Dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja i činjenica da se Jerusalim stalno menja. Iako u njemu nisam bila prvi
put, u poslednjoj poseti sam ga drugačije doživela nego ranije, a njegov novi, „moderan“ deo, gotovo da nisam ni
prepoznala. Zbog toga, opisaću ovaj grad onako kako sam ga ja videla poslednji put, kao turista, krećući se turom
koju popularno nazivaju “Tragovima Isusa”.
Preporučujem da posetu gradu započnete sa Maslinove Gore, u pratnji stručnog vodica ili dobro potkovani
prethodnim znanjem, ne samo iz Biblije i istorijskih knjiga, već i iz turističkih publikacija, koje ce vam zaista
mnogo pomoći u snalaženju.
Maslinova Gora je uzvišica sa predivnim pogledom na Stari grad. To je i važno istorijsko mesto, jer je sa njega i Isus
posmatrao grad, sluteći o mučnoj smrti koja ga čeka. Odatle se zaista vidi ceo Sveti grad i deo njegovih zidina sa
zazidanom Zlatnom kapijom. Ovim prizorom dominira zlatna Kupola na Steni, podignuta nad stenom sa koje se
prorok Muhamed vinuo u nebo i na kojoj je Avram žrtvovao svog sina, Isaka.
Kada se nauživate ovog pogleda i napravite neke od najboljih fotogra�ija koje ćete ikada napraviti, spustite se
putem do Getsemanskog vrta. To je takodje važno mesto koje se pominje u biblijskim tekstovima, mesto na kome
je Isus doživeo izdaju od svojih najblizih – svojih Apostola. U predivnom vrtu se i danas mogu videti stare masline,
za koje botaničari tvrde da su stare oko 2000 godina. To bi značilo da su već bile tu kada je Isus koračao zemljom,
po kojoj sada koračaju horde turista. Bilo kako bilo, ovo mesto je veoma očuvano i uredjeno i odmah do njega je
podignuta prelepa crkva „Svih nacija“. Ova crkva je čuvena i speci�ična po tome jer je podignuta donacijama 12
zemalja koje su učestvovale u njenoj izgradnji i stoga ima 12 kupola, predivan oslikani friz za pozlatom i vitraže od
alabastera u najlepšim mogućim bojama.
Pored Getsemanskog vrta, nekoliko metara dalje,
podignuta je crkva Isusovih suza, neobičnog oblika,
sa ukrasima u obliku suze i divnim pogledom na
Sveti grad. U blizini su i ruska crkva Marije
Magdalene, sa zlatnim kupolama u ruskom stilu. Ove
kupole dominiraju čitavom okolinom, poznatom po
tome što se u njoj čuva Bogorodičin pojas, kojim je
povezivala trudnički stomak dok je u njemu nosila
malog Isusa.
Preko puta ove crkve je i crkva Bogorodičinog groba,
u kome su pohranjeni i ostaci njenih roditelja,
Joakima i Ane. Crkva je speci�ična po tome što se
odmah po ulasku spuštate 40 stepenica naniže, do
njenog groba, a sa svodova vise kandila okačena jedno do drugog, iznad cele povrsine crkve, i to je zaista
nesvakidašnji prizor.. Po obilasku ovih crkava, preporuka je – Stari grad. U njega ulazite kroz Lavlju kapiju, ka
čuvenoj Via Dolorosa – putu Isusove patnje, a potom se krećete po njegovim tragovima, prateci tzv. Stanice Krsta.
To su mesta na kojima je, sa krstom na ledjima, zastao ili pao ili se pak dogodio neki važan dogadjaj ili susret, koji
su detaljno opisani u Bibliji. Tih stanica ima ukupno 14, ali su poslednje 4 unutar same crkve Svetog Groba, a na
ostalim je podignuta kapelica ili je mesto obeleženo kao spomenik. Ukoliko niste veoma religiozni, savetujem da
ne posećujete Sveti grad u doba velikih verskih praznika, jer zbog neopisive gužve i vrlo uskih ulica, malih i niskih
prolaza, verovatno nećete biti u mogućnosti da sve ovo vidite, dodirnete i doživite kako bi trebalo. Najbolji
termini za posete Jerusalimu su u jesen, u septembru i oktobru, potom u februaru i martu, jer je tokom leta zaista
vruće, pa je naporno dugo hodati i boraviti napolju.
Kada se prođe Stradalni Isusov put, dođe se
konačno i do najsvetijeg mesta za Hrišćane, crkve
podignute nad pećinom u koju je Isus položen,
pošto je skinut sa krsta i miropomazan. Odmah na
ulasku primetićete ružičastu kamenu ploču i ljude
koji je dodiruju rukama, stavljaju na nju svoj nakit,
novčanike, suvenire i marame. To je Ploča
Pomazanja, mesto na koje je beživotno Isusovo telo
položeno, oprano i pomazano mirom, tečnošću za
balzamovanje (otud i izraz miropomazanje). Iz ove
kamene ploče i dan danas ističe miro, kao tečnost
jakog mirisa, koji podseća na miris jakog sapuna.
Ukoliko na ovu ploču stavite tkaninu, miris mire će ostati na njoj, kažu zauvek, ali to morate sami probati i
proceniti.
Od Ploče pomazanja, možete ići levo, ka samom Svetom grobu i ući u malu pećinu u koju je telo sahranjeno. Često
se čeka na red i po više sati (čak i van perioda praznika) iako se danas tamo ne nalazi ništa, jer je, kako znamo, Isus
vaskrsao! Ukoliko od Ploče pomazanja krenete desno, popećete se uskim i strmim stepenicama na Golgotu
(Kalvariju) i videti rupu u kamenu u kojoj je bio pričvršćen krst sa razapetim Isusovim telom. Odatle put vodi niže,
ispod te stene, do groba prvog čoveka, Adama.
Iako deluje neverovatno, istuna je – sve se to nalazi na jednom mestu i u jednoj crkvi, tačnije bazilici koja potiče iz
doba cara Konstantina i njegove majke Jelene. Oni su ovde prvi podigli malu rotondu.
U daljem obilasku starog grada Jerusalima, možete uživati u čarima tipične orijentalne pijace u Muslimanskom
kvartu. Popularni Šuk obiluje šarenim đinđuvama, keramikom, suvenirima, tepisima, slatkišima…
Kada se uđe u Jevrejsku četvrt starog grada, oseća se velika razlika u ambijentu: čistije je, tiše, ali i savremenije.
Kroz ovaj kvart vodi put do najsvetijeg mesta za Jevreje – Zida plača, odnosno zapadnog zida Jerusalimskog hrama.
Ovaj zid, koji je po drugi put bio srušen u 70 veku n.e. od strane Rimljana, jedini je preživeli delić njihove svetinje i
sada služi kao „mesto za plakanje i molitve“. Odatle i potiče njegov popularniji naziv. Veliki trg ispred zida je
prometno mesto i na njemu u svako doba možete videti religiozne Jevreje u svojim crnim odelima, sa belo-plavim
molitvenim šalovima i crnim šeširima. Možete videti i žene u dugim suknjama, kako prolaze ili se mole. Običaj je
da se u pukotine između kamenih blokova ovog zida umetne ceduljica sa željama koje će sigurno biti ispunjene.
