povod
BOLJE SPREČITI...
JEDAN PROTIVPOŽARNI APARAT ‘ŠESTICA’ 6A POKRIVA 302, A ‘DEVETKA’ 9A 452 . LOKAL
OD 1002 MORA DA IMA MINIMUM TRI MANJA ILI DVA VEĆA PROTIVPOŽARNA APARATA.
UKOLIKO LOKAL POSEDUJE KUHINJU, DODAJE SE JOŠ JEDAN APARAT BEZ OBZIRA NA
KVADRATURU.
N
akon tragedije u novosadskoj diskoteci Kontrast, u kojoj je nastradalo šest
osoba, pitanje protivpožarne zaštite
i bezbednosti boravka u diskotekama i drugim
ugostiteljskim objektima našlo se u ‘žiži’ javnosti. Nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova
tim povodom naložilo je vanrednu inspekcijsku
kontrolu ugostiteljskih objekata u celoj Srbiji.
Prema zvaničnim podacima MUP-a, inspektori
su tokom vanrednih inspekcija u Srbiji izvršili
ukupno 3.399 pregleda i tom prilikom su pregledali 4.018 objekata. U toku nadzora zabeleženo
je 20.720 mera koje su se ticale nepravilnosti,
a protiv vlasnika objekata podnete su ukupno
584 prekršajne prijave i izrečeno je 89 mera
za zabranu rada objekata na teritoriji Srbije. Zabrane rada lokala važe dok se svi ti krucijalni
nedostaci ne otklone.
Zakon o zaštiti od požara
Protivpožarna zaštita regulisana je Zakonom o
zaštiti od požara, koji je stupio na snagu 2009.
godine, a njegova primena je otpočela devet
meseci nakon stupanja na snagu, do kada je
trebalo da fizička i pravna lica, među koja spadaju i ugostitelji, usklade poslovanje sa njegovim
odredbama i u međuvremenu donesenim podzakonskim aktima. Na osnovu Zakona o zaštiti
od požara nadležnost za inspekciju ugostiteljskih
objekata i proveru protivpožarne zaštite u njima
pripada Upravi za preventivnu zaštitu Sektora
za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih
poslova. Kako objašnjava Ivan Zarev, načelnik
Uprave za preventivnu zaštitu pri MUP-u, do
sada nije bilo značajnih problema u primeni zakona i on je praktično rešio neke prevaziđenosti
i ispratio nove tehnologije.
Kako su, prema novom zakonu,
kategorisani objekti prema
ugroženosti od požara?
Ranije su postojale četiri kategorije ugroženosti
od požara, dok sada postoje tri. MUP vrši kategorizaciju objekata, delatnosti i zemljišta prema
ugroženosti od požara, a u zavisnosti od tehnološkog procesa koji se u njima odvija; vrste
i količine materijala koji se proizvodi, prerađuje
ili skladišti; vrste materijala upotrebljenog za izgradnju objekta; značaja i veličine objekta i vrste
biljnog pokrivača. Prva kategorija su objekti sa
visokim rizikom od izbijanja požara (rafinerije,
petrohemijska postrojenja...). Druga kategorija
su objekti sa povećanim rizikom od izbijanja
požara, a treća objekti sa izvesnim rizikom od
izbijanja požara.
Najveći broj ugostiteljskih lokala spada u treću
kategoriju, iako ih naravno ne možemo sve svrstati
u jednu kategoriju. Hoteli, na primer, spadaju u
drugu kategoriju. Sve zavisi od navedenih parametara požarnog opterećenja, kao i od kvadrature
objekta i broja ljudi koji objekat prima. Ukoliko za
nešto ne postoje domaći propisi koji to regulišu,
Neophodna oprema
Zakon o zaštiti od požara predviđa i obaveznu osnovnu obuku iz oblasti
zaštite od požara za sve zaposlene, najkasnije u roku od jedne godine
od dana stupanja na rad. Provera znanja zaposlenih trebalo bi da se
vrši jednom u tri godine. Zaposleni su prema Zakonu dužni da prisustvuju obuci i proveri znanja iz oblasti zaštite od požara i da se u radu
pridržavaju propisanih uputstava, upozorenja, zabrana, mera zaštite
od požara, kao i da u slučaju požara pristupe gašenju požara.
