Двоброј 10–11 ● јул/август 2013. ● www.legeartis.rs
Како ће
изгледати
ваше
„путовање
из снова”
... плус
ОПШТИ УПРАВНИ
ПОСТУПАК ЗА ПОЧЕТНИКЕ
Е-ПОСЛОВАЊЕ И Е-ТРГОВИНА
ТЕСТАМЕНТАРНО НАСЛЕЂИВАЊЕ
КВАЛИТЕТНО ОБРАЗОВАЊЕ
КАО ЗАЈЕДНИЧКИ ЦИЉ
ЕЛЕКТРОНСКО ДОСТАВЉАЊЕ
У СУДСКИМ ПОСТУПЦИМА
АУТОРСКА ДЕЛА: ПО НАРУЏБИНИ
И У РАДНОМ ОДНОСУ
Финансије
Примена закона
о роковима
плаћања
АКТУЕЛНО
НОВОМ
ПОРЕСКОМ
РЕФОРМОМ ДО
БОЉЕ ЕКОНОМИЈЕ
Европско
право
Судски
поступци
Јавне
набавке
Усаглашеност домаћег
правног система са
европским радним
правом
Судска деоба
заједничке имовине
супружника
Нова подзаконска
акта у систему
јавних набавки
владан мирковић
главни и одговорни уредник
[email protected]
ISSN 2334-6140
Година I, двоброј 10-11
јул/август 2013.
Оснивач и издавач:
ИНГ-ПРО
Издавачко-графичко д.о.о.
Београд, Веле Нигринове 16а
За оснивача и издавача:
Главни и одговорни уредник:
Владан Мирковић
Сарадници:
Уредник рубрика Kaлендар важења
правних аката/Порески календар:
Ана Фулетин
Лектор/коректор:
Радмила Савић
Oрганизатор издања:
Оливера Бошковић
Дизајн и обликовање часописа:
Маја Кесер
Редакција:
Веле Нигринове 16а
11000 Београд
тел: +381 11 2836 820
факс: +381 11 2836 474
е-пошта: [email protected]
Часопис излази електронски једанпут
месечно (12 бројева у оквиру годишње
претплате). Текстови достављени за
објављивање се не враћају. Сви текстови
који се објављују у Часопису подлежу
редакцијско-техничкој обради, у
складу са одговарајућим стандардима
Часописа.
Јасно, у овом броју говоримо и о актуелној пореској реформи
која доноси промене у чак шест пореских прописа. Све о томе
на стр. 18.
На повећаном броју страна у летњем двоброју можете читати још
и о: тестаментарном наслеђивању, подзаконским актима у систему јавних набавки, приватној иницијативи у оквиру државног
образовања, закону о роковима плаћања, надзору над пословањем осигуравајућих друштава, као и о дефинисању и расподели ризика у ЈПП пројектима.
Међу незаобилазним темама овог броја јесу и усаглашеност домаћег правног ситема са европским радним правом и ауторска
дела проистекла из радног односа, уз опсежне чланке о електронској трговини, али и о електронском достављању правних докумената у судским поступцима.
Уживајте у лету
уз
!
Будимо на вези
Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања,
мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде.
Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу
редакције часописа [email protected]
Пратите нас:
● www.legeartis.rs
● www.propisi.net
● www.ingpro.rs
● www.facebook.com/IngProLegeArtis
3
lege artis ● јул–август 2013.
др Љиљана Рудић-Димић
мр Жељко Албанезе
мр Мирјана Грбовић
Александар Марковић
Бојана Амановић
Бранислав Пејчић
Весна Николић
Вук Перовић
Гордана Ајншпилер-Поповић
Гордана Добросављевић
Драгана Марчетић
Драгана Станковић-Николић
Ненад Цвјетићанин
У овом издању, сасвим актуелно, говоримо о правима и заштити путника код организовања туристичких путовања. Некако из
године у годину, навикнути смо на чињеницу да се увек изнова
понавља исти сценарио, па путници, или буду остављени на неком иностраном аеродрому, или, што је још и горе, уопште ни не
оду на путовање које су претходно уплатили. Која су ваша права
и шта све треба да знате пре него што уплатите неки аранжман,
али и шта учинити када се са туристичког путовања вратите незадовољни, сазнајте на стр. 10.
www.legeartis.rs
Горан Грцић
Владимир Здјелар
Пред нама је, кажу, дуго и изразито топло лето, и премда је на
већини радних места режим рада већ увелико постао „летњи”,
то никако не значи да ће и летњи двоброј нашег часописа бити
подједнако лежеран.
Двоброј 10–11 ● јул/август 2013. ● www.legeartis.rs
Како ће
изгледати
ваше
„путовање
из снова”
... ПЛУС
ОПШТИ УПРАВНИ
ПОСТУПАК ЗА ПОЧЕТНИКЕ
Е-ПОСЛОВАЊЕ И Е-ТРГОВИНА
ТЕСТАМЕНТАРНО НАСЛЕЂИВАЊЕ
КВАЛИТЕТНО ОБРАЗОВАЊЕ
КАО ЗАЈЕДНИЧКИ ЦИЉ
ЕЛЕКТРОНСКО ДОСТАВЉАЊЕ
У СУДСКИМ ПОСТУПЦИМА
АУТОРСКА ДЕЛА: ПО НАРУЏБИНИ
И У РАДНОМ ОДНОСУ
Финансије
Јавне
набавке
царине
Нова подзаконска
акта у систему
јавних набавки
трошкове пословања.
сених царинских декларација,
у периоду од кад је овај посту­
пак у примени, могу се кон­
статовати знатне уштеде: у
времену потребном за попуња­
вање декларација, средствима
у периоду
од кад је овајзапосту­
која
се издвајају
куповину
пак у примени, могу се кон­
сетова
тих декларација, у вре­
статовати знатне уштеде: у
мену
комуницирања
са инфор­
времену
потребном за попуња­
вање декларација,
средствима
мационим
системом
царинске
која
се
издвајају
за
куповину
службе и др.
сетова тих декларација, у вре­
Поред наведених предно­
мену комуницирања са инфор­
сти
на страни
корисника,
мационим
системом
царинске по­
јед
но ста
вљеним поступком
службе
и др.
Поред
наведених
предно­
увоза
и извоза
робе
на основу
сти на страни корисника, по­
фактуре,
Управа царина до­
јед но ста вљеним поступком
бија
увоза могућност
и извоза роберационалнијег
на основу
ко
ришћења
људских
ресурса,
фактуре,
Управа
царина до­
бија
могућност
рационалнијег
будући да се овај поступак (за
коришћења људских ресурса,
ра
злику од редовног) суштин­
будући да се овај поступак (за
ски
обавља
само суштин­
у једној ор­
разлику
од редовног)
гани
зационој
ски обавља
самојединици.
у једној ор­
ЗНАЧАЈНИ ПОДАЦИ И КОРИСНИ МОДЕЛИ
ПРАВНИХ АКАТА
Подаци
од значаја за рад
Подаци од значаја за рад
пословних
субјеката
пословних субјеката
ганизационој јединици.
Износи
личних
примања
запослених
Износи личних
примања
запослених
Kaлендар
важења
аката
Kaлендар
важењаправних
правних аката
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ВРСТА
ИСПЛАТЕ
1.
2012. године.
примењује сеобјављен
од 1. априла
2013. године, осим
одредби
члана
78. овог закона
● Закон о јавним– набавкама,
у „Службеном
гласнику
РС”,
бр. 124/2012
од 29. 12.
које се примењују од 1. септембра 2013. године
2012. године.
– примењује
од 1. априла
2013.
године,
осимобрасцу
одредби
члана
78. овог закона
● Уредбасе
о изменама
и допунама
Уредбе
о садржини,
и начину
подношења
јединствене пријаве на обавезно које
социјално
осигурање, јединственим
методолошким
се примењују
од 1. септембра
2013. године
принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у Јединствену базу
Централног регистра обавезног социјалног осигурања, објављена у „Службеном гласнику
● Уредба о изменама
и допунама Уредбе о садржини, обрасцу и начину подношења
РС”, бр. 124/2012 од 29. 12. 2012. године.
јединствене пријаве на обавезно
јединственим
методолошким
– одредбесоцијално
чл. 2–5. ове осигурање,
уредбе примењују
се од 1. априла
2013. године
принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у Јединствену базу
Централног регистра обавезног социјалног осигурања, објављена у „Службеном гласнику
РС”, бр. 124/2012 од 29. 12. 2012. године.
– одредбе чл. 2–5. ове уредбе примењују се од 1. априла 2013. године
КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА
● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА
● ДОГАЂАЈА
табеле и узорци
табеле и узорци
● Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама,
објављен уизмирења
„Службеномновчаних
гласнику РС”,
бр. 119/2012
од 17. 12. 2012. године.
● Закон о роковима
обавеза
у комерцијалним
трансакцијама,
– примењује се од 31. марта 2013. године
објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 119/2012 од 17. 12. 2012. године.
– примењује
се од
године
● Закон о јавним набавкама, објављен у „Службеном
гласнику
РС”,31.
бр.марта
124/20122013.
од 29. 12.
102
102
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
У овој рубрици
доносимо
преглед
прописакоји
који током
месеца
У овој рубрици
доносимо
преглед
прописа
токомовог
овог
месеца
престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на
престају да
важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на
снагу и/или се одложено примењују у целости или у делу:
снагу и/или се одложено примењују у целости или у делу:
1.
ПО ЗАКОНУ
О РАДУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
ПО ЗАКОНУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
2.
3.
2.
3.
Плаћају се све пореске
Исплата по овом основу је
Регрес за коришћење
зараду се све пореске
у висини
годишњег
Исплата
по утврђеној
овом основу јеобавезе као наПлаћају
Регрес
за одмора
коришћење обавезна,
општим
актом, односно
уговором
обавезе као на зараду
обавезна,
у висини
утврђеној
годишњег одмора
о раду код послодавца (члан 118.
тачкаопштим
6. Закона оактом,
раду) односно уговором
Отпремнина код
одласка у пензију
Отпремнина код
одласка у пензију
Јубиларна награда
Накнада трошкова
превоза до посла и
Јубиларна
награда
повратка са посла
Накнада трошкова
Накнада за
у
превоза
доисхрану
посла и
току рада
повратка са посла
о раду код послодавца (члан 118.
опорезује се до износа
Према
Закону
раду, исплаћује
тачка
6.оЗакона
о раду) Не
троструке месечне
се најмање у висини 3 просечне
зараде по запосленом
зараде у Републици Србији према
Не опорезује се до износа
Према
Закону
о
раду,
исплаћује
у Републици према
последњем објављеном податку
троструке месечне
се најмање
висини 3запросечне
последњем податку
републичког
органаунадлежног
зараде
по запосленом
зараде
у
Републици
Србији
према
(54.447
×
3
=
163.341
дин.)
статистику (54.447 × 3 = 163.341)
у Републици
према
последњем
податку
Неопорезиво до
17.376
До висине
утврђене објављеном
општим
органа надлежног
за последњем податку
динара годишње
актомрепубличког
послодавца
(54.447 × 3 = 163.341 дин.)
статистику (54.447 × 3 = 163.341)
Не опорезује се до висине
До висине цене превозне карте у
јавном саобраћају
превозне карте, односно
Неопорезиво до 17.376
До висине утврђене општим
до висине стварних
динара
годишње
актом послодавца
трошкова превоза,
а
највише до 3.476 дин.
До висине цене превозне карте у
Исплата
по овом
основу је
јавном
саобраћају
обавезна, у висини утврђеној
општим актом, односно уговором
о раду код послодавца (члан 118.
тачка 5. Закона о раду)
Не опорезује се до висине
Плаћају се све пореске
превозне карте, односно
обавезе као на зараду
до висине стварних
трошкова превоза, а
највише до 3.476 дин.
до
висине прописане општим
Дневница за службено
Плаћају се све пореске
по овомооснову
јеНеопорезиво
Накнада
исхрану у До
2.086 дин. по дневници
актом,Исплата
односно уговором
раду
путовањеза
у земљи
обавезе као на зараду
обавезна,(члан
у висини
току рада
код послодавца
118. тач.утврђеној
2.
Закона
о раду) актом, односно уговором
општим
о
раду
код
послодавца
(члан
118.
Не опорезује се до
Најмање у висини утврђеној
Дневница за
тачка
5. Закона
о раду)
износа прописаног
посебним
прописима
(члан
118.
службено путовање у
ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ,
НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО
НА СВАКО ОД ЊИХ
иностранство
тачка 3. Закона о раду)
Уредбом о накнади
Неопорезиво до
До висине прописане општим
Дневница за службено
трошкова и отпремнини
и по дневници
2.086 дин.
актом, односно уговором државних
о раду службеника
путовање у земљи
Наиме, по Закону из 2006.
намештеника
код
послодавца
(члан
118.
тач.
2.
године, члан фонда стиче право
(„Сл. гласник”, број 86/07)
Закона о раду)
на повлачење средстава с наврПлаћају се све пореске
Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се
Уплата
Порез
Олакшица
Годишња уштеда
обавезе као наНе
зараду
предвиди
општим
односно
накнада за повећане
(РСД)
(%)
(РСД)
(РСД)
шене 53 године живота, као и
опорезује се до
Најмање
у актом,
висини
утврђеној
Дневница
за
уговором
о
раду
трошкове
рада
на
терену)
износа прописаног
посебним прописима (члан 118.
службено путовање у
могућност да сва средства по5.214
12%
625,68
7.508,16
Уредбом
о накнади
тачка
3.
Закона
о
раду)
иностранство
вуче
одједном
или
путем
проТабела 2: Пример пореске олакшице код уплате максималног
Наиме, по Закону из 2006.
трошкова и отпремнини
неопорезивог износа
грамираних
односно
године, чланисплата,
фонда стиче
право
државних службеника и
на повлачење
средстава
с навр-од
износила је преко 16Уплата
милијардиПорез Из фондова
годиИзменом
Закона
Олакшица је у 2012.
Годишња
уштеда ануитета.
намештеника
(РСД) ост- (%)ни на име
(РСД)
(РСД)
53 годинесеживота,
као ина
ВУКВУК
ПЕРОВИЋ
динара. Просечан принос
приватних пензија,
2011,шене
граница
помера
ПЕРОВИЋ
(„Сл. гласник”, број 86/07)
могућност да сва средства подипл.
правник,
специјалиста
за
дипл.
правник,
специјалиста
за
5.214 фон-12%односно 625,68
7.508,16
варен на укупну имовину
повлачења једнократ58 година,
с
тим
да
је
одједкорпоративно
управљање
корпоративно управљање
вуче одједном или путем [email protected]
Плаћају се све пореске
Закону
о раду, ако се
Теренски додатак (дневна [email protected]
дова, односно FONDex индекс них износа и програмираних номграмираних
могуће исплата,
повући
само
односно
предвиди општим актом, односно обавезе као на зараду
накнада за повећане
износила је преко 16 исплата
милијарди укупно
Из фондова
је у 2012. годиИзменом Закона
од
је 12,62%. Корисника-чланова,
исплаћено
30%ануитета.
од средстава
акумулидинара.
Просечан
принос
остни
на
име
приватних
пензија,
2011,
граница
се
помера
на
уговором
о
раду
трошкове
рада
на
терену)
има око 180.000, што предста- 751,65 милиона динара. Сред- раних у ДПФ-у. Ово решење је
„Сл. гласник РС”, бр. 31/2011 и
варен на укупну имовину фон- односно повлачења једнократ- 58 година, с тим да је одједгласник
бр. 31/2011 и
99/2011
– др. РС”,
закон).
Које лице испуњава формалне услове за „Сл.
вља 10,39% од укупног
броја ства се углавном повлаче много боље јер смисао пензије
дова, односно FONDex индекс них износа и програмираних ном могуће повући само
99/2011
– др.
закон).саставља
Јавни
бележник
јавног бележниКа?
Које лице испуњава
формалне услове за
запослених у Србији
или
2,48%
чим
корисник
испуни
услов,
није
у
једнократном
подизању
је 12,62%. Корисника-чланова, исплата укупно исплаћено 30% од средстава акумулијавнобележничке
исправе
За
јавног
бележника
може
бити
именовано
лице
које
исЈавни
бележник
саставља
јавног бележниКа?
има(подаци
око 180.000,
динара.
раних у ДПФ-у.
решење је у
укупне популације
су штоа предстасредстава,
већ у Ово
коришћењу
најчешће751,65
и премилиона
него што
одеСредпуњава следеће услове:
на српском језику, ћириличможе бити именовано лице које исјавнобележничке
исправе
вља 10,39%анеод укупног
броја пензију.
ства се углавном
повлаче
много
боље јер смисаопериоду.
пензије За јавног бележника
преузети из Статистичког
у државну
То не одгодужем
временском
1) да је држављанин Републике Србије, пословно способан
ним писмом, а на подручјизапослених у Србији или 2,48% чим корисник испуни услов, није у једнократном подизању пуњава следећеиуслове:
на ма
српском
језику, ћириличда има општу здравствену способност;
локалне самоуправе
где је
кса НБС, децембар
2012).
То
је,
вара
природи
добровољних
Ипак,
то
право
задржавају
сви
укупне популације (подаци су а најчешће и пре него што оде средстава, већ у коришћењу у 1) да је држављанин
Републике
Србије,
пословно
способан
писмом, употреби
а на подручји2) да има
диплому правног
факултета
у Републици
Србији и ним
у службеној
језик
нажалост, још увек
релативно
пензијских
фондова.
они дужем
који сувременском
уговор о периоду.
чланству
преузети
из Статистичког
ане- у државну
пензију.Један
То не одгода је положило правосудни
испит и испит за јавног бележ- ма илокалне
писмо националне
мањии
да
има
општу
здравствену
способност;
самоуправе
где је
ксапословања
НБС, децембар 2012).
То је, вара
природи
Ипак, то по
право
задржавају
сви
мали број. Приказ
од разлога
јесте
кратакдобровољних
пери- закључили
Закону
из 2006.
ника;
не, јавнобележничке испраправног факултета у Републици Србији и
у службеној
употреби језик
нажалост,
релативно
фондова. Један Једно
они који
су уговор
о чланству
ДПФ-а у 2012. години
датјош
је увек
у од
уплате ипензијских
мала акумулирана
лице
може
бити ис-2) да има диплому
3) да има најмање пет година радног искуства у правној
ве се састављају на српском
20
мали број. Приказ пословања од разлога јесте кратак пери- закључили по Закону из 2006. да је положило струци
правосудни
испит иправосудног
испит за јавног
и писмо
националне
мањипосле положеног
испита; бележјезику или
на језику и писму
Табели 3.
члан више фонсума, нарочито у случајевима товремено
ДПФ-а у 2012. години дат је у од уплате и мала акумулирана
Једно лице може бити ис- ника;
јавнобележничке
испра4) да је достојно јавног поверења за обављање послова не,националне
мањине. Овде
је
Имовина ДПФ-а
у 3.потпу- где је послодавац
а према члан
свомвише
нахођењу
престао
с дова,
Табели
сума, нарочито
у случајевима
товремено
фонјавногпет
бележника
(лице
недостојно
обављања
послова ве занимљиво
истаћи на
и тосрпском
да за3)
да
има
најмање
година
радног
искуства
у
правној
се
састављају
Имовина
ДПФ-аплаћањем
у потпу- доприноса
где је послодавац
престаосредства
с дова, а према
свом нахођењу
ности је инвестирана
у земљи.
за запосиз једног
фонда
је оно лице које је било осуђено за кривично дело против
кон јавном бележнику даје моструци
после
положеног
правосудног
испита;
језику
или
на
језику
и
писму
ности
је инвестирана
у земљи.
плаћањем
доприноса
за запоссредства
из једног
фонда
Највише је уложено
у државне
лене,
као што
су познати
слуможе
пребацити
у неки
друправног саобраћаја, против службене дужности, као и за
гућност да, на захтев странке,
Највише је уложено у државне лене, као што су познати слу- може пребацити у неки дру- 4) да је достојно
јавног
поверења
за је
обављање
послова
мањине.
Овде је
друго
кривично
дело за које
запрећена казна
од пет го- националне
састави исправу
и на страном
дужничке хартиједужничке
од вредноги фонд.
чајеви НИС-а и ПТТ-а.
хартије од вредно- чајеви НИС-а и ПТТ-а.
ги фонд.
јавног
бележника
обављања
послова
истаћи
и тосудда задина (лице
затворанедостојно
или тежа казна,
коме је одлуком
надлежног занимљиво
језику ако има
својство
сти, обвезнице (48,3%)
и тре-(48,3%) и трести, обвезнице
престао
статус јавног
бележника,
јавнобележничког
преводиоца
за језик
намоје оно лице којеоргана
је било
осуђено
за кривично
дело
против
конског
јавном
бележнику
даје
Табела
3: Упоредни
приказприказ
пословања
ДПФ-а
у 2012.
Табела 3: Упоредни
пословања
ДПФ-а
у 2012. години
години
зорске записе
затим
зорске записе (21,3%),
затим(21,3%),
помоћника, јавнобележничког приправника или адвокакојем саставља исправу и ако је
правног саобраћаја, против службене дужности, као и за
гућност да, на захтев странке,9
у орочене
у орочене депозите
(4,4%),депозите
ак- (4,4%), акБрој Имовина
Имовина
Принос
та, односно коме је због разрешења престала судијска или
исправа намењена за употребу
Број
Принос
чланова (у млн. РСД) (2012)
ције (2,9%), корпоративне обдело за којефункција,
је запрећена
казнатри
одгодине
пет гоисправу и на страном
док не прођу
од дана састави
у иностранству.
чланова (у млн. РСД) (2012) друго кривичнојавнотужилачка
ције (2,9%), корпоративне
обвезнице (1,2%), непокретности
тежа казна,
је функције,
одлукомлице
надлежног
ако има
престанка
статуса, коме
односно
из чијег пона- језику
Посебно
важнасвојство
врста јавнихсудУкупно на нивоу индустрије
179.823
16.011,3
12,62% дина затвора или
везнице (1,2%), непокретности
(0,5%), док се на кастоди
рачу-на нивоу индустрије
сејавног
може основано
закључити
да делатност јавног бе- ског
исправа
јесу јавнобележничУкупно
179.823
16.011,3
12,62% органа престао шања
статус
бележника,
јавнобележничког
преводиоца
за језик на
41.739
4.048,7
12,73%
нима налазило
(0,5%), док се на кастоди
рачу-15,8% средста- Delta Generali Basic
лежника неће обављати у складу са етичким кодексом који
ки записи. Правни послови
9
помоћника,
јавнобележничког
приправника
или
адвокакојем
саставља
исправу
и ако је
ва. Потраживања
износила
Generali
41.739
4.048,7
12,73%
нима налазило 15,8%
средста- су Delta
доноси Комора);
и изјаве који су сачињени у
DeltaBasic
Generali Index
3.552
229,6
12,99%
5,7%, а начин инвестирања је
та, односно коме
је говори,
због разрешења
престала
или оне исправа
за употребу
5) да
пише и чита српски
језик,судијска
а на подручјима
облику намењена
јавнобележничког
зава. Потраживањаприказан
су износила
Raiffeisen
Future
18.030
1.804,4
10,96%
3.552
229,6
12,99% јавнотужилачкајединице
у ДијаграмуDelta
бр. 1. Generali Index
функција,
доксамоуправе
не прођу где
тријегодине
од употреби
дана и у иностранству.
локалне
у службеној
писа, а које је израдио јавни
5,7%, а начин инвестирања
је
Валутна структура
имовиDDOR Garant
61.643
2.842,2
10,98% престанка статуса,
језикодносно
мањине дафункције,
познаје и језик
те мањине;
бележник,
исту
доказну
лице
из чијег понаПосебно имају
важна
врста
јавних
Raiffeisen
18.030
1.804,4
10,96%
не ДПФ-а
године Future
приказан у Дијаграму
бр. на
1. крају 2012.
6) да има или да може доказати да ће обезбедити одговаснагу као да су сачињени у суду
DDOR Garant Dinar
144
2,5
11,34% шања се може основано закључити да делатност јавног беисправа
јесу јавнобележничбила је имовиу корист домаће валуте
Валутна структура
рајуће просторије и опрему за обављање делатности јавног
или пред другим државним орDDOR
Garant
61.643
2.842,2
10,98%
(77,3%), док је у страној валути
ки ганом.
записи.
Правни
послови
Дунав
83.930
6.686,8
13,69% лежника неће обављати
бележника.у складу са етичким кодексом који
У облику
јавнобележне ДПФ-а на крају–2012.
године
еврима – било 22,7% портфои изјаве
који су
сачињени
ничког записа
сачињавају
се, у
DDOR Garant
Dinarпензија
1441.784
2,5
11,34% доноси Комора);
Триглав
80,8
10,14%
била је у корист домаће
валуте
лија (видети
Дијаграм бр. 2).
нарочито,
уговори о имовин- за5)
да
говори,
пише
и
чита
српски
језик,
а
на
подручјима
оне
облику
јавнобележничког
Овакав
начин улагања
омо(77,3%), док је у страној
валути
SoGe Štednja
7.630
177,7
12,32%
Дунав
83.930
6.686,8
13,69%
непосредно сазнао. Тако изда- истинитост онога што се у њој ским односима или споразуми
јединице локалне
самоуправе где је у службеној употреби и
писа, а које је израдио јавни
гућио портфоје високу стопу приноса
– еврима – било 22,7%
та и оверена исправа има снагу потврђује или одређује (чл. 238. о деоби заједничке имовине
SoGe Ekvilibrio
6.376
138,7
12,78%
у 2012. години која је Триглав
износила пензија
да познаје
и језик изврште мањине;
имају
доказну
1.784
80,8
10,14% језик мањинејавне
исправе односно
Закона о парничном поступку,бележник,
супружника
или исту
ванбрачних
лија (видети Дијаграм
бр.
2).
12,62%.
Извор: Преузето из Билтена бр. 2 ДУНАВ ПЕНЗИЈА
6) да има илинеда
може
доказати
да ће обезбедити
као даспоразуми
су сачињени
у суду
или
веродостојне
исправе.
„Сл. гласник одговаРС”, бр. 72/11).снагу
партнера,
о законОвакав начин улагања омоSoGe Štednja
7.630
177,7
12,32%
Јавна исправа
је исправа
коју је Таква
исправа би
била подоб-или
ском
издржавању,
уговори о оррајуће просторије
и опрему
за обављање
делатности
јавног
пред
другим државним
гућио је високу стопу приноса
у
прописаном
облику
издао
нана
за
извршење
ако
су
у
њој
нарасполагању
непокретностиSoGe Ekvilibrio
6.376
138,7
12,78% бележника.
ганом. У облику јавнобележу 2012. години која је износила
длежни државни и други орган значени извршни поверилац и ма, уговори о доживотном иззаписа
сачињавају
у границама својих овлашћења, извршни дужник, предмет, вр-ничког
државању,
уговори
о поклону и се,
12,62%.
Извор: Преузето из Билтена бр. 2 ДУНАВ ПЕНЗИЈА
о имовинкао и исправа коју је у таквом ста и обим испуњења обавезе,нарочито,
поклону зауговори
случај смрти
и друФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
Табела 2: Пример пореске олакшице код уплате максималног
неопорезивог износа
lege artis ● април 2013.
lege artis ● април 2013.
АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ
КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ
ТУМАЧЕЊА
www.legeartis.rs
www.legeartis.rs
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
20
Судски
поступци
Судска деоба
заједничке имовине
супружника
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
4
Усаглашеност домаћег
правног система са
европским радним
правом
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ИЗ ПРВЕlege
РУКЕ
82
Европско
право
Преглед робе који се одрe­
Битно обележје овог по­
ђује приликом обављања ових ступка јесте и електронска ко­
поступака, свакако је у складу муникација носиоца одобрења
са ниским степеном ризика и Управе царина, што учес­
робе која се на овај начин от­ нике у царинском поступку
Преглед С
робе
који се одрe­
Битно
по­
приморава
да обележје
унапредеовог
своје
према или допрема.
друге
ђује приликом обављања ових ступка јесте и електронска ко­
стране, а с обзиром
на то да се информатичке капацитете и
поступака, свакако је у складу муникација носиоца одобрења
континуирано
раде нашто
њихо­
евентуални са
преглед
ниским обавља
степеном ризика
и Управе царина,
учес­
робе која
се на овај начин
от­одржавању.
нике у царинском поступку
само на граничним
прелазима,
вом
према
или
допрема.
С
друге
приморава
да
унапреде
своје
На крају, подвлачимо да овај
његово трајање је веома кратко
с обзиром на то да се информатичке капацитете и
и једноставностране,
и не апроизводи
поједностављени поступак
евентуални преглед обавља континуирано раде на њихо­
додатне трошкове
овом ос­
подразумева
употребу факту­
вом одржавању.
само напо
граничним
прелазима,
нову (уколикоњегово
је преглед
ра уместоНацаринских
деклара­
трајањезајеову
веома кратко
крају, подвлачимо
да овај
и не производи
поједностављени
нискоризичнуи једноставно
робу уопште
и ција (само
током 2011. поступак
године
додатне трошкове по овом ос­ подразумева употребу факту­
одређен). Следећа
важна по­ на бази овог поступка подне­
нову (уколико је преглед за ову ра уместо царинских деклара­
годност односи
се на брзину
то је
царинских
де­
нискоризичну
робу уопште
и око
ција40.000
(само током
2011. године
обављања ових
процедура,
бу­
мање
што
би
овог него
поступка
подне­
одређен).
Следећа
важнакларација
по­ на бази
годност
односи
се
на
брзину
то
је
око
40.000
царинских
де­
дући да се поступак у суштини то био случај да овај поступак
обављања ових процедура, бу­ кларација мање него што би
обавља само дући
на једном
месту. није примењен). Имајући у
да се поступак у суштини то био случај да овај поступак
Убрзане процедуре
смањују
виду укупан
број не
појући
дне­у
обавља само
на једном месту.
није примењен).
Има
сених царинских
трошкове
82 пословања.
Убрзане процедуре смањују
виду укупан декларација,
број неподне­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
царине
Примена закона
о роковима
плаћања
АКТУЕЛНО
НОВОМ
ПОРЕСКОМ
РЕФОРМОМ ДО
БОЉЕ ЕКОНОМИЈЕ
МЕЂУ АУ ТОРИМА У ОВОМ БРОЈУ...
Драгана Марчетић, судија Основног суда
„Увођење појма заједнице живота може се сматрати добрим решењем јер
потпуније изједначава брачну и ванбрачну заједницу кроз појам заједничког
живота као оквира у коме се стиче заједничка имовина.”
Александар Марковић, дипл. правник с вишегодишњим искуством у свим
областима радног права
„Одредбе једног (радно) правног система тешко се могу преносити/
„хармонизовати”/ у други систем, али и примењивати/тумачити, без претходног
познавања принципа, циљева, али и судске праксе изворног правног система.”
мр Мирјана Грбовић, овлашћени актуар
„Међу предузећима која и даље успешно послују осигурава се само оно за
шта постоји законска обавеза, односно само због могућности настанка штета
великих размера и то кроз селекцију ризика.”
мр Жељко Албанезе, саветник за економска питања
„Новим пакетом фискалних закона, Влада жели да растерети привреду, појача пензиони
фонд, олакша рад предузетницима, помогне реиндустријализацију, привредни развој и
запошљавање.”
Весна Николић, адвокат с дугогодишњим искуством у државној управи
„Када добије тужбу поднету у управном спору, као тужени чији се акт оспорава,
орган може сâм да измени или поништи решење из разлога због којих би то могао
и сâм суд да учини.”
Гордана Ајншпилер-Поповић, судија Привредног апелационог суда
„Судије већ сада сагледавају потенцијалне проблеме до којих би могло доћи електронским
начином достављања правних докумената.”
5
lege artis ● јул–август 2013.
Бранислав Пејчић, стручњак за јавно-приватно партнерство
„Постојање ризика и способност њиховог прихватања, односно расподеле
представљају први важан корак на којем се гради партнерство представника
јавног и приватног сектора.”
www.legeartis.rs
Гордана Добросављевић, дипл. правник с дугогодишњим искуством у
области образовања
„Држава би требало не само да санкционише приватне школе, већ и да им
помогне и да их упућује у рад, кроз концепт сарадње за опште друштвено добро.”
У овом броју...
ПОРТАЛ ЧИТАЛАца
8
Имате питање? Имамо одговор!
