kri­va­ti, na pri­mer, ve­ze iz­me­đu si­ste­ma for­mi i si­ste­ma zna­če­nja i
pre­po­zna­va­ti ce­lo­vi­te ho­mo­lo­gi­je. Mo­gu­će je bi­lo od­re­di­ti od­nos iz­
me­đu ko­da i po­ru­ke knji­žev­no­sti. Ali, pre sve­ga, bi­lo je mo­gu­će da
se pot­pu­no od­ba­ci pro­u­ča­va­nje spolj­nih uslo­vlje­no­sti knji­žev­no­sti
(psi­ho­loš­kih, druš­tve­nih, isto­rij­skih i sl.) i da se pa­žnja usred­sre­di
is­klju­či­vo na s a­mo de­l o, tre­ti­ra­ju­ći ga ne vi­še kao po­sle­di­cu ne­kih
spolj­nih uzro­ka već kao „ne­za­vi­sno bi­će“. Na taj na­čin se struk­tu­ra­
li­zam uklju­čio u po­kret opo­zi­cion pre­ma po­zi­ti­vi­zmu (isto­ri­ci­zmu,
bi­o­gra­fi­zmu, psi­ho­lo­gi­zmu), uvo­de­ći za pro­me­nu ima­nen­ti­zam
(ana­li­zu ogra­ni­če­nu na sa­mo de­lo, za­o­bi­la­ze­ći u pot­pu­no­sti nje­go­ve
iz­vo­re i uzro­ke). Pot­pu­no uve­ren u is­prav­nost ova­kvog po­stup­ka,
Že­net je ve­o­ma sna­žno i de­cid­no iz­no­sio svoj stav:
„Do­volj­no se du­go na knji­žev­nost gle­da­lo kao na po­ru­ku
bez ko­da da bi se uka­za­la po­tre­ba da se bar za tre­nu­tak na
nju gle­da kao na kod bez po­ru­ke... Ta­ko bi je­dan go­to­vo pro­
stor­ni de­ter­mi­ni­zam struk­tu­re sme­nio, u sa­svim mo­der­nom
50 G. Ge­net­te, „Struk­tu­ra­lizm a krytyka li­te­rac­ka“, Pa­mi­ętnyk Li­te­rac­ki, 1974,
sv. 3, str. 278.
51 G. Ge­net­te, „Une poéti­que struc­tu­ra­le?“, Tel Qu­el, 1961, br. 7. Po­gle­da­ti, ta­
ko­đe: J. Ro­us­set, For­me et sig­ni­fi­ca­tion. Es­sa­is sur le struc­tu­res littéra­i­res de
Cor­ne­il­le à Cla­u­del, Pa­ris, 1962.
52 Ž. Že­net, Fi­gu­re, op. cit., str. 17.