Većina odredbi Zakona o zaštiti od požara koje su u vezi sa količinom
neophodne protivpožarne opreme u lokalima, kao i brojem izlaza za
slučaj opasnosti, zavisi od kvadrature samog lokala, kao i od materijala koji prevladava u enterijeru. Tako, na primer, jedan protivpožarni
aparat ‘šestica’ (6A) pokriva 30m2, a ‘devetka’ (9A) 45m2 . Lokal od
100m2 mora da poseduje minimum tri manja ili dva veća protivpožarna
30
mi onda primenjujemo strane propise razvijenih
zemalja. Navešću kao primer propise nekih razvijenih zemlja, po kojima u diskotekama i ugostiteljskim objektima gde se okuplja i boravi veći
broj ljudi mora da bude obezbeđena slobodna
površina od 1,4m² po čoveku. Dakle veća zaposednutost od toga predstavlja prebukiranost, što
nosi i određene rizike. Kada kažemo tih 1,4m²
slobodne površine, to je kada se odbije površina
koju zauzimaju separei, stolovi, stolice, hodnici,
mokri čvorovi...Ta površina se podeli sa 1,4 i tako
se dobije broj ljudi koji može da stane u lokal.To
su neke preporuke koje smo i mi primenili u ovoj
akciji vanrednih inspekcijskih pregleda, nakon
nemilog događaja u Novom Sadu.
Šta jedan ugostiteljski objekat
mora da sadrži od uređaja koji
omogućavaju blagovremeno
otkrivanje ili gašenje požara?
Zakonom je definisano kada objekat mora da
ima sistem za dojavu požara, a broj aparata za
početno gašenje požara, broj ugrađenih izvedenih
hidranata i slično određuje se na osnovu površine objekta i na osnovu požarnog opterećenja.
Dakle, ukoliko u jednom prostoru imate više zapaljivog materijala, logično je da taj objekat ima
i veće požarno opterećenje. To se sve definiše
na osnovu proračuna i odgovarajućeg projekta.
Imate neke ulazne parametre, kao što su površina
objekta i njegov položaj, spratnost, podrumske
aparata. Ukoliko lokal poseduje kuhinju, dodaje se još jedan
protivpožarni aparat bez obzira na kvadraturu.
Preporuke udruženja ugostitelja se uglavnom tiču toga
da treba poštovati preventivne mere i obavljati redovne preglede, kao i držati svu potrebnu opremu, jer
kako su mnogi nažalost tek kasnije saznali - jeftinije
je ipak ulagati u preventivne mere. Jedna od dodatno
otežavajućih okolnosti jeste i činjenica da je veliki broj
lokala u zakupu, tako da zakupci nisu preterano zainteresovani za ulaganje u imovinu koja nije njihova.
Ono što ističu neka ugostiteljska udruženja, kao i
nadležni, jeste da ugostitelji nikako ne treba, kao
što se dešavalo ranije, da zaborave da vode računa
o protivpožarnoj zaštiti kada se slegne ‘bura’ oko
tragedije u Kontrastu. ●
hrb expert • maj/jun 2012.
HRBexpert_02-maj_jun2012.indb 30
1.6.2012 22:21:05
i skladišne prostorije, požarno opterećenje, broj
ljudi koji prima...
Da li je potrebno da ugostitelj ima još
neka dokumenta, poput sanacionog
plana, plana o evakuaciji ljudi i slično?
Sanacioni plan nije potreban za ugostiteljske
objekte, ali treba da imaju evakuacioni, koji mora
da bude istaknut na vidnim mestima, naročito u
lokalima većih gabarita. Kao što u hotelima treba
da na svakom ormanu ili na vratima stoji plan
na kome je obeleženo mesto gde se nalazite i
najbliži put za evakuaciju u slučaju opasnosti.
Takođe, bitno je da vlasnik ili odgovorno lice
bude odgovorno za sprovođenje mera za zaštitu
od požara, odnosno njihovu primenu. Ukoliko je
prema nekim zakonom određenim parametrima
i tehničkim dozvolama predviđeno da objekat
prima recimo 100 ljudi, na njima je da odluče
da li će ili ne dozvoliti da u lokal uđe 500 ljudi.