Унакрсни поглед
10
Заштита путника код организовања туристичких путовања
садржај
Порези и акцизе
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
6
18
Новом пореском реформом до боље економије
БУЏЕТИ
30
Нова подзаконска акта у систему јавних набавки
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
36
Примена Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним
трансакцијама
44
Надзор над пословањем осигуравајућих друштава
ГРАЂАНСКИ КОДЕКС
50
Тестаментарно (завештајно) наслеђивање
Образовање
58
Квалитетно образовање као заједнички циљ
Европско право
64
Усаглашеност домаћег правног система са европским радним правом
Судски поступци
72
Судска деоба заједничке имовине супружника
79
Достављање писмена у судским поступцима са посебним освртом на
електронско достављање
85
Општи управни поступак за почетнике
ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊА
92
Расподела ризика и средства обезбеђења у пројектима јавно-приватног
партнерства
АУТОРСКО ПРАВО и право индустријске својине
102 Ауторска дела по наруџбини и ауторска дела у радном односу
ТРГОВИНА
Корисни модели правних аката
www.legeartis.rs
116 Е-пословање и е-трговина
128
Уставна жалба
7
Табеле и узорци
124 Подаци од значаја за рад пословних субјеката
133 Уговор о регулисању односа поводом ауторског дела из радног односа
136 Предлог за обезбеђење новчаног потраживања одређивањем привремене
мере забране извршном дужнику да отуђи или оптерети своје непокретности
– чл. 294. ст. 1. тач. 2) Закона о извршењу и обезбеђењу
137 Уговор о франшизингу
143 Брисовна дозвола (сагласност за укњижбу брисања заложног права –
хипотеке)
рубрике
3
4
5
25
26
43
71
84
112
122
Уводна реч
Из прве руке
Међу ауторима у овом броју...
Преслишавање
Порески календар
Преслишавање
Смешна страна адвокатуре
Смешна страна адвокатуре
Kaлендар важења правних аката
Смешна страна адвокатуре
lege artis ● јул–август 2013.
132
Уговор о стажирању приправника
Имате питање?
Имамо одговор!
ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА
У овој рубрици доносимо одговоре на нека од питања која сте
упутили нашем часопису. Подсећамо да питања можете поставити
коришћењем одговарајућих е-адреса у заглављу тематских рубрика.
Настојаћемо да одговоримо на свако од њих!
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
8
ЈАВНЕ НАБАВКЕ
П: Како спроводити наруџбеницу када није регулисана законом?
О: Исто као и поступак јавне
набавке мале вредности, само
без конкурсне документације.
П: Да ли у другој фази рестриктивног поступка (у року од
шест месеци) може да се објави више позива за достављање
понуда (на пример, извођење
радова на текућем или инвестиционом одржавању на
различитим објектима) или
се мора објавити само један
позив којим би се обухватили
радови на свим објектима?
О: Ако се питање односи на
рестриктивни поступак, по новом Закону друга фаза се може
спровести само једном.
П: Да ли за вредности испод
400.000 динара треба прибављати неограничене понуде?
О: Закон не познаје појам неограничена понуда.
П: Чланом 77. ст. 2. тач. 1) новог
Закона о јавним набавкама потврђено је да, између осталог,
као обавезан услов за учешће понуђач доставља и биланс стања
с мишљењем овлашћеног ревизора. Законом о рачуноводству
и ревизији није предвиђена обавеза малог правног лица да врши
ревизију и поседује извештај
овлашћеног ревизора. Да ли је
понуда понуђача, који спада у
категорију малог правног лица
и нема извештај овлашћеног
ревизора, исправна уколико
је доставио биланс стања, а
наручилац кроз конкурсну документацију није предвидео
могућност достављања извода
из тог биланса?
О: Овај услов по новом Закону
не спада у обавезне услове.
П: Да ли је за малу јавну набавку могуће формирати комисију
за јавне набавке или поступак
мора да води службеник за јавне
набавке – лице запослено на
пословима јавних набавки?
О: Могуће је формирати комисију.
П: Да ли је за јавне набавке мале
вредности потребно позвати
три понуђача или је довољно
позив и конкурсну документацију поставити на порталу и
сајту наручиоца?
О: Морају се позвати и три понуђача.
П: После спроведене јавне набавке лекова и санитетског материјала за првих пет месеци
2013. године по налогу РФЗО-а у
очекивању централизоване набавке, како реализовати јавну
набавку лекова и санитетског
материјала за преосталих седам месеци 2013. године и опет
по налогу РФЗО-а?
О: По плану набавки за ову годину.
П: Да ли је потребно за услугу
осигурања увек спроводити
отворени поступак или је могуће спроводити набавку мале
вредности?
О: Увек отворени поступак ако
њена вредност на годишњем
нивоу прелази горњи лимит
предвиђен за јавне набавке
мале вредности.
П: С обзиром на то да се за набавке испод лимита од 400.000
динара не примењује Закон о
јавним набавкама, коју процедуру треба применити?
О: Потребно је обезбедити
конкуренцију путем прибављања више понуда, фактура, профактура и сл., спречити
постојање сукоба интереса и
бринути о тржишним ценама.
П: Како се доказује испуњеност
услова из члана 75. ст. 1. тач.
2) Закона о јавним набавкама?
Ако смо ми ДОО, од кога тражимо потврде? Да ли се потврде из суда траже и за фирму и
за директора или само за фирму? Од кога се траже потврде
из СУП-а, за фирму и за директора, или само за директора?
О: Потврде од суда траже се за
правно лице према седишту
правног лица, а за одговорно лице у правном лицу од
надлежне полицијске управе
КОМПАНИЈСКО ПРАВО
П: Када сам у Фонд ПИО од–
нела податке за упис плаћеног
доприноса (М4 образац), поред
запослених радника и за запосленог оснивача, у Фонду ПИО ми
је речено да оснивач једночланог друштва не може да буде
запослен у свом друштву, него
је требало доприносе за ПИО
да уплаћује на основу решења
пореске управе. Напомињем да
смо десет година уназад имали
запосленог оснивача и на основу
исплаћених зарада уплаћивали
доприносе и подносили пореске
пријаве за доприносе за осниваче (образац ПП ОД). Наведено
је кажу на основу „мишљења
Министарства за рад”.
Молим Вас за савет шта
треба да урадимо, како да превазиђемо насталу ситуацију?
Шта да радимо са уплатама
доприноса за 2012. и за 2013, јер
у Фонду ПИО одбијају да упишу плаћено, а шта да радимо
надаље? Да ли постоји некакав
начин да оснивач и даље буде
запослен или доприносе за оснивача морамо искључиво да
плаћамо преко пореске управе?
О: Оснивач привредног друштва може да буде запослен у
друштву, односно да закључи уговор о раду с друштвом
који производи права и обавезе за запосленог и послодавца у складу са Законом о раду
(право на зараду, на плаћено
одсуство, годишњи одмор,
боловање...), али не може бити
осигураник као запослени,
односно не може плаћати доприносе по основу зараде, већ
је обавезно осигураник самосталних делатности у складу са
одредбама чл. 10. и 12. Закона
о пензијском и инвалидском
осигурању донетим 2010. године. Наиме, одредбом члана 12.
наведеног закона прописано
је да су лица која су оснивачи,
односно чланови привредних
друштава у складу са законом,
који у њима раде, без обзира на
то да ли су у радном односу у
привредном друштву чији су
оснивачи, односно чланови,
осигураници самосталних делатности (лица која доприносе
уплаћују по основу самосталних прихода).
Дакле, у предметном случају, без обзира на постојање
уговора о раду са чланом и
зараде које су исплаћиване по
том основу, неопходно је да уплату доприноса извршите по
основу решења пореске управе
о висини доприноса по основу
самосталних прихода. Средства која сте већ уплатили као
доприносе по основу зараде не
могу се уписати као регулисана
обавеза доприноса по основу
самосталних прихода, али се
евентуално могу преусмерити
за измирење тих доприноса
када будете имали решење пореске управе о њиховој висини.
У сваком случају, овлашћени
сте да захтевате да Вам се изврши повраћај средстава које
сте неосновано уплатили ради
измирења доприноса по основу зараде.
9
lege artis ● јул–август 2013.
П: Да ли су законом одређени
рокови за припремање конкурсне документације у поступку
јавне набавке мале вредности?
О: Не.
Министарства унутрашњих
послова према пребивалишту
одговорног лица.
www.legeartis.rs
П: Да ли наручилац треба спровести поступак јавне набавке
електричне енергије, с обзиром
на то да имамо само једног понуђача у региону. Да ли тада
треба спровести поступак
јавне набавке – преговарачки поступак без објављивања
јавног позива?
О: Нови Закон о јавним набавкама није изузео из примене
Закона набавку електричне
енергије за тарифне купце, као
што је то био случај по старим
одредбама. Зато је потребно
да се наручилац обрати Управи за јавне набавке са захтевом о основаности примене
преговарачког поступка без
објављивања позива за подношење понуда. У складу с новом стратегијом о енергетици
убрзо ће постојати ефективна
конкуренција и у овој области.
унакрсни поглед
Заштита путника код
организовања туристичких
путовања
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
10
У наступајућој сезони годишњих одмора многи туристи ће
организацију својих одмора поверити некој од бројних туристичких
агенција. С друге стране, није редак случај да поједине агенције своје
туристе „оставе на цедилу”. Иако у томе има мало утехе, корисно је
знати која вам правна средства у том случају стоје на располагању и
која су уопште ваша права
С
вакоме од нас, макар једном у животу, догодило
се да му се „путовање из
снова”, које је месецима жељно
ишчекивао, на крају претвори у праву ноћну мору. Разлози за то врло често не морају
бити на страни путника, већ
кривца треба потражити у организатору путовања (или лицима с којима организатор има
пословну сарадњу), и то првенствено због непоштовања уговорних обавеза.
Закон о заштити потрошача
(„Сл. гласник РС”, бр. 73/2010,
у даљем тексту: ЗЗП) дефинише туристичко путовање (пакет аранжман), које укључује
превоз, смештај и друге туристичке услуге, као припремљену комбинацију две или више
туристичких услуга коју је,
самостално или по захтеву
потрошача, утврдио трговац.
Трајање туристичког путовања
може бити краће (укључује једно ноћење) или дуже од 24 часа
(вишедневни боравак, укључује
услугу смештаја у одређеним
терминима или одређеном
трајању и остале туристичке
услуге, на пример, превоз).
Обавезе организатора
путовања пре
потписивања уговора
Према члану 93. ЗЗП-а, организатор путовања (трговац)
дужан је да у примереном року,
а пре закључења уговора о организовању (туристичког) путовања, путника (потрошача)
обавести о:
● укупној цени туристичког
путовања (укључујући порезе
и додатне трошкове);
● укупном износу средстава
који је потрошач дужан да плати пре путовања (аванс);
● распореду доспећа и износу
рата;
● одредишту;
● карактеристикама и категоријама превоза;
● датумима, времену и месту
поласка и повратка (привременог заустављања);
● врсти превоза и својствима превозног средства
(опремљености и степену удобности превозног средства);
● смештајном објекту (локација, врста, категорија и садржај туристичког објекта према
важећим прописима државе у
којој се објекат налази);
● смештајној јединици (соба,
апартман, студио, опремљеност, ниво удобности и друге
карактеристике);
● броју, распореду, врсти и начину услуживања оброка;
● посетама, излетима и другим услугама;
● могућности осигурања које
покрива трошкове отказа туристичког путовања од стране
потрошача (у случају несреће
или болести);
● документима и роковима
неопходним за прибављање
виза, с царинским, граничним
и административним формалностима;
● важећим здравственим условима који се захтевају за туристичко путовање и боравак
уз детаљне здравствене препоруке;
ВУК ПЕРОВИЋ
дипл. правник, специјалиста за
корпоративно управљање
[email protected]
● условљавању реализације
туристичког путовања бројем
пријављених путника и року
за обавештавање потрошача о
отказивању путовања у случају
недовољног броја пријављених;
● називу, пословном имену и
седишту организатора путовања (ради достављања писмена у судском поступку).
Приликом закључења уговора, организатор путовања издаје путнику потврду о путовању која, између осталог, обавезно мора да садржи:
● место и датум издавања;
● ознаку и адресу организатора путовања;
● име путника;
● место и датум почетка и завршетка путовања;
● датуме боравка;
● нужне податке о превозу;
● укупну цену;
● услове под којима путник може тражити раскид уговора;
као и
● друге податке за које се сматра да је корисно да буду садржани у потврди.
Организатор путовања одговара за сву штету коју друга
страна претрпи због неиздавања потврде о путовању или
њене нетачности (све док се не докаже супротно, сматра се
да је тачно оно што је наведено у потврди).
Организатор путовања
је дужан да опште услове
путовања и програм путовања уручи путнику, непосредно или електронским
путем, истовремено са издавањем потврде о путовању. Својим потписом или
електронским путем, путник
потврђује пријем општих услова и програма путовања. Врло
је важно, а и корисно би било,
да пре потписивања уговора,
путник прочита сву документацију коју му је организатор
доставио или ону која се налази у саставу уговора. У случају да му оваква документа
нису достављена, путник би
11
lege artis ● јул–август 2013.
ПОТВРДА О ПУТОВАЊУ
путовања и права и обавезе
путника, а нарочито:
● право организатора путовања на накнаду учињених
трошкова (ако је путник одустао од уговора или обезбедио
одговарајућу замену или је замену нашао сâм организатор);
● одговорност организатора
путовања када извршење услуга повери трећим лицима;
● права путника за случај отказа путовања;
● услови за измену уговорене
цене;
● подаци о осигураним случајевима и инструментима
обезбеђења, као и начину њиховог активирања;
● поступак, рокови и обавезе
организатора путовања у вези
с рекламацијом путника због
отказа путовања, неизвршења
или непотпуног извршења услуга обухваћених програмом
путовања.
www.legeartis.rs
Трговац је дужан да потрошача на јасан и разумљив
начин обавести о наведеним подацима без накнаде,
у писменој форми или на
другом трајном носачу записа.
Све ове информације (обавештења), по правилу, налазе
се у програму путовања који
израђује организатор, а на шта
га обавезује и сâм закон. Члан
56. Закона о туризму („Сл. гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010,
99/2011 – др. закон, 93/2012, у
даљем тексту: ЗОТ) предвиђа
обавезу организатора путовања да утврди опште услове путовања и да изради
програм путовања, у писаној
форми (штампаној или електронској), у складу са законом,
као и да се истих придржава.
Општи услови путовања утврђују се у складу с наведеним законом, а на питања која
нису посебно уређена сходно
се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређују
облигациони односи, заштита
потрошача и заштита конкуренције.
Општим условима путовања уређују се права
и обавезе организатора
унакрсни поглед
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
12
требало да инсистира на њиховом достављању, те да се упозна
са својим правима и обавезама,
као и са условима под којима ће
путовање бити организовано,
тим пре што се уговор позива
на опште услове путовања или
програм, предвиђајући и одредбу којом путник својим потписом гарантује да је упознат с
поменутим документима.
Уговор о организовању
(туристичког) путовања
Основ за регулисање правног
односа између организаторa
путовања и путника јесте уговор о организовању (туристичког) путовања (у даљем тексту:
уговор) који је предвиђен Законом о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78,
39/85, 45/89 – одлука УСЈ и
57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93
и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003
– Уставна повеља, у даљем
тексту: ЗОО). Чланом 859.
ЗОО-а, уговор се дефинише
као уговор којим се организатор путовања обавезује да путнику прибави скуп услуга које
се састоје од превоза, боравка
и других услуга које су с њима
повезане, а путник се обавезује
да организатору плати једну
укупну (паушалну) цену. Уговор се закључује у писменој
форми или на трајном носачу
записа (трајном медијуму).
Након потписивања уговора, организатор путовања
је дужан да потрошачу преда
најмање један примерак потписаног уговора. У случају закључења уговора, обавештење
о условима путовања постаје
ИНСПЕКЦИЈСКА СТАТИСТИКА
Од почетка ове године, туристичка инспекција је поднела 20
предлога за одузимање лиценци туристичким агенцијама,
од којих је 12 и изгубило дозволу за рад. Такође, грађани
су поднели укупно 49 пријава на рад туристичких агенција,
од којих је, према налазима инспекције, 20 било основано.
Највећи број агенција којима су одузете лиценце за рад има
своје седиште у Београду.
његов саставни део, обавезује
организатора путовања и не
може се мењати, уколико уговорне стране изричито не уговоре другачије или уколико
промене не настану услед више
силе. Организатор путовања
дужан је да обавести другу
страну (путника) о свакој промени података у примереном
року пре закључења уговора,
у писменој форми или на трајном медијуму.
Ако пре уговореног дана
отпочињања туристичког путовања трговац утврди да је
принуђен да измени поједине
битне одредбе уговора (на пример, цену, дестинацију, превозно средство, карактеристике
или категорију превоза, датум
отпочињања туристичког путовања, врсту, локацију, категорију или ниво удобности
смештаја), дужан је да измене
без одлагања саопшти путнику,
у писменој форми или на трајном медијуму. Путник може
да прихвати измене уговора,
укључујући и измену укупне
цене туристичког путовања,
или може да без накнаде раскине уговор.
Приликом
закључења
уго­
в о­
р а, а најкасније пре
от­по­чи­ња­ња туристичког путовања, организатор путовања
дужан је да путнику достави
обавештење о локалном представнику или локалној агенцији трговца од које по потреби
може да затражи помоћ, број
телефона за хитне случајеве и
друге податке ради непосредног контакта с трговцем.
Ништаве су оне одредбе
уговора између потрошача и
трговца које су, супротно одредбама Закона, закључене на
штету потрошача, међутим,
ништавост поједине одредбе
уговора не подразумева ништавост целог уговора уколико уговор може да производи правно
дејство и без те одредбе.
Организатор путовања одговоран је да путнику надокнади
штету коју проузрокује услед
потпуног или делимичног неизвршења обавеза које се односе на организовање путовања,
а које су предвиђене уговором.
Право организатора
путовања да одустане
од уговора
Организатор путовања може
одустати од уговора, потпуно
или делимично, без обавезе
на накнаду штете, ако пре или
Измене у програму путовања
могу се вршити само ако су
Искључење и
ограничење
одговорности
организатора путовања
Ништаве су одредбе уговора којима се искључује
или смањује одговорност
ОПРЕЗА НИКАД ДОВОЉНО
Уговор о организовању туристичког путовања пре потписивања треба прочитати и пажљиво се упознати са општим
условима и планом путовања. Осим тога, на сајту Агенције за
привредне регистре треба проверити податке о одабраној
туристичкој агенцији (да ли је активна), док на сајту Народне
банке Србије треба проверити да ли је овој агенцији блокиран рачун.
организатора путовања, али
је пуноважна писмена одредба уговора којом се унапред
одређује највиши износ накнаде који ће надокнадити
организатор путовања, под
условом да није у очигледној
несразмери са штетом. Ово
ограничење износа накнаде не
важи ако је организатор штету проузроковао намерно или
крајњом непажњом.
Повећање
уговорене цене
Организатор путовања може
захтевати повећање уговорене
цене само ако је после закључења уговора дошло до промена у курсу размене валуте
или до промене у тарифама
превозника, које утичу на
цену путовања, и то само ако
је исто предвиђено у потврди о
путовању. Ако повећање уговорене цене пређе 10%, путник може раскинути уговор
без обавезе да накнади штету. У том случају путник има
право на враћање онога што је
платио (члан 876. ЗОО-а).
Обавезе путника пре
отпочињања путовања
Путник је дужан да организатору путовања плати уговорену
цену за путовање у време како
је уговорено, односно уобичајено. Путник је дужан да на
тражење организатора благовремено достави све податке
потребне за организовање путовања. Путник је дужан да се
стара да он сâм, његове личне
исправе и његов пртљаг испуњавају услове предвиђене
13
lege artis ● јул–август 2013.
Измена програма
путовања
проузроковане ванредним
околностима које организатор
путовања није могао предвидети, избећи или отклонити
(природне непогоде, грађански
рат и сл.). Трошкове који су настали услед измене програма
путовања сноси организатор
путовања, а смањење трошкова иде у корист путника. Замена уговореног смештаја може
се вршити само употребом
објекта исте категорије, или на
терет организатора, употребом
објекта више категорије и у уговореном месту смештаја. Ако су
у програму путовања извршене
битне измене без оправданог
разлога, организатор путовања
мора у целини вратити оно што
је примио од путника који је
због тога одустао од путовања.
Ако су битне измене у програму
учињене за време извршавања
уговора, путник у случају одустанка сноси само стварне трошкове остварених услуга.
www.legeartis.rs
за време извршавања уговора
наступе изванредне околности
које се нису могле предвидети, избећи нити отклонити, а
које би, да су постојале у време
закључења уговора, представљале оправдан разлог за организатора путовања да уговор
не закључи. Организатор путовања може одустати од уговора
без обавезе на накнаду штете
и кад се минималан број путника, предвиђен у потврди о
путовању, није сакупио, под
условом да је о тој околности
путник био обавештен у примереном року који не може
бити краћи од 5 дана пре дана
кад је путовање требало да отпочне. У случају одустанка од
уговора пре његовог извршења,
организатор мора у целини
вратити оно што је примио од
путника. Ако је организатор
одустао од уговора за време
његовог извршења, има право
на правичну накнаду за остварене уговорене услуге, а дужан
је предузети све нужне мере за
заштиту интереса путника.
унакрсни поглед
граничним, царинским, санитарним, монетарним и другим
административним прописима. Путник одговара за штету
коју причини организатору
путовања неизвршавањем обавеза које за њега произлазе из
уговора и закона.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
14
Право путника да
одустане од уговора
Путник може у сваком тренутку одустати од уговора,
потпуно или делимично (члан
99. ст. 1. ЗЗП-а). Осим тога,
путник пре отпочињања туристичког путовања може одредити друго лице које уместо
њега има право да користи
уговорене услуге уколико то
лице задовољава посебне захтеве предвиђене за одређено
туристичко путовање, али о
изменама мора благовремено
обавести организатора. У том
случају, путник јемчи за извршење обавезе према трговцу и
за додатне трошкове који настану заменом.
Ако путник пре почетка
путовања одустане од уговора у разумном року (благовремени одустанак који се
одређује с обзиром на врсту
аранжмана), организатор путовања има право само на
накнаду административних
трошкова (који не могу бити
већи од 5% од вредности туристичког путовања, члан 99.
ст. 2. ЗЗП-а). У случају неблаговременог одустанка од уговора,
организатор путовања може од
путника захтевати накнаду у
одређеном проценту уговорене
цене који се утврђује сразмерно
САОБРАЗНОСТ УСЛУГЕ
Сматра се да услуга није саобразна уговореној ако:
1) по садржини, квалитету и сврси не одговара опису који је
трговац пре закључења уговора дао огласом,
2) не одговара опису који је трговац дао у току пружања услуге под условом да је то могло да утиче на одлуке потрошача;
3) нема посебна својства која је захтевао потрошач, а која су
трговцу била позната у тренутку закључења уговора или су
му морала бити позната;
4) нема редовна својства услуга исте врсте;
5) не одговара очекивањима која су основана с обзиром на
природу услуге и јавна обећања трговца у погледу посебних
својстава услуге;
6) по садржини, квалитету и сврси не одговара опису који је
пре закључења уговора, огласом или на други сличан начин
дало треће лице у име трговца.
времену преосталом до почетка
путовања и који мора бити економски оправдан. Организатор
путовања има право на накнаду само учињених трошкова
ако је путник одустао од уговора због околности које није
могао избећи или отклонити и
које би, да су постојале у време
закључења уговора, представљале оправдан разлог да не
закључи уговор (на пример,
смртни случај ближег члана породице), као и у случају ако је
путник обезбедио одговарајућу
замену или је замену нашао сâм
организатор. Ако путник одустане од уговора након почетка
путовања, а није имао разлога
за то, организатор има право
на пуни износ уговорене цене
путовања.
Немогућност испуњења
Ако због догађаја за који уговорне стране нису одговорне
испуњење обавеза организатора путовања постане немогуће,
престају и обавезе путника.
Ако је путник предузео одређене радње у циљу испуњења
своје уговорне обавезе, може
захтевати од организатора
путовања повраћај уплаћених средстава по правилима о
враћању стеченог без основа.
Трошкове повратка путника у
место поласка или друго договорено место, сносе уговорне
стране у једнаким деловима, а
друге трошкове који се односе на престанак уговора сноси
путник (члан 106. ЗЗП-а).
Последице
раскида уговора
Ако пре уговореног датума
отпочињања туристичког путовања путник раскине уговор
или ако организатор из било
ког разлога раскине уговор, изузев уколико је за то одговоран
Одговорност
за штету
Ако организатор путовања,
или треће лице које је у његово име требало да изврши
обавезу из уговора, не испуни,
односно делимично испуни
обавезу или ако касни с њеним испуњењем, путник може
да захтева накнаду штете коју
је претрпео, укључујући и нематеријалну штету. Организатор путовања који је трећим
лицима поверио извршење туристичких услуга, такође, одговара путнику за штету која
Право на приговор и
поступак подношења
У ситуацији када туристичке
услуге нису адекватно или су
непотпуно извршене (оне које
су предвиђене програмом путовања), организатор путовања дужан је да путнику
врати разлику између уговорене цене и цене путовања снижене сразмерно
неизвршењу или непотпуном извршењу услуга.
Путник је дужан да трговца,
посредника, локалног представника или локалну агенцију, у писменој форми или
на други начин, обавести о недостацима извршених услуга.
КРАТАК ПРЕГЛЕД ПОСТУПКА ПО РЕКЛАМАЦИЈИ
Уколико путник сматра да се агенција не придржава програма и општих услова путовања, потребно је да:
1. на лицу места поднесе писмени приговор представнику
агенције и прибави могуће доказе;
2. упути писмени приговор агенцији у року од 30 дана од
дана утврђивања недостатака.
Агенција је дужна да у законском року (15 дана) одговори
на упућени приговор и да у случају оправданог приговора
врати договорену разлику у цени за неизвршене услуге (у
року од 15 дана).
Уколико путник није добио одговор на приговор, није задовољан исходом приговора или му није враћен договорен износ у прописаном року, тек тада се може обратити
Сектору туристичке инспекције, подносећи писану пријаву
(садржи изјаву и могуће доказе) на следећи начин:
1) редовном поштом: Сектор туристичке инспекције,
Омладинских бригада 1, 11070 Нови Београд
2) телефоном: 011/3139-686 (нон-стоп)
3) е-поштом: [email protected]
На сајту Министарства (www.turizam.mfp.gov.rs) налази се
образац за достављање пријава грађана у електронској
форми.
15
lege artis ● јул–август 2013.
Организатор је дужан да путнику накнади трошкове настале раскидом уговора, осим
у случају: раскида уговора због
недовољног броја пријављених
путника (рок за обавештавање
потрошача о раскиду не може
бити краћи од пет дана од
дана отпочињања туристичког путовања), или престанка
уговора због немогућности испуњења уговорних обавеза за
који нису одговорне уговорне
стране (члан 100. ЗЗП-а).
је настала због потпуног или
делимичног неизвршења ових
услуга, осим ако докаже да се
понашао као пажљив организатор путовања при избору
лица која су их извршила. Путник има право да непосредно
од трећег лица одговорног за
штету захтева потпуну или допунску накнаду за претрпљену
штету. У мери у којој је накнадио штету путнику, организатор путовања стиче сва права
регреса према трећем лицу одговорном за ову штету. Путник
је дужан да уступи организатору путовања исправе и све што
је потребно за остваривање тог
права.
www.legeartis.rs
путник, путник има право избора:
1) да прихвати замену уговореног туристичког путовања
другим путовањем истог или
бољег квалитета и плати разлику у цени;
2) да прихвати замену уговореног туристичког путовања
другим путовањем слабијег
квалитета и прими накнаду за
разлику у цени;
3) да захтева повраћај уплаћених средстава.
унакрсни поглед
Како је агенција „Компас” изгубила компас?
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
16
Уредник овог часописа је за ускршње празнике доживео посве „необично искуство” које
би желео да подели с читаоцима, како би у јеку туристичке сезоне и сами могли да извуку
одређене поуке и пажљивије приступе избору туристичке агенције.
Преко агенције „Компас”, са супругом је уплатио 9-дневни туристички аранжман аутобусом за Провансу и Азурну обалу. У свему одлично и врло зналачки осмишљен, овај аранжман је требало да буде права туристичка посластица, а чини се да је у својој реализацији
на крају, ипак, „испао” превелики залогај за организатора путовања, агенцију „Компас”, будући да је његова успешна организација у потпуности изостала, на велико незадовољство
и огорчење бројних путника.
Агенција није испоштовала две значајне компоненте обећаног туристичког програма, а
оне се односе на одговарајући превоз и организационо вођење аранжмана/услуге стручног
туристичког водича.
Група коју је сачињавало 28 путника на путовање је упућена врло некомфорним аутобусом, изразито сумњиве исправности (и без очигледне „вуче”, што је условило на успонима
крајње успорену и непотребно дугачку вожњу), с возачима који готово сигурно никада нису
напуштали границе наше земље, а чија је професионалност, због бројних несналажења на
путу и испољеног немара у вожњи, такође, озбиљно доведена у питање. Све то је резултовало неудобним и крајње стресним путовањем, са честим „губљењима” и проблемима у
проналажењу смештајних објеката и туристичких локалитета, због чега су путници велики
део времена проводили у аутобусу, а што, свакако, није била замисао ниједног од њих приликом избора и уплате овог аранжмана.
Будући да (према сопственом признању) никада није био на оваквом путовању и потпуно
неприпремљен за посао којег се прихватио, очигледно, у последњем тренутку (по речима
Агенције, због отказивања претходно ангажованог водича), водич уопште није испоштовао
туристички програм, већ је путнике само „допремао”, с мање или више потешкоћа, на места
предвиђена програмом, произвољно процењујући колико је времена потребно за разгледање појединих локалитета и модификујући туристички аранжман „онако у ходу”. Треба
ли рећи да је изостала и било каква „стручна прича” о градовима и знаменитостима које су
„посећене”, тако да су путници били препуштени индивидуалном разгледању садржаја из
програма, а што, опет, није било „обећање” туристичке понуде.
У крајњем исходу, напорно и крајње нестручно вођено путовање проузроковало је велику тензију међу путницима, претварајући оно што је за његове учеснике требало да буде
превасходно одмор, у извор непотребног стреса и међусобних размирица на релацији путници–водич, али и недопустиве нетрпељивости међу самим путницима.
По рекламацији на путовање у законском року, агенција „Компас” је, такође, у законском
року прихватила захтев за повраћај новца на име неиспуњених услуга из свог програма,
али не и у износу који је захтеван приговором. Процењујући неуспешност свог програма на срамних 12% од цене уплаћеног аранжмана, агенција се у рекламационом поступку
врло увредљиво односила према оштећеним путницима, напомињући да су „повремена
губљења” занемарљива (!?) спрам дужине пређеног пута од 3.700 km. У арсенал овог непоштовања испољеног према путницима спада и „галантна” понуда додатног, али ипак
условљеног (јер га треба платити) попуста на будући аранжман (по моделу „имамо ми и
аранжмане од 1.500 евра, па ви видите колики је то онда попуст”), за који је свима јасно да
се, након оваквог искуства, сасвим сигурно неће догодити.
Будући да овај рекламациони поступак није решен на задовољство оштећене стране,
Туристичкој инспекцији је упућена пријава против агенције „Компас”.
Епилог: Иако званична инспекцијска контрола још увек траје, агенција „Компас” је непосредно пред објављивање нашег часописа накнадно уважила приговор оштећене стране исплаћујући надокнаду у захтеваном износу (50%). Остаје нејасно да ли је то учињено
под притиском инспекцијских органа, након обавештавања матичне агенције у Словенији,
услед доследно спровођене негативне кампање у друштвеним медијима или садејством
свих поменутих и дозвољених мера додатног притиска.
или му није враћен договорен износ у прописаном
року, путник се писмено с
доказима обраћа туристичкој инспекцији. Туристички
инспектор, по пријави, поступа
приоритетно и утврђује чињенице (да ли је приговор путника основан, које услуге нису
извршене или су непотпуно извршене, да ли постоји основ за
сразмерно снижење цене и сл.)
и евентуално упућује странке
на постизање задовољавајућег
договора, односно вансудског
поравнања. О извршеној контроли и предузетим мерама
подносилац пријаве се одмах
обавештава, по правилу, писаним путем. Иако утврди да је
приговор путника оправдан,
туристички инспектор нема
овлашћење да наложи агенцији да оштећеном путнику
врати разлику у цени, тако да
надаље путник може да оствари своја права и разлику у цени
само у договору са агенцијом
(у вансудском поравнању) или
да поднесе тужбу надлежном
суду. Захтев за снижење цене
не утиче на право путника да
захтева накнаду настале штете од организатора судским
путем (члан 869. ст. 2. ЗОО-а).
17
lege artis ● јул–август 2013.
и отклони свако одступање од
уговора на које путник укаже.
У случају да одступање од
уговора на које путник укаже није отклоњено за време
трајања путовања, путник
има право да захтева сразмерно умањење цене. Ако
одступање од уговора на које
путник укаже, представља
неизвршење или делимично
извршење уговорне обавезе
у погледу њеног обима или
квалитета, путник може од
трговца да захтева повраћај
уплаћених средстава. Путник
не може да захтева умањење
цене ако несавесно пропусти
да укаже на одступања између
пружених и уговорених услуга
(члан 104. ЗЗП-а).
Организатор путовања дужан је да врати средства у року
одређеном општим условима
путовања, односно програмом
путовања, који не може бити
дужи од 15 дана од дана отказа путовања, односно од дана
подношења основаног приговора путника за регрес.