53 R. Bart, Knji­žev­nost. Mi­to­lo­gi­ja. Se­mi­o­lo­gi­ja, op. cit., str. 183.
236
Književne teorije XX veka
du­hu, vre­men­ski de­ter­mi­ni­zam po­stan­ka, bu­du­ći da je sva­
ka je­di­ni­ca de­fi­ni­sa­na iz­ra­zi­ma ko­ji ozna­ča­va­ju od­no­se,
a ne po­re­klo.“54
Struk­tu­ra ver­sus
ge­ne­za
Ova­ko ra­di­kal­na pro­me­na per­spek­ti­ve za nje­ga je pred­sta­vlja­la
jed­no od naj­va­žni­jih do­stig­nu­ća struk­tu­ra­li­zma, a o ce­li­ni struk­tu­ra­
li­stič­kog po­du­hva­ta iz­jaš­nja­vao se s ve­li­kim en­tu­zi­ja­zmom – poš­to
je struk­tu­ra­li­zam imao šan­su da pra­ti
„knji­žev­nost u nje­nom glo­bal­nom raz­vo­ju pra­ve­ći sin­hro­nij­
ske pre­se­ke u raz­li­či­tim eta­pa­ma, i po­re­de­ći do­bi­je­ne sli­ke“.55
Pod­jed­na­ko op­ti­mi­stič­ki je na mi­si­ju struk­tu­ra­li­zma gle­dao i
Ro­lan Bart, i to upra­vo u isto vre­me. U Kri­ti­ci i isti­ni is­ti­cao je nu­
žnost da se na­u­ka o knji­žev­no­sti iz­gra­di po­mo­ću stvar­nog do­ga­đa­
ja. To je tre­ba­lo da bu­de na­u­ka za­sno­va­na na lin­gvi­stič­kom mo­de­lu
ko­ja se ne bi ba­vi­la sa­dr­ži­na­ma knji­žev­nih de­la, već opštim „usl o­v i­
ma u ko­ji­ma se na­la­zi sa­dr­ži­na“ (for­ma­ma), od­no­sno va­ri­ja­ci­ja­ma
smi­sla ko­je po­ti­ču iz tih de­la. Po­zi­va­ju­ći se, iz­me­đu osta­log, na kon­
cep­ci­ju No­a­ma Čom­skog, Bart je imao u vi­du i mo­guć­nost po­sto­
ja­nja ne­ke vr­ste „knji­žev­ne spo­sob­no­sti“ – knji­žev­ne kom­pe­ten­ci­je
ana­log­ne je­zič­koj spo­sob­no­sti – a ta­ko­đe je (kao i Že­net) na­gla­ša­vao
glav­nu pred­nost no­ve na­u­ke o knji­žev­no­sti: mo­guć­nost odva­ja­nja
knji­žev­nog de­la od nje­go­vog stvar­nog auto­ra (pa čak i od hi­po­te­tič­ke
na­me­re auto­ra) kao i per­spek­ti­vu pro­u­ča­va­nja sa­mih pra­vi­la kon­struk­
ci­je de­la.56 Ovu na­u­ku je autor Kri­ti­ke i isti­ne de­cid­no raz­li­ko­vao od
knji­žev­ne kri­ti­ke („na­u­ka se ba­vi smi­slom, a kri­ti­ka ga pro­iz­vo­di“),57
me­đu­tim, na kra­ju je ona ipak tre­ba­lo da stva­ra osno­vu za kri­ti­ku, is­ti­
ču­ći opšte uslo­ve za mo­guć­nost stva­ra­nja zna­če­nja u knji­žev­no­sti.
Ovo pi­ta­nje je dru­ga­či­je vi­deo dru­gi fran­cu­ski te­o­re­ti­čar knji­
žev­no­sti – Cve­tan To­do­rov (rođ. 1939). U Po­e­ti­ci, ob­ja­vlje­noj dve
go­di­ne ka­sni­je, na­su­prot Bar­tu i Že­ne­tu, iz­vr­šio je prin­ci­pi­jel­nu po­
de­lu na ono što spa­da u kom­pe­ten­ci­je po­e­ti­ke (za­ko­ni ko­ji se na­la­ze
u okvi­ru na­uč­nog si­ste­ma) i na ono što pred­sta­vlja do­men in­ter­pre­
ta­ci­je, kao i knji­žev­ne kri­ti­ke (pro­ce­se stva­ra­nja zna­če­nja ko­ji se ne
mo­gu uvek si­ste­ma­tič­no ure­di­ti). Ta­ko je pi­sao:
„Na­su­prot ono­me če­mu te­ži tu­ma­če­nje po­je­di­nač­no uze­
tih de­la, po­e­ti­ka ne na­sto­ji da im od­re­di smi­sao, ne­go te­ži
54
55
56
57
Ž. Že­net, op. cit., str. 19. i 24.
Ibid., str. 32.
R. Bart, op. cit., str. 232–237.
Ibid., str. 237.