Ukoliko želite da budete dobro pripremljeni za ovaj ritual, ili ih napišite unapred ili ponesite papir i olovku.
Ukoliko još budete imali snage i vremena, možete se popeti na Sionsku
goru, kroz Jermensku četvrt i kapiju Cion. Tu možete posetiti dvoranu
Poslednje Večere koja se nalazila u sklopu manastira koju je, tokom svog
prvog hodočašća u Svetu zemlju, otkupio Sveti Sava.
Ovde možete posetiti i grob jevrejskog kralja Davida i nemačku crkvu
Uspenja presvete Bogorodice. To će vam biti sasvim dovoljno hodanja,
uzbuđenja, utisaka, doživljaja i emocija za jedan dan. Isto tako, mudro je
sačuvati snagu za nove izazove u narednim danima. Jer, kao neko ko je
svom imenu posetom Svetoj zemlji dodao pre�iks Hadži, ne smete
propustiti da posetite i druge vredne atrakcije: Vitlejem u palestinskom
delu grada, Mrtvo more, Masadu i Galileju.
Veče u Jerusalimu možete provesti u nekom od prijatnih lokala u
centru grada. U ulici Ben Jehuda ili nekoj od sporednih ulica sigurno
svako može pronaći lokal koji će Vam odgovarati. Ipak, nikako
nemojte očekivati ludi noćni život ili glasnu muziku, jer je Jerusalim
po tom pitanju poprilično dosadan (za razliku od Tel Aviva, gde je
zabava na svakom koraku).
Od ostalih zanimljivosti Svetog grada, preporučujem i šetnju ulicom
Jaffo, kroz koju je pre godinu dana prošao prvi jerusalimski tramvaj.
To je, inače, još jedna od novina savremenog Jerusalima čije je
uvođenje, zbog kopanja koja su zapravo ovde zabranjena, trajalo
mnogo duže nego što je trebalo. U Jaffo ulici postoji sasvim dovoljno
istorije, da bi se i dalje tragalo. Ova široka ulica se završava na trgu
preko koga prelazi potpuno novi most, delo čuvenog španskog
arhitekte Kalatrave. To je ujedno i nešto najupečatljivije i najlepše što
se, po meni, u ovom delu grada može videti. Kako postoji neko nepisano pravilo da poznate ličnosti ostave neki
svoj pečat u večnom gradu, tako je i ovaj čuveni arhitekta, Jerusalimu poklonio sopstveno remek delo. Pre njega
su to uradili i mnogi drugi, kao na primer Frenk Sinatra, koji je poklonio visoki toranj jerusalimskom
univerzitetu.
Ono što ćete sigurno primetiti u Jerusalimu je to da su sve zgrade i kuće sagrađene od belog, takozvanog
jerusalimskog kamena. Zakon o gradnji na ovaj način postoji još od doba vladavine kralja Davida, i još uvek se
poštuje. Upravo zbog toga, ovaj grad ima veoma speci�ičan, moglo bi se reći bliskoistočni šarm, ali na jedan
moderan, savremeni način.
Grad je ispunjen negovanim parkovima, šetalištima, zelenim površinama sa uredno pokošenim travnjacima
mekim kao tepih i simpatičnim letnjim baštama za uživanje u hladu. Vredi posetiti i botanički vrt u kom se mogu
pronaći sve biljne vrste koje se pominju u Bibliji.
Na kraju, ako imate dovoljno vremena, ne propustite da obiđete muzej Izraela, u kome se između ostalog, čuvaju
svitci sa Mrtvog mora, verovatno najvredniji rukopisi na svetu. Naravno, ukoliko želite i spremni ste na emotivni
šok, posetite muzej holokausta Jad Vashem.
Svakako, Jerusalim je moderan grad prepun izazova i kada je reč o šopingu. Pored pešačke zone koja je prepuna
prodavnica i robnih kuća, preporučujem odlazak u tržni centar Malha, koji je nešto dalje od centra.
Ako, ipak, preferirate da ostanete u blizini divnog Starog grada, noviji centar Mamila je savršen izbor.
On je nadomak zidina starog grada, a u
pravcu centralnog gradskog jezgra.
Kao „ravnotežu“ mnogobrojnim istorijskim
i religijskim znamenitostima, nije
isključeno da ćete poželeti da se opustite
dobrom kupovinom. To može biti i odličan
predah pre daljeg istraživanja ovog zaista
nesvakidašnjeg grada, čije je ulice i kuće
najviše od svega sagradila uzbudljiva
istorija duga hiljadama godina.
Ivana Mišković
Svi su čuli za Santorini, verovatno nema potrebe podsećati gde se to grčko ostrvo nalazi i po čemu je sve
poznato ili jedinstveno. Svi znaju bar za njegovu vulkansku istoriju, neobične crne plaže (naravno, tu su i bele i
crvene) i svi su makar preko fotogra�ija videli njegove živopisne gradove usadjene u strme litice. O Firi, Oji,
Imerovigliju i Amoudiju je napisano mnogo, ali retko ćete čuti bilo šta o, na primer, Pirgosu, Megalohoriju,
Emporiju ili Mesariji, kontinentalnim mestima Santorinija, manje posećenim mestima.
Da odmah bude jasno, tamo nema mora, crnog peska ili pogleda sa litica, ali tamo možete pronaći izuzetne
taverne, zelenilo (o da, to je retkost), domaće vino, ljubazne meštane, skrovište od haosa i buke koju donose
turisti, autentične ostatke netaknute
kikladske arhitekture i atmosferu
mediterana kakvu možete sresti još
samo u �ilmovima ili romanima. Takva
mesta „tavore“ neotkrivena. I to je
dobro, jer tako ostrvo zadržava svoj
„unutrašnji“ mir. Popularnija mesta su
skrenula pažnju na sebe ostavljajući
druge vredne toponime u senci. Ovaj
tekst će otkriti samo par takvih mesta
A da biste ih i Vi upoznali, ne treba uraditi
ništa komplikovano. Za početak iznajmite
automobil, biće tako najlakše. Rent-a-car
otprilike košta oko 350 evra za 10 dana.
Znam, malo i nije „povoljno“, ali, ukoliko se taj trošak podeli na više ljudi, komfor je neprocenljiv, a dostižan. To
vam daje bitnu prednost, ne samo da vidite celo ostrvo, već i da lako i brzo stignete do svih plaža na Santoriniju (a
ima raznih boja i kolorita).
I to je zapravo sve. Jer, kad ste iznajmili automobil, dovoljno je da par puta u toku boravka skrenete malo sa
glavnog puta. Santorini je maleno ostrvo, vrlo je pregledno (skoro golim okom) i mogućnost zabune ili „gubljenja“
skoro i ne postoji. Ne brinite, čak i ako shvatite da ste pogrešili i da u manje poznatim mestima nema ničeg
interesantnog, gubitak vremena će biti jedva pola časa, a verovatnije je da ćete doživeti nešto što ćete pamtiti ceo život.
Prvo mesto koje sam uopšte ugledao na Santoriniju je bilo maleno mesto
Megalohori (Megalochori) u čijoj smo blizini bili smešteni. Ono se nalazi na
jugozapadu ostrva, blizu unutrašnje litice, svega 200 metara od glavnog puta koji
povezuje južni i severni deo Santorinija. Početak nije obećavao. Nakon noćnog
sletanja i smeštanja u hotel, uputili smo se peške da centra najbližeg mesta.
