O UMETNOSTI
I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
H.arta
Maria Crista
Anca Gyemant
Rodica Tache
Pan~evo 2008.
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
H.arta
Maria Crista, Anca Gyemant, Rodica Tache
Izdava~i
Kulturni centar Pan~eva
DEZ ORG Beograd
,6-563/*
$&/5"3
1"/ė&7"
Za izdava~a
Jasmina Ve~anski
Jelena Radi}
1
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
3
3
3
4
5
6
8
10
UVOD
11
Poglavlje I
O SVAKODNEVNOM @IVOTU
I. UMETNOST I SVAKODNEVNI @IVOT
II. "LI^NO JE POLITI^KO"
11
12
Recenzija
Ana Vilenica
16
Prevod
Slobodanka Gligori}
Nikoleta Markovi} (Uvod)
16
17
18
Dizajn
Nata{a Teofilovi}
22
Lektura
Dragana Jovanovi}
22
23
24
25
[tampa
Format
31
Tira`
300
31
33
36
Projekat je realizovan u okviru 13. bijenala umetnosti ^ist izraz
Pan~evo 2008.
39
ISBN 978-86-87103-10-8
Grad Pan~evo
39
40
41
42
43
46
46
48
50
52
Poglavlje II
O DIJALOGU I DRU[TVENOSTI
I. RELACIJSKA ESTETIKA
II. NEKOLIKO BITNIH ISTORIJSKIH TRENUTAKA
III. NEKI PRIMERI RADOVA VEZANIH ZA RELACIONU
ESTETIKU
Poglavlje III
O UMETNI^KIM INSTITUCIJAMA
I. [TA LEGITIMI[E UMETNOST?
II. MUZEJI SA ISTORIJSKE TA^KE GLEDI[TA
III. STERILNO [email protected] U MUZEJIMA
IV. KRITIKA INSTITUCIJA
Poglavlje IV
O ONIMA KOJI SU DRUGA^IJI, O DRUGIMA, O NAMA
I. MULTIKULTURALISTI^KA PERSPEKTIVA
II. PRITISAK DOMINANTNE KULTURE
III. PROBLEM RASIZMA
Poglavlje V
O @ENAMA, @ENSKOM I FEMINIZMU
I. [TA JE FEMINIZAM?
II. BINARNA STRUKTURA DRU[TVA
III. STEREOTIPI
IV ODSUSTVO, ZABORAV I TI[INA
V. IDEALIZOVANO TELO I STVARNO TELO
Poglavlje VI
O MO]I, KRITICI I DIJALOGU
I. POLITI^KA UMETNOST U ISTO^NOJ EVROPI I NA ZAPADU
II. ISTO^NA EVROPA
III. KULTURNO OMETANJE
IV. MARKETING I JAVNI PROSTOR
56
58
Poglavlje VII
O NA^INU NA KOJI SMO OBLIKOVANI I KAKO MI OBLIKUJEMO SVET
I. SITUACIONISTI^KI POKRET
II. DVA VIDA LOGIKE KOJA DELE SVET: DRU[TVO
ZASNOVANO NA PROFITU I DRU[TVO ZASNOVANO NA
POKLANJANJU
63
Glosar
56
Ud`benik O umetnosti i na{im pogledima na svet prvi put je objavljen u Periferic 7/
Social processes catalogue, uredili Marius Babias i Angelika Nollert, Ed
Polirom, Iasi/ Revolver, Berlin, 2006. godine.
I. KAKO STI^EMO ZNANJE?
A. Principi modernosti
B. Koje su posledice ovih principa?
C. Promena obrasca
II. [TA JE UMETNOST?
A. Nekoliko polaznih ta~aka
B. [ta je svrha umetnosti?
O UMETNOSTI
I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
H.arta
Maria Crista / Marija Krista
Anka Gyemant / Anka \emant
Rodica Tache / Rodika Ta{e
O UMETNOSTI
I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
Primanje umetni~ke poruke iz vizuenog univerzuma kroz individualni rad:
Zadatak: Naglasiti plasti~an jezik elemenata i njihove
me|usobne povezanosti u svrhu interpretiranja dvo- i trodimenzionalnih umetni~kih predstava: crte`a, slika, fotografija,
skulptura i arhitekture.
Sadr`aj: morfologija i sintaksa dvo- i tro-dimenzionalnih
predstava; posebna sredstva: crte`; vrednost sklada i kontrasta;
bojeni sklad i kontrast; predlozi za izbor materijala.
Zadatak: Analizirati na~in pretstavljanja vremena i prostora
u dvo- i tro- dimenzionalnim predstavama.
Sadr`aj: strukture umetni~ke kompozicije: klasi~na i romanti~na, stati~na i dinami~na.
Zadatak Analize oblikovanja, kroz li~nu interpretaciju dvo- i
tro- dimenzionalnih umetni~kih radova iz lokalnog umetni~kog
nasle|a.
Sadr`aj: analiza dvo- i tro-dimenzionalnih predstava (crte`a,
slike, vajarskih dela ili arhitektonskih spomenika, skulptura u
enterijeru, spomenika u eksterijeru, na ulici ili u parku, crkvi i
op{tini.)
(Ministarstvo za obrazovanje i istra`ivanja Rumunije,
Nacionalni savet za nastavni plan i program
Nastavni plan i program za 9 i 10 razrede, ni`e srednje {kole,
predmet Oblikovanje)
Ovo su slu`bene napomene o tome kako petnaestogodi{njacima
i {esnaestogodi{njacima objasniti {ta je umetnost i koje su njene
uloge, zakon koji obja{njava nastavnicima kako da svojim u~enicima
obezbede "univerzalni klju~ za dekodiranje/~itanje bilo koje slike".
Jednom kada se savladaju formalni zakoni produkcije umetni~kog
dela i shvate na~ini prepoznavanja kontrasta ili raspoznavanja
otvorene i zatvorene kompozicije, to podrazumeva da se automatski
razume i poruka. Fotografija Jozepha Kosuta (Jozef Ko{ut) "Jedna
i tri stolice" {tampana je u poglavlju o ambijentalnom dizajnu u
ud`beniku za 10 razred.
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
1
UVOD
Srednjo{kolci su, generacijama, u~eni da je umetnost uglavnom
stvar tehnike, domena u kojem ako se sa dubokom pa`njom i
po{tovanjem studiraju velika remek dela, sti~e znanje kako "usvojiti vrednosti o univerzalnom nasle|u umetnosti oblikovanja" i kako
razviti "ukus za lepo".
I. Kako sti~emo znanje?
Kako se snalazimo u svetu? Da li postoje objektivni kriterijumi
koji nas vode? Ako da, ko postavlja ove kriterijume? [ta se
doga|a sa onima koji su van dometa ovih kriterijuma? [ta je sa
onima koji su isklju~eni?
Ova vizija, predstavljaju}i umetnost kao kombinaciju tradicionalnih
tehnika i apstraktnih simbola, potkopava njeno mesto u dru{tvu,
uzrokuju}i da bude percipirana, a samim tim i postane, jedna
beskorisna star, ~ista dekoracija koja ne ~ini ni{ta da promeni
na{e `ivote. Mladi ljudi nastavljaju da budu edukovani u duhu starih,
komunisti~kih metoda, koje su poku{avale da odvoje umetnost i
kulturu od realnog `ivota, tako da umetnost izgubi svoju su{tinsku
opravdanost i izgubi pravi razlog za sopstvenu neophodnost: status carstva slobode, gde je realnost kriti~ki analizirana, status
instrumenta uz ~iju pomo} se posti`u jednakost i sposobnost
me|usobnog slu{anja.
U 18-tom veku, filozofija prosvetiteljstva je obele`ila osvit modernizma, osvit filozofije koja je jo{, do pre nekoliko decenija, strukturisala i legitimisala na{u kulturu i jo{ uvek u mnogim prilikama,
potkrepljuje na~in na koji se odnosimo prema svetu, na~in na koji
vidimo sebe i druge, na~in na koji organizujemo pristup znanju itd.
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
Nakon diplomiranja na Fakultetu likovnih umetnosti, postavlja se
pitanje {ta dalje, u zbunjuju}em kontekstu gde je umetni~ki status,
iz razli~itih razloga i u najmanju ruku ~udan. [ta god da ka`u, ne
uzima se za ozbiljno jer su umetnici "sanjalice" koje `ive u sopstvenom svetu; s druge strane, ako ka`u ne{to preozbiljno, to vi{e
nije umetnost, jer bi umetnost uvek trebalo da se bavi i govori o
"lepim" stvarima. S obzirom na ovo stanje stvari, postavlja se
pitanje {ta bi moglo da prekine ovakav logi~ki sled. Mo`da bi, ma
kako malo, predlog o druga~ijoj ta~ki gledi{ta promenio stvari.
A. Principi modernosti
2
Prema ovoj filozofiji, svet je mesto koje upoznajemo i kojim ovladavamo koriste}i se ve~nom i nepromenljivom osobinom na{eg
bi}a: razumom. Nau~no znanje (uzrok – posledica tip znanja)
proiza{lo iz pravilne upotrebe razuma, mo`e nam omogu}iti da
razumemo kako stvari funkcioni{u, zakone prema kojima su
napravljene, omogu}ava nam da shvatimo Istinu i tako kontroli{emo
spolja{nji svet i na{e sopstvene `ivote, da obezbedimo dru{tveni
napredak i budemo solbodna bi}a koja odre|uju sopstvenu
egzistenciju.
Na slede}oj listi (prema Ianu Flaxu, Postmodernizam i odnosi
me|u polovima u feministi~koj teoriji, Feminizam, koju su izdali
Sandra Kemp i Judith Skwyers, [tampa Oksford Univerziteta
1997, str. 170) mo`emo prona}i neke od ovih ideja, izvedenih iz
prosvetiteljske misli:
1. Postojanje stabilnog, koherentnog, razumskog sopstva. Ovo
prosve}eno sopstvo je sposobno da na racionalan na~in razume
sopstvene procese i "prirodne zakone".
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
3
2. Razum i njegova "nauka" – filozofija – mogu obezbediti
objektivne, pouzdane i univerzalne temelje znanja.
3. Znanje ste~eno pravilnom upotrebom razuma bi}e "isitinito". Takvo znanje predstavlja}e ne{to realno i nepromenljivo
(univerzalno) u na{em umu i strukturu prirodnog sveta.
4. Sam Razum ima transcendentalna i univerzalna
svojstva/kvalitete. Postoji nezavisno od prolazne, sporedne
egzistencije ljudskog sopstva. Iskustva koja se ti~u tela, istorije ili
dru{tva ne uti~u na strukturu razuma i njegovu sposobnost da
proizvodi vanvremensko znanje.
5. Postoje kompleksne veze izme|u razuma, autonomije i slobode. Sve tvrdnje za istinom i pravednim autoritetom moraju se
povinovati sudu razuma. Sloboda se sastoji od pokornosti
zakonima koji su u skladu sa neophodnim rezultatima pravilne
upotrebe razuma. (Zakoni koji su dobri za mene kao racionalno bi}e, nu`no }e biti dobri za sva racionalna bi}a). Pokoravanjem ovim zakonima, pokoravam se naboljem, ve~nom delu svog
bi}a (razumu) i tako praksujem svoju autonomiju i afirmi{em
sopstvenu egzistenciju kao slobodno bi}e. Upravo takva dela mi
omogu}avaju da imam kontrolu i determini{em svoju egzistenciju.
6. Ako je razum glavni autoritet, konflikt izme|u istine, znanja i mo}i se mo`e prevazi}i. Istina mo`e slu`iti mo}i bez izvrtanja,
zauzvrat, upotrebom znanja u svrhe mo}i, osigurava se i sloboda i progres. Znanje mo`e u isto vreme biti i neutralno (budu}i
utemeljeno u univerzalnim zakonima, a ne u partikularnim
interesima) i korisno razvoju dru{tva.
7. Nauka je tako|e, kao glavni proizvod pravilne upotrebe
razuma, primer za celokupno znanje. Nauka je neutralna u
svom sadr`aju i metodama, ali korisna za dru{tvo u svom rezultatu. Zahvaljuju}im njenom procesu otkri}a, mo`emo koristiti
"zakone prirode" za dobrobit dru{tva. Ali, da bi nauka napredovala, nau~nici moraju biti slobodni da prate zakone razuma,
pre nego da se bave time da li socijalni "interes" dolazi van socijalnog diskursa.
dati samo uz pomo} na{eg uma? Zatim, ko odlu~uje {ta je
racionalno, a {ta nije? [ta je sa onima ~iji se `ivoti i iskustva ne
poklapaju sa univerzalnom Istinom? Da li je racionalno poimanje
jedino mogu}e sredstvo za dosezanje znanja? [ta je sa
raznovrsno{}u ovog sveta, sa svim onim slojevima egzistencije
koje ove ideje istiskuju u polusenku i ti{inu?
Modernost, era koja je osvanula zajedno sa Prosvetiteljstvom,
temeljila se na individulnoj, ljudskoj te`nji za osloba|anjem. I
tehnolo{ki napredak, i pristupa~nost znanja i unapre|enje uslova
rada, svi su bili postignuti sa ciljem da se izgradi bolje dru{tvo. U
zamenu za nadu u oslobo|enje, napredak u tehnologiji i razumu
je odveo ka eksploataciji manje razvijenih delova planete, slepo je
zamenio ljudski rad ma{inama i razvio mnogobrojnije i sofisticiranije robovlasni~ke metode i to sve pod firmom kompletne
racionalizacije procesa proizvodnje.
C. Promena obrasca
Promena paradigme se doga|a kada se za sve koncepte i
principe koji ~ine temelj jedne kulture ispostavi da su na
odre|enom nivou nedelotvorni, te se tada izvr{i zamena. Onog
trenutka kada je ideja sveta temeljena na razumu podbacila, i
kada je pad ove ideje doveo evropsko znanje do mrtve ta~ke, ono
{to je obele`ilo promenu paradigme bio je postmodernizam. Postmodernizam je gra|en kako na odvajanju od modernizma (temeljen
na principima Prosvetiteljstva), tako i na njegovoj re-definiciji i reinterpretaciji. Evo nekih postmodernih ideja (nave{}emo naro~ito
one ideje koje imaju veze sa sadr`ajem ovog priru~nika):
Naravno, ako mislimo o ovim principima – o autonomiji razuma,
objektivnoj istini i progresu kroz nau~na otkri}a, mo`emo zaklju~iti
da su svi pravi. Razum, nauka, progres, individualna sloboda,
emancipacija, sve ove divne re~i mogu izgraditi svet u kome svi
~eznemo da `ivimo, o utopiji koju bi mo`da `eleli da u~inimo realnom. Ali pitanja koja se ovde postavljaju su: Da li je svet zaista
tako transparentno i ~isto mesto i da li zaista njime mo`emo ovla-
UVOD
B. Koje su posledice ovih principa?
4
1. realnost/stvarnost kao takav ne postoji ve} je kulturni konstrukt,
ali je strukturisan, konstruisan kao rezultat na{e percepcije, ideja i
akcija. Mi smo ti koji ~ine realnost onakvom kakva nam ona izgleda. (Prema principima modernizma, realnost je data kao takva, a
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
5
~oveku je dato da njome ovlada uz pomo} razuma; stvari su date
kao nekakve, sve {to je potreno je shvatiti ih racionalno da bi ih
mogli kontrolisati).
nu vrednost individualne mitologije" Piero Manzoni (Pijero Manconi); "... slika ne slu`i za dekoraciju stanova, to je sredstvo za
napad i odbranu od neprijatelja." Pablo Picasso (Pablo Pikaso);
"Ako me pitate za{to vajam, moram vam re}i da je to samo moj
na~in `ivota, moja ravnote`a, moj razlog postojanja. Ako me pitate
kome je namenjena moja umetnost, rekao bih da je pravim za sve
oni koji joj prilaze bez predrasuda." David Smith (Dejvid Smit);
"Verujem da je vreme u kome `ivim najva`niji period u istoriji sveta.
Da je umetnost mog vremena najva`nija umetnost. Da umetnost
pre ovog vremena nije direktno uticala na moju estetiku, budu}i
da istorija umetnosti obja{njava pona{anja u pro{losti, ali ne
obezbe|uje nu`no re{enja za moje probleme." David Smith; "Liniju
izme|u umetnosti i `ivota bi trebalo dr`ati fluidnom i nejsanom {to
je vi{e mogu}e." Allan Kaprow (Alan Kaprov); "Razgovori o umetnosti se menjaju umetni~kim delima." Sol Le Vitt (Sol Le Vit);
"Umetnost je svuda oko nas." Claes Oldenburg (Kliz Oldenburg);
''Ja sam za umetnost koja bi bila u direktnoj vezi sa svakodnevnim
`ivotom, umetnost koja bi po~injala malim stvarima i bila vrlo
direktan i veoma iskren izraz na{ih pravih `ivota i na{e pravih svetova." Jean Dubuffet (@an Dibife); ''Percepcija ideja vodi novim
idejama." Sol Le Vitt; "Svesno tra`im umetni~ku formu koja ni~im
nije vezana za tradiciju i u kojoj je umetni~ko delo maje va`no od
istra`ivanja koje je dovelo do tog umetni~kog dela." Jan Dibbets
(Jan Dibets); "Pozivamo sve da preispitaju ~itavu kulturu koju smo
uzeli zdravo za gotovo." Grupa Materijal; "Umetnost je potencijalna
veza izme|u razlika." Susanna Lacey (Suzana Lejsi); "Svako je
umetnik" Joseph Beys (Jozef Bojs).
2. De-kanonizacija klasi~ne kulture, odnosno evropske elitisti~ke
kulture i u~initi vidljivim druge vrednosti van tradicionalnog Zapadno-evropskog modela, vrednosti koje pripadaju drugim rasama,
religijama, prostorima, itd.
3. Potraga za pravima na slobodu, samoopredeljenje, razli~itost i
slobodno izra`avanje; potraga materijalizovana u pokretima kao
{to su:
– feminizam: strategije "usmerene ka promeni postoje}ih odnosa
mo}i u dru{tvu izme|u mu{karca i `ene. Ovi odnosi mo}i strukturi{u sva `ivotna polja – porodicu, obrazovanje i napredak, svet
posla i politike, kulturu i dokolicu" (C.Weedon, 1992, str. 1).
– multikulturalizam: je u vezi sa pravom na etno – rasni, seksualni
i razne druge identitete i specifi~nosti.
II. [ta je umetnost?
"Umetnost ne proizvodi vidljivo, ve} ~ini vidljivim." Paul Klee (Pol
Kle); "Sada{njost se ne mo`e zaustaviti. Svakog dana se mora
odricati pro{losti... A po{to se ve} ne mo`e zaustaviti, mora se
ponovo stvorit." Louise Bourgeois (Luiz Bur`ua); "La pittura e una
cosa mentale." Leonardo da Vinci (Leonardo da Vin~i); "Umetnost
nije "stvar": ideja izra`ena tom "stvari" mo`e biti." Michelangelo Pistoletto (Mikelan|elo Pistoleto); "Svet je pun objekata, manje ili vi{e
interesantnih: Ne `elim da dodam vi{e nijedan." Douglas Hubler
(Daglas Hubler); "Esencijalna stvar danas je prepoznati univerzal-
UVOD
Koja pitanja treba da postavimo sebi kada razmi{ljamo o umetnosti? [ta je to ta~no {to ~ini da odre|ene stvari zovemo umetno{}u? [ta je umetnik? Da li i ja mogu biti umetnik? Koja je
uloga umetnosti? Kako mi umetnost mo`e pomo}i i kakve veze
ima sa mojim `ivotom? Da li umetnost mo`e i{ta da promeni?