VII. Strukturalizam (I) 237
Bar­to­va
Kri­ti­ka i isti­na
Knji­žev­na
kom­pe­ten­ci­ja
Na­u­ka o knji­žev­
no­sti / knji­žev­na
kri­ti­ka
sa­zna­va­nju opštih za­ko­na ko­ji upra­vlja­ju stva­ra­njem sva­kog
de­la. Me­đu­tim, za raz­li­ku od onog što či­ne po­me­nu­te na­u­
ke (psi­ho­lo­gi­ja, so­ci­o­lo­gi­ja, itd.) ona na­sto­ji da te za­ko­ne ot­
kri­je u sa­moj knji­žev­no­sti. Pre­ma to­me, po­e­ti­ka pred­sta­vlja
u isti mah ‘ap­strak­tan’ i ‘unu­traš­nji’ pri­stup knji­žev­no­sti.“58
To­do­ro­vlje­vo
su­prot­sta­vlja­nje
po­e­ti­ke
i in­ter­pre­ta­ci­je
Uni­ver­zal­ni
si­stem
po­ten­ci­jal­ne
knji­žev­no­sti
Ko­li­ko su Bart i Že­net u struk­tu­ral­noj ana­li­zi vi­de­li osno­vu knji­
žev­ne kri­ti­ke / in­ter­pre­ta­ci­je, to­li­ko se To­do­rov od­luč­no pro­ti­vio
ta­ko te­snoj po­ve­za­no­sti, na­ro­či­to se pri­bo­ja­va­ju­ći even­tu­al­nih po­
re­me­ća­ja u ap­strakt­nom mo­de­lu struk­tu­ral­ne po­e­ti­ke u slu­ča­ju da
ona poč­ne da se ba­vi se­man­tič­kim po­ja­va­ma ko­ji­ma je teš­ko ovla­
da­ti i ko­je su u suš­ti­ni su­bjek­tiv­ne. U nje­go­voj knji­zi se mo­že uoči­ti
ve­o­ma iz­ra­žen san o ot­kri­va­nju uni­ver­zal­nog si­ste­ma „po­ten­ci­jal­ne
knji­žev­no­sti“. Ta­ko on, neš­to da­lje, ka­že:
„Pred­met po­e­ti­ke ni­je sámo knji­žev­no de­lo: ona is­pi­tu­je
svoj­stva one oso­be­ne vr­ste dis­kur­sa ko­ju pred­sta­vlja knji­
žev­ni dis­kurs. Sva­ko de­lo ta­da se po­sma­tra kao is­po­lja­va­
nje jed­ne mno­go opšti­je ap­strakt­ne struk­tu­re, či­je je ono
sa­mo jed­no mo­guć­no ostva­re­nje. Iz ovo­ga pro­i­zla­zi da je
ova na­u­ka za­o­ku­plje­na ne vi­še po­sto­je­ćom knji­žev­noš­ću
ne­go mo­guć­nom knji­žev­noš­ću ili, dru­ga­či­je re­če­no, onim
ap­strakt­nim svoj­stvom ko­je knji­žev­nu či­nje­ni­cu či­ni oso­be­
nom – li­te­rar­noš­ću.“59
Po­e­ti­ka kao
ana­li­za
ap­strakt­nih
struk­tu­ra
Da­kle, po­e­ti­ka, pre­ma shva­ta­nju To­do­ro­va, ni­je vi­še uopšte tre­
ba­lo da se ba­vi ana­li­zi­ra­njem kon­kret­nih, po­je­di­nač­nih knji­žev­nih
tek­sto­va, već sa­mo opi­si­va­njem ap­strakt­nih struk­tu­ra, a ovi tek­sto­vi
bi mo­gli bi­ti sa­mo nji­ho­va re­a­li­za­ci­ja. Pre­ma tom shva­ta­nju, po­e­ti­ku
ta­ko­đe ni­su in­te­re­so­va­la zna­če­nja knji­žev­nog de­la (to je u stva­ri bio
do­men in­ter­pre­ta­ci­je), već sa­mo opšti uslo­vi na­stan­ka tih zna­če­nja
(se­man­tič­ka pra­vi­la). Ta­ko shva­će­na po­e­ti­ka, za raz­li­ku od in­ter­pre­
ta­ci­je ko­ja je su­bjek­tiv­na i iz­la­zi iz­van okvi­ra sa­mog de­la, tre­ba­lo je
da pred­sta­vlja „ap­strakt­ni“ i „unu­traš­nji“ pri­laz knji­žev­no­sti, da se
uopšte ne ba­vi em­pi­rij­skim či­nje­ni­ca­ma (knji­žev­nim de­li­ma), već
sa­mo ap­strakt­nom struk­tu­rom (knji­žev­noš­ću u opštem smi­slu)60 i
sa­mo ta­ko shva­će­na pred­sta­vlja­la bi na­u­ku u pu­nom smi­slu. U tom
prav­cu su iš­li i osta­li ra­do­vi To­do­ro­va, na pri­mer, ra­ni­ji Littéra­tu­re
58 C. To­do­rov, Po­e­ti­ka, Fi­lip Viš­njić, Be­o­grad, 1986, str. 11, pre­vod: Bran­ko Je­
lić i Mi­loš Kon­stan­ti­no­vić.
