BILTEN
ISLAMSKOG CENTRA GAM
Broj 27 • Ša’ban 1435.h.g. • Juni 2014
POPLAVE U BOSNI 2014 I
POMOĆ IC GAM-a
stranica 1
NOĆ UZ GAM 2014
NAJAVA NOVIH PROJEKATA I PODUHVATA
...zajednički ćemo uraditi nešto za generacije koje dolaze. Idjeni plan je sačinjen, konačni realizujemo do kraja
godine!
Nija lahko održati višegodišnju tradiciju vjerskog i kulturnog programa, masovnog godišnjeg okupljanja u uslovima života, rada i organizovanja bosanskih džemata u
Evropi. Međutim, džemat Gazi Alijin Mesdžid, koji više
od dvije decenije egzistira u Švicarskoj, nadilazeći uobičajene egzistencijalne izazove, formiranje, registraciju,
i osiguranje prostora, postavlja standarde u smislu organizovanja susreta koji ni u čemu ne podsjećaju na neukusne teferiče, već doprinose kulturnom uzdizanju i
emancipaciji našeg čovjeka. A taj čovjek, posebno zbog
toga što živi daleko od svoje domovine, potrebit je njenog miruha, smislenog i kultiviranog podsjećanja na svoju historiju, jezik, tradiciju. Nikako ne podilazeći niskom
zahtjevu publike, već naprotiv kontinuirano uzdižući
njen ukus, džemat Gazi Alijin Mesdžid i ove godine
opravdao je svoj naziv i potvrdio izuzetnu organizacionu
vrlinu.
Ogromna sportska dvorana primila je oko 800 zvanica iz
Sent Gallena, ali i drugih krajeva Švicarske, koji su naviknuti na kvalitetan vjerski i kulturni program, željeli
potvrditi učešće u obilježavanju godišnjice ovog džemata.
Program je započeo učenjem Kur'ana, u izvedbi učača
Mahira Muzaferije, a potom je brojnim zvanicama i
gostima dobrodošlicu uputio predsjednik džemata, g-din
Meho Šljivar: Značaj manifestacije Noć uz Gam ne iskazuje se samo večerašnjim svečanim činom, nego ova manifestacija svaki put daje značajan doprinos i podstrek
članovima džemata za nova okupljanja i planiranja u
svrhu što bolje organizacije. Naši rezultati su respektabilni. Nositi ime po prvom predsjedniku RBiH Aliji Izetbegoviću je izuzetna čast i odgovornost. Ova noć je i noć vakifa, pa želim da vas podsjetim da su vakifi I.C. GAM otplatili postojeći objekat koji se procjenjuje na 2.2. mil. maraka, ali vas podsjećam da isti vakifi planiraju uraditi
nešto za generacije koje dolaze poslije nas. Dogovorili
smo se da krenemo u izgradnju potpuno novog objekta.
Idejni plan je već napravljen i
prezentiran, a konačni projekat realizovat ćemo do kraja
tekuće godine. Predsjednik Šljivar zahvalio se svim aktivistima i džematlijama koji su manifestaciju besprijekorno organizovali i realizovali. Riječi dobrodošlice na program manifestacije Noć uz GAM zatim je uputio Sabahudin ef. Sijamhodžić, imam džemata GAM Sent Gallen: U
ovoj lijepoj večeri u kojoj nas je naša vjera, kultura i tradicija sastavila na jednom mjestu, ne zaboravljam da se
sjetim naših najbližih. Izdvajam i pozivam vas da se stalno sjećamo svih članova našeg džemata, bosanskih šehida i u genocidu ubijenih Bošnjaka, tokom agresije na
BiH. Kao vaš imam, i kao osoba koja nastoji što više pratiti i analizirati naše sudbine, smatram da je temeljno
pitanje nas muslimana u Švicarskoj: kako i na koji način
očuvati zdravu porodicu? Ovo što govorim vama, prvo
sebi govorim. Nas često brine što nas djeca ne slušaju.
Smatram to posljedicom. Treba da nas brine to što nas
naša djeca gledaju. Zato savjetujem sebi i vama, budimo
dobar primjer sebi i svojoj djeci u čuvanju vjere i promoviranju dobra. Nastojmo čuvajući i brinući se o džematu
GAM olakšati taj svoj zadatak! - poručio je u svom
obraćanju Sabahudin ef. Sijamhodžić. Iako planiran, dolazak i učešće u programu brigadira Armije RBiH i ratnog
komandanta Srebrenice Nasera Orića, bili su odgođeni
zbog novonastale situacije s tada aktuelnim Interpolovim potjernicama, ali je poseban trenutak oduševljenja
svih prisutnih nastupio prilikom telefonskog obraćanja
komandanta Orića: Želim ovom prilikom da poselamim
vašu ekipu, zahvalim vam se na podršci koju mi pružate,
i ujedno se izvinim jer nisam mogao doći. Želim da ostatak večeri provedete ugodno. Ove riječi izazvale su posebno zadovoljstvo i aplauz oko 800 prisutnih gostiju i
učesnika.