У случају да од организатора путовања није добио
одговор на приговор у предвиђеном року или није задовољан исходом приговора
www.legeartis.rs
У случају да путник сматра да
се организатор (агенција) не
придржава програма и општих
услова путовања, дужан је да
поднесе приговор у року од
најкасније месец дана од
дана утврђивања недостатака (члан 109. ЗЗП-а), односно у року од осам дана од
дана завршетка путовања
(члан 869. ст. 1. ЗОО-а). Ови
рокови се сматрају преклузивним и њиховим протоком
путник губи право да од организатора захтева накнаду. Пре
отпочињања туристичког путовања, организатор путовања
је дужан да на јасан и разумљив
начин, у писменој форми или
на трајном медијуму, обавести
путника о могућим последицама пропуштања извршења наведене дужности. Организатор
је дужан да путнику омогући
да се на једноставан и приступачан начин обраћа лицу одговорном за пријем притужби.
За време трајања путовања, писмени приговор с
доказима (за уговорене, а неизвршене услуге) путник предаје организатору или лицу
које је он одредио. Организатор је дужан да без одлагања
одговори на притужбе путника
Новом пореском реформом
до боље економије
порези и акцизе
Новим пакетом фискалних закона Влада жели да растерети привреду,
појача пензиони фонд, олакша рад предузетницима, помогне
реиндустријализацију, привредни развој и запошљавање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
18
Н
а предлог Владе, Народ­
на скупштина Републи­
ке Србије усвојила је
измене и допуне најважнијих
пореских прописа, и то:
1) Закона о изменама и допуна­
ма Закона о порезу на доходак
грађана;
2) Закона о изменама и допу­
нама Закона о доприносима за
обавезно социјално осигурање;
3) Закона о изменама и допу­
нама Закона о порезу на добит
правних лица;
4) Закона о изменама и допуна­
ма Закона о порезима на имо­
вину;
5) Закона о изменама и допуна­
ма Закона о пореском поступ­
ку и пореској администрацији;
и
6) Закона о изменама и допуна­
ма Закона о акцизама.
Закони су објављени у „Сл.
гласнику РС”, бр. 47/13 од 29.
маја 2013. године и ступили су
на снагу наредног дана од дана
објављивања, тј. 30. маја 2013.
године. Уз одређене изузетке,
највећи број одредаба ових за­
кона већ се примењује почев од
30. маја 2013. године.
Читаоци ће се свакако се­
тити да смо у нашем часопису
писали о пореској реформи
која је била спроведена у ок­
тобру прошле године, када је,
такође, измењен сет поре­
ских закона, ради уштеда на
трошковној страни и повећања
на приходној страни буџета.
Пола године касније, ето нас
поново у пореској реформи,
овога пута са нешто другачијим
циљевима. Кроз овај нови па­
кет фискалних закона, Влада
жели да растерети привреду,
појача пензиони фонд, олак­
ша рад предузетницима, по­
могне реиндустријализацију,
привредни развој и за­
по­
шља­ва­ње. Према званичним
опредељењима, измене сета
пореских закона представљају
почетак новог таласа кон­со­ли­
да­ци­је, довешће до смањења
дефицита, а привреда ће тим
законским решењима бити
растерећена за четири ми­ли­
јар­де динара, при чему ће свако
морати да штеди и да води рачу­
на о сваком додељеном динару.
Иновирани порески про­
писи доносе бројне новине за
праксу, а неке од њих ћемо из­
ложити у наставку овог текста.
1. Измене и допуне
Закона о порезу на
доходак грађана
Закон о порезу на доходак
грађана (у даљем тексту: За­
кон) регулише опорезивање
примања појединаца, па су
зато његове новине увек од
интереса како за физичка лица,
тако и за послодавце који их
запошљавају. У овом Закону
издвајамо неколико битних
новина:
1) Опорезивање зараде
Битне измене Закона дате су
у сегменту пореза на зараде.
Најпре, треба нагласити да је
смањена стопa пореза на за­
раде са 12% на 10%. Упоредо
са тим, утврђено је повећање
месечног неопорезивог износа
зараде са ранијих 8.776 дина­
ра на 11.000 динара, при чему
треба напоменути да се ово
умањење односи на обрачун
зараде запосленом, у пуном
радном времену, а за лице које
ради са непуним радним вре­
меном, умањење неопорезивог
износа израчунава се сразмер­
но радном времену тог лица у
односу на пуно радно време.
Право на умањење зараде
за неопорезиви износ, у циљу
утврђивања пореске осно­
вице, имају запослени, као и
лица која остварују примање
које има порески третман за­
раде (на пример, директор
који не заснива радни однос,
али обавља послове по основу
МР ЖЕЉКО АЛБАНЕЗЕ
саветник за економска питања
[email protected]
уговора о правима и обавезама
директора; предузетник који
се определи да врши исплату
личне зараде), осим лица која
обављају привремене и повре­
мене послове.
2. Новине у Закону
о доприносима за
социјално осигурање
Један од циљева иновирања
Закона о доприносима за оба­
везно социјално осигурање
(у даљем тексту: Закон) јесте
повећање одрживости си­
стема обавезног пензијског и
инвалидског осигурања без
повећања укупног фискал­
ног оптерећења зарада. То је
19
lege artis ● јул–август 2013.
3) Опорезивање прихода од
капитала
Према новим законским од­
ред­ба­ма, приходима од капи­
тала сматрају се:
1) камата по основу зајма,
штедних и других депозита
(орочених или по виђењу) и по
основу дужничких и сличних
хартија од вредности;
2) дивиденда и учешће у доби­
ти;
3) принос од инвестиционе
јединице отвореног инвести­
ционог фонда;
4) приход од издавања сопстве­
них непокретности.
Приход од издавања соп­
ствених непокретности јесте
закупнина у коју се урачунава
и вредност свих извршених
обавеза и услуга на које се оба­
везао закупац, осим обавеза
плаћања трошкова насталих
током закупа а који зависе од
обима потрошње закупца (на
пример, електричне енергије,
телефона и сл.).
Као што се може уочити, од
30. маја 2013. године, приходи
од непокретности увршћени
су у приходе од капитала, а
непокретностима се сматрају:
1) земљиште;
2) стамбене, пословне и
друге зграде, станови, по­
словне просторије, гараже и
други (надземни и подземни)
грађевински објекти, односно
њихови делови (објекти).
Пореску основицу представља
опорезиви приход од капитала
као новчани или неновчани из­
нос оствареног прихода.
Стопа пореза на приходе од
капитала износи 15%, а изу­
зет­но стопа пореза на приходе
од капитала од издавања соп­
ствених непокретности износи
20%.
www.legeartis.rs
2) Опорезивање прихода
предузетника
Код предузетника, новина је
увођење личне зараде пре­
ду­зетника (члан 37а) који по­
рез на доходак грађана плаћају
на стварно остварен приход од
самосталне делатности, као ос­
новице за порез на зараду и до­
приносе за обавезно социјално
осигурање. Овим обвезницима
се омогућава да сами одреде
који део њиховог нето при­
хода представља примање од
рада, на који плаћају порез и
доприносе на зараду, као и сви
остали обвезници пореза и до­
приноса на зараде, а који део
представља добит на који се
примењује стопа од 10%. Под
исплаћеном личном зарадом
предузетника, у смислу Закона,
сматра се новчани износ који
предузетник исплати и евиден­
тира у пословним књигама као
своје месечно лично примање
увећан за припадајуће обавезе
из зараде.
У делу који се односи на
паушално опорезивање пред­
узетника, извршене су измене у
смислу да се право на паушал­
но опорезивање не може при­
знати предузетнику:
1) који обавља делатност
из области: правних по­
слова, рачуноводствених,
књиговодствених и ревизор­
ских послова, послова поре­
ског саветовања, рекламирања
и истраживања тржишта, као и
из области здравствене делат­
ности, што представља новину
у законском решењу;
2) који обавља делатност из
области: трговине на вели­
ко и трговине на мало, хоте­
ла и ресторана, финансијског
посредовања и активности у
вези с некретнинама;
3) у чију делатност улажу и
друга лица;
4) чији је укупан промет у го­
дини која претходи години за
коју се утврђује порез, одно­
сно чији је планирани промет
када почиње обављање делат­
ности – већи од 6.000.000 ди­
нара, чиме је повећан цензус са
садашњих 3.000.000 динара на
6.000.000 динара (са применом
од 1. јануара 2014. године);
5) који је евидентиран као об­
везник пореза на додату вред­
ност у складу са законом којим
се уређује порез на додату
вредност.
порези и акцизе
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
20
постигнуто истовременим
повећањем стопе допри­
носа за обавезно пензијско
и инвалидско осигурање
са 22% на 24%, односно, када
се овај допринос плаћа из
основице са 11% на 13%, и
смањењем стопе пореза на
зараде уз повећање неопо­
резивог износа предвиђених
изменама Закона о порезу на
доходак грађана. Као резултат
овог повећања, очекују се до­
датни приходи Фонда ПИО,
а који се на годишњем ни­
воу процењују између 25 и 27
милијарди динара.
Закон уводи тзв. пријаву
доприноса по службеној
дужности. То значи да уколико
послодавац до последњег дана
текућег месеца не обрачуна и не
уплати доприносе за обавезно
социјално осигурање за прет­
ходни месец, на основу распо­
ложивих података обрачунаће
их надлежна организацио­
на јединица Пореске управе
по службеној дужности. Ова
измена истовремено ствара
правне услове за спровођење,
односно евидентирање у по­
реском рачуноводству, већ
постојеће обавезе послодаваца
да и у случају неисплаћивања
зарада обрачунају и плате до­
приносе за обавезно социјално
осигурање. Примена ове одред­
бе везана је за почетак примене
појединачне пореске пријаве
који је, изменама Закона о по­
реском поступку и пореској
администрацији, предвиђен за
1. јануар 2014. године.
Да закључимо, изменама За­
кона повећана је стопа допри­
носа за пензијско-инвалидско
осигурање на терет запосленог
са 11% на 13% (ова стопа од
11% која пада на терет посло­
давца остала је иста), међутим,
послодавцима који исплаћују
зараде, повећање стопе овог до­
приноса неће повећати укупно
фискално оптерећење, будући
да је ова измена усаглашена
са смањењем пореске стопе и
повећањем неопорезивог из­
носа зараде изменама Закона о
порезу на доходак грађана. Узе­
те заједно, измене ова два зако­
на смањују укупно фискално
оптерећење зарада запосле­
них. Конкретно, промене сто­
пе пореза на зараде (наниже) и
стопе доприноса за пензијско
и инвалидско осигурање (на­
више), уз повећање пореског
умањења, одмерене су тако да
укупно дејство ових промена
узетих заједно смањује укупно
фискално оптерећење привре­
де на годишњем нивоу за око
1,7 милијарди динара.
3. Измене и допуне
Закона о порезу на
добит правних лица
Разлози за доношење изме­
на и допуна Закона о поре­
зу на добит правних лица (у
даљем тексту: Закон) садржа­
ни су првенствено у потреби
стварања подстицајних ус­
лова за улагање у развој но­
вих производа, материјала и
технологија. Стога су усвојена
решења која обезбеђују
проширивање постојећег
подстицаја за инвестирање у
основна средства и на улагања
у развој нових производа,
материјала и технологија од
којих се ефекти очекују у пе­
риоду дужем од једне године.
Поред тога, а у циљу под­сти­
ца­ња заинтересованости при­
ватног сектора за фи­­нан­­си­ра­ње
здравствених, обра­зов­них и ху­
манитарних уста­но­ва, установа
социјалне за­­­шти­­те, као и култу­
ре и спор­та, повећава се про­
ценат признавања расхода
за потребе опорезивања.
По­гле­дај­мо конкретно нека од
ових нових решења:
1) Прецизиране су одредбе чл.
3. и 5. Закона, у смислу да не­
резидентни обвезник подле­
же опорезивању добити коју
оствари пословањем преко
сталне пословне јединице која
се налази на територији Репу­
блике, на начин прописан За­
коном, уколико међународним
уговором о избегавању дво­
струког опорезивања није
друкчије уређено. На овај начин
се стварају услови за непосред­
но примењивање одредаба уго­
вора које уређују опорезивање
добити огранака нерезидената
који су резиденти држава са
којима Република Србија има
закључен уговор о избегавању
двоструког опорезивања;
2) Брисан је став 4. у члану 6.
Закона, којим је било пропи­
сано да је друго правно лице,
уколико је у једној години
остварило приходе претежно
на тржишту и тиме постало об­
везник пореза на добит, дужно
да такав начин утврђивања
опорезиве добити примењује
најмање десет наредних поре­
ских периода, почев од перио­
да у коме је остварило приходе
развојем подразумева приме­
на резултата истраживања или
другог знања ради производње
нових, значајније побољшаних
материјала, уређаја, произво­
да, процеса, система или услуга
пре приступања комерцијалној
производњи или коришћењу,
у складу са прописима којима
се уређује рачуноводство и
ревизија. Такође, прецизиран
је и члан 48. Закона, у смислу да
се право на порески кредит об­
везнику признаје само по осно­
ву улагања у основна средства
која се налазе на територији
Републике.
У члану 50а Закона смањен
је број лица, са 200 на 100 но­
возапослених, као једног од
услова за остваривање права
на порески подстицај. Према
новим одредбама, у ставу 1.
овог члана Закона, „порески
обвезник који уложи у своја
основна средства, односно у
чија основна средства дру­
го лице уложи више од једне
милијарде динара, који та сред­
ства користи за обављање пре­
тежне делатности и делатности
уписаних у оснивачком акту
обвезника, односно наведених
у другом акту обвезника, којим
се одређују делатности које об­
везник обавља, и (који) у пери­
оду улагања додатно запосли
на неодређено време најмање
100 лица, ослобађа се плаћања
пореза на добит правних лица
у периоду од десет година сраз­
мерно том улагању”.
Имајући у виду да је основ­
ни разлог иновирања Закона
пружање подршке привредним
друштвима која улажу у развој
21
lege artis ● јул–август 2013.
5) Изменом члана 44. Закона,
дефинише се појам недобит­
не организације у смислу
овог Закона, тако што се пре­
цизира да се плаћања пореза
на добит ослобађа недобитна
организација за порески пе­
риод у којем остварени вишак
прихода над расходима није
већи од 400.000 динара, под ус­
ловом да:
● не расподељује остварени
вишак својим оснивачима,
члановима, директорима, за­
посленима или са њима пове­
заним лицима;
● годишњи износ личних
примања која исплаћује за­
посленима, директорима и са
њима повезаним лицима није
већи од двоструког износа
просечне годишње зараде по
запосленом у Републици у го­
дини за коју се утврђује право
на пореско ослобођење, према
подацима републичког органа
надлежног за послове стати­
стике;
● не расподељује имовину у
корист својих оснивача, члано­
ва, директора, запослених или
са њима повезаних лица;
● нема монополски или доми­
нантан положај на тржишту у
смислу закона којим се уређује
заштита конкуренције;
6) Неколико нових мера утвр­
ђено је у делу Закона који регу­
лише пореске подстицаје (члан
48. и 50а Закона). По тим новим
одредбама, право на порески
кредит из члана 48. Закона про­
ширено је и на улагања обвез­
ника у развој чији се ефекти
очекују у периоду дужем од
једне године, при чему се под
www.legeartis.rs
претежно продајом производа
на тржишту или вршењем ус­
луга уз накнаду;
3) У члану 15. Закона, повећани
су проценти признавања рас­
хода за ванпословна улагања
послодаваца, па тако:
а) издаци за здравствене, об­
разовне, научне, хуманитарне,
верске и спортске намене, за
заштиту човекове средине, као
и давања учињена установама
социјалне заштите основа­
ним у складу са законом који
уређује социјалну заштиту,
признају се као расход у изно­
су највише до 5% од укупног
прихода (до сада 3,5%);
б) издаци за улагања у области
културе, укључујући и ки­
нематографску делатност,
признају се као расход у износу
највише до 5% од укупног при­
хода (до сада 3,5%);
Ова измена донета је ради
под­с тицања заинтересо­вано­
сти приватног сектора за фи­
нан­­с и­­р а­њ е здравствених,
об­ра­­зовних и хуманитарних
уста­нова, установа социјалне
за­штите, као и културе и спор­
та;
4) У Закону је уведен нови члан
16а, који прописује да се губи­
ци настали продајом по­тра­
живања признају као расход
у пореском билансу обвезни­
ка у износу који је исказан у
билансу успеха обвезника, а
који је сачињен у складу са
прописима којима се уређује
рачуноводство и ревизија.
Ово је новина у нашој прак­
си која ће омогућити бр­же
решавање проблема ду­го­
ва­ња и потраживања;
порези и акцизе
нових производа, технологија и
материјала, очекује се да нови
порески подстицаји повећају
улагања у иновацију и нове
технологије, неопходне за
повећање конкурентности
домаће производње, извоза и
запошљавања.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
22
4. Измене и допуне у
Закону о порезима на
имовину
Обимне измене у Закону о по­
резима на имовину (у даљем
тексту: Закон), извршене су из
следећих разлога:
● Интегрисање накнаде за
коришћење грађевинског зем­
љишта у порез на имовину
(с обзиром на то да се, према
одредби члана 89. ст. 1. Закона
о изменама и допунама Закона
о планирању и изградњи – „Сл.
гласник РС”, бр. 24/2011 – накна­
да за коришћење грађевинског
земљишта плаћа најкасније
до 31. децембра 2013. године).
Сврха ове интеграција је дво­
струка. Прво, она обезбеђује
обвезницима унапред познат
начин утврђивања и износ по­
реских трошкова, будући да се
законом прописују јасна пра­
вила за утврђивање пореске ос­
новице, рокови за објављивање
свих елемената за утврђивање
и максимална стопа пореза
на имовину коју јединица ло­
калне самоуправе може ут­
врдити на својој територији.
Тиме се уклања како неизвес­
ност у погледу висине обавезе,
тако и дискриминација међу
обвезницима која постоји
код утврђивања накнаде за
коришћење грађевинског зем­
љи­шта. Друго, измена начина
утврђивања пореске основи­
це за лица која воде пословне
књиге, уз пуну примену закон­
ских одредаба за опорезивање
лица која не воде пословне
књиге и повећањем обухвата
обвезника, битно ће повећати
капацитет пореза на имовину
тако да приходи од овог поре­
за надокнаде губитак прихо­
да локалних самоуправа због
престанка постојања накнаде
за коришћење грађевинског
земљишта, која у постојећем,
новом режиму власничких
права над земљиштем нема ос­
нова за постојање;
● Стварање подстицаја да се
земљиште користи у нај­ис­пла­
тивијим наменама (де­с ти­м у­
ли­ше, на пример, по­с то­ја­ње
складишних или ин­д у­с триј­
ских објеката у градском/оп­
штинском језгру) и алокативне
ефикасности, кроз везивање
величине пореске основице за
тржишну вредност земљишта
на којем се налазе објекти.
При том се не повећава макси­
мално дозвољени износ сто­
пе пореза на имовину, већ се
мења предмет опорезивања
(проширује се на укупну
површину земљишта које се
опорезује – без изузимања
површине од 10 ари, као и на
коришћење непокретности у
јавној својини без правног ос­
нова), док се за непокретности
обвезника који воде пословне
књиге, као и за пољопривредно
и шумско земљиште обвезни­
ка који не воде пословне књиге,
мења начин утврђивања по­
реске основице, у функцији
остваривања уставног прин­
ципа опорезивања сразмерно
економској моћи обвезника.
Одредбе које уређују порез
на имовину примењиваће се
од 1. јануара 2014. године, што
значи да ће се од овог датума
порез на имовину плаћати
на непокретности које се на­
лазе на територији Републике
Србије, и то на:
1) право својине;
2) право закупа стана или стам­
бене зграде конституисано у
корист физичких лица, у скла­
ду са законом којим је уређено
становање, односно социјално
становање, односно законом
којим су уређене избеглице, за
период дужи од једне године
или на неодређено време;
3) право коришћења гра­
ђе­
вин­ског земљишта, у складу
са законом којим се уређује
правни режим грађевинског
земљишта;
4) право коришћења непокрет­
ности у јавној својини од стра­
не имаоца права коришћења,
у складу са законом којим се
уређује јавна својина;
5) коришћење непокретности у
јавној својини од стране корис­
ника непокретности, у складу
са законом којим се уређује
јавна својина;
6) државину непокретности
на којој ималац права својине
није познат или није одређен;
7) државину непокретности у
јавној својини, без правног ос­
нова;
8) државину и коришћење не­
покретности по основу угово­
ра о финансијском лизингу.
Скупштинама јединица ло­
калне самоуправе даје се
овлашћење да пореске обвез­
нике који не воде пословне
књиге одлуком могу обавезати
да поднесу пореске пријаве, за
сву или за одређену имовину
која је предмет опорезивања,
порезом на имовину на
5. Измене и допуне
Закона о пореском
поступку и пореској
администрацији
Основни разлог за иновирање
Закона о пореском поступку и
пореској администрацији (у
даљем тексту: Закон), одно­
сно основни циљ који се За­
коном жели постићи, јесте
обједињавање плаћања
обавеза по основу поре­
за по одбитку, чиме се све
постојеће пореске пријаве и
други обрасци који се подно­
се при плаћању пореза по од­
битку (35 образаца) замењују
једном, појединачном поре­
ском пријавом која ће сад­
ржати обједињене податке о
обрачунатим порезима и до­
приносима на нивоу испла­
тиоца и на нивоу примаоца
прихода, и која ће се подноси­
ти искључиво у електронском
облику пре сваке исплате за­
раде, накнаде зараде и других
прихода. Послодавци треба
да обрате пажњу на ову за­
конску новину, будући да ће
она утицати на све исплати­
оце прихода који су дужни
да обустављају, обрачунавају
и плаћају порезе и допри­
носе по одбитку и то кроз
смањење администрирања
при извршавању пореских
обавеза. Примера ради, уме­
сто што сада уплаћују на 205
уплатних рачуна, обавезу ће
плаћати на један рачун.
Према новим одредбама
Закона, овај нови образац по­
реске пријаве биће уведен по­
чев од 1. јануара 2014. године.
Ова промена огледаће се у
значајном поједностављењу
како поштовања одговарајућих
пореских прописа на страни
обвезника, тако и контроле
коју спроводи Пореска упра­
ва, што ће и једнима и други­
ма битно смањити трошкове.
Смањење административних
трошкова процењује се на
23
lege artis ● јул–август 2013.
територији те јединице локал­
не самоуправе, за коју су об­
везници поднели и за коју нису
поднели пореску пријаву.
Када је реч о новинама код
пореза на наслеђе и поклон,
овде треба поменути да је
предмет опорезивања преци­
зиран и проширен на наслеђе
и поклон свих возила, пло­
вила, односно ваздухоплова
(осим мопеда, мотокултивато­
ра, трактора, радних машина,
државних ваздухоплова и ваз­
духоплова без сопственог по­
гона) на које се не плаћа порез
на додату вредност (што значи
и ако нису били регистровани,
односно уписани у прописани
уписник у Републици Србији).
Усвојено је и повећање не­
опорезивог износа наслеђа и
поклона који наследник – по­
клонопримац прими од истог
лица у једној календарској го­
дини (по сваком од тих осно­
ва), са 30.000 динара на 100.000
динара. За послодавце ће бити
значајна новина да се порез на
поклон не плаћа на приход који
се укључује у обрачун основи­
це за опорезивање порезом на
добит правних лица, у складу
са законом којим се уређује
опорезивање добити правних
лица.
www.legeartis.rs
Обвезник који води по­
словне књиге ће, од 1.
јануара 2014. године, сâм
утврђивати порез на имови­
ну (самоопорезивањем), и то
најкасније до 31. марта у годи­
ни за коју се порез на имови­
ну утврђује и плаћа, а порез на
имовину плаћаће тромесечно,
у року од 45 дана од дана почет­
ка тромесечја, на прописани
уплатни рачун јавних прихода.
Порез на имовину обвезни­
цима који не воде пословне
књиге решењем уврђује орган
јединице локалне самоуправе,
а порез плаћају тромесечно – у
року од 45 дана од дана почет­
ка тромесечја, на прописани
уплатни рачун јавних прихода.
Како би се омогућило
опорезивање у складу са на­
веденим новим одредбама
Закона, јединицама локалне
самоуправе уводи се обавеза
да најкасније до 30. новембра
2013. године објаве:
1) одлуку о стопама пореза на
имовину;
2) одлуку којом су утврди­
ле зоне, са назнаком које се
сматрају најопремљенијим, на
својој територији; и
3) акт којим су утврдиле про­
сечне цене одговарајућих не­
покретности по зонама.
порези и акцизе
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
24
преко 1,5 милијарди динара.
Овом изменом истовремено
се обезбеђује консолидација
свих података који се односе
на наведене приходе, инфор­
матичко повезивање са Цен­
тралним регистром обавезног
социјалног осигурања, ауто­
матско књижење плаћених
пореза и доприноса. На овај
начин се, такође, омогућава
и успостављање ефикасног
сервиса за пореске обвез­
нике са ажурним и тачним
информацијама о њиховим
задужењима и плаћеним оба­
везама.
Друга важна измена Зако­
на донета је у циљу обезбеђења
јединственог спровођења
прописа из надлежности ми­
нистарства надлежног за по­
слове финансија. Према овој
законској измени, акти о при­
мени тих прописа (објашњења,
мишљења, инструкције, упут­
ства и сл.) које даје министар
надлежан за послове финансија,
односно лице које он овла­
сти, постају обавезујући за
поступање Пореске управе. Ово
је од великог значаја за прав­
ну сигурност и уједначеност
поступања организационих
јединица Пореске управе у
примени пореских прописа.
Последично, то ће значити и
већу сигурност за привредне
субјекте који ће лакше моћи
да планирају своје пословање,
знајући унапред своје пореске
обавезе. Осим тога, ова измена
ће допринети и учвршћивању
принципа правне државе.
Овде је битно нагласити да
се наведена одредба примењује
Још понешто о појединачној
пореској пријави
Појединачна пореска пријава подносиће се пре сваке исплате прихода на који се обрачунава и плаћа порез по одбитку, као и пре сваког плаћања доприноса када се доприноси
плаћају независно од исплате прихода у складу са законом
којим се уређују доприноси.
Појединачна пореска пријава, односно измењена
појединачна пореска пријава подноси се искључиво електронским путем. Појединачна пореска пријава сматра се
поднетом даном када је Пореска управа електронским путем
подносиоцу појединачне пореске пријаве потврдила формалну исправност и математичку тачност исказаних података издавањем броја пријаве са позивом на број одобрења за
плаћање укупног износа обавезе по том основу.
У случају када порески обвезник пропусти да је поднесе у року прописаном законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање, појединачну пореску
пријаву по службеној дужности подноси Пореска управа у
име и за рачун пореског обвезника.
Важеће збирне и појединачне пореске пријаве за порез
по одбитку подносиће се по садашњем режиму све до краја
ове године.
на акте министарства доне­
те након ступања на снагу
измењеног Закона, а то значи
да сва мишљења министар­
ства надлежног за послове
финансија која су донета до
ступања на снагу измена За­
кона (до 30. маја) неће бити
обавезујућа за Пореску управу.
6. Измене и допуне
Закона о акцизама
У циљу спречавања губитака
планираних прихода по основу
акцизе у републичком буџету,
односно одржавања тренда
прикупљања прихода од ак­
цизе на деривате нафте, Влада
Републике Србије је предло­
жила измене и допуне Закона
о акцизама, које је усвојила На­
родна скупштина.
Иновирањем Закона о ак­
цизама (у даљем тексту: Закон)
регулишу се:
● увођење акцизе на биого­
рива и биотечности;
● рефакција плаћене акци­
зе на биогорива и биотеч­
ности; и
● обавеза пописа затечених
залиха биогорива и биотеч­
ности.
Имајући у виду да је у претход­
ном периоду дошло до изра­
зито великог увоза биогорива
течног или гасовитог порекла
произведеног из биомасе за
погон моторних возила (који
ца на велико и трговца на мало
биогорива и биотечности,
укључујући и бензинске стани­
це које врше продају биогорива
и биотечности.
Ова лица дужна су да, уз
пописну листу, надлежној
организационој јединици По­
реске управе доставе и пода­
так о стању залиха биогорива и
биотечности по месецима, и то
на последњи дан у месецу, по­
чев од јануара 2013. године до
последњег дана у месецу који
претходи месецу у којем је За­
кон о изменама Закона ступио
на снагу.
Од дана ступања на снагу из­
мена Закона, ова лица дужна су
да надлежној организационој
јединици Пореске управе,
најкасније у року од десет дана
по истеку календарског месеца,
достављају податак о стању за­
лиха биогорива и биотечности
на последњи дан у месецу, и то
за сваки месец, све до утрошка
пописаних залиха.
Преслишавање...
Шта је то цертификат nulla osta?
У питању је јавна исправа коју издаје надлежни орган једне државе и која
потврђује да именовано лице, држављанин те државе, може да закључи
пуноважан брак са, такође, именованим лицем, страним држављанином. Он
је потребан када држављани две државе треба да закључе брак и служи као
доказ о непостојању брачних сметњи које би довеле до неважећег брака по
националном законодавству брачног друга који је странац. Цертификат издају
матичне службе у земљи.
Шта означава латински израз audiatur et altera pars?
Овај израз се односи на основно начело сваког судског или другог поступка, а
означава да треба саслушати и другу страну.
25
lege artis ● јул–август 2013.
Законом су утврђени следећи
износи акцизе која се плаћа на
биогорива и биотечности:
● до 31. децембра 2013. године
42,00 дин/лит;
● до 31. децембра 2013. године
46,00 дин/лит;
● од 1. јануара 2015. године
50,00 дин/лит.
Изменама Закона уведена је
и рефакција плаћене акцизе
на биогорива и биотечности
које се користе у транспор­
тне сврхе, односно за грејање
или као енергетска горива у
производњи електричне и то­
плотне енергије.
Коначно, изменама Закона
прописано је да су правна лица,
односно предузетници који на
дан ступања на снагу Закона (30.
маја) имају затечене произведе­
не, увезене или набављене коли­
чине биогорива и биотечности
на залихама (у контејнерима,
цистернама, резервоарима,
магацинима и складиштима),
дужни да изврше попис затече­
них залиха биогорива и биотеч­
ности и да у року од десет дана
од дана извршеног пописа по­
писне листе доставе надлежној
организационој јединици По­
реске управе.
Попис залиха биогорива
и биотечности врши се код
произвођача, увозника, тргов­
www.legeartis.rs
није предмет опорезивања ак­
цизом), а да чист биодизел има
ограничену употребу и плас­
ман, односно да га веома мали
број аутомобила и других во­
зи­ла у Републици Србији може
користити као погонско гори­
во, то је у циљу спречавања
уочене појаве „намешавања”
биогорива у гасна уља у знат­
но већој сразмери од технич­
ких стандарда, а самим тим и
спречавања губитка прихода
од акциза на деривате нафте,
изменама Закона уведена ак­
циза на биогорива у износу
једнаком износу акцизе на гас­
на уља (у које се намешава).
Порески календар
● Подношење захтева за субвенционисање пореза на зараде и доприноса за
пензијско и инвалидско осигурање на обрасцу ЗСП и ЗСД за претходни
месец
● Подношење збирне пореске пријаве за порез по одбитку на обрасцима ПП
ОД и ПП ОПЈ (једном месечно, и то посебно за сваку исплату извршену у
претходном месецу)
● Достављање обавештења о закљученим уговорима по основу естрадних
програма у претходном месецу – Образац ОЗУ
5. јул
● Подношење збирног месечног обрачуна накнаде за приређивање посебних
игара на срећу у играчницама на обрасцу ЗМОН за претходни месец
● Плаћање накнаде за игре на срећу
● Подношење месечног обрачуна промета за свако уплатно-исплатно место
кладионице
● Подношење извештаја о збиру дневних обрачуна по аутомату
● Подношење извештаја о стању механичких и електронских бројчаника по
сваком аутомату
● Уплата средстава по основу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом
и обавеза достављања извештаја о извршењу обавезе запошљавања особа са
инвалидитетом у складу са Законом на обрасцу ИОСИ за претходни месец
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
26
● Подношење месечног обрачуна пореза на премије неживотног осигурања на
обрасцу МОППНО за претходни месец
● Плаћање пореза на премије осигурања за претходни месец
10. јул
● Месечни извештај о пословању отвореног, односно затвореног
инвестиционог фонда на прописаном обрасцу ОИФ, ЗИФ за претходни
месец
● Месечни извештај о пословању друштва за управљање за претходни месец,
на прописаном обрасцу
● Месечни извештај о улагању у дужничке хартије од вредности – издаваоци
резиденти и нерезиденти – Образац ХОВ
● Обавеза произвођача дуванских производа, трговаца на велико и мало
дуванским производима, увозника и извозника дувана, обрађеног дувана
и дуванских производа да Министарству пољопривреде, водопривреде
и шумарства доставе извештај о подацима о којима воде евиденцију за
претходно полугодиште
15. јул
● Обавеза произвођача и обрађивача дувана да Министарству пољопривреде,
водопривреде и шумарства доставе извештај о производњи, обради и
промету дувана, обрађеног дувана и дуванских производа за претходно
тромесечје
● Обавеза произвођача цигарета, односно алкохолних пића да
Министарству финансија и привреде достави податке о издатим,
искоришћеним, оштећеним и неискоришћеним акцизним маркицама у
претходном тромесечју
● Обавеза произвођача, односно увозника да Министарству финансија
врати оштећене, односно неискоришћене акцизне маркице у претходном
тромесечју, са видљивом ознаком серије и серијским бројем маркице, као и
да врати маркице за цигарете, односно алкохолна пића са словном ознаком
ЕЦ и ЕА
● Плаћање аконтације пореза на приходе од самосталне делатности за
претходни месец
● Плаћање доприноса на приходе од обављања самосталне делатности за
претходни месец
● Подношење пореске пријаве за ПДВ за претходни месец
● Плаћање ПДВ-а за претходни месец
● Подношење ПДВ пријаве за јун ако је статус претежног извозника
обвезник стекао у јуну
● Плаћање аконтације пореза на добит правних лица за претходни месец
● Плаћање аконтације акцизе за другу половину претходног месеца
18. јул
● Обавеза произвођача фискалних каса да Пореској управи – Централа
достави кумулативне податке о броју фискализованих фискалних каса по
типу и моделу, њиховим малопродајним ценама и износу депонованих
средстава
● Лице које обавља делатност превоза лица и ствари, као и произвођач,
односно увозник истих када их користи за сопствене потребе у транспортне
сврхе подноси захтев Пореској управи за рефакцију плаћене акцизе на
деривате нафте који се као моторно гориво користе за транспортне сврхе за
превоз лица и ствари – Образац РЕФ-Т
(најраније 20. јула)
20. јул
● Лице које обавља делатност превоза у унутрашњем речном саобраћају
подноси захтев Пореској управи за рефакцију плаћене акцизе на деривате
нафте који се као моторно гориво користе за погон бродова за превоз терета
у унутрашњем речном саобраћају – Образац РЕФ-БП
(најраније 20. јула)
● Лице које се у складу са прописима којима се уређује област енергетике бави
производњом електричне и топлотне енергије подноси захтев Пореској
управи за рефакцију плаћене акцизе на гасна уља која се користе као
енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије – Образац
РЕФ-ЕТЕ (најраније 20. јула)
● Лице које деривате нафте користи у индустријске сврхе подноси захтев
Пореској управи за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте који се
користе у индустријске сврхе – Образац РЕФ-И (најраније 20. јула)
27
lege artis ● јул–август 2013.
