Број 7 ● април 2013. ● www.legeartis.rs
„Кућни
затвор”
као алтернатива?
... плус
ЗАКОН О
СПЕЦИЈАЛНОМ
УПИСУ ПРАВА
СВОЈИНЕ
ЗАШТИТА ПРАВА
ПОНУЂАЧА
ОДЛУЧИВАЊЕ
СКУПШТИНЕ
ПРИВРЕДНОГ
ДРУШТВА
ИСПЛАТА
ДИВИДЕНДЕ
ПО ГОДИШЊЕМ
РАЧУНУ
НАСТАВАК
ТЕКСТА ИЗ
ПРОШЛОГ
БРОЈА:
ПРАВНО
УСКРСНУЋЕ
ЈАВНОГ
БЕЛЕЖНИШТВА
Трговина
Шта доносе
нова законска
решења?
МАКСИМАЛНА
ЗАРАДА У
ЈАВНОМ
СЕКТОРУ
Радни
односи
Финансијске
институције
Уставна
жалба
Радноправни
положај полицијских
службеника
Приватне пензије
или животно
осигурање?
Моћно правно
средство у области
радних односа
владан мирковић
главни и одговорни уредник
[email protected]
ISSN 2334-6140
Година I, број 7
април 2013.
Оснивач и издавач:
ИНГ-ПРО
Издавачко-графичко д.о.о.
Београд, Веле Нигринове 16а
За оснивача и издавача:
Главни и одговорни уредник:
Владан Мирковић
Сарадници:
Уредник рубрика Kaлендар важења
правних аката/Порески календар:
Ана Фулетин
Лектор/коректор:
Радмила Савић
Oрганизатор издања:
Оливера Бошковић
Недовољно коришћен, правни инструмент уставне жалбе представља врло моћно средство у споровима из области радних односа, док само познавање праксе Уставног суда обезбеђује врло
корисно „предвиђање” коначног исхода спора (стр. 40).
У овом броју доносимо и упоредни приказ два модела финансијског обезбеђења за треће доба, кроз добровољно пензијско
осигурање и животно осигурање. Све што нисте знали о томе,
прочитајте на једном месту (стр. 32).
У априлском броју говоримо још и о: новим законским решењима
у домену трговине, максималној заради у јавном сектору, начину
одлучивања скупштине привредног друштва, исплати дивиденде по годишњем рачуну, заштити права понуђача у поступцима
јавних набавки, али и о предлогу, а затим и о усвојеном закону о
специјалном упису права својине на објектима изграђеним без
грађевинске дозволе.
Ухватите корак, пратите
!
Дизајн и обликовање часописа:
Маја Кесер
Редакција:
Веле Нигринове 16а
11000 Београд
тел: +381 11 2836 820
факс: +381 11 2836 474
е-пошта: [email protected]
Часопис излази електронски једанпут
месечно (12 бројева у оквиру годишње
претплате). Текстови достављени за
објављивање се не враћају. Сви текстови
који се објављују у Часопису подлежу
редакцијско-техничкој обради, у
складу са одговарајућим стандардима
Часописа.
Будимо на вези
Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања,
мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде.
Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу
редакције часописа [email protected]
Пратите нас:
● www.legeartis.rs
● www.propisi.net
● www.ingpro.rs
● www.facebook.com/IngProLegeArtis
3
lege artis ● април 2013.
мр Жељко Албанезе
мр Мирјана Грбовић
мр Ненад Соврлић
Александар Марковић
Бојана Амановић
Верица Мартић-Ролингер
Весна Николић
Вук Перовић
Драгана Станковић-Николић
Ненад Цвјетићанин
Ружица Стојиљковић
Међу текстовима у овом издању значајну пажњу, свакако, заслужује и чланак на тему алтернативних санкција и алтернативних начина извршења казне. Видећемо да „кућни затвор”,
однедавно, чини се, врло „популаран” међу осуђеницима, заправо уопште није алтернативна санкција. Како ствари стоје, „класични” затвор ће још дуго задржати примат у систему кривичних
санкција (стр. 46).
www.legeartis.rs
Горан Грцић
Владимир Здјелар
У нашем правном систему све чешће се догађа да на само неколико дана од почетка примене неког закона, његово правно дејство
буде одложено за неколико месеци или, још чешће, и за годину
дана. И то по неколико пута. Управо то се догађа са Законом о
јавним бележницима. У овом броју доносимо завршни део дводелног чланка на тему нотаријата, сматрајући, свеједно, врло корисним да се „на време” упознамо са оперативним спровођењем
овог правног института у нашој земљи (стр. 8).
Број 7 ● април 2013. ● www.legeartis.rs
„Кућни
затвор”
као алтернатива?
... ПЛУС
ЗАКОН О
СПЕЦИЈАЛНОМ
УПИСУ ПРАВА
СВОЈИНЕ
ЗАШТИТА ПРАВА
ПОНУЂАЧА
ОДЛУЧИВАЊЕ
СКУПШТИНЕ
ПРИВРЕДНОГ
ДРУШТВА
ИСПЛАТА
ДИВИДЕНДЕ
ПО ГОДИШЊЕМ
РАЧУНУ
НАСТАВАК
ТЕКСТА ИЗ
ПРОШЛОГ
БРОЈА:
ПРАВНО
УСКРСНУЋЕ
ЈАВНОГ
БЕЛЕЖНИШТВА
Трговина
Уставна
жалба
царине
Моћно правно
средство у области
радних односа
трошкове пословања.
сених царинских декларација,
у периоду од кад је овај посту­
пак у примени, могу се кон­
статовати знатне уштеде: у
времену потребном за попуња­
вање декларација, средствима
у периоду
од кад је овајзапосту­
која
се издвајају
куповину
пак у примени, могу се кон­
сетова
тих декларација, у вре­
статовати знатне уштеде: у
мену
комуницирања
са инфор­
времену
потребном за попуња­
вање декларација,
средствима
мационим
системом
царинске
која
се
издвајају
за
куповину
службе и др.
сетова тих декларација, у вре­
Поред наведених предно­
мену комуницирања са инфор­
сти
на страни
корисника,
мационим
системом
царинске по­
јед
но ста
вљеним поступком
службе
и др.
Поред
наведених
предно­
увоза
и извоза
робе
на основу
сти на страни корисника, по­
фактуре,
Управа царина до­
јед но ста вљеним поступком
бија
увоза могућност
и извоза роберационалнијег
на основу
ко
ришћења
људских
ресурса,
фактуре,
Управа
царина до­
бија
могућност
рационалнијег
будући да се овај поступак (за
коришћења људских ресурса,
ра
злику од редовног) суштин­
будући да се овај поступак (за
ски
обавља
само суштин­
у једној ор­
разлику
од редовног)
гани
зационој
ски обавља
самојединици.
у једној ор­
ЗНАЧАЈНИ ПОДАЦИ И КОРИСНИ МОДЕЛИ
ПРАВНИХ АКАТА
Подаци
од значаја за рад
Подаци од значаја за рад
пословних
субјеката
пословних субјеката
ганизационој јединици.
Износи
личних
примања
запослених
Износи личних
примања
запослених
Kaлендар
важења
аката
Kaлендар
важењаправних
правних аката
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ВРСТА
ИСПЛАТЕ
1.
2012. године.
примењује сеобјављен
од 1. априла
2013. године, осим
одредби
члана
78. овог закона
● Закон о јавним– набавкама,
у „Службеном
гласнику
РС”,
бр. 124/2012
од 29. 12.
које се примењују од 1. септембра 2013. године
2012. године.
– примењује
од 1. априла
2013.
године,
осимобрасцу
одредби
члана
78. овог закона
● Уредбасе
о изменама
и допунама
Уредбе
о садржини,
и начину
подношења
јединствене пријаве на обавезно које
социјално
осигурање, јединственим
методолошким
се примењују
од 1. септембра
2013. године
принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у Јединствену базу
Централног регистра обавезног социјалног осигурања, објављена у „Службеном гласнику
● Уредба о изменама
и допунама Уредбе о садржини, обрасцу и начину подношења
РС”, бр. 124/2012 од 29. 12. 2012. године.
јединствене пријаве на обавезно
јединственим
методолошким
– одредбесоцијално
чл. 2–5. ове осигурање,
уредбе примењују
се од 1. априла
2013. године
принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у Јединствену базу
Централног регистра обавезног социјалног осигурања, објављена у „Службеном гласнику
РС”, бр. 124/2012 од 29. 12. 2012. године.
– одредбе чл. 2–5. ове уредбе примењују се од 1. априла 2013. године
КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА
● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА
● ДОГАЂАЈА
табеле и узорци
табеле и узорци
● Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама,
објављен уизмирења
„Службеномновчаних
гласнику РС”,
бр. 119/2012
од 17. 12. 2012. године.
● Закон о роковима
обавеза
у комерцијалним
трансакцијама,
– примењује се од 31. марта 2013. године
објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 119/2012 од 17. 12. 2012. године.
– примењује
се од
године
● Закон о јавним набавкама, објављен у „Службеном
гласнику
РС”,31.
бр.марта
124/20122013.
од 29. 12.
102
102
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
У овој рубрици
доносимо
преглед
прописакоји
који током
месеца
У овој рубрици
доносимо
преглед
прописа
токомовог
овог
месеца
престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на
престају да
важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на
снагу и/или се одложено примењују у целости или у делу:
снагу и/или се одложено примењују у целости или у делу:
1.
ПО ЗАКОНУ
О РАДУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
ПО ЗАКОНУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
2.
3.
2.
3.
Плаћају се све пореске
Исплата по овом основу је
Регрес за коришћење
зараду се све пореске
у висини
годишњег
Исплата
по утврђеној
овом основу јеобавезе као наПлаћају
Регрес
за одмора
коришћење обавезна,
општим
актом, односно
уговором
обавезе као на зараду
обавезна,
у висини
утврђеној
годишњег одмора
о раду код послодавца (члан 118.
тачкаопштим
6. Закона оактом,
раду) односно уговором
Отпремнина код
одласка у пензију
Отпремнина код
одласка у пензију
Јубиларна награда
Накнада трошкова
превоза до посла и
Јубиларна
награда
повратка са посла
Накнада трошкова
Накнада за
у
превоза
доисхрану
посла и
току рада
повратка са посла
о раду код послодавца (члан 118.
опорезује се до износа
Према
Закону
раду, исплаћује
тачка
6.оЗакона
о раду) Не
троструке месечне
се најмање у висини 3 просечне
зараде по запосленом
зараде у Републици Србији према
Не опорезује се до износа
Према
Закону
о
раду,
исплаћује
у Републици према
последњем објављеном податку
троструке месечне
се најмање
висини 3запросечне
последњем податку
републичког
органаунадлежног
зараде
по запосленом
зараде
у
Републици
Србији
према
(54.447
×
3
=
163.341
дин.)
статистику (54.447 × 3 = 163.341)
у Републици
према
последњем
податку
Неопорезиво до
17.376
До висине
утврђене објављеном
општим
органа надлежног
за последњем податку
динара годишње
актомрепубличког
послодавца
(54.447 × 3 = 163.341 дин.)
статистику (54.447 × 3 = 163.341)
Не опорезује се до висине
До висине цене превозне карте у
јавном саобраћају
превозне карте, односно
Неопорезиво до 17.376
До висине утврђене општим
до висине стварних
динара
годишње
актом послодавца
трошкова превоза,
а
највише до 3.476 дин.
До висине цене превозне карте у
Исплата
по овом
основу је
јавном
саобраћају
обавезна, у висини утврђеној
општим актом, односно уговором
о раду код послодавца (члан 118.
тачка 5. Закона о раду)
Не опорезује се до висине
Плаћају се све пореске
превозне карте, односно
обавезе као на зараду
до висине стварних
трошкова превоза, а
највише до 3.476 дин.
до
висине прописане општим
Дневница за службено
Плаћају се све пореске
по овомооснову
јеНеопорезиво
Накнада
исхрану у До
2.086 дин. по дневници
актом,Исплата
односно уговором
раду
путовањеза
у земљи
обавезе као на зараду
обавезна,(члан
у висини
току рада
код послодавца
118. тач.утврђеној
2.
Закона
о раду) актом, односно уговором
општим
о
раду
код
послодавца
(члан
118.
Не опорезује се до
Најмање у висини утврђеној
Дневница за
тачка
5. Закона
о раду)
износа прописаног
посебним
прописима
(члан
118.
службено путовање у
ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ,
НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО
НА СВАКО ОД ЊИХ
иностранство
тачка 3. Закона о раду)
Уредбом о накнади
Неопорезиво до
До висине прописане општим
Дневница за службено
трошкова и отпремнини
и по дневници
2.086 дин.
актом, односно уговором државних
о раду службеника
путовање у земљи
Наиме, по Закону из 2006.
намештеника
код
послодавца
(члан
118.
тач.
2.
године, члан фонда стиче право
(„Сл. гласник”, број 86/07)
Закона о раду)
на повлачење средстава с наврПлаћају се све пореске
Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се
Уплата
Порез
Олакшица
Годишња уштеда
обавезе као наНе
зараду
предвиди
општим
односно
накнада за повећане
(РСД)
(%)
(РСД)
(РСД)
шене 53 године живота, као и
опорезује се до
Најмање
у актом,
висини
утврђеној
Дневница
за
уговором
о
раду
трошкове
рада
на
терену)
износа прописаног
посебним прописима (члан 118.
службено путовање у
могућност да сва средства по5.214
12%
625,68
7.508,16
Уредбом
о накнади
тачка
3.
Закона
о
раду)
иностранство
вуче
одједном
или
путем
проТабела 2: Пример пореске олакшице код уплате максималног
Наиме, по Закону из 2006.
трошкова и отпремнини
неопорезивог износа
грамираних
односно
године, чланисплата,
фонда стиче
право
државних службеника и
на повлачење
средстава
с навр-од
износила је преко 16Уплата
милијардиПорез Из фондова
годиИзменом
Закона
Олакшица је у 2012.
Годишња
уштеда ануитета.
намештеника
(РСД) ост- (%)ни на име
(РСД)
(РСД)
53 годинесеживота,
као ина
ВУКВУК
ПЕРОВИЋ
динара. Просечан принос
приватних пензија,
2011,шене
граница
помера
ПЕРОВИЋ
(„Сл. гласник”, број 86/07)
могућност да сва средства подипл.
правник,
специјалиста
за
дипл.
правник,
специјалиста
за
5.214 фон-12%односно 625,68
7.508,16
варен на укупну имовину
повлачења једнократ58 година,
с
тим
да
је
одједкорпоративно
управљање
корпоративно управљање
вуче одједном или путем [email protected]
Плаћају се све пореске
Закону
о раду, ако се
Теренски додатак (дневна [email protected]
дова, односно FONDex индекс них износа и програмираних номграмираних
могуће исплата,
повући
само
односно
предвиди општим актом, односно обавезе као на зараду
накнада за повећане
износила је преко 16 исплата
милијарди укупно
Из фондова
је у 2012. годиИзменом Закона
од
је 12,62%. Корисника-чланова,
исплаћено
30%ануитета.
од средстава
акумулидинара.
Просечан
принос
остни
на
име
приватних
пензија,
2011,
граница
се
помера
на
уговором
о
раду
трошкове
рада
на
терену)
има око 180.000, што предста- 751,65 милиона динара. Сред- раних у ДПФ-у. Ово решење је
„Сл. гласник РС”, бр. 31/2011 и
варен на укупну имовину фон- односно повлачења једнократ- 58 година, с тим да је одједгласник
бр. 31/2011 и
99/2011
– др. РС”,
закон).
Које лице испуњава формалне услове за „Сл.
вља 10,39% од укупног
броја ства се углавном повлаче много боље јер смисао пензије
дова, односно FONDex индекс них износа и програмираних ном могуће повући само
99/2011
– др.
закон).саставља
Јавни
бележник
јавног бележниКа?
Које лице испуњава
формалне услове за
запослених у Србији
или
2,48%
чим
корисник
испуни
услов,
није
у
једнократном
подизању
је 12,62%. Корисника-чланова, исплата укупно исплаћено 30% од средстава акумулијавнобележничке
исправе
За
јавног
бележника
може
бити
именовано
лице
које
исЈавни
бележник
саставља
јавног бележниКа?
има(подаци
око 180.000,
динара.
раних у ДПФ-у.
решење је у
укупне популације
су штоа предстасредстава,
већ у Ово
коришћењу
најчешће751,65
и премилиона
него што
одеСредпуњава следеће услове:
на српском језику, ћириличможе бити именовано лице које исјавнобележничке
исправе
вља 10,39%анеод укупног
броја пензију.
ства се углавном
повлаче
много
боље јер смисаопериоду.
пензије За јавног бележника
преузети из Статистичког
у државну
То не одгодужем
временском
1) да је држављанин Републике Србије, пословно способан
ним писмом, а на подручјизапослених у Србији или 2,48% чим корисник испуни услов, није у једнократном подизању пуњава следећеиуслове:
на ма
српском
језику, ћириличда има општу здравствену способност;
локалне самоуправе
где је
кса НБС, децембар
2012).
То
је,
вара
природи
добровољних
Ипак,
то
право
задржавају
сви
укупне популације (подаци су а најчешће и пре него што оде средстава, већ у коришћењу у 1) да је држављанин
Републике
Србије,
пословно
способан
писмом, употреби
а на подручји2) да има
диплому правног
факултета
у Републици
Србији и ним
у службеној
језик
нажалост, још увек
релативно
пензијских
фондова.
они дужем
који сувременском
уговор о периоду.
чланству
преузети
из Статистичког
ане- у државну
пензију.Један
То не одгода је положило правосудни
испит и испит за јавног бележ- ма илокалне
писмо националне
мањии
да
има
општу
здравствену
способност;
самоуправе
где је
ксапословања
НБС, децембар 2012).
То је, вара
природи
Ипак, то по
право
задржавају
сви
мали број. Приказ
од разлога
јесте
кратакдобровољних
пери- закључили
Закону
из 2006.
ника;
не, јавнобележничке испраправног факултета у Републици Србији и
у службеној
употреби језик
нажалост,
релативно
фондова. Један Једно
они који
су уговор
о чланству
ДПФ-а у 2012. години
датјош
је увек
у од
уплате ипензијских
мала акумулирана
лице
може
бити ис-2) да има диплому
3) да има најмање пет година радног искуства у правној
ве се састављају на српском
20
мали број. Приказ пословања од разлога јесте кратак пери- закључили по Закону из 2006. да је положило струци
правосудни
испит иправосудног
испит за јавног
и писмо
националне
мањипосле положеног
испита; бележјезику или
на језику и писму
Табели 3.
члан више фонсума, нарочито у случајевима товремено
ДПФ-а у 2012. години дат је у од уплате и мала акумулирана
Једно лице може бити ис- ника;
јавнобележничке
испра4) да је достојно јавног поверења за обављање послова не,националне
мањине. Овде
је
Имовина ДПФ-а
у 3.потпу- где је послодавац
а према члан
свомвише
нахођењу
престао
с дова,
Табели
сума, нарочито
у случајевима
товремено
фонјавногпет
бележника
(лице
недостојно
обављања
послова ве занимљиво
истаћи на
и тосрпском
да за3)
да
има
најмање
година
радног
искуства
у
правној
се
састављају
Имовина
ДПФ-аплаћањем
у потпу- доприноса
где је послодавац
престаосредства
с дова, а према
свом нахођењу
ности је инвестирана
у земљи.
за запосиз једног
фонда
је оно лице које је било осуђено за кривично дело против
кон јавном бележнику даје моструци
после
положеног
правосудног
испита;
језику
или
на
језику
и
писму
ности
је инвестирана
у земљи.
плаћањем
доприноса
за запоссредства
из једног
фонда
Највише је уложено
у државне
лене,
као што
су познати
слуможе
пребацити
у неки
друправног саобраћаја, против службене дужности, као и за
гућност да, на захтев странке,
Највише је уложено у државне лене, као што су познати слу- може пребацити у неки дру- 4) да је достојно
јавног
поверења
за је
обављање
послова
мањине.
Овде је
друго
кривично
дело за које
запрећена казна
од пет го- националне
састави исправу
и на страном
дужничке хартиједужничке
од вредноги фонд.
чајеви НИС-а и ПТТ-а.
хартије од вредно- чајеви НИС-а и ПТТ-а.
ги фонд.
јавног
бележника
обављања
послова
истаћи
и тосудда задина (лице
затворанедостојно
или тежа казна,
коме је одлуком
надлежног занимљиво
језику ако има
својство
сти, обвезнице (48,3%)
и тре-(48,3%) и трести, обвезнице
престао
статус јавног
бележника,
јавнобележничког
преводиоца
за језик
намоје оно лице којеоргана
је било
осуђено
за кривично
дело
против
конског
јавном
бележнику
даје
Табела
3: Упоредни
приказприказ
пословања
ДПФ-а
у 2012.
Табела 3: Упоредни
пословања
ДПФ-а
у 2012. години
години
зорске записе
затим
зорске записе (21,3%),
затим(21,3%),
помоћника, јавнобележничког приправника или адвокакојем саставља исправу и ако је
правног саобраћаја, против службене дужности, као и за
гућност да, на захтев странке,9
у орочене
у орочене депозите
(4,4%),депозите
ак- (4,4%), акБрој Имовина
Имовина
Принос
та, односно коме је због разрешења престала судијска или
исправа намењена за употребу
Број
Принос
чланова (у млн. РСД) (2012)
ције (2,9%), корпоративне обдело за којефункција,
је запрећена
казнатри
одгодине
пет гоисправу и на страном
док не прођу
од дана састави
у иностранству.
чланова (у млн. РСД) (2012) друго кривичнојавнотужилачка
ције (2,9%), корпоративне
обвезнице (1,2%), непокретности
тежа казна,
је функције,
одлукомлице
надлежног
ако има
престанка
статуса, коме
односно
из чијег пона- језику
Посебно
важнасвојство
врста јавнихсудУкупно на нивоу индустрије
179.823
16.011,3
12,62% дина затвора или
везнице (1,2%), непокретности
(0,5%), док се на кастоди
рачу-на нивоу индустрије
сејавног
може основано
закључити
да делатност јавног бе- ског
исправа
јесу јавнобележничУкупно
179.823
16.011,3
12,62% органа престао шања
статус
бележника,
јавнобележничког
преводиоца
за језик на
41.739
4.048,7
12,73%
нима налазило
(0,5%), док се на кастоди
рачу-15,8% средста- Delta Generali Basic
лежника неће обављати у складу са етичким кодексом који
ки записи. Правни послови
9
помоћника,
јавнобележничког
приправника
или
адвокакојем
саставља
исправу
и ако је
ва. Потраживања
износила
Generali
41.739
4.048,7
12,73%
нима налазило 15,8%
средста- су Delta
доноси Комора);
и изјаве који су сачињени у
DeltaBasic
Generali Index
3.552
229,6
12,99%
5,7%, а начин инвестирања је
та, односно коме
је говори,
због разрешења
престала
или оне исправа
за употребу
5) да
пише и чита српски
језик,судијска
а на подручјима
облику намењена
јавнобележничког
зава. Потраживањаприказан
су износила
Raiffeisen
Future
18.030
1.804,4
10,96%
3.552
229,6
12,99% јавнотужилачкајединице
у ДијаграмуDelta
бр. 1. Generali Index
функција,
доксамоуправе
не прођу где
тријегодине
од употреби
дана и у иностранству.
локалне
у службеној
писа, а које је израдио јавни
5,7%, а начин инвестирања
је
Валутна структура
имовиDDOR Garant
61.643
2.842,2
10,98% престанка статуса,
језикодносно
мањине дафункције,
познаје и језик
те мањине;
бележник,
исту
доказну
лице
из чијег понаПосебно имају
важна
врста
јавних
Raiffeisen
18.030
1.804,4
10,96%
не ДПФ-а
године Future
приказан у Дијаграму
бр. на
1. крају 2012.
6) да има или да може доказати да ће обезбедити одговаснагу као да су сачињени у суду
DDOR Garant Dinar
144
2,5
11,34% шања се може основано закључити да делатност јавног беисправа
јесу јавнобележничбила је имовиу корист домаће валуте
Валутна структура
рајуће просторије и опрему за обављање делатности јавног
или пред другим државним орDDOR
Garant
61.643
2.842,2
10,98%
(77,3%), док је у страној валути
ки ганом.
записи.
Правни
послови
Дунав
83.930
6.686,8
13,69% лежника неће обављати
бележника.у складу са етичким кодексом који
У облику
јавнобележне ДПФ-а на крају–2012.
године
еврима – било 22,7% портфои изјаве
који су
сачињени
ничког записа
сачињавају
се, у
DDOR Garant
Dinarпензија
1441.784
2,5
11,34% доноси Комора);
Триглав
80,8
10,14%
била је у корист домаће
валуте
лија (видети
Дијаграм бр. 2).
нарочито,
уговори о имовин- за5)
да
говори,
пише
и
чита
српски
језик,
а
на
подручјима
оне
облику
јавнобележничког
Овакав
начин улагања
омо(77,3%), док је у страној
валути
SoGe Štednja
7.630
177,7
12,32%
Дунав
83.930
6.686,8
13,69%
непосредно сазнао. Тако изда- истинитост онога што се у њој ским односима или споразуми
јединице локалне
самоуправе где је у службеној употреби и
писа, а које је израдио јавни
гућио портфоје високу стопу приноса
– еврима – било 22,7%
та и оверена исправа има снагу потврђује или одређује (чл. 238. о деоби заједничке имовине
SoGe Ekvilibrio
6.376
138,7
12,78%
у 2012. години која је Триглав
износила пензија
да познаје
и језик изврште мањине;
имају
доказну
1.784
80,8
10,14% језик мањинејавне
исправе односно
Закона о парничном поступку,бележник,
супружника
или исту
ванбрачних
лија (видети Дијаграм
бр.
2).
12,62%.
Извор: Преузето из Билтена бр. 2 ДУНАВ ПЕНЗИЈА
6) да има илинеда
може
доказати
да ће обезбедити
као даспоразуми
су сачињени
у суду
или
веродостојне
исправе.
„Сл. гласник одговаРС”, бр. 72/11).снагу
партнера,
о законОвакав начин улагања омоSoGe Štednja
7.630
177,7
12,32%
Јавна исправа
је исправа
коју је Таква
исправа би
била подоб-или
ском
издржавању,
уговори о оррајуће просторије
и опрему
за обављање
делатности
јавног
пред
другим државним
гућио је високу стопу приноса
у
прописаном
облику
издао
нана
за
извршење
ако
су
у
њој
нарасполагању
непокретностиSoGe Ekvilibrio
6.376
138,7
12,78% бележника.
ганом. У облику јавнобележу 2012. години која је износила
длежни државни и други орган значени извршни поверилац и ма, уговори о доживотном иззаписа
сачињавају
у границама својих овлашћења, извршни дужник, предмет, вр-ничког
државању,
уговори
о поклону и се,
12,62%.
Извор: Преузето из Билтена бр. 2 ДУНАВ ПЕНЗИЈА
о имовинкао и исправа коју је у таквом ста и обим испуњења обавезе,нарочито,
поклону зауговори
случај смрти
и друФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
Табела 2: Пример пореске олакшице код уплате максималног
неопорезивог износа
lege artis ● април 2013.
lege artis ● април 2013.
АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ
КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ
ТУМАЧЕЊА
www.legeartis.rs
www.legeartis.rs
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
20
Приватне пензије
или животно
осигурање?
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
4
Радноправни
положај полицијских
службеника
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ИЗ ПРВЕlege
РУКЕ
82
Финансијске
институције
Преглед робе који се одрe­
Битно обележје овог по­
ђује приликом обављања ових ступка јесте и електронска ко­
поступака, свакако је у складу муникација носиоца одобрења
са ниским степеном ризика и Управе царина, што учес­
робе која се на овај начин от­ нике у царинском поступку
Преглед С
робе
који се одрe­
Битно
по­
приморава
да обележје
унапредеовог
своје
према или допрема.
друге
ђује приликом обављања ових ступка јесте и електронска ко­
стране, а с обзиром
на то да се информатичке капацитете и
поступака, свакако је у складу муникација носиоца одобрења
континуирано
раде нашто
њихо­
евентуални са
преглед
ниским обавља
степеном ризика
и Управе царина,
учес­
робе која
се на овај начин
от­одржавању.
нике у царинском поступку
само на граничним
прелазима,
вом
према
или
допрема.
С
друге
приморава
да
унапреде
своје
На крају, подвлачимо да овај
његово трајање је веома кратко
с обзиром на то да се информатичке капацитете и
и једноставностране,
и не апроизводи
поједностављени поступак
евентуални преглед обавља континуирано раде на њихо­
додатне трошкове
овом ос­
подразумева
употребу факту­
вом одржавању.
само напо
граничним
прелазима,
нову (уколикоњегово
је преглед
ра уместоНацаринских
деклара­
трајањезајеову
веома кратко
крају, подвлачимо
да овај
и не производи
поједностављени
нискоризичнуи једноставно
робу уопште
и ција (само
током 2011. поступак
године
додатне трошкове по овом ос­ подразумева употребу факту­
одређен). Следећа
важна по­ на бази овог поступка подне­
нову (уколико је преглед за ову ра уместо царинских деклара­
годност односи
се на брзину
то је
царинских
де­
нискоризичну
робу уопште
и око
ција40.000
(само током
2011. године
обављања ових
процедура,
бу­
мање
што
би
овог него
поступка
подне­
одређен).
Следећа
важнакларација
по­ на бази
годност
односи
се
на
брзину
то
је
око
40.000
царинских
де­
дући да се поступак у суштини то био случај да овај поступак
обављања ових процедура, бу­ кларација мање него што би
обавља само дући
на једном
месту. није примењен). Имајући у
да се поступак у суштини то био случај да овај поступак
Убрзане процедуре
смањују
виду укупан
број не
појући
дне­у
обавља само
на једном месту.
није примењен).
Има
сених царинских
трошкове
82 пословања.
Убрзане процедуре смањују
виду укупан декларација,
број неподне­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
царине
Шта доносе
нова законска
решења?
МАКСИМАЛНА
ЗАРАДА У
ЈАВНОМ
СЕКТОРУ
Радни
односи
МЕЂУ АУ ТОРИМА У ОВОМ БРОЈУ...
мр Мирјана Грбовић, овлашћени актуар, оснивач и дугогодишњи директор
првог пензијског фонда
„Осигуравајућа друштва која нису регистрована за обављање послова добровољног
пензијског осигурања нуде животно осигурање наводећи да је оно исто као и
пензијско.”
Александар Марковић, дипл. правник с вишегодишњим искуством у свим
областима радног права
„Изражавајући правно схватање у образложењу своје одлуке, Уставни суд
заузима и свој правни став, а што је од значаја у поновљеном парничном
поступку.”
Ненад Соврлић, мр правних наука, начелник у Градској управи града Београда
„Уколико трошкове израђивања записника о извршеном увиђају сносе власници
бесправних објеката, то практично значи да ће износ уписа бесправног објекта
премашити најављених 100 евра.”
Ружица Стојиљковић, дипл. економиста, специјалиста за буџетски поступак и буџетску
контролу
„Зарада запосленог може прећи износ максималне зараде за увећање остварено по основу
времена проведеног на раду (минули рад).”
Ненад Цвјетићанин, адвокат, сарадник у настави на Правном факултету
Универзитета Унион у Београду
„Током 2011. године, према подацима Управе за извршење кривичних санкција,
реализовано је 70 извршења казни затвора у кућним условима са електронским
надзором.”
Драгана Станковић-Николић, дипл. правник и сертификовани предавач за
обуку службеника за јавне набавке
„Када му је уложен захтев за заштиту права, наручилац је дужан да о тој чињеници
одмах писменим путем обавести све учеснике у поступку, а исто oбавештење мора
да објави и на Порталу јавних набавки.”
5
lege artis ● април 2013.
Верица Мартић-Ролингер, дипл. правник с вишегодишњим искуством у
привредном праву
„Одлуку о усвајању финансијских извештаја скупштина доноси обичном
већином гласова присутних чланова који имају право гласа по одређеном
питању, уколико већа већина није предвиђена оснивачким актом, односно
статутом друштва.”
www.legeartis.rs
Бојана Амановић, самостални саветник у Одељењу за трговину Министарства
спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
„Први пут се ствара законска основа за надокнаду нематеријалне штете нанете
правном лицу због повреде пословног угледа радњом нелојалне конкуренције.”
У овом броју...
Унакрсни поглед
8
Правно ускрснуће јавног бележништва у Србији
БУЏЕТИ
16
Нова решења за понуђаче и наручиоце у поступцима заштите права по
Закону о јавним набавкама
садржај
23
Закон о утврђивању максималне зараде у јавном сектору
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
6
ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊА
26
Закон о специјалном упису
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
32
Како се обезбедити за старост?
Судски поступци
40
Уставна жалба као моћно средство у области радних односа
46
Алтернативне санкције и алтернативни начини извршења казне
Компанијско право
58
Карактеристике у исплати дивиденди акционарима по годишњем рачуну за
2012. у складу са Законом о привредним друштвима
68
Одлучивање скупштине привредног друштва
ТРГОВИНА
76
Измене и допуне Закона о трговини
РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ
84
Радноправни положај полицијских службеника
92
Унапређење радног законодавства
ПОРТАЛ ЧИТАЛАца
Табеле и узорци
100 Подаци од значаја за рад пословних субјеката
Корисни модели правних аката
www.legeartis.rs
98
Имате питање? Имамо одговор!
104
Споразум о признању кривице
7
107
Жалба на пресуду о прекршају (I)
lege artis ● април 2013.
108 Уговор о ангажовању угоститељских капацитета
115 Почетни ликвидациони извештај
рубрике
3
Уводна реч
4
Из прве руке
5
Међу ауторима у овом броју...
56
Порески календар
83
Kaлендар важења правних аката
96
Преслишавање
103 Календар догађаја
унакрсни поглед
Правно ускрснуће јавног
бележништва у Србији
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
8
Иако је обављање јавнобележничке делатности законским
изменама по други пут одложено у нашем правном систему, важно
је да се на време упознамо са оперативним спровођењем ове
делатности, условима за стицање самог звања, начином полагања
испита, као и с јавнобележничком тарифном политиком
Н
ародна скупштина је по
хитном поступку усвојила Закон о изменама
Закона о јавном бележништву
(„Сл. гласник РС”, бр. 19/2013,
ступио на снагу 28. 2. 2013) који
предвиђа да се обављање јавнобележничке делатности одлаже
до 1. марта 2014. године.
Закон о јавном бележништву први пут је усвојен у
мају 2011. године, с тим што је
предвиђено да његова примена
отпочне 1. септембра 2012. године. У августу 2012. одложена
је примена Закона за 1. март
2013, а потом и за 1. март 2014.
Овакав след поступања чини
се логичним имајући у виду
да није било могуће обезбедити услове за примену
Закона јер је недовољан
број лица положило јавнобележнички испит (55 лица
од планираних 100), а што је
био први услов за расписивање
јавног конкурса и именовање
јавних бележника. Други разлог померања рокова примене закона јесте тај што касни
оснивање јавнобележничке Коморе која је требало да
донесе неопходне подзаконске
акте ради ефикасне примене
закона у пракси. Наиме, било
је предвиђено да јавнобележничка Комора објављује датум
почетка обављања делатности
у „Службеном гласнику Републике Србије”, те да јавни бележник не може да предузима
јавнобележничке радње, нити
сме започети с радом пре дана
који је одређен као датум почетка обављања делатности.
Закон даље предвиђа да јавног
бележника решењем именује
министар, на основу јавног
конкурса, по прибављеном
мишљењу Коморе. Надзор над
јавнобележничком делатношћу треба да врше Министарство правде, надлежни суд и
Комора.
Надлежности јавних
бележника у Србији
Када Закон о јавном бележништву („Сл. гласник РС”, бр.
31/2011, 85/2012 и 19/2013, у
даљем тексту: Закон) ступи на
правну снагу, јавни бележници
у Србији ће обављати следеће
послове:
1. Састављање и издавање
јавне исправе о правним
пословима, изјавама и
чињеницама на којима се
заснивају права
Закон предвиђа да је јавнобележничка исправа она исправа која је сачињена и издата по
овом закону, ако су при њеном
сачињавању и издавању испуњени битни услови форме.
У јавнобележничке исправе
спадају исправе о правним
пословима и изјавама које су
саставили јавни бележници
(јавнобележнички записи),
записници о правним и другим радњама које су обавили
или којима су присуствовали
јавни бележници (јавнобележнички записници) и потврде о чињеницама које су
посведочили јавни бележници
(јавнобележничке потврде) и
нејавне исправе код којих је
јавни бележник оверио потпис
или исправу у целини, односно
оверио аутентичност преписа,
превода или извода (јавнобележничке овере).
Јавни бележник је дужан да
у исправи коју сачињава верно
запише садржину изјава које
су пред њим дате, као и да истинито опише чињенице које је
ВУК ПЕРОВИЋ
дипл. правник, специјалиста за
корпоративно управљање
[email protected]
Које лице испуњава формалне услове за
јавног бележника?
истинитост онога што се у њој
потврђује или одређује (чл. 238.
Закона о парничном поступку,
„Сл. гласник РС”, бр. 72/11).
Таква исправа би била подобна за извршење ако су у њој назначени извршни поверилац и
извршни дужник, предмет, врста и обим испуњења обавезе,
осим ако законом није другачије одређено (чл. 17. ст. 1. Закона о извршењу и обезбеђењу,
9
lege artis ● април 2013.
непосредно сазнао. Тако издата и оверена исправа има снагу
јавне исправе односно извршне или веродостојне исправе.
Јавна исправа је исправа коју је
у прописаном облику издао надлежни државни и други орган
у границама својих овлашћења,
као и исправа коју је у таквом
облику издала, у вршењу јавних овлашћења, друга организација или лице. Она доказује
www.legeartis.rs
За јавног бележника може бити именовано лице које ис­
пуњава следеће услове:
1) да је држављанин Републике Србије, пословно способан
и да има општу здравствену способност;
2) да има диплому правног факултета у Републици Србији и
да је положило правосудни испит и испит за јавног бележ­
ника;
3) да има најмање пет година радног искуства у правној
струци после положеног правосудног испита;
4) да је достојно јавног поверења за обављање послова
јавног бележника (лице недостојно обављања послова
је оно лице које је било осуђено за кривично дело против
правног саобраћаја, против службене дужности, као и за
друго кривично дело за које је запрећена казна од пет го­
дина затвора или тежа казна, коме је одлуком надлежног
органа престао статус јавног бележника, јавнобележничког
помоћника, јавнобележничког приправника или адвока­
та, односно коме је због разрешења престала судијска или
јавнотужилачка функција, док не прођу три године од дана
престанка статуса, односно функције, лице из чијег пона­
шања се може основано закључити да делатност јавног бе­
лежника неће обављати у складу са етичким кодексом који
доноси Комора);
5) да говори, пише и чита српски језик, а на подручјима оне
јединице локалне самоуправе где је у службеној употреби и
језик мањине да познаје и језик те мањине;
6) да има или да може доказати да ће обезбедити одгова­
рајуће просторије и опрему за обављање делатности јавног
бележника.
„Сл. гласник РС”, бр. 31/2011 и
99/2011 – др. закон).
Јавни бележник саставља
јавнобележничке исправе
на српском језику, ћириличним писмом, а на подручјима локалне самоуправе где је
у службеној употреби језик
и писмо националне мањине, јавнобележничке исправе се састављају на српском
језику или на језику и писму
националне мањине. Овде је
занимљиво истаћи и то да закон јавном бележнику даје могућност да, на захтев странке,
састави исправу и на страном
језику ако има својство судског преводиоца за језик на
којем саставља исправу и ако је
исправа намењена за употребу
у иностранству.
Посебно важна врста јавних
исправа јесу јавнобележнички записи. Правни послови
и изјаве који су сачињени у
облику јавнобележничког записа, а које је израдио јавни
бележник, имају исту доказну
снагу као да су сачињени у суду
или пред другим државним органом. У облику јавнобележничког записа сачињавају се,
нарочито, уговори о имовинским односима или споразуми
о деоби заједничке имовине
супружника или ванбрачних
партнера, споразуми о законском издржавању, уговори о
располагању непокретностима, уговори о доживотном издржавању, уговори о поклону и
поклону за случај смрти и други акти за које закон одређује
да морају бити закључени у облику јавнобележничког записа.
унакрсни поглед
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
10
2. Оверавање приватних
или нејавних исправа
Овера исправа које поднесе
странке има смисао потврђивања да су странке правног
посла или странке које дају
изјаву својеручно потписале
исправу или својеручно ставиле свој отисак прста. Ако
се тражи овера нејавне исправе која садржи правни посао,
јавни бележник ће оверити
исправу ако је потпишу све
странке у том правном послу.
Када оверава нејавну исправу,
јавни бележник није одговоран
за њену садржину и није дужан
да утврђује да ли су испуњени услови који су предвиђени
за јавнобележничку исправу.
Јавнобележничку исправу
својеручно потписује јавни бележник, а поред потписа отискује свој печат и штамбиљ што
се сматра овером исправе.
Ако странка не зна да чита
или пише, исправу потписују два пунолетна писмена
и пословно способна сведока
пред којима странка ставља
свој отисак прста. Ако на исправи коју је саставио јавни
бележник нема својеручног
потписа, печата и штамбиља
јавног бележника, таква исправа нема правно дејство јавне
исправе.
У случајевима предвиђеним законом, јавни бележник
нејавној исправи овером даје
правну снагу јавне исправе (солемнизација). Овером нејавне
исправе потврђује се да садржина исправе одговара вољи
странака и да су је странке
својеручно потписале.
Исправа у електронском облику
Закон предвиђа могућност да се исправа сачини и у елек­
тронском облику. Потребан услов јесте да јавни бележник и
странке имају електронски потпис пријављен и депонован
у складу са законом, као и да она буде састављена у елек­
тронском формату који одређује министар посебним актом.
Страна јавнобележничка исправа сачињена само у елек­
тронском облику има, под условом узајамности, својство
јавне исправе кад је то одређено законом државе чији је
јавни бележник саставио исправу и законом РС и може се
користити као јавна исправа само кад је коришћење јавних
исправа у електронском облику предвиђено законом РС. Ис­
праве сачињене у електронском облику стичу пуно дејство
јавнобележничких исправа отискивањем на хартији.
Јавни бележник не оверава
исправу ако је садржина исправе недопуштена по закону,
ако сумња да је њена садржина привидна, да се предузима
ради избегавања законских
обавеза или противправног
оштећења трећег лица, као и
ако је страна у правном послу
из исправе лице за које зна или
је дужан знати да због малолетства или другог законског
разлога не може пуноважно
закључивати правне послове,
изузев ако у поступку овере
учествује законски заступник
тог лица и ако постоје све остале потребне сагласности.
Јавни бележник је овлашћен
да провери да ли се препис јавне
или нејавне исправе слаже са
изворником, ако влада језиком
на коме је исправа написана и
ако му странка поднесе изворник и препис исправе. Јавни
бележник је овлашћен да овери
превод са страног језика ако
истовремено има својство судског преводиоца за језик с кога
се превод врши, а ако се превод
врши на страни језик, онда и за
језик на који се превод врши.
Правила о оверавању, документима потребним за оверу,
уписивању оверених исправа
у књиге јавног бележника и
друга питања везана за овере
исправа која нису уређена законом, ближе се уређују Јавнобележничким пословником.
3. Поверавање послова од
стране суда
Својом одлуком суд може
поступак или предузимање
појединих радњи у поступку
поверити јавном бележнику.
Ако на подручју надлежности суда службено седиште
има више јавних бележника,
послови се поверавају по азбучном реду презимена јавних бележника у именику. У
повереном поступку јавни бележник сходно примењује правила која важе за поступак као
да исти обавља суд или други
надлежни орган, укључујући
4. Чување списа и исправа
Јавнобележничке записе, јавнобележничке записнике и
4а) Депозит
Јавнобележнички депозит има
исто правно дејство, режим и
карактер као и судски депозит.
У јавнобележнички депозит
могу се предати новац, хартије
од вредности изузев серијских
и дематеријализованих, као
и друге исправе које се могу
уновчити, исправе које се не
могу уновчити, списи, рукописи, записи, личне архиве, документи, одликовања, уметнички
предмети, племенити метали,
накит, драгоцености и други
предмети израђени од племенитих метала, када то законом
није забрањено (предмети депозита).
Кад странка предаје новац,
одредиће да ли ће јавни бележник чувати новац у јавнобележничком депозиту или ће га
уложити у банку и под којим
условима, а када предаје хартије од вредности, одредиће да
ли ће овластити јавног бележника да предузима радње ради
очувања, обезбеђења или намирења права из хартије.