Skretanje sa glavnog puta je neugledno i sumorno, a prve kuće u mestu su vrlo
neuređene. Međutim, glad nas je naterala da ipak „istrajemo“ i ubrzo smo prošli
kroz veliki kameni slavoluk koji simbolički određuje početak centra mesta. Trg na
koji smo naišli je najblaže rečeno bio vrlo, vrlo prijatno iznenađenje. Osvetljen
diskretnim sitnim sijalicama, odisao je romantičnom i spontanom atmosferom.
Centrom trga dominira ogromno drvo pod čijom su krošnjom smeštene bašte
restorana. Puno cveća unaokolo koloritno razigravaju belinu kikladske
arhitekture. Kaldrmisano tlo, nekoliko klupa, prijatna klima, intimna atmosfera
po meri čoveka. Dva restorana zauzimaju najveći prostor, to su odlične taverne sa
vrlo pristojnom hranom i jako lepim inventarom u starinskom grčkom stilu. Cene
su garantovano dosta jeftinije u poređenju sa ostalim „hit“ mestima na Ostrvu.
Mesta uvek ima, ali daleko od toga da je trg bio prazan. Megalohori rado posećuju oni koji jednom otkriju šarm
ovog mesta. Naravno, tamo nećete sresti pijane engleske turiste ili vrele španske tinejdžere, ali to je ogroman plus
ukoliko želite da večerate u odmerenoj amosferi. Ljubaznost Grka, koju svi tako zdušno prepričavaju, ja sam sreo
iskreno samo u ovom mestu. Domaćini restorana su topli ljudi, ugostitelji i naslednici porodičnog biznisa i
tradicije. Večera, diskretna tradicionalna muzika, žamor - to je bio seting za moje prvo veče na Santoriniju.
Tokom boravka smo posećivali Megalohori i u toku dana. Koristili smo to mesto za ručak, da se sakrijemo od
naleta neverovatno vrelog sunca i za uživanje u fotogarisanju. Danju je mesto bilo skoro pusto, poneki meštanin
prođe pored Vas i nestane u nekom ulazu.
Ali danju je mesto možda zati još i lepše.
Sve ono što je noću samo interesantna
silueta, sada postaje zvonik, crkva, većnica,
blještavo bela fasada sa svetlo plavim
detaljima ili stepenište koje vodi kroz
uzane useke između kuća. Pridevi kojima
mogu opisati te slike su klasični:
živopisno, pitoreskno, netaknuto,
skormno, šarmantno, intimno, ali, kad se
sve to spoji u jedno, ulice Megalohorija
postaju scenogra�ija vašeg ličnog
Mediteranea. Uzane ulice se račvaju
potpuno nepredvidivo i pružaju obilje
sjajnih kadrova za fotogra�isanje. A ako se
iscrpite, jednostavno se opet vratite na
glavni trg i sednete u restoran gde možete
pojesti dnevni meni (vrlo ekonomična
solucija).
Nedaleko od Megalohorija (vidi se vrlo jasno), leži
Pirgos, možda „na oko“ i najlepše kontinentalno
mesto Santorinija. Nalazi se na jedinom brdu u
centralnom delu ostrva i uzdiže se skladno i
stepenasto ka krunskoj građevini ovog mesta –
tvrđavi sa koje se pruža divan pogled na celo ostrvo
(360 stepeni). Recimo da je to prva jedinstvena stvar
vezana za ovaj grad. Ali ne i jedina. Put do tvrđave
vodi kroz dvorišta i uske ulice ovog gradića. Poetski
rečeno, Pirgos je čuvar ostrva i gde god da krenete po
Santoriniju verovatno ćete ga stalno viđati zbog
njegovog položaja. Naravno, retko ko zalazi u Pirgos
jer je zapravo najudaljenije mesto od mora, ali
zabluda je da ga treba obići. Konačni rezultat lagane
šetnje ka tvrđavi i najvišem mestu ostrva vredi truda.
Ako ne zbog jako dobrog pogleda, onda makar da se
podsetite vetra koji na vrhu uvek duva.
Pirgos je veći od Megalohorija, važi za administrativni centar ostrva i odlično je povezan sa ostatkom ostrva pa se
do njega može doći i gradskim aprevozom. Većina trgovina i restorana se nalazi u blizini kružnog trga na ulazu u
grad gde je u glavna autobuska stanica. Pirgos je (po meni) „najlokalnije“ mesto na Santoriniju i ukoliko ste
znatiželjni da vidite kako žive pravi Santorinjani koje turisti verovatno ni najmanje ne interesuju, to je pravo mesto.
Ispred svakog ulaza se „nateže“ ka�ica, stari ljudi „kradu bogu dane“ i tračare (verovatno o ovima iz Megalohorija).
Iskreno, nakon jednog odlaska u Pirgos, imao sam utisak da sam sve video što treba obići, ali upravo je zato i
zgodan izlet – nije zahtevno. Jedino mi ostaje krivo što nismo jednom i noću obišli tvrdjavu jer Santorini noću svetli
kao božićna jelka, a to bi bilo dobro videti sa visine.
Sve u svemu, svako ko ima a�initeta da uvek na putovanjima otkriva pravu aromu nekog dela sveta, mora posetiti i
kontinentalni deo Santorinija. Autor ovog teksta je bio i u ostalim mestima unutrašnjosti ostrva (Exo Gonia,
Mesaria, Emporio, Akrotiri) i u svakom sam mestu pronašao nešto vredno sećanja ili bar neki delić koji mi je
pomogao da sastavim drugačiju sliku Santorinija o kome svi zapravo imaju već pomalo stereotipnu predstavu. Jer,
bilo da tražite tačniju gastronomsku sliku ovog ostrva, ili folklornu, ili kulturnu, uvek ćete je naći daleko od glavnih
gradova gde sevaju blicevi i sve košta duplo više, a lokalni običaji bivaju potisnuti zarad ideje o osrednjoj
multikulturalnosti koja paše svima.
Da ne bude zabune, „o�icijalni“ deo ovog ostrva je, isto tako, nešto što se ne sme propustiti. Morate videti
panoramske prizore koji pune dušu nezaboravnom energijom, neprevaziđeni luksuz svetskog jet set-a, gradovi
koji deluju kao da će se svakog trena otkačiti i survati nekoliko stotina metara niže u more. Dobro je i popiti neko
surovo skupo pivo na najposecenijoj terasi, sve je to turizam. Ali, lepo je videti i onaj Santorini zbog koga tamo
žive grci, a ne samo onaj zbog koga tamo dolaze svi ostali.
Srce Santorinija leži u unutrašnjosti ostrva, tu je sačuvan onaj pravi kikladski mediteran koji još uvek odoleva
hordama turista i „kontrira“ komercijalnom zapadu ostrva. Koliko će još odolevati, pitanje je, ali eto motiva da
posetite neka od tih mesta dok još lenjo stoje nepromenjena i čekaju na Vas.
