Bezbednost
mladih u Srbiji
KAKO MLADI PROCENJUJU DANAŠNJE
BEZBEDNOSNE PRETNJE, RIZIKE I IZAZOVE
Dragana Dulić
Svetlana Stanarević
Dragana Matović
Vesna Nikolić
FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO - SRBIJA
FUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju
današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
– sa posebnim osvrtom na problem nasilja –
– Izveštaj za 2010. godinu –
Izdavač
Fond za otvoreno društvo
Kneginje Ljubice 14, Beograd
Tel.: (+381 11) 3025 800
Faks: (+381 11) 3083 602
[email protected]
www.fosserbia.org
Za izdavača: Jadranka Jelinčić, izvršni direktor
Urednik izdanja: Mihajlo Čolak
Recenzenti: Prof. dr Ivana Simović-Hiber, prof. dr Ljubomir Stajić
Lektor: Dragana Ćatić
Tehnički urednik: Irena Đaković
Tiraž: 350 primeraka
ISBN 978-86-82303-43-5
Priprema i štampa: Dosije studio, Beograd
dr Dragana Dulić • mr Svetlana Stanarević
Dragana Matović • mr Vesna Nikolić
Bezbednost mladih u Srbiji
– kako mladi procenjuju
današnje bezbednosne
pretnje, rizike i izazove
– sa posebnim osvrtom
na problem nasilja –
– Izveštaj za 2010. godinu –
Fond za otvoreno društvo
Beograd, septembar 2010.
SADRŽAJ
UVOD
9
1. KONCEPTUALNI
MODEL
13
1.1. Analitički okvir
13
1.2. Konceptualni okvir
14
1.3. Struktura izveštaja
23
2. SISTEM
VREDNOSTI I VREDNOSNE ORIJENTACIJE MLADIH
25
2.1. Vrednosni prioriteti mladih
27
2.2. Diverzifikacija kategorije mladi
30
2.3. Društvena manipulacija
32
2.4. Individualni i kolektivni identitet
33
2.4.1. O nacionalnom identitetu
36
2.5. Socijalno okruženje i integracija mladih
37
2.6. Kulturni habitus mladih
39
3. DRUŠTVENA
SIGURNOST I MLADI
43
3.1. Bezbednosni rizici i pretnje u okruženju mladih
43
3.2. Nasilje kao bezbednosna pretnja u okruženju mladih
45
3.2.1. Faktori rizika nasilja
46
3.2.2. Društvena očekivanja
48
3.2.3. Nasilje kao životni stil mladih
48
3.2.4. Uzroci i posledice nasilja
49
3.2.5. Reakcije na nasilje
51
4. ZNAČAJ KLJUČNIH
(NE)BEZBEDNOSTI
DRUŠTVENIH INSTITUCIJA KAO IZVORA
4.1. Obrazovanje
53
53
4.1.1. Bezbednosne pretnje u obrazovanju
54
4.1.2. Nasilje u obrazovnim institucijama
57
4.1.3. Program Evropske komisije „Mladi u akciji“
58
4.2. Zdravstvene ustanove
58
4.2.1. Opšte zdravlje mladih u Srbiji
59
4.2.2. Specifični zdravstveni problemi mladih
59
4.2.3. Zdravstveno-vaspitni rad u školama
60
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
5
4.2.4. Organizacija zdravstvene zaštite za mlade
61
4.2.5. Korupcija u zdravstvu
62
4.2.6. Reforma sistema socijalne zaštite
62
4.2.7. Socijalni rad sa decom, maloletnicima sa
poremećajima u ponašanju i mladima
63
4.3. Sportske i kulturne organizacije namenjene mladima
64
4.3.1. Učestvovanje mladih u kulturnim i sportskim
dešavanjima
64
4.3.2. Kulturni i sportski sadržaji za mlade
66
5. AKTUELNI
PROGRAMI I STRATEGIJE ZA PREVAZILAŽENJE NASILJA
MEĐU MLADOM POPULACIJOM
5.1. Informisanje
69
5.2. Edukativni programi za mlade
71
5.3. Ostali pristupi problemu prevazilaženja nasilja
prema mladima
72
6. ISTRAŽIVANJE
PERCEPCIJE MLADIH O BEZBEDNOSNIM IZAZOVIMA,
RIZICIMA I PRETNJAMA
6.1. Opšte o istraživanju
75
75
6.1.1. Uvod
75
6.1.2. Svrha istraživanja
76
6.1.3. Ciljevi istraživanja
81
6.1.4. Pitanja kojima se istraživanje bavilo
82
6.2. O metodologiji istraživanja
82
6.2.1. Organizacija istraživanja
82
6.2.2. Uzorak, upitnik i metode
83
6.3. Rezultati istraživanja
6.3.1. Karakteristike ispitanika
6.3.2. Procena bezbednosne situacije u okruženju
6
69
85
85
95
6.3.3. Lični doživljaj nasilja
101
6.3.4. O nasilju – „krivci“ i neposredni povodi
107
6.3.5. Reakcije na nasilje
109
6.3.6. Izvori sigurnosti i uzori mladih
113
6.3.7. Potencijalni izvori nasilja tipični za region
115
6.3.8. Stavovi mladih o nasilju kao bezbednosnoj pretnji
i načinima za rešavanje ovog problema
117
6.3.9. Mišljenja mladih o bezbednosti, nasilju i rešenjima
tih problema
118
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
7. ZAKLJUČAK
121
8. DISKUSIJA
127
I PREPORUKE ZA BUDUĆA ISTRAŽIVANJA
8.1. Prilog I – Anketni upitnik
131
8.2. Prilog II – Spisak kancelarija za mlade koje su
učestvovale u istraživanju
140
9. LITERATURA
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
141
7
UVOD
Mladi ljudi u Srbiji suočavaju se sa brojnim problemima, kako onima koje
imaju njihovi roditelji – rastuće siromaštvo, visoka nezaposlenost i pogoršanje zdravstvenog statusa – tako i drugih koji predstavljaju jedinstven
skup kontekstualizovanih izazova, uključujući socio-ekonomske nejednakosti, političku marginalizaciju, etničke tenzije, nasleđe ratova i traumatične
prošlosti, a sa kojom ni javnost Srbije još nije „sklopila mir“. Prisutnost stalnih bezbednosnih pretnji takođe je jedan od osnovnih potencijalnih izvora
konflikata, naročito u oblastima multietničke raznolikosti. Širom zapadnog
Balkana, nerazvijeno poimanje ljudske bezbednosti, naročito na lokalnom
nivou, usporilo je razvijanje bezbednosnih mehanizama kojima bi se reagovalo na potrebe i zabrinutost svih građana i njihovih lokalnih zajednica,
što posebno pogađa populaciju mladih ljudi u Srbiji.
Srbija ima demografski nesklad i spada u vrh zemalja koje imaju negativnu
proporciju mladog i starog stanovništva, i to predstavlja sve veći pritisak za
mlade ljude. Put koji mladi ljudi prelaze od škole do radnog mesta – njihova obrazovna priprema, sposobnost da se integrišu u tržište rada i uspeh
da odgovore njegovim novim i dinamičnim zahtevima, utiče na privrednu
snagu zemlje, kao i na sistem socijalne zaštite koji je prati i podržava.
Povezanost između slabih ekonomskih šansi za mlade ljude i društvenih
nemira uveliko je poznata.1 Nezaposlenost je u vezi kako sa siromaštvom
zbog odsustva plate, tako i sa onom njenom skrivenom dimenzijom – obespravljenošću, beznađem, apatijom, nasiljem i erozijom ljudskog i društvenog kapitala.
U svetlu ozbiljne ekonomke krize u zemlji, drastičnog pada proizvodnje,
nerazvijenog i anarhičnog tržišta rada, visoke zaduženosti, visoke stope
nezaposlenosti, dramatičnog pada životnog standarda i brze i nekontrolisane urbanizacije, jasno je da su stvoreni uslovi za velike bezbednosne
rizike u zemlji, koji najviše pogađaju mlade. Ovi rizici ugrožavaju njihovu socijalnu integraciju i koheziju, a povećavaju njihovo isključivanje. Oni
podstiču nasilno ponašanje, ekstremizam i netoleranciju prema različitim
kulturnim modelima i vrednostima, i dovode do zabrinjavajućeg porasta
upotrebe droge i alkohola.
U krajnjoj liniji, društvena i ekonomska marginalizacija mladih povećava
njihovu vulnerabilnost i izloženost nasilju sa smrtnim ishodom. Zahvaljujući marginalizaciji, mnogo mladih ljudi danas se u Srbiji okreće ka jednoj
specifičnoj i novonastaloj kulturi, koja je specifična i za državu, ali koja
ima sličnosti i sa brojnim manifestacijama zapadnjačke kontrakulture. Ona
je hibridna tvorevina sastavljena od kontrakulturnih vrednosti, nezdravih
životnih stilova2, konzumerizma, ogromnog porasta korišćenja droge, alkohola i nemedicinske upotrebe anaboličkih steroida3, oponašanja izgleda
1
UNDP (2006) Youth and Violent Conflict: Society and Development in Crisis?
Bureau for Crisis Prevention and Recovery. New York: UNDP, p. 11.
2
Osim sporta i kondicionog vežbanja, mladi ljudi u Srbiji malo znaju o tome šta
predstavlja zdrav životni stil i imaju malo prilika da o tome čuju od specijalizovanih zdravstvenih radnika. Zdravstveno obrazovanje u školama je veoma
ograničeno i mahom prepušteno televiziji i masovnim medijima.
3
Po rečima jedne devojke iz Novog Pazara Erne Okapi, „najteža tema koju
mnogi političari i ljudi uopšte preskaču, jeste tema o problemima mladih da-
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
9
zvezda zabavne kulture i popularnih medija koji ih podržavaju i žive od
njih4, kao i samog nasilja. Rečju, veliki deo mlade populacije u Srbiji traži
izlaz u sredstvima koja ih dodatno degradiraju i isključuju.
Nasilje mladih ljudi predstavlja jedan od najvidljivijih oblika nasilja u društvu. Nema zajednice, koliko god bila bogata ili siromašna, urbana ili ruralna, koja je imuna na razorne posledice ovog nasilja. Širom sveta su mladi
svakodnevno i počinioci, i žrtve nasilja na ulicama, stadionima, u školama
i kafićima. Tokom prošlog veka glavni uzroci smrti adolescenata nisu više
bili prirodni, već su to postale nenamerne povrede i nasilje. Homicid i brutalno nasilje bez smrtnog ishoda, u kome učestvuju mladi, u velikoj meri
doprinose ukupnom broju prevremenih smrti, povreda i invalidnosti.5 Nasilje mladih duboko pogađa ne samo njegove žrtve, već i njihove porodice,
prijatelje i širu i užu zajednicu. Njegove posledice su vidljive ne samo po
broju smrti, bolesti i invalidnosti, već se odražavaju i na kvalitet života. Ono
u velikoj meri povećava troškove javnog zdravlja i socijalnih službi, smanjuje produktivnost, obezvređuje privatno vlasništvo, remeti funkcionisanje
društva i razara društveno tkivo.
Problem nasilja mladih ne može se posmatrati izolovano od drugih problema u vezi sa rizičnim ponašanjem. Oko 65% svih homicida uključuje
upotrebu alkohola, od strane počinioca ili žrtve. Slična zastupljenost postoji
i kod nanošenja teških fizičkih povreda hladnim oružjem, premlaćivanja i
nasilja u porodici, a što je sve povezano sa upotrebom alkohola. Na drugoj
strani, iskustva žrtve su povezana sa brojnim zdravstvenim problemima,
uključujući korišćenje alkohola i droga, ranom trudnoćom, kao i posttraumatskim poremećajima u ponašanju, fobijama, anksioznošću i depresijom.
Kako se u periodu prelaska od detinjstva do zrelosti odvija lagano razdvajanje socijalnih očekivanja i ličnih težnji mladića i devojaka, to preovlanas. U svim tim problemima najveću opasnost čini problem konzumiranja narkotika. Moj stav o tome je jednostavan i jasan. Ja nisam kao ‘drugi’ koji ‘ne
znaju’ i ‘ne vide’ šta se dešava sa mladima. Ja od toga ne pravim tabu-temu
i ne bežim, kao mnogi ostali. U predstojećem obrazloženju želim da objasnim da konzumiranje narkotika kod mladih dovodi do njihove propasti, kao i
društva u celini, pa, na kraju, i države gde je narkomanija masovna pojava. U
odbrani ove teze, mogu se predstaviti tri argumenta. Prvi ukazuje na promenu karaktera osobe koja koristi narkotike. Drugi predstavlja gubitak za samu
budućnost države u kojoj je konzumiranje narkotika jače izraženo. Treći, i poslednji, dokazuje da povećan broj zavisnika od narkotika direktno ugrožava
ugled društva/države.“
Izvor: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (2004) Odabrani eseji I. Mladi
autori, Beograd http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Eseji%201.pdf.
4
Uzori poput mladih modela i zvezda pop muzike preplavili su tržište zabave i
igraju ključnu ulogu u formiranju stila ponašanja i odevanja mladih ljudi u Srbiji. Dovoljno je samo baciti pogled na časopise posvećene modi, sportu i zabavi, ili na TV reklame, kao i na druge marketinške proizvode, pa videti da su
u njima protagonisti mladi ljudi u izazovnoj odeći, stavu i izgledu. Čini se da je
gotovo nemoguće da bilo koja masovna kampanja, kao deo neke komercijalne
ili druge operacije, bude bez mladog modela koji sugeriše opštu normu koja
treba da se sledi. Ovaj fenomen se neposredno pripisuje sve naglašenijem
konzumerizmu širom sveta, posebno u zemljama koje su u razvoju ili koje su
naglo razvile svoja tržišta i ekonomske performanse.
5
Reza, A., Krug, E. G., Mercy, J. A. (2001) Epidemiology of violent deaths in
the world. Injury Prevention, 2001, 7: 04–111.
10
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
đujuće rodne norme i stereotipi značajno utiču na način na koji se mladi
odnose prema nasilju, bilo kao žrtve bilo kao počinioci, kao i na njihovu
sposobnost i spremnost da deluju kao akteri pozitivnih promena. Suočeni
sa malim prostorom za odrastanje u tradicionalnom smislu (zaposliti se,
oženiti se, zasnovati porodicu), mladi ljudi širom sveta koriste nasilje kao
najdostupnije sredstvo kojim će dokazati svoju muževnost i/ili zrelost.
Upotreba nasilja da bi se razrešili konflikti ceni se i pretpostavlja pomirljivom ponašanju ili „mlakim“ reakcijama kao nemuževnim. Taj proces socijalizacije nasilja, kojim se ono legitimizuje i normalizuje, ima dalekosežne implikacije na način na koji se shvata i doživljava interakcija između
muškaraca i žena. Različita očekivanja mladića i devojaka utiču na kulturu
mladih, i na tipove intervencija koje treba razviti, sa gotovo isključivim fokusom na mladiće, čime se ignorišu iskustva, potrebe i interesi devojaka.
Nasilni mladi ljudi skloni su kriminalu i drugim vidovima asocijalnog ponašanja, kao što su zavisnost od droge, kompulzivno laganje, napuštanje
časova ili često izostajanje iz škole, prostitucija i tako dalje. Takođe, postoji
tesna veza između nasilja mladih i drugih oblika nasilja.6 Ukoliko su odrastali okruženi nasiljem u porodici i školi, ako su bili zloupotrebljeni ili seksualno zlostavljani, mladi često smatraju da je nasilje prihvatljivo sredstvo za
rešavanje problema. Ratno okruženje je, takođe, podsticajna sredina za
razvoj opšte kulture terora koja povećava nasilje mladih.
6
Widom, C. S. (1989) Child abuse, neglect, and violent criminal behavior. Criminology, 244: 160–166; Gartner, R. (1990) The victims of homicide: a temporal and cross-national comparison. American Sociological Review, 55: 92–106;
Briggs, C. M., Cutright, P. (1994) Structural and cultural determinants of child
homicide: a cross-national analysis. Violence and Victims, 9: 3–16.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
11
1. KONCEPTUALNI MODEL
1.1. ANALITIČKI
OKVIR
Analitički okvir ovog istraživanja inspirisan je u velikoj meri dokumentom
Svetske banke Children and Youth Framework for Action. On je definisao
glavne pretnje, ranjivosti i izazove sa kojima se suočavaju mladi, i ukazao
na strateške pravce intervencija u sektorima koji prate različite faze razvoja dece i adolscenata.7 Analitički okvir je ukazao na rizike koji nisu jednako
raspoređeni u ovim fazama životnog ciklusa, a koji se moraju otkloniti da
bi se izbegle produžene i ireverzibilne posledice na njihov kasniji život.
Ključni rizični faktori u vezi mladih ljudi odnose se na: nezaposlenost,
neadekvatnost obrazovnih programa u pogledu veze sa budućim radnim
mestom, rizična ponašanja, kao i slabo ili nikakvo učestvovanje u procesima donošenja odluka. Isključivanje omladine iz političkog odlučivanja doprinosi njihovom osećanju bespomoćnosti i marginalizacije. Ovaj izveštaj
ukazao je na to da se rešenja moraju tražiti na više nivoa – od države
(politika zapošljavanja, podrška organizacijama mladih, finansiranje programa namenjenih mladima, bolje osmišljeni i bolje implementirani programi, uključujući njihovo sprovođenje, kontrolu i evaluaciju rezultata, jačanje
korelacije između obrazovnog sistema i tržišta rada, smanjenje korupcije
u republičkim i lokalnim organima uprave, u obrazovanju, policiji, sudstvu
i pravosuđu, i drugo), do lokalne zajednice (veća participacija u procesu
odlučivanja, povećanje broja namenskih prostora za sport i dokolicu, bolji
kvalitet verske nastave, izgradnja institucionalnih kanala kojima će se jačati kapacitet organizacija mladih, podrška lokalnim nevladinim organizacijama u cilju osmišljavanja i implementacije programa namenjenih mladima,
osnivanje višenamenskih omladinskih centara, i slično).
Istraživanje kojim je predstavljen ovaj izveštaj, kroz reprezentativni uzorak
prikazuje stavove mladih izražene njihovim rečima – o tome šta bi oni uradili da se smanji nasilje u svim aspektima njihovog života. Na osnovu dobijenih rezultata, istraživački tim je definisao nekoliko prioritetnih aktivnosti
kojima bi se preveniralo nasilje mladih i opisali načini kojima pojedinci iz
svih sektora društva mogu zajedno da rade na istom cilju.
Kada se zna koliko su mladi ljudi važan faktor društvenog i ekonomskog
razvoja svoje uže i šire zajednice, i koliko je njihov svež entuzijazam bitan
za obnovu posrnulog moralnog i vrednosnog poretka u današnjoj Srbiji,
podrška njihovoj ulozi nalaže višeslojan, holistički pristup uključivanju mladih u društvo i njihovom prelasku u zrelo doba. Kako bi se pozabavio međusobno povezanim bezbednosnim, obrazovnim, zdravstvenim i životnim
potrebama mladih ljudi u Srbiji, ovaj projekt založio se i za višedimenzionalnu politiku prema mladima, koja bi se u delo sprovela većom podrškom
programima namenjenim usaglašavanju i povezivanju školskih programa i
potreba tržišta rada, neformalnom obrazovanju i učešću mladih u procesima odlučivanja na svim nivoima društva, kao i umrežavanju mladih.
7
World Bank (2005) Children and youth: A framework for action. Human Development Network. Children and Youth Unit (HDNCY) – World Bank, Washington DC, p. 7.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
13
1.2. KONCEPTUALNI
OKVIR
Termin mladi različito se tumači u zavisnosti od značenja koje mu daje jedno društvo i njegova kultura. Činjenica je da je ideja jednog jedinog rodno
izjednačenog uzrasta zrelosti zapadnjački proizvod, i da je koncept mladosti (takođe i adolescencije) socijalno i politički konstruisan, zbog čega
ga nema u afričkim društvima i, uopšte, u vrlo tradicionalnim i plemenskim
društvima. U velikoj meri, mladost predstavlja prelaznu kategoriju (i „teritoriju“) između više etabliranih društvenih kategorija detinjstva i zrelosti.8
Iako ne postoji konsenzus o definiciji, Ujedinjene nacije definišu mlade ljude kao osobe u uzrastu od 15. do 24. godine. Prema ovom određenju,
mladi obuhvataju oko 18% svetske populacije (ili više od jedne milijarde),
od kojih 85% živi u takozvanim zemljama u razvoju.9 Ipak, mi smo se
opredelili za drugu definiciju zbog ekonomičnosti (jednostavnosti) kojom
je obuhvaćen i uzrast i karakter nasilnog čina, te se u ovom izveštaju nasilje mladih definiše slično kao u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, kao
namerna upotreba fizičke snage ili sile, pretnjom ili delom, čiji su počinioci,
žrtve, ili oboje, adolescenti ili mlađe odrasle osobe, uzrasta između 15 i 29
godina, a koja rezultira, ili je verovatno da će rezultirati, povredom, smrću,
psihološkom štetom, smetnjama u razvoju ili lišavanju.10 Visoka stopa nasilja se manifestuje i u uzrastu od 30 do 35 godina, tako da bi i ovu grupu
u nekom budućem istraživanju trebalo uključiti, kako bi se bolje razumelo
i sprečilo nasilje mladih.
Same intervencije često ne uzimaju u obzir spomenuta četiri obrasca adolescentnog nasilja, iako se ovi obrasci značajno razlikuju u pogledu stabilnosti, uzroka, snage, kao i odgovarajućih intervencija. Tako, intervencije
koje su delotvorne za određen tip, to nisu za neki drugi. Štaviše, intervencije se razlikuju i po tome koje je najbolje vreme za određeni tip obrasca.
Znaci pljačkaškog i psihopatološkg nasilja mogu se, na primer, manifestovati rano u dečijem životu, pa bi se intervencije mogle započeti još u
osnovnoj školi, ili čak i ranije, dok je optimalno vreme za intervencije u
smislu preveniranja situacionog i relacionog nasilja u ranoj adolescenciji.11
Takođe valja imati na umu da se obrasci ponašanja, uključujući i nasilje,
menjaju tokom života jedne osobe.12 Period adolescencije i rane zrelosti
8
UNDP (2006) Youth and Violent Conflict: Society and Development in Crisis?
Bureau for Crisis Prevention and Recovery. New York: UNDP, p. 16.
9
Prema podacima UNDP-a, skoro 48% svetske populacije ima ispod 24 godine, a afričke zemlje se nalaze na samom vrhu po brojnosti mlade popuacije.
UNDP (2006) Youth and Violent Conflict: Society and Development in Crisis?
Bureau for Crisis Prevention and Recovery. New York: UNDP, p. 12.
10
Mercy, J. A. et al. (2003) Violence and Health: The United States in a Global
Perspective. American Journal of Public Health 2003, february 93(2): 256–261.
11
Gorman-Smith, D., Tolan, P. H. (1996). Prospects and possibilities: Next steps
in sound understanding of youth violence. Journal of Family Psychology 10,
153–157; Tolan, P. H., Gorman-Smith, D. (2002) What violence prevention can
tell us about developmental psychopathology. Development and Psychopathology, 14, 713–729; Tolan, P. H., Gorman-Smith, D., Henry, D. B. (2003)
Developmental ecology of urban males’ youth violence. Developmental Psychology 39, 274–291.
12
Dahlberg, L. L., Potter, L. B. (2001) Youth violence: developmental pathways
and prevention challenges. American Journal of Preventive Medicine 2001,
14
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
vreme je kada se nasilje, kao i drugi tipovi ponašanja, naglašeno izražavaju ili manifestuju. Razumeti kada i pod kojim okolnostima se pojavljuje
tipično nasilno ponašanje u toku razvoja jedne osobe, može da pomogne
u formulisanju intervencija, mera i politika prevencije koje će se odnositi na
najugroženije starosne grupe.13
Za probleme koji su tako složeni, kao što je nasilje mladih, ne postoje prosta rešenja. Tradicionalne, jednodimenzionalne i jednodisciplinarne intervencije, koliko god bile dobro planirane, imaju ograničen uticaj na problem.
Efikasni i efektivni odgovori na nasilje mladih zahtevaju široke inicijative
koje ne može ponuditi nijedan izolovani društveni sektor kao nijedna pojedinačna disciplina.
Ovakav pristup diktirala je i osnovna hipoteza istraživanja – da nasilje mladih perzistira jer se društvena zajednica njime ne bavi na adekvatan način.
Uobičajeni instrumenti pravosudnog sistema očigledno ne deluju, jer se
nasilje niti smanjuje, niti dobija manje violentan karakter. Zbog toga nam
je potreban obuhvatan, holistički pristup, jer je nasilje višedimenzionalno
i nijedan usko sektorski ili jednodisciplinarni pristup ne daje pozitivne rezultate. Zbog toga ovaj izveštaj, pored istraživačkog dela koji je posvećen
percepciji mladih o nasilju koje ih okružuje u svim domenima njihovog života, u formatu koji smo naveli, takođe ima i jednu normativnu dimenziju,
koja, opet, za cilj ima da ponudi preventivna rešenja.
Shodno tome, izveštaj treba da opiše faktore rizika koji povećavaju verovatnoću pojave nasilja kod mladih, kao i faktore zaštite, koji smanjuju ovu
verovatnoću. Naravno, faktori rizika ne izazivaju nužno nasilno ponašanje,
već mogu biti samo u korelaciji. Oni uključuju faktore koji su relativno nepromenljivi, kao što su: muški pol, hiperaktivnost, posedovanje niskog IQ,
ali i one faktore koji se mogu promeniti, kao što su: izloženost nasilju na
televiziji, antisocijalno ponašanje, korišćenje droge, siromaštvo, pripadnost
bandama i/ili kriminalnim klanovima, kao i zapostavljanje i/ili zlostavljanje
od roditelja. Takođe, faktori zaštite uključuju faktore koji se ne mogu menjati (ženski pol, visoki IQ) i one koji se mogu menjati (pozitivna socijalna
interakcija, svest o sankcijama u slučaju prestupa, roditeljsko nadgledanje
i praćenje, kao i priznanje koje škola daje za doprinos društvenim aktivnostima).
Postavljanje temelja za sprečavanje nasilja počinje u ranoj fazi razvitka.
Svi koji dolaze u kontakt sa mladom osobom – roditelji, nastavnici, zdravstveni i socijalni radnici – mogu da utiču na stavove mladih prema nasilju
i njegovoj upotrebi. Slično tome, svaka institucija koja je na neki način
povezana sa porodicom mlade osobe, kao što su škole, masovni mediji,
zajednica i crkve, mogu pozitivno da utiču na osećanje sigurnosti i na
njeno nenasilno ponašanje. Ako ne postoji sistemska i efektivna intervencija, rana agresija obično eskalira u kasnije nasilje i druga antisocijalna
ponašanja.
20(1S): 3–14. Dahlberg, L., Toal, S., Swahn, M., Behrens, C. (2005) Measuring violence-related attitudes, behaviors and Influences among youth: A compendium of assessment tools. Atlanta, GA: CDC, 2nd ed.
13
Youth violence: a report of the Surgeon General. Washington, DC, United States Department of Health and Human Services, 2001. (http://www.surgeongeneral.gov/library/youthviolence/)
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
15
Nasilje ima bezbroj oblika. Kao kompleksan i multidimenzionalan fenomen,
ono predstavlja izazov za istraživače i nameće slojevit pristup kako bi se
dobio obuhvatniji uvid o pojavi, koja je stara koliko i čovečanstvo i, u većem ili manjem stepenu, menja svoje manifestacije u zavisnosti od sociokulturnih, političkih, ekonomsklih ili nekih drugih prilika. Čini se da celovito
razumevanje nasilja zahteva multidisciplinarni pristup.
Najopštiji sadržaj pojma nasilje odnosi se na preteranu, nekontrolisanu,
brutalnu, zloupotrebljenu silu uperenu protiv ljudi ili stvari. Kao višeslojan
fenomen, nasilje predstavlja:
•
upotrebu sile kojom se nanosi fizička povreda ili uništenje (fizičko
nasilje)
•
izazivanje ozbiljne mentalne ili emocionalne povrede, putem poniženja, lišavanja, ili „ispiranja mozga“, bez obzira da li je sila upotrebljena ili ne (psihološko nasilje)
•
u širem smislu, kao profanisanje, skrnavljenje, ili iskazivanje nepoštovanja (nanošenje nasilja) prema nečemu što se ceni, što je
sveto ili što se voli
•
ekstremna fizička sila u prirodnom svetu, kao što su tornada, uragani i zemljotresi.14 U ovom poslednjem slučaju nasilje se pripisuje prirodnim elementima (vodi, vetru, vatri) koji su u stanju da
nanesu štetu i razaranje. Samo nasilje uključuje pretnju ili realno
nanošenje fizičke ili psihološke štete uz očekivanje da će se povrediti integritet osobe.
Uvidom u postojeću literaturu, može se reći da postoji široka saglasnost
o tome da koncept nasilja ima normativnu dimenziju, zato što karakteriše
postupke koji se ne odobravaju. U tom smislu, može se čuti teza kako
koncept nasilja počiva na spoljašnjoj perspektivi – pespektivi posmatrača
koji određuje da li je jedan čin nasilan ili nije, to jest, zašto se neki postupak kvalifikuje kao nasilan, i kada se neki subjekt može smatrati žrtvom
nasilja. Kada je reč o nasilju mladih, ono se uglavnom univerzalno negativno vrednuje, a što ga ima manje – tim bolje. Čak i kada se smatra da
je opravdano (u slučaju samoodbrane, kada je život ugrožen), nasilje se
intuitivno doživljava kao nešto loše, dakle kao prima faciae neispravno,
čak i onda kada se koristi da bi se izbeglo neko veće zlo. Međutim, ovim
ostaje otvoreno pitanje o krajnjoj moralnoj opravdanosti njegove upotrebe,
a kontroverze oko definicije pojma nasilje upravo se tiču toga kako je takva normativna „negativnost“ dodeljena konceptu. Šta je to što nasilje po
definiciji čini lošim, čak i kada je opravdano?
Pojam nasilja odavno podstiče rasprave i neslaganja oko toga šta bi bio
okvir njegovog semantičkog polja, budući da ono ne predstavlja jedinstvenu konceptualnu kategoriju. Nasilje obuhvata mnogo različitih postupaka
u brojnim različitim situacijama. Nekad nije jednostavno da te različitosti
podvedemo pod istu kategoriju, i smatramo da svi pripadaju istom fenomenu, posebno zato što nasilje nije uvek samoočevidno u nekom postupku.
14
16
Audi, R. ed. (1995) The Cambridge Dictionary of Philosophy. Cambridge University Press, p. 839.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Povlačenje oroza puške, na primer, ili pritisak na dugme kojim aktiviramo
projektil, ne mora da bude očevidno nasilan čin, ali posledice tih postupaka su nesumnjivo nasilne. Da li ih opažamo i definišemo na isti način
na koji opažamo udarac nanesen nekoj osobi – postupak koji uključuje
ljudsko ponašanje i čije se posledice stoga više instinktivno doživljavaju?
Šta reći za slučaj kada se neka osoba toliko zlostavlja fizički i mentalno
da je prinuđena da sa detetom napusti dom i potraži zaštitu u nekom nepoznatom izbegličkom logoru, bez dovoljno hrane i vode, i gde joj je život
svakodnevno ugrožen? Šta ako je počinilac ovih zlodela neko kome ste se
zavetovali da ćete ga „voleti i paziti čitav život“? Koje od ovih postupaka
smatramo nasilnim? Da li sve, ili samo neke od tih postupaka?
Pojedini autori smatraju da nasilje nije pogodno kao teorijski koncept u
društvenim naukama, već da je važno samo kao etički koncept i da, kao
takav, taj koncept treba da nađe mesto u istraživanju mira, to jest mirovnim studijama. U tom slučaju, svako podrobnije bavljenje ovim konceptom
trebalo bi da napravi razliku između denotacije i konotacije koncepta. Konotacija koncepta nasilja u velikoj meri zavisi od vrednosti, normi i interesa
onoga ko koncept koristi (upravo zbog svoje prirode koja se osuđuje).
Koncept nasilja se ne može razumeti nezavisno od koncepta sile. Ted Honderich definiše nasilje kao „upotrebu fizičke sile koja povređuje, oštećuje,
krši ili uništava ljude ili stvari“;15 Manfred Steger ukazuje na to kako nasilje uključuje „prisiljavanje“, „povređivanje“, „zlostavljanje“, „sramoćenje“, i
„silovanje“.16 Ipak, čini se da nije dobro smanjiti razliku između „nasilja“ i
„povrede“, pošto ovo može da vodi većoj zbrci, umesto nijansiranju pojmova. Dok neki postupak, koji uključuje fizičku silu, može da predstavlja
vid povređivanja, ima situacija u kojima dolazi do zlostavljanja a da se nije
koristila fizička sila, i obrnuto – da bude slučajeva fizičkog nasilja, a da
niko nije povređen. Zbog toga je potrebno da se pridržavamo distinkcija i
ispitamo da li nam je potrebna šira ili uža definicija nasilja – to jest, nasilja
kao sile ili nasilja kao povređivanja.
Pored toga što je destruktivan, nasilan čin mora biti nameran, intencionalan, kako bi se smatrao kao takav.17 Tako, na primer, Thomas Pogge
smatra da „osoba koristi fizičko nasilje ukoliko namerno postupa na takav
način da fizičkim sredstvima sprečava da druga osoba koristi svoja legitimna prava.“18 Steger smatra da „nasilje predstavlja namerno nanošenje
fizičke ili psihološke povrede nekoj osobi ili osobama.“19 Vodi se rasprava
15
Honderich, T. (2002) After the Terror. Edinburgh: Edinburgh University Press,
p. 91; Honderich, T (2005) On Political Means And Social Ends. Edinburgh
University Press, p. 15.
16
Steger, M. (2003) Judging Nonviolence: The Dispute between Realists and
Idealists. London, Routledge, p. 12.
17
Intencionalnost predstavlja glavnu odredbu u definiciji Milera (Miller, R. (1971)
Violence, Force and Coercion. In Shaffer, J. A. editor (1971) Violence. New
York, David McKay Company, pp. 9–44. Za protiv-argument videti u Audi, R.
(1971) On the Meaning and Justification of Violence. In Shaffer, J. A. editor
(1971) Violence. New York, David McKay Company, pp. 45–99.
18
Pogge, T. (1991) Coercion and Violence. In Brady, J., Garver, N. editors (1991)
Justice, Law and Violence. Philadelphia PA, Temple University Press, p. 67.
19
Steger, M. (2003), op. cit., p. 13.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
17
i oko toga da li upotreba prekomerne sile, pored toga što je namerna, treba da bude i neželjena.20 Prednost uvođenja ove odredbe ili uslova jeste
u tome što bi se odbacili oni postupci namerne i prekomerne sile koji ne
predstavljaju nasilje, kao što su hirurški zahvati, iako postoji rizik da se
neki jasni primeri nasilja ipak ne tretiraju kao takvi.21
Svaki pojedinac opaža i razume nasilje na sebi svojstven način, na osnovu svog vlastitog iskustva, individualne istorije i konteksta svog aktuelnog
života. Neki razumeju nasilje samo kao fizičku povredu i ne slažu se da
nefizički oblici agresije (npr. verbalni) budu svrstani u koncept nasilja, dok
drugi u njega uključuju i mentalnu, tj. emotivnu povredu. Za neke se ono
odnosi samo na ljudske postupke, dok za druge obuhvata i destruktivne
sile prirode – zemljotrese, uragane, oluje i slično. Slučajno naneta povreda
ili pričinjena šteta drugome ne smatra se uvek nasiljem.
Definicija nasilja zavisi, dakle, od toga gde ćemo locirati negativni normativni naboj ovog koncepta – ukazujući na to šta ga u vrednosnom smislu
čini nepoželjnim. Da li ćemo jedan agresivan postupak kvalifikovati kao
nasilan sa negativnom konotacijom, zavisi od toga šta smatramo nasiljem.
Neki pojedinci smatraju da je nasilje onaj agresivan postupak koji je nezakonit, dok drugi opet veruju da donde dok je jedan nasilan postupak
društveno prihvaćen, i štaviše podstican, nije neizostavno i vrednosno negativan/nepoželjan. Kao što Friedman primećuje: „Nasilje je delom stvar
definicije, ili barem perspektive... svako društvo definiše sferu legitimnog
privatnog nasilja.“22 Drugim rečima, legitimnost ili nelegitimnost jednog postupka ne leži u njegovom intrinzičnom kvalitetu, već u tome kako se on
definiše.
Postoje brojna svedočanstva o tome kako mnogi ljudi, kada se ponašaju
nasilno, to smatraju opravdanim i legitimnim odgovorom na neki moralni
prekršaj ili ponašanje svoje žrtve. U tom smislu, akter nasilja percepira
svoje nasilje kao vid društvene kontrole,23 dok mu ova percepcija povrede
(prekršaja, zločina, itd.) kao samopomoći služi da legitimiše svoj postupak ne samo prema žrtvi, već i prema drugim ljudima.24 Ljudi koji nanose
drugima povrede često smatraju da se ponašaju moralno i legitimno, jer
20
Keane definiše nasilje kao „neželjeno fizičko mešanje od strane jedne grupe
ili pojedinaca u odnosu na telo drugih, što za posledicu ima patnju zbog niza
efekata koji se protežu od udarca, modrica, ogrebotina, otoka ili glavobolja do
loma kostiju, srčanog napada, gubitka ekstremiteta, pa čak i do smrti.“ Keane,
J. (1996) Reflections on Violence. London, Verso, pp. 66–7.
21
Simpson smatra da u neprijateljskom okruženju pojedinac može lako da bude
povređen gotovo svačim, uključujući i fizičku povredu, te stoga onaj koji je odrastao usred previranja ili društvenog propadanja možda neće biti u stanju da
uoči da je bio podvrgnut nasilju. Simpson, E. (1970) Social Norms and Aberrations: Violence and Some Related Social Facts. Ethics, 81 (1), pp. 22–35.
22
L. M. Friedman (1993) Crime and Punishment in American History. New York,
Basic Books, p. 173.
23
Black, D. (1983) Crime as Social Control. American Sociological Review 48,
pp. 34–45.
24
Kennedy, L. W. (1988) Going It Alone: Unreported Crime and Individual SelfHelp. Journal of Criminal Justice 16: 403–12; Skogan, W. G. (1984) Reporting
Crimes to the Police: The Status of World Research. Journal of Research in
Crime and Delinquency 21, pp. 113–37.
18
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
štite nešto što cene, samo kažnjavaju one koji su se ogrešili o njihovu
vrednost.
Tradicionalni pristupi proučavanju nasilja takođe naglašavaju da su definicije nasilja zavisne od kulture, zajedno sa pretpostavkom da je nasilje pre
inherento, nego što je naučeno. Definicija nasilja koja se oslanja na uobičajeno telesno iskustvo nužno se oslanja na primaoca, žrtvu. Bez sumnje,
takav koncept nasilja neposredno uključuje ranjivost, kao i narušavanje
(povredu) nečijeg neposrednog fizičkog prostora. Ono što mučenje čini
tako strašnim jeste prisilna telesna i mentalna intimnost sa mučiteljem.
Iz ove perspektive, o nasilju razmišlja nekolicina autora. Prema Newman-u,
na primer, nasilje predstavlja „seriju događaja koja izaziva povredu ili štetu
osobama ili vlasništvu.“25 Iadicola i Shupe nasilje definišu kao „bilo koju radnju ili strukturni aranžman koji rezultira u fizičkoj ili nefizičkoj povredi jedne
ili više osoba.“26 Weiner, Zahn i Sagi definišu nasilje kao „pretnju, pokušaj ili
upotrebu fizičke sile od strane jedne ili više osoba koji ima rezultat u fizičkoj
ili nefizičkoj povredi jedne ili više osoba.“27 C. Bartol i A. Bartol definišu nasilje kao „destruktivnu fizičku agresiju namerno usmerenu da povredi druge
ljude ili stvari.“28 Berkowitz smatra da je nasilje „bilo koji vid ponašanja koji je
usmeren na to da nekoga fizički ili psihološki povredi“29
Kriminolozi Weiner, Zahn i Sagi smatraju da bilo koja definicija nasilja
mora da uzme u obzir šest faktora: stepen i tip povrede, nameru učesnika
da primeni silu ili preti njome, predmet na koji je usmerena sila, uzroke i
motivacije ponašanja, kao i njegovo opravdanje, broj involviranih ljudi i da
li je u pitanju čin (nasilje), ili propust (da se spreči nasilje).30 Nanošenje povrede, kao centralni kriterijum za definiciju nasilja, može se naći i u središtu savremene kriminološke literature. Iadicola i Shupe navode kriminološku definiciju u duhu ove perspektive po kojoj je nasilje „pretnja, pokušaj, ili
upotreba fizičke sile od strane jedne ili više osoba, koja rezultira u fizičkoj
ili nefizičkoj povredi jedne ili više osoba“.31 Problem sa „pretnjom“ i „pokušajem“, kao i ograničavanjem na fizičku silu, i ovde je prisutan.
Iadicola i Shupe, međutim, uočavaju ove probleme, te proširuju definiciju
na „bilo koju radnju ili strukturalni aranžman koji rezultira u fizičkoj ili nefizičkoj povredi prema jednoj ili više osoba.“32 Ovde je, dakle, negativno
25
Newman, G. (1998) Popular Culture and Violence: Decoding the Violence of
Popular Movies. In Frankie Bailey, F., Hale, D. eds. (1998) Popular Culture,
Crime, and Justice. Belmont, CA: West/Wadsworth, p. 40–56.
26
Iadicola, P., Shupe, A. (2003) Violence, Inequality, and Human Freedom. Lanham, MD: Rowman & Littlefield, p. 23.
27
Weiner, N. A., Zahn, M. A., Sagi, R. J (1990) Violence: Patterns, Causes, Public Policy. San Diego, Harcourt Brace Jovanovich, xiii.
28
Bartol, C. R., Bartol, A. M. (2005) Criminal Behavior: A Psychosocial Approach. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall, p. 241.
29
Berkowitz, L. (1993) Aggression: Its Causes, Consequences, and Control.
New York, McGraw-Hill, p. 3.
30
Videti: Weiner, N. A., Zahn, M. A., Sagi, R. J (1990) Violence: Patterns, Causes, Public Policy. San Diego, CA: Harcourt Brace Jovanovich.
31
Weiner, N. A., Zahn, M. A., Sagi, R. J, op. cit., p. xiii.
32
Iadicola, P., Shupe, A. (2003) Violence, Inequality, and Human Freedom. Lanham, MD: Rowman & Littlefield, p. 23.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
19
vrednovanje nasilja vezano za povredu. Oni definišu lično nasilje kao „nasilje koje se javlja među ljudima koji nisu u ulozi aktera ili predstavnika socijalne institucije“, i socijetalno nasilje. Ono se potom deli na institucionalno
– „nasilje od strane pojedinaca čiji su postupci rukovođeni ulogama koje
igraju u nekom institucionalnom kontekstu“, i strukturno nasilje – povredu
nanesenu u „kontekstu uspostavljanja, održanja, proširenja ili smanjenja
hijerarhijskog ustrojstva kategorija ljudi u društvu“. Strukturno nasilje se,
stoga, može vršiti podjednako i u ime hijerarhije, i protiv nje.
Po drugoj metodologiji, mogli bismo da razlikujemo kriminalno od nekriminalnog nasilja. Kriminalno nasilje se razlikuje od drugih oblika nasilja
po tome što ono krši zakon. Bez njega nasilje može da bude nečuveno,
demorališuće, žalosno, nemoralno, bolno, uvredljivo, deprimirajuće i tako
dalje, ali ono ne predstavlja zločin. Postoje neki vidovi nasilnog ponašanja
koji se ne mogu tolerisati u uređenom društvu, zbog čega organi vlasti
stvaraju pravila kojima se zabranjuju neke forme nasilnog ponašanja, ili
ove, pak, ograničavaju u drugim instancama. Sankcije se primenjuju na
kršenje ovih pravila.
Može se reći da je jedan čin nasilan ako ga osoba doživljava kao napad ili
namerno izlaganje opasnostima. Ova definicija obuhvata sve forme nasilja
koje Honderich određuje kao „političko nasilje“, kao i nasilje u smislu sfere
političkog kao ličnog. Veliki broj empirijskih slučajeva takođe uključuje povredu. Poput definicije koju daju Iadicola i Shupe, ova definicija se može
proširiti kako bi objasnila institucionalno i strukturno nasilje. Kao i definicija nasilja koja počiva na zajedničkom, otelotvorenom (telesnom) iskustvu
pojedinaca, ona jasno uključuje i emocionalne i psihološke forme nasilja,
koje takođe doživljavamo telesno.