U džematu GAM Sent Gallen vrlo uspješno djeluje i Bosanska dopunska škola, koju s velikom posvećenošću
predvodi prof. Šefika Koljić. Polaznici ove škole izveli su
posebno primijećen performans ''Muhabet bosanskih
rijeka''.
Impressum: ’’BILTEN ISLAMSKOG CENTRA GAM’’ broj 26, Džumade-l-ula 1434.h.g.- Juli 2013.
Izdavač: Islamski centar GAM, Werkstr. 5a, 9000 St. Gallen, Tel. 071/244 77 98, Fax: 071/244 77 36
web: www.dzematsg.ch, e-mail: [email protected], [email protected]
Za izdavača: Meho Šljivar; Glavni i odgovorni urednik: Sabahudin ef. Sijamhodžić; Kompjuterska obrada: Dževad ef.
Zukanović i Elmin Šljivar; Broj redakcijski uredio: Sabahudin ef. Sijamhodžić i Dževad ef. Zukanović; Saradnici: Ali
Hodžić, Denijal Rizvanović, Zijad Rizvanović i Šefik Keranović
List izlazi: povremeno
stranica 2
Pažljivo birani recitali, s dubokim i opominjućim porukama izazvali su suze brojnih prisutnih. Simbolično
upečatljiva kostimografija, scenski i muzički efekti
nagrađeni su dugotrajnim aplauzom. Pažnju publike
privukao je i performans turske grupe Ege Tanzverein,
a za muzički dio programa pobrinuo se interpretator
Armin Muzaferija, uz za ovu priliku posebno odabrane
ilahije i kaside, te sevdalinke.Gost večeri bio je muftija
bihaćki, Hasan ef. Makić, koji je ukazao na povod i
značaj održane manifestacije, čestitajući imamu Sijamhodžiću i njegovim saradnicima: Kada razmišljam o
našim islamskim centrima širom Evrope, pokušavam
zamisliti šta bi bilo da ih nema, bez džamija, džemata i
naših imama. Šta bi danas bez toga Bošnjaci imali u
Evropi? Lutali bi! Ovi centri čuvaju i jačaju vašu vezu s
vjerom i domovinom. Oni nipošto ne mogu biti skupi, i
svaki novac koji ovdje uložite ne može biti skup. Ovo je
sigurno pribježište i sklonište, za nas, našu djecu i omladinu, i moramo ih što bolje organizovati. Bez njih, mi
nemamo napretka ni budućnosti.
Muftija Makić značajan prostor u svom obraćanju posvetio je govoru o odgoju, i ispunjenju obaveze roditelja
prema djeci: Kada pogledam ovu prepunu dvoranu, vidim da je ovo veliki i izuzetan doživljaj za našeg čovjeka,
doživljaj naše ljubavi prema porodici i našoj djeci. Da li
ćemo i na budućem svijetu biti s našom djecom. To nam
garantuje Allah dž.š: ''Oni koji vjeruju i za kojima se u
vjerovanju djeca njihova povedu, pridružit ćemo djecu
njihovu...''. Ova je pogodnost uvjetovana vjerom, i time
da djeca slijede svoje roditelje, padaju na sedždu i budu
muslimani. Koliko će biti nas Bošnjaka kojima će na
Sudnjem danu biti rečeno za njegovo dijete: on nije tvoj!
Djeca koja ne budu u islamu slijedila svoje roditelje, njima nema spasa.
Zaključio je da je prioritet svih Bošnjaka odgoj i razvoj
njihove djece u islamu:
zato su nam centri, džamije i džemati bitni, i iskoristimo
priliku da ih jačamo koristeći zakone ovih država i
upražnjavajući pravo naše vjere. Mi značimo i vrijedimo s
islamom. On nam puno znači. Potražimo li prosperitet
mimo njega, bićemo poniženi i osramoćeni. Stoga iskoristimo naše prostore, imame i učitelje, i odgajajmo sebe i
svoju djecu u islamu, - poručio je muftija Hasan ef. Makić. Iako je program manifestacije trajao preko dva sata,
većina prisutnih po odjavi programa ostala je na svojim
mjestima, uz prijatan razgovor s rodbinom i prijateljima.