● Плаћање доприноса за социјално осигурање – предузетници и лица која су
оснивачи привредних друштава, ако нису обавезно осигурана по основу
запослења у другом предузећу, другом правном лицу, државном органу или
органу јединице локалне самоуправе
www.legeartis.rs
15. јул
● Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће
држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за
претходни месец
20. јул
30. јул
31. јул
● Подношење захтева за рефакцију акцизе на деривате нафте који се користе
за грејање – Образац РЕФ-Г (најраније 20. јула)
● Подношење пореске пријаве за ПДВ и уплата ПДВ-а за тромесечне
обвезнике
● Захтев за рефакцију дипломатског и конзуларног представништва, односно
међународне организације за рефакцију ПДВ-а у претходном тромесечју –
Образац РЕФ 5
● Крајњи рок за исплату зарада за претходни месец, односно обрачун и уплата
доприноса за обавезно социјално осигурање из најниже основице и на
најнижу основицу ако послодавац нема средства за исплату зарада
● Плаћање акцизе за прву половину текућег месеца
август
● Подношење захтева за субвенционисање пореза на зараде и доприноса за
пензијско и инвалидско осигурање на обрасцу ЗСП и ЗСД за претходни
месец
● Подношење збирне пореске пријаве за порез по одбитку на обрасцима ПП
ОД и ПП ОПЈ (једном месечно, и то посебно за сваку исплату извршену у
претходном месецу)
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
28
● Достављање обавештења о закљученим уговорима по основу естрадних
програма у претходном месецу – Образац ОЗУ
5. август
● Подношење збирног месечног обрачуна накнаде за приређивање посебних
игара на срећу у играчницама на обрасцу ЗМОН за претходни месец
● Плаћање накнаде за игре на срећу
● Подношење месечног обрачуна промета за свако уплатно-исплатно место
кладионице
● Подношење извештаја о збиру дневних обрачуна по аутомату
● Подношење извештаја о стању механичких и електронских бројчаника по
сваком аутомату
● Уплата средстава по основу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом
и обавеза достављања извештаја о извршењу обавезе запошљавања особа са
инвалидитетом у складу са Законом на обрасцу ИОСИ за претходни месец
● Подношење месечног обрачуна пореза на премије неживотног осигурања на
обрасцу МОППНО за претходни месец
● Плаћање пореза на премије осигурања за претходни месец
10. август
● Месечни извештај о пословању отвореног, односно затвореног
инвестиционог фонда на прописаном обрасцу ОИФ, ЗИФ за претходни
месец
● Месечни извештај о пословању друштва за управљање за претходни месец,
на прописаном обрасцу
● Месечни извештај о улагању у дужничке хартије од вредности – издаваоци
резиденти и нерезиденти – Образац ХОВ
● Плаћање аконтације пореза на приходе од самосталне делатности за
претходни месец
● Плаћање доприноса на приходе од обављања самосталне делатности за
претходни месец
● Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће
држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за
претходни месец
● Подношење пореске пријаве за ПДВ за претходни месец
15. август
● Плаћање ПДВ-а за претходни месец
● Подношење ПДВ пријаве за јул ако је статус претежног извозника обвезник
стекао у јулу
● Плаћање аконтације акцизе за другу половину претходног месеца
● Плаћање доприноса за социјално осигурање – предузетници и лица која су
оснивачи привредних друштава, ако нису обавезно осигурана по основу
запослења у другом предузећу, другом правном лицу, државном органу или
органу јединице локалне самоуправе
20. август
● Подношење захтева за рефакцију акцизе на деривате нафте који се користе
за грејање – Образац РЕФ-Г (најраније 20. августа)
31. август
● Крајњи рок за исплату зарада за претходни месец, односно обрачун и уплата
доприноса за обавезно социјално осигурање из најниже основице и на
најнижу основицу ако послодавац нема средства за исплату зарада
● Плаћање акцизе за прву половину текућег месеца
● Банка, преко које се врши реализација налога за исплату зарада, као и
реализација налога за плаћање пореза и доприноса на те исплате, до истека
наредног дана од дана у коме је реализовала те налоге, доставља Пореској
управи информације у електронској форми
Свакодневно
● Банка обавештава Пореску управу о правним и физичким лицима која
обављају делатност о свим исплатама готовог новца у складу са чланом 35.
ст. 1. Закона о платном промету и чланом 48. ст. 1. тач. 8) Закона о банкама
Велики порески обвезници збирну пореску пријаву за порез по одбитку подносе Центру за велике пореске
обвезнике истог дана када је извршена исплата, а најкасније у року од два дана од дана исплате прихода који
се опорезује по одбитку.
Рачунање рокова
Према члану 91. ст. 2. Закона о општем управном поступку ако последњи дан рока пада у недељу или на дан
државног празника или у неки други дан кад орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче
истеком првог наредног дана.
29
lege artis ● јул–август 2013.
18. август
● Обавеза произвођача фискалних каса да Пореској управи – Централа
достави кумулативне податке о броју фискализованих фискалних каса по
типу и моделу, њиховим малопродајним ценама и износу депонованих
средстава
www.legeartis.rs
● Плаћање аконтације пореза на добит правних лица за претходни месец
Нова подзаконска акта
у систему јавних набавки
Употпуњујући систем јавних набавки, донета подзаконска акта
омогућавају несметано покретање ових поступака и већи број
екстерних контрола које ће пратити и надзирати сâм процес, од његовог
планирања, па све до реализације. Упознајмо сваки од ових аката
буџети
П
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
30
римена новог Закона о
јавним набавкама, који
је ступио на снагу 6. ја­
нуара 2013. године („Сл. глас­
ник РС”, бр. 124/2012, у даљем
тексту: Закон), допуњена је но­
вим сетом подзаконских аката
и то:
1) Правилником о форми и
садржини плана набавки и
извештаја о извршењу плана
набавки („Сл. гласник РС”, бр.
29/13 од 29. 3. 2013);
2) Правилником о обавезним
еле­
ментима конкурсне до­
ку­мен­т ације у поступцима
јав­них набавки и начину дока­
зи­в а­ња испуњености услова
(„Сл. гласник РС”, бр. 29/2013
од 29. 3. 2013);
3) Правилником о садржини
извештаја о јавним набавкама
и начину вођења евиденције о
јавним набавкама („Сл. гласник
РС”, бр. 29/13 од 29. 3. 2013);
4) Правилником о форми и
садржини захтева за мишљење
о основаности примене прего­
варачког поступка („Сл. глас­
ник РС”, бр. 29/13 од 29. 3. 2013);
5) Правилником о грађанском
надзорнику („Сл. гласник РС”,
бр. 29/13 од 29. 3. 2013);
6) Правилником о форми и
садржини кредитног захтева и
форми и садржини документа­
ције о кредитној способности
наручиоца („Сл. гласник РС”,
бр. 31/13 од 5. 4. 2013); и
7) Правилником о начину до­
казивања испуњености услова
да су понуђена добра домаћег
порекла („Сл. гласник РС”, бр.
33/13 од 10. 4. 2013).
Од нових законских и под­
законских решења очекује
се превентивно деловање у
процесу јавних набавки, от­
клањање узрока корупције,
остварење буџетских уштеда,
већа буџетска дисциплина у
поступку трошења јавних фи­
нансија, као и већи број екстер­
них контрола које ће пратити
и надзирати процес јавних на­
бавки, од његовог планирања,
па све до реализације.
Нови Закон у члану 51, зајед­
но са подзаконским актом, по
први пут утврђује рокове за
доношење плана набавки, као
и његову обавезујућу форму
и садржину. За непоштовање
одредаба члана 51, у казненим
одредбама Закона прописане су
новчане казне за наручиоце, као
и за одговорно лице наручиоца.
Новчаном казном од 200.000 до
1.500.000 динара казниће се за
прекршај наручилац ако не до­
несе план набавки, не достави
план набавки и извештај о из­
вршењу плана набавки или ако
не поштује правила о сачиња­
вању плана набавки у смислу
члана 51. Закона. Казна је про­
писана и за одговорно лице на­
ручиоца и она износи од 80.000
до 150.000 динара.
Стога је потребно детаљно
се упознати са новоустановље­
ним законским решењима из
члана 51. Закона и подзакон­
ским актом који уређује про­
цес планирања.
План набавки је јединстве­
ни интерни акт наручиоца који
се доноси на почетку буџетске
године и у коме су приказани
подаци о свим набавкама за
којима је наручилац исказао
потребу у тој буџетској годи­
ни, односно планској години,
као и за које је обезбедио нео­
пходна финансијска средства.
Рок за доношење плана набав­
ки је 31. јануар текуће, планске
године, што се може сматрати
обавезујућим роком за доно­
шење плана. Имајући у виду
да је овај рок протекао до
момента ступања на снагу
овог Закона, као и да нема
ретроактивне примене Закона,
ДРАГАНА С ТАНКОВИЋ-НИКОЛИЋ
дипл. правник и сертификовани предавач
за обуку службеника за јавне набавке
[email protected]
По новом Закону, план набав­
ки се доставља Управи за јавне
набавке и Државној ревизор­
ској институцији, искључиво
у електронском облику, у року
од 10 дана од дана његовог до­
ношења.
Првобитно планирана сред­
ства за одређену јавну набавку
не могу се повећавати за више
од 10%, осим у случају елемен­
тарних непогода, хаварија или
других ванредних околности
које не зависе од воље нару­
чиоца. Ово ограничење нисмо
имали у претходним законским
решењима, па и овде можемо
приметити решеност зако­
нодавца да јавне финансије
стави под пуну контролу не
би ли тиме спречио неконтро­
лисано трошење новца порес­
ких обвезника. Законодавац
је предвидео још једно, веома
круто, правило у члану 51. За­
кона, а оно се састоји у томе да
се план набавки може мењати
у случају ребаланса буџета,
односно измена финансијског
плана, али тако да све измене
буду видљиве у односу на ос­
новни план. Све измене, та­
кође, морају бити пропраћене
текстуалним образложењем.
Према новоусвојеном пра­
вилнику, измене и допуне
плана набавки достављају се
у електронском облику Упра­
ви за јавне набавке, односно
„У поступку трошења јавних финансија
планирајте само оно што је целисходно са
становишта реалних потреба наручиоца.”
31
lege artis ● јул–август 2013.
прописано да се све вредности
у плану набавки изказују без
пореза на додату вредност, за
разлику од финансијског пла­
на у коме су вредности са по­
резом);
● податке о апропријацији (на­
во­ђење одговарајуће позиције
за плаћање, на пример, 426100,
512200 и сл.);
● податке о процењеној вред­
ности (јавне) набавке на го­
дишњем нивоу и укупно;
● врсту поступка или основ за
изузеће од примене закона;
● податке о другим процеду­
рама и поступцима у случају
јавне набавке из средстава
страних кредита;
● оквирни датум покретања
поступка;
● оквирни датум очекиваног
потписивања уговора;
● оквирни датум реализације
уговора;
● податке о централизованој
набавци у случају централиза­
ције;
● описивање разлога и образ­
ложења који оправдавају сваку
појединачну набавку са стано­
вишта потреба наручиоца;
● навођење метода на основу
којих је испитано тржиште и
дефинисана процењена вред­
ност;
● навођење других података
који су значајни за процес пла­
нирања.
www.legeartis.rs
то нас ова законска обавеза
очекује почетком следеће
буџетске године. План на­
бавки који су наручиоци доне­
ли са свим својим изменама до
1. априла 2013. године потпуно
је валидан за наручиоца у овој
буџетској години, јер је донет
по прописима који су важили
у време његовог доношења, од­
носно мењања.
По новом Закону, план на­
бавки се састоји из два дела,
и то: плана јавних набавки и
плана набавки на које се закон
не примењује. Набавке на које
се закон не примењује пред­
виђене су чланом 7. Закона.
Међутим, то су и она плаћања
у смислу члана 39. ст. 2. чије су
вредности на годишњем нивоу
испод 400.000 динара, а односе
се на сродна добра, услуге или
радове.
По Закону и подзаконском
акту, план набавки мора
обавезно да садржи следеће
податке:
● редни број (јавне) набавке
(сваки поступак има свој број
у плану набавки);
● предмет (јавне) набавке
(кратак опис предмета, може
се додати и ознака из општег
речника набавки, али то није
обавезан елемент);
● износ планираних сред­
става за јавну набавку без
ПДВ-а (први пут је изричито
буџети
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
32
Државној ревизорској инсти­
туцији најкасније 10 дана по
извршеној измени. И овде мо­
жемо уочити да се по новим
прописима план набавки не
може мењати неограничени
број пута, већ само онда када
је дошло до ребаланса буџета,
односно измена финансијског
плана. Међутим, да би се ова­
ко круто правило предвиђено
Законом донекле ублажило,
Правилником о форми и
садржини плана набавки и
извештаја о извршењу пла­
на прописано је шта се не сма­
тра изменом плана, а што би
се могло догодити у току једне
буџетске године.
Извештај о извршењу
плана представља посебан,
потпуно нови правни доку­
мент који се до 31. марта текуће
планске године, за претходну
буџетску годину, доставља Уп­
рави за јавне набавке и Држав­
ној ревизорској институцији.
Извештај о извршењу плана
набавки за претходну буџетску
годину садржи следеће податке:
1) податке о наручиоцу;
2) податке о првобитно плани­
раној набавци;
3) податке о измени првобитно
планиране набавке;
4) разлог и оправданост измене
првобитно планиране набавке;
5) податке о закљученом угово­
ру;
6) анализе и препоруке за уна­
пређење система планирања;
7) друге податке који су битни
за процес извршења плана.
Уколико буду имали измене
података које се уносе у из­
вештај о извршењу плана до
краја ове буџетске године, иако
ће се извештај о извршењу пла­
на први пут достављати тек 31.
марта 2014. године, наручиоци
те податке треба одмах да еви­
дентирају у свом извештају о
извршењу плана који ће ком­
плетирати у првом кварталу
наредне године. План набавки
и извештај о извршењу плана
набавки потписује одговорно
лице наручиоца.
Сва наведена ограничења
представљају позитиван под­
стрек за представнике нару­
чиоца који учествују у изради
плана набавки да са посебном
пажњом планирају врсте по­
ступака, као и њихове про­
цењене вредности.
Израду електронске апли­
кације плана и извештаја о
извршењу плана очекујемо од
Управе за јавне набавке до краја
ове буџетске године, чиме ће
достављање поменутих доку­
мената бити поједностављено
и убрзано. Апликативни соф­
твер Управе за јавне набавке
биће пропраћен и корисничким
упутством на интернет стра­
ници Управе за јавне набавке.
Тако систематизовани подаци
на једном месту, код Управе за
јавне набавке и Државне реви­
зорске институције, такође ће
омогућити лакше унакрсне кон­
троле онога што је планирано,
уговорено и реализовано.
Правилник о обавезним
елементима конкурсне до­
кументације ближе дефинише
обавезну садржину докумен­
тације по врстама поступака
јавних набавки. Из овог под­
законског акта можемо приме­
тити да је модел уговора сада
обавезан елемент конкурсне
документације и у поступку
јавне набавке мале вредности,
што по претходном законском
решењу није био случај. Такође,
у преговарачком поступку
јавне набавке прецизирано је
обавезно навођење елемената
уговора о којима ће се прегова­
рати, као и начина преговарања.
Овај правилник прописује и
две нове врсте аката који чине
обавезне елементе конкурсне
документације, и то: Образац
трошкова припреме пону­
де, као и Изјаву о независ­
ној понуди потенцијалног
План набавки се не може мењати
неограничени број пута, већ само онда
када је дошло до ребаланса буџета,
односно измена финансијског плана.
ШТА СЕ НЕ СМАТРА ИЗМЕНОМ ПЛАНА?
За доказ под тачком 1. није бит­
на старост документа, док оста­
ли докази не могу бити старији
од два месеца пре отварања
понуда, а доказ под тачком 3.
мора бити издат након објаве
позива за подношење понуда
на Порталу јавних набавки или
мора бити издат након слања,
односно упућивања позива за
подношење понуда од стране
наручиоца, у случају да се спро­
води поступак у коме је доз­
вољено упућивање позива ради
обезбеђења конкуренције.
Правилник о садржини из­
вештаја о јавним набавкама
уређује кварталне извештаје и
евиденције о јавним набавкама.
Извештаји се квартално дос­
тављају Управи за јавне набавке,
до десетог у месецу по истеку
квартала. Очекује се адекват­
на електронска апликација из­
вештаја о јавним набавкама са
одговарајућим корисничким
упутством уз могућност њеног
преузимања са Портала Управе
Правилник о грађанском
над­зорнику регулише услове
и критеријуме за именовање
33
lege artis ● јул–август 2013.
понуђача. Сâм правилник
ближе је дефинисао и статус­
не доказе које потенцијални
понуђачи морају доставити у
понуди како би испунили оба­
везне услове који су предвиђе­
ни Законом. По правилнику,
потенцијални понуђач мора да
достави следеће доказе којима
испуњава услове из члана 75. ст.
1. тачке 1–4) Закона:
1. извод из Агенције за прив­
редне регистре;
2. уверење суда (основног и
вишег), као и извод из казнене
евиденције полицијске управе
Министарства унутрашњих
послова за одговорно лице у
правном лицу;
3. потврду привредног и пре­
кршајног суда или Агенције за
привредне регистре;
4. уверење Пореске управе Ми­
нистарства финансија и прив­
реде, као и уверење надлежне
локалне самоуправе о измире­
ним локалним јавним прихо­
дима.
www.legeartis.rs
Изменом плана не сматра се промена врсте поступка. На пример, наручилац је планирао јавну набавку рачунарске опреме у отвореном поступку. Након отварања понуда, добио је
две понуде које су неприхватљиве, па је пo истеку жалбених
рокова покренуо преговарачки поступак са објављивањем
позива за допуну понуда како би их понуђачи учинили прихватљивим. Таква промена врсте поступка не евидентира се
у плану јавних набавка, будући да се не сматра изменом плана, али се мора евидентирати у извештају о извршењу плана
јавних набавки. Осим тога, ни промена правног основа за
изузеће од примене закона, као ни промена свих оквирних
рокова у плану набавки, не сматрају се изменом плана и не
евидентирају се у њему, већ се то чини у извештају о извршењу плана.
за јавне набавке. Извештај за
други квартал мора бити дос­
тављен на новој електронској
апликацији Управе за јавне
набавке. Извештај се доставља
у електронској форми, чиме
се умногоме убрзава сâм про­
цес достављања. Тромесечни
извештај о јавним набавкама
потписује овлашћено лице на­
ручиоца.
Правилник о форми и
садржини захтева за миш­
љење о основаности приме­
не преговарачког поступка
је потпуно нови правилник
који је први пут уредио форму
и садржину акта којим се нару­
чиоци обраћају Управи за јавне
набавке са захтевом да им одо­
бри примену преговарачког по­
ступка. Овај подзаконски акт
осмишљен је са циљем да се и у
овом случају убрза процедура,
те да се Управи за јавне набавке
омогући да неуредне и непот­
пуне захтеве наручиоца у што
мањем броју враћа на допуну и
уређење. Писмени захтев нару­
чиоца мора садржати:
● основне податке о наручио­
цу;
● основне податке о предмету
набавке;
● основне податке о правном
основу за примену преговарач­
ког поступка;
● податке о понуђачу;
● образложење;
● доказе којима се потврђују
наводи из образложења; и
● потпис одговорног лица.
буџети
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
34
грађанског надзорника, као и
начин његовог рада.
Грађански надзорник се
именује оном наручиоцу који
је планирао поступак јавне на­
бавке чија је процењена вред­
ност преко милијарду динара
без ПДВ-а. Пре него што Уп­
рава за јавне набавке именује
грађанског надзорника, нару­
чилац не може да покрене та­
кав поступак јавне набавке, а
то значи да не може да донесе
одлуку о покретању поступ­
ка. Грађански надзорник може
бити истакнути стручњак из
области јавних набавки или
стручњак из области која је у
вези са предметом конкретне
јавне набавке, удружење које је
основано са циљем да се бави
јавним набавкама, спреча­
вањем корупције или сукоба
интереса у складу са Законом.
Када утврди да је у поступ­
ку јавних набавки дошло до
неправилности, грађански
надзорник о томе одмах оба­
вештава наручиоца са за­
хтевом да се неправилности
отклоне. Уколико то није мо­
гуће, грађански надзорник је
овлашћен да поднесе захтев за
заштиту права, као и да оба­
вести орган који врши надзор
над пословањем тог наручио­
ца, надлежне државне органе,
као и општу јавност. У случају
оконачања поступка јавне на­
бавке, грађански надзорник
је дужан да одбору Народне
скупштине надлежном за
финансије и Управи за јавне
набавке поднесе извештај о
спроведеном поступку јавне
набавке. Рок за подношење
извештаја је 20 дана од дана
закључења уговора о јавној на­
бавци или доношења одлуке о
обустави поступка.
Како би се постигла тран­спа­
рент­ност и у области ове нове
екстерне контроле, из­
вештај
ће бити објављен на интернет
страници Управе за јавне на­
бавке и страници наручиоца
чији је поступак надгледан.
Грађански надзорник, по За­
кону, нема право на награду за
свој рад.
Правилник о форми и са­
др­жи­ни кредитног захтева
и форми и садржини доку­
ментације о кредитној спо­
собности наручиоца ближе
дефинише поступке јавних на­
бавки у којима се прибављају
финансијске услуге кредита.
Уместо техничке специфи­
кације, наручиоци прописују
кредитни затев који садржи:
● основне податке о наручио­
цу који се задужује;
● податке о правном основу
задуживања;
● податке о крајњем корисни­
ку кредита, ако исти нема соп­
ствену кредитну способност;
● податке о ставарној намени
кредита.
Уколико се подиже кредит за
финансирање неког иневести­
ционог пројекта, поред наведе­
них података, кредитни захтев
мора да садржи и:
● рок коришћења кредита;
● период почека;
● план повлачења транши кре­
дита;
● износ кредита у домаћој ва­
лути без пореза;
● прецизну динамику отплате
кредита; и
● инструменте обезбеђења
кре­­ди­та.
У конкурсној документацији,
наручилац може понудити
више различитих средстава
финансијског обезбеђења кре­
дита, као што су, на пример,
хипотека, јемство другог кре­
дитно способног правног лица,
ручна залога на покретним ст­
варима и сл.
У својој понуди, понуђач
мора навести за које се сред­
ство финансијског обезбеђења
кредита определио. Осим тога,
понуђач не може мењати еле­
менте садржане у кредитном
захтеву наручиоца, те они на
идентичан начин морају бити
садржани и у понуди кредита,
као и у крајњем уговору о кре­
диту. И на страни наручиоца,
међутим, постоји ограничење,
а оно се односи на поставље­
не услове у самом кредином
захтеву. У кредитном захтеву,
наручилац не може наводи­
ти дискриминишуће услове
који би одговарали само тач­
но одређеном понуђачу, већ
треба да води рачуна да је кре­
дитни захтев постављен тако
да се њиме може обезбедити
ефективна конкуренција на
тржишту финансијских услуга.
Уз кредитни захтев, наручи­
лац подноси и документацију о
својој кредитној способности,
у шта спадају:
● подаци о наручиоцу;
● оснивачки акт;
● статут;
● одлука о задуживању;
У конкурсној документацији, наручилац
може понудити више различитих средстава
финансијског обезбеђења кредита.
Правилник о начину дока­
зивања испуњености ус­
лова да су понуђена добра
домаћег порекла упућује по­
тенцијалне понуђаче који нуде
лица у складу са Законом о
електронском документу Репу­
блике Србије („Сл. гласник РС”,
бр. 51/09). Ако се захтев подно­
си писмено, он мора бити на­
словљен на адресу Привредна
комора Србије, Центар за ус­
луге и посредовање, улица Ре­
савска 13–15, Београд. Рок за
издавање уверења је петнаест
радних дана од дана пријема
комплетне документације.
Додатна документација
коју је неопходно приложи­
ти уз сâм захтев за издавање
уверења ближе је дефинисана
Упутством о условима, начи­
ну и поступку издавања уве­
рења о домаћем пореклу робе
у поступцима јавних набавки
објављеном у „Сл. гласнику
РС”, бр. 120/2012.
Уместо закључка
Подзаконска акта о којима смо
говорили у овом тексту упот­
пунила су систем јавних на­
бавки и омогућила несметано
покретање поступака јавних
набавки по новом Закону. Оче­
кујемо да и остала подзакон­
ска акта, а која предвиђа нови
Закон, спискови, упутства и
модели буду објављени најкас­
није до краја ове буџетске го­
дине, чиме ће бити олакшана
примена и осталих законских
решења у систему јавних на­
бавки.
35
lege artis ● јул–август 2013.
У складу са овим Правилни­
ком, јавна предузећа, као на­
ручиоци, морају доставити и
додатну документацију, и то:
● акте о оснивању, регистра­
цији, матични број и ПИБ;
● податке о унутрашњој орга­
низацији предузећа;
● опис претежне делатности
предузећа;
● податке о висини капитала и
структуру власништва;
● преглед имовине;
● политику утврђивања и на­
плате тарифе;
● финансијске извештаје за
последње две фискалне године
са мишљењем овлашћеног ре­
визора; и
● бизнис план који ће покрити
најмање период отплате креди­
та.
добра домаћег порекла како да
остваре право на преферен­
цијални третман у односу на
друга понуђена добра која нису
произведена на тржишту Репу­
блике Србије. Овај повлашће­
ни положај добара домаћег
порекла, иако је у супрот­
ности са бројним међуна­
родним директивама, ипак
се дозвољава земљама које
се налазе у транзиционом
процесу не би ли се на неки
начин побољшала њихова до­
маћа производња. Стога је и
нови Закон задржао импера­
тивне норме које дају предност
домаћим понуђачима, када су
у питању радови и услуге, од­
носно које дају предност до­
маћим производима када су у
питању јавне набавке добара.
Сâм Правилник је утврдио да
се доказ о домаћем пореклу до­
бара мора поднети уз понуду у
поступку јавне набавке. Доказ
(уверење) издаје Привредна
комора Србије на писмени за­
хтев подносиоца, а захтев се
може поднети писмено у ори­
гиналу или у електронском
облику уношењем података у
образац који се може преузети
на интернет порталу Привред­
не коморе Србије. Уколико се
захтев подноси у електронском
облику, он мора бити оверен
квалификованим електрон­
ским потписом овлашћеног
www.legeartis.rs
● мишљење Министарства
фи­­нан­си­ја и привреде о за­ду­
жи­­ва­њу наручиоца;
● одлука о покретању поступ­
ка јавне набавке кредита;
● подаци о завршном рачуну
буџета;
● план буџета за текућу годи­
ну, будуће пројекције буџета у
периоду отплате кредита.
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
36
Примена Закона о роковима
измирења новчаних обавеза у
комерцијалним трансакцијама
Циљ Закона је да значајно утиче на измену начина пословања
и измиривања новчаних обавеза, како између јавног сектора и
привредних субјеката, тако и између самих привредних субјеката. У
првим месецима његове примене већ се уочавају бројне тешкоће, али
и воља да се оне превазиђу
З
акон о роковима измирења новчаних обавеза
у комерцијалним трансакцијама („Службени гласник РС”, бр. 119/2012, у даљем
тексту: Закон), примењује се од
31. марта 2013. године, а треба
да уреди:
● рокове измирења новчаних
обавеза у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката;
● рокове измирења новчаних
обавеза у комерцијалним трансакцијама између привредних
субјеката;
● остала питања у вези са измиривањем новчаних обавеза
у комерцијалним трансакцијама – камате у случају неблаговременог измирења, изузетке
од примене, казнене одредбе,
надзор над спровођењем Закона.
Проблеми које Закон треба
да реши присутни су у нашој
економији дужи низ година, а
последњих годину-две постали су кочница даљег развоја.
Реч је, конкретно, о потреби
ограничавања рокова приликом измиривања новчаних обавеза у прописаним роковима.
Наиме, према расположивим
подацима просечан рок наплате у јулу 2011. године износио
је 131 дан, у августу 2011. године 134 дана, у септембру 2011.
године 129 дана, док је тај рок
у јуну 2012. године износио 134
дана. Најдужи рокови у наплати
потраживања по испостављеним фактурама запажени су
код извођача грађевинских
радова који износи 223 дана, у
енергетици 220 дана, код произвођача прехрамбених производа 182 дана, код текстилних
произвођача 172 дана, код произвођача беле технике и кућних
апарата 158 дана.
Рокови наплате потраживања у Србији троструко су
већи од просека у земљама Европске уније где је просечан
рок око 40 дана, а двоструко
већи од просечних рокова наплате потраживања у земљама
у окружењу (просечан рок за
Црну Гору, Хрватску, Босну и
Херцеговину и Македонију био
је 69 дана у септембру 2011. године).
На основу анализа које су
обављене приликом припреме Закона уочено је да више од
60.000 фирми и радњи имају
блокиране рачуне и да се тај
број стално повећава. Према подацима Народне банке
Србије, готово свако четврто
предузеће и свака пета радња
су блокирани, а укупан доспели дуг са каматама износио је
227 милијарди динара, односно
2,2 милијарде евра. Према тим
истим подацима, само 30 одсто
предузећа испуњава основне
критеријуме ликвидности.
Оваква ситуација је настала
због зачараног круга дуговања
у коме свако сваком дугује и у
коме су мала предузећа приморана да услед немогућности
наплате сопствених потраживања излаз потраже у додатном
задуживању не би ли тако наставила производњу и измирила основне дажбине.
Према томе, циљ Закона је
више него јасан – да значајно утиче на измену начина
МР ЖЕЉКО АЛБАНЕЗЕ
саветник за економска питања
[email protected]
пословања и измиривања новчаних обавеза, како између
јавног сектора и привредних
субјеката, тако и између самих
привредних субјеката, а самим
тим и на повећање ликвидности и конкурентности привредних субјеката.
На кога се односе
одредбе Закона?
Закон не само да је прописао строга
мерила у роковима плаћања, већ је
обезбедио и адекватну заштиту права
поверилаца, и то по неколико основа.
37
lege artis ● јул–август 2013.
Треба подсетити да се одредбе Закона не односе на оне
привредне субјекте над којима
је отворен поступак стечаја,
у складу са Законом о стечају
(„Сл. гласник РС”, бр. 104/2009,
99/2011 – др. закон и 71/2012 –
одлука УС), а у комерцијалним
трансакцијама у којима су ови
привредни субјекти дужници. Такође, напомињемо да се,
изу­зет­но, до 1. јануара 2014.
године, Закон не примењује
на привредне субјекте који су
у поступку реструктурирања,
у складу са законом којим се
уређује реструктурирање, у
комерцијалним трансакцијама у којима су ови привредни
субјекти дужници.