Предмети депозита могу се
предати сваком јавном бележнику на територији Републике
Србије. Предмети испуњења
обавезе предају се оном јавном
бележнику који има службено
седиште на територији јединице локалне самоуправе на којој
је место испуњења обавезе,
осим ако разлози хитности или
природа посла не захтевају да
се положе код јавног бележника који има седиште на територији где се ствар тренутно
налази.
Јавни бележник ће одбити
предлог за полагање депозита
ако оцени да нису испуњени
услови за пријем предмета у
депозит због димензија или
својстава предмета, или ако
је предмет опасан за околину или ако депонент пре остављања предмета у депозит
не предујми трошкове чувања
11
lege artis ● април 2013.
Суд не може јавном бележнику поверити послове за које је
надлежан суд по правилима
закона који уређују поступак
извршења и обезбеђења или
други државни орган по законима који уређују надлежност
и поступак пред тим органом.
јавнобележничке потврде јавни бележник је дужан да чува
30 година (у омоту списа), а
потом да преда надлежном органу у складу с прописима о
архивској грађи.
Ако се јавнобележнички
списи и исправе у целости или
делимично изгубе, униште
или оштете, тако да се више не
могу употребљавати, јавни бележник покреће, по службеној
дужности или на захтев странке, поступак за обнављање
списа и исправа.
Када прими одлуку о престанку делатности, јавни бележник је дужан да без одлагања
преда Комори све списе, књиге и другу евиденцију, заједно
с печатом и штамбиљом јавног
бележника, као и новац, хартије од вредности и драгоцености, према стању у којем се
налазе на дан пријема одлуке.
Ако јавни бележник престане с
радом, дужан је да о томе одмах
обавести Комору и да истовремено предузме све потребне
радње ради чувања предмета
који се код њега налазе до ступања на дужност његовог следбеника. У случају смрти јавног
бележника, обавезу предаје
имају законски наследници
јавног бележника.
www.legeartis.rs
и правила о достављању, тражењу правне помоћи и података. У повереном поступку
јавни бележник одлучује решењем. Против решења којим
је јавни бележник окончао
поступак који му је поверен,
странка или треће лице које
учини вероватним свој правни интерес може поднети приговор у року од осам дана од
дана достављања. О приговору
одлучује суд који би по закону
био надлежан за вођење поступка у првом степену.
Суд не може поверити јавном бележнику поступке за које
је надлежан суд по правилима
ванпарничног поступка и то:
1) проглашење несталог лица
за умрло и доказивање смрти;
2) задржавање у здравственој
организацији која обавља делатност у области неуропсихијатрије;
3) лишење и враћање пословне
способности или лишење,
враћање и продужење родитељског права;
4) одређивање накнаде за експроприсану непокретност и
вођење јавних књига и регистара.
унакрсни поглед
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
12
или ако је депоновање предмета законом забрањено. Предмети који се одлажу у депозит
чувају се у обезбеђеном сефу,
складишту или сличној обезбеђеној просторији. Јавни бележник је дужан осигурати
просторије и предмете за случај оштећења, уништења или
нестанка, услед крађе, провале,
пожара, поплаве или последица какве елементарне непогоде, под уобичајеним општим
условима пословања осигурача. Јавни бележник одговара за штету која је наступила
услед штетне радње лица кога
је он одабрао за обезбеђење
просторија, односно за неисправност уређаја којима се те
просторије обезбеђују. Ако је
лице које је оставило предмет,
штету проузроковало намерно
или из крајње непажње, јавни
бележник има регресно право
према том лицу, у року од једне године од када је накнадио
штету. На захтев странке, јавни бележник је дужан да изда
јавнобележничку потврду са
спецификацијом трошкова чувања предмета.
Ако јавни бележник одбије
да преда ствар, депонент или
лице у чију корист је депоновање извршено, могу поднети
жалбу Комори, у року од осам
дана од дана одбијања предаје
ствари. Ако је депоновање извршено у корист одређеног
лица, јавни бележник ће позвати то лице да у одређеном року
прими предмет из депозита.
Ако се то лице не одазове, јавни
бележник ће позвати депонента да у одређеном року прими
предмет из депозита. Ако лице
у чију корист је депоновање
извршено изјави да предмет
не прима, јавни бележник ће
о томе саставити белешку, известити депонента и тражити
да се у одређеном року депонент изјасни да ли ће депозит
наставити, да ли ће променити
лице у чију корист је депоновање извршено или ће преузети предмет. Ако лице у чију
корист је предмет примљен
у депозит или депонент, који
су уредно позвани да преузму
предмет, у року од једне године
од дана пријема уредног позива не преузму предмет из депозита, јавни бележник ће о томе
обавестити основни суд на
чијем подручју има службено
седиште. Уз претходну сагласност суда, јавни бележник ће у
том случају предмет депозита
предати органу одређеном законом или другим прописом
или ће га, по овлашћењу суда,
изложити јавној продаји, а
средства остварена продајом,
по одбитку својих трошкова,
уплатити надлежном органу.
5. Достављање завештања
(тестамента)
Када јавни бележник сазна да је
лице чије се завештање налази
у његовим списима умрло или
је проглашено за умрло, дужан је да надлежном оставинском суду достави изворник
завештања, односно записа о
депоновању завештања у суду,
које је сачинио и да о томе направи забелешку у спису. Комора води посебан регистар
завештања, односно регистар
депонованих завештања који
су сачинили јавни бележници
и на захтев суда доставља податке из тог регистра.
Друга запослена лица
у јавнобележничкој
канцеларији
Поред јавног бележника у
канцеларији могу радити дипломирани правници као јавнобележнички помоћници и
јавнобележнички приправници ако су при том уписани у
именик који води Комора.
Јавнобележнички помоћник се својим радом оспособљава за вршење послова
јавног бележника. Јавнобележнички помоћник може да
обавља све послове у име јавног
бележника код кога ради, осим
да саставља јавнобележничке
записе и врши солемнизацију
приватне исправе. Помоћник
потписује јавнобележничке записнике, с напоменом да потписује за јавног бележника код
кога ради. Послови које у оквиру свога делокруга обављају
помоћници имају исто правно
дејство као да их је непосредно
обавио јавни бележник.
Јавнобележнички приправници се својим радом
оспособљавају за полагање
јавнобележничког испита и за
самостално обављање послова
јавног бележника. Приправнику почиње да тече приправнички стаж од дана његовог
уписа у именик и може трајати
најдуже три године.
Ако се јавни бележник налази на годишњем одмору, на
боловању, ако је изабран или
Јавнобележнички испит
мора се извршити најкасније
у року од три месеца од дана
наступања услова за именовање вршиоца дужности јавног
бележника.
Поред јавнобележничких
помоћника и јавнобележничких приправника, јавни бележник може имати потребно
административно особље за
обављање других послова који
нису изричито у надлежности
јавног бележника. Минимални
износ зараде административног особља одређује Комора
својим актом.
Јавни бележник и лица која
су запослена код њега у канцеларији дужна су да чувају као
тајну податке које су сазнали
у обављању делатности, осим
ако из закона, воље странака
Јавни бележник има право на
награду за свој рад и накнаду
трошкова насталих у вези са
обављеним послом, у складу с
Јавнобележничком тарифом.
Јавнобележничку тарифу утврђује министар по прибављеном мишљењу Коморе.
Урађен је Нацрт јавнобележничке тарифе (видети оквир)
који предвиђа да се награда за
обављени посао утврђује према вредности предмета, утрошеном времену или у сталном
износу. Основ за одређивање
вредности награде јавног бележника јесте стварна тржишна вредност ствари, односно
права које је предмет правног
посла, без одбијања дугова
везаних за ту ствар, односно
право. Забрањени су споразуми са странком којима
се одређује већа награда
од оне која је прописана
тарифом. Јавни бележник је
13
lege artis ● април 2013.
именован на неку јавну функцију, ако му је изречена казна
затвора до шест месеци, односно привремена забрана
обављања послова или је иначе
дуже време спречен да обавља
своју делатност, у обављању
послова замењује га јавнобележнички заменик. Јавнобележнички заменик може бити
други јавни бележник или јавнобележнички помоћник.
Ако јавни бележник умре,
буде суспендован, лишен
пословне способности, лишен статуса или се одрекне
обављања делатности, Комора ће по службеној дужности
одредити вршиоца дужности
између суседних јавних бележника или помоћника. Именовање новог јавног бележника
Награда за
рад и накнада
трошкова
www.legeartis.rs
Јавнобележнички испит може да полаже лице које је завр­
шило правни факултет и има најмање две године радног
искуства на правним пословима у јавнобележничкој канце­
ларији, суду или адвокатури, односно три године радног ис­
куства на другим правним пословима.
Захтев за полагање јавнобележничког испита подноси се
Министарству правде. Министарство је дужно да утврди да
ли лице испуњава услове за полагање испита, о чему доноси
решење које је коначно.
Јавнобележнички испит се полаже писмено и усмено. У
писменом делу испита се проверава знање у сачињавању
јавнобележничких исправа (форме и садржине) и позна­
вање правних института у вези с јавнобележничком делат­
ношћу. На усменом делу се проверава практично знање
познавања правних института у вези с јавнобележничком
делатношћу. Испит се полаже пред испитном комисијом коју
образује министарство. Комисија се састоји од шест члано­
ва, а једног кандидата проверавају три члана комисије. О
положеном јавнобележничком испиту издаје се уверење у
року од 30 дана од дана положеног испита.
или садржине правног посла не произлази нешто друго.
Странке могу јавног бележника ослободити чувања јавнобележничке тајне. Обавеза
чувања јавнобележничке тајне је трајна и постоји и након
престанка делатности јавног
бележника, односно престанка
запослења код јавног бележника. Делатност јавног бележника престаје смрћу, кад наврши
65 година живота, писменим
отказом или разрешењем (одлуку о престанку делатности
доноси министар).
унакрсни поглед
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
14
овлашћен да на основу закона,
независно од награде и накнаде трошкова, странци наплати
таксу за обављену услугу која
представља јавни приход. Поред награде и накнаде трошкова за обављени посао које је
дужан да обрачуна у складу с
тарифом, јавни бележник је дужан да странкама обрачуна и
утврђени порез на додату вредност (ПДВ). Плаћање награде за рад и накнаде трошкова
врши се одмах по обављеном
послу, а јавни бележник може
тражити и да странка плати
предујам у моменту преузимања посла.
Јавни бележник је дужан да
у сваки јавнобележнички спис
унесе јавнобележничку потврду о висини награде. Јавни
бележник није дужан да изда
јавнобележничку исправу ако
странка није уредно платила таксу, накнаду и награду у
складу с тарифом.
Уместо закључка
Јавни бележник је дужан да
накнади сву штету коју је проузроковао странци у обављању
делатности. Он одговара за
сваку штету коју су проузроковали јавнобележнички приправник и јавнобележнички
помоћник, као и административно особље које ради у његовој канцеларији. Држава не
одговара за штету коју проузрокује јавни бележник. Пре почетка рада, јавни бележник је
дужан да закључи уговор о осигурању за штету коју би могао
проузроковати обављањем делатности. Осигурање обухвата
Извод из Нацрта
јавнобележничке тарифе
За састављање јавнобележничке исправе рачуна се вред­
ност правног посла и од тога зависи награда јавног бележ­
ника која може да износи:
Вредност правног посла
Награда
Награда
од дин.
до дин.
у бодовима у динарима
0100.000 50 7.500
100.001
500.000
150
22.500
500.001 1.000.000
300
45.000
1.000.001
5.000.000
400
60.000
5.000.001 10.000.000
500
75.000
10.000.001
30.000.000
700
105.000
30.000.001
50.000.000
1.000
150.000
50.000.001
80.000.000
1.200
180.000
80.000.001 100.000.000
1.500
225.000
● за сачињавање записа о тестаменту, поравнању и брач­
ног уговора награда не може бити мања од 30.000 динара;
● за присуствовање оснивачкој, односно другој скупштини
акционарског друштва, награда се рачуна према вредности
капитала и она може да износи од 120.000 до 450.000 дина­
ра; ако јавни бележник присуствује скупштини дуже од три
сата, припада му додатна награда за сваки започети сат од
по 15.000 динара;
● награда за оверу сваке странице извода из пословних
књига износи 1.200 динара, а за оверу изван канцеларије
2.250 динара;
● награда за оверу потписа на једном примерку исправе
износи 3.000 динара;
● за преузимање, чување, предају новца, хартија од вред­
ности, драгоцености и др. награда износи и обрачунава се
према вредности предмета и она може да износи од 7.500
до 105.000 динара;
● за посао који јавни бележник на захтев странке у хит­
ним случајевима обави изван утврђеног радног времена
или нерадним даном и празником, награда се повећава за
25% од награде утврђене тарифом, а за посао који на зах­
тев странке јавни бележник из оправданих разлога обави
изван јавнобележничке канцеларије, награда се повећава
за 6.000 динара, за сваки започети сат одсуства из канце­
ларије.
и осигурање од одговорности
за радње јавнобележничког заменика, помоћника, приправника и других лица која раде
код јавног бележника. Овакво
законско решење представља
помак у односу на досадашњу
праксу где судови и локална самоуправа нису имали обавезно
осигурање за евентуалну штету која је могла да наступи приликом обављања делатности.
Коначно, када Закон ступи на правну снагу јавни
бележници ће преузети комплетну надлежност судова и
општина, што ће, свакако, знатно побољшати квалитет услуга и ефикасност у обављању
правних административних
послова.
www.legeartis.rs
15
lege artis ● април 2013.
Нова решења за понуђаче
и наручиоце у поступцима
заштите права по Закону о
јавним набавкама
буџети
У сусрет почетку примене новог Закона о јавним набавкама потребно
је да се упознамо с новим законским решењима у погледу заштите
права и јавног интереса у поступцима јавних набавки
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
16
Н
ови Закон о јавним на­
бавкама, објављен у „Сл.
гласнику РС”, бр. 124/12
од 29. 12. 2012. године, а који
је ступио на снагу 6. јануара
2013, почиње да се примењује
1. априла 2013. године. У су­
срет почетку његове примене
потребно је да се упознамо с
новим законским решењима у
погледу заштите права и јавног
интереса у поступцима јавних
набавки, будући да у вези с тим
има много питања и недоуми­
ца. Ко и на који начин одлучује
о заштити права? Какав је по­
ступак у коме се одлучује? Које
су новине у погледу рокова за
доношење предметних одлу­
ка, као и да ли је нови закон
учинио нешто на бржем окон­
чању саме процедуре? Да ли је
висина републичке админи­
стративне таксе коју уплаћују
понуђачи (потенцијални под­
носиоци захтева) повећана? Да
ли су прописани нови рокови
за благовремено подношење
захтева за заштиту права?
Сходно законским ре­
шењима Републичка комисија
за заштиту права у поступку
јавне набавке самосталан је
и независан орган Републике
Србије који обезбеђује зашти­
ту права у поступцима јавних
набавки. За разлику од ранијих
лоших законских решења, када
је ово тело било саставни део
Управе за јавне набавке, ново
законско решење у складу je
са европским директивама и
упоредном праксом земаља у
региону, што обезбеђује да се
заштита права одвија само­
стално од стране независног
тела. Ово независно тело има
свој печат са статусом правног
лица са седиштем у Београду,
Немањина 22–26. Финансијска
средства за рад овог тела обез­
беђују се сваке године у буџету
Републике Србије.
Републичка комисија има
председника и шест чланова
које на период од пет година,
након спроведеног јавног кон­
курса, бира Народна скупшти­
на. Тренутно је у току нови
избор председника и чланова
Републичке комисије путем
јавног конкурса, јер почетком
примене новог Закона о јавним
набавкама престаје мандат
председника и чланова Репу­
бличке комисије изабраних
у складу са одредбама старог
закона („Сл. гласник РС”, број
116/08).
Републичка комисија с
председником и новим члано­
вима ступа на дужност даном
почетка примене новог закона,
односно 1. априла 2013. године.
Задаци и послови из на­
длежности Републичке ко­
мисије сложени су, обимни и
одговорни. У Србији, према
ста­ти­с тичким подацима, има
око 12.000 наручилаца и око
80.000 потенцијалних понуђа­
ча. Број уложених захтева за
заштиту права се из године у
годину стално повећава.
Према подацима са званич­
ног сајта Републичке комисије
за за­штиту права видимо да се
број предмета са 654, колико их
је било у 2008. години, повећао
на 1.622 примљена предмета
у 2012. години. Што се тиче
решених предмета, у 2008. го­
дини је решено 675, а 2012.
ДРАГАНА С ТАНКОВИЋ-НИКОЛИЋ
дипл. правник и сертификовани предавач
за обуку службеника за јавне набавке
[email protected]
7) контролише спровођење
својих одлука;
8) изриче новчане казне нару­
чиоцу и одговорном лицу на­
ручиоца;
9) поништава уговор о јавној
набавци;
10) води првостепени прекр­
шајни поступак;
11) покреће поступак за ут­
врђивање ништавости уговора
о јавној набавци;
12) сарађује с другим институ­
цијама;
13) обавља и друге послове у
складу са законом.
Садржина захтева за заштиту права
Садржина захтева за заштиту права састоји се од 7 обавезних елемената који су потпуно исти као што је то било предвиђено и старим законом, па тако захтев за заштиту права
мора да садржи:
1) назив и адресу подносиоца захтева и лице за контакт;
2) назив и адресу наручиоца;
3) податке о јавној набавци која је предмет захтева, односно
податке о одлуци наручиоца која се оспорава;
4) наводе о повредама прописа;
5) чињенице и доказе којима се повреде доказују;
6) потврду о уплати Републичке административне таксе;
7) потпис подносиоца захтева.
Како изгледа нови
поступак заштите
права у поступцима
јавних набавки?
Захтев за заштиту права може
да поднесе понуђач, подно­
силац пријаве, кандидат или
свако заинтересовано лице.
У име ових лица, захтев за
заштиту права може да поднесе и пословно удружење
по овлашћењу, а што по ста­
ром закону није био случај.
Захтев за заштиту права могу
да поднесу и државни органи,
као што су: Управа за јавне
набавке, Државна ревизорска
17
lege artis ● АПРИЛ 2013.
У односу на стари закон, нови
Закон о јавним набавкама је
овом независном телу пове­
рио 6 надлежности више, па
се очекује да Републичка коми­
сија буде темељ и ослонац зако­
ните примене нових законских
решења.
Једна од посебних новина у
раду ове државне комисије јес­
те и она по којој ће комисија
по новом Закону образовати и водити листу вештака
који ће у појединим случаје­
вима учествовати у раду ко­
мисије. На листу вештака ове
комисије може бити уписано
лице које је уписано у регистар
сталних судских вештака и које
је положило испит за службе­
ника за јавне набавке. То значи
да се листа оних који морају
положити испит за службе­
ника за јавне набавке увећава,
што доприноси већој профе­
сионализацији свих учесни­
ка у поступку јавне набавке.
Накнаду трошкова и награду
вештаку плаћа она страна у
поступку која је захтевала ње­
гово ангажовање, према посеб­
ној тарифи коју ће утврдити
Републичка комисија. Вештак
даје мишљење у складу с пра­
вилима струке, али нема право
гласа у доношењу одлука Репу­
бличке комисије.
За свој рад, ова комисија од­
говара Народној скупштини о
чему два пута годишње дос­
тавља шестомесечни извештај.
www.legeartis.rs
било их је 1.700. С тим у вези,
посматрајући рад Републичке
комисије у претходном перио­
ду од четири године, можемо
закључити да је она знатно по­
бољшала резултате рада што се
огледа и у броју одлука које је
донела.
По новом закону, рад Репу­
бличке комисије разврстан је
у оквиру тринаест надлежности, па тако она:
1) доноси одлуке о захтеву за
заштиту права;
2) одлучује о закључењу угово­
ра у случају сукоба интереса;
3) одлучује о жалби против за­
кључка наручиоца или Управе
за јавне набавке;
4) доноси одлуке о предлогу
наручиоца да иако је поднет
захтев за заштиту права нару­
чилац настави с поступком;
5) доноси одлуке о предлогу
подносиоца захтева да се за­
брани извршење уговора о јав­
ној набавци;
6) одлучује о трошковима по­
ступка заштите права и трош­
ковима припреме понуда;
буџети
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
18
институција, јавни правобра­
нилац и грађански надзорник.
За разлику од старог закона,
по којем је заштита права била
двостепена, захтев за заштиту права се по новом закону
подноси одмах Републичкој
комисији за заштиту права,
а преко наручиоца. То значи
да се захтев предаје наручио­
цу, а насловљава Републичкој
комисији за заштиту права. Да
би се, међутим, остварила кон­
тролна функција која се односи
на рад наручиоца, истовремено се примерак захтева за
заштиту права доставља и
на адресу Републичке комисије за заштиту права. Не дос­
тавља се копија захтева, какво
је решење било заступљено у
старом закону, већ примерак
оригинала. На овај начин за­
конописац је покушао да убрза
процедуру доношења законите
и коначне одлуке у поступку
јавне набавке, што доприноси
економичности и ефикасности
саме процедуре.
Захтев за заштиту права
може се поднети у току целог
поступка јавне набавке, про­
тив сваке радње наручиоца. То
значи да се захтевом за заштиту
права може оспоравати позив
за подношење понуда, врста
изабраног поступка јавне на­
бавке, конкурсна докумен­
тација, поступак отварања
понуда, записник о отварању
понуда, записник о прегова­
рању, сâм поступак прегова­
рања, било која одлука након
поступка отварања понуда и сл.
Нови рокови за
улагање захтева
Захтев за заштиту права којим
се оспорава врста поступка,
садржина позива и конкурсне
документације мора примити
наручилац најкасније седам
дана пре истека рока за подно­
шење понуда. Дакле, овде је на
снази изузетак случаја када се
не примењују одредбе Закона
о општем управном поступ­
ку („Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97,
31/01 и „Сл. гласник РС”, бр.
30/10), већ теорија пријема
према којој није битно на који
начин је захтев за заштиту
права послат, већ је битно да
је он примљен на писарници
наручиоца најкасније седмога
дана пре истека рока за отва­
рање понуда. У овом случају
треба водити рачуна не само о
датуму предаје захтева већ и о
томе у колико часова се захтев
предаје јер се благовременост
рачуна с обзиром на датум и
време истека рока за предају
понуда. Наведени рок се не
односи на поступак јавне на­
бавке мале вредности. Нови
закон утврдио је краћи рок
за поступак јавне набавке
мале вредности и он изно­
си три дана пре истека рока за
подношење понуда без обзира
на начин достављања.
Први пут се овим законом
утврђују различити рокови
улагања захтева за заштиту
права у зависности од врсте
поступка. Уложен захтев за
заштиту права узрокује застој
у процедури, односно застој
рока за подношење понуда све
док се не донесе коначна од­
лука по уложеном захтеву за
заштиту права.
Након доношења једне од
одлука наручиоца у поступку,
на пример, одлуке о додели
уговора, одлуке о обустави по­
ступка или др., рок за подно­
шење захтева за заштиту права
јесте десет дана од дана прије­
ма такве одлуке наручиоца, а
у поступку јавне набавке мале
вредности рок је пет дана од
дана пријема одлуке. Посебан
рок предвиђен је у преговарач­
ком поступку без објављивања
позива за подношење понуда и
он износи десет дана, а рачуна
се од дана објављивања одлуке
о додели уговора на Порталу
јавних набавки који води, ор­
ганизује и администрира Упра­
ва за јавне набавке.
Када му је уложен захтев за
заштиту права, наручилац је
дужан да о тој чињеници од­
мах писменим путем обавести
Захтев за заштиту права се по новом закону
подноси одмах Републичкој комисији за
заштиту права, а преко наручиоца.
Републичка комисија одлучује решењем
у следећим случајевима:
Које су последице
поднетог захтева за
заштиту права?
Поднети захтев задржава све
даље активности наручио­
ца у конкретном поступку
јавне набавке, односно има
супсидијарно дејство све до
доношења коначне одлуке о
поднетом захтеву. Изузетак од
овог правила јесте преговарач­
ки поступак по хитности или
ако Републичка комисија на
предлог наручиоца из оправда­
них разлога одлучи другачије.
То су случајеви када би супси­
дијарно дејство захтева про­
узроковало велике тешкоће у
раду наручиоца које су несраз­
мерне вредности јавне набавке
или би знатно угрозиле инте­
рес Републике.
Нови рок за допуну је
два дана и то значи да уколи­
ко наручилац прими захтев за
заштиту права који не садржи
све податке (видети оквир), на­
ручилац ће без одлагања поз­
вати подносиоца захтева да у
преклузивном року од два дана
допуни свој захтев у складу са
законом. По старом закону рок
за допуну био је за један дан
дужи. И овде видимо да законо­
писац жели да убрза процеду­
ру заштите у складу с начелом
ефикасности поступка.
Најчешћи случај непотпуног захтева у пракси јесте онај
у коме се захтев подноси без
уплате Републичке административне таксе. Када подно­
силац прими позив за допуну,
он мора уплатити таксу или
допунити захтев из неких дру­
гих разлога и тако га учинити
19
lege artis ● АПРИЛ 2013.
све учеснике у поступку, а исто
oбавештење мора да објави
и на Порталу јавних набав­
ки. Овде имамо далеко већу
транспарентност него што
је то било по старом закону.
Рок за објаву обавештења јесте
два дана од дана пријема захте­
ва за заштиту права.
www.legeartis.rs
1) усваја захтев за заштиту права и у целини или делимично
поништава поступак јавне набавке;
2) одбија захтев за заштиту права као неоснован;
3) потврђује или поништава закључак наручиоца;
4) потврђује или поништава закључак Управе за јавне набавке;
5) усваја или одбија предлог наручиоца да се закључи уговор и у случају сукоба интереса;
6) усваја или одбија предлог наручиоца да захтев за заштиту
права не задржава даље активности наручиоца;
7) изриче новчане казне;
8) поништава уговор;
9) одлучује у прекршајном поступку.
потпуним. Ако подносилац
захтева у року од два дана не
поступи у складу с позивом за
допуну, наручилац ће такав за­
хтев одбацити закључком као
непотпун. Против закључка
наручиоца подносилац захтева
може у року од три дана од дана
пријема закључка поднети
жалбу Републичкој комисији,
док копију жалбе истовреме­
но доставља наручиоцу. Ово
решење било је на исти начин
регулисано и по старом закону.
По пријему захтева за
заштиту права, наручилац
проверава да ли су испуњене
процесне претпоставке за на­
ставак поступка. Првенстве­
но проверава благовременост
захтева, као и да ли је подно­
силац захтева лице које има
активну легитимацију. Ако
ове две процесне претпоставке
нису испуњене, наручилац до­
носи закључак о одбацивању
захтева. И на овај закључак
подносилац захтева може уло­
жити жалбу у року и на начин
као у претходно описаном слу­
чају (због непотпуног захте­
ва). Уколико су све процесне
претпоставке испуњене да се
може мериторно одлучивати о
поднетом захтеву, наручилац
може поступити на следећа два
начина:
1) Први је да донесе решење
о усвајању захтева за зашти­
ту права, уколико сматра да
је исти основан, те поништи
поступак јавне набавке у це­
лини или делимично. Рок за
доношење овога решења је пет
дана од дана пријема уредног
захтева. Када донесе овакво
буџети
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
20
решење наручилац има још три
дана да решење достави под­
носиоцу захтева, понуђачима
и Републичкој комисији. Овде
имамо укупно осам дана за
доношење и достављање
одлуке наручиоца, што је
за два дана мање него по
старом закону. Поред начела
економичности, такође је за­
ступљена и повећана транспа­
рентност јер се одлука о
поднетом захтеву у првом сте­
пену поред подносиоца захтева
доставља и свим понуђачима и
Републичкој комисији, што по
старом закону није био случај.
Други учесници у поступку
били су само обавештени да је
уложен захтев, али нису знали
шта се њиме оспорава нити су
могли да виде садржај одлуке
наручиоца по том захтеву. Но­
вим законом овај проблем је
отклоњен па је транспарентност у овом делу поступка
подигнута на знатно виши
ниво;
2) Други начин на који се на­
ручилац може одлучити када
прими захтев за заштиту пра­
ва јесте да уколико сматра да
је захтев неоснован одговор
на захтев и комплетну доку­
ментацију из поступка јавне
набавке достави Републичкој
комисији на одлучивање о за­
хтеву за заштиту права. Рок за
овакво поступање је пет дана.
Наручилац има још три дана
од дана када је доставио пред­
мет Републичкој комисији да
о томе писмено обавести под­
носиоца захтева. Овде видимо
да уколико наручилац сматра да је захтев неоснован,
он нема право да донесе
решење о одбијању захтева као што је то могао по
старом закону. Једино што
наручилац може то је да образ­
ложи свој одговор на захтев и
да у њему наведе чињенице и
доказе којима ће убедити Ре­
публичку комисију за заштиту
права да заузме став о захтеву
који и наручилац има. Од до­
бро образложеног одговора на
захтев умногоме ће зависити
одлука Републичке комисије.
Осим тога, можемо приметити
да су рокови за поступање
наручиоца сведени на кратак рок од пет дана, те уколико
наручилац не поштује тај рок
Републичка комисија ће му у
домену својих новоустановље­
них овлашћења изрећи новча­
ну казну у износу од 80.000 до
1.000.000 динара и одговорном
лицу наручиоца (директору
или сл.) у износу од 20.000 до
80.000 динара. Ову новчану
казну изриче веће Републичке
комисије које одлучује о подне­
том захтеву за заштиту права.
Наведено решење Републичка
комисија ће објавити на својој
интернет страници, где ће бити
јавно доступан списак свих
наручиоца који не поштују од­
редбе закона због чега им је из­
речена новчана казна.
Такса и трошкови поступка
Ако желе да се боре за остваривање својих права као подносиоци захтева, потенцијални понуђачи морају платити већу
административну таксу по новом Закону о јавним набавкама.
Такса се уплаћује на рачун буџета Републике Србије, број
840-742221843-57, и то у следећим износима:
1) 15.000 динара у поступку по жалби на закључак Управе
за јавне набавке;
2) 40.000 динара у поступку јавне набавке мале вредности и
преговарачком поступку без објављивања позива;
3) 80.000 динара ако се захтев за заштиту права подноси пре
отварања понуда или ако је процењена вредност јавне набавке или понуђена цена понуђача коме је додељен уговор
већа од 80.000.000 динара;
4) 0,1% процењене вредности јавне набавке, односно понуђене цене понуђача коме је додељен уговор, ако је та
вредност већа од 80.000.000 динара.
О трошковима поступка одлучује Републичка комисија.
Новину представља и то што по новом закону Републичка комисија може, уколико је захтев за заштиту права делимично
усвојен, терет трошкова поделити на наручиоца и подносиоца захтева сразмерно усвојеном захтеву за заштиту права.
Када му је уложен захтев за заштиту права,
наручилац је дужан да о тој чињеници одмах
писменим путем обавести све учеснике у
поступку, а исто oбавештење мора да објави
и на Порталу јавних набавки.
се у просторијама Републичке
комисије. Јавност може бити
искључена само у одређеним
случајевима ради заштите
пословне тајне или заштите
података у смислу закона којим
се уређује тајност података. О
току и садржају усмене распра­
ве сачињава се записник.
Које мериторне
одлуке може донети
Републичка комисија
по новом Закону о
јавним набавкама?
Републичка комисија одлучује
у границама поднетог захтева
за заштиту права и дужна је
да се изјасни о свим наводима
подносиоца захтева, као и о по­
вредама које подносилац није
знао, а које су утицале на одлу­
ку наручиоца.
Републичка комисија је до
сада у својим одлукама често
третирала само делове захтева,
а о неким наводима није се ни
изјашњавала, јер је сматрала
да не би утицали на доношење
другачије одлуке. По новом
Закону, комисија ће морати
да дâ одговоре на сва спорна питања у конкретном
поступку јавне набавке,
што ће помоћи да се установи
21
lege artis ● АПРИЛ 2013.
комисија може да изврши увид
у осталу документацију код
странака у поступку.
Сва лица и органи дужни
су да поступе у року који је
захтевом одредила Републич­
ка комисија. Уколико понуђач
или наручилац не поступи по
захтеву Републичке комисије,
комисија ће донети одлуку на
основу расположиве докумен­
тације.
Наручиоцима у случају
непоступања по захтеву пре­
ти новчана казна у износу од
80.000 до 1.000.000 динара.
Иста казна је прописана и за
непоштовање рокова које је од­
редила Републичка комисија.
Новина у поступку доно­
шења одлука јесте и та да
странке могу предложити
одржавање усмене расправе. Ова могућност није по­
стојала по старом закону. Први
пут се новим законом уводи
могућност одржавања усмене
расправе коју понуђач може
предложити у самом захтеву
за заштиту права а наручилац
у одговору на захтев.
О поднетом предлогу за
усмену расправу одлучује Ре­
публичка комисија. Усмена
расправа је јавна и одржава
www.legeartis.rs
Након пријема захтева за
заштиту права од наручиоца,
Републичка комисија има рок
три дана да утврди да ли су ис­
пуњене процесне претпоставке
за одлучивање по поднетом за­
хтеву и то: да ли је захтев благо­
времен; да ли га је поднело лице
које има активну легитимацију,
да ли захтев садржи све подат­
ке у складу за законом. Уколико
Републичка комисија за зашти­
ту права утврди да захтев није
потпун, позваће подносиоца
захтева да допуни свој захтев
у року од два дана. Уколико
Републичка комисија утврди
да је захтев неблаговремен, да
га је поднело лице које нема
активну легитимацију или да
подносилац захтев није допу­
нио у складу и року с позивом
за допуну захтева, Републичка
комисија ће такав захтев одба­
цити закључком.
Након испитивања процес­
них претпоставки Републичка
комисија може пре доношења
коначне одлуке да тражи до­
датну документацију, податке,
објашњења и мишљења од на­
ручиоца, подносиоца захтева,
Управе за јавне набавке и дру­
гих учесника у поступку кон­
кретне јавне набавке. Такође,
буџети
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
22
добра пословна пракса и зауз­
му заједнички ставови по мно­
гим питањима. Републичка
комисија може, по новом за­
кону, и ван оквира захтева да
по службеној дужности цени
да ли је покренута одговарајућа врста поступка или
није, да ли су прекршене одредбе закона због којих се
уговор може поништити или
је уговор ништав. Комисија се
овим питањем може бавити чак
иако је подносилац захтева по­
вукао свој захтев, што по ста­
ром закону није било могуће.
Републичка комисија има
дуже рокове за одлучивање у односу на стари закон
и они износе двадесет дана
од дана пријема уредног
захтева за заштиту права, а
најкасније у року од триде­
сет дана од дана подношења
уредног захтева за заштиту
права. Овде треба правити
разлику између речи пријем
и подношење, јер су у питању
радње чији су актери различи­
ти (наручиоци и подносиоци
захтева). Републичка комисија
рок може продужити из на­
рочито оправданих разлога за
петнаест дана.
Рок за доношење одлуке по
жалби је осам дана, као што је
било регулисано и по старом
закону.
Одлука Републичке коми­
сије је коначна, јер се против
ње не може уложити жалба.
Једина могућност за оспора­
вање одлуке Републичке коми­
сије јесте покретање управног
спора тужбом пред Управним
судом у року од тридесет дана
од дана пријема одлуке.
Нови Закон о јавним набав­
кама дао је први пут посебна
овлашћења Републичкој
ко­ми­сији која она до сада
никада није имала. Члано­
ви Републичке комисије могу
спроводити најављене или
не­на­јављене контроле код на­
ручиоца, о чему се саставља
записник. При контроли ов­
ла­шће­ни су да изврше преглед
и копирају документацију, за­
печате пословне просторије и
документацију за време кон­
троле, узимају изјаве од пред­
ставника наручиоца и других
запослених код наручиоца.
Републичка комисија ће по
службеној дужности пазити и
на злоупотребе улагања захте­
ва за заштиту права подноси­
лаца захтева. Установљена је
законска претпоставка за
несавесне понуђаче да ако
су, у периоду од шест месеци непрекидно, три захтева
за заштиту права одбијена
сматра се да је подносилац
захтева злоупотребио захтев за заштиту права, осим
ако у поступку пред Репу­
бличком комисијом не докаже
супротно. За злоупотребу за­
хтева за заштиту права изричу
се новчане казне.
Из свега изложеног може­
мо закључити да ће применом
новог Закона о јавним набав­
кама поступак заштите права
бити скупљи, али истовремено
транспарентнији, ефикаснији
и под већим надзором и кон­
тролом релевантних органа.
Смешна страна адвокатуре
Најстарија професија
Расправљали хирург, инжењер и адвокат о томе чија је професија најстарија.
Хирург самоуверено каже: „Сви знамо како је Бог од Адамовог ребра створио Еву.
Очигледно је да је медицина прва настала.”
Инжењер, наравно, има своју теорију: „Да, али је, пре тога, Бог из хаоса створио
небо и земљу, и то за мање од недељу дана. Морате се сложити с тим да је то било
ремек-дело инжењеринга и да то чини ову професију старијом и од медицине.”
Адвокат ће на то, задовољно се смејући: „А, шта мислите, ко је створио хаос?”
РУ ЖИЦА С ТОЈИЉКОВИЋ
специјалиста за буџетски поступак и буџетску контролу, са
дугогодишњим радним искуством на пословима израде
прописа и њихове примене у области буџетског система
[email protected]
Закон о утврђивању
максималне зараде у јавном
сектору
Иако је Министарство финансија и привреде донело одговарајуће
Упутство о примени овог закона, у пракси ипак постоје одређене
недоумице у вези с његовим спровођењем
Законом је утврђена максимална зарада у јавним агенцијама, организацијама на
које се примењују прописи о
јавним агенцијама, организацијама обавезног социјалног
осигурања, јавним предузећима чији је оснивач Република
Србија, аутономна покрајина
или јединица локалне самоуправе, правним лицима над
којима Република Србија, аутономна покрајина односно
јединица локалне самоуправе
средства чине више од 50%
укупних прихода остварених
у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују
прописи о јавним агенцијама.
Полазећи од дефиниције
корисника јавних средстава из
Закона о буџетском систему,
произлази да се Закон не
примењује на плате запослених директних и индиректних корисника, и то: у
органима и организацијама
Републике Србије, органима
и службама аутономне покрајине и јединица локалне
самоуправе, правосудним
органима, установама из области јавних служби (установе из области образовања,
дечје заштите, здравства,
културе, физичке културе,
социјалне заштите). Плате
ових корисника утврђене су
посебним законима.
Осим наведеног, у члану 1.
Закона утврђено је да се одредбе Закона не примењују
ни на следеће запослене у
јавном сектору: запослене
у Народној банци, Контроли
летења Србије и Црне Горе
23
lege artis ● април 2013.
На кога се Закон односи
има директну или индиректну контролу над више од 50%
капитала или више од 50% гласова у управном одбору, као
и у другим правним лицима
у којима јавна средства чине
више од 50% прихода (члан 1.
ст. 1. Закона).
Да би се прецизирало на
кога се Закон односи морамо
имати у виду дефиницију корисника јавних средстава из
Закона о буџетском систему
(„Сл. гласник РС”, бр. 54/2003,
73/2010, 101/2010, 101/2011 и
93/2012). Наиме, корисници
јавних средстава јесу директни и индиректни корисници
буџетских средстава, корисници средстава организација
за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа која је
основала Република Србија,
односно локалне власти, правна лица основана од стране
тих јавних предузећа, правна
лица над којима Република
Србија, односно локална власт
има директну или индиректну контролу над више од 50%
капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна
www.legeartis.rs
З
акон о утврђивању максималне зараде у јавном
сектору („Сл. гласник
РС”, бр. 93/2012) донет је 28.
септембра 2012. године. Ступио је на снагу 29. септембра
2012. године, а примењује се
почев од обрачуна и исплате
зараде за октобар 2012. године.
Министарство финансија
и привреде донело је одговарајуће Упутство о примени Закона о утврђивању максималне
зараде у јавном сектору, али су,
и поред тога, у примени овог
закона остала неразјашњена
многа питања.
буџети
Критеријуми и мерила
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
24
У члану 2. Уредбе о критеријумима и мерилима за утврђивања конкурентности у јавном сектору
утврђени су следећи критеријуми и мерила на основу којих се одређује да ли правно лице има
статус учесника на тржишту које има конкуренцију (правно лице треба да испуни најмање шест
критеријума):
1. да се правно лице у оквиру свог редовног пословања претежно бави продајом робе или
пружањем услуга без постојања утврђених посебних и искључивих права на обављање таквих
делатности;
2. да правно лице послује на тржишту на коме исту (или заменљиву) врсту делатности обављају
или могу обављати и други учесници регистровани у складу с важећим прописима за обављање
такве делатности, с тим да ти учесници на тржишту могу слободно пружати те исте или заменљиве услуге (у погледу њиховог својства, уобичајене намене и цене) на истом географском
подручју под једнаким условима;
3. да правно лице приликом продаје робе или пружања услуга подлеже режиму правила која
је строго дефинисало овлашћено регулаторно тело;
4. да се правно лице бави продајом робе или пружањем услуга које имају за циљ бољи квалитет
и већу понуду робе и услуга;
5. да правно лице има значајну конкуренцију на тржишту, односно које нема знатно бољи положај у односу на конкуренте, узимајући у обзир величину тржишног удела, економску и финансијску снагу, приступ тржиштима снабдевања и дистрибуције;
6. да је тржишни удео правног лица мањи од 40% на релевантном тржишту;
7. да је учешће прихода који се остварују на тржишту услуга за које имају посебно право мањи
од 40% укупних прихода;
8. да правно лице нема економску моћ којом може да спречи одржавање стварне конкуренције
на тржишту, тако што се понаша у значајној мери независно од својих конкурената, купаца и
потрошача.
SMATSA доо Београд, Аген­
цији за борбу против коруп­
ције, Државној ревизорској
институцији, Фискалном са­
вету, запослене у јавним пре­
дузећима и правним лицима
који као учесници на тржишту
имају конкуренцију, запослене
у високообразовним и науч­
ним установама, на ваздухо­
пловно особље чији послови
непосредно утичу на безбед­
ност ваздушног саобраћаја и
стручњаке информационих
технологија.
На основу одредаба Зако­
на, Влада је донела Уредбу о
критеријумима и мерилима за
утврђивања конкурентности у
јавном сектору, према којима
су поједина јавна предузећа и
правна лица искључена из при­
мене Закона.
Висина максималне
зараде
Максимална зарада износи
165.995,55 динара нето с при­
падајућим порезима и допри­
носима и утврђена је на нивоу
највеће плате државног служ­
беника на положају. Следеће
усклађивање највише зара­
де извршиће се од исплате за
април 2013. године (повећање
од 2%). Максимална зарада
може бити увећана само по ос­
нову минулог рада.
Зараду запосленог која се
огра­ни­
чава, према Закону,
чини:
● основна зарада,
● зарада за радни учинак,
● накнада трошкова за исхра­
ну у току рада,
● накнада трошкова за регрес
за коришћење годишњег одмо­
ра, и
● друга примања која у складу
са законом којим се уређује рад
чине зараду.
Законом су утврђене и најви­
ше зараде за запослене који
обављају пратеће и помоћ­
но-техничке послове (члан 3.
Закона), с тим да се ово огра­
ничење не примењује (према
Закључку Владе, 05 Број: 1207866/2012 од 8. 11. 2012) на
зараде у јавним предузећима,
акционарским друштвима и
Следеће усклађивање нивоа
максималне зараде ће се извр­
шити од исплате за април 2013.
године (повећање 2%).
Уколико је овако утврђена
зарада испод минималне за­
раде, запосленом се исплаћује
минимална зарада.
Практично, максимална за­
рада запосленог на пратећим
и помоћно-техничким посло­
вима може бити увећана и по
основу увећања утврђених у
члану 108. тач. 1–3. Закона о
раду, с тим да укупна зарада не
може да пређе износ максимал­
не зараде утврђене Законом. Да
још једном подсетимо, у члану
108. Закона о раду, у тач. 1–3,
утврђена су увећања по основу
рада на дан државног празника
који је нерадан дан, за рад ноћу
и рад у сменама, за прековре­
мени рад.
У тачки 4) члана 108. Закона
о раду утврђено је увећање по
основу времена проведеног на
раду (минули рад), при чему
за овај износ зарада запосленог може прећи износ
максималне зараде.
Мало је вероватно да би до
тога дошло у случају зараде
запослених на пратећим и по­
моћно-техничким пословима
да Закон није донет.