Možda se u toj, za naše prilike skoro neobičnoj pojavi
druženja i zbližavanja, ponajbolje očituje ispunjenost veličanstvenog cilja koji ima tradicionalna manifestacija
Noć uz GAM. Uspjeh ne dolazi usljed visokog tehničkog i
tehnološkog nivoa, sa zgradama i infrastrukturom, blještavilom i lažnom estetikom. Kreatori uspjeha su ljudi,
njihov timski rad, umijeće i požrtvovanje. Ljudi su najviša
i najdragocjenija vrijednost svakog poduhvata. Oni su
najblistaviji resurs. Takav recept, dugo godina primjenjuje se u džematu GAM. Ishod sasvim očekivan: iako bi
mnogi naši džemati bili itekako zadovoljni postojećim
džematskim prostorijama, infrastrukturom, mokrim čvorom, društvenim prostorijama, parkingom. programskim
i drugim sadržajima, Bošnjaci u Sent Gallenu najavljuju
novi generacijski poduhvat. S lahkoćom, a bez brige i nedoumice. Tako jednostavno da zvuči nonšalantno, ali samo za one koji niti znaju da vode, a ni budu vođeni. Takvih je među nama najviše. Na svim stranama prednjače
oni. Džemat GAM iz Sent Gallena u Švicarskoj, njima i
jeste najveći ibret.
stranica 3
Pripremio:
Ismet Bećar voditelj na radio BIR
HUMANITARNA AKCIJA OMLADINE GAM
Omladina GAM, koja se već od malih nogu poznaje zahvaljujući našem džematu, punih sedam godina se redovno
okuplja u islamskom centru GAM St. Gallen. Mnogi od nas su bili skupa u mektebu, gdje su nas naše efendije podučavali o islamu, životu ali i o našoj domovini - Bosni i Hercegovini. Svi smo mi rođeni u Švicarskoj, daleko od naše
domovine Bosne. Ta daljina nas još više veže sa Bosnom i bošnjačkom tradicijom, o kojoj smo podučavani u našem
džematu. To je i razlog zašto smo pokrenuli akciju za pomoć našem narodu, koji se nalazi u zaista teškoj situacij.
Pitanje nije bilo dali trebamo ili netrebamo pomoći, nego kako to možemo učiniti.
Nakon razgovora sa našim imamom Sabahudinom ef. Sijamhodžićem, došli smo do zaključka da bi bilo najbolje da
se mi, Omladina džemata GAM, uputi na put prema Bosni i Hercegovini i aktivno pruži pomoć. Ujedno bi se mogli
uvjeriti u tešku situaciju u kojoj se nalazi naša rodbina, naše komšije i prijatelji. Omladinci koji su prisustovali razgovoru sa našim efendijom su se odlučili još isti vikend organizovati sastanak za cijelu bošnjačku omladinu sa područija St. Gallen.
Na sastanku smo se dogovarali o najvažnijm pitanjima:
- na koji način možemo pomoći?
- u koje područije idemo?
- ko sve ide?
Svi su se aktivno uključili u razgovor i nakon kratkog vremena smo imali odgovore na naša pitanja. Imali smo dvije
moguće varijante za pružanje pomoći. Prva je bila da u aktivnom radu pomognemo naprimjer u ispumpavanju vode
iz kuće ili čišćenjem dvorišta poplavljenih područija. Druga varijanta, za koju smo se na kraju i odlučili, je bila pakovanje 100 paketa sa najpotrebnijim namirnicama i podjela istih. U izboru mjesta nam je pri pomoći bio jedan imam
iz Krajine, čija je žena iz jednog od najugroženih područija - Željeznog Polja. Na put za Bosnu su se uputili: Amela
Alijagić, Amela Baltić, Ajdin Hodžić, Amir Grbić, Elmin Šljivar i Samir Hodžić. Svi koji su učestovali na sastanku su dobili zadatak da u roku od tri dana prikupe sto više moguće novca, koji možemo koristiti za kupovinu namirnica. Na
kraju smo došli na cifru od preko 3'000 KM! Ovim putem se još jednom zahvaljujemo svima koji su nam pomogli u
prikupljanju novca i ostalih artikala!