Goran Ruškuc
Da je živeo u današnje vreme verovatno bi mu deviza bila:
Sky is the limit. Inače, o Nikoli Fukeu možete više da pročitate u
napetoj knjizi „Imprimatur“ autora Rite Monaldi i Frančeska
Sortija a ja ću da pređem na temu ovog teksta a ona bi bila gde
sve možete da se popnete u Parizu da biste gledali grad sa
visine. Spadam u one koji obavezno pri poseti nekom gradu vole
da se uspentraju i posmatraju grad iz druge perspektive. To
radim obično onda kada ga već upoznam sa asfalta pa mogu da
uporedim kako ono što sam doživela „dole“ izgleda „odgore“. A u
Parizu ima puno toga pa evo malog pregleda.
Na prvo mesto stavljam Trijumfalnu kapiju. Za mene najlepši
pogled na dostojanstvene avenije koje se ulivaju u trg Šarl de
Gol. Visina 50m, penjanje isključivo stepeništem, ulaz 8,00 eur a
za mlađe od 17g besplatan, nikad se ne čeka duže od 10-ak
minuta. Idealan za one koji imaju strah od visine i skupih
ulaznica jer je ovaj pogled mnogo pitomiji i jeftiniji od pogleda
sa Ajfelovog Tornja koji je sa svojih 300m za mnoge zastrašujuće
visok ali prosto nas sve mami uprkos gužvi na ulazu i
pozamašnim cenama. Liftom do vrha za 14,00 eur, do drugog
sprata za 8,50 eur, čak i za one koji idu peške do prvog sprata
plaća se 5,00 eur. Gistav Ajfel koga su toliko kritikovali kada je
kula završena bio bi verovatno ponosan na današnji prihod od
svog dela. I tada je znao da kaze: „Kao da ništa drugo nisam
napravio…“ a i danas se malo spominje po svojim drugim
konstrukcijama, velikom broju mostova ili npr. Kipu Slobode u
Njujorku ili Zapadnoj Železničkoj stanici u Budimpešti.
Divan pogled na najstariji deo grada je sa katedrale Notr Dam ali samo za one koji su u veoma dobroj �izičkoj
formi i koje neće uplašiti 387 stepenika koje treba preći do vrha kule koji se nalazi na 69m iznad zemlje. Ali
zato s vrha ne samo da možete da uživate u divnom pogledu na Senu, ostrva Site i Sv. Luj nego možete iz
neposredne blizine da vidite gotičke ukrase katedrale-čuvene gargojle (bića koja teraju zle duhove i demone
od crkve ali imaju i vrlo prozaičnu ulogu oluka). Ulaz je 8,50 eur.
Pariz je poznat po sudaru stare i nove arhitekture pa zato idemo na krajnji zapad grada i moderni kvart
Defans gde se nalazi istoimena kapija zavrsena 1989.g. Do vrha kapije ide se liftom za 7eur, visina je 100m a
pogled dobar na gradske kontraste. U sred ste modernog grada i srca investicija, visokih kula i poslovnih
zgrada a u daljini vidite staru arhitekturu.
Ako volite šoping, a i ako ne, treba otići u najveću robnu kuću Galeri Lafajet na bulevaru Osman čija je
unutrašnjost prelep primer secesije i ako se popnete na 7. sprat doći ćete do restorana u kupoli gde možete
uživati u pogledu na grad. Ove godine se slavi 100 godina od izgradnje kupole pa je za tu priliku postavljena
umetnička instalacija odnosno svetlosna kreacija koja evoluira tokom sezone.
Za Pariz može da se kaže da je „nizak“ grad, dominiraju petospratnice sa mansardama.
U gradu osim Ajfelovog tornja štrči jedino još kula Monparnas koja je 2008.g. izabrana za drugu najružniju
zgradu na svetu. Zato mnogi kažu da je sa njenog vrha najlepši pogled na Pariz jer je to jedino mesto odakle
se sama zgrada ne može videti. Kako god bilo, možete se popeti na njen 56.-i sprat i visinu od 200m za 13,00
eur. Na ovom spratu nalazi se restoran, terasa i fantastičan pogled.
Priroda je Parizu podarila brdo visoko 120m (srećom, postoji uspinjača). To je Monmartr na kojem se nalazi
crkva Sakr Ker. Crkva je visoka još dodatnih 83m i na njenu kupolu se možete popeti za 5,00 eur. Izvanredan
pogled na čuvene krovove Pariza.
Jedno od svečanijih mesta u Parizu je Panteon zato što su ovde sahranjena velika imena Francuske, Volter,
Ruso, Viktor Igo, Emil Zola, Marija Kiri. A �izičar Leon Fuko je iskoristio visinu kupole od 83m da svojim
ekperimentom sa klatnom dokaže da se Zemlja okreće oko svoje ose. Na ovu kupolu se možete popeti za 7,00
eur, a deca do 17g besplatno. Divan pogled na Luksemburški park, obližnju Sorbonu, čuvenu parišku
Opservatoriju i što da ne-pijacu Mufetar.
I za kraj nesto posebno, kultno mesto, vrlo fensi, spominjano u knjigama i �ilmovima. Nije za svakoga ali
zgodno je znati. Na levoj obali Sene, kod ostrva Sv. Luj nalazi se restoran „Srebrna kula“. Deo restorana ima
ceo zid u staklu. Ovaj restoran između ostalog služi svoj jedinstveni, pomalo varvarski ali istovremeno vrlo
so�isticiran, čuveni specijalitet „krvava patka“. Ako ste spremni na pozamašan trošak (ovaj specijalitet kuće
košta oko 150,00 eur) moći cete da uživate u posebnosti pogleda na Senu i Notr Dam a saznanje da ste u
restoranu koji postoji od XVI v. i ko su bili njegovi gosti ne može a da na prija svačijem egu.
Izaberite i uživajte!
Nena Šlocer
Peti grad po veličini, Pečuj se nalazi na jugu Mađarske, nedaleko od granice s Hrvatskom i glavni je grad županije
Baranja. Ovaj multikulturni grad sa austrougarskom arhitekturom i odličnom gastro ponudom, jednostavno Vas
neće ostaviti ravnodušnim i zaslužuje daleko više pažnje na mapama kontinetalne Evrope.
Pečuj, grad koji je 2010. godine proglašen evropskim gradom kulture. Titula, koja se godišnje dodeljuje barem
jednom evropskom gradu kojeg Evropska unija odredi na period od jedne godine, tokom koje mu se ukazuje
prilika da u najboljem svetlu prikaže svoj kulturni život i svoju kulturno-istorijsku baštinu.
Istorijski centar Pečuja je najbogatiji u Srednjoj Evropi po nalazima iz Rimskog doba i to jejedan od razloga zašto je
2000.godine dospeo na listu kulturno istorijskih vrednosti UNESKO-a. Od brojnih znamenitosti najpoznatiji je
Ranohrišćanski mauzolej koji je bio najveće mesto za sahranjivanje na dva nivoa sa zidovima ukrašenim motivima
iz Starog zaveta. Dok je najbolji pokazatelj istorije grada središnji gradski trg Istvána Széchenyija na kojem se
nalazi Džamija paše Gazi Kazima (sa najvećom osnovnom površinom u Srednoj Evropi), koja, iako danas katolička
crkva, na vrhu kupole još uvek ima islamski simbol – polumesec i zvezdu. Na trgu se nalaze srednjovekovna
katedrala, gradska kuća i zgrada opštine.