Postoji nekoliko načina kako se može klasifikovati/kategorizovati nasilje:
•
po jačini nanesene povrede
Manji nasilni postupci uglavnom se lakše prihvataju nego neki ozbiljniji, teži oblici. Lakše je preći preko guranja ili ćuške, nego preko udarca
pesnicom ili nogom. Brutalnost nasilnog postupka, kao i broj ljudi žrtava koji su njime pogođeni, utiče na njegovu kvalifikaciju kao teškog,
groznog. Nasilni postupci koji uključuju bezrazložnu svirepost ili mučenje, po svoj prilici će biti percipirani u negativnom svetlu.
•
instrumentalno i ekspresivno nasilje
Instrumentalno nasilje se odnosi na nasilje upotrebljeno kao sredstvo
za ostvarenje nekog cilja (oružana pljačka pripada ovoj kategoriji). U
ekspresivnim nasilnim postupcima, sa druge strane, motivacije izražavaju neko emotivno stanje nalik besu ili ljubomori. U takvim slučajevima nasilje nešto „izražava“ i služi da bi se ispunila neka unutrašnja ili
intrinzična želja.
•
interpersonalno, institucionalno i strukturalno nasilje (Iadicola i
Shupe smatraju da postoje ova tri međusobno povezana tipa nasilja)
Interpersonalno nasilje se ogleda u napadima, silovanjima, pljačkama
i ubistvima, dakle u onome što obično nazivamo nasiljem. Institucionalno nasilje, sa druge strane, odnosi se na nasilna ponašanja koja
20
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
se odvijaju u organizovanim okruženjima. Na primer, Iadicola i Shupe
smatraju da je porodično nasilje oblik institucionalnog nasilja, zato što
se događa unutar konteksta porodice. Ovde takođe spadaju i nasilje
na radnom mestu ili korporativno nasilje33, nasilje u vojsci, religiozno,
kao i nasilje koje vrši država, pošto se svi ti oblici odvijaju u kontekstu
etabliranih socijalnih institucija. Strukturno nasilje se odnosi na diskriminatorne socijalne aranžmane koji se takođe mogu odrediti kao
nasilje.
Naime, Galtung, Iadicola i Shupe smatraju da društvene nejednakosti proizvode negativne posledice na životne uslove neke grupe i da se one mogu
uvrstiti u nasilje, pošto „nasilje može da predstavlja čin kojim se manjinskoj
grupi osporava pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, pristojnom stanovanju, adekvatnoj ishrani i drugim neophodnim stvarima za opstanak i
ljudski razvoj“.34
Najzad, nasilje se može klasifikovati i na osnovu razlikovanja: a) nasilja
kao preterane ili destruktivne sile, i b) nasilja kao povređivanja. Prvo se u
literaturi određuje kao uže ili minimalističko, a drugo kao šire ili obuhvatno
shvatanje. Ova klasifikacija omogućava da se napravi jasnija razlika između onoga što predstavlja čin nasilja i da se time izbegne tendencija da se
termin koristi kao sinonim za sve što je rđavo ili moralno pogrešno.35
Iako postoje brojni načini kojima se može definisati nasilje, većina pokušaja o kojima smo raspravljali dele izvestan skup kvaliteta, i ove široke
konceptualizacije su heuristički vredne, pošto nam omogućavaju da fenomen potpunije osvetlimo. Iz priloženih definicija može se videti da gotovo
sve nastoje da dovedu u vezu primenu fizičke sile sa povredom koja je
nanesena nekome ili nečemu. Na osnovu izloženog, postavlja se pitanje
koja bi definicija nasilja bila najbolja. Prednost ćemo dati definiciji Iadicola i
Shupe, koji određuju nasilje na sledeći način: „Nasilje predstavlja bilo koju
radnju ili strukturni aranžman koji rezultira u fizičkoj ili nefizičkoj povredi
jedne ili više osoba.“36
U istraživanju su usvojili višedimenzionalni holistički pristup i obuhvatnu
definiciju nasilja, koja uključuje i fizičku i nefizičku povredu nanesenu psi33
Korporativno nasilje jeste ciljno ponašanje menadžera i izvršnih organa firmi
koje proizvodi nerazuman rizik fizičke povrede zaposlenih, stanovništva i potrošača. Videti više u: Brownstein, H. H. (2000) The Social Reality of Violence and Violent Crime. Boston, Allyn and Bacon; Michalowski, R., Kramer, R.
(2006) State-Corporate Crime: Wrongdoing at the Intersection of Business and
Government. New Brunswick, N. J.: Rutgers University Press.
34
Iadicola, P., Shupe, A. (2003) Violence, Inequality, and Human Freedom. Lanham, MD: Rowman & Littlefield, p. 26.
35
Audi ukazuje na to kako ne treba da koristimo emotivno nabijen pojam nasilja
kada se ojađenost može bolje objasniti i tretirati pod drugim imenom, kao,
na primer, nepravda, a pogrešno identifikovanje neke bolesti može da vodi
upotrebi pogrešnog leka. – ili nikakvoj. Vidi: Audi, R. (1974) Violence, Legal
Sanctions, and Law Enforcement. In Stanage, S. M. (ed.) (1974) Reason and
Violence: Philosophical Investigations. Oxford: Blackwell, pp. 29–50, p. 38;
Audi, R. (1971) On the Meaning and Justification of Violence. In Shaffer, J. A.
(ed.) (1971) Violence. New York, David McKay Company, pp. 45–99.
36
Iadicola, P., Shupe, A. (2003) Violence, Inequality, and Human Freedom. Lanham, MD: Rowman & Littlefield, p. 23.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
21
hološkom, socijalnom, ili fizičkom biću pojedinaca i grupa. Pri tom, smatrali
smo da je bitno razgraničiti kriminalno od nekriminalnog nasilja, kako bismo jasnije istakli obrasce nasilja mladih (situaciono37, relaciono,38 pljačkaško39 i psihopatološko40 nasilje), kao i njihove implikacije u pogledu intervenisanja.
U ovom momentu pristupi prevencije, kao i podaci iz mnogih oblasti – poput obrazovanja, pravosuđa, psihologije, javnog zdravlja – počeli su da
odražavaju rastući konsenzus oko glavnih pitanja prevencije. Prevencija
nasilja će, po svoj prilici, biti uspešna onda kada se simultano odvija na
nekoliko nivoa, i kada su ovi napori povezani i integrisani. Javno zdravlje
se nalazi u jedinstvenoj poziciji da promoviše prevenciju na više nivoa i da
ovu učini što efikasnijom.
Naše društvo može efikasno da interveniše kako bi smanjilo ili sprečilo nasilje prema mladima, kao i nasilje koje oni vrše, jer nasilje nije neizbežno,
nesavladivo, ili potpuno prepušteno slučaju. Brojni faktori, kako individualni tako i društveni, doprinose individualnoj sklonosti ka nasilju, i u mogućnosti smo da mnoge od ovih faktora promenimo.
37
Situaciono nasilje se odnosi na specifične situacije koje očito funkcionišu kao
katalizatori koji vode nasilnom ponašanju i čine ga ozbiljnijim. Među ovim katalizatorima su: veoma visoka temperatura, vikendi, događaji koji izazivaju
veliki stres, frustracija u vezi sa planiranim aktivnostima, fatalni događaji koji
se nisu mogli izbeći, siromaštvo, socijalna diskriminacija i ugnjetavanje, pristupačnost, tj. dostupnost vatrenog oružja, kao i upotreba alkohola i droge. Ovom
tipu nasilja pripada prosečno više od 25% adolescentnog nasilja u gradskim
sredinama.
38
Relaciono nasilje postoji kod ličnih sporova između osoba koje se nalaze u
nekoj vezi, posebno među prijateljima i članovima porodice. Deca koja su svedoci nasilja između svojih roditelja imaju veće šanse da se ponašaju nasilno
prema svojim vršnjacma. Kod adolescenata, nasilje do koga dolazi kod zabavljanja i u toku provoda i izlazaka sa partnerom ili društvom, predstavlja posebno ozbiljnu formu relacionog nasilja. Gotovo 25% relacionog nasilja odnosi se
na adolescentno nasilje, i očigledno je da se zasniva kako na socijalnim, tako
i na psihološkim faktorima.
39
Pljačkaško nasilje, koje obuhvata od 5–8% ukupnog adolescentnog nasilnog
ponašanja, uključuje krivična dela poput otimanja, pljačke, napada bandi, koje
napadaju i pljačkaju s namerom da steknu neku korist, ili kao deo obrasca kriminalnog i antisocijalnog ponašanja. Procenjuje se da oko 20% adolescenata
izvrši neki oblik ovog nasilja, ali samo 5–8% mladića i 3–6% devojaka iz ove
grupe odgovorni su za većinu pljačkaškog nasilja. Ova vrsta nasilja je više
proučavana od ostala tri tipa nasilja. Istraživači su pronašli da je ono često
deo obrasca ozbiljnog hroničnog antisocijalnog ponašanja, da je predvidljivo,
da obično počinje u ranoj adolescenciji i da se vremenom postepeno razvija.
Ono traje još dugo nakon adolescencije, zavisi od brojnih faktora rizika, zahteva intenzivnu i ranu prevenciju i tretmane.
40
Psihopatološko nasilje iznosi tek negde oko 1% adolescentnog nasilja u gradskim i ruralnim sredinama, ali je naročito virulentno. Ono je obično ekstremno
i ponovljivo u poređenju sa drugim tipovima nasilja, a predstavlja pregnantan
primer individualne psihopatologije, koja je po svoj prilici vezana za neurološke
deficite i/ili psihološke traume. Na njega se obično gleda kao na nus-proizvod
mentalnog oboljenja, pre nego kao odgovor na situacione faktore ili kao na
znak buduće kriminalne karijere. Za razliku od intervencija koje su primerene
za druge tipove nasilja, psihofarmakologija i različite psihijatrijske tehnike namenjene su ovoj populaciji.
22
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
U osmišljavanju nacionalnih programa za sprečavanje nasilja mladih, važno je uzeti u obzir ne samo individualne kognitivne, socijalne i bihevioralne
faktore, već i socijalni sistem koji ove faktore oblikuje. Strategije sprečavanja su brojne, od kojih su neke više, a neke manje uspešne. Postoji
širok spektar mogućih rešenja za problem nasilja mladih u različitim fazama njihovog razvoja – od detinjstva do rane zrelosti, kada postoji velika
verovatnoća da će se pojaviti nasilno ponašanje ili rizici za pojam nasilnog
ponašanja.
Nisu sve ove strategije skupe – čak i one koje zahtevaju znatna sredstva
i ulaganja u resurse svakako su manje skupa u smislu novca i ljudskog
kapitala – nego alternative, da bi se dozvolilo da nasilje i dalje razara našu
decu i naše zajednice. Ipak, može se napraviti nesumnjiv napredak na
mnogim frontovima – obrazovanju, zdravlju, bezbednom okruženju, neformalnoj obuci za putovanje od škole na posao, itd. – tako što će se angažovati mladi ljudi, kao partneri u razvojnom procesu.
Obuhvatan pristup podrazumeva uključivanje mladih i njihovo osnaživanje,
zajedno sa širim i bolje fokusiranim investiranjem u programe namenjene
mladima. Čak i ako nismo u mogućnosti da odmah rešimo problem, važan
je svaki korak koji napravimo rukovođeni smernicama koje su nam dala
naučna istraživanja, te na taj način utičemo na kvalitet života mladih i svih
građana.
1.3. STRUKTURA
IZVEŠTAJA
Izveštaj je podeljen na deset poglavlja. Prvo poglavlje opisuje analitički i
konceptualni okvir istraživanja. Ovaj okvir podrazumeva pojašnjenje motiva
za sprovođenje istraživanja, uz definisanje kategorije mladih i pojašnjenje
pojma, obrazaca, faktora, oblika i prevencije nasilnog ponašanja među njima, uz navođenje relevantnih izvora, definicija i referentnih dokumenata.
U drugom poglavlju, autorke su se bavile sistemima vrednosti, vrednosnim
orijentacijama i prioritetima mladih, kao faktorima izgradnje ličnosti i ponašanja. Tu je uključena i dublja diverzifikacija kategorije mladih. Društvena
manipulacija mladima jeste pojava čiji se opis ne sreće često u stručnoj
literaturi i istraživanjima. Iz ovog razloga, autorke su opisale načine ispoljavanja manipulisanja nad mladima kao faktore koji utiču na formiranje
stavova i ponašanje. Odnos mladih prema životu, prema sebi i drugim ljudima, prezentovan je u delu o individualnom i kolektivnom identitetu, i tu je
posebna pažnja posvećena nacionalnom identitetu mladih. Za temu ovog
istraživanja bilo je bitno opisati i trenutno socijalno okruženje, integraciju i
kulturni habitus mladih, kako bi se njihovi stavovi stavili u kontekst realnog
stanja stvari i okoline u kojoj oni danas žive.
Kada se u obzir uzmu političke, društvene i ekonomske specifičnosti života
u balkanskom regionu, dolazi se do zaključka da ovo istraživanje ne bi
bilo potpuno bez opisivanja nesigurnih okolnosti u kojima mladi odrastaju i
sazrevaju. „Društvena sigurnost i mladi“ je naziv trećeg poglavlja, koje se
bavi opisom bezbednosnih rizika i pretnji u okruženju mladih, sa fokusom
na nasilje kao glavnu bezbednosnu pretnju.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
23
Kako društvene institucije imaju značajnu ulogu u socijalizaciji i regulisanju
ponašanja mladih, u četvrtom poglavlju predstavljene su društvene institucije koje imaju najznačajniju ulogu u jačanju podrške mladima.
U petom poglavlju su, kroz primere, opisani aktuelni programi i strategije
za prevazilaženje nasilja mladih u Srbiji. Ovde su navedeni i problemi na
koje mladi nailaze prilikom informisanja, učestvovanja u radu omladinskih
organizacija i povratne komunikacije sa državnim i nevladinim organizacijama, koje se bave promocijom i sprovođenjem navedenih programa i
strategija.
Srž ovog projekta je u šestom poglavlju. Svrha, ciljevi, metodologija i rezultati istraživanja o percepciji trenutne bezbednosne situacije i stavovima
prema nasilju koje ima mlada populacija Srbije, u njemu su predstavljeni
sistematično, kroz odgovarajuće grafičke prikaze, tabele i tekstualne opise.
Zaključke izvedene na osnovu rezultata sprovedenog istraživanja, te diskusije i preporuke za buduća istraživanja, autorke su rasporedile u sedmo
i osmo poglavlje ovog izveštaja.
Prilozi u vidu primerka anketnog upitnika korišćenog u istraživanju i spiska
kancelarija za mlade koje su učestvovale u realizaciji terenskog istraživanja, dati su u devetom poglavlju.
U poslednjem, desetom poglavlju, nalazi se spisak pisane i elektronske
literature koju su autorke koristile prilikom sastavljanja izveštaja.
24
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
2. SISTEM VREDNOSTI I VREDNOSNE
ORIJENTACIJE MLADIH
Iako se pojedini autori međusobno razlikuju u pogledu shvatanja i definisanja pojma vrednosti, mogu se izdvojiti određene karakteristike ovog pojma
koje su, implicitno ili eksplicitno, sadržane u razmatranjima većine autora.
Jedna takva karakteristika odnosi se na stav da vrednosti govore o ciljevima kojima pojedinci teže, a druga ukazuje na to da se vrednosti vezuju za
pojam poželjnog.
Poželjnost je jedna od osnovnih karakteristika vrednosti i, prema različitim
shvatanjima, može se odnositi na poželjan način ponašanja, na idealna
svojstva objekata koji ih čine poželjnim za ljude, ili ideje i situacije za koje
postoji uverenje da predstavljaju nešto dobro i poželjno.
Nikola Rot smatra da reći za neku osobu da ima vrednost, znači da ona
„ima trajno uverenje da je specifičan način ponašanja ili konačno stanje
egzistencije, lično i društveno poželjno u odnosu na alternativne načine
ponašanja ili konačna stanja egzistencije“.41 Vrednosti imaju svoju objektivnu i subjektivnu dimenziju. Objektivnu dimenziju mnogi autori ne priznaju, jer ona pretpostavlja postojanje vrednosti nezavisno od čoveka, kako
su se, na primer, prihvatale transcendentalne vrednosti u filozofiji Platona,
ili u religijama. Shvatanje vrednosti sa subjektivne tačke gledišta, kao nešto veoma poželjno za jedinku prema njenom ličnom ubeđenju, svakako
može da ima i dublji smisao, posebno u procesu vaspitanja deteta i mlade
osobe. Naime, podrazumeva se da u vaspitnom procesu treba svim poželjnim društvenim zahtevima, normama, principima ili uzorima ponašanja,
dati značaj vrednosti kojima se jedinka dobrovoljno podređuje, sa kojima
se identifikuje i koje, vremenom, počinje da smatra sastavnim delom sopstvenih ponašanja i ličnih stavova u svakodnevnom životu.
Vrednosti se, dakle, mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima, u zavisnosti od konteksta od kojeg polaze pojedini autori. U daljem tekstu biće
predstavljena jedna od podela koja se čini najprihvatljivijom, s obzirom na
kontekst istraživanja, a koja prepoznaje sledeće grupe vrednosti:
41
•
vrednosti od univerzalnog značaja, vanvremenske, opšteprihvaćene vrednosti, poput pravednosti, slobode, humanosti, hrabrosti,
istinoljubivosti, ekološke harmonije
•
vrednosti značajne za društvenu zajednicu, kao što su: odgovornost, patriotizam, poštovanje reda i zakona, društvena angažovanost
•
vrednosti koje ukazuju na odnose prema drugima, kao što su: altruizam, solidarnost, kooperativnost, tolerantnost, častan odnos
•
vrednosti koje se odnose na razvoj pojedinca, a u koje se svrstavaju integritet, pozitivan odnos prema radu, stvaralaštvo, samokontrola, skromnost i preduzimljivost.
Rot, N. (1972) Osnovi socijalne psihologije. Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, Beograd.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
25
Vrednosti su bazična, relativno stabilna verovanja, nastala kao rezultat socijalizacije, pod uticajem individualnog iskustva, te društvenih i kulturnih
faktora, a koji na individualnom nivou utiču na stavove i ponašanja.
Vrednosne orijentacije predstavljaju relativno stabilan kompleks opštih
principa (pojedinca i/ili društva), kojim se hijerarhijski organizuje niz odnosa između čoveka, tj. njegovih dispozicija, i objekta, odnosno njegovih
svojstava kojima zadovoljava (ili može zadovoljiti) neku od ljudskih potreba. Pod vrednosnim orijentacijama mogu se podrazumevati i socijalni stavovi, političke orijentacije, sistem životne filozofije, stil života, interesi, pa i
osobine ličnosti.42
Moguće je klasifikovati vrednosti i vrednosne orijentacije i prema motivacionom cilju prema kojem su usmerene. Tako teoretičari Schwarz i Bardi
razmatraju tzv. bazične vrednosti.43 Prva bazična vrednost predstavlja odnos između pojedinca i grupe. U zavisnosti od toga da li pokazuje konzervativan ili autonoman pol, može se govoriti o entitetima ukorenjenim u
kolektivitet, gde se poštuje društveni red, tradicija i porodična sigurnost; ili
entitet koji nalazi smisao u svojoj sopstvenoj jedinstvenosti, koja slobodno
izražava svoja unutrašnja svojstva. Druga bazična vrednost odnosi se na
odgovorno socijalno ponašanje koje će očuvati socijalnu strukturu. To znači da pojedinci moraju uzeti u obzir dobro drugih, međusobno se uskladiti
i suočiti sa neizbežnom međusobnom zavisnošću. Treća bazična vrednost
proističe iz odnosa čovečanstva i prirodnog i socijalnog okruženja.
Sistem vrednosti predstavlja set etičkih vrednosti koji se može specifikovati u sferi individualnog i u sferi društvenog. Najbolje definisan sistem
vrednosti jeste moralni kod.
Pokušavajući da daju što obuhvatniju klasifikaciju vrednosti, mnogi autori
prave duge liste sa velikim brojem (grupa) vrednosti. Da bi izmerili vrednosne orijentacije, više se opredeljuju za vlastite operacionalne definicije
nego za čvrste i jasno postavljene teorijske koncepte. Problem, na koji se
često nailazi, jeste i odnos vrednosti i sličnih pojmova kao što su: potreba,
želja, motiv, stav i interes.
U tom mnoštvu sličnih pojmova, interesantno je posmatrati odnos vrednosti i stavova, jer istraživači često polaze od pretpostavke da vrednosti
imaju neka svojstva koja pogoduju objašnjenju društvenih stavova i ponašanja. Naime, vrednosti se mogu izraziti i preko stavova, ali se ne iscrpljuju u njima. One su, dakle, opštije od stavova, uslovljavaju ih, manjim
brojem vrednosti može se objasniti širi krug stavova i ponašanja, a izazivanjem promena u vrednosnom sistemu može se promeniti čitav niz stavova.
Zbog toga su pojedini autori naglašavali značaj proučavanja vrednosti za
bolje razumevanje stavova.
Stav, kao relativno stabilna afektivna reakcija prema objektu, ima instrumentalni značaj za realizaciju vrednosti. Stavovi su višestruko determinisani, i tokom društvene krize mogu biti više određeni i nekim drugim faktorima (pre svega aktuelnim interesima), nego vrednostima.
42
Grupa autora (2004) Mladi zagubljeni u tranziciji. Centar za proučavanje alternativa, Beograd, str. 65.
43
Ibid., str. 67.
26
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
U kriznim vremenima ljudima je teško da uvide vezu između stavova prema aktuelnim pojavama i svojim temeljnim vrednostima. U takvim situacijama stavove nekad nameću autoriteti ili bivaju nametnuti putem sredstava
masovnih komunikacija i nisu autentični odraz promišljanja i unutrašnjih
svojstava pojedinca.
Svi autori koji se bave problemima vrednosti ističu značaj odnosa vrednosne orijentacije, s jedne strane, i socijalizacije ličnosti, postizanja zrelosti
ličnosti i integracije ličnosti, sa druge. Tokom procesa vaspitanja, formiranje vrednosne orijentacije ima dve dimenzije. Jedna je značajan element
procesa vaspitanja i samovaspitanja, a druga određuje pravac i sadržaj
interakcija sa socijalnom sredinom. Na taj način, vrednosna orijentacija
predstavlja suštinsku, određujuću i vodeću socijalnu karakteristiku ličnosti.
Vrednosti kao što su: istina, sloboda, jednakost, pravda, tolerantnost,
trebalo bi da se usvoje u porodici i dalje razvijaju tokom školovanja kroz
proces socijalizacije. Međutim, poimanje i usvajanje određenih vrednosti
najčešće je prepušteno slučaju, što znači da organizovan sistemski rad u
mnogim društvima gotovo da ne postoji. Vrednosti imaju višestruki značaj,
i one čine pojedince osetljivim na određene situacije i događaje koji su
vrednovani, a odbojnim ili neosetljivim prema događajima koji nisu vrednovani. Usvojeni sistem vrednosti utiče na doživljavanje pojedinih situacija
na određeni način, a može i motivisati u određenom stepenu, te samim tim
uticati na ponašanje pojedinca.
Vrednosti usvojene tokom socijalizacije rezultat su učestvovanja više faktora44 značajnih za celokupan proces socijalizacije i, pored porodice, to su
još i vršnjaci, škola, sredstva masovnih komunikacija. Na usvajanje vrednosti utiču i individualne karakteristike pojedinaca, kao što su potrebe i
crte ličnosti, i neka istraživanja ukazuju upravo na tu vezu. U psihološkim
istraživanjima vrednosnih orijentacija postoji pretpostavka o njihovom predikativnom značaju za ponašanje pojedinca.
Kultura, kao jedna od osnovnih dimenzija društva, posebno je važna za
razumevanje procesa stvaranja, profilisanja i kristalizacije sistema vrednosti. Svako društvo koje trpi velika društvena razaranja prolazi i kroz velike
promene u sistemu vrednosti. Stare vrednosti se radikalno odbacuju, a
nove još uvek nisu postigle konzistentnost. Uporedo se dešavaju i nastojanja različitih političkih i ideoloških snaga da stave pod kontrolu pojedine
segmente kulturnog života i stvaralaštva.
2.1. VREDNOSNI
PRIORITETI MLADIH
Kao što Havelka45 tvrdi da vrednosne orijentacije mogu biti veoma značajne personalne dispozicije koje ukazuju na posebnost socijalno-personalnih
entiteta koji, opet, utiču na dinamiku doživljavanja i ponašanja ljudi, tako
44
Agensi socijalizacije posreduju između društva i pojedinca prenoseći društvene standarde i norme uz određene modifikacije uslovljene osobenostima pojedinih agenasa.
45
Havelka, N. (1998) Vrednosne orijentacije adolescenata: vrednosti i svest o
sebi. Nastava i vaspitanje 5, 803–824. Beograd, Pedagoško društvo Srbije.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
27
se može jednostavnije reći da vrednosti možemo shvatiti i kao uzrok ponašanja pojedinca, koje često može imati i devijantni oblik. Različita istraživanja utvrđuju povezanost devijantnog ponašanja i osobina ličnosti, kao
što se može utvrditi i povezanost rizičnih vrednosnih orijentacija i strukture
ličnosti. Konačno, može se očekivati jaka korelacija između vrednosnih
orijentacija, osobina ličnosti i određenih oblika devijantnog ponašanja.
Na osnovu brojnih istraživanja, koja su vođena još sedamdesetih godina
prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije, utvrđena je velika heterogenost vrednosnih orijentacija.46 Prema tim istraživanjima, ovim prostorima
dominirale su tradicionalno-konzervirajuće vrednosne orijentacije, koje su
se, pre svega, ogledale u tradicionalizmu, autoritarnosti i holizmu, i bile
dodatno obogaćene socijalističkim kolektivizmom. Od početka devedesetih godina prošlog veka i tokom prve decenije dvadeset prvog veka, uočavaju se izvesna vrednosna pomeranja u smeru postepenog usvajanja
(neo)liberalnih vrednosti, iako su istraživanja na tu temu ređa i skromnijih
rezultata.
Krupan nedostatak u prodoru liberalne vrednosne orijentacije jeste samo
delimično usvajanje individualizma kao društvene vrednosti. Nasuprot njemu i dalje se održava kolektivizam kao komponenta još uvek dominantne
tradicionalne svesti, što može biti značajna prepreka sprovođenju procesa
modernizacije društveno-ekonomskih odnosa.
Ulazak Srbije u proces tranzicije doneo je promene na polju vrednosti. Proces privatizacije iznedrio je privrednike (biznismene), koji su brzo došli do
velikog bogatstva, dok su sa, druge strane, stručnjaci u međuvremenu postali višak radne snage. Takav raspored snaga kao da je slao poruke mladima da biti stručnjak nije poželjno, a da je dobro brzo i lako bogaćenje,
uglavnom na nečastan način i preko noći. Osim razorenosti u materijalnoj
sferi, sveopšta razorenost društva posebno se ogledala u politici, sferi kulture i duhovnosti, a mladi su u takvom okruženju oblikovali svoje vrednosti
i usmeravali vrednosne prioritete koji su često nosili negativan predznak.
To je bilo primereno vladajućem stilu života devedesetih, a možda nije pogrešno reći da se takav trend nastavlja i u prvoj deceniji dvadeset prvog
veka.47 Sistem vrednosti koje određuju profesionalna opredeljenja sasvim
se izmenio, dok su se autoriteti postepeno urušili. Umesto autoriteta, mladi
imaju slobodu da biraju socijalno-moralno neprihvatljive vrednosti.
Urušavanje sistema vrednosti i teškoće u društveno-ekonomskoj sferi utiču
na porodicu, koja je sve manje u prilici da usmerava ponašanje mladih.
46
O rezultatima nekih od istraživanja pogledati više u: Popović, M. (1977) Društveni slojevi i društvena svest. IDN, Beograd; Pantić, D. (1981) Vrednosne
orijentacije mladih u Srbiji. IICSSOS, Beograd; Lazić, M. (1984) Sistem i slom.
„Filip Višnjić“, Beograd
47
Postoje „svetli“ primeri koji dovode u pitanje ovu tezu. Tokom protesta 1996.
godine veliki broj mladih je učestvovao i bio aktivni deo najmirnijih i najkreativnijih protesta na ovim prostorima, a i šire. S druge strane, povodom dešavanja
proglašenja nezavisnosti Kosova, u godinama kada je demokratija „uveliko
zavladala“, bili smo svedoci da je policija dozvolila grupici adolescenata da
lomi grad, da su pojedini političari indirektno odobrili ovaj čin, a javno mnjenje
se podelilo na one koji su takvo ponašanje oštro kritikovali i druge koji su ga
pravdali kao legitiman način za iskazivanje razočarenja zbog nepravde koja je
naneta Srbiji.
28
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Mladi su postali preslobodni, izloženi brojnim životnim iskušenjima, ali i dalje ekonomsko i materijalno zavisni od roditelja. Jedan od ključnih činilaca
u vaspitanju mladih umesto porodice, države, škole i crkve, postali su mediji.48 Javni mediji, kao složen i raznovrstan sistem u javnoj sferi, nosioci
su komunikacije, izvori kulturne ponude i akteri zabave, ali se javljaju i kao
nosioci uticaja na mlade, njihov razvoj, shvatanja i interesovanja.
Osvojenu slobodu deo mladih često zloupotrebljava, koristeći je da zadovolje mnoge, pa i suvišne, potrebe ali i ekstremne želje. Dešava se da opstruiraju elementarne obaveze prema porodici i bližnjima, ili se prepuštaju
porocima i raznim oblicima zavisnosti. To ne znači da mlade treba osuditi
i u njima tražiti direktne i jedine krivce. Potrebno je sagledati društvo u
celini, njegove institucije i strukturalne promene koje stvaraju sve veće mogućnosti za sučeljavanja vrednosti i suprotstavljanja životnih stilova različitih društvenih grupa. Svaka grupa, pa i grupa mladih, pokušava da svoje
vrednosti odbrani ili nametne drugim grupama.
U istraživanjima Rota i Havelke sedamdesetih godina, kao osnovne vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji navedene su areligioznost, liberalni stavovi po pitanju socijalne integracije i kosmopolitizam, socijalizam i
ravnopravnost polova. Današnja istraživanja ukazuju na drugačije vrednosti kod mladih. Neki rezultati istraživanja pokazuju izraženu orijentaciju ka
uticaju crkve u društvu, zatim da mladi iz urbanih sredina (npr. Beograd)
imaju samo blago pozitivan stav prema ravnopravnosti polova, a da je
muška populacija više sklona seksualnoj diskriminaciji.
U odnosu na sva istraživanja, sprovedena u poslednje dve decenije, primetan je porast vrednovanja životnog stila koji doprinosi ličnoj dobiti. Iz
Zbornika Instituta za pedagoška istraživanja iz 2006. godine, saznajemo
da je „izrazita popularnost utilitarnog stila donekle i posledica odrastanja u
materijalnoj oskudici, ali i odraz usmerenosti celokupnog društva ka materijalnim vrednostima“49.
O vrednosnim prioritetima mladih govori i empirijska studija „Svakodnevnica mladih u Srbiji“,50 urađena na osnovu istraživanja među srednjoškolcima, za potrebe izrade Nacionalne strategije za mlade. Prema njenim
rezultatima, mladi su najviše okupirani ličnom ekonomskom situacijom i
mogućnošću zapošljavanja u budućnosti. Vrednosne orijentacije koje podržavaju u privatnoj sferi jesu: podrška prijatelja, ostvarenje ljubavi, sticanje samostalnosti, materijalne vrednosti i sticanje ugleda. U društvenoj
sferi to su: obezbeđivanje uslova za zapošljavanje, suzbijanje kriminala,
bolji standard građana i izgradnja društva sa humanijim odnosima.
Većinu srednjoškolaca ne interesuje politika, niti je prate putem medija, no,
uprkos tome, iskoristili bi svoje glasačko pravo. Za više od trećine mladih
48
Vrednosti poput kulta kriminala i oružja, vladavine sile i nasilja, političkog jednoumlja i konformizma devedesetih promovisali su upravo masovni mediji.
49
Joksimović, S., Maksić, S. (2006) Vrednosne orijentacije adolescenata: usmerenost prema sopstvenoj dobrobiti i dobrobiti drugih. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd.
50
Studiju je empirijski obradio Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2007/2008. godine.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
29
veliki problemi su nedovoljan broj zanimljivih mesta za provod (46%), nedostatak slobodnog vremena (41%) i dosada (35%).
Vrednosti mladih su u korelaciji i sa njihovim uzorima. To su najčešće ličnosti sa estrade i uspešni sportisti, čiji veliki uspeh prati i velika finansijska
dobit. Takođe je zabrinjavajuć podatak da trećina učenika uopšte ne čita,
ili čita samo ono što je obavezna literatura za školu. Veliki procenat mladih
koristi kompjutere, ali pretežno za slušanje muzike, razvijanje socijalnih
mreža i gledanje holivudskih filmova, a najmanje kao jedan od načina da
se obrazuju.
Podaci o vrednosnim orijentacijama pojedinih kategorija mladih, prikupljani
u različitim vremenskim periodima, omogućavaju da se dobije uvid u stabilnost ili promenljivost vrednosnog profila mladih, kao i u uticaj aktuelnih
društvenih okolnosti na pojedina vrednosna opredeljenja. Na osnovu merenja stavova po određenim pitanjima, mogu se proceniti i pretpostaviti
vrednosti i vrednosne orijentacije koje leže u osnovi tih stavova. Takođe,
može se uočiti način na koji se vrši postepeno menjanje sistema vrednosti,
mogu se otkriti promene u vrednosnim prioritetima, i utvrditi „glavni krivci“ koji doprinose tim promenama. Novi sistem vrednosti ne podrazumeva
uvek samo pozitivne pomake na prelasku iz starog u novo, ali bi bilo poželjno da se upravo to desi.
Afirmisanje novog sistema vrednosti i pogleda na svet, u svom središtu
mora sadržati odrednice kao što su: dijalog i partnerstvo različitih civilizacija, poštovanje kulturnih različitosti, religijska i etnička tolerancija, multikulturalizam, saradnja i zajedništvo, razvijanje i afirmacija kulture mira i
kulture rada.
2.2. DIVERZIFIKACIJA
KATEGORIJE MLADI
Savremena društva odlikuju procesi razdvajanja generacija51 i starosnog
doba, pa su samim tim i mladi, kao posebna kategorija, problematični. Kao
i sve druge starosne grupe, i mladi predstavljaju društveni konstrukt. Kao
takav, definisan je određenim biološkim svojstvima i svešću o socijalno
uslovljenoj artikulaciji.
Pored uzrasta, koji se kreće u rasponu od 15 do 30 godina (u nekim zemljama čak i do 35 godina), važna karakteristika je i postojanje više „generacija“ unutar kategorije mladih i varijeteta konstrukata i življenih stvarnosti
unutar tog životnog doba. U sociološkom smislu se može reći da se generacije ne rađaju, već stvaraju. Generacije predstavljaju svojevrsnu zajednicu sličnog uzrasta, jer poseduju isti osećaj društvenog vremena, društvene
svesti i iste ili slične podsticaje za učešće u društvenim zbivanjima.
51
30
Prema Leni Alanen „generacija“ jeste termin kojim se jedna grupa istog uzrasta razlikuje i odvaja od drugih društvenih grupa i konstituiše kao socijalna
kategorija delovanjem određenih odnosa podele, razlike i nejednakosti između
kategorija. Preneto iz: Tomanović, S. (2002) Porodična atmosfera i odnosi između generacija. Srbija krajem milenijuma: razaranje društva, promene i svakodnevni život. Beograd.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Za mlade se može reći da su relativno jedinstvena ili specifična socijalna
grupa koja se po nizu karakteristika razlikuje od ostalih društvenih grupacija.52 Manojlo Bročić izdvaja pet osnovnih obeležja mladih:
•
nezavidna radno-ekonomska pozicija (teško dolaze do posla jer
nemaju radnog iskustva, moraju proći pripravnički staž koji često
nije plaćen ili bar nije adekvatno plaćen, mladi radnici imaju niže
plate, postoje barijere za sticanje rukovodećih pozicija)
•
marginalni politički položaj i uloga (uprkos tome što predstavljaju
brojnu grupu unutar opšte populacije i uprkos mogućnostima i potencijalu koji poseduju, u niskom procentu učestvuju u formulisanju i ostvarivanju politike socijalnog i svakog drugog razvoja)
•
otežano uključivanje u sekundarnu društvenu sredinu (deca imaju
bazičnu sigurnost koja proizilazi iz čvrste povezanosti sa primarnom sredinom, za razliku od njih mladi, ulazeći u sferu sekundarne društvene sredine, susreću se sa kvalitativno novim sistemom
odnosa koji od tih mladih traži drugačije ponašanje – ta prva iskustva sa sekundarnom sredinom su najčešće i frustrirajuća)
•
specifičan idejni profil (njihovo opredeljenje je za promenu, a ne
prilagođavanje, posebnost omladinske kulture)
•
generacijsko strukturiranje kao sekundarni vid društvene stratifikacije.
Generacijsko strukturiranje nije suprotstavljeno klasnom strukturiranju. Klasno strukturiranje jeste primarno strukturiranje u okviru društvenih odnosa.
Generacijsko se može podvesti pod sekundarno strukturiranje. Samim
tim dovodi se u pitanje pokušaj da se mladi kao socijalna grupa odrede
pomoću pojma „generacija“. Na osnovu ovog koncepta moguće je operacionalizovati uže kategorije omladine kao što su: studenti, mladi radnici,
nezaposleni mladi, mladi stručnjaci, a da se ne izgubi suština integralnog
pristupa omladini kao socijalnoj grupi.53
Mladi nisu homogena grupa i, ako ih posmatramo kao starosnu kategoriju (u rasponu godina od 15 do 30), u okviru nje se može izdvojiti više
podgrupa. U zavisnosti od toga koji kriterijum koristimo, jedna od podela
obuhvata tri velike podgrupe.
1.
Mladi u procesu obrazovanja (učenici i studenti) – najsenzibilnija starosna grupa, školska omladina, koja najpre prihvata sve
društvene promene iz radne i životne sredine. Takođe, kod njih
52
Mladi se, međutim, uglavnom tretiraju kao jedinstvena, unificirana kategorija,
zatvorena u svoj kolektivni prostor i ne daje im se dovoljno mogućnosti za
iskazivanje i poštovanje njihovih različitih potreba i potencijala.
53
Činjenica je da mladi školskog uzrasta (od 15 do 19 godina) nemaju iste potrebe, interesovanja i usmerenja u odnosu na mlade (od 20 do 24 ili od 25 do
30), koji su u potrazi za poslom, imaju radni status ili su već u braku, očekuju
da se ostvare kao roditelji i slično. Samim tim, pri definisanju njihovih potreba,
vrednosti ili stavova u određenoj sferi, mora se naglasiti i uzrasna kategorija
mladih ili trenutni socijalno-radni status, jer nam to značajno pomaže pri tumačenju dobijenih rezultata.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
31
su prisutne materijalističko-hedonističke vrednosne orijentacije,
sklonost izlaganju rizicima, potreba za društvenom moći i popularnosti, otvorenost za nove ideje i sticanje znanja, izrazita potreba
za kreativnošću, potreba za postojanjem životnih ideala i slično.
2.
Nezaposleni mladi – dve podgrupe nezaposlenih u zavisnosti od
socijalnog statusa. Nezaposlenim mladima koji potiču iz materijalno obezbeđenih porodica period nezaposlenosti predstavlja doba
produžene mladosti. Druga podgrupa nezaposlenih mladih jeste
grupa koja potiče iz siromašnijih slojeva društva i samim tim je
obeshrabrena, bez izgleda za posao, poseduje nisku samoefikasnost, sumnja u sebe i svoje sposobnosti, socijalno je izolovana
od glavnih društvenih institucija i zaposlenih ljudi. Ova grupacija
mladih je primorana da traži druge načine za ostvarivanje prihoda,
tako da se među njima izdvajaju i oni koji se okreću crnom tržištu
ili kriminalnim aktivnostima.
3.
Profesionalno aktivni mladi – grupa mladih koja ima ispunjen život, koja koristi svoje potencijale, grupa dinamičnih, odgovornih i
kreativnih mladih ljudi, naravno uz uslov da rade posao za koji su
se školovali i koji vole. U suprotnom, može se izdvojiti podgrupa
mladih koja radi, ali ne posao koji voli, već posao koji ih ne ispunjava i zbog toga doživljava više frustracija i problema nego
dobrobiti.
Iz svega navedenog proizilazi da se mladima na osnovu uzrasta pripisuju
sasvim određene socijalne odlike, i da je temeljna društvena uloga mladih
pripremanje za odgovarajuću integraciju u svet odraslih. Stoga, mladi uživaju relativno nizak društveni status, a takvo društveno vrednovanje mladih rezultira njihovom diskriminacijom i marginalizacijom.
2.3. DRUŠTVENA
MANIPULACIJA
Izazovi savremenog društva koji nose turbulencije u mnogim sferama,
predstavljaju ozbiljne teškoće odraslim ljudima. Kako se tek mlad čovek,
koji nema dovoljno životnog iskustva i znanja, može nositi sa takvim situacijama, pitanje je koje sebi moramo postaviti.
Iako je reč „manipulacija“ u početku imala pozitivnu konotaciju, danas se
ona više tumači kao perfidni način kupovanja stavova, uništavanja moralnih vrednosti i obeshrabrivanja ljudi. Mnogobrojne manipulacije su prisutne, i njihovom snažnom uticaju izloženi su svi ljudi. Najveći efekat one
ipak ostvaruju kod mladih ljudi, kao posebno osetljive grupacije. Pomoću
manipulacije pokušava se izvršiti uticaj na ishod određenog procesa, korišćenjem jedne ili više osoba, koje najčešće nisu svesne u koje svrhe se
zloupotrebljavaju.
Manipulisanje mladima se može ispoljiti na više načina. Često se mladi koriste više kao „dekoracija“ nego pravi učesnici u aktivnostima. Kao dobar
primer može poslužiti organizacija skupova na kojima mladi nose određenu garderobu sa aplikacijama i natpisima koje ne razumeju, ne znaju zašto
i u koje svrhe je skup organizovan, a nisu ni učestvovali u njegovoj orga32
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
nizaciji. Prisustvo mladih na nekim skupovima može biti samo simbolično,
iako je tema skupa posvećena mladima ili se odnosi na neki segment iz
njihovog života.
Kao najveći manipulatori izdvajaju se mediji. Pored toga što nameću šta
treba jesti, piti ili kako se obući, još je pogubnije to što nameću i kako treba
razmišljati.
Najznačajnije indicije medijskog manipulisanja jesu:
•
površnost je lakša od dubine sadržaja;
•
kraće teme lakše je preneti nego duge i složene informacije;
•
bizarno privlači više pažnje od „običnog“.
Mladi u politici su prisutni taman toliko da upotpune demokratski prizor
pojedinih stranaka, ili pak, da lepe plakate pred izbore. Da bi se uključili u
politiku za to ne treba da dobiju privilegije, već da imaju cilj koji bi, u skorijoj budućnosti, trebalo da dostignu.
U političkoj propagandi tokom predizbornih kampanja, kao i u marketinške
svrhe, takođe se koriste deca i mladi. Iza svake manipulacije krije se određeni interes. Manipulacija nije otvorena, služi se poželjnim formulacijama
i porukama, često se predstavlja kao opšti interes i opšteprihvaćena vrednost. Mladi moraju naučiti da kritički procenjuju kakvi interesi se kriju iza
određenih akcija i da razlikuju aktivnosti u kojima neko manipuliše njima
od onih aktivnosti gde mladi zaista imaju svoje mesto, mogu slobodno da
iznesu svoja mišljenja, mogu uticati na sadržaj, odvijanje i ishode nekog
procesa.
2.4. INDIVIDUALNI
I KOLEKTIVNI IDENTITET
Pitanje identiteta54 jeste od krucijalne važnosti u bilo kojem društvu – predmetu posmatranja. Tradicionalno, identitet se posmatra kao suština i nepromenljivi atribut pojedinca ili kolektiva. Danas istraživači otkrivaju nove
dimenzije identiteta, koji se neprestano izgrađuje i ostvaruje kroz uzajamni
uticaj pojedinaca, grupa i njihovih ideologija.
Pojam identiteta se, dakle, može ispoljiti kroz tri najčešće dimenzije: pojedinac, grupa i društvo. Najvažnije i najčešće spominjane institucije socijalizacije i identifikacije jesu, tradicionalno, porodica, političke partije i religija.55
Svaki pojedinac gradi identitet u dužem vremenskom periodu, koji se proteže od rođenja do zrelog doba. Ime koje, uz prezime, dobije na rođenju
i koje ga personalizuje, dete smešta u odgovarajuću liniju porekla i pri54
Široko rasprostranjen šezdesetih godina u SAD, pojam identiteta jeste odraz
jednog posebnog konteksta, jačanja manjina, ali takođe i težnje opterećene
modernim životom, afirmacijom pojedinca.