stranica 4
Naš put je počeo u srijedu večer, 28. maj-a 2014. godine, kad smo krenuli za Bosnu, tačnije u Krajinu, gdje smo boravili tokom naše akcije. U četvrtak, nakon kratkog odmora, smo se uputili prema robnoj kući u Ključu, gdje smo
kupovali najpotrebne namirnice: Brašno, ulje, sećer, sol, čokolade i bonbone za djecu, šampone, razne higijenske
artikle... Kupili smo haman 1000kg robe, tako da su ljudi u radnji bili oduševljeni, pa nas je vlasnik robne kuće na
kraju pozvao na kahvu. U petak rano u jutro poslije sabah-namaza smo krenuli prema Golubinji, koja je udaljena
oko 3h voznje. Auta smo ostavili na parkingu u blizini Golubinje, jer se na Željezno Polje moze samo sa traktorom ili
helikopterom popeti. Na parkingu nas je čekao prijatelj pomenutog imama iz Krajine, koji je organizovao dva traktora za prijevoz robe i samih nas. Nakon prebacivanja namirnica na traktore, krećemo put prema Željeznom Polju koji
traje 2h. Što smo se više blizili ugroženom područiju, to više nam se ulijevala strah u kosti. Loši putevi, ako se ikako
mogu nazvati putevima, blato, odroni, helikopteri koji kruže i slijeću u odsječena naselja, odsječeni putevi koji vode
prema Željeznom Polju... slike koje više nikad nećemo zaboraviti! Nakon napornog i dugog puta, konačno stižemo i
odmah počinjemo sa pakovanjem i podjelom prvog dijela paketa do Džume-namaza. Muškarcima Omladine GAM
će hutba koju smo čuli za uvijek ostati u sjećanju. Hutba puna emocija, motivacije stanovništvu ali i pomalo straha
od mogućih kližišta. Također se imam iz tog džemata na hutbi zahvalio nama i našem džematu za ukazanu pomoć.
Nakon klanjanja Džume, pozvali su nas na ručak, koji je zaista bio fantastičan! U drugom dijelu smo posjetili najugroženije područije Željeznog Polja - Šahmane. Šta smo ovdje vidjeli, nemože se opisati riječima…
Zanimalo nas je dali stiže pomoć iz dijaspore, ili se stvarno toliko puno krade kao što se čita u medijama. Odgovor je
bio ohrabrujući: Pomoć stiže, a mediji ponekad i previše pretjeravaju. Riječi pune hvale idu isto OS BiH, koji su kako
nam je rečeno, konstanto letjeli i spašavali ugroženi narod. Trenutno je najveći problem odsječen put, sa kojim se
za 20min moglo stići do glavne ceste, a sada treba 2h sa traktorom. Isto tako treba naglasiti da Željezno Polje živi od
plantaža malina, koje se izvoze u cijelu Evropu. Ovo naselje sa 5'000 stanovnika je prošle godine imalo čistu zaradu
od ca. 3'000'000 KM! Jednoj porodici je dovoljno 2 duluma malina da bi čitavu godinu mogli živjeti od toga. Nažalost, dosta plantaža je uništeno sa klizištima a puno ih je još uvijek ugroženo.
Omladina GAM sigurno neće stati sa svojim akcijama, jer ova teška situacija neće preko noći nestati. Nesmijemo
zaboraviti šta se desilo i u idućom periodu trebamo pružiti maksimalnu podršku našem narodu i našoj domovini.
Želimo svu omladinu u okolini St. Gallen-a pozvati da se pridruži našim aktivnostima i akcijama, da bi pokazali da
Bosnu zaista volimo i kad joj je najteže.
Budi dio bošnjačke omladine koja puno nepriča, ali sa velikim djelima puno kaže!
Pripremio:
Elmin Šljivar
stranica 5
Die DIGO-Sitzung am 14. 06. 2014
„ Am Nachmittag des 14.06. 2014 fand in den Räumlichkeiten der Bosnisch-islamischen Glaubensgemeinschaft,
Werkstr. 2 in St. Gallen ein Delegiertentreffen mehrerer islamischer Zentren im Kanton St. Gallen statt. Zu diesem
Treffen hat der Dachverband islamischer Gemeinden der Ostschweiz und FL, kurz DIGO genannt, ingeladen.
Zweck des Treffens war in erster Linie die innerislamische Begegnung zur Besprechung Islamrelevanter Themen,
wie Lage der Muslime in den Ostschweizer Kantonen angesichts der zahlreichen Herausforderungen, vor denen
organisierte und nichtorganisierte islamische Gruppierungen stehen.
Während der dreistündigen, vom Höchstgrad der Objektivität und Verantwortung, gekennzeichneten Zusammenkunft sprach DIGO - Präsident Dr. Hisham Maizar, ausführlich über DIGO`s Entstehungsgeschichte und über DIGO‘s Projekte der letzten Jahre auf kommunaler, kantonaler und Bundesebene. Dr. Hisham Maizar ist sowohl DIGO- als auch FIDS-Präsident (Föderation islamischer Dachorganisationen Schweiz) und seit Anfang dieses Jahres
ist er der Vorsitzende des Schweizer Rates der Religionen SCR. In seinem Referat konnte er von erreichten Zielen,
wie die, demnächst offiziell zu öffnenden islamischen Grabfelder im städtischen Friedli- Friedhof der Stadt St. Gallen. Ferner von der Diskussion über die Islamische „Seelsorge“ in Spitälern des Kantons St. Gallen und seinen Gefängnissen. Zum Schluss berichtete er über die Islambetreffende
Projekte, an denen der Bund zum Teil beteiligt ist, wie Errichtung eines Lehrstuhls an der Uni Freiburg, wo eine
zukünftige Imamenausbildung möglich sein wird. Ferner über die Bestrebung mancher islamischer Gemeinden
sich kantonal öffentlich oder öffentlich-rechtlich anerkannt werden könnten, sofern die Voraussetzungen hierfür
erfüllt sind. Nach dem Bericht des DIGO`s Präsidenten zeigte Reha Özkarakaş, FIDS-Generalsekretär mit einer
Präsentation die Aktivitäten des DIGO‘s auf verschiedenen Gebieten auf.