Takodje, treba napomenuti i Katedralu sv.Bertalana iz 12.veka, toranj Barbakan iz 15.veka, Sinagoga iz 1869.
godine, Poštanski muzej, Muzej renesanse, Muzej Janusa Pannoniusa…
Za ljubitelje umetnosti je tu
nezaobilazna Žolnai kulturna četvrt i
osnivač fabrike Žolnai Mikloš,
nekadašnji vlasnik fabrike koji
pokrenuo proizvodnju keramike
1852.godine. U ovom malom “gradiću”
možete se upoznati sa celokupnim
delom ovog velikog umetnika i
životom njegove porodice. Svetska
slava i priznanje kvaliteta proizvoda
su stvarnost i dan danas.
Sve ove znamenitosti zahtevaju i
dobrog vodiča. Pečuj je neverovatan
grad i trebe odvojiti npr. jedan dan da
biste čuli samo deo Turskog dela
istorije, jer nijedan drugi grad u
Madjarskoj ne raspolaže sa toliko
građevinskih uspomena iz Turskog
doba kao što je to Pečuj.
Ono što nikako ne treba zaboraviti je da, ako ste se već kojim slučajem našli u Pečuju,
znajte da ste u jednoj od najpozntijh vinskih regija i ako volite da pijete i uživate u ovom
“Božanskom piću”, onda obavezno treba da obidjete i mesto Vilanj u kom se nalaze
najpoznatije vinarije Madjarske i da degustirate jedna od najboljih vina ovog dela Evrope.
Smeštaj u hotelima se može pronaći već od 20,00 eur/noć za dvokrevetnu sobu.
Svakako, više nego dovoljno razloga da Pečuj upišete u Vaš itinerer i posetite ovaj grad sa
okolinom kada u nekom od sledećih putovanja krenete put Madjarske ili njene bliže
okoline.
Srđan Ruškuc
Kada se kaže Danska ljudi uglavnom pomisle na Skandinaviju. Malo većim znalcima na pamet padnu i Hamlet
(i nešto trulo), Andersen (i Mala sirena ili devojčica sa žigicama) ili čak Kjerkegor. Oni najveći znalci sete se i
lego-kockica i Trira. I svi imaju pravo – od svih tih stvari se u Danskoj pobeći ne može.
No, uz sve to, moja dosta velika sreća je bila i da, zahvaljujući dragim odomaćenim kumovima, uz standardni
danski turistički paket dobijem i u potpunosti razbijenu predrasudu o „hladnim Skandinavcima”.
Aerodrom Kastrup je najčešća početna tačka boravka. Od njega se pruža mogućnost nastavka puta ka Malmeu i
susednoj Švedskoj za svega pola sata vožnje vozom ili kolima preko jednog od najvećih evropskih mostova
Øresund. A možete se naravno okrenuti i na drugu stranu, ka danskoj prestonici i uhvatiti metro. Kopenhaški
metro je relativno nov i ne može da ostavi ravnodušnim verovatno nikoga. Ceo sistem je kompjuterizovan, ili
razumljivije: voz se sam vozi!
Do Nyhavena, čuvene šarene luke sa razglednica i dobre početne tačke za upoznavanje Kopenhagena, stižete za
svega dvadesetak minuta. Ova mini-luka jedan je od prizora koje ne treba zaobići. Ona je ispunjena veselo
obojenim zgradama koje u svojim prizemljima
čuvaju ka�iće, restorane, simpatične prodavnice
suvenira i zanatske radnje (a na višim
spratovima bogatu istoriju poznatih građana).
U neposrednoj blizini su i čuvena statua Male
sirene, brojni kanali sa splavovima-stanovima,
šetališta, parkovi, megalomanske moderne
zgrade opere i kraljevske biblioteke, a krećući se
od Nyhavena ka severu i severozapadu nižu se
znamenitosti: Amelienborg i Frederiksstaden –
kraljevski rezidencijani kompleks sa stražarima,
Rosenborg zamak sa kraljevskim vrtom,
Botanička bašta, muzejski raj- Danska
nacionalna galerija.
Ipak, pravi put ka centru garantuje susedna
pešačka zona, sa centralnom Strogett ulicom u
kojoj su načičkane brojne galerije, radnjice i butici, fensi radnje, po koji restoran, Repley muzej Ginisovih rekorda
(jedini u kopnenoj Evropi), brojni ulični zabavljači... Ova ulica vodi sve do Gradske skupštine i ogromnog trga u
čijoj je neposrednoj blizini i Tivoli.
Uz samu pešačku zonu, sa jedne strane nalazi se i nekadašnje staro gradsko jezgro omeđeno kanalom (u kome se
danas nalazi Parlament, Vrhovni sud, brojni muzeji, biblioteke i spomenici...), a sa druge se prostire jedan od
najautentičnijih delova Kopenhagena – Latinska četvrt. Tek pošto se zađe mimo stroge turističke mape i prođu
Univerzitetske zgrade, crkve, sinagoga, ne toliko nezanimljiva kula Rundetarn (sa koje se pruža i odlična
panorama grada), nailazi se na šarmantne trgiće, nizove zgrada u veselim bojama, brojne restorane najrazličitijih
kuhinja, simaptične kafee, zabačene prodavnice ploča, starinarnice, butike domaćih dizajnera, neodoljive
prodavnice nameštaja i dizajniranih džidža-bidža, zanimljive noćne klubove... tu živi grad u gradu, odvija se jedan
paralelan, nesmetani život koji istinski prija oku znatiželjnih. Rečju, Latinska četvrt je jedan od šarmantnijih
delova grada i apsolutno mu se treba prepustiti.
Kao deo standardne turističke ponude, a na samom kraju
pešačke zone, nalazi se čuveni Tivoli, jedan od najstarijih
svetskih zabavnih parkova koji je bio inspiracija i Dizniju za
daleko čuvenije parkove, kako vole Danci da se pohvale.
Tivoli ima verovatno i što većina zabavnih parkova, a ono
što može nama biti zanimljivo- i balkanski restoran
„Herzegovina”. Tivoli je de�initivno najšarmantniji zimi kada
staju sulude vožnje i ovaj park se pretvara u vašar, ali u
onom severnom smislu reči- vašar koji miriše na zimu i
sneg, na kuvano vino i ušećerene bademe i lešnike, na
poslastice i različite zakuske, a svojim svetlima i ukrasima
vraća u detinjstvo kada su Deda Mrazovi donosili poklone.
Leti, Tivoli je mesto koncerata, predstava, raznih događanja
i vatrometa.
U neposrednoj blizini Tivolija nalazi se i privatna fondacija
čuvenog Carlsberga- gliptoteka koje ljubitelje umetnosti zaista može da očara svojom kolekcijom, ali i
fenomenalnom zatvorenom baštom koja privlači brojne slikare da se u njoj ušuškaju i nesmetano rade. Kada se
već pominju piva, treba podsetiti da je Danska poznata i po njima. U samom Kopenhagenu, nalaze se i Turborgova
i Carlsbergova pivara (koja pored neobičnog pročelja turiste mami i sopstvenim muzejom piva).
U okolini Carlsberg pivare nalazi se i jedan od najstarijih evropskih zooloških vrtova, a u okolini fabrike Tuborga –
Experimentarijum, sjajni interaktivni muzej nauke za decu u kom se zapravo najbolje provode velika deca,
realizujući i proučavajući sopstvene eksperimente.