55
Halpern, K., Ruano-Borbalan, Ž. K., urednici (2009) Identitet(i), Pojedinac,
grupa, društvo. Klio, Beograd.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
33
padnosti određenoj porodici. Identifikovati nekoga znači utvrditi istovetnost
fizičkih, duhovnih i psiholoških osobina te osobe sa drugim ljudima ili grupama.
Definicija individualnog ili kolektivnog identiteta jeste u središtu shvatanja
savremenih društvenih promena. Te promene jesu: kriza nacionalnog identiteta, identitetski ratovi (verski, etnički), ponovo uspostavljanje verskih i
porodičnih identiteta, centralna uloga individualnog identiteta.
Prva činjenica koja govori o našem odnosu prema životu i svetu jeste
svest o našem sopstvenom identitetu. Lični identitet, naoko jednostavan
i očigledan pojam, zapravo je složen i multidimenzionalan. Lični identitet
(naše ja) zavisi od kulture u kojoj se razvija. U društvima gde se više vrednuje kolektiv od pojedinca, gde su odnos prema drugome i uloga grupe
osnovni, više se razvija međuzavisno ja. Članovi društva u kojima je pojedinac važniji od kolektiva, razvijaju jedno nezavisnije ja, zasnovano na
valorizovanju sopstvene pojedinačnosti.
Erik Erikson je pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka sistematizovao istraživanja o ličnom i društvenom identitetu56 koja su se sprovodila do tada. Savremena psihologija se znatno oslanja na njegove radove.
Ovaj autor je istakao postojanje individualne razlike i tendencije ka društvenoj usklađenosti za sve pojedince. Poznat je i po tome što je izradio
periodizaciju izgradnje individualnog identiteta, čije se tranzicije dešavaju
u „krizama identiteta“ kao što je adolescentska. On je i osmislio izraz „kriza
identiteta“ koji odgovara zaokretu u razvoju identiteta.
Unutrašnju stranu individualnog identiteta čini Ja. Individualni identitet se
gradi kroz odnos sa okolinom i sa drugima, u okviru grupa užih ili širih,
ugovornih ili nametnutih. U savremenom svetu sve je više stvarnih ili simboličkih grupa pripadnosti kojima pojedinci pristupaju. Uslovno rečeno,
možemo izdvojiti nekoliko nivoa pripadnosti:
•
prvi nivo čine primarne grupe pripadnosti, kao što su porodica ili
profesionalni krug, kao i uži krug prijatelja;
•
drugi nivo predstavljaju kulturne, verske ili političke institucije;
•
treći nivo ogleda se kroz odnos društvenih i političkih institucija:
država–nacija.
Poslednjih decenija sve više je prisutna i pojava globalne sfere identifikacije koju predstavlja čovečanstvo – svet.
Identitet se gradi kroz dvostruko kretanje izjednačavanja i razlikovanja,
identifikacije sa drugima i razlikovanja u odnosu na njih.57 Identifikacija je
56
Erikson, E. (1968) Identity, youth, crisis. New York, Norton.
57
Postoji razlika, ali i bliskost, između pojmova identitet i identifikacija. Svaki put
kada se identifikujemo sa nekom osobom, to znači da povećavamo sličnost
sa njom, da usvajamo njene vrednosti i njene sposobnosti. Iz tog ugla posmatrano, identifikacija može izgledati suprotna identitetu, koji je izraz sopstvene
pojedinačnosti u odnosu na druge. Ono što je ipak neizbežno, to je da identitet
prolazi kroz brojne identifikacije, kako bi se branio, unapredio sebe, osetio se
priznatim ili, jednostavno, pronašao sebe.
34
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
proces koji se prvo razvija u krugu porodice sa slikama roditelja, braće,
sestara, drugova, sa idealima i modelima porodice i kulture (kroz mitske
ličnosti, junake). Kako dete raste njegova okolina se stalno širi. Sa polaskom u školu, sa prodorom medija, identifikacija se oslanja na šire grupe:
lokalna sredina, vršnjaci, prijatelji iz sportskog kluba, profesionalna pripadnost, nacionalni identitet i slično.
Proces učenja se odvija postepeno, i tom prilikom pojedinac otkriva sebe u
brojnim identitetima povezanim sa odnosima i situacijama, gde usklađuje
ponašanje sa drugima i postaje svestan različitih uloga. Identifikacije ne
proizilaze samo iz grupa pripadnosti, već i iz referentnih grupa58 u kojima
pojedinac nalazi svoje modele ili sa kojima želi da se integriše. One ne
tumače samo položaj pojedinca, određen njegovim opisom i društvenim
statusom, već i njegovim predviđanjima i težnjama. Ako pojedinac prihvati
jedan identitet, to je zato što je velikim delom prihvatio gledište drugih, gledište društvene grupe kojoj pripada, i mišljenje drugih grupa.
Izgradnja identiteta se javlja kao dinamičan proces koji prolazi kroz razne
faze lomova i kriza. U pitanju je proces koji se ne završava ulaskom mladih u svet odraslih, već se mnogo puta tokom života gradi iznova.
Erikson smatra da je životni ciklus epigeneza identiteta: od formulacije
identiteta stečenog u najranijem detinjstvu, koja bi se mogla iskazati kao:
ja sam nada koju imam i pružam; preko ranog detinjstva i formulacije – ja
sam slobodna volja koju posedujem; detinjstva – ja sam ono što mogu
zamisliti da ću biti; do neposrednog doprinosa školskog uzrasta osećanja
identiteta – ja sam ono što naučim da ostvarim. Tokom kasnijih godina
školovanja mladi ljudi izgledaju veoma obuzeti pokušajima da ustanove
pubertetsku potkulturu što će ličiti na početno formiranje identiteta. Ukoliko mlad čovek oseti da mu okolina uskraćuje neke oblike izraza koji mu
omogućuju da razvije svoje sposobnosti on će se braniti divljom snagom,
poput životinja koje su primorane da se bore za svoj život, jer osećaja da
čovek živi nema bez osećaja identiteta.
Period mladosti je upravo i prepoznatljiv po traganju mladih za sopstvenim identitetom, po težnji za nezavisnošću od odraslih, kao i po sukobljavanju sa vršnjacima. Osobenosti tog perioda zavise od konkretnog
društva, njegove kulture, ekonomskog razvoja, obrazovanosti. U vremenu
ekonomske, društvene i kulturne krize javljaju se i konflikti na više relacija, i oni su i obeležili devedesete godine prošlog veka na prostoru bivše
Jugoslavije. Mladim ljudima su narušene mnoge forme samopotvrđivanja
i izražavanja.
Mladi Srbije koji sada stasavaju indirektno nose traume iz ratova koji su
se vodili na prostoru bivše Jugoslavije. Pored ratnih trauma i frustracija,
bombardovanja tokom NATO agresije, tu su i frustracije zbog nezaposlenosti, izbeglištva, sve većeg siromaštva, nemogućnosti da se obrazuju,
nerešenog stambenog pitanja, nemogućnosti zasnivanja porodice i mnogo
čega drugog. Mladi su onemogućeni u zadovoljavanju mnogih potreba u
sferi kulture, zabave, sporta, turizma, školovanja i stručnog usavršavanja.
58
Teorija o referentnoj grupi koja označava grupu sa kojom se pojedinac poistovećuje i prisvaja njene norme i vrednosti, a da ne mora obavezno da bude i
njen član, uveo je Robert K. Merton.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
35
Nezadovoljenje potreba mladih ljudi i nepronalaženje sebe i svog mesta u
društvu, dovodi do promena sistema vrednosti, stavova, pogleda i navika.
Osnovne potrebe i sile organizovane ljudske zajednice evoluirale su zajedno kao pokušaj da se ustanovi fond tradicionalnih uverenja, koji svakoj
generaciji omogućuje da podmiri potrebe one sledeće, relativno nezavisno
od ličnih razlika i promenljivih uslova. Priznanje društva od pojedinaca nastaje iz uzajamnog potvrđivanja jedinke i zajednice, u osećaju da društvo
priznaje mladu osobu kao nosioca nove energije. S druge strane, da bi u
istoriju ušla, svaka generacija mladih traži identitet koji odgovara ideološkim obećanjima vidljivih istorijskih procesa.
Nije samo na starima da uče mlade značenju života. Mladi mogu svojim
odgovorima i delom da govore starijima da li život kakav su im oni predstavili ima odgovarajući sadržaj. Mladi mogu da nose snagu da potvrde one
koji njih potvrđuju, da obnavljaju i regenerišu, da odbace ono što ne valja,
da menjaju i da se bune. Iz njihovog bunta i promena koje donose, rađa
se neka nova snaga i energija koja pokreće nove procese i razvija nove
ideje.
2.4.1. O nacionalnom identitetu
U procesu definisanja socijalnih i grupnih identiteta posebno mesto zauzima nacija, to jest, nacionalni identitet. Pripadnost naciji određuje svakodnevni život pojedinca u školi, na fakultetu, na poslu ili u politici, i predstavlja
jedan od najvažnijih konstrukata savremene civilizacije. Nacija, nacionalizam i nacionalni identitet, bez obzira na to kako se definišu i kako se žele
predstaviti, nisu prevaziđeni fenomeni.
Odnos prema nacionalnom identitetu predstavlja važan faktor uspešnosti
multietničke socijalizacije i integracije. Visok stepen poistovećivanja sa nacionalnim identitetima i pridavanje velikog značaja nacionalnom identitetu,
može da dovede do etnocentrizma i podređivanja ličnih identiteta etničkim
identitetima, a to zamagljuje multietničke perspektive i usporava multietničku integraciju.
U brojnim krajevima sveta, etnička ili nacionalna pripadnost jeste deo
resursa koje političke formacije koriste za osvajanje vlasti, ili za direktnu
konfrontaciju sa drugim političkim opcijama sa drugačijim nacionalnim
identitetom. Nacionalni identitet u tim situacijama može biti snažan mobilišući faktor koji često prati nasilno ispoljavanje ideja i političkih programa.
U slučajevima nedovoljno jakih ličnih identiteta pojedinca i neostvarenog
razvoja (što je često prisutno kod mladih ljudi), grupni identitet kao što je
nacija dovodi do pozitivnijeg percipiranja samog sebe.
Ukoliko se nacionalni identitet ne formira od najranijih dana, onda znanje i osećanje vezano za naciju postaje nedovoljno inkorporirano u samu
ličnost. Tada pojedinac bezuspešno pokušava da pronađe značenje svog
nacionalnog identiteta, što se posebno odražava kod mladih ljudi.59
59
36
Jedan od razloga koji stvara konfuziju kada je u pitanju nacionalni identitet
i kako ga prihvatiti i razviti, sigurno je i prisustvo konzervativnog shvatanja
nacije, kao i nemogućnosti da se redefiniše shvatanje nacionalnog identiteta
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Potpuno poistovećivanje sa nacionalnim identitetima sadrži u sebi potencijal etničke isključivosti. U savremenim intenzivnim procesima globalizacije,
koji zahvataju sve sfere društva i dimenzije života, to poistovećivanje predstavlja nekritičko sagledavanje kako nacionalnih, tako i ličnih identiteta.
I najpovršniji pogled na način života i rada, obrasce kulture, ponašanja,
odevanja, zabave, (dakle, na konkretne životne sadržaje nacionalnih i ličnih identiteta) pokazuje da se u društvenom životu svih razvijenih zemalja,
pa i naše, nacionalni i globalni obrasci prožimaju. U nekim oblastima globalni kulturni obrasci postali su dominantni.60
2.5. SOCIJALNO
OKRUŽENJE I INTEGRACIJA MLADIH
Predstavnici generacijskih teorija tokom prve polovine dvadesetog veka
(Stanley Hall, Evans Pritchard, Margaret Mead, Karl Manheim) smatrali
su da problem integracije mladih u industrijskim društvima postoji zato što
ta društva još nisu razvila primerene prelaze u odraslost. Mladima, prema
tim teorijama, nije ostavljeno adekvatno mesto u društvu, te se oni, barem
privremeno, nalaze na njegovim marginama. Mladi su danas marginalna
društvena grupa61, s obzirom na to da su grupa koja nema uticaj na osnovne društvene procese i odnose.
Razlozi za stanje u kome se mladost shvata kao podređena, društveno,
politički i ekonomski nekompetentna grupacija, imaju, dakle, malo veze sa
mladošću. Nedovoljna integracija mladih u ukupan društveni život i njihov
nepovoljniji društveni status u odnosu na starije, posledice su pripisivanja
specifičnih odlika i njima odgovarajućih društvenih uloga.
Mladi se prikazuju kao imanentno problematični (ako ne prihvate zadate društvene vrednosti kao svoje), konformistički (ako nisu glavni nosioci
društvenih promena), nekompetentni, nezainteresovani za učestvovanje
u ozbiljnim društvenim poslovima, neodgovorni, nezreli i preterano skloni
hedonizmu.
Na sve ovo mladi postavljaju pitanje – kako postati kompetentan kad nema
pristupa mestima gde se stiče potrebna kompetencija? Takođe, nezainteresovanost mladih za politiku i društveno delovanje nije neobična pojava
kad se uzme u obzir da im je u tim područjima onemogućeno punopravno
učestvovanje u odlučivanju i delovanju, samim tim, i mogućnost uticaja.
kojim bi državna obeležja i građanski interes imali primat nad poreklom i
osećanjem.
60
U multikulturnim demokratskim društvima, nacionalni identitet nije temelj priznanja jednake vrednosti i sa njom povezane ideje jednakih prava. Sa liberalno demokratske tačke gledišta, osoba ima pravo da zahteva jednako priznanje prvo i pre svega, na osnovu njegovog ili njenog univerzalnog ljudskog
identiteta ili potencijala, a ne na osnovu nacionalnog identiteta. Naš univerzalni identitet kao ljudskih bića jeste naš primarni identitet bez obzira na to da li
je u pitanju građanstvo, pol, rasa ili etničko poreklo.
61
Kroz istoriju su se već javljale takve grupe, tradicionalno su to žene i nebelci,
ali se u novije vreme javljaju i nove grupe: osobe sa invaliditetom, osobe homoseksualne orijentacije, imigranti, takođe i uzrasne grupe kao što su mladi i
penzioneri.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
37
Društvo je sumnjičavo prema mladima, dok istovremeno zanemaruju činjenicu da šire društveno okruženje ima i te kakvog uticaja na njih.
Mladi se, na primer, često upozoravaju da ne smeju posezati za alkoholom, drogom ili seksualnim iskustvom, a u svojoj okolini vrlo često svedoče takvim „prestupima kod starijih“. Isključenost, distanciranost mladih od
sveta odraslih, traje sve duže zbog produžavanja perioda školovanja, što
dovodi do uticaja trenda produžavanja perioda mladosti. Usporeni ulazak
u svet rada i uopšte sporije socioekonomsko osamostaljivanje, mlade prisilno zadržavaju u zavisnom položaju. Uz otežano uključivanje u profesionalni rad, dešava se i odlaganje zasnivanja sopstvene porodice, kao i
minimalno uključivanje mladih u druge javne sfere, pre svega u politiku.
Tako se dešava da, iako su mladima nakon sticanja punoletstva načelno
priznata sva prava, i iako su neki od njih već preuzeli neke trajne društvene uloge, oni su potisnuti sa mesta odlučivanja.
Društvo prema njima demonstrira paternalistički/zaštitnički i posesivni odnos, prema kojem je prirodno da se mladi pripremaju za zrelo doba i pri
tom zabavljaju, ali da se ne upliću u važne društvene poslove. Na taj način, probleme koji tište mlade u javnosti predstavljaju stariji, koji istovremeno donose i odluke, a da pri tom sami mladi uglavnom nemaju realne
mogućnosti uticaja na te procese. Da bi zaštitili vlastite interese i pozicije,
odrasli odlažu ulazak mladih na tržište rada i u svet odraslih, prikazujući to
kao razdoblje svoje nadmoći i zavisnosti mladih.
Posebno važnu ulogu igraju obrazovne institucije. Postoji razmišljanje da
je glavna funkcija školovanja održavanje stanja nedoraslosti mladih. Istraživanja pokazuju da mladi na takvu situaciju reaguju različito: od relativno
neproblematičnog konformizma, preko povlačenja u zasebne supkulturne
obrasce življenja, do otvorenog bunta ili manifestovanja različitih oblika devijantnog ponašanja. Nezavisno od tipa reakcije, sigurno je da se najveći
broj mladih u određenoj meri distancira od sveta odraslih, što dodatno utiče na brzinu i kvalitet njihove integracije u društvo.
Predstavljanje toga kako i koliko se mladi integrišu u politički život u društvu jeste dobar primer za sve napred rečeno. Politika je jedna od najznačajnijih ljudskih delatnosti, čija je svrha uređenje zajednice putem odlučivanja o zajedničkim poslovima. Isključenost iz politike po pravilu znači
i isključenost iz procesa odlučivanja, ali i nemogućnost prodora partikularnih interesa u institucije vlasti. Jedna od najpoznatijih teza o odnosu
mladih i politike jeste ona koja govori o tome da su mladi apolitični i da
su pasivni. Temelj te teze može se pronaći u uverenju da mladi sami po
sebi nisu zainteresovani za politiku, i da su zbog nekih svojih karakteristika (iracionalnost, neodgovornost, neiskustvo, impulsivnost) nesposobni za
učestvovanje u donošenju važnih političkih odluka.
Odsustvo mladih iz vlasti pri tom se uzima kao dokaz njihove političke
nezainteresovanosti, jer da su dovoljno motivisani i zainteresovani, u demokratskom društvu, oni bi se izborili za mesto koje im pripada. No, teoretičari koji proučavaju mlade skloniji su tezi o distanciranosti mladih od
politike, posebno institucionalne, što se interpretira kao svestan kritički
stav prema politici, u kojoj se mladi ne mogu ili ne žele naći i aktivirati.
Kada se već politički angažuju, mladi su skloniji tzv. vaninstitucionalnom
političkom delovanju, kao i radikalnijim političkim stavovima. Institucionalno
38
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
političko delovanje mladih istovremeno se posmatra i kao indikator marginalnog društvenog statusa mladih i kao faktor koji doprinosi njihovoj daljoj
marginalizaciji.62
Ono što je sigurno, jeste to da mladi u institucionalnoj politici participiraju
malo (političke stranke) ili tek simbolično (u vlasti), a da se istovremeno
na njih računa kao na važan deo biračkog tela. Nedovoljna zastupljenost
mladih u telima vlasti pre svega jeste rezultat sociokulturnih pretpostavki i
generacijskih odnosa moći, dok zakonskih prepreka u većini savremenih
društava nema.
Integracija mladih ljudi u svet rada takođe je bitan deo njihove integracije
u društvo. To traži njihove veštine i sposobnosti stečene kao deo iskustva
i neformalnog obrazovanja, kao i davanje visokog prioriteta njihovoj važnosti.
Socijalna integracija jeste sposobnost različitih grupa u društvu da žive
zajedno u produktivnoj kooperativnoj harmoniji, i da se prilagode razlikama unutar okvira zajedničkog interesa, koji je svima od koristi. Integracija
podrazumeva pravdu za pojedince i različite društvene grupe. To znači da
ona podrazumeva pristup ustanovama za siromašne i ugrožene grupe,
jer je u pitanju proces izgradnje vrednosti, odnosa i institucija u društvu
u kom pojedinci, bez obzira na rasu, pol, uzrast, etničku pripadnost, jezik
ili veroispovest, mogu u potpunosti da ostvaruju svoja prava i obaveze na
ravnopravnoj osnovi sa drugima.
Integracija, kao i participacija, tesno su povezane sa konceptom socijalne kohezije, vitalnim elementom zdravog društva. On označava kapacitet
društva da obezbedi blagostanje svojim pripadnicima, uz svođenje na najmanju meru razlika i izbegavanje polarizovanja i sukoba, a zahteva pospešivanje solidarnosti i reciprociteta među generacijama. Da bi se ostvario
ovaj cilj, konkretne akcije mogu da se preduzmu u tri šire oblasti: funkcionalnoj participaciji, infrastrukturi i međugeneracijskim odnosima.
Mogućnost da se mladi integrišu u društvo jeste višestruka. Oni su deo
društvenih mreža prijatelja/vršnjaka, porodice, aktivni u sportskim i drugim
klubovima i drugim asocijacijama, volontiraju i ekonomski su sve aktivniji.
Međutim, mladi su osetljiva društvena grupa koja zapravo često biva isključena i izolovana. Najčešći razlozi za to su: siromaštvo, nizak stepen obrazovanja, usporena migracija, diskriminacija po osnovu starosnog doba i
slično.
2.6. KULTURNI
HABITUS MLADIH
Vrednosti kulture biće uvek prave vrednosti, bez obzira na to da li su u
funkciji kulture koju posmatramo kao: istorijsku samostvaralačku praksu,
kao simboličku ljudsku aktivnost, kao način svakodnevnog života ili sam
kvalitet života. Kultura se može razumeti i kao sveukupnost ljudskih ostva62
Ilišin V., Radin F., urednici (2002) Mladi uoči trećeg milenijuma. Institut za
društvena istraživanja, Državni zavod za zaštitu obitelji, materinstva i mladeži,
Zagreb.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
39
renja i artikulacija, njegovih istorijskih, individualnih i zajedničkih, praktičnih, estetskih i teorijskih kao i mitskih i religioznih oblika izražavanja.63
Kultura se može sagledati i kao proces koji dobija svoja suštinska svojstva
i istorijsku ulogu koja se kao ljudska interpretacija izražava u vrednostima
i značenjima, čime pokazuje i prikazuje svoju duhovnu prirodu. Da bi se
razumela neka kultura, moraju se pre svega razumeti njene vrednosti, jer
samo tako možemo znati prema čemu su usmerene i zbog čega su organizovane.
Stvaranjem, održavanjem i razvojem vrednosti, kultura se usmerava delotvorno, kako na tradiciju tako i na progres. U razvijenom svetu kultura je
strogo funkcionalizovana i instrumentalizovana tako da se vrhunske tradicionalne vrednosti javljaju kao eksponati u afirmaciji vladajućeg poretka.
Na drugoj strani, pojednostavljeno niski sadržaji masovne i potrošačke
kulture homogenizuju ukus različitih kategorija ljudi, i time se čovek utapa
u obezličenu masu.64 Neke kategorije šire populacije, kao što su mladi,
uključuju se u ispraznu zabavu i razonodu koja zavarava, tako da se često
kaže da su mladi ljudi uspavani danju, a aktivni noću.
Nerazvijene zemlje, kao i zemlje u tranziciji, imaju drugu vrstu problema:
na jednoj strani su opterećene ograničavajućim tradicionalizmom (bez delotvornosti tradicije), a na drugoj strani neadekvatno prijemčivi za izazove
modernizacije. Pri tom, sve to se odvija na sirovoj i ekonomski nerazvijenoj
osnovi, pod pritiskom potrošačke psihologije, koja obično ide ispred i iznad
proizvodnih mogućnosti društva.
Bivše socijalističke zemlje su specifične upravo po neusklađenom razvoju,
stalnom odlaganju modernizacije i neostvarivanju konvergencije između
tradicije i modernizacije. U postsocijalističkom periodu i dalje je na snazi
dominacija politike, bez obzira na uspostavljeni kakav-takav politički pluralizam, gde dolazi do najezde retrogradnog tradicionalizma sa izrazito prisutnim elementom nacionalizma.
Mladi ljudi su bogatstvo, i njihova raznolikost se može odraziti u njihovoj
kulturi. Produženje faze mladosti donosi slobodno vreme za stvaralačke
mogućnosti mladog čoveka, bez kontrole odraslih, i čini osnovnu pretpostavku za nastanak kulture mladih. Mladi sebe vide kao starosnu grupu
koja se po svojim problemima, vrednosnim sudovima i očekivanjima razlikuje od sveta odraslih.
Istorija moderne kulture mladih počinje pedesetih godina prošlog veka sa
„motoristima“ kao izrazom pobune rokenrola, i tinejdžerima na „vespama“,
kao mekšom varijantom. Sa rokerima, modovima, tedi bojsima, hipicima,
skitnicama, preko pankera, skinhedsa, darkera, huligana sedamdesetih i
osamdesetih godina, nastavlja se istorija kulture mladih sve do današnjih
repera, rejvera i skejtera.
Razgraničavanje kultura mladih među sobom u odnosu na kulture odraslih,
danas se odvija manje na osnovu političkih ideja, a više na osnovu stilova.
Stil se ne odnosi samo na objekte kojima se pridaju nova značenja, kao
63
Šnel, R., urednik (2008) Leksikon savremene kulture, Teme i teorije, oblici i
institucije od 1945. do danas. Plato Books, Beograd, str. 352.
64
Božović, R. R. (2009) Život kulture. „Filip Višnjić“, Beograd, str. 18.
40
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
što su bili motori ili rokerske jakne, nitne pankera, već obuhvata i način
ponašanja i razmišljanja, na primer, zauzimanja stava o drogama, nasilju,
ličnoj svojini. Stilom se izražavaju norme i vrednosti kulture mladih, koje se
u okviru mladalačkog protesta predstavljaju kao simboličan otpor (odeća i
muzika imaju centralni značaj).
Kultura je jedan od osnovnih elemenata identiteta mladih. Pored stila života, ona je i veoma važno područje njihove afirmacije i komunikacije, kako
unutar grupe tako i sa širim okruženjem. Kroz sopstvenu kulturu mladi
kritički preispituju tradicionalne kulturne obrasce i nasleđe kao deo svog
identiteta, stvarajući nove obrasce i estetiku, te kreirajući prostor za vlastito prepoznavanje i delovanje.
Neretko se pod pojmom kulture mladih podrazumeva alternativno i vaninstitucionalno kulturno stvaralaštvo mladih. Ipak, ti su segmenti tek deo
kulture mladih, jer u nju spadaju i mnogi oblici institucionalnog kulturnog i
umetničkog stvaranja, kroz koje se nastoji da se afirmiše mnogo veći broj
mladih.
U kulturnoj morfologiji, pored potkultura kao posebnih vrednosno neutralnih oblika kulture, postoje potkulture kao vrednosno niži, prezreni, socijalno
patološki i stigmatizovani oblici kulture marginalnih i kriminalnih društvenih
grupa. U ekstremnom obliku ove potkulture se transformišu u protivkulture
(kontrakulture) koje ugrožavaju dominantnu kulturu društva. Postoje potkulture nasilja različitih društvenih grupa nad mladima, i potkulture nasilja
nekih grupa mladih, kao što su učeničke grupe usmerene prema drugim
učenicima, nastavnicima ili drugim grupama.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
41
3. DRUŠTVENA SIGURNOST I MLADI
Tokom razdoblja telesnog i duhovnog sazrevanja, i integracije mladih u
društvenu zajednicu, od njih se očekuje da razviju socijalne veštine i sposobnosti za preuzimanje trajnih društvenih uloga na svim područjima ljudskog delovanja. Taj proces, po pravilu, traje dok se ne postigne primereni
stepen socijalne autonomije, odgovornosti i samostalnosti. Međutim, isti
proces često ometaju brojni faktori.
Ukoliko posmatramo mlade u Srbiji u njihovom sadašnjem društvenom
okruženju, jasno je da se njihov lični razvoj odvija u okolnostima porasta
nesigurnosti. Nesigurnost mladih je najveća kada je u pitanju sopstveni
identitet, ali i njihova uloga u društvu.
Mladi su deo populacije koji se suočava s ozbiljnim teškoćama i značajnim
izazovima u svojoj neposrednoj životnoj situaciji, i još više u uslovima i
okolnostima u kojima u različitim fazama svog ukupnog sazrevanja mora
donositi veoma dalekosežne životne odluke.
Mladi prvi reaguju na društvene promene i prvi snose posledice promena,
a pri tom su i jedna od najranjivijih grupa u procesu tranzicije. Društvo u
tranziciji, prelazi iz jednog društvenog ustrojstva u drugo, i pri tom dodatno
ometa omladinske tranzicije, koje se povećavaju i umnožavaju na razne
načine tokom prelaska mladih u svet odraslih.
3.1. BEZBEDNOSNI
RIZICI I PRETNJE U OKRUŽENJU MLADIH
Mladi su deo ukupne populacije koji je nesrazmerno izložen pritisku negativnih političkih i sociokulturnih tendencija. Zato često upadaju u određene
krizne situacije i stanja, koja mogu uticati i na način mišljenja i delovanja
dela mlade populacije.
Opšti društveni uslovi života se neprestano menjaju, i u tom procesu odvija se i proces sazrevanja mladih. Poremećaji u društvu utiču na uslove
života, način mišljenja i delovanja i na ponašanje mladih, koji iz sveta detinjstva ulaze u svet odraslih.
Ne znajući šta je uzrok, mladi su suočeni sa velikim brojem svakodnevnih
krađa, s kriminalizacijom društva na svim nivoima, sa drogom u osnovnim
i srednjim školama koja je lako dostupna, sa povećanjem obolelih od side,
sa mnogo glasnijim zahtevima homoseksualaca, sa još uvek skrivenim, a
mnogo prisutnim nasiljem u porodici.
Odrastanje u društvu koje je u tranziciji nije nimalo lako. Kao jedna od posledica ratova devedesetih, ekonomskog propadanja i globalne ekonomske krize, javlja se velika zatvorenost našeg društva u odnosu na spoljašnje okruženje, i nasilna homogenizacija, to jest, netolerancija na različitost.
Smanjen protok i selektivno plasiranje informacija razvili su brojne stereotipe i predrasude, koje vode ka netrpeljivosti i diskriminaciji, po raznim
osnovama. Traži se opravdanje i predstavljaju se kao „normalni“ pojave i
ponašanja koja su u sukobu sa bazičnim ljudskim vrednostima i prihvaćenim normativima.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
43
Prema Nacionalnoj strategiji za mlade na osnovu analize postojećeg stanja, bezbednost mladih u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou.65 Kao najznačajniji izazovi, rizici i pretnje po bezbednost mladih izdvajaju se kriminal,
saobraćajne nezgode i nasilje. Kao najčešći počinioci, ali i žrtve krivičnih
dela, uočavaju se upravo mladi. Mladi kao počinioci krivičnih dela (najčešće
osobe muškog pola) i kao žrtve (najčešće osobe ženskog pola), zastupljeni
su u svim vidovima kriminala, a posebno kada je reč o trgovini narkoticima,
trgovini ljudima66, kao i drugim deliktima sa elementima nasilja.
Saobraćajne nesreće se javljaju kao najčešći uzrok smrti među mladima,
kako u zemljama članicama OECD-a, tako i u Republici Srbiji. Mladi u
Srbiji izazivaju dve trećine saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju. Kao
najčešći uzroci navode se sklonost mladih ka brzoj vožnji, vožnji bez upotrebe sigurnosnih pojaseva ili vožnji pod dejstvom alkohola ili opijata.
Prema broju tinejdžera koji zloupotrebljavaju alkohol, Srbija se nalazi na
prvom mestu u Evropi. Rezultati istraživanja koje je Evropska agencija za
rekonstrukciju sprovela među šesnaestogodišnjacima u 68 škola u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, tokom 2005. godine, govore da je alkohol
probalo čak 93% učenika i da 58% mladih puši. Svaka peta devojka tog
uzrasta upotrebljava sedative i lekove protiv bolova, a 13% šesnaestogodišnjaka redovno koristi kanabis. Žan Mišel Manzoni, vođa projekta „
Procena zloupotreba droga u Srbiji“, koji je realizovala Evropska agencija
za rekonstrukciju uz podršku Ministarstva zdravlja Srbije, istakao je da je
zloupotreba psihoaktivnih supstanci u porastu i da predstavlja ozbiljan i
rastući problem u Srbiji, ali da ga ne treba precenjivati.
Gradski zavod za zaštitu zdravlja67 u Beogradu objavio je rezultate svog
istraživanja 2009. godine i to, da je svako peto beogradsko dete, uzrasta
od 12 do 19 godina, bar jednom bilo pijano, to jest pod jačim dejstvom
alkohola. U konzumiranju alkoholnih pića prednjače muška deca, a najviše se pije pivo, žestoka pića a najmanje vino. Prema analizi, tinejdžeri
se opijaju u 84% slučajeva u gradskim kafićima, preko 50% u domovima
svojih drugova ili drugarica, a 47% u svojim domovima. Većina ženske
dece je probala prvi put alkohol, koji i dalje konzumira, u prisustvu momka
ili roditelja, od 13. do 16. godine. Poražavajući rezultati istraživanja jesu i
ti da 66% dece tog uzrasta puši u proseku oko 20 cigareta dnevno i nema
nameru da prestane sa njihovim korišćenjem.
U Republici Srbiji su široko rasprostranjeni različiti oblici nasilja među mladima i nad mladima. Mladi su izloženi nasilju u porodici, u školi, u partnerskim odnosima, institucijama za smeštaj, brigu i vaspitavanje u zajednici,
i na radu. Nasilnici su kako odrasli u različitim ulogama i relacijama ka
mladima, tako i vršnjaci. Mladi su, kao što je već rečeno, i žrtve svih oblika
nasilja kao pratećeg efekta kriminala ili na osnovu diskriminacije koja se
javlja kao posledica seksualne ili političke orijentacije, etničke, verske ili
pripadnosti određenoj navijačkoj grupi. Mediji i druge nove tehnologije, kao
65
Vlada Republike Srbije (2008) Nacionalna strategija za mlade. Beograd.
66
Preko 90% identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Republici Srbiji čine osobe
mlađe od 30 godina, uglavnom ženskog pola, a u poslednje vreme, među
njima je sve veći broj državljanki Srbije.
67
Izvor: Gradski zavod za zaštitu zdravlja u Beogradu, 29. januara 2009. godine.
44
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
što su mobilni telefoni ili Internet, otvaraju prostor za nove forme nasilja
koje najviše ugrožavaju kategoriju mladih.
Prave dimenzije nasilja u pojedinim oblastima života i rada mladih nažalost
ne mogu se utvrditi, jer ne postoji sistematski način prikupljanja podataka
i njihovog objavljivanja, niti ujednačenost metodologija za njihovu obradu i
analizu. Ne postoji ni odgovarajuća saradnja i razmena podataka između
relevantnih institucija.
3.2. NASILJE
KAO BEZBEDNOSNA PRETNJA U OKRUŽENJU MLADIH
U najširem smislu, nasilje se može objasniti kao uskraćivanje i narušavanje prava drugih na egzistencijalno bezbedan, slobodan i human život.
Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je nasilje u sedam grupa:
1.
nasilje među mladima
2.
nasilje nad decom i zanemarivanje dece od strane roditelja i/ili
staratelja
3.
nasilje nad intimnim partnerima
4.
nasilje nad starijim osobama i izrabljivanje starijih osoba
5.
seksualno zlostavljanje
6.
nasilje prema samom sebi
7.
kolektivno nasilje.
Nasilje među mladima jeste globalni problem, i različite zemlje se suočavaju sa različitim razmerama nasilja. Za sve zemlje je ipak zajedničko
to da je nasilje veoma prisutno kako među mladima tako i nad mladima.
Ekstremni vidovi nasilja nad mladima brzo dospevaju u medije i javnost se
upoznaje sa tim činjenicama. Međutim, svakodnevno nasilje nad mladima,
posebno nad decom, često je prikriveno. Deca žive sa nasiljem, smatrajući
ga uobičajenim načinom života, pa ga i ne prijavljuju nadležnim službama.
Iz tog razloga ovakvo nasilje se teško identifikuje, i o njegovoj rasprostranjenosti uglavnom se ne raspolaže validnim podacima. Takva je situacija i
u Republici Srbiji.
O nasilju među mladima, danas se sve češće govori. Od „bullyinga“ u
školama do sukoba različitih supkultura. Nasilje opterećuje celu zajednicu
zbog povećanog kriminaliteta, invaliditeta i smrtnosti mladih osoba. Socijalni faktori rizika obuhvataju demografske promene (urbanizacija, migracija, modernizacija), tranzicione promene, poput raslojavanja društva
na imovinske slojeve, te loš zakonodavni okvir i kaznenu politiku. Mnoge
zemlje sveta suočavaju se sa nasiljem među mladima i traže odgovore.
Nasilničko ponašanje ne može se posmatrati jednostrano i stalno upirati
prstom u mlade, ili linijom manjeg otpora prebacivati odgovornost sa jednih
na druge, posebno na relaciji roditelji–profesori–roditelji. Nasilje je mnogo
složenije i javlja se iz brojnih razloga.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
45
3.2.1. Faktori rizika nasilja
Nasilje proističe iz individualnih osobina ljudi, njihovih odnosa sa drugim
ljudima, njihovih interakcija sa socijalnim i kulturnim okruženjem, ali i opštih društveno–ekonomskih i političkih prilika u kojima se pojedinac nalazi.
Gotovo svaki čovek je potencijalni nasilnik neke vrste, u blažoj ili grubljoj
formi u porodici, u komšiluku, na radnom mestu, u saobraćaju, na ulici, u
prodavnici, na sportskim manifestacijama, na političkoj sceni, u svakodnevnim raspravama tokom medijskih nastupa. Često je i žrtva ili svedok
svakodnevnog nasilja.
Nasilje može biti i obeležje nekog oblika kulture, kao što je politička, policijska, navijačka ili porodična. Iz tih potkultura potiču spirale nasilja prema
drugim oblastima društva.
Elementi kao što su pol, starost, etnička pripadnost, nivo inteligencije, psihopatologija, a uz to i uticaj televizije/medija, ekonomska situacija, obrazovni sistemi, jaz između bogatih i siromašnih (društvena neujednačenost),
jesu deo kompleksa faktora koji mogu uticati na pojavu nasilnog ponašanja među mladima. Izostanak empatije i osećanja krivice i odgovornosti za
nešto što je urađeno protiv drugih, takođe su deo kompleksa pomenutih
faktora. Ovakvo ponašanje kod mladih čini oblik ponašanja koji se javlja
kada individualne sposobnosti za tumačenje i reagovanje na društvene zahteve, situacije i mogućnosti nisu odgovarajuće i prilagođene izazovima sa
kojima se individua mora suočiti.
Na ponašanje mladih utiče niz bioloških, socijalnih, kulturnih i subjektivno-psiholoških faktora. Na biološkom nivou, mladi (u adolescentskoj fazi)
doživljavaju sve veće hormonalne promene, otežano je vladanje vlastitim
emocionalnim stanjima i impulsima, pa tako i agresijom. Adolescenti eksperimentišu sa sopstvenom agresijom na različite načine: sportom, tučama, krađom, a neki i upotrebom oružja.
Na ponašanje mladih takođe utiče i niz društvenih činilaca i procesa. U prvom redu to je porodica, zatim grupe vršnjaka, demografski procesi vezani
za migracije, urbanizaciju i modernizaciju, ali i tranzicija i sa njom povezano socijalno raslojavanje, ekonomski status i slično. Put antisocijalnog
ponašanja i formiranja potkulture nasilja počinje u najranijem detinjstvu, u
porodicama sa nasilničkim odnosima među članovima porodice, opterećenim siromaštvom, alkoholizmom, narkomanijom. Deca koja odrastaju u
takvom okruženju poseduju veliki potencijal da i sami postanu nasilnici. U
životu tih mladih ljudi nasilje ne samo da je uživo prisutno, već ih na takvo
delovanje podstiču često i roditelji i time razvijaju model ponašanja koji oni
sagledavaju sasvim poželjnim.
U školskom ambijentu nasilničko ponašanje se dodatno neguje, pri čemu
se mogu formirati i prestupničke grupe koje demonstriraju pojedinačne ili
grupne nasilničke radnje i ohrabruju nove nasilnike. Nasilničke obrasce
ponašanja ovih mladih ljudi dodatno ohrabruju neselektivno i neadekvatno
prikazivanje surovosti i nasilja u društvu u medijima. Siromašno okruženje
gotovo sigurno proizvodi i visok nivo nasilja.
Nasilje kao model ponašanja može biti i deo kulturnog obrasca koje jedno
društvo poseduje. Fizičko kažnjavanje dece je deo kulture nasilja odra46
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
slih, a primenjuje se i kao metoda vaspitavanja u obrazovnim ustanovama. Švedska je prva zemlja u svetu koja je 1979. godine zabranila fizičko
kažnjavanje dece, a njen primer su sledile i mnoge druge zemlje. Postoje
socijalne i kulturne norme koje su deo svakodnevice u mnogim društvima, a samo neke od njih su: odobravanje nasilja kao normalnog načina
razrešavanja problema, prihvatanje samoubistva kao individualnog prava,
davanje prednosti pravima roditelja nad dobrobiti deteta, podsticanje muške predominacije, odobravanje nasilja policije nad građanima, podsticanje
političkih konflikata, neprihvatanje prava na različitost i mnoge druge.
Za narode Balkana postoji još jedna specifičnost, a to je da mitovi i arhetipovi nisu samo deo kulture sećanja u kolektivnom pamćenju naroda, već
su i deo savremenosti. Pritiskaju savremenike i utiču na njihove kulturne
orijentacije, ali i socijalno-psihološko delovanje. Nije surova konstatacija
ako se kaže da balkanski narodi više polažu na ratničku kulturu i kulturu
nasilja, nego na kulturu mira i kulturu rada.68
Važan preduslov razvoja, modernizacije i napretka Balkana, vidi se upravo
u promeni sistema vrednosti, pogleda na svet i kulturnih orijentacija svih
aktera na ovim prostorima. Mladi ljudi veličaju značaj likova i simbola iz
nacionalne slobodarske istorije i mitologije, a posebno epske i istorijske
istine o sopstvenom narodu. Pri svemu tome često nedostaje mudrosti da
se poveže tradicija i modernost, nacionalno i univerzalno u kulturi i socijalizaciji ličnosti, izgradnja nacionalnog identiteta, ali i otvorenog građanskog,
evropskog identiteta, pluralnog identiteta ličnosti, koja je spremna i da prima i da daje, da komunicira i sarađuje međusobno, ali i sa svetom.
U Republici Srbiji su prisutni različiti oblici nasilja među mladima i nad mladima. Mladi su izloženi nasilju u porodici, u partnerskom odnosu, u školi,
medijima, institucijama za smeštaj, brigu i vaspitavanje, u lokalnoj zajednici i na radu. Mladi su žrtve svih oblika nasilja kao pratećeg efekta kriminala
ili usled diskriminacije zbog seksualne ili političke orijentacije, etničke, verske ili nacionalne pripadnosti. Nove tehnologije (mobilni telefoni, Internet,
igrice, simulacije i drugo) takođe su otvorile prostor za nove forme nasilja.
Postoje, dakle, mnogi akteri i vidovi nasilja mladih, od onih ekstremnih
koje vrše ulične bande, navijačke grupe na stadionima, politička i/ili kvazipolitička i kontrakulturna udruženja, sa izuzetno nasilnim ponašanjem
na ulicama i javnim mestima, tokom kulturnih manifestacija, u obrazovnim
ustanovama i slično.
Brojni su faktori koji mogu povećati rizik uključenosti mladih u nasilje: individualni faktori rizika i uticaja porodice i vršnjaka, zatim politički, institucionalni, ekonomski i kulturni faktori. Svaki od ovih faktora uključuje mnoštvo
obeležja. Na primer, socijalni faktori rizika obuhvataju demografske promene (urbanizacija, migracija, modernizacija), tranzicione promene (poput
raslojavanja društva na imovinske slojeve), te loš zakonodavni okvir i kaznenu politiku. Međutim, prisustvo ovih faktora još uvek ne znači da će
mlade osobe postati izvršioci krivičnih dela (mladi prestupnici).
68
Mitrović, LJ. R. (2007) Omladina Balkana i kultura mira u kontekstu savremenih
strukturnih promena. Zbornik radova Omladina Balkana između nasilja i kulture
mira, Centar za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu, Niš.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
47
3.2.2. Društvena očekivanja
Od mladih se očekuje, više nego od bilo koje druge društvene grupe, da
budu nosioci pozitivnih promena u društvu. Dosadašnje temeljne vrednosti društva u Srbiji bile su podređene i prilagođavane različitim oblicima
neprikosnovenih autoriteta: vođe, partije, tradicije. Društvene promene na
početku dvadeset prvog veka prate gotovo isti obrasci – jedan autoritet se
zamenjuje drugim. Ovakav način oblikovanja društvenih vrednosti prisutan
je i danas, i on od mladih ljudi očekuje da mu se prilagode.
Mladi od sebe takođe mnogo očekuju, ali i njihova okolina (roditelji, nastavnici, prijatelji, šefovi) pred njih ponekad postavljaja nerealne zahteve.