59 Ibid., str. 11.
60 Ibid., str. 15.
238
Književne teorije XX veka
et sig­ni­fi­ca­tion (1967) i nje­go­ve ana­li­ze fa­bu­lar­nih de­la vr­še­ne za­jed­
no sa is­tra­ži­va­či­ma iz kru­ga Fran­cu­ske na­ra­to­loš­ke ško­le.61
Ve­o­ma uoč­lji­vi na­uč­ni ape­ti­ti, ka­ko kod To­do­ro­va ta­ko i kod Že­
ne­ta i Bar­ta, bi­li su ka­rak­te­ri­stič­ni na­ro­či­to za fran­cu­ski struk­tu­ra­li­
zam ka­snih še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na62 ko­ji je upra­vo zbog
to­ga če­sto na­zi­van „or­to­dok­snim“. Šta­vi­še – ta­daš­nja at­mos­fe­ra je
ve­o­ma po­go­do­va­la upra­vo ta­kvim ten­den­ci­ja­ma. Ima­ju­ći u vi­du sna­
žne fi­lo­zof­sko-an­tro­po­loš­ke uti­ca­je, a ta­ko­đe i pod­sti­ca­je po­sle­rat­nih
lin­gvi­stič­kih te­o­ri­ja (Emi­la Ben­ve­ni­sta, Lu­ja Hjem­sle­va, a na­ro­či­to
No­a­ma Čom­skog), ana­li­ze pe­snič­kog je­zi­ka su u tom tre­nut­ku ustu­
pi­le me­sto mno­go sme­li­jim i ši­ro­ko za­miš­lje­nim na­me­ra­ma – tra­ga­
njem za uni­ver­zal­nom gra­ma­ti­kom knji­žev­no­sti. Upra­vo će ova­kve
za­mi­sli – a na­ro­či­to pro­je­kat stva­ra­nja još sna­žni­je ne­go do ta­da na­u­
ke o knji­žev­no­sti – po­seb­no za­in­te­re­so­va­ti fran­cu­ske struk­tu­ra­li­ste u
dru­goj po­lo­vi­ni še­zde­se­tih go­di­na. Je­dan od naj­va­žni­jih im­pul­sa za
njih ta­da će po­sta­ti an­tro­po­loš­ka mi­sao K. Le­vi-Stro­sa.63
U po­sle­rat­nom struk­tu­ra­li­zmu će do­mi­ni­ra­ti i se­mi­o­loš­ka per­
spek­ti­va već ra­ni­je ski­ci­ra­na u ostva­re­nji­ma is­tra­ži­va­ča iz kru­ga
Praš­ke ško­le. Ko­li­ko je – ka­ko se se­ća­mo – u kon­cep­ci­ja­ma Mu­kar­
žov­skog ili Ja­kob­so­na nad­re­đe­na ka­te­go­ri­ja bio zna k , i ko­li­ko su
nji­ho­vi na­po­ri iš­li pre sve­ga u prav­cu pri­hva­ta­nja knji­žev­nog de­la
kao zna­kov­nog fe­no­me­na i mo­guć­no­sti de­fi­ni­sa­nja nje­go­ve se­mi­o­
tič­ke spe­ci­fil­no­sti, to­li­ko se ka­sni­je – na­ro­či­to na po­lju fran­cu­skog
struk­tu­ra­li­zma s kra­ja še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na – u cen­tru
pa­žnje ne­će na­ći sam znak, već s i­ste m z na­ ko­va . I, u skla­du s tim,
is­po­sta­vi­će se da je naj­va­žni­ji za­da­tak – opi­si­va­nje knji­žev­nih i kul­
tu­ro­loš­kih zna­ko­va. Na taj na­čin će se se­mi­o­ti­ka – na­u­ka o zna­ko­vi­
ma ko­ja se raz­vi­ja­la još od an­ti­ke – po­ve­za­ti sa struk­tu­ra­li­stič­kom
miš­lju i po­sta­će u pra­vom smi­slu na­uč­na di­sci­pli­na – se­mi­o­lo­gi­ja,
od­no­sno opšta te­o­ri­ja zna­ko­va i zna­kov­nih si­ste­ma.