Na ostrvu nasuprot samog gradskog jezgra, smestila se i luka Kristijanija, čuveni gradski kvart koji krije i omeđeni
deo, slobodni autonomni grad od 1971, prostor van postojećih zakona, ili kako i piše na samom ulazu- mesto na
kome se napušta EU. Ukoliko se naiđe u pravo vreme, deluje kao da ste zarobljeni unutar nekog �ilma: promatrate
ljude koji se greju iznad plamena zapaljenog u velikim
burićima, mladi umetnici prodaju svoje umetnine na
improvizovanim tezgama, napuštene zgrade prerađene
u skvot životne prostore i klubove, po koji diler, ljudi sa
gitarama, štandovi organske hrane... pomalo mitsko hipi
mesto, koje se godinama bori za svoju nezavisnost, a
koje je možda samo još jedna u nizu turističkih atrakcija.
U svakom slučaju, interesantno je videti još jedan grad u
malom, autentični prostor bezvlašća u kome se odvija
paralelni život tako napadno drugačiji od svega oko sebe
– ušuškanog i �inog, sređenog i čistog.
I to nije sve, ali jeste verovatno najbitnije i
najatraktivnije što se samog grada tiče. Jer, naravno,
svaki ozbiljan grad ima i svoju okolinu i sjajne priče koje
se mogu pronaći i na njegovoj periferiji.
Zato, ukoliko zaista bude imali sreću d u glavnom gradu Danske
provedete „komotnije” vreme i nađete više vremena za istraživanje,
nemojte propustiti i odlične okolne prizore- vidkovce ka Švedskoj:
legendarni Hamletov zamak Helsengor, ušuškani muzej savremene
umetnosti na obali mora Louisianu, potom zamkove i simpatične
očuvane okolne gradiće, Vikinški muzej sa autentičnim brodovima.
I za kraj, severnjačka ekskluziva: Kopenhagen zna da iznenadi i na
oko lepim plažama na kojima nije retko videti i kupače. Jedna takva
je i u samom Kopenhagennu – Amager koja je u moru omeđena
nizom vetrenjača koje su dobri kolektori energije.
Možda baš takav neobičan doživljaj može začiniti kraj Vašeg
boravka u „hladnoj” Danskoj, gde je zapravo samo temperatura
niska, a ljudi su itekako prijatni i topli. Uverićete se i sami, to je bar
lako.
U svakom slučaju, poseta ovom gradu Vas neće ostaviti
ravnodušnim, makar samo uživali u jednom od najvećih „sporednih”
odlika – jednostavnom praktičnom dizajnu i svedenosti po kojoj su
Danci poznati.
Pred vama je spisak bitnih stvari. Birajte i uživajte.
Lana Golubović
NOJŠVANŠTAJN
DVORAC IZ BAJKE
Bavarska je najveća i najlepša regija Nemačke. Bezbroj
jezera, obronci Alpa, očuvana priroda, dvorci, ruine iz
srednjeg veka – sve to čini ovu pokrajinu nestvarno
lepom i primamljivom za turiste u svako doba godine.
Jedna od najpoznatijih atrakcija Bavarske je, svakako,
dvorac na Labudovoj steni, Neuschwanstein koji se
ubraja među najlepše dvorce sveta.
Nojšvanštajn se nalazi u blizini Fisena (Füssen) na samo pet kilometara od austrijske granice. Ušuškan u
podnožje Alpa - čini se na skoro nepristupačnom mestu - deluje nestvarno, ali istovremeno kao da baš tu, i
samo tu, pripada. Nastao je kao rezultat imaginacije bavarskog kralja Ludviga II koji je, ne bez razloga, smatran
lucidnim. Možda jedna ovakva nestvarna građevina može i proisteći samo iz lucidnosti?
Ludvig II je sagradio ukupno tri dvorca: pored Nojšvanštajna, tu su još i Linderhof u rokoko stilu i barokna
palata Herenhimze. Budući da je izgled ovih dvorčeva bajkovit, u narodu su ga prozvali „Märchenkönig“,
odnosno Kralj Bajke. No, najpoznatiji je upravo Nojšvanštajn koji predstavlja jednu od najposećenijih atrakcija
Nemačke. Nojšvanštajn poseti oko 6000 ljudi svaki dan, odnosno 1,4 miliona godišnje. Pre nego što krenete u
obilazak Nojšvanštajna, preporučujem da posetite dvorac Hoenšvangau (Hohenschwangau) koji se nalazi nešto
niže naspram Nojšvanštajna. Hoenšvangau je bila letnja rezidencija bavarskog kralja Maksimilijana II,
Ludvigovog oca. Dvorac sam po sebi nije spektakularan: izgrađen je u stilu neogotike, a unutrašnje uređenje je
u stilu Bidermajera. No, razlog zbog kojeg treba da ga posetite, jeste činjenica da je Ludvig II ovde odrastao, te je
stoga dobro čuti priču o njegovom detinjstvu kako biste što bolje mogli da razumete njegov dvorac na
Labudovoj steni. Ludvig je odrastao uz germanske sage i bio je opčinjen muzikom Riharda Vagnera koji je teme
za svoja muzička dela nalazio u pričama o srednjovekovnim riterima.
Tako se Ludvig poistovećivao sa
Parsifalom, kraljem Grala, i često je, dok
je šetao oka zamka Hoenšvangau, odlazio
do obližnje ruine iz srednjeg veka, te
zamišljao scene iz čuvenih dvorskih
romana. Kasnije, kada je stupio na presto,
tu ruinu je počeo da pretvara u svoj
zamak iz bajke, vođen opsesijom
germanskih saga i ljubavlju prema
Vagnerovoj muzici. Svoje životno delo je i
posvetio ovom kompozitoru, ali on u njega
nikada, na žalost, nije kročio.
Izgradnja dvorca počela je 1869. godine i
trajala je do smrti kralja Ludviga 1886.
godine. U momentu njegove smrti, radovi
još uvek nisu bili gotovi, tako da kralj nije
dočekao da vidi svoj zamak potpuno
završen, a u njemu je živeo samo 170 dana.
Ludvig, koji je pred kraj svog života proglašen ludim i zbog toga skinut sa trona, pronađen je mrtav u obližnjem
jezeru zajedno sa svojim psihijatrom. Nojšvanštajn je zamislio kao svoje utočište od realnog sveta, kao svoj svet
iz bajke i hteo je da zauvek ostane daleko od očiju javnosti.
No, samo šest nedelja posle njegove smrti, o njegovu želju su se oglušili i otvorili kapije za posetioce.
Znatiželjni, ljudi su hrlili da vide utočište Kralja Bajke i pri tome, nisu marili ukoliko su nešto porušili,
ogrebali ili čak poneli neki predmet sa sobom. Ludvig sigurno nikada nije mogao zamisliti da će njegov
zamak posetiti preko 50 miliona turista, a on ga je hteo samo za sebe ... Izgradnja zamka je nastavljena i
posle smrti kralja, ali nikada nije u potpunosti završena, tako da je danas opremljeno samo 14 prostorija, a
otprilike jedna trećina je ostala neukrašena. Kompletna unutrašnjost je prošarana istim motivima:
labudom (budući da je labud bio zaštitini znak grofova od Švangaua, a i Loengrin je istovremeno bio Labuđi
vitez), prizorima iz Vagnerovih opera i motivima iz germanskih saga. Uređenje u potpunosti odslikava
ličnost Ludviga II – bez pompeznih motiva kraljevske moći i scena iz kraljevskog života. Drvene rezbarije,
prizori ljubavi, krivice i greha, slike vitezova i dvorskih dama, jednom rečju: poetski svet srednjeg veka.