[ta mi mogu ponuditi umetni~ke institucije (muzeji, galerije)?
6
Ova lista mogu}ih odgovora, mi{ljenja, definicija, ideja o umetnosti
mogla bi se nastaviti u beskona~nost jer pitanja koje postavljamo
nemaju op{te prihva}en odgovor, jedinstven odgovor koji bi zasenio ostala mi{ljenja. Za definiciju umetnosti mo`emo uzeti bilo koji
od gore pomenutih citata, a mo`emo odabrati da pod umetno{}u
podrazumevamo ono {to smo nau~eni da mislimo do sada. A to
je da je umetnost ne{to uzvi{eno i nepristupa~no, ne{to {to govori
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
7
o stvarim van realnog sveta i nema nikakve veze sa na{im `ivotima,
ne{to {to stvara samo pasivno divljenje. Uvek mo`emo poverovati
da je umetnik genije, neshva}en od strane savremenika, neko potpuno druga~iji od nas "obi~nih ljudi".
Izme|u 1915. i 1923. godine u Cirihu i Njujorku Dadaisti koriste
ironiju, slu~ajnost i apsurd da bi videli svet druga~ijim o~ima,
preispitali norme i kli{ee, nametnute pojmove, kulturu uzetu zdravo za gotovo, bez ikakvog preispitivanja i da bi potvrdili istinitost
ovih stvari.
Od svih nas zavisi da li }emo nastaviti da ve~no odr`avamo ove
ideje o umetnosti i da li }emo gajiti ponizan i skru{en odnos prema
umetnosti (i kulturi uop{te) ili }emo upravo suprotno, smatrati
umetnost ne~im {to mo`e biti intimno, normalno, prirodno i korisno, ne{to {to govori o na{im `ivotima, ne{to {to ne reflektuje
stvarnost pasivno, ve} ne{to {to istinski mo`e promeniti stvari.
1917. godine Marcelle Duchamp (Marsel Di{an) na Armori [ou u
Njujorku `eli da izlo`i pisoar koji je nazvao "Fontana" i potpisao
imenom proizvo|a~a, R. Mutta.
Duchamp je izabrao jedna obi~an objekat iz svakodnevnog `ivota
i postavio ga na takav na~in i u novom svetlu da svaka njegova
prakti~na svrha nestaje, a on sam postaje izgovor za preispitivanje
prirode umetnosti, kao i institucija, koje podr`avaju umetnost i
stanja samog umetnika.
A. Nekoliko polaznih ta~aka
1921. Francis Picabia (Fransis Pikabija) tra`i od svih svojih posetilaca da se potpi{u ili napi{u nekoliko re~i na velikom platnu u njegovom salonu. Rezultat je u isto vreme slika i dekonstrukcija slike,
jer platno prestaje da bude individualni iskaz jednog umetnika i
postaje sastajali{te vi{e razli~itih individua.
Ukoliko pratimo tok istorije umetnosti, mo`emo prepoznati
momente u kojima je postalo jasno da umetnost ne slu`i isklju~ivo
kao dekoracija ve} da mo`e da promeni tok stvari, da ne govori
samo o "uzvi{enim" i stranim stvarima, ve}i i o najobi~nijijoj
stvarnosti, da svakodnevni `ivot mo`e biti va`niji od misti~nog, a
ideje u kojima se mo`emo prepoznati va`nije od ~isto tehni~ke
ve{tine i da aktivan eti~ki anga`man u dru{tvu mo`e biti va`niji od
~isto estetskog distanciranja.
1949, za vreme izlo`be "Predmeti kroz vekove" u organizaciji
umetni~ke grupe Kobra u Briselu, Christian Dotremont (Kristijan
Dotremon) izla`e krompir u staklenoj vitrini, kao kvarljiv predmet
koji je trebalo redovno menjati, samim tim dokazuju}i da njega
kao autora mo`e redovno zameniti bilo ko.
Ovo su neki od tih momenata:
Krajem 19. veka jedna grupa umetnika, koja je sebe nazivala
impresionistima, prestala je da slika istorijske i mitolo{ke scene i
posvetila se poku{aju da na slikama uhvati prolazni moment
svakodnevnog `ivota.
Po~ev od 1957. Situacionisti poku{avaju da stvore novi urbanizam
gde bi ljudi bili slobodni, a ne robovi ideologije. Osnovna strategija Situacionista, takozvana "diverzija" (detournement), sastoji se iz
subverzivne upotrebe odre|enih "fiksnih ta~aka" u kulturi, koji se
stavljaju u kontekste koji menjaju njihovo zna~enje i preispituju njihovu validnost.
UVOD
1912. Pablo Picasso (Pablo Pikaso) tokom svoje kubisti~ke faze
slika "Mrtvu prirodu s pletenom stolicom". Sama stolica nije
naslikana, ve} je stvarni objekat uba~en u iluzorni prostor slike,
tako da vi{e ne znamo da li posmatramo prikaz stvarnosti ili samu
stvarnost.
8
Za izlo`bu "Sredine, situacije i prostori" otvorenoj u Njujorku 1961.
godine Geoge Brecht (D`ord` Breht), pripadnik umetni~kog
pokreta Fluxus (Fluksus), postavio je u galeriji najobi~nije stolice
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
9
– jednu u toalet i jednu ispred ulaznih vrata. Sedenje na stolici trebalo bi da predstavlja skromno i prirodno umetni~ko delo.
Poglavlje I
O SVAKODNEVNOM @IVOTU
O ~emu bi umetnost trebalo da govori? [ta je relevantno?
Mo`emo li u umetni~kom delu prepoznati na{e prave interese i
problem? Koja je uloga svakodnevnog `ivota u umetnosti i koji
od njegovih aspekata opredeljuju umetnike da proizvode dela
koja ga odslikavaju ili komentari{u?
B. [ta je svrha umetnosti?
Oblici i modeli umetni~ke aktivnosti nisu nepromenljivi, ve} se
menjaju u odnosu na vreme i kontekst u kom se razvijaju.
Kao studenti umetnosti, mogli bismo po~eti od vi{estrukih perspektiva. Me|utim, u narednim poglavljima ovog priru~nika govori}emo
o razli~itim idejama i pravcima u umetnosti u poku{aju da
prona|emo mogu}i odgovor na pitanje "[ta je svrha umetnosti?"
kao i da razjasnimo sebi na~ine na koje umetnost mo`e da:
I. Umetnost i svakodnevni `ivot
Mnoge drevne tradicionalne kulture nisu na umetnost gledale kao
na posebnu kategoriju, neke od njih ~ak nisu imale ni posebnu re~
za umetnost, jer je ona bila smatrana delom `ivota. Umetnost nije
bila ne{to {to samo odre|eni soj ljudi mo`e da stvara i razume,
ve} je, naprotiv, umetnost bila smatrana dostupnom svima. Ovaj
stav se uveliko razlikuje od modernih stavova prema umetnosti. U
nekom trenutku, u istoriji umetnost je postala zasebna kategorija
koja se u prvom redu asocirala sa elitom. Individualnost umetnika,
njihov status "genija" dobija na va`nosti, a umetni~ko delo postaje objekat luksuza i komoditet. Sama ideja da je umetnik izolovan
od dru{tvene sredine po~ela je da se oblikuje u Renesansi i zatim
postal fundamentalna tema Romantizma, me|utim, iako je ovakav
stav prema umetnosti bio opravdan u kontekstu tog doba, to ne
zna~i da je prirodno za nas da nastavimo da posmatramo umetnika kao neshva}enog genija svog doba, a umetnost kao momenat
izvan stvarnosti.
1. govori o na{em `ivotu i natera nas da se prepoznamo u istom
2. podstakne dijalog i dru{tvenost
3. preispita pojmove koje uzimamo zdravo za gotovo i kulturu koju
obi~no smatramo neporomenljivom i za{ti}enom od svake sumnje
4. nam pomogne da prihvatimo/razmemo ljude oko nas
5. promeni na{ ugao posmatranja, natera nas da shvatimo da
postoji vi{e pozicija shvatanja jedne stvari i da ne postoji jedna
transcendetalna i ve~ita istina
6. skrene pa`nju na problem i daje glas onima koji su isklju~eni
7. efikasno re{ava dru{tvene probleme
UVOD
Prakti~ni zadatak, teme za diskusiju:
1. Napravite spisak svih unapred stvorenih ideja o umetnosti
koja vam padnu napamet. Na primer: "Umetnost je ne{to
lepo", "Ako `elite da budete umetnik, bolje je biti mu{karac" ili
"Pravi stav prema umetnosti su po{tovanje i kontemplacija".
Paralelno sa tim, napravite spisak gde }ete prirodnim tonom
opisati svoja sopstvena o~ekivanja o umetnosti.
10
Umetni~ki predmeti po muzejima imaju svoju istoriju koja je, iako
skrivena njihovim statusom estetskih objekata, i dalje vidljiva pri
bli`em ispitivanju. Umetnost i svakodnevni `ivot su samo ve{ta~ki
odvojene kategorije nastale kao rezultat na{e navike da umetnost
smatramo ne~im udaljenim i nepristupa~nim, ne~im ~emu treba
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
11
pri}i oprezno i s du`nom ponizno{}u. Mi pri tom zaboravljamo da
su mnogi umetni~ki predmeti koje vi|amo po muzejima imali sopstveni `ivot isprepletan sa svakodnevnicom kao i da su slu`ili veoma prakti~nim svrhama olak{avaju}i svakodnevni `ivot, po~ev od
posuda za ~uvanje hrane do slika koje je trebalo da "sa~uvaju"
doga|aje i zna~enja, a sve u svrhu pomaganja ljudima da `ive
svoj `ivot na ovome svetu.
i da je, na isti na~in kao i domen li~nog, umetnost nezavisna od
ve}eg polja ekonomije i politike. Ali u {irem polju, ono {to se predstavlja kao li~no postaje relevantno. Tokom 70-ih za ono vreme
radikalnu frazu "li~no je politi~ko" koristile su feministkinje da bi
pokazale kako svakodnevne stvari koje smatrane bezna~ajnim u
stvari odre|uju i odslikavaju na~in na koji je dru{tvo ure|eno. Do
prave promene u pravilima i propisima, koji su ~esto nepravedni,
mo`e tako|e do}i i kroz promenu stvari u li~nom domenu. Kada
umetni~ko delo koristi elemente iz svakodnevnog `ivota, iz domena li~nog i psiholo{kog, ono nam mo`e otkriti pravo stanje stvari i
projektovati promene u {irem polju dru{tvenih odnosa i politike.
Ono {to se ne da podeliti sa drugima postaje nepodno{ljivo, bilo
da je u pitanju sre}a ili tuga. Kada se ne{to dogodi o ~emu ne
mo`emo da pri~amo na odgovaraju}i na~in, uvek mo`emo uzeti
neko umetni~ko delo za primer, prikazati ga kao argument ili
dokaz. Mo`emo koristiti umetnost da bismo pri~ali o sebi, da bismo
razjasnili sebi samima kako se ose}amo i u {ta verujemo, da bismo
to razjasnili drugima. Mo`emo koristiti umetnost kao re~nik iz
kojeg }emo birati re~i i sastavljati fraze kada nam se u~ini da je
previ{e te{ko objasniti ono {to `elimo da ka`emo. I opet, ako
prona|emo u umetni~kom delu opis ne~ega {to se dogodilo
nama, tu|i opis na{eg iskustva, ose}amo da pripadamo jednoj
ve}oj zajednici onih koji `ive `ivot sli~an na{em.
Da nabrojimo samo neke od umetni~kih dela koja se bave
svakodnevnim `ivotom:
Sve su ovo opisi esencijalne prakti~ne svrhe umetnosti, svrhe
~uvanja uspomena, istra`ivanja nepoznatog, povezivanja ljudi,
pomaganja da razumemo sebe i druge, ogledaju}i se u njoj kao u
ogledalu.
Na~in na koji shvatamo termin "li~no" odbija dijalog i analizu, to je
ne{to {to se svodi na frazu "To je li~no". Re}i za ne{to da je li~no
ne zna~i samo da doti~na stvar nije za javnost, ve} izjaviti da nije
bitna u {irem smislu re~i, da nije politi~ka i samim tim da na{i li~ni
`ivoti ne govore ni{ta o politi~kim i dru{tvenim stvarima. Na isti
na~in se pretpostavlja da postoji podela izme|u `ivota i umetnosti
O SVAKODNEVNOM @IVOTU
II. "Li~no je politi~ko"
12
Sophie Calle (Sofi Kal) posmatra, prati i vr{i nadzor nad drugima
u mnogim svojim radovima koji koriste i dokumentuju situacije iz
svakodnevnog `ivota. Za potrebe "Venecijanske pratnje" umetnica
prati nepoznatog ~oveka ulicama Venecije, kri{om ga
fotografi{u}i i detaljno bele`e}i njegovo kretanje. Ovako po~inje
autorkin tekst: "Pratila sam nepoznate ljude na ulici. Iz samog
zadovoljstva pra}enja, ne zato {to su me naro~ito interesovali.
Fotografisala sam ih bez njihovog znanja, bele`ila njihova kretanja
dok im ne bih izgubila trag i zaboravila ih. Krajem januara 1980. na
ulicama Pariza pratila sam jednog ~oveka kog sam nekoliko minuta kasnije izgubila u gomili. Te iste ve~eri, sasvim slu~ajno su mi
predstavili istog tog ~oveka na jednom otvaranju. Tokom razgovora rekao mi je da planira put u Veneciju, te sam odlu~ila da ga pratim." Ovaj tekst i fotografije koje sa~injavaju ovaj rad i koje
predstavljaju me{avinu izme|u intimnog dnevnika i detektivske
pri~e, daju nam samo nejasnu sliku ~oveka koji se prati, dok mi
zapravo mnogo vi{e saznajemo o njegovom pratiocu. Ovaj rad
postavlja pitanje mogu}nost (a katkad i nemo}) umetnosti da nas
natera da u|emo u tu|e `ivote i pomogne nam da razumemo
druge.
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
13
Maria Lindberg (Marija Lindberg) u "Zalasku sunca i mrljama od
kafe" koristi jednostavne elemente iz svakodnevnog `ivota da bi
kreirala dvosmislene situacije koje su u isto vreme uobi~ajene ali i
neo~ekivane, uznemiruju}e. Umrljan trag {olje kafe nemarno
ostavljen na fotografiji rasko{nog zalaska sunca stvara ironi~nu i
misterioznu sliku o kojoj mo`emo misliti {ta god nam drago (Da li
je u pitanju razo~aranje? ili mo`da kontrast izme|u izuzetnih slika
koje stvara na{a ma{ta i dosadne stvarnosti?).
pojedincu, teraju ljude na razmi{ljanje o sebi i kontekstu u kojem
se nalaze.
O umetnicima
Sophie Calle (ro|ena 1953). Umetnica francuskog porekla, koja
u svom radu kombinuje fotografiju i tekst, ona koristi direktan jezik
da bi prepri~avala li~ne doga|aje i u umetni~kom delovanju oslanja
se na sopstvene `ivotne okolnosti.
Maria Lindberg (ro|ena 1958). [vedska umetnica ~iji crte`i,
slike, fotografije i intervencije sadr`e fragmente naizgled svakodnevnih situacija i neo~ekivane interpretacije kolokvijalnih fraza.
Felix Gonzales Torres (1957 – 1996). Ameri~ki umetnik kubanskog porekla ~ija dela se fokusiraju na predmete svakodnevne
upotrebe i zahtevaju u~e{}e posmatra~a. Ona skre}u pa`nju na
zna~aj tema kao {to su bolest, smrt, ljubav i usamljenost.
Jenny Holzer (ro|ena 1950). Umetnica ameri~kog porekla ~ija
dela se uglavnom sastoje iz postavljanja li~nih i politi~kih poruka
na javna mesta kao {to su elektronski bilbordi ili klupe po parkovima.
Felix Gonzalez-Torres (Feliks Gonzales-Tores) u svojoj intervenciji
"Bez naslova" postavlja 24 bilborda bra~nog kreveta sa izgu`vanom
posteljinom na razli~itim lokacijama po Njujorku. Sliku nije pratilo
nikakvo tekstualno obja{njenje. Ono {to su prolaznici mogli da
vide umesto uobi~ajenih reklamnih slika na bilbordima bila je ova
poznata scena koju svako od nas vi|a ujutru. Prazan krevet na
fotografijama bio je onaj koji je umetnik delio sa svojim partnerom
Rosom, pre nego {to je ovaj umro. Naravno, mali broj onih koji su
delo videli na ulicama je bio svestan umetnikove li~ne motivacije,
ali ta slika ljubavi i odsustva dala im je slobodu da je ispune svojim sopstvenim pri~ama i zna~enjima.
O SVAKODNEVNOM @IVOTU
Po~ev od 1977, Jenny Holzer (D`eni Holcer) je na vi{e raznih
na~ina (na uli~nim posterima, elektronskim bilbordima, mermernim
klupama po parkovima) objavila svoju seriju "Truizama", tj. nekoliko stotina re~enica koje su kroz vi{e glasova izra`avale raznorazne stavove i predrasude, da bi posmatra~ mogao na osnovu
ovih relativnih istina sam da aktivno utvrdi {ta je ispravno, a {ta ne.
"Novac diktira ukus", "Sa~uvaj me od sopstvenih `elja", "Zloupotreba vlasti ne predstavlja nikakvo iznena|enje", "Na{i najstariji strahovi su ujedno i na{i najgori strahovi", "Mu{karac ne mo`e da zna
kako je to biti majka", "Elita je neizbe`na", "Klasna struktura je
ve{ta~ka tvorevina", "Na{e nesvesno je ponekad iskrenije nego
na{a svest" itd. Ovakve fraze koje kombinuju duboko li~nu sa politi~kom porukom zami{ljene su na takav na~in da, na{av{i se na
mestima gde ne bismo o~ekivali tekst koji se direktno obra}a
Prakti~ni zadatak, teme za diskusiju:
1. Opi{ite jedno umetni~ko delo za koje smatrate da govori
ne{to o va{em `ivotu uop{te ili u datom trenutku. Objasnite
na koji su na~in elementi tog dela povezani sa konkretnim
stvarima iz va{e stvarnosti.
2. Izaberite jedan dan da biste bele`ili, crtali i, ako je
mogu}e, fotografski dokumentovali stvari koje vidite i radite i
to po mogu}stvu {to direktnijim i neutralnijim tonom. Me{ajte
objektivne ~injenice sa sopstvenim mislima i ose}anjima.
Izlo`ite u u~ionici te tekstove i slike kao jednostavan i prirodan
'dokaz' svog svakodnevnog `ivota.
3. Napravite spisak stvari iz svakodnevnog `ivota za koje
mislite da bi ih trebalo promeniti. Na primer, {ta mislite o sve
ve}em prisustvu reklama na ulicama, televiziji i u novinama?