Додајмо овоме да се према
актуелним ставовима Министарства финансија и привреде
(у даљем тексту: Министарство):
● Закон не примењује на
уговарање начина и рокова
плаћања премија осигурања
између друштва за осигурање,
с једне стране, и привредног
субјекта или јавног сектора,
с друге стране, јер се уговор о
осигурању, у смислу Закона, не
сматра комерцијалном трансакцијом;
● Закон не примењује на комерцијалне трансакције уговорене између домаћих и страних
лица.
www.legeartis.rs
Када говоримо о измирењу
новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, уочено је да привредни субјекти,
баш као и јавни сектор, нередовним
измиривањем
новчаних обавеза, односно
одлагањем измиривања и
предвиђањем изузетно дугих
рокова приликом измиривања новчаних обавеза, доводе до поремећаја на тржишту,
који добрим делом доприносе
већ присутној неликвидности
привреде. Из овог објашњења,
можемо уочити следећа три
поља примене Закона, и то:
● Закон се примењује на јавни сектор, који је дефинисан
као део националне економије
који обухвата општи ниво државе, у смислу закона којим се
уређује буџетски систем, као и
јавна предузећа. На тај начин
је најшире могуће обухваћен
цео јавни сектор, односно
обухваћени су апсолутно сви
актери на тржишту који су корисници јавних средстава;
● Закон се односи на привредне субјекте, а то су привредна
друштва и предузетници основани у складу са законом којим
се уређују привредна друштва,
као и задруге и регистрована
пољопривредна газдинства и
остала правна лица основана
у складу са посебним законом,
дакле, дефинисањем привредних субјеката најшире су
обухваћени сви привредни
субјекти;
● Закон се примењује на комерцијалне трансакције, које
у смислу Закона представљају
уговорене трансакције које за
предмет имају испоруку добара, односно пружање услуга
уз накнаду, у које се убрајају и
грађевински и инвестициони
радови и комуналне услуге.
Оваквим дефинисањем комерцијалних трансакција изузете
су банкарске и друге услуге у
финансијском сектору, као и
услуге из области осигурања.
Међутим, Закон се примењује
за све комерцијалне трансакције које се уговарају у финансијском сектору.
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
38
Шта је уредио Закон?
Као што смо већ поменули,
Законом се уређују рокови
измирења новчаних обавеза у
комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и
привредних субјеката, односно између самих привредних
субјеката. Конкретно:
1. Рокови измирења између
привредних субјеката
У члану 3. ст. 1. и 2, Закон прописује да се уговором између
привредних субјеката не може
предвидети рок за измирење
новчаних обавеза дужи од 60
дана. Ако уговором између
привредних субјеката није
уговорен рок за измирење
новчаних обавеза или уколико
не постоји писани уговор, или
уколико је уговорен дужи рок
од прописаног рока од 60 дана,
дужник је дужан да без претходне опомене измири новчану
обавезу у року од најкасније 60
дана. Ово је врло битан моменат за све привредне субјекте,
јер из наведеног проистиче
непосредна примена прописане норме, што значи да
уколико не постоји уговор
између две стране, примењује
се прописана норма, односно
постоји обавеза да уговорна
страна која треба да изврши
плаћање, за примљено добро
или услугу, то и учини у року
до 60 дана.
Код навођења свих рокова
измирења обавеза, желимо
посебно да напоменемо да
Закон прописује најдужи
могући рок који се може уговорити за измирење обавеза у
комерцијалним трансакцијама,
при чему не ограничава могућност уговарања краћих
рокова од прописаних.
2. Рокови измирења између
јавног сектора и привредних субјеката
Уговором између јавног сектора и привредних субјеката
не може се предвидети рок за
измирење новчаних обавеза
дужи од 45 дана, у случају када
је у том уговорном односу јавни сектор дужник. У другом
случају, онда када је дужник у
том уговорном односу привредни субјект, рок за измирење
новчаних обавеза не може
бити дужи од 60 дана.
Ако уговором није уговорен рок за измирење новчаних
обавеза, дужник је дужан, без
претходне опомене, да измири
новчану обавезу у року до 60
дана.
Изузетно:
● уговором између јавног сектора и привредних субјеката
може се предвидети рок за измирење новчаних обавеза до
90 дана у случају када је дужник Републички фонд за здравствено осигурање, односно
корисник средстава Републичког фонда за здравствено осигурање у смислу закона којим
се уређује буџетски систем.
прописаних рокова плаћања.
Ове санкције можемо поделити у две групе:
1) за случај да новчана обавеза
није измирена у законом прописаном року поверилац има
право:
● на накнаду за кашњење у испуњењу новчане обавезе у износу од 20.000 динара;
● на накнаду трошкова предвиђених уговором или другим
прописима;
● на накнаду трошкова извршења, у складу са законом који
уређује извршни поступак;
● на законску затезну камату.
2) неизмиривање новчаних
обавеза у законом прописаним
роковима представља прекршај, за који је запрећена новчана казна и то:
● од 100.000 до 2.000.000 динара за правно лице, односно
привредни субјект или субјект
јавног сектора;
● од 10.000 до 500.000 динара
за предузетника;
● од 10.000 до 150.000 динара
за физичко лице које је носилац
пољопривредног газдинства;
● од 5.000 до 150.000 динара за
одговорно лице у јавном сектору;
● од 5.000 до 150.000 динара за
заступника привредног друштва, задруге и осталих правних
лица.
3. Последице неизмиривања новчаних обавеза у
законом прописаним роковима
Битан сегмент Закона односи се на санкције предвиђене за случај непоштовања
Као што се може приметити,
Закон не само да је прописао строга мерила у роковима
плаћања већ је обезбедио и
адекватну заштиту права поверилаца, и то по неколико
основа – уведене су казнене
Актуелни аспекти
спровођења Закона
На почетку овог текста навели смо већи број показатеља
запуштености система наплате
у комерцијалним трансакцијама у нашој економији. У такву средину „унет” је Закон, од
кога се очекује да обезбеди редовност и извесност плаћања,
и тиме знатно смањи такозвани готовински циклус привредних субјеката, што ће на
другој страни знатно повећати, прво ликвидност, а затим
и солвентност кључног дела
привреде – малих и средњих
предузећа, која чине њен носећи део.
Који су проблеми у примени Закона и како се они морају
решавати?
1. Обавеза плаћања старих
и „нових” дугова
Оно што предстоји у првим
месецима примене Закона
јесте својеврсно кумулисање
неплаћених обавеза насталих
пре и после ступања Закона
на снагу. Као што смо већ напоменули, одредбе Закона се
примењују на уговорне односе у комерцијалним трансакцијама који су закључени од
31. марта 2013. године. Закон
се, такође, односи и на комерцијалне трансакције чија реализација није започета до 31.
марта 2013. године, а које проистичу из уговорног односа
Законом су предвиђени следећи изузеци од наведеног рока од 60 дана:
● уговором између привредних субјеката може се предвидети дужи рок од 60 дана уколико
уговорене обавезе захтевају исплату у ратама за испоручену робу, односно пружене услуге,
али тај рок не може да буде дужи од 90 дана;
● ако је уговором између привредних субјеката уговорен рок за исплату обавезе од 90 дана,
најмање 50% новчане обавезе мора бити исплаћено закључно са истеком половине тако уговореног рока (до 45 дана од дана почетка рачунања рока), а остатак новчане обавезе до истека
90 дана од дана када је рок почео да тече;
● уговором између привредних субјеката може се предвидети дужи рок од 60 дана, уз обавезу да дужник, односно прималац испоручених добара, односно пружених услуга, обезбеди
плаћање у уговореном року предајом повериоцу банкарске гаранције која садржи клаузуле:
„неопозива”, „безусловна”, „наплатива на први позив без приговора” или авалиране менице
од стране банке као облика обезбеђења за наплату дуга (у овом случају, сходно недавном тумачењу Министарства, износ банкарске гаранције, односно менице авалиране од банке мора
бити најмање једнак износу конкретне новчане обавезе, односно фактурисане вредности испорученог добра или пружене услуге);
● уговором између регистрованог пољопривредног газдинства или земљорадничке задруге
и другог привредног субјекта, када је дужник регистровано пољопривредно газдинство или
земљорадничка задруга, могу се уговорити дужи рокови у случајевима набавке репроматеријала за обављање основне делатности, и то за семенски и садни материјал, заштитна средства и ђубриво.
За наведене изузетке дата је слобода уговарања рока плаћања и дужег од 60, односно 90 дана,
али уз врло јасне услове које смо управо изнели.
39
lege artis ● јул–август 2013.
НИШТА БЕЗ ИЗУЗЕТАКА
www.legeartis.rs
одредбе за оне који не измирују
своје обавезе у року, плус право повериоца да од дужника
захтева накнаду за кашњење у
испуњавању новчане обавезе у
износу од 20.000 динара, увећану за затезну камату за све време кашњења плаћања. Утицај
запрећених новчаних казни на
редовност плаћања, пре свега,
треба да делује превентивно
и да спречи могуће пролонгирање плаћања новчане обавезе.
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
40
закљученог пре 31. марта 2013.
године. На пример, ако је посао уговорен пре 31. марта
2013. године, али подразумева
испоруку добара или пружање
услуга у неколико фаза или
транши, од којих неке доспевају за испоруку после датума
почетка примене Закона, свака
таква испорука представља посебну комерцијалну трансакцију, па с обзиром на то да је
извршена после 31. марта 2013.
године, на њу се у потпуности
примењују одредбе прописане
Законом, без обзира на то када
је уговорен сâм посао. Узгред,
поменимо и то да будући да
се Закон примењује на уговоре који подразумевају промет робе који ће се извршити
након 31. марта 2013. године,
овде постоји обавеза анексирања таквих уговора у погледу
законских услова плаћања.
На ове дугове по новом
Закону, сабраће се дугови по
уговорима закљученим после ступања на снагу Закона,
са ограниченим временом
плаћања, а на све њих додаће се
неплаћени дугови настали пре
примене Закона, а за које смо
на почетку констатовали да достижу енормне износе. У томе
се управо огледа проблем који
настаје у прелазном периоду
примене Закона, у коме ће на
наплату доспети потраживања
из претходних периода истовремено као и из трансакција
по новим прописима, а што
би (посебно) мале привредне
субјекте могло да одведе у блокаду. Тога је свесно и Министарство, као предлагач Закона,
ПРИМЕР НЕПЛАЋАЊА
Ако је једно мало предузеће испоручило трговинском ланцу
20 фактура у вредности од по, рецимо, 5.000 динара, и уколико овај трговински ланац своје обавезе не плати у року,
то мало предузеће има могућност да по свакој фактури наплати још 20.000 динара, износ главнице, као и износ припадајуће камате, те да, посредством пријаве Трговинском суду
или Министарству, иницира покретање прекршајног поступка против одговорног лица које није испоштовало рок.
па је формирало радну групу за
праћење ефеката Закона.
Имајући у виду овај проблем, треба подсетити да су
подзаконским актима, донетим за спровођење Закона,
предвиђене две могућности
одступања од предвиђених рокова плаћања. Прва је код кредитних послова до 90 дана, где
је предвиђена обавеза плаћања
половине износа на половини
уговореног рока, а друга могућност је остваривање слободе
уговореног рока уз обезбеђивање банкарске гаранције или
авалиране менице. Уговори са
дужим роком, а без полагања
менице биће ништави, а уговори из децембра прошле и до
31. марта ове године могу да се
ускладе тако што ће се анексирати рок плаћања. Чини се да
су авалиране менице у овом
тренутку најбољи инструмент
обезбеђења, али банке још увек
немају софтвер за авалиране
менице, па Министарство, као
предлагач Закона, треба да се
позабави и тим питањем.
На жалбу привредника да
ће нова потраживања морати
да плаћају у законском року
од 60 дана, иако још ни стара
нису измирили, Министарство
може само да укаже на то да би
обавезе које настану после ступања Закона на снагу, привредници свакако морали да плате
и без новог закона који дефинише рокове. У сваком случају, привредници морају врло
пажљиво да планирају своје
приходе и расходе и да веома
одговорно преузимају обавезе
које буду настајале у условима
примене Закона.
2. Решавање дугова јавних
предузећа и буџетских корисника
У спровођењу Закона и решавању актуелне дужничке кризе,
многи се слажу да су јавна предузећа и буџетски корисници
управо ти који, пре свега, треба да измире своје претходне
обавезе, а које представљају
генератор кризе. Привредници, који су и највише захтевали
доношење овог Закона, већ су
указали на то да су у највећем
проблему управо привредни
субјекти који снабдевају јавна
предузећа и буџетске кориснике.
Будући да је реч о критици
упућеној јавном сектору, који
ПРИМЕР ИЗ ПРАКСЕ
Поводом спровођења Закона, у пракси је, на пример, истакнут проблем веледрогерија које од болница наплаћују са
роком од 150 дана, а домаћим произвођачима лекова дужне
су да плате у року од 60 дана. Тако се ствара ситуација у којој
веледрогерије треба да кредитирају домаћи здравствени
систем на 90 дана. С друге стране, за набавке од страних произвођача лекова тај рок се не прописује, а они су вољни да
прихвате и рокове од 210, па и 240 дана. Сходно изложеном,
веледрогерије ће се опредељивати за куповину од страних
произвођача, чиме ће бити угрожени домаћи произвођачи,
а лекови на тржишту ће практично бити скупљи.
Веледрогерије ће у овом случају тражити да се изједначи рок плаћања домаћим произвођачима са роком у коме
здравствени фонд плаћа веледрогеријама, а овакав захтев
је већ упућен Министарству.
предузимања мера из члана
12. Закона о буџету Републике
Србије за 2013. годину („Сл.
гласник РС”, бр. 114/2012), а
који дозвољава обустављање
финансирања оних корисника
јавних средстава који не извршавају новчане обавезе у складу са Законом.
Треба истаћи да се (свих)
преко 9.000 директних и индиректних буџетских корисника
пријавило систему Трезора,
како би се омогућила контрола
поштовања рокова плаћања,
али тек након упозорења министра финансија да ће у супротном бити обустављене исплате
из буџета. Овоме треба додати
и то да су, на основу Закона
о јавним предузећима („Сл.
гласник РС”, бр. 119/2012), та
предузећа у обавези да Управи за трезор на месечном
нивоу достављају податке о
плаћањима, па је и у овом сегменту обезбеђено неопходно
праћење стања плаћања. У сваком случају, постоје сви услови
да контрола плаћања из јавног
сектора буде потпуна, надајмо
се, и ефикасна.
3. Надзор над спровођењем
Закона између привредних
субјеката
Надзор над спровођењем
Закона између привредних
субјеката, сагласно члану 9.
ст. 1. Закона, врши Министарство. У вршењу надзора
над спровођењем Закона између привредних субјеката,
Министарство подноси захтев за покретање прекршајног поступка за прекршаје
41
lege artis ● јул–август 2013.
веб апликација за Регистар
измирења новчаних обавеза.
Посредством овог пројекта
Управа за трезор врши надзор над применом Закона, а
то чини на основу унетих, односно, достављених података. У обављању свог надзора,
Управа за трезор и надлежни
трезори других нивоа власти,
одмах по сазнању за случај неизмиривања новчаних обавеза
у роковима утврђеним Законом, надлежном прекршајном
суду подносе захтев за покретање прекршајног поступка, за
прекршаје предвиђене чланом
12. Закона (казне физичким и
правним лицима за неизмиривање новчаних обавеза у роковима утврђеним Законом).
Након подношења захтева за
покретање прекршајног поступка, Управа за трезор о
томе одмах обавештава Министарство, ради упознавања
и евентуалног поступања и
www.legeartis.rs
је у државној надлежности, у
Министарству су се потрудили да обећају да ће јавни сектор применом Закона на свим
нивоима, од државе, преко покрајине, градова, општина, до
јавних предузећа, обезбедити
апсолутно поштовање и редовно измирење обавеза које
јавни сектор буде преузимао
од 31. марта 2013. године, а све
под слоганом „реда мора бити,
а држава почиње да прави ред
од саме себе.” Предвиђено је да
држава измирује новчане обавезе према привреди у року од
45 дана, а да рокови плаћања
међу привредом не буду дужи
од 60 дана.
Овде је важно напоменути и то да је Министарство
отишло и корак даље, па је, у
сврху надзора над применом
Закона, код корисника јавних
средстава – на сајту Управе за
трезор (www.трезор.гов.рс) –
успостављен пројекат „РИНО”,
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
42
предвиђене чланом 12. Закона
надлежном прекршајном суду.
Министарство подноси надлежном прекршајном суду захтев за покретање прекршајног
поступка по пријему:
● правноснажног решења о
извршењу из члана 10. ст. 4. Закона, које се односи на обавезе
из комерцијалних трансакција
између привредних субјеката,
или
● по пријему обавештења од
привредног субјекта који је
поверилац новчаних потраживања у комерцијалној трансакцији између привредних
субјеката.
Обавештење које доставља
привредни субјект који је поверилац новчаних потраживања
у комерцијалној трансакцији
између привредних субјеката и
који трпи штету због неблаговременог измиривања обавеза
од стране дужника, поменуто
достављање врши у писаној
форми. Обавештење треба да
садржи:
1) податке о подносиоцу обавештења (пословно име, односно назив привредног субјекта
који подноси обавештење, седиште, порески идентификациони број, матични број и др.);
2) податке о комерцијалној
трансакцији (идентификација уговорних страна, предмет уговора, износ уговорене
обавезе, број и датум уговора,
број, датум и износ фактуре
или другог захтева за плаћање
и др.);
3) податке који се односе на
рок за измирење новчаних
Да ли је угрожено одложено
плаћање грађана?
У образложењу Закона, Министарство, као предлагач, оценило је следеће: „Законом се неће изазвати трошкови који
би ишли на терет самих грађана, јер се овим Законом не утиче на потрошаче.”
Међутим, већ прва озбиљнија размишљања о спровођењу Закона донела су дилему – да ли ће након ограничавања рокова плаћања трговци смањити одложено плаћање?
Стриктном применом нових законских норми, највећи удар
ће претрпети: продавци беле технике, робе широке потрошње и ситни трговци, а преко њих и сиромашнији слојеви
становништва навикли на најразличитије облике одложеног плаћања, од кредитних картица до потрошачких чекова. Дакле, трговци ће, свакако, морати да се прерачунају,
будући да ће своје обавезе морати да плаћају у року од 60
дана, за исту ону робу коју сада дају на одложену наплату и
до 180 дана.
обавеза у комерцијалним трансакцијама у смислу Закона (датум пријема фактуре, односно
другог захтева за плаћање,
датум када је поверилац испунио своју обавезу, датум истека
рока за преглед обавезе и др.).
Уз наведено обавештење привредни субјект доставља доказну документацију (оверену
копију уговора који је закључен у писаној форми, доказ о
постојању другог основа за настанак новчане обавезе, фактуре или друге захтеве за плаћање
и другу документацију).
Захтев за покретање прекршајног пост упка, као
овлашћени орган, подноси Министарство, будући да у складу са Законом о прекршајима
(„Сл. гласник РС”, бр. 101/2005,
116/2008 и 111/2009) остварује надзор над извршењем
прописа у коме је овај прекршај предвиђен.
Уместо закључка
Пажљивом анализом изложене
материје може се уочити да је
основни циљ Закона ограничавање рокова плаћања, што
би требало да смањи неликвидност привреде и спречи
поремећаје на тржишту. Закон
успоставља стриктна правила
за рокове плаћања у комерцијалним трансакцијама, са
малобројним и јасно прописаним изузецима. Закон, свакако, представља значајан потез
у правцу решавања проблема ликвидности, побољшања
предвидивости, сигурности
и редовности плаћања, али
и заштите слабије уговорне
стране приликом наплате потраживања за период од 31. марта 2013. године. Истина, остаје
комфорнијим роковима. Овај
додатни притисак у још већој
мери угрозиће њихову ликвидност, претварајући је у све извеснију несолвентност.
У сваком случају, треба поздравити амбицију државе и
јавног сектора да своја дуговања ликвидирају у роковима
од 45 дана. Сасвим је вероватно
да ће они то у почетку и чинити, међутим, остаје да се види
хоће ли та пракса бити настављена и у дужем периоду,
посебно имајући у виду да даље
задуживање и стално растуће
дефицитарно финансирање
буџета ускоро морају престати,
чиме ће и капацитет државе и
јавног сектора да повериоцима из редова домаће привреде
плаћају на време бити додатно
сужен. Очекује се да позитиван корак у том смеру донесе
и предстојећи ребаланс Буџета, али и актуелна пореска реформа, о којој такође пишемо у
овом броју часописа.
Преслишавање...
Шта означава латински израз cautio iudicatum solvi?
Шта је претпоставка афирмативне литисконтестације?
Сматра се да парнична странка која је, иако уредно позвана, изостала са
рочишта, признаје оно што противник који је приступио на рочиште тврди и
наводи. ЗПП усваја ово становиште, што је и теоријска основа контумационе
пресуде (пресуде због пропуштања).
Шта је то делибациони поступак?
Поступак признања стране судске одлуке у коме се утврђује да ли она испуњава
све претпоставке за признање; потом се може спровести поступак извршења те
стране одлуке.
Која тужба се крије иза појма actio confessoria?
Конфесорна тужба, тужба за заштиту службености, која је пандан
реивиндикацији код својине; овом тужбом се тражи успостава службености,
одстрањење сметњи, успостава ранијег стања и евентуално накнада штете.
43
lege artis ● јул–август 2013.
У питању је акторска кауција, односно обавеза страног држављанина који
покреће парницу пред домаћим судом, да туженом на његов захтев, обезбеди
парничне трошкове. Захтева се због могућег избегавања плаћања парничних
трошкова одласком у иностранство у току или након завршетка спора. Као услов
за примену овог института захтева се реципроцитет.
www.legeartis.rs
проблем решавања доспелих
неплаћених потраживања који
се углавном решавају кроз судске поступке, али и после спроведених судских поступака
често остану ненаплаћени због
блокаде дужника.
Са друге стране, треба
да буде јасно да ће привредни субјекти са нагомиланим
проблемима тешко плаћати
обавезе у предвиђеним границама, када то нису успевали и
у, донедавно, знатно дужим и
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
44
Надзор над пословањем
осигуравајућих друштава
Надзор над пословањем осигуравајућих друштава једне земље може
обављати и њена централна банка, као институција коју одликују
независност и стручност у раду. Сазнајмо како у нашој земљи Народна
банка остварује овај надзор
С
ектор осигурања у Србији недовољно је развијен и налази се знатно
испод просека земаља чланица
Европске уније. У прилог томе
говоре и два основна показатеља, однос укупне премије
осигурања и бруто домаћег
производа, као и износ укупне
премије осигурања по глави
становника.
Према учешћу премије осигурања у бруто домаћем производу у 2010. години, Србија
се са 2% налази на 64. месту на
светској листи. За 27 земаља
чланица Европске уније овај
показатељ у просеку износи
8,4%, за земље региона Централне и Источне Европе 2,6%,
док је за групу земља у развоју
тај просек 2,9%. Ако нам је за
утеху, Румунија и Турска се налазе иза Србије.
Погледамо ли колики је износ премије по становнику,
установићемо да ни ту ситуација није ништа боља. Са 98
америчких долара премије по
становнику, Србија се у 2010.
години нашла на 66. месту у
свету, док за 27 земаља чланица
Европске уније тај просек износи 2.716 америчких долара,
за земље региона Централне
и Источне Европе 274, а за
земље у развоју 109. На првом
месту у свету је Швајцарска са
6.724 америчких долара, а за
њом следе Холандија и Луксембург. Државе из састава
бивше Југославије, Словенија
са 1.353 долара и Хрватска са
397, заузимају 29. односно 44.
место. Ови подаци су преузети
из Извештаја Народне банке
Србије, Сектора осигурања за
2011. годину.
Можемо се подсетити да је
пре распада СФРЈ „Дунав осигурање” имало највећу бруто
премију, што указује на чињеницу да је потенцијал за развој осигурања у Србији био и
највећи. Последње две године
није дошло до значајних промена у сектору осигурања у
нашој земљи, већ је уочљива
стагнација. Основни разлог
за овакво стање осигурања у
Србији треба тражити у драстичном паду економије који је
довео и до опадања куповне
моћи становништва.
Међу предузећима која и
даље успешно послују осигурава се само оно за шта постоји
законска обавеза, као и имовина на којој може настати штета великих размера и то кроз
селекцију ризика. И овде је
разлог у потреби за смањењем
трошкова, при чему је осигурање увек прво „на удару”.
Када је реч о становништву, заступљено је само осигурање од
одговорности возача за штете
причињене трећим лицима,
тзв. обавезно осигурање, а
грађани обично и не знају шта
су тачно осигурали, већ то доживљавају само као предуслов
који је потребно испунити за
регистрацију аутомобила.
Иако памтимо и знатно
боље дане, када је реч о куповној моћи у Србији, култура
осигурања ипак није успела да
се одомаћи на овим просторима. Међу главним разлозима
истиче се неповерење у финансијске институције, али и у
модел осигурања који није био
ефикасан у периоду високе инфлације.
Стварању оваквог неповерења код становништва потмогла су и осигуравајућа друштва
која нису редовно исплаћивала
штете, или то нису чинила у реалном износу. Ту превасходно
мислимо на штете настале на
моторним возилима и исплате
осигураних сума у животном
осигурању.
МР МИРЈАНА ГРБОВИЋ
овлашћени актуар, оснивач и дугогодишњи
директор првог пензијског фонда
[email protected]
Остваривање надзора
Надзор Народне банке Србије
над пословањем друштва за
осигурање обухвата следеће:
1. обављање делатности осигурања у складу са издатом до­
з­во­лом, што подразумева да
се друштво може бавити само
оним врстама осигурања за
које је добило дозволу;
2. усклађеност општих аката и
аката пословне политике са за­
ко­ном и другим прописима;
3. надзор над законитошћу ра­
да друштва;
4. ликвидност и солвентност
у обављању делатности осигурања;
5. начин утврђивања техничких резерви;
6. извршавање преузетих обавеза по основу уговора о осигурању;
7. депоновање и улагање средстава осигурања у складу са
законом;
8. састављање књиговодствене
и друге документације, вођење
пословних књига и састављање
финансијских извештаја у складу са законом, другим прописима, општим актима и актима
пословне политике друштва;
9. спровођење мера које је
предложила Народна банка
Србије;
10. начин обављања интерне
ревизије;
11. испуњеност услова прописаних овим законом за осниваче друштва и квалификоване
имаоце и за лица која обављају
функције члана управе и надзорног одбора друштва;
12. кадровску и технолошку
оспособљеност;
13. трошкове провизије за посредовање и заступање у осигурању;
14. трошкове управе и надзорног одбора;
15. ненаплаћене премије и друга потраживања друштва;
45
lege artis ● јул–август 2013.
Законом о осигурању и Законом
о Народној банци. Осим тога,
Народна банка издаје дозволу
за рад осигуравајућим и реоси­
гуравајућим друштвима, посредницима и заступницима и
даје сагласност на њихова акта.
Такође, доноси акта прописана
овим законом, као и прописе
ради спровођења законских
одредаба. Води регистар података о друштвима за осигурање који садржи податке о
оснивачима, квалификованим
имаоцима, члановима управе и
надзорног одбора, овлашћеном
актуару, о пословању друштава
и мерама које су изречене у поступку вршења надзора. Поред
тога, обрађује статистичке и
друге податке у вези са радом
друштава за осигурање, разматра приговоре осигураника,
корисника осигурања и трећих
оштећених лица и посредује у
решавању одштетних захтева
ради спречавања настанка спора из основа осигурања.
Народна банка, такође, доноси решење о одузимању
до­зволе за рад друштвима за
осигурање, као и решење о мерама које се изричу у поступку
вршења надзора. Решење које
донесе Народна банка коначно
је и против њега није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.
www.legeartis.rs
Управо из разлога заштите интереса осигураника,
држава је увела институт надзора над функционисањем
осигуравајућих друштава. Првобитно је овај надзор вршило
Министарство финансија, а
од доношења Закона о осигурању 2004. године („Сл. гласник РС”, бр. 55/2004, 70/2004
– испр., 61/2005, 61/2005 – др.
закон, 85/2005 – др. закон,
101/2007, 63/2009 – Одлука УС
и 107/2009, у даљем тексту: Закон) надзор је преузела Народна банка Србије, која најмање
једном годишње извештај о
стању на тржишту осигурања
подноси Народној скупштини
Републике Србије.
У већини земаља надзор
над радом осигуравача обавља
Министарство финансија,
односно органи који се налазе у његовом саставу или за
то предвиђена агенција. Није
уобичајено да надзор ове врсте
обавља централна банка, премда постоје и такви случајеви,
и то више у форми изузетка.
Међутим, овде треба рећи да
и није толико важно какав је
институционални облик надзора, већ је битно да је та институција независна и стручна
у свом раду. У том смислу, Народна банка јесте независна, а
будући да је обављала надзор и
над другим финансијским институцијама, делатност осигурања јој је додељена по логици
једног од чинилаца на финансијском тржишту.
Надзор над обављањем делатности осигурања Народна
банка Србије обавља у складу са
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
46
16. спровођење политике саосигурања и реосигурања;
17. друга питања прописана
законом.
Да би Народна банка Србије
што ефикасније обављала надзор над радом друштава за осигурање, Закон је увео институт
овлашћеног актуара и дефинисао његове обавезе. Осим
тога, предвидео је и обавезу
прибављања мишљења екстерног независног ревизора на годишњи финансијски извештај,
као и обавезу организовања
интерне ревизије.
Функција овлашћеног актуара врло је значајна за пословање друштва за осигурање.
Народна банка прописује услове за стицање звања овлашћеног актуара и даје овлашћење
за обављање ових послова.
Овлашћени актуар је независан
и самосталан у вршењу послова
и обавезан је да своју делатност
обавља у складу са законом и
правилима актуарске струке,
добрим пословним обичајима
и пословном етиком.
Овлашћени актуар даје мишљење на све послове који су од
виталног значаја за друштво за
осигурање:
1) да ли је премија осигурања
добро срачуната да могу да
се изврше обавезе за настале
штете;
2) да ли су резерве добро срачунате;
3) да ли су реосигурани (саосигурани) сви ризици који
премашују капацитет друштва;
4) да ли финансијски извештаји и годишњи извештај
о пословању објективно приказују пословање друштва;
5) да ли су средства резерви добро пласирана;
6) да ли су акта пословне политике донета у складу са правилима струке и законом.
Овде су побројане само најважније обавезе актуара.
Садржину мишљења ов­
лаш­ћеног актуара прописује
На­
р од­
на банка, а мишљење
ов­лаш­ће­ног актуара доставља
се ин­тер­ној ревизији и надзорном од­бо­ру друштва.
Овлашћеног актуара именује директор друштва за осигурање.
Одлуку о избору екстерног
ревизора доноси скупштина
друштва за осигурање на предлог надзорног одбора, а Народна банка даје сагласност на
избор водећи рачуна о стручности и независности изабраног
ревизора. Ревизор даје мишљење на годишњи финансијски
извештај. Мишљења актуара и
ревизора на финансијски извештај треба да буду сагласна,
а уколико то није случај, улази
се у процес усаглашавања који
је предвиђен Законом.
Интерну ревизију друштва
за осигурање обавља посебан
организациони део који је непосредно одговоран надзорном одбору. Интерна ревизија
спроводи сталну и свеобухватну контролу свих активности
из пословања друштва, а нарочито се бави идентификацијом
ризика којима је друштво изложено, системом рада, ус­по­
стављањем интерне контроле,
као и давањем препорука за
отклањање уочених неправилности. Осим тога, интерна ревизија процењује адекватност и
примену прописаних политика
и процедура контроле ризика, рачуноводствене поступке
и организацију, као и поузданост и ажурност финансијских
и управљачких информација.
Интерна ревизија друштва за
осигурање саставља шестомесечне и годишње извештаје о
извршеним ревизијама.
Народна банка Србије врши
функцију надзора над пословима осигурања посредном и
непосредном контролом. Посредна контрола се врши тако
што су друштва за осигурање
обавезна да периодично достављају сва акта и извештаје
од виталног значаја за њихово
функционисање. Непосредну контролу врше инспектори осигурања у просторијама
друштва, при чему је друштво
у обавези да омогући контролу
свих затражених докумената.
У смислу посредне контроле, друштва за осигурање су
обавезна да Народној банци
редовно достављају:
1. финансијски извештај и годишњи извештај о пословању,
са мишљењем овлашћеног актуара и надзорног одбора са
образложењем;
2. копију извештаја о обављеној ревизији, са коментаром
скупштине друштва и надзорног одбора;
3. извештај о спровођењу
по­ли­тике саосигурања и ре­
о­си­гурања, са мишљењем ов­
лаш­ћеног актуара;
Међу предузећима која и даље успешно
послују осигурава се само оно за шта
постоји законска обавеза, односно само због
могућности настанка штета великих размера
и то кроз селекцију ризика.
Промене које се дешавају у наведеним сегментима пословања
осигуравајућег друштва представљају саставни део њиховог
рада, али могу да укажу и на
одређене неправилности које је
потребно благовремено отклонити.