Iako je zamak građen u nemačkom srednjovekovnom stilu, mada nešto slobodnije interpretiranom,
zadivljuje činjenica da Nojšnavštajn obiluje tehničkim dostignućima kao što su topla i hladna tekuća voda,
električna energija, grejne cevi, lift za dopremanje hrane, moderan sistem ventilacije.
Put od Hoenšvangaua ka Nojšvanštajnu možete nastaviti laganom šetnjom (oko 30 minuta) ili, ukoliko vam
je penjanje uz brdo suvuše naporno, postoji i oranizovan autobuski prevoz. Imajte na umu da, ukoliko
želite da posetite oba dvorca, imate mogućnost da kupite objedinjenu ulaznicu (21 euro). Postoji čak i
mogućnost kupovine objedinjene ulaznice za sva tri dvorca koja je sagradio Ludvig II. Ova ulaznica košta
24 eura i važi šest meseci. Ako, pak, želite potpuni ugođaj kao iz bajke, na raspolaganju su vam i kočije koje
će vas po ceni od 6 eura odvesti do dvorca na Labudovoj steni.
Kada obiđete sve zidine i unutrašnjost, ono što ne smete da propustite jeste pogled na dvorac sa Marijinog
mosta (Marienbrücke). Ovaj most, na visini od 90 metara, nalazi se u neposrednoj blizini i nudi
sveobuhvatan pogled na dvorac i jezero u njegovoj blizini što, po mom mišljenju, ostavlja najjači utisak. Ovo
obavezno ostavite za kraj, jer će doživljaj samo tako biti potpun. Uživajte u pogledu na Nojšvanštajn koji
kao da izranja iz Alpa, zamislite srednjovekovne vitezove i dvorske dame i vaša bajka će biti tu ...
Danijela Čolić
Kada nam neko spomene Italiju, naši asocijativni putevi nas uglavnom odvedu ka različitim toponimima poput
Rima, Pize, Venecije, pa Firence i Verone, Muranu i Buranu, Alpama i Apeninima, San Marinu i Vatikanu, Siciliji i
Sardiniji, pa istorijskim ličnostima Leonardu i Mikelanđelu, Romeu i Juliji, Romulu i Remu, te ka�i, vinu i pasti.
Ali, nakon svega nabrojanog, svakako ne treba staviti tačku. Ima još mnogo toga što vezujemo za Italiju. Još u
srednjem veku, za vreme Petrarke i Dantea, s pravom je prozvana “Prelepa zemlja” (Il Bel Paese) zbog ugodne
klime, neprocenjive kulturne baštine i izuzetnih prirodnih odlika.
Danas se preko četrdeset miliona turista godišnje upravo zbog svega ovoga uputi ka Italiji, jednoj od svetskih
turističkih velesila. Ono što je magnet za svakog turistu jeste različitost ponude – obilje umetničkih vrednosti,
autentična kuhinja, bogata istorija, prestiž i moda, prirodne atrakcije i neprocenjivi spomenici kulture. Zato je
njihov najveći broj pod zaštitom Unesco-a upravo u ovoj zemlji. Jedan od takvih lokaliteta je i Asizi, umbrijski
gradić u srcu zemlje, koji je iznikao pre više od dvadeset vekova na brdašcu Asio nadomak Peruđe. U njemu živi
svega 27000 stanovnika, koji se popularno nazivaju Asizijati. O izuzetnoj vrednosti i atraktivnosti grada svedoči
i broj turističkih poseta kojih godišnje bude zadivljujućih pet miliona, dok Rim, poređenja radi, poseti oko deset
miliona turista.
Prvi pogled ka gradu iz daleka otkriva srednjevekovne građevine boje kajsije, uokvirene zelenilom planine
Subasio. Spektakularni kompleks Bazilike Svetog Franje, prepoznatljiv po masivnim lučnim podupiračima
manastira, nalazi se na krajnjem zapadu grada. Đovani Frančesko Bernardone, kasnije Sveti Franja ili Franja
Asiški, utemeljitelj franjevačkog reda, se upravo ovde rodio. Vodio je isposnički život, a za vreme teške bolesti,
posvetio se samoći i prirodi, pomagao gubavcima i siromasima, te je dve godine nakon smrti proglašen
svecem i zaštitnikom prirode, kada je i sahranjen u bazilici koja nosi njegovo ime. Danas je centralni motiv
grada, nezaobilazan na turističkim i hodočasničkim turama. Poznati vajar i slikar Đoto, savremenik Svetog
Franje, oslikao je dvadesetak fresaka u unutrašnjosti bazilike, zbog kojih, između ostalog, na platou ispred nje
vrvi od posetilaca različitih pro�ila – zaljubljenika u umetnost, umetnika, hodočasnika, istoričara umetnosti,
geografa, kulturologa, turizmologa i drugih.
U šetnju Asizijem treba krenuti predveče, kada umesto horda turista, možete spoznati punu lepotu
franjevačkog grada i šetajući ulicima lako uočiti časne sestre i sveštenike. Neki od njih pešače, a neki se,
potpuno neočekivano, u svešteničkim odorama prevoze na vespama. Ne propustite priliku da udahnete
autentičnu, mističnu srednjevekovnu atmosferu, napunite oči okolnim maslinjacima i koloritnom umbrijskom
dolinom. Prošetajte ulicama na kojima kao da je sve na svom mestu – svaka cigla na kući, svaki cvet na
prozorskom oknu, svaka saksija na kućnom pragu, svako pismo koje viri iz sandučeta. Zaustavite se u nekoj od
suvenirnica, u knjižarama, prodavnicama nakita ili predmeta od maslinovog drveta. Ponesite sa sobom, pored
jedinstvenih utisaka, makar neki materijalni delić Asizija. Jer, koliko god vremena da prođe od posete, samo
jedan pogled na predmet koji ste poneli odande vratiće vas na najlepša mesta ovog grada.
Jelena Farkić
Ukoliko se na odmoru budete vodili navedenim modelima ponašanja, budite sigurni da ćete biti opljačkani u
rekordnom roku
Delujte izgubljeno
Samopouzdanje je odličan vid samoodbrane, nemojte ga nikako primenjivati. Delujte zbunjeno i uplašeno,
stanite na sred ulice, držite ogromnu mapu grada sa obe ruke i ponašajte se kao da nemate pojma kuda idete,
niti gde treba da stignete.
Nosite novčanik u zadnjem džepu pantalona
Ukoliko nemate oči na leđima ili nadljudski izraženo čulo dodira na svojoj pozadini, obavezno gurnite novčanik
u zadnji džep. Ovo se posebno preporučuje kod nošenja uskih pantalona sa džepovima bez kopči i cibzara, u
kojima će se lepo ocrtavati njegove konture.
Nosite svu svoju imovinu na jednom mestu
Sav novac koji ste poneli, uključujući kartice, pasoš, vozačku dozvolu, telefon i sve dokumente, obavezno
čuvajte na jednom mestu. Idealno mesto za to je torbica prebačena preko ramena.