Očekivanja najčešće proističu iz ideje da umesto dojučerašnje osobe kojoj
su bile potrebne briga i pažnja, sada pred sobom imaju osobu koja treba
biti odgovorna, uspešna i sposobna za samostalno delovanje u životu. U
konfrontaciji sa svojom okolinom mladi stiču osećaj vlastite snage, sakupljaju iskustva, doživljavaju poraze i razočarenja i čine postupne korake na
putu ka samostalnosti i zrelosti. Suočavajući se sa drugima, otkrivaju sopstvene granice i postižu nezavisnost na raznim nivoima. Međutim, mladi se
na putu ka nezavisnosti izlažu mnogobrojnim opasnostima i rizicima, pa su
i višestruko ugroženi. Njihovi roditelji imaju dilemu da li da im pruže pomoć
i oslonac ili da ih prepuste da stiču sopstvena iskustva.
Mnogi mladi ljudi žele da svoje živote oblikuju sami i u okviru svoje generacije, da ne uče na tuđim iskustvima, već da ih sami stiču, da iskušaju
različite načine života, da stupaju u različite i nove odnose, da oprobaju
različite oblike kulturnog izražavanja, da oprobaju svoje interese i moći, da
povlađuju radoznalosti za novo i njegovim izazovima. Za sve to, najčešće
im je neophodna odgovarajuća obrazovna pripremljenost koja će ih učiniti
materijalno nezavisnim, i koja će im omogućiti da im sopstveni prihodi pruže uslove da samostalno oblikuju svoj život.
Omladina sa svojim vitalnim, obrazovnim, kulturnim, političkim i drugim
obeležjima, raspolaže potencijalima od izuzetnog značaja za sveukupni
društveni razvoj. Ostvarivanje poželjnih društvenih promena zavisi od sposobnosti društvene zajednice da aktivira i usmeri njene kreativne i razvojne mogućnosti, a mladi takve mogućnosti sigurno poseduju.
3.2.3. Nasilje kao životni stil mladih
Nasilje je zahvatilo sve nivoe i oblike društvenog života: od planetarnog
do lokalnog, od globalnog socijalno-strukturalnog nasilja (izraženog u socijalnim i regionalnim nejednakostima), preko oblika simboličkog nasilja u
medijskom prostoru, do mikronivoa socijalnih odnosa u primarnim društvenim grupama i zajednicama. U kontekstu savremenih društvenih promena
može da se problematizuje i pitanje socijalizacije i razvoja ličnosti mladih
u Srbiji. Dodatno se može fokusirati pažnja na specifičnosti kulture socijalizacije mladih u savremenim uslovima, koji su u znaku tranzicije, ali i
etničkih sukoba koji su obeležili prethodni period i postkonfliktne pacifikacije danas. Naravno, u ove uslove spadaju i duboka socijalna i moralna anomija, razapetost između prošlosti i budućnosti, retradicionalizacije i
modernizacije.
48
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Nasilje koje uključuje mlade, bez obzira na relacije u kojima postoji, jeste
odraz nasilja u porodici, školi, na poslu, ulici, i uopšte u svim onim ambijentima u kojima su prisutni i mladi. Svi oblici nasilja pothranjuju se: padom
životnog standarda, siromaštvom, nezaposlenošću, visokim stepenom korupcije, neosuđivanjem počinilaca nasilja. Urušavanjem starog vrednosnog
sistema, a neuspostavljanjem novog, nastao je „vakuum“ u kom se gube
mlade generacije.
Stvorena je klima koja je veoma pogodna za širenje svih oblika devijantnog ponašanja, u svim strukturama društva. Pri tome se deo populacije
pretvara u nasilnike, a deo u žrtve određenog oblika nasilja.
Nasilje može biti i pitanje izbora, dakle izabranog ponašanja mladih, zasnovanog na pretnji i primeni sile, kako bi pobegli od neprijatnih događaja
iz neposrednog okruženja ili da bi dobili neki vid satisfakcije. Često se
nasilje povezuje sa besom kojim nasilnici pokušavaju da se oslobode od
psihičkih trauma, koje najčešće nastaju u teškim gotovo nepodnošljivim
uslovima života. Mladi nasilnici nisu naučili moguće pozitivne načine reagovanja na teškoće u životu, već u nasilju vide jedinu moć koja im omogućava da bez prevelikog napora ostvare svoje životne ciljeve.
Nasilje ima višedimenzionalnu prirodu, a ovo istraživanje će se u jednom
segmentu posebno baviti interpersonalnim nasiljem. Ono se definiše kao
ponašanje osoba usmereno protiv drugih osoba kako bi im se pretnjom,
pokušajem ili izvršenjem nanela fizička ili psihološka šteta. Međutim, nasilje među mladim ljudima ne može se tumačiti samo kao izražavanje agresivnog individualnog ponašanja. Naime, neophodno je tumačiti nasilje i
kao deo šireg kulturnog fenomena, kao nešto što je čvrsto protkano unutar
istorijskog i socijalnog ustrojstva našeg društva.
Iako postoji društvena zabrinutost nad određenim formama nasilja, važno
je znati i utvrditi da li naše društvo glorifikuje/preuveličava ili se „poigrava“
sa nekim pojavnim oblicima nasilja (što je naročito važno kada je u pitanju
njihovo medijsko predstavljanje ili zloupotreba u političke svrhe). Kako je
nasilje i naučeno ponašanje, ono može biti svesno ili nesvesno pojačano i/
ili podržano od porodice kroz očiglednu praksu, ili promovisano kroz medije ili druga izražavanja popularne kulture.
Čak se i naša kolektivna odgovornost na pretnju nasiljem često manifestuje samo kroz neke druge forme „opravdanog“ i legitimnog nasilja: kažnjavanjem prestupnika umesto prevaspitavanjem, podsticanjem i pružanjem
šanse da se nauče nekim drugačijim vidovima komunikacije i ponašanja.
3.2.4. Uzroci i posledice nasilja
Poslednjih decenija u mnogim evropskim zemljama problem nasilja mladih
jeste u središtu političkog i naučnog interesovanja. S tim u vezi, pokrenute
su brojne lokalne i nacionalne inicijative. Očigledno je da nasilje mladih
ima brojne oblike i da se povezuje s mnoštvom različitih korelacija.
Nasilje i maltretiranje među vršnjacima u jugoistočnoj Evropi je u porastu,
gde pored razloga koji su prisutni u EU, postoje i dodatni uzroci specifični
za ovo područje. Tranzicija iz socijalizma u nove oblike društvene organiBezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
49
zacije, posebno razvoj tržišne ekonomije, može se povezati sa značajnim
promenama u društvenoj strukturi stanovništva kao i sa promenama sistema vrednosti, posebno kod mladih. Kao što je već u drugom poglavlju
rečeno, u doba socijalizma prevladavale su vrednosti poput jednakosti, kolektivizma i solidarnosti. Ove vrednosti kombinovane su sa tradicionalnim
vrednostima, kao, na primer, sa patrijarhalnim odnosima u porodici i zajednici. Za dobar deo stanovništva ove vrednosti kombinovane su i sa verom.
Individualizam je bio pod strogom društvenom kontrolom.
Danas postsocijalističke zemlje obeležava anomija, i nedostatak poštovanja osnovnih društvenih vrednosti. Ideologiju kolektivizma zamenila je
ideologija individualizma, tako da je glavni cilj lična korist, dok je dobrobit
zajednice zanemarena. Nisu se razvile vrednosti korektnog tržišnog ponašanja. Oni koji imaju želeli bi još više, a oni koji nemaju žele da se što
pre reše etikete „gubitnika“. Pojedinci i grupe upravo nasilnim ponašanjem
žele da dosegnu moć i „ugled“ i pribave određenu materijalnu korist.
Visok nivo siromaštva, kao posebna odlika ovih društava, ima negativan
uticaj na psihosocijalnu klimu u školama i zajednicama. U socijalizmu su
društvene razlike bile manje, a bogati se nisu isticali. Danas je prisutna
velika polarizacija bogatih i siromašnih, što se naročito odražava na odnos među decom i mladima. Sa jedne strane, bogata deca koja preziru
i isključuju siromašnu, udružuju se. Naravno, takvo stanje frustrira siromašnu decu i mlade, kao i njihove roditelje, koji, sa druge strane, žele da
ostvare isti status i materijalne prednosti. Jedan od načina koji se bira kao
lakši da bi se dostigao takav status jeste korišćenje metoda proganjanja
i ucenjivanja.
Za područje Balkana, kao i Kavkaza, specifični su i međuetnički sukobi, te
se tako nasilničko ponašanje pretvara u normalan model ponašanja. Međuetničke napetosti ponegde uključuju i stalno i ponavljano nasilje među
vršnjacima etničkih skupina ili proganjanje pojedinaca. Ova područja su
bila zahvaćena i oružanim sukobima, nakon kojih je u posedu civilnih lica
ostalo mnogo komada oružja, koje je, samim tim, i lako dostupno mladima.69 Problemi proistekli iz ratnih sukoba jesu i velike migracije stanovništva. Domaće stanovništvo nije uvek naklonjeno domaćim prognanicima i
izbeglicama. Nasilje među mladima može biti nastavak dugotrajnih sukoba
i neprijateljstva između domaćeg stanovništva i izbeglica.
U većini zapadnoevropskih zemalja nivo kriminala je, prema policijskim
podacima, u proteklih dvadesetak godina bio relativno stabilan. Određeni
pomaci postoje, ali nisu tako uočljivi i nema masovnog porasta, kao šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka. Takođe se nije znatno
promenio nivo ukupne delinkvencije mladih. Međutim, policijski podaci koji
govore o nasilju među mladima daju potpuno drugačiju sliku, jer ti podaci
prikazuju manje-više stalni porast stepena i formi nasilja u više evropskih
zemalja, počev od kraja devedesetih godina prošlog veka.
69
50
Prema podacima MUP-a Republike Srbije iz novembra 2007. godine u Srbiji
je registrovano oko 1.075.000 komada vatrenog oružja, koje je u posedu oko
700.000 građana. Prema evidenciji istog državnog organa, u posedu građana
od 18 do 30 godina nalazi se 23.328 komada vatrenog oružja čiji su vlasnici
17.966 lica. Prema podacima UNDP-a za 2005. godinu u Srbiji pored registrovanog ima još i oko 900.000 komada neregistrovanog vatrenog oružja.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Naravno, može se izdvojiti više faktora koji su doprineli tome da postoji
porast policijski zabeleženih slučajeva. Jedan od njih može biti i češće
prijavljivanje nasilnih dela među maloletnicima, viša svest kod nastavnika,
socijalnih službi, roditelja i lokalne zajednice. Takođe se može analizirati
raširenost nasilja među mladima prema kontinuumu urbanosti. Veliki gradovi beleže više stope nasilja nego ruralnije sredine.70 Ovo se može tumačiti ulogom grada kao središta koje privlači veći broj prestupnika i potencijalnih žrtava, ali i time da je veliki broj nasilnih prestupnika rođen, raste i
živi u urbanim sredinama.
3.2.5. Reakcije na nasilje
Povećana zabrinutost za nasilje mladih koja započinje početkom devedesetih godina prošlog veka, naročito je prisutna u medijima, široj javnosti,
kao i među političkim akterima. Borba protiv kriminala je glavno političko
pitanje svih političkih stranaka koje se prosto takmiče u političkim inicijativama u borbi protiv nasilja mladih.
Danas postoji gotovo zbunjujuća raznolikost aktivnosti, programa, inicijativa i planova delovanja s ciljem smanjenja nasilja mladih. U nekim zemljama, kao što je Velika Britanija, ove inicijative su se razvile kao sveobuhvatni nacionalni programi. U nekim drugim zemljama preuzimaju se
znatni napori u cilju prevencije nasilja na nivou lokalne zajednice ili nivou
gradova.
Bez obzira na uzroke, problemu nasilja mladih sigurno se ne može pripisati opšti nedostatak preventivnih i interventnih programa. Međutim, i pored
te činjenice nasilje se ne smanjuje. Za to postoji verovatno više razloga.
Jedan od razloga može biti da je veoma malo podataka koji govore o efikasnosti brojnih inicijativa i programa.71 Takođe, prisutan je nedostatak saradnje između lokalne prakse i naučnih istraživanja. Evropska istraživanja
na području društvenih nauka koja istražuju individualni nivo nasilja, bilo
70
Istraživanja kriminala u Evropi u devetnaestom veku uveliko pokazuju da se nasilje pre svega pojavljivalo u siromašnim ruralnim područjima na periferiji moderne nacije-države. Pretpostavlja se da je negde od druge polovine dvadesetog
veka u zapadnoj Evropi nasilni kriminal postao primarno urbana pojava.
71
Tako je, na primer, u Americi 2001. godine realizovan projekat nazvan „Modeli
za prevenciju nasilja“ (Blueprints for Violence Prevention, University of Colorado), koji je obradio 800 američkih preventivnih programa kako bi se utvrdili naučni pokazatelji za postizanje efikasnosti. Na kraju je samo jedanaest moglo
postati model program, jer su pokazali efikasnost u smanjenju broja maloletničkih nasilnih dela, agresije, delinkvencije i upotrebe opojnih sredstava. To su
sledeći programi: Midwestern Prevention Project (MPP) BP–002 Big Brothers
Big Sisters of America (BBBS) BP–003 Functional Family Therapy (FFT) BP–
005 Life Skills Training (LST) BP–006 Multisystemic Therapy (MST) BP–007
Nurse-Family Partnership (NFP) BP–008 Multidimensional Treatment Foster
Care (MTFC) BP–009 Olweus Bullying Prevention Program (BPP) BP–010
Promoting Alternative THinking Strategies (PATHS) BP–011 The Incredible Years: Parent, Teacher and Child Training Series (IYS) BP–012 Project Towards
No Drug Abuse (Project TND), videti www.colorado.edu/cspv/blueprints
Takvo stanje, pretpostavlja se, još je akutnije u Evropi nego u SAD, s obzirom na to da u Americi postoji znatno duža tradicija metodološki razrađene
evaluacije.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
51
da je reč o mladima ili odraslima, tradicionalno su vrlo fragmentovana uz
prevagu nacionalnih istraživanja i metodologija na nivou razmene ideja i
rezultata istraživanja na nivou cele Evrope.
Pored toga, kao reakcija na nasilje, može se posebno analizirati pitanje
odgovora na nasilje koje daje žrtva nasilja. U trenutku dok trpi nasilje ili
neposredno nakon toga, postoje brojne reakcije koje žrtva može ispoljiti a
to često takođe može biti nasilje. Ali isto tako, žrtva se može povući, postati podložna psihičkim oboljenjima, potražiti izlaz u drogama i, pri svemu
tome, ignorisati pomoć od bližnjih ili nadležnih institucija. Reakcija može
izostati jer žrtva nije spremna da odgovori na adekvatan način, ali i zbog
toga što datu situaciju ne prepoznaje kao ugrožavajuću i nasilnu.
52
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
4. ZNAČAJ KLJUČNIH DRUŠTVENIH INSTITUCIJA
KAO IZVORA (NE)BEZBEDNOSTI
Društvene institucije igraju značajnu ulogu u životu mladih. One regulišu ponašanje i uloge pojedinaca u društvu i usmeravaju odnose unutar
društvenih grupa. Stoga je za dalje profilisanje položaja mladih, njihovih
stavova i mišljenja, neophodno predstaviti društvene institucije koje imaju
najznačajnije uloge u jačanju podrške mladima.
4.1. OBRAZOVANJE
Kao organizovano podučavanje i učenje kojim pojedinac stiče opšta i posebna znanja o svetu, obrazovanje predstavlja jedno od najznačajnijih instrumenata socijalizacije i formiranja sistema vrednosti. Ono omogućava
mladoj osobi da prepozna i ostvari svoje talente i potrebe, i postane samostalna, produktivna i zadovoljna ličnost. Iz navedenih razloga, obrazovanje
je suštinski važno za ljudsku bezbednost i duhovno zdravlje društvene zajednice, te je jak i efektivan obrazovni sistem neophodan element podrške
mladim ljudima.
Temelji obrazovnog sistema u Srbiji uspostavljeni su u periodu posle Drugog svetskog rata i nisu se bitnije menjali do 2000. godine. Kako se reforma nije desila onda kada je bila hitna, već je sistem očuvan u svom
zastarelom obliku, kvalitet obrazovanja je umnogome degradiran. Ovome
su doprinele socijalne i ekonomske krize, koje su sistematski siromašile
društvo i pomagale stvaranje poremećenog sistema vrednosti. Sa političkim promenama 2000. godine započinje proces dugotrajne i nestabilne reforme obrazovnog sistema u Srbiji.72
Obrazovanje se deli na formalno, životno i neformalno.73 Sve tri vrste imaju podjednak uticaj na mlade i njihovu akciju prema svetu koji ih okružuje.
Formalno obrazovanje jeste prolazak mladih kroz osnovne, srednjoškolske
i visokoškolske institucije. Škole i fakulteti trenutno ne ispunjavaju potrebe mladih koje se tiču prostora za njihov lični razvoj, realizacije talenata
i interesovanja, vannastavnih aktivnosti i osmišljavanja slobodnog vremena. Postoji veliki jaz u vidu nerazumevanja između učenika i nastavnika.
Stečeno znanje je mahom pasivno, te učenici i studenti ne umeju da ga
primene u praksi.
U procesu životnog obrazovanja mladih javljaju se problemi u vidu nedostatka kulturnih sadržaja, slabe pokretljivosti mladih i negativnih uticaja
okoline.
72
Ast, S. (2004) Širom zatvorene oči. Nedeljnik Vreme od 31. marta 2004. http://
www.vreme.com/cms/view.php?id=373810; pristupljeno 25. jula 2010.
73
Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu Vojvodine u saradnji sa Omladinskim savetom Vojvodine (2005) Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini.
Novi Sad.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
53
Problem u domenu neformalnog obrazovanja jeste nepostojanje zakonske
regulative koja bi uredila ovo područje. Neformalno učenje ima svoju bitnu ulogu u procesu zapošljavanja mladih, ali i u njihovom podsticanju na
društvenu aktivnost. Zato je potrebno da država razvije načine podrške
ovoj vrsti obrazovanja kroz direktnu saradnju sa školama i drugim ustanovama. Broj organizacija koje se bave nefomalnim obrazovanjem je u
nekim sredinama mali, a postoji i njihova nepravilna geografska raspoređenost. Programi su im slabo dostupni javnosti, a volonterski rad je sve
donedavno bio potpuno zapostavljen i nepriznat.
Problemi u oblasti obrazovanja mogli bi se rešavati i sledećim (dodatnim)
aktivnostima:
•
formiranje evidencije omladinskih organizacija koje se bave neformalnim obrazovanjem
•
specijalizacija organizacija za programe za mlade
•
uspostavljanje saradnje između škola i organizacija iz okoline
•
medijsko pokrivanje volonterskog rada
•
omogućavanje veće pokretljivosti mladih
•
umrežavanje mladih, shodno njihovim interesovanjima i obrazovnim profilima
•
povećavanje dostupnosti korišćenja Interneta i drugih medija sa
obrazovnim sadržajima.
Definisani ciljevi reforme obrazovanja u Srbiji jesu:
•
osposobljavanje mladih da aktivno i odgovorno učestvuju u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu, te da doprinose demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva
•
osposobljavanje mladih da uspešno zadovoljavaju sopstvene potrebe i interesovanja, razvijaju ličnost i potencijale uz poštovanje
drugih.
Na širem planu ispunjenje ovih ciljeva doprinelo bi promociji vrednosti
evropske integracije.74
4.1.1. Bezbednosne pretnje u obrazovanju
4.1.1.1. Korupcija u obrazovanju
Korupcija u obrazovanju jeste jedan od velikih problema školstva. Ovaj vid
korupcije je jedan od najviše zapostavljenih u Srbiji, iako ima dalekosežne
posledice na zdravlje i funkcionisanje društva. On predstavlja i glavnu prepreku reformama obrazovnog sistema.
74
54
Internet stranica Ministarstva prosvete RS, http://www.mp.gov.rs/page.php?
page=98, pristupljeno 25. juna 2010.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Istraživanje75 sprovedeno među studentima u 2003. i 2004. godini pokazalo je da je čak 98% studenata na univerzitetima u Beogradu, Novom
Sadu, Nišu i Kragujevcu, čulo da postoji neki oblik korupcije na njihovom
fakultetu. Što se tiče varanja na ispitima, 69% studenata bi to uradilo da
znaju da neće biti uhvaćeni, 53% se ne bi osećalo loše nakon varanja, a
47% studenata misli da je varanje na ispitima prihvatljivo.
Alarmantan jeste i podatak da 57% studenata ne bi prijavilo slučaj podmićivanja za polaganje ispita. Ovi podaci ukazuju na veliku prisutnost korupcije u visokom obrazovanju, i na pad etičkih principa kod studenata. U
ovom domenu potrebno je sprovesti mere edukacije učenika i studenata
o definiciji i vidovima korpucije, kao i o merama njenog sprečavanja. U
te svrhe mladi jugoistočne Evrope osnovali su Antikorupcijsku studentsku
mrežu76, koja se bavi pitanjima korupcije i demokratizacije visokog obrazovanja u regionu.
4.1.1.2. Diskriminacija u obrazovanju
Jedan od ciljeva reforme obrazovanja Ministarstva prosvete je i povećanje dostupnosti obrazovanja svakom detetu u Republici Srbiji, uz istovremeno stvaranje uslova za kvalitetno obrazovanje u skladu sa njegovim
potrebama i sposobnostima (inkluzivno obrazovanje). Cilj je uklanjanje
svih vidova diskriminacije koje bi se odnosile na pol, nacionalnu pripadnost, versko i socio-ekonomsko poreklo, sposobnosti, zdravstveno stanje
i tako dalje.
Očekuje se da reforme u znatnoj meri povećaju dostupnost i kvalitet obrazovanja za decu iz socijalno nestimulativnih sredina (romske, siromašne,
seoske, raseljene), decu i odrasle sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
i decu sa teškoćama u učenju. Na primeru pojašnjena, diskriminacija u
školstvu znači77:
•
50–70% romske dece koja imaju poteškoće prilikom upisivanja
škole zbog birokratskih propisa kojima se zahteva dokaz o prijavi
prebivališta ili druga dokumentacija koja im nije lako dostupna;
•
otvoreno odbijanje školskih organa da upišu romsku decu, uz odvraćanje roditelja od upisivanja dece u školu;
•
70–90% romskih učenika je u sistemu specijalnog obrazovanja,
kao posledica primene neobjektivnih procedura ocenjivanja, koje
ne uzimaju u obzir različito životno iskustvo pojedinih učenika i
probleme zbog nepoznavanja jezika;
75
Internet stranica Beogradske otvorene škole, http://www.bos.rs/obrazovanje/
antikorupcija.php, pristupljeno 25. juna 2010.
76
Antikorupcijska studentska mreža jugoistočne Evrope, http://see-corruption.
net/.
77
Simić, M. (2010) Diskriminacija u obrazovanju. http://www.unicef.org/serbia/
milica_simic__diskriminacija _u_obrazovanju_serbian.doc, pristupljeno 26.
juna 2010.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
55
•
50–70% romskih učenika napušta škole u nekom trenutku obaveznog obrazovanja, u nesrazmerno većem broju od drugih, neromskih učenika;
•
70–90% romske dece koja trpe uznemiravanje, kinjenje, nepoštovanje i druge manifestacije rasizma.
Rešavanje pitanja diskriminacije i podizanja svesti o antidiskriminacionim
merama mora se vršiti na svim nivoima, uz uzajamnu saradnju svih aktera.
Primena mera usmerenih na povećanje dostunosti i jačanje inkluzivnog
obrazovanja u školama u Srbiji počinje od 1. septembra 2010. godine.
4.1.1.3. Obrazovanje i zapošljavanje
Stručnjaci kažu da su siromaštvo, nezaposlenost i osećaj nepostojanja
perspektive za budućnost među prvim uzročnicima nasilja među mladima.
U Srbiji je situacija sa zapošljavanjem mladih veoma loša. Ove godine od
ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji, trećinu čine mladi do 30 godina starosti.
Prvo zaposlenje mladih predstavlja poseban problem, jer većina poslova
koji se nude mladima zahteva prethodno radno iskustvo, koje nigde ranije
nisu mogli da steknu. Ovo je problem koji je potrebno sistematski rešavati
na nivou institucija, kroz raznovrsne kampanje, programe, akcije i promocije volonterskog rada i praksi. Podjednako angažovanje treba da imaju i
mladi, kod kojih trenutno ne postoji razvijena kultura karijerne odgovornosti, niti svest o značaju volontiranja, obavljanja praksi i samostalnog usavršavanja.
Sistem školstva je neprilagođen potrebama tržišta rada i ne prati trendove.
Ovo u praksi znači stvaranje neupotrebljive radne snage. U srednjoškolskom obrazovanju i dalje postoje smerovi za zanimanja za koja je gotovo
nemoguće naći zaposlenje (tehničar izrade kožne obuće, krojač i slično).
A kada je reč o zanimanjima koja su tražena, mladi proces edukacije završavaju sa solidnim teorijskim znanjem, ali gotovo nikakvim veštinama koje
odmah mogu da upotrebe u praksi.
Ista je situacija i u visokoškolskom obrazovanju, jer u većini slučajeva ono
ne uključuje praktičnu nastavu. Bolonjski proces menja ovu sliku, ali i postavlja pitanje temeljne reforme visokog obrazovanja.
Još jedan problem je što mladi nemaju informacije o aktivnom traženju posla i karijernom usavršavanju. Istraživanje „Mladi na tržištu rada u Srbiji“78
pokazuje da čak 80,5% učenika nije imalo prilike da priča o pisanju biografije na nekom od časova u okviru redovnog školskog obrazovanja, niti da
dobija druge informacije o mogućnostima zapošljavanja i veštinama aktivnog traženja posla.
Tržište rada u Srbiji jeste u procesu transformacije. Ove promene će zahtevati fleksibilnost i spremnost za adaptaciju po zahtevima poslodavaca.
Srbija treba da stvori specifičnu dugoročnu strategiju zapošljavanja mla78
56
Krsmanović, D. (2005) Mladi na tržištu rada u Srbiji. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
dih, razrađenu jasnim akcionim planovima regionalne prirode. Formalni sistem edukacije treba da sadrži programe karijernog obrazovanja, kao i da
promoviše princip aktivnog traženja posla. Obrazovni proces treba što pre
približiti praksi i modelu zemalja EU, koji će stvarati sposobne, prilagodljive
i kvalitetne mlade ljude. Država bi, u saradnji sa civilnim društvom, trebalo
da održava treninge i seminare za stalno karijerno usavršavanje pojedinaca ali i poslodavaca, uz obezbeđivanje specifičnog pravnog okvira.
Valja spomenuti da je Srbija usvojila Prvu nacionalnu strategiju za zapošljavanje za period od 2005. do 2010. U okviru ove strategije se posebno
izdvaja Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za period 2006. do 2008.
koji dalje definiše konkretne mere kojima će se omogućiti efektivna primena strategije (posebno kod problematičnih kategorija, u koju spadaju i
mladi). Realizacija ciljeva iz Strategije karijernog vođenja i savetovanja u
Republici Srbiji, koju je donela Vlada RS, trebalo bi da doprinese rešavanju problema prelaska iz školovanja na tržište rada, karijerne nezainteresovanosti i pasivnosti pripadnika omladinske populacije, neinformisanost
mladih u vezi sa planiranjem karijere, traženjem posla i tako dalje.
4.1.2. Nasilje u obrazovnim institucijama
Ministarstvo prosvete RS trenutno je u procesu sprovođenja reformi predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja. Aktuelni projekti Ministarstva prosvete obavljaju se u oblastima jačanja institucionalnih kapaciteta, profesionalnog razvoja zaposlenih, jačanja motivacije učenika,
prevencije nasilja u školama i ostvarivanja prava na obrazovanje. Posebno
bismo istakli značaj poslednje dve stavke.
Nasilje u školama prisutno je najčešće kao fizičko, seksualno, verbalno i
emocionalno. Ono se dešava između školskog osoblja i učenika, nastavnika i roditelja, i među učenicima oba pola. Poslednjih godina postoji tendencija snimanja nasilja i postavljanja tih snimaka na Intenet, što je novi
vid nasilja.
Povećanje agresivnosti i nasilja mladih objašnjava se promenama unutar porodice, egzistencijalnim problemima roditelja, promenama u sistemu
vrednosti, bogaćenju mafijaša i siromašenju školovanih slojeva stanovništva, zanemarivanjem i zlostavljanjem dece, slabim preventivnim delovanjem nadležnih institucija, neuspelim reformama obrazovnog sistema,
velikim procentom nezaposlenosti mladih i drugim problemima.
Poražavajući su podaci Ministarstva prosvete dobijeni na osnovu istraživanja79 u 54 osnovne škole u Srbiji koje su se prve priključile programu. Oni
pokazuju da je nasilje drastično rašireno. Uzorak je činilo 32.617 ispitanika, od čega 28.931 učenik (od trećeg do osmog razreda) i 3.686 odraslih
koji rade u školama (od čega 2.650 nastavnika). Obuhvaćen je period od
tri meseca, a u nekim pitanjima i period celokupnog školovanja. Prema
dobijenim odgovorima, 65% učenika je bar jednom, a 24% i više puta, bilo
izloženo nekom obliku nasilnog ponašanja u posmatranom periodu od tri
meseca.
79
Internet stranica Ministarstva prosvete RS, http://www.mp.gov.rs/page.php?
page=94, pristupljeno 24. juna 2010.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
57
Najzastupljeniji oblici nasilnog ponašanja su: verbalno nasilje (vređanje,
ismevanje), širenje laži i spletkarenje, te pretnje i zastrašivanja. Ako se
u obzir uzme ukupno školovanje 44% učenika je bilo jednom ili više puta
izloženo nasilnom napadu vršnjaka. Čak 23% učenika izjavljuje da su jednom (17,6%) ili više puta (4,7%) u poslednja tri meseca doživeli da ih nastavnik uvredi, ismeje ili udari. Čak 28% dece je na neki način uključeno u
nasilnu interakciju među vršnjacima, te je nemoguće razdvojiti decu koja
su nasilna prema vršnjacima od dece koja su izložena nasilnom ponašanju vršnjaka.
Nasilje u školama i među mladima prouzrokovano je dubljim društvenim
problemima. Međutim, ovakvu vrstu nasilja moguće je smanjiti ili prevenirati usavršavanjem i edukacijom školskog osoblja, kao i realizacijom raznovrsnih projekata i programa za prevenciju nasilja. Ministarstvo prosvete
je sve svoje dosadašnje programe i projekte objedinilo kroz Okvirni akcioni
plan za prevenciju nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama.80 U saradnji
sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije Unicef je pokrenuo program
„Škola bez nasilja“.
Put ka smanjenju nasilnog ponašanja u školama jeste dug i težak. Dobro
osmišljene opsežne akcije i programi u ovom domenu, uz upornost nadležnih institucija, neophodan su činilac za njegovu prevenciju.
4.1.3. Program Evropske komisije „Mladi u akciji“
U obrazovanje mladih u Srbiji uključena je i Evropska komisija kroz program „Mladi u akciji“81. Ciljevi programa su formiranje „Evrope znanja“ i
stvaranje „evropskog prostora za saradnju i razvoj politike prema mladima zasnovane na neformalnom obrazovanju“. Program podupire filozofiju celoživotnog učenja i razvijanja veština, čime se podstiče aktivno
građanstvo.
Program će trajati do 2013. godine, a njegovi specifični ciljevi jesu promovisanje aktivnog učešća mladih, razvijanje solidarnosti i tolerancije, jačanje
uzajamnog razumevanja i kvalitetnog sistema podrške za omladinske aktiviste i organizacije, i ohrabrivanja saradnje na nivou Evrope u oblasti rada
sa mladima.
4.2. ZDRAVSTVENE
USTANOVE
Zdravstvena bezbednost mladih jeste kategorija ljudske bezbednosti koja
je na prvom mestu po uticaju na kvalitet njihovog života. Zdravstvena bezbednost mladih odnosi se na sve aktivnosti usmerene na prevenciju i lečenje bolesti koje posebno ugrožavaju pripadnike omladinske populacije
u Srbiji.
80
Internet stranica Ministarstva prosvete RS, http://www.mp.gov.rs/page.
php?page=135, pristupljeno 25. juna 2010.
81
http://www.mladiuakciji.rs/.
58
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
4.2.1. Opšte zdravlje mladih u Srbiji
U populaciji mladih u Srbiji registruje se najniža stopa razboljevanja i umiranja.82 Međutim, skorijim istraživanjima sprovedenim na teritoriji Srbije, u
kojima su učestvovali UNICEF, SZO i UNFPA otkrivena je čitava generacija mladih čije je zdravlje ugroženo. Podaci istraživanja ukazuju na to da
su najveći rizici po zdravlje mladih: velika zloupotreba duvana, alkohola
i opojnih droga, visok nivo povreda (saobraćajni traumatizam, zanemarivanja i zlostavljanja), loše mentalno zdravlje (visoka stopa poremećaja
ponašanja, bolesti zavisnosti, depresije i samoubistava), i niska stopa kontraceptivne zaštite sa sve većim porastom seksualno prenosivih infekcija.
Zdravstvena kultura jeste osnovni preduslov za postizanje zdravstvene
bezbednosti mladih, ali je ona na niskom nivou. Mladi nemaju razvijenu
naviku nege i kontrole zdravlja. Problemi diskriminacije, tabua i predrasuda su veoma prisutni, kako u neposrednom okruženju mladih, tako i u
samim zdravstvenim ustanovama.
Mladi sa invaliditetom i posebno osetljive, marginalizovane i socijalno
ugrožene grupe mladih, suočavaju se sa naročitim arhitektonskim i informacionim barijerama u zdravstvenom sistemu, kao i sa predrasudama u
zadovoljavanju svojih specifičnih zdravstvenih potreba.
4.2.2. Specifični zdravstveni problemi mladih
U populaciji mlađih adolescenata beleži se porast učestalosti polne aktivnosti. Rezultati istraživanja u 30 mesta u Republici Srbiji83 pokazali su da
je seksualne odnose imalo 22,5% dečaka i 3,5% devojčica, uzrasta od 11
do 15 godina. Anketa84 među studentima svih univerziteta u Republici Srbiji pokazala je da je seksualno aktivno oko tri četvrtine studenata, i preko
polovine studentkinja uzrasta od 19 do 21 godine.
Trudnoća u adolescenciji jeste posebno veliki problem jer se, prema procenama85, svake godine dogodi oko 50 trudnoća na 1000 devojaka, uzrasta
od 15 do 19 godina. Svake godine šest do sedam hiljada adolescentkinja
ima nameran prekid trudnoće86.
Kada je reč o seksualno prenosivim infekcijama, za sada nije poznat procenat prisutnosti seksualno prenosivih infekcija kod mladih ljudi u Republici Srbiji, ali je primera radi: učestalost hlamidijske infekcije genitalnih
82
Dokumenti koji regulišu problematiku zdravlja mladih na sajtu projekta „Unapređenje zdravlja mladih“ koji finansira Vlada Kanade kroz Kanadsku agenciju
za međunarodni razvoj, http://www.canbhp.org/balkan-youth-and-health/documents/Dokumenti.pdf, pristupljeno 1. jula 2010.
83
Stanković, B. (2002) Novi morbiditet mladih. http://www.komunikacija.org.rs/
komunikacija/casopisi/stanov/XL_1–4/d05/download_ser_lat, str. 56, pristupljeno 2. jula 2010.
84
Vlada RS (2006) Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji, str. 6.
85
Ibid., str. 6.
86
Ibid., str. 7.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
59
organa u grupi od 300 seksualno aktivnih devojaka uzrasta 19 godina u
Beogradu 30,3%87, dok najviši procenat HIV pozitivnih osoba (57%) ima
između 25 i 39 godina88. Polovina đaka zna da se SIDA prenosi polnim
putem, a svega 2% je informisano da se ostale polne bolesti mogu preneti
seksualnim kontaktom.
Trend zloupotrebe psihoaktivnih supstanci raste među mladima. Stručnjaci tvrde da je oko 60% mladih, najviše srednjoškolaca, u kontaktu sa
drogom. Prema procenama pripadnika MUP-a, 70%–80% mladih, uzrasta
od 15 do 25 godina, bilo u kontaktu sa opojnim supstancama.89 Policijski
izveštaji ukazuju na činjenicu da je dve trećine razbojništava u vezi sa
zavisnicima.
Zastupljenost pušenja među mladima je takođe visoka: 54,7% mladih
uzrasta od 13 do 15 godina je probalo cigaretu.90 Smatra se da je 97,4%
mladih izloženo pasivnom pušenju.91 U populaciji od 11 do 15 godina 57%
je probalo alkohol, a njih 35% je imalo bar jedno pijanstvo. U studentskoj
populaciji 96,5% je probalo alkohol, pri čemu je 71% mladića, odnosno
35% devojaka bar jednom bilo pijano.92
Povrede (pogotovo usled saobraćajnih nezgoda), fizička neaktivnost i
nepravilna ishrana problemi su sa kojima se mladi sve češće susreću.
U domenu mentalnog zdravlja mladih, najprisutnije su posledice zlostavljanja i zanemarivanja, zatim depresivna stanja (uključujući samoubistva)
i poremećaji ponašanja (uključujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci i
delinkventno ponašanje). Mladi od 15. do 24. godine spadaju u posebno
osetljivu populaciju što se mentalne higijene tiče. Klinička iskustva i istraživanja pokazuju da je sve veći broj dece i mladih sa psihološkim problemima ili manifestacijom specifične psihopatologije.93
4.2.3. Zdravstveno-vaspitni rad u školama
Poseban školski predmet koji bi se bavio isključivo zdravstvenim obrazovanjem ne postoji. U nastavnim programima od prvog do sedmog razreda
postoji program zdravstvenog vaspitanja, ali on se realizuje integrisano
kroz sve nastavne predmete i na časovima odeljenjskog starešine. U starijim razredima za realizaciju programa su, pored predmetnih nastavnika,
zaduženi i direktor i pedagoško-psihološka služba u okviru škole. Prosvetni radnici smatraju da bi uvođenje zdravstvenog vaspitanja kao posebnog
predmeta dodatno opteretilo učenike. U okviru reforme školstva postojala
je inicijativa za uvođenje seksualnog obrazovanja, kada je predlagano da
taj predmet bude u okviru trećeg časa fizičkog vaspitanja, a da časove
87
Ibid., str. 7.
88
Ibid., str. 7.
89
Dimitrijević, B. (2007) Narkomanija kod mladih. http://www.stetoskop.info/Narkomanija-kod-mladih–306-c4-content.htm?b6, pristupljeno 2. jula 2010.
90
Vlada RS (2006) Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji, str. 7.
91
Ibid., str. 8.
92
Ibid., str. 8.
93
Vlada RS (2007) Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja.
60
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
drže medicinari. Od tog predloga se odustalo, jer su se pobunili nastavnici
fizičkog vaspitanja zato što bi im bio smanjen fond časova. Takođe, medicinsko osoblje nije pedagoški obučeno za posao predavača ovog predmeta.
Zbog ovakvog zanemarivanja zdravstvenog obrazovanja i vaspitanja sada
imamo situaciju da mladi po završetku srednje škole vrlo malo znaju o
prevenciji bolesti, održavanju lične i mentalne higijene, rizicima određenih
ponašanja i negovanju zdravih odnosa sa drugim ljudima.
4.2.4. Organizacija zdravstvene zaštite za mlade
Zdravstvena zaštita mladih (uzrast od 10 do 26 godina, kako je definisano u Nacionalnoj strategiji za razvoj i zdravlje mladih), na primarnom
nivou ostvaruje se kroz instituciju doma zdravlja. Zdravstvena zaštita dece
školskog uzrasta i mladih koji ne pripadaju grupaciji studenata, ostvaruje
se kroz rad: pedijatrijske službe, službe opšte medicine, medicine rada i
ginekologije, polivalentne patronažne službe u domu zdravlja i isturenim
punktovima u školama, domovima učenika, savetovalištima za mlade u
sastavu službi za zdravstvenu zaštitu školske dece i dispanzerima za
mentalno zdravlje.
Za studentsku populaciju primarna zdravstvena zaštita je organizovana
kroz službu unapređenja zdravlja, službu opšte medicine, ginekologije i
mentalnog zdravlja. Za uzrast od 10 do 19 godina zdravstvene usluge se
pružaju na dečijim odeljenjima pri opštim bolnicama, dečijim klinikama i
institutima za decu i omladinu, pojedinim specijalizovanim zavodima, klinikama i institutima.
Zdravstvena zaštita mladih nije uvek adekvatna u pogledu organizacije,
pristupačnosti i metoda rada. Mladima zdravstvene usluge pružaju specijalisti i lekari opšte medicine, koji uglavnom nemaju dovoljno specifičnih
znanja iz oblasti zdravstvene zaštite mladih. Dostupnost zdravstvenog sistema je zadovoljavajuća, ali su oprema, infrastruktura i prostor vrlo često
neadekvatni. Ne postoji ni kontinuirano i sveobuhvatno praćenje zdravlja
i ponašanja mladih. Postojeće usluge zdravstvene i socijalne zaštite nisu
prilagođene potrebama mladih sa rizičnim ponašanjem, budući da su često izloženi moralnim osudama, predrasudama, pa i krivičnom gonjenju
kada se obrate za pomoć ili informacije vezane za HIV-virus.
Poslednjih godina realizuje se program osnivanja savetovališta za mlade u
okviru domova zdravlja, koja edukacijom doprinose očuvanju i unapređenju reproduktivnog zdravlja mladih, prevenciji zloupotrebe alkohola, droga
i cigareta, prevenciji poremećaja ishrane, zdravih izbora bez nasilja i tako
dalje. Poboljšanju zdravstvene situacije omladine trebalo bi da doprinese
i Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji, koju je Vlada donela
2006. godine.
U savremenoj literaturi se sreće pojam zdravstvene službe prilagođene
mladima (Youth Friendly Health Services). Ovaj koncept integriše teoriju
zdravstvenog vaspitanja i promocije zdravlja i veština potrebnih za pravilnu dijagnostiku i lečenje najčešćih patoloških stanja ovog uzrasta. Zdravstvene službe prilagođene mladima jesu odgovor na brojne deklaracije,
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
61
konvencije, zaključke međunarodnih, vladinih i nevladinih organizacija i
udruženja koja se bave zdravljem mladih.
4.2.5. Korupcija u zdravstvu
Posebnu prepreku u ostvarivanju efikasnog zdravstvenog sistema predstavlja korupcija u zdravstvu. Prema podacima iz izveštaja Svetske banke
iz 2007. godine, Srbija je na četvrtom mestu u svetu po stepenu korpucije
u zdravstvu. Česte afere u zdravstvu zbog korupcije, grešaka lekara i sistemskih propusta, upućuju na činjenicu da je naše zdravstvo neefikasno i
zastarelo, što je u jednom svom izveštaju potvrdila i SZO. Ovakvo stanje u
zdravstvenom sistemu predstavlja jednu od najvećih prepreka ostvarivanju
funkcionalne zdravstvene zaštite mladih u Republici Srbiji.
4.2.6. Reforma sistema socijalne zaštite
Socijalne službe i ustanove predstavljaju osnovu stručnog rada u socijalnoj zaštiti. One se bave socijalno-pedagoškim, psihološkim, sociološkim,
pravnim, defektološkim i sličnim aktivnostima, u cilju zadovoljavanja socijalno-zaštitnih potreba i sprečavanja uzroka koji dovode do socijalnih problema na teritoriji za koju su nadležni. Važnost socijalnih službi za mlade
ogleda se u činjenici da imaju funkciju da pruže sigurnost i pomoć onim
članovima društvene zajednice onda kada se nađu (i da se ne bi našli) u
stanju socijalne potrebe.94
Prema Strategiji razvoja socijalne zaštite osnovni razlozi za reformu sistema socijalne zaštite jesu:
•
položaj građana i korisnika u sistemu socijalne zaštite je izrazito
pasivan;
•
mreža socijalnih usluga je nedovoljno razvijena;
•
usluge koje organizuje nevladin sektor (usluge koje pružaju fizička
i pravna lica čiji osnivač nije država, zatim nevladine, sociohumanitarne organizacije, udruženja) u socijalnoj zaštiti nisu dovoljno
razvijene i iskorišćene;
•
sistem javnih socijalno-zaštitnih institucija i usluga je centralizovan, birokratizovan, neelastičan, paternalistički i nedovoljno ekonomičan i efikasan95.
Uočeni nedostaci socijalne zaštite u Srbiji upućuju na potrebu razvijanja
mreže socijalnih usluga, u kojoj će građani, samim tim i mladi, imati aktivniju ulogu u ostvarivanju svojih socijalnih prava. Ustanove socijalne zaštite
moraće da povećaju saradnju sa nevladinim sektorom uz istovremenu modernizaciju resursa i kapaciteta ustanova socijalne zaštite.