Vatrogasne mere
O preventivnim merama, kao i proceduri u slučaju požara razgovarali smo sa Pericom Glavinićem, diplomiranim inženjerom
ZOP-a i sekretarom Vatrogasnog saveza Srbije.
KOJE SU OBAVEZUJUĆE MERE ZAŠTITE OD POŽARA?
Zakon je predvideo niz mera, postupaka i radnji koje treba preduzeti i sprovesti kako bi se u prvom redu sprečilo nastajanje požara
ili njegove posledice po ljude i imovinu svele na najmanju moguću
meru. Te mere se uglavnom predviđaju Glavnim projektom zaštite
od požara koji se radi prilikom rekonstrukcije ili izgradnje objekata i Pravilima zaštite od požara koja moraju imati sva pravna lica.
Savetuje se da ugostitelji ne izrađuju sami Pravila zaštite od požara
već da to prepuste stručnim licima.
KAKO JE POTREBNO DA SE UGOSTITELJ PONAŠA UKOLIKO UOČI NEPOSREDNU
OPASNOST OD IZBIJANJA POŽARA ILI POŽAR?
Postupci zaposlenih u ugostiteljskim objektima moraju biti definisani
Pravilima zaštite od požara. Zaposleni za te postupke moraju biti
Takva preopterećenost lokala jeste veliki rizik,
budući da je u tom slučaju potrebno i pet puta
duže vreme za evakuaciju.
Osvrćem se u objašnjenju na nemili događaj u
Novom Sadu. Da je tu bilo 100 ljudi ništa se ne
bi desilo tj. ne bi niko stradao.Tako ako imate 100
ljudi za koje je potreban jedan minut da izađu, a
vi primite 300 ljudi, sada to više nije jedan nego
tri minuta dok se ne evakuišu. Zamislite da ste
tri minuta bez vazduha i ne mogu pluća više da
osposobljeni i uvežbani u skladu sa Programom obuke zaposlenih
iz oblasti zaštite od požara, koji takođe mora imati svako pravno
lice. Pravilno sprovedena obuka zaposlenih i adekvatno uvežbavanje predstavljaju najvažniji segment zaštite od požara za sve objekte u kojima boravi veći broj lica, pa tako i za ugostiteljske objekte.
Ukoliko su pravilno organizovane i sprovedene neophodne mere
zaštite od požara adekvatnim postupcima zaposlenih rešavaju se
svi problemi u slučaju nastanka požara.
U SLUČAJU INTERVENCIJE VATROGASNE JEDINICE, KO NADOKNAĐUJE TROŠKOVE?
Država obezbeđuje sredstva za rad vatrogasnih jedinica, pa samim
tim i pokriva troškove vatrogasne jedinice koji nastanu prilikom gašenja požara. Kada govorimo o troškovima materijalne štete prouzrokovane požarom, to može da se nadoknadi jedino u slučaju ako
je imovina osigurana od požara ili ako je ugovorena takva premija
osiguranja koja uključuje i rizike od požara. Zakonom nije predviđen
drugi oblik materijalne nadoknade u slučaju požara. Oblast uticaja
osiguravajućih kompanija na sistem zaštite od požara za razliku od
razvijenih zemalja i zemalja EU je veoma nizak, a u nekim slučajevima i beznačajan ili bez uticaja. ●
Primer plana evakuacije po ISO standardima
hrb expert • maj/jun 2012.
HRBexpert_02-maj_jun2012.indb 31
31
1.6.2012 22:21:07
povod
Dimnjaci i masne ventilacije
Još jedan od faktora koji ne bi trebalo zanemariti kada se radi o
protivpožarnoj zaštiti jeste i održavanje dimnjaka i masnih ventilacija. O tome smo razgovarali sa nadležnima iz Komunalnog
preduzeća Dimničar.
KOLIKO ČESTO JE POTREBNO ČISTITI DIMNJAKE I LOŽIŠNE UREĐAJE I MASNE
VENTILACIJE U UGOSTITELJSKIM OBJEKTIMA?
Dimnjaci se čiste dva puta godišnje, a masne ventilacije na svaka
tri meseca. Učestalost čišćenja zavisi od toga koliko se upotrebljavaju dimovodni i ložišni uređaji, kakva je njihova ispravnost
izdrže, a udišete i produkte otrovnog sagorevanja.