Pokažite svima koliko novca imate
Kada nešto kupujete, izvadite iz džepa ili novčanika sav novac koji imate, držite ga u ruci što duže i po
mogućnosti, mašite rukama da vas svi vide. Neće biti potrebe da na čelu napišete “ja sam laka meta”.
Odsedajte na što jeftinijim mestima
Odaberite najjeftniji hostel, ako je u sumljivoj četvrti, utoliko bolje. Provereni hoteli sa sefovima u sobama su
kliše i bespotrebno bacanje para.
Šetajte sami noću
Što gušći mrak to bolje, posebno u uskim ulicama i nepoznatim kvartovima. Lokalci su svuda druželjubivi,
možda završite i na nekoj uzbudljivoj lokalnoj žurci.
Budite uniformisani turista
Pošto ste toliko daleko putovali, red je da svi znaju da ste stranac. Obucite se što sličnije ostalim turistima, kako
biste se što više razlikovali od lokalaca. Skupi foto aparati okačeni oko vrata, kačketi, pederuše i bele čarape
ispod sandala, obavezan su putni asesoar.
Vozite se u praznim vagonima
Kako u metrou, tako i u vozu, najbolje ćete se
odmoriti ako ste sami u kupeu.
Dremajte na javnim mestima
Ako već niste zadremali u praznom kupeu, možete to
nadoknaditi na nekoj klupi. Najbolje u parku. Stavite
ranac pod glavu i odmorite, duga je šetnja pred
vama.
Pomozite svakome ko je u nevolji
Ako vas neko nepoznat zaustavi na ulici i traži vam
novac, pomoć ili želi nešto da vam proda, nikako ne
odbijajte. Pokažite lepo kućno vaspitanje i ne
brukajte zemlju iz koje dolazite.
Ivana Mišković
1. Rezervišite let 21 dan pre datuma putovanja.
U težnji za maksimalnom mogućom zaradom,
aviokompanije koriste specijalne kompjuterske
algoritme koji svakodnevno automatski menjaju
cene avio karata spram popunjenosti letova i
približavanja datuma putovanja.
Ukoliko ne putujete u visokoj sezoni, prerano ali i
prekasno izvršene rezervacije mogu biti skuplje od
najpovoljnijih za željenu rutu. U praksi se pokazalo
da je period od 21 dan pre putovanja u najvećem
broju slučajeva idealan momenat da “ugrabite”
najjeftiniju kartu. Imajte na umu da se ovo pravilo ne
odnosi na putovanja u primorske destinacije tokom
letnjeg raspusta, kao ni u toku velikih praznika. U
tim periodima važi pravilo – “Ko pre devojci…“
2. Putujte utorkom i sredom.
Većina aviokompanija ažurura cenovnike utorkom ujutru. Tada je moguće “ugrabiti” povoljnije karte koje nisu
prodate tokom vikenda, kada većina ljudi kupuje karte, a veliki broj kompanija mudro podiže cene, odnosno
povlači iz prodaje promotivne karte. Petak i subota su najgore moguće opcije za putovanje, kako po cenama,
tako i po gužvama na aerodromima u celom svetu.
3. Prekookeanske i niskobudžetne letove rezervišite što je pre moguće.
Idealno bi bilo ako to uradite 11-12 nedelja pre željenog datuma putovanja. Razmotrite sve moguće opcije
letova na manje opterećene aerodrome, koje koristi većina niskobudžetnih kompanija, ali se dobro informišite
o cenama prevoza do krajnje destinacije.
4. “Izbrišite sve kolačiće”.
Obavezno izbrišite sve kolačiće u vašem internet pretraživaču, pogotovo ako ste posetili neki od sajtova avio
kompanija u poslednjih 30 dana. Dešava se da avio kompanije spuste cene (odnosno, ponude promotivne avio
karte), a da vi tu promenu ne možete da vidite, ako sajtu ponovo pristupate sa istog pretraživača bez
prethodnog brisanja.
5. Upoređute cene ili pitajte stručnjaka.
Koristite pretraživače koji istovremeno upoređuju cene svih kompanija koje nude letove na željenoj relaciji.
Ukoliko vaše putovanje zahteva dva ili više presedanja, često je najmudrije obratiti se profesionalcima iz
agencije. Skromna naknada za njihov iskusan savet mnoge je koštala daleko manje od iznenadnih troškova
usled kašnjenja na konekcije, izgubljenog prtljaga i noćenja u skupim aerodromskim hotelima.
Ivana Mišković
Putovanja su korisna za zdravlje i pomažu ljudima da se oporave
od svakodnevnog stresa. To ste sigurno već znali, ali ono što
niste, je da je na institutu univerziteta Tempere u Finskoj,
sprovedena studija koja je utvrdila šta turisti zapravo
doživljavaju na putu.
Psiholog, Dr. Jessica de Bloom, koja je bila koordinator
istraživanja, izjavila je da su došli do interesantnih podataka od
kojih turistička industrija može imati velike koristi.
Rezultati istraživanja pokazuju da su ljudi koji često putuju, ne
samo što su �izički zdraviji, nego su i srećniji. Oni koji troše
novac na porodične odmore i vikend izlete, mnogo su srećniji od
onih koji ga troše na nakit, garderobu i elektronske uređaje.
Kako Dr de Bloom tvrdi, materijalna dobra se ne mogu
upoređivati sa iskustvima i uspomenama sa, recimo, ronjenja u
Crvenom moru ili pogledom sa vrha neke visoke planine. Utisci i
uspomene koje smo lično doživeli nemaju rok trajanja, ne mogu
se ukrasti, ne kvare se i nosimo ih uvek i svuda sa sobom, oni su
naše najveće bogatstvo.
Povremeni prekidi svakodnevnih rutina takođe pozitivno utiču na zdravlje. Naučno je dokazano da ljudi koji u
dužim periodima ne odlaze nigde na odmor imaju slabije zdravlje i umiru ranije u odnosu na one koji to rade!
Doktori čak savetuju da je za zdravije bolje uzimanje većeg broja kratkih odmora u toku godine, nego jednog
dužeg. Dr de Bloom to upoređuje sa spavanjem. Ne možemo odložiti spavanje ili �izički odmor svakog dana, pa
tako ni jedan tronedeljni letnji odmor ne može kompenzovati sav umor i sres koji se nakuplja cele godine.
Kako bi održavali ravnotežu tela i uma, moramo redovno spavati, i naravno putovati.
Još jedna zanimljivost koja je uočena ovom studijom je da se 17% ispitanika lošije oseća na odmoru nego pre
njega. Neki od razloga za to su stres zbog promene okruženja, iznenadna bolest ili uticaj drugačije klime. Kako
bi pomogli svojim gostima u prevazilaženju tih problema, domaćini i organizatori putovanja moraju osmisliti
bogatu ponudu različitih dnevnih aktivnosti, uz koje će gostima vreme proleteti a nelagodnosti biti potisnute
u drugi plan.
Poslednji dan na putovanju najviše utiče na opšti utisak. Stručnjaci preporučuju da se pakovanje kofera i
eventuane neodložne obaveze odrade predposlednjeg dana, kako bi poslednji bio rezervisan samo za uživanje
i sumiranje utisaka. Na taj način bi se izbegli i eventualni stresovi u slučaju da se dođe u stisku s vremenom.
Ivana Mišković
Download

Preuzmite E-book 1