94
Krgović, T., Milovanović, M. (2003) Centri za socijalni rad – nastanak – praksa
– perspektiva. Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Republike Srbije,
Fakultet političkih nauka, Beograd, str. 35.
95
Vlada RS (2005) Strategija razvoja socijalne zaštite.
62
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
4.2.7. Socijalni rad sa decom, maloletnicima sa
poremećajima u ponašanju i mladima
Društveno neprihvatljivo ponašanje jeste jedan vid poremećenih odnosa
između maloletnog pojedinca i društva, koji društvena zajednica ocenjuje
negativno. Za poremećaje u ponašanju karakteristično je odstupanje od
normalnog toka razvitka deteta i maloletnika u procesu socijalizacije njegove ličnosti. U domenu rada sa mladima značajna je saradnja socijalnih
ustanova sa ustanovama izvan socijalne zaštite, kao što su predškolske
ustanove, osnovne i srednje škole, dečiji i školski dispanzeri, nevladine
organizacije. Uloga socijalnih ustanova u ovakvom radu je organizovanje
aktivnosti za sprečavanje i suzbijanje poremećaja u ponašanju mladih, na
osnovu izrađenog preventivnog programa za određeno područje, uz međuresorsko učešće vrtića, osnovnih i srednjih škola, sportskih i kulturnih
društava, organa gonjenja, tužilaštva i suda.
U nekim sredinama se ovakve aktivnosti realizuju, ali u mnogima je potrebno više inicijative i spremnosti svih da se odgovori na izazove i pretnje
koji mogu da naruše stabilnost i bezbednost omladinske populacije. Postoje izolovani pozitivni primeri rada sa mladima u sklopu ustanova za socijalnu zaštitu. Takav primer je i osnivanje dnevnog boravka za decu i mlade
sa problemima u ponašanju u Centru za socijalni rad u Knjaževcu.96 U
pitanju je nova usluga čiji je cilj unapređenje kvaliteta života mladih koji
dolaze u sukob sa zakonom. Ovaj projekat upravo je primer širenja mreže
socijalne zaštite izvan državnih organa, jer je realizovan u saradnji između Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, UNDP-a i Fonda za socijalne
inovacije.
Pod pokroviteljstvom UNICEF-a nevladina organizacija „Amity“97 realizovala je i jednogodišnji projekat jačanja kapaciteta lokalnih centara za socijalni rad za pružanje odgovora na potrebe mladih. Projekat je uključivao
pružanje podrške razvijanju prioritetnih usluga socijalne zaštite na nivou
lokalne zajednice, sa posebnim osvrtom na pružanje usluga mladima koji
su socijalno ugroženi, mladim migrantima, mladima koji napuštaju zaštitu,
onima koji su pod velikim uticajem nezaposlenosti i tako dalje.
Takođe, u organizaciji lokalne samouprave i udruženja građana „Svetionik“
u Loznici u toku je realizacija projekta podrške mladima koji su izloženi nekoj vrsti socijalnog rizika.98 Aktivnosti se ostvaruju u Klubu podrške mladima u riziku, gde se rad sa mladima odvija u malim grupama, uz posete
kulturnim i zabavnim priredbama.
Navedeni uspešni primeri saradnje svih aktera društvene zajednice na
poboljšanju kvaliteta života mladih sa socijalnim potrebama, trebalo bi da
budu uzor za predstojeću reformu sistema socijalne zaštite. Ova reforma
trebalo bi da uključi osnivanje što većeg broja raznovrsnih savetovališta za
96
Internet stranica Knjaževac vesti,
vesti/?p=5063, pristupljeno 5. jula 2010.
http://knjazevac.tehnomarketnis.rs/
97
Internet stranica Amity, http://www.amity-yu.org/index.php?option=com_conten
t&view=article&id=87&Itemid=89, pristupljeno 5. jula 2010.
98
Internet prezentacija NVO Svetionik, http://www.svetionik.org.rs/, pristupljeno
7. jula 2010.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
63
mlade, ali i da razvije plan promocije njihovih usluga među mladima, koji
su uglavnom pasivni, nisu informisani gde mogu da se obrate za savet i
pomoć, ili naprosto imaju predrasude o tome koliko i kako im ovakva savetovališta mogu pomoći.
4.3. SPORTSKE
I KULTURNE ORGANIZACIJE NAMENJENE MLADIMA
Učestvovanje mladih u kulturnom stvaralaštvu i sportskim aktivnostima
značajno je kako za društvenu zajednicu, tako i za samorealizaciju pripadnika omladinske populacije, jer se oni nalaze na vrhuncu svojih stvaralačkih i fizičkih mogućnosti. Ovakve vrste angažovanja umnogome mogu da
pomognu smanjenju nasilja i agresivnog ponašanja mladih, budući da je
realizacija talenata i interesovanja primarni uslov za njihov psihički, kognitivni i socijalni razvoj.
Kada je u pitanju kultura mladih i briga državnih institucija o tim potrebama, uočavaju se sledeći krupni problemi:
•
nedostaje komunikacija državnih i lokalnih struktura i mladih ljudi
koji kreiraju, osmišljavaju i realizuju kulturne i sportske programe
i aktivnosti;
•
mladi su nedovoljno uključeni u procese donošenja odluka o potrebama, strategiji i finansiranju programa za kulturu, te njihovo
slobodno vreme;
•
nedovoljno su razvijeni mehanizmi društvene afirmacije i promocije mladih talentovanih umetnika nakon umetničkih škola i akademija;
•
nedostatak multifunkcionalnih centara za mlade na lokalnom nivou;
•
nepristupačnost sportskih objekata neprofesionalnom sportu mladih;
•
nepoštovanje principa jednake šanse za sve, jer se favorizuju
„novokomponovani“ kulturni sadržaji i pri tome bivaju predstavljani kao tradicionalni ili u „duhu tradicije“, dok se drugačiji sadržaji
minimalizuju.
4.3.1. Učestvovanje mladih u kulturnim i sportskim dešavanjima
Istraživanje99 Građanskih inicijativa iz 2005. godine pokazalo je da trećina
ispitanika smatra da je poboljšanje kulturnih i sportskih sadržaja neophodno da bi većina mladih bila srećna. Istovremeno, nedostatak kulturnih dešavanja mladi su ocenili kao najveći problem, i to odmah nakon problema
nezaposlenosti i narkomanije.
99
64
Građanske inicijative/NEON (2005) Ispitivanje položaja i potreba mladih. Beograd.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
U situacijama kada se mladima i nude određena kulturna dešavanja, oni te
sadržaje retko posećuju. Istraživanje100 Centra za proučavanje alternativa
iz 2004. godine, pod nazivom „Mladi izgubljeni u tranziciji“, pokazalo je da
više od polovine ispitanika izuzetno retko odlazi u pozorišta i biblioteke,
još ređe u galerije i muzeje. Najveći razlozi za slabu posetu ustanovama
kulture jesu nizak ekonomski standard mladih i neadekvatna ponuda kulturnih sadržaja.
Isto istraživanje ukazalo je i na činjenicu da je većina mladih samo pasivni
konzument tvorevina masovne kulture. U kulturnom stvaralaštvu aktivno
učestvuje svega 6% mladih.
Čitalačke navike101 učenika pokazuju da trećina njih uopšte ne čita (12%),
ili čita samo ono što mora (21%). Sporadični čitaoci, koji čitaju lektiru i
ponekad knjige koje nisu obavezne (oko 40%) jesu najbrojniji čitaoci. Blizu
trećine učenika često, osim lektire, čita i druge knjige, a među njima je
7% onih koji „gutaju knjige“. Većina mladih (60%) navodi da se u njihovoj
porodici knjige poštuju, ali se ne čitaju.
Analiza102 odnosa mladih prema štampanim medijima pokazuje da u dnevnim novinama mladi najviše prate rubrike koje se odnose na razonodu,
slavne ličnosti, crnu hroniku i sport. Mladi su slabo zainteresovani za politiku. Na televiziji najviše gledaju filmove, sport i serije, a gotovo nikada ne
gledaju informativne emisije.103
Vannastavne i vanškolske aktivnosti su takođe slabo zastupljene. U okviru škole najviše mladih ide na sportske sekcije (14%) i dodatnu nastavu
(11%), dok su kursevi stranih jezika najzastupljenija vanškolska aktivnost
(18%).104
Prema istraživanju Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,105 većina mladih svakodnevno koristi računar kod kuće
(85%). Računari se najčešće koriste za slušanje muzike, igranje video igara, skidanje muzike i filmova sa Interneta i tzv. četovanje. Ovo ukazuje
ne činjenicu da je kompjuter za mlade sredstvo zabave. Korišćenje kompjutera u obrazovne svrhe je retko: 80% mladih gotovo nikada ne koristi
obrazovni softver; 70% ne koristi kompjuter za pisanje, crtanje ili grafičko
prikazivanje; blizu 70% nikada ne koristi elektronsku poštu.
Kada je reč o muzičkim koncertima, najveći broj njih nikada ne ide na ovu
vrstu manifestacija. Mladi, 11% njih, navode da nekoliko puta mesečno odlaze na DJ nastupe, te su takvi nastupi i najposećeniji. Za ostale pravce u
100 Centar za proučavanje alternativa (2004) Mladi zagubljeni u tranziciji. Beograd.
101 Edukativni portal Školarac.net, Projekat Svakodnevnica mladih u Srbiji, http://
www.skolarac.net/index.php?option=com_content&view=article&id=846:projek
at-svakodnevnica-mladih-u-srbiji-&catid=219:psihologijapedagogija&Itemid=16
3, pristupljeno 10. jula 2010.
102 Ibid.
103 Ibid.
104 Ibid.
105 Ibid.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
65
muzici, manje od 5% mladih kaže da odlazi na koncerte više puta mesečno.106 Zanimljivi su podaci dobijeni ispitivanjem srednjoškolaca; oni kažu
da bi odlazili češće na koncerte kada bi se koncerti održavali u njihovom
mestu i kada bi lično imali više novca.107
Najveći broj mladih ne bavi se sportom (39%), 37% se sportom bavi
rekreativno, a 24% trenira neki sport.108 Dečaci se sportom više bave
nego devojčice. Najčešći razlozi za nebavljenje sportom su: nepostojanje
vremena (45%) i nedostatak interesovanja za sportske aktivnosti (23%),
dok samo 6% mladih navodi nedostatak novca kao razlog. Ipak, interesovanje za sport je među mladima prilično izraženo. Mladi sport prate u
štampanim i elektronskim medijima, a njih 20% više puta mesečno odlazi
na utakmice.109
4.3.2. Kulturni i sportski sadržaji za mlade
Sadržaje koji ispunjavaju slobodno vreme mladih i kreiraju njihove životne i
kulturne vrednosti stvaraju i promovišu kulturne ustanove (pozorišta, centri
za kulturu, muzeji, galerije, bioskopi i tako dalje), kulturno-umetnička društva, nevladine organizacije, sportski klubovi, klubovi mladih (kancelarije za
mlade) i neformalne grupe i pojedinci. U ove aktivnosti mogu se uključiti i
javna i privatna preduzeća u sklopu društveno odgovornog poslovanja. Ti
sadržaji su vrlo često nedovoljno razvijeni ili slabo zastupljeni van većih
gradova i kulturnih/sportskih centara. Istovremeno, pokretljivost mladih je
vrlo mala, te četvrtina110 mladih, nezadovoljnih kulturnim, sportskim, obrazovnim, zabavnim i poslovnim ponudama u svojim opštinama, ne odlazi
u druga mesta da bi posetila kulturne manifestacije ili zabave nijednom u
godinu dana.
Veliki problem u oblasti kulturnih i sportskih sadržaja za mlade jeste i njihova česta neinformisanost o programima za ispunjavanje slobodnog vremena. Sa jedne strane, ove informacije nisu dovoljno zastupljene u medijima, a sa druge, ni mladi izloženi opštoj pasivnoj atmosferi, ne pokušavaju
da do takvih sadržaja dođu. Oni uglavnom prihvataju masovne trendove,
ne odgovaraju aktivno na ponuđeno, samim tim, nemaju ni uticaja na ponudu.111 Ekonomska nesamostalnost ogromne većine mladih je prva prepreka u posećivanju kulturnih i sportskih sadržaja.
Mladi svoje potrebe mogu ostvariti samo uz pomoć i uz saradnju društvene
(lokalne) zajednice. Njihova interesovanja i želje najpre se moraju ispitati,
da bi se na nivou države i lokalnih samouprava donele efikasne kulturne
strategije i stvorili ekonomsko-programski nosioci institucija kulture i spor106 Ibid.
107 Ibid.
108 Ibid.
109 Ibid.
110 Građanske inicijative/NEON (2005) Ispitivanje položaja i potreba mladih. Beograd.
111 Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Omladinski savet Vojvodine (2005)
Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini. Pokrajinski sekretarijat za sport i
omladinu, Novi Sad.
66
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
ta. Menadžment u kulturi i radu sa mladima neophodan je prilikom promocije pozitivnih vrednosti i sadržaja za aktivno ispunjavanje slobodnog
vremena. Oni se moraju uključiti u osmišljavanje tih sadržaja, a afirmacija
omladinskog aktivizma ovde ima posebnu ulogu.
Budući da je ekonomski faktor velika prepreka njihovom kulturnom životu,
potrebno je razviti sistemska rešenja finansiranja aktivnosti i događanja za
mlade. S obzirom na to da je slaba mobilnost veoma prisutna, potrebno je
povećavati mogućnosti svih pripadnika omladinske zajednice, kako bi oni
stekli interkulturalna i profesionalna iskustva. Promene u kulturno-sportskom aspektu života mladih u Srbiji moraju biti sveobuhvatne i decentralizovane, kako bi svi dobili podjednaku šansu da realizuju svoje telente i
interesovanja, i tako postanu zadovoljni, obrazovani i ostvareni ljudi.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
67
5. AKTUELNI PROGRAMI I STRATEGIJE
ZA PREVAZILAŽENJE NASILJA MEĐU
MLADOM POPULACIJOM
Programi i strategije za bezbednost omladinske populacije pojavljuju se
tek poslednjih godina u Republici Srbiji. Nacionalnom strategijom za mlade
ovaj problem se sistematično razmatra, zajedno sa Akcionim planom za
njegovo rešavanje. Broj programa i projekata koji se bave nasiljem mladih,
a koje su realizovale državne institucije ili nevladine organizacije, u stalnom je porastu. Za uspešno prevazilaženje ovog bezbednosnog problema
potrebni su određeni preduslovi u vidu efikasnog informisanja i edukacije
mladih, ali i najrazličitije moguće aktivnosti, uz angažovanje zajednice i
environmentalistički pristup u radu sa njima.
5.1. INFORMISANJE
Efikasno formulisanje i sprovođenje omladinske politike, kao i organizacija
i realizacija programa i usluga namenjenih mladim ljudima, ne mogu se
sprovesti bez učešća pripadnika omladinske populacije. Da bi učestvovali
u aktivnostima koje su im namenjene, ili u radu službi specijalizovanih za
omladinska pitanja i probleme, mladi moraju da znaju za njih. Zato je informisanje ključno za njihovu participaciju u životu društvene zajednice i za
podizanje kvaliteta življenja. Za njih su bitne informacije i vesti o školskim
i vanškolskim aktivnostima, o neformalnom obrazovanju, mogućnostima
učešća u projektima, stipendijama, zapošljavanju i volontiranju, socijalnom
i zdravstvenom osiguranju, pravnoj zaštiti, sportskim i kulturnim aktivnostima, putovanjima i sličnim aktivnostima.
Istraživanje Omladinske nevladine organizacije (ONO) iz Novog Sada112
pokazalo je da većina mladih smatra da su im namenjene informacije nedovoljno dostupne, ali i da su istovremeno veoma zainteresovani da budu
obavešteni o dešavanjima iz ponuđenih oblasti. Prema podacima ONO,
organizacije za mlade, pa čak i škole, glavni su izvori informacija za samo
1% ispitanika. Prema rezultatima istraživanja113 Građanskih inicijativa,
41% ispitanih mladih ne zna ništa o organizacijama koje se bave pitanjima
mladih u njihovoj sredini, dok je samo 7% učestvovalo u sprovođenju programa omladinskih organizacija, a 3% je bilo korisnik nekog od programa.
Nedostatak klasičnih omladinskih info centara širom Srbije značajno utiče
na stepen informisanosti mladih i njihovo angažovanje u zajednici. Postojeće omladinske organizacije još uvek su nedovoljno integrisane i umrežene, zbog čega je njihovo delovanje prostorno i vremenski ograničeno, što
se odražava i na broj mladih uključenih u njihov rad.
112 Omladinska nevladina organizacija i Agencija TIM, Omladinski info centar/
istraživanje potreba mladih za informacijama, http://prijemni.infostud.com/dokumenti/istrazivanje_informacije.pdf, str. 15, pristupljeno: 1. jula 2010.
113 Građanske inicijative (2005), Izveštaj: ispitivanje položaja i potreba mladih u
lokalnim zajednicama.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
69
U Srbiji su retki specijalizovani mediji namenjeni mladima (televizije, emisije, časopisi, radio-stanice i tako dalje), iako je, prema istraživanju CESIDa114, televizija i dalje na prvom mestu kao najpopularniji izvor informacija.
Budući da je primećena tendencija mladih da manje prate emisije koje se
bave stanjem u društvu115, neophodno je osnivanje info centara, specifično
kreiranih da odgovore na potrebe mladih, koji bi delovali na sopstvenom
medijskom prostoru.
S obzirom na to da je Internet jedan od najvećih izvora informacija116 (57%
mladih koristi ovaj medij, više od 20% u svrhe informisanja), potrebno je
preduzeti mere povećanja dostupnosti Interneta širom Srbije. Istraživanje
iste organizacije iz 2009. pokazalo je da su mladi u Beogradu neuporedivo
zadovoljniji svojim životima od onih iz drugih krajeva Srbije, jer imaju osećaj perspektive i više mogućnosti za zaposlenje. Ipak, čak 72% ispitanika
kazalo je da nema informacije o zaposlenju, obrazovanju i izlascima117.
Nacionalna strategija za mlade i Akcioni plan za njenu realizaciju prepoznaju rešavanje problema informisanja kao primarnu aktivnost, usmerenu
na poboljšanje njihovog kvaliteta života. U sklopu aktivnosti Ministarstvo
omladine i sporta osnovalo je portal „Zamisli život“, zamišljen kao centralno mesto informisanja. Kancelarije za mlade, sa istom ulogom, otvorene
su na republičkom i na regionalnom nivou. U cilju umrežavanja omladinskih organizacija, u planu je i osnivanje Krovne organizacije mladih.118
Akcioni plan predviđa i intenzivan rad na uvećanju informatičke pismenosti, budući da je najveći broj informacija danas dostupan upravo preko Interneta. Najznačajniji portali su:
•
Zamisli život (http://www.zamislizivot.org);
•
Omladinski informativni centar (http://www.oic.rs/index.html);
•
Mingl, portal za srednjoškolce (http://www.mingl.org/index.php);
•
Volonterski servis Srbije (http://www.mis.org.rs/);
•
Infostud, grupa korisnih sajtova (http://www.infostud.com);
•
Studentski svet (http://www.studentskisvet.com);
•
Volonterski centar Vojvodine (http://www.volontiraj.rs);
114 Članak u dnevnim novinama Glas javnosti: Predstavljen omladinski portal
Zamisli život, http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti–10–04–
2010/predstavljen-omladinski-portal-zamisli-zivot–0, pristupljeno 5. jula 2010;
Centar za slobodne izbore i demokratiju, http://www.cesid.org/.
115 Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za sport i
omladinu, Omladinski savet Vojvodine, Novi Sad, mart 2005.
116 Centar za slobodne izbore i demokratiju, http://www.cesid.org/.
117 Članak na portalu dnevnih novina Politika Online: Mladi Beograđani zadovoljni
svojim životom, http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Mladi-Beogradjani-zadovoljni-svojim-zivotom.lt.html, pristupljeno 3. jula 2010.
118 Krovna organizacija mladih Srbije, http://www.koms.org.rs/.
70
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
•
Građanske inicijative/Program za mlade/Info centar (http://www.
gradjanske.org);
•
Youth/džepni zip za mlade (http://www.youth.rs);
•
Kancelarija za mlade gradske uprave grada Beograda (http://
www.kancelarijazamlade.rs);
•
Internet adrese lokalnih kancelarija za mlade po gradovima Srbije.
5.2. EDUKATIVNI
PROGRAMI ZA MLADE
Edukacija mladih u oblasti prevencije nasilja i njihove bezbednosti trenutno spada u domen već pominjanog neformalnog obrazovanja. Bezbednost
je tek u Nacionalnoj strategiji za mlade zvanično potvrđena kao problem
hitan za rešavanje, što je otvorilo vrata institucionalnim i nezavisnim rešenjima za podizanje nivoa bezbednosti mladih.
Projekti nevladinih organizacija iz ove oblasti dobili su uvećanu šansu za
realizaciju finansijskom podrškom Ministarstva omladine i sporta. Jedan od
prvih projekata ove vrste, realizovanih nakon donošenja Akcionog plana
za bezbednost mladih, jeste „Istraživanje i podizanje bezbednosne kulture
mladih“, koji je sproveo Centar za civilno-vojne odnose119 (današnji Beogradski centar za bezbednosnu politiku), u saradnji sa kolegama sa Fakulteta bezbednosti, 2008/09. godine. „Pojmovnik bezbednosne kulture“120,
koji je ovom prilikom osmišljen, štampan i distribuiran posredstvom kancelarija za mlade širom Srbije, imao je za cilj njihovu edukaciju o značenjima
pojmova iz oblasti bezbednosti sa kojima se svakodnevno sreću u medijima, školi, porodici, na ulici i drugde.
Organizacije civilnog društva, kancelarije za mlade i neformalne grupe trenutno imaju najveću ulogu u ovakvoj vrsti obrazovanja. Nevladine organizacije imaju ogroman kapacitet da na lokalnom nivou podstiču mlade
na aktivno delovanje u zajednicama, te predstavljaju nezaobilazan faktor
u podizanju njihovog kvaliteta života u Srbiji. Broj programa i projekata o
bezbednosti mladih trenutno je nedovoljan, a većina se najviše fokusira
na medijski najzastupljenije probleme (kao što je nasilje u školama, na
primer), zapostavljajući one manje vidljive, ali podjednako rasprostranjene
(nasilje u adolescentskim vezama, nasilje u porodici, saobraćajna bezbednost, elektronsko nasilje, bezbednosna kultura i slično).
Neophodno je proširiti krug ovih aktera na medije i uspešne javne ličnosti, koje predstavljaju mladalačke uzore. Država i nezavisni fondovi moraju
podržati projekte koji se bave obrazovanjem mladih o komplikovanoj tematici njihove bezbednosti. Sa druge strane, mladi se moraju podsticati da ravnopravno i aktivno učestvuju u osmišljavanju i realizaciji ovakvih
programa, istraživanjem njihovih stavova i potreba, te edukovanjem lidera
119 Beogradski centar za bezbednosnu politiku, http://www.ccmr-bg.org/cms/view.
php?id=1.
120 Pojmovnik
bezbednosne
kulture-download:
doc/18765795/Pojmovnik-bezbednosne-kulture.
http://www.scribd.com/
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
71
u omladinskim zajednicama da i sami prenose stečena znanja svojim vršnjacima. Lep primer opisanih akcija jeste „Škola ljudskih prava za mlade“,
koju od 2000. godine za teritoriju Srbije organizuje Helsinški odbor za ljudska prava, u saradnji sa Norveškim helsinškim odborom.
Prema izjavama ministarke omladine i sporta Snežane Samardžić-Marković121, oko milion i po mladih Srbije u Ministarstvu omladine i sporta ima
jakog partnera koji je do sada inicirao otvaranje 101 kancelarije za mlade.
Ove kancelarije pomažu mladima da rešavaju probleme, da nauče da rade
u institucijama, ali i aktivno utiču na donosioce odluka. Oko 100.000 mladih danas upoznato je sa radom tih institucija i sa njima održava odnose
saradnje i komunikacije.
5.3. OSTALI
PRISTUPI PROBLEMU PREVAZILAŽENJA NASILJA
PREMA MLADIMA
Angažovanje zajednice, alternativni i environmentalistički pristupi rešavanju problema bezbednosti mladih jesu veoma retki. Program UNICEF-a,
određenog broja ministarstava i institucija Republike Srbije „Škola bez nasilja“ najpoznatiji je i dobro medijski promovisan primer angažovanja zajednice na rešavanju problema porasta broja nasilnih incidenata u školama
Srbije. Program uključuje decu, roditelje, nastavnike, zaposlene u školama
i celokupnu lokalnu zajednicu. U sklopu pomenutog programa, UNICEF je
pokrenuo i kampanju za sprečavanje elektronskog nasilja122.
Kancelarije za mlade trenutno imaju najveću ulogu u organizovanju različitih aktivnosti za mlade u vidu škola za učenje stranih jezika, radionica na
aktuelne teme, uličnih performansa, promovisanja zdravih stilova života,
podsticanja kulturnog stvaralaštva, volontiranja i praksi u lokalnim i državnim preduzećima i institucijama i tako dalje.123
Nevladine organizacije takođe imaju udeo u organizovanju navedenih aktivnosti, iako se one moraju više angažovati na rešavanju problema omladinske populacije u Srbiji. Jedan od odličnih primera je i akcija nevladine
organizacije Grupa 484124 „Ne prolazi ulicom bez traga“, namenjena mladim liderima koji su imali zadatak da na otvoreni konkurs pošalju svoje ide121 Članak na sajtu Youth Employment Project/Projekat zapošljavanja mladih:
Kancelarije za mlade u Srbiji, http://yep.mojakarijera.com/node/689, pristupljeno 5. jula 2010.
122 Elektronsko nasilje uključuje bilo kakav oblik slanja poruka putem interneta ili
mobilnih telefona. Ima za cilj povređivanje, uznemiravanje ili bilo kakvo drugo
nanošenje štete detetu, mladom ili odraslom čoveku koji ne može da se zaštiti
od takvih postupaka. Pojavljuje se u obliku tekstualnih ili video poruka, fotografija ili poziva (http://www.unicef.rs/elektronsko-nasilje.html)
123 Informacije o navedenim aktivnostima mogu se pronaći na zvaničnim sajtovima
kancelarija za mlade širom Srbije. Internet adrese i kontakti kancelarija za mlade mogu se preuzeti sa sajta Ministarstva za omladinu i sport, na adresi: http://
www.mos.gov.rs/index.php?module=subjects&func=viewpage&pageid=117.
124 Internet stranica NVO Grupa 484, Akcija: Zagovaračka inicijativa za manjine: ne
prolazi ulicom bez traga, http://www.grupa484.org.rs/index.php?option=com_c
ontent&task=view&id=80&Itemid=44, pristupljeno 8. jula 2010.
72
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
je o promociji različitosti. Timovi sa najkreativnijim idejama dobili su prilike
da ih sprovedu u delo. Ciljevi ove akcije bili su:
•
razvijanje kontakta među mladim liderima iz različitih sredina i njihovo medijsko umrežavanje sa mladima širom zemlje;
•
upoznavanje sa različitostima kultura u Srbiji i značajem interetničkog dijaloga;
•
ovladavanje mladih lidera veštinama organizacije događaja, medijskog nastupa i socijalnog marketinga;
•
unapređenje liderskih veština;
•
sticanje analitičkih i zagovaračkih znanja i veština u domenu realizacije prava manjina.
Akcija je imala uspeha u radu sa mladima u Kikindi, Vranju, Beloj Crkvi,
Vršcu, Sjenici, Čoki, Bosilegradu i Kovačici, gde su dati zajednički predlozi
o tome kako unaprediti realizaciju manjinskih prava i interkulturnog dijaloga u Srbiji. Publikacija Ne prolazi ulicom bez traga – ka interkulturalnosti
sažima te stavove i preporuke.
Mobilnost mladih je značajan faktor umanjenja njihovog nezadovoljstva i
osećaja nepostojanja perspektive. Evropski pokret u Srbiji i austrijska ambasada u Beogradu već pet godina organizuju putovanja najuspešnijih studenata u zemlje Evropske unije. Program nosi naziv „Putujmo u Evropu“125,
i uz pomoć brojnih donatora svake godine pruža priliku studentima koji
nisu, ili su vrlo retko izlazili iz zemlje, da posete evropske države.
Indikativna je činjenica da se pretragom Interneta na naslovljenu temu,
u potrazi za programima i pristupima prevazilaženja nasilja među mladima, mahom pojavljuju informacije o sprovođenju navedenih programa u
susednim zemljama. Opšti je utisak da se zemlje iz susedstva više bave
ovim problemom, i to kroz dobro i stabilno institucionalizovane programe
i strategije, uz solidnu saradnju države i nevladinog sektora. Potrebno je
promovisati raznovrsne i environmentalističke pristupe umanjenju nasilja
među mladima, budući da je praksa u Srbiji siromašna ovim primerima.
Saradnja celokupne društvene zajednice takođe je neophodan faktor efikasnog rešavanja problema kojima se ovo istraživanje bavi.
Od ostalih pristupa umanjenju nasilja među mladima, koji se uglavnom
svode na izolovane akcije i programe, istakli bismo pozitivan primer beogradskog Sekretarijata za sport i omladinu, koji je ove godine obezbedio besplatan edukativni i sportski letnji program (uključuje učestvovanje
u raznovrsnim sportskim aktivnostima, obuke u školi stripa i za turističke
vodiče volontere, crtanje grafita, kaligrafiju, ikonopis, osnove žongliranja,
bontona, zdrave ishrane i drugo).
125 Internet prezentacija projekta „Putujmo u Evropu“, Evropski pokret u Srbiji,
http://www.putujemouevropu.org/index.php, pristupljeno 9. jula 2010.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
73
6. ISTRAŽIVANJE PERCEPCIJE MLADIH
O BEZBEDNOSNIM IZAZOVIMA, RIZICIMA
I PRETNJAMA
6.1. OPŠTE
O ISTRAŽIVANJU
6.1.1. Uvod
Nije potrebno posebno dokazivati da su mladi jedan od najproduktivnijih
segmenata populacije, na čijem stvaralaštvu leži budućnost društva. Rešavanjem problema mladih ujedno se oslobađaju i podstiču njihovi stvaralački potencijali, što znači da je osmišljavanje koncepcije, i njoj odgovarajuće
strategije uklanjanja i prevencije problema mladih, od vitalnog značaja za
dalji razvoj svake države126.
Mladost je posebno životno razdoblje u kojem se, uz telesno i duhovno
sazrevanje, odvija i proces integracije pojedinca u društvenu zajednicu.
Tokom tog razdoblja, od mladih se očekuje da razviju socijalne veštine i
sposobnosti za preuzimanje trajnih društvenih uloga na svim područjima
ljudskog delovanja.
Problemi sa kojima se mladi susreću u našoj sredini svakako su, u svojoj
suštini, veoma slični sa problemima mladih u drugim sredinama, posebno
ako govorimo o problemima koji prate odrastanje i zrelost. Međutim, kako
se Srbija nalazi u tranzicionom periodu, veoma je vidljiv disbalans društvenih promena koje se dešavaju na globalnom i makronivou, te su njihove
refleksije na mikroplan osetne i kompleksne za praćenje, i nemoguće je
ignorisati ih. Mladi su u današnjoj situaciji veoma vulnerabilna populacija,
koja zahteva kontinuiranu sistemsku brigu, a ona obuhvata uključivanje svih
odgovornih faktora za razvoj mladih kroz partnersko i plansko delovanje.
Nasilje je krajnji izraz ili posledica drugih, dugotrajnijih nagomilanih problema. Iz ovoga proizlazi da je najdelotvornija strategija borbe protiv nasilničkog ponašanja ona koja se sprovodi pre nego što se takvo ponašanje
uopšte pojavi, i koja je usmerena na probleme koji takvom ponašanju prethode. Stoga nema dileme da samo preventivne i dugoročne strategije omogućavaju da se ti problemi reše, dok kratkoročne strategije mogu poslužiti
isključivo kao sredstvo njihovog eventualnog ublažavanja. Budući da su
mladi, kod kojih je proces socijalizacije još uvek u velikoj meri nedovršen,
najprijemčiviji za uticaje iz društvene okoline, upravo proučavanje mladih
omogućava najranije detektovanje promena koje se zbivaju u društvu.127
Rezimirajući istraživanja o rizičnim faktorima koji utiču na kvalitet života
mladih, posebno na njihovu bezbednost, mogu se unekoliko definisati
ključni izvori rizika.128
126 Bajs, i dr. (2002) Potrebe i problemi mladih u Hrvatskoj. Diskrepancija 42 sv.
III, broj 5–6, prosinac 2002.
127 Ilišin, V., Radin, F. Urednici (2002) Mladi uoči trećeg milenija. Zagreb, Institut
za društvena istraživanja u Zagrebu i Državni zavod za zaštitu obitelji, materinstva i mladeži.
128 Jugović, A. (2004) Rizična ponašanja omladine. Mladi zagubljeni u tranziciji.
Centar za proučavanje alternativa, Beograd.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
75
•
Rizici vezani za stanje u lokalnoj zajednici: dostupnost droge, dostupnost oružja, nasilje u medijima, uzori u zajednici, loša komunikacija unutar zajednice, ekstremno teška ekonomska situacija,
nezaposlenost, nacistička i šovinistička ideologija i organizacije,
prisustvo kiča i supkulture.
•
Rizici vezani za stanje u širem okruženju: rat i drugi nasilni sukobi,
teška ekonomska situacija, nezaposlenost, verski ekstremizam,
etnički sukobi i napetosti, terorizam.
•
Rizici vezani za stanje porodice: istorija problema u ponašanju
(alkoholizam, kriminal, narkomanija, mentalna oboljenja u porodici), mnogočlane porodice, nerešenih unutrašnjih odnosa, porodični konflikti, odobravanje problematičnog ponašanja, zlostavljanje,
stresni životni događaji, poremećaji u komunikaciji, slaba emocionalna povezanost.
•
Rizici vezani za obrazovni sistem: antisocijalno ponašanje, nasilje
nastavnog osoblja (agresija, nepravednost, ucene, pretnje), neuspeh u školovanju, neangažovanost u obrazovnom procesu, nereagovanje sistema na nasilje.
•
Rizici vezani za odnose vršnjaka: buntovništvo, prijatelji sa problematičnim ponašanjem, odbačenost od vršnjaka, otuđenost,
izolacija, uticaj bandi.
•
Rizici vezani za psihofizičko stanje: sociopatske tendencije, konstitucionalni hendikepi, emocionalna tupost, emocionalna nezrelost, nisko samopoštovanje.
Nasuprot faktorima rizika postoje zaštitni faktori, rezimirani u sledećim
ključnim domenima:
•
kvalitet interakcija između pojedinca i okoline: čvrst identitet, vezanost deteta za roditelje, integrisanost u grupu vršnjaka, povezanost sa drugim odraslim osobama koje same neguju pozitivno i
socijalno ponašanje;
•
aspekti okruženja: odnosi, saradnja škole i porodice, kvalitetan
obrazovni sistem, dobar zakonodavni okvir, visok standard života,
visok stepen ljudske bezbednosti;
•
individualne karakteristike: kognitivne i socijalne veštine, karakteristike temperamenta.
Definisanje i uočavanje faktora rizika i faktora zaštite pomaže razumevanju pitanja kako i zašto mladi počinju da se ponašaju nasilno, ili kako bivaju njegove žrtve, te identifikuju strateške pravce delovanja u prevenciji
i redukciji.
6.1.2. Svrha istraživanja
Prvi i neizostavan korak u rešavanju problema jeste proučavanje i utvrđivanje vrste i intenziteta problema. Ovo je bio jedan od glavnih ciljeva
našeg istraživanja. Nepoznavanje ili previđanje problema nasilja u jednom
76
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
društvu, gde su mladi najčešći akteri, dovodi do toga da nadležne institucije zanemaruju potrebu za njegovim rešavanjem.
Teško je odrediti i definisati uzrasnu granicu mladosti, te se i formalna
određenja ovog životnog razdoblja razlikuju između institucija Ujedinjenih
nacija, Evropske unije i nacionalnih institucija. Kad se govori o mladima
u Evropi, uglavnom se misli na uzrast između 15. i 24. godine. Republika
Srbija po pitanju nekih povlastica smatra mladima osobe uzrasta do 26
godina, ali se razdoblje mladosti u mnogim slučajevima produžava sve do
tridesete godine, zbog sve dužeg trajanja obrazovanja i otežanog zapošljavanja, što odlaže osamostaljivanje, sazrevanje i društvenu nezavisnost.
Zato će se i ovaj projekat odnositi na delovanje za dobrobit mladih u dobu
od navršenih 15 do navršenih 29 godina.
Svetski forum mladih pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija u Bragi, zapazio je da se „mladi ljudi susreću sa izazovima nepravde i zanemarivanja“ i da „postoji sve veći jaz između bogatih i siromašnih“. Mladi „pate
zbog ksenofobije i rasizma, homofobije, isključenosti iz demokratskih procesa“. Sa svoje strane, lisabonska „Svetska konferencija ministara zaduženih za omladinu“ naglasila je vezu između nezaposlenosti, siromaštva i
marginalizacije velikog dela omladine ugroženog „narkomanijom, nasiljem,
uključujući i nasilje zasnovano na polnoj pripadnosti, zapostavljenošću,
seksualnim zlostavljanjem, seksualnim iskorišćavanjem; tu je zatim omladina uključena u oružane sukobe; izbeglice i drugi mladi emigranti; raseljeni i mladi bez roditelja; hendikepirani mladi ljudi; zapostavljeno domorodačko mlado stanovništvo; etničke i kulturne manjine; mladi prestupnici;
trudne adolescentkinje; i drugi ugroženi i marginalizovani mladi muškarci
i žene“.129
Kada posmatramo mlade ljude u Srbiji, u njihovom sadašnjem društvenom
kontekstu, uočava se da se njihov lični razvoj odvija u uslovima sve veće
nesigurnosti i brojnih pretnji bezbednosti, a čemu u prilog govore i sledeće
konstatacije, rezultati istraživanja relevantnih stručnjaka i organizacija:
•
mladi u Srbiji čine 20,17% stanovništva;130
•
mladih od 15–19 godina ima 32,77% u odnosu na ukupan broj
mlade populacije, dok je onih sa 20–24 godine 33,88%, a sa 25–
29 godina 33,36%;
•
mlada populacija čini 19,4% muškog stanovništva i 19,1% ženskog;
•
jedino u mladoj populaciji je većina stanovništva muškog pola
(50,79%), a najviše ih je u grupi od 15–19 godina (51,12%);
•
mlada populacija čini 21% gradskog stanovništva i 17,6% seoskog i prigradskog stanovništva;
129 „Svetski forum mladih u UN“, Braga, Portugal, avgust 1998. i „Svetska konferencija ministara za omladinu“, Lisabon, avgust 1998.
130 Statistički podaci koji slede preuzeti su sa publikacija „Opštine 2009“ i „Studija o životnom standardu 2007“, Republički zavod za statistiku, dostupno na
www.statserb.gov.rs.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
77
•
mlada populacija čini 21,9% stanovništva na području Beograda,
a najmanje je zastupljena u istočnoj Srbiji gde čini 17,3%;
•
mlada populacija je zastupljena sa 15,8% među stanovništvom
koje živi ispod granice siromaštva;
•
višegeneracijske porodice čine 23,5% domaćinstava u Srbiji;
•
višegeneracijske porodice nalaze se na drugom mestu sa udelom
od 28,7% u ukupnom broju domaćinstava ispod linije siromaštva,
dok su na trećem mestu nuklearne porodice sa decom do 18 godina starosti (21,9%);
•
u ukupnom broju domaćinstava koja žive ispod granice siromaštva 57% nema nijednog člana sa diplomom srednje škole, a svega 2,7% ima članove sa diplomom fakulteta;
•
6,2% mladih od 15–19 godina živi ispod granice siromaštva, 4,5%
mladih od 20–24 godine i 5% mladih sa 25–29 godina, i oni čine
ukupno 15,8% siromašnog stanovništva Srbije;
•
u mladoj populaciji je 0,62% nepismenih;
•
43,9% mladih je doseljeno (migranti) na današnje mesto stanovanja nakon 1999. godine;
•
starosna struktura zaposlenih pokazuje da su među njima lica stara 15–24 godine zastupljena sa svega 6%;
•
prosečan broj godina rada kod osoba sa najnižim obrazovanjem
je 29 godina, a sa srednjim, višim i visokim je nešto preko 17 godina, što znači da se mladi koji imaju samo osnovno obrazovanje
sve teže i sve ređe zapošljavaju;
•
u Srbiji je nezaposleno oko 200.000 mladih starosti između 15 i
30 godina, a od toga oko 50 hiljada ima samo osnovno obrazovanje ili je bez završenog osnovnog obrazovanja;
•
mladi čine 26,7% ukupnog broja prijavljenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Od toga najveću grupu čine mladi
od 25 do 29 godina, 94.380, a zatim oni od 20 do 24 godine, kojih
je 78.640. Oko 64.000 mladih između 15 i 30 godina ima treći
stepen stručne spreme, 57.000 ima četvrti stepen, a čak 43.500
ima samo prvi stepen, što znači da imaju samo osnovnu školu ili
da nemaju formalno obrazovanje131;
•
stopa nezaposlenosti mladih od 15. do 24. godine iznosi 40,7%, a
stopa nezaposlenosti mladih od 25 do 34 godine je 20,4%;
•
trećinu „mladih“ od 31 do 35 godina još uvek izdržavaju roditelji;
•
u Srbiji svega 6% mladih putuje van zemlje jednom godišnje u
proseku;
131 Izjava direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimira Ilića agenciji
Beta, 30. oktobra 2009, dostupno na www.b92.net.
78
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
•
raspon godišta 14 do 35 godina nosi 90% kriminala i nasilja u Srbiji. Jedan od problema je nedostatak statistike strukture kriminala, koliko koje vrste nasilja ima i u kojim starosnim intervalima132.
Navedeni objektivni pokazatelji ukazuju na sledeće zaključke.
•
Prisustvo sveopšte krize sistema vrednosti. Stare vrednosti su napuštene, a nove nisu izgrađene i stabilne.
•
Degradacija socijalnog statusa stvara osećaj nesigurnosti i uznemirenosti. Mladi nisu motivisani ni podržani da se posvete aktivnostima u društvu i zajednici.
•
Kao rezultat ekonomskih teškoća i nezaposlenosti, mladi i dalje
zavise od roditelja i ne mogu da steknu samostalnost koja je društvu neophodna.
•
Postoji jaz u komunikaciji između mladih i odraslih. Mladi osećaju
da je pred njima zid nerazumevanja, da je današnje društvo suviše
rigidno i da ne ume da prihvati individualnost/individualne potrebe.
Osećaju da niko ne obraća pažnju na njihove želje i inicijative i da
se ništa ne može uraditi da bi se rešili problemi društva.
•
Mladi su skloni povlačenju u sebe. Strahuju od budućnosti i preuzimanja društvenih obaveza. Mnogi sanjaju o drugačijem društvu
i žele da emigriraju. Drugi kreću putem nasilja i delikvencije, posežu za porocima.
•
Životna sredina ugrožena je nemarom koji je vladao mnogo godina. Ovakva situacija jeste pretnja po zdravlje, naročito dece i
mladih. Ekološka svest je gotovo nerazvijena.
•
Jedan od najvećih problema u društvu jeste nezaposlenost. Nezaposlenost je često ključni faktor rizičnih ponašanja kod mladih
ljudi. Tu se pre svega izdvajaju konflikti sa zakonom u smislu rada
na crno, u sivoj ekonomiji, čestim krađama, proneverama i slično.
Često, nezaposlenost dovodi i do asocijalnih ponašanja, osećaja
neprilagođenosti kod mladih ljudi, koji za posledicu imaju apatičnost mladih, nepostojanje želje da se ličnim angažovanjem doprinese boljitku u društvu, a često dovode do bežanja od realnosti
kroz odavanje drogama i alkoholu. Nepostojanje radnih navika i
odgovornosti prema poslu kod mladih, umanjuju njihovu odgovornost prema sebi, drugima i zajednici.
•
Pojačan govor mržnje, nacionalistički i fašistički ispadi, ali i organizovane grupe navijača i nacista ozbiljni su generatori omladinskog
nasilja, ali i velika opšta društvena opasnost kojoj se ne pridaje
odgovarajuća pažnja133.
132 Iz izlaganja prof. dr Dobrivoja Radovanovića sa skupa Demokratskog političkog foruma „Omladina i nasilje“, održanog 27. februara 2009. godine, dostupno na www.politickiforum.org.