У вршењу надзора над
пословањем друштва за осигурање, инспектор осигурања
дужан је да утврди правилност
израчунавања техничке резерве
и њеног депоновања и улагања,
обезбеђење гарантне резерве и
правилност њеног депоновања
и улагања, обезбеђење маргине
солвентности, правилност обрачуна штета и придржавање
рокова за исплату, правилност
примене услова осигурања и
тарифа премија и других аката пословне политике, тачност
финансијских и других извештаја. Инспектор осигурања
сачињава записник о извршеној контроли и предлаже мере
ради отклањања утврђених незаконитости и неправилности.
На овај записник о надзору
друштво за осигурање може поднети своје примедбе, на које се
писмено изјашњава инспектор
осигурања.
У вршењу свог надзора над
пословањем друштва за осигурање, Народна банка Србије
може:
1. наложити мере за отклањање
незаконитости и неправилности;
2. наложити мере због непоступања у складу са правилима
о управљању ризиком;
3. наложити пренос портфеља
осигурања на друго друштво за
осигурање;
4. преузети контролу над
пословањем друштва;
5. одузети дозволу за обављање
појединих или свих послова
осигурања за које је издата дозвола;
6. наложити привремене мере;
7. предложити мере према
члановима управе, надзорног
одбора, лицима са посебним
овлашћењима и квалификованим имаоцима.
Ако је Законом прописано да Народна банка Србије
може изрећи више мера, она
ће најпре изрећи ону меру
која је најмање неповољна за
друштво.
47
lege artis ● јул–август 2013.
Друштва за осигурање обавезна су да Народну банку тромесечно извештавају о:
1. структури капитала;
2. саосигурању и реосигурању
вишкова ризика (са мишљењем
овлашћеног актуара);
3. висини премије по врстама
осигурања;
4. штетама (решеним и у спору) са мишљењем овлашћеног
актуара;
5. техничким резервама и гарантној резерви и њиховом
депоновању и улагању са мишљењем овлашћеног актуара;
6. стању и променама на осталој имовини;
7. ликвидности друштва са ми­
шљењем овлашћеног актуара;
8. маргини солвентности са
мишљењем овлашћеног актуара; и
9. налазима интерне ревизије
са оценом надзорног одбора.
www.legeartis.rs
4. пословни план друштва;
5. статут и друга општа акта и
њи­хове измене и допуне;
6. акта пословне политике са
мишљењем овлашћеног актуара;
7. обавештења о променама у
структури капитала друштва;
8. обавештење о промени ов­
лаш­ћеног актуара;
9. доказе о изменама података
који се воде у регистру;
10. обавештење о сазивању
скупштине и записник са седнице.
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
48
Мишљења актуара и ревизора на финансијски
извештај треба да буду сагласна.
Одузимање
дозволе за рад
Овде ћемо поменути само још
и одредбе о одузимању дозволе
за рад. У члану 174. Закона дефинисани су случајеви у којима Народна банка Србије може
одузети дозволу за обављање
појединих или свих послова
осигурања друштву за осигурање:
1. ако утврди незаконитости
и неправилности у пословању
које би угрозиле интересе осигураника и других корисника
осигурања;
2. уколико друштво закључи
уговор о посредовању и заступању са друштвом које не поседује дозволу Народне банке
Србије;
3. ако не обавља делатност у
складу са правилима струке,
добрим пословним обичајима
и пословном етиком;
4. уколико наступе разлози за
одузимање сагласности на акта
и радње друштва;
5. ако друштво не исплаћује
штете или не извршава друге
обавезе;
6. ако је дало нетачне податке
о свом пословању или податке који могу довести у заблуду
осигуранике, кориснике осигурања, односно трећа оштећена
лица;
7. ако друштво није солвентно
према извештају овлашћеног
актуара, овлашћеног ревизора
или ако није солвентно према
налазу Народне банке;
8. ако друштво усвоји финансијски извештај и годишњи
извештај о пословању, а да
није размотрило мишљење
овлашћеног актуара;
9. ако друштво не омогући вршење надзора на прописан начин, или овлашћеном ревизору
онемогући да изврши ревизију
на прописан начин или није
обезбедило обављање актуарских послова на прописан начин;
10. ако није доставило извештаје, документа и друге
податке, на прописан начин и
у роковима;
11. ако је портфељ осигурања
пренет без сагласности Народне банке;
12. ако друштво није спровело
мере које му је наложила Народна банка.
Чланом 175. Закона прописано
је да ће Народна банка Србије
одузети дозволу друштву за
осигурање:
1. ако је дозвола добијена на
основу неистинитих и нетачних података;
2. ако друштво престане да
ис­пу­њава услове за добијање
дозволе;
3. ако се број акционара акционарског друштва за осигурање
смањи испод два и не повећа
се до тог броја у року од шест
месеци;
4. ако друштво обавља послове
осигурања за које нема дозволу
Народне банке;
5. ако не одржава основни капитал у висини прописаној Законом;
6. ако не издваја, не образује и
не одржава техничке резерве
прописане Законом;
7. ако не обезбеди сигурност депоновања и улагања средстава
осигурања, односно није очувало њихову реалну вредност;
8. ако није усвојило или не
спроводи програм мера за покриће губитка ако је до њега
дошло;
9. ако није поступило према
мерама везаним за управљање
ризиком;
10. ако није уплатило доприносе у гарантни фонд или не
извршава обавезе по основу
зелене карте;
11. ако ванредна управа није
довела до стабилности и ликвидности друштва.
Одузимање дозволе, по било
ком основу, не ослобађа
друштво за осигурање обавезе
по основу закључених уговора
о осигурању.
Уместо закључка, навешћемо само то да према подацима Народне банке Србије
на тржишту осигурања Србије послује 28 акционарских
друштава за осигурање, односно реосигурање, да се у
ликвидацији и стечају налазе
22 друштва за осигурање, те да
је код 13 друштава поступак
окончан, док код 9 друштава
овај поступак још увек траје.
ГРАЂАНСКИ КОДЕКС
Тестаментарно (завештајно)
наслеђивање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
50
Као изразито формалан и строго личан правни посао, тестамент
треба да буде изјављен у таквом облику који ће омогућити што
поузданије сазнање о његовом постојању и садржају. Осим тога,
ова формалност гарантује озбиљност и зрелост одлуке тестатора,
али и заштиту од евентуалног фалсификовања
Н
астанак тестамента ве­
зу­је се за период 6–8
ве­ка пре н. е., односно
за време распада колективне
по­ро­дичне својине. То је пе­
риод када се постепено повла­
чи патријархална породица, а
успоставља моногамна, а круг
слободе тестирања лагано
ши­ри. Старешина породице
(paterfamilias) оправдано је те­
жио да после смрти распореди
своју имовину (заоставштину)
у складу са сопственим инте­
ресима.
Наслеђивање на основу тес­
тамента заснива се на нормама
наследног права које оставио­
чевој вољи, израженој у обли­
ку тестамента (завештања),
дају моћ да произведе одређена
правна дејства. У том смислу,
појединац својом последњом
изјавом воље може слободно од­
редити ко ће га наследити. Ова
могућност слободе тестирања
(завештања), односно одређи­
вања шта ће бити са имовином
за случај смрти, појављује се у
појединим случајевима као за­
довољење жеље завештаоца да
изрази своју дугогодишњу везу
са другим лицима. У тој одлуци,
он се може руководити и жељом
да заоставштину расподели из­
међу својих сродника и блиских
му лица или жељом да имовина
припадне оним лицима која ће
је најрационалније употребити.
Наиме, тестамент може бити
правни основ наслеђивања
само ако постоји у моменту ос­
тавиочеве смрти. Овде, дакле,
није реч о фактичком, већ о
правном постојању. Завештање
правно постоји само ако оста­
виочева воља има све одлике
тестамента. Тестамент који не
испуњава услове пуноважнос­
ти, па је зато ништав, неће моћи
да произведе правна дејства
која би из њега иначе могла про­
истећи. Међутим, постојање
пуноважног тестамента није
једина претпоставка да би
тестамент произвео правно дејство, па тако, он неће
произвести правно дејство ако
наслеђе није отворено, ако те­
стаментарни (завештајни) на­
следник не постоји у моменту
оставиочеве смрти, ако је он
неспособан или недостојан за
наслеђивање, или се, пак, од­
рекао наслеђа. Завештање које
не производи правно дејство
називамо неделотворним или
недејствујућим.
Карактеристике
тестамента
Тестамент (завештање) јесте
једностран, формалан, строго личан и опозив правни
посао, којим оставилац (за­
вешталац, тестатор) уређује
правну судбину своје имовине
за случај смрти.
Дакле, тестамент је јед­
нострани правни посао, јер
настаје и производи правна
дејства на основу изјаве воље
само једног лица – завештаоца.
Лице именовано за тестамен­
тарног наследника у тренутку
отварања наследства стиче пра­
во да се изјасни да ли прихвата
или се одриче наслеђа (право
на наследну изјаву), чак и онда
када није знало да је тестамент
сачињен. Да би тестамент био
пуноважан, воља завештаоца
мора бити изражена у некој од
законом предвиђених форми.
Форма тестамента представља
његов конститутивни елемент
(forma ad solemnitatem). Упра­
во се из тог разлога тестамент
убраја у формалне правне по­
слове. Као што је напред наведе­
но, тестамент је и једнострано
опозив правни посао, јер га
завешталац све до смрти, по
НЕНАД ЦВЈЕТИЋАНИН
адвокат с дугогодишњим искуством
у области имовинског права
[email protected]
Ко може сачинити
тестамент?
Активна тестаментарна спо­
собност јесте способност за­
вештаоца да сачини пуноважан
СУДСКА ПРАКСА
Занимљив је случај из наше судске праксе у коме је утврђено
да је оставиља у време сачињавања тестамента боловала од
малигног тумора панкреаса са метастазама. Према налазу
вештака, код оставиље је у време састављања тестамента,
због изливања жучног садржаја у крвоток, дошло до квалитативне промене свести, тако да није могла да схвати стварни
значај своје изјаве воље. Оставиљин тестамент је поништен
иако у време његовог састављања није била потпуно лишена
пословне способности.
Такође је занимљив и пример када је завешталац сачинио
тестамент у стању потпуног пијанства. Иако завешталац није
био лишен пословне способности у моменту састављања тестамента, био је привремено неспособан за расуђивање, тако
да његов тестамент није био пуноважан.
тестамент или да га пуноважно
опозове. Законодавац експли­
цитно предвиђа да тестамент
може сачинити свако лице
способно за расуђивање,
које је старије од 15 година.
Тестатор је способан за расуђи­
вање ако је у стању да схвати
значај својих поступака и њи­
хових последица и да поступа
према таквом схватању. Теста­
мент који сачини лице које је
потпуно лишено пословне
способности неће бити пунова­
жан чак ни онда када је у вре­
ме састављања тестамента код
завештаоца постојало стање
привремене способности за ра­
суђивање. Делимично лишење
пословне способности иреле­
вантно је за активну тестамен­
тарну способност. Међутим,
суд ће поништити тестамент
завештаоца који није био
потпуно лишен пословне спо­
собности ако је у време саста­
вљања тестамента био трајно
или привремено неспособан за
расуђивање. У том случају суд
је дужан да одреди судско пси­
хијатријско вештачење ради
утврђивања тестаторове спо­
собности за расуђивање.
Активну тестаментарну
способност поседују само лица
која су навршила 15 година,
док млађа лица немају могућ­
ност да сачине тестамент ни
самостално нити уз сагласност
својих законских заступника.
Меродаван моменат за
оцену активне тестаментарне
способности цени се према
тренутку његовог сачињавања.
Тестамент ће бити ништав ако
у време његовог састављања
51
lege artis ● ЈУЛ–АВГУСТ 2013.
тестамент, јер би такав теста­
мент био апсолутно ништав. Са
становишта садржине, строго
лични карактер тестамента
значи забрану одредаба којима
завешталац препушта трећем
лицу доношење одлуке о важ­
ности или садржини тестамен­
тарног располагања. Основ за
поништење оваквих тестамен­
тарних одредаба представља
установа јавног поретка.
Посебно треба нагласити
да садржина тестамента мора
бити у складу са принудним
прописима, јавним поретком
и добрим обичајима. Свејед­
но, да би тестамент био пуно­
важан, морају бити испуњени
и услови који се тичу активне
тестаментарне способности,
завештаочеве воље и форме.
www.legeartis.rs
својој вољи, може у целини или
делимично ставити ван снаге –
опозвати. Корисник тестамен­
тарног располагања не дугује
оставиоцу никакву накнаду за
то што је именован за наслед­
ника, те због ове особине тес­
тамент представља доброчин
правни посао. Тестамент је
каузалан правни посао, бу­
дући да је код њега видно изра­
жена кауза – непосредна правна
сврха ради чијег је постигнућа
састављен. Тестамент се, та­
кође, убраја у правне послове
mortis causa – за случај смрти,
што значи да његово дејство
настаје тек смрћу оставиоца.
Завешталац мора лично сас­
тавити свој тестамент, односно
не може у ту сврху овластити
пуномоћника и то је једини
правни посао који се не може
сачинити преко пуномоћника.
У томе се огледа строго лични
карактер завештања. Два лица
се чак могу и венчати преко пу­
номоћника, али не и сачинити
ГРАЂАНСКИ КОДЕКС
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
52
завешталац није имао активну
тестаментарну способност. То
што ју је завешталац касније
стекао и пропустио да опозове
тестамент, иако је био свестан
његовог постојања, само по
себи неће довести до конва­
лидације. Уколико завешталац
жели да такав тестамент про­
изведе правно дејство, он ће по
стицању активне тестаментар­
не способности морати да га
потврди у форми тестамента.
Када је реч о завештаочевој
вољи, да би тестамент био пу­
новажан потребно је да његова
изјава воље буде озбиљна и сло­
бодна. Изјава воље је слободна
ако завешталац није сачинио
тестамент под утицајем мана
воље (заблуда, превара, претња
и принуда). О озбиљној изјави
воље говоримо онда када код
завештаоца постоји тзв. animus
testandi – намера оставиоца да
сачини тестамент.
Завештање је, дакле, фор­
мални правни посао и правно
дејство производи само онај
тестамент који је тестатор са­
чинио у законом допуштеном
облику. Тај захтев у погледу об­
лика, тј. форме тестамента као
правног посла, поставља се од
најстаријих времена, а и у свим
савременим правима. Основни
разлог за то лежи у чињеници
да тестамент треба да произ­
веде правна дејстава тек после
завештаочеве смрти, па је по­
требно да буде изјављен у так­
вом облику који ће омогућити
што поузданије сазнање о
постојању тестамента и њего­
вом садржају. Та формалност је
нужна и као јемство озбиљне и
зреле одлуке тестатора, те као
заштита од евентуалног фалси­
фиковања.
Форме
(врсте тестамента)
Сва савремена права пред­
виђају већи или мањи број
различитих форми у којима се
може ваљано тестирати. Форме
тестамента у нашем праву су:
● својеручни или олографски
тестамент;
● писмени тестамент сачињен
пред сведоцима или алограф­
ски;
● судски тестамент;
● конзуларни тестамент;
● међународни тестамент;
● бродски тестамент;
● војнички тестамент;
● усмени тестамент.
Завешталац није увек сасвим
слободан у избору форме те­
стамента, јер законодавац по­
ред тога што предвиђа форму
у којој једно лице може тес­
тирати, одређује и услове за
пуноважност сваког облика
тестамента посебно. Сматра
се да не постоји тестамент ако
га је завешталац направио ван
предвиђених форми.
Редовни тестаменти су они
код којих могућност са­ста­в­ља­
ња није условљена на­сту­пањем
неких посебних окол­
ности
и чији рок трајања није вре­
менски ограничен. У ову ка­
тегорију спадају: оло­граф­ски,
алографски, судски, конзу­
ларни и међународни теста­
мент. Ванредни тестаменти су
бродски и војни. Они се могу
сачињавати само онда када се
завешталац нађе у неким по­
себним животним околно­сти­
ма (плови на српском броду
или обавља војну дужност за
време рата или мобилизације).
Важност ванредних тестамената временски је ограничена. Усмени тестамент је
изузетна форма тестамента, јер
се може састављати само онда
када се завешталац нађе у изу­
зетним приликама због којих
није у могућности да распола­
же за случај смрти у некој дру­
гој форми. Његова важност је,
такође, временски ограничена,
те он важи до истека рока од 30
дана, од дана када су престале
изузетне прилике у којима је
сачињен. Усмени тестамент
разликује се од ванредних по
томе што пуноважност ванред­
них тестамената није условље­
на немогућношћу завештаоца
да располаже за случај смрти у
некој другој форми.
Олографски тестамент је
редовна и приватна форма те­
стамента за чије је састављање
неопходно да завешталац на­
пише цео текст тестамента и да
се на крају текста потпише. За
пуноважност олографског тес­
тамента прописана су два битна
елемента форме:
● својеручна писмена редак­
ција завештаочеве воље, и
● својеручни потпис завешта­
оца испод текста исправе.
Законодавац не тражи да на
олографском тестаменту буде
стављен датум састављања,
већ то само препоручује. За
настанак олографског тес­
тамента неопходно је да цео
ОДСУСТВО НАМЕРЕ И МЕНТАЛНА РЕЗЕРВАЦИЈА
деди да сачини тестамент тако
што му је придржавао руку при­
ликом писања. Такав тестамент
је пуноважан, јер га је остави­
лац лично написао на начин
који обезбеђује утврђивање ау­
тентичности његовог рукопи­
са. Уобичајено је да завешталац
олографски тестамент пише на
хартији мастилом које је отпор­
но и трајно, својим матерњим
језиком и стандардним писмом.
Када завешталац својеруч­
но напише текст тестамента,
за његову формалну пуноваж­
ност ирелевантно је:
53
lege artis ● ЈУЛ–АВГУСТ 2013.
текст тестамента напише лич­
но завешталац на начин који
обезбеђује утврђивање аутен­
тичности његовог рукописа.
Олографски тестамент неће
бити пуноважан ако га је по
диктату оставиоца својеручно
написало неко друго лице, као
и у случају када га напише за­
вешталац помоћу техничких
средстава која остављају отисак
унапред обликованих слова (на
пример, рачунар, штампач, пи­
саћа машина и сл.). Пример из
праксе јесте случај када је унук
помогао свом тешко оболелом
Атипични начини писања оло­
граф­ског тестамента не утичу
на његову формалну пуноваж­
ност, али могу бити од зна­
чаја за материјалноправну, јер
представљају индицију која
указује на то да завештаочева
воља није била озбиљна. На
крају текста тестамента за­
вешталац мора да се својеруч­
но потпише. Уобичајено је да
се потпис састоји од имена и
презимена завештаоца, али
се на таквом начину потписи­
вања не инсистира. Завешта­
лац може да се потпише само
презименом, именом, надим­
ком, псеудонимом. Олограф­
ски тестамент биће формално
пуноважан и онда када га је
завешталац потписао иниција­
лима. Примарна функција
потписа није да идентификује
оставиоца, већ да документује
озбиљност оформљене и из­
ражене воља завештаоца (а не
нацрт располагања). Због тога
је неопходно да завештаочев
потпис на исправи на којој је
тестамент сачињен стоји на
крају текста, испод или десно
од последње речи у тексту тес­
тамента. Тако, на пример, уко­
лико завешталац својеручно
www.legeartis.rs
Занимљив је случај када завешталац дâ изјаву у форми тестамента, без намере да располаже својом имовином, при чему
при том очекује да његова изјава неће бити схваћена озбиљно. Овакве изјаве не представљају пуноважан тестамент и не
могу производити правна дејства. Пример из наше судске
праксе који описује наведену ситуацију јесте следећи: изводећи позоришну представу, глумац на листу папира својеручно напише да све оставља своме куму и потпише се. Иако овај
тестамент испуњава све формалне услове за пуноважност, он
ово својство ипак неће стећи, јер воља завештаоца није била
озбиљна.
Посебно треба објаснити случај менталне резервације
која постоји када завешталац свесно сачини тестамент који
је у супротности са његовом стварном вољом. За разлику од
тестамента састављеног у шали, где завешталац, с обзиром на
околности конкретног случаја, може очекивати да ће његова
изјава бити схваћена као неозбиљна, код менталне резервације завешталац рачуна с тим да неће наступити дејства на
која је тестамент усмерен и ту своју рачуницу прикрива од
заинтересованих лица, што описује следећи пример. Оставилац сачини и потпише својеручни тестамент којим своју неговатељицу именује за наследника. Његова стварна намера
није да га она наследи. Тестамент је састављен искључиво
ради тога да завешталац неговатељицу веже за себе како би
га пазила све до његове смрти. Овај тестамент је апсолутно
ништав управо због менталне резервације.
● шта је коришћено као под­
лога (хартија, картон, дрвена
плоча, кутија цигарета),
● чиме је писан текст (графит­
на или хемијска оловка, пенка­
ло или кармин),
● на ком језику и којим је пи­
смом (ћирилица, латиница,
стенографија, писана или
штампана слова) текст теста­
мента написан.
Пример алографског тестамента:
ЗАВЕШТАЊЕ
ГРАЂАНСКИ КОДЕКС
Члан 1.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
54
Ја,
(оставилац), ЈМБГ:
, од оца
,
из Београда, Општина Стари град, ул.
, слободне воље, при чистој свес­
ти и здравом разуму, састављам ово писмено завештање пред сведоцима, дана
,
у Београду, којим располажем својом имовином, за случај своје смрти.
Члан 2.
Моја је последња воља да:
– мојој супрузи
из Београда, ул.
, ЈМБГ:
и
– моме сину
из Београда, ул.
, ЈМБГ:
после моје смрти припадне у својину, на једнаке делове, моја имовина коју представља:
1. право својине на двособном стану бр. 18, корисне површине 53.39 м2, на шестом спрату
зграде, у улици
, постојеће на катастарској парцели бр. 507, уписаној
у лист непокретности бр.
, КО Стари Град, Београд;
2. право својине на непокретностима које се налазе у Федерацији Босне и Херцегови­
, бив. из
не, Република Српска, а које сам наследио од свог пок. оца
, БИХ, на основу правноснажног Решења о наслеђивању Основног
суда у Сарајеву, бр.
од
године и то:
– 1/1 на некретнини уписаној у ЗК уложак бр. 1177 КО
и то к.ч. 2556/29 /кућа и
двориште
:
– ½ идеалних делова на некретнинама уписаним у ЗК уложак бр. 1177 КО
2
а) 1566/1 ливада површине 15 ари и 50 м
б) ½ идеалних делова на некретнинама уписаним у ЗК уложак бр. 1389 КО
в) ½ идеалних делова на некретнинама уписаним у ЗК уложак бр. 1773 КО
3. право сувласништва са делом од 1/3 на непокретностима које се налазе у Федерацији Босне
и Херцеговине, Република Српска, а које сам наследио од свог пок. деде
,
бив. из
, Сарајево, БИХ, на основу правноснажног Решења Основног
суда у Сокоцу, Одељење у Источном Сарајеву бр.
од
године и то:
– некретнине уписане у Зк уложак бр. 309, КО
:
а) 1468/5 ливада
наставак на страни 56
→
према казивању завештаоца
саставља судија основног суда
и то у посебном ванпарничном
поступку. Састављање ове вр­
сте тестамента састоји се из
припремног стадијума у коме
судија утврђује идентитет за­
вештаоца и испуњеност за­
конских услова за састављање
тестамента. Надаље, судија је
дужан да током целог поступка
води записник. Када саслуша
завештаоца, судија у записник
о судском тестаменту уноси
оставиочеву изјаву, по могућ­
ности што аутентичније. За­
тим такву исправу завешталац
признаје као своју и потписује
је. Ако није у стању да прочита
тестамент (неписмен је, слеп
и сл.) у овом поступку морају
учествовати два тестаментар­
на сведока, чији идентитет
утврђује судија. Тестаментар­
ни сведоци се потписују испод
завештаоца, а након њих судија
и записничар.
Конзуларни тестамент
је писмени, јавни облик те­
стамента који нашем држа­
вљанину у иностранству, по
одредбама које важе за судски
тестамент, саставља конзулар­
ни представник или дипломат­
ски представник Србије, који
врши конзуларне послове.
Бродски тестамент је пис­
мени, ванредни (сачињава се у
посебним околностима) облик
тестамента који завештаоцу
на нашем броду, по одредбама
које важе за судски тестамент,
саставља заповедник брода.
Војни тестамент је пис­
мени, ванредни облик теста­
мента који за време рата или
55
lege artis ● ЈУЛ–АВГУСТ 2013.
потврђивање исправе, као и
присуство тестаментарних
сведока. Дакле, у случају овог
тестамента завешталац може
сâм, на било који начин сачи­
нити исправу или је може дати
другом лицу да је сачини (на
пример, адвокату). За настанак
овог тестамента неопходно је
да завешталац претходно при­
премљено писмено потпише,
да га призна за свој тестамент,
да изјави да га је прочитао, да
ове радње уради истовремено
у присуству два сведока и да се
испод завештаоца потпишу и
сведоци. Признање завештаоца
може бити изричито и прећут­
но. Тако, на пример, завешта­
лац може тестамент који је по
његовом налогу одштампао ад­
вокат само показати сведоцима
и изјавити да га је прочитао и
да је то његово завештање и
само га потписати, а исто тако
може наглас прочитати текст
тестамента, а онда га признати
за свој.
Да би неко лице могло бити
тестаментарни сведок оно мора
да буде писмено, способно да
се потпише и мора знати језик
на којем завешталац признаје
исправу за свој тестамент. По­
себна занимљивост је у томе
да сведоци не морају доживети
тренутак оставиочеве смрти.
Својство тестаментарног све­
дока може имати адвокат који
је сачинио исправу за завешта­
оца, што само по себи не доводи
у сумњу његову непристрасност
и не чини га заинтересованим
за садржину тестамента.
Судски тестамент је ре­
довни и јавни тестамент, који
www.legeartis.rs
напише цео текст тестамента,
али пропусти да се потпише,
а на самом почетку тестамен­
та стоји: „Ја, Милан Милади­
новић из Београда, од оца...”,
овакав тестамент неће бити
пуноважан. Потпис на крају
тестамента представља би­
тан елемент форме и не може
бити надомештен тиме што
је на почетку тестамента за­
вешталац написао пуно име,
презиме и остале елементе
свог грађанскоправног иден­
титета. Такође, уколико за­
вешталац својеручно напише
да својој жени оставља целу
заоставштину и испод тога се
потпише, а након потписивања
тестамента испод потписа
својеручно допише да се након
његове смрти његовом рођаку
исплати одређена сума нов­
ца, у овом случају тестамент
је делимично ништав. Правна
дејства производи само текст
који се налази изнад завешта­
очевог потписа. Завешталац
може испод потписа својеруч­
но допуњавати свој тестамент,
међутим, да би те допуне биле
пуноважне, мораће поново да
потпише исправу.
Алографски тестамент
(писмени тестамент пред све­
доцима) јесте редовна и при­
ватна форма тестамента који се
саставља тако што завешталац
пред два истовремено присутна
сведока својеручно потписије
унапред састављено писмено,
изјављује да га је прочитао и
признаје га за своју последњу
вољу. Овде постоје три битна
елемента: писмена редакција
оставиочеве последње воље,
4. право својине на свим покретним стварима које се налазе у стану наведеном у тачки 1.
овог члана, укључујући и све покретне ствари веће вредности, све драгоцености, сав на­
мештај, сво посуђе, сви апарати и бела техника, као и сав готов новац који се у тренутку
моје смрти, евентуално, нађе у наведеној кући или на другом месту, а гласи на моје име.
ГРАЂАНСКИ КОДЕКС
Члан 3.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
56
Моја је последња воља да орочена новчана средства у вредности од 30.000,00 евра, која се
налазе на рачуну бр.
, који се води код
банке АД Београд,
после моје смрти у целини припадну моме сину из другог брака
из
Београда, ул.
, ЈМБГ:
.
Члан 4.
Потпуно искључујем из наслеђа свог нужног наследника сина из првог брака
, рођеног
, са пребивалиштем у Републици Хр­
ватској, који се грубом повредом моралних и законских обавеза тешко огрешио о мене.
Мој син из првог брака
се увредљиво, грубо и незахвално понаша
према мени, јер:
– преко 20 година, тачније од 1992. године није долазио у Србију да ме посети,
– константно је одбијао контакт са мном, иако сам у више наврата иницирао наш сусрет,
– не поштује ме, не интересује се за мене и не брине се о мени, те сматрам да ме се одрекао,
с обзиром на чињеницу да је своме презимену додао презиме свога очуха.
Члан 5.
Сведоци који присуствују састављању овог завештања нису никакви моји сродници, нити
сродници овде одређеног мог наследника, а ја пред њима изјављујем да сам завештање
прочитао и да је то моја последња воља, те га зато пред њима својеручно потписујем.
Завешталац
(име и презиме)
Својим потписом на овом завештању потврђујемо да је завешталац
из Београда, општина
ул.
, дана
године у Београду, пред нама прочитао ово завештање, изјавио да је прочито завештање,
изјавио да је то његова последња воља и да га је потом пред нама својеручно потписао.
(лични подаци и потпис оставиоцу
несродног пословно способног лица)
(лични подаци и потпис оставиоцу
несродног пословно способног лица)
Закључак
У правном смислу, односно
наследноправном смислу, за­
вештање треба разликовати од
тзв. уметничких, политичких
или књижевних тестамената.
Познати политички тестамент
пред­стављале су последње речи
покојног доживотног пред­сед­
ника СФРЈ маршала Јосипа
Броза Тита: „Чувајте ми Југосла­
вију!”, које су тада изнете ужем
политичком руководству би­
вше Југославије.
За разлику од поменутог
примера, само завештања у
наследноправном смислу ства­
рају права и обавезе за одређе­
на лица, и та права и обавезе се,
непосредно или посредно, увек
могу и имовински изразити, те
бити предмет расправљања у
оставинском поступку. Тако,
на пример, неимовинске од­
редбе у тестаменту, као што
су начин и место сахране, увек
утичу на трошкове, које ће сно­
сити универзални сукцесор,
ако није другачије одређено
у самом тестаменту, или ако
је у завештању признато ван­
брачно дете, то дете аутомат­
ски стиче право на наслеђе
завештаоца – ванбрачног оца.
Форма, као спољашњи,
видљиви облик у коме се изја­
ва воље чини, ипак, не пружа
искључиву и безусловну гаран­
цију да формално беспрекор­
но предузети акт завештања
садржи праву вољу завештао­
ца. У односу форме и садржине
правног посла установљеном
у циљу остварења сигурности
правног промета, форма не
сме да има превагу. Њихов зна­
чај мора бити подједнак, а код
евентуалног питања превласти,
предност треба дати садржини.
Нарочито стога што намера за­
вештаоца може бити утврђена
на више начина, те откривена у
поступку тумачења завештања,
па се инсистирање на поновном
испуњењу одређених формал­
ности у поступку „оснажења”
једном већ формално сачиње­
ног завештања, какве тражи, на
пример, енглеско право, чини
претераним и непотребним.
57
lege artis ● ЈУЛ–АВГУСТ 2013.
изричито – састављањем новог
тестамента у једној од форми
прописаних законом, па тако,
судски тестамент или теста­
мент сачињен пред сведоцима
може бити опозван и својеруч­
ним тестаментом. Такође, може
бити опозван и прећутно – ако
је сачињен нови тестамент који
је у супротности са одредбама
раније сачињеног тестамента.
Исто тако, завешталац може
опозвати тестамент конклу­
дентним радњама, тако што
ће фактички или правним по­
слом међу живима, располага­
ти индивидуално одређеним
стварима или правима, које
су претходно биле завештане.
Фактичко коришћење ствари,
је, на пример, њена употреба у
мери која доводи до трошења
ствари у потпуности или у ње­
ном претежном делу, док прав­
но располагање представља
закључење правних послова
којима се ствар отуђује (уговор
о доживотном издржавању, о
поклону и сл.). Претпоставља
се да је на наведени начин тес­
тамент заправо опозван.
www.legeartis.rs
мобилизације завештаоцу
који је на војној дужности, по
одредбама које важе за судски
тестамент, саставља командир
чете, други старешина тог или
вишег ранга, неко друго лице у
присуству неког од тих старе­
шина, као и сваки старешина
одвојеног одреда.
Међународни тестамент
је писмени и јавни облик за­
вештања. Овлашћена лица за
састављање овог тестамента
јесу судија основног суда и
конзуларни представник неке
земље у иностранству, као
и лица која су овлашћена за
састављање ванредних облика
тестамената. Међународни те­
стамент мора бити састављен
у писаном облику, на било
ком језику, написан руком или
на било који други начин. За­
вешталац мора да потпише
сваки од листова које садржи
тестамент, а ти листови морају
бити нумерисани. Ако не може
да се потпише, службено лице
ће разлог томе констатовати на
самом тестаменту. Завешталац
може да захтева да га неко дру­
го лице потпише на тестамен­
ту, а овлашћено лице ће то на
тестаменту констатовати. За­
тим се на тестамент потписују
сведоци и то службено лице.
Завештање мора да садржи да­
тум састављања. Тестамент ће
бити пуноважан у погледу об­
лика, без обзира на место где
је направљен, место где се до­
бра налазе, као и без обзира на
држављанство, пребивалиште
или боравиште завештаоца.