Зарада запосленог може прећи
износ максималне зараде за увећање
остварено по основу времена
проведеног на раду (минули рад).
25
lege artis ● АПРИЛ 2013.
Зараде за запослене на
пратећим и помоћно-техничким пословима
друштвима са ограниченом
одговорношћу чији је оснивач
Република Србија, аутономна
покрајина и јединица локалне
самоуправе и зависним друшт­
вима капитала чији су оснива­
чи та предузећа.
Максималне зараде за ове
запослене утврђене су према
нивоу плата намештеника у
државним органима. Питање
које се постављало односи
се, пре свега, на одређивање
који су то пратећи и помоћно-технички послови. Од­
говор је садржан у одредбама
Закона о државним службени­
цима према којима су послови
државних службеника посло­
ви из делокруга рада орга­
на и с њима повезани општи
правни, информатички, мате­
ријално-финансијски, рачуно­
водствени и административни
послови, док су остали посло­
ви пратећи или помоћно-тех­
нички послови.
Максимална зарада за за­
послене на пратећим и по­
моћно-техничким пословима
износи према четвртој гру­
пи за намештенике 27.665,94
динара, према петој групи за
намештенике 22.132,75 дина­
ра, према шестој групи за на­
мештенике 18.443,96 динара.
www.legeartis.rs
Практично, зарада запосленог
може бити увећана и по осно­
ву увећања утврђених у члану
108. тач. 1–3. Закона о раду, с
тим да укупна зарада не може
прећи износ максималне зара­
де утврђене Законом.
Да подсетимо, у члану 108.
Закона о раду („Сл. гласник
РС”, бр. 24/2005, 61/2005 и
54/2009), у тач. 1–3, утврђена су
увећања по основу рада на дан
државних празника који је не­
радан дан, за рад ноћу и рад у
сменама, за прековремени рад.
У тачки 4) члана 108. Закона
о раду утврђено је увећање по
основу времена проведеног
на раду (минули рад) те за тај
износ зарада запосленог може
прећи износ максималне зараде.
планирање и изградња
Закон о специјалном упису
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
26
У време писања овог текста, предлог Закона о посебним
условима за упис права својине на објектима изграђеним
без грађевинске дозволе већ се нашао у скупштинској
процедури. То је прилика да се разреше бројне нејасноће и
недоречености које у њему евидентно постоје
П
осле неколико враћања
нацрта закона на дораду ресорном министарству и веома бурне расправе у
круговима стручне јавности,
Влада Републике Србије је у
фебруару усвојила Предлог закона о посебним условима за
упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске
дозволе.
Овим предлогом закона дефинисано је да ће будући
закон уређивати упис права својине на објектима,
односно деловима објеката, који су изграђени без
грађевинске дозволе до 11.
септембра 2009. године, односно који се користе без
употребне дозволе (у даљем
тексту: бесправно изграђени
објекти), као и на грађевинском земљишту на коме је
објекат изграђен, односно
на грађевинском земљишту
испод објекта.
Чланом 1. Предлога закона прецизирано је још да се
овај закон односи на стамбене објекте намењене за
породично становање, стамбено-пословне објекте, односно посебне делове у тим
објектима, викенд куће (куће
за одмор), објекте намењене за
обављање занатске делатности,
помоћне и економске објекте.
Истим чланом Предлога закона, предвиђено је да орган
надлежан за послове урбанизма, на захтев Републичког геодетског завода (у даљем тексту:
орган надлежан за упис права
својине), у року од 15 дана од
дана достављања захтева, утврђује да ли се ради о објекту
који испуњава напред наведене
услове за упис и о томе писмено обавештава подносиоца захтева.
Чланом 2. Предлога предвиђено је да ће се упис права
својине на бесправно изграђеним објектима вршити на основу јавних и приватних
исправа које су подобне
за упис права својине на
земљишту и објектима, у складу са одредбама овог закона,
закона којима се уређује планирање и изградња, основама
својинскоправних односа и државним премером и катастром
(у даљем тексту: докази).
Чланом 3. овог предлога закона дефинисано је да
ако је власник бесправно изграђеног објекта уписан као
носилац права коришћења на
катастарској парцели на којој
је бесправни објекат изграђен,
орган надлежан за упис права
својине једним решењем уписује право својине на објекту и
грађевинском земљишту, ако
су испуњени услови прописани овим законом.
Овај члан се, међутим, не
односи на лица која у складу
са одредбама закона спадају
у круг лица на која се примењују одредбе о конверзији земљишта уз накнаду.
Чланом 4. овог Предлога
предвиђено је да ако је бесправно изграђени објекат саграђен
на грађевинском земљишту
које је у својини или је на њему
уписано право коришћења у
корист неког трећег лица (физичко или правно лице или
јединица локалне самоуправе, аутономна покрајина или
Република Србија), орган надлежан за упис права својине
једним решењем уписује право
својине на објекту и грађевинском земљишту испод објекта,
ако су испуњени услови прописани овим законом.
За грађевинско земљиште
из претходног става плаћа се
накнада власнику грађевинског земљишта, у складу са
прописима којима се уређује
експропријација. До достављања доказа о регулисању
МР НЕНАД СОВРЛИЋ
начелник у Градској управи Града Београда
[email protected]
4) оверене потврде месне
заједнице о времену изградње
бесправно изграђеног објекта;
5) обавештења надлежног органа управе о могућности легализације, у складу са одредбама
закона којим се уређује поступак легализације.
27
lege artis ● АПРИЛ 2013.
Тумачећи овај члан, међутим, долази се до закључка
да сваки бесправни градитељ који је градио на туђем
земљишту, укључујући и
земљиште јединица локалних
самоуправа, аутономних покрајина и Републике Србије,
може без икаквих доказа
једним решењем да упише
право својине на објекту и
грађевинском земљишту
испод објекта, без обзира на
то што није исплаћена накнада
власнику земљишта у складу са
прописима којима се уређује
експропријација.
Такође, није прецизирано
када лица на чијем земљишту
је саграђен објекат подносе
захтев за утврђивање накнаде по одредбама Закона о
експропријацији и који орган
води поступак за утврђивање
накнаде по одредбама закона
о експропријацији. Да ли је то
орган управе јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази непокретност
која је предмет уписа или неки
други орган?
Мишљења смо да ће
у пракси члан 4. бити неспроводљив јер већина
физичких лица – власника
земљишта неће моћи да наплати земљиште испод објекта
чиме ће правна сигурност
грађана бити озбиљно угрожена. Такође, и јединице локалних самоуправа неће успети
да наплате земљиште испод
објекта, па се тиме смањују ресурси грађевинског земљишта
којима би локална самоуправа
и држава могле располагати.
Оваква законска регулатива дала би бесправним градитељима првенство, а власнике
земљишта довела у положај
да морају да „трпе” бесправну
градњу, а при том да не могу да
наплате накнаду за узурпирано
земљиште.
У наставку, чланом 5. и 6.
Предлога закона, предвиђено
је да ће се упис права својине на бесправно изграђеном
објекту који је изграђен на
катастарској парцели која је
у сусвојини, односно сукоришћењу више лица, а на којој
није спроведена парцелација,
вршити уз подношење једног
од доказа предвиђених овим
законом, без накнадне сагласности сувласника, односно
сукорисника, ако се у време
изградње објекта та лица томе
нису противила.
Такође, упис права својине
на објекту који је изграђен на
основу грађевинске дозволе,
а за чије коришћење није издата употребна дозвола до 11.
септембра 2009. године, може
се извршити на основу правноснажне грађевинске дозволе, односно правноснажног
решења којим се мења грађевинска дозвола услед промене
инвеститора, у складу са законом.
www.legeartis.rs
накнаде по овом основу, односно другог доказа о решеним
имовинскоправним односима
на земљишту испод објекта,
Предлогом закона је предвиђено да ће орган надлежан за
упис права својине уписати
такву забележбу у базу података катастра непокретности из
које се издаје лист непокретности о овој чињеници.
Даље, власник бесправно
изграђеног објекта, који је уписан у складу са одредбама овог
члана, покренуће поступак код
надлежног органа управе, да
му се у складу са законом којим
се уређује планирање, грађевинско земљиште и изградња,
одреди земљиште за редовну
употребу објекта.
Одредбе овог члана не односе се на лица која у складу
са одредбама посебног закона
спадају у круг лица на која се
примењују одредбе о конверзији уз накнаду.
Ако власник бесправно
изграђеног објекта који се
користи за породично становање, не поседује ниједну исправу и доказ, орган надлежан
за упис права својине уписаће
право својине на објекту на основу најмање два доказа, и то:
1) решења надлежног пореског
органа којим је одређен порез
на имовину на право својине на бесправно изграђеном
објекту;
2) издатог рачуна за плаћање
накнаде за комуналне услуге
(вода, канализација, чистоћа
и сл.);
3) издатог рачуна за плаћање
електричне енергије, гаса и сл.;
планирање и изградња
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
28
Исто тако, на објектима изграђеним у складу са законом,
а који су дограђени, надзидани
или адаптирани до 11. септембра 2009. године, без грађевинске дозволе, уписаће се право
својине у корист власника посебног дела у складу са овим
законом.
Оваквом формулацијом у
Предлогу закона остало је,
међутим, нејасно да ли се за
упис права својине у корист
власника посебног физичког дела у оквиру стамбеног објекта неће тражити
правни основ у смислу Закона о одржавању стамбених зграда, односно да неће
бити потребно да подносилац
захтева доставља: Писмену сагласност власника станова и
других физичких делова који
чине више од половине укупног броја, Одлуку Скупштине
зграде, као и Уговор оверен код
суда са Скупштином зграде.
Члановима 7. и 8. Предлога
закона дефинисано је да се захтев за упис права својине на
бесправно изграђеном објекту подноси органу надлежном
за упис права својине на чијој
територији се бесправно изграђени објекат налази.
Уз захтев за упис права својине на бесправно изграђеним објектима, односно
деловима објеката, уз доказе
предвиђене овим законом, за
објекте који нису већ снимљени, доставља се и:
1) снимак објекта, урађен у
прегледној размери и оверен од
регистрованог извођача радова
геодетске струке, а који садржи:
приказ положаја катастарске
парцеле према странама света,
ознаку катастарске парцеле,
снимљене све бесправно изграђене објекте на парцели са
уписаним димензијама основе
објекта, ознаку броја објеката
по редоследу, спратност и начин коришћења објеката за све
објекте на парцели и приложени записник снимања детаља;
2) записник о извршеном
увиђају;
3) по потреби, спецификација
посебних делова објекта по
етажама, са приложеном скицом уз В2 лист који садржи
податке о посебним физичким
деловима зграде.
Носиоци права својине, права
коришћења, односно права закупа на земљишту, као и власници бесправно изграђеног
објекта у смислу овог Предлога
закона, дужни су да лицу које
врши увиђај омогуће несметан
приступ објекту.
И овај члан Предлога, међутим, остао је недоречен, па
тако није наведено ко су
лица која израђују „записник о извршеном увиђају”,
није наведена садржина записника, нити ко израђује
спецификацију посебних
делова објекта. Како је у члану 8. формулисано, може се
протумачити да ће Катастар
непокретности по службеној дужности израђивати записник о извршеном увиђају,
па се поставља питање ко ће
сносити трошкове, власници бесправних објеката или
Катастар непокретности?
Уколико трошкове сносе власници бесправних објеката, то
практично значи да ће износ
уписа бесправног објекта премашити најављених 100 евра,
а у колико се накнада не наплаћује, поставља се питање
да ли су обезбеђена средства
за израду те врсте документације? Ова питања неће моћи
да се дефинишу касније јер
није дата могућност доношења подзаконских аката.
У том смислу, мишљења смо
да је требало задржати стари
термин „записник о извршеном вештачењу о техничкој
исправности и испуњености
услова за употребу објекта” с
обзиром на то да ће овај члан
закона несумњиво код грађана
створити конфузију, јер ће за
упис права својине на објекту
бити потребно да достављају
неку нову техничку документацију, потпуно различиту
од досадашње документације
достављане у поступку легализације објеката, што ће неминовно значити и излагање
новим трошковима.
Даље, чланом 9. Предлога
закона предвиђено је да Решење о упису права својине у
складу са овим законом доноси
орган из члана 8. овог Предлога закона, односно Републички геодетски завод, Катастар
непокретности надлежан за
одређено подручје, и то у року
од 90 дана од дана подношења
уредног захтева.
Решење о упису права својине обавезно садржи и обавезу о
упису забележбе у бази података катастра непокретности из
На које објекте се закон не односи?
дозволу, да није извршен
технички пријем објекта и
да се ради о условном упису права својине до прибављања грађевинске и
употребне дозволе. Такође,
није предвиђена забележба да
Република Србија не гарантује за стабилност и сигурност
објекта, што ствара могућност
да убудуће Република Србија
буде одговорна за евентуалну
штету од елементарних непогода (пожара, поплава, земљотреса и сл.), према лицима која
буду купци, односно савесни
стицаоци оваквих објеката.
Такође, оваква формулација
будуће забележбе практично
значи да грађани који су у поступку легализације до сада
легализовали објекте са минимумом техничке документације
и плаћеном накнадом за уређивање грађевинског земљишта
на својим објектима имају
29
lege artis ● АПРИЛ 2013.
које се издаје лист непокретности, да је право својине уписано на основу овог закона,
као и обавезу плаћања накнаде власнику грађевинског
земљишта, уколико је у поступку утврђена ова обавеза.
Решење се доставља власнику објекта, носиоцу права својине, односно права коришћења
на грађевинском земљишту
на коме је саграђен објекат, и
објављује на огласној табли територијално надлежног органа
за упис права својине.
На поменуто решење може
се изјавити жалба у року од
15 дана од дана достављања,
Министарству надлежном за
послове грађевинарства.
Мишљења смо да се
прописаном забележбом
– да је право својине уписано на основу овог закона – не
објашњава да објекат нема
грађевинску и употребну
www.legeartis.rs
Одредбе овог закона не примењују се на објекте који су
изграђени на површинама јавне намене, односно на
земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене или површинама јавне намене за које се,
у складу са одредбама посебног закона, утврђује јавни интерес, кaо и за објекте изграђене у првом степену заштите
природног добра, односно изграђене у зони заштите културног добра од изузетног значаја и зони заштите културних
добара уписаних у листу светске културне баштине, односно
изведени радови на самом културном добру, објекти који се
налазе у заштитном појасу по посебним законима.
Изузетно, на објекте из претходног става, на упис права
својине на бесправно изграђеним објектима, под прописаним условима у погледу прибављања сагласности и других
доказа, примениће се одредбе закона којима је уређен поступак легализације.
забележбу да Република Србија
не гарантује за стабилност и сигурност објекта, а која представља већи терет него забележба
по овом Закону, што доводи до
правне несигурности грађана.
Чланом 10. овог Предлога
закона предвиђено је да власник бесправно изграђеног
објекта, у складу са законом,
може у посебном поступку
прибавити грађевинску, односно употребну дозволу и
после уписа права својине на
бесправно изграђеном објекту,
по одредбама овог закона.
Ако носилац права својине
прибави одговарајућу грађевинску, односно употребну
дозволу, орган надлежан за
упис права својине ће, на његов захтев, брисати забележбу
да је право својине уписано по
овом закону.
Такође, Предлогом закона
предвиђено је и да ће по достављању доказа о плаћеној
накнади власнику грађевинског земљишта, катастар непокретности на захтев носиоца
права својине на објекту, које је
уписано у складу са одредбама
овог закона, брисати забележбу о неизмиреној накнади за
грађевинско земљиште испод
објекта.
Тумачећи овај члан долази се до закључка да ће се
водити два паралелна поступка. Један ће водити катастар непокретности, и то за
упис права својине на објекту
изграђеном без грађевинске
дозволе, а други ће водити
орган управе у поступку легализације, односно накнадног
планирање и изградња
Неминовно је да ће надлежни органи
тражити допуне захтева у оба поступка,
што ће додатно збунити грађане.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
30
издавања грађевинске и употребне дозволе. У том случају
неминовно је да ће надлежни органи тражити допуне
захтева у оба поступка, што
ће додатно збунити грађане.
Имајући у виду чињеницу
да овај закон не прописује обавезу накнадног прибављања
грађевинске и употребне дозволе, нити плаћање накнаде
за уређивање грађевинског
земљишта, у том смислу сматрамо да је беспредметно водити два поступка.
Такође, мишљења смо да
овде наведен термин „накнада за грађевинско земљиште”
није довољно прецизан. Наиме, како би се правила разлика
у односу на поступак легализације, свакако би логичније
било да стоји термин „накнада по одредбама Закона
о експропријацији”.
Члановима 11, 12. и 13.
Предлога закона предвиђено је
да се уписом права својине на
бесправно изграђеном објекту
не дира у права трећих лица да
у судском поступку остварују
право на својинску заштиту и
право на накнаду штете.
Надзор над извршавањем
одредаба овог закона врши министарство надлежно за послове грађевинарства и урбанизма.
Даље, власници бесправно изграђених објеката,
односно делова објеката који
су поднели захтев за легализацију у складу са одредбама Закона о планирању и
изградњи („Службени гласник
РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – Одлука УС и 24/11),
немају обавезу подношења
новог захтева, већ ће се тако
поднети захтев сматрати захтевом за упис права својине по
овом закону.
Такође, власници бесправно изграђених објеката, односно делова објеката, који
нису поднели захтев за легализацију објекта у роковима
прописаним Законом о планирању и изградњи могу у року
од једне године од дана ступања на снагу овог закона,
поднети захтев у складу са
овим законом.
Орган управе надлежан за
легализацију бесправно изграђених објеката дужан је да,
у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона, достави органу надлежном за упис
права својине поднете захтеве
за објекте из члана 1. овог закона са документацијом која је
прописана овим законом.
Предвиђени рок од 90
дана, међутим, у коме је орган
управе, надлежан за послове
легализације објеката, дужан
да органу надлежном за упис
права својине достави поднете
захтеве са документацијом која
је прописана овим законом, у
великим градовима је практично немогуће испоштовати. Довољно је навести да град
Београд има преко 185.000 поднетих захтева, тако да би тај
рок, по нашем мишљењу, морао бити дужи.
Последњим чланом 14. овог
Предлога закона предвиђено је
да исти ступа на снагу наредног дана од дана објављивања
у „Службеном гласнику Републике Србије” и престаје да
важи 31. 12. 2014. године.
На крају, свакако треба одати признање Влади Републике
Србије и ресорном министарству на напорима да се коначно успостави склад између
правног и фактичког стања, с
обзиром на то да је решавање
проблема бесправно изграђених објеката од суштинског
значаја за наше друштво и
земљу. У том смислу, овај закон представља велики помак ка решењу тог проблема
који деценијама разједа наше
друштво.
А како би жељени резултати били и постигнути, кроз
скупштинску процедуру, која
је у току, свакако је потребно
разрешити и све недоумице и
недоречености које евидентно постоје у самом предлогу
закона.
ПОСЛЕДЊА ВЕСТ
www.legeartis.rs
31
lege artis ● АПРИЛ 2013.
Непосредно пред објављивање овог броја часописа, Народна скупштина Републике Србије је по хитном поступку спровела начелну расправу и расправу по амандманима, након чега је и усвојила закон
о чијем предлогу смо говорили у овом тексту.
Највеће корекције, у односу на Предлог закона, усвојени текст закона доноси у члану 1. где је дошло до ограничавања у погледу намене и квадратуре за објекте који могу да буду предмет оваквог
уписа. Наиме, законодавац је прописао да право својине на објектима изграђеним без грађевинске
дозволе може бити уписано на породичним стамбеним објектима до 300 m2 нето корисне површине, становима у стамбеним и стамбено-пословним зградама до 200 m2 нето корисне површине, на
пословном простору у стамбеним и стамбено-пословним зградама до 100 m2, на гаражама до 30 m2,
на викенд кућама (куће за одмор) до 200 m2, на објектима за обављање занатске делатности до 100
m2, на помоћним и економским објектима.
Затим, у члану 4. усвојеног текста закона предвиђено је да ако је бесправно изграђени објекат
саграђен на грађевинском земљишту које је у својини или је на њему уписано право коришћења у
корист неког трећег лица (физичко или правно лице или јединица локалне самоуправе, аутономна
покрајина или Република Србија), орган надлежан за упис права својине решењем уписује право
својине на објекту, без стицања права на земљишту на коме је објекат изграђен. Истим чланом прописано је да ће право својине на земљишту у корист власника објекта бити уписано када власник
објекта надлежном органу достави доказ да је неким правним послом стекао право својине на
земљишту на коме је објекат изграђен, уз прецизирање да власник објекта не може остварити никаква права власника, односно сувласника на предметном земљишту, већ га може користити искључиво
ради приступа објекту.
Такође, предвиђена је и дужност власника објекта да, у случају да у року од 2 године од дана ступања на снагу овог закона не реши имовинскоправне односе на земљишту, о свом трошку утврди
земљиште за редовну употребу објекта и власнику исплати тржишну цену за предметно земљиште.
Чланом 5. прописано је да ће се упис права својине на бесправно изграђеном објекту који је изграђен на катастарској парцели која је у сусвојини, односно сукоришћењу више лица, а на којој није
спроведена препарцелација, извршити уз писмену сагласност сувласника, односно сукорисника. Ова
одредба закона ће у пракси у великој мери ограничити примену самог закона с обзиром на то да је
управо писмена сагласност сукорисника и представљала највећи проблем у поступку легализације.
И на крају треба навести и одредбу члана 11. усвојеног текста закона по којој се уговор којим се
отуђује објекат на коме је уписано право својине, у складу са овим законом, не може судски оверити
без потврде јединице локалне самоуправе, на чијој територији је објекат саграђен, да је власник
објекта уредио односе у погледу плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта. У пракси,
то ће значити да ће власници објеката на којима им је уписано право својине, у складу са овим законом, када буду хтели да располажу својим објектом морати да прођу кроз поступак легализације,
односно накнадног издавања грађевинске и употребне дозволе, односно мораће у том независном
поступку да плате накнаду за уређивање грађевинског земљишта.
Намеће се закључак да Предлог закона о коме смо писали у овом тексту, током скупштинске процедуре није унапређен онако како се то очекивало. Напротив, сматрамо да је већина амандмана још
више обесмислила усвојени Закон и отежала његову примену у пракси. И пре почетка примене самог
Закона у техничком смислу, већ сада је јасно да и они грађани који буду испунили постављене критеријуме и прођу кроз читаву процедуру уписа права својине на бесправно изграђеним објектима
неће бити у много бољој позицији него што су то данас.
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
32
Како се обезбедити за старост?
Циљ овог текста је да вам објективно и непристрасно представи
добровољно пензијско осигурање и животно осигурање, кроз
приближавање суштине ова два института, те да вам помогне у избору
модела обезбеђења за треће животно доба
У
свим цивилизацијама је
присутан људски страх
од старости. Он почива
на страху од болести, немоћи,
губитка памћења, лепог изгледа и сл. Како би се боље осећали, људи прибегавају разним
начинима да се материјално
обезбеде и треће доба дочекају
спремни. Новац нас не може
подмладити, али нам, свакако, може омогућити пристојан
живот.
Осим државне пензије, која
је свима позната, у Србији постоји могућност остварења и
приватне. Многи се одлучују
за штедњу у банци, а они који
баш никоме не верују – увек на
располагању имају сламарицу.
На нашем тржишту осигурања
присутно је и животно осигурање, па иако се нуди као пензијски вид осигурања и с њим
има одређених сличности, важно је истаћи да се овај вид осугурања суштински разликује.
Чак и за оне који већ уживају у својој државној пензији
постоји вечити страх да ли ће
оне бити редовно исплаћиване, а нарочито онда када долази до промене власти, што
не треба да чуди будући да је у
прошлости било периода када
су пензије касниле и по годину дана. Додатну несигурност
ствара сазнање да су државни
пензијски фондови празни и
да се текуће пензије исплаћују
из наплаћених доприноса, а
недостајући део намирује из
државног буџета.
Опште је позната чињеница
да све мањи број запослених
уплаћује доприносе за све бројнију популацију пензионера,
што је нормалан процес у свим
земљама у транзицији, а нарочито је изражен у срединама
које имају стару популацију
попут наше. Последњих година
одвија се и реформа обавезног
пензијског осигурања, па и то
узрокује додатну несигурност.
Ако се томе придода чињеница
да у октобру 2012. године пензије процентуално нису биле
усклађене сходно прописима,
већ у нижем износу, онда се
осећање несигурности и забринутости додатно појачава.
У овом тексту позабавићемо
се поређењем добровољног
пензијског осигурања (као
још једног вида обезбеђења за
треће доба) и животног оси­
гурања које се на тржишту
осигурања нуди као пензијско.
Циљ је јасан: да помогнемо
читаоцима да боље разу­
меју ова два института и од­
луче да ли ће неком од њих
указати своје поверење.
Добровољно
допунско пензијско
осигурање
Добровољно допунско пензијско осигурање је априла
2006. године Законом о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима
(„Сл. гласник РС”, бр. 85/2005
и 31/2011) и формално уведено
у наш правни систем и то као
саставни део реформе пензијског система. Реформа се заснивала на пензијском систему
„три стуба” који је креирала
Светска банка, а који од 1994.
године, у разним видовима,
функционише у централноисточној Европи (прва га је увела
Чешка). Први стуб овог сис­
тема представља државни
пензијски фонд, други стуб
јесу обавезни допунски пен­
зијски фондови, док трећи
стуб чине добровољни до­
пунски пензијски фондови.
Обавезни и добровољни фондови засновани су на принципима капитализоване штедње и
индивидуалних рачуна, а сврха
им је штедња за старост. Штедња у добровољним пензијским фондовима (ДПФ) један је
од најчешћих видова штедње за
старост у свету и представља
допуну обавезном државном
пензијском осигурању.
МИРЈАНА ГРБОВИЋ
овлашћени актуар, оснивач и дугогодишњи
директор првог пензијског фонда
[email protected]
Унакрсни поглед
Сличности и разлике између добровољног допунског пензијског осигурања и животног осигурања су следеће:
33
lege artis ● април 2013.
РАЗЛИКЕ
● У питању су две различите врсте осигурање које почивају на различитим теоријским (рачунским) основама: осигурање живота почива на закону смртности становништва, а пензијско
осигурање на теорији инвестирања, што су по својој суштини потпуно различити ризици. Сходно томе, осигурање живота је у правом смислу осигурање, док је добровољно пензијско осигурање капитализирана штедња за старост.
Чланови добровољног пензијског фонда удружују мале износе доприноса у фонд из два
разлога: први је што се већа средства фонда могу пласирати под бољим условима него појединачни мали доприноси, а други, што фондом управљају професионалци.
● Уколико умре осигураник животног осигурања, уговорена осигурана сума биће исплаћена
корисницима, а уколико умре члан фонда, кориснику ће бити исплаћена акумулирана сума која
се налази на личном рачуну и није била позната приликом склапања уговора.
Уколико доживи истек уговора животног осигурања, осигуранику ће бити исплаћена осигурана сума.
Уколико члан фонда стекне услов (53 године, односно 58) за приватну пензију, он може да
бира да ли ће средства повући одједном у потпуности или делимично, или ће се одлучити за
програмирану исплату која подразумева месечне (или у другачијим интервалима) исплате у
одабраном броју година.
● Осигурана сума животног осигурања виша је од збира уплата премије у случају доживљења
код младих особа. Када су у питању старије особе, збир уплата постаје већи од осигуране суме
из разлога што се вероватноћа смртности повећава. Најчешће се уговара животно осигурање
са увећањем осигуране суме за приписану добит по истеку осигурања, чија је висина непозната
и не може се гарантовати.
Висина акумулиране суме код добровољног пензијског осигурања није позната приликом
уговарања осигурања, већ зависи од висине уплата, дужине периода у ком се уплаћују доприноси и висине приноса који оствари одабрани пензијски фонд. На сајтовима пензијских
фондова постоје калкулатори који пружају могућност симулације акумулиране суме за задате
параметре.
Друштво за управљање има законску обавезу да 31. децембра сваке године чланове фонда обавести о стању на њиховом личном рачуну, док чланови могу свакодневно проверавати
www.legeartis.rs
СЛИЧНОСТИ
● Обе врсте су облици дугорочног осигурања.
● Приликом закључивања уговора одређују се корисници.
● Само се штедни део премије животног осигурања инвестира, док се код пензијског сва средства инвестирају ради очувања, односно увећања вредности.
● Када је реч о динамици плаћања, оно може бити исто: месечно, квартално, полугодишње,
годишње и једнократно.
● Надзор над пословањем осигуравајућих друштава и пензијских фондова врши Народна
банка Србије.
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
34
стање преко интернета. Уколико нису задовољни приносом, чланови фонда могу средства пребацити у неки други фонд.
● Животно мешовито осигурање могу закључити само здраве особе, старости од 15 до 70 година, а старосне границе се разликују од друштва до друштва. Уколико је у питању особа која
има неку болест, тада се мора обавити лекарски преглед и осигурање се прави под посебним
условима.
Фонду добровољног пензијског осигурања могу приступити сва лица до навршених 70 година живота, без обзира на здравствено стање.
● Добровољност пензијског осигурања огледа се и у томе што се допринос може плаћати у
износима који су већи или мањим него што је то уговорено, као и у различитим интервалима.
Осим тога, може доћи и до престанка плаћања, а да се то не одрази на статус члана фонда: сав
новац који је уплаћен остаје на личном рачуну, инвестира се и приписује се добит.
Код животног осигурања уплате морају бити редовне у складу са уговором, а уколико дође
до престанка плаћања, врши се редукција (смањење) осигуране суме.
● Код плаћања пензијских доприноса постоје знатне законске олакшице. Уколико допринос за
добровољно пензијско исигурање плаћа послодавац за своје запослене, ослобођен је плаћања
социјалних доприноса и пореза на доходак грађана до износа од 5.214 динара. Појединац је
ослобођен плаћања пореза на доходак грађана уколико уплаћује допринос за добровољно
пензијско осигурање преко административне забране, до истог износа од 5.214 динара.
Код животног осигурања нема никаквих олакшица, тако да ако животно осигурање за запослене плаћа послодавац, он мора да плати све порезе и доприносе као да је реч о личним
примањима. Појединац, такође, нема никакве олакшице.
● Трошкови спровођења осигурања знатно су нижи код пензијског осигурања него код животног.
Просечна накнада друштва за управљање код уплате доприноса је 2,15%, а накнада за управљање 2%.
Просечан режијски додатак који наплаћује друштво за осигурање код животног осигурања
износи 17,76% од премије.
● Плаћање доприноса код пензијског осигурања, као и акумулирана сума, искључиво су у
динарима.
Животно осигурање је готово искључиво у еврима, премда постоји могућност, више теоретска, да буде у динарима.
Суштина ове врсте осигурања почива на томе да поје­
динац или послодавац за
своје запослене уплаћује
доприносе који се сливају
у фонд. Средства фонда се
инвестирају, приход од инвестирања остаје у фонду и на тај
начин се чува, односно увећава
се вредност уложених доприноса. Друштво за управљање,
према Закону, управља имовином фонда као институцијом
колективног инвестирања.
Средства фонда у потпу­
ности су независна и одвојена
од средстава друштва, што подразумева и два одвојена банкарска рачуна. На рачун фонда
који отвара и води кастоди банка врши се уплата пензијских
доприноса. Доприноси се
претварају у инвестиционе
јединице и евидентирају на
индивидуалним рачунима
чланова. Конверзија се врши
тако што се износ уплаће­
ног доприноса у динарима
подели са износом инвес­
тиционе јединице на дан
уплате и добијени износ се
евидентира на личном ра­
чуну члана. На пример, ако је
Табела 1: Упоредни приказ трошкова исплате зараде и уплате
доприноса у ДПФ
Ред. ТрошакЗарадаПензијски
бр.
доприноси
1.
Нето износ
4.000,00
2.
Бруто износ 1 (нето/0,701)
5.706,13
4.000,00
3.
Доприноси на терет 1021,40
запосленог 17,9% (2×17,9%)
4.
Порез на доходак грађана
12% (2×12%)
5.
Доприноси на терет 1.021,40
послодавца 17,9% (2×17,9%)
6.
Бруто износ 2 (2+5)
6.727,53
4.000,00
7.
Додатни трошак (6-1) у %
68,19%
0%
забране, ослобођени су по­
реза на доходак грађана.
На почетку рада добровољних
пензијских фондова тај износ
је представљао 10% од просечне зараде, а од 1. фебруара
2013. године он износи 5.214
динара. То практично значи да
је послодавцима повољније да
плаћају доприносе за добровољно пензијско осигурање
него да за тај износ повећају
зараде запосленима. Ово је
потребно нагласити стога јер
се често води борба синдиката
управо око ових питања. Илустрације ради, у Табели 1 дат је
приказ трошкова исплате зараде и уплате доприноса у ДПФ у
износу од 4.000 динара.
Запослени који самостално
уплаћују доприносе у максималном неопорезивом износу
од 5.214 динара и то преко административне забране могу
годишње уштедети преко 7.500
динара (видети Табелу 2).
Висина акумулираних
сред­става, односно висина
пен­зије, зависиће од виси­
не уплаћених пензијских до­
при­­носа, дужине чланства у
фонду и приписане добити
од инвестирања.
Пословање
добровољних
пензијских фондова у
2012. години
684,74
Напомена: проценат је апроксимативан и зависи од висине зараде и неопорезивог дела
зараде
Извор: Преузето из Билтена бр. 1 ДУНАВ ПЕНЗИЈА
На тржишту добровољних пензијских фондова у 2012. години
пословало је шест друштава за
управљање која су управљала
имовином девет добровољних
пензијских фондова. Укупна
нето имовина свих фондова
35
lege artis ● април 2013.
при чему је он обвезник уплате, а запослени је члан фонда и
на његовом личном рачуну се
евидентирају уплате. Послодавац може закључити и уговор о пензијском плану којим
су обухваћени сви запослени,
а принцип и тада остаје неизмењен.
Како би стимулисале ову
врсту осигурања, све државе које примењују трећи стуб
предвиделе су пореске и друге
олакшице, па је тако и нашим
прописима предвиђено да
послодавци који за своје за­
послене уплаћују допринос
за добровољно пензијско
осигурање до одређеног
износа буду ослобођени
плаћања пореза на доходак
грађана и доприноса за оба­
везно социјално осигурање.
Запослени који самостал­
но уплаћују доприносе, и
то преко административне
www.legeartis.rs
члан фонда уплатио 4.500 динара, а вредност инвестиционе
јединице тог дана износи 1.500
динара, на личном рачуну члана стање ће се увећати за три
инвестиционе јединице. Уплаћена средства се инвестирају,
а остварена добит се редовно
приписује. За организовање и
управљање фондом, друштво
за управљање наплаћује
накнаду, а она је дефинисана
Проспектом друштва.
Уговор о добровољном пензијском осигурању могу закључити сви грађани Србије, као и
страна лица, независно од тога
да ли су у радном односу. То
значи да чланови фонда могу
постати и лица без икаквих
прихода (ђаци, студенти, домаћице), а да је обвезник уплате неко друго лице (родитељ,
баба, брачни друг). Уговор,
такође, може закључити и
послодавац за своје запослене,
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
36
Табела 2: Пример пореске олакшице код уплате максималног
неопорезивог износа
Уплата
(РСД)
Порез
(%)
Олакшица
(РСД)
5.214
12%
625,68
износила је преко 16 милијарди
динара. Просечан принос остварен на укупну имовину фондова, односно FONDex индекс
је 12,62%. Корисника-чланова,
има око 180.000, што представља 10,39% од укупног броја
запослених у Србији или 2,48%
укупне популације (подаци су
преузети из Статистичког анекса НБС, децембар 2012). То је,
нажалост, још увек релативно
мали број. Приказ пословања
ДПФ-а у 2012. години дат је у
Табели 3.
Имовина ДПФ-а у потпуности је инвестирана у земљи.
Највише је уложено у државне
дужничке хартије од вредности, обвезнице (48,3%) и трезорске записе (21,3%), затим
у орочене депозите (4,4%), акције (2,9%), корпоративне обвезнице (1,2%), непокретности
(0,5%), док се на кастоди рачунима налазило 15,8% средстава. Потраживања су износила
5,7%, а начин инвестирања је
приказан у Дијаграму бр. 1.
Валутна структура имовине ДПФ-а на крају 2012. године
била је у корист домаће валуте
(77,3%), док је у страној валути
– еврима – било 22,7% портфолија (видети Дијаграм бр. 2).
Овакав начин улагања омогућио је високу стопу приноса
у 2012. години која је износила
12,62%.
Годишња уштеда
(РСД)
7.508,16
Из фондова је у 2012. години на име приватних пензија,
односно повлачења једнократних износа и програмираних
исплата укупно исплаћено
751,65 милиона динара. Сред­
ства се углавном повлаче
чим корисник испуни услов,
а најчешће и пре него што оде
у државну пензију. То не одго­
вара природи добровољних
пензијских фондова. Један
од разлога јесте кратак период уплате и мала акумулирана
сума, нарочито у случајевима
где је послодавац престао с
плаћањем доприноса за запослене, као што су познати случајеви НИС-а и ПТТ-а.
Наиме, по Закону из 2006.
године, члан фонда стиче право
на повлачење средстава с навршене 53 године живота, као и
могућност да сва средства повуче одједном или путем програмираних исплата, односно
ануитета. Изменом Закона од
2011, граница се помера на
58 година, с тим да је одјед­
ном могуће повући само
30% од средстава акумулираних у ДПФ-у. Ово решење је
много боље јер смисао пензије
није у једнократном подизању
средстава, већ у коришћењу у
дужем временском периоду.
Ипак, то право задржавају сви
они који су уговор о чланству
закључили по Закону из 2006.
Једно лице може бити ис­
товремено члан више фон­
дова, а према свом нахођењу
средства из једног фонда
може пребацити у неки дру­
ги фонд.
Табела 3: Упоредни приказ пословања ДПФ-а у 2012. години
Број ИмовинаПринос
чланова (у млн. РСД) (2012)
Укупно на нивоу индустрије
179.823
Delta Generali Basic
41.739 4.048,712,73%
Delta Generali Index
3.552 229,612,99%
Raiffeisen Future
18.030 1.804,410,96%
DDOR Garant
61.643
2.842,2
10,98%
144
2,5
11,34%
DDOR Garant Dinar
16.011,3
12,62%
Дунав
83.930 6.686,813,69%
Триглав пензија
1.784
80,8
10,14%
SoGe Štednja
7.630
177,7
12,32%
SoGe Ekvilibrio
6.376
138,7
12,78%
Извор: Преузето из Билтена бр. 2 ДУНАВ ПЕНЗИЈА
Просечна акумулирана средства по члану фонда у 2012. години износила су 88.779 динара,
што представља релативно низак ниво средстава. Основне
разлоге за то треба тражити у
кратком периоду акумулације,
односно постојања фондова,
као и у повлачењу средстава
чим се стекну услови за то.
Приликом избора фонда треба
обратити пажњу на три параметра:
1) накнада при уплати,
2) накнада за управљање фондом, и
3) принос који је фонд остварио у прошлости, али и онај
који се тренутно остварује.
Износ накнада је дефинисан
у Проспекту. Ниже накнаде
значе да ће друштво за уп­
рављање мање наплатити
своје услуге, што индирект­
но говори и о величини
фонда. Накнада при уплати је
видљива одмах јер се одбија од
уплаћеног износа, а остатак се
претвара у инвестиционе јединице. Накнада за управљање
обрачунава се свакодневно и
њу можете сагледати у апсолутном износу тек када добијете годишњи извештај, иако
вам је у процентуалном износу
унапред позната. Трећи, врло
значајан фактор при избору
фонда јесте принос. Зато оба­
везно треба погледати коли­
ки је принос, односно увећање
средстава инвестирањем имовине фонда, фонд остварио у
претходном периоду. Осим
тога, треба обратити пажњу и
на тренутни раст имовине
фонда који се огледа у порасту
Животно осигурање
Као врло важна врста осигурања, животно осигурање
пружа осигуранику и члановима породице осигуравајућу
заштиту у случају смрти. О
њему вероватно не бисмо ни
говорили у овом контексту да
се на нашем тржишту осигурања не ствара збрка у којој
се и оно нуди као врста пензијског осигурања. Осигура­
вајућа друштва која нису
регистрована за обављање
послова добровољног пен­
зијског осигурања, из страха да им оно конкурише, нуде
животно осигурање наво­
дећи да је оно исто као и
пензијско. Зато је овде врло
важно објаснити суштину
животног осигурања и указати на постојеће сличности и
разлике у односу на добровољно пензијско осигурање.
Баш као што му и сâм назив
говори, животно осигурање
представља осигурање лица
за случај настанка ризика смрти осигураника. Закључује се
на период од 5 до 25 година и
спада у дугорочна осигурања.
Приликом закључења уговора
о осигурању, осигураник бира
осигурану суму која ће бити
37
lege artis ● април 2013.
Накнаде друштава за управљање ДПФ-ом састоје се од
накнаде при уплати доприноса
и накнаде за управљање фондом. Према законским прописима, накнада при уплати не
може бити већа од 3%, а накнада за управљање виша од 2%,
док накнада за пренос рачуна
у други фонд одговара висини
стварних трошкова преноса.
У 2012. години, просечна
накнада при уплати смање­
на је на 2,15%, док је накнада
за управљање остала неиз­
мењена (на нивоу од 2%.) Разлоге за смањење накнаде треба
тражити у позитивном ефекту
конкуренције међу фондовима.
Законом из маја 2011. године предвиђено је да максимална накнада за управљање
износи 1,25%, док висина
накнаде при уплати није ограничена, с тим што ће се ова одредба примењивати тек када
нето имовина свих фондова
достигне 0,75% бруто домаћег
производа. На крају трећег
квартала 2012. године нето
имовина је била на нивоу од
0,46% бруто домаћег производа. Оваква одредба је сасвим
Како изабрати фонд?
вредности инвестиционе јединице. Овде треба нагласити да
није битна висина инвестиционе јединице, већ њен раст. Време започињања фонда с радом
још увек има велики утицај на
висину инвестиционе јединице, будући да су неки фондови
почели с радом раније, а неки
знатно касније.
www.legeartis.rs
Накнаде друштава за
управљање
разумљива будући да с растом
акумулираних износа на личним рачунима, иако на први
поглед невидљива, накнада за
управљање фактички постаје
много значајнија од накнаде
при уплати.
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
38
исплаћена у случају смрти,
односно настанка осигураног
случаја. Том приликом се утврђује и премија осигурања
коју осигураник плаћа, с тим
што плаћање може бити месечно, тромесечно, полугодишње,
годишње или једнократно.
Такође, осигурана сума може
бити у динарима или у еврима,
баш као и начин плаћања премије. Осигураник у уговору
наводи корисника осигурања,
једног или више, а то су најчешће брачни друг или деца.
Висину премије, у складу
са финансијским могућностима, одређује сâм осигураник.
Осигурана сума зависи од висине премије, пола, година
старости, трајања осигурања,
као и од здравственог стања
осигураника. Другим речима,
ако сте старији, под условом
да плаћате исту премију, осигурана сума је нижа. Уколико
је трајање дуже, сума је виша.
Осигурана сума разликује се и
када су у питању осигураници
истих година живота, а различитог пола, имајући у виду различиту вероватноћу смртности
(жене живе дуже). Уколико
болујете од неке болести,
посебно се процењује ризик
и одређује осигурана сума
за одабрану премију и дужину
трајања уговора. Тарифе премија важе само за здраве особе.
Постоје два основна вида
животног осигурања, ризико
осигурање и мешовито осигурање, док су сви остали облици
из њих изведени. Ризико осигурање живота покрива само
ризик смрти, на већ описан
Дијаграм бр. 1: Начин инвестирања имовине ДПФ-а
Државне обвезнице
0,50%
15,80%
Трезорски записи
1,20%
2,90%
Орочени депозити
4,40%
48,30%
Акције
Корпоративне обвезнице
21,30%
Непокретности
Кастоди рачуни
Дијаграм бр. 2: Валутна структура имовине ДПФ-а на крају 2012.
22,70%
РСД
Евро
77,30%
Извор за оба дијаграма: Статистички анекс НБС, децембар 2012.
начин. Мешовито осигурање
покрива и ризик смрти, али
и доживљења, а то значи да
ће уговорена осигурана сума
бити исплаћена и у случају
смрти и у случају да осигураник доживи истек осигурања.
Ризико осигурање се закључује
најчешће у случају подизања
кредита, као вид обезбеђења
банке која одобрава кредит.