To su stvari o kojima nakon odobrene tehničke
dokumentacije neko mora da vodi računa. Ljudi, u želji da udovolje gostima i zarade, nekad
prebukiraju objektivni kapacitet lokala.
Još jedan bitan parametar, koji se nažalost nigde
ne uzima u obzir u praksi, u takvim uslovima je
vreme i uticaj opijata, alkohola, droga... U dva sata
posle ponoći, hteli mi to da priznamo ili ne, čak
i najvitalnijim ljudima psiho-fizičke sposobnosti
polako jenjavaju, jer bi tada organizam trebalo
da se odmara. Ukoliko uzmete i taj parametar u
obzir, uz gužvu, paniku i stampedo koji nastaje
u takvim situacijama, plus ako ima onih koji su
umorni ili pod dejstvom alkohola ili nekih drugih suspstanci i čije su motoričke i psiho-fizičke
sposobnosti smanjene i kojima samim tim treba više vremena za evakuciju, posledice je teško predvideti. To je uvek rizik kod ugostiteljskih
objekata koji primaju ljude bez provere, što je i
normalno za ugostiteljske objekte. Naša Uprava
za preventivnu zaštitu je uvek tu da pruži savet,
sugestije ili konsultacije vlasnicima ugostiteljskih objekata, kako bi se predupredile i izbegle
neželjene posledice.
Kako i kada se vrše kontrolni
pregledi ugostiteljskih objekata?
Novi zakon je predvideo dva načina inspekcijskog
nadzora. Jedan je prilikom projektovanja i izgradnje objekta, a drugi je kroz izgradnju i njegovu
eksploataciju. Objekti razvrstani u prvu i drugu
kategoriju se kontrolišu prema instrukciji i podzakonskom aktu. Što se treće kategorije tiče zakon
je predvideo da se ti objekti kontrolišu samo kroz
projektnu dokumentaciju.To znači da ako hoćete da izgradite ugostiteljski objekat, od Uprave
za preventivnu zaštitu MUP-a treba da dobijete
saglasnost za projekat, ukoliko je on predvideo
sve neophodne mere zaštite od požara. Nakon
završetka izgradnje podnosite zahtev za tehnički
prijem, što znači da tada naša komisija utvrđuje
da li je sve ono što je isprojektovano u praksi i
izvedeno. Ukoliko jeste, dobija se pozitivno rešenje i onda vlasnik ili investitor dobija upotrebnu
dozvolu za lokal i podrazumeva se da će dalje
on voditi računa o tome.
Kad pričamo o redovnim kontrolama, znate li
32
i funkcionalnost, kao i da li su pravilno odabrane dimenzije i
materijali u odnosu na snagu uređaja i vrstu goriva. Za svako
čišćenje masnih ventilacija majstori izdaju potvrdu o izvršenim
radovima, koju vlasnik pokazuje inspekciji.
ŠTA SVE UGOSTITELJI I KOLIKO ČESTO TREBA DA RADE U SMISLU PREVENCIJE POŽARA?
Najbolja prevencija je redovno čišćenje. Ukoliko se masne ventilacije mnogo koriste potrebno je i češće raditi čišćenje nego što
je predviđeno. Neophodno je i da se uvek ima ispravna protivpožarna zaštita u objektu i da se osoblje obuči kako da se ponaša u
slučaju požara. Takođe, potrebno je i vršiti povremene, redovne
i vanredne preglede dimovodnih i ložišnih uređaja. ●
koliko ima ugostiteljskih objekata u Srbiji? Bila
bi potrebna čitava vojska da to sve redovno kontroliše. Dakle, potrebno je samo voditi računa da
se ne izađe iz granica predviđenih projektnim
planom, na osnovu kojeg je dobijena dozvola za
rad. Kod objekata prve i druge kategorije primenjuju se posebni sistemi zaštite, kao što su sistemi
za dojavu požara i tu je neophodna i periodična
kontrola gde naši inspektori jednom godišnje
ili jednom u dve godine odlaze u inspekcijske
preglede. Nisu potpuno izuzeti ni objekti treće
kategorije, ali sa aspekta zaštite od požara oni
nisu nešto posebno ugroženi. Izlazi se i po prijavi građana ili ukoliko sam vlasnik lokala želi da
proveri bezebednost i pozove inspekciju.
za otklanjanje. Ako se ne izjasni pismenim putem,
pretpostavlja se da su ponuđeni rokovi predviđeni
i onda se izrađuje rešenje o ispitnom postupku.