Тестатор може опозва­
ти тестамент било када и то:
Образовање
Квалитетно образовање
као заједнички циљ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
58
У корелацији са државним образовањем, приватно образовање
све више узима маха у нашој земљи. На том путу испраћено
је неверицом и бројним предрасудама. Важније од тога да се
фаворизује било који вид образовања, био он државни или
приватни, јесте потреба за системским решењима којима ће се
унапредити квалитет образовања у целини
У
европским земљама др­жа­­ва има изрази­то до­­­­
ми­­­н антну улогу у у
основ­
ном и средњем об­
р а­
зо­ва­њу, али је и учешће при­
ватног сектора у високом
образовању значајније. Поред тога што нуди студирање
на државним факултетима, у
многим европским земљама
држава обезбеђује кредите и
стипендије за студирање и на
приватним. У развијеним европским зе­
мљама приватне
школе су пре­стижне установе
које обе­збе­ђују адекватан професионални приступ у образовном процесу и у васпитном
раду са децом различитог узраста. Скупа престижна школа, попут Кембриџа, Оксфорда
или америчког Јејла, обезбеђује
и одређени друштвени статус, па стога послодавац свом
будућем запосленом, у чијој се
биографији наводи школовање
у овако престижној образовној
установи, не може да понуди
било какав посао нити било
какву зараду. Међутим, престиж је категорија која се стиче с временом, поверењем
у образовни систем и испорученим квалитетом самог
образовања.
Иако постоји готово две
деценије у Србији, за наше
приватно образовање и даље
се може рећи да је „у зачетку”, а посебно с обзиром на
чињеницу да још увек постоје
непревазиђене тешкоће у
поимању приватног школства.
Овај тип школства у јавности
је препознат по бројним
предрасудама и увреженом
мишљењу да у њему није
заступљен исти квалитет
наставе какав је присутан
на државним факултети­
ма и школама. Пре него што
овакве произвољне чињенице
усвојимо као објективна гледишта, треба их пажљиво проверити и размотрити, јер у
супротном и даље остају у сфери обичних предрасуда.
Као разлози који подстичу
овакву неверицу према приватном школству најчешће
се наводе следеће околности:
студенти не добијају квалитетно образовање, знатно блажи критеријуми пријемног
испита, цена школовања је
превисока у поређењу са животним стандардом становништва, изражена скептичност
по питању могућег запослења
и сл. Даљој негативној слици, свакако, доприноси и
чињеница да се, рецимо, за
рад у правосудним органима
и државним институцијама
обично тражи да је кандидат
завршио државни факултет.
Сходно наведеним претпоставкама, породица будућег
сту­дента одлучује се за државне, а не за приватне факултете,
јер постоји уверење да би по
завршетку студија лако могла стећи идентитет породице
сумњивог социјалног миљеа
и оног друштвеног слоја који
има новац да плати школовање
очекујући за узврат диплому
без икаквог знања. То је само
још једна у низу предрасуда у
формирању неповољне слике о
приватном школству.
Приватном школству се
не признају заслуге у кре­
и­р а­њ у будућих стручњака,
већ се етикетира дисквалификаторном одредницом
ГОРДАНА ДОБРОС АВЉЕВИЋ
дипл. правник с дугогодишњим
искуством у области образовања
[email protected]
односу на државне школске
установе, знатно брже усвајају
и исправљају недостатке које
уоче инспектори, будући да се
труде да привуку што већи број
нових ђака.
Упоредни преглед
На овом месту треба поста­
ви­
ти питање односа ква­
ли­
тета наставе и цена у
приватном школству, као
прве информације коју ро­ди­
те­љи и деца желе да сазнају
при­ли­ком доношења одлуке о
из­бору будућег факултета.
Просечна цена једне школске године на државном
У Србији постоји јединство органа који су ангажовани да
провере испуњеност услова за оснивање, постојање и одр­
живост квалитета наставе, али и испуњеност услова за пре­
станак обављања те делатности. У оквиру извршне власти,
Министарство просвете и науке задужено је за образовање
у најширем смислу, а у законодавној власти то је Одбор за
просвету Народне скупштине Србије.
За различите нивое образовања постоје и друге
институције. У основном и средњем образовању од највећег
значаја је Национални просветни савет, а тела која имају
надлежност у овој области образовања јесу и Завод за
вредновање квалитета образовања и васпитања и Завод за
унапређивање квалитета образовања, са три организацио­
не јединице: Центар за развој програма и уџбеника, Центар
за стручно образовање и образовање одраслих и Центар
за професионални развој запослених у образовању. Поред
ових тела, постоје и форуми гимназија и стручних школа,
ђачки парламенти и родитељски савети.
У високом образовању најзначајнији је Национални са­
вет за високо образовање, као и Комисија за акредитацију
и проверу квалитета. Осим ових тела, постоје и студентске
конференције универзитета и академија струковних студија,
као и конференција универзитета и конференција академија
струковних студија.
59
lege artis ● јул–август 2013.
Надлежности у образовању
универзитету износи око
130.000 динара, док се просечна цена на приватном факултету креће и до 200.000 динара.
Јасно, одмах се намеће и питање
зашто су школарине у приватним школама толико високе и
шта студенти заправо добијају
овако скупим образовањем.
Пре свега, у цену школарине
најчешће је урачуната и цена
уџбеника, а многи факултети у
својој понуди, поред цене, наводе и добру праксу и обећање
запослења одмах након завршених студија.
Није ли, ипак, погрешно
мишљење да су приватни факултети и најскупљи? Свакако,
најскупљи факултет у Србији
јесте државни Архитектонски
факултет, где за 300.000 динара
студент добија плаћену школарину и додатни материјал за
рад. Приватни факултети нуде
бесплатан упис, пријављивање
испита, па и полагање испита,
при чему је то „бесплатно” већ
укалкулисано у цену школарине. Стога, врло пажљиво треба
сагледати постојање накнадних трошкова око студирања
који представљају додатно
оптерећење за буџет родитеља.
Чињеница је да је међу приватним факултетима распон
цена за једну школску годину
велики, али то су неопходни
трошкови како би се направио
и истакао квалитет рада. Проблем је у томе што се приватне школе, сасвим очигледно,
плаћају, па се стиче утисак да
се плаћа и знање као непрофитна категорија, те да је знање
резултат висине школарине,
www.legeartis.rs
„приватно“, у склопу наслеђене
тековине социјализма кроз
обезвређивање свега онога што
се налази у приватној својини.
Упркос изложеним те­шко­
ћа­ма, данас је, ипак, све више
ученика који уписују приватне основне и средње школе.
Према подацима Заједнице
приватних средњих школа,
која броји 22 члана, у приватном образовању има око
4.000 ђака, од чега се већина
школује у Београду и Новом
Саду. У Републичкој про­
светној инспекцији наводе
да приватне школе углавном
послују озбиљно, те да, у
Образовање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
60
Потпуно је неважан извор финансирања
ако постоји мишљење о квалитетној
настави, великој стручности кадра и његовој
посвећености науци и студентима. Престиж
у образовању је категорија која се стиче с
временом, поверењем у образовни систем и
испорученим квалитетом самог образовања.
што никако не треба доводити у везу. Цена не сме да буде
пресудна када је образовање
у питању, јер је улагање у
образовање улагање у кадрове
који би у будућности могли да
остану у нашој земљи и да покрену многе процесе у њој.
Још један од честих стереотипа који влада у вези са приватним образовањем односи
се на пријемни испит на при­
ватним факултетима, а који
прати лоша репутација да је
знатно лакши него у државним школама. Наиме, постоји
уверење родитеља и студената да се критеријуми за упис
у приватне школе умногоме
разликују од оних који важе
у државним. И на државним
и на приватним факултетима
организује се припремна настава за полагање пријемног
испита која се плаћа и до 20.000
динара. Код неких приватних
факултета цена припремне наставе већ је обухваћена ценом
школарине. Остаје чињеница да
су задаци на пријемном испиту
можда лакши на приватним факултетима, а разлог томе треба
тражити, једним делом, у бољој
припремљености студената,
али и у потреби за промоцијом
самих факултета. Због све већег
броја приватних образовних
установа, а у циљу сопствене
афирмације, неретко и потврде постојања саме школе,
власници приватног факултета
учиниће све што је у њиховој
моћи како би промовисали
своју школу или факултет.
Опремљеност школа пред­
ста­вља још један од фак­­то­­ра на
основу којих мо­же­мо упоредити
школе и уни­верзитете у државном и приватном власништву.
Приватне шко­ле и факултети
начелно су боље опремљени и
у њима владају квалитетнији
услови за извођење наставе.
Одли­ку­ју се опремом најновије
те­х­но­ло­гије, што посебно важи
у случају информатичке области где се технологија убрзано
развија и напредује. С друге
стране, у државним школама
увелико се препознаје потреба за озбиљним променама у
виду тзв. освежавања рачунара. Слично стање постоји и
у школама осталих профила
образовања где су за извођење
наставе неопходне опремљене
лабораторије, кабинети и сл.
Приватне школе нуде
квалитетне професоре,
менторски рад у мањим гру­
пама, разнородне и бројне
ваннаставне активности,
СТРОЖЕ ДО ПРИВАТНИХ ОСНОВНИХ
И СРЕДЊИХ ШКОЛА
Изгледа парадоксално, али приватни факултети лакше
добијају дозволе за рад од приватних средњих и основних
школа. То, ипак, није случајно, будући да је потребно испу­
нити велики број услова (специјални кабинети за практич­
ну наставу, сала за физичко васпитање, кухиња, амбуланта
и обезбеђење) како би средња и основна школа уопште до­
биле дозволу за рад.
ДОДАТНИ ПРЕДЛОЗИ
Рад је знатно продуктивнији у мањим групама где про­
фесор може у већој мери да се посвети ученику, чиме се
растерећују и професор и ученик. Осим тога, боравак у До­
мовима за ученике и студенте требало би омогућити и уче­
ницима/студентима који похађају приватне школе, а што до
сада није било прихваћено. Све су то предлози који могу
пронаћи своје место у допунама закона и правилника о
образовању.
Акредитација,
документација и
контрола рада
Да би једна школа могла да
организује наставу, потребно
јој је решење о верификацији
услова за рад (акредитација)
које издаје министар просвете и науке. Поред овог основног документа, потребно је
направити и наставни план
и програм, који, такође, мора
признати Министарство просвете и науке, а све накнадне
измене у наставном плану и
програму мора и званично
61
lege artis ● јул–август 2013.
реклама готово да и није по­
требна јер имају и више него
довољно уписаних ученика.
У циљу додатне едукације
свог наставничког кадра, и у
једним и другим школама, улажу се велики напори како би се
запосленима омогућило присуство на семинарима стручног
усавршавања, на едукативним
радионицама, али и учешће
на стручним скуповима и
сајмовима образовања у земљи
и иностранству. Свеједно, да би
квалитет наставе био на високом нивоу, и од професора и
наставника се очекује додат­
на лична ангажованост на
сопственом усавршавању.
Када већ говоримо о наставном кадру, уочена је појава да
на државним факултетима
студенти врло често не могу
да „пронађу” професора, као
и да професор не дође на кон­
султације на које је закон­ски
обавезан и на шта га оба­ве­зује
и распоред истакнут на вра­
тима његовог кабинета. Ову
мањкавост државног школ­
ства приватне школе врло
добро уочавају и користе
је као једну од својих главних предности, додатно
www.legeartis.rs
превоз, целодневну наста­
ву, исхрану, као и своје образовне програме, по узору на
међународне које је признало
Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Додатне погодности огледају се
и у заштити деце и родитеља
кроз физичко обезбеђивање
простора – ангажовањем лица
које брине о безбедности у
школи, али и системом видео-надзора – као и кроз постојање
електрон­ске базе података која
се ажурира на дневном нивоу
омогућавајући родитељима да
посредством интернета прате
стање своје деце у школи (оцене,
напомене у вези са понашањем
ученика и сл.). Посебне погодности важе за спортисте и
сличне категорије ученика који
се професионално баве неком активношћу. Додатна ангажованост приватних школа
уочљива је и у комуникацији са
домаћим и страним престижним универзитетима.
Није случајно што је приватним школама све ово потребно, будући да се својом
понудом и рекламом морају
изборити за сваког од својих
ученика. Државним школама
подстичући отвореност у
комуникацији између уче­
ника и професора.
Још једно, не мање важно,
питање односи се на призна­
тост диплома. Уврежено је
мишљење да дипломе приватних школа нису признате код
домаћих послодаваца, те да
се прихватају и вреднују само
оне дипломе које потичу са
државних факултета и школа.
У последње време примећен
је пораст броја квалитетних
струч­њака који долазе управо
из приватних школа и факултета, а разлоге за то треба тражити у применљивости знања
које нуде приватне школе.
Приликом запошљавања младих кадрова, домаћи послодавци признају само практичан
рад и вреднују самосталност
у раду, а што се може стећи на
приватним факултетима. У
систему државног школства,
нажалост, има релативно мало
могућности за овај вид оспо­со­
бљавања.
Образовање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
62
признати Министарство. Међу
осталим потребним документима налазе се и Статут школе и друга подзаконска акта
(правилници) на које власнике
школа обавезује Закон о основном или средњем образовању,
Закон о основама образовања
и васпитања, као и Закон о
високошколским установама. Према Закону о основама образовања и васпитања,
приватне школе су у законској
обавези да свој наставни план
усаглашавају са свим законским изменама и допунама.
Држава својим инструмен­
ти­ма, кроз инспекцијски надзор и редовне и ванредне
кон­троле, врши увид у рад свих
шко­ла независно од тога у ком
су облику својине. Међутим,
уо­че­но је да се за исте пропусте више кажњавају приватне
школе. Наиме, не постоји податак о томе да је иједна државна
школа укинута, док приватне
сасвим сигурно јесу.
Поставља се питање да ли
то значи да у државним шко­
лама нема грешака или се те
грешке напросто другачије
тумаче? Са своје стране, држава би требало не само да санкционише приватне школе већ и
да им помогне и да их упућује
у рад, кроз концепт сарадње за
опште друштвено добро.
ДИПЛОМА НИЈЕ СВЕ
Суштина образовања није у искључивом добијању доку­
мента који потврђује нечије образовање, већ у стицању
функционалног знања које ће младој особи помоћи да
пронађе запослење или да покрене самосталан посао. На
начин на који су организоване, студије у Србији, нажалост, у
потпуности не испуњавају своју сврху у смислу школовања
готових стручњака за тржиште рада. Последично томе, по
завршетку факултета студенти се морају додатно ангажо­
вати и усавршавати, а то свакако додатно оптерећује поро­
дични буџет.
Системске реформе и
добра комуникација
Иако држава улаже велике напоре да побољша ниво
образовања у Србији и учини га квалитетнијим, не може
се рећи и да успева у томе.
Потребне су системске ре­
форме и то, пре свега, кроз
законодавну активност.
Да би приватна иницијатива
у образовању у Србији била
друштвено прихватљива, дру­
штвено корисна и заиста интегрисана у укупан квалитет
образовања у земљи, свакако би
требало у Закону о основама система образовања и васпитања
изједначити приватне и др­
жавне школе и факултете
по свим правима, обавезама и
одговорностима, изузимајући
право на материјална средства, предвидети њихово
удру­
живање у универзитете
са другим државним факултетима, а у циљу уједначавања
критеријума стицања звања и
последипломског образовања.
Приватне школе би требало да направе одређене измене
и да се прилагоде постојећем
систему. Својим прописима,
држава би приватним школама могла да наметне обавезу да образовањем обухвате
и оне садржаје који стварају
позитивне екстерне ефекте,
као што су, на пример: боља
социјализација, квалитетнији
ниво образовања, стручнији и
практичнији кадар који про­из­
ла­зи из школе.
Постоје различите мере које
би држава могла да примени, а
за које се верује да би унапредиле квалитет образовања,
међу којима се издвајају:
Државни универзитети се једним делом
финансирају из буџета, али је тај део
релативно мали, те су принуђени да кроз
школарину надоместе разлику у приходима.
би оне свој учинак оствариле у
знатно већој мери.
У сектору приватног обра­
зо­
ва­
ња запослено је 126
хиљада рад­
ни­
к а што из­
носи око 6,5% од укупног
броја формално запослених
у Србији. То је велика помоћ
држави и довољна уштеда
финансијских средстава која
би могла бити преусмерена
на нешто друго. С друге стране, држава би стипендијама
могла да потпомогне младе
стручњаке који захваљујући
свом раду добијају признања
свуда у свету и на најбољи
могући начин представљају
нашу земљу.
С обзиром на то да је свим
институцијама, било да се оне
налазе у приватној својини
било у државној, јединствен
циљ унапређење образовања,
међу институцијама би тре­
бало успоставити још бољу
сарадњу и повезаност како
Уместо закључка
СТАТИСТИКА
Сваке године се појављује све већи број школа и факулте­
та који се финансирају из приватног сектора. Од укупног
броја акредитованих високих школа, у Србији су тренутно
42 државне, а 7 је приватних.
Према подацима Министарства просвете и науке у Србији
има 548 средњих школа, од чега је 20 приватних. Забрањен
је рад двема средњим школама, једној гимназији и једној
фризерској школи из Београда.
Према подацима Министарства просвете, науке и тех­
нолошког развоја, у Србији раде 63 приватне предшколске
установе и 38 приватних основних школа. Верификованих
приватних основних школа има свега 5 и све се налазе у Бе­
ограду.
Извор: дневни лист Политика и Центар за образовну политику
Испрва је приватни сектор
значајније био присутан само
у неким сегментима високог образовања, али се данас
ситуација битно мења, па је он
све присутнији и у основном и
средњошколском образовању.
Долази време када је потреба за обједињавањем оба
сектора образовања постала
неминовност и када на ра­сло­
ја­вање међу ђацима приватних и државних школа, али и
колега који раде у једном или
другом образовном систему,
треба гледати као на ствар која
припада прошлости. Суштина је у постојању иницијативе
равноправног образовног система који се испољава кроз
средства јавног информисања,
кроз став Министарства просвете и науке, кроз прихватање
од наставног кадра у државним
школама и кроз квалитет и неопходност приватних школа
које ће наћи равноправност и
своје место у целокупном образовном систему.
Тек када се створе услови за стварно интегрисање
приватне иницијативе у просветну стварност Србије
онда ћемо имати комплетно образовање подигнуто на
један виши и квалитетнији
ниво. На том путу потребан
нам је концепт који при­
ватну иницијативу неће
доживљавати као латентну
опасност, већ као доброна­
мерну стварност.
63
lege artis ● јул–август 2013.
Неке од могућих мера за уна­
пре­­ђе­ње квалитета образовања
у основним и средњим школама (без обзира на начин
финансирања) јесу и следеће:
1) побољшање стручности наставника,
2) побољшање опремљености
школа,
3) увођење стандардних наци­
о­налних годишњих тестова за
оцену квалитета школа и об­
јављ­ивање њихових резултата,
4) повећање флексибилности
програма како би се структура
образовања ускладила са захтевима тржишта.
www.legeartis.rs
1) ангажовање наставног особ­
ља с већим искуством и вишим
обра­зовањем,
2) повећање зарада наставницима,
3) обезбеђење новијих уџбе­
ника и помагала,
4) смањење величине одељења
(уво­ђење менторског начина
рада),
5) смањење броја ученика по
на­ставнику.
ЕВРОПСКО ПРАВО
Усаглашеност домаћег
правног система са
европским радним правом
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
64
Пут до формалног приступања наше земље Европској унији мора
бити испраћен и одговарајућим променама унутар домаћег правног
система. Овај текст је прилика да добри познаваоци европског радног
права кажу своју реч о томе
У
тврђена оријентација Републике Србије ка чланству у организацији,
званој Европска унија, доноси
и одређене „последице”, како
на пољу правне науке, тако и
на пољу правне праксе. Правна наука, како се истиче, ове
последице треба да проучава,
а правна пракса треба да их
„узима у обзир”.
Најважнија правна последица огледа се у обавези усклађивања домаћег (радног
права) са (радним) правом Европске уније, што је и потврђено одговарајућом Резолуцијом
Народне скупштине из 2004.
године.
Сâм процес хармонизације, односно конкретно уношење правних решења овог
правног система у домаћи
правни систем представља
врло сложен процес, а то посебно долази до изражаја у
области радног права. Хармонизација, или према речима
А. Вотсона – „правна трансплантација” (радноправних)
прописа укључује свест народа, привреду, историју и друге
националне особености једног
друштва. Непоштовање ових
принципа било је и разлог немогућности фактичке примене
турског Закона о облигацијама,
рађеног по „узору” на швајцарски Закон о облигацијама,
унетог у правни систем након
проглашења Ататуркове Републике. Нешто слично се догодило и приликом „реципирањa”
Аустријског грађанског законика кроз српски Грађански законик из 1844. године.
Сматрамо да се одредбе једног (радно) правног система
тешко могу преносити/„хармонизовати”/ у други систем,
али и примењивати/тумачити, без претходног познавања
принципа, циљева, али и судске праксе изворног правног
система.
Појам и принципи
радног права
Европске уније
Иако је приликом оснивања
Европске економске заједнице
1957. године, као претече данашње Европске уније, виши
ниво животног стандарда
прокламован као један од основних циљева саме заједнице, чином њеног оснивања
радно право није посматрано
у контексту овог прокламованог циља. Наиме, одредбе о
слободном кретању људи биле
су установљене, превасходно, у
интересу компанија како би им
се обезбедила радна снага. Одредбе о дискриминацији, исто
тако, биле су унете на предлог
Француске која је имала „јаче”
законодавство у односу на друге чланице, а у циљу избегавања тзв. социјалног дампинга.
Економски оријентисана,
Европска економска заједница
с временом је прерасла у политичку, али и социјалну заједницу, где одредбе о радном праву,
поред економског, добијају и
свој социјални аспект. Заправо, радноправна политика Европске уније иде „у корак” са
концепцијом економске политике ове организације.
Наиме, Европска унија
се определила за тзв. социјални капитализам, који
одржава одређени степен
равнотеже између економске
АЛЕКС АНДАР МАРКОВИЋ
дипл. правник с вишегодишњим искуством у
свим областима радног права, а нарочито у
граничним областима с другим гранама права
[email protected]
Формалноправно, према члану
142. Устава Републике Србије
(„Сл. гласник РС”, бр. 98/2006),
судови суде на основу Устава,
закона и других општих аката,
када је то предвиђено законом, општеприхваћеним правилима међународног права
и потврђеним међународним
уговорима.
Meђутим, у самој примени
права, у случају непрецизне
одредбе или нерегулисаности
одређене материје (јер по Богишићу „што свак’ разуме, томе
У сваком случају, позивање
на (радно) право Европске
уније, представља квалитативно битан аргумент у образлагању ставова оних који овај
правни систем познају.
Промена послодавца
и положај запослених
– пракса Суда
правде ЕУ и пример
„неодговарајуће”
хармонизације
Положај запослених код промене послодавца, односно статусне промене, по први пут је
регулисан у нашем законодавству Законом о раду из 2005.
године („Сл. гласник РС”, бр.
24/05). Поред низа обавеза
које нови послодавац, односно
послодавац следбеник у случају статусне промене, односно
промене послодавца, у складу
са законом, према чл. 147. тог
Закона, треба да изврши јесте
и обавеза да од свог (правног)
послодавца претходника преузме општи акт (колективни
уговор) и све уговоре о раду
који важе на дан промене
послодавца.
Када је у питању право Европске уније, наведена материја иницијално је била
регулисана Директивом 77/187
о приближавању права држава чланица у погледу очувања
права запослених у случају
преноса предузећа, делатности, дела предузећа или дела
делатности. С обзиром на то да
је Директива 77/187 у значајнијој мери била измењена одлукама Европског суда правде,
донета је Директива 98/50
65
lege artis ● јул–август 2013.
„Могућности”
примене (радног)
права Европске уније
у домаћем правном
систему
тумач не треба”), судови користе различите методе тумачења – историјско, системско,
логичко, али и циљно – не би
ли тако „одгонетнули” прави
смисао законодавчеве воље. У
том смислу, уколико је циљ
прописивања одређене одредбе управо у самом усаглашавању, право значење
одредбе се, сматрамо, може
тражити и у правном систему
у коме се тај правни институт историјски развијао и о
коме постоји судска пракса.
Ову констатацију, у правцу коришћења циљног тумачења, можемо бранити образложењем
пресуде Апелационог суда у
Београду, Гж. 1. бр. 1069/10 од
7. 7. 2010, где је приликом тумачења сменског рада, а у недостатку регулисања, наведен
пропис Европске уније који
регулише ову материју. Исто
тако, у Јединственим методолошким правилима за израду
прописа („Сл. гласник РС”, бр.
21/2010), у члану 60. прописано
је да, као прилог уз предлог закона, предлагач доставља изјаву
да је предлог закона усклађен с
прописима Европске уније или
да не постоји обавеза усклађивања или да закон није могуће
ускладити с прописима Европске уније.
Поред судова, право истовремено примењују и други субјекти: органи управе
(за које, можемо рећи, постоји „обавеза” примене овог
правног система по основу поменуте Резолуције), привредни
субјекти, различите организације и сл.
www.legeartis.rs
конкурентности и социјалних аспеката. Према поруци
Европског савета из 2000. године, у питању је економска
оријентација, коју карактерише стратешки циљ „најконкурентије и најдинамичније”
привреде засноване на знању.
Таква оријентација је, заправо,
уважавање информатичког
друштва и доводи до значајније
зависности профита послодавца од знања, креативности и
ентузијазма запослених.
У том контексту „хемије
права” (по Јерингу), треба
посматрати и (радноправне)
прописе Европске уније, који
су, управо, донети са циљем да
се одговори овим захтевима, а
нарочито имајући у виду околност да ова „хармонизација”
подразумева усклађивање са
„правним тековинама” овог
правног система.
ЕВРОПСКО ПРАВО
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
66
којом је првобитна Директива допуњена судском праксом.
Разлози правне сигурности и
транспарентности резултирали су доношењем Директиве
2001/23 којом је предметна материја данас регулисана.
Материја статусних промена регулисана је Законом
о привредним друштвима
(„Сл. гласник РС”, бр. 36/2011
и 99/2011), који, у VII делу,
под статусном променом подразумева припајање, спајање,
поделу и издвајање, а у којима
има места примени ових одредаба Закона о раду. Исто тако,
у глави VI, члан 478. ст. 2. Закона о привредним друштвима, прописано је да промена
правне форме друштва не утиче на правни субјективитет тог
друштва, те у том случају нема
места примени одредаба Закона о раду о положају запослених у случају статусне промене
или промене послодавца.
Поменута Директива Европске уније, а што може бити
од значаја и у нашем правном поретку, примењује се
и на пренос дела делатности
привредног друштва, односно
све присутнији „аутсорсинг”
(оutsourcing), што је утврдио
Европски суд правде у случају
Шмит (случај бр. ц – 392/92).
Христел Шмит била је задужена за чишћење једног одсека
банке, међутим, банка је пренела ту делатност предузећу
Шпигелбланк, које је до тада
било задужено за чишћење
већине других зграда банке.
Христел је понуђен посао у
оквиру Шпигелбланка, под
условом да уз већу плату буде
задужена за чишћење веће
површине просторија. У таквој понуди она је нашла да би
јој плата реално била мања,
те је Суду поднела тужбу са
захтевом да се Шпигелбланк
обавеже на поштовање ранијих услова рада. Суд је заузео став да Директива треба да
покрива ситуацију у којој једно
предузеће другом предузећу
уговором поверава делатност
чишћења коју је претходно
обављало само. Сама чињеница да је пренета активност од
секундарног значаја за претходног послодавца и да није
у непосредној вези са циљем
предузећа, не може per sе искључити примену Директиве.
Директива се, исто тако,
односи и на непрофитне делатности. Наиме, питање да
ли се Директива има применити и на непрофитна привредна друштва, поставило се
у случају Koмисије против Енглеске (случај бр. ц – 382/92),
с обзиром на то да је у енглеском праву било предвиђено да
предузеће треба да има природу „пословног подухвата”, под
којим се подразумева улагање
капитала са циљем остваривања профита и прихватања
ризика губитка. Комисија је
сматрала да је таква дефиниција и сувише рестриктивна,
јер се Директива мора применити на сва предузећа, чак и на
она која за циљ немају остваривање профита. Несумњиво
је да вршење економске активности подразумева остваривање надокнаде. Међутим,
појам надокнаде у економском
смислу, како се Европски суд
правде изјаснио у случају Штојман (случај бр. 196/87), не мора
претпостављати постојање
мотива за остваривањем профита. У одсуству конкретне дефиниције у Директиви, према
схватању Суда, термин предузеће мора обухватити сва предузећа која обављају економске
активности у смислу уговора о
оснивању, а не само она предузећа која остварују профит
(иако ће у пракси то бити најчешћи случај).
Одлукама Суда утврђено
је да за примену Директиве
није неопходна непосредна
правна веза између послодавца претходника и послодавца
следбеника (тзв. двоетапни
трансфер). Тако се у случају
Меркс (спојени случајеви бр.
ц-171/94 и ц-172/94), Суд изјаснио да има места примени
Директиве у ситуацији када
предузеће које се бави дистрибуцијом моторних возила на
одређеној територији прекида
са дистрибуцијом, да би, након
тога, лиценца за продају возила
била пренета на друго предузеће које преузима део запослених и које се од стране фабрике
возила препоручује купцима, и
то без директне уговорне везе
међу самим предузећима.
Напослетку, треба рећи и то
да је Директива донета у циљу
да се запослени заштите од
потенцијално неповољних последица које настају преносом
привредног друштва, а које се
јављају као резултат економских кретања, како на нивоу
Међу одредбама ове Директиве које нису ушле у Закон о
раду треба издвојити:
а) могућност прописивања
заједничке одговорности
послодавца претходника и
послодавца следбеника у односу на права и обавезе запослених настала пре преноса;
б) да запослени не могу трпети штетне последице у случају
када послодавац претходник не обавести послодавца
следбеника о правима и обавезама запослених;
в) ако запослени дâ отказ због
тога што су знатно измењени
услови његовог рада код новог
послодавца, послодавац ће се
сматрати одговорним за такав
отказ;
г) ако привредно друштво или
посао код новог послодавца
задржава одређену аутономију, синдикални представници уживају исти статус као код
Пример „неодговарајуће” хармонизације
Недоумице у вези са периодом важења
колективног уговора након статусне промене
Одредбе овог члана Закона о раду, дакле, регулишу ситуацију када је колективни уговор на
снази и за период дужи од годину дана од дана статусне промене, односно од дана промене
послодавца.
Правни основ важења колективног уговора код послодавца следбеника није сама сагласност воља уговорних страна, јер је његова важност и престала са престанком старог послодавца, већ управо супротно. Правни основ поновног оживотворења овог правног акта јесте
сâм Закон о раду, који у чл. 147. прописује да послодавац следбеник преузима колективни
уговор послодавца претходника. Међутим, „удахњујући му нови живот ”, Закон о раду није
му истовремено (прецизно) одредио и дан „смрти”, односно дан престанка, употребљавајући
реч „најмање”, што ствара недоумицу и захтева правно тумачење.
У прилог наведеном тумачењу могу се применити и одредбе наведене Директиве, која, у
чл. 3. ст. 1, прописује важење колективног уговора преузетог од стране послодавца следбеника, те се стога имају применити чл. 263–264. Закона о раду, који (прецизно) регулишу рок
важења Колективног уговора, а све кроз примену наведене одредбе члана 3. ст. 1. поменуте
Директиве, односно да преузети колективни уговор важи до престанка или истека колективног уговора или ступања на снагу (новог) колективног уговора.
67
lege artis ● јул–август 2013.
Неодговарајуће „реципирање” правних института, развијаних и обликованих у систему потпуно другачијем од нашег, доводи до бројних недоумица у њиховој примени, што се најбоље
може видети код периода важења колективног уговора након статусне промене, a у вези са
овом Директивом Европске уније, која је готово у целости „транспонована” у домаће право.
Наиме, према одредби чл. 150. Закона о раду, послодавац следбеник дужан је да примењује општи акт послодавца претходника најмање годину дана од дана промене послодавца, осим ако пре истека тог рока:
1) истекне време на које је закључен колективни уговор код послодавца претходника;
2) код послодавца следбеника буде закључен нови колективни уговор.
www.legeartis.rs
ЕУ, тако и на нивоу националне државе, те се стога не примењује на административну
реорганизацију државне управе или пренос административних функција између органа
државне управе. Међутим, има
места примени Директиве
у случају да јавно предузеће
учествује у економским активностима под истим условима
као и остали учесници на тржишту.
ЕВРОПСКО ПРАВО
старог послодавца, осим ако
нису испуњени услови за избор нових представника;
д) ако привредно друштво или
посао код новог послодавца
не задржава одређену аутономију, треба предузети мере да
запослени код новог послодавца буду на одговарајући начин
представљени.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
68
Степен усаглашености
осталих директива
Европске уније
1. Радно време
Директива бр. 2003/88/ЕЦ о
појединим аспектима организације радног времена уведена
је ради заштите безбедности
и здравља на раду. Најпре,
значајна је констатација ове
Директиве да „побољшање
безбедности и здравља на раду
јесте циљ који не може бити
подређен искључиво економским разлозима”. Када су у
питању стандарди у погледу
одмора у току дневног рада,
дневног одмора, недељног
одмора, годишњег одмора,
максималне дужине радног
времена у току недеље, одредбе Закона о раду јесу усклађене са одредбама ове Директиве.