Мешовито осигурање је вид
животног осигурања који се
код нас најчешће закључује
и представља осигурање
које се нуди као пензијско.
Повод за представљање животног осигурања као пензијског
лежи у чињеници да премија
за мешовито осигурање садр­
жи ризико премију и штед­
ну премију. Ризико премија
покрива ризик настанка смрти, а штедни део формира
математичку резерву која се
инвестира. Будући да се током
осигурања стално плаћа исти
износ премије, код нижих го­
дина старости учешће ризи­
ко дела је мање и повећава
се с порастом година, док се
штедни део смањује. Сходно
томе, у случају да су сви остали
елементи уговора исти, осигурана сума неће бити иста за
особе различите старости.
Осим тога, све је чешћи и от­
куп осигурања, нарочито
због нередовног плаћања
премије, када долази до редуковања (смањења) осигураних
сума. По основу откупа у 2011.
години престало је осигурање
за преко 13.000 лица.
Накнаде за услуге
осигуравајућих
друштава
Како изабрати
осигуравајуће друштво
При избору осигуравајућег
друштва код кога би се закључило животно осигурање, под
условом да су сви остали елементи уговора исти (пол, старост, премија, време трајања,
начин плаћања), треба об­
ратити пажњу на висину
Закључак
Циљ овог текста био је да вам
објективно и непристрасно
представи добровољно пензијско осигурање и животно
осигурање, кроз приближавање суштине ова два института, те да вам помогне у
избору модела обезбеђења за
треће животно доба.
За који год од понуђених
модела да се одлучите, имајте
на уму да одлуку о томе треба
донети довољно рано, будући
да су давно прошла времена
када је држава бринула о нашој сигурности у старости.
Исто тако, при доношењу ове
животно важне одлуке треба
узети у обзир и неке сасвим
нове могућности које су још до
пре само неколико година биле
готово незамисливе.
Смешна страна адвокатуре
Адвокат: „Реците нам, докторе, када нека особа умре у сну, да ли је истина
да тога не може бити свесна све до наредног јутра?”
Вештак: „Да ли сте ви заиста положили правосудни испит?”
39
lege artis ● април 2013.
За своје услуге спровођења
животног осигурања осигу­
равајућа друштва наплаћују
режијски додатак који је на
нивоу свих осигуравајућих
друштава у 2011. години износио око 17,76% (17,72% за првих девет месеци 2012. године).
Свако осигуравајуће дру­
штво својим актима одре­ђу­је
висину режијског додатка, а она
је врло различита и, према доступним информацијама, креће
се од 13% до 22%.
гарантоване суме. Висина
осигуране суме уједно одражава и висину режијског додатка, као и све остале елементе
као што су техничка каматна
стопа, таблице смртности и
сл. Ако су трошкови осигуравајућег друштва нижи, сума је
виша. Приписана добит се исплаћује у случају доживљења и
представља очекивање осигуравача, па је у том смислу неизвесна.
www.legeartis.rs
Према подацима НБС-а за
треће тромесечје 2012. године,
на тржишту осигурања у Србији послује 28 осигуравајућих
друштава, при чему се њих седам бави искључиво животним осигурањем, а њих шест
животним и неживотним. Подаци за целу годину још увек
нису објављени. Закључно
са септембром 2012. године,
друштва у страном власништву
имају преовлађујуће учешће
у премији животног осигурања (90,5%). Укупна премија
животног осигурања у овом
периоду износила је 7,25 милијарди динара, што представља 17,6% од укупне премије
свих врста осигурања. У истом периоду 2011. године то
учешће је износило 15,8%. Повећање учешћа премије животног осигурања последица је
њеног високог раста (од 18,9%)
у 2012. години. У целој 2011. години остварена је премија од
8,70 милијарди динара, а осигурано је преко 364.000 лица.
Велики проблем у прибављању
животног осигурања представљају тзв. сторно полисе, односно закључени уговори по
којима није уплаћена премија.
Њих је у 2011. години било око
31.000, што представља готово
30% од броја нових осигурања.
судски поступци
Уставна жалба као
моћно средство у
области радних односа
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
40
Евидентно је да уставна жалба у области радних односа представља
„моћно” средство у заштити права и интереса у споровима из
радног односа, док познавање праксе Уставног суда у овој области
нуди могућност „предвиђања” коначног исхода спора
В
ођење судских поступа­
ка ради решавања спо­
рова из радних односа
специфично је, добрим делом,
и због правних извора пра­
ва и обавеза у овој области.
Поред колективних уговора,
почевши од Општег па све
до оног код послодавца, из­
вор права у области радних
односа јесте и Устав Републи­
ке Србије („Сл. гласник РС”,
бр. 98/2006). Иако уставна
жалба Уставном суду стоји
на располагању, чини се да
се због повреде уставом
зајемчених права из радног
односа недовољно кори­
сти као „последњe” правно
средство у домаћем правном
систему у остварењу тужбе­
них, односно жалбених захте­
ва. На ову констатацију указује
чињеница да од 2006. године,
када је уведен институт устав­
не жалбе, свега око 2% укупно
поднетих уставних жалби „от­
пада” на уставне жалбе у обла­
сти рада.
Питање улагања овог прав­
ног инструмента нема само
теоријски већ, напротив, има
и практичан значај, будући
да, према члану 426. ст. 1. тач.
12) Закона о парничном по­
ступку („Сл. гласник РС”, бр.
72/2011), одлука Уставног суда,
у поступку по уставној жал­
би, којом је утврђена повреда
или ускраћивање људског или
мањинског права и слобо­
де зајемчене Уставом, а што
је могло да буде од утицаја
на доношење повољније од­
луке, представља разлог за
понављање парничног поступ­
ка. Осим тога, могу се навести
и друге могућности из Закона
о уставном суду („Сл. гласник
РС”, бр. 109/2007 и 99/2011),
као што је досуда накнаде
нематеријалне штете.
Одредбе о људским и
грађанским правима садржане
у Уставу Републике „преклапају
се” са одредбама Конвенције о
заштити људских и мањинских
права које су правни основ за
реализацију захтева у рад­
ном спору, а којима се, даље,
могу „побијати” одлуке Устав­
ног суда (право на правично
суђење, право на имовину...).
С друге стране, Устав изричито
јемчи корпус људских права
из области радних односа које
Конвенција не познаје (одред­
бе о „неодрецивим” правима
по основу рада). Познавање
одлука Европског суда за
људска права у Стразбуру у
споровима из радног односа
битно је из разлога могућности
побијања одлука Уставног суда
пред овом судском инстанцом,
о чему ћемо писати у неком од
наредних бројева.
Уставна жалба
Уставна жалба је правни ин­
струмент за заштиту људских
и грађанских права зајемчених
Уставом Републике Србије.
Као правни институт, при­
зната је у чл. 170. Устава који
прописује да се може изјавити
против појединачних аката
или радњи државних органа
(укључујући и судове, редов­
не или посебне надлежности)
или организација којима су
поверена јавна овлашћења
(примера ради, организација
које су овлашћене за издавање
лиценци, рецимо, Лекарска
комора Србије и сл.), а којима
АЛЕКС АНДАР МАРКОВИЋ
дипл. правник с вишегодишњим искуством у свим
областима радног права, а нарочито у граничним
областима с другим гранама права
[email protected]
редовни судови повредили
или ускратили Уставом гаран­
тована пра­ва и да ли је приме­
на процесног и материјалног
права била произвољна или
дискриминациона (чиме би
указала на очигледну арби­
трарност и неправичност у
поступању редовних судова), а
на штету подносиоца уставне
жалбе. Изражавајући прав­
но схватање у образложењу
своје одлуке, Уставни суд,
међутим, заузима и прав­
ни став у погледу датог
случаја, а што је од значаја
у поновљеном парнич­
ном поступку јер „може
бити од утицаја за доношење
повољније одлуке”.
У члану 60. Устав по основу
рада штити: право на рад у
складу са законом (ст. 1), сло­
бодан избор радних места (ст.
2), доступност свих радних ме­
ста под једнаким условима (ст.
3), поштовање достојанства
личности на раду, безбедне и
здраве услове рада, потребну
заштиту на раду, ограничено
радно време, дневни и недељни
одмор, плаћени годишњи од­
мор, правичну накнаду за рад и
правну заштиту за случај пре­
станка радног односа (ст. 4), с
тим да не постоји могућност
одрицања од ових права.
Право на рад
Као прво питање које се овде
поставља јесте питање одред­
нице права на рад, а у складу
са законом. Сâм појам права
Престанак радног
односа
У материји престанка радног
односа, највећу дилему иза­
зива питање тзв. технолош­
ког вишка из члана 179. ст. 1.
тач. 9) Закона о раду, у смислу
овлашћења суда да испитује
оправданост разлога, тј. да ли
су организационе, економске
41
lege artis ● април 2013.
Уставом зајемчена
права из области рада
на рад није изричито регу­
лисан законом, нити је Устав­
ни суд дао ближу дефиницију.
У сваком случају, неспоран је
став да исто не подразумева
обавезу државе да обезбеди
запослење, већ „само” обаве­
зу да ствара услове за његово
подстицање.
Конкретно, у случају устав­
не жалбе наставнице која је
пензионисана због навршења
услова за остваривање права
на пензију, Уставни суд је за­
узео став да се право на рад
остварује на начин прописан
законом, тако да и остваривање
овог права престаје, поред
осталог, када одређено лице
испуни законом прописане ус­
лове за остварење неког пра­
ва из пензијског осигурања
(Уж. 64/2007). У одлуци Уж.
1495/2009, Уставни суд је зау­
зео исти став, односно да Устав
јемчи право на рад, при чему се
ова гаранција даље остварује
на начин и под условима про­
писаним законом, што надаље
значи да уставна гаранција
права на рад и њена евентуал­
на повреда која може настати
у вези с престанком радног
односа запосленог, упућује на
закон.
www.legeartis.rs
се повређују или ускраћују
људска или мањинска пра­
ва и слободе зајемчене Уста­
вом, ако су исцрпљена или
нису предвиђена друга прав­
на средства за њихову зашти­
ту. Треба напоменути да је у
формулацији употребљен па­
сив, односно није одређено ко
може поднети овај правни лек,
што указују на то да подно­
силац може бити свако, да­
кле, било правно лице било
физичко. Такође, овај правни
институт гарантован је и чла­
ном 82. Закона о Уставном суду
који „додаје” да се уставна жал­
ба може изјавити и ако нису
исцрпљена правна сред­
ства, у случају када је подно­
сиоцу жалбе повређено право
на суђење у разумном року.
У току поступка пружања
уставносудске заштите (у об­
ласти радних спорова), пово­
дом испитивања основаности
уставне жалбе у границама зах­
тева истакнутог у њој, Уставни
суд утврђује да ли је у поступку
одлучивања о правима и обаве­
зама подносиоца уставне жал­
бе повређено његово Уставом
зајемчено право или слобода.
У поступку по уставној жалби,
међутим, Уставни суд није
надлежан да преиспитује
одлуке редовних судо­
ва у погледу утврђеног
чињеничног стања, као ни
начин на који су редовни судо­
ви применили право у поступ­
ку ради одлучивања о правима
и обавезама подносиоца устав­
не жалбе. У том смислу, за­
датак Уставног суда јесте да
испита да ли су у том поступку
судски поступци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
42
или технолошке промене заис­
та довеле до престанка радног
односа или је то дискреционо
право послодавца. По оцени
Уставног суда, спровођење ор­
ганизационих, економских и
технолошких промена спада у
самосталну област деловања
предузећа, па суд не може да
цени њихову оправданост
(Уж. 467/2008), а послодавац, у
ситуацији без програма виш­
ка запослених, чак нема ни
обавезу да понуди обављање
других одговарајућих посло­
ва (Уж. 467/2008). У сваком
случају, услови за престанак
по овом основу цене се у тре­
нутку престанка радног одно­
са, те касније запошљавање
нових лица по основу угово­
ра о раду на одређено време
или по уговору без заснивања
радног односа нису од утицаја
(Уж. 737/2008). У пракси се
наведена ситуација може
„избећи” уколико би се у ко­
лективном уговору код по­
слодавца или у уговору о раду
унела одредба да је Послода­
вац дужан да у Решењу о от­
казу уговора о раду, по основу
члана 179. ст. 1. тач. 9) Закона
о раду, утврди стварне разло­
ге економске, технолошке или
организационе природе који
су у непосредној вези с по­
требом за радом запосленог,
а на основу члана 8. Закона о
раду. Овде се може указати и
на праксу редовних судова да
се злоупотребом права сма­
тра утврђивање радног места
Правилником о организацији
и систематизацији послова и
распоређивање запосленог на
исто, а за које се унапред може
знати/очекивати да ће на том
радном месту запослени бити
проглашен вишком. Следстве­
но томе, наведено Решење о
отказу уговора о раду јесте не­
законито, а с обзиром на наче­
ло забране злоупотребе права
из члана 13. Закона о облига­
ционим односима, а које се,
на основу члана 25. ст. 3. ис­
тог Закона, примењује на све
правне послове, па и на наве­
дено решење (Пресуда Апела­
ционог суда у Београду, Гж. 1.
1769/2012(1) од 16. 5. 2012).
Када је у питању материја
отказа уговора о раду због
нарушавања радне дисципли­
не, Законом о раду из 2005. го­
дине уведена је одредница да
иста може бити нарушена само
ако је претходно утврђена ак­
том послодавца, а сходно прав­
ном принципу nemo poene sine
lege. Дотадашња пракса судова
у радним споровима, слободно
можемо рећи, била је таква да
ако се одређено понашање није
могло подвести под повреду
радне обавезе, оно се „гурало“
као основ за кршење радне дис­
циплине. Драстична кршења
радне дисциплине, као што је
долазак у алкохолисаном стању
возача у здравственој устано­
ви, који је претходно био пис­
мено опоменут, представљају,
међутим, оправдан разлог за
отказ, чак и ако такво по­на­
ша­ње као нарушавање радне
дис­ци­пли­не није претходно
било утврђено актом посло­
давца (Уж. 759/2008), јер је,
према чл. 15. Закона о раду,
обавеза запосленог да савесно
и марљиво обавља послове за
које је закључио уговор о раду.
Када је у питању деловање
дисциплинског органа, ди­
ректора или комисије, стано­
виште Уставног суда јесте да
је дисциплински орган везан
захтевом за покретање дис­
циплинског поступка само
у погледу чињеничног описа
повреде радне обавезе и да
понашање запосленог може
оквалификовати као неку дру­
гу повреду радне обавезе која
има тежу правну последицу
– престанак радног односа.
У том смислу је и парнични
суд, приликом оцене закони­
тости решења послодавца о
престанку радног односа за­
посленог, везан чињеничном
основом, али не и правном
квалификацијом повреде
радне обавезе, те може оце­
нити и обрнуто – да се рад­ње
или понашање запосленог могу
окарактерисати као повреде
радне обавезе за које је пред­
виђена новчана казна као дис­
циплинска мера, односно да у
радњама или понашању запо­
сленог нема елемената по­вре­де
радне обавезе (Уж. 1513/2008).
Остваривање зајемченог
пра­ва на рад, у складу са зако­
ном, подразумева, поред оста­
лог, и законито одлучивање о
правима и обавезама које из
радног односа проистичу. На­
ведени уставни налог односи
се и на одлуке о престанку рад­
ног односа као саставном делу
права на рад. С тим у вези, пред
Уставним судом се и постави­
ло питање да ли решење о
отказу уговора о раду мора
Конкретизација стандарда
раду, не инсистира у целости
на свим „формалностима” у
вези са отказом уговора о
раду, као што је, дакле, вре­
менско датирање повреде рад­
них обавеза или претходно
утврђивање нарушавања радне
дисциплине актом послодавца,
а што је све заједно, на пример,
потребно код управног акта.
Отпремнина
Актуелна економска си­
т у­
а­
ц и­
ја довела је до отежа­
не могућности пословања и
застоја у исплати зарада за­по­
сле­нима. „Једина” мо­гу­ћност
престанка радног односа у
таквој ситуацији јесте про­
глашење запосленог за „техно­
лошки” вишак. У недостатку
средстава за исплату отпре­
мнина, а у намери да се за­
посленима омогући, макар,
остварење права на новчану на­
кнаду код Националне службе
43
lege artis ● април 2013.
садржавати тачан датум по­
вреде радне обавезе, што
је актуелно у случају отказа
уговора о раду због кашњења
на посао, а у ситуацији када је
запослени претходно био упо­
зораван и када листа доласка и
одласка на посао постоји, али
није приложена. Уставни суд је
у овом предмету одбио устав­
ну жалбу, са образложењем да
је подносилац уставне жалбе
имао могућност да се изјасни
на наводе из упозорења и да
у парничном поступку улаже
редовне и ванредне правне ле­
кове (Уж. 2272/2009).
Имајући у виду претходно
описане случајеве, али и неке
друге, изгледа да из праксе и
Уставног и Врховног касаци­
оног суда проистиче да се,
уколико је очигледно да је за­
послени учинио повреду радне
обавезе, утврђену општим ак­
том послодавца или уговором о
www.legeartis.rs
Као повреда радне обавезе, у пракси се, неретко, утврђује
несавесно и немарно извршавање радних обавеза, с тим
што се поставило питање правог значења ових стандарда.
Ови стандарди се могу конкретизовати општим актима или
уговором. Примера ради, могу се „везати” за конкретан рад­
ни налог или упутство послодавца.
Према пракси Врховног касационог суда, коју Уставни суд
прихвата као уставноправно прихватљиво образложење,
несавесно извршавање радних обавеза постоји увек када се
одступа од редовног, усклађеног и уобичајеног поступања
доброг привредника или доброг домаћина, док немарно
извршавање радних обавеза постоји када запослени не
показује уобичајену пажњу која се очекује од просечног
запосленог и не понаша се као добар домаћин, иако је мо­
рао бити свестан штетних последица таквог понашања (Уж.
933/2008).
за запошљавање, запослени је
потписивао изјаву о одрицању
од отпремнине. Таква изјава
је садржавала и одредницу
да запослени слободно изра­
женом вољом прихвата ово
одрицање, да се одриче пра­
ва на подношење тужбе ради
побијања овог споразума, а ово
одрицање се обављало и у фор­
ми вансудског поравнања или
споразума. Правни основ је
пронађен у чл. 344. Закона о об­
лигационим односима, одно­
сно у институту опроста дуга.
Поштујући аутономију воље
уговорних страна, редовни су­
дови и Врховни касациони суд,
по ревизији, прихватали су, као
пуноважне, овакве споразуме.
Незадовољни оваквим ис­
ходом спора, запослени су,
међутим, подносили уставне
жалбе ради поништаја спо­
разума/изјаве о одрицању од
отпремнине. У више својих од­
лука (Уж. 177/2007, Уж. 33/2007
и др.), Уставни суд је заузео
правни став да се оспоре­
ном изјавом којом се одриче
права да судским путем тражи
своја права из радног односа,
па и права на неисплаћену от­
премнину као једне од законом
утврђених мера заштите запо­
слених за чијим је радом пре­
стала потреба, подносилац
уставне жалбе у суштини
одрекао неотуђивог устав­
ног права на правну заштиту
поводом престанка радног
односа. Под „утицајем” овак­
ве праксе Уставног суда, су­
дови у редовном поступку
усвајају тужбене захтеве ради
поништаја споразума/изјаве
судски поступци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
44
о одрицању од отпремнине
(Пресуда Апелационог суда у
Београду, Гж. 1. 3551/2011 од 4.
10. 2012), али и зараде (Решење
Привредног апелационог суда,
Пж. 953/2012 од 22. 3. 2012).
Право на исплату не­и­спла­
ће­не зараде до дана престан­ка
радног односа у себи садржи и
право запосленог да потражује
неисплаћену зараду од по­
слодавца, те се запослени не
може одрећи ни овог свог
овлашћења, будући да се запо­
сленом Уставом јемчи правич­
на накнада за рад. Стога, ни
чињеница да је подносилац
уставне жалбе слободном
вољом потписао потврду
која је садржавала одред­
бу о томе да неће потражи­
вати зараду за одређени
период до престанка рад­
ног односа, не може утица­
ти на другачије тумачење
ове законске одредбе (Уж.
697/2009). Сходно томе, и на­
кнада зараде због плаћеног
одсуства с рада мора бити пра­
вична као и накнада за рад,
као и доприноси за социјално
осигурање, којих се запослени,
исто тако, не може одрећи (Уж.
142/2007), док исплату регреса
запослени послодавцу може
пуноважно „опростити” (Уж.
2524/2009).
Oбразложење
аката у радном
односу
Неспорно је да је сушти­
на правничког посла у
одговарајућем образложењу
и аргументацији правних ака­
та, а недостатак образложења
„Допуштена” претња у радном праву
Закључивање (облигационих) споразума у радним односи­
ма има своје специфичности, будући да примат примене
има Закон о раду. Стога се и институти Закона о облигаци­
оним односима, као што смо видели, „прилагођавају” при­
мени овог односа. То уочавамо у случају претње као мане
воље у закључивању ових споразума.
Наиме, у свакодневном пословању честе су ситуације да
запослени учини кривично дело на раду или неку од по­
вреда радних обавеза/нарушавање радне дисциплине, па
послодавац процењује да би отказ уговора о раду по неком
од ових основа захтевао одређени временски рок и извес­
не „формалности”. Због тога он, неретко, нуди запосленом
потписивање споразума о престанку радног односа, а уз
прикривену „претњу” да ће поднети кривичну пријаву
или отказати уговор о раду због повреде радне обавезе/
нарушавања радне дисциплине, што запосленом може
бити „мрља” у каријери. Такође, ту су и оне ситуације када
се запосленима нуди да потпишу споразум добровољног
напуштања радних места по предложеном програму
решавања вишка запослених, јер ће иначе касније бити
проглашени „технолошким” вишком и биће им исплаћена
отпремнина у складу са Законом.
Након што би потписали овакав споразум, запослени су
се обраћали суду са захтевом за поништај оваквог споразу­
ма позивајући се на чињеницу да је било принуде на осно­
ву члана 60. Закона о облигационим односима. Цитирајући
одредбе овог Закона, и Врховни касациони суд и Уставни
суд (Уж. 237/2008), заузимају међутим, став да се наведено
поступање послодавца не може сматрати принудом (нема
озбиљне опасности по живот, тело или друго значајно до­
бро), јер је у питању претња односно стављање у изглед
„поступака који би били вођени у складу са законом”, те
нема елемента противправности и мана воља.
може указивати на злоупо­
требу права. По становишту
Уставног суда оно мора бити
„уставноправно прихватљиво”,
а неодговарајуће образложење
је, иначе, битна повреда пар­
ничног поступка из члана 374.
ст. 2. тач. 12) Закона о парнич­
ном поступку.
С тим у вези, ово стано­
виште је од значаја и прили­
ком писања правних аката у
области радних односа. Тако
су анекси уговора о раду, који
се доносе на основу члана 171.
ст. 1 тач. 1) Закона о раду, пред
редовним судовима били по­
ништавани због недостатка
Парнични суд није везан правном
квалификацијом повреде радне обавезе.
Једно од неотуђивих људских
права у области радних одно­
са јесте и слобода рада. Закони
не садрже ближе одређење овог
појма, а у теорији је присутан
став да исти представља супрот­
ност принудном раду, као раду
мимо слободно изражене воље.
и до сада се није појављивало
као предмет уставне жалбе
пред Уставним судом, али би се
правни основ за поништај так­
ве одредбе пре могао тражити
у начелу једнакости узајамних
давања из Закона о облигаци­
оним односима.
Закључак
Евидентно је да је уставна жал­
ба у области радних односа
„моћно” средство у заштити
права и интереса запослених
у споровима из радног односа.
Томе доприноси и могућност
ширег тумачења ових уставом
зајемчених права (право на
рад, слобода рада...) за које у
погледу њиховог значења ни у
теорији не постоји јединствен
став.
Већ у иницијалној фази ре­
ша­вања одређеног питања, по­
знавање праксе Уставног суда
у овој области нуди могућност
„предвиђања” коначног исхода
спора, при чему је више „так­
тичко” питање треба ли одлу­
ку Уставног суда „подносити”
у редовном по­ступ­ку или саче­
кати одлуку по уставној жалби
и онда предложити понављање
поступка. Ово тим пре што се
Уставни суд у свом раду по­
зива на своја ранија правна
схватања исказана у одлукама
по Уставној жалби, стварајући
тиме сво­је­врсну „прецедент­
ност” нашег правног система.
45
lege artis ● април 2013.
Слободан избор рада
У пракси Уставног суда по­
ставило се питање да ли дуже
уговарање отказног рока од за­
коном прописаног рока од 15
дана, у случају отказа уговора
о раду на иницијативу запо­
сленог, представља кршење
принципа слободе рада. Устав­
ни суд је у Одлуци Уж. 464/2008
потврдио ставове Врховног
касационог суда да су разлози
за овакво уговарање то што је
туженој потребно, а с обзиром
на послове којима се бави, да
уместо запосленог који је дао
отказ уговора о раду, на време
прими и обучи другог радника
и да је у питању радно место са
странкама у одређеној проце­
дури, и истакао да је, с обзиром
на то да Законом није утврђен
најдужи рок у коме се посло­
давцу може отказати уговор о
раду, ово питање препуште­
но слободној вољи уговара­
ча.
Имајући у виду претходни
случај, спорно правно питање
јесте тумачење границе између
облигационог и радног права
односно зајемчених уставних
права у области рада (слобо­
де рада). Оно се појављује и
у случају уговарања (високе)
накнаде штете послодавцу
за случај стипендирања за­
посленог, у ситуацији када
овај једнострано, на своју
иницијативу, даје отказ угово­
ра о раду. Дато питање делом
дотиче питање слободе рада,
www.legeartis.rs
образложења одредница „по­
требе процеса и организације
рада”, јер су ове одреднице као
разлог понуде за закључење
анекса, у смислу члана 172. За­
кона о раду, биле само цитиране
и без ближег објашњења у чему
се оне састоје. Argumentum a
simili ad simile, исти је принцип
и када је у питању отказ угово­
ра о раду по основу члана 179.
ст. 1 тач. 9) Закона о раду, где
одреднице „технолошке, орга­
низационе или економске про­
мене” ни на који начин нису
ближе одређиване.
У пракси Уставног суда,
по­­­ста­­­ви­­ло се питање да ли и
ре­­шења о умањењу зараде (фор­
мал­но­прав­ни основ је члан За­
ко­на о раду, у делу вред­но­ва­ња
радног учинка, а стварни ра­злог
јесте санк­ци­о­ни­са­ње по­вре­де
радне об­аве­зе) морају са­др­­жа­
вати обр­азло­же­ње. У одлуци
Уж. 312/2010 Уставни суд је за­
узео становиште да и решења
о умањењу зараде мо­ра­ју бити
образложена, уз на­во­ђе­ње врсте
повреде радне обавезе због
којих се умањење врши.
судски поступци
Алтернативне санкције
и алтернативни начини
извршења казне
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
46
Иако све земље света данас теже томе да казну затвора замене
њеним алтернативама, ова санкција мора опстати у кривичном
законодавству. Електронски надзор у месту становања у нашем
законодавству чак се и не сматра врстом казне, већ начином
алтернативног одслужења изречене затворске казне
К
азна затвора представља
ограничење слободе пре­
ступника одлуком суда, у
поступку у ком је утврђено да
је реч о починиоцу кривич­
ног дела. Временски контекст
њеног настанка углавном се
везује за прелаз из средњег
века у нови. И пре њеног на­
станка, међутим, постојао је
начин кажњавања лишењем
слободе које представља пре­
течу савременој казни затвора.
Тако су многи средњовековни
градови имали мале локалне
тамнице, у које је могло стати
двадесет до тридесет заточени­
ка. Данашње казнене установе
потичу управо од таквих там­
ница, где су затварана лица која
је по тадашњим схватањима
требало „поправити”.
Крајем 18. века и почетком
19. казна лишења слободе јавља
се као посебна мера у регистру
кривичних санкција, а с њом
и казнени заводи као устано­
ве за њено извршење. Разлози
за појављивање казне лишења
слободе су разни, а традицио­
нално се наводе следећи:
1) хуманистичка настојања
да се нађе замена за бруталне
смрт­не и телесне казне;
2) промене у скали друштве­
них вредности (за већину кри­
вичних дела само одузимање
слободе сматра се довољном
казном); и
3) промена, услед урбанизације
и индустријализације, односа
према кажњавању који је од­
ликовао сеоског човека: уместо
убијања или сакаћења, тражи
се његово затварање како би
био контролисан и дисципли­
нован.
Последњих деценија казна
лишења слободе пре­т р­пе­ла
је бројне критике и нај­ра­зли­
чи­ти­ја негирања, која по­ла­зе
од карактера и саме су­шти­не
овакве казне, па све до исти­
ца­
ња превасходног значаја
ре­со­цијализације као основне
сврхе кажњавања.
У релативно блиској про­
шлости примећено је да казна
затвора има веома негативан
утицај на осуђенике. Још на
Другом криминолошком
конгресу, који је одржан у Па­
ризу 1950. године, указано је на
то да боравак у затвору штет­
но делује на телесно здравље и
психу осуђеног лица, као и на
његов социјални статус и то:
● у физичком погледу;
● у психолошком погледу;
● у друштвеном погледу.
Истраживања спроведена у
прошлом веку показала су да
недостатак кретања, ваздуха
и светлости, те санитарне и
хигијенске прилике у затвор­
ским установама, у физичком
погледу доводе до низа бо­
лести, а нарочито до тубер­
кулозе, од које је смртност
осуђеника била три пута већа
него код популације на слобо­
ди. Данас је ситуација нешто
повољнија, мада има подата­
ка да у одређеним установа­
ма осуђеници још увек немају
елементарне хигијенске услове
у ћелијама, те да недостају про­
стори за шетњу и рекреацију.
Проблем који много више
забрињава, међутим, јесте тај
што основних хигијенских
НЕНАД ЦВЈЕТИЋАНИН
адвокат, сарадник у настави на Правном
факултету Универзитета Унион у Београду
[email protected]
Члан 31. Закона о из­вр­
ше­
њу кривичних санк­
ци­ј а наводи: „Сврха
из­­вр­­ше­­ња казне затво­
ра је да осуђени током
издржавања казне, при­­­­­
ме­­­­ном система са­вре­­­
ме­­­них васпитних ме­ра,
усвоји друштвено при­
­
хватљиве вредности у
циљу лакшег укљу­чи­ва­
ња у услове живота на­
кон из­
државања казне
како убудуће не би чи­нио
кривична дела”.
она изазива емоционалне про­
блеме код деце, а који су по­
следица односа средине према
осуђеном лицу и члановима
његове породице. Још од са­
мог настанка казне затвора
у знатном делу јавног мњења
формирао се став да је лишење
слободе већ само по себи не­
часно и да је сâм додир с каз­
неном установом белег који
наноси љагу за цео живот.
Тиме се не само отежава повра­
так осуђених лица у друштво
него се то преноси и на чланове
њихових породица. Апсурд је
тај што се нечасним не сматра
само кривично дело, већ упра­
во сâм чин издржавања казне
затвора.
Алтернативне казне
као могуће решење
Имамо ли у виду све лоше по­
следице које производи казна
затвора, то већ довољно гово­
ри о оправданости потребе за
алтернативним казнама. Поред
тога, треба имати у виду да се
наше кривично законодавство
креће ка алтернативним начи­
нима извршења већ изречених
казни затвора. Алтернатив­
ним начинима извршења казне
мења се сâм начин извршења
казне затвора (тј. избегава се
затварање осуђеника у уста­
нову затворског типа) да би се
тиме избегли негативни ефек­
ти, како по државу, тако и по
осуђено лице, али под условом
да те мере одговарају приро­
ди и тежини дела, личности
учиниоца и степену опасно­
сти који је настао његовим
извршењем.
47
lege artis ● април 2013.
Сврха
кажњавања
слободе кретања доживљавају
се као понижење и деградација,
те угрожавање сопственог „ја”
тих лица. Као резултат тога до­
лази до губитка самопоуздања
и емоционалне напетости коју
многа од тих лица не могу
да савладају. Режим који до
ситница регулише сваки тре­
нутак осуђениковог живота
доводи до стварања несносне
монотоније, која опет изазива
склоност фантазијама и не­
реалним доживљајима, као
одбрамбеном механизму так­
вих лица. Такође, јављају се
равнодушност и отупљивање
интелектуалне сфере лично­
сти осуђеника. Осуђеницима
нарочито тешко пада прекид
веза са спољним светом, пре
свега породичних, а затим
родбинских и пријатељских.
Једни прво доспевају у стање
тешког шока, а затим и емо­
ционалне атрофије, тачније
неке врсте окамењености. Код
других, опет, због слабљења
вере у будућност и моралне
снаге, јавља се страх од жи­
вота на слободи који се више
не жели – призонизам или
институционализација. Новија
истраживања су показала да
затворска изолација доводи до
психозе, тешких депресивних
стања, инхибирајуће тескобе,
повлачења у себе и сл.
У друштвеном погледу, не­
гативан утицај казне затвора
огледа се преко проблема с
којима се сусреће првенстве­
но породица осуђеног лица.
Подаци говоре да се бракови
осуђених лица без деце раз­
воде у 70% случајева. Такође,
www.legeartis.rs
услова нема у установама у
које се смештају притворена
лица, што доводи до апсур­
дног закључка да они који су
осуђени за извршење кривич­
них дела уживају повољнији
третман од лица која су само
осумњичена.
Такође, један од великих
здравствених проблема с
којима се затворске јединице
данас сусрећу јесте ХИВ/
АИДС, који је међу затвор­
ском популацијом вишестру­
ко раширен. Ово се објашњава
бројем наркомана и сексуално
настраних особа које су смеш­
тене у установама.
У психолошком погледу
казна затвора има вишеструк
негативан утицај на осуђеника
због многобројних неугодно­
сти које су својствене затвор­
ском окружењу. Ограничење
животних активности, скучен
простор боравка, ограничење
судски поступци
По Кривичном законику
Републике Србије могуће су
следеће врсте казни:
● казна затвора;
● новчана казна;
● рад у јавном интересу;
● одузимање возачке дозволе.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
48
Дакле, поред казне затвора
предвиђене су још три казне,
али је казна затвора на првом
месту, те је за већину кри­
вичних дела предвиђена као
једини облик кажњавања.
Новчана казна
Новчана казна је казна имо­
винског карактера, што значи
да она не погађа личност учи­
ниоца већ његову имовину.
Новчана казна састоји се од
плаћања одређене суме новца,
коју суд одлуком одреди, у ко­
рист државног буџета.
Ова санкција се може
изрећи као главна или као спо­
редна у комбинацији с казном
затвора, односно условном
осудом. Предвиђена је углав­
ном за лакша кривична дела,
односно за средње тешка,
тачније, за дела за која се кроз
праксу казна затвора показала
као неефикасна. У односу на
казну затвора, новчана казна
има бројне предности. Осим
што спречава негативне ефек­
те који се могу уочити код каз­
не затвора, новчана казна је
знатно хуманија, не изазива
депривацију осуђеника, нити
доводи до стигматизације учи­
ниоца као криминалца и сл.
Данас је новчана казна вео­
ма заступљена санкција у свим
кривичним законодавствима.
Принцип добровољности
Према правилима о одмеравању казне, основни прин­
цип који се следи приликом наплате казне јесте принцип
добровољности. Казна се не може наплатити присилно,
односно путем принудног извршења.
Ако осуђени не плати казну у року, онда му се она
замењује казном затвора и то тако што се сваких започе­
тих 1.000 динара новчане казне у фиксном износу замењује
једним даном затвора, који не може трајати дуже од 6 ме­
сеци. Ако је изречена новчана казна у износу већем од се­
дамсто хиљада динара, казна затвора не може бити дужа
од једне године. Рок за плаћање новчане казне одређује
се пресудом. Рок за извршење новчане казне не може бити
краћи од 15 дана нити дужи од три месеца. У оправданим
случајевима суд може дозволити да осуђени плати новчану
казну у ратама, с тим да рок исплате не може бити дужи од
једне године. За извршење новчане казне надлежан је суд
који је донео првостепену пресуду.
С обзиром на то да је новчана казна једна од најзначајнијих
алтернативних санкција у Србији, а при том и једина санкција
која значи приход држави, њен значај је несумњиво велики.
Оно по чему се, међутим, држа­
ве међусобно разликују јесте
систем изрицања ове санкције.
Уопштено говорећи, постоји
неколико таквих система:
● систем фиксних износа
– новчана казна се изриче у
оквиру законског минимума
и максимума, односно мини­
малног и максималног износа;
● систем дневних изно­
са – казна се одређује у више
дневних износа чија се виси­
на одређује на основу укупног
имовног стања учиниоца;
● пропорционални систем –
висина казне се одређује тако
што се у конкретном случају
у оквиру законског миниму­
ма и максимума, висина казне
формира као пропорционална
вредност имовинске користи
стечене кривичним делом
или вредности настале штете
извршењем кривичног дела.
Данас се углавном примењују
мешовити модели, кроз ком­
би­на­цију свих поменутих си­
стема, а њихови се облици
разликују само по томе који се
систем сматра главним, а који
допунским. И наше кривично
законодавство спада у групу
закона који користе мешовити
систем и то: систем дневних
износа као главни, а систем
фиксних износа као споредни,
допунски.
Када је у питању казна у
дневним износима, Закон
предвиђа да се она креће у ок­
виру од најмање 10 дневних
износа, а највише 360. Када је
Рад у јавном интересу и кућни
притвор уведени су измена­
ма Кривичног законика, а
казна рада у јавном интересу
Затворска
статистика
Према грубој рачуни­
ци, један дан затвора у
Србији вреди 1.000 ди­
нара или осам сати рада,
а један затвореник кош­
та државу између 15 и
20 евра дневно. Када би
500 осуђених којима је
изречена казна затво­
ра до шест месеци било
кажњено друштвеноко­
рисним радом, годишња
уштеда за државу износи­
ла би око 800.000 евра.
тим, овим санкцијама се спре­
чава и застарелост кривичног
гоњења, суђење се много брже
окончава, а и друштво има ко­
рист од рада осуђених. Такође,
лица која су осуђена на рад у
јавном интересу нису особе са
психопатолошким карактер­
ним профилом, тешки насил­
ници и убице, већ су то лица
за која је извршена процена да
се након извршења казне могу
поново вратити у нормалан
друштвени ток.
Радом у јавном интересу
може се заменити и неплаћена
новчана казна, тако што ће се за
сваких започетих 1.000 динара
новчане казне одредити осам
сати рада у јавном интересу.
Приликом оцене суда ко­
лико дана треба да траје ова
санкција, он узима у обзир
врсту учињеног кривичног
дела, личност учиниоца, као и
његову спремност да обавља
рад у јавном интересу.
Уколико осуђени у одре­ђе­
ном року, који му је суд одре­
дио, не изврши рад у јавном
интересу, или га само делимич­
но изврши, суд ће ту санкцију
аутоматски заменити казном
затвора, у целости или само де­
лимично, за онај део времена
који осуђеник није одрадио, и
то тако што ће за сваких запо­
четих осам сати рада одредити
један дан затвора.
„Кућни затвор”
као алтернативно
извршење затворске
казне
Поимање и тумачење алтерна­
тивних санкција у европском
49
lege artis ● април 2013.
Рад у јавном интересу
увелико се примењује и даје
добре резултате. Осуђени за
лакша и углавном нехатна кри­
вична дела обављају послове у
институцијама, ор­г а­ни­з а­ци­
јама и предузећима која се баве
услугама од општег друштве­
ног интереса, а остатак времена
проводе на слободи.
Рад у јавном интересу јесте
казна за коју би се могло рећи да
је једна од најперспективнијих,
бар када је у питању Србија.
Ова казна се може изрећи оп­
туженом само уз његов приста­
нак и то ако је прописана казна
затвора до три године или нов­
чана казна.
Дакле, рад у јавном интере­
су подразумева бесплатан рад
у институцијама, ор­г а­ни­з а­
ци­ја­ма и предузећима која се
баве услугама од општег дру­
штвеног интереса и где ће рад
осуђених на ту казну заиста
бити у јавном интересу.
Осуђени не може бити
плаћен за овај рад, а он не може
бити краћи од 60 часова, нити
дужи од 360 часова.
Суштина казне састоји се
у томе да се лице осуди да
одређени број сати проведе на
раду у корист друштва, чиме
би се избегли бројни нега­
тивни ефекти које производи
казна затвора. За разлику од
затварања које доводи до тешке
изолованости, рад у јавном ин­
тересу јесте мера која настоји
да одржи везу преступника с
главним токовима друштва,
тим пре што овде није реч о
особама које су склоне кри­
миналу, па им зато и не треба
изрећи строже казне. Самим
www.legeartis.rs
у питању казна у фиксном из­
носу, најнижи фиксни износ
је 10.000 динара, а највећи је
1.000.000 динара, док је за дело
из користољубља највећи из­
нос 10.000.000 динара.
Изрицање новчане казне у
систему дневних износа одвија
се у две фазе:
● прво се применом правила
о одмеравању казне одређује
број дана, односно дневних из­
носа новчане казне;
● затим се утврђује вредност
једног дана, тј. висина дневног
износа за тог учиниоца; на ос­
нову података о тромесечној
плати, додатних примања и по­
родичним обавезама узима се у
обзир висина дневног дохотка
учиниоца.
судски поступци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
50
кривичном законодавству
указује на вишезначност саме
одреднице. Поједина зако­но­
дав­с тва казну кућног за­­тво­­
ра са електронским надзо­ром
тумаче као алтернативу за­
твор­ској казни (Чешка), док
друга (Аустрија, Пољска) ка­
зну електронског надзора у
месту становања виде као
вид служења затворске каз­
не. Комбиновање казни које
за­­мењују затвор могуће је у
Хо­ландији и Чешкој. Немач­
ко законодавство не користи
одредницу алтернативна ка­
зна, већ електронски надзор
ве­зују за „условно одлагање
извршења казне”.
Наше законодавство
електронски надзор у месту
становања не сматра врстом
казне, већ начином алтерна­
тивног одслужења изречене
затворске казне, што се види
из законских одредаба које ре­
гулишу ову материју. Закон о
извршењу кривичних санкција
регулише материју извршења
казне затвора без напуштања
просторија у којима осуђени
станује, тзв. кућни затвор и то
са електронским надзором или
без њега.
Из тога произлази да је
неопходно најпре да суд из­
рекне казну затвора и да она
постане правноснажна, како
би се касније, уз друге усло­
ве, могла тражити замена са­
мог извршења казне затвора у
„кућни затвор”.
Србија је прва земља на
Балкану која је почела при­
мену електронског надзо­
ра током извршења казне
Како то изгледа у пракси
Конкретну врсту посла одређује повереник Управе за
извршење заводских санкција Министарства правде, а по­
вереничка служба надзире и извршење. При том се води
рачуна о личности осуђеника, његовим способностима,
стручним знањима и здравственом стању, као и о врсти
кривичног дела за које је осуђен. Повереници су ту и ради
сарадње с породицом осуђеног, јер је њихов задатак да
рехабилитација буде што успешнија, како не би дошло до
поврата криминалу. Поверенику се упућује осуђено лице
(или више лица) и он има задатак да буде у вези са судом,
центром за социјални рад, породицом и, наравно, са самим
осуђеником.
После разговора се утврђује у које га је предузеће најбоље
упутити, па се с њима склапа уговор и тачно одређују сат­
ница (слободно време, одвојено од радног времена), радно
место, које ће лице из јавног предузећа оцењивати његов
рад и у којим ће периодима повереник обилазити и прове­
равати какве резултате постиже. Уколико повереник није
задовољан напретком осуђеника, он о томе обавештава суд,
који предузима даље мере.
Ова алтернативна санкција за сада се извршава само
у оним градовима у којима су отворене повереничке
канцеларије – у Београду, Новом Саду, Суботици, Сомбо­
ру, Ваљеву, Нишу и Крагујевцу. У ових седам градова пот­
писана су чак 63 уговора о сарадњи с јавним и комуналним
предузећима, месним заједницама и осталим радним
организацијама у којима осуђени издржавају казне, а на
„листу чекања” уписани су још и Шабац, Смедерево, Панче­
во, Сремска Митровица, Кикинда. И поред свих разлога због
којих је корисно изрицати казну рада у јавном интересу, на­
жалост, она се изриче много мање него што је то пожељно.
На пример, Виши суд у Ужицу до сада није донео ниједну
пресуду упућивања на рад у јавном интересу, правдајући то
чињеницом да још увек није потписан уговор са Управом за
извршење кривичних санкција.