Ili o rasisti~kim i seksisti~kim primedbama koje se mogu ~uti
na televizij ili na ulici? Da li mislite da bi umetnost mogla da
bude sredstvo za skretanje pa`nje na takve stvari i na razloge
zbog kojih nas iritiraju?
14
Izvori materijala:
Nadine Wasserman, "Misli o umetnosti i svakodnevnovnom"
www.mundanebehavior.org/issues/v1n3/wasserman.htm
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
15
Poglavlje II
O DIJALOGU I DRU[TVENOSTI
Umetnici dana{njice oslanjaju se na postoje}u kulturu i recikliraju
je u svom pronala`enju svakodnevice i ure|ivanju pro{losti.
Da li je promatranje jedini stav koji bi trebalo imati prema
umetnosti? Mo`e li posmatra~ da u~estvuje u razradi forme i
zna~enja jednog umetni~kog dela ili je taj zadatak poveren
isklju~ivo umetniku?
II. Nekoliko bitnih istorijskih trenutaka
Ideja o umetnosti koja bi se zasnivala na dru{tvenom, tj. na ljudskim interakcijama nije nova. Ovakav pristup umetnosti kao potencijalnom pozivu na u~e{}e mo`e se na}i u praksi umetnika iz 60-ih
i 70-ih, u hepeninzima Allana Kaprowa, performansima pripadnika
pokreta Fluxus i radovima Josepha Beuysa.
I. Relacijska estetika
Allan Kaprow, koji je skovao termin "hepening" kasnih 50-ih, bio je
naro~ito zainteresovan za poni{tavanje granice izme|u umetni~kog
dela i publike. Po njemu, jedna takva umetnost, dovedena do krajnjih
posledica, ne bi ni imala publiku, jer bi svaki u~esnik predstavljao
deo rada. Imao je obi~aj da ka`e da "granica izme|u umetnosti i
`ivota treba da bude {to je vi{e mogu}e fleksibilna, mo`da ~ak i
neprimetna".
Avangarda je i dalje verovala u utopije, i dalje se nadala radikalnoj
promeni sveta i stvaranju dru{tva koje bi bilo u potpunosti razli~ito
od dotada{njeg. Kada se modernizam zavr{io, raspr{ile su se i
globalne vizije sveta. Uloga umetnosti nije vi{e bila da oblikuje
zami{ljene ili utopijske stvarnosti, ve} da prona|e modele `ivota i
delanja u postoje}oj stvarnosti.
Krajem 90-ih, Nicolas Bourriaud (Nikola Burio) uveo je koncept
"relacijske umetnosti" da bi ozna~io onaj tip umetnosti koji uzima
za teorijski horizont "celokupne ljudske odnose i njihov dru{tveni
kontekst umesto nezavisnog i privatnog prostora".
O DIJALOGU I DRU[TVENOSTI
U relacijskoj umetnosti, umetnik prestaje da bude jezgro i postaje
katalizator. On po~inje aktivno da uklju~uje druge osobe,
naj~e{}e svoju publiku, ponekad odre|enu instituciju ili odre|enu
osobu (jo{ nekog umetnika ili kustosa). On vi{e nije fokusiran
isklju~ivo na proizvodnju umetni~kih dela namenjenih sterilnom
promatranju, ve} umesto toga poku{ava da stvori otvorena, interaktivna dela koja ~esto imaju oblik dela u razvoju pre nego
gotovog predmeta. Umetnik radi sa onim {to mu sada{njost nudi.
On koristi uobi~ajene gestove i materijale i poku{ava da transformi{e kontekst svog `ivota u trajno umetni~ko delo. 'Novo' vi{e nije
pojam od zna~aja. Zamenio ga je pojam relevantnog ili korisnog.
Joseph Beuys je skovao termin "socijalna skulptura" i definisao je
kao "na~in na koji oblikujemo svet u kom `ivimo". U tom kontekstu
je nastala i njegova ~uvena izjava: "svako je umetnik". Socijalna
skulptura izvodi estetiku iz tradicionalnog domena u {iri prostor,
gde ona prestaje da bude isklju~iva privilegija umetnika, ve} je
mo`emo koristiti svi da bismo promislili i preuredili svoj `ivot prema sopstvenom kreativnom potencijalu.
16
Fluxus je bio pokret umetnika {irom sveta, koji su 60-ih godina
pro{log veka organizovali niz doga|aja, koji su vodili kasnijem
organizovanju Fluxus festival u Evropi. Ti festivali uklju~ivali su
grupne i individualne performanse koji su, na~inom na koji su bili
organizovani, nudili nove mogu}nosti za individualnu ili kolektivnu
interpretaciju umetnosti. Pripadnici ovog pokreta smatraju da
umetnost ima dr{tvenu, a ne estetsku ulogu. Fluxus se protivio
upotrebi umetnosti za promovisanje umetnikovog ega, i umesto
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
17
toga ohrabrivao kolektivni duh, anonimnost i anti-individualizam.
Oni su se zalagali za umetnost koja bi predstavljala na~in `ivota,
a ~ija bi svrha bio nesebi~an i dru{tveno koristan rad.
jedu i posmatraju umetnika kako kuva, posetioci su tako|e imali
priliku da vide stvari koje su obi~no sakrivene, upakovana umetni~ka dela iz skladi{ta, datoteke i ostale predmete iz kancelarije.
Ovim je udaljenost izme|u galerije, umetnika i publike dodatno
umanjena.
Bourriaud pravi razliku izme|u performansa i hepeninga 60-ih i
70-ih, gde se u~e{}e publike koristilo da bi se promenila modernisti~ka vizija umetnosti kao feti{a, i radova 90-ih, gde je u~e{}e
publike ohrabrivano, kao neka vrsta igre i momenta direktne i
neposredne veze me|u ljudima. Bourriaud postavlja ovu razliku u
umetni~koj praksi u kontekst razvoja uslu`ne industrije. Kapitalisti~ki
pojam konzumacije, koji se u pro{losti odnosio samo na opipljive
proizvode, sada se odnosi i na iskustva (npr. pla}amo za usluge
kao {to su razgovori preko interneta ili mobina telefonija).
- predmete koji prouzrokuju dru{tvenost:
Apolonija [u{tersi~ je u Muzeju moderne umetnosti u Stokholmu
postavila jednu prostoriju ispunjenu jakom svetlo{}u, inspirisanu
uobi~ajenom reakcijom na polarnu zimu uz karakteristi~no
odsustvo dnevne svetlosti. Ova pojava izaziva u ljudima iz severnih
predela blagi oblik depresije, koji se le~i svetlosnom terapijom
koja podrazumeva sedenje u prostoriji obasjanoj ve{ta~kom svetlo{}u jednake ja~ine kao dnevna svatlost. U [vedskoj, ovakve
prostorije mogu se koristiti u bolnicama i tr`nim centrima, kao i u
Muzeju moderne umetnosti tokom postavke instalacije Apolonije
[u{tersi~, gde je umetnica kroz svoj rad komentarisala odnose
izme|u fizi~kog, psiholo{kog i dru{tvenog okru`enja.
III. Neki primeri radova vezanih za relacionu estetiku
Umetnici 90-ih nudili su masa`u posetiocima galerija, pripremali
hranu i dr`ali galerije otvorene dan i no} kao mesta za dru`enje.
Umesto predmeta, oni su nudili usluge i iskustva.
- umetnici kre}u od ve} postoje}ih tipova odnosa i poku{avaju da
se integri{u u njihove strukture i da odatle uzimaju formu koju
koriste:
Kao umetni~ka dela oni predla`u:
Jens Haaning (Jans Haning), u svom delu "Turski vicevi" emituje
viceve na turskom na jednom trgu u Kopenhagenu, upu}uju}i ih
jednoj porodici turskih emigranata, ~iji je status izbeglica bio
privremeno ukinut. Viceve je mogao da razume samo manjinski
deo stanovni{tva, dok je ve}inski deo mogao da se oseti nesigurno
slu{aju}i kako se drugi smeju.
U projektu "Bez naslova (Slobodna tema)", Rirkrit Tiravanija (Rikrit
Tiravanit) je u galeriji 303 u Njujorku sakupio sve predmete koje je
prona{ao u skladi{tu i kancelariji galerije i smestio ih u izlo`beni
prostor. Oslobo|ene prostorije iskoristio je da bi spremao tajlandsku hranu za posetioce galerije. Osim {to su imali mogu}nost da
O DIJALOGU I DRU[TVENOSTI
- dru{tvene trenutke:
18
Projekt Unité (Jedinstvo) odigrao se u mestu Firmini, u Francuskoj, u zgradi koju je dizajnirao modernisti~ki arhitekta Le Corbusier i koja je neko vreme simbolizovala modernisti~ku veru u
progres. Ova zgrada, zavr{ena 1967, bila je deo ve}eg kompleksa koji je uklju~ivao omladinski centar, stadion i crkvu, i imala je
za cilj da predstavlja vizionarski odgovor na probleme izazvane
sve br`om industijalizacijom. Me|utim, sve ve}a ekonomska kriza
izazvala je smanjenje broja stanovnika, a preostalo stanovni{tvo
preferiralo je privatan sme{taj. Zgrada je danas polu-prazna. Francuski kustos Yves Aupetitallot (Iv Opetitalo) izabrao je ovu zgradu
za svoj projekat upravo zbog njenog simboli~kog kompleksa,
zbog statusa spomenika izgra|enog od strane nejve}eg francuskog arhitekte i kao modela novog na~ina urbanog `ivota.
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
19
Michael Clegg i Martin Guttmann (ro|eni 1957, jedan u Dablinu,
drugi u Jerusalemu). Umetnici koji snimaju filmove, fotografi{u i
proizvode funkionalne predmete zasnovane na saradnji sa publikom.
Premiata Ditta – grupa umetnica iz Italije
Henry Bond (ro|en 1966). Britanski umetnik koji radi sa
raznovrsnim medijima: videom, fotografijom, tekstom.
Liam Gillick (ro|en 1964). Britanski umetnik koji u svojim delima
(kombinacija teksta i instalacija) istra`uje odnose mo}i, procese
odlu~ivanja i druge sisteme koji, iako ~esto nevidljivi, uti~u na
na{e `ivote.
Umetnici koje je pozvao odreagovali su na datu situaciju na
razli~ite na~ine. Na primer, austrijski umetnik Haimo Coberning
(Heimo Zoberning) preuredio je jedan od stanova u kafe,
ponudiv{i tako funkcionalan odgovor na pitanje: U ~emu je razlika izme|u javnog i privatnog prostora u uslovima kvazi-kolektivnog `ivota u zgradi? Clegg & Guttmann (Kleg i Gutman) su
zamolili stanovnike zgrade da im pozajme kasete ili CD-ove sa
svojom omiljenom muzikom, koje su zatim slo`ili u jednoj vitrini u
oblik Le Corbusier-ove zgrade, gde je svaka kaseta ili CD bio
postavljen na mesto koje odgovara poziciji stana osobe kojoj pripada. Iako se imena vlasnika nisu nalazila na kasetama, njihova je
li~nost bila vidljiva kroz muziku koji slu{aju. Grupa Premiata Ditta
posmatrala je zgradu kao bilo koju organsku zajednicu i iscrtala
mapu koja je pokazivala dru{tvene odnose izme|u stanovnika.
Prakti~ni zadatak, teme za diskusiju:
1. Postavite velike kartonske panoe na zid u~ionice. Zatim
pomislite na nekoliko stvari o kojima biste voleli da pri~ate,
npr. omiljeni roman, pisac, muzika, film, itd; ili o bitnim
momentima svog `ivota ili svojim prijateljima. Zatim zajedno,
kao razred, izaberite teme o kojima biste `eleli da razgovarate. Tokom polugodi{ta postepeno popunjavajte panoe
svojim mislima i stavovima o odabranim temama, ise~cima iz
novina, tekstovima i slikama, ~ime }ete dobiti kolektivni potret
va{eg odeljenja.
- Ili poku{avaju da reprodukuju dru{tvene i profesionalne modele i
primene ih na sopstvene produkcijeske modele:
Henry Bond (Henri Bond) i Liam Gillick (Liam Gilik) u projektu
"Dokumenti" su, nakon {to bi saznali informaciju u sirovom obliku
– onako kako je stizala sa teleprintera novinskih agencija, `urili na
mesto doga|aja zajedno sa "kolegama" novinarima, ali su slike
koje su oni snimili bile totalno druga~ije od onih koje su dobijene
rutinski, po novinarskom principu.
O DIJALOGU I DRU[TVENOSTI
O umetnicima
Jens Haaning (ro|en 1965). Danski umetnik, koji u svojim delima raspravlja o problemima vezanim za okolinu i konfliktnim
sferama dru{tvenog, ekonomskog i politi~kog konteksta u zapadnim dru{tvima.
Rirkrit Tiravanija (ro|en 1961). Tajlandski umetnik, ro|en u
Argentini, poznat po projektima u kojima publika aktivno u~estvuje, umesto da samo posmatra. On tra`i od svojih posetilaca da
zanemare uobi~ajena pravila pona{anja u muzejima i da li~no
u~estvuju u stvaranju dela jedenjem, radom ili pri~om.
Apolonija [u{tersi} (ro|ena 1965). Umetnica i arhitekta iz
Slovenije koja u svojim radovima istra`uje dru{tvene i politi~ke
karakteristike prostora.
Heimo Zoberning (ro|en 1959). Austrijski konceptualni umetnik
koji se bavi arhitekturom i dizajnom izlo`bi.
Izvori materijala:
Nicolas Bourriaud, "Relational Aesthetics, Dijon: Presses du réel", 2000
Sal Randolph, "Notes on Social Architectures as Artforms"
www.salrandolph.com/index.php?id=17
20
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
21
Poglavlje III
O UMETNI^KIM INSTITUCIJAMA
specifi~nih aktivnosti, kao {to se vi{e ne mogu smatrati
umetni~kim zbog svoje ~isto estetske svrhe. Veoma ~esto se
gestovi ili predmeti koji ~ine umetni~ka dela mogu na}i u svakodnevnom `ivotu (kao {to je slu~aj sa Di{anovim pisoarom), ali ih
umetnikova namera (ono {to umetnik `eli da saop{ti) i kontekst u
kom se odre|eni predmet ili gest nalaze pretvaraju u umetnost.
Ovaj kontekst, koji legitimi{e umetni~ko delo i daje mu status
umetni~kog predmeta, je ~esto muzej ili galerija ili neka umetni~ka
institucija. Da li onda mo`emo re}i da je umetnost ono {to se
izla`e po muzejima?
[ta o~ekujemo da vidimo kad pose}ujemo neki muzej? Kako
uslovi u kojima su umetni~ka dela izlo`ena uti~u na na{u percepciju istih? Koliko se dominantna ideologija odslikava u
na~inu na koji su organizovane umetni~ke institucije?
I. [ta legitimi{e umetnost?
II. Muzeji sa istorijske ta~ke gledi{ta
1917. godine Marcel Duchamp (Marsel Di{an) na Armori [ou u
Njujorku `eli da izlo`i pisoar koji je nazvao 'Fontana' i potpisao
imenom proizvo|a~a, R. Mutt-a.
Definicija umetnosti zna~ajno se pro{irila tokom poslednjih nekoliko decenija. Dok je tradicionalna estetika definisala umetnost
kroz medij kori{}en za njeno stvaranje (slikanje, skulptura, crte`,
itd.), aktivnosti u okviru nje (imitacija, opis, itd.) i njenu svrhu (da
stvara umetni~ke vrednosti kao {to su na primer, lepota i
uzvi{enost), u poslednje vreme ova pravila ne va`e kada je u
pitanju definisanje umetnosti. Umetni~ka dela se vi{e ne mogu
kategorisati na osnovu odre|ene tehnike ili odre|enog broja
O UMETNI^KIM INSTITUCIJAMA
"Fontana" je pisoar koji su potpis i mesto u galeriji ozna~avale kao
umetni~ko delo. Na ovaj na~in je jedan obi~an, svakodnevni predmet bacio svetlo na ekskluzivisti~ku prirodu modernih institucija
umetnosti. Iako nije imao kvalitete koje ljudi obi~no o~ekuju od
umetni~kog dela: nije bio jedinstven (pisoar je industrijski objekat
koji se masovno proizvodi), nije ga napravio umetnik, nije imao
formalne estetske kvalitete, imao je prakti~nu primenu u svakodnevnom `ivotu, pa ipak, "Fontana" sme{tena u okru`enje galerije
postaje umetnost i upravo kroz ovu protivre~nost preispituje prirodu umetnosti, polo`aj umetnika i na~in na koji institucije legitimi{u
umetnost.
22
Pre osnivanja javnih muzeja, umetni~ke kolekcije bile su deo "odaja retkosti" u posedu plemstva i kraljeva i kao takva bila izlagana u
privatnim galerijama i zamkovima i salonima aristokrata. Mnogi
umetni~ki predmeti pripadali su crkvama i koristili se kao deo
obreda. Svi ovi predmeti, koji su nekada bili deo svakodnevice
izvesnih slojeva ljudi, uzeti su iz svog okru`enja i preneseni u neutralno, anonimno okru`enje javnih muzeja osnovanih za vreme
prosvetiteljstva. [tavi{e, mnoga umetni~ka dela su za vreme ratova preme{tena iz zemlje porekla, iz sredine za koju su stvarani, da
bi zavr{ila u muzejima, kao {to je na primer Napoleonova pobedni~ka armija donela u Luvr umetni~ka dela iz Egipta kao ratni plen.
Neosporno je, naravno, da je demokratski i korisno to {to je umetnost tako dostupna velikom broju ljudi, a muzeji imaju nameru da
osiguraju da ona ostane dostupna. Ali kada izmestite umetni~ko
delo iz svog prirodnog okru`enja i izlo`ite ga na anonime zidove
muzeja ili galerije, to delo gubi svoj kontekst i postaje samo jo{
jedan u nizu "eksponata", hladan i distanciran predmet, udaljen od
onih koji ga posmatraju. Apstraktna sredina muzeja je strana i
nestvarna u pore|enju sa na{im svakodnevnim `ivotom.
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
23
III. Sterilno okru`enje u muzejima
ili usputan pogled stranca na ulici. Za{to onda ne bismo dozvolili
umetnosti da bude podjednako `iva i promenljiva kao na{ `ivot?
Ako o~ekujemo od umetnosti da bude su{tinski razli~ita od
stvarnog `ivota, kako onda mo`emo da se nadamo da }e ona
ostati ne{to u ~emu }emo mo}i da se prepoznamo, ne{to {to }e
nam pomo}i da bolje razumemo sebe i svet koji nas oktu`uje. Ako
se umetnost zauvek bude izlagala na isti na~in, u istom
jednoli~nom i anonimnom prostoru, kako onda mo`emo da
o~ekujemo da bude jezik prava na sopstvenu individualnost, prava na razli~itost, na slobodu. [tavi{e, ako smatramo da se umetnost nalazi van eti~kih principa, kako onda mo`emo da
o~ekujemo da ima uticaj na dru{tvo i mogu}nost da izmeni bilo
{ta?