61 Na­ro­či­to ka­sni­ja Poéti­que de la pro­se (1971) ili Gram­ma­i­re du Décaméron.
Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II). Već 1978. go­di­ne, u knji­zi Les gen­res du di­sco­
ur­se, To­do­rov je do­veo u pi­ta­nje struk­tu­ra­li­stič­ku kon­cep­ci­ju knji­žev­no­sti za­
sno­va­nu na pre­mi­si ho­mo­ge­no­sti knji­žev­nog de­la.
62 Ov­de tre­ba spo­me­nu­ti struk­tu­ral­nu sti­li­sti­ku M. Ri­fa­te­ra. Up. M. Rif­fa­ter­re,
„Kryte­ria ana­lizy stylu“, u: Stu­dia z te­o­rii li­te­ra­tury. Ar­chi­wum pr­ze­kł­adów
„Pa­mi­ęt­ni­ka Li­te­rac­ki­e­go“, I, Wro­cł­aw, 1977, ili: „Kon­tekst stylistyczny“, Pa­mi­
ęt­nik Li­te­rac­ki, 1972, deo 3.
63 Po­gle­da­ti: Struk­tu­ra­li­zam (II).
VII. Strukturalizam (I) 239
Or­to­dok­sni
struk­tu­ra­li­zam
Da­lja evo­lu­ci­ja
struk­tu­ra­li­zma
Pre­la­zak
od zna­ka
na si­stem zna­ko­va
Re­zi­me
1. Ra­ni struk­tu­ra­li­zam u na­u­ci o knji­žev­no­sti raz­vio se uglav­
nom za­hva­lju­ju­ći in­spi­ra­ci­ja­ma lin­gvi­sta – pre sve­ga švaj­
car­skog na­uč­ni­ka Fer­di­nan­da de So­si­ra, a i ru­skog Ni­ko­la­ja
Tru­bec­kog. U slu­ča­ju De So­si­ra is­po­sta­vi­lo se da je bi­la naj­u­
ti­caj­ni­ja kon­cep­ci­ja si­ste­ma je­zi­ka, kao i opšta ide­ja lin­gvi­sti­
ke kao na­u­ke – obe for­mu­li­sa­ne u Opštoj lin­gvi­sti­ci (1916),
ob­ja­vlje­noj na­kon nje­go­ve smr­ti. Kad je reč o Tru­bec­kom
– na­ro­či­to in­spi­ra­tiv­na po­sta­la je nje­go­va fo­no­loš­ka te­o­ri­ja.
2. N
aj­va­žni­ji za­da­tak za De So­si­ra bi­lo je utvr­đi­va­nje opštih
oso­bi­na ap­strakt­nog s i­ste­ ma j e­ z i­ ka ko­ji se su­prot­sta­vljao
kon­kret­nom go­vo­r u – ko­riš­će­nju je­zi­ka u či­no­vi­ma is­ka­za.
De So­si­ro­va te­o­rij­ska mi­sao je ima­la du­a­ li­st i č­k i ka­rak­ter
– osnov­ni prin­cip kon­struk­ci­je si­ste­ma je­zi­ka, kao i sa­me
lin­gvi­sti­ke, pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju su bi­le opo­zi­ci­je sa­
gle­da­va­ne na ra­znim ni­vo­i­ma: po­čev od bi­nar­ne opo­zi­ci­je,
ko­ja od­re­đu­je zvuč­ne raz­li­ke u je­zi­ku (raz­li­ke iz­me­đu fo­ne­
ma), pre­ko du­a­li­stič­ke kon­struk­ci­je sa­mog je­zič­kog zna­ka
(ko­ji se sa­sto­ji od ono­ga što pred­sta­vlja ozna­či­telj, sig­ni­fi­ant,
i ono­ga što je ozna­če­no, sig­ni­fié, te, da­kle, od zvuč­ne stru­je
i poj­ma), sve do po­me­nu­te opo­zi­ci­je si­ste­ma (je­zi­ka) i go­vo­
ra (lan­gue / pa­ro­le), kao i opo­zi­ci­je sin­hro­ni­je i di­ja­hro­ni­je.