у просторијама у којима
осуђеник станује.
Електронски надзор је
једна од алтернативних
мера извршења кривич­
них санкција популарно на­
звана „кућни затвор”. Овде
је реч о надзору путем ра­
чунарског система који је
преко телефонске линије по­
везан са одашиљачем који је
„осуђеник” дужан непрестано
да носи. „Електронска нарук­
вица” је уређај који се ставља
Прилог
ПРВИ ОСНОВНИ СУД У БЕОГРАДУ
н/р председнику суда
(подноси се председнику суда који је донео првостепену пресуду)
На основу чл. 174а–174е Закона о извршењу кривичних санкција („Сл. гласник РС”,
подносим следећу
бр. 85/2005 и 72/2009) дана
Дана
, пресудом овога суда, бр.
(број пресуде), осуђен сам на извршавање
казне затвора у трајању од 6 месеци. Пресуда је постала правноснажна дана
.
Прилог: пресуда
51
Наглашавам да испуњавам све законске услове за доношење овакве одлуке:
1. Стан у сопственом власништву, у којем живим са супругом, и на тој адреси имам
пријављено пребивалиште, налази се у ________ (место), у ул. ___________.
Прилог: извод из катастра непокретности
2. Поседујем техничке могућности за доношење ове одлуке, тј. фиксни телефонски
прикључак бр. __________.
Прилог: телефонски исечак
Раније нисам био осуђиван, а сада сам осуђен за извршење кривичног дела угрожавања
јавног саобраћаја из члана 289. ст. 1.
У извршењу дела нема особито тешких околности, нити је оно довело до нарочито тешких
последица по оштећеног.
Молим суд да позитивно одлучи о мојој молби.
(име и презиме осуђеног лица)
lege artis ● април 2013.
Молим председника Суда да донесе одлуку којом ће ми се казна затвора извршити без
напуштања просторија у којима станујем.
www.legeartis.rs
МОЛБУ
судски поступци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
52
на ногу осуђеника, а у стану
особе над којом се врши над­
зор инсталира се јединица која
обавештава центар за мони­
торинг у Управи за извршење
кривичних санкција. На екра­
ну командног центра, у сваком
тренутку се прати присуство
осуђене особе у просторијама
у којима станује, односно да
ли она поштује одлуку суда и
важећи програм поступања.
Помоћу оваквог начина
контроле, „осуђеник” не трпи
задирање у приватност, а уко­
лико би покушао да напусти
круг у коме му је дозвољено
кретање, дошло би до реакције
полиције и суда и последица
тога било би затварање тог
лица у казнену установу, до
краја издржавања казне која
му је раније изречена.
Иначе, овакво алтернатив­
но извршење санкција може
се спровести за дела за која је
изречена казна до годину дана
затвора.
Постављање „наруквице”
стекло је врло брзо велику
популарност, како међу већ
осуђеним лицима, тако и међу
окривљенима, чији су поступ­
ци у току и који се надају да би
на тај начин могли нешто „лак­
ше” да прођу у кривичном по­
ступку. Нарочито у последње
време, све чешће се јављају
захтеви окривљених да казне
затвора издржавају у кућним
условима. Популаризацији
овог института, свакако су
допринели и медији и неко­
лико „медијских случајева” у
којима је дошло до примене
ове могућности.
Још понешто о друштвенокорисном раду
као казни
Србија је земља с високом стопом осуђених лица. Она је на
првом месту у поређењу с другим земљама насталим на
територији бивше Југославије, а у Европи је међу првих де­
сет земаља.
У Холандији, земљи са 16.000.000 становника, годишње
се изрекне око 40.000 казни друштвенокорисног рада и дру­
гих алтернативних мера. У Србији, са 8.000.000 становника,
таквих казни је од почетка активног спровођења ових мера
2008. године, изречено за нешто више од 200 лица.
Готово половина казни у свету спада под друштвеноко­
ристан рад. Да овај начин кажњавања не нарушава људско
достојанство у непотребној мери, сведочи и број позна­
тих који су до сада издржали ову казну: манекенка Наоми
Кемпбел, која је због малтретирања асистенткиње чистила
гараже, музичар Бој Џорџ који је чистио улицу јер је кажњен
због поседовања дроге, док је глумица Линдси Лохан била
кажњена радом у мртвачници. На друштвено користан рад
осуђене су и следеће јавне личности: Винона Рајдер, Снуп
Дог, Чарли Шин, Роберт Дауни Џуниор и Кортни Лав.
Ђорђе Пантић, бивши голман Партизана, кажњен је са
30 сати рада због ударања фудбалера Црвене звезде Бошка
Јанковића, а казну је одслужио у Институту за трансфузију
крви у Београду. Он је био прва особа у нашој земљи којој је
краћа казна затвора била замењена мером друштвеноко­
рисног хуманитарног рада.
Поновимо још једном
да овде није реч о посебној
кривичној санкцији, већ о по­
себном начину извршења кри­
вичне санкције.
Чланом 174е ст. 1. Закона о
извршењу кривичних санкција
предвиђено је да осуђени,
јавни тужилац и директор
управе, предлог за извршење
казне затвора у „кућним ус­
ловима” могу поднети након
правноснажности пресуде, као
и у току издржавања казне. По­
ред тога, у ставу 2. истог члана
наводи се да о овом предлогу
одлучује председник суда који
је донео првостепену пресуду,
а да о жалби на његову одлу­
ку одлучује председник апе­
лационог суда (ст. 7). Дакле,
првостепени и другостепе­
ни судови немају могућност
да као посебну кривичну
санкцију изричу казну за­
твора која ће се извршава­
ти у просторијама у којима
окривљени станује.
Судови су и даље овлашћени
само на изрицање оних казни
које су изричито предвиђене
чланом 43. Кривичног
да се одреди кућни притвор и
електронски надзор.
Број захтева за издржавање
казне затвора у кућним усло­
вима уз електронске нарукви­
це из дана у дан расте. Судије,
међутим, ове захтеве често
одбијају јер осуђени не
испуњавају све законске ус­
лове. Када суд доноси одлуку,
у обзир се узимају околности
као што су: да ли је неко прет­
ходно осуђиван, за која дела,
Предуслови и процедура изрицања
кућног затвора
53
lege artis ● април 2013.
Први предуслов за изрицање кућног затвора јесте тај да
осуђеник има стално место пребивалишта и фиксни теле­
фон. Интересантно је да телефон не сме бити „двојник”, као
и да осуђеници подстанари морају од власника стана при­
бавити судски оверену сагласност за инсталирање опреме
у стану. Наруквице се могу користити више пута, тачније,
после ослобађања осуђеника могу се доделити неком дру­
гом, док бравице којима се закључавају могу да се употре­
бе само једном. Дакле, без фиксног телефона „наруквица”
се не одобрава, јер је тада немогуће електронски пратити
кретање осуђеног.
За постављање одашиљача неопходно је да кућа има
фиксни телефон и струју, на које се повезује црна кутија пре­
ко које сигнал с наруквице иде ка оперативном центру. Ако
дође до краћег нестанка струје или привременог искључења
телефона, апарат све меморише, па се по њиховом повратку
подаци сабирају и види се ако је осуђена особа напуштала
стан. Осим тога, и сама база има батерију која траје 48 сати.
Уређај за лоцирање осуђеног (одашиљач с пратећом
опремом), који је нешкодљив по здравље, инсталира струч­
но лице, које при том осуђеном даје детаљна упутства о на­
чину рада уређаја. Уређај у наруквици, локатор, гумиран
је и отпоран на ударце, као и на воду, те се осуђеник може
туширати без било каквих проблема и бојазни за његов
рад. Организациона јединица у саставу Управе надлежна за
третман и алтернативне санкције рукује уређајем којим се
даљински прати кретање осуђеног и његов положај у про­
стору.
каква је друштвена опасност,
да ли је ухапшен по потерници.
Такође, сагласност на захтев се
не даје када лице нема доказ
о власништву над станом или
уверење да има пријављено
пребивалиште на адреси на
којој планира да служи казну,
наравно, уз оверену дозволу
власника стана.
Осуђеницима који каз­
ну служе у кућном затвору
забрањено је да кућу напуштају
без посебне дозволе суда, али
ако су стално запослени,
имају право да иду на по­
сао. Из Центра за монито­
ринг Управе за извршење
кривичних санкција њихово
кретање се 24 сата дневно
надзире. Уколико осуђени
прекрши одређене мере, Упра­
ва за извршење кривичних
санкција о томе обавештава
суд који у том тренутку меру
кућног затвора може да заме­
ни и осуђеника упути на даље
издржавање казне затвора.
Сваки појединачни случај
суд оцењује засебно и узи­
ма у обзир нарочите околно­
сти које су пратиле извршење
кривичног дела, намеру по­
чиниоца, као и последице
које су наступиле. Тако је суд
у Новом Саду недавно одбио
захтев за одслужење казне
„кућног затвора” лицу које је
осуђено за наношење тешке
телесне повреде, иако раније
није кажњавано. Отежавајућа
околност била је у чињеници
да је жртва трајно изгубила
десно око и преживела тешку
операцију која је трајала пуних
седам сати.
www.legeartis.rs
законика. Одлуку о томе да
окривљени изречену казну
затвора издржава у „кућним
условима”, након правноснаж­
ности пресуде, може донети
само председник првостепеног
суда у поступку предвиђеном
законом.
Надаље, законом је нарочи­
то предвиђено да особи која је
осуђена за насиље у породици
и која живи са својим жртвама
у истом домаћинству не може
судски поступци
„Кућни затвор” заправо и није санкција.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
54
Ваља истаћи и то да кућни
затвор до сада није нико­
ме замењен класичном каз­
ном затвора јер је прекршио
правила понашања или је у
међувремену осуђен на дру­
гу казну, из чега произлази да
осуђеници озбиљно схватају
ограничења која им се намећу.
Након одслужења казне,
наруквица се враћа у управу,
а потом „рестартује” за даљу
употребу.
Прва казна затвора у кућним
условима са електронским над­
зором у Србији почела је да се
извршава 5. јануара 2011. го­
дине. Лице З. Ј. из Краљева по­
стало је први осуђеник коме је
на ногу постављен одашиљач
за електронски надзор. Оно
је правноснажно осуђено на
пет месеци затвора због теш­
ког дела против безбедности
јавног саобраћаја.
Током 2011. године, према
подацима Управе за извршење
кривичних санкција, реали­
зовано је 70 извршења казни
затвора у кућним условима са
електронским надзором. Тре­
нутно се на издржавању каз­
не кућног затвора уз примену
електронског надзора налази
око 140 особа.
Уређаји за електронски
надзор осуђеника на кућни
притвор нису претерано ску­
пи и њихова цена се у Аме­
рици креће између 3.000 и
10.000 долара. При том су
најјефтинији они уређаји
који само региструју да ли је
окривљени напустио одређени
простор, без такозваног лока­
тора кретања.
Поред кућног затвора уз
електронски надзор, закон
предвиђа и могућност од­слу­
жења казне у стану, али без
електронског надзора.
У одлуци којом се усваја
предлог за издржавање казне у
кућним условима, суд одређује
да ли ће осуђени добити елек­
тронску наруквицу или неће.
Уколико суд одлучи да не буде
електронског надзора, прове­
ру правилног извршења казне
у том случају врши Повере­
ник из Управе за извршење
кривичних санкција, путем
ненајављених посета, као и пу­
тем изненадних телефонских
провера.
Закључак
У нашем законодавном систе­
му казна затвора је једна веома
важна санкција и није оправда­
но мишљење да се она, по сваку
цену, мора заменити алтерна­
тивним казнама или алтерна­
тивним начинима одслужења
казне.
Постоје кривична дела за
која нема адекватније санкције
од казне затвора. Такође, по­
стоје учиниоци кривичних
дела, који ради сигурности
дру­штва и јавног мњења морају
бити уклоњени из друштва, а
будући да је смртна казна изба­
чена из кривичног законодав­
ства једино праведно решење
за тежак криминалитет јесте
казна која ће се извршавати у
установи затворског типа.
Иако све земље света данас
теже томе да казну завора за­
мене њеним алтернативама,
ова санкција, свакако, мора
опстати у кривичном законо­
давству, ако ни због чега дру­
гог, онда зато што се у великом
броју случајева показала као
одговарајућа за одређена кри­
вична дела и одређене типове
учиниоца кривичних дела.
Уколико се узме у обзир и
сама генеза развоја кривичних
санкција, могу се приметити
одређене правне тенденције.
Полазећи од цивилизацијских
и хуманистичких токова, а
поготово људских права, нај­
вредније право јесте право на
живот, те је оправдан разлог за
напуштање смртне казне. На
другом месту у скали људских
права јесте право на слободу
кретања, па је стога правна
тенденција и напуштање саме
казне затвора, или њено што
хуманије извршење.
Не треба заборавити да су у
старом и средњем веку главне
казне биле смртна, тј. капи­
тална, а поред тога и телесна.
Тек касније је кажњавање било
усмерено на искључење слобо­
де кретања (тамница, затвор),
тако да се може закључити да се
данашње тенденције у развоју
пенологије крећу ка кућном
ограничењу слободе кретања,
што је далеко хуманије по
осуђена лица.
Судско-адвокатски роковник
за 2013.
владан мирковић
главни и одговорни уредник
[email protected]
Уважавајући примедбе и предлоге својих дугогодишњих корисника, издавачко друштво
ИНГ-ПРО д.о.о. објавило је Судско-адвокатски роковник за 2013. у два одвојена дела, у
препознатљивом и општеприхваћеном решењу у тврдом кожном повезу, формата Б5,
високог квалитета двобојне штампе и израде.
Због заказивања рочишта више месеци унапред у наредној години, а на предлог
појединих судова, седмични систем је проширен све до средине априла 2014. Списак
судова и јавних тужилаштава такође је употпуњен адресама и бројевима телефона.
Први део, Роковник, 240 страна, садржи:
■ Месечни систем
■ Седмични систем
■ Евиденцију решених предмета по месецима и финансије
■ Судске таксе и адвокатске тарифе
■ Додатак: Важни датуми, Православни календар за 2013. и 2014, Важни телефони, Амбасаде, Србија и Црна Гора у километрима, Мерне јединице, Телефонски именик и Белешке
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
4
Други део, Именик, 330 страна, садржи:
■ Преглед судова и јавних тужилаштава са адресама и бројевима телефона
■ Именик арбитара и миритеља у поступку мирног решавања радних спорова
■ Списак извршитеља
■ Списак судских вештака
■ Списак судских тумача
■ Адресар адвоката по адвокатским коморама
Судско-адвокатске роковнике за 2013. можете поручити
на бројеве телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822
или е-поштом на [email protected]
Порески календар
5. април
● Подношење захтева за субвенционисање пореза на зараде и доприноса за
пензијско и инвалидско осигурање на обрасцу ЗСП и ЗСД за претходни
месец
● Достављање обавештења о закљученим уговорима по основу естрадних
програма у претходном месецу ОБРАЗАЦ ОЗУ
● Подношење збирног месечног обрачуна накнаде за приређивање посебних
игара на срећу у играчницама на обрасцу ЗМОН за претходни месец
● Плаћање накнаде за игре на срећу
● Збирна пореска пријава за порезе по одбитку – Обрасци ПП ОД, ПП ОД-1 и
ПП ОПЈ-1 до ПП ОПЈ-8
● Уплата средстава по основу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом
и обавеза достављања извештаја о извршењу обавезе запошљавања особа са
инвалидитетом у складу са Законом – Образац ИОСИ за претходни месец
● Порез на доходак на остале приходе (уговори о ауторском праву, о закупу
непокретности, опреме и друге покретне имовине, уговори о делу, о
привременим и повременим пословима и други приходи) – Образац ПП
ОПЈ-2 до ПП ОПЈ-8 за претходни месец
10. април
● Подношење обрачуна пореза на премије неживотног осигурања на обрасцу
МОППНО за претходни месец
● Плаћање пореза на премије неживотног осигурања за претходни месец
● Месечни извештај о пословању отвореног, односно затвореног
инвестиционог фонда на прописаном обрасцу ОИФ, ЗИФ за претходни
месец
● Месечни извештај о пословању друштва за управљање за претходни месец,
на прописаном обрасцу
● Месечни извештај о улагању у дужничке хартије од вредности – издаваоци
резиденти и нерезиденти – ОБРАЗАЦ ХОВ
15. април
● Подношење месечне пореске пријаве за ПДВ
● Плаћање ПДВ-а за претходни месец
● Обавеза брокерско-дилерског друштва да Комисији за хартије од вредности
достави извештај о свом пословању
● Достављање евиденција о издатим, искоришћеним, оштећеним и
неискоришћеним маркицама за цигарете, односно алкохолна пића за
претходни месец
● Порез на добит правних лица
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
56
15. април
● Порез на доходак грађана од самосталне делатности
● Доприноси за социјално осигурање – предузетници и лица која су
оснивачи привредних друштава, ако нису обавезно осигурана по основу
запослења у другом предузећу, другом правном лицу, државном органу
или органу јединице локалне самоуправе
● Акциза за период 16. 3. 2013. – 31. 3. 2013.
30. април
● Крајњи рок за исплату зарада за претходни месец, односно обрачун и
уплата доприноса за обавезно социјално осигурање из најниже основице
и на најнижу основицу ако послодавац нема средства за исплату зарада
● Акциза за период 1. 4. 2013. – 15. 4. 2013.
● Правна лица која састављају консолидоване финансијске извештаје
(матична правна лица) дужна су да консолидоване финансијске
извештаје за извештајну годину доставе Агенцији најкасније до 30.
априла наредне године
Порез на доходак грађана
● Збирна пореска пријава за порез по одбитку подноси се Пореској управи једном месечно и то у року
од 5 дана по истеку месеца, посебно за сваку исплату извршену у претходном месецу.
● Велики порески обвезници збирну пореску пријаву за порез по одбитку подносе Центру за велике
пореске обвезнике истог дана када је извршена исплата, а најкасније у року од два дана од дана
исплате прихода који се опорезује по одбитку.
Рачунање рокова
● Према члану 91. став 2. Закона о општем управном поступку ако последњи дан рока пада у недељу
или на дан државног празника или у неки други дан кад орган пред којим треба предузети радњу не
ради, рок истиче истеком првог наредног дана.
57
lege artis ● април 2013.
22. април
● Подношење захтева Пореској управи за рефакцију плаћене акцизе на
деривате нафте који се користе за грејање, Образац РЕФ-Г
● Подношење пореске пријаве за ПДВ за тромесечне обвезнике и уплата
ПДВ-а за први квартал
www.legeartis.rs
18. април
● Обавеза произвођача фискалних каса да Пореској управи – Централа
достави кумулативне податке о броју фискализованих фискалних каса по
типу и моделу, њиховим малопродајним ценама и износу депонованих
средстава
компанијско право
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
58
Карактеристике у исплати
дивиденди акционарима
по годишњем рачуну за
2012. у складу са Законом о
привредним друштвима
Право на дивиденду једно је од најважнијих имовинских права
акционара и односи се на право на удео у чистој годишњој добити
друштва. Претпоставка његовог остварења је у испуњењу неколико
предуслова
П
рема члану 270. Закона
о привредним друшт­
вима („Сл. гласник РС”,
бр. 36/2011 и 99/2011, у даљем
тексту: Закон), по усвајању
финансијских извештаја за
пословну годину, акционарско
друштво распоређује остваре­
ну добит те године следећим
редоследом:
1) за покриће губитака прене­
сених из ранијих година;
2) за резерве, ако су оне пред­
виђене посебним законом.
Ако након распоређивања
добити за ове сврхе преоста­
не део добити, скупштина га
може расподелити:
● за резерве, ако их је друштво
утврдило статутом (статутар­
не резерве);
● за дивиденду, у складу са За­
коном.
Према слову Закона, оства­
рени нето добитак, после по­
крића губитка и издвајања за
законске и статутарне резерве,
акционарско друштво може да
употреби за исплате акциона­
рима у виду дивиденди. У рас­
подели дивиденди учествују
сви акционари конкретног
акционарског друштва, како
запослени, тако и поједин­
ци ван конкретног друштва,
укључујући и Акцијски фонд,
ако поседује акције тог друшт­
ва које је стекао у поступку
приватизације.
Треба најпре упозорити да
исплата дивиденди зави­
си и од врсте акција које је
друштво издало и продало у
претходном периоду, па тако:
1) ако су све продате акције
оби­чне и ако су све акције
једнаке вредности, свака поје­
диначна акција даје иста пра­
ва свом власнику у односу
на дивиденду; у том случају
се укупан износ издвојених
средстава за дивиденде дели
бројем уплаћених акција, чиме
се утврђује бруто износ диви­
денде по једној акцији, а укуп­
на бруто вредност дивиденде
по појединцу зависи од броја
акција које он поседује;
2) уколико је друштво, поред
обичних акција, издало и пре­
ференцијалне акције, мора се
имати у виду да за те акције
постоји право првенства на­
плате дивиденде; у том случају
скупштина акционара мора
најпре да утврди износ ди­
виденди за преференцијалне
акције, а преостала средства
може да расподели обичним
акционарима.
Остваривање права на
дивиденду
Право на дивиденду је једно
од најважнијих имовинских
права акционара и односи
се на право на удео у чистој
годишњој добити друштва.
Опште право акционара на
учешће у добити конкретизује
МР ЖЕЉКО АЛБАНЕЗЕ
саветник за економска питања
[email protected]
Табела 1: Број акција и акцијски капитал друштва
1) Број емитованих и отплаћених акција
300 комада
2) Номинална вредност једне акције
10.000 дин.
3) Акцијски капитал (1 x 2)
3.000.000 дин.
За све ове категорије акциона­
ра важе иста правила код ост­
варивања права на дивиденде,
али важе различита правила
код њихове исплате, што ћемо
разјаснити у наставку текста.
Расподела дивиденди
на акционаре
Критеријум за исплату диви­
денди јесте власништво над
уложеним капиталом. Однос­
но, дивиденда је приход од
капитала, а то значи да се ис­
плаћује из чисте добити коју
капитал уложен у друштво
оствари, и то сразмерно уло­
гу – капиталу сваког улага­
ча – акционара. Практично,
утврђивање дивиденди по
акционарима – било да су фи­
зичка или правна лица – врши
се сразмерно номиналној вред­
ности акција које они поседују.
Испитивање могућности
за исплату дивиденди по го­
дишњем обрачуну финансијс­
ког резултата акционарског
друштва, почиње изношењем
оствареног нето добитка и
предлогом његове расподеле.
За конкретно акционарско
друштво најпре треба изнети
полазне податке попут оних
приказаних у Табели 1. Имајући
у виду износ акцијске главнице
на крају 2012. године и конкре­
тан износ оствареног добитка
за распоређивање, одбор ди­
ректора предлаже скупштини
расподелу као у Табели 2.
Након утврђивања укупне
масе средстава за дивиден­
де, расподела ових средстава
спроводи се према следећим
претпоставкама из примера:
59
lege artis ● април 2013.
дводомног управљања у акцио­
нарском друштву (члан 427.
тач. 5) Закона), израчунава
износе дивиденди који у скла­
ду са Законом, статутом и од­
луком скупштине, припадају
појединим класама акционара,
одређује дан и поступак њи­
хове исплате, а одређује и на­
чин њихове исплате у оквиру
овлашћења која су му дата ста­
тутом или одлуком скупштине.
Ови органи, пре свега, треба да
сагледају да ли је остварен то­
лики добитак који дозвољава
исплату таквих износа диви­
денди за које акционари могу
бити заинтересовани.
У свему овом, треба нагла­
сити да исплата дивиденди
на обичне акције није уна­
пред утврђена обавеза ак­
ционарских друштава, чак
ни онда када искажу добитак.
Одлука о исплати дивиден­
ди у целини је у надлежнос­
ти акционарског друштва и
ствар процене менаџмента и
скупштине акционара о оп­
равданости употребе остваре­
ног добитка за реинвестирање
или за дивиденде.
Као примаоци дивиденди
могу се појавити:
1) физичка лица – резиденти и
нерезиденти Републике Србије,
2) правна лица – резиденти и
нерезиденти Републике Србије.
www.legeartis.rs
се кроз његово право да учест­
вује у подели добити по би­
лансима за сваку конкретну
пословну годину уколико се по
завршном рачуну искаже до­
бит и скупштина донесе одлу­
ку о расподели добити у виду
одговарајуће дивиденде.
Остварени нето добитак
је први услов да би се мог­
ло прићи исплати дивиденде.
Други услов јесте позитивна
одлука скупштине акциона­
ра по том основу. Према члану
271. ст. 1. Закона, плаћање ди­
виденде акционарима може
се одобрити одлуком о рас­
подели добити усвојеној на
редовној седници скупшти­
не, којом се одређује и
износ дивиденде. Дан сед­
нице скупштине, на којој се
утврђује расподела дела до­
бити за дивиденде, сматра се
даном доношења одлуке о
исплати дивиденде.
Наравно, одлуци скупштине
акционара претходе мишљење
и предлог стручних служби
акционарског друштва, при
чему по новом Закону битну
улогу има „одбор директора”,
односно „извршни одбор”. На­
име, одбор директора у слу­
чају једнодомног управљања у
акционарском друштву (члан
398. тач. 13) Закона), однос­
но извршни одбор у случају
Табела 2: Издвајање средстава за бруто дивиденде
1) Добитак пре опорезивања
550.000 дин.
2) Порез на добитак
50.000 дин.
компанијско право
3) Н
ето добитак (после опорезивања)
– износ добитка за резерве
– износ за дивиденде
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
60
500.000 дин.
260.000 дин.
240.000 дин.
4) Број издатих акција
300 ком.
5) Дивиденда по једној акцији (240.000 : 300)
● друштво је издало 300 оби­
чних акција, које су у целини
отплаћене,
● 240.000 динара јесу бруто
средства за дивиденде, пошто
по овом основу треба обрачу­
нати сваком акционару и по­
реске обавезе,
● друштво је евидентирало да
акције припадају четворици
власника.
На основу ових података, об­
рачун дивиденди за исплату по
сваком акционару (било да је
он физичко или правно лице)
изгледаће као у Табели 3.
Дакле, акционар са 1 ак­
цијом добиће бруто дивиденду
од 800 динара, односно акцио­
нар с више акција добиће 800
динара по свакој својој акцији.
Одлука о исплати
дивиденди
У члану 271. ст. 1. Закона де­
финисано је да акционар­
ско друштво може одобрити
плаћање дивиденди акцио­
нарима одлуком о расподели
добити усвојеној на редовној
седници скупштине, којом се
одређује и износ дивиденди. У
800,00 дин.
погледу начина расподеле ди­
виденди акционарима, према
члану 271. ст. 4. Закона, основ­
но опредељење је да се диви­
денда на акције исплаћује
акционарима у складу с
правима која произлазе из
врсте и класе акција које ак­
ционари поседују на дан ди­
виденде, а сразмерно броју
акција које поседују у укуп­
ном броју акција те класе.
Поводом ових одредаба За­
кона важно је појаснити да:
1) Закон прописује да акцио­
нарско друштво емитује две
врсте акција – обичне и пре­
ференцијалне;
2) у оквиру сваке врсте акција,
акције које дају иста права чине
једну класу акција, па тако: а)
све обичне акције чине увек
једну класу акција, пошто све
обичне акције дају иста права
својим имаоцима – власници­
ма; б) у оквиру преференцијал­
них акција, Закон у члану 253.
помиње следеће класе ових
акција: кумулативне префе­
ренцијалне акције, партиципа­
тивне преференцијалне акције
и заменљиве преференцијал­
не акције, и у оквиру сваке од
ових класа, акције дају иста
права власницима.
У појашњењу начина исплате
дивиденди, најбитније су од­
редбе Закона у члановима 271.
и 274, из којих јасно произлази
да акционарско друштво у по­
ступку исплате дивиденди има
три етапе.
Прва етапа је доношење
одлуке о исплати дивиден­
ди, односно то је дан на који је
друштво на редовној седници
скупштине донело одлуку о
исплати дивиденде и износу
Табела 3: Расподела дивиденди на акционаре
Акционар
1
Број
Дивиденда по
акција
једној акцији
(ком.)
(дин.)
2
3
Износ
дивиденди
(дин.)
4 (2×3)
А
90
800
72.000
Б
120
800
96.000
Ц
60
800
48.000
Д
30
800
24.000
Укупно
300
800
240.000
то што је до 30. маја 2013. годи­
не дошло до промене власника
акција у Централном регистру,
због продаје акција и сл.
У склопу овог текста дајемо
и пример одлуке о исплати ди­
виденди.
Исплата и опорезивање ди­
виденди
До сада изнете одредбе о ут­
врђивању права на дивиденде,
односе се на све категорије ак­
ционара, било да су они правна
или физичка лица, било да су
домаћи или страни грађани.
Када, међутим, после свих
спроведених претходних по­
ступака, дође на ред непо­
средна исплата дивиденди,
тада акционарска друштва
морају да обрате пажњу на
структуру својих акциона­
ра, како у погледу начина ис­
плате, тако посебно у погледу
пореског третмана те исплате.
Могуће су следеће ситуа­
ције:
1) Исплата дивиденди фи­
зичким лицима – грађанима
(резидентима) Србије
Према члану 7. Закона о по­
резу на доходак грађана („Сл.
гласник РС”, бр. 24/2001... и
93/20121), резидент Републи­
ке јесте физичко лице које:
● на територији Републике
има пребивалиште или центар
пословних и животних инте­
реса;
● на територији Републике,
непрекидно или с прекидима,
борави 183 или више дана у
периоду од 12 месеци који по­
чиње или се завршава у однос­
ној пореској години.
61
lege artis ● април 2013.
опредељује право на дивиден­
ду – конкретно, на дан сачиња­
вања те листе акционарско
друштво на основу евиденције
Централног регистра хартија
од вредности утврђује листу
акционара који имају право на
дивиденду. Па тако, акционар
који пренесе своје акције по
основу којих је стекао право
на дивиденду после дана диви­
денде, а пре исплате дивиденде,
задржава право на дивиденду.
Трећа етапа јесте дан
плаћања, тј. дан на који се ис­
плаћују дивиденде.
Према наведеном, треба об­
ратити пажњу да се дивиден­
де исплаћују само физичким
или правним лицима која су
била акционари друштва на
дан дивиденде. Односно, за
остваривање права на испла­
ту дивиденди битан је списак
акционара који акционарско
друштво сачињавају на дан
дивиденде, без обзира на то
колико је власника та акција
променила пре или после дана
дивиденди. Очигледно, дан
дивиденде није исто што и
дан исплате дивиденде, јер
се листа акционара који имају
право на исплату дивиденде
утврђује према стању у Цен­
тралном регистру хартија од
вредности. На пример, ако се
одреди да је дан утврђивања
дивиденде 1. мај 2013. године, а
за дан исплате се одреди 30. мај
2013. године, листа акционара
који имају право на исплату
дивиденде утврђује се према
стању уписаних акционара у
Централом регистру на дан 1.
мај 2013. године, без обзира на
www.legeartis.rs
дивиденде. Овај дан је важан
из следећих разлога:
1) после доношења одлуке о
исплати дивиденде акционар
коме треба да буде исплаћена
дивиденда постаје поверилац
друштва за износ те дивиденде;
2) друштво је у обавези да о
одлуци о исплати дивиденде
обавести акционаре којима се
исплаћује дивиденда у року
од 15 дана од дана доношења
те одлуке, сходном применом
одредаба Закона о обавешта­
вању акционара о седници
скупштине.
Друга етапа јесте дан ди­
виденде, односно дан на који
се утврђује списак акционара
који имају право на дивиденду.
Наиме, према члану 274. Зако­
на o привредним дру­штвима,
статутом друштва може се
одредити: дан дивиденде, или
метод одређивања дана диви­
денде на који се утврђује спи­
сак акционара који имају право
на дивиденду (дан дивиденде).
Ако статутом није одређен
дан дивиденде, тај дан се
одређује одлуком скупштине о
исплати дивиденде, у складу с
методом за његово одређивање
ако је она одређена статутом.
У оваквом случају, јавно ак­
ционарско друштво као дан
дивиденде не може одредити
ранији дан од дана акционара
утврђеног у складу са чланом
331. Закона – а то је дан на који
се утврђује списак акционара
који имају право на учешће у
раду седнице скупштине и он
пада на десети дан пре дана
одржавања те седнице. Дан
дивиденде је битан будући да
компанијско право
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
62
Резидент Републике је и фи­
зичко лице које је упућено у
другу државу ради обављања
послова за физичко или прав­
но лице – резидента Републике
или за међународну организа­
цију.
По овој дефиницији, рези­
денти су пре свега домаћи др­
жављани, али то могу бити и
странци.
За све њих, дивиденда је
приход од капитала, при чему:
● на приход од дивиденде
плаћа се порез по стопи од 15%,
● основица за обрачун пореза
јесте опорезиви приход, који
чини 100% бруто дивиденда
расподељена акционару,
● обвезник пореза на диви­
денду јесте физичко лице које
остварује приход од дивиденде
● акционар,
● по основу прихода од диви­
денди не плаћају се никакве
друге фискалне обавезе.
Наведени обрачун бруто и
нето дивиденде и припадајућег
пореза (видети Пример 1) тре­
ба извршити по сваком ак­
ционару, пошто је по Закону о
порезу на доходак грађана он
обвезник пореза. Поводом ис­
плате дивиденди овим лицима,
послодавац мора да попуни и
преда Образац ПП ОПЈ-3.
2) Исплата дивиденди фи­
зичким лицима – нерези­
дентима Србије
Ако домаће акционарско дру­
штво исплаћује дивиденде
ак­ци­о­нару који је страно
фи­зичко лице, мора да има у
виду податке из Министарства
фи­нан­сија и привреде о томе с
којом страном земљом Србија
има закључен споразум о из­
бегавању двоструког опорези­
вања. То је битна информација
за порески третман исплате, а
конкретно:
● ако се дивиденда исплаћује
страном физичком лицу с
чијом државом резидентности
Србија нема закључен уго­
вор о избегавању двоструког
опорезивања, дивиденда се
опорезује порезом по стопи
од 15%, а основица за опорези­
вање је укупан износ исплаће­
не дивиденде (исто као и за
домаће држављане);
● ако се дивиденда исплаћује
страном физичком лицу с
чијом државом резидентности
Србија има закључен уговор
о избегавању двоструког опо­
резивања, и то физичко лице
је поднело доказ о статусу ре­
зидента државе с којом је Ре­
публика закључила уговор о
избегавању двоструког опоре­
зивања, дивиденда се опорезује
по стопи утврђеној међународ­
ним уговором о избегавању
двоструког опорезивања који
је закључен између Републике
Србије и земље резидентства
нерезидентног обвезника.
Правилником о обрасцу
потврде о резидентности
(„Сл. гласник РС”, бр. 86/2009
и 91/2009 – испр.), за потребе
примене уговора о избегавању
двоструког опорезивања, про­
писан је и образац потврде о
резидентности друге државе с
којом је закључен уговор. Пре­
ма члану 3. овог Правилника,
статус резидента друге државе
с којом је закључен уговор, не­
резидент Србије доказује код
домаћег исплатиоца прихода,
потврдом о резидентности
овереном од надлежног органа
друге државе уговорнице чији
је резидент и то на обрасцу
прописаном овим правилни­
ком.
Страном физичком лицу
се може уплатити износ диви­
денде у девизама на девизни
рачун акционара у иностран­
ству или у динарима на нере­
зидентни рачун отворен код
неке домаће банке. Дознака у
иностранство се може изврши­
ти с девизног рачуна исплатио­
ца – акционарског друштва,
или, ако друштво нема девиза
на девизном рачуну, откупом
девиза преко банке.
Пример 1: Обрачун пореза за дивиденду
на једну акцију:
● бруто износ дивиденде
● пореска основица (100% од 800)
● порез (15% на 800)
● нето дивиденда за исплату (800 – 120)
800,00 динара
800,00 динара
120,00 динара
680,00 динара.
У овом случају, акционар са 1 акцијом добиће нето дивиденду од 680 динара, односно акционар с више акција добиће 680 динара по свакој својој акцији.
приходе нерезидента по основу
дивиденди, исплатилац прихо­
да примењује одредбе уговора
о избегавању двоструког опо­
резивања, под условом да нере­
зидент докаже статус резидента
државе с којом је Република за­
кључила уговор о избегавању
двоструког опорезивања и да
је нерезидент стварни власник
прихода.”
За исплаћену дивиденду
страном правном лицу (нере­
зиденту), исплатилац диви­
денде (а не банка која врши
трансфер средстава) као по­
рески платац обрачунава,
обуставља и уплаћује порез и
надлежној организационој је­
диници Пореске управе под­
носи Образац ПДПО – Збирну
пореску пријаву о обрачуна­
том и плаћеном порезу на до­
бит по одбитку на приходе које
остварују нерезидентна правна
лица, који је прописан Правил­
ником о обрасцу збирне по­
реске пријаве о обрачунатом и
плаћеном порезу на добит по
одбитку на приходе које ост­
варују нерезидентни обвезни­
ци – правна лица („Сл. гласник
РС”, бр. 116/2004, 20/2010 и
11/2012). Нерезидентни обвез­
ник, односно његов порески
пуномоћник подноси захтев (с
приложеном документацијом
и одговарајућим доказима о
плаћеном порезу) надлеж­
ној организационој јединици
Пореске управе за издавање
потврде о плаћеном порезу и
добијену потврду о измиреним
пореским обавезама нерези­
дентног обвезника прилаже
банци, како би банка могла да
63
lege artis ● април 2013.
4) Исплата дивиденди прав­
ним лицима – нерезиденти­
ма Србије
Ако резидентно правно лице
исплаћује дивиденде нерези­
дентном правном лицу, ова
исплата мора да се усагласи са
одредбама чл. 40. и 40а Закона о
порезу на добит правних лица
(„Сл. гласник РС”, бр. 25/2001...
119/2012). У смислу члана 3. ст.
2. овог Закона, нерезидентни
обвезник је правно лице које
је основано и има седиште ст­
варне управе и контроле ван
територије Републике.
Према члану 40. Закона о
порезу на добит правних лица,
на приходе које оствари нере­
зидентни обвезник од рези­
дентног обвезника, по основу
дивиденди на територији Репу­
блике, обрачунава се и плаћа по­
рез по одбитку по стопи од 20%,
ако међународним уговором о
избегавању двоструког опоре­
зивања није другачије уређено.
Ова законска одредба примо­
рава сва резидентна акционар­
ска друштва, која исплаћују
дивиденде нерезидентним
правним лицима, да приликом
те исплате провере да ли с
конкретном државом, чији
је резидент страно правно
лице – прималац дивиден­
де, имамо закључен уговор
о избегавању двоструког
опорезивања. Домаће акцио­
нарско друштво, међутим, пре
исплате дивиденди нерези­
дентном правном лицу, мора
да обезбеди и спровођење чла­
на 40а. Закона о порезу на добит
правних лица, према коме: „Код
обрачуна пореза по одбитку на
www.legeartis.rs
При исплати дивиденди
страном физичком лицу сас­
тавља се образац ПП ОПЈ-3 и
подноси на начин и у роковима
као код исплате дивиденде ре­
зидентима.
3) Исплата дивиденди прав­
ним лицима – резидентима
Србије
Када резидентно правно лице
у Републици Србији исплаћује
дивиденде свом акционару
– правном лицу резиденту
Републике Србије, на ту диви­
денду се не обрачунава и не
плаћа порез, јер пореским
прописима није предвиђено
опорезивање овог облика ди­
виденди. Примљена дивиденда
за ова правна лица – акциона­
ре, представља финансијски
приход.
Према томе, дивиденде
акционарских друштава ис­
плаћују се њиховим акцио­
нарима, који су резидентна
правна лица, без плаћања икак­
вих пореских обавеза. С тим у
вези подсећамо да је резидент­
ни обвезник правно лице које
је основано или има седиште
стварне управе и контроле на
територији Републике.
На пример, на годишњој
скупштини акционарског дру­
штва „А” донета је одлука да се
из нераспоређеног добитка за
дивиденде акционарима ос­
нивачима – правним лицима
резидентима издвоји 200.000
динара. На исплаћену диви­
денду акционарима – правним
лицима не обрачунава се порез
на приходе од капитала већ се
уплата ових средстава врши у
пуном износу.
изврши трансфер средстава на
рачун нерезидентног обвезни­
ка у иностранству.
компанијско право
Начин плаћања
дивиденде
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
64
Дивиденде се најчешће ис­
плаћују у новцу, али се у неким
случајевима примењују и дру­
ги начини исплате, па се тако
дивиденда може исплатити
и у акцијама. Начин исплате,
заједно с висином дивиденде,
предлаже одбор директора, од­
носно извршни одбор, а усваја
скупштина акционара. Када се
дивиденде исплаћују у акција­
ма, послодавац је такође дужан
да плати порез на приходе од
капитала по стопи од 15% на
бруто износ дивиденди.
Конкретно, чланом 272. Закона
прописано је да се дивиденда
може плаћати: у новцу или у
акцијама друштва, у складу са
одлуком о исплати дивиденде.
Ако се плаћање дивиденде
врши у акцијама друштва:
1) такво плаћање мора одобри­
ти акционар класе акција којој
се такво плаћање врши по пра­
вилима о гласању акционара у
оквиру класе акција;
2) сваком акционару класе
акција која има право на ди­
виденду плаћање се врши у ак­
цијама те класе.
Као што се види, власници, на
пример, обичних акција, мо­
рају да се изјасне да ли желе да
приме дивиденду у акцијама, а
ако се већином гласова таква
одлука донесе, такву дивиден­
ду примају и акционари који
су гласали за динарске диви­
денде.
Изузетно, дивиденда се
може платити у акцијама дру­
ге врсте или класе само ако је
такво плаћање одобрено тро­
четвртинском већином гласо­
ва присутних акционара класе
акција којој се такво плаћање
врши и истом толиком већи­
ном гласова акционара класе
акција у чијим акцијама се ди­
виденда исплаћује.
Друштво је у обавези да ак­
ционаре којима се исплаћује
дивиденда обавести о таквој
исплати непосредно пре или
након извршене исплате, сход­
ном применом одредаба Закона
о обавештавању акционара о
седници скупштине. Значи, по
овој законској одредби у чла­
ну 272. ст. 3. и 4, акционарима
власницима обичних акција,
може се исплатити дивиденда
преференцијалним акцијама,
и обратно, ако о томе донесу
одлуку трочетвртинском већи­
ном присутних акционара на
скупштини имаоци – власници
обе ове врсте акција.
Исплата дивиденде у ут­
врђеном износу, сходно одлу­
ци скупштине, искључиво у
Могући случајеви исплате дивиденди
страним правним лицима:
1) ако се дивиденда исплаћује страном правном лицу с
чијом државом резидентности Србија нема закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања – дивиденда се
опорезује порезом по стопи од 20%, а основица за опорезивање је укупан износ исплаћене дивиденде;
2) ако се дивиденда исплаћује страном правном лицу с
чијом државом резидентности Србија има закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања, али то правно
лице није поднело доказ о статусу резидента државе с којом
је Република закључила уговор о избегавању двоструког
опорезивања, или није поднело доказ да је стварни власник прихода – дивиденда се опорезује порезом по стопи од
20%, а основица за опорезивање је укупан износ исплаћене
дивиденде;
3) ако се дивиденда исплаћује страном правном лицу с
чијом државом резидентности Србија има закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања, и то правно
лице је поднело доказ о статусу резидента државе с којом
је Република закључила уговор о избегавању двоструког
опорезивања, и поднело је доказ да је стварни власник
прихода – дивиденда се опорезује по стопи утврђеној
међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања који је закључен између Србије и земље резидентства нерезидентног обвезника.
Прилог: Одлука о исплати дивиденди
На основу члана 271. ст. 1. и члана 329. ст. 1. тач. 7) Закона о привредним друштвима („Сл.
гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011) и члана
Статута, Скупштина акционарс­
ког друштва
(пословно име) из
(седиште) (даље: Акционарско друштво), на
редовној седници одржаној дана
године, донела је
www.legeartis.rs
ОД Л УКУ
О РАС ПОД Е Л И ДОБИ Т И (ДИ ВИ Д ЕН Д И )
за 2012. годину
1. Годишњим извештајем Акционарског друштва утврђено је да је за пословну 2012. годину
остварен нето добитак у износу од 500.000,00 динара, пошто је од укупне вредности добити
за ову годину од 550.000,00 динара, издвојен износ за порез на добит од 50.000,00 динара.