Na~in na koji su umetni~ka dela izlo`ena u muzejima, kako su
klasifikovana, povezana, redosled kojim ih gledamo, arhitektonski
okvir, osvetljenje, atmosfera, stav koji nam se name}e kao publici, sve ovo uti~e na na{e vi|enje tih predmeta. Muzeji su naj~e{}e
potpuno neutralna mesta sa belim zidovima, jednoli~nim osvetljenjem,
mesto gde moramo da hodamo polako i govorimo tiho i da s
po{tovanjem gledamo izlo`ena remek-dela. Prema konceptu
umetnosti, koji promovi{e ovakav tip muzeja, ono {to je va`no nije
stvarala~ki process nastajanja umetni~kog dela (sa ~itavom paletom motiva, `elja, implikacija, ~injenica, pokreta koji okru`uju jedno
umetni~ko delo), niti na{e reakcije, emocije, misli kao gledalaca,
ve} sam predmet, samo remek-delo. Ono se izla`e kao relikvija,
izdvojeno iz svakog konteksta vezanog za stvarni `ivot, zarobljeno
u karantinu u nezavisnom prostoru muzeja. Ono {to se o~ekuje od
nas kao publike jeste promatranje iz daljine, stav koji podrazumeva da je mesto umetnosti u ~isto estetskom domenu, bez ikakve
veze sa stvarnim svetom i njegovim problemima, koji podrazumeva da umetnost ne sme svesno da ista`uje na~in na koji je nastala, da ne sme obuhvatati dru{tvene vrednosti i strukture i da nema
nikakve veze sa etikom i moralnim imperativima.
Me|utim, u isto vreme postoje stvari koje cenimo upravo zbog
toga {to su prolazne i ~ija lepota i sposobnost da nas dotaknu
dolazi upravo iz ~injenice da su trenutne, kao zalazak sunca, sneg
Po~ev od 60-ih godina pro{log veka, umetni~ke institucije i njihova mo} da odlu~uju o tome {ta jeste a {ta nije umetnost i da diktiraju znanje bila je kriti~ki ispra}ena od strane umetnika i
istori~ara umetnosti, a projekti i tekstovi na ovu temu (rasprave o
muzejima i galerijama) spadale su u kategoriju "institucionalne kritike". Svrha ovih rasprava o institucijama i razlog {to su umetnici
zauzeli stav prema istim je bila namera da se one postepeno
promene i postanu fleksibilnije, `ivotnije i bolje prilago|ene
stvarnosti.
O UMETNI^KIM INSTITUCIJAMA
Povrh svega, ovakva umetnost, za{ti}ena u muzejima i galerijama
od bilo kakve veze sa svkodnevnom stvarno{}u, mora biti i ve~na.
Ako se uzme u obzir ~injenica da je sve {to je zemaljsko prolazno
i da je `ivot ~esto neizvestan, mi te`imo o~ekivanju da umetnost
nasuprot tome, bude stabilna i nepromenljiva. [tavi{e, ovakva
asocijacija umetnosti sa ne~im ve~nim je uobi~ajena stvar, delimi~no zbog toga {to smo navikli da vi|amo umetnost u izolovanom prostoru muzeja.
IV. Kritika institucija
24
Ovde }emo spomenuti niz projekata, radova i izlo`bi koji raspravljaju o odnosima izme|u institucija, umetnika i publike:
Yves Klein (Iv Klajn), u Iris Clert galeriji u Parizu za izlo`bu "Le Vide"
("Praznina") farba zidove u belo i ostavlja prostor praznim.
Kao odgovor, Arman otvara izlo`bu pod nazivom "Le Plein"
("Mno{tvo") u istoj galeriji, napuniv{i je do vrha |ubretom, tako da
niko ne mo`e da u|e.
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
25
Daniel Burren je zape~atio vrata galerije Apollinaire u Milanu belo
i zeleno ofarbanim trakama.
muzeja: ameri~kih Indijanaca, pripadnika drugih rasa. Redosled
eksponata je izmenjen tako da pri~a pri~u robova u isto vreme kad
i pri~u njihovih gospodara. Elegantne stolice iz 19. veka slo`ene
su na postolju, nasuprot stuba za bi~evanje. U vitrini za srebrninu,
pored pribora izlo`eni su lanci. Wilson nije dodao ni jedan predmet donesen izvan muzeja, njegov rad se sastojao isklju~ivo od
istra`ivanja i menjanja mesta onim stvarima koje je na{ao u muzeju.
Robert Barry (Robert Beri), {alje pozivnice na kojima pi{e "Galerija }e biti zatvorena za vreme izlo`be" – {to se zaista i de{ava.
Michael Asher (Majkl A{er), u Claire Copley galeriji u Los An|elesu ne izla`e ni{ta, ali zato uklanja zid koji deli kancelarije od
izlo`benog prostora, ~ime predmet ove izlo`be postaje kustoskinja,
njena kancelarija i sve aktivnosti koje se tamo zbivaju.
Kada je Hans Haacke (Hans Hake) pozvan da izla`e svoja dela u
Wallraf-Richartz muzeju u Kelnu, on iznosi slede}i predlog: da se
slika impresioniste Eduarda Manea, "Buket metvica" iz kolekcije
muzeja izlo`i na {tafelaju u jednoj prostoriji na ~ijim }e zidovima
biti izlo`eni panoi koji }e predstavljati dru{tveni i ekonomski
polo`aj svih onih u ~ijem je posedu slika bila tokom godina
(naslikana je 1880), zajedno sa koli~inom novca kojom su je platili.
Ovo istra`ivanje, istog oblika kao istra`ivanje od strane istori~ara
umetnosti vezano za poreklo slike, imalo je za cilj da preispita
dru{tveno-ekonomske uslove koji su odre|ivali sistem umetnosti.
Haacke nije samo imenovao devet uzastopnih vlasnika slike, ve}
je i opisao njihove aktivnosti vezane za posao i politiku. Poslednji
pano bio je vezan za Hermanna Absa (Herman Aps), direktora
"Udru`enja prijatelja muzeja", nacisti~kog biznismena, koji je
pomogao muzeju da do|e do slike. Ni on ni muzej nisu `eleli da
se ovaj detalj spominje, tako da je projekat Hansa Hakea odbijen.
Projekat je najzad predstavljen u galeriji Paul Maenz (Pol Menc) u
Kelnu, sa reprodukcijom Maneove slike umesto originala.
Goran Trbuljak ironi~no oslikava odnos umetnika i galerije u akciji
pod nazivom: "S vremena na vreme sam gurnuo prst kroz rupu u
vratima Galerije moderne umetnosti, bez znanja njihove uprave".
U svom projektu, "Musée d'Art Moderne, Département des Aigles"
("Muzej moderne umetnosti, odeljenje orlova"), Marcel Broodthaers
(Marsel Brudters) prikuplja raznorazne predmete (deli}e drevnih
sudova, nalepnice sa fla{a vina, slike, slike iz novina, bilo kakve
predmete sa slikom orla) i izla`e ih kao u muzeju, u staklenim vitrinama, na postoljima ili na zidovima. Na svakom od preko dve
stotine eksponata postoji katalo{ki broj i re~enica "Ovo nije umetni~ko delo". Izlo`ba predstavlja parodiju muzeja, prividno odslikavaju}i istinu i predstavljaju}i ~injenice onakvim kakve jesu, dok realno
prikazuje samo niz predmeta kojima zna~enje daje samo na~in na
koji su izlo`eni i klasifikovani. Drugim re~ima, onaj ko odlu~uje na
koji na~in }e ovi predmeti biti izlo`eni, odre|uje im zna~enje.
Dok je Fred Wilson (Fred Vilson) bio rezidentni umetnik istorijskog
muzeja Merilenda u Baltimoru – muzeja dekorativne umetnosti i
istorijskih retkosti – poku{ao je da evocira istoriju onih ljudi koji su
~esto bili zaobila`eni od strane belih aristokratskih osniva~a
O UMETNI^KIM INSTITUCIJAMA
Ovakve postavke, koje su ostavljale galerijski prostor praznim kao
sanduk ili ga ~inile nedostupnim za javnost, imale su za cilj da
skrenu pa`nju na ~injenicu da institucija nije samo mesto gde
mo`emo da vidimo umetnost, ve} i elemenat koji sam po sebi
generi{e neko zna~enje.
26
Palle Nielsen (Pale Nilsen) je preobrazio Muzej moderne umetnosti
u Stokholmu u igrali{te u okviru projekta "Model kvalitativnog
dru{tva". Izgra|eni su novi zidovi i podovi i prostor je ispunjen ljulja{kama, toboganima, penjalicama, bazenom sa lopticama i sli~nim
stvarima. Beli i neutralni prostor muzeja preobra}en je u mesto
igre i dru`enja, sa slobodnim ulazom za svu decu. Ona su imala
mogu}nost da se igraju, da boje drveni zid, prave kola`e ili grade.
Deci su bile dostupne svakakve alatke i materijali da bi mogla da
nastave da oblikuju i grade igrali{te, razvijaju}i sopstvenu
O U M E T N O S T I I N A [ I M P O G L E D I M A N A S V E T 27
Daniel Buren (ro|en 1938). Francuski slikar, ~ije se intervencije
sastoje uglavnom od vertikalnih traka koje je najpre bojio, a zatim
izra|ivao od raznovrsnih materijala sa svrhom da skrenu pa`nju
na arhitektonski, dru{tveni ili ekonomski kontekst u kom se
pojavljuju.
Robert Barry (ro|en 1936) Ameri~ki umetnik ~ije minimalisti~ke
intervencije, ponekad gotovo neprimetne, preispituju na{e
poimanje prostora.
Michael Asher (ro|en 1943). Ameri~ki umetnik ~ije intervencije
skre}u pa`nju na ekonomski i ideolo{ki kontekst u kojem vidimo i
do`ivljavamo umetnost.
Goran Trbuljak (ro|en 1948). Hrvatski umetnik ~ije fotografije,
posteri i perfomansi preispituju samu prirodu umetnosti, kao i status umetnika i galerije.
Marcel Broodthaers (1924-1976). Belgijski umetnik, koji se
bavio slikanjem, skulpturom, filmom i poezijom. Njegovi radovi
~esto imitiraju ambijent muzeja i preispituju status umetnosti i
institucija.
Fred Wilson (ro|en 1945). Ameri~ki konceptualni umetnik, ~iji
radovi govore o rasi, etni~koj pripadnosti i kulturi, kao i o `ivotima
potla~enih i zanemarivanih grupa ljudi. Wilson kombinuje skulpturu, slikarstvo, tekst, prona|ene predmete, fotografiju, video i
audio medije da bi stvorio dijalog izme|u izlo`enih predmeta i
publike. Jedna od va`nijih tema kojima se bavi je kritika uloge
muzeja u stvaranju politi~kog i kulturnog zna~enja.
Hans Haacke (ro|en 1936). Nema~ki umetnik, zainteresovan za
analizu dru{tvenih i ideolo{kih sistema. Po~ev od 1960. njegovi
radovi poprimaju veoma kriti~an ton prem umetni~kim institucijama.
Palle Nielsen (1920-2000). Danski umetnik i aktivista, ~iji se
radovi mogu kategorisati kao socijalna estetika i politi~ka umetnost.
Tomo Savi}-Gecan (ro|en 1967). Hrvatski umetnik ~ije intervencije preispituju status umetni~kih institucija.
Gabriel Orozco (ro|en 1962). Meksi~ki umetnik ~iji radovi u
raznim medijima na poetski na~in preispituju ulogu svakodnevnih
predmeta kao simbola dru{tvenih promena i interakcija.
kreativnost. Deci je data mogu}nost da se obuku u kostime i organizuju predstave, da pu{taju snimljenu muziku, koja bi se ~ula
punom ja~inom iz zvu~nika postavljenih u svaki ugao prostora. U
restoranu muzeja nalazili su se monitori koji su prenosili u`ivo sve
{to se de{avalo na igrali{tu, tako da su roditelji bili u mogu}nosti
da nadgledaju svoju decu i da posmatraju {ta se de{ava na celom
prostoru. Muzej je od jednog hladnog i rezervisanog mesta, dizajniranog za promatranje, postao model za na~in na koji de~iji
dru{tveni `ivot i njihov odnos prema drugima pretvaraju dete u
"kvalitativnu individuu".
Tomo Savi}-Gecan je pomerio jedan od zidova galerije moderne
umetnosti u Zagrebu u Maksimirski park u poku{aju da destabilizuje konvencionalni na~in posmatranja muzeja (i umetnosti)
odvojeno od stvarnosti. Oni koji su {etali parkom mogli su se diviti
zidu muzeja dok su prolazili pored njega.
O umetnicima
Marcel Duchamp (1887-1968). Francuski umetnik, povezuje se
sa Pariskom avangardom ranog 20. veka. Oko 1913. odustaje od
slikanja, re{iv{i da umesto toga proizvodi dela koja dovode u
pitanje pojam "umetnosti". Skovao je termin "ready-made" (konfekcijski), da bi objasnio ve} postoje}i predmet, ~esto svakodnevnu,
obi~nu stvar, koju umetnik odabira i time joj daje status umetnosti.
Yves Klein (1928-1962). Francuski umetnik, slikao je monohromne
radove i organizovao performanse i inicijative sa ose}ajem za senzacionalno i ironi~no.
Arman (1928-2005). Francuski umetnik, naro~ito poznat po svojim asambla`ima, ogromnim skulpturama napravljenim od
otpadnog materijala.
O UMETNI^KIM INSTITUCIJAMA
Gabriel Orozco (Gabrijel Orosko), tokom izlo`be u Muzeju moderne
umetnosti u Njujorku, zamolio je ljude ~iji su prozori gledali na
muzej da stave po narand`u u prozor. Muzej je svake nedelje slao
sve`e narad`e ljudima koji su `iveli ili radili u okolnim zgradama
da bi mogli da ih jedu ili zamene ukoliko su to `eleli. Svako je
mogao da se pridru`i projektu stavljaju}i narand`u u prozor, tim
jednostavnim i poetskim gestom koji govori o stvarima i radnjama
iz svakodnevnog `ivota.
28
Prakti~ni zadatak, teme za diskusiju:
1. Opi{ite neku izlo`bu koju ste videli u svom gradu ili na
televiziji, obra}aju}i naro~itu pa`nju na na~in na koji su radovi
bili izlo`eni. Poku{ajte da saznate i zapi{ete {to je vi{e
mogu}e objektivnih stvari vezanih za tu izlo`bu: koliko je
radova bilo izlo`eno, kako su bili organizovani po prostorijama i sl. i poku{ajte da proniknete u kriterijum po kome su bili
slo`eni. Onda zamislite istu tu izlo`bu na nekoj drugoj lokaciji (na ulici, u Sali za fiskulturu itd.). Na koji na~in bi ovakvo
preme{tanje uticalo na va{e shavtanje tih radova?
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
29
2. Poku{ajte da sa celim razredom napravite spisak svih
nekonvencionalnih mesta na kojima biste voleli da vidite neku
umetni~ku izlo`bu.
3. Nacrtajte plan nekog zami{ljenog muzeja, zajedno sa
svim aktivnostima koje bi u njemu trebalo da se de{avaju.
Poglavlje IV
O ONIMA KOJI SU DRUGA^IJI, O DRUGIMA, O NAMA
[ta zna~e re~i etni~ka pripadnost, manjina, nacionalnost, identitet i u kojoj meri smo svesni da su na{a vizija sveta i na{e
mesto u njemu tvorevine koje ne preispitujemo previ{e ~esto? Ko
je taj ko ih odre|uje? Koliko su ove dru{tvene tvorevine nepristrasne prema svim ~lanovima jedne zajednice? [ta zna~i razlikovati se? [ta je ta~no rasa? Ko je defini{e? Kako umetnost
menja na{ ugao posmatranja teraju}i nas da preispitujeme i
sebe i druge?
Izvori materijala:
Brian O'Doherty, "Inside the White Cube. Notes on the Gallery Space"
www.societyofcontrol.com/whitecube/insidewc.htm
Christiane Mennicke, "The Office and the Exhibition. Tensions between an Unlikely Couple"
www.societyofcontrol.com/library/ htm_pdf/mennicke_office_exhibition
"Breaking Out the White Cube. Suzi Gablik interviewing Richard Shusterman"
www.artsandletters.fau.edu/ humanitieschair/white-cube.html
Igor Zabel, "The Para-Mirror of the New Parasitism"
absoluteone.ljudmila.org/igorz_en.php
I. Multikulturalisti~ka perspektiva
Multikulturalizam je najbolje razumeti ne kao politi~ku doktrinu
programskog sadr`aja, niti kao filozofsku {kolu sa jasnom teorijskom osnovom, ve} kao pogled na ljudski `ivot.
O UMETNI^KIM INSTITUCIJAMA
Re~ 'multikulturalizam' prvi put je upotrebljena 1957. da bi se
opisala [vajcarska, ali je u svakodnevni jezik u{la tek u Kanadi
tokom kasnih 60-ih. Ranih 70-ih obele`ava razvoj multikulturalisti~kog pokreta, najpre u Kanadi i Australiji, a zatim i u Sjedinjenim
Dr`avama, Velikoj Britaniji, Nema~koj i drugim krajevima sveta.
30
@elja da se u nastavni plan dr`avnih {kola unese ve}a kulturna
raznovrsnost vodi poreklo u dru{tvenim i intelektualnim pokretima
vezanim za Revoluciju Ljudskih Prava tokom 60-ih godina pro{log
veka, kao {to su Pokret za crna~ka prava, La Raza, Pokret
ameri~kih indijanaca i @enski oslobodila~ki pokret, koji su dovodili
u pitanje na~in na koji obrazovanje, kroz svoj program i politiku
name}e dru{tvu izvesne vrednosti. Konkretan primer bila je
~injenica da gradivo iz oblasti istorije, knji`evnosti, dru{tvenih nauka i drugih oblasti svojim sadr`ajem odslikava ideje koje se mogu
okarakterisati kao eurocentri~ne predrasude. @ene, ljudi drugih
rasa ili ljudi koji nisu pripadali zapadno-evropskoj tradiciji nisu
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
31
mogli da na|u svoje mesto u nastavnim programima tog vremena.
Ovakvo odsustvo tuma~eno je kao znak opasnih etnocentri~nih,
~ak i rasisti~kih stavova.
Nikakvi poku{aji da se jedna kultura homogenizuje i da joj se
nametne jedinstveni identitet ne mogu iza}i na dobro. Svaki
poku{aj neke kulture da se prika`e kao entitet ~iji koreni le`e u
okviru nje same, kao da je sama sebe stvorila, treba da se posmatraju sa skepticizmom, jer su nerealne i stvaraju konflikt. Svaka
kultura nastala je interakcijom sa drugim kulturama i oblikovana je
{irim ekonomskim, politi~kim i ostalim silama.
Mo`e se re}i da se multikulturalizam zasniva na tri osnovna argumenta:
1. Neizbe`no je da se svet posmatra iz okvira jedne kulture, bilo
da je ona nasle|ena i bezuslovno prihva}ena ili izmenjena
promi{ljanjem ili, u retkim slu~ajevima, svesno prihva}ena.