Bu­du­ći kon­cen­tri­sa­na na unu­traš­nju or­ga­ni­za­ci­ju si­ste­ma
je­zi­ka, De So­si­ro­va te­o­ri­ja je ima­la sin­hro­nij­ski ka­rak­ter
(za­o­bi­la­zi­la je, da­kle, pro­me­ne je­zi­ka kroz vre­me), pri tom
je izo­lo­va­la je­zik od spo­ljaš­njih pred­me­ta i po­ja­va (što je bi­
lo vi­dlji­vo već u sa­moj struk­tu­ri zna­ka ko­ji po­ve­zu­je zvuk
i po­jam a ne, na pri­mer, ozna­ke i ozna­če­ne pred­me­te).
De So­si­ra ni­su in­te­re­so­va­li ni oni ko­ji je­zik ko­ri­ste, ni­ti funk­
ci­o­ni­sa­nje je­zi­ka u druš­tve­nom ži­vo­tu. Nje­gov glav­ni cilj bio
je stva­ra­nje objek­tiv­ne na­u­ke o je­zi­ku, dok je opšti si­stem
j e­ zi­ k a pri­hva­ćen kao osnov­na ka­te­go­ri­ja – za raz­li­ku od
iz­di­fe­ren­ci­ra­nog, ne uvek pred­vi­dlji­vog i teš­kog za ovla­da­va­
nje, go­vo­ra – mo­gao ta­ko­đe za­ga­ran­to­va­ti poj­mov­nu či­sto­tu
ove na­u­ke.
3. Idu­ći De So­si­ro­vim tra­gom, struk­tu­ra­li­sti lin­gvi­sti su se ta­ko­
đe in­te­re­so­va­li za si­ste m­ske os o­bi­ne je­zi­ka knji­žev­no­sti,
kon­cen­tri­šu­ći se na nje­go­vu unu­traš­nju or­ga­ni­za­ci­ju – ne­za­
vi­snu od va­nje­zič­ke stvar­no­sti, od onih ko­ji se je­zi­kom ko­
ri­ste, od isto­rij­skih pro­me­na, kao i od in­di­vi­du­al­nih is­ka­za.
Opo­zi­ci­o­nost
kao osnov­ni
kon­struk­tiv­ni
prin­cip je­zi­ka
Si­stem­ski
po­ka­za­te­lji
knji­žev­nog je­zi­ka
240
Književne teorije XX veka
U po­čet­ku je i nji­hov cilj bi­lo stva­ra­nje na­u­ke o knji­žev­no­sti
ko­ja bi bi­la na čvr­stim osno­va­ma. Me­đu­tim, ovaj cilj su vr­lo
br­zo za­me­ni­li prak­tič­ni za­da­ci – na­ro­či­to struk­tu­ral­na ana­
li­za knji­žev­nog de­la – a knji­žev­no­te­o­rij­ska re­flek­si­ja je bi­la
pro­ši­re­na isto­rij­skom i ko­mu­ni­ka­ci­o­nom per­spek­ti­vom.
4. Pr­va ško­la na­sta­la na struk­tu­ra­li­stič­koj osno­vi – Praš­ka struk­
tu­ra­li­stič­ka ško­la – po­sta­vi­la je se­bi za cilj, pre sve­ga, pr i­me­
nu D e S o­s i­ ro­ve kon­c e p­ c i­j e na na­u­ku o knji­žev­no­sti i
na njen raz­voj, uzi­ma­ju­ći u ob­zir spe­ci­fič­no­sti knji­žev­no­sti.
5. Praš­ki struk­tu­