Исказан нето добитак за 2012. годину од 500.00,00 динара, расподељује се:
– за резерве, у складу са статутом друштва, у износу од 260.000 динара,
– за дивиденде, по одлуци Скупштине, у износу од 240.000,00 динара.
(Опција 1:
Нето добитак расподељује се, и то:
% од утврђеног добитка за повећање основног ка­
питала, а остатак од
% расподељује се акционарима.
Могуће су и друге комбинације, на пример, део нето добитка може да се издваја за исплате
запосленима и члановима управе по основу учешћа у добити. Ако се део нето добитка из­
дваја за повећање основног капитала, онда ову одлуку прати и одлука o повећању основног
капитала, што се детаљније уређује том одлуком.)
65
lege artis ● април 2013.
2. Пошто укупна маса средстава за дивиденде по овој одлуци износи 240.000,00 динара,
а број обичних акција које је друштво издало и продало износи 300 комада, утврђује се
бруто дивиденда по свакој акцији у висини од 800,00 динара, што износи 8% номиналне
вредности појединачне акције.
3. Акционарем за потребе расподеле нето добитка сматра се свако лице власник акције на
дан 1. марта 2013. године, као дана за који је статутом овог акционарског друштва одређено
да се утврђује ко је акционар ради учешћа у расподели добитка (дан дивиденде).
4. На основу списка акционара и броја акција по сваком акционару на дан дивиденде, који
је доставио Централни регистар, стручна служба акционарског друштва обрачунаће масу
бруто дивиденди сваком акционару, порез на капитал по стопи од 15% који пада на терет
акционара и исказати нето износ дивиденди за исплату.
наставак на 67. страни
→
компанијско право
акцијама друштва подразумева
истовремено и доношење одлу­
ке скупштине о повећању осно­
вног капитала у истом износу,
као и доношење одлуке о изда­
вању акција без јавне понуде у
циљу плаћања дивиденде.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
66
Ограничења плаћања
акционарима
Пре доношења одлуке о ис­
плати дивиденде, послодавци
треба да имају у виду јасне за­
конске одредбе о ограничењу
плаћања акционарима.
Конкретно, према члану
275. Закона:
1) друштво не може вршити
плаћања акционарима ако је
према последњим годишњим
финансијским извештајима
нето имовина друштва мања,
или би услед такве исплате
постала мања, од уплаћеног
основног капитала увећаног
за резерве које је друштво у
обавези да одржава у складу
са законом или статутом, ако
такве резерве постоје, осим у
случају смањења основног ка­
питала (нето имовина друштва
у смислу Закона о привредним
друштвима јесте разлика из­
међу вредности имовине и оба­
веза друштва);
2) укупан износ исплата ак­
ционарима за пословну годину
не може бити већи од добити
на крају те пословне године,
увећане за нераспоређену до­
бит из претходних периода и
износе резерви предвиђених
за расподелу акционарима, а
умањене за непокривене гу­
битке из претходних периода и
износе резерви које је друштво
у обавези да одржава у складу
са законом или статутом, ако
такве резерве постоје.
Акционари којима је извр­
шено плаћање супротно наве­
деним одредбама обавезни су
да исти износ врате друштву
ако су знали или су морали
знати да се плаћање врши у
супротности са одредбама За­
кона.
Нова штампана издања
Закон о извршењу и обезбеђењу
(пречишћен текст)
■ Формат А5, 176 страна
■ Цена: 390,00 дин
(ПДВ од 8% није урачунат у цену)
Закон о парничном поступку
■ Формат А5, 176 страна
■ Цена: 390,00 дин.
(ПДВ од 8% није урачунат у цену)
Књиге можете поручити на
тел. 011/2836-820, 2836-821, 2836-822
или е-поштом на [email protected]
5. Дивиденде одређене овом одлуком исплатиће се акционарима у року од 60 дана од дана
доношења ове одлуке на Скупштини акционара.
6. Директор ће спровести одлуку о исплати дивиденди.
7. Управа друштва је дужна да најкасније у року од 15 дана од дана одржавања Скупштине
обавести акционаре о одлуци о исплати дивиденде и износу дивиденде, као и о року ис­
плате.
9. Ако после дана дивиденди, а пре дана исплате дивиденди, акционар пренесе – прода
своје акције по основу којих је остварио право на дивиденде, он задржава право на исплату
дивиденде.
Образложење
67
Достављено:
– Председавајућем Скупштине
– Председнику Извршног одбора
– Председнику Надзорног одбора
– Руководиоцу фин.-рач. послова
– Писарници
, дана
године
Председник Скупштине
lege artis ● април 2013.
Скупштина Акционарског друштва
а.д. разматрала је предлог одлуке
Одбора директора о исплати дивиденде за 2012. годину, те га је прихватила као основан,
јер је донет по разматрању Финансијског извештаја и Извештаја о пословању, Ревизорског
извештаја и Извештаја Надзорног одбора за 2012. годину, којима је утврђено да општа
пословна и финансијска ситуација друштва, као и остварени добитак, омогућавају исплату
дивиденди у предложеном износу. Имајући у виду речено, одлучено је као у диспозитиву.
У
www.legeartis.rs
8. Дивиденде по овој одлуци ће се исплатити у динарима, уплатом на текући рачун акцио­
нара.
компанијско право
Одлучивање скупштине
привредног друштва
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
68
Претежно диспозитивни карактер законских норми омогућава
привредном друштву да правила о раду скупштине прилагоди својим
потребама. Иако малобројне, у њему ипак постоје и императивне
норме које регулишу ову материју
С
купштина друштва пред­
ставља највиши орган у
друштву који доноси
најбитније одлуке о пословању
и функционисању друштва.
Скупштина је орган власника
капитала, a чине је сви члано­
ви друштва, власници удела/
акција друштва које су стекли
улагањем новчаних и/или не­
новчаних средстава, па из тог
разлога законодавац предвиђа
да је у надлежности овог орга­
на доношење најважнијих од­
лука везаних за само друштво.
Закон о привредним друшт­
вима („Сл. гласник РС”, бр.
36/11, 99/11, у даљем тексту:
Закон) садржи бројне одредбе
којима се уређује начин рада
скупштине, уз остављање мо­
гућности да се оснивачким
актом друштва са ограниче­
ном одговорношћу и статутом
акционарског друштва уреди
и другачије. Претежно диспо­
зитивни карактер ових норми
омогућава друштву да правила
о раду скупштине прилаго­
ди својим потребама, однос­
но потребама својих чланова.
Уколико друштво оснивачким
актом или статутом не пропи­
ше посебну процедуру за сази­
вање, одржавање, одлучивање
седница скупштине, у обавези
је да примењује одредбе Зако­
на којима су регулисана ова
питања.
Скупштина своје одлуке
доноси на седницама. Законо­
давац је, одредбом члана 212.
ст. 4, за друштва са ограниче­
ном одговорношћу оставио
могућност одлучивања и ван
седнице, али само под усло­
вом да је потпишу сви чланови
с правом гласа по том питању,
дакле, само у случајевима када
су одлуку једногласно усвоји­
ли сви чланови. Ово решење је
врло практично у друштвима
с малим бројем чланова када
постоји консензус у вези са
пословном политиком друшт­
ва.
Седнице скупштине под­
разумевају физичко присуство
чланова, али их је могуће одр­
жати и коришћењем конфе­
ренцијске везе или друге аудио
и визуелне комуникацијске
опреме, или електронским
путем у складу са одредбама
члана 212. и члана 341. Зако­
на, у ком случају се сматра да
су лица која на овај начин при­
суствују седници лично при­
сутна. Седницама, по правилу,
присуствују и чланови управе.
Њихово присуство корисно
је, понајпре, за њих саме, јер
се на тај начин најпотпуније
упознају с вољом чланова, а
што им је од значаја при ут­
врђивању пословне стратегије
и вођења послова друштва, али
и нужно, ради давања одгово­
ра – информација на питања
чланова.
Уколико се као критеријум
разликовања узме извесност
одржавања седницa оне могу
бити редовне и ванредне. Ре­
довне седнице обавезно се
одржавају једном годишње,
најкасније у року од шест ме­
сеци од завршетка пословне
године, дакле, најкасније до
30. јуна текуће године. Ванред­
них седница може бити и више
током године, а одржавају се
уколико се појави потреба за
расправљањем и одлучивањем
о питањима која су постала
актуелна између две редовне
седнице скупштине. Изузет­
но, одредба члана 371. ст. 2.
Закона прописује и обавезно
сазивање ванредне седнице о
чему ће бити речи у наставку
текста. Ако се седница акцио­
нарског друштва не одржи у
законом прописаном року,
суд у ванпарничном поступку
Верица Мар тић-Ролингер
дипл. правник с вишегодишњим
искуством у привредном праву
[email protected]
истовремено и врло рестрик­
тивна с обзиром на то да је
могуће да, иако уредно послат,
позив из различитих разлога
не стигне до члана, те да он не
буде упознат с предстојећом
седницом. Уместо упућивања
писаног позива на адресу чла­
нова, акционарско друштво се
може одлучити да позив објави
на интернет страни друштва и
на интернет страни Агенције
за привредне регистре, што је
свакако повољнија опција у
друштвима с великим бројем
чланова.
Јавно акционарско дру­
штво има додатну обавезу
да, независно од изабраног на­
чина позивања, позив објави
и на интернет страници ре­
гулисаног тржишта, односно
мултилатералне трговачке
платформе где су укључе­
не његове акције. Седница
скупштине се, по пра­ви­лу, одр­
жава у седишту друштва, али
је могуће да орган управљања
одреди и друго место за одржа­
вање скупштине уколико је то
потребно ради лакше органи­
зације скупштине.
Предлог дневног реда сед­
нице, с јасном назнаком о
којим тачкама дневног реда се
предлаже да скупштина донесе
одлуку, обавезно је садржан у
Упућивању позива за седницу скупштине
акционарског друштва, због бројности
чланства, претходи утврђивање списка
акционара.
69
lege artis ● април 2013.
сазивања ако јој присуствују
сви чланови друштва у складу
са одредбама члана 206. и чла­
на 335. ст. 13. Закона.
Садржај позива прописан
је одредбама члана 204. и члана
335. ст. 1. и 2. Закона у завис­
ности од тога да ли је у питању
седница друштва са ограниче­
ном одговорношћу или седни­
ца акционарског друштва, али
у оба случаја обавезно садр­
жи дан слања позива, време
и место одржавања седни­
це, предлог дневног реда
седнице с јасном назнаком о
којим тачкама дневног реда
се предлаже да скупштина
донесе одлуку, материјале
за седницу. Позив се доставља
најкасније осам дана пре дана
одржавања седнице, у случају
друштва са ограниченом одго­
ворношћу, односно 30 дана у
случају акционарског друштва.
Дан слања позива обавезно
се наводи у позиву за седницу
скупштине, а позив се сматра
достављеним даном слања пре­
поручене пошиљке поштом на
адресу члана коју друштво има
евидентирану, односно на ад­
ресу акционара из јединствене
евиденције акционара. Oвак­
ва правна регулатива свакако
погодује да се скупштина брзо
и једноставно сазове, али је
www.legeartis.rs
може наложити одржавање
седнице у складу са одредбом
члана 339. Закона.
Седницу скупштине сазива
орган управе друштва (дирек­
тор, одбор директора или над­
зорни одбор, у зависности од
изабраног система управљања
и правне форме привредног
друштва), упућивањем писа­
ног позива члану друштва. За
разлику од друштва са огра­
ниченом одговорношћу,
код кога нема неизвесности у
вези са идентитетом члана (по
правилу је реч о друштвима с
малим бројем чланова, па чак
и када није тај случај Закон из­
ричито прописује конститу­
тивност регистрације својства
члана, члан је лице које је у
том својству уписано у Регис­
тар привредних субјеката),
упућивању позива за сед­
ницу скупштине акционарс­
ког друштва, због бројности
чланства, претходи утврђи­
вање списка акционара.
Списак акционара утврђује се
према подацима у Централном
регистру хартија од вредности
на дан када је донета одлука о
сазивању седнице.
Изузетно, седница скупшти­
не друштва, уколико није реч о
јавном акционарском друштву,
може се одржати и без
компанијско право
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
70
позиву и омогућава члановима
упознавање са свим питањима
о којима ће се расправљати
и одлучивати, па самим тим
и квалитетнију припрему за
дискусију. Скупштина ак­
ционарског друштва може
расправљати и одлучива­
ти искључиво о тачкама
на дневном реду, док се на
седницама друштва са огра­
ниченом одговорношћу може
одлучивати и о другим пи­
тањима, ван утврђеног дневног
реда, али само ако сви чланови
друштва присуствују седници
и ако се ниједан члан томе не
противи, или уколико друга­
чије није прописано оснивач­
ким актом.
Дневни ред који је орган
управљања утврдио у позиву
не може се изменити, али се на
захтев члана може допунити.
Право на стављање додатних
тачака на дневни ред, у складу
са одредбом члана 205. Закона,
има један или више чланова
друштва са ограниченом од­
говорношћу који поседују или
заступају најмање 10% учешћа
у основном капиталу (проце­
нат учешћа може бити и мањи
ако је тако одређено и оснивач­
ким актом) и то путем писаног
обавештења друштву (у ком
случају је орган управљања
дужан да најкасније наредног
радног дана упути обавештење
свим члановима друштва) или
директно свим осталим чла­
новима друштва, најкасније
три дана пре дана одржавања
седнице скупштине. На овај
начин, без додатних услова,
свако питање се може наћи на
дневном реду седнице одлуком
мањинског члана који поседује
10% или мање (уколико је тако
одређено оснивачким актом)
удела у друштву. Довољно је
само упутити обавештење о
допуњеном дневном реду.
С друге стране, законо­
давац
рестриктивније
поставља могућност акцио­
нара да утиче на утврђени
дневни ред. Наиме, одред­
бом члана 337. Закона пропи­
сано је да један акционар, или
више њих, може органу уп­
рављања надлежном за зака­
зивање седнице предложити
додатне тачке за расправљање
и одлучивање под условом да
тај предлог образложи или
да достави текст одлуке коју
предлаже. Прописани цензус
за подношење предлога је 5%
акција с правом гласа (само­
стално или заједнички), а пред­
лог се може упутити друштву
најкасније 20 дана пре дана
одржавања седнице скупшти­
не, односно 10 дана пре дана
одржавања ванредне седнице.
Коначну одлуку о предлогу,
односно допуни дневног реда
по предлогу акционара, доно­
си орган управљања или суд
у ванпарничном поступку у
складу са одредбом члана 338.
Закона.
Саставни део позива за
одржавање седнице јесу и ма­
теријали за седницу који се
разликују у зависности од тога
да ли је реч о редовној или ван­
редној седници. Поред текста
предлога сваке одлуке чије се
доношење предлаже, са образ­
ложењем, текста сваког уговора
или другог правног посла који
се предлаже за одобрење, де­
таљног описа сваког питања
које се предлаже за расправу,
с коментаром или изјашњење
органа управљања, као и свих
других докумената и информа­
ција који су од значаја за рад и
одлучивање скупштине, који
се достављају у оба случаја, за
редовну седницу потребно је
припремити и доставити још и:
● финансијске извештаје, с
мишљењем ревизора ако је ре­
визија финансијских извештаја
обавезна за друштво у складу
са законом којим се уређује ра­
чуноводство и ревизија;
● предлог одлуке о расподели
добити, ако је остварена.
Кворум за одржавање сед­
ница скупштине чини обич­
на већина од укупног броја
гласова чланова друштва,
односно 1/3 од укупног броја
гласова у случају поновљене
седнице, ако оснивачким ак­
том или статутом није одређен
већи број гласова. Законски
минимум потребног броја гла­
сова за одржавање седнице не
може бити дерогиран актима
друштва, већ се друштво може
само одлучити за повећање
броја гласова који чине кворум.
Реч је о једној од малобројних
одредаба којима је регулисан
рад скупштине друштва, а која
је императивног карактера и не
може бити искључена вољом
друштва. Утврђивању посто­ја­
ња кворума за одржавање сед­
нице скупштине акционарског
друштва, због бројности члан­
ства и чињенице да су акције
у промету, претходи ново ут­
врђивање списка акционара на
дан акционара. Дан акционара
је дан на који се утврђује спи­
сак акционара који имају пра­
во на учешће у раду седнице
скупштине и пада на десети дан
пре дана одржавања те седни­
це. Списак акционара утврђује
се на основу извода из једин­
ствене евиденције акционара
Централног регистра који је
поново потребно прибавити
(први пут је орган управљања
био у обавези да га прибави у
време сазивања скупштине). За
потребе одржавања скупшти­
не (утврђивање кворума и
бројање гласова) сматра се да
су акционари лица која су била
уписана у евиденцију Цен­
тралног регистра десетог дана
71
lege artis ● април 2013.
Одредбом члана 376. Закона, примера ради, дати су разлози због којих се одлука може побијати:
● уколико седница скупштине није сазвана у складу са законом или конститутивним актима друштва (дакле, пропуст у
сазивању може се тицати како органа који је био овлашћен
да сазове седницу, тако и самог позивања, дневног реда,
материјала за седницу, рокова који морају протећи од дана
упућивања до дана одржавања седнице);
● уколико је члана онемогућило друштво, или је онемогућен уз знање органа управљања да учествује у раду седнице на којој је одлука донета (онемогућавање се може
састојати како у неупућивању позива, тако и упућивању позива на погрешну адресу члана, неоснованом искључењу
са седнице и сл.);
● уколико одлука скупштине из других разлога није донета
у складу са законом и актима друштва, или је на други начин супротна закону или конститутивним актима друштва;
● уколико је било који члан вршењем свог права гласа
имао намеру да за себе или треће лице прибави корист на
штету друштва или других акционара кроз доношење или
извршење те одлуке (наведени основ за побијање одлуке нема практичну вредност, с обзиром на то да би било
тешко доказати унутрашњу вољу члана, односно његову
намеру, уколико штета за друштво или члана није настала доношењем или извршењем те одлуке); с друге стране,
дословним тумачењем ове одредбе, за поништај одлуке
је довољно да постоји „штетна намера” једног од чланова,
без обзира на то да ли је штета заиста и реализована, што
би свакако водило правној несигурности корпоративног
одлучивања.
www.legeartis.rs
Могући разлози за побијање одлуке
скупштине
пре одржавања скупштине, без
обзира на то да ли је у међувре­
мену можда дошло до промене
власништва над акцијама.
Иста императивна регу­
латива у погледу законског
минимума броја гласова,
примењује се и код већине
потребне за одлучивање.
Скупштина, у складу са од­
редбама чл. 211. и 354. Зако­
на, доноси одлуке обичном
већином гласова присутних
чланова који имају права гла­
са по одређеном питању, осим
ако је законом или оснивач­
ким актом за поједина питања
одређен већи број гласова.
Правило обавезног одлу­
чивања најмање обичном
већином гласова присут­
них чланова примењује се
без обзира на врсту одлуке
која се доноси и без обзира
на врсту седнице (редовну,
ванредну, па чак и поновље­
ну) и код друштва са огра­
ниченом одговорношћу и
акционарских друштава, уз
два изузетка:
1) У случају друштва са огра­
ниченом одговорношћу Закон
је, одредбом члана 211. ст. 2.
и 3, издвојио круг питања за
који предлаже квалификовану
већину, уколико друга већи­
на – али не мања од обичне од
укупног броја гласова чланова
друштва који имају право гла­
са по одређеном питању – није
прописана оснивачким акти­
ма. Реч је о статусним одлу­
кама и одлукама имовинског
карактера (промене основног
капитала, статусне проме­
не и промене правне форме,
компанијско право
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
72
одлуке о ликвидацији и стечају
друштва, расподели добити
и покрићу губитака, стицању
сопствених удела и обавези
чланова на додатне уплате), за
које законодавац сматра да је
због њихове посебности и зна­
чаја за пословни живот друшт­
ва потребна већина од укупног
броја гласова.
2) Други изузетак постоји у
случају јавног акционарског
друштва и поновљене седнице;
доњи законски лимит већине
за одлучивање на поновљеној
седници јесте једна четврти­
на од укупног броја гласова
акција с правом гласа по пре­
дметном питању.
О току седнице скупштине
и донетим одлукама води
се записник чија је обавезна
садржина прописана одредба­
ма чл. 210. и 363. Закона, a за
чије је уредно сачињавање од­
говоран председник скупшти­
не који руководи седницом.
Председник скупштине је
лице које је одређено актима
друштва (оснивачким актом,
статутом или пословником),
односно лице које скупштина
бира на свакој седници у скла­
ду са својим актима. Уколико
актима друштва није одређе­
но ко председава седницом
скупштине, нити је одређена
процедура за избор председни­
ка скупштине, Закон одређује
да седницом скупштине пред­
седава лице које поседује или
представља највећи број ак­
ција у односу на укупан број
гласова присутних акционара.
Дакле, то не мора да буде лице
које је већински члан, већ лице
које у односу на присутне чла­
нове има највећи број гласова,
без обзира на то да ли су то гла­
сови које он поседује као члан,
или је реч о гласовима које му је
други члан (чланови) поверио
као заступнику, ради вршења
права гласа. Орган управе је у
обавези да све донете одлуке
унесе у евиденцију друштва.
Усвајање годишњих
финансијских
извештаја
Једно од најважнијих питања о
којима се расправља и одлучује
на редовној седници скупшти­
не јесте усвајање годишњих фи­
нансијских извештаја у којима
је приказан резултат пословања
за претходну пословну годину.
За тачност пословних књи­
га и финансијских извештаја
одговара управа друштва (ди­
ректор, одбор директора или
надзорни одбор у зависности
од правне форме и изабраног
система управљања). Орган
управе је, такође, дужан да на
редовној седници скупштине
поднесе извештај о рачуно­
водственој пракси и пракси
финансијског извештавања
друштва и његових повезаних
друштава, ако постоје, усклађе­
ности пословања друштва са
законом и другим прописима,
квалификованости и незави­
сности ревизора уколико су
извештаји били предмет реви­
зије, уговорима закљученим с
повезаним лицима. Одлуку о
усвајању финансијских из­
вештаја, како је већ речено,
скупштина доноси обич­
ном већином гласова при­
сутних чланова који имају
права гласа по одређеном
питању (кворум за одржа­
вање седнице чини већина
укупног броја гласова, однос­
но 1/3 укупног броја гласова
у случају поновљене седнице),
уколико већа већина није
предвиђена оснивачким
актом, односно статутом
друштва. Права чланова на
расподелу добити условљена
Ако је пресудом поништена одлука
о усвајању годишњих финансијских
извештаја друштва, сматраће се да је и
одлука о расподели добити за ту пословну
годину поништена истом пресудом.
Како је већ речено, осим ре­
довне седнице која се мора
утврди да су губици толико
велики да је нето имовина
друштва мања од половине
основног капитала, друштво
је дужно да сазове ванредну
седницу скупштине на којој ће
се одлучивати о гашењу друшт­
ва (ликвидацији) или преду­
зимању мера ради враћања
основног капитала и наставку
обављања делатности.
Побијање одлука
скупштине
Одлука донета на седници
скупштине може се побијати
тужбом. Тужбом се тражи по­
ништење одлуке и (евентуално)
накнада штете која је тужио­
цу нанета донетом одлуком.
Подноси се против друштва,
привредном суду који је на­
длежан према седишту друшт­
ва. Право на подношење тужбе
има члан који је имао право на
учешће у седници, али и члан
управе (директори или члан
надзорног одбора, ако је упра­
вљање друштвом дводомно).
Разлози за побијање одлуке
јесу незаконитост или непра­
вилност одлуке настале како
у поступку доношења, тако и
у садржини саме одлуке. Да
би се члан управе појавио као
тужилац у спору за поништај
одлуке потребно је још и да је
реч о одлуци чијим би извр­
шењем учинио кривично или
друго кажњиво дело или би
био одговоран за штету пре­
ма друштву или трећем лицу.
Допуштањем да и они побијају
одлуке скупштине, законода­
вац је на овај начин заштитио
чланове управе с обзиром на
73
lege artis ● април 2013.
Обавезна ванредна
седница
одржати једном годишње,
друштво може у току године,
између две редовне седнице,
имати потребу и за одржа­
вањем ванредне седнице на
којој ће расправљати и одлучи­
вати о различитим питањима
која се јављају у току пословне
године. Одржавање ванредне
седнице је факултативно, за­
виси од интензитета потребе
(проблема) и од воље самог
друштва. Ипак, Закон пропи­
сује једну ситуацију у којој
је обавезно одржавање ван­
редне седнице скупштине.
Наиме, одредбом члана 371. ст.
2. прописано је да у случају да
се приликом израде годишњих
или других финансијских из­
вештаја које друштво израђује
у складу са Законом утврди да
друштво послује с губитком
услед којег је вредност нето
имовине друштва постала
мања од 50% основног капита­
ла друштва, ванредна седница
скупштине се обавезно сазива.
У позиву за ту седницу мора
бити наведен разлог сазивања
те седнице, као и предлог дне­
вног реда који мора да садржи
предлог одлуке о ликвидацији
друштва, односно предлог од­
луке о другим мерама које је
потребно предузети ради пре­
вазилажења ситуације због које
је седница скупштине и сазва­
на. Дакле, уколико се у току
пословне године, приликом
израде периодичног годишњег
извештаја (закон наводи мо­
гућност да то буде и годишњи
извештај, али ће он по приро­
ди ствари бити разматран на
редовној седници скупштине)
www.legeartis.rs
су на првом местом постигну­
тим пословним резултатом,
али и самим усвајањем финан­
сијских извештаја у којима је
резултат исказан. Закон изри­
чито прописује да до усвајања
годишњих финансијских из­
вештаја скупштина не може
доносити одлуку о расподе­
ли добити, а ако ти извештаји
нису усвојени до истека рока
за одржавање редовне сед­
нице, не може се донети ни
одлука о расподели међудиви­
денди. Дакле, без усвајања фи­
нансијских извештаја нема ни
расподеле добити. Ипак, права
чланова на добит директно за­
висе од постигнутих резултата,
она нису условљена тачношћу
сачињених финансијских из­
вештаја. Наиме, уколико се
након усвајања финансијских
извештаја утврди да садрже
нетачне податке обавезна је
њихова корекција до краја
септембра текуће године, а
чланови имају она права која
би им била призната у складу
с тачним резултатима, без об­
зира на усвојене финансијске
извештаје. То практично
значи да би чланови након
корекције финансијских из­
вештаја могли бити у обаве­
зи да друштву врате оно што
су неосновано примили на
основу усвојених (нетачних)
финансијских извештаја који
су приказали бољи резултат од
оног који је стварно постигнут.
компанијско право
О току седнице скупштине води се записник.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
74
то да је њихова дужност да реа­
лизују скупштинске одлуке, па
би спровођење противправне
одлуке чинило и њихово пона­
шање противправним.
Чак и када постоји неки од
разлога за побијање одлуке
скупштине, Закон је искључио
могућност побијања одлуке од
члана који је гласао за побија­
ну одлуку, као и од акционара
који је то престао да буде након
дана акционара. Сходном при­
меном одредаба о побијању
одлука скупштине акционар­
ског друштва код друштва са
ограниченом одговорношћу,
на коју упућује одредба члана
217. Закона, тужилац у спо­
ру за поништај скупштинске
одлуке не може бити ни члан
који је располагао својим уде­
лом након седнице на којој је
донета предметна скупштин­
ска одлука.
За подношење тужбе про­
писани су преклузивни роко­
ви, и то субјективни рок од
30 дана који се рачуна од дана
сазнања за одлуку скупштине,
односно од дана регистрације,
ако је одлука била регистро­
вана у складу са законом о ре­
гистрацији, и објективни рок
од три месеца од дана када је
одлука донета. Тужба нема
суспензивно дејство на од­
луку којом се побија. Дакле,
побијана одлука може се из­
вршити, објавити на интернет
страни Агенције за привред­
не регистре, па и спровести, а
на основу ње ће се у Регистру
привредних субјеката извр­
шити регистрација промене
садржане у одлуци, у складу
са законом о регистрацији.
Извршење побијане одлуке
није могуће спровести само
ако надлежни суд на захтев
тужиоца одреди привреме­
ну меру забране извршења,
која ће имати дејство до окон­
чања парнице. На захтев лица
које је тужилац у спору за по­
бијање одлуке, региструје се
забележба о постојању спора
у Регистру привредних субје­
ката.
Пресуда којом се одлука
поништава има дејство према
друштву, члановима и члано­
вима управе, а трећа лица,
уколико се докаже њихова
савесност, задржавају пра­
ва која су стекла на основу
поништене одлуке, односно
њеним извршењем. Ако је
поништена одлука била регис­
трована у складу са Законом
о регистрацији, надлежни суд
пресуду по правноснажности
доставља регистру привредних
субјеката ради регистрације у
складу са законом о регистра­
цији. Регистратор регистра
привредних субјеката регис­
троваће по службеној дуж­
ности забележбу о постојању
пресуде којом је поништена
скупштинска одлука, али да
би се извршила промена
података који су у регистар
уписани на основу пониште­
не одлуке, потребно је да
овлашћено лице поднесе
регистрациону пријаву са
захтевом за регистрацију
предметних промена.
Дејство пресуде којом
је поништена одлука
о усвајању годишњих
финансијских
извештаја
Одредбом члана 380. Закона
прописано је да ако је пресудом
поништена одлука о усвајању
годишњих финансијских из­
вештаја друштва, сматраће
се да је и одлука о расподели
добити за ту пословну годину
поништена истом пресудом и
чланови ће бити у обавези да
сву дивиденду примљену по
основу те одлуке врате друштву
у року од 30 дана од дана прав­
носнажности пресуде. Довољ­
но је, дакле, да је одлука о
усвајању финансијских из­
вештаја поништена да би
се сматрала поништеном и
одлука о расподели добити,
те није потребно да ова друга
буде предмет спора. Члано­
ви ће бити у обавези да сву
примљену дивиденду врате.
Такође, из цитиране одредбе
произлази да ће и у случају
када друштво није одлучило
да добит расподели чланови­
ма, већ је одлуком о расподели
добит усмерило у неке друге
сврхе (резерве друштва или ос­
новни капитал), друштво бити
обавезно да та средства изузме
из предвиђене намене и да но­
вом одлуком утврди расподелу
добити.
владан мирковић
главни и одговорни уредник
[email protected]
www.legeartis.rs
5
lege artis ● октобар ´12.
Измене и допуне
Закона о трговини
трговина
Основни циљ ових измена јесте даље унапређење пословног
амбијента и стварање услова за интензивнији развој трговине, развој
и унапређење пословања самих трговаца, али и конкуренције међу
њима, што све заједно утиче на бољу позицију потрошача
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
76
С
авремено тржиште по­
ста­је све више један сло­
жен мозаик умрежених
односа између различитих тр­
го­вин­ских партнера. Посебно
се бришу круте границе из­
међу субјеката производње и
трговине. У току је својеврсна
трговинска револуција која
радикално мења позицију тр­
го­ви­не у функционисању при­
вре­
де и тржишта. Трговина
све више постаје одлучујући
фактор при­вредног развоја и
кључни покретач глобализа­
ције тр­жи­­шта, јер представља
спрeгу између производње и
по­­тро­­шње. Захваљујући гло­
ба­­ли­­за­­ци­­ји свет­ске тр­го­ви­­не,
кон­ку­рен­ци­ја између при­вред­­
них су­б је­к а­т а постаје све
ин­­тен­­зи­в­ни­ја, а борба за оства­
ри­­в а­­ње одр­жи­ве кон­к у­рент­­
ске пред­но­сти на тржишту све
тежа и неизвеснија.
У складу са интензивним
променама које се дешавају у
овој делатности потребно је
стално усклађивати и законо­
давни оквир који регулише ову
област.
Закон који регулише област
трговине треба да обезбеди
простор за развој тржишта и
унапређење пословања, па је
потребно да обухвати све поја­
ве које се могу јавити на тр­
жишту и које захтевају правно
уређење, а нарочито оне појаве
које већ постоје у модерним
тржиштима и које се интер­
национализацијом по­сло­вања
привредних суб­је­ка­та и већом
либера­ли­за­ци­јом прописа пре­
носе на тржиште Републике
Србије.
У систему прописа који
уређују промет робе и услуга у
Републици Србији, Закон о тр­
говини има централно место,
јер уређује целокупан промет и
понашање учесника у том про­
мету, односно уређује промет
робе и услуга на општи начин.
Значајан помак учињен је
доношењем Закона о трговини
29. 7. 2010. године („Сл. глас­
ник РС”, бр. 53/10), а који се
примењује од 1. јануара 2011.
године. Доношењем тог Закона
престали су да важе:
● Закон о трговини из 1993.
године;
● Закон о условима за
обављање промета, вршење
услуга и промету робе и ин­
спекцијском надзору из 1996.
године, и
● Закон о ценама из 2005. го­
дине.
Основни разлози који су ус­
ловили доношење поменутог
Закона били су: превазиђеност
до тада важећих законских ре­
шења и потреба за пре­ва­зи­ла­
же­њем постојећих огра­ни­че­ња
за изградњу развијене струк­т у­
ре трговине и трговин­ске мре­
же, унапређење инспек­циј­ског
надзора и борба про­тив непо­
штене тржишне утак­мице.
Осим тога, постојала је и по­
треба за правним регулисањем
нових врста и начина трговине
као што су даљинска трговина,
трговина личним нуђењем, ау­
кцијска и берзанска трговина
и слично, али и за уређивањем
услова под којима држава има
право да наметне одређена
ограничења на тржишту.
Иако је овим Законом по­
стављен темељ савременог раз­
воја трговине у Србији, током
двогодишњег искуства у њего­
вом спровођењу на површину
су ипак испливале одређене
мањкавости.
Поједина решења нису
била примењивана у прак­
си, за спровођење одређе­
них законских решења
тро­шкови су били превисо­
ки, а било је и одредаба
које је требало прецизније
БОЈАНА АМАНОВИЋ
мастер економиста, самостални саветник у
Одељењу за трговину Министарства спољне и
унутрашње трговине и телекомуникација
[email protected]
дефинисати због нејасноћа
које су изазивале код учесника
у промету. Све то је за резул­
тат имало велики број захтева
за мишљења која су упућивана
надлежном министарству и
питања која је било потребно
додатно регулисати, па је тај
циљ могао бити постигнут из­
менама и допунама постојећег
Закона.
Закон о изменама и допуна­
ма Закона о трговини усвојен
је 29. јануара 2013. године („Сл.
гласник РС”, бр. 10/13). Основ­
ни циљ свих ових измена јесте
даље унапређење пословног
амбијента и стварање услова за
интензивнији развој трговине,
развој и унапређење посло­
вања самих трговаца, али и
конкуренције међу њима, што
Ред. бр.
1.
2.
Земља
Швајцарска
Велика Британија
2009.
2010.
46%
46,30%
43%
42,20%
Немачка
32%
32,00%
4.
Шпанија
31%
38,20%
5.
Француска
28%
28,10%
6.
Аустрија
28%
27,80%
7.
Белгија
27%
27,50%
8.
Португал
25%
29,90%
9.
Холандија
25%
25,50%
10.
Чешка
24%
17,30%
11.
Данска
22%
21,70%
12.
Шведска
22%
20,70%
13.
Норвешка
20%
20,60%
14.
Мађарска
20%
20,10%
15.
Финска
19%
22,70%
16.
Италија
15%
19,10%
17.
Пољска
14%
16,40%
18.
Грчка
12%
13,70%
19.
Турска
12%
10,70%
Србија
20.
3,00%
Подаци настали комбиновањем следећих извора: AC Nielsen, PLMA, GFK Retail Monitor
Законске новине
Чланом 1. Закона о измена­
ма и допунама Закона о тр­
говини дефинисан је појам
произвођача: „Произвођач је
правно лице, предузетник или
физичко лице које израђује
производ или се у том својству
представља стављањем на про­
извод свог пословног имена,
имена или назива, жига, или
друге препознатљиве озна­
ке или начина.” Ова новина
доприноси отклањању не­
доумица у вези са ин­тен­зив­
ни­јим развојем производа с
трговинском марком.
Производи с трговинском
марком резултат су јачања
улоге малопродаје у каналима
маркетинга. Упоредо с јачањем
улоге малопродаје и растом
водећих малопродаваца јавља
се потреба за скраћивањем
читавог ланца снабдевања и
77
lege artis ● април 2013.
3.
www.legeartis.rs
Табела 1: Учешће промета производа с трговинском марком у
укупном промету по земљама
све заједно утиче на бољу пози­
цију потрошача.
Спроведене измене и допу­
не могу се поделити у следеће
целине:
1. законске новине;
2. смањење административних
баријера за трговце;
3. смањење буџетских трош­
кова;
4. измене које доприносе ефи­
каснијем раду Тржишне ин­
спекције; и
5. измене и допуне којима се
врше техничке исправке и
појашњења одређених инсти­
тута, не би ли се тако избегла
разна тумачења која се у прак­
си могу појавити и унети пра­
вну несигурност.
трговина
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
78
сталним јачањем позиције у
сваком његовом сегменту. Пре­
узимањем лидерске позиције,
малопродаја креира и произ­
воде под сопственом марком,
настојећи да што више ојача
у односу на остале учеснике,
тако да је преузела функције
које су раније традиционално
припадале производњи.
Уместо назива привредног
субјекта који физички ствара
производ, на декларацијама
производа с трговинском мар­
ком може да стоји и име оног ко
производњу организује, однос­
но по чијем налогу се роба про­
изводи и ко је власник марке.
Уколико, међутим, трговац
одлучи да на декларацију про­
извода стави своје име, он тиме
преузима и обавезе у смислу
поштовања захтева предвиђе­
них законском регулативом
за произвођача (Законом о
општој безбедности произ­
вода, Законом о безбедности
хране, Законом о здравственој
исправности предмета опште
употребе и осталим прописи­
ма који се тичу следљивости).
На овај начин држава може и
даље да врши контролу. У сва­
ком тренутку се мора знати ко
је одговоран у случају да роба
није безбедна.
Битно је истаћи и то да ће на
овај начин бити отклоњене и
препреке да на наше тржиште
уђу интернационални ма­
лопродајни ланци који у свом
асортиману имају знатну за­
ступљеност производа са соп­
ственом трговинском марком.
У Табели 1 јасно се види да
је последњих година учешће
производа с трговинском мар­
ком у сталном порасту.
Иако се производи с трго­
винском марком на нашим
просторима јављају још од
2003. године, учешће ових
производа у укупном промету
у нашој земљи врло је скром­
но, пре свега због малог броја
великих трговинских ланаца
који се и иначе одлучују за овај
корак користећи предности
економије обима.
Битно је истаћи да је овај
члан Закона важан за долазак
дисконтних ланаца којих у
Србији уопште нема, а у чијем
промету преовлађују произ­
води с трговинском марком.
Дисконтни ланци су каракте­
ристични по ниским ценама
производа и из тог разлога су
привлачни за потрошаче.
Чланом 3. дефинисана
је обавеза да сви они који
се баве трговином личним
ну­ђе­њем, трговац или ње­
гов пуномоћник, по­се­дују
писану изјаву о оба­вља­њу
трговине личним ну­ђењем,
коју је потписао и оверио
трговац.
У претходном законском
решењу сличан документ
требало је да има само пуно­
моћник преко кога је трговац
обављао овај вид трговине,
док сада ту обавезу имају сви
који се обраћају потрошачу,
нуђењем „од врата до врата”,
трговином из торбе или друге
преносне опреме, тзв. торба­
рењем, на посебно организо­
ваним промоцијама и слично.
Изјава мора да садржи основне
податке о трговцу, име особе
која нуди, шта нуди и у ком пе­
риоду и сл. Такође, изјаву мо­
рају да држе видно истакнуту
на месту понуде или да је дају
на увид потрошачу у моменту
првог обраћања.
Овом законском новином
постиже се боља заштита
интереса потрошача који
у случају продаје личним
нуђењем неретко буду обма­
нути, оштећени и без праве
информације ко им и шта про­
даје. Посебним правилником
биће прописана садржина и
уредиће се облик ове писане
изјаве у циљу стандардизације
форме и што ефикасније кон­
троле.
Чланом 10. јасније и пре­
ци­зни­је се објашњава исти­
ца­ње цена. Осим тога, овим
чланом предвиђено је да се
подзаконским актом пропише
начин истицања цена за поједи­
не производе. Новина је и да је
овим чланом омогућено да се
цена може изузетно истаћи
у страној валути, за услуге у
туризму, које су у непосред­
ној вези са иностранством,
возилима, где је то дозвољено
секторским прописима, али уз
назнаку обрачунског курса.
Чланом 16. унапређена је
борба против непоштене
тржишне утакмице, тј. не­
ло­јал­не кон­ку­ренције изме­ђу
трговаца на тржишту Србије.
Развој конкуренције и пошто­
вање добрих пословних оби­
чаја постижу се могућношћу
тржишних учесника да про­
тив својих нефер конкурената
сами подносе тужбе због не­
поштене тржишне утакмице и
17.
18.
19.
20.
Пољска
Грчка
Турска
Србија
14%
12%
12%
16,40%
13,70%
10,70%
3,00%
Подаци настали комбиновањем следећих извора: AC Nielsen, PLMA, GFK Retail
Monitor
Слика 1
Учешће производа с трговинском марком у укупном промету 20 највећих
Слика 1: Учешће
производа
с трговинском
у укупном
штете због по­
малопродаваца
на свету
у 2008. години
у односу намарком
2007. годину
(поређењенематеријалне
у
промету 20без
највећих
малопродаваца на свету у 2008. години у вреде пословног имена, што је
процентима,
фармације)
односу на 2007. годину (поређење у процентима, без фармације) потврђено и у судској пракси
www.legeartis.rs
79
lege artis ● април 2013.
на основу више одлука Врхо­
вног суда Србије. Таква пракса,
међутим, постоји у европском
праву где су пред Европским
судом за људска права доно­
шене пресуде о надокнади не­
материјалне штете правном
лицу. Нематеријална штета се
према Закону о облигационим
односима, у члану 155, дефи­
нише као наношење другоме
физичког или психичког бола
или страха и из тог разлога
тешко је наћи везу с правним
лицима. Али, управо код фи­
зичких лица постоји проблем
у мерљивости физичког или
психичког бола или страха и
његовом изражавању у одређе­
ном новчаном износу који би
требало да га надомести. На­
Учешће промета производа с трговинском марком је велико код ланаца који су
препознатљиви по дисконтним објектима. На пример, Aldi има учешће од 94% промета ових
супрот томе, код правних лица
Учешће
производа
трговинском
марком
велико код ланаца који су
производа,промета
а Schwarz grоup
(у оквирускоје
послује Lidl) 60%
у 2008. је
години.
лакше је новчано изразити
препознатљиви по дисконтним објектима. На пример, Aldi има учешће од 94%
Извор: Planet Retail Ltd – www.planetretail.net
нематеријалну штету услед
повреде угледа која се мани­
фестује у материјалном губит­
да захтевају надокнаду штете, и да први реагују. Поступак ку, односно изгубљеној добити.
као и даљим унапређењем по­ је хитан, а тужба се може под­
стојећег правног оквира по пи­ нети у року од шест месеци од Смањење
тању судске заштите у области сазнања за радњу и учиниоца. административних
непоштене тржишне утакмице.
Осим тога, овим чланом се баријера за трговце
Поменуте тужбе самих у правни поредак Србије уво­ Овим изменама циљ је да олак­
трговаца против непоштене ди правни инструмент који до шају улазак нових привредних
тржишне утакмице других сада није постојао. Први пут субјеката на тржиште, али и
трговаца треба да створе ме­ се ствара законска основа за опстанак постојећих, што ће
ханизам да се тржиште само надокнаду нематеријалне са своје стране, поред осталог,
регулише и тиме смањи потре­ штете нанете правном лицу довести и до оштрије конку­
ба за рестриктивном улогом због повреде пословног рентске борбе.
државе. Како су конкуренти угледа радњом нелојалне
Чланом 5. брише се члан
ти које највише погађа радња конкуренције.
Закона о трговини којим
нелојалне конкуренције и који
Према Закону о облига­ је била дефинисана мо­
први осећају њене последице, ционим односима правно гућност
прописивања
они овим добијају прилику лице нема право на надокнаду минималних услова за
Табела 2: Структура малопродаје по форматима за 2011. годину
трговина
Пијачна
Хипер- Супер- Дисконт Cash &
Мале и улична
Ред.Земља
бр.
маркети маркети
Carry
радње продаја
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
80
Остало
1.
Чешка
40%
15%
19%
2%
15%
0%
9%
2.
Словачка
31%
24%
16%
2%
19%
0%
8%
3.