Dr. Hisham Maizar eröffnete die Diskussion und betonte dıe Unerlässlichkeit der Einigung der islamischen Gruppierungen auf demokratischer Basis zu erzielen, damit der islamische Konsens gegenüber dem Staat und der
Schweizerischen Gesellschaft berechenbar wird. Diese Berechenbarkeit wäre für Alle und für jeden die Voraussetzung jegliches Vertrauen.
Die offene Diskussion und der hochqualitative Meinungsaustausch der Beteiligten liess grösste Hoffnung aufkommen, dass sich die Muslime auf einem richtigen Weg befinden.
Zum Ende des Treffens schlugen die Anwesenden einstimmig die Einberufung eines Folgetreffens zur Besprechung der islamischen Strukturen sowohl auf kommunaler als auch kantonaler Ebene in ca. zwei Monaten vor.
DIGO`s Sekretär Jetmir Sakiri wird hierzu eine Doodle – Umfrage lancieren.
Dr. Hisham Maizar
Jetmir Sakiri
Reha Özkarakaş
DIGO • Dachverband islamischer Gemeinden der Ostschweiz und des Fürstentums Liechtenstein
Postfach 407 | 9001 St. Gallen | [email protected] | www.digo.ch
stranica 6
Zbivanja u IC GAM-u
07. septembar - Tag der offenen Moscheen am 7. September 2013 in St. Gallen.
27. septembar - u IC GAM-u akademik prof. dr. Ferid Muhić održao tribinu.
02-07. decembar - ekskurzija u Maroko/Marakeš
18. januar - Redovna godišnja skupština
25. januar - Omladinski kamp u Lichtensteinu. Gost hfz. dr. Senajid Zajimović
26. januar - predavanje dr. Senajida Zajimovića, direktora Vakufa BiH
03. februar - Noć uz GAM
08. februar - Tradicionalna manifestacija "NOĆ UZ GAM"
09. mart - tribina hfz. Ahmed ef. Huskanović, gl. Imam MIZ Tuzla
04. maj - promocija knjige "Gdje sunce ne grije", autora Ibrahima Čikića (Bijelo Polje, Crna Gora),
stravična svjedočanstva iz zatvora
08. maj - Džematska roštiljada
29. mart - promocija knjige „Mentalni Parkour“ autora Edin-a Tule
23-31. maj Udruženje motorista IC GAM SG organizovalo putovanje sa motorima po BiH
05. juni - seminar ``Islam i slobodno tržište`` medijatori Admir Čavalić i Dženan Smajić¸
14. juni DIGO Versammlung
22. juni - Porodični izlet sa polaznicima mekteba
stranica 7
stranica 8
Kapa
Ja sam kapa
I čuvar sam glave
I često sam simbol onog
Čim se ljudi bave
Spominjem se još iz davnih dana
Još iz vakta prvih muslimana
Samo stepen niže
Bila sam od glave
I ponosna kad me ljudi
Sa bismillom stave
Imala sam svoje
Ja posebno mjesto
I nisam se tad sa glave
Ja skidala često
Kad bi ljudi iz daljine
Selam nazivali
Oni bi se sa desnom rukom
Za kapu dirali
I tako bi jedni druge
Kroz to poštivali
Pored dede kada prođeš
Koji bere nosi
Selam ti si nazvat mor’o
Da potvrdiš ko si
Mekteb IC GAM-a
Dok su džematlije IC GAM-a užurbano pripremali za transport potrebnu pomoć nastradolom narodu u BiH, naši polaznici iz mekteba
su na jednom od časova vjeronauke, pokušali kroz pismeni rad
„Pismo prijatelju/ci“ da djeci koja su pogođena u ovoj nesvakidašnjoj
polavi, daju nadu u bolje dane koji slijede ako Bog da, i da im ukažu
da nisu sami u ovim teškim trnutcima. Zbog nemogućnosti da ih sve
objavimo, ipak smo se odlučili za jedno od njih da ga objavimo u
našem BILTENU.