133 Iz izlaganja prof. dr Dobrivoja Radovanovića sa skupa Demokratskog političkog foruma „Omladina i nasilje“, održanog 27. februara 2009. godine, dostupno na www.politickiforum.org.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
79
•
Ne postoji kvalitetna socijalna zaštita koja ima za cilj da sanira porodične i ekonomske probleme u porodici, koji iako nisu primarni
faktori nasilja, jesu medijatori nasilja, to jest supresorske varijante.
•
Srbija nema socijalnu zaštitu koja bi rešavala probleme prokriminalnih bandi vršnjaka.
•
Srbiji nedostaju sredstva ili znanja da eliminiše brojne medijatore
ka nasilju u području školstva, a istraživanja registruju brojne faktore koji u okviru školstva podstiču nasilje kod školske dece.
•
U Srbiji ne postoje dobra kadrovska rešenja u školama za borbu
protiv maloletničkog kriminala.
•
Srbiji nedostaju zakonske ili u kulturi utemeljene osnove da se eliminiše ili umanji supkultura kriminala, supkultura nasilja stvorena
ratovima, raspadom normi, opštepoznatim društvenim uslovima.
•
Država nema odgovore na veliku količinu kiča i šunda koji nam
serviraju elektronski mediji. Ako hoćemo da smanjimo nasilje u
zemlji, moramo podizati kulturni nivo stanovništva, jer sva istraživanja kažu da što je nivo kulture viši, količina nasilja je manja.
•
Ne postoje adekvatna zakonska rešenja u kaznenom zakonodavstvu.
Politika za mlade svoje delovanje mora da zasniva na istraživanjima o
mladim ljudima, njihovim potrebama, interesima i željama koje svakodnevno iskazuju. Ne treba je graditi na pretpostavkama i provizornim konstatacijama, nego na činjenicama koje potiču iz istraživanja. To će pomoći da
se odredi na šta će biti fokusirana politika. Istraživanje o mladima treba
usmeriti na pitanja koja se odnose na buduću i trenutnu situaciju mladih
ljudi. Međutim, omladinsko istraživanje takođe treba da proceni koje preduzete mere deluju, a koje ne, zatim kako omladinske nevladine organizacije mogu odigrati ulogu u promociji učešća mladih i drugo.
Sistemska briga o mladima od izuzetnog je značaja za državu, ali i svaku
lokalnu zajednicu koja teži zdravom socijalnom okruženju i razvoju. Kontinuitet sprovođenja ovakve brige o mladima jeste jedini siguran put ka
mladima koji su odgovorni prema sebi i drugima, aktivni u samorazvoju,
mladima koji uvažavaju različitosti i prepoznaju svoje potrebe i rade na
njihovom zadovoljavanju.
Mladi imaju potrebe koje se ne smeju zanemarivati i svako odlaganje sistemskog bavljenja pitanjima mladih ima dalekosežne i nepovoljne posledice po mlade i zajednicu u celini. Nepovoljne prilike u kojima se nalazi
naše društvo ne mogu biti razlog ni opravdanje za zanemarivanje mladih. Mladi u mnogim sredinama, a pre svega u lokalnim zajednicama, jesu
aktivni u različitim oblicima delovanja i intenzivno participiraju u kreiranju
svoje budućnosti, i kao takve ih prepoznaju različite institucije a njihove inicijative i projekti navođeni su kao primeri dobre prakse. Međutim, zasada
se izdvajaju pojedinci, a potreban je širi pristup i rešenja koja će pokrenuti
stvari na prostoru čitave Srbije.
80
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
6.1.3. Ciljevi istraživanja
Projekat ima za opšti cilj da tretira problem nasilja u kome su mladi ključni akteri: kao subjekti ugroženi različitim formama bezbednosnih pretnji ili
kao izvori nebezbednosti, i kao subjekti koji mogu da kreiraju konkretna
rešenja, koja će znatno doprineti kvalitetnijem i sigurnijem životu.
Specifični ciljevi istraživanja obuhvataju:
1.
analizu stavova i mišljenja mladih o sigurnosnim pretnjama kojima
su izloženi, manifestacijama nasilja, uzrocima i posledicama na
kvalitet življenja
2.
utvrđivanje učestalosti i oblika nasilja među mladima, sa prioritetizacijom, ali i percepcije nasilja i bitnih stavova mladih ljudi o bezbednosnom okruženju
3.
utvrđivanje načina za podizanje stepena sigurnosti mladih, na lokalnom i nacionalnom nivou, koji bi pozitivno uticali na kvalitet života mladih, pre svega kada je reč o prevenciji i redukciji nasilja.
Istraživanje, jedno od manje brojnih u oblasti bezbednosti koje se bavi
osetljivom društvenom grupom – mladima, realizovaće se integralnim pristupom identifikaciji i rešavanju problema mladih. Zaključci i preporuke
proizišli su pre svega iz rezultata terenskog istraživanja, koje je istaklo mišljenja i stavove mladih, njihovu percepciju sigurnosnog stanja u lokalnoj
i široj društvenoj zajednici. Na ovaj način, identifikovano je kao najbitnije svedočanstvo o stanju bezbednosti i osećaju sigurnosti mladih u Srbiji
2010. godine. Najveći deo dosadašnjih istraživanja bavio se objektivnim
pokazateljima, to jest ranije utvrđenim statističkim pokazateljima iz ovog
domena.
Smatramo da se prepoznaje jasna potreba za integralnom formom indikacije stanja bezbednosti u zajednici mladih – utvrđivanjem subjektivnih
i objektivnih pokazatelja i kreiranjem integrisanog odgovora na utvrđene
rizike i pretnje. U tom smislu, izdvaja se nekoliko bitnih potreba i razloga
koji su opravdali postojanje ovog projekta (istraživanja):
1.
mladi su potencijal i budućnost društva i njihovi problemi se moraju rešavati;
2.
obaveza države, njenih institucija i drugih aktera u društvu je da
podrže razvoj omladinske politike i uvaže mišljenje mladih;
3.
kreatori politike brinu o subjektivnoj bezbednosti zbog toga što
mladi koji se osećaju nesigurno, uplašeno i neuvaženo često razvijaju stavove i verovanja i preduzimaju aktivnosti koje mogu biti
destruktivne, to jest štetne, kako po njih same, tako i po celo društvo;
4.
pronalaženje načina da se promene kulturološke norme koje podržavaju nasilno ponašanje;
5.
ako se zna da je nasilje mladih realni simptom šire socijetalne
preokupacije nasiljem, onda se moraju pronaći rešenja da mla-
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
81
di, kao osetljivija društvena grupa, ne postanu „žrtveni jarac“ ovih
problema.
Rezultati projekta bi trebalo da posluže kao preporuke kreatorima politike
za mlade. Na osnovu njih, formirala bi se osnova za kreiranje adekvatnih
programa edukacije za rešavanje problema nasilničkog ponašanja mlade
populacije, kroz koje bi pomenuti kreatori stekli jasnu sliku o značaju odgovarajućih tretmana mladih.
6.1.4. Pitanja kojima se istraživanje bavilo
Istraživački projekat je imao nameru da, na osnovu rezultata do kojih
dođe, doprinese unapređenju politike prema mladima, kada je reč o nasilju, sigurnosti i bezbednosti mladih u Republici Srbiji. Zbog toga smo pitali
mlade, od 15 do 30 godina, širom Srbije:
•
Kolika je učestalost različitih oblika nasilja među mladima, kakve
su reakcije na nasilje i kakve su posledice?
•
Kakva je percepcija sigurnosti u okruženju i egzogenih faktora koji
utiču na pojavu nasilja?
•
Kakvi su stavovi mladih po pitanju izvora nasilja, medijatora i protektivnih faktora, koji su to načini za povećanje stepena sigurnosti
mlade populacije?
•
Šta mladi vide kao prioritete na koje se treba usmeriti, i šta u tom
smislu preporučuju onima koji su za to odgovorni?
6.2. O
METODOLOGIJI ISTRAŽIVANJA
6.2.1. Organizacija istraživanja
Istraživanje je obuhvatilo četiri faze.
82
•
Prva faza je podrazumevala teorijsko istraživanje i pronalaženje
adekvatnih primera i modela razvijanja i primene koncepta bezbednosti mladih. Aktivnosti u ovoj fazi su obuhvatile sledeće:
analizu relevantnih informacija (teorijskih radova, istraživačkih poduhvata, razgovora sa relevantnim subjektima) u cilju izgradnje
metodološkog okvira, definisanja indikatora stanja bezbednosti
mladih, utvrđivanja tehnike i instrumenta istraživanja.
•
Druga faza se odnosila na organizaciju i sprovođenje terenskog
dela istraživanja, a koja je uključila sledeće aktivnosti: izradu upitnika, uzorkovanje, pripremu saradnika – anketara, izradu plana
rada anketara i komunikacije u toku sprovođenja terenskog rada,
i samo anketiranje.
•
Treća faza počela je sa realizacijom od trenutka kada su prikupljeni svi predviđeni anketni upitnici i kada su anketari završili
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
terenski rad, a obuhvatila je sledeće aktivnosti: obradu i analizu
prikupljenih podataka putem odgovarajuće softverske aplikacije,
formiranje statističkih pregleda i potom modela za deskripciju i eksplikaciju indikatora, odgovarajućim informatičkim alatima.
•
Četvrta faza se odnosila na formiranje zaključaka u vidu pisanog
izveštaja, i preporuka za primenu generisanog modela na širi aspekt, ali i saradnju u lokalnoj zajednici, u cilju povećanja opšteg
nivoa bezbednosti mladih. Takođe, obuhvatila je formiranje zaključaka istraživanja u vidu preporučenog modela za jačanje kapaciteta mladih i društvene zajednice u borbi protiv nasilja.
Istraživački tim sačinjavale su članice ekspertskog tima FOD-a, koje su
i razvile i prilagodile protokol istraživanja, osnovni upitnik, učestvovale u
obuci anketara i utvrdile rezultate.
U istraživanju, za terenski rad, angažovani su anketari i supervizori iz lokalnih i regionalnih kancelarija za mlade (formiranih u okviru Ministarstva
omladine i sporta) i odabrani prema sledećim kriterijumima: komunikativnost, preciznost i pedantnost, kao i sposobnost da se bave osetljivim pitanjima.134 Spisak saradnika u istraživanju nalazi se u Prilogu II.
Probno testiranje rada na terenu je obavljeno tokom jednog dana, na realnom klasteru. Na osnovu rezultata pilot testiranja izvršene su konačne
izmene u upitniku i pristupu metodologiji istraživanja. Rezultati pilot testiranja nisu uključeni u istraživanje.
6.2.2. Uzorak, upitnik i metode
Istraživanje je obuhvatilo odgovarajuću mladu populaciju u Srbiji, od navršenih 15 godina do navršenih 29 godina. Očekivano je da u istraživanje
ukupno bude uključeno oko 1.500 mladih širom Srbije.
Uzorak je formiran kao slučajni stratifikovani. Stratifikacija je izvršena prema prostornoj raspodeli, polu, uzrasnoj grupi, nacionalnosti i vrsti prebivališta. Za potrebe istraživanja teritorija Srbije je podeljena na šest regiona135, kako je prikazano u tabeli 1. Istraživanjem nije obuhvaćeno područje
Kosova i Metohije, za koje podaci nisu bili dostupni.
Za stratifikaciju su korišćeni podaci Republičkog zavoda za statistiku (Opštine u Srbiji 2009136), koji prate strukturu stanovništva po različitim determinantama. Shodno pomenutom izvoru pretpostavljeno je da se struk134 Prema izveštajima anketara sa terena, mladi su bili veoma zainteresovani da
učestvuju i budu deo istraživanja i neke reakcije zabeležene u prostorijama
kancelarija za mlade, odnosile su se na otvaranje ozbiljne diskusije i polemike na temu nasilja. Zaintrigirani i izazvani pojedinim pitanjima iz anketnog
upitnika, pristupali su sasvim otvoreno i autentično, sa uverenjem da svojim
razmišljanjima, stavovima i predlozima mogu doprineti pozitivnim pomacima u
oblasti rešavanja problema nasilja u našem društvu.
135 Popović, J. urednik (2009) Analiza karakteristika siromaštva u Srbiji. Tim potpredsednika vlade za implementaciju SSS, Beograd.
136 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/ops.htm.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
83
tura mlade populacije, od 15 do 29 navršenih godina života, ne razlikuje
značajno od strukture ukupnog stanovništva. Polna struktura uzorka pretpostavlja 49,21% žena i 50,79% muškaraca, a uzrasna 32,77% mladih
sa 15–19 godina, 33,88% sa 20–24 godine i 33,36% mladih sa 25–29
godina. Nacionalna struktura mladih pretpostavila je da populacija obuhvata 82,85% Srba i 17,15% mladih druge nacionalne ili etničke pripadnosti.
Struktura po mestu prebivališta pretpostavlja da 56% mladih živi na gradskom području, dok 44% mladih živi u seoskim i prigradskim područjima
(takozvanim varošicama).
Tabela 1: Pregled regiona u Srbiji formiranih za potrebe istraživanja
Region
Broj stanovnika u
odnosu na ukupan broj
Beograd
22%
Vojvodina
27%
Zapadna Srbija
11%
Šumadija
21%
Istočna Srbija
7%
Jugoistočna Srbija
12%
Ukupno
100%
Kao metoda istraživanja primenjeno je anketiranje. Istraživački projekat u
celosti je realizovan metodom direktnog anketiranja. Time je omogućena
veća sigurnost obuhvata planiranog uzorka, a i smanjena mogućnost da
se pogrešno tumače pojedina pitanja.
Kao merni instrument formiran je upitnik, u najvećem delu strukturiran.
Anketni upitnik nalazi se u okviru Priloga br. I. U skladu sa predviđenim
ciljevima istraživanja pripremljen je anketni upitnik sa ukupno 33 pitanja,
pretežno zatvorenog tipa, svrstanih u nekoliko celina:
•
nezavisne varijable (pol, region prebivališta, uzrasna grupa, vrsta prebivališta, stepen obrazovanja, ekonomski status, porodični/bračni status, socijalni status, nacionalna pripadnost i verska
opredeljenost)
•
lični stavovi o problemima mladih i nasilju
•
percepcija bezbednosnog okruženja
•
percepcija nasilja, stavovi i mišljenja o rešavanju problema i njihovim uzrocima.
Nakon pripreme i izrade upitnika sprovedeno je terensko istraživanje, u
periodu maj–jun 2010. godine. Kod obrade rezultata korišćene su statističke metode deskriptivne statistike, koje se baziraju na analizi glavnih
komponenti.
84
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
6.2.2.1. Definicije
Za potrebe istraživanja korišćene su definicije vezane za različite oblike
nasilja. U ovom izveštaju daćemo samo najvažnije definicije.
•
Nasilje vršnjaka je oblik asocijalnog (agresivnog) ponašanja, terora, napada koji se odlikuje svesnom namerom da se žrtva povredi
i motivacijom da se iskaže dominacija i moć. Ima za cilj izazivanje
straha i stresa kod žrtve.
•
Fizičko nasilje je namerna upotreba fizičke sile koja može da izazove smrt, povredu ili štetu.
•
Psihičko (emocionalno) nasilje jeste nasilje u formi verbalnih napada, podsmevanja, upotrebe ružnih reči, vređanja, omalovažavanja, ponižavanja, nazivanja pogrdnim imenima, grubih šala i
slično.
•
Seksualno nasilje je bilo koji neželjeni kontakt, od dodira do silovanja, ili bilo koji seksualni čin, neželjeni seksualni komentar,
predlog ili kontakt ostvaren protivno volji žrtve, upotrebom pretnje,
sile ili ucene.
•
Rodno zasnovano nasilje jeste oblik nasilja koji se sprovodi nad
osobom samo zbog pripadnosti određenom polu, upotrebom fizičke i psihičke sile, uključujući silovanje, fizičko nasilje, seksualno
uznemiravanje, incest i pedofiliju.
•
Ekonomsko nasilje je namerno oduzimanje novca i vrednih stvari,
kontrolisanje zarade i primanja, trošenje za zadovoljenje sopstvenih potreba, neispunjavanje obaveza izdržavanja neobezbeđenih
članova porodice, zabrana članu porodice da ostvaruje sopstvene
prihode.
•
Nasilje u porodici je bilo koji čin ili pretnja člana porodice, bez
obzira na mesto na kom se sâm čin odigrava, koji negativno utiču
na dobrobit, fizički ili psihički integritet, slobodu ili potpuni razvoj
osobe.
6.3. REZULTATI
ISTRAŽIVANJA
Upitnike je u celosti popunilo 1.469 ispitanika, dok je naknadnom kontrolom utvrđeno da je konačan broj ispravnih upitnika 1.423. Stopa individualnog odziva među ispitanicima bila je visoka (75%).
6.3.1. Karakteristike ispitanika
Istraživanjem je obuhvaćeno deset sociodemografskih karakteristika ispitanika: regionalna pripadnost, vrsta prebivališta, pol, uzrast, nacionalnost
(opciono), versko opredeljenje (opciono), stepen obrazovanja, porodični
status, socijalni i ekonomski status.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
85
Upoređivanjem podataka u tabelama 2–11 sa podacima koji se tiču stratifikacije zaključuje se da uzorak ne odstupa za više od 3% u odnosu na
planiran, po svim varijablama.
Prosečan respodent ima 15–19 godina i živi na području grada. Nije oženjen, odnosno udata, pohađa srednju školu ili studira i procenjuje da uz
ekonomisanje ima dovoljno novca za sve potrebe.
Tabela 2: Pregled ispitanika prema regionalnoj pripadnosti
Regija
Zastupljenost
Vojvodina
26,99%
Beograd
22,00%
Šumadija
21,01%
Jugoistočna Srbija
12,02%
Zapadna Srbija
10,95%
Istočna Srbija
7,03%
Ukupno
100%
Slika 1: Regionalna struktura ispitanika
Tabela 3: Pregled ispitanika prema vrsti prebivališta
Vrsta prebivališta
86
Zastupljenost
grad
55,31%
varošica
23,61%
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Vrsta prebivališta
selo
Ukupno
Zastupljenost
21,08%
100%
Slika 2: Struktura ispitanika po mestu prebivališta
Tabela 4: Pregled ispitanika prema polu
Pol
Zastupljenost
ženski
50,88%
muški
49,12%
Ukupno
100%
Slika 3: Polna struktura ispitanika
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
87
Tabela 5: Pregled ispitanika prema uzrastu
Broj navršenih godina života
Zastupljenost
15–19 godina
35,56%
20–24 godine
33,59%
25–29 godina
30,85%
Ukupno
100%
Slika 4: Starosna struktura ispitanika
Tabela 6: Pregled ispitanika prema nacionalnosti
Nacionalnost
Zastupljenost
srpska
82,22%
neka druga nacionalna ili etnička pripadnost
17,78%
Ukupno
100%
Slika 5: Nacionalna struktura ispitanika
88
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Tabela 7: Pregled ispitanika prema verskoj opredeljenosti
Verska pripadnost/opredeljenost
Zastupljenost
pravoslavna
80,32%
nisam vernik
9,42%
katolička
3,94%
neka druga
3,16%
islamska
3,16%
Ukupno
100%
Slika 6: Struktura ispitanika prema verskoj opredeljenosti
Tabela 8: Pregled ispitanika prema stepenu obrazovanja
Obrazovni stepen
Zastupljenost
srednje obrazovanje
53,97%
visoko obrazovanje
19,47%
osnovno obrazovanje
11,31%
više obrazovanje
13,15%
bez školske spreme
0,84%
do IV razreda OŠ
0,56%
od V do VII razreda OŠ
0,35%
magistratura/doktorat
0,35%
Ukupno
100%
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
89
Slika 7: Obrazovna struktura ispitanika
Tabela 9: Pregled ispitanika prema bračnom statusu
Bračni status
Zastupljenost
neudata/neoženjen
81,24%
razveden(a)
2,25%
udata/oženjen ili u vanbračnoj zajednici
16,23%
udovac/udovica
0,28%
Ukupno
100%
Slika 8: Struktura ispitanika prema bračnom statusu
90
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Tabela 10: Pregled ispitanika prema socijalnom statusu
Socijalni status
Zastupljenost
učenik/student
54,74%
plaćeni posao, u struci
12,23%
plaćeni posao, u drugoj struci
11,95%
nezaposlen (traži posao duže od godinu dana)
8,15%
privremeno nezaposlen (traži posao manje od godinu dana)
7,45%
preduzetnik/privatnik
2,18%
domaćica
2,04%
poljoprivrednik
1,26%
Ukupno
100%
Slika 9: Socijalna struktura ispitanika
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
91
Tabela 11: Pregled ispitanika prema ekonomskom statusu
Ekonomski status (samoocenjivanje)
Zastupljenost
ekonomišemo, ali obično imamo dovoljno novca za
sve potrebe
31,20%
mnogo ekonomišemo, tako da pokrivamo osnovne potrebe
27,83%
imamo dovoljno novca za sve potrebe
19,54%
jedva imamo novca za hranu, odeću i obuću
11,45%
najčešće imamo novca samo za hranu
6,75%
često nemamo dovoljno novca ni za hranu
3,23%
Ukupno
100%
Slika 10: Ekonomska struktura ispitanika
Dopunska analiza karakteristika ispitanika pokazuje sledeće.
•
92
Najviše je ispitanika koji svoj ekonomski status procenjuju kao
„ekonomišemo, ali imamo dovoljno novca za sve potrebe“, i
to u svim regijama osim jugoistočne Srbije. Najveći broj mladih
(39,77%) iz jugoistočne Srbije ocenjuje svoje stanje sa „mnogo
ekonomišemo, tako da pokrivamo osnovne potrebe“, dok čak
15,21% mladih spada u populaciju na ivici ili ispod granice siro-
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
maštva (jedva da ima novca za hranu ili ga često nema dovoljno
ni za to).
•
Prisutnost dubokog i oštrog siromaštva nazire se i u odgovorima
ispitanika sa područja zapadne Srbije, gde je čak 17,31% ispitanika procenilo da ima novca samo za hranu ili čak ni za to. Ukupno
posmatrano, kao siromašno se izjasnilo nešto preko 10% ispitanika (ima novca samo za hranu ili ga često nema dovoljno ni za to).
•
Ispitanici koji žive na seoskim područjima u najvećem broju (30,33%) imaju loš ekonomski položaj, ocenjujući ga kao „uz
mnogo ekonomisanja imamo samo za osnovne potrebe“. Gradska
i prigradska mlada populacija (33,42%, to jest 31,25% ispitanika)
u najvećem broju ocenjuje svoj ekonomski položaj kao solidan, jer
uz ekonomisanje imaju novca za sve potrebe.
•
Svaki četvrti ispitanik u kategoriji najsiromašnijih nije završio
osnovnu školu (23,91%), a svaki treći je nezaposlen duže od godinu dana (32,61%).
•
Svaki treći ispitanik učenik ili student (35,17%) procenjuje svoje
ekonomsko stanje kao dobro – ima dovoljno novca za sve potrebe. Tek svaki deseti ispitanik koji je zaposlen (plaćeni posao u
struci ili nekoj drugoj struci od one za koju se školovao) izjasnio
se takođe kao solidno ekonomski situiran (9,88%), a tako se izjasnio i svaki četvrti ispitanik preduzetnik/privatnik (25,81%).
•
Svaki drugi nezaposleni ispitanik stariji je od 25 godina (46,55%),
a u kategoriji privremeno nezaposlenih je 40,57% starijih od 25
godina. Od ukupnog broja mlade populacije sa navršenih 25–29
godina 22,10% ispitanika je nezaposleno, trajno ili privremeno.
Kao vrlo važna karakteristika ispitanika tretirano je pitanje identifikovanja
sa određenim grupama i pitanje kolektivnog identiteta. Skoro polovina ispitanika se prevashodno identifikuje kao pripadnik mlade populacije, dok
se 15,03% ispitanika izjašnjava kao porodična osoba. Tek svaki deseti
ispitanik sebe pronalazi u profesionalnom identitetu, a svaki dvanaesti u
nacionalnom ili etničkom.
Interesantno je primetiti da se samo 5,06% ispitanika prevashodno oseća
Evropljaninom, a samo 6,93% građaninom sveta.
Rezultati ukazuju na to da se ispod 3% ispitanika pronalazi u identitetu
navijačke grupe, verske ili političke grupacije, dok je opšteprihvaćeni stav
u društvu da se mnogo više mladih identifikuje sa ovim grupacijama, te da
su oblici nasilja vezani za ove grupacije vrlo zastupljeni.
Tabela 12: Identitet mladih – samoocenjivanje
Kategorije identiteta
Zastupljenost
pripadnik mlade populacije
43,69%
porodična osoba
15,03%
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
93
Kategorije identiteta
Zastupljenost
profesionalni identitet
10,36%
pripadnik nacionalne/etničke grupacije
7,79%
građanin sveta
6,93%
Evropljanin
5,06%
član sportskog kluba
3,35%
ostalo
3,04%
pripadnik političke grupacije
2,18%
pripadnik navijačke grupe
2,10%
pripadnik verske grupacije
0,47%
Slika 11: Rangiranje različitih identiteta pripadnika mlade populacije
45,00%
40,00%
35,00%
30,00%
25,00%
20,00%
15,00%
10,00%
5,00%
94
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
pripadnik verske
grupacje
pripadnik navijačke
grupe
pripadnik političke
grupacije
ostalo
član sportskog kluba
Evropljanin
građanin sveta
pripadnik nacionalne/
etničke grupacije
profesionalni identitet
porodična osoba
pripadnik mlade
populacije
0,00%
Ispitanici sa gradskih područja na drugo mesto, umesto identiteta porodične osobe, postavljaju profesionalni identitet. Ispitanici sa seoskih područja
na treće mesto, umesto profesionalnog identiteta, postavljaju nacionalnu
ili etničku pripadnost, kao što je to slučaj i sa ispitanicima muškog pola,
nižeg stepena obrazovanja (završena osnovna škola i niže) i najmlađim
ispitanicima (15–19 godina). Ispitanici koji pripadaju nacionalnim/etničkim
manjinama na drugo mesto stavljaju nacionalni identitet, to jest etničku
pripadnost, a na treće mesto profesionalni identitet.
Ispitanici koji su oženjeni ili udati prevashodno se identifikuju kao porodične osobe, potom se pronalaze u profesionalnom identitetu, pa u nacionalnom/etničkom. Zaposleni ispitanici koji obavljaju posao u struci (za koji su
se i školovali) pre svega se pronalaze u profesionalnom identitetu, potom
kao porodični ljudi, pa tek onda kao pripadnici mlade populacije. Ovo je
grupa ispitanika koja ima značajno različite stavove u odnosu na prosečnog ispitanika.
6.3.2. Procena bezbednosne situacije u okruženju
Ispitanici su nadalje ocenili koja su to tri najveća problema sa kojima se
trenutno suočavaju, oni sami i njihova porodica, u svakodnevnom životu. Tu su mladi izdvojili: siromaštvo (svaki drugi ispitanik!), nezaposlenost
(svaki peti ispitanik), i korupciju i kriminal (svaki dvanaesti ispitanik).
Samo 5% ispitanika ocenjuje da postoji problem u njihovoj porodici sa kojim se suočavaju svakodnevno, vezan za životni stil mladih (narkomanija,
alkoholizam i slično). Zanimljiva je konstatacija da je svega 1,25% ispitanika
iznelo stav da se suočava sa unutrašnjim porodičnim problemima (bolesti,
nasilje, razvod i drugo), uprkos rasprostranjenom stavu da je savremeno
doba period kada se porodica razara i da su ovi problemi vrlo prisutni.
Tabela 13: Problemi sa kojima se suočavaju ispitanici i njihova porodica
Problemi sa kojima se suočavaju
ispitanici i njihova porodica
Zastupljenost
siromaštvo
49,45%
nezaposlenost
19,47%
problem korupcije i kriminala
8,49%
saobraćajni problemi
6,15%
životni stil mladih
4,98%
neefikasna državna administracija
4,44%
komunalni problemi
2,34%
unutrašnji porodični problemi
1,25%
privredni problemi
1,09%
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
95
Problemi sa kojima se suočavaju
ispitanici i njihova porodica
Zastupljenost
ekološki problemi
0,78%
problem izbeglih i raseljenih lica
0,62%
loša socijalna usluga
0,39%
loša zdravstvena zaštita
0,31%
izloženost nasilju
0,23%
Slika 12: Rangiranje problema sa kojima se suočavaju
ispitanici i njihova porodica
Ispitanici sa područja Beograda istakli su probleme u saobraćaju, postavivši ih na treće mesto, mesto veće težine nego što je to problem kriminala
i korupcije.
Ispitanici su identifikovali sfere u kojima leže trenutno najveći problemi
naše države, i u 94,14% slučajeva izjasnili su se da se radi o ekonomskoj
sferi (nezaposlenost, niska primanja, visoki porezi i kamate, niska kupovna
moć). Na drugom i trećem mestu po težini problema nalaze se problemi iz
domena politike i bezbednosti.
96
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Tabela 14: Oblasti najvećih državnih problema
Oblasti najvećih državnih problema
Zastupljenost
ekonomska
94,16%
politička
3,65%
bezbednosna
1,64%
zdravstvena
0,39%
neka druga
0,08%
socijalna
0,08%
Slika 13: Rangiranje oblasti u kojima leže najveći državni problemi
Ispitanici su najčešće ocenjivali relativno stanje sigurnosti u svom okruženju kao slično stanju u drugim delovima Srbije, ne posebno sigurnije
ili mnogo manje sigurno od drugih, u 60,36% slučajeva. Nešto manje od
trećine ispitanika iznelo je mišljenje da je okruženje u kome žive mirnije od
drugih u Srbiji, a tek 3% ispitanika je konstatovalo da je to jedno od najbezbednijih okruženja u Srbiji. Svaki trinaesti ispitanik smatra da okruženje
u kome živi ima mnogo više nasilja nego drugi delovi Srbije.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
97
Tabela 15: Procena stanja sigurnosti u okruženju
u odnosu na stanje u drugim delovim Srbije
Procena stanja sigurnosti u okruženju
u odnosu na stanje u drugim delovim Srbije
Zastupljenost
stanje je slično kao i u drugim delovima Srbije
60,36%
okruženje je mirnije od mnogih drugih u Srbiji
28,97%
mnogo više nasilja nego u drugim delovima Srbije
7,63%
okruženje je jedno od najbezbednijih u Srbiji
3,04%
Slika 14: Procena stanja sigurnosti u okruženju
u odnosu na stanje u drugim delovim Srbije
Ispitanici sa područja Beograda smatraju da je njihovo okruženje nešto
nižeg stepena bezbednosti u odnosu na druge, gde čak 13,42% ispitanika
smatra da je okruženje sa mnogo više nasilja nego u durgim krajevima.
Najsigurnije se osećaju ispitanici sa područja Vojvodine koji u 38,80% slučajeva smatraju da im je okruženje mirnije od mnogih drugih u Srbiji.
Ispitanici sa sela u 36% smatraju da im je okruženje mirnije od većine
drugih krajeva Srbije i da su (33,20%) finansijski solidno situirani da imaju
dovoljno novca za sve potrebe ili to postižu uz ekonomisanje.
„U mom okruženju poštuju se mirne, obrazovane i kulturne osobe“, izjavilo
je više od polovine ispitanika (54,13%). Svaki osmi izneo je stav da se u
njegovom okruženju više poštuju osobe koje su nasilne, nego one koje se
bave sportom, ili pak, one koje poštenim radom zarađuju za život, a što je
izjavio tek svaki deseti ispitanik.
Ispod 8% ispitanika iznelo je stav da se u njihovom okruženju poštuju osobe sa kriminalnim dosijeom, ili one koje mogu mnogo da popiju.
98
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Tabela 16: Osobe koje se poštuju u okruženju ispitanika
Osobe koje se poštuju u okruženju
Zastupljenost
mirne, obrazovane i kulturne osobe
54,13%
osobe koje su nasilne
12,25%
osobe koje se bave sportom
10,06%
osobe koje poštenim radom zarađuju za život
9,83%
osobe sa kriminalnim dosijeom
7,72%
osobe koje mogu mnogo da popiju
4,84%
osobe koji voze brzo i rizično, bez straha da mogu
ugroziti nečiji život
1,17%
Slika 15: Osobe koje se poštuju u okruženju ispitanika
Kada je reč o tvrdnjama koje najbolje opisuju odnose između ljudi iz bliže
okoline ispitanika (škola, komšiluk, radno mesto), više od trećine saglasno
je sa tvrdnjom da se ljudi u okolini slažu jedni sa drugima.
Svaki peti ispitanik saglasan je sa tvrdnjom da ljudi u njegovoj okolini
uglavnom priskaču u pomoć jedni drugima. Svaki šesti smatra da su ljudi
u njegovoj okolini nezainteresovani i distancirani, i da bi mogli više da pomažu jedni drugima.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
99
Tabela 17: Tvrdnje koje opisuju odnose
između ljudi iz bliže okoline
Tvrdnje koje opisuju odnose između ljudi iz bliže okoline
Zastupljenost
ljudi u mojoj okolini se slažu jedni s drugima
34,42%
ljudi u mojoj okolini uglavnom priskaču u pomoć
jedni drugima
19,47%
ljudi u mojoj okolini su nezainteresovani i distancirani
15,58%
ljudi u mojoj okolini mogli bi više da pomažu jedni drugima
14,49%
ljudi u mojoj okolini najčešće se sklanjaju kada treba
jedni drugima da pomognu
12,62%
većina ljudi u mojoj okolini je nervozna, frustrirana i besna
3,19%
nešto drugo
0,23%
Slika 16: Tvrdnje koje opisuju odnose između ljudi iz bliže okoline
Ispitanici su ocenili prisustvo određenih oblika i vrsta nasilja u svojoj okolini, kao i drugih bezbednosnih rizika i pretnji, ocenama od 1 – veoma
prisutno, do 5 – uopšte nije prisutno, i izneli stav koji subjekti/institucije bi
trebalo primarno da reaguju na probleme.
Izneli su sledeće procene:
•
organizovani kriminal, nasilje na sportskim priredbama, narkomanija, alkoholizam, zagađenje životne sredine prisutni su u okruže-
100 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
nju, najprisutniji po oceni ispitanika, i na njih treba da reguje pre
svega država;
•
seksualno nasilje, nasilje u medijima, nasilje prema životinjama,
nasilje na radnom mestu, nasilje mladih nad starijima, nasilje na
političkim promocijama i mitinzima, nasilje u državnim institucijama, ugroženost ljudskih prava, saobraćajni prekršaji, nacionalizam i šovinizam, ilegalno posedovanje oružja, reketiranje, trgovina ljudima, visokotehnološki kriminal, samoubistva i polna i rodna
diskriminacija su donekle prisutni u okruženju, a trebalo da bi da
njih reaguje pre svega država;
•
nasilje u porodici, partnersko i vršnjačko nasilje je donekle prisutno u okruženju i za njihovo rešavanje je potrebno prevashodno
lično angažovanje;
•
nasilje u školi je donekle prisutno u okruženju i na njega treba da
reaguje lokalna zajednica;
•
nasilje na omladinskim žurkama i proslavama i ugrožavanje ličnog
zdravlja donekle je prisutno u okruženju i da bi se rešavalo potrebno je prevashodno lično angažovanje.
6.3.3. Lični doživljaj nasilja
Nasilje (ukoliko ga ima u okruženju) najviše utiče na društveni život ispitanika (kod nešto više od trećine). Nešto manje od četvrtine ispitanika smatra da nasilje najviše utiče na njihov privatni život. Zanimljivo je zapažanje
da svaki treći ispitanik smatra da nasilje ne utiče na njegov život.
Više od trećine ispitanika sa područja Beograda (36,54%) i istočne Srbije
(35,35%) iznosi stav da nasilje ne utiče na njihov život, i to je preovlađujuće mišljenje. Ispitanici sa 15–19 godina načešće iskazuju mišljenje da nasilje ne utiče na njihov život, i to čak 36,65%. Nešto više od 40% ispitanika
koji imaju završenu maksimalno osnovnu školu smatra da nasilje ne utiče
na njihov privatni život.
Učenici i studenti (36,90%) procenjuju da nasilje ne utiče na njihov život.
Tabela 18: Uticaj nasilja na život
Uticaj nasilja na život
Zastupljenost
nasilje najviše utiče na moj društveni život
38,65%
nasilje ne utiče na moj život
31,10%
nasilje najviše utiče na moj porodični život
22,71%
nasilje najviše utiče na moj privatni život
4,87%
nasilje najviše utiče na moj profesionalni život
2,67%
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
101
Slika 17: Uticaj nasilja na život
Najveći broj ispitanika, 42,21%, ocenjuje da se oseća sigurno i bezbedno
u svojoj okolini. Zanimljivo je da svaki sedmi ispitanik nije razmišljao o
ovom pitanju, te ne može da proceni bezbednosnu situaciju u okruženju.
Svaki deveti ispitanik nema poverenja u ljude u svojoj okolini, svaki deseti
se oseća nebezbedno i nesigurno u okruženju, svaki dvanaesti ispitanik
oseća se nepoverljivo u svojoj okolini. Tek svaki dvanaesti ispitanik je pun
poverenja u ljude oko sebe!
Tabela 19: Osećaj sigurnosti u okruženju
Osećaj sigurnosti u okruženju
Zastupljenost
U svojoj okolini osećam se sigurno i bezbedno
42,21%
Nemam mišljenje o tome
13,71%
Nemam poverenja u ljude u svojoj okolini
11,29%
U svojoj okolini osećam se nebezbedno i nesigurno
9,89%
Pun sam poverenja u ljude oko mene
8,72%
U svojoj okolini osećam se nepoverljivo
8,49%
Distanciran sam od svoje okoline
3,97%
Nešto drugo
0,86%
U svojoj okolini osećam se uplašeno
0,86%
102 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Slika 18: Osećaj sigurnosti u okruženju
Kakva su iskustva ispitanika u ličnom susretu sa nasiljem raznih vrsta (u
prošlosti ili trenutno) govore sledeći rezultati:
•
svaki drugi ispitanik izjavio je da nikada nije bio žrtva nasilja;
•
svaki peti ispitanik je bio žrtva fizičkog nasilja;
•
svaki šesti ispitanik bio je žrtva psihičkog nasilja;
•
svaki dvadeseti bio je žrtva emocionalnog ili ekonomskog nasilja;
•
manje od 2% ispitanika je bilo žrtva političkog nasilja, a manje od
1% seksulanog ili nekog drugog oblika nasilja.
Tabela 20: Lična iskustva ispitanika u susretu sa nasiljem
Lična iskustva u susretu sa nasiljem
Zastupljenost
nisam nikada bio žrtva nasilja
50,42%
bio sam žrtva neke vrste nasilja
49,58%
U odnosu na ukupan
broj ispitanika
U odnosu na
ukupan broj
žrtava nasilja
• bio/la sam žrtva fizičkog nasilja
19,17%
38,66%
• bio/la sam žrtva psihičkog
nasilja
16,83%
33,95%
• bio/la sam žrtva emocionalnog
nasilja
6,23%
12,55%
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
103
U odnosu na ukupan
broj ispitanika
U odnosu na
ukupan broj
žrtava nasilja
• bio/la sam žrtva ekonomskog
nasilja
5,09%
10,27%
• bio/la sam žrtva političkog
nasilja
1,34%
2,71%
• bio/la sam žrtva seksualnog
nasilja
0,50%
1,00%
• bio/la sam žrtva nekog drugog
nasilja
0,42%
0,86%
Slika 19: Lična iskustva ispitanika u susretu sa nasiljem
Na području jugoistočne Srbije najviše je prijavljenih ispitanika kao žrtve
nasilja (58,08%), dok je u Beogradu najmanje (41,67%). Najmanje žrtava
je bilo u grupi najmlađih ispitanika i to 45,04%, dok je znatno veća zastupljenost žrtava nasilja među ispitanicima kod najstarijih grupa 44,46%.
Značajna razlika u zastupljenosti žrtava nasilja postoji i kod učenika i
studenata (46,49%), gde je najmanja, u odnosu na zaposlene ispitanike
(52,35%), gde je najveća.
Ubedljivo najznačajnija razlika uočava se kod grupe najsiromašnijih ispitanika (imaju dovoljno samo za hranu ili često ni za to), u kojoj su dva od tri
ispitanika bili žrtve nasilja (66,67%). Nasuprot tome, najimućniji ispitanici
(imaju dovoljno novca za sve potrebe) u 37,05% slučajeva bili su žrtve
nasilja, što je najniža zastupljenost od svih kategorija ispitanika.
104 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Slika 20: Struktura ispitanika žrtava nasilja prema
vrsti nasilja čije su žrtve bili
Na području Beograda i Šumadije na drugom mestu po zastupljenosti jeste psihičko nasilje, češće od fizičkog nasilja, što je slučaj i sa ispitanicima
sa područja grada.
Od ukupnog broja ispitanika muškog pola koji su bili žrtve nasilja polovina
je bila žrtva fizičkog nasilja. Kod ispitanica dominira psihičko nasilje (44%
od ukupnog broja žrtava nasilja). Ispitanici sa višom ili visokom spremom
češće su bili žrtve psihičkog nasilja (24,38%) nego bilo kog drugog, a imaju i najnižu zastupljenost nasilja među ispitanicima (39,06%).
Kod ispitanika koji su se izjasnili kao žrtve nasilja najzastupljenija reakcija je uzvraćanje na isti način, nasiljem na nasilje. Tako je reagovalo
nešto više od trećine ispitanika, dok je nešto manje od trećine zatražilo
pomoć.
Svaki deseti ispitanik je reagovao drugačije od ponuđenih reakcija/odgovora, a najčešće reakcije su bile: zatražio sam pomoć prijatelja i nisam
nikom rekao („ćutao sam i trpeo“, „nisam ni znao da je to nasilje“). Svaki
četrnaesti ispitanik je pobegao sa mesta gde se nasilje dogodilo, a ista
takva učestalost je i pozivanja policije u pomoć.
Ispod 3% ispitanika obratilo se institucionalizovanim oblicima pomoći žrtvama: pedagogu, psihologu, psihijatru, centrima za socijalni rad, nastavnicima.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
105
Tabela 21: Reakcija ispitanika na nasilje
Reakcije ispitanika na nasilje
Zastupljenost
uzvratio/la sam na isti način
31,85%
tražio/la sam pomoć
29,37%
nešto drugo
9,54%
pobegao/la sam
6,69%
pozvao/la sam policiju
6,32%
bilo mi je svejedno
4,34%
obratio/la sam se braći/sestrama
3,84%
pozvao/la sam roditelje
3,72%
obratio/la sam se pedagogu/psihologu/psihijatru
2,35%
obratio/la sam se centru za socijalni rad
0,99%
obratio/la sam se nastavnicima
0,99%
Slika 21: Reakcije ispitanika na nasilje
106 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
6.3.4. O nasilju – „krivci“ i neposredni povodi
Kada su upitani da definišu nasilje, to jest njegove pojavne oblike, nešto
više od polovine respodenata je istaklo da je to „konflikt između muškarca
i žene u kojem su žene obično žrtve, a koji nastaje zbog nejednakih odnosa moći između muškaraca i žena unutar veze“. Nešto manje od trećine
ispitanika definisalo je nasilje kao upotrebu fizičke sile da bi se neko povredio ili nešto oštetilo.
Sve ostale vidove nasilja (emocionalno, psihičko, na radnom mestu, vršnjačko, zloupotreba položaja i dr.) koji su opisani u drugim ponuđenim odgovorima-definicijama ispitanici su prepoznali kao nasilje u manje od 5%
slučajeva.
Tabela 22: Stavovi ispitanika o tome šta je nasilje
Definicije nasilja
Zastupljenost
konflikt između muškarca i žene u kojem su žene obično
žrtve, a koji nastaje zbog nejednakih odnosa moći između
muškaraca i žena unutar veze
51,83%
upotreba fizičke sile da bi se neko povredio ili nešto oštetilo
28,14%
nezakonita upotreba neopravdane sile ili efekat postignut
putem pretnje takvom silom
4,84%
udaranje, šutiranje i šamaranje
4,75%
svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički,
fizički, seksualno ili ekonomski
4,21%
namerno korišćenje fizičke sile ili nasilja protiv sebe, druge
osobe ili protiv društva koje rezultira ili ima velike šanse da
rezultira nanošenjem povreda, psihičke štete, suzbijanjem
razvoja ili smrću
3,90%
omalovažavanje, ignorisanje, nazivanje pogrdnim imenima,
ogovaranje, podsmevanje
2,10%
nešto drugo
0,23%
Prema mišljenju ispitanika, najveći „krivci“ za veliku prisutnost nasilja u našem društvu jesu siromaštvo (1. mesto) i narušeni porodični odnosi (2.
mesto). Rangiranjem je konstatovano da se na trećem mestu po važnosti
za veliku prisutnost nasilja nalazi povećano konzumiranje alkohola i opijata, na četvrtom nepoštovanje zakona, a na petom mediji. Šesti po rangu
„krivac“ za nasilje jeste nezaposlenost, a sedmi oružje koje je lako dostupno. Osmi faktor po težini uticaja na pojavu nasilja jeste sveprisutna netolerancija u društvu, devet jačanje nacionalizma i šovinizma, a deseti su
nasilne video igre. Kao najmanje bitne razloge za pojavu nasilja ispitanici
su izdvojili neke druge osim prethodno pobrojanih (svega 1,80% ispitanika
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
107
je iznelo neki drugi faktor), a među njima se izdvaja politički govor i ponašanje političara.