Gledano iz perspektive multikuturalista, nikakva politi~ka doktrina
ili ideologija ne mogu da predstavljaju celokupnu istinu o ljudskom `ivotu. Svaka od njih, bilo liberalizam, konzervatizam, socijalizam ili nacionalizam predstavlja neku viziju i samim tim je
ograni~ena i pristrasna.
^injenica je da ljude oblikuje njihova sopstvena kultura, ali uticaj
kulture mo`e se prevazi}i, makar delimi~no.
3. Svaka kultura je u svom okviru u mno`ini i odra`ava konstantan
dijalog izme|u razli~itih tradicija i struja mi{ljenja. Dijalog izme|u
razli~itih kultura zahteva otvorenost za nove uticaje, `elju da se u~i
od drugih kultura i pretpostavlja da je svaka od njih sposobna za
samokriti~nost.
II. Pritisak dominantne kulture
O ONIMA KOJI SU DRUGA^IJI, O DRUGIMA, O NAMA
2. Razli~ite kulture predstavljaju razli~ite sisteme zna~enja i
shvatanja `ivota. Kako svaka jedinka mo`e da razume tek
ograni~en deo ljudskih kapaciteta i emocija i shvata tek deli}
sveukupnosti ljudskog postojanja, neophodne su im druge kulture
da bi im pomogle da bolje razumeju sami sebe, da pro{ire svoje
intelektualne i moralne horizonte, da ih sa~uva od egoizma i
o~iglednog isku{enja da sami sebe apsolutizuju. To ne zna~i da
~ovek ne mo`e voditi kvalitetan `ivot u okviru sopstvene kulture,
ali u ovom modernom, mobilnom i me|uzavisnom svetu ne mo`e
se vi{e govoriti o `ivotu u okviru jedne jedine kulture. [to opet ne
zna~i da svaka kultura odgovara njenim pripadnicima ili da se one
ne mogu porediti i kriti~ki ocenjivati. To samo zna~i da nijedna kultura nije u potpunosti bezna~ajna, da zaslu`uje neko po{tovanje,
ako ni{ta drugo onda zbog onoga {to predstavlja svojim pripadnicima, ali isto tako nijedna kultura nije savr{ena niti ima pravo da
se name}e drugima.
32
Iako je gra|anska jednakost neophodna da bi postojao ose}aj pripadnosti, ona nije dovoljna. Dr`avljanstvo je vezano za status i
prava gra|ana; pripadnost ima veze sa prihvatanjem, ose}ajem
da ste dobrodo{li, identifikacijom sa odre|enom kulturom. Ova
dva se ne podudaraju ba{ uvek. Ose}aj da ste punopravni
gra|anin, a ipak stranac, te{ko je analizirati i objasniti. Izme|u
ostalog, vezan je i za na~in na koji se {ire dru{tvo defini{e,
poni`avaju}i na~in na koji ostali ~lanovi dru{tva govore o manjinama i prezriv i povla|uju}i na~in na koji se prema njima pona{aju.
Iako su pripadnici ovih skupina u teoriji slobodni da u~estvuju u
javnom `ivotu, oni se ~esto dr`e po strani zbog straha od odbacivanja i ismevanja ili iz duboko ukorenjenog ose}aja otu|enosti.
Kada dominantna kultura defini{e manjine, na za njih poni`avaju}i
na~in i to sistematski podr`ava svim institucionalnim i ostalim
sredstvima koja su joj dostupna, ona svesno ili nesvesno proizvodi
u manjinskim grupama negativnu sliku o sebi, nedostatak
samopo{tovanja i ose}aj otu|enosti od osnovnog/konvenO UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
33
cionalnog/ve}inskog/"normalnog" dru{tva. Dru{tveno prihvatanje
je klju~no za identitet i ose}aj vrednosti jedinke. Neprihvatanje ima
i kulturnu i materijalnu osnovu i mo`e se potisnuti o{trom kritikom
dominantne kulture i radikalnim restrukturiranjem preovladavaju}ih
nejednakosti u ekonomskoj i politi~koj mo}i. Multikulturalizam
zaklju~uje da, po{to postoje vi{estruki opisi realnosti, ni jedna
ta~ka gledi{ta ne mo`e biti u potpunosti istinita. Kako je istina
jezi~ka funkcija, a jezik je ljudska tvorevina, samim tim je i istina
ljudska tvorevina. Ne mo`e se re}i da je istina iznad kulture.
ljudima" dozvoljeno prisustvo na gradskom trgu, u dru{tvu, u centru pa`nje.
Emily Jacir (Emili Jakir) postavlja instalaciju pod nazivom "Odakle
dolazimo", koja se satoji od fotografija, tekstova i projekcija. Polazna ta~ka ovog dela je pitanje koje umetnica postavlja Palestincima
koji `ive u egzilu: "Kada bih mogla da u~inim ne{to za vas, bilo
gde u Palestini, {ta bi to bilo?" Umetnica je iskoristila svoj ameri~ki
paso{ i slobodu kretanja koju joj je on davao da ispuni `elje ljudi
koji su imali ograni~en ili nikakav pristup svojoj teritoriji. "Zadaci"
koje je umetnica dobila bili su raznovrsni, po~ev od najjednostavnijih stvari, kao {to su "Popite vodu u selu mojih roditelja", "Uradite ne{to jednog obi~nog dana u Haifi, ne{to {to bih ja mo`da
u~inio da sad tamo `ivim", "Idite u Haifu i igrajte fudbal sa prvim
malim Palestincem kog vidite na ulici", do mnogo bolnijih:
"Posetite grob moje majke"... izlo`ba je tekstovima, fotografijama i
video materijalom dokumentovala umetnicu kako ispunjava ove
`elje, prelaze}i preko opasnih i ve{ta~kih granica.
Multikulturalizam kategori{e dominantnu kulturu kao kulturu belaca,
zapadnjaka, mu{karaca, hri{}ana, srednje klase i heteroseksualaca. I obrazovanje uglavnom podr`ava ovu perspektivu, izostavljaju}i doprinose mnogih: ljude drugih rasa, `ene, homoseksualce i
predstavnike razli~itih religijskih tradicija, koji su svi odreda
ignorisani i u}utkivani. Kao rezutat toga, ono {to nazivamo znanjem,
su u stvari predrasude. U tom smislu, kao preovladavaju}a kultura
isti~e se dominacija belaca, kultura fanatizma i diskriminacije, {to
bi se moglo iskupiti pridavanjem ve}e va`nosti individualnim crtama i vrlinama odre|enih kulturnih grupacija.
U svom delu "Re~i i dela tornja gradske ve}nice", umetnik Krzysztof
Wodiczko (Kristof Vodi~ko) pri~a pri~u o "druga~ijem" i "razli~itom",
pri~u o otu|enju tako {to projektuje na javnom mestu odnosno na
zidovima zgrada vezanih za institucije mo}i, slike ruku kao atributa
ljudske sudbine. Slike su pra}ene glasovima koji odjekuju preko
trga. Jedan od glasova govori pri~u zlostavljane `ene, drugi o
`ivotu narkomana, tre}i o sudbini slepog starca. Slede}a slika
pokazuje gestove rukama. Glas koji je prati govori pri~u mladi}a,
koji je homoseksualac, o fizi~kom bolu koji pro`ivljava kada ga prebiju i mentalnom bolu kada ga odbaci njegova porodica. Ruke
zlostavljane `ene, alkoholi~ara, slepca, narkomana, homoseksualca su amblemi izop{tenih i nemih. Na trenutak je "druga~ijim
O ONIMA KOJI SU DRUGA^IJI, O DRUGIMA, O NAMA
Ovo su neki od primera gde su se umetnici bavili gore navedenim
temama:
34
Instalacija-akcija "Ti{ina", koju je postavio umetnik, homoseksualac, Krzysztof Malec (Kristof Malek), posve}ena je menjanju institucionalnog prostora. Kancelarija direktora Pokrajinskog centra za
kulturu u Gdanjsku tri dana je bila transformisana tako {to je
unutra{njost bila pokrivena polenom. To {to je prostorija bila
ispunjena ovom beste`inskom materijom stvaralo je, kroz misti~nu
atmosferu, metaforu za tajne sakrivene zvani~nim }utanjem jednog
dru{tva. Ovo je predstavljalo suptilno razotkrivanje odsustva i
negacije prava seksualnih manjina u diskusijama oko novog
"demokratskog" ustava Poljske u ranim 90-im godinama. ^itav
ovaj sektor dru{tva tada je bio isklju~en iz pristupa gra|anskim
pravima.
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
35
III. Problem rasizma
pro{loj tako i o sada{njoj stvarnosti. U svojoj instalaciji, Matts Leiderstam koristi dva teleskopa, jedan usmeren na sliku Ludovica
Stavskog (Ludovik Stavski) (1806-1887) koja prikazuje uli~nu
scenu u Iasi, a drugi prikazuje, kroz prozor Palate Kulture, sli~nu
scenu na ulici u realnom vremenu. Zna~ajan je momenat da scena na slici `eli da prika`e portret naprednog i kosmopolitskog grada, me|utim u detaljnom opisu slike, koji se mo`e na}i u
muzejskim dokumentima, uop{te se ne spominje grupa Roma koji
se pojavljuju na slici. Ova izignorisana grupa ljudi prikazana nam
je na simboli~an na~in. Ovim se postavlja pitanje na~ina na koji,
grade}i kulturu i istoriju, gradimo i sopstvenu stvarnost.
Rasizam nije uro|en ljudskoj psihi, ve} predstavlja dru{tveni
fenomen sa materijalnim uzrocima. Istorijski koreni rasizma le`e u
preko 400 godina osvajanja: u vekovima kada se tvrdilo da su
Evropljani superiorniji od ljudi drugih rasa {to je doprinelo {irenju
evropske kulture.
Kao rezultat ovih predrasuda, svaka nova generacija prihvata
razli~itim kanalima rasizam dru{tva. Obrazovanje, koje je jedan od
najbitnijih faktora uticaja, se mo`e koristiti da bi se borilo protiv
toga. Da bismo odlu~ili {ta se sve mo`e smatrati znanjem,
neophodno je da se suo~imo sa pro{lo{}u i na~inima na koje smo
konstruisali sopstvenu stvarnost.
1990, u intervjuu u ~asopisu "Afterimage", Adrian Piper (Adrijan
Pajper) je izajvila: "Ja zaista `elim da promenim ljude. @elim da
moj rad pomogne ljudima da prestanu da budu rasisti hteli to oni
ili ne." Njen rad "Vizit karte" po~eo je kao akcija. Umetnica je {tampala dva tipa vizit karti da bi ih prezentovala ljudima koji su pravili
pretpostavke vezane za njen identitet. Jedna je bila {tampana za
one koji, pretpostavljaju}i da je bela, nisu oklevali da iznose
rasisti~ke primedbe u njenom prisustvu. Druga je bila za one koji
su pretpostavljali da je seksualno dostupna, jer je bila bez pratioca.
Rad "Vidi i budi vi|en. Iasi 1842." Mattsa Leiderstama (Mets Lajderstam) je intervencija na stalnoj izlo`bi u okviru Palate Kulture u
Iasiju. Na veoma suptilan na~in umetnik postavlja pitanje kako o
O ONIMA KOJI SU DRUGA^IJI, O DRUGIMA, O NAMA
Vremenom je multikulturalizam postao popularan termin i zbog
toga {to je termin "rasa" kao koncept izgubio svaki kredibilitet
nakon {to su nau~nici do{li do zaklju~ka da je u terminima
genetike i DNK, "rasa" bezna~ajna i ne mo`e se koristiti da ozna~i
razlike me|u ljudima. Samim tim je termin "kultura" po~eo da
zamenjuje termin "rasa" da bi se okarakterisale razli~ite grupacije
ljudi.
36
U instalaciji vezanoj za lokaciju "Spominji me onakvog kakav
jesam", Fred Wilson nam pokazuje kaleidoskopski multikulturalizam
istorijske Venecije iz perspektive Afro-Amerikanca iz 21. veka. U
Veneciji, koja je vekovima bila kulturna i ekonomska me|a izme|u
istoka i zapada, afri~ki muslimani u venecijanskoj umetnosti i
arhitekturi predstavljani su kao anonimne, dekorativne figure. Umetnik se pita: Ko su te crne jedinke? Kakav je bio njihov polo`aj? [ta
su oni mislili o svojim `ivotima? Da li je postojala crna~ka zajednica u Veneciji? Da bi postavio sva ova pitanja, Wilson koristi razne
medije, postavljaju}i jedne pored drugih niz radova i predmeta, od
kojih su neke izradili savremeni venecijanski umetnici, lutke koje
reprodukuju crne likove na slikama ~uvenih renesansnih umetnika, reprodukcije, istorijske predmete, fotografije i film. Materijalna
raznolikost ovih radova, koji se kre}u od preskupih lustera do jeftinih staklenih figurica, govori o mo}i kulture da usadi i feti{izuje
razlike. Wilson je `eleo da naglasi ~injenicu da istorija, rasa, pol,
prikaz, ~ak i izobilje i bogatstvo nastaju u kulturnoj ma{ti, ali traju
u stvarnosti. Ovaj niz neobi~nih izvora u stvari predstavlja jednu
mapu koja locira crna~ku Veneciju u umetnosti, mitologiji, istoriji i
popularnoj imaginaciji, ali gde svaki glas pri~a "istinitu" pri~u koja
se skriva iza predstave egzoti~ne figure u venecijanskom mitu.
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
37
O umetnicima
Krzysztof Wodiczko (ro|en 1943). Poljski umetnik koji preispituje na~in na koji javni prostor i arhitektura odslikavaju kolektivno
se}anje i istoriju. Njegovi radovi prou~avaju pojmove istorije,
demokratije, nasilja i sve neljudske aspekte dru{tvene interakcije
u savremenom svetu.
Emily Jacir (ro|ena 1970). Umetnica palestinskog porekla, radi
u brojnim medijima, mnogi njeni radovi obuhvataju tekstove,
fotografije i video zapise. Jedna od njenih osnovnih tema je
ograni~avanje pokreta i slobode.
Krzysztof Malec (ro|en 1965). Poljski umetnik.
Adrian Piper (ro|ena 1948). Konceptualna umetnica i filozof
afro-ameri~kog porekla, koncentrisana na teme rasizma, rasnih
stereotipa i ksenofobije.
Matts Leiderstam (ro|en 1956). [vedski umetnik koji istra`uje
teme identiteta, razlika, odnosa mo}i, posebno u vezi sa seksualnom orjentacijom. ^esto radi sa slikama iz muzejskih kolekcija i
adaptira brojne tekstove da bi preispitao dru{tvene konvencije,
prikazao potisnute `elje ili izlo`io podsvesno nasilje u raznovrsnim
situacijama.
Fred Wilson (ro|en 1945). Ameri~ki konceptualni umetnik, ~iji
radovi govore o rasi, etni~koj pripadnosti i kulturi, kao i o `ivotima
potla~enih i zanemarivanih grupa ljudi. Wilson kombinuje skulpturu, slikarstvo, tekst, prona|ene predmete, fotografiju, video i
audio – medije da bi stvorio dijalog izme|u izlo`enih predmeta i
publike. Jedna od va`nijih tema kojima se bavi je kritika uloge
muzeja u stvaranju politi~kog i kulturnog zna~enja.
Izvori materijala:
Gregory Jay, "What it is multiculturalism?"
http://www.uwm.edu/%7Egjay/Multicult/Multiculturalism.html
Bhikhu Parekh, "What it is multiculturalism?"
http://www.india-seminar.com/1999/484/484%20parekh.htm
[ta je u osnovi odnosa mo}i izme|u mu{karaca i `ena? [ta
ta~no opravdava pravila o tome kako bi `ena trebalo da se
pona{a i kakva bi trebalo da bude i kakav bi trebalo da bude
mu{karac? Kako ova pravila, ove unapred stvorene ideje,
oblikuju na{ svakodnevni `ivot? Mo`e li umetnost da nam
pomogne da prevazi|emo ograni~enja koja nam name}u
stereotipi?
I. [ta je feminizam?
Feminizam je kompleksan i kontradiktoran pojam, s toga svaka
njegova definicija mo`e samo biti privremena i odnositi se samo
na odre|ene delove ovog pokreta, ideologije ili filozofije. Mnogo
bi ta~nije bilo re}i da raspravljamo o vrstama feminizma.
Feminizam predstavlja politiku "usmerenu ka menjanju postoje}ih
odnosa mo}i izme|u `ena i mu{karaca u dru{tvu. Ovi odnosi
mo}i oblikuju sve oblasti `ivota, porodice, obrazovanja i
blagostanja, poslovni i politi~ki svet, kulturu i dokolicu" (C. Weedon, 1992, str. 1) – ovo bi mogla biti jedna od mogu}ih definicija.
O ONIMA KOJI SU DRUGA^IJI, O DRUGIMA, O NAMA
Prakti~ni zadatak, teme za diskusiju:
1. Cele jedne nedelje zapisujte sve diskriminiraju}e
primedbe ili situacije koje vam se dese /koje vidite oko sebe.
Ljudi su ~esto diskriminisani ako pripadaju nekoj etni~koj ili
religijskoj manjini, ako su `ene, iz polnih ili materijalnih razloga, zbog dru{tvenog statusa. Kako su razlozi za diskriminaciju razni, poku{ajte da obratite pa`nju na detalje razgovora ili
stavove koje mo`ete ~uti u raznovrsnim sredinama: na ulici,
na televiziji, u stavovima poznanika ili suseda itd.
Poglavlje V
O @ENAMA, @ENSKOM I FEMINIZMU
38
Ovi "odnosi mo}i", na~in na koji je dru{tvo organizovano, uloge
koje treba da pripadnu polovima, ~injenica da su neka iskustva
(obi~no ona koja se naj~e{}e pripisuju mu{karcima) smatrana bitnim, dok su neka druga (obi~no ona koja se naj~e{}e pripisuju
`enama) oduvek smatrana nebitnim, sve ovo se uzimalo zdravo
za gotovo, bez ikakve diskusije. Tako je podre|enost `ena smatrana za ne{to sasvim prirodno, kao predodre|enost koja se ne
mo`e prevazi}i, opravdana biolo{kom inferiorno{}u, a ne kao
dru{tvena tvorevina koja se mo`e menjati i redefinisati.
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
39
Upravo je feminizam doprineo preispitivanju ovakvih stavova,
dodao novu nijansu na~inu na koji razmi{ljamo o pitanjima identiteta, o pravu jedinke da se defini{e bez straha diskrimi{u}ih
zakona i tradicija.
III. Stereotipi
Stereotip je unapred prihva}ena ideja, veoma ~esto iskrivljena slika koju ljudi imaju o izvesnim stvarima. Stereotipi funkcioni{u kao
uputstva, kao pravila koja se moraju po{tovati da bi se "pripadalo"
odre|enom dru{tvu, bez obzira na to da li su pravedan ili ne i da
li odgovaraju ne~ijim te`njama. Na primer, re~enice kao {to su
"Uloga `ene je da bude supruga, majka i doma}ica" ili "Sramota je
da mu{karac pokazuje emocije u javnosti" su formulacije
stereotipova.