Svaki selam kad nazoveš
Imaš stepen više Božije milosti
Petkom poslije džume
Djeca bi čekala
I tako bi često selame brojala
Ahmediju brojali su
Za duple selame
I tako bi se čuvali
Od dječije galame
Najčešće bi bio
Isti broj selama
U ovoj igri bitno je
Da se smanji
Vriska i galama
Igrajte se djeco ovakvih igara
I kroz igru
Zaradite i vi
Malo para
Pripremio:
Šefik Keranović
stranica 9
Interesovanje za motore imaju i
najmlađi u IC GAM-u (Benjamin)
stranica 10
U službi ugroženim Bošnjacima „Sadaka GAM“
Humanitarna sekcija našeg Džemata Sadaka GAM pokazuje godinu i po nakon njenog formiranja izuzetno
dobre rezultate. Tim je konstantno aktivan u svome
djelovanju, poseban uspjeh doživljavamo kada pronađmo osobe kojima je pomoć i najviše potrebna. Slike
govore više nego hiljadu riječi. Dolaskom u taj ambijent
nevoljnika osjeti se tuga, nemoć, nada za životom na
rubu nestanka, ali sabur i borba su prisutni duboko u
njihovim grudima. Ta bošnjačka snaga otpora primijeti
se i u tim nemoćnim osobama.
Dodjela hrane za ugrožene porodice
Ekipa aktivno djeluje u raznim predjelima naše domovine s time što ugrožena domaćinstva obezbijedi sa hranom za 1-2 mjeseca. U ovoj godini do sada je pružena
pomoć sa hranom za 70 domaćinstava širom Bosne i
Hercegovine. Prioritet u ovom načinu humanitarne
pomoći naravno imaju iznemogli starci, bolesne osobe,
djeca, žene bez muževa ili sa nemoćnim muževima,
osobe sa posebnim potrebama. Iako se finansijsko
stanje tih domaćinstava ovakvim potezom neriješi za
dugotrajnost, mi ovim načinom pokušavamo da prilikom donacije potrebne hrane donesemo dozu radosti
u te porodice a time i motivaciju za život, kako bi se
uprkos cijelokupnom stanju nevoljnicima iz naše domovine ulio optimizam za bolju budućnost.
Dugotrajna investicija zdravim i sposobnim osobama
Pored svih predrasuda o slaboj motivaciji mladih ljudi
za rad, mnogo je ljudi u našoj domovini koji jedinstvenu priliku za bolje sutra u svom životu ni u kom slučaju
ne bi propustili. Kroz naše djelovanje često nailazimo
na familije koje umjesto mjesečne podmjere jedne gotovine, radije bi se primili dugotrajne investicije kako bi
oni sami sebi priuštili osnovu za život. Jedna od tih je
Karajković Erminka iz okoline Sanskog Mosta majka
dvoje djece koja ne želi humanitarne pakete,
više od toga ona bi radije željela da sopstvenim trudom
zaradi svoj obrok.
Da bi ta vrijedna bošnjakinja mogla da sama sebi priušti
osnovu za život, neophodna joj je jedna kravica čije mlijeko bi ona mogla da koristi, pa i da višak prodaje. Uz
veliku radost i zadovoljstvo delegati Sadaka GAM su
izašli na lice mjesta uz pomoć stručnih ljudi na toj oblasti izabrali jednu kvalitetnu kravu sa mladunčetom i direktno uručili Erminki Karajković. Da bi početak te male
farmice krenuo što lakše, najosnovnije potrebštine smo
također finansirali.
Erminka je vrlo sretna krenula u samostalni život gdje
vidi šansu za razvoj i napredak u svojoj porodici.
Paketi sa odjećom i obućom
Jedan također uspiješan način djelovanja je obezbjeđivanje nevoljnika sa odjećom i obućom. Prikupljanjem
polovne garderobe od džematlija prevezeno je za ca. 50
porodica odjeće i obuće u selo Mihatovići nastanjeno
muhadžirima iz Srebrenice. Veličina tog čina se dala
primjetiti na licima tih porodica prilikom prijema paketa. Na drugom mjestu je također radost bila prisutna u
Centru za djecu ’’Duga Kulen Vakuf’’ gdje smo novu odjeću i obuću uručili mladim stanarima tog centra.
Uporno djelovanje na Allahovom putu i dalje se nastavlja, sada baš u većoj potrebi zbog Allahovih iskusenja sa
poplavama koje su zadesile Bosnu i Hercegovinu. Činit
ćemo sve što je u našoj moći da što više ugroženih porodica spasimo od ruba propasti i obezbijedimo samostalni opstanak u saniranju narušenih domova. Uz podršku naših džematlija IC GAM će uložiti maksimalni trud
da doprinese u ostvarivanju zadatih ciljeva.
stranica 11
Pripremio:
Zijad Rizvanović
Text preuzet sa: www.rijaset.ba / www.bosnjaci.net
Bez kitnjastih uvoda i pokušaja da se od postupka ili učinjenog djela napravi senzacija i(li) ekskluzivna vijest, na pitanje iz naslova se može višestruko pisati.