Slika 22: Stavovi ispitanika o tome šta je nasilje
Neposredni povodi/razlozi zbog kojih mladi najčešće posežu za nasiljem
su kada im neko psuje ili na neki drugi način vređa člana porodice (majku,
oca, sestru, brata), što je konstatovalo 61,05% ispitanika i kada žele da se
„dokažu“ pred društvom (devojkom), 20,84% ispitanika. Svaki dvanaesti
ispitanik konstatuje da mladi reaguju nasilno u slučajevima kada se nalaze
pod dejstvom alkohola ili opijata. Ispod 3% slučajeva nasilja pripadaju grupi sa povodima poput utakmica i proslava, mržnje, osvete ili međuetničke
netrpeljivosti, oblika koji se najčešće spominju u javnosti.
Tabela 23: Neposredni povodi/razlozi
zbog kojih mladi najčešće posežu za nasiljem
Neposredni povodi/razlozi
Zastupljenost
kada im neko psuje ili na neki drugi način vređa člana
porodice (majku, oca, sestru, brata itd.)
61,05%
kada žele da se „dokažu“ pred društvom (devojkom)
20,84%
kada su pod dejstvom alkohola ili opijata
8,51%
ako ih neko optuži za nešto što nije istina
2,19%
108 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Neposredni povodi/razlozi
Zastupljenost
kada ih ponese atmosfera/masa (na utakmici, proslavi)
2,11%
kada im je uskraćen džeparac
1,64%
kada žele da privuku pažnju
1,48%
zbog mržnje/osvete
1,08%
kada je u pitanju međuetnička netrpeljivost
0,94%
nešto drugo
0,16%
Slika 23: Neposredni povodi/razlozi zbog
kojih mladi najčešće posežu za nasiljem
6.3.5. Reakcije na nasilje
Ispitanici su na pitanje o opravdanosti nasilja iskazali sledeće stavove.
•
Svaki treći ispitanik smatra da je nasilje opravdano u samoodbrani.
•
Svaki četvrti ispitanik smatra da je nasilje opravdano kada treba
kazniti nasilnike.
•
Svaki četvrti ispitanik smatra da nasilje nikada nije opravdano.
•
Manje od 3% ispitanika smatra da se opravdanim nasiljem tretiraju slučajevi „kažnjavanja neposlušnosti“ u porodici, na uličnim
demonstracijama i protestima, sportskim događajima i na političkoj sceni.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
109
Tabela 24: Stavovi ispitanika o opravdanosti nasilja
Stav o opravdanosti nasilja
Zastupljenost
kada je u pitanju samoodbrana
34,97%
kada treba kazniti nasilnike
28,04%
nasilje nikada nije opravdano
27,80%
kada štitiš slabijeg
3,35%
ponekad u kući, nad neposlušnim članovima porodice
2,65%
da bi se sprečila veća šteta
1,40%
na uličnim demonstracijama i protestima
0,86%
na sportskim događajima
0,70%
na političkoj sceni
0,23%
Slika 24: Stavovi ispitanika o opravdanosti nasilja
Ispitanici sa seoskog područja u najvećem broju smatraju da nasilje nikada nije opravdano. Tog mišljenja je svaki treći ispitanik koji živi u selu.
Za 10% je više ispitanika ženskog pola od ispitanika muškog pola koji
smatraju da nasilje nikada nije opravdano.
Da nasilje nikada nije opravdano smatra 32,87% ispitanika sa navršenih
25–29 godina, 29,35% ispitanika sa 20–24 godine i 20,75% ispitanika sa
15–19 godina. Približno 40% najmlađih ispitanika (najzastupljeniji stav –
39,72%) smatra da je nasilje opravdano kada treba kazniti nasilnike.
Svaki treći ispitanik koji je oženjen, odnosno udata, smatra da nasilje nikada nije opravdano i to je najzastupljeniji stav ove grupe ispitanika.
110 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Više od polovine ispitanika smatra da je uzdržavanje od nasilja odraz zrelosti i bolje kontrole, a više od trećine ispitanika mišljenja je da je to odraz
mentalne snage i stava. Ispod 3% ispitanika se izjasnilo da je uzdržavanje
od nasilja izraz slabosti i straha ili slabog karaktera i kukavičluka.
Najbolji način da se zaustavi ili smanji nasilje jeste kažnjavanje prestupnika, mišljenje je većine ispitanika, skoro dve trećine (64,50%). Svaki deveti ispitanik smatra da rad na uključivanju nasilnika u socijalne, kulturne i
sportske aktivnosti ima efekta na zaustavljanje ili smanjivanje nasilja, a tek
svaki deseti da efekta ima prevaspitavanje prestupnika.
Tek svaki trinaesti ispitanik veruje u efekat društveno korisnog rada na
smanjenje nasilja, a manje od 4% ispitanika veruje u rezultate edukacije
nasilnika o tehnikam i metodama nenasilne komunikacije!
Tabela 25: Stavovi ispitanika o uzdržavanju od nasilja
Stav o uzdržavanju od nasilja
Zastupljenost
uzdržavanje od nasilja je odraz zrelosti i bolje kontrole
56,52%
uzdržavanje od nasilja je odraz mentalne snage i stava
38,02%
uzdržavanje od nasilja je odraz trenutne slabosti i straha
2,26%
uzdržavanje od nasilja je odraz slabijeg
karaktera/kukavičluka
2,19%
neki drugi stav
1,01%
Tabela 26: Načini za zaustavljanje ili smanjenje nasilja
Načini za zaustavljanje ili smanjenje nasilja
Zastupljenost
kažnjavanje prestupnika
64,50%
uključivanje nasilnika u socijalne/kulturne/sportske
aktivnosti
11,49%
prevaspitavanje prestupnika
10,87%
društveno koristan rad
7,82%
edukacijom nasilnika o tehnikama i metodama
nenasilne komunikacije
3,91%
klin se klinom izbija, a nasilje nasiljem
1,25%
nešto drugo
0,16%
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
111
Slika 25: Stavovi ispitanika o uzdržavanju od nasilja
Slika 26: Načini za zaustavljanje ili smanjenje nasilja
6.3.6. Izvori sigurnosti i uzori mladih
Najčešći izvor pozitivnih poruka koje podržavaju nenasilje, a koje mladi
primaju, razumeju i primenjuju, jesu majke. Taj stav je iskazalo čak tri od
četiri ispitanika. Potom slede očevi i prijatelji, sa podjednakom, ali deset
puta manjom zastupljenošću u odnosu na majke.
112 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Tabela 27: Izvori pozitivnih poruka mladima
Izvori pozitivnih poruka
majke
Zastupljenost
77,03%
očevi
7,66%
prijatelj
7,66%
nastavnici
2,81%
bake i deke
2,27%
šef/direktor
1,02%
neko drugi
0,78%
mediji
0,70%
partner
0,08%
Slika 27: Izvori pozitivnih poruka mladima
Kao svoje uzore ispitanici izdvajaju:
•
sportiste (više od trećine ispitanika), i to Novaka Đokovića, Vlada
Divca, Nemanju Vidića, Milorada Čavića, Jelenu Janković, Anu
Ivanović i Aleksandra Đorđevića;
•
velike naučnike i istraživače (više od četvrtine ispitanika), poput Nikole Tesle, Alberta Ajnštajna, Milutina Milankovića i Mihajla Pupina;
•
istorijske ličnosti (više od petine ispitanika), kao što su Josip Broz
Tito, Vožd Karađorđe, Mahatma Gandi, Zoran Đinđić, Knez Miloš,
Car Dušan, Nelson Mandela, Martin Luter King ili Knez Lazar;
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
113
•
sveštena lica (sedmina ispitanika), među kojima se izdvajaju prethodni patrijarh Pavle, Sveti Sava, sadašnji patrijarh srpski Irinej,
Amfilohije Radović, Nikolaj Velimirović;
•
uspešne političare (sedmina ispitanika), kao što su Zoran Đinđić,
Boris Tadić, Josip Broz Tito, Vladimir Putin i Barak Obama;
•
heroje poslednjih ratova (desetina ispitanika), među kojima su
Ratko Mladić, Željko Ražnatović Arkan, Radovan Karadžić, Nebojša Pavković, Zoran Radosavljević i Milan Tepić;
•
ličnosti sa estrade (nešto manje od desetine ispitanika), poput
Svetlane Ražnatović Cece, Svetlane Seke Aleksić, Đorđa Balaševića, Jelene Karleuše, Zdravka Čolića i Lepe Brene.
Tek svaki dvadeseti ispitanik izabrao je neke druge uzore, a to su najčešće
bili roditelji, nastavnici, književnici i drugi umetnici.
Tabela 28: Uzori mladih
Dobri uzori mladima
Zastupljenost
sportisti
38,63%
veliki naučnici i istraživači
27,73%
istorijske ličnosti
20,56%
sveštena lica
14,64%
uspešni političari
14,25%
heroji poslednjeg rata
10,98%
ličnosti sa estrade
9,74%
neko drugi
5,22%
Slika 28: Uzori mladih
114 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
6.3.7. Potencijalni izvori nasilja tipični za region
Nešto manje od trećine ispitanika smatra da su homoseksualci normalne
osobe sa drugačijom seksualnom orijentacijom od preovlađujuće. Svaki
četvrti je uverenja da homoseksulacima ne treba dozvoliti da javno ispoljavaju svoje seksualne sklonosti, jer je to njihova privatna sfera života.
Svim sredstvima, pa i nasiljem, za sprečavanje javnog promovisanja homoseksualizma, borilo bi se manje od 3% ispitanika.
Svaki deseti ispitanik ne želi da bude prijatelj/ica sa homoseksualcima, dok
svaki šesti smatra da su oni seksualno poremećene/devijantne osobe.
Tabela 29: Stavovi ispitanika prema homoseksualcima
Stav prema homoseksualnim osobama
Zastupljenost
normalne osobe, samo sa drugačijom seksualnom
orijentacijom
30,30%
ne treba im dozvoliti da javno ispoljavaju svoje seksualne
sklonosti, to je rezervisano za njihovu privatnu sferu života
24,07%
seksualno poremećene/devijantne osobe
17,76%
ne mogu im biti prijatelj/ica
9,97%
prezirem ih, jer nisu muževni
8,00%
mogu mi biti prijatelji
7,17%
borio/la bih se svim sredstvima, pa i nasiljem, da im se ne
omoguće javne promocije
2,73%
Slika 29: Stavovi ispitanika prema homoseksualcima
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
115
Ispitanici sa područja varošica/prigradskih naselja imaju kao najzastupljenije (27,98%) mišljenje da homoseksualcima ne treba dozvoliti javno promovisanje.
Ravnopravni tretman žena i muškaraca nije važan kada je reč o dostupnosti poslova i položaja, smatra svaki deseti ispitanik, a kada su u pitanju
uslovi rada, svaki dvanaesti. Takav tretman nije važan kada je u pitanju
plaćanje, stav je svakog šesnaestog ispitanika.
Tabela 30: Stavovi ispitanika po pitanju ravnopravnosti polova
Ravnopravni tretman žena i muškaraca
nije važan kada je u pitanju
Zastupljenost
ne postoji razlog za neravnopravnost
žena i muškaraca
63,81%
dostupnost poslova i položaja
10,15%
uslovi rada
8,89%
plaćanje (visina isplaćenih zarada)
6,14%
porodični odnosi
5,43%
prestanak radnog odnosa i angažovanja
3,30%
stručno obrazovanje i obuka
2,28%
Slika 30: Stavovi ispitanika po pitanju ravnopravnosti polova
116 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
6.3.8. Stavovi mladih o nasilju kao bezbednosnoj pretnji
i načinima za rešavanje ovog problema
Ispitanici su izneli stavove o bezbednosnom statusu zajednice u vezi sa
položajem mladih, manifestacijama nasilja u društvu, omladinskim aktivizmom i podrškom uže i šire zajednice u rešavanju problema nasilja. Te
stavove su iskazivali ocenama ponuđenih tvrdnji: ocena 1 – potpuno slaganje, do ocene 5 – potpuno neslaganje.
•
Dečaci i devojčice umeju da budu podjednako nasilni (prosečna
ocena 2,32).
•
U mojoj okolini nasilje se uglavnom ne prijavljuje zbog straha od
odmazde nasilnika (prosečna ocena 2,47).
•
Ne slažem se u potpunosti da je sve više uličnih bandi koje regrutuju svoje članove iz školskog okruženja (prosečna ocena 2,57).
•
Poznajem samo retke porodice u kojima roditelji uče svoju decu
da na nasilje odgovore nasiljem (prosečna ocena 2,69).
•
Donekle se i slažem i ne slažem sa stavom da je u svakoj porodici
prisutna neka vrsta nasilja (prosečna ocena 2,99).
•
Ne slažem se u celosti sa stavom da odluka da se ne bude nasilan sama po sebi može izazvati nasilje (prosečna ocena 3,35).
•
Ne slažem se da je biti nasilan nešto što nasleđujemo (prosečna
ocena 3,58).
•
Ne slažem se da je nasilje ponekad jedini način da neko čuje tvoje mišljenje ili sazna kako se osećaš (prosečna ocena 3,61).
•
Ne slažem se da je dobro nositi neko oružje radi lične zaštite (prosečna ocena 3,65).
•
Ne slažem se da nasilje ponekad može da dovede do unapređenja/poboljšanja situacije (prosečna ocena 3,78).
•
Ne slažem se sa stavom da se poneki šamar u partnerskim odnosima ne smatra nasilnim ponašanjem (prosečna ocena 4,01).
•
Kada ponese atmosfera na sportskim događajima nije opravdano boriti se za čast svog kluba skoro svim sredstvima (prosečna
ocena 4,03).
•
Nikako se ne slažem sa stavom da je prisiljavanje na seksualne
odnose u nekim partnerskim odnosima opravdano, kao na primer
u bračnoj zajednici (prosečna ocena 4,36).
•
Mladi mogu mnogo da pomognu smanjenju nasilja (prosečna ocena 2,03).
•
Samo delom sam zadovoljan mogućnostima da aktivno učestvujem u kreiranju i realizaciji programa za mlade, koji obuhvataju i
vladin i nevladin sektor (prosečna ocena 2,97).
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
117
•
Mladi najčešće ne poznaju metode i tehnike nenasilne komunikacije (prosečna ocena 2,42).
•
U školama ne postoje odgovarajući programi i aktivnosti koje se
bave prevencijom nasilja u adolescentskim vezama (prosečna
ocena 2,34).
•
Mediji ne vrše selekciju svojih programa u kojima ima nasilja, a
prikazuju se u udarnim terminima (prosečna ocena 2,34).
•
Nastavnici i školsko obezbeđenje nemaju kontrolu nad unošenjem
oružja u školske objekte (prosečna ocena 2,36).
•
Može se reći da organizacije i službe koje se bave mladima i njihovim problemima rade prosečno, ne posebno dobro, ali ne ni posebno loše (savetovališta za mlade, kancelarije za mlade, omladinski centri i drugo) (prosečna ocena 2,81).
•
Samo donekle su mi dostupne informacije o radu i aktivnostima
opštinskih službi za mlade (prosečna ocena 2,96).
•
U mojoj okolini bi trebalo da bude više vladinih i nevladinih organizacija koje se bave nasiljem među i nad mladima (prosečna
ocena 3,35).
6.3.9. Mišljenja mladih o bezbednosti, nasilju i rešenjima
tih problema
Ispitanici su u slobodnoj formi izneli svoje stavove o nasilju među mladima – o uzrocima, posledicama i rešenjima ovog značajnog društvenog
problema.
Kao uzroke nasilja mladi su izdvojili:
•
ekonomske probleme – nezaposlenost pre svega, i to smatraju
glavnim uzrokom, potom siromaštvo i nizak životni standard;
•
probleme vezane za porodicu – loši odnosi u porodici koji rezultuju prisustvom nasilja, pomećaji u komunikaciji, pogotovo u višegeneracijskim porodicama;
•
probleme vezane za životni stil mladih – korišćenje alkohola i droga, uzevši u obzir njihovu visoku dostupnost, posebno na žurkama
i sličnim događanjima; nasilje na sportskim priredbama, posebno
situacije nastale jačanjem navijačkih grupa; vršnjačko nasilje, kao
posledica;
•
probleme vezane za urušavanje sistema vrednosti u društvu;
•
osećaj zanemarenosti, odnosno nepostojanja brige o mladima –
osećaj mladih da se u rešavanju njihovih problema ne angažuje
dovoljno ni država, ni lokalna zajednica, ni škola, ali ni roditelji i
sami mladi u okruženju.
118 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Kao rešenja problema nasilja među mladima ispitanici vide sledeće:
•
Edukacija mladih o nasilju i nenasilnim metodama rešavanja konflikta i nenasilnoj komunikaciji jeste najbitnija za rešavanje problema.
Edukacija se može realizovati putem radionica, lokalnih i državnih
programa, u školi kroz odgovarajuće aktivnosti, angažovanjem svih
kapaciteta države i nevladinog sektora. Mladi posebno ističu potrebu da se u edukaciju uključe mediji, adekvatnim kampanjama
(npr. sa učešćem poznatih ličnosti) i programskim sadržajima, ali i
isključivanjem sadržaja koji promovišu nasilje, kao način rešavanja
probema i pozitivnog ponašanja. Takođe, iskazuje se potreba da u
edukaciji, formalnoj i neformalnoj, više učestvuju samo mladi, sa
jedne strane, kao dobri primeri i uzori, a sa druge, kao neko ko najbolje razume potrebe, ponašanje i generacijske probleme.
•
U rešavanju problema nasilja među mladima očekuje se participiranje i zajedništvo delovanja svih relevantnih institucija – od države, pre svega, nadležnog ministarstva i kancelarija za mlade, kao
i ministarstava zaduženih za socijalnu politiku, ekonomiju i kulturu, lokalne zajednice (opštine i mesne zajednice, škole, lokalnih
organizacija vezanih za socijalnu politiku i mlade), do omladinskih
organizacija i same porodice, kao „sigurne stanice“ koja treba da
podržava razvoj svakog mladog čoveka.
•
Konkretne mere koje mladi predlažu, vezane su pre svega za povećanje stope zaposlenosti, koja nužno donosi i manje slobodnog
vremena. Jer, višak slobodnog vremena, kako sami mladi kažu,
uglavnom donosi i negativne ideje koje se manifestuju asocijalnim
ponašanjem, koje često vodi i do nasilja. Osim toga, mladi ukazuju na potrebu veće zastupljenosti bavljenja sportom i njegove
lakše dostupnosti. Jedan od primera je višestruko isticana potreba
za vraćanjem besplatnih sekcija u škole – sportskih pre svega,
potom dramskih, likovnih i drugih. Takođe, potrebno je unaprediti
kulturni život, na koji mladi imaju puno primedbi, pre svega u domenu neprilagođenosti sadržaja, niskoj učestalosti i dostupnosti.
Kao način za „korisno trošenje vremena“ mladi predlažu i vraćanje koncepta društvenokorisnog rada, kao oblika prevencije, ali i
načina za kažnjavanje lakših prestupnika.
•
Mladi ističu potrebu da se, ukoliko već dođe do nasilja, prestupnici
moraju pronaći i adekvatno kazniti, bez izuzetka, brzo i sa dovoljnim stepenom angažovanosti i javnosti u radu. Ispitanici smatraju
da se primerenim i javno istaknutim kažnjavanjem počinilaca nasilja može pozitivno uticati na svest populacije.
U nastavku sledi nekoliko karakterističnih izjava mladih ispitanika.
•
„Nasilje je neispravan čin.“
•
„Nasilje je nepotrebno i neprihvatljivo.“
•
„Nasilje je proizvod vaspitanja i neuređene države.“
•
„Nasilje je moguće sprečiti nasiljem.“
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
119
•
„Nasilje treba rešavati kažnjavanjem.“
•
„Zbližiti se u porodici, to je rešenje.“
•
„Dajte nam posao!“
•
„U ovoj zemlji niko ne brine o mladima, oni su nepostojeća kategorija!“
•
„Posvetite više pažnje našoj budućnosti!“
120 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
7. ZAKLJUČAK
Pojam mladosti kao razdoblja u psihičkom razvoju čoveka nastao je u savremenom društvu. U daljoj prošlosti, razdoblje mladosti je označavalo kraj
detinjstva i ulazak u svet odraslih. Mladi čovek je tada preuzimao dužnosti,
ali i prava odraslih. U takvim društvima, anatomsko-fiziološka, a i polna
zrelost, podudarala se sa psihičkom i društvenom zrelošću. S obzirom na
jednostavnu organizaciju društva, to je tada i bilo moguće.
U savremenim uslovima, život mladih je znatno složeniji. Činjenica je da
su mladi ljudi anatomski i fiziološki zreli, ali to ne podrazumeva i psihičku
zrelost, a posebno ne društvenu prilagođenost ili ekonomsku samostalnost.
U doba mladosti počinje da se razvija individualnost, ali i uključivanje u
razne oblike društvenog života. U potrazi za sopstvenim identitetom mladi
se udružuju u grupe, u dobro organizovanoj društvenoj sredini, u školi,
sportskom društvu, bave se pozitivnim aktivnostima tražeći pozitivne ciljeve. Međutim, mladi se ponekad udružuju i u grupe sa devijantnim ponašanjem.
Kao najsenzibilnija starosna grupa, školska omladina najpre prihvata sve
društvene promene iz radne i životne sredine; zato je i pojava nasilja evidentirana prvo u školskom ambijentu.
Prilikom razjašnjenja konkretne manifestacije ponašanja mladih ne treba
zanemariti društvenu strukturu i procese koji se odvijaju u okviru nje, ali ni
dešavanja u populaciji mladih, kada se proučavaju društveni odnosi i kretanja. Ovakav pristup vodi ka integralnom sagledavanju fenomena omladina, koji polazi od osobenosti omladinskih potkultura u procesu formiranja
sopstvenog identiteta.
Društveni položaj omladine često se smatra marginalnim i proističe iz socijalno inferiornog, redukovanog položaja mladih. Njihov položaj je skrajnut
posebno u odnosu na proces donošenja odluka u obrazovnom procesu,
procesu proizvodnje, politici razvoja društva i slično. Mladi ne odlučuju ni o
čemu što ima strateški značaj za razvoj društva, a često ne odlučuju ni o
vlastitom društvenom položaju i mogućnostima njegovog unapređenja.
Očito je da se specifične potrebe mladih razlikuju od jedne do druge kulture, ali i od jednog do drugog pojedinca, zavisno od određenih okolnosti. Međutim, u svim slučajevima mladi se moraju razvijati, kako bi testirali
sopstvene potencijalne sposobnosti i otkrili svet koji ih okružuje. Kada se
ostvari aktivna i odgovorna uloga u društvenom životu, kroz tu ulogu se
oslikavaju status i mesto u društvu. Te različite dimenzije usko su međusobno povezane, i ne mogu se tretirati izolovano svaka za sebe. One se
odnose na različite bazične dimenzije ličnosti i društva, i ukazuju na potrebu za integralnim pristupom rešavanju problema mladih, na državnom i
lokalnom nivou.
Integralni pristup rešavanju problema u društvu, gde su mladi značajno pogođeni tim problemima, proizilazi iz rezultata istraživanja u kome su tretirana pitanja strukture mlade populacije, angažovanosti i podrške, percepcije
bezbednosne situacije, sa posebnim akcentom na problem nasilja među
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
121
mladima i nad mladima. Podaci prikupljeni ovim istraživanjem ukazuju na
prisutnost problema nasilja mladih nad mladima u Srbiji, a ukazuju i na
uticaj nasilja na psihološku, fizičku i socijalnu ravnotežu mladih, to jest,
njihovu sigurnost i ljudsku bezbednost.
U istraživanje smo krenuli sa određenim pretpostavkama i očekivanjima,
iskristalisanim na osnovu teorijskih razmatranja potpomognutih razmišljanjima brojnih autora i rezultata nama poznatih istraživanja, koja se u nekoj
meri mogu dovesti u vezu sa ciljem našeg istraživanja. U tom prvom, više
teorijskom delu, mnogo šire su obrađene čak i teme koje na prvi pogled
nemaju direktne veze sa temom istraživanja, ili bar nisu bile obuhvaćene
empirijskim delom naših aktivnosti. Ipak, smatrali smo da su vredne pomena i da se na skrivena značenja i poruke koje nose (iako teško prepoznatljive u teorijskim i empirijskim pokazateljima) mora ukazati, i na neki način
obrazložiti. Na teorijskom nivou, pokušali smo da izdvojimo neke veze između tih tema i nasilja, koje zbog složenosti, obuhvatnosti i isprepletanosti
nismo uspeli u celosti da „savladamo“ istraživanjem, ali mnogi od rezultata
posredno govore o njima. To su sigurno teme koje se bave vrednostima i
vrednosnim sistemima, socijalnom integracijom, društvenom manipulacijom ili društvenim očekivanjima.
Osnovna misao kojom smo bili okupirani tokom ovog rada izražena je u
formi pitanja: koliko ima nasilja u okruženju mladih, da li ga mladi uvek
prepoznaju i kako reaguju, to jest, šta smatraju da je prikladno reagovanje,
kada su u pitanju nadležne državne institucije i celokupno društvo?
Istraživanje je pomoglo da se ukaže na neke mogućnosti novih pristupa
problemu bezbednosti mladih u našoj sredini, kao i problemu nasilja, ali
i da se donekle utvrde smernice za dalja istraživanja i daju preporuke za
unapređenje rada državnog i nedržavnog sektora koji se bavi omladinskom politikom i sigurnošću mlade populacije.
Istraživanjem je sakupljen kompleksan set podataka koji se bave različitim
aspektima sigurnosti, sa akcentom na pojavu i posledice nasilja u društvu,
iz perspektive mladih. Rezultati ukazuju na to da problem nasilja evidentno postoji u Srbiji, ali da nasilje nije prepoznato kao ključna bezbednosna
pretnja. Naime, bezbednosni problemi su manje značajni mladoj populaciji
od ekonomskih, a najčešće se u svakodnevnom životu bore sa siromaštvom i nezaposlenošću.
Stopa odziva ispitanika bila je visoka tokom realizacije terenskog dela
istraživanja, što samo po sebi ukazuje na želju i volju mladih da diskutuju
o problemima sa kojima se susreću, aktivno doprinose rešavanju i budu
podržani od društva u svojim naporima za dostizanje višeg stepena sigurnosti – ekonomske pre svega, a potom i socijalne.
Ekonomska struktura ispitanika pokazala je da mladi imaju tendenciju precenjivanja ekonomskog stanja porodice, što može biti posledica pokušaja
odraslih članova porodice da mlade poštede svakodnevne borbe za preživljavanje i ekonomskih stresova. Ali, isto tako mladi mogu imati nerealnu
sliku i idealizovati situaciju, jer ne žele da prihvate realnost. Svaki treći ispitanik, učenik ili student, procenjuje svoje ekonomsko stanje kao dobro –
da ima dovoljno novca za sve potrebe, iako je ubedljivo najviše njih iznelo
mišljenje da u ekonomskoj sferi leži najveći problem države!
122 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Ekonomska struktura ispitanika ukazuje na postojanje dubokog i oštrog
siromaštva u Srbiji, uprkos relativno dugoj borbi koju vodi država protiv siromaštva, implementirajuće politike i mere definisane u Strategiji za borbu
protiv siromaštva. Posebno je to vidljivo u jugoistočnoj i zapadnoj Srbiji.
Ako svaki treći mladi čovek ima novca samo za osnovne potrebe, automatski se nameće pitanje – gde je tu mesto za duhovnu nadogradnju,
stvaranje kulturnih dobara, sportske aktivnosti i tako dalje.
O uzrocima siromaštva i nezaposlenosti donekle govori podatak da svaki četvrti (mladi) ispitanik u kategoriji najsiromašnijih nije završio osnovnu
školu, a da je svaki treći nezaposlen duže od godinu dana.
Blizu polovine ispitanika živi u okruženju u kome su socijalni kontakti siromašni, gde je prisutna nesolidarnost, nezainteresovanost i nespremnost da
se reaguje u situacijama kada je potrebna pomoć ili podrška najbližima.
Mladi čovek u Srbiji najčešće se prepoznaje upravo kao pripadnik mlade
populacije (generacije), ali značajno poštuje porodične vrednosti, posebno ulogu majke, koja je prioritetni izvor podrške i pozitivnih poruka. Tek
svaki deseti ispitanik sebe pronalazi u profesionalnom identitetu, a svaki
dvanaesti u nacionalnom ili etničkom. Neočekivano je da, uprkos velikoj
promociji evropske orijentacije/integracije zemlje i kampanje o globalnim
vrednostima i kosmopolitizmu, samo 5% ispitanika se prevashodno oseća
Evropljaninom, a 7% građaninom sveta!
Sasvim malo mladih ljudi pronalazi se u identitetu navijačke grupe, verske
ili političke grupacije, što je relativno neočekivano, s obzirom na to da je
opšteprihvaćeni stav u društvu da se mnogo više mladih identifikuje sa ovim
grupacijama, te da su oblici nasilja vezani za ove grupacije vrlo zastupljeni.
Najveći broj mladih sebe doživljava samo kroz jedan aspekt identiteta. Budući da je tako, ukidaju i sebi i drugima mogućnost da budu drugačiji, da
se definišu na više različitih načina, a ne samo kao deo jedne grupacije.
Zbog toga se postavlja pitanje ko, na koji način i kojim merama i aktivnostima u radu sa mladima, podstiče i podržava proces formiranja njihovog
identiteta.
Mlada osoba se ostvaruje kroz mnoštvo uloga, od kojih su mnoge stvar
ličnog izbora, sebe doživljava kao autonomnu osobu koja ima mogućnost
izbora, i zbog toga se oseća dobro. Samim tim, otkloniće se okolnosti koje
mogu biti izvor nezadovoljstva i frustracija, a kreirati one koje omogućavaju da se mlad čovek ispolji/ostvari kao koristan član društva, pun inicijativa
i pozitivnih impulsa za rad i napredak.
S obzirom na to da se preko 90% ispitanika izjasnilo da su vernici, jasno je
da je uloga religijskih shvatanja značajna, kroz delovanje crkve i sveštenih
lica, koji svojim ponašanjem i učenjima mogu da utiču na stavove mladih.
Socijalni kapaciteti, mreže i infrastruktura, vezani za pitanja mladih, uključujući i njihovu sigurnost, nisu dovoljno razvijeni. Ono što je još važnije
jeste to da ih i sami mladi malo koriste, da često ne znaju da postoje i ne
znaju na koji način bi ih iskoristili.
Nalazi ukazuju na to da se nasilno ponašanje mladih može objasniti i kao
posledica odrastanja u društvu koje toleriše nasilje u različitim oblastima
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
123
života i da ga stoga mladi smatraju nekom vrstom dozvoljenog ponašanja.
Čak se ne prepoznaju i/ili ne osuđuju različite forme nasilja, od verbalnog
do fizičkog, i to prema nekim, u regionu tradicionalno osetljivim, grupama
(homoseksualci, žene, stari).
Čini se da mladi još uvek nemaju stav o tome da, kada se desi nasilje, ne
treba osuđivati osobu, nego pojavu i sveopštu nezainteresovanost za problem i njegovo rešavanje. Najčešće žele da osude pojedinca, a ne nasilje
kao stil života (ne prepoznaju ga kao problem u svakodnevnom životu).
Stavovi mladih o nasilju, koji u negativnom kontekstu govore o ovom fenomenu, mogu se analizirati s obzirom na to da li su usmereni ka percepciji
nasilja u društvu iz ugla mladih, onako kako je tretirano u dnevnim aktivnostima. Podaci o povezanosti određenih svojstava ispitanika i blagonaklonom ili negativnom stavu prema nasilju, mogu doprineti boljem razumevanju odnosa mladih prema ovom fenomenu.
Obrazovne institucije pružaju mladima opšta i posebna znanja o svetu,
socijalizuju mlade, utiču na formiranje njihovih sistema vrednosti i omogućavaju im samorealizaciju. Ovi faktori sazrevanja umnogome su ugroženi
decenijskim degradiranjem obrazovnog sistema u Srbiji, te njegovom konfuznom reformom koja je započela 2000. godine i još uvek traje. Država
nedovoljno efikasno suzbija negativne pojave u obrazovanju (korupcija,
nasilje, diskriminacija), zbog čega ove bezbednosne pretnje opstaju kao
način urušavanja kvaliteta obrazovanja mladih ljudi u Srbiji. Zaposlenost,
odnosno nezaposlenost mladih je posebno veliki problem, nastao usled
loše ekonomske situacije u zemlji. Sticanje neadekvatnog i čisto teorijskog
znanja u školama i na fakultetima, koje mladi ne umeju da primene u praksi, takođe je deo problema nezaposlenosti. Mladi su nenaučeni na aktivno
traženje posla i samostalno karijerno usavršavanje.
Pažljiva reforma obrazovnog sistema, koja bi pratila (trenutne) potrebe
mladih, ostvarila dublju komunikaciju između učenika/studenata i nastavnika/profesora, i podsticala mlade da budu aktivniji u svom karijernom usavršavanju, rešila bi bar deo problema izuzetno niske stope zaposlenosti
mladih. Motivisanje zaposlenih u obrazovanju da efikasnije prenose znanje, i da se uspešno bore sa pojavama nasilja, diskriminacije i korupcije,
jeste poseban zadatak države. Ona mora da nađe način da zaustavi česte
prekide nastave i štrajkove prosvetnih radnika.
Angažovanje cele društvene zajednice, uključujući državu, roditelje i nevladin sektor, neophodno je u rešavanju gorućih problema u obrazovanju.
Simptom se nikada ne leči pre uzroka (društvene) bolesti, iako je obrnuta
situacija, nažalost, mnogo češći način suočavanja sa problemima. Lečenje
uzroka podrazumeva konsultovanje i uključivanje mladih u proces reforme obrazovanja, gde se oni konstantno moraju podsticati da budu aktivni
subjekti nastave, umesto njeni pasivni objekti. Škole i fakulteti moraju se
transformisati u mesta sa velikim izborom mogućnosti i aktivnosti, kako
mladi ne bi iz obrazovnih institucija bežali na ulice. Ovo podrazumeva hitnu modernizaciju nastavnih materijalnih i ljudskih resursa.
Zdravstveni sistem u Srbiji je u posebno lošem stanju. Istraživanja su otkrila čitavu generaciju mladih čije je zdravlje ugroženo. Zloupotreba alkohola,
opojnih droga i duvana, loše mentalno zdravlje, niska stopa kontraceptivne zaštite i saobraćajni traumatizam su u porastu i predstavljaju glavne
124 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
bezbednosno-zdravstvene pretnje za mlade u Republici Srbiji. Iako Nacionalna strategija za razvoj i zdravlje mladih pokušava da reši neke od
strukturnih i funkcionalnih problema sistema zdravstvene zaštite za mlade,
ona nije uvek adekvatna u domenu infrastrukture i prostora, iako je sama
dostupnost zdravstvene zaštite relativno zadovoljavajuća. Iako postoje
zdravstvene ustanove specijalizovane za mlade i njihove probleme, oni su
vrlo često neinformisani o postojanju ovih ustanova, ili u njih jednostavno
nemaju poverenja zbog straha od osude.
Sistem socijalne zaštite je trenutno u procesu reforme. Socijalni rad sa decom, maloletnicima sa poremećajem u ponašanju i mladima jeste neadekvatan i nerazvijen. Problemi u sistemu socijalne zaštite koji se tiču plata
zaposlenih i njihove motivisanosti za rad, osećaju se u radu sa mladima.
U nekim gradovima Srbije ima pozitivnih primera rada centara za socijalni
rad, u vidu osnivanja savetovališta za mlade i rada sa njima. Ovakvi primeri trebalo bi da se prošire na nivo cele države. Neinformisanost mladih o
mogućnostima i pomoći koje im pružaju centri za socijalni rad veliki je problem. Medijska i javna promocija ovih centara, uz obavezno uključivanje
mladih i njihovih potreba u proces modernizacije i reforme sistema socijalne zaštite, neophodan je faktor uspešne integracije mladih u društvo.
Poslednjih godina beleži se pad zainteresovanosti mladih za sportska i kulturna dešavanja. Broj mladih koji se aktivno (profesionalno ili rekreativno)
bavi sportom ili kulturnim stvaralaštvom takođe je u konstatnom opadanju.
U ovakvoj situaciji veliku ulogu ima ekonomski faktor. Mladi nedostatak
novca često ističu kao razlog neučestvovanja u navedenim dešavanjima.
Informisanost mladih je najveći problem kada se razmatra njihovo aktivno
učestvovanje i angažovanje u radu omladinskih organizacija, ili u sportskim i kuturnim dešavanjima.
Sistemska rešenja finansiranja aktivnosti i događanja za mlade, uz menadžment u kulturi i radu sa mladima rešili bi probleme ekonomske prirode, i
uvećali broj programa, aktivnosti i sportskih/kulturnih ustanova namenjenih
mladima. Problem informisanja i trenutne pasivnosti i nezainteresovanosti
mladih, takođe bi bio rešen na ovaj način.
Informisanje mladih nije samo ključni problem kada su u pitanju sportske
i kulturne aktivnosti. Sa jedne strane, mladi nemaju svoje medije u Srbiji,
niti je obaveštavanje o omladinskim aktivnostima dovoljno zastupljeno u
postojećim medijima. Sa druge strane, mladi su pasivni i nenaviknuti da
sami traže informacije koje ih interesuju.
Informatička pismenost mladih je u blagom porastu, što je ohrabrujući podatak, budući da je Internet u svetu odavno postao glavno sredstvo informisanja.
U cilju poboljšanja informisanosti mladih, Ministartsvo za omladinu i sport
osnovalo je omladinski Internet portal „Zamisli život“, zamišljen kao centralno mesto informisanja mladih. Kancelarije za mlade, osnovane po gradovima Srbije takođe uz podršku pomenutog ministarstva, osim funkcije
organizovanja događanja i aktivnosti za mlade, imaju i funkciju pružanja
potrebnih informacija. U daljem radu portala i kancelarija neophodna je
njihova uporna promocija među mladima.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
125
Srbija je siromašna edukativnim i drugim programima za prevazilaženje
nasilja među mladima. Ovaj podatak posebno dolazi do izražaja pretragom
Internet sadržaja o datim temama. Stiče se utisak da zemlje iz okruženja
mnogo više rade na pomenutom planu, jer su njihove aktivnosti transparentno i sistematično opisane na raznovrsnim sajtovima. Pozitivni primeri
svakako postoje i u Srbiji, ali je njihov broj potrebno uvećati. A tamo gde
ovakvi programi i postoje, mladi su mahom neinformisani o njima. Broj
medijskih promocija aktivnosti i dešavanja namenjenih mladima mora se
uvećati u narednom periodu.
Programi i aktivnosti za mlade, a što im pruža izbor i mogućnost da rade
na sebi i na realizaciji svojih talenata i interesovanja, bitno su sredstvo u
borbi protiv pojave nasilja među njima. Iz ovog razloga, svi akteri društvene zajednice imaju obavezu da se uključe u zajedničku saradnju na planu
obogaćivanja sadržaja života mladih i preveniranja negativnih pojava među
njima. Mladi ne smeju ostati u medijskoj senci, pasivni i neobavešteni o
mogućnostima koje im se pružaju. Oni se moraju podsticati na aktivnost i
samoinicijativu, jer je to najbolji način da spoznaju svet oko sebe i uključe
se u njegove promene.
Niska stopa obraćanja zdravstvenim i službama za socijalni rad, kao i niska stopa traženja pomoći od policije i NVO, može se objasniti nepoverenjem u te institucije, nedostatkom informacija o zakonskim pravima, odsustvom adekvatnih zakona i pravnih regulativa, neprimenjivanjem zakona i
sporošću procedura zaštite na svim nivoima, te relativnom „nevidljivošću“
NVO sektora, kao novog vida podrške na srpskoj sceni. Ove pretpostavke
su u korelaciji sa izjavama ispitanika koje su zabeležene tokom intervjua,
te su neophodna dalja istraživanja i analize na tu temu.
Budućnost jednog društva počiva na vrednosnim opredeljenjima mladih.
Svoj sistem vrednosti mladi formiraju pod uticajem vrednosnih opredeljenja
društva: porodice, sredine u kojoj se obrazuju ili rade, u kojoj ispunjavaju
svoje slobodno vreme. Iako ih direktno nismo pitali o vrednostima koje su
im važne i poželjne, njihovi obrisi se naziru/prepoznaju u odgovorima ili
stavovima.
Vrednosti i vrednosne orijentacije mladih nisu bile cilj empirijskog dela
istraživanja, ali su se posredno izdvojile ili uočile kroz njihove stavove o
uzorima koji, suprotno očekivanjima nisu samo zvezde sa estrade, već
i značajne istorijske ličnosti, autoriteti u oblasti nauke, unutar porodice,
sporta ili umetnosti.
U društvu u kome je stopa nezaposlenosti visoka, a životni standard nizak,
i u kome je zastupljeno u značajnom obimu oštro i duboko siromaštvo, a
korupcija prisutna u ključnim segmentima društva, istovremeno je i društvo
sa pozitivnim porukama svojih mladih, koji žele da rade, ostvaruju prihode,
obrazuju se i žive zdravo, formiraju i očuvaju porodicu i porodične vrednosti. Stoga zaključujemo da se vrednosni sistem omladine ponovo formira
i da se na nove generacije može ozbiljno računati, kao na aktivne agente
pozitivnih promena u društvu, socijalno odgovorne i integrisane. Time se
potvrđuje i davno ustanovljena teza da se razaranje starog sistema vrednosti ne mora uvek dočekati sa pesimizmom i uznemirenošću, a ujedno se
može premostiti i onaj mentalitet koji „hoće da u biserima ne vidimo ništa
drugo do bolest školjke“, kako se često primećuje.
126 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
8. DISKUSIJA I PREPORUKE
ZA BUDUĆA ISTRAŽIVANJA
Istraživanje je ukazalo na potrebe uspostavljanja i prihvatanja standarda
u institucijama i službama koje se bave mladima. Preporuke koje su se
nametnule imaju za cilj da se u suzbijanje i prevenciju nasilja uključe pojedinci, zajednica i društvo u celini. U okviru toga, državnim institucijama
pripada posebno mesto u realizaciji neophodnih strategija i programa aktivnosti u odnosu na odgovoran stav u uspostavljanju ekonomije znanja.
Sledeće preporuke predstavljaju neke od osnova za dalju analizu u oblastima omladinske politike, sigurnosti mladih i rešavanja problema nasilja u
društvu.
•
Integrisanje problema nasilja u nacionalne strategije koje tretiraju
oblasti obrazovanja, javnog zdravlja, borbe protiv siromaštva, održivog razvoja, rodne ravnopravnosti.
•
Integrisanje obuke za prepoznavanje nasilja i pomoć žrtvama nasilja, u obrazovne politike i redovne nastavne programe škola i
fakulteta zdravstvene struke, učiteljskih fakulteta i drugih škola,
kao što su škole za socijalni rad, za vaspitače, za unutrašnje poslove i druge.
•
Razvijanje i primena mehanizama za rano otkrivanje nasilja, i
bavljenje tim problemom u okviru primarne zdravstvene zaštite,
socijalne zaštite i pravosudnih službi.
•
Uspostavljanje službi za pružanje sveobuhvatne podrške na nivou
lokalne zajednice mladima koji su doživeli nasilje.
•
Promovisanje prevencije nasilja putem medijskih kampanja za
promenu navika, ponašanja i postojećih društvenih normi, na svim
nivoima.
•
Razvoj informacionih sistema (baza podataka) koji sadrže podatke i distribuiraju informacije svim zainteresovanim stranama o
mladima, kao i problemima vezanim za nasilje.
•
Obezbediti adekvatne obuke i materijale za procenu rizika, njihove
ozbiljnosti i konsekvenci, za sve one koji rade u delovima sistema
koji se bave mladima, odnosno problemima nasilja.
•
Mladi očekuju podršku, a ne restriktivne mere, dok sa druge strane žele adekvatno kažnjavanje prestupnika. Klima u društvu mora
biti klima podrške, koja pokazuje da se odrasli bave mladima, njihovim problemima i dilemama, i da brinu o njima.