II. Binarna struktura dru{tva
Ovaj dualizam pojavljuje se u razli~itim oblicima u filozofiji, nauci,
politi~koj teoriji, kao i u na~inu na koji su dru{tveni odnosi struktuirani u svakodnevnom `ivotu. Negde su `ene povezivane sa
gotovo neljudskim stvarima, sa nesvesnim i instinktivnim, dok su
negde sistematski kori{}ene kao primer bi}a koji se vode telom
radije nego razumom i samim tim njihova uloga u dru{tvu mo`e
samo biti inferiorna i podre|ena.
Ovo su neki od radova koji preispituju stereotipe vezane za `ene:
"Allina tajna" Alla Georgieva (Ala Georgijeva) sastoji se iz tri postera
koji podse}aju na glamurozne reklame za donji ve{, naro~ito firme
Victoria's Secret. Jedino {to se ovde u pozadini ne nalazi
egzoti~na pla`a ili bazen, ve} kuhinja, mesto gde se naj~e{}e
smatra da `ena pripada. Ovim se prikazuje tenzija izme|u
stvarnosti i tu|ih o~ekivanja, izme|u glamuroznih snimaka u
~asopisima (koji podr`avaju stereotipe) iz svakodnevnog `ivota.
O ONIMA KOJI SU DRUGA^IJI, O DRUGIMA, O NAMA
Jo{ u anti~ko doba, evropska misao bila je utemeljena u suprotnostima koje su rezultirale iz polarizacije dva pola. I dok je ono
`enski rod uvek smatran kao izraz pasivne prirode, bezobli~ne,
slabe i poslu{ne, mu{ki rod je karakterisan aktivnim principom,
kao kreativan i racionalan, koji proizvodi jasne, nau~no proverljive,
univerzalne vrednosti. U zapadnja~kim tradicijama, mu{ki princip
prevazilazi sve {to je prolazno, nesvesno, nelogi~no, nepoznato,
iracionalno, ~ulno, histeri~no, to jest sve {to se, po istoj tradiciji,
vezuje za `ene. Po ovoj prvobitnoj podeli, koju smo u vidu
klasi~nog mita nasledili kroz Platonsku tradiciju, ljudi i sve {to je
ljudsko – misao, duh, istorija, jezik, umetnost – definisano je kroz
suprotnost sa haosom, prirodom, instinktivnom i svemu {to je
povezano s `enskim rodom. Na osnovu ovog primarnog dualizma
formulisani su svi ostali: kultura/priroda, red/haos, aktivnost/pasivnost,
inteligencija/emotivnost, racionalno/instinktivno, (gde se drugi termin uvek vezuje za `enski rod). Stereotipi vezani za `enski rod
predstavljaju ga kao negativan, prolazan, zavistan, pasivan, apoliti~an i asocijalan pol.
40
U seriji fotografija "Povratak prirodi", Annika von Hausswolff (Anika fon Hauzvolf) postavlja tela zlostavljanih `ena u pejza`e koji
podse}aju na slike skandinavskih romanti~ara. Ove fotografije sa
gorkom ironijom govore o verovanju da je smrt povratak prirodi, u
kontekstu u kom se `ene povezuju sa prirodom i u kontekstu u
kom je vizuelna kultura 20. veka opsednuta slikom `ene kao `rtve,
a `enskih tela kao mesta nasilja i smrti.
Barbara Kruger povezuje sliku (reklamnu fotografiju koja prikazuje lice `ene u travi sa li{}em na o~ima) i tekst (dekonstrui{u}i
poruku koju je reklama prvobitno trebalo da nosi) u "Ne}emo glumiti prirodu va{oj kulturi" da bi govorila o sterotipnim predstavama
koje opravdavaju podre|eni polo`aj `ene, kao "proizvod" prirode
u kulturi koju su stvorili mu{karci.
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
41
U svom radu, "Ako ose}a{ da je stvarno, onda jeste stvarno", Naomi Fisher (Naomi Fi{er) govori o odnosu izme|u `ene i prirode na
suptilniji, ironi~an na~in. Lik pozira, sa ma~em u ruci, okru`ena
tropskim rastinjem, ali ova personifikacija pobedonosne prirode
podriva se na vi{e na~ina. Junakinja nosi maskirni donji ve{ koji je
totalno neodgovaraju}i za predstoje}u bitku. [tavi{e, njen pobedni~ki stav pred divljom prirodom i crvenim nebom u pozadini ~ine
da izgleda kao njihova ljubavnica, a nekoliko detalja (linija horizontal, krov koji se nazire kroz rastinje) isti~u izve{ta~enost i
komiku slike i upotpunjuju ose}aj da prisustvujemo predstavi.
Ono {to vidimo nije princeza ratnica, ve} mlada `ena koja pozira
kao princeza u svom dvori{tu na Floridi. Ali kao {to i sam naziv
ka`e, ~ak i ako ova fantazija nije stvarna, sam san o tome, o tom
ose}aju slobode i mo}i, mo`e biti dovoljan u svetu u kom se, ne
samo `ene, ve} ljudi uop{te ose}aju izolovano i zbunjeno.
Ivekovi}eva jednostavno menja tekst koji prati sliku, zameniv{i
logo kompanije kodom Gen XX, a reklamnu poruku i naziv
proizvoda sa`etom istorijom slu~aja sa detaljima kao {to su: ime i
prezime `ene odre|ene `ene, razlog njenog hap{enja, datum
smrti i njeno godi{te u vreme smrti. Ovako izmenjene slike objavljene
su u modnim ~asopisima, tako da ih nepa`ljivo oko mo`e zameniti
za prave reklame. Poslednja u nizu fotografija prikazuje normalnu
mladu devojku (umesto manekenke), umetnicinu majku, koja je
bila uhap{ena i poslata u Au{vic kada je imala 23 godine. Ovaj rad
ne govori samo o odre|enom istorijskom trenutku, ve} i o pretnji
koju predstavljaju zaborav i ti{ina.
Guerrilla Girls je grupa `ena aktivista, koja uglavnom dela u Njujorku i promovi{e polnu i rasnu jednakost. ^lanice grupe su umetnice, kustoskinje i `ene koje rade u sistemu umetnosti gde im je
"vidljivost" uskra}ena i koje su svedoci na~ina na koji umetni~ki
svet sistematski ignori{e `ene. Primer njihove aktivnosti predstavlja
i slede}a slika: akt sa maskom gorile koja joj pokriva lice, sa tekstom: "Da li `ena mora da bude gola da bi u{la u Metropolitan
muzej? Manje od pet posto umetnika u Galeriji moderne umetnosti
su `ene, ali su zato `ene na osamdeset i pet posto aktova. Guerrilla Girls".
Ako se zapitamo ko su oni koji govore kroz istoriju, ko su poznati,
uo~ljivi ljudi i kakvu vrstu ~injenica, iskustava i ideja naj~es}e ~ujemo, shavti}emo da su vrlo ~esto `ene i njihova iskustva ignorisani
i da sa~injavaju takozvanu "nemu polovinu" (M. Miroiu citira u Adina
Bradeanu, Otilia Dragomir, Daniela Roventa-Frumusani, Romina
Surugiu, "Femei, cuvinte si imagini", Polirom, 2002) populacije
na{e planete.
U delu "Junakinje naroda", Sanja Ivekovi} preuzima metode i
strategije reklamnih fotografija da bi ispri~ala druga~iju pri~u, o
onome {to je namerno zaboravljeno ili jednostavno izbrisano iz
kolektivnog pam}enja. Koriste}i minimalnu intervenciju – zamenu
originalnog teksta – umetnica transformi{e prvobitnu reklamu u
~itulju `enama ubijenim u Hrvatskoj izme|u 1941. i 1945. zbog
anti-fa{isti~kih aktivnosti. Originalna reklama sa prelepim i
glamuroznim `enama ostaje u nepromenjenom obliku.
O ONIMA KOJI SU DRUGA^IJI, O DRUGIMA, O NAMA
IV Odsustvo, zaborav i ti{ina
42
V. Idealizovano telo i stvarno telo
Na{a predstava tela, bez obzira {to nam se ~ini da je uniformna,
u stvari je dru{tvena tvorevina. Slike koje nam predstavlja dru{tvo,
a pre svega mediji, name}u nam izvesne zakone i propise o tome
{ta je lepota, kako bi trebalo da izgledamo i da se pona{amo, o
tome {ta bi trebalo da o~ekujemo od svojih i tu|ih tela.
U svom radu "Moje dobrovoljne kazne", Annette Messager (Aneta
Mesa`e) fotografi{e bezbrojne tretmane i manipulacije kojima se
`ene podvrgavaju u potrazi za lepotom i mlado{}u. Ove radnje,
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
43
lite da bi vam to ograni~ilo slobodu? Da li mislite da je
mogu}e prevazi}i ograni~enja koja nam name}u polni
stereotipi, time {to }emo ih postati svesni? Imaju}i ovo na
umu, potra`ite u novinama, ~asopisima, knjigama koje ~itate,
u svojim porodicama i porodicama svojih prijatelja polne
stereotipe. Prepri~ajte doga|aje, isecite tekstove i slike iz
medija, fotografi{ite stvari na ulici i iskoristite ovaj materijal da
biste napravili kola` kojim }ete izraziti svoje mi{ljenje o ovim
stereotipovima.
2. Paralelno s tim, napravite dva spiska, jedan sa mu{kim
umetnicima kojih mo`ete da se setite, drugi sa `enskim. Da li
su ovi spiskovi uravnote`eni? Ako ne, {ta mislite koji su
razlozi zbog kojih je jedna kategorija upadljivija od druge?
3. Napi{ite kratak esej o tome {ta vas zadovoljava a {ta ne
u na~inu na koji izgledate u odnosu na idealizovane slike tela
na reklamama. Kakav je va{ odnos prema tim slikama?
Opi{ite na koji na~in one uti~u na vas.
~esto zastra{uju}e, kojima se telo podvrgava su katalogizirane:
bockanje, se~enje, elektroliza i stiskanje kozmeti~kim instrumentima 70-ih godina, koji su veoma ~esto izgledali kao naprave za
mu~enje.
Rad Maje Rakocevi}, "Sre}ni parovi", sastoji se iz niza fotografija
koje imitiraju slike sre}nih parova. Umetnica i njeni prijatelji pozirali su kao likovi u ~asopisima, u sli~noj ode}i i sli~nom okru`enju
poku{avaju}i da {to je vi{e mogu}e reprodukuju originalne slike
iz medija. Postoje, me|utim, razlike izme|u dve slike koje otkrivaju
razlaz izme|u fiktivne slike ljubavi i parova promovisanih u medijima sa jedne strane i stvarnih veza koje do`ivljavamo ili vidimo oko
sebe, podruguju}i se na~inu na koji poku{avamo da se prilagodimo
dru{tveno – nametnutoj viziji sre}e.
Prakti~an zadatak, teme za diskusiju:
1. [ta mislite koja su naj~e{}e ideje o ulogama `ena i
mu{karaca? Da li biste `eleli da se uklopite u te uloge ili mis-
Izvori materijala:
Adina Bradeanu, Otilia Dragomir, Daniela Roventa-Frumusani, Romina Surugiu,
"Femei, cuvinte si imagini", Polirom, 2002
O ONIMA KOJI SU DRUGA^IJI, O DRUGIMA, O NAMA
O umetnicima:
Alla Georgieva (ro|ena 1957). Bugarska umetnica, ~lanica grupe
umetnica "8. Mart".
Annika von Hausswolff (ro|ena 1967). [vedska umetnica, bavi
se fotografijom.
Barbara Kruger (ro|ena 1945). Ameri~ka umetnica, poznata po
svojim radovima u kojima preuzima slike i stilske forme iz sveta
mode i marketinga, koje zatim povezuje sa tekstovima koji negiraju njihovo prvobitno zna~enje i pretvaraju ih u kritiku stereotipa.
Naomi Fisher (ro|ena 1976). Ameri~ka umetnica; u svojim
fotografijama i crte`ima istra`uje kompleksne i nere{ive odnose
izme|u ljudi, tehnologije i prirode.
Sanja Ivekovi} (ro|ena 1949). Hrvatska umetnica ~iji performasi
i multimedijalni radovi preispituju istoriju `ena, njihova se}anja i
status.
Guerrilla Girls. @enska aktivisti~ka grupa, osnovana 1985,
uglavnom dela na podru~ju Njujorka i promovi{e polnu i rasnu
jednakost.
Annette Messager (ro|ena 1943). Francuska umetnica ~iji
radovi, uklju~uju}i svakodnevne materijale i predmete kao {to su
igra~ke, fotografije, vezene krpe za pra{inu i sl, preispituju tradicionalne uloge `ena i mu{karaca.
Maja Rako~evi} (ro|ena 1975). Srpska umetnica.
44
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
45
Poglavlje VI
O MO]I, KRITICI I DIJALOGU
poku{ali da izbegnu ovakve ideolo{ke pritiske." (Ileana Pintilie,
"Actionismul în România în timpul comunismului", Idea Design &
Print, Cluj, 2000). U demokratskom dru{tvu, sami umetnici biraju
da li `ele da budu politi~ki anga`ovani ili ne, da li da smatraju da
je bitno menjati stvari ili ne iz svog polo`aja kao umetnika,
gra|ana i ljudskih bi}a.
Ko je taj ko odre|uje {ta je vredno a {ta ne? Zbog ~ega su nam
potrebni ideali? Gde i kako umetnost poma`e u pronala`enju
mesta gde se ljudi mogu ose}ati slobodno?
U seriji fotografija, pod nazivom "U zatvoru", Ion Grigorescu (Jon
Grigoresku) pozira u svojoj sobi, obu~en u prugastu pid`amu
(sli~nu robija{kom odelu) u pozama koje podse}aju na zatvorske
radnje. Fotografije su slikane so~ivom "riblje oko" u okruglom
ramu, kao da su napravljene kroz {pijunku vrata }elije. Ta atmosfera konstantnog nadzora, ograni~avanja slobode i uzanog i
zagu{ljivog prostora za vreme komunisti~ke vladavine predstavljaju
temu njegovog rada.
I. Politi~ka umetnost u isto~noj Evropi i na Zapadu
Politika se odnosi na procese odlu~ivanja u okviru neke grupacije.
Iako termin naj~e{}e ozna~ava radnje vo|enja jedne zemlje, on se
tako|e koristi i da bi opisao interakcije u okviru bilo kakve grupe
ili institucije.
U svom radu "Autoportret umetnika kao kestena", umetnik Rudolf
Bone (Rudolf Bon) se pojavljuje na slikama sa {tapi}ima naguranim
u bradu koji ga spre~avaju da govori.
Koncept "politi~ka umetnost" naj~e{}e se vezuje za aktivisti~ku
umetnost, odbranu prava manjina, davanje glasa onima koji ga
nemaju i predlaganje alternativnih dru{tvenih modela. [tavi{e,
politi~ka umetnost mo`e da poslu`i da bi dala vidljivost i o~uvala
u kolektivnoj svesti dru{tvene i politi~ke ~injenice koje bi ina~e bile
zanemarene ili zaboravljene.
O MO]I, KRITICI I DIJALOGU
Odnos prema politi~koj umetnosti u isto~noj Evropi razlikovao se
od onoga na Zapadu, kao rezultat razli~itih istorijskih prilika ova
dva dela sveta. Komunizam je stvorio umetnost i kulturu koji su bili
u slu`bi njegove doktrine. Biti "politi~ki anga`ovan umetnik" je u
tim uslovim zna~ilo odbaciti li~no dostojanstvo i pravo na sopstveno mi{ljenje u zamenu za polo`aj u hijerarhiji koju je nametao
totalitarni re`im; {tavi{e, jedino su "politi~ki anga`ovani umetnici"
bili prisutni na sceni, "tako da mo`emo da govorimo o jednoj
pravoj kulturnoj '{izofreniji': sa jedne strane postojala je zvani~na,
tematska umetnost, kao direktan odgovor na 'politi~ki poredak',
sa druge strane postojala je individualisti~ka umetnost, koja je
izra`avala te`enja pojedinaca i eksperiment onih umetnika koji su
Hrvatska grupa Crveni Peristil, koja je delovala u Splitu izme|u
1968. i 1969, bojila je u crveno kamenje rimskog peristila u Splitu.
Ova akcija, pa`ljivo isplanirana, izazvala je burne proteste kod
vlasti koji su kulminirali hap{enjima.
46
Zami{ljena kao alternativa "crvenom" komunizmu Narand`asta
Alterantiva bila je poljska grupa koja se sastojala od umetnika,
istori~ara i kriti~ara umetnosti i aktivista koji su tokom osamdesetih organizovali uli~na de{avanja, miroljubivog tipa i puna
apsurdnog humora. Njihova de{avanja, koja je javnost prihvatila
sa velikim entuzijazmom, a vlasti sa nesigurno}u, podsmevala su
se zvani~nim paradama i njihovim tvrdnjama da imaju monopol
nad "istinom". Pod vo|stvom istori~ara umetnosti i aktiviste Waldemara Fydrycha (Voldemor Fidrih), Narand`asta Alternativa predstavljala je direktan odgovor nametanju vojnog zakona izme|u
1981. i 1983.
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
47
Film "Cipele za Evropu", umetnika Pavela Braila (Pavel Brailja),
dokumentuje u realnom vremenu promenu to~kova na ruskom
vozu na stanici Ungheni, na granici izme|u Moldavije i Rumunije.
To~kovi se menjaju da bi odgovarali {irini evropskih koloseka.
Operacija gde radnici podi`u vagone i stavljaju nove to~kove
predstavlja ostatak iz hladnog rata i simbolizuje razliku izme|u
stare i nove Evrope i posledice pada komunizma u zemljama pripadnicama biv{eg sovjetskog bloka.
Fiktivni junak instalacije Ilye Kabakova (Ilja Kabakov), "^ovek koji
je iz svog stana odleteo u svemir ", je jedan sanjar kome polazi za
rukom da ostvari nemogu}e: da bez i~ije pomo}i odleti u svemir.
Rad predstavlja ironi~an komentar na sovjetski projekat "osvajanja"
kosmosa i propagandu vezanu za njega. Nakon {to je sagradio
pogonski sistem u svom skromnom stanu, na{ junak nestaje u
svemiru. Oskudna i depresivna sobica u njegovoj zgradi i improvizovani pogonski sistem nagove{tavaju svakodnevnu stvarnost iza
sovjetske utopije pobede i progresa.
Nakon pada komunizma 1989, zbog ekonomsko-politi~kih promena, mnogi su bili primorani da prona|u nove na~ine pre`ivljavanja,
po~ev od neformalne ekonomije pa do migracija. U instalaciji
Mladena Stilinovi}a, "Torbari", fotografije ljudi kako napu{taju
buvlju pijacu u Zagrebu postavljene su pored nasumi~nih ise~aka
iz novina koji sadr`e ~lanke i pri~e objavljene pod rubrikama Politika, Ekonomija, Zagreb, Svet, itd. Na buvljoj pijaci ljudi naterani
siroma{tvom prodaju sve mogu}e stvari izlo`ene po novinama na
zemlji. Vesti objavljene u istim tim novinama odslikavaju politi~ki
kontekst ~ime se rutina svakodnevnog `ivota i me|unarodne vesti
stavljaju jedne pored drugih.