Мађарска
26%
17%
16%
2%
27%
5%
8%
4.Хрватска
26%26%8%3%28%0% 9%
5.
Пољска
23%
19%
29%
2%
19%
1%
9%
6.
Румунија
23%
14%
10%
1%
37%
4%
12%
7.Бугарска
14%19%7%1%51%0% 9%
8.Русија
10%14%17%2% 20%17%20%
9.Србија
5%24%0%6%53%3% 9%
10.Украјина
1%13%3%1%22%42%17%
Извор: GFK Consumer Panel Service
запослене у трговини који
обављају одређене послове.
За специфична радна места у
посебним областима трговине
секторским прописима дефи­
нисани су услови које запос­
лени морају да задовоље, па би
оваква одредба представљала
само наметање додатних оба­
веза трговцима.
Трговци у Србији, свакако,
могу сами, кроз своја уну­тра­
шња акта о си­с те­ма­ти­за­ци­ји
радних места, постављати за­
хтеве у погледу квалификација
и посебних услова за запослене
у складу са својим потребама.
Чланом 7. по­јед­но­ста­вље­
но је и вођење евиденције
о промету. Обавеза тргов­
ца да целокупну евиденцију
о промету држи доступном у
физичком облику промењена
је у обавезу да ту евиденцију
учини доступном по захтеву
контроле. На тај начин, али и
остављањем могућности да се
накнадно, подзаконским ак­
том, ближе пропише садржина,
облик и начин вођења евиден­
ције, ствара се основа за зна­
чајно поједностављење вођења
евиденције. Најважније је да су
овим чланом укинуте препреке
за вођење евиденције о проме­
ту у електронској форми што
представља знатну уштеду за
трговца.
Чланом 11. измена уређује
се радно време у трговини
на мало. Јединицама локал­
не самоуправе остављена је
могућност да пропишу услове
за одређивање радног време­
на за трговину која се обавља
на њеном подручју. На тај на­
чин повећава се овлашћење
локалне самоуправе у погле­
ду уређивања радног времена
свих трговинских облика и
формата, а у складу с питањи­
ма комуналног реда и локалног
развоја.
У члану 12. прецизирано
је организовање продајних
подстицаја, нарочито оних
који подразумевају ценов­
ну погодност. Претходном
формулацијом, ако се продај­
ни подстицај односи на по­
пуст или други облик ценовне
погодности, поред осталих
податка, понуда је морала да
садржи и упоређење, односно
приказивање продајне цене у
односу на претходну продајну
цену и период у којем је важила
претходна цена. Изменама се,
међутим, брише обавеза исти­
цања периода у коме је важила
претходна цена. Како је у пи­
тању био велики број података
који су захтевани од трговца
код ценовних подстицаја, тре­
бало их је свести на што мању
Чланом 14. одустаје се од
идеје оснивања Центра
за развој трговине који је
су за доношење одлука, међу­
тим, изградња информацио­
ног система захтева знатна
улагања. Чланом 14. измена
уведено је једноставније ре­
шење за прикупљање неоп­
ходних података од трговаца.
Министарство ће и даље посе­
довати све податке неопходне
за доношење квалитетних од­
лука, пре свега оних везаних
за примену мера заштите тр­
жишта, али и вођење укупне
трговинске политике.
Чланом 24. укинута је и по­
треба ангажовања стручног
проценитеља. За руковање
одузетом робом било је неоп­
ходно мишљење стручног про­
ценитеља, али је с обзиром на
ограничена буџетска средства
ово питање било подесније ре­
шити на други начин.
Ефикаснији рад
Тржишне инспекције
Члан 6. односи се на измене
везане за исправе које прате
Табела 3: Промет по запосленом и m2 по типу објекта у неспеција­
лизованим објектима с претежно прехрамбеним асортиманом
Типови
објеката
неспецијализовани,
претежно прехрамбени асортиман
Промет по запосленом (у РСД)
6.329.838
хипермаркет > 2000 m213.231.430
супермаркет, 400–2000 m27.143.063
суперета, 200–400 m26.747.997
мањи самоуслужни објекти < 200 m25.973.833
класична продавница
4.685.734
остало13.491.692
Извор: Информациони систем трговине Републике Србије
81
lege artis ● април 2013.
Смањење буџетских
трошкова
требало да се формира као
јавна агенција. Међу посло­
вима Центра требало је да се
нађу послови, пре свега, развој­
ног карактера, али и они који се
састоје у одобравању студије за
објекте веће од 2.000 m2, при­
купљању података о трговини
и трговинској мрежи, вођењу
интегрисаног информационог
система и сл.
Имајући у виду да су Зако­
ном о изменама и допунама
избрисани законски члано­
ви којим су били дефинисани
послови Центра, његово фор­
мирање више није економски
оправдано, а развојне посло­
ве ће, као и до сада, обављати
министарство надлежно за
послове трговине.
Чланом 15. укинуто је
вођење интегрисаног ин­
формационог система за
праћење трговине и тр­
жишта. Одговарајуће инфор­
мације о трговини и њихово
правовремено добијање битни
www.legeartis.rs
меру и тиме омогућити да оно
што је најбитније буде лако
уочљиво потрошачу. Одред­
ба је избрисана будући да та
информација није од велике
важности за потрошача, а од­
говарајући органи контроле те
податке, по потреби, могу про­
верити из пословних књига.
Чланом 13. избрисана је и
обавеза израде Студије ути­
цаја на структуру тржишта
и прибављање дозволе од
надлежних органа за из­
градњу продајних објека­
та већих од 2.000 m2. Разлог
за укидање ове одредбе јесте
незадовољавајућа структура
малопродаје у Србији управо
овог формата, у односу на ос­
тале развијене земље (видети
Табелу 2).
Велики модерни објекти
значајни су јер доприносе по­
већању нивоа ефикасности. На
пример, продуктивност, мерена
прометом по запосленом, нај­
виша је у малопродајним објек­
тима преко 2.000 m2, а њихово
учешће у укупном броју ма­
лопродајних објеката у Србији
веома је мало и износи око 50
објеката (видети Табелу 3).
Иако није била ни при­
мењивана, законским из­
менама укинута је и обавеза
свих трговаца да до 31. мар­
та за претходну годину до­
ставе податке о трговини и
трговинској мрежи.
трговина
Први пут се ствара законска основа за
надокнаду нематеријалне штете нанете
правном лицу због повреде пословног угледа.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
82
робу у превозу. Трговац је ду­
жан да поседује исправе о про­
изводњи, односно набавци,
превозу, складиштењу и про­
даји робе (фактура, царинска
исправа, отпремница, скла­
дишница и сл.), као и исправе
којима се потврђује испуње­
ност услова у погледу својства
робе када је то прописано по­
себним прописима. До сада је
трговац у превозу морао да има
сва та документа, док новим за­
конским решењем робу у пре­
возу морају да прате само
исправе које су у непосред­
ној вези с њеним превозом.
У члану 20. трговцима је
прецизиран рок за откла­
ња­­њ е утврђених непра­
вилности. У досадашњим
кон­­тро­­ла­ма промета робе уоче­
не су ситуације у којима се рок
за отклањање утвр­ђене по­вре­
де про­писа, који не може бити
краћи од три дана, показао као
неприменљив.
У контролама промета робе
које се врше на сајамским или
другим сличним манифеста­
цијама, које су организоване
с трајањем од свега неколико
дана, дешавало се да манифе­
стација буде завршена и пре
него што је истекао рок одређен
налогом за отклањање непра­
вилности у решењу тржишног
инспектора будући да тај рок
није могао бити краћи од три
дана. Новим законским ре­
шењем рок за отклањање
неправилности не сме бити
краћи од 24 сата.
Чланом 23. поједноста­
вље­
на је процедура про­
даје одузете робе. Новим
законским решењем намера је
да се роба одузета у поступку
инспекцијског надзора пре­
васходно донира и уступа без
накнаде. Уколико роба испуња­
ва основне захтеве за безбедно
и здраво коришћење, циљ је да
се на овај начин стави на распо­
лагање хуманитарним органи­
зацијама и другим социјалним
установама које због недовољ­
них финансијских средстава
нису у могућности да за своје
функционисање обезбеде поје­
дине производе. Влада треба
ближе да уреди начин и услове
продаје, уступања без накнаде
и уништавања одузете робе.
Техничке исправке и
појашњења одређених
института
Чланом 2. укинуто је својство
трговца осталим физичким
лицима која продају своје
половне ствари. Физичка
лица и даље могу продава­
ти сопствене половне ствари,
међутим, уколико би имали
својство трговца тада би били
дужни да поштују услове, начин
обављања трговине, вођење
евиденције промета, издавање
рачуна и друго. Имајући у виду
да је у овом случају реч о спо­
радичним активностима, нема
потребе за обезбеђењем свих
ових услова.
Чланом 4. избрисане су
спе­ци­ја­ли­зоване услуге. Де­
фи­ни­с а­ње специјализованих
услу­га имало је претежно ана­
ли­ти­чки карактер, односно,
било је у функцији номенкла­
туре одређених услуга, али се
у пракси појавило питање од­
носа специјализованих услу­
га и осталих услуга, па је ради
спре­ча­ва­ња даљег не­ра­зу­ме­ва­
ња ова одредба избрисана из
Закона.
Од осталих измена издва­
јају се:
● поједностављена процеду­
ра издавања ознаке посебног
својства;
● прецизирана су овлашћења
тржишних инспектора;
● подзаконским актом биће
дефинисане службене легити­
мације тржишних инспектора;
● забрањен је промет робе која
прати забрањену услугу;
● прецизиран је моменат од
када тече рок за доношење ре­
шења.
У складу с наведеним измена­
ма извршене су и корекције
казнених, прелазних и заврш­
них одредаба.
Kaлендар важења правних аката
У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца
престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на
снагу и/или се одложено примењују у целости или у делу:
● Закон о јавним набавкама, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 124/2012 од 29. 12.
2012. године.
– примењује се од 1. априла 2013. године, осим одредаба члана 78. овог закона
које се примењују од 1. септембра 2013. године
● Закон о изменама и допунама Кривичног законика, објављен у „Службеном гласнику
РС”, бр. 121/2012 од 24. 12. 2012. године.
– чл. 21. и 35. ступају на снагу 15. априла 2013. године
● Закон о удружењима, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 51/2009.
– одредбе чл. 30, 32, 69. и 70. престају да важе 1. маја 2013. године
● Закон о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар, објављен у
„Службеном гласнику РС”, бр. 57/2003, 61/2005 и 64/2006.
– одредбе чл. 65а–65ђ престају да важе 1. маја 2013. године
● Правилник о условима за добијање знака произвођача предмета од драгоцених метала,
као и знака увозника, односно заступника, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр.
7/2013 од 23. 1. 2013. године.
– ступио је на снагу 31. јануара 2013, а примењује се од 1. маја 2013. године
● Правилник о условима за добијање знака произвођача предмета од драгоцених метала,
објављен у „Службеном листу СРЈ”, бр. 8/95.
– престаје да важи 1. маја 2013. године
● Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама
специјализованим за рехабилитацију, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 47/2008,
69/2008, 81/2010,103/2010, 15/2011, 48/2012 и 55/2012.
– чл. 13а и 13б примењују се од 1. маја 2013. године
83
lege artis ● април 2013.
● Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, објављен у
„Службеном гласнику РС”, бр. 99/2011 од 27. 12. 2011. године.
– почиње да се примењује 1. маја 2013. године за Регистар заложног права на
покретним стварима и правима, Регистар удружења и Регистар страних удружења
www.legeartis.rs
● Закон о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске
кризе, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 45/2010, 99/2011 и 121/2012.
– члан 5. ст. 1. и 5. престају да важе 1. априла 2013. године
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
84
Радноправни положај
полицијских службеника
Имајући у виду специфичност радноправног положаја
полицијских службеника, потребно је пратити и анализирати
потребе праксе и у складу с тим стално унапређивати законске и
подзаконске прописе у овој области
П
рирода послова које
полицијски службени­
ци обављају захтева да
се поједина права и обавезе
другачије одреде у односу на
остале државне службенике.
Законом о државним служ­
беницима („Сл. гласник РС”,
бр. 79/05, 81/05 – испр., 83/05,
64/07, 67/07 – испр., 116/08 и
104/09), чланом 1. ст. 2, пропи­
сано је „да се поједина права и
дужности државних службе­
ника у појединим државним
органима” могу другачије уре­
дити посебним законом „ако
то произилази из природе њи­
хових послова”.
На основу овог овлашћења
донет је Закон о полицији
(„Сл. гласник РС”, бр. 101/05, у
даљем тексту: Закон) и Закон о
изменама и допунама Закона о
полицији („Сл. гласник РС”, бр.
92/11, у даљем тексту: измене
Закона).
Радноправни положај за­
послених у Министарству
унутрашњих послова уређен
је изменама Закона и Посеб­
ним колективним уговором за
полицијске службенике („Сл.
гласник РС”, бр. 18/11). Поли­
ција обавља законом утврђене
полицијске и друге послове,
пружа подршку владавини
права у демократском друштву
и одговорна је за остваривање
безбедности, у складу са Зако­
ном.
Да би се успешно извршава­
ли поверени задаци неопходно
је наћи меру у остваривању и
примени права и дужности у
односу на полицијске служ­
бенике. Уколико се та мера и
равнотежа не успоставе, остаје
могућност да се кроз управно­
судску заштиту обезбеди по­
штовање тих права и обавеза.
Дисциплинска
одговорност
Код уређења питања из об­
ласти рада полицијских служ­
беника, као посебне врсте
државних службеника, велика
пажња мора се посветити њи­
ховој одговорности у вршењу
изузетно важних послова који
су им поверени.
Приликом обављања по­
лицијских послова, као што
су одржавање јавног реда и
спровођење закона, заштита и
поштовање људских права, пре­
венција и откривање кривич­
них дела и други видови борбе
против криминала, пружање
помоћи и служење људима у
складу са Уставом и законом
(члан 2. Кодекса полицијске
етике, „Сл. гласник РС”, бр.
92/06), полицијски службени­
ци дужни су да се придржавају
одређених етичких правила по­
нашања. Ово је посебно важно
имајући у виду улогу полиције у
друштву и њен значај у заштити
људских права и остваривању
владавине права.
Дисциплинска одговорност
полицијских службеника пред­
ставља одговорност за повре­
ду утврђене радне дужности и
утврђених правила понашања
приликом обављања службе­
них задатака и у вези са служ­
беном дужношћу.
Циљ дисциплинског поступка није само кажњавање
запосленог који је починио по­
вреду службене дужности већ
и успостављање радне дисциплине, чиме се осигурава
ефикасно функционисање
слу­жбе и чува углед полиције и полицијских службеника.
У односу на дисциплинску
одговорност државних служ­
беника, која је регулисана
општим прописом – Законом
о државним службеницима
– за полицијске службенике,
ВЕСНА НИКОЛИЋ
адвокат с дугогодишњим искуством у државној управи,
специјализована за област радног и управног права
[email protected]
послова води се у складу са
свим начелима општег уп­
равног поступка, а нарочито
с начелом законитости, хит­
ности и економичности. По­
ступак је јаван, с тим што орган
који води поступак може да
искључи јавност када се у по­
ступку разматрају чињенице
поверљивог карактера или
ради заштите моралног инте­
гритета учесника у поступку.
Поступак утврђивања
дисциплинске
одговорности
полицијских
службеника
85
lege artis ● април 2013.
Дисциплински поступак по­
креће директор полиције и
руководилац у чијој је надлеж­
ности обављање одређених
послова и задатака (за поли­
цијске службенике Дирекције
полиције и седишта Минис­
тарства) и начелник подручне
полицијске управе (за поли­
цијске службенике подручне
полицијске управе).
Иницијативу или предлог за
покретање дисциплинског по­
ступка може да поднесе сваки
запослени који сазна за учиње­
ну повреду службене дужнос­
ти, а ако за њу сазна полицијски
службеник, дужан је да сазнања
о томе, у писаном облику, дос­
тави без одлагања и непосред­
но надређеном службенику.
Дисциплински поступак се
покреће писменим закључком
који се доставља полицијском
службенику, а на који он нема
право приговора.
Доношење закључка може
бити и основ за доношење
решења о привременом
удаљењу с рада полицијског
службеника.
Дисциплински поступак
води лице које овлашћење до­
бија од директора полиције,
руководиоца у чијој је надлеж­
ности обављање одређених
послова и задатака и начелник
подручне полицијске управе.
Ово лице је овлашћено да води
дисциплински поступак и до­
носи одлуку о одговорности и
дисциплинској мери на основу
свих одлучних чињеница.
Уредба о дисциплинској од­
говорности у Министарству
унутрашњих послова изри­
чито прописује да се у дисци­
плинском поступку одржава
усмена расправа на којој запос­
лени има право да изложи своју
одбрану, сâм или преко заступ­
ника, усмено или у писменој
форми. Такође, предвиђено је
и да се расправа може одржа­
ти без присуства запосленог,
ако за то постоје важни разло­
зи, а запослени је на расправу
уредно позван. Код овако про­
писане норме Уредбе треба,
међутим, имати у виду и наче­
ло Закона о општем управном
поступку којим је предвиђено
да се решење неће донети пре
него што се странци пружи
могућност да се изјасни о свим
чињеницама и околностима
на којима се заснива решење,
а о којима странци није била
дата могућност да се изјас­
ни. С обзиром на наведено,
треба избегавати одржавање
усмених расправа без прису­
ства полицијског службеника
против кога се води поступак
www.legeartis.rs
због специфичности њихових
пра­ва, обавеза и овлашћења,
примењују се правила пропи­
са­на Законом о полицији и
подзаконским актом, Уредбом
о дисциплинској одговорности
у Министарству унутрашњих
послова („Сл. гласник РС”, бр.
8/06).
Наведени акти уређују лаке
и тешке повреде службене
дужности, поступак утврђи­
вања дисциплинске одговор­
ности и дисциплинске мере
које се могу изрећи у случају
утврђене одговорности.
На питања вођења дисци­
плинског поступка у Минис­
тарству унутрашњих послова
која нису уређена Законом и
Уредбом о дисциплинској од­
говорности у Министарству
унутрашњих послова при­
мењују се одредбе Закона о
општем управном поступку
(„Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97, 31/01,
„Сл. гласник РС”, бр. 30/10).
Кодекс полицијске етике је акт који треба у пуном
капацитету примењивати
у овој области, иако он не
садржи норме везане за посту­
пак утврђивања дисциплин­
ске одговорности. Овим актом
прописана су одређена етичка
правила којих су полицијски
службеници дужни да се при­
државају у свом службеном и
неслужбеном поступању. Њи­
хово непоштовање представља
основ за утврђивање одговор­
ности за понашање које се
може квалификовати као по­
вреда службене дужности.
Дисциплински поступак у
Министарству унутрашњих
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
86
или његовог заступника, јер то
може бити један од разлога за
поништај решења због повреда
правила поступка.
Право приговора против
одлуке донете у првостепеном
дисциплинском поступку, у
року од осам дана од дана уру­
чења решења, има полицијски
службеник против кога је вођен
поступак и о чијој одговорнос­
ти је одлучено, као и лице које
је покренуло поступак. Друго­
степени орган који поступа по
приговорима јесте Дисциплин­
ска комисија као колегијал­
ни орган који ради у већима
састављеним од председника
већа и два члана, од којих један
није запослен у Министарству
унутрашњих послова.
Веће дисциплинске коми­
сије дужно је да о приговору
одлучи у року од 30 дана од
дана пријема приговора, а у
супротном се сматра да је при­
говор одбијен.
Питање је да ли ову одред­
бу треба строго примењивати,
нарочито ако разлог за не­
доношење другостепеног ре­
шења у прописаном року није
на страни лица које је поднело
приговор, већ на страни орга­
на. Мишљење аутора је да
запослени не сме да трпи
последице услед непоступања државног органа, те у
том смислу ову одредбу треба брисати приликом доношења новог подзаконског
акта.
Против решења Дисциплин­
ске комисије може се покрену­
ти управни спор у року од 30
дана од дана уручења решења.
Новине измена Закона
у делу који прописује
дисциплинску
одговорност
У односу на некадашњи Закон
о полицији и правила која је
он прописивао, ступањем на
снагу измена Закона, дошло је
до битнијих измена како у про­
писаним повредама службене
дужности, тако и у поступку
утврђивања дисциплинске од­
говорности.
1. Повреде службене дужности. Изменама Закона про­
писане су две врсте повреда
службене дужности и то лаке
повреде службене дужнос­
ти (има их 6) и тешке повре­
де службене дужности (19).
Ранијим Законом било је
предвиђено 7 лаких повреда
службене дужности и 21 тешка
повреда. Пракса је показала да
су неке повреде биле тешко до­
казиве (на пример, изношење
неистинитих тврдњи о Минис­
тарству и сл.).
2. Дисциплинске мере. Изме­
нама Закона уведена је дисци­
плинска мера опомене код лаке
повреде службене дужности
и смањен је распон новчане
казне која се може изрећи за
учињену лаку и тешку повреду
службене дужности.
Код мере распоређивања на
друго радно место на којем се
обављају послови мање сло­
жености и за које је као услов
прописана иста или непо­
средно нижа стручна спрема
у трајању од шест месеци до
две године, такође је смањено
трајање мере на шест месеци
до годину дана и прописано
распоређивање на радно место
на којем се обављају послови за
које је као услов прописана не­
посредно нижа стручна спре­
ма. Овакво решење настало
је као резултат проблема
који су се у пракси јављали
при процени који су посло­
ви мање сложености, однос­
но тако постављен услов био
је непрецизан и субјективно
одређен. Такође, тек уколико
се запослени распореди на рад­
но место с прописаном нижом
стручном спремом, то предста­
вља санкцију за учињену тешку
повреду, јер такво радно место
подразумева и одређене после­
дице, пре свега нижу зараду.
Сходно изменама Закона,
због учињене тешке повреде
службене дужности, може се
изрећи и мера условног прес­
танка радног односа с роком
проверавања до годину дана,
кумулативно с мером новчане
казне или распоређивања на
ниже радно место. Ова нови­
на преузета је из Закона о по­
лицији Републике Хрватске и
непознаница је како ће се при­
мењивати.
3. Надлежност за одлучивање у првом степену. Као
значајна новина, изменама За­
кона, раздвојена је надлежност
за покретање дисциплинског
поступка од надлежности за
вођење поступка и одлучивања
о дисциплинској одговорности
и утврђени су услови које мора
да испуњава запослени који ће
водити дисциплински посту­
пак, донети одлуку и утврдити
дисциплинску меру (дипломи­
рани правник-мастер, односно
Спорна ситуација
није непосредно учествовало у
поступку. Из тог разлога, уведена новина је корисна јер
обезбеђује самосталност
лица које води поступак.
Његова дужност је да про­
фесионално и непристрасно
поступа, да донесе закониту
одлуку на основу утврђених
одлучних чињеница, уз приме­
ну одговарајућег материјалног
и процесног права и у складу
с начелима општег управног
поступка.
4. Надлежност за одлучивање у другом степену.
Дис­ци­плин­скa комисијa, као
дру­го­степени колегијални ор­
ган, одлучује о приговорима на
одлуке донете у првостепеном
поступку. Министар решењем
образује комисију.
5. Застарелост. Застарелост
вођења и покретања дисци­
плинског поступка у Минис­
тарству унутрашњих послова
раније се утврђивала приме­
ном члана 118. Закона о др­
жавним службеницима. Сада
87
lege artis ● АПРИЛ 2013.
дипломирани правник, с нај­
мање пет година радног иску­
ства у струци). Надлежност за
покретање поступка поверена
је руководиоцу, док је законо­
давац надлежност за вођење
дисциплинског поступка, као
управног, дао лицу које треба
да има стручност, знање и ис­
куство.
За време важења претход­
ног Закона, када је овлашћење
за спровођење целог дисци­
плинског поступка било по­
верено руководиоцу који је то
овлашћење могао и пренети,
пракса је била да он овласти
полицијског службеника који
води дисциплински посту­
пак, док је за себе „задржавао”
овлашћење да донесе одлуку.
Овакво решење стварало је
незадовољство и код дисци­
плинског старешине који је
водио поступак, али и код за­
посленог против кога се водио
поступак, јер одлуку о његовој
одговорности и дисциплин­
ској мери доноси лице које
www.legeartis.rs
„Имајући у виду да је дисциплински поступак против тужиоца покренут 7. 7. 2006. године, а да је оспорено решење
донето дана 17. 6. 2011. године, то је у време доношења
оспореног решења протекло више од две године од покретања дисциплинског поступка против тужиоца, чиме је
наступила застарелост његовог вођења. Ова застарелост
је преклузивна, наступа ipso iure, а рокови застарелости се
утврђују законом, строги су и не могу се продужавати нити
скраћивати. Пошто не постоји пропис који предвиђа да за
време управног спора не тече застарелост вођења дисциплинског поступка, време застарелости вођења дисциплинског поступка у овом случају текло је без прекида” (Пресуда
Управног суда, 9 У. 8464/11 од 20. 10. 2011).
и у Закону о полицији постоји
одредба о застарелости, где
су прописани краћи рокови
од оних у Закону о државним
службеницима. Ова одредба,
предвиђена чланом 163б ст. 1.
и 2, гласи:
„Покретање дисциплин­
ског поступка за лаке повреде
слу­жбене дужности застаре­
ва протеком шест месеци од
из­вр­шене повреде, а за тешке
повреде службене дужности –
протеком једне године од извр­
шене повреде.
Вођење дисциплинског по­
ступка за лаке повреде службене
дужности застарева протеком
једне године од покретања дис­
циплинског поступка, а за теш­
ке повреде службене дужности
– две године од покретања дис­
циплинског поступка.”
Законом о државним служ­
беницима прописано је да
застарелост не тече док дисци­
плински поступак није могуће
покренути или водити због
одсуства државног службени­
ка или из других оправданих
разлога.
Спорно је било питање да ли
има застоја у току застарелости
у случају вођења управног спо­
ра. Наиме, у пракси су се деша­
вале ситуације да Врховни суд,
затим и Управни, поништи ре­
шење Дисциплинске комисије
Министарства унутрашњих
послова и предмет врати на по­
новни поступак са одређеним
налозима. Пошто би, међутим,
најчешће протекло више од две
године од покретања поступка,
једино што је орган Минис­
тарства унутрашњих послова
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
88
могао да уради било је да доне­
се одлуку о обустави поступка
због наступања застарелости
вођења поступка.
Доношењем измена Зако­
на изостало је нормативно
уређење питања прекида или
застоја застарелости у свим
спорним ситуацијама, посебно
током вођења управног спора.
У пракси су запослени чес­
то злоупотребљавали права
тако што су избегавали усмене
расправе користећи годишњи
одмор или боловања, тражи­
ли одлагања због обавеза бра­
ниоца и сл., па би стога било
корисно да су прецизирани
оправдани разлози када рок
застарелости неће тећи.
Дакле, иако је застарелост
прописана изменама Закона,
као lex specialis, то је учињено
непрецизно, па се стога не могу
применити одредбе Закона о
државним службеницима.
Удаљење с рада
полицијских
службеника
Привремено удаљење с рада је
правни институт који се може
применити према запосленом
у случајевима који су искључи­
во прописани законом.
Удаљење с рада није и не
би смело да буде врста санк­
ције, већ мера превенције која
се рестриктивно примењује у
зависности од врсте, начина и
личног односа према учиње­
ној радњи за коју је законом
прописана могућност удаљења
починиоца. Удаљење се сма­
тра оправданим искључиво у
ситуацијама када врста дела
које је учињено, начин и после­
дице које су наступиле, имају
такав карактер и процену која
се врши на основу свих рас­
положивих чињеница, да ће
запосленом након спроведе­
ног поступка бити изречена
мера престанка радног односа.
Дакле, за примену овог правног
института потребно је да по­
стоји висок степен сумње да ће
запослени својим присуством
на раду реметити процес рада,
утицати на колеге из свог рад­
ног окружења који би, евенту­
ално, требало да буду сведоци
у кривичном или дисциплин­
ском поступку који је покренут
против удаљеног запосленог, и
у случају да је повреда службе­
не дужности таквог карактера
да би останак на раду произвео
штетне, неотклоњиве последи­
це по имовину, функциони­
сање или углед службе.
Од изузетне важности јесте
оцена целисходности удаљења
и сагледавање свих његових
аспеката за сваки конкретан
случај. Ово је посебно важно
због очувања позитивне радне
климе, одрживог руковођења,
као и психолошких последица
по запосленог који је удаљен. У
великом организационом сис­
тему, као што је Министарство
унутрашњих послова, у коме је
присутна хијерархијска струк­
тура и субординација у одлучи­
вању, посебну пажњу треба
посветити последицама које
могу наступити уколико се
неправедно и непажљиво
примењује законска могућност удаљења с рада. По
мишљењу аутора, изузетно
важан акт који треба поштова­
ти приликом свакодневног по­
ступања, као и доношења овако
осетљивих одлука, јесте Кодекс
полицијске етике, јер су њиме
нормирана етичка правила по­
нашања свих запослених. Оба­
везујући је за све, што је посебно
важно будући да међу људима у
колективу постоје културолош­
ке разлике, различити модели
васпитања, усвојени начини
понашања, различити морални
ставови, као и мерила вредно­
сти. Зато овај акт има посеб­
ну важност за Министарство
унутрашњих послова, јер раз­
личите људе обавезује на иста
понашања преточена у норму
чије непоштовање подлеже од­
говорности.
Удаљење с рада није
предвиђено као главна мера
која се самостално изриче у
односу на запосленог. Наиме,
она прати покретање законом
прописаних поступака и то:
два факултативна – дисци­
плинског и кривичног поступ­
ка, и обавезног када је у питању
притвор. Код факултативног
удаљења, сврха њеног изри­
цања је, поред осталог, у омо­
гућавању редовног, несметаног
и непристрасног одвијања тих
поступака. Изрицањем ове
мере не прејудицира се по­
стојање кривичне или дисци­
плинске одговорности, нити
би изрицање мере удаљења
требало у овим поступцима
да се користи као отежавајућа
околност за запосленог.
Привремени карактер
удаљења с рада означава
да је трајање мере удаљења
руководиоца, када је против
њега донето правноснажно
решење о спровођењу истра­
ге за кривично дело за које се
гони по службеној дужности
или је покренут дисциплински
поступак због тешке повреде
службене дужности и уколико
би његово присуство на раду
штетило интересима службе.
С обзиром на факултатив­
ност удаљења, одлука о удаљењу
запосленог с рада доноси се на
основу дискреционе оцене. До­
носилац решења (у конкретном
случају то је директор полиције
Привремени и трајни премештај
или руководилац у чијој је на­
длежности обављање одређе­
них послова и задатака) треба
аргументовано да образложи
своју одлуку, односно да наве­
де разлоге којима се руководио
приликом доношења решења
о удаљењу и на основу којих је
проценио да је удаљење запос­
леног целисходно.
Тако донете акте Врховни
суд Србије, као и Управни суд,
у великом броју случајева оце­
нио је као законите.
Мишљење
ау тора
је
да, приликом покретања
89
lege artis ● АПРИЛ 2013.
Премештај је облик каријерног кретања запослених у Министарству унутрашњих послова.
Разликују се две врсте премештаја, привремени и трајни, баш као што то предвиђа и Закон о
државним службеницима.
Изменама Закона, у члану 148. ст. 1. премештај је у смислу тог закона дефинисан као промена радног места привременог или трајног карактера. Ставом 2. истог члана, прописано је да
полицијски службеник може бити привремено или трајно премештен на друго радно место, у
складу с његовом стручном спремом, чином, односно звањем и радним способностима, у истој
или другој организационој јединици, у истом или другом месту рада, које није удаљено више
од 50 km од места рада.
Члан 148а регулише привремени премештај и прописује да полицијски службеник може
бити привремено премештен на друго радно место, на лични захтев или због замене одсутног
полицијског службеника, повећаног обима посла или привремене здравствене неспособности,
при чему задржава сва права радног места с кога је премештен, ако је то за њега повољније.
Трајање овог вида премештаја ограничено је на најдуже годину дана, са обавезом да се након
истека овог рока полицијски службеник врати на место с кога је премештен.
Трајни премештај је регулисан чланом 148б наведеног закона и њиме је прописано да се
трајни премештај врши интерним конкурсом, на основу листе слободних радних места, који се
објављује најмање једном годишње. Овако нормиран премештај представља новину у закону,
из које би требало да се искристалише пракса која је за сада потпуна непознаница.
Ставом 2. наведеног члана прописано је да, изузетно од става 1. истог члана, полицијски
службеник може бити трајно премештен на друго радно место на лични захтев или у случају
потреба службе, кад се оцени да његове радне способности и професионална оспособљеност у
већој мери могу да допринесу побољшању процеса рада на радном месту на које се трајно премешта. Новину у закону представља премештај по личном захтеву запосленог, док се премештај
због потреба службе често користи и представља уобичајену праксу у Министарству. Ставом 3.
истог члана прописано је да захтев за трајни премештај мора бити посебно образложен.
www.legeartis.rs
временски ограничено и да је
везано за основ њеног изри­
цања.
Хронолошки посматрано,
Законом је најпре предвиђен
обавезан облик удаљења, у
случају одређења притвора,
на исти начин као и у Зако­
ну о раду у погледу трајања
удаљења и накнаде зараде.
Затим су наведена два об­
лика факултативног удаљења:
запослени у Министарству
унутрашњих послова може
бити привремено удаљен с
рада, на образложени предлог
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
90
Надлежност за решавање по приговору
на решење о привременом удаљењу сада
припада Жалбеној комисији Владе.
одговарајућих факултативних
видова удаљења с рада, по­
стоји обавеза и потреба да се
с дужном пажњом размотри и
целисходност удаљења. Није
корисно да се самим покре­
тањем поступка и по аутома­
тизму запослени удаљи с рада
са чак истим датумом када је
покренут поступак (момен­
том покретања дисциплинског
поступка), а то је тренутак до­
ношења закључка о његовом
покретању. Било је случајева да
се решење о удаљењу донесе и
пре него што је запосленом уру­
чен закључак о покретању дис­
циплинског поступка. Уколико
је повреда службене дужности
таква да је целисходно удаљити
запосленог с рада, нема разло­
га за тако хитно и преурањено
поступање без поштовања за­
коном прописаног редоследа.
Према оцени Управног суда
(Пресуда Управног суда, 20 У
12130/10 (2009) од 10. 2. 2011),
разлози дати у образложењу
оспореног решења за одлу­
чивање по слободној оцени, а
који се састоје у закључивању
туженог органа да би даље
обављање послова у Минис­
тарству унутрашњих послова
штетило интересима службе, за
сада се не могу прихватити као
правилни и на закону заснова­
ни. У решењу које се доноси на
основу слободне оцене орган је
дужан не само да наведе него
и да образложи разлоге којима
се руководио и из којих про­
излази да је првостепено ре­
шење донето у границама тог
овлашћења и у складу с циљем
у ком је овлашћење дато. Наи­
ме, образложење првостепеног
органа садржи недостатак који
није отклоњен ни у оспореном
решењу туженог органа, од­
носно нису наведене радње
тужиоца због којих је против
њега покренут дисциплински
поступак, као ни интереси
службе уз позивање на пропис
којим су ти интереси службе
прописани, а за које тужени
орган налази да би били угро­
жени уколико би тужилац на­
ставио даље обављање послова
у Министарству.
Најбитнија измена у одно­
су на некадашњи Закон јес­
те то што је период удаљења
продужен до правноснажног
окончања кривичног поступ­
ка, односно окончања дисци­
плинског поступка.
Овакво решење, по миш­
љењу аутора, није корисно
због могућности злоупотреба
и последица такве злоупотре­
бе и на службу и на запосле­
ног. Имајући у виду трајање
кривичних поступака, губи
се смисао привремености
удаљења. Запослени није
на раду и не зна се колико ће
његова одсутност трајати, за
то време његово радно место
се не може попунити распо­
ређивањем другог полицијс­
ког службеника, што значи
да и редовно функционисање
рада органа може бити угро­
жено. На крају се поставља и
питање шта ако након удаљења
запосленом буде изречена ми­
нимална новчана казна или
не буде утврђена његова од­
говорност било у кривичном
поступку било у дисциплин­
ском? Да ли је такво удаљење
било целисходно или је злоу­
потребљена могућност приме­
не овог института? Нејасно је и
ко ће и на који начин удаљеном
полицијском службенику на­
докнадити сву штету и после­
дице које су наступиле по њега
услед привременог удаљења, а
које се односе на материјалне,
али и на психолошке аспекте
(мања зарада, период када не
ради не може му се рачунати
у ефективан радни стаж, нити
у време потребно за стицање
вишег звања, затим његово
прихватање од колега и повра­
так у колектив, однос према
колегама и старешинама уко­
лико је његов доживљај да му
је учињена неправда).
Удаљеном полицијском
службенику припада накнада
зараде у висини једне полови­
не плате, односно две трећине
Као категорија државних
службеника са специфичним
овлашћењима, правима и одго­
ворностима, полицијски служ­
беници остварују права из
радног односа на основу закона
приступу и посвећености овој
проблематици.
Посебно је важна одговор­
ност послодавца у поступку
извршавања пресуда Управног
суда у овој материји, јер је за­
бележен значајан број управ­
носудских спорова, како у
некадашњем Врховном суду
Србије, а сада и Управном суду,
у вези с премештајем поли­
цијских службеника. Уколико
би се водило рачуна о свим на­
веденим аспектима, проблеми
и последице с којима се у овој
материји суочавају запосле­
ни, али и послодавац, биле би
умањене.
Стручност, знање и иску­
ство при примени прописа ве­
заних за ову област омогућују
и смањење броја покренутих
поступака којим запослени
траже заштиту својих права и
правних интереса.
Закључак
Како би се одржао углед и ефи­
касно функционисање Минис­
тарства унутрашњих послова и
полицијске службе битно је да
полицијски службеници свој
посао обављају професионал­
но и законито, а да у случају
супротног понашања постоји
обавеза утврђивања њихове
одговорности за настале по­
следице.
Имајући у виду специфич­
ност радноправног положаја
полицијских службеника, по­
требно је пратити и анализи­
рати потребе праксе и у складу
с тим стално унапређивати за­
конске и подзаконске прописе
у овој области.
91
lege artis ● АПРИЛ 2013.
Премештај
полицијских
службеника
који регулишу радноправни
положај полицијских, односно
државних службеника. Њихо­
вом положају у радноправном
смислу, а посебно водећи рачу­
на о томе да обављају тешке и
стресне послове, треба посве­
тити посебну пажњу при до­
ношењу целисходних одлука и
примењивању прописа који ту
материју регулишу.
Врло важан институт који
се често примењује у односу
на запослене у Министарству
унутрашњих послова, управо
због врсте и природе послова,
јесте премештај, и то најчешће
због потреба службе, али и
других разлога прописаних
законом.
Као радноправни институт,
премештај представља право
послодавца који, обезбеђујући
несметано одвијање процеса
рада, има законом прописану
могућност да запослене пре­
мешта на друга одговарајућа
радна места. Ово право, свака­
ко, подразумева и одговорност
за доносиоце одлука, будући да
овакво каријерно кретање за­
посленог треба да прате од мо­
мента планирања евентуалног
премештаја, преко доношења
законитих и целисходних одлу­
ка у вези с тим, кроз обезбеђи­
вање одговарајућих услова за
рад премештеног, водећи ра­
чуна о свим ефектима таквог
поступања, а нарочито о ствар­
ним потребама за доношење
такве одлуке, и вршећи психо­
лошку припрему запосленог
за премештај. Улога службе за
управљање људским ресурси­
ма огледа се и у систематском
www.legeartis.rs
плате ако једини издржава по­
родицу, што је већа накнада
у односу на остале државне
службенике.
Надлежност за решавање по
приговору на решење о при­
временом удаљењу више не
припада министру, већ Жал­
беној комисији Владе.
Рокови за подношење жал­
бе и решавање по жалби дужи
су него у Закону о државним
службеницима, иако је изри­
чито прописано да је поступак
по жалби хитан. Запослени
може поднети жалбу Жалбе­
ној комисији Владе у року од
осам дана од дана уручења ре­
шења, док је прописано да се
у поступку по жалби решење
мора донети у року од 15 дана.
Ова одредба је непрецизна,
јер је пропуштено да се утврди
од када се рачуна рок за доно­
шење другостепеног решења –
од дана подношења жалбе или
од дана њеног пријема.
Полицијски службеник
за време удаљења не може
обављати полицијске послове
нити примењивати полицијска
овлашћења и из тих разлога му
се одузимају службена значка,
легитимација, оружје и друга
средства која су му поверена
за обављање послова.
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
92
Унапређење радног
законодавства
У овом броју доносимо конкретне предлоге за измену Закона
о раду у домену дисциплинске одговорности, отказа и
проширеног дејства колективних уговора који би допринели
унапређењу радних односа у Србији
С
лабости радног законо­
давства у Србији бројне
су и веома озбиљне, али
би предлози за њихово реша­
вање превазишли задатак овог
текста, чија је основна сврха да
иницира расправу о реформи
(код формулисања предлога
коришћен је рад Б. Лубарда, Љ.
Ковачевић – Радно законодавство као подршка друштвено
одговорном предузетништву,
Mimeo, 2012).
У мартовском издању нашег
часописа изнели смо конкрет­
не предлоге за измену Закона о
раду у домену заснивања рад­
ног односа и личних примања
који би допринели унапређењу
радних односа у Србији. У
овом броју предлози се односе
на дисциплинску одговорност,
отказ и проширено дејство ко­
лективних уговора.
Дисциплинска
одговорност
Закон о раду нема јасно
одређење према дисциплин­
ском кажњавању, будући да не
садржи јасне одредбе о наче­
лима, правилима и поступку
дисциплинске одговорности
и кажњавања запослених због
повреде радних обавеза и
непоштовања радне дисципли­
не. Једино што у Закону постоји
јесу: 1) одредбе о отказу из дис­
циплинских разлога и 2) од­
редбе о привременом удаљењу
с рада без накнаде зараде (члан
170). Других одредаба о дисци­
плинској одговорности нема.
Непостојање ближих одре­
даба о дисциплинској одго­
ворности различито се тумачи,
али је преовладало схватање
надлежног министарства и
Уставног суда, који је заузео
став да се општим актима
послодавца не могу уређива­
ти дисциплинска одговорност,
дисциплински поступак, дис­
циплински органи и дисци­
плинске мере, а полазећи од
тога да Закон о раду не по­
миње ове појмове. Овакав
став Уставног суда значи да
у Србији запослени по основу дисциплинске одговорности може бити кажњен
искључиво двема крајњим
мерама: отказом или краткотрајним удаљењем с посла. На овај начин је, сасвим
непотребно, онемогућена по­
степена градација прекршаја
према тежини и одређивање
одговарајуће казне (на пример,
новчана казна).
Поменуто решење није до­
бро ни са становишта обез­
беђења радне дисциплине у
предузећу, ни са становишта
упоредноправних решења.
Дисциплинска одговорност
Предлог:
1. Допунити Закон о раду одељком о дисциплинској одговорности, који би садржао само основна решења: врсте
казни (на пример, опомена, привремено удаљење с рада са
умањењем зараде, новчана казна, премештај на друго радно
место, отказ), основе поступка и сл.
Предност:
Регулисање основа дисциплинске одговорности и поступка
у Закону о раду омогућило би праведније кажњавање прекршаја радне дисциплине и представљало би подстицај већем
поштовању правила рада и понашања.
Овај чланак је прилагођена верзија документа Предлози за унапређење
радног законодавства Бошка Мијатовића, из Центра за либерално-демократске промене. Текст је објављен уз дозволу Српске асоцијације
менаџера која је, с привредним регионалним коморама Србије,
предано и савесно припремала материјал.
[email protected]
Сложене процедуре отказивања
Предлог:
1. Изменити тач. 4) ст. 1. члана 179. тако да радња кривичног
дела, а не кривично дело, буде оправдан разлог за законит
отказ.
Предност:
Ова измена би довела до разумнијег поступка и омогућила
послодавцу да код очигледних кривичних дела одмах дâ отказ раднику, не плашећи се да је отказ незаконит само стога
што радник још увек није осуђен правноснажном пресудом.
Питање о рестриктивности,
односно либералности права
послодавца на отказ запосле­
ном вероватно је најважније
појединачно питање из доме­
на радних односа, како за са­
мог радника, пошто од тога у
знатној мери зависи сигурност
његовог запослења, тако и за
послодавца, због (не)могућ­
ности да ефикасно мења тре­
нутни ниво и структуру радне
снаге у фирми у складу с по­
требама.