•
Višeslojni pristup je neophodan u smislu rešavanja problema na
nivou porodice, prijatelja i rođaka, lokalne zajednice, škole/fakulteta, državnih institucija zaduženih za brigu o mladima – socijalnih
službi, sportskih organizacija, zdravstva i obrazovanja. Preporučeno je finansirati i ohrabrivati kolaborativne, višeslojne i prema
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
127
više zainteresovanih strana orijentisane inicijative i pristupe – inovativne i kooperativne.
•
Potrebno je izdvajati i promovisati primere dobre prakse u unapređivanju položaja mladih i rešavanju problema nasilja.
•
Podržati participaciju mladih ljudi u edukacionim programima o
prevenciji rizika.
•
Potreba senzibilizacije javnog mnjenja u vezi sa uzrocima nasilja,
kao i razvijanje svesti i odgovornosti o ovom problemu u populaciji
koja je najviše izložena riziku.
•
Kreirati centralnu pristupnu tačku koja se bavi problemima mladih,
sa posebnim akcentom na ekonomski položaj (na primer, u vidu
web sajta), sa svim bitnim vezama ka institucijama/organizacijama, dostupnim materijalima, istraživanjima i savetima, ponuđenim
rešenjima za neke probleme (zapošljavanje, obrazovanje, sport)
na jeziku bliskom mladim ljudima i način koji razumeju (socijalna
služba, zdravstvene usluge, sigurnost i rizici mladih, prevencija
rizika, socijalni mediji, obrazovanje, tehnologija, snage za sprovođenje zakona – policija, pravosuđe, druge bezbednosne službe).
•
Unapređivati bezbednosnu kulturu među mladim ljudima, među
roditeljima, nastavnicima, omladinskim radnicima, i drugim modelima uloga, kao što su medijske ličnosti, javni radnici i kandidati za
razne javne funkcije. Država ne može da uredi civilizovanost, ali
može da je ohrabruje i promoviše!
•
Potrebno je unaprediti evaluacione mehanizme uspeha projekata
i programa koje finansira država, kako bi se čim pre vršile korekcije u predloženim rešenjima.
•
Edukacija o bezbednosti i nasilju treba da bude deo nastavnih
programa, ali pre svega deo neformalnog obrazovanja – verskih,
sportskih, socijalnih, kulturnih i političkih sadržaja.
•
Razvoj efikasnijih programa podrške za roditelje (osobito očevi),
koji će davati preciznije informacije i pomoć od nadležnih, razvijati
svest o važnosti stvaranja relacije poverenja, koja je od najvećeg
značaja za rešavanje svakog problema mladog čoveka.
•
Sprovoditi u praksi preporuke o uključivanju mladih u sve bitne
socijalne segmente. Mladi ljudi treba da sede za stolom gde se
raspravlja o bitnim stvarima vezanim za društvena zbivanja, i kao
učesnici i kao lideri. Socijalna integracija između ostalog znači da
postoji konstantan dijalog sa omladinom, da se održi nivo raspoloživosti i želje da se razgovara o izazovima, problemima i šansama
za unapređenje života mladih.
•
Definisanje prioriteta, metoda rada i obezbeđivanje finansijske podrške istraživanjima o uzrocima, posledicama i prevenciji nasilja.
Istraživanje je odgovorilo na neka pitanja, ali je takođe ukazalo i na potrebu za neprekidnim budućim istraživanjima u oblasti nasilja gde su mladi
128 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
ključni akteri: kao nosioci nasilnih aktivnosti, kao žrtve koje trpe nasilje ili
kao aktivni učesnici u rešavanju problema nasilja.
Kao poslednji segment zaključnih razmatranja i preporuka izdvajamo još
jednom razmišljanja i preporuke mladih o uzrocima i rešenjima problema
nasilja.
•
Edukacija mladih o nasilju i nenasilnim metodama rešavanja konflikta i nenasilnoj komunikaciji najbitnija je za rešavanje. Edukacija
se može realizovati putem radionica, lokalnih i državnih programa, u školi kroz odgovarajuće aktivnosti, angažovanjem svih kapaciteta države i nevladinog sektora. Mladi posebno ističu potrebu
da se u edukaciju uključe mediji, putem adekvatnih kampanja (na
primer, sa učešćem poznatih ličnosti) i programskih sadržaja, ali i
isključivanjem sadržaja koji promovišu nasilje, kao način rešavanja probema i pozitivnog ponašanja. Takođe, iskazuje se potreba
da u edukaciji, formalnoj i neformalnoj, učestvuju više samo mladi, sa jedne strane, kao dobri primeri i uzori, a sa druge, kao neko
ko najbolje razume potrebe, ponašanje i generacijske probleme.
•
U rešavanju problema nasilja među mladima očekuje se participiranje i zajedništvo delovanja svih relevantnih institucija – od države, pre svega, nadležnog ministarstva i kancelarija za mlade, kao
i ministarstava zaduženih za socijalnu politiku, ekonomiju i kulturu, lokalne zajednice (opštine i mesne zajednice, škole, lokalnih
organizacija vezanih za socijalnu politiku i mlade), do omladinskih
organizacija i same porodice, kao „sigurne stanice“ koja treba da
podržava razvoj svakog mladog čoveka.
•
Konkretne mere koje mladi predlažu, vezane su pre svega za povećanje stope zaposlenosti, koja nužno donosi i manje slobodnog
vremena. Jer, višak slobodnog vremena, kako sami mladi kažu,
uglavnom donosi i negativne ideje koje se manifestuju asocijalnim
ponašanjem, koje često vodi i do nasilja. Osim toga, mladi ukazuju na potrebu veće zastupljenosti bavljenja sportom i njegove
lakše dostupnosti. Jedan od primera je višestruko isticana potreba
za vraćanjem besplatnih sekcija u škole – sportskih pre svega,
potom dramskih, likovnih i drugih. Takođe, potrebno je unaprediti
kulturni život, na koji mladi imaju puno primedbi, pre svega u domenu neprilagođenosti sadržaja, niskoj učestalosti i dostupnosti.
Kao način za „korisno trošenje vremena“ mladi predlažu i vraćanje koncepta društveno korisnog rada, kao oblika prevencije, ali i
načina za kažnjavanje lakših prestupnika.
•
Mladi ističu potrebu da se, ukoliko već dođe do nasilja, prestupnici
moraju pronaći i adekvatno kazniti, bez izuzetka, brzo i sa dovoljnim stepenom angažovanosti i javnosti u radu. Ispitanici smatraju
da se primerenim i javno istaknutim kažnjavanjem počinilaca nasilja može pozitivno uticati na svest populacije.
Kao uzroke nasilja mladi su izdvojili:
•
ekonomske probleme – nezaposlenost, pre svega, koju smatraju
glavnim uzrokom, potom siromaštvo i nizak životni standard
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
129
•
probleme vezane za porodicu – loši odnosi u porodici koji rezultiraju prisustvom nasilja, pomećajima u komunikaciji, pogotovo u
višegeneracijskim porodicama
•
probleme vezane za životni stil mladih – korišćenje alkohola i droga, uzevši u obzir njihovu visoku dostupnost, posebno na žurkama
i sličnim događanjima; nasilje na sportskim priredbama, posebno
situacije nastale jačanjem navijačkih grupa; vršnjačko nasilje, kao
posledica
•
probleme vezane za urušavanje sistema vrednosti u društvu
•
osećaj zanemarenosti, odnosno nepostojanja brige o mladima –
osećaj mladih da se u rešavanju njihovih problema ne angažuje
dovoljno ni država, ni lokalna zajednica, niti škola, ali ni roditelji, a
ni sami mladi u okruženju.
130 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
PRILOZI
8.1. PRILOG I – ANKETNI
UPITNIK
1.
Opština prebivališta _________________________________________
2.
Tip naselja u kom živiš:
a) gradsko područje
3.
b) ženski
Uzrast (broj navršenih godina):
a) 15–19
5.
c) seosko područje
Pol:
a) muški
4.
b) prigradsko područje/varošica
b) 20–24
c) 25–29
Nacionalnost (nije obavezno popuniti)
a) srpska
b) mađarska
f) crnogorska g) albanska
j) neopredeljen(a)
c) bošnjačka
h) rumunska
d) hrvatska
i) neka druga
e) romska
6. Religijsko opredeljenje (nije obavezno popuniti):
a) pravoslavne vere
e) neke druge vere
b) katoličke vere
f) nisam vernik.
c) islamske vere
7. Obrazovni status:
a) bez školske spreme
c) od V do VII razreda osnovne škole
e) srednje obrazovanje f) više obrazovanje
h) magistratura/doktorat
8. Porodični status:
a) neudata/neoženjen
c) razveden(a)
b) do IV razreda osnovne škole
d) osnovno obrazovanje
g) visoko obrazovanje
b) udata/oženjen ili u vanbračnoj zajednici
d) udovac/udovica
9. Socijalni/radni status:
a) učenik/student
b) plaćeni posao, u struci
c) plaćeni posao, u drugoj struci
d) preduzetnik/privatnik
e) privremeno nezaposlen, tražim posao manje od godinu dana
f) nezaposlen, tražim posao duže od godinu dana
g) poljoprivrednik
h) domaćica
10. Ekonomski status – proceni stanje u svojoj porodici kada je novac u
pitanju:
a) često nemamo dovoljno novca ni za hranu
b) najčešće imamo novca samo za hranu
c) jedva imamo novca za hranu, odeću i obuću
d) mnogo ekonomišemo, tako da pokrivamo osnovne potrebe
e) ekonomišemo, ali obično imamo dovoljno novca za sve potrebe
f) imamo dovoljno novca za sve potrebe
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
131
11. Sebe bih najbolje opisao/la kao (možeš da zaokružiš više odgovora):
a) pripadnika nacionalne/etničke grupacije
b) kroz profesionalni identitet
c) pripadnika mlade populacije
d) porodičnu osobu
e) člana/simpatizera određene političke grupacije
f) pripadnika navijačke grupe
g) pripadnika verske grupacije
h) člana sportskog kluba
i) Evropljanina
j) građanina sveta
k) nešto drugo ________________________________________
Sledeća grupa pitanja odnosi se na tvoj stav i procenu kada je u pitanju
bezbednosna situacija u okruženju
12. Koja su to tri najznačajnija problema sa kojima se trenutno suočavate ti i tvoja porodica u svakodnevnim aktivnostima (zaokruži tri odgovora):
a) nizak standard – siromaštvo
b) nezaposlenost
c) problem
korupcije i kriminala
d) životni stil mladih (narkomanija, alkoholizam i sl.)
e) problemi u saobraćaju
f) problem izbeglih i raseljenih lica
g) komunalni problemi
h) neefikasna državna administracija
i) privredni problemi
j) unutrašnji porodični problemi
k) ekološki problemi
l) loša socijalna usluga
m) loša zdravstvena zaštita
n) izloženost nasilju
13. U kojoj sferi leže trenutno najveći problemi naše države, prema tvom
mišljenju (možeš da zaokružiš više odgovora):
a) ekonomskoj (nezaposlenost, siromaštvo, porezi, krediti)
b) političkoj (nestabilnost institucija, mogući novi prevremeni izbori)
c) bezbednosnoj (organizovani kriminal, korupcija, albanski terorizam,
narko mafija, nasilje)
d) zdravstvenoj
e) obrazovnoj
f) socijalnoj
g) nešto drugo___________________________________
14. Oceni zaokruživanjem odgovarajućeg broja koliko se slažeš sa svakom od navedenih tvrdnji: ocena 1 – u potpunosti se slažem, ocena
5 – nikako se ne slažem:
1
potpuno
se
slažem
2
slažem
se
3
i slažem
se
i ne
slažem
4
ne
slažem
se
5
nikako
se
ne
slažem
Zadovoljan/a sam radom organizacija i službi koje se bave
mladima i njihovim problemima
(savetovališta za mlade, kancelarije za mlade, centri i službe...)
1
2
3
4
5
Dostupne su mi informacije o
radu i aktivnostima opštinskih
službi za mlade
1
2
3
4
5
Tvrdnje
132 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
1
potpuno
se
slažem
2
slažem
se
3
i slažem
se
i ne
slažem
4
ne
slažem
se
5
nikako
se
ne
slažem
U mojoj okolini ima dovoljno
vladinih i nevladinih organizacija
koje se bave nasiljem među i
nad mladima
1
2
3
4
5
Zadovoljan sam mogućnostima
da aktivno učestvujem u kreiranju i realizaciji programa za
mlade (i vladin i nevladin sektor)
1
2
3
4
5
Mladi mogu mnogo da pomognu
smanjenju nasilja
1
2
3
4
5
Mladi najčešće ne poznaju
metode i tehnike nenasilne
komunikacije
1
2
3
4
5
U mojoj okolini nasilje se uglavnom ne prijavljuje zbog straha
od odmazde nasilnika
1
2
3
4
5
U svakoj porodici prisutna je
neka vrsta nasilja
1
2
3
4
5
Poznajem porodice u kojima
roditelji uče svoju decu da na
nasilje odgovore nasiljem
1
2
3
4
5
Biti nasilan je nešto što nasleđujemo
1
2
3
4
5
Odluka da se ne bude nasilan
sama po sebi može izazvati
nasilje
1
2
3
4
5
Dečaci i devojčice umeju da
budu podjednako nasilni
1
2
3
4
5
Dobro je nositi neko oružje radi
lične zaštite
1
2
3
4
5
Nastavnici i školsko obezbeđenje nemaju kontrolu nad unošenjem oružja u školske objekte
1
2
3
4
5
Kada ponese atmosfera na
sportskim događajima opravdano je boriti se za čast svog
kluba skoro svim sredstvima
1
2
3
4
5
Tvrdnje
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
133
1
potpuno
se
slažem
2
slažem
se
3
i slažem
se
i ne
slažem
4
ne
slažem
se
5
nikako
se
ne
slažem
Mediji ne vrše selekciju svojih
programa u kojima ima nasilja, a
prikazuju se u udarnim terminima
1
2
3
4
5
Nasilje je ponekad jedini način
da neko čuje tvoje mišljenje ili
sazna kako se osećaš
1
2
3
4
5
Sve je više uličnih bandi koje
regrutuju svoje članove iz školskog okruženja
1
2
3
4
5
Nasilje ponekad može da dovede do unapređenja/poboljšanja
situacije
1
2
3
4
5
U školama ne postoje odgovarajući programi i aktivnosti koje
se bave prevencijom nasilja u
adolescentskim vezama
1
2
3
4
5
Poneki šamar u partnerskim
odnosima ne smatra se nasilnim
ponašanjem
1
2
3
4
5
Prisiljavanje na seksualne
odnose u nekim partnerskim odnosima je opravdano (na primer
u bračnoj zajednici)
1
2
3
4
5
Tvrdnje
Naredna pitanja odnose se na tvoj stav/mišljenje o nasilju među mladima
15. Sledeće tvrdnje o nasilju najbolje opisuju taj fenomen (zaokruži odgovore sa kojima se slažeš):
a) konflikt između muškarca i žene u kojem su žene obično žrtve, a koji nastaje zbog nejednakih odnosa moći između muškaraca i žena unutar veze
b) upotreba fizičke sile da bi se neko povredio ili nešto oštetilo
c) nezakonita upotreba neopravdane sile ili efekat postignut putem pretnje takvom silom
d) svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički,
fizički, seksualno ili ekonomski
e) udaranje, šutiranje i šamaranje
f) omalovažavanje, ignorisanje, nazivanje pogrdnim imenima, ogovaranje,
podsmevanje
g) namerno korišćenje fizičke sile ili nasilja protiv
sebe, druge osobe ili protiv društva koje rezultira ili ima velike šanse da rezultira nanošenjem povreda, psihičke štete, suzbijanjem razvoja ili smrću
h) nešto drugo __________________________________________________
_______________________________________________________________
134 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
16. Ko su po tvom mišljenju najveći „krivci“ za veliku prisutnost nasilja u
našem društvu (rangiraj po važnosti od 1 do 10, najvažniji je 1, a najmanje važan 10):
() mediji
() narušeni porodični odnosi
() siromaštvo
() jačanje nacionalizma i šovinizma
() povećano konzumiranje
alkohola i opijata () nasilne video igrice
() nepoštovanje zakona
() nezaposlenost
() oružje, lako dostupno
() sveprisutna netolerancija u društvu
() nešto drugo ______________
_______________________________________________________________
17. Da li misliš da u tvom okruženju ima (zaokruži jedan odgovor):
a) mnogo više nasilja nego u drugim delovima Srbije
b) stanje je slično kao i u drugim delovima Srbije
c) okruženje je mirnije od mnogih drugih u Srbiji
d) okruženje je jedno od najbezbednijih u Srbiji
18. Nasilje (ukoliko ga ima u okruženju) najviše utiče na moj:
a) privatni život
d) porodični život
b) profesionalni život
e) nasilje ne utiče na moj život
c) društveni život
19. Nasilje je opravdano (možeš da zaokružiš više odgovora):
a) kada treba kazniti nasilnike
b) ponekad u kući, nad neposlušnim članovima porodice
c) kada je u pitanju samoodbrana
d) na sportskim događajima
e) na uličnim demonstracijama i protestima
f) na političkoj sceni
g) kada štitiš slabijeg
h) da bi se sprečila veća šteta i) nasilje nikada nije opravdano
j) dopiši, ako je potrebno __________________________________________
20. Neposredni povodi/razlozi zbog kojih mladi najčešće posežu za nasiljem su (zaokruži više odgovora):
a) kada im neko psuje ili na neki drugi način vređa člana porodice (majku,
oca, sestru, brata itd.)
b) ako ih neko optuži za nešto što nije istina
c) kada im je uskraćen džeparac
d) kada žele da se „dokažu“ pred društvom (devojkom)
e) kada su pod dejstvom alkohola ili opijata
f) kada ih ponese atmosfera/masa (na utakmici, proslavi)
g) kada je u pitanju međuetnička netrpeljivost
h) zbog mržnje/osvete
i) kada žele da privuku pažnju
j) nešto drugo __________________________________________________
21. Uzdržavanje od nasilja je odraz (zaokruži jedan odgovor):
a) zrelosti i bolje kontrole
b) mentalne snage i stava
c) trenutne slabosti i straha
d) slabijeg karaktera/kukavičluka
e) nešto drugo __________________________________________________
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
135
22. Najpribližnije bih opisao/la svoj stav prema homoseksualcima na sledeći način (zaokruži jedan odgovor):
a) prezirem ih, jer nisu muževni
b) ne mogu im biti prijatelj/ica
c) normalne osobe, samo sa drugačijom seksualnom orijentacijom
d) seksualno poremećene/devijantne osobe
e) ne treba im dozvoliti da javno ispoljavaju svoje seksualne sklonosti,
to je rezervisano za njihovu privatnu sferu života
f) mogu mi biti prijatelji
g) borio/la bih se svim sredstvima, pa i nasiljem, da im se ne omoguće
javne promocije
23. U mom okruženju poštuju se (možeš da zaokružiš više odgovora):
a) osobe koje su nasilne
b) mirne, obrazovane i kulturne osobe
c) osobe sa kriminalnim dosijeom
d) osobe koje mogu mnogo da popiju e) osobe koje se bave sportom
f) osobe koje poštenim radom zarađuju za život
g) osobe koje voze brzo i rizično, bez straha da mogu ugroziti nečiji život
24. Zaokruži tvrdnje koje najbolje opisuju tvoje mišljenje kada su u pitanju odnosi između ljudi iz tvoje bliže okoline (škola, komšiluk, radno
mesto) – možeš da zaokružiš više odgovora:
a) ljudi u mojoj okolini se slažu jedni s drugima
b) ljudi u mojoj okolini uglavnom priskaču u pomoć jedni drugima
c) ljudi u mojoj okolini su nezainteresovani i distancirani
d) ljudi u mojoj okolini najčešće se sklanjaju kada treba jedni drugima
da pomognu
e) ljudi u mojoj okolini mogli bi više da pomažu jedni drugima
f) većina ljudi u mojoj okolini je nervozna, frustrirana i besna
g) nešto drugo __________________________________________________
25. Najbolji način da se zaustavi ili smanji nasilje je (možeš da zaokružiš
više odgovora):
a) kažnjavanje prestupnika
b) prevaspitavanje prestupnika
c) uključivanje nasilnika u socijalne/kulturne / sportske aktivnosti
d) društveno koristan rad
e) edukacijom nasilnika o tehnikama i metodama nenasilne komunikacije
f) klin se klinom izbija, a nasilje nasiljem
g) nešto drugo __________________________________________________
26. Najčešći izvori pozitivnih poruka koje podržavaju nenasilje, a koje
mladi primaju, razumeju i primenjuju su (zaokruži tri najčešća izvora):
a) majke
b) očevi
c) bake i deke
d) nastavnici
e) šef/direktor
f) prijatelj
g) partner
h) mediji
i) neko drugi ________________
______________________________________________________________
136 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
27. Ravnopravni tretman žena i muškaraca nije važan kada je u pitanju
(zaokruži jedan odgovor):
a) dostupnost poslova i položaja
b) plaćanje (visina isplaćenih zarada)
c) uslovi rada
d) stručno obrazovanje i obuka
e) prestanak radnog odnosa i angažovanja
f) porodični odnosi
g) ne postoji razlog za neravnopravnost žena i muškaraca
28. Kao dobre uzore mladima bih preporučio/la (molimo te da dopišeš imena, a možeš i da se opredeliš da zaokružiš više odgovora):
a) istorijske ličnosti koje su dale doprinos rešavanju nacionalnog pitanja
(primer _____________________)
b) heroje poslednjeg rata (primer ___________________________________)
c) velike naučnike i istraživače (primer _______________________________)
d) uspešne političare (primer ________________________________)
e) sportiste (primer ______________________________)
f) uspešne ličnosti sa estrade (primer _____________________________)
g) sveštena/crkvena lica (primer ______________________________)
h) neko drugi ___________________________________________________
29. U svojoj okolini osećam se (zaokruži odgovore koji najbolje opisuju tvoja
osećanja):
a) sigurno i bezbedno
b) pun poverenja u ljude oko mene
c) nebezbedno i nesigurno
d) uplašeno e) nemam poverenja u ljude u
svojoj okolini
f) nepoverljivo
g) distanciran sam od svoje
okoline
h) nemam mišljenje o tome
i) nešto drugo _______
_______________________________________________________________
30. Kakva su tvoja iskustva u ličnom susretu sa nasiljem raznih vrsta (u
prošlosti ili trenutno) – možeš da zaokružiš više odgovora:
a) bio/la sam žrtva fizičkog nasilja
b) bio sam žrtva psihičkog nasilja
c) bio sam žrtva emocionalnog nasilja
d) bio sam žrtva seksualnog nasilja
e) bio sam žrtva ekonomskog nasilja
f) bio sam žrtva političkog nasilja
g) bio sam žrtva nekog drugog nasilja ________________________________
h) nisam nikada bio žrtva nasilja
31. Ukoliko si bila/bio žrtva nasilja, kako si postupila/postupio tada:
a) uzvratio/la na isti način
b) tražio/la pomoć
c) bilo mi je
svejedno d) pobegao/la sam
e) pozvao sam roditelje
f) obratio se braći/sestrama
g) obratio se pedagogu/psihologu/psihijatru
h) obratio se nastavnicima
i) pozvao policiju
j) obratio se centru za socijalni rad
k) nešto drugo __________________________________________________
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
137
32. Oceni prisustvo navedenih oblika i vrsta nasilja u svojoj okolini, kao i
drugih bezbednosnih rizika i pretnji (ocena 1 – veoma prisutno, ocena
5 – nije prisutno, zaokruži u svakom redu) i evidentiraj subjekte/institucije koje bi trebalo da reaguju (upiši + ili štikliraj u svakom redu):
5
seksualno nasilje
1
2
3
4
5
nasilje u porodici
1
2
3
4
5
partnersko nasilje
1
2
3
4
5
vršnjačko nasilje
1
2
3
4
5
nasilje u školi
1
2
3
4
5
nasilje na sportskim
priredbama
1
2
3
4
5
nasilje u medijima
1
2
3
4
5
nasilje prema
životinjama
1
2
3
4
5
nasilje na radnom
mestu
1
2
3
4
5
nasilje mladih nad
starijima
1
2
3
4
5
nasilje na političkim promocijama i
mitinzima
1
2
3
4
5
nasilje u državnim
institucijama
1
2
3
4
5
nasilje na omladinskim žurkama i
proslavama
1
2
3
4
5
organizovani kriminal
1
2
3
4
5
zagađenje životne
sredine
1
2
3
4
5
narkomanija
1
2
3
4
5
alkoholizam
1
2
3
4
5
138 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
Angažovanje
međunarodne
zajednice
4
Angažovanje
države
3
Angažovanje
lokalne
zajednice/grupe
2
Lično
angažovanje
1
Osećam se
nemoćno
Subjekti/institucije koje treba da
reaguju na negativne okolnosti/pojave
Stepen prisustva
5
ugroženost ljudskih
prava
1
2
3
4
5
posedovanje ilegalnog naoružanja
1
2
3
4
5
saobraćajni prekršaji
1
2
3
4
5
nacionalizam i šovinizam
1
2
3
4
5
reketiranje
1
2
3
4
5
trgovina ljudima
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
polna i rodna diskriminacija
1
2
3
4
5
samoubistva
1
2
3
4
5
ugroženost ličnog
zdravlja
1
2
3
4
5
kompjuterski (na
Internetu)
Angažovanje
međunarodne
zajednice
4
Angažovanje
države
3
Angažovanje
lokalne
zajednice/grupe
2
Lično
angažovanje
1
Osećam se
nemoćno
Subjekti/institucije koje treba da
reaguju na negativne okolnosti/pojave
Stepen prisustva
kriminal
33. Koji su tvoji stavovi i iskustva o nasilju među mladima – uzrocima,
posledicama, povodima, i kako rešavati ovaj značajan društveni problem? Podeli sa nama tvoja razmišljanja:
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
139
8.2. PRILOG II – SPISAK
KANCELARIJA ZA MLADE KOJE
SU UČESTVOVALE U ISTRAŽIVANJU
Uspešnoj realizaciji empirijskog dela istraživanja, svojim angažovanjem i
predanošću značajan doprinos su dali koordinatori, volonteri i aktivisti sledećih kancelarija za mlade širom Republike Srbije:
1. Barajevo
2. Novi Beograd
3. Palilula
4. Rakovica
5. Subotica
6. Bačka Topola
7. Novi Sad (umesto kancelarije za mlade, uključena je omladinska
organizacija Centar za omladinski rad)
8. Šid
9. Zrenjanin
10. Bački Petrovac
11. Alibunar
12. Valjevo
13. Trstenik
14. Kragujevac
15. Kruševac
16. Krupanj
17. Šabac
18. Užice
19. Prijepolje
20. Zaječar
21. Majdanpek
22. Knjaževac
23. Niš
24. Pirot
25. Bujanovac
26. Surdulica
140 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
9. LITERATURA
1.
Ajduković, M, Pavleković, G. (2002) Nasilje u porodici. Udruženje za
psihološku podršku psihologa, Zagreb.
2.
Audi, R. ed. (1995) The Cambridge Dictionary of Philosophy. Cambridge University Press.
3.
Bajs, i dr. (2002) Potrebe i problemi mladih u Hrvatskoj. Diskrepancija
42 sv. III, broj 5–6, prosinac 2002.
4.
Bannon, I., Correia, M. eds (2006), The Other Half of Gender: Men’s
Issues in Development. World Bank.
5.
Bartol, C. R., Bartol, A. M. (2005) Criminal Behavior: A Psychosocial
Approach. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall.
6.
Barker, G. (2005). Dying to be Men: Youth, Masculinity and Social
Exclusion. London and New York: Routledge.
7.
Berkowitz, L. (1993) Aggression: Its Causes, Consequences, and
Control. New York, McGraw-Hill.
8.
Black, D. (1983) Crime as Social Control. American Sociological Review 48, pp. 34–45.
9.
Bogdanović, M. (1993) Metodološke studije. Institut za političke studije, Beograd.
10. Božović, R. R. (2009) Život kulture. „Filip Višnjić“, Beograd.
11. Briggs, C. M., Cutright, P. (1994) Structural and cultural determinants
of child homicide: a cross-national analysis. Violence and Victims 9.
12. Brownstein, H. H. (2000) The Social Reality of Violence and Violent
Crime. Boston, Allyn and Bacon.
13. Bumber, Ž., Burger, T., Dawidowsky, D., Kamenov, Ž., Turčinović, T.,
Štefok, I. (2001) Problemi i potrebe mladih – prikaz rezultata dobivenih provođenjem fokus grupa. Diskrepancija 2(4): 19–28.
14. Centar za proučavanje alternativa (2004) Mladi zagubljeni u tranziciji.
Beograd.
15. Centar za sociološka istraživanja (2009) Protivrečnosti socijalizacije
mladih i uloga obrazovanja u afirmaciji vrednosti kulture mira. Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Centar za sociološka istraživanja.
16. Centar za sociološka istraživanja (2007) Omladina Balkana između
nasilja i kulture mira. Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za pedagogiju, Centar za sociološka istraživanja, Niš.
17. Cohen, M., Nagel, E. (1934) An Introduction to Logic and Scientific
Method. George Routledge and Sons, London (prevod Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1979).
18. Dahlberg, L. L., Potter, L. B. (2001) Youth violence: developmental
pathways and prevention challenges. American Journal of Preventive
Medicine 2001, 20(1S):3–14.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
141
19. Dahlberg, L., Toal, S., Swahn, M., Behrens, C. (2005) Measuring violence-related attitudes, behaviors and Influences among youth: A
compendium of assessment tools. Atlanta, GA: CDC, 2nd ed.
20. Friedman, L. M. (1993) Crime and Punishment in American History.
New York, Basic Books, p. 173.
21. Gartner, R. (1990) The victims of homicide: a temporal and cross-national comparison. American Sociological Review 55.
22. Golub, B. (2000) „Potencijalni (profesionalni i vanjski) egzodus mladih znanstvenika“. U: Prpić, K. urednici (2002) U potrazi za akterima znanstvenog i tehnološkog razvoja. Zagreb: Institut za društvena
istraživanja u Zagrebu, str. 129–170.
23. Gorman-Smith, D., Tolan, P. H. (1996). Prospects and possibilities:
Next steps in sound understanding of youth violence. Journal of Family Psychology 10, 153–157.
24. Gloria, L. C., Lytle, P., Kolev, A., Clert, C. (2004) From risk to empowerment: Young people in South Eastern Europe. Washington, DC:
The World Bank.
25. Građanske inicijative/NEON (2005) Ispitivanje položaja i potreba mladih. Beograd.
26. Halpern, K., Ruano-Borbalan, Ž. K., urednici (2009) Identitet(i), Pojedinac, grupa, društvo. Klio, Beograd.
27. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (2004) Odabrani eseji I. Mladi autori, Beograd.
28. Honderich, T. (2002) After the Terror. Edinburgh: Edinburgh University Press.
29. Honderich, T (2005) On Political Means And Social Ends. Edinburgh:
Edinburgh University Press.
30. Holland, P. (2005) Reducing Risky Behavior:A Survey of Approaches
to Working with Youth. Washington DC: World Bank.
31. Iadicola, P., Shupe, A. (2003) Violence, Inequality, and Human Freedom. Lanham, MD: Rowman & Littlefield.
32. Ilišin, V., Radin, F. (ur.; 2002) Mladi uoči trećeg milenija. Zagreb: Institut za društvena istraživanja u Zagrebu i Državni zavod za zaštitu
obitelji, materinstva i mladeži.
33. International Youth Foundation (2005) What works in youth engagement in the Balkans. Baltimore, Maryland: IYF.
34. Jugović, A. (2004) Rizična ponašanja omladine. Mladi zagubljeni u
tranziciji. Centar za proučavanje alternativa, Beograd.
35. Kamenov, Ž., Lugomer-Armano, G., Ljubotina, D. urednici (2002) Potrebe i problemi mladih u Hrvatskoj – izvještaj s 11. ljetne psihologijske škole. Zagreb.
36. Keane, J. (1996) Reflections on Violence. London, Verso.
37. Kennedy, L. W. (1988) Going It Alone: Unreported Crime and Individual Self-Help. Journal of Criminal Justice 16: 403–12.
142 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
38. Krnić, S., Hrdas, I., urednici (2004) Nasilje u školama – izazov lokalnoj
zajednici. Konferencija „Lokalno partnerstvo za prevenciju i borbu protiv nasilja u školama“, Strazbur, Savet Evrope, Ibis grafika, Zagreb.
39. Krsmanović, D. (2005) Mladi na tržištu rada u Srbiji. Pravni fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd.
40. Krgović, T., Milovanović, M. (2003) Centri za socijalni rad – nastanak
– praksa – perspektiva. Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite
Republike Srbije, Fakultet političkih nauka, Beograd.
41. Mejovšek, M. (2003) Uvod u metode znanstvenog istraživanja u društvenim i humanističkim znanostima, Naklada Slap, Jastrebarsko.
42. Mercy, J. A. et al. (2003) Violence and Health: The United States
in a Global Perspective. American Journal of Public Health 93(2):
256–261.
43. Michalowski, R., Kramer, R. (2006) State-Corporate Crime: Wrongdoing at the Intersection of Business and Government. New Brunswick,
N. J.: Rutgers University Press.
44. Milić, A. (1987) Zagonetka omladine. Istorija i struktura omladinske
grupe. Beograd – Zagreb: CID IDIS.
45. Milić, V. (1978). Sociološki metod (2. izdanje), Nolit, Beograd.
46. Miller, R. (1971) Violence, Force and Coercion. In Shaffer, J. A. editor
(1971) Violence. New York: David McKay Company.
47. Mihailović, S., Popadić, D., (2002) Mladi u Srbiji 2002 – nacionalno
istraživanje omladine, Ministarstvo prosvete i sporta – Sektor za učenički i studentski standard i Centar za proučavanje alternativa, Beograd.
48. Milosavljević, M. (2003) Devijacije i društvo. Draganić, Beograd.
49. Ministarstvo prosvete i sporta i Centar za proučavanje alternativa
(2002) Mladi u Srbiji 2002. Nacionalno istraživanje omladine. Ministarstvo prosvete i sporta i Centar za proučavanje alternativa, Beograd.
50. Ministarstvo prosvete i sporta i Centar za proučavanje alternativa i
švedskog Instituta za socijalno obrazovanje PRONI (2003) Omladina
Srbije pred izazovima budućnosti. Beograd.
51. Newman, G. (1998) Popular Culture and Violence: Decoding the Violence of Popular Movies. In Bailey, F., Hale, D. eds. (1998) Popular
Culture, Crime, and Justice. Belmont, CA: West/Wadsworth.
52. Nikolić-Ristanović, V. (2003) Porodično nasilje u Srbiji. Beograd.
53. Pantić, D. (1981) Vrednosne orijentacije mladih u Srbiji, IIC i Institut
društvenih nauka, Beograd.
54. Pantić, D. (1990) Promene vrednosnih orijentacija mladih u Srbiji, Institut društvenih nauka, Beograd.
55. Pantić, D. (1981). Vrednosne orijentacije mladih u Srbiji. Beograd: IIC
SSO Srbije.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
143
56. Pogge, T. (1991) Coercion and Violence. In Brady, J., Garver, N. editors (1991) Justice, Law and Violence. Philadelphia PA, Temple University Press.
57. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Omladinski savet Vojvodine (2005) Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Novi Sad.
58. Popović, S. (2005) Deca i mladi – žrtve i počinioci. Prosvetni pregled,
Beograd.
59. Popović, J. urednik (2009). Analiza karakteristika siromaštva u Srbiji.
Tim potpredsednika vlade za implementaciju SSS, Beograd.
60. Republički statistički zavod (2009). Opštine u Srbiji. CD-rom izdanje,
Beograd.
61. Republički statistički zavod (2007) Studija o životnom standardu – Srbija 2002–2007. webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/Zip/studijaS.zip
62. Republički statistički zavod (2005). Opštine u Srbiji. CD rom izdanje,
Beograd.
63. Republički statistički zavod (2002) Godišnji statistički izveštaj Republike Srbije. Beograd.
64. Reza, A., Krug, E. G., Mercy, J. A. (2001) Epidemiology of violent
deaths in the world. Injury Prevention, 2001, 7:04–111.
65. Robson, C. (2003) Real World Research. A Resource for Social Scientists and Practitioner-Researchers (second edition), Blackwell Publishing.
66. Rot, N., Havelka, N. (1973). Nacionalna vezanost i vrednosti kod
srednjoškolske omladine. Beograd: Institut za psihologiju i Institut
društvenih nauka.
67. Rot, N. (1972): Osnovi socijalne psihologije. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
68. Rusconi, A. (2005) Im „Nest“ ist das Leben billiger. Psychologie heute, januar 2005. U: Bilten Nacionalne službe za zapošljavanje, septembar 2005.
69. Simpson, E. (1970) Social Norms and Aberrations: Violence and
Some Related Social Facts. Ethics, 81 (1), pp. 22–35.
70. Singer, M., Mikšaj-Todorović, Lj. (1993) Delinkvencija mladih. Globus,
Zagreb.
71. Skogan, W. G. (1984) Reporting Crimes to the Police: The Status of
World Research. Journal of Research in Crime and Delinquency 21,
pp. 113–37.
72. Steger, M. (2003) Judging Nonviolence: The Dispute between Realists and Idealists. London, Routledge.
73. Šušnjić, Đ. (2000) Metodologija. Čigoja štampa, Beograd.
74. Toh, H. (1978) Nasilnici. Prosveta, Beograd.
144 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
75. Tolan, P. H., Gorman-Smith, D. (2002) What violence prevention
can tell us about developmental psychopathology. Development and
Psychopathology, 14, 713–729.
76. Tolan, P. H., Gorman-Smith, D., Henry, D. B. (2003) Developmental
ecology of urban males’ youth violence. Developmental Psychology
39, 274–291.
77. Tompson, K. (2003) Moralna panika. Clio, Beograd.
78. Ramphele, M. A., (1997) Adolescents and violence: Adults are cruel,
and they just beat, beat, beat! Social Science and Medicine Vol 45
(8), Oct 1997, 1189–1197.
79. Tolan, P. H., Guerra, N. G. (1998) What works in reducing adolescent
violence: an empirical review of the field. University of Colorado, Center for the Study and Prevention of Violence.
80. UNDP (2006) Youth and Violent Conflict: Society and Development in
Crisis? Bureau for Crisis Prevention and Recovery. New York: UNDP.
81. Vlada RS (2010) Strategija karijernog vođenja i savetovanjai.
82. Vlada RS (2008) Nacionalna strategija za mlade.
83. Vlada RS (2007) Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja.
84. Vlada RS (2006) Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji.
85. Vlada RS (2005) Nacionalna strategija za zapošljavanje.
86. Vlada RS (2005) Strategija razvoja socijalne zaštite.
87. Weiner, N. A., Zahn, M. A., Sagi, R. J (1990) Violence: Patterns, Causes, Public Policy. San Diego, Harcourt Brace Jovanovich.
88. Widom, C. S. (1989) Child abuse, neglect, and violent criminal behavior. Criminology 244.
89. WHO (2003) Multi-Country Study on Violence Against Women. Questionnaire, Version 10. Geneva.
90. WHO (2000) World Report on Violence and Health. Geneva.
91. World Bank (2004) Young people in South Eastern Europe: From risk
to empowerment. World Bank, Washington DC.
92. World Bank (2005. Expanding opportunities and building competencies for young people: A new agenda for secondary education. Washington DC: World Bank.
93. World Bank (2005) Macedonia Children and Youth Project aide memoire – Mid-term review. July 8, 2005. World Bank, Washington DC.
94. World Bank (2005) Children and youth: A framework for action. Human Development Network, Children and Youth Unit (HDNCY), no. 1.
World Bank, Washington, DC.
95. World Bank (2005) Youth in post-conflict settings: Some emerging lessons. Youth Development Notes 1, no. 1. World Bank, Washington,
DC.
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
145
Internet adrese:
96. Ast, S. (2004) Širom zatvorene oči. Nedeljnik Vreme od 31. marta
2004.
97. Antikorupcijska studentska mreža jugoistočne Evrope, http://seecorruption.net/
98. Beogradski centar za bezbednosnu politiku, http://www.ccmr-bg.org/
99. Beogradska otvorena škola BOŠ, http://www.bos.rs
100. Centar za slobodne izbore i demokratiju, http://www.cesid.org/
101. Dimitrijević, B. (2007) Narkomanija kod mladih. http://www.stetoskop.
info/Narkomanija-kod-mladih–306-c4-content.htm?b6
102. Dokumenti koji regulišu problematiku zdravlja mladih na sajtu projekta „Unapređenje zdravlja mladih“ koji finansira Vlada Kanade kroz
Kanadsku agenciju za međunarodni razvoj, http://www.canbhp.org/
balkan-youth-and-health/documents/Dokumenti.pdf
103. Edukativni portal Školarac.net, Projekat Svakodnevnica mladih u Srbiji, http://www.skolarac.net/index.php?option=com_content&view=art
icle&id=846:projekat-svakodnevnica-mladih-u-srbiji-&catid=219:psihol
ogijapedagogija&Itemid=163
104. Evropski pokret u Srbiji, http://www.putujemouevropu.org/index.php
105. Gde je (ne)stala omladinska politika u Srbiji? Izveštaj o akcionom
istraživanju, „Hajde da...“, 2004, http://www.hajdeda.org.yu/08_download/gde_je_omladinska_politika_spr.pdf
106. Glas javnosti: Predstavljen omladinski portal „Zamisli život“, http://
www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti–10–04–2010/predstavljen-omladinski-portal-zamisli-zivot–0
107. Izveštaj o postignutim rezultatima po pitanju vođenja omladinske politike u Srbiji. Komisija za vođenje omladinske politike Demokratske
omladine, Beograd, mart 2004 http://www.dsomladina.org.yu/latinica/
omladinska_politika.asp
108. Knjaževac vesti, http://knjazevac.tehnomarketnis.rs/vesti
109. Konferencija za novinare u organizaciji neformalne grupe mladih „Lavina“, održana 23. novembra 2005. godine, Opština Novi Beograd.
110. http://www.sio.vojvodina.sr.gov.yu/Mladi/akcioni%20plan.pdf
111. Krovna organizacija mladih Srbije, http://www.koms.org.rs/
112. Ministarstvo prosvete RS, http://www.mp.gov.rs
113. Ministarstvo za omladinu i sport RS, http://www.mos.gov.rs
114. Ministarstvo zdravlja RS, http://www.zdravlje.gov.rs/
115. Ministarstvo rada i socijalne politike RS, http://www.minrzs.gov.rs/
116. NVO Amity, http://www.amity-yu.org
117. NVO Svetionik, http://www.svetionik.org.rs/
146 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
118. NVO Grupa 484, Akcija: Zagovaračka inicijativa za manjine: ne prolazi
ulicom bez traga, http://www.grupa484.org.rs/index.php?option=com_
content&task=view&id =80&Itemid=44
119. Omladinska nevladina organizacija (ONO) i Agencija TIM, Omladinski
info centar/istraživanje potreba mladih za informacijama, http://prijemni.infostud.com/dokumenti/istrazivanje_informacije.pdf
120. Pojmovnik bezbednosne kulture-download: http://www.scribd.com/
doc/18765795/Pojmovnik-bezbednosne-kulture
121. Politika Online: Mladi Beograđani zadovoljni svojim životom, http://
www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Mladi-Beogradjani-zadovoljni-svojimzivotom.lt.html
122. www.politickiforum.org
123. www.statserb.gov.rs
124. Simić, M. (2010) Diskriminacija u obrazovanju. http://www.unicef.org/
serbia/milica_simic__diskriminacija_u_obrazovanju_serbian.doc
125. Stanković, B. (2002) Novi morbiditet mladih. http://www.komunikacija.
org.rs/komunikacija/casopisi/stanov/XL_1–4/d05/download_ser_lat
126. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=373810
127. Youth Employment Project/Projekat zapošljavanja mladih: Kancelarije
za mlade u Srbiji, http://yep.mojakarijera.com/node/689
Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
147
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
316.624-053.6(497.11)
159.923.5-053.6(497.11)
BEZBEDNOST mladih u Srbiji : kako mladi procenjuju
današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove : sa posebnim
osvrtom na problem nasilja : izveštaj za 2010. godinu / Dragana
Dulić ... [et al.]. – Beograd : Fond za otvoreno društvo, 2010
(Beograd : Dosije studio). – 147 str. : tabele ; 23 cm
Tiraž 350. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. –
Bibliografija: str. 141–147.
ISBN 978-86-82303-43-5
1. Дулић, Драгана [аутор]
a) Адолесценти – Социјализација – Србија
b) Адолесценти – Насиље – Спречавање – Србија
COBISS.SR-ID 179833100
ISBN 978-86-82303-43-5
9 788682 303435
Download

Bezbednost mladih u Srbiji.cdr