Међутим, сматрамо да је потребно унети дефиниције облика радног времена, како је
то наведено у овој Директиви,
како би се у пракси избегле недоумице, а нарочито у погледу „припрeме за рад”. С тим у
вези, радно време је дефинисано, а што изричито садржи
и радно право Републике Хрватске, као временско раздобље у којем је радник обавезан
обављати послове, односно у
којем је спреман (расположив)
обављати послове према налозима послодавца, на месту где
се његови послови обављају
или другом месту које одреди
послодавац.
Исто тако, сматрамо да би,
између осталог, из ове Директиве требало увести и обавезу
послодавца који редовно користи ноћни рад да о том ноћном раду обавести надлежну
инспекцију рада, као и могућност другачије организације
радног времена када су у питању запослени са породичним обавезама.
Врло је занимљива и дефиниција сменског рада који није
дефинисан у домаћем праву.
Овај облик рада дефинише
се као организација рада код
послодавца према којој долази до измене радника на истом радном месту и месту рада
у складу с распоредом радног времена, који може бити
прекинут или непрекинут,
укључујући измену смена.
2. Рад на одређено време
Област рада на одређено време, као једног од облика флексибилног радног времена,
регулисана је, најпре, Директивом бр. 91/383 ЕЕЦ којом се
допуњују мере за побољшање
безбедности и здравља на раду
запослених у радном односу
на одређено време. Основни
циљ доношења ове Директиве био је у томе да запослени
који раде на одређено време
уживају исти степен заштите
као и запослени на неодређено
време (у погледу обуке, личних
средстава заштите и сл.).
Одређене стандарде у области рада на одређено време садржи и Директива бр.
1999/70/ЕЦ која се заснива на
Оквирном споразуму о раду
на одређено време, закљученом између синдиката и удружења послодаваца на нивоу
Уколико је циљ прописивања одређене
одредбе управо у самом усаглашавању,
право значење одредбе се, сматрамо, може
тражити и у правном систему у коме се тај
правни институт историјски развијао и о
коме постоји судска пракса.
Законом о раду Републике Србије прописано је да запослени
који ради непуно радно време,
сразмерно времену проведеном
на раду, остварује сва права из
радног односа. Одредбе о раду
са непуним радним временом у
основи су делимично усклађене са радним правом Европске уније, али треба разрадити
принцип недискриминације и
развијати овај облик рада, као
једне од мера активне политике запошљавања и решавања
вишка запослених, и то тако
да се тиме уваже како потребе послодавца, тако и потребе
запосленог, што представља и
један од циљева ове Директиве.
4. Обавезни елементи радног односа
Директива 91/533/ЕЕЦ о обавези послодавца да информише запосленог о елементима
радног односа има за циљ да
побољша заштиту, да избегне неизвесност и несигурност
радног односа и да обезбеди
већу транспарентност на тржишту рада. У том циљу, Директива прописује да сваком
запосленом мора бити обезбеђена писана информација о
суштинским елементима уговора о раду (место рада, почетна основна зарада и друга
примања, радно време и сл.).
У погледу обавезе послодавца да у писаном облику обавести запосленог о условима
рада, Закон о раду је усклађен са
радним правом Европске уније,
будући да се уговор о раду закључује у писаном облику, да су
дати елементи уговора о раду,
те да, уколико запослени не закључи уговор о раду у писаном
облику, постоји претпоставка да је засновао радни однос
на неодређено време. Међутим, имајући у виду постојање
правне празнине у погледу
услова рада који ће бити примењени у случају ове правне
фикције, у духу радног права
69
lege artis ● јул–август 2013.
3. Непуно радно време
Област рада са непуним радним временом, такође једног
од облика флексибилног радног времена, регулисана је Директивом бр. 97/81/ЕЦ која се
заснива на Оквирном споразуму о раду са непуним радним
временом закљученим између
синдиката и удружења послодаваца на нивоу Европске
уније, а чији је циљ „спречавање дискриминације према
запосленима са непуним радним временом и да се побољша
квалитет њиховог рада”, као и
да се „олакша развој овог облика рада на добровољној основи
и да се допринесе флексибилној организацији радног времена, али на начин који узима
у обзир и потребе како послодавца тако и запосленог”.
Значајније одредбе ове Директиве јесу:
а) елиминисање препрека, административних и правних,
које спречавају овај рад;
б) одбијање запосленог који
ради пуно радно време да ради
непуно радно време, не представља оправдани разлог за
отказ;
в) обавеза послодавца да узме у
разматрање захтев запосленог
да ради пуно радно време када
се укаже такво радно место и
обрнуто;
г) обавештење о овим радним
местима;
д) обавеза стручног усавршавања како би се повећале професионалне шансе;
ђ) обавештење синдиката о
раду са непуним радним временом.
www.legeartis.rs
Европске уније, а чији је основни циљ „да се побољша квалитет рада на одређено време
путем обезбеђења принципа
недискриминације” и „установљење оквира како би се
спречила злоупотреба закључења сускцесивних уговора о
раду на одређено време”. У том
смислу, забрањује се дискриминација у односу на раднике
на одређено време, осим ако не
постоје објективни разлози за
то. Прописане су мере спречавања закључења сукцесивних
уговора о раду на одређено
време (разлози сукцесивног
закључења, максимални број
пута закључења ових уговора
и најдуже трајање радног односа на одређено време), обавеза
обавештавања о слободним
радним местима и обавеза стручног усавршавања.
Имајући у виду да Закон о раду
Републике Србије не садржи
ове одредбе о злоупотребама
сукцесивних уговора о раду на
одређено време, као и чврсте
гаранције о недискриминацији, у свом делу који се односи
на рад на одређено време, овај
закон није усклађен са радним
правом Европске уније.
ЕВРОПСКО ПРАВО
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
70
Европске уније треба узети
случај „упоредивог запосленог”,
односно оног запосленог који
ради на истом радном месту,
аналогно принципу једнаке зараде за једнак рад.
Постојећа обавеза да се свака
промена износа основне зараде
мора „верификовати” кроз нове
анексе уговора о раду, представља велики проблем у пракси.
По „узору” на радно право Европске уније, у том смислу, у будућим изменама Закона о раду
требало би прописати да уговор
о раду садржи само „почетни”
новчани износ основне зараде, чиме би се омогућило да за
наредне износе основне зараде
не треба закључивати посебни
анекс уговора о раду, уз погодан
начин обавештавања запосленог о висини промењене основне зараде.
5. Социјални дијалог
Област социјалног дијалога на
нивоу послодавца регулисана
је Директивом бр. 2002/14/ЕЦ
о установљењу општег оквира
за информисање и консултовање запослених.
Информисање представника запослених треба да се односи на:
а) текући и вероватни развој
привредног друштва;
б) ситуације, структуре и вероватни развој процеса запошљавања код послодавца, као
и мере које ће се предузимати по том питању, а нарочито
тамо где постоји опасност по
питању радних места;
в) одлуке које вероватно доводе до суштинских промена
у организацији рада или услова уговора о раду, при чему се
морају узети у обзир питања
чувања пословне тајне.
Ово информисање треба да
буде обављено на такав начин да се представницима
запослених омогући анализа
информација и припрема за
консултације. Узимајући у обзир међусобне обавезе и интересе, како послодавца тако
и запослених, процес информисања и консултовања треба
да се одвија у духу сарадње.
Преме одредбама ове Директиве, битно је напоменути да
представници запослених током обављања ове дужности,
уживају одговарајућу заштиту
и гаранције.
У делу консултовања и информисања запослених, у Закону о раду прописана је начелна
одредба о обавези послодавца
да информише о економским и
радно-социјалним питањима
која су од значаја за положај запослених, при чему је та одредба била разрађена некадашњим
Општим колективним уговором. Исто тако, прописана је
заштита представника синдиката. Сматрамо, међутим, да у
Републици Србији, у овом делу
није испоштован дух и смисао
ове директиве, односно принцип социјалног дијалога, а нарочито имајући у виду ставове
неких удружења послодаваца
по овом питању.
6. „Технолошки” вишак
Материја технолошког или
орг а низ а ционог
вишка
запослених регулисана је Директивом бр. 98/59/ЕЦ о приближавању права земаља
чланица о колективним вишковима. Основни циљ ове Директиве јесте да запослени не
могу бити жртве економских
промена, а, нарочито, с обзиром на чињеницу да истовремено отпуштање запослених
може довести до значајних
поремећаја на тржишту рада,
односно може произвести
негативне друштвене импликације, и то посебно у мањим
срединама. Директива садржи
одредбе о броју запослених
који се отпуштају, одређује
тренутак када је потребно утврдити Програм решавања
вишка запослених, процедуру
информисања представника
запослених, учешће Националне службе за запошљавање,
и у том делу можемо рећи да
постоји усклађеност домаћег
законодавства са радним правом Европске уније. Међутим,
према одредби ове Директиве,
од тренутка подношења програма решавања вишка запослених служби за запошљавање
до тренутка отпуштања не
може проћи мање од 30 дана,
при чему је држави чланици
дата могућност да тај период
скрати, што је Република Србије и урадила. Иначе, тај период треба да послужи служби
за запошљавање да покуша да
ублажи негативне последице вишкова запослених. Исто
тако, у државама где је тај рок
краћи од 60 дана, прописано је
да држава чланица може овластити службу за запошљавање
потраживања у дужем периоду
de facto стопирана, установљена другим поступцима осим
стечаја.
7. Потраживања запослених
у случају стечаја
Потраживања запослених у
случају стечајног поступка регулисана су Директивом бр.
2008/94 о заштити запослених у случају инсолвентности
послодавца. Може се рећи да
су у погледу ове Директиве,
одредбе Закона о раду у основи усклађене са правом Европске уније. Сматрамо, међутим,
да држава треба да искористи
постојећу могућност ове Директиве у погледу могућности
заштите потраживања запослених у другим ситуацијама
инсолвентности послодавца,
на пример, тамо где је исплата
8. Забрана дискриминације
Материја забране дискриминације у основи је регулисана
Директивом бр. 2000/78 која
установљава општи оквир за
једнако поступање у запошљавању и радном односу. Иако
су одредбе Закона о раду усклађене са одредбама поменуте Директиве, сматрамо да се у,
у смислу ове Директиве, мора
извршити појачана заштита
од кршења забране дискриминације у случају старијих запослених, а терет доказивања
„пребацити” на послодавца
уколико се докаже вероватноћа постојања дискриминације.
Смешна страна адвокатуре
Адвокат је паркирао свој BMW поред тротоара и отворио врата.
Изненада, поред њега је пролетео аутомобил великом брзином, ударио у
врата и откинуо их. Адвокат је био сав избезумљен.
Када је на место несреће дошао полицајац, адвокат му је јецајући рекао: „Погледајте
шта је та особа урадила мојој душици! Морате да га пронађете и да га ухапсите!”
„Ви адвокати сте прави материјалисти, мука ми је од вас”, рече полицајац нервозно.
„Толико сте узнемирени због свог глупог BMW да нисте ни приметили да вам је у
несрећи откинута лева рука.”
„О, мој боже!”, врисну адвокат запрепашћено. „Мој ролекс!”

Разговарају два пријатеља.
„Чујем да си изгубио парницу. Да ли ти је адвокат дао лош савет?”, пита први.
„Ма, не, наплатио ми је за њега”, бесно ће други.
71
lege artis ● јул–август 2013.
духу Директиве бр. 2002/14/ЕЦ
о установљењу општег оквира
за информисање и консултовање запослених.
www.legeartis.rs
да повећа овај период, ако је
вероватно да проблеми који
настају у вези са најављеним
отпуштањем не би могли били
решени у периоду од 60 дана,
при чему, државе чланице, и
иначе, могу надлежној јавној
власти дати шира овлашћења.
Ова Директива представља пример, пуког прихватања одредаба Директиве, али
не и њиховог смисла и циља.
Програм решавања вишка запослених, као и улога Националне службе за запошљавање,
у пракси представљају обичну
формалност, док се обавезно
мишљење синдиката не уважава, што је све заједно противно, претходно описаном,
циљу директиве. Сматрамо да
се питање вишка запослених
ефикасно може решавати једино превенцијом, у смислу и
Судска деоба заједничке
имовине супружника
судски поступци
Својом ретроактивном применом, Породични закон нуди
могућност судовима да брже и ефикасније изврше деобу
заједничке имовине супружника, а посебно користећи
претпоставку њихових једнаких удела
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
72
С
удска деоба заједничке
имовине супружника,
такозване брачне те­
ковине, сматра се врло ком­
пликованим и дуготрајним
спором који неретко траје и
више деценија, а најчешће се
решава тако што странке, на­
кон вишегодишњег суђења,
материјално и психички ис­
црп­љене, пристану на договор.
Неретко се спор наставља и на­
кон смрти супружника, када
њихови правни следбеници
преузму поступак.
Раније је ово гледиште,
у доброј мери, било тачно,
међутим, поставља се питање
важи ли оно и данас.
Имају ли судови сада прили­
ку да убрзају поступање у овим
предметима и „реше се” старих
предмета, користећи одредбе
Породичног закона Републи­
ке Србије („Сл. гласник РС”,
бр. 18/2005 и 72/2011) који се,
сходно одредби члана 357, ре­
троактивно примењује и на
породичне односе настале до
дана почетка његове примене,
а будући да се судски поступ­
ци започети пре ступања на
снагу новог закона окончавају
по његовим одредбама (осим
ако је до дана почетка његове
примене донета првостепена
одлука)?
У даљем тексту најпре ће
бити приказан законски ре­
жим заједничке имовине
супружника и деобе ове имо­
вине, након чега следи осврт
на карактеристичне примере
из судске праксе.
О заједничкој имовини
супружника и њеној
деоби
Режим заједничке имовине
супружника регулисан је По­
родичним законом (у даљем
тексту: ПЗ). По овом пропису
имовински односи супружни­
ка подлежу двојаком режи­
му који може бити законски
и уговорни, то јест онај у
коме супружници, склапањем
брачног уговора стављају имо­
вину стечену у заједници жи­
вота у браку под другачији
режим од законског, тако да
се закон примењује само ако
није закључен брачни уговор,
као и на имовину која није
обухваћена овим уговором.
То значи да уговорни режим у
потпуности може отклонити
примену закона (на пример,
супружници могу уговорити
да имовина стечена радом не
представља заједничку, већ по­
себну имовину).
Нас у овом тексту занима
законски режим заједничке
имовине супружника, као тип
имовине који сачињавају она
добра која су супружници
стекли радом у току трајања
заједнице живота у браку (чл.
171. ст. 1. ПЗ-а). Из овога про­
изилази да су за стицање у
браку у смислу заједничке имо­
вине неопходна два елемента:
1) да је имовина стечена ра­
дом, и
2) да је стечена у току трајања
заједнице живота супружни­
ка.
Овим се одступило од раније
одредбе да се заједничком
имовином сматра она која је
стечена у браку, без обзира на
постојање заједнице живота.
Увођење појма заједнице
живота може се сматра­
ти добрим решењем јер
потпуније изједначава брач­
ну и ванбрачну заједницу
кроз појам заједничког жи­
вота као оквира у коме се сти­
че заједничка имовина.
Овом имовином супруж­
ници располажу заједнички
и споразумно, те супружник
ДРАГАНА МАРЧЕТИЋ
судија Основног суда која поступа у
парничним предметима
[email protected]
старања о деци и имовини, те
од других околности које су
релевантне за одржавање или
увећање заједничке имовине.
Овај већи удео се утврђује у
истој сразмери на свим пра­
вима и обавезама, а изузет­
но, већи удео супружника у
стицању појединачног права
може се утврдити само ако је
то право економски самостал­
но у односу на остала права из
заједничке имовине, а супруж­
ник је у његовом стицању уче­
ствовао и приходима из своје
посебне имовине.
Право да захтевају деобу
имају супружници, наслед­
ници умрлог супружника и
повериоци супружника чија
посебна имовина није била
довољна за намирење њихових
потраживања.
Будући да се под имови­
ном подразумевају како пра­
ва, тако и обавезе, овде треба
истаћи да за обавезе преузе­
те ради подмирења потреба
заједничког живота у браку,
као и за обавезе које по за­
кону терете оба супружника,
супружници одговарају со­
лидарно својом посебном и
заједничком имовином, док
за остале обавезе одговара су­
пружник који их је преузео,
својом посебном имовином и
уделом у заједничкој имовини
(чл. 182–185. ПЗ-а).
Судска пракса
Бројне су судске одлуке које
се односе на примену напред
наведених законских одреда­
ба о деоби заједничке имови­
не, те се може слободно рећи,
73
lege artis ● јул–август 2013.
Заједничка имовина стиче
се и игром на срећу у току
трајања заједнице живота
у браку, осим ако супружник који је овај добитак
остварио не докаже да је у
игру уложио посебну имовину (чл. 172. ПЗ-а), као и
коришћењем права интелектуалне својине у току
трајања заједнице живота
у браку (чл. 173. ПЗ-а).
других имовинских права у
јавне књиге, на пример, ре­
гистре права интелектуалне
својине.
Деобом заједничке имови­
не, у смислу ПЗ-а и Закона о
основама својинскоправних
односа, сматра се уврђивање
сувласничког, односно супо­
верилачког удела сваког од
супружника у заједничкој
имовини. Она се може врши­
ти за време и по престанку
трајања брака, а њоме престаје
режим заједничке имовине и
успоставља се, кроз сувлас­
ничке уделе, режим посебне
имовине. Овим се не искључује
могућност да имовина стече­
на након деобе опет потпадне
под режим заједничке имовине
супружника. Право да се тра­
жи деоба не застарева. Судска
деоба може бити споразумна,
када супружници закључују
споразум о деоби који може
бити саставни део споразум­
ног предлога за развод брака, о
чему ће касније бити још речи.
Одредбе ПЗ-а о судској део­
би, садржане у члану 180. овог
закона, од великог су значаја за
суд будући да уводе претпо­
ставку да су удели супруж­
ника у заједничкој имовини
једнаки. У питању је оборива
претпоставка, па супружник
који тврди да је његов удео
у заједничкој имовини већи
мора то и да докаже, те на
њему лежи терет доказивања
овакве тврдње. Иначе, већи
удео супружника у стицању
заједничке имовине зависи од
његових остварених прихода,
вођења послова у домаћинству,
www.legeartis.rs
не може располагати својим
уделом у овој имовини ни по­
словима inter vivos, нити mortis
causa, а уколико је по престанку
заједнице живота у браку до­
шло до увећања вредности ове
имовине, сваки од супружни­
ка има право на потраживање
у новцу, односно право на удео
у увећаној вредности сразмер­
но свом доприносу.
Одредбе члана 176. ПЗ-а
уводе претпоставке по којима
се сматра да су супружници
извршили деобу заједничке
имовине ако су у јавни реги­
стар права на непокретности­
ма уписана оба супружника са
опредељеним сувласничким
уделима, те да је упис извршен
на име оба супружника и када
је у јавну књигу уписан само
један од њих, осим ако на­
кон уписа није закључен пис­
мени споразум супружника
о деоби заједничке имовине
односно брачни уговор, или
је о правима супружника на
непокретностима одлучивао
суд. Ове би се одредбе могле
односити и на упис појединих
судски поступци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
74
а поготово када је реч о деоби
брачне тековине на становима
из откупа, да постоји прилична
неуједначеност судске праксе.
Осим тога, видљиво је
да су судови спремно при­
хватили примену одредбе о
претпостављеним уделима су­
пружника у заједничкој имо­
вини, у предметима у којима
супружници нису доказали да
је њихов удео у стицању већи
од половине.
Претпоставка о
једнаком уделу
супружника у
заједничкој
имовини
Одлука чији ће део бити цити­
ран заснована је на примени
одредбе члана 180. ст. 2. ПЗ-а
о претпостављеним удели­
ма супружника у заједничкој
имовини и правилима о те­
рету доказивања који пада на
супружника који тврди да је
његов удео већи од једне по­
ловине:
„Како је у конкретном
случају реч о тужби ради
утврђења удела парничних
странака у заједничкој имо­
вини, односно непокретности
ближе описаној у ставу првом
изреке првостепене пресуде,
то је правилно првостепени
суд утврдио све чињенице на
основу којих се може извести
закључак да је предметна не­
покретност имовина коју су
парничне странке стекле у
току трајања брака и да иста
представља њихову заједничку
имовину, те имајући у виду
утврђено чињенично стање
„Привилеговане ствари”
Овим режимом обухваћене су:
1) ствари за личну употребу супружника,
2) ствари намењене детету,
3) ствари за вршење заната или занимања, и
4) предмети домаћинства.
За прве важи правило да припадају у искључиву својину супружника за чију личну употребу служе, без урачунавања у
његов сувласнички удео, осим ако је њихова вредност несразмерно велика у односу на вредност заједничке имовине, када се урачунавају у сувласнички удео супружника коме
припадају.
Друге припадају у искључиву својину супружнику који врши
родитељско право, док над њима имају право заједничке
својине ако родитељско право врше заједнички.
Треће припадају супружнику који се бави занатом или
занимањем уз урачунавање у његов сувласнички удео.
Четврта категорија ствари припада у искључиву својину супружнику који их је имао у државини дуже од три године
након престанка заједнице живота и урачунавају се у његов
удео.
правилно закључио да су
удели парничних странака у
заједничкој имовини једнаки.
Пошто овај суд као другосте­
пени у свему прихвата као
довољне и јасне све разло­
ге које је за своју одлуку дао
првостепени суд, то налази да
је правилна одлука првостепе­
ног суда којом је утврђено да
је тужилац сувласник са 5/10
односно 1/2 на предметној
непокретности и правилно
је одлука о томе заснована на
одредби из члана180. Поро­
дичног закона РС.
Наиме, неосновани су жал­
бени наводи тужиоца да је
његов удео већи у стицању
предметне непокретости, јер
првостепени суд није имао
у виду његова примања, као
и од којих је средстава пред­
метна непокретност купљена,
указујући да је у поступку пред
надлежним органом Францу­
ске утврђено да је проневерио
новац да би купио предметну
непокретност. Наводи су не­
основани, јер тужилац нити
је пружио, нити предложио
доказе на основу којих би
се могао извести закључак
да је његов удео у стицању
предметне непокретности
већи, јер тужилац није до­
ставио доказ о својим при­
ходима, као ни доказ да је
предметна непокретност
купљена од његове посебне
имовине. Околност да је про­
тив тужиоца вођен поступак
Удели супружника
на бесправно
подигнутом објекту
Одлука која следи, веома је ин­
тересантна, будући да из ње
произлази да суд сматра да не­
легализован и не­укњижен
грађевински објекат пред­
ста­
в ља ствар на којој
супру­жници могу стећи за­
јед­ничку својину. Овакав
став је веома користан са ста­
новишта судске праксе и сва­
кодневног живота, те заштите
права супружника у подели
заједничке имовине.
„Тужиља и тужени су за­
кљу­
чили брак 1990. године
који је разведен пресудом
суда 2003. године. Фактичка
брачна заједница престала је
2001. године. Тужени је 2000.
године закључио уговор о
продаји покретне ствари, мон­
тажног објекта. Продавац је
пренео на туженог као купца
уговором сва права и обавезе
на основу решења Одељења
за грађевинске и комуналне
послове општинске управе
Нови Београд и решења Из­
вршног одбора СО Нови Бео­
град. На лицу места није био
постављен нити накнадно по­
дигнут монтажни објекат, већ
је озидан послови простор. За
куповину објекта и зидање ис­
тог коришћена је уштеђевина
тужиље и туженог. Одлучујући
о тужбеном захтеву тужиље да
је по основу стицања у бра­
ку са туженим стекла право
на 1/3 идеалног дела објекта
са правом коришћења ката­
старске парцеле, првостепени
суд је одбио тужбени захтев.
Међутим, другостепени суд је
оценио да је побијана пресуда
заснована на погрешној при­
мени материјалног права. Наи­
ме, чланом 171. Породичног
закона прописано је да само
она имовина коју су супружни­
ци стекли радом у току трајања
заједнице живота у браку
представља њихову заједничку
имовину. Погрешно је прво­
степени суд закључио да се
у конкретном случају ради о
монтажном објекту на коме се
не могу установљавати нови
сувласнички односи, јер је на
лицу места изграђен објекат од
чврстог материјала површине
37 м2, без грађевинске дозво­
ле – противно грађевинским
прописима који су импе­
ративно одредили услове
75
lege artis ● јул–август 2013.
примљена у суд 24. 3. 1987. го­
дине) те доказе могла и раније
да достави првостепеном суду
због чега их Апелациони суд
није имао у виду. Ово посеб­
но када се има у виду члан 359.
ст. 1. ЗПП-а из ког произлази
да се у жалби могу износити
нове чињенице и предлагати
нови докази само ако жалилац
учини вероватним да их без
своје кривице није могао из­
нети, односно предложити до
закључења главне расправе, а
тужена није учинила вероват­
ним да доказе о приходима и
посебној имовини није могла
доставити раније.”
Пресуда Другог општинског
суда у Београду, П. бр. 1278/87
од 2. 6. 2009. и Пресуда Апелационог суда у Београду, Гж. бр.
2398/10 од 5. 3. 2010.
www.legeartis.rs
пред надлежним органом стра­
не државе, јер је као фактички
руководилац фирме пропу­
стио да за пословну 1981. и
1982. годину сачини попис
инвентара, изради годишњи
биланс извештај о раду, те да је
добрâ фирме користио у личне
сврхе, не представља доказ на
основу кога би се могао изве­
сти закључак да је његов удео у
стицању предметне непокрет­
ности већи с обзиром на то да
тужилац није доказао ову своју
тврдњу, односно није доказао
да је износ за који је осуђен
за утају пореза исплаћен про­
давцима на име купопродајне
цене предметне непокретно­
сти, како је то правилно ценио
првостепени суд.
Неосновани су и жалбени
наводи тужене да је пред­
метна непокретност њена
посебна имовина коју је
стекла улагањем личних
средстава стечених својим
сопственим радом, а у при­
лог ових жалбених навода
доставила доказе, указујући
да није била у могућности
да наведене доказе достави
раније. Наводи су неоснова­
ни, јер ни тужена, као ни ту­
жилац током поступка, нити
је пружила, нити предложила
доказе на околност да се ради
о њеној посебној имовини,
односно да је њен удео већи у
стицању предметне непокрет­
ности, а околност да је у вези са
својим тврдњама доставила до­
казе уз жалбу без утицаја је на
другачију одлуку, с обзиром на
то да је тужена (имајући у виду
да је тужба поднета, односно
судски поступци
Иако су судска пракса и стручна јавност
по овом питању подељене, преовладава
становиште да оснивачка права не могу
бити предмет заједничке имовине
супружника, па самим тим ни њене деобе.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
76
градње и техничког пријема,
а утврђивање сувласничког
ванкњижног удела сваког су­
пружника у заједничкој имо­
вини може се вршити у свако
доба тако да сваки супружник
може да буде ванкњижни влас­
ник – сувласник таквог објекта
који правно представља
грађевински материјал све док
се уз комплетну документацију
не легализује као изграђени
грађевински објекат који
се може идентификовати и
укњижити у јавним књигама.”
Пресуда Апелационог суда у
Београду, Гж. бр. 1543/10 од 7.
2. 2010.
Судска деоба
заједничке својине
на становима
из откупа
Стиче се утисак да око деобе
заједничке својине супруж­
ника на становима из откупа
судска пракса није још увек за­
узела коначан и уједначен став
о чему говоре следеће две од­
луке.
Прва је новијег датума и за­
снована је на законским одред­
бама о имовини стеченој радом
у току трајања заједнице жи­
вота у браку и претпоставци о
једнаким уделима супружника:
„Према утврђеном чи­
ње­
ни­чном стању предмет тужбе­
ног захтева је, између осталог,
и утврђење права сусвојине
на стану из откупа по основу
брачне тековине. Суд је ут­
врдио идеалне уделе парнич­
них странака у сувласничкој
заједници.
Погрешно је првостепени
суд пошао од правне норме
створене праксом судова (у ис­
тим и сличним случајевима) да
брачни другови на откупљеним
друштвеним становима (под
бенефицираним условима)
стичу једнаке сувласничке
уделе. Наведено правило важи
само под претпоставком да је
стан добио један брачни друг
за решавање своје стамбене
потребе и стамбене потребе
другог брачног друга. Прили­
ком утврђивања откупне цене
стана у обрачун исте се узима
и радни стаж оба супружника.
У тој ситуацији се сматра да су
оба супружника заједнички
допринела стицању стана.
Према томе, није искључена
могућност да је тужена
само за њене потребе до­
била стан и да је откупна
цена стана умањена само
за њен радни стаж, о чему
је на туженој терет обарања
законске претпоставке о
једнаким уделима супруж­
ника на стану, односно терет
доказивања о већем уделу
од 1/2 стицањем по основу
брачне тековине.”
Пресуда Другог општинског суда у Београду, П. бр.
5093/04 од 26. 3. 2008. и
РешењеАпелационог суда у Београду, Гж. бр. 1343/10 од 16. 7.
2010.
Насупрот овој одлуци стоји
ранија одлука Врховног суда
Србије, која се може сма­
трати дискутабилном из не­
колико разлога, а у чијем се
образложењу између осталог
наводи:
„У поступку пред првосте­
пеним судом утврђено је да су
парничне странке биле у браку
од 1984. године до 2003. године
када је њихов брак разведен. У
браку нису имали деце. Мајка
туженог је била носилац ста­
нарског права на стану повр­
шине 102 м2 који је 1988. године
заменила за два једнака стана.
Тужени је на основу уговора о
коришћењу стана закљученог
1988. године постао носилац
станарског права на једном
од тих станова од 55 м2 који
је откупио 1992. године. Међу
странкама није спорно да је
тужилац од сестре тужене при­
мио динарску противвредност
од 490 ДЕМ за откуп спорног
стана и да је цео износ по том
основу уплаћен.
Супротно становишту ни­
жестепених судова стан који
је откупљен у току брака од
стране брачног друга који је
уговорни носилац станар­
ског права, улази у режим
заједничке имовине брачних
другова, без обзира на који је
начин станарско право сте­
чено. Дакле, без обзира на
чињеницу што је тужени
у току трајања брака са
тужиљом постао уговорни
носилац станарског права
на спорном стану по основу
уговора о замени станова,
тужиља је, као његов брач­
ни друг имала исти статус,
односно статус суносиоца
станарског права на овом
стану у смислу члана 16. ст. 2.
тада важећег Закона о стам­
беним односима („Сл. глас­
ник СР Србије”, број 9/85, 18/85
Као и увек, нека питања која се тичу заједничке имовине супружника и њене деобе остају
нерешена или се јавља више паралелних схватања у судској пракси. Овде ћемо укратко изложити само нека од њих.
Следеће питање односи се на могућност утврђивања и деобе имовине привредних субјеката
који су основани средствима физичких лица по правилима о заједничкој имовини супружника и њеној деоби. Ово је веома сложена проблематика која се тиче могућности стицања удела супружника на привредним субјектима, са којима иду и права управљања и располагања,
те стицања добити. Судска пракса и стручна јавност су по овом питању подељене. Ипак, чини
се да преовладава становиште да оснивачка права не могу бити предмет заједничке
имовине супружника, па самим тим ни њене деобе.
Најзад , поставља се и питање да ли се на имовини приватних предузетника може тражити
подела заједничке имовине супружника, а чини се да је одговор на ово питање потврдан.
Оправдање за овакав став налази се у чињеници да оснивач за обавезе радње одговара
свом својом имовином, те да она нема статус посебог правног субјекта, а често је производ
заједничких улагања супружника, како материјалним средствима, тако и радом.
77
lege artis ● јул–август 2013.
Прво је питање зашто законодавац обавезу супружника да уз споразумни предлог за развод
брака приложе и споразум о подели заједничке имовине из члана 40. ПЗ-а није санкционисао, већ је оставио на вољу странкама да споразумну деобу изврше или не изврше. Тиме се
стварају непотребни трошкови за странке и суд, те се нарушава начело економичности.
Закон не даје могућност суду да у поступку за споразумни развод брака утврђује постојање
заједничке имовине странака уколико оне изјаве да је не поседују. Тако се у пракси често дешава да се странке споразумно разведу, изјављујући да заједничке имовине стечене у браку
немају, а да недуго затим пред истим судом покрену спор за деобу брачне тековине. Да ли
би суд у таквим ситуацијама могао да сматра да се ради о пресуђеној ствари, што би водило одбацивању тужбе за поделу тековине, или би се требало одлучити за једну блажу
варијанту, по којој би суд у склопу осталих доказа ценио и ове изјаве супружника дате
у поступку за споразумни развод. Аутор сматра да је правичније и целисходније одлучити
се за друго могуће решење да се странкама не би нанела штета, имајући у виду могућност
сваког супружника да поново поднесу тужбу за поделу новопронађене заједничке имовине,
а то право не би смело бити ускраћено ни странкама које су се споразумно развеле.