Od momenta dostave rešenja počinje da teče
rok, nakon čega dolazi inspekcija na kontrolni
pregled. Ukoliko promene nisu realizovane, postupak se okončava time što nadležni inspektori
podnose nadležnom organu za prekršaje zahtev
za pokretanje prekršajnog postupka i sve je ostalo
u nadležnosti sudskih organa. Što se kazni tiče,
dijapazon je zaista širok i pre svega zavisi da li
se kažnjava fizičko ili pravno i odgovorno lice.
Kazne idu od nekoliko hiljada dinara, a mogu
da dosegnu i milionsku vrednost u zavisnosti
od težine počinjenog prekršaja.
Kako izgleda proces inspekcije
ugostiteljskog objekta?
Šta se dešava ako lokal povećava
broj gostiju i potrošnju struje,
koristi drugo osvetljenje, dorađuje
instalacije? Ko to kontroliše, kome
se prijavljuju takve promene?
Inspekcijski posao se radi neposrednim uvidom,
kontrolom objekta, obilaskom objekta i uvidom u
odgovarajuću dokumentaciju. Inspektori na terenu
nemaju nikakve instrumente već traže izveštaje
o ispitivanju koje izdaju nadležne organizacije,
odnosno ovlašćena lica koja su registrovana za
bavljenje tim poslom.Traži se, na primer, izveštaj
kada je poslednji put kontrolisana gromobranska
instalacija. Ukoliko je istekao rok koji je predviđen
za kontrolu, nalaže se da se kontrola pod hitno
izvrši i da se pribavi izveštaj o tome. Prilaganjem
izveštaja dokazuje se da je lokal bezbedan.
Ukoliko je utvrđeno da u pogledu
zaštite od požara ugostitelji krše
zakon, kakva su ovlašćenja inspektora?
Kolike su kazne za prekršioce?
Na svakom, bilo redovnom bilo vanrednom, inspekcijskom pregledu sačinjava se zapisnik i u
zavisnosti od uočenih mera mogu se doneti dve
vrste rešenja. Jedno je rešenje po skraćenom
postupku, kod koga žalba ne odlaže izvršenje i
donosi se u slučajevima kad neposredno preti
opasnost od izbijanja požara, a rokovi za otklanjanje tih nedostataka su veoma kratki. Druga vrsta
je rešenje po ispitnom postupku, gde se kada se
uoče nedostaci sačinjava predlog mera i rokova
za njihovo otklanjanje i onda se stranka kojoj se to
nalaže izjašnjava pisanim putem, u roku od osam
dana, da li je saglasna sa predloženim rokovima
Za preduzimanje bilo kojih građevinskih zahvata
prvo mora da se pribavi građevinska dozvola.
Ona se pribavlja u slučajevima adaptacije, rekonstrukcije i izgradnje objekta, dok za sanaciju
nije potrebna. Kada se krene u tu priču, mora da
se na taj zahtev radi dobijanja građevinske dozvole, pribavi i naša saglasnost. Dakle ako imate
lokal određenih gabarita i želite da ga proširite
podnosite zahtev nadležnom opštinskom organu za dobijanje građevinske dozvole, ali tek kad
pribavite i ostale saglasnosti (protivpožarnu, sanitarnu, od vodovoda i kanalizacije, od EDB-a...).
Postupak je sličan kao i kod dobijanja prvobitne
dozvole, a posle se takođe vrši kontrola da li je
ispunjeno sve što je navedeno u planu, da bi se
dobila upotrebna dozvola za lokal.
Najviše su goreli klubovi i restorani
na vodi. Zašto, čega se to ovi
ugostitelji ne pridržavaju?
Splavovi su posebna kategorija, za njih se ne
izdaju građevinska i upotrebna dozvola. Ti plovni objekti su u nadležnosti Ministarstva za infrastrukturu. Brodovi se upisuju u Jugo registar
brodova i postoje posebni uslovi koji se za njih
u praksi primenjuju.
Tijana Pantelić
hrb expert • maj/jun 2012.
HRBexpert_02-maj_jun2012.indb 32
1.6.2012 22:21:08
Download

Mere protivpožarne zaštite