II. Isto~na Evropa
U filmu "Klodi" Adrijana Pacija (Adrian Paci), mladi Albanac pri~a o
uzastopnim poku{ajima da obezbedi sebi pristojan `ivot van
granica Albanije, o svojim poku{ajima da emigrira, o putovanju sa
falsifikovanim dokumentima, potkupljivanju policije, o tome kako
je bio odvojen od svoje porodice, o `ivotu u Americi. Kao pozadina Klodijevog monologa, s vremena na vreme pojavljuje se
zamagljena slika Kipa slobode i njegovih kretanja po svetu, koje
mo`emo da pratimo na animiranoj karti i koji se uvek zavr{avaju
upravo tamo gde su i po~eli, u Albaniji.
O MO]I, KRITICI I DIJALOGU
[ta je ta~no isto~na Evropa? Postoje brojne geografske, politi~ke,
ekonomske i dru{tvene definicje isto~ne Evrope. Ona je opisivana
kao region gde `ivi najve}i broj Slovena, gde su se velike svetske
imperije – Rusija, Prusija, Otomansko Carstvo i Austro-ugarska –
borile za dominaciju i mo}, kao evropska "granica" gde se zapadnja~ka civilizacija me{ala sa neevropskim kulturama, a naj~e{}e
kao mesto na kome su Sovjetska dominacija i komunizam odvajali Istok od Zapada. Ovaj raskol, koji nije bilo mogu}e prevazi}i,
~ak ni posle pada komunizma, uglavnom izaziva razlika u okolnostima u kojima se kulturno predanje razvijalo na Istoku i na
Zapadu, i zbog ~ega nam je te{ko da se me|usobno razumemo.
Okolnosti u biv{im socijalisti~kim zemljama razlikovale su se od
zemlje do zemlje, ali ograni~enje slobode izra`avanja i nostalgija
za kapitalisti~kim Zapadom, koji su povezani sa prosperitetom,
slobodom i civilizacijom, bile su svima zajedni~ke. U isto vreme je
za mnoge intelektualce iz zapadnih zemalja nekada{nji socijalisti~ki
blok predstavljao mesto gde su marksisti~ke ideje sprovo|ene u
delo, gde su utopisti~ke ideje o jednakosti napokon za`ivele i gde
je prona|ena alternative kapitalizmu. ^ak i sada, nakon pada
komunizma, razdor izazvan ovim nerazumeva-njem ne mo`e se
prevazi}i.
48
Nakon 1989, komunisti~ki simboli su uglavnom uklonjeni sa javnih
mesta. Umetnik Tamás St. Auby (Tama` Sent Aubi) je na nekoliko
dana izmenio spomenik sovjetskom vojniku u Budimpe{ti
pretvoriv{i ga u fantoma komunizma ("Statua Duh Slobode"), gde
je centralna figura zaogrnuta belim ~ar{avima. Ovim je na simO UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
49
boli~an na~in ozna~en process kroz koji su prolazile biv{e komunisti~ke dr`ave a nudilo se ironi~no re{enje za pitanje komunisti~kih
spomenika (da li ih treba uni{titi, za{tititi ili sakriti?).
Postoji vi{e aspekata kulturnog aktivizma, uz kori{}enje raznoraznih strategija i metoda kao {to su: otvaranje piratskih radio
stanica i nezavisnih medija, upotreba video – kamera da bi se
dokumentovala brutalnost policije i ~inovi korupcije na isti na~in
na koji su obi~ni gra|ani izlo`eni kamerama za nadgledanje, menjanje poruka na bilbordima, nelegalno modifikovanje sadr`aja internet sajtova da bi se raskrinkale nepravde koje ~ine institucije ili
korporacije, opona{anje preduzetni~kog pona{anja i taktika sa ciljem
da im se naru{i ugled i mnoge druge. Sve ove strategije imaju
zajedni~ku metu: velike korporacije i njihove reklamne kampanje i
isti cilj: da poka`u kakvu mo} imaju ove korporacije u dru{tvu gde
je gra|anin ~esto zamenjen za konzumenta.
Alena Kotzmannova (Alena Kocmanova) je u providnu plasti~nu
kesu stavila minijaturnu verziju spomenika St. Wencle (Sveti Vencl)
(nacionalnog simbola i junaka stvaranja ~e{kog nacionalnog identiteta u kome `enama nije bilo dozvoljeno da u~estvuju), a zatim
fotografisala tu kesu na razli~itim lokacijama {irom sveta. Kasnije
je izlagala fotografije sa spomenikom u kesi na tramvajskim stanicama u Pragu, uz slogan "Kupovina je moj hobi". Preuzev{i ovaj
simbol ~e{ke nacionalne autonomije, umetnica ga "umanjuje" i
pretvara u sliku kapitalisti~ke ideologije koja je po~ela da se {iri i
po isto~noj Evropi, ~iji imperativ nije "biti", ve} "imati".
Strategije kulturnog ometanja imaju mnogo toga zajedni~kog sa
metodama koje semiotika koristi u poku{aju da na|e skriveno
zna~enje stvari i da naglasi interpretacije koje predstavljaju alternative dominantnoj ideologiji. Semiotika se bavi prou~avanjem
"sistema zna~enja" (Roland Barthes), koji se sastoji iz verbalnih i
neverbalnih na~ina komunikacije i sadr`i slike, gestove, zvukove,
predmete i njihove kompleksne asocijacije. Uz pomo} semioti~kih
metoda mi mo`emo da preispitamo ~esto skrivena pravila,
kodove i konvencije koji proizvode "zna~enja koja su specifi~na za
odre|enu dru{tvenu grupu (tj. one na vlasti), da bi postala univerzalna i "data" za dru{tvo u celini" (Roland Barthes).
Kulturni aktivizam sastoji se od izgradnje nezavisnih platformi za
kulurno izra`avanje van granica koje name}u komercijalizam i
institucije. Jedna od formi kulturnog aktivizma je kulturno ometanje,
tj. reme}enje poruka koje {alju dominantni mediji u cilju podrivanja
oblika mo}i koji ograni~avaju i odre|uju kulturu. Kulturno ometanje
podrazumeva kori{}enje ve} postoje}ih medija (kao {to su
reklamni bilbordi) da bi se navelo na razmi{ljanje o njima i o
dru{tvu u celini, kori{}enjem njihovih sopstevnih metoda komunikacije. Ono je zasnovano na ideji da je reklama forma propagande i da postoji ograni~en broj na~ina pomo}u kojih se mogu
izbe}i efekti ove propagande u industrijalizovanim zemljama.
Prakse ometanja kulture doprinose shvatanju da bi trebalo da
postoji mesto za nezavisne na~ine komunikacije i da kulturno
izra`avanje treba da bude vi{e demokratskog karaktera i
oslobo|eno od ograni~enja koja mu name}e ekonomski sistem.
O MO]I, KRITICI I DIJALOGU
III. Kulturno ometanje
50
Strategije kulturnog ometanja poku{avaju da obezbede pravo da
umesto jednoobraznog pogleda na svet, koji diktiraju oni na vlasti,
izaberemo vi{ezna~nu sliku sveta. "Onaj koji prima poruku ima
neki preostali vid slobode: slobodu da jednu poruku ~ita na
razli~ite na~ine. Ja predla`em akciju kojom bismo potstakli publiku da kontroli{e poruku i vi{estruke mogu}nosti njene interpretacije" (Umberto Ecco).
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
51
IV. Marketing i javni prostor
Kool cigareta, "Zauvek Kool". Jednom drugom prilikom je napravio
intervenciju na McDonald's-ovom bilbordu, tako {to je, pored slike
grotesknog klovna sa svinjskim licem, napisao: "McDonald's: bolji
`ivot uz hemiju".
Grafiti i reklame imaju puno toga zajedni~kog. Oba su vezana za
{irenje poruka u javnom prostoru, oba su sveprisutna i nezaobilazna. Reklamna industrija i politi~ki anga`ovani umetnici koji
delaju u javnom prostoru imaju neke zajedni~ke strategije: da bi
preneli svoju poruku i jedni i drugi koriste psiholo{ki, estetski,
emotivni i narativni pristup. Ideja o promeni, koja je toliko bitna
politi~ki anga`ovanim umetnicima, tako|e je prisutna u marketingu koji poku{ava da se pove`e sa svojom publikom, tj.
konzumentima koriste}i naraciju, domi{ljatost i stil. To ~ini upotrebom beskrajnih ponavljanja, neverovatno visokim tehnolo{kim
nivoom na kom se reklama proizvodi, upotrebom humora, seksualnosti i promovisanjem tzv "cool" imid`a.
Billboard Liberation Front (www.billboardliberation.com) je grupa
aktivista koji menjaju klju~ne re~i na bilbordima da bi radikalno
izmenili reklamne poruke, transformi{u}i ih iz marketin{kog u antikorporativni tekst. Tako su, na primer, preko bilborda za Fact cigarete nalepili tekst "Ozbiljno sam bolestan. Pu{im samo Facts". Ili u
reklami za Nike, dodali su tekst: "Tr~ite zato {to `elite povi{icu. Ali
to nije jednostavno kada radite 60 sati dnevno u indone`anskoj
fabrici patika, a va{e prijatelje pojede mrak kada zatra`e povi{icu.
Zato mislite globalno pre nego {to odlu~ite da je cool nositi Nike".
Grupa je tako|e objavila i tekst pod nazivom "Umetnost i nauka
unapre|ivanja bilborda", koji predstavlja neku vrstu priru~nika u
kom obja{njavaju na koje sve na~ine bilbordi mogu biti modifikovani.
Me|utim, postoje fundamentalne razlike izme|u ova dva pojma:
reklame se prave da bi se manipulisalo ljudima, dok su grafiti
sredstvo samoizra`avanja. Vlasti ohrabruju i potpoma`u marketing,
dok su grafiti protivzakoniti. Celokupni legitimeitet marketinga le`i
u novcu koji je pla}en za proizvodnju reklame i u profitu koji
stvara, dok su grafiti besplatni u svakom smislu re~i i samim tim
za osudu. Drugim re~ima, ukoliko je izra`avanje mi{ljenja na
javnom mestu besplatno, onda je protivzakonito.
Ako marketin{ke agencije monopolizuju javna mesta svojim
reklamnim porukama, po~ev od autoputeva do radija i interneta,
ljudi bi trebalo da imaju slobodu da se bore protiv ovakvih poruka,
da ih kritikuju i zamene sopstvenim.
Ron English (Ron Ingli{) sitematski istra`uje odnos izme|u grafita
i marketinga, umetnosti i vandalizma, izra`avanja i manipulacije,
slobode i novca. On u sred bela dana ispisuje subverzivne poruke
preko reklamnih bilborda. Jedan primera njegovih radova predstavlja i onaj kada je postavio sliku le{a u mrtva~nici pored loga
O MO]I, KRITICI I DIJALOGU
Evo nekoliko primera kulturnog ometanja:
52
The Yes Men (www.theyesmen.org) su grupa aktivista kulturnog
ometanja koji se predstavljaju kao mo}ni ljudi ili korporacije, a
zatim koriste ovako ste~en autoritet da bi izneli prave ideje i
namere istih tih grupa koje su na vlasti. Jedan od primera je internet sajt koji su kreirali (www.gatt.org) predstavljaju}i ga kao sajt
Svetske trgovinske organizacije. Kada su na osnovu ovog sajta
primili pozivnice za u~e{}e na me|unarodnim konferencijama,
~lanovi grupacije su dr`ali govore koji su na prvi pogled delovali
veoma ozbiljno i profesionalno, ali su u stvari predlagali apsurdna
i nemogu}a re{enja pravim poslovnim ljudima koji su ih slu{ali,
kao {to je na primer, izmena monetarnog sistema u korist siroma{nih zemalja.
Joey Skaggs (D`oi Skegs), (www.joeyskaggs.com), umetnik i
medijski aktivista medija, dramatizuje imanentne opasnosti
prisutne u {tampi, koja bi radije da zabavi svog ~itaoca nego da
ga informi{e. On ovako obja{njava na~in na koji se vesti stvaraju:
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
53
"Uzmete nekoga ko radi u novinama van va{e dr`ave i date mu da
objavi pri~u o ne~em {to nije video, zatim fotokopirate tu pri~u i
po{aljete je po{tom drugom. Novinari vide da je pri~a ve} {tampana i misle da zato nema potrebe raditi dalja istra`ivanja. Tako se
pahuljica pretvara u grudvu i najzad u lavinu, i to je ono {to je
stra{no. Dolazite do ta~ke u kojoj postaje jako te{ko verovati bilo
~emu {to vam mediji ka`u." Po~ev od 1966, Joey Skaggs je ubedio nekoliko razli~itih novina da {tampaju apsurdne pri~e koje je
on izmislio (kao na primer, pri~u o hormonu koji se dobija iz mutiranih buba{vaba i koji le~i artritis, akne i bolest zra~enja). Skaggs
je kasnije na konferenciji za {tampu na kojoj je otkrio svoju prevaru izjavio: "Prevara slu`i samo kao udica. Druga faza, ona u
kojoj ja obelodanjujem prevaru, je bitan deo. Kao Joey Skaggs, ja
nisam u stanju da sazovem konferenciju za {tampu da bih pri~ao
o tome kako su mediji pretvoreni u propagandnu ma{inu vlade sa
svrhom da nas izmanipuli{u da bismo poverovali da moramo da
ratujemo na Srednjem istoku, ali kao ometa~, ja mogu na miru da
pri~am o tome u procesu razotkrivanja prevare".
Izvori materijala:
Ileana Pintilie, "Actionismul în România în timpul comunismului", Idea Design &Print,
Cluj, 2000
Mark Dery, "Culture Jamming: Hacking, Slashing and Sniping in the Empire of Signs"
www.levity.com/markdery/culturjam.html
O MO]I, KRITICI I DIJALOGU
O umetnicima:
Ion Grigorescu (ro|en 1945). Rumunski umetnik, predstavnik
konceptualne umetnosti, kao medij koristi slikarstvo, fotografiju,
performans, film i instalaciju.
Rudolf Bone (ro|en 1951). Rumunski umetnik, bavi se performansom i fotografijom.
Ilya Kabakov (ro|en 1933). Ruski umetnik, predstavnik konceptualne umetnosti; njegove instalacije, u kojima se fiktivna, li~na i
kolektivna se}anja spajaju u jedno, govore o tiranskim uslovim
`ivota za vreme komunizma i na~inima da se oni izbegnu.
Pavel Braila (ro|en 1971). Medijski umetnik iz Moldavije.
Mladen Stilinovi} (ro|en 1947). Hrvatski umetnik koji koristi humor
i ironiju u svojim delima u raznovrsnim medijima da bi govorio o
ideologiji i politici.
Adrian Paci (ro|en 1969). Albanski umetnik; u svojim radovima
u raznovrsnim medijima (video snimci, fotografija i sl.) bavi se
socijalnim i politi~kim pitanjima iz sopstvene perspektive.
Tamás St.Auby. Ma|arski konceptualni umetnik.
Alena Kotzmannova (ro|ena 1974). ^e{ka umetnica koja se
bavi feministi~kim pitanjima.
Prakti~ni zadatak, teme za diskusiju:
1. Razgovarajte sa svojim roditeljima o eri komunizma.
Zamolite ih da vam prepri~aju svoja se}anja vezana za taj
period, o svakodnevnom `ivotu, poslu koji su imali, odnosima
sa drugim ljudima (prijateljima, susedima, kolegama), o televizijskim emisijama koje su gledali, knjigama i novinama koje
su ~itali, o na~inu na koji su se odnosili prema drugim zemljama. Pitajte ih jo{ da vam ka`u ne{to o promenama koje su
nastale posle 1989. i na~inu na koji se to odrazilo na njihove
(i va{e) `ivote. Zapi{ite svoja pitanja i njihove odgovore u formi intervjua.
2. Prona|ite primere na ulici gde su slike na reklamnim
panoima u totalnoj suprotnosti sa okolinom u kojoj se nalaze.
Na primer, bilbord sa slikom sre}ne porodice koja u`iva u
svojoj lepoj ku}i u siroma{nom delu grada, na periferiji. Ili
reklamu za turisti~ku agenciju na zgradi bolnice. Fotografi{ite
ih ili opi{ite re~ima ove situacije gde je o~igledan raskol
izme|u stvari koje reklame obe}avaju i stvarnog `ivota.
3. Napi{ite kratak esej o tome koliko je za vas va`no (ili nije)
da nosite "markiranu" ode}u. Opi{ite na koji na~in posedovanje tih stvari menja (ili ne) va{u sliku o tome kako vas
drugi vide.
54
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
55
Poglavlje VII
O NA^INU NA KOJI SMO OBLIKOVANI I KAKO MI
OBLIKUJEMO SVET
[ta su mehanizmi mo}i? Koliko smo svesni na koji na~in
zakoni, koji upravljaju dru{tvom i svetom uop{te, upravljaju i
na{im `ivotima? Na koji na~in ono {to radimo odre|uje `ivote
ljudi oko nas?
Situacionisti~ki pokret (1957) postavlja krucijalna pitanja vezana
za na~in na koji su hijerarhija, mentalitet i mo} organizovani u
dru{tvu i u svetu, kao i o ulozi kulture u ovom me|uzavisnom sistemu. Guy Debord (Gi Debor), jedan od osniva~a pokreta i njegovih osnovnih teoreti~ara, analizira i obelodanjuje taktiku koju
koriste vladaju}e klase da bi konstruisale svoju ideologiju tako {to
optu`uje kapitalizam da je {tetan i nepravedan oblik dru{tvene
strukture. On veruje da se dru{tvene konstrukcije, ~ije je mehanizme vladaju}a klasa uvek nastojala da sakrije i mistifikuje, mogu
preispitati i analizirati u okviru kulturnog domena i predvi|a da do
mogu}e promene u dru{tvu mo`e do}i putem kulturne revolucije.
Tokom 50-ih godina pro{log veka situacionisti su smatrali da su
tada{nji oblici dru{tvene kontrole zasnovani na dogovoru a ne na
prisili, kao oblik kulturne hegemonije postignute kroz metamorfozu potro{a~a i medijskog dru{tva u "dru{tvo predstave". U okviru
jednog ovakvog dru{tva, jedinke konzumiraju svet koji su stvorili i
zamislili drugi, umesto da sami stvaraju svoj. Tokom prelaza iz takmi~arskog kapitalizma 19. veka organizovanog oko procesa
proizvodnje na kasniji oblik kapitalizma, koji je bio organizovan
oko potro{nje, medija, informacija i tehnologije, pojavljuju se novi
oblici dominacije i apstrakcije koji uveliko komplikuju dru{tvenu
O NA^INU NA KOJI SMO OBLIKOVANI I KAKO MI OBLIKUJEMO SVET
I. Situacionisti~ki pokret
56
stvarnost. "Predstava" je kompleksan termin koji "ujedinjuje i
obja{njava veliku raznovrsnost o~iglednih fenomena" (Guy
Debord). On se sa jedne strane odnosi na medije i potro{a~ko
dru{tvo, koji su organizovani oko konzumacije slika, proizvoda i
spektakla, ali se sa druge strane odnosi i na ogromnu institucionalnu i tehni~ku ma{ineriju savremenog kapitalizma i na sve
na~ine i metode kojima se vlast slu`i da bi na~inila svoje
"podanike" pasivnim za dru{tvenu manipulaciju i da bi prikrila
pravu prirodu i delovanja mo}i i uskra}ivanja. Predstava se koristi
kao oru|e umirenja i depolitizacije, koje slu`i da zarobi pa`nju
jedinke i skrene je sa najbitnijeg zadatka stvarnog `ivota, dok
omogu}ava rast profita kapitalisti~ke klase. Ono {to ovaj tip
dru{tva "prodaje" je san o `ivotu ispunjenom luksuzom i sre}om
koji je dostupan svima, san o tome da svako mo`e priu{titi sebi
vredne predmete i pokazivati, pristupiti, te konzumirati razne
vidove zabave i informacija; me|utim, u stvarnosti samo oni koji
su dovoljno imu}ni mogu u potpunosti u`ivati u blagodetima ovog
dru{tva, ~ije se blagostanje crpi iz `ivota i snova drugih ljudi. Oni
koji ne mogu priu{titi da sprovedu svoje fantazije o posedovanju
proizvoda, koje im ovakvo dru{tvo obe}ava u stvarnost, konstantno
su motivisani da rade sve vi{e i vi{e, dok na kraju ne ostanu
zarobljeni u za~aranom krugu rada i tro{enja, tro{enja i rada.