Интересантан изузетак представља Белгија,
где није обавезно навести разлог за отказ,
али се у том случају отпремнина повећава.
93
lege artis ● АПРИЛ 2013.
Отказ
У свету се издвајају два
различита приступа. Први
је амерички, с доктрином о
слободном запошљавању, по
којој и запослени и послодавац
имају право да раскину радни
однос једностраном вољом, тј.
и послодавац може дати отказ
без обзира на разлоге. Други
је европски, по коме је отказ,
такође, могуће дати, али само
на основу оправданог разло­
га. Европски концепт уграђен
је у Конвенцију бр. 158 Међу­
народне организације рада и
у европску Повељу о фунда­
менталним правима, које је и
Србија ратификовала. Стога се
у наставку нећемо бавити пре­
испитивањем фундаменталног
концепта отказа.
Више решења из области
отказа радног односа је про­
блематично: процедуре су
често сложене, отпремни­
не су високе и лоше решене,
1. Сложене процедуре
Поменимо један пример сложе­
не, односно погрешне проце­
дуре код отказа због учињеног
кривичног дела у вези с радом.
По ставу Врховног суда, отказ се из овог разлога може
дати тек онда када пресуда
по кривичном делу постане
правноснажна, што обично
значи тек за неколико година.
Овакав став значи да је незако­
нит сваки отказ који је дат пре
правноснажне пресуде, чак и
уколико евидентно постоји
кривично дело. Ово је ре­
шење суштински бесмислено:
послодавац мора годинама да
држи у статусу запосленог не­
кога ко је извршио очигледно
кривично дело, јер би отказ
пре пресуде аутоматски био
проглашен незаконитим, са
свим финансијским последи­
цама. Нема сумње да је и овде
боље решење да послодавац
има право да дâ отказ на ос­
нову увида у природу дела, а
www.legeartis.rs
Пошто се у пракси постојећа
ограничена регулатива дисци­
плинске одговорности осећа
као важан проблем, по­требно
је Законом о раду по­­ста­ви­
ти основе појма и поступка
утврђивања дисциплинске
одго­вор­но­сти и омогућити по­
сло­дав­ци­ма да је својим актима
ближе регулишу.
посебно у ово време кризе,
питање је да ли су последи­
це незаконитог отказа добро
одмерене и сл. Очигледна је
намера законодавца да отпуштање радника административно веома отежа и
учини скупим, чак и када је
то економски сасвим оправдано и неминовно.
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
94
да ће се (не)законитост отказа
коначно ценити не према тре­
нутку давања отказа, већ пре­
ма меритуму ствари, односно
(не)успеху да се на суду докаже
карактер кривичног дела.
2. Последице
незаконитог отказа
Чланом 191. Закона о раду
предвиђена је накнада штете
у корист отпуштеног радни­
ка у ситуацијама у којим суд
правноснажно пресуди да је
запосленом незаконито прес­
тао радни однос. Тим одред­
бама је послодавац обавезан
да оштећеном запосленом ис­
плати накнаду за пропуштену
зараду и друга примања, а за
цео период од тренутка отказа
до тренутка правоснажности
пресуде.
Начело накнаде штете за
незаконит отказ свакако је
разумно и треба да се при­
мењује, али се поставља пи­
тање висине те накнаде. Јер,
није само послодавац одговоран за месеце у којима
радник није радио после
незаконитог отказа, већ је
то најчешће суд због спорости
поступка. Спорови се неретко
протежу на више година, и по­
ред изричите одредбе Закона
о раду да се спор пред судом
Последице незаконитог отказа
Предлози:
1. Изменити тач. 2) ст. 1. члана 191. Закона о раду, која регулише накнаду штете за незаконит отказ, уношењем ограничења броја месеци за које се може пресудити накнада
штете за изгубљену зараду на дванаест месеци;
2. Ради усклађивања, умањити број месеци из ст. 3. и 4. истог
члана.
Предност:
Прихватањем предложених решења ниво накнада зарада
које плаћа послодавац за незаконити отказ био би примеренији његовој кривици.
мора правноснажно окончати
у року од шест месеци. Стога
није праведно да послодавац
сноси трошкове кроз накна­
ду штете за коју он није крив,
већ неко други (тј. суд). Излаз
из ове противречности може
се потражити у ограничавању
обавеза послодавца на мањи
број месечних зарада који се
може досудити у корист рад­
ника. То би био начин заштите
послодавца од последица спо­
рости рада судова, али и сти­
муланс судовима да у краћем
року решавају овакве радне
спорове. Алтернатива је да
судови у таквим ситуацијама
плаћају накнаду штете за пре­
корачење рокова за „суђење у
разумном року”, што би ипак
било необично.
3. Отпремнина
У Србији је отпремнина важан
елемент калкулације и посло­
давца и запосленог код отказа
од стране послодавца због нес­
танка потребе за обављањем
одређеног посла или смањења
обима посла. Иако законско
право на отпремнину није
општеприхваћено у свету, па
га многе земље и не познају,
у Србији се подразумева ово
право запосленог, и то на један
екстензиван начин. Наиме, ве­
лику неправду и тешкоћу доно­
си одредба из ст. 2. члана 158.
Закона о раду којом се посло­
давцу намеће обавеза исплате
отпремнине за сваку годину
укупног радног стажа запосле­
ног, а не за године стажа про­
ведене код датог послодавца.
Начело накнаде штете за незаконит
отказ свакако је разумно и треба да се
примењује, али се поставља питање
висине те накнаде.
У Србији систем проширеног
дејства колективних уговора
функционише противно при­
роди овог механизма и основ­
ној интенцији законодавца.
Стога су битне промене преко
потребне.
Отпремнина
Предлог:
1. Изменити ст. 2. члана 158. Закона о раду, којим се одређује
најмања висина отпремнина, тако да се право на отпремнину одређује за године радног стажа код послодавца који
исплаћује отпремнине, а не за укупне године радног стажа
запосленог.
Предност:
Овом изменом би се добило праведније решење и омогућило економско оздрављење предузећа ради напретка
у будућности. Штавише, смањење укупних трошкова радне
снаге, и кроз смањење терета отпремнина, подстиче се ново
запошљавање, будући да послодавци знају да ће их евентуалне отпремнине мање коштати.
готово серијски, потписује
гранске колективне уговоре,
па је, штавише, руководство
Уније послодаваца поручило
Министарству да више неће
потписивати колективне уго­
воре уколико се за њих од­
мах не пропише проширено
дејство.
Таквим поступцима се:
1. нарушава слобода колекти­
вног преговарања, гарантована
конвенцијама МОР-а,
2. уноси права несигурност у
пословање, јер послодавци не
знају приликом планирања да
ли ће и када надлежни минис­
тар проширити важност и тако
изменити многе важне елемен­
те пословања (на пример, зара­
де запослених),
3. уводе политички интереси у
колективно преговарање, по­
што надлежни министар може
имати у виду политичке инте­
ресе владе и владајуће коали­
ције када размишља о одлуци
о проширењу,
4. омогућавају коалиције за­
сно­ва­не на личним интересима
учесника у социјалном дијало­
гу, уместо интереса група које
заступају.
Из свих ових разлога потребна
је ревизија система прошири­
вања дејства закључених ко­
лективних уговора.
Основним узроком ових
проблема сматрамо концепт репрезентативности
код склапања колективних
уговора, који је, према Закону
о раду, заснован на репрезен­
тативности учесника у прего­
варању – синдиката (најмање
95
lege artis ● АПРИЛ 2013.
Проширено дејство
колективних уговора
Суштина изневеравања
основних принципа проши­
реног дејства колективних
уговора може се наћи у недемократском поступању
приликом проширења дејст­
ва, којим се намеће воља
мањинских послодаваца
већинским послодавцима
и запосленима у њиховим
фирмама, а уз доминацију
политичких и приватних ин­
тереса појединих учесника у
социјалном дијалогу. Наиме,
једина организација послода­
ваца (Унија послодаваца) која
учествује у колективном уго­
варању има озбиљан проблем
спорне репрезентативности, и
формалне и суштинске, будући
да окупља мале привреднике
(власници радњи и слично), те
је и њихово учешће у запосле­
ности или додатој вредности у
Србији врло ниско. Стога она
не представља релевантну еко­
номску снагу, нити обухвата
релевантан број запослених.
Очигледно је и да Унија олако,
www.legeartis.rs
Тиме се: 1) отвара могућност
да запослени неколико пута, а
у различитим фирмама, стекне
право и наплати отпремнину
за исте године радног стажа, и
2) намеће послодавцу обавеза
да финансира отпремнину за
све године радног стажа које
запослени радник није радио
код њега. Такво решење је не
само неправедно већ често
онемогућава отказе и макар де­
лимично прилагођавање радне
снаге потребама и онда када је
то потпуно оправдано и преко
потребно, а кроз високе трош­
кове отпремнина које многе
фирме у кризи нису у стању да
исфинансирају.
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
96
10% запослених на релевантној
територији или у грани) и уд­
ружења послодаваца (најмање
15% запослених на релевантној
територији или у грани). Тиме
је већ закон, и без мањкавости
у утврђивању репрезентатив­
ности учесника преговарања,
омогућио да изразито мањин­
ски учесници намећу, заједно с
надлежним министром, своју
вољу свим осталима, значи ве­
ликој већини, кроз проширено
дејство колективног уговора.
Да би се отклониле поменуте
слабости, предлажемо замену
концепта репрезентативности
учесника (организација) у
колективном преговарању
репрезентативношћу колек­
тивног уговора у одредбама
о проширеном дејству у За­
кону о раду. Другим речима,
предлог је да министар може
Проширено дејство колективних уговора
Предлози:
1. Увести у Закон о раду појам репрезентативног колективног уговора и прописати да је услов репрезентативности
да обухвати најмање 50% запослених дате гране или територијалне јединице; други услов је да једна страна у преговорима (синдикати заједно и послодавци заједно) мора
обезбедити најмање две петине од поменутих 50%, а ради
уједначеног значаја потписника;
2. Изменити члан 257. Закона о раду, којим се даје могућност
проширеног дејства, тако да се појам колективног уговора
замени појмом репрезентативног колективног уговора.
Предност:
Овим изменама би се решио постојећи тежак проблем постојеће праксе с проширивањем дејства колективних уговора и обезбедило да овај институт колективног преговарања
постане оно што је од почетка требало да буде.
проширити дејство закључе­
ног колективног уговора и на
остале послодавце у грани или
на одређеној територији само
онда када је колективни уговор
репрезентативан (овај систем
се примењује у Немачкој и не­
ким другим земљама).
Преслишавање...
Које су три врсте својинских тужби?
Actio rei vindicatio – тужба за повраћај одузете ствари.
Actio publiciana – тужба узукапионог држаоца или власника ствари због
одузимања ствари, која се заснива на јачем правном основу за државину.
Actio negatoria – тужба због узнемиравања права својине.
Шта означава појам lex commissoria?
Споразум залогопримца и залогодавца да ће залогопримац стећи својину
на предмету залоге ако дужник не испуни своју обавезу о доспелости.
Шта означава латински израз constitutum
possessorium?
Реч је о фиктивној предаји ствари где стицалац постаје власник у моменту
закључења уговора, а ствар остаје у државини преносиоца по основу
подобном за стицање ужег права од својине.
Имате питање?
Имамо одговор!
ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА
У овој рубрици доносимо одговоре на нека од питања којa сте
упутили нашем часопису. Подсећамо да питања можете поставити
коришћењем одговарајућих е-адреса у заглављу тематских рубрика.
Настојаћемо да одговоримо на свако од њих!
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
98
КОМПАНИЈСКО ПРАВО
П: Да ли по новом Закону
о привредним друштвима
друштво мора да води књигу
одлука друштва?
О: У члану 225. самог зако­
на налази се одговор на ваше
питање: „Директор одговара
за уредно вођење пословних
књига друштва. Директор
одговара за тачност финан­
сијских извештаја друштва.
Директор је у обавези да води
евиденцију о свим донетим од­
лукама скупштине, у коју сваки
члан друштва може извршити
увид током радног времена
друштва.”
Према томе, друштво није у
обавези да води Књигу одлука
на начин како је то било пред­
виђено претходним Законом о
привредним друштвима, али је
у члану 225. важећег Закона о
привредним друштвима пред­
виђена одговорност директора
за вођење евиденције о одлу­
кама скупштине. Такође, закон
предвиђа и право увида у одлу­
ке, као и одлуке које је потребно
објавити у Регистру привред­
них субјеката, а неке од њих су
акционарска друштва у обавези
да поднесу Комисији за хартије
од вредности и Берзи.
Законом није прописано
само значење вођења евиден­
ције, већ је то препуштено
друштвима да сама уреде (то
могу прописати и у форми
књига одлука).
Овде није згорег поменути
и то да закон прописује разли­
чите рокове за чување одлука:
трајно, пет година и сл.
РАДНИ ОДНОСИ И
СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ
П: Да ли су послодавци у обавези да запослене који свакодневно користе рачунар као
основно средство за рад шаљу
на периодичне систематске
прегледе?
О: Одредбом члана 12. ст. 1. За­
кона о раду прописано је, поред
осталог, право запосленог на
безбедност и заштиту живота
и здравља на раду, здравствену
заштиту, заштиту личног инте­
гритета и друга права у случају
болести, смањења или губитка
радне способности и старости.
Сходно томе, послодавац је ду­
жан да запосленом обезбеди ус­
лове рада и организује рад ради
безбедности и заштите живота
и здравља на раду, у складу са
законом и другим прописима
(члан 16. тач. 2) Закона о раду).
Законом о здравственој за­
шти­ти („Сл. гласник РС”, бр.
107/2005, 72/2009 – др. закон,
88/2010 и 99/2010), одредбом
члана 14. ст. 1, прописано је да
послодавац организује и обе­
збе­
ђу­
је из својих средстава
здрав­ствену заштиту запосле­
них ради стварања услова за
здрав­ствено одговорно пона­
ша­ње и заштиту здравља на ра­
дном месту запосленог, која се,
поред осталог, односи и на пре­
вентивне здравствене прегледе
запослених као облике здравс­
твене заштите запослених.
Може се закључити да је
послодавац дужан да запосле­
нима из својих средстава обез­
беди низ превентивних мера и
здравствену заштиту из чла­
на 14. Закона о здравственој
заштити, без обзира на то што
као осигураници по основу
радног односа код тог посло­
давца имају одређена права на
здравствену заштиту.
С друге стране, послодавцу
је остављена слобода да утвр­
ди у којим случајевима ће упу­
тити запосленог на лекарски
преглед, за која радна места и
друго. Послодавац може да ут­
врди да ће запосленог упутити
на лекарски преглед и то:
Односно, Правилник се
примењује само у обезбеђи­
вању примене превентивних
мера при коришћењу опреме
за рад са екраном. При томе,
Правилник се примењује ако
постоје следећи елементи:
1) „опрема за рад са екраном”
јесте опрема за рад са алфа­
нумеричким или графичким
екраном, без обзира на начин
приказивања;
2) радно место, у смислу овог
правилника, јесте простор
намењен за обављање посло­
ва код послодавца у коме се
користи опрема за рад са ек­
раном (која може бити снабде­
вена с тастатуром или другим
уређајима за унос података и/
или програмом који одређује
кориснички однос између за­
посленог и опреме за рад са
екраном, помоћним делови­
ма и уређајима, укључујући
периферне јединице, као
што су диск, телефон, модем,
штампач, држач докумената),
укључујући радну столицу,
радни сто или радну површину
и непосредну радну околину;
3) запослени, у смислу овог
Правилника, јесте запосле­
ни који у оквиру послова које
обавља користи опрему за рад
са екраном најмање четири
сата дневно.
Дакле, ако су на конкретном
радном месту заступљена сва
три поменута елемента, посло­
давац је у обавези да примени
превентивне мере заштите
запослених, које су конкрет­
но предвиђене Правилником.
99
lege artis ● април 2013.
Послодавац може општим
актом да предвиди и друге
превентивне мере ради спре­
чавања обољења запослених,
односно ради повећања њихо­
ве здравствене способности за
обављање послова. Основ за
ову могућност налази се у За­
кону о здравственој заштити и
то у одредби члана 14. тач. 7).
Тако послодавац може
општим актом да утврди по­
себне врсте систематских пре­
гледа када су у питању послови
који нису проглашени за радна
места с повећаним ризиком. На
пример, послодавац из својих
средстава може обезбедити
запосленим женама старијим
од 50 година мамографски
преглед једном годишње или
свим запосленим општи пре­
глед једном годишње. Такође,
за своје запослене, послодавац
може да обезбеди необавезне
вакцинације, да запослени не
би изостајали с посла, као што
је вакцинација против грипа.
Дакле, општим актом посло­
давац може утврдити и право
својих запослених на друге
додатне систематске прегледе,
па у том оквиру и повремене
прегледе вида оних запослених
који у свом раду претежно ко­
ристе рачунар.
Ова врста превентиве бли­
же је разрађена Правилни­
ком о превентивним мерама
за безбедан и здрав рад при
коришћењу опреме за рад са
екраном („Сл. гласник РС”,
бр. 106/2009, у даљем тексту:
Правилник), али се он не при­
мењује на:
1) возачке или контролне каби­
не у возилима или машинама;
2) рачунарске системе инста­
лиране у транспортним сред­
ствима;
3) рачунарске системе који
су превасходно намењени за
јавну употребу;
4) преносиве рачунарске сис­
теме који се не користе стално
на радном месту;
5) калкулаторе, фискалне касе
и другу опрему за рад која има
мале екране за приказивање
података или мера који су не­
опходни за непосредно ко­
ришћење те опреме за рад;
6) писаће машине са екраном.
www.legeartis.rs
● ради утврђивања способ­
ности за рад на одређеном рад­
ном месту које може утицати на
здравствено стање запосленог,
као што је радно место које је
везано за рад са странкама, за
дуже стајање или седење, рад на
телефонској централи и слично;
● ако треба извршити процену
способности за рад приликом
промене радног места;
● ради процене радне способ­
ности запосленог који од­
суствује с рада због болести у
циљу сагледавања могућности
за даљи рад на одређеном рад­
ном месту;
● ради утврђивања провере
радне способности запосленог
после повреде на раду, профе­
сионалне болести и слично;
● ради утврђивања радне
спо­­соб­ности запосленог који
ради на радном месту које није
одређено као радно место с
повећаним ризиком, а која су
прилагођена полу, узрасту и
условима рада и друго.
Подаци од значаја за рад
пословних субјеката
Износи личних примања запослених
табеле и узорци
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1.2. 3.
Регрес за коришћење
годишњег одмора
Исплата по овом основу је
обавезна, у висини утврђеној
општим актом, односно уговором
о раду код послодавца (члан 118.
тачка 6. Закона о раду)
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Отпремнина код
одласка у пензију
Према Закону о раду, исплаћује
се најмање у висини 3 просечне
зараде у Републици Србији према
последњем објављеном податку
републичког органа надлежног за
статистику (60.199 × 3 = 180.597)
Не опорезује се до износа
троструке месечне
зараде по запосленом
у Републици према
последњем податку
(60.199 × 3 = 180.597 дин.)
Јубиларна награда
До висине утврђене општим
актом послодавца
Неопорезиво до 17.376
динара годишње
Накнада трошкова
превоза до посла и
повратка са посла
До висине цене превозне карте у
јавном саобраћају
Не опорезује се до висине
превозне карте, односно
до висине стварних
трошкова превоза, а
највише до 3.476 дин.
Накнада за исхрану у
току рада
Исплата по овом основу је
обавезна, у висини утврђеној
општим актом, односно уговором
о раду код послодавца (члан 118.
тачка 5. Закона о раду)
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Дневница за службено
путовање у земљи
До висине прописане општим
актом, односно уговором о раду
код послодавца (члан 118. тач. 2.
Закона о раду)
Неопорезиво до
2.086 дин. по дневници
Дневница за
службено путовање у
иностранство
Најмање у висини утврђеној
посебним прописима (члан 118.
тачка 3. Закона о раду)
Не опорезује се до
износа прописаног
Уредбом о накнади
трошкова и отпремнини
државних службеника и
намештеника
(„Сл. гласник”, број 86/07)
100
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се
предвиди општим актом, односно
накнада за повећане
трошкове рада на терену) уговором о раду
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Поставите питање на
[email protected]
Исплате разних видова помоћи запосленима
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1.2. 3.
За запосленог и
члана његове породице
не опорезује се до
60.819 дин.
Солидарна помоћ
породици у случају смрти
пензионисаног радника
Исплаћује се у складу
са општим актом и
уговором о раду
Неопорезиво до
60.819 дин.
Солидарна помоћ за дужу
или тежу болест,
рехабилитацију или тежу
инвалидност запосленог
или члана његове породице
До висине утврђене
општим актом послодавца
Неопорезиво до
34.754 дин. по случају
Остале солидарне помоћи
(чл. 120. тач. 1. Закона о раду)
До висине утврђене
општим актом послодавца
Опорезује се цео износ
само порезом по стопи
од 12%
Стипендије и кредити
ученика и студената –
ученицима средњих школа
и студентима виших школа и
факултета
На начин утврђен општим
актом послодавца
Неопорезиво до
10.427 дин. месечно
Стипендије и кредити
ученика основних школа –
када су родитељи запослени
код послодавца
На начин утврђен општим
актом послодавца
Исплата има карактер
зараде, на цео износ
плаћају се доприноси
за социјално од
17,9% + 17,9% и порез
по стопи од 12%
Зајам који послодавац
исплаћује запосленима
Исплаћује се у висини
и према условима
утврђеним општим актом
или уговором о раду код
послодавца
Не опорезује се
Хранарине и стипендије
које спортистима исплаћују
аматерски спортски клубови
Према прописима који
уређују спорт
Неопорезиво до
8.689 дин. месечно
101
lege artis ● април 2013.
Према члану 119. тач. 2)
Закона о раду, послодавац
је обавезан на ове исплате
до висине трошкова
погребних услуга, а према
приложеним рачунима
www.legeartis.rs
Накнада трошкова
погребних услуга
запосленом у случају
смрти брачног друга и
деце, члановима уже
породице у случају смрти
запосленог
Остала примања
табеле и узорци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
102
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1.2. 3.
Накнада трошкова
превоза сопственим
путничким моторним
возилом у службене
сврхе
Према члану 118. тач. 2) и 3)
Закона о раду утврђује се
општим актом или уговором о
раду код послодавца
Не опорезује се до 30%
цене 1 l супер бензина
по пређеном километру,
највише до 6.082 дин.
месечно
Додатак за
одвојени живот
Исплаћује се у складу са општим
актом или уговором о раду
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Накнада трошкова
смештаја на службеном
путу
До висине прописане општим
актом, односно уговором о раду
код послодавца (према Закону
о раду)
Неопорезиво до износа
приложеног рачуна
Накнада трошкова
превоза на службеном
путовању
Признају се у целини према
приложеним рачунима
Неопорезиво до висине
приложених рачуна
превозника у јавном
саобраћају
Накнада трошкова
смештаја и исхране
за рад на терену (ако
послодавац није
запосленом обезбедио
смештај и исхрану без
накнаде) (члан 118.
тач. 4) Закона о раду)
У висини трошкова смештаја
и исхране у складу са општим
актом и уговором о раду
Не плаћају се пореске
обавезе
Отпремнина при
отказу уговора о раду
вишку запослених
због технолошких,
економских или
организационих
промена (по чл. 158. и
159. Закона о раду)
Исплаћује се у висини
утврђеној општим актом или
уговором о раду, а не може
бити нижа од збира трећине
зараде запосленог за сваку
навршену годину рада у радном
односу за првих 10 година
проведених у радном односу и
четвртине зараде запосленог
за сваку наредну навршену
годину рада у радном односу
преко 10 година проведених
у радном односу. Зарадом
се сматра просечна месечна
зарада запосленог исплаћена
за последња три месеца која
претходе месецу у којем се
исплаћује отпремнина
Неопорезиво до
најнижих износа исплате
по годинама рада из
претходне колоне (члан
9. став 1. тачка 18. Закона
о порезу на доходак
грађана)
наставак на следећој страни
→
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1.2. 3.
Десет просечних зарада у
Републици (тренутно,
601.990 дин.) за запослене
који имају више од 10 година
стажа осигурања, или у висини
динарске противвредности
100 евра по години стажа
осигурања
Не опорезује се до
износа из претходне
колоне, а за лица старија
од 50 година живота –
без ограничења износа
Стимулативне
отпремнине при
споразумном престанку
радног односа (члан
177. Закона о раду)
Исплаћује се у складу са општим
актом или уговором о раду
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
www.legeartis.rs
Једнократна новчана
накнада запосленима
за чијим је радом
престала потреба
(одељак IV Програма
за решавање вишка
запослених...)
(„Сл. гласник РС”,
бр. 64/2005... 6/2012)
103
4. април 2013.
● Једнодневно саветовање-радионица: Нови
Закон о јавним набавкама, ИНГ-ПРО д.о.о.
5. април 2013.
● Једнодневни инструктивни семинар: Управљање
ризицима у пословању привредног друштва
(вила Народне банке Србије), Привредна комора Србије
9. април 2013.
● Једнодневни семинар: Како ефикасно интегрисати провере
система менаџмента у области индустрије хране
Привредна комора Србије
23. април 2013.
● Једнодневни семинар: Како побољшати ниво продуктивности
и оптимизације производње, Привредна комора Србије
26. април 2013.
● Једнодневни инструктивни семинар: Наплата спорних
потраживања – правне алтернативе
(вила Народне банке Србије), Привредна комора Србије
26. април 2013.
● Информативно-инструктивни семинар из области стечајног
законодавства: Права поверилаца и продаја стечајног
дужника, Регионална привредна комора Нови Сад
lege artis ● април 2013.
Календар догађаја...
Корисни модели
правних аката
табеле и узорци
Споразум о признању кривице
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
104
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
јавно тужилаштво у
бр.
/
.
.
. год.
Јавни тужилац/заменик јавног тужиоца
јавног тужилаштва
и окривљени
, од оца
и мајке
, девојачко
, рођеног
,
, ЈМБГ
, са пребивалиштем у
улица
, дана
у
часова, у просторијама
на основу члана 282б Законика о кривичном поступку, закључују:
у
,
у
,
СПОРАЗУМ
О ПРИЗНАЊУ КРИВИЦЕ
због извршења кривичног/их дела за које/а се окривљени
терети
(кривичном пријавом или захтевом за спровођење истраге), бр.
од
.
Овај споразум о признању кривице заснива се на потпуној сагласности
,
јавног тужиоца/заменика јавног тужиоца
јавног тужилаштва
у
и окривљеног
о свим законом предвиђеним
елементима за закључење Споразума.
Констатује се да је окривљени/а пре закључења овог споразума упознат/а са правима,
обавезама и последицама закључења Споразума о признању кривице садржаним у Поуци
о правима.
Прилог: Поука о правима.
наставак на следећој страни
→
Члан 1.
Окривљени
признаје да је
(диспозитив), чиме је извршио/ла кривично дело/а
из члана
(навести закон којим је предвиђено конкретно кривично дело, водећи
рачуна о примени блажег закона, члан 5. КЗ-а).
Прилог: Записник о признању кривице.
Члан 2.
www.legeartis.rs
Јавни тужилац/заменик јавног тужиоца и окривљени сагласни су да
суд
у
, као стварно и месно надлежан суд, окривљеном
,
по подигнутој оптужници за кривично дело/а из члана 1. овог споразума изрекне
кривичну санкцију/е:
.
Члан 3.
Јавни тужилац/заменик јавног тужиоца и окривљени сагласни су да окривљени
на име трошкова кривичног поступка плати износ од
динара на рачун
/ослобађа се плаћања трошкова кривичног поступка.
105
lege artis ● април 2013.
Члан 4.
Заменик јавног тужиоца/јавни тужилац и окривљени сагласно се одричу права на жалбу
против одлуке суда донесене на основу овог споразума.
Члан 5.
Јавни тужилац/заменик јавног тужиоца и окривљени сагласни су да јавни тужилац
одустане од кривичног гоњења за кривично/а дело/а описано/а под тачком
кривичне пријаве/захтева за спровођење истраге број
од
.
Диспозитив
.
Члан 6.
Јавни тужилац/заменик јавног тужиоца и окривљени сагласни су да окривљени испуни
обавезу/е, односно започне са испуњавањем обавезе/а из члана 236. став 1. Законика о
кривичном поступку у односу на кривично/а дело/а које/а је/су предмет овог споразума,
до подношења Споразума о признању кривице суду.
Прилог: Извештај о уплати новчаног износа, започетом друштвено корисном раду,
започетом подвргавању одвикавања од алкохола и сл.
наставак на следећој страни
→
Члан 7.
Јавни тужилац/заменик јавног тужиоца и окривљени сагласни су да окривљени врати
имовинску корист стечену извршењем кривичног/их дела у износу од
,
односно да врати предмет кривичног/их дела
у року од
, ако
је постигнута сагласност.
табеле и узорци
Прилог: Записник о преговарању уколико је постигнута сагласност о имовинскоправном
захтеву оштећеног.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
106
Члан 8.
Уколико окривљени/а не испуни неку од преузетих обавеза из члана
Споразума, овај споразум нема правно дејство.
Члан 9.
Овај споразум о признању кривице закључен је дана
у
часова и сачињен
у пет истоветних примерака, од којих окривљени задржава један примерак, док преостале
примерке задржава
јавно тужилаштво у
за
потребе кривичног поступка.
Јавни тужилац/ Заменик јавног тужиоца
Окривљени
Напомена Редакције:
Чланови 1, 2, 3. и 4. Споразума јесу обавезни елементи, а чланови 5. 6. и 7. факултативни
Жалба на пресуду о прекршају (I)
(назив прекршајног суда)
за
ВИШИ ПРЕКРШАЈНИ СУД У БЕОГРАДУ
На основу члана 228. Закона о прекршајима, у законском року, изјављујем
На пресуду прекршајног суда, Пр. бр.
од
. године којом сам оглашен
. Закона
и кажњен
КРИВИМ за прекршај из члана
новчаном казном у износу од
динара за наведени прекршај, као и обавезом
плаћања трошкова прекршајног поступка у износу од
динара.
тачка
Закона
(чињенични опис радње)
Сматрам да је прекршајни суд:
(нпр. погрешно оценио изведене доказе или погрешно применио материјално право)
.
.
Наиме, ожалбеном пресудом
(навести чињенице и доказе којима се ожалбенa пресуда побија)
.
Стога, предлажем да се жалба уважи и ожалбена пресуда укине и врати прекршајном суду
на поновно одлучивање, или преиначи изрицањем блаже казне или обуставом поступка.
У
, дана
. године
Подносилац жалбе
107
lege artis ● април 2013.
Наведеном пресудом проглашен сам КРИВИМ за прекршај из чл.
јер сам
www.legeartis.rs
ЖАЛБУ
Уговор о ангажовању угоститељских капацитета*
Уговор
о ангажовању угоститељских капацитета*
табеле и узорци
закључен
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
108
године, у
, између
1. Привредног друштва за пружање хотелско-угоститељских услуга _______________, из
, ул.
бр.
(у даљем тексту: Угоститељ), које заступа
,и
2. Туристичке агенције
, из
бр.
(у даљем тексту: Агенција), коју заступа
Предмет уговора
, ул.
Члан 1.
Уговорне стране сагласно утврђују да је предмет уговора ангажовање смештајних
капацитета Угоститеља у Хотелу
у
од стране Агенције
године.
у периоду од 1. јуна до 30. септембра
Смештајни капацитети и пансионске услуге
Члан 2.
Угоститељ се обавезује да Агенцији у циљу обезбеђења смештајних капацитета, у периоду
из члана 1. уговора, стави на располагање
лежајева, и то:
(
) лежајева у
(
) двокреветних соба;
а)
б)
(
) лежајева у
(
) трокреветних соба;
ц)
(
) лежајева у
(
) четворокреветних соба.
Све собе из става 1. овог члана имају купатила с туш кабином и WC-ом и терасе.
Угоститељ се обавезује да у објекту хотела из члана 1. уговора смести госте Агенције и
пружи им, поред услуга смештаја, услуге пансиона (ПА), полупансиона (ПП) и ноћења с
доручком (НД).
Угоститељ је дужан да гостима Агенције пружи уговорене услуге под истим условима и на
исти начин као што их пружа и лицима с којима непосредно закључује уговор о пружању
угоститељских услуга.
* Уговор о ангажовању угоститељских капацитета појављује се у пословној и правној пракси и под називом „уговор о алотману”.
У том правцу иде и назив XXVI главе Закона о облигационим односима.
наставак на следећој страни
→
Гаранција попуне капацитета
Члан 3.
Агенција се обавезује да у потпуности користи уговорене капацитете и одриче се права на
потпуни или термински отказ уговора.
Ако Агенција у уговореном периоду не користи капацитете које јој Угоститељ ставља на
располагање сматраће се да је са Угоститељом уговорила смештај и пансионске услуге на
бази пуног пансиона па је дужна да за сваки неискоришћени пансион Угоститељу плати
накнаду у висини пуне уговорене цене, а према Ценовнику Угоститеља.
www.legeartis.rs
Накнада за неискоришћене услуге обрачунаће се за сваки дан некоришћења са укупним
стањем на последњи дан у текућем месецу.
Цене пансионских услуга
Члан 4.
109
lege artis ● април 2013.
Цене пансионских услуга утврђене су Ценовником усвојеним од управног одбора
Угоститеља, који чини саставни део уговора.
У цену пансиона и полупансиона укључена је боравишна такса, такса за пријаву и приступ
на хотелски базен.
У цену ноћења с доручком укључена је само такса за пријаву.
Ценовником из става 1. овог члана уредиће се и цене:
а) коришћења додатног помоћног лежаја у двокреветној и трокреветној соби;
б) коришћења двокреветне, трокреветне или четворокреветне собе као једнокреветне,
двокреветне или трокреветне собе;
ц) коришћења смештајних и других пансионских услуга од стране деце.
Ваучер
Члан 5.
Агенција је дужна да лицима која упућује на основу овог уговора у Хотел из члана 1.
уговора изда посебну потврду (ваучер), која гласи на име госта и није преносива.
наставак на следећој страни
→
Стање букинга
Члан 6.
табеле и узорци
Агенција је обавезна да Угоститељу доставља податке о извршеним пријавама гостију за
боравак у туристичком објекту из члана 1. уговора (стање букинга) и то:
а) прво стање – најкасније до
године;
закључно са
б) наредна стања – сваких месец дана почев од
године.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
110
Ако Агенција не достави у уговореним роковима податке о извршеним пријавама,
Угоститељ има право да одустане од уговора без било какве обавезе према Агенцији.
Обавеза и начини плаћања
Члан 7.
Агенција се обавезује да у року од 10 (десет) дана од дана закључења уговора Угоститељу
уплати аванс у износу од
динара.
Ако Агенција не уплати аванс у року из претходног става Угоститељ има право да:
а) откаже уговор без обавезе обештећења Агенције, или
б) обрачуна камату од дана падања у доцњу Агенције до дана плаћања, по стопи утврђеној
Законом о висини стопе затезне камате.
Угоститељ се обавезује да Агенцији петнаестодневно испоставља рачуне за уговорене
услуге извршене у претходном периоду, уз достављање оригинала ваучера.
Агенција се обавезује да плаћање по испостављеним рачунима изврши у року од 8 (осам)
дана од дана пријема рачуна, а за случај доцње у обавези је да плати камату по стопи
утврђеној Законом о висини стопе затезне камате.
Ако Агенција не изврши плаћање ни у року од 30 (тридесет) дана од дана пријема рачуна,
Угоститељ је овлашћен да:
а) одустане од уговора без било каквих обавеза према Агенцији, или
б) услови даље извршење уговора предајом банкарске гаранције на први позив.
Уговор се неће извршавати ако Агенција не преда Угоститељу банкарску гаранцију из
претходног става.
наставак на следећој страни
→
Провизија
Члан 8.
Угоститељ одобрава Агенцији провизију од
овом уговору.
% од уговорене цене за извршене услуге по
Провизија се неће обрачунавати на боравишну таксу, посебне услуге и евентуалну
накнаду штете.
www.legeartis.rs
Агенција је сагласна да Угоститељ обрачуна провизију из става 1. овог члана тако што ће
за износ провизије умањити износ рачуна из члана 7. став 3. уговора.
Пропагандне активности
Члан 9
Агенција се обавезује да у својим пропагандним материјалима (проспекти, брошуре,
информативни леци и др.) објави рекламу за коришћење туристичког објекта из члана 1.
уговора, са фотографијом и основним условима боравка.
111
lege artis ● април 2013.
Угоститељ се обавезује да ће:
а) Агенцији пружити све потребне податке за рекламирање туристичког објекта;
б) учествовати у трошковима објављивања рекламе са износом од
) динара.
(
примерака од сваког облика
Агенција се обавезује да Угоститељу достави по
пропагандног материјала из става 1. овог члана, најкасније до
године.
Продаја допунских услуга
Члан 10.
Агенција ће за факултативне излете које она организује Угоститељу препустити продају
карата.
За услуге из претходног става Агенција Угоститељу одобрава провизију од
продате карте.
% од цене
наставак на следећој страни
→
Рекламације
Члан 11.
Агенција је обавезна да Угоститеља обавести о рекламацијама својих гостију на пружене
услуге, као и на непружене.
табеле и узорци
Агенција је обавезна да Угоститељу предочи писмену изјаву или захтев госта упућен суду
у року од 3 (три) дана од дана њиховог пријема.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
112
Угоститељ је дужан да се изјасни о рекламацији госта у року од 8 (осам) дана од дана
пријема писмене изјаве, односно захтева упућеног суду.
Виша сила
Члан 12.
Уговорне стране су ослобођене вршења обавеза из уговора, ако током важења уговора
буду стварно погођене дејством више силе.
Под вишом силом подразумевају се догађаји и околности на које уговорне стране стварно
нису у могућности да утичу или да њихово дејство умање, отклоне или укину.
Уговорна страна која је погођена дејством случаја више силе обавезна је да без одлагања
и на поуздан начин обавести другу уговорну страну о настанку случаја више силе и да
при томе наведе врсту, почетак и вероватан, односно очекивани крај дејства случаја више
силе, обим очекиваних последица и друге чињенице које су од значаја за настали случај.
Уз достављање обавештења, уговорна страна која је погођена дејством случаја више силе
дужна је да другој уговорној страни достави или на други начин предочи веродостојне
писмене доказе о стварном постојању дејства случаја више силе и о последицама које су
за њу наступиле.
Ако уговорна страна која је погођена дејством случаја више силе не поступи на начин
предвиђен у претходном ставу, не може се позивати на дејство случаја више силе и тиме
губи право да захтева ослобођење од извршења уговорених обавеза.
Уговорна страна која је погођена дејством случаја више силе дужна је да на начин
предвиђен у ставу 4. овог члана обавести другу уговорну страну и о престанку дејства
случаја више силе.
наставак на следећој страни
→
Пренос права и обавеза
Члан 13.
Угоститељ може пренети своја права и обавезе из уговора на друго лице искључиво под
условом ако током важења уговора на његовој страни дође до статусних промена које по
сили закона утичу на промену једне од уговорних страна.
Агенција може пренети своја права и обавезе из уговора на треће лице само уз претходно
прибављену писмену сагласност Угоститеља.
www.legeartis.rs
У сваком случају, законити правни наследник било које уговорне стране мора да преузме
на себе права и обавезе из уговора.
Измене и допуне уговора
Члан 14.
Уговорне стране су сагласне да су измене и допуне уговора могуће само уз њихов обострани
пристанак, који је дат у писменој форми.
113
lege artis ● април 2013.
Решавање спорова
Члан 15.
Уговорне стране су сагласне да евентуалне спорове који настану током важења уговора
решавају споразумно, у духу добрих пословних обичаја и досадашње успешне међусобне
пословне сарадње. Ако уговорне стране не реше спор мирним путем, сагласне су да спор
буде решаван у поступку пред Привредним судом у
.
Посебни договори
Члан 16.
Уговор садржи све постигнуте договоре између уговорних страна у вези с предметом
уговора. Уговорне стране су сагласне да се сви до сада постигнути споразуми и договори
међу њима у вези с предметом уговора који нису садржани у тексту уговора, сматрају као
непостојећи и не производе правно дејство, како између њих тако и у односима с трећим
лицима.
наставак на следећој страни
→
Ако нека од одредаба уговора по било ком правном основу постане неважећа, уговорне
стране су сагласне да не доводе у питање важност осталих одредаба. Уговорне стране су
сагласне да неважећу одредбу споразумно замене одговарајућом одредбом, у примереном
року.
табеле и узорци
Ако једна од уговорних страна или обе уговорне стране не користе или привремено не
користе неко право које им по одредбама уговора припада, то не значи да се трајно одричу
тог права.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
114
Ступање уговора на снагу
Члан 17.
Права и обавезе уговорних страна по одредбама уговора почињу да теку од датума када
га потпишу и своје потписе овере овлашћена лица уговорних страна.
Број примерака уговора
Члан 18.
Уговор је сачињен у 4 (четири) истоветна примерка, по 2 (два) примерка за сваку уговорну
страну.
Сваки уредно потписан и оверен примерак уговора представља оригинал и производи
једнако правно дејство.
За Угоститеља
За Агенцију
Почетни ликвидациони извештај
На основу одредбе члана 536. став 3. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”,
бр. 36/2011 и 99/2011) ликвидациони управник друштва у ликвидацији
(пословно име привредног друштва) из
(седиште), дана
године, сачињава:
ПОЧЕТНИ ЛИКВИДАЦИОНИ ИЗВЕШТАЈ
www.legeartis.rs
Над друштвом у ликвидацији
(пословно име привредног
друштва), даље: Друштво, из
(седиште), уписаним у Регистар
привредних субјеката Агенције за привредне регистре, матични број
, ПИБ
, с пословним бројем рачуна
, одлуком чланова, покренут је
поступак ликвидације, што је регистровано решењем Регистратора Регистра привредних
субјеката Агенције за привредне регистре, број
, од
, године, када је
и објављен оглас на интернет страни Агенције, с позивом повериоцима да пријаве своја
(навести на
потраживања на адресу
кога је наведено да повериоци пријаве своја потраживања и адресу).
115
lege artis ● април 2013.
Ликвидациони управник је саставио почетни ликвидациони биланс са стањем на дан
, односно на дан покретања поступка ликвидације и доставио га као
ванредни финансијски извештај Агенцији за привредне регистре – Регистру финансијских
извештаја и података о бонитету правних лица и предузетника и предузео све потребне
радње пред надлежним пореским органом за спровођење ликвидационог поступка.
У складу са чланом 536. став 3. Закона о привредним друштвима, ликвидациони управник
утврђује:
Листу пријављених потраживања:
(навести листу пријављених потраживања или констатовати да закључно са даном
састављања извештаја није било пријављених потраживања)
Листу признатих потраживања:
(навести листу признатих потраживања или констатовати да закључно са даном
састављања извештаја није било пријављених потраживања)
Листу оспорених потраживања са образложењем оспоравања
(навести листу оспорених
потраживања са образложењем оспоравања или констатовати да закључно са даном
састављања извештаја није било пријављених, односно оспорених потраживања)
наставак на следећој страни
→
Имовину друштва чине:
(навести листу имовине друштва).
табеле и узорци
Наведена имовина довољна је за измирење свих обавеза Друштва.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
116
За спровођење поступка ликвидације неопходно је предузети следеће радње:
(навести оне радње које је
неопходно предузети пре окончања поступка ликвидације, нпр: исплата признатих
потраживања, израда завршног ликвидационог биланса, усвајање почетног ликвидационог
извештаја, регистрација усвојеног почетног ликвидационог извештаја и завршног
ликвидационог биланса код Агенције за привредне регистре, подношење пријаве Пореској
управи, доношење законом прописаних одлука за окончање поступка ликвидације)
Време предвиђено за завршетак ликвидације:
(навести предвиђено време за
завршетак поступка ликвидације, нпр: ликвидација ће се окончати по истеку 30 дана од
дана регистрације овог извештаја).
Почетни ликвидациони извештај подноси се скупштини друштва на усвајање, а по
доношењу одлуке о његовом усвајању биће достављен Регистру привредних субјеката
ради регистрације.
Ликвидациони управник
(навести име и презиме потписника)
унакрсни поглед
порези и акцизе
радни односи и социјално осигурање
планирање и изградња
судски поступци
компанијско право
буџети
ауторско право и право индустријске својине
Образовање
ЕВРОПСКО ПРАВО
табеле и узорци
Download

као алтернатива?