Danas uopće nije pitanje da li treba pomoći Bosni već je možda najozbiljnije pitanje - kako to učiniti?
Emotivno vezanje našeg naroda u cjelini i izražena spremnost da se pomogne ljudima širom Bosne je za svaku pohvalu.
Ali, pored emocija i početne nemjerljive spremnosti da se pomoć dostavi, pa kako god, ostaju ona područja pomoći
koja će iziskivati ozbiljniji pristup.
Nadati se da naš narod neće osjećati i kazati, posebice mi u dijaspori, nakon simbolične pomoći u odjeći i obući, hrani i higijenskim sredstvima, znači, da neće kazati - ja sam pomogao. Ja sam dao od sebe što sam mogao.
Ovo bi značilo da se nema osjećaj i potreba za pomoći, već se samo želi otupiti vlastita savjest.
Prikupljena hrana će se pojesti.
Halat i aparati će se iskoristiti i pomoći u čišćenju objekata i saobraćajnica. A ostaće brojni drugi problemi. Tamo gdje
ne postoji sistemsko rješavanje pružanja podrške i pomoći, u prvom momentu pomognu improvizirane i na emocijama utemeljene akcije.
Ali, šta poslije, kada se umorimo od improvizacija, kada bude sve manje emocija? Kao primjer navodim prisustvo
iznimno visokog stupnja emocija kod muslimana širom islamskog svijeta kod pružanja podrške legitimno izabranom
predsjedniku Egipta Muhammedu Mursiju. Ali, kakvo je stanje danas? Kao da se s Egiptom ništa nije desilo niti se
dešava. Nema ga na našim medijima, sve ga je manje na našim Facebook profilima.
Hoće li naše emocije i spremnost da pomognemo našoj braći i sestrama splahnuti u narednim danima ili sedmicama? Vjerovatno hoće.
Ono što će ostati jesu dugoročni projekti organizacija, formalnih i neformalnih, u planskom i sistemskom zbrinjavanju i stambenom rješavanju onih koji neće moći nastaviti živjeti u svojim domovima. Što zbog činjenice da su srušeni,
što iz razloga da su dalje neuslovni za život.
stranica 12
Nije isto prikupljati pomoć na sarajevskom Bistriku, u Travniku ili Bužimu i u zapadnoeuropskim gradovima. Hranu i
vodu, priručni halat, i sve ono što se može u komšiluku nastradalih bosanskih gradova i sela nabaviti i pronaći - trebaju obezbijediti naši ljudi u Bosni. Vlastitim snagama i uz finansijsku pomoć ljudi iz dijaspore. Simbolične pomoći iz
dijaspore se ne bi smjele iskoristiti kao izgovor za stvarnu i daleko ozbiljniju pomoć.
Potpisnik ovih redova je na tom tragu sa svojim džematom u St. Gallenu u Šicarskoj 17. maja pokrenuo akciju prikupljanja sredstava za izgradnju (bar) jedne srušene kuće. Akcija je hvala Allahu krenula dobro i sa velikim interesovanjem. Prve uplate su bile po hiljadu švicarskih franaka (1550 KM). Za akciju su čuli i pripadnici bratskog turskog,
arapskog i albanskog naroda što je još osnažilo spomenutu akciju. Ovaj tekst pišemo s razlogom da istaknemo, do
sada, najveću donaciju koja iznosi 20.000 švicarskih franaka (31.000 KM).
Pojedinci se pozivaju, kako u dijaspori, tako i u Bosni, da 5% ili 10% od svojih ušteđevina izdvoje u ime dragoga Boga,
a kroz razne akcije koje bi bile takmičenje u dobru, a ne akcije čija je priroda sadaka. Već poznajem osobe koje su
više od 10% svoje ušteđevine izdvojile za pomoć ljudima u Bosni. Nadam se da ovo neće izazvati negodovanje ili negativne reakcije da se radi o malom procentu, već iskrene dove da ovim primjerom krene što više naših ljudi.
Za kraj sam ostavio nešto i za pesimiste, kočničare, pametnjakoviće, lezihljeboviće i minere svih pozitivnih ideja. Naime, u svoj ovoj frtutmi ljudi se nastoje što bolje organizirati i što prije dostaviti pomoć onima kojima je prijeko potrebna. Ali, i u ovom vremenu postoje ljudi i te ne mali broj njih, koji u svemu vide mogućnost prevare, lopovluka i
mogućnost manipulacije. To im je temeljni razlog, kažu, da oni kad pomažu oni pomažu direktno.
A to jako često znači - nikako. Sva njihova pomoć je - priča, miniranje pokrenutih akcija i samohvalisanje kako oni
brinu.
Oni toliko brinu i dvoume se koje boje obući čizme, u kamionu koje boje ih dostaviti onima kojima su potrebne. Ili,
da budem još precizniji, oni toliko brinu da bi naš narod mogao zloupotrijebiti - lopate i grablje. I oni neće da u tome
učestvuju.
Kada prvi put, dragi čitaoče, pogledaš sebe u ogledalu svojih postupaka, pogledaj malo bolje da ne bi slučajno vidio
u odrazu jednog od upravo opisanih.
Ja poznajem dosta onih čiji odraz će biti potpuno drugačiji i najbolje će se vidjeti na uskoro izgrađenim objektima.
Ako Bog da.
Autor texta:
Sabahuddin Sijamhodžić, imam u St. Gallenu
stranica 13
Vereinsgeschichte FC Sarajevo 92
Zu Kriegsbeginn und der Belagerung von Bosnien-Herzegowina - insbesondere der Hauptstadt Sarajevo - im Jahre
1992-1995 entstand die Idee zur Gründung eines bosnischen Fussballvereins in der Schweiz.
Der Name des Vereins setzt sich aus dem Namen der Hauptstadt und der Zugabe von 92 zusammen. Die Nummer 92
steht für das Jahr 1992. Das war der Beginn des Bosnien-Krieges und zugleich das Ende des Fussballs in BosnienHerzegowina. Ab diesem Jahr, waren praktisch alle Fussballvereine gezwungen, Ihre sportlichen Tätigkeiten einzustellen. An der Rorschacherstrasse in St. Gallen öffnete das erste Vereinshaus von FC Sarajevo 92. Während des gesamten Krieges wurden regelmässig humanitäre Aktionen durch den Verein durchgeführt, um den Leuten in BosnienHerzegowina zu helfen.
Am 01.07.1992 wurde FC Sarajevo 92 offiziell in den Schweizerischen Fussballverband aufgenommen. Bis dato war
der FC Sarajevo 92 in der österreichisch-bosnischen Liga anzutreffen.
Der erste Vereinspräsident war Herr Bećir Bašić und der erste Trainer hiess Nasib Šečić.
Nach nur 4 Jahren spielte der FC Sarajevo 92 in der 4.Liga.
Nach Ende des Krieges kehrten viele damalige Mitglieder (vorwiegend Kriegsflüchtlinge) nach Bosnien-Herzegowina
zurück. Da diese jedoch vor allem finanziell einen wesentlichen Bestandteil des Vereins ausmachten, war der Weggang
dieser Mitglieder stark zu spüren. Das Vereinshaus an der Rorschacherstrasse in St. Gallen musste auf Grund anbahnender finanzieller Engpässe aufgegeben werden.
Da jedoch die verbliebenen Mitglieder zugleich auch Mitglieder der bosnisch-islamischen Gemeinschaft GAM in St. Gallen waren, wurde der FC Sarajevo 92 an diese Gemeinschaft angelehnt und konnte somit erhalten bleiben.
Nach dieser glücklichen Lösung und dem vermutlich daraus resultierenden neuen und aufgewecktem Elan der damaligen Trainer und Spieler, schaffte es der FC Sarajevo 92 nach nur einer Saison in der 3.Liga mitzuspielen. Diese Zeit
verzeichnete den grössten sportlichen Erfolg dieses Vereins!
Im Laufe der Zeit gab es eine Verschiebung der Generationen, was vor allem auf dem Platz dazu führte, dass die nötigen Leistungen für den Klassenerhalt ausblieben.
Daraus resultierte, dass man den FC Sarajevo 92 wieder in der 5.Liga antraf.
Letztes Jahr ist es auf allen Stufen zu einer Revidierung des Vereins gekommen. Der Trainerstab wie auch die Mannschaft wurde aufgefrischt und verstärkt. Nach dieser Saison kann man sagen, dass sich die Spieler und Trainer mittlerweile kennengelernt haben.
Durch die Revision konnte die Stagnation des FC Sarajevo 92 gestoppt werden und dieser ist nun auf dem besten Wege, an die Erfolge und Resultate von Früher anzuknüpfen und hoffentlich auch zu überbieten.
HIGHLIGHT SEZONE 2013/2014: POSJETA BRAĆE HAJROVIĆ NA NAŠEM TRADICIONALNOM TURNIRU!
stranica 14
Ovako to izgleda kad muslimani imaju priliku da napišu nešto. Ova žena što je napisala, ona radi u tom Quartierverein i bila je na dan otvorenih džamija kod nas u Centru. Mi smo se učlanili i dobivat će mo redovno taj Bilten.
Imamo priliku da postavljamo textove i članke u tom Biltenu.
Pogledajte video o važnosti kupovine
domaćih proizvoda:
http://www.youtube.com/watch?v=vXr
UC5c7e4Q
stranica 15
stranica 16
Download

- Dzemat SG