U jednom dru{tvu kultura je ta koja odslikava i predvi|a mogu}e
na~ine oraganizovanja `ivota. Kao jedan od pokreta ~iji je cilj da
promovi{e liberalne inovacije, kako u kulturi, tako i u svakodnevnom `ivotu, situaciuonisti~ki pokret, zastupa stav da da bi revolucionarno delanje u okviru kulture trebalo da napada patnju sa
svih strana, zaustavi eksploataciju ljuskog roda i iskoreni strasti,
kompenzacije i navike na kojima se ta eksploatacija zasniva.
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
57
II. Dva vida logike koja dele svet: dru{tvo zasnovano na
profitu i dru{tvo zasnovano na poklanjanju
drugih. Svaka osoba, koja je dobro integrisana u kapitalisti~ki sistem, trudi se da da manje, a dobije vi{e. To je stav koji stvara
antagonizam i distancu me|u igra~ima. Nehumano pona{anje
me|u ljudima nije prirodno, ali ima vi{e slo`enih uzroka, poput
konfuzije stvorene strategijama i logikama, koje promovi{u takmi~arsko pona{anje.
Institucije i dru{tvene strukture koje vladaju dru{tvom bazirane su
na principima dominacije, takmi~enja, sebi~nosti i svega sem
brige o drugima.
Poklanjanje i primanje poklona po~inje u `ivotu svake jedinke sa
jednostranim zadovoljavanjem potreba deteta od strane majke.
Kako se `ivot jedinke razvija u okviru institucionalnih i socijalnih
struktura, ova nit se menja, okre}e protiv sebe same, podi`e na
drugi nivo, koristi za dominaciju i upotrebljava metafori~ki. Jedan
od najbitnijih preokreta u niti davanja poklona je dvostruki poklon:
onaj koji se daje da bi se zauzvrat primio drugi poklon. Na{
sada{nji ekonomski sistem upravo je baziran na ovoj logici
razmene. Razmena koja ima za cilj profit, nalazi se na suprotnom
polu od poklanjanja.
Na osnovu ova dva principa (razmena i poklanjanje), formirana su
dva dijametralno razli~ita pogleda na svet, od kojih je jedan
posebno uticalo na oblikovanje mentaliteta, dru{tva i `ivota.
Kapitalizam je zasnovan na ideji o razmeni koja stvara profit.
Jedan od na~ina na koji paradigma razmene pobe|uje konkurenciju koju predstavlja paradigma poklanjanja jeste taj {to defini{e
sve kroz sopstvenu vizuru kategorizacije, takmi~enja, kvantifikacije
i veli~ine. Zbog toga {to je razmena veliki deo na{eg `ivota, koristimo njenu logiku kao prirodan na~in za posmatranje i razumevanje
svakog aspekta na{eg `ivota. Gre{ka, koja se ~ini trivijalnom,
po~inje da se koristi za ignorisanje fundamentalne razlike izme|u
davanja da bi se primilo i davanja da bi se zadovoljila potreba
O NA^INU NA KOJI SMO OBLIKOVANI I KAKO MI OBLIKUJEMO SVET
Ali da li je mogu}e sagledati stvari iz druga~ije perspektive? Ako
bismo sagledali sve na druga~iji na~in, zasnovan na jednoj druga~ijoj ekonomiji od one koja vlada svetom, na primer,na
ekonomiji poklanjanja?
58
Umetnost je va`an prostor za meditaciju, komunikativnu racionalnost i akciju, kao i za svet koji konstantno preispituje svoje
granice. Ipak, u proteklih nekoliko godina, praksa davanja je, ~ini
se, postala rado prihva}ena kao modus operandi za stvaranje
eti~ke, socijalno osetljive i politi~ki efikasne umetnosti. Umetnost
u javnom prostoru kao socijalna intervencija, na primer, je kompleksna forma umetni~ke prakse. Sastoji se od radova materijalizovanih u predmete ili akcije koji su simboli~ni za socijalna pitanja
ili prikazuju pretpostavku politi~kog stava; dizajnirani su i stvoreni
da bi se obezbedila pomo}, a njihov kontinuitet daje im efekat u
stvarnom dru{tvenom sisitemu. Tako|e, ovi radovi su procesi koji
podrazumevaju u~e{}e, gde je koncept rada, a mo`da ~ak i samo
stvaranje, rezultat kolaborativnog procesa. Oni imaju svrhu da
stvore trajan uticaj na `ivote ume{anih pojedinaca, bilo da stvaraju
korisnu uslugu ili dru{tvenu vezu ili da doprinose re{avanju socijalnog problema.
Na primer:
Projekat "Davanje" odigrao se na zavr{noj intermedijalnoj izlo`bi
koju su organizovali studenti poslednje godine NSCAD-a (Nova
Scotia College of Art and Design, u Halifaksu). Plakati u prozorima
galerije, kao i ostali promotivni materijal, informisao je posetioce
da }e u toku trajanja izlo`be i u odre|eno vreme svakog dana
mo}i da iskoriste slede}e besplatne usluge: popravku biciklova,
pri{ivanje dugmadi, obavljanje telefonskih poziva, pisanje pisama,
u~estvovanje u de~jim radionicama, {i{anje, ~itanje i sli~ne radnje.
Najve}i hit me|u studentima koji su posetili izlo`bu bilo je besplatno
{i{anje koje je nudila Leah Miller (Li Miler) koja je za uzvrat dobila
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
59
Hirsch Farm Project (Projekat na Hir{ farmi) koji se dogodio u
ruralnom kontekstu u Nortbruku u dr`avi Ilinoj opisivan je kao
"institut za intelektualne usluge zasnovan na umetnosti, koji se
bavi javnom umetno{}u, okolinom i zajednicom" i koji je spojio na
jednom mestu pojedince iz velikog broja razli~itih disciplina u periodu od nedelju dana da bi diskutovali o specifi~nim temama i
podtemama. Njihov projekat pod nazivom "Anti-spektakl i
ograni~enja javne misli" imao je za cilj da preispita "dinamiku
na~ina na koji umetnici i ostali ljudi iz te profesije komuniciraju sa
odre|enom publikom ili zajednicom i kako su njihove namere prihva}ene u javnosti". Svaki u~esnik u nekoj od "fokusnih grupa"
HFP-a trebalo je da razvije neki predlog ili esej koji se odnosi na
odgovor ili predstavlja odgovor na neku od diskusija koje su
nastale tokom te nedelje. Kao rezultat izdavana je publikacija koja
je deljena pojedincima i organizacijama koji se bave umetno{}u,
prirodnim i dru{tvenim naukama. Cilj HFP-a je bio da "stimuli{e
dijalog i podigne standarde komunikacije izme|u razli~itih zajednica i disciplina, ~iji se putevi obi~no ne ukr{taju."
Zajedni~ke aktivnosti Wochen Klausur (Vohen Klauzur), grupe
umetnika sa sedi{tem u Austriji, su do sada identifikovane po njihovim nazivima koji odslikavaju vreme provedeno na nekom projektu, na primer: Wochen Klausur 6, 8 ili 11 (tj. 6, 8 ili 11 Nedelja u
Karantinu). U jednom od svojih radova ova grupa (koju sa~injava
osam umetnika) koristila je ve} postoje}u dru{tvenu infrastrukturu
be~ke Secesije, ~uvenog izlo`benog prostora za savremenu
umetnost u Be~u, "da bi poradili na problemu besku}nika". Oni su,
kroz niz neformalnih razgovora kako sa pojedincima tako i sa
raznim grupacijama, uklju~uju}i tu i same besku}nike, predstavnike vlade i socijalnih ustanova, otkrili da da je osnovni problem be~kih besku}nika nedostatak pristupa zdravstvenoj za{titi
kao rezultat toga {to nisu zvani~no prijavljeni na zdravstveno osiguranje. Tokom nekoliko dana diskusija za okruglim stolom, umetnici
su re{ili da pribave sredstva da bi kupili autobus koji }e zatim biti
preobra`en u vi{enamenska ambulatna kola. Ova grupa je tako|e
urgirala kod lokalnih vlasti da odrede nekog lekara koji bi radio u
tom autobusu, a zatim je celokupno vo|enje ovih ambulantnih
kola preuzela organizacija Caritas. Nakon ovoga doga|aja, ministarstvo zdravlja je pru`ilo neophodnu medicinsku pomo} za vi{e
od 500 besku}nika mese~no.
O NA^INU NA KOJI SMO OBLIKOVANI I KAKO MI OBLIKUJEMO SVET
od jednog od korisnika njenih usluga, njenog kolege Andrew
McLaren (Endru Meklarena), popravku bicikla. Sli~ne razmene
de{avale su se sve vreme izlo`be. Na ovaj na~in izlo`ba je
poku{ala da u izvesnoj meri odslika jedan vid neformalne
ekonomije me|u studentima, ovoga puta vezanu za {irenje
razmene rada i usluga tako {to }e ih ponuditi {iroj javnosti. Ova
akcija dovela je u pitanje nesebi~nost, reciprocitet i razmenu.
60
Slede}i primer predstavlja projekat me|unarodne pomo}i koji su
razvili Michael LeBlanc (Mi{el Leblank), Sara-Marie Loupe (SaraMari Lup), i Michael Smedley (Majkl Smedli). Ova grupa je sa~inila
predlog o kori{}enju digitalne fotografije da bi se konstruisala
baza podataka koja bi slu`ila da se ponovo ujedine porodice
izbeglica iz Bosne i Ruande, koje su obe razru{ene skora{njim trajnim konfliktima. Ovaj projekat, nazvan "Projekat izme{tanja
izbegli~kih porodica" zapo~eo je interesovanjem Sara-Marie
Loupe za te`ak polo`aj oko 100,000 izbegli~ke dece iz Ruande
koji su razdvojena od svojih roditelja. Nakon izvesnog pripremnog
rada, grupa Halifax zapo~ela je saradnju preko interneta sa
drugim ljudima zainteresovanim za njihov projekat i nekoliko
nevladinih organizacija u Sjedinjenim Dr`avama. Baza podataka
je napravljena tako da se mo`e vrlo jednostavno koristiti i na
terenu od strane ljudi koji rade direktno sa izbegli~kom populacijom.
Prakti~an zadatak, teme za diskusiju:
1. Podelite se u grupe i poku{ajte da identifikujete neki
dru{tveni problem u zajednici u kojoj `ivite. S obzirom na to
da u organizovanom dru{tvu u kom `ivimo postoje zakoni,
institucije, prava i obaveze, poku{ajte da saznate (u nekoj
razumnoj meri) ko su ljudi koji su odgovorni za takvo stanje
stvari, u kolikoj meri i na kom nivou. Sakupite dokumentaciju
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
61
vezanu za izvore tog specifi~nog problema. Ta dokumentacija mo`e da uklju~uje razgovore sa pojedincima koji su na naki
na~in uklju~eni u taj problem ili sa drugim ljudima (~ime biste
ilustrovali na~in na koji samo dru{tvo vidi taj odre|eni problem).
GLOSAR
Aproprijacija – termin se koristi da opi{e akt kojim umetnik u
svojoj praksi upotrebljava delo drugog umetnika ili neki drugi
materijal, koji na primer pripada polju reklamnog ogla{avanja, pritom
negiraju}i pravila o jedinstvenosti dela i umetnosti i tradicionalnog
shvatanja autorskog prava.
Izvori materijala:
situationist international online
http://www.cddc.vt.edu/sionline/index.html
Bruce Barber, "Littoralist Art Practice and Communicative Action"
www.banffcentre.ca/wpg/nmsc/squat/giving.art.htm
O NA^INU NA KOJI SMO OBLIKOVANI I KAKO MI OBLIKUJEMO SVET
Asambla` – skulptura napravljena kombinovanjem raznovrsnih
industrijskih materijala, otpadaka i sl.
62
Avangarda – pojam koji je produkt skorijih istorijskih okolnosti, i
koji, sadr`avaju}i militantni aspekt, govori o potrebi za revolucionarnim programom u kulturi. Avangardne grupe u domenu
svojih aktivnosti poku{avaju da koriste odre|ene metode i organizacijske koncepte koji svoje korene imaju u revolucionarnoj politici, pa su stoga ~esto povezani sa politi~kim kriticizmom. U ovom
smislu su ustanovljene i razvijane avangardne struje (u prvoj
polovini dvadesetog veka) kao {to su Futurizam, Dadaizam,
Nadrealizam... gde je svaka od njih u svojoj inicijalnoj fazi, imala
istu `elju – da promeni stvaran svet.
Brikola` – kulturni proces imrovizacije i prilago|avanja u kom se
objekti, znakovi ili prakse uvode u druga~ije sisteme zna~enja i
kulturnog okru`enja, ~ime se njihovo zna~enje menja. Postoji
trend nagla{avanja subverzivne funkcie brikola`a gde elementi
dominantne ili, kuture shva}ene zdravo-za-gotovo, dobijaju nova
kriti~ka zna~enja
Konceptualna umetnost – pokret, nastao 60-ih godina u Evropi
i Americi, ~iji je cilj da istra`i osnovni koncept "umetnosti". U konceptualnim radovima, ideja, koncept su najva`niji, a materijalna
realizacija je sekundarna, nepostojana, nepretenciozna, dematerijalizovana.
Kultura – termin koji ozna~ava seriju odre|uju}ih karakteristika
dru{tva i dru{tvenih grupa u duhovnom, materijalnom, intelektualO UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
63
Ideologije – uverenja ili fraze sa simboli~kim punjenjem, u kojima
se svet predstavlja, interpretira i evaluira na na~in kojim se pravi,
mobili{e, orijenti{e, organizuje i pravdaju odre|eni pravci i smernice akcija i anatemizuje drugost.
nom ili emotivnom smislu. Zasnovana je na ljudskoj sposobnosti
da klasifikuje iskustva, kodira ih i komunicira kroz simbole. Rezultat toga je da ljudi koji `ive odvojeni jedni od drugih razvijaju jedinstvene kulture, ali elementi razli~itih kultura se mogu lako preneti
sa jedne grupe ljudi na drugu.
Instalacija – delo koje se mo`e do`iveti prostorno i koje se sastoji od formiranja odnosa postavkom raznih predmeta, materijala i
medija, gde je cilj da se promeni na~in na koji se odnosimo prema ode|enom prostoru.
Kustos – osoba koja organizuje izlo`bu. U savremenoj umetnosti
uloga kustosa se promi{lja, kroz postavku muzejske ili galerijske
kolekcije prema odre|enom principu i pronala`enja li~nih metoda
postavljanja izlo`be sa pretpostavkom vi{estrukih uloga, ~ime je
mogu}e da kustos bude u~esnik u procesu kreiranja umetni~kog
dela, urednik kataloga, saradnik u dizajniranju izlo`benog prostora itd.
Intervencija – termin koji se koristi kada se objekti, slike ili tekst
postavljaju u odre|eni kontekst (muzej, ulica, novine) sa namerom
da se promeni uobi~ajeni na~in percepcije umetnosti i usmeri
pa`nju na ideolo{ke i institucionalne okolnosti tog odre|enog
konteksta.
Demokratija – sistem baziran na jednakosti prava i mogu}nosti
svih individua u dru{tvu.
Medijska umetnost – generi~ki pojam, koristi se za opisivanje
umetnosti povezane sa ili proizvedene putem tehnologija koje su
izmi{ljene ili postale dostupne sredinom dvadesetog veka (video,
kompjuteri, itd).
Dokumentacija – tekstovi, mape skice, fotografije koje se
prikazju na izlo`bi ili u publikaciji da bi predstavili umetni~ko delo,
koncept ili akciju koja se desila u pro{losti, a koje je nemogu}e
predstaviti na bilo koji drugi na~in.
Performans – termin koji ozna~ava efemerne, neponovljive,
improvizovane akcije, izvedene odjednom, koje se uobi~ajeno
odnose na telo i njegove limite, i zahtevaju u~e{}e publike.
Prosvetiteljstvo – duhovni pokret Evropskih intelektualaca
razvijen u osamnaestom veku. Osnovini princip ovog pokreta je
bila vera u razum kao primarni izvor sveukupnog znanja, kao
vodi~ ljudskim aktivnostima i mera svih stvari. U racionalnoj misli i
akcijama odre|enim tim razumom, predstavnici Prosvetiteljstva su
prepoznali garant za stalni napredak ~ove~anstva, ~iji je cilj ovladavanje snagama prirode i implementacija novog, pravednijeg
socijalni poredak.
Politika – referi{e na proces dono{enja odluke u grupi. Iako termin
naj~e{}e ozna~ava odluke rukovodstva jedne zemlje tako|e se
koristi da opi{e interakciju bilo koje grupe i institucije.
In situ – rad napravljen/adaptiran specijalno za odre|enu lokaciju/mesto i fizi~kim i koncepualnim okolnostima te lokacije/mesta.
Hepening – termin koji je upotrebio ameri~ki umetnik Allan
Kaprow 1959. godine da bi opisao akciju koja je prividno
anarhi~na, a u stvari strukturisana.
GLOSAR
Hegemonija – termin koji referi{e na pojmove nadmo}i, dominacije i autoriteta.
64
O UMETNOSTI I NA[IM POGLEDIMA NA SVET
65
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
316.74:7
141.72
316.722
KRISTA, Marija
O umetnosti i na{im pogledima na svet /
H.arta [group] - Maria Crista, Anca Gyemant,
Rodica Tache ; [prevod Slobodanka Gligori},
Nikoleta Markovi}]. - Pan~evo : Kulturni centar ;
Beograd : Udru`enje umetnika DEZ ORG,
2008 (Beograd : Format). - 65 str. ; 20 cm
Prevedeno prema: About Art and the Ways We
Look at the World. - Tira` 300. - Glosar : str. 63-65.
- Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-87103-10-8 (KC)
1. \emant, Anka [autor] 2. Ta{e, Rodika [autor]
a) Sociologija umetnosti b) Feminizam
c) Multikulturalizam
COBISS.SR-ID 150878220
Download

2008 O umetnosti i nasim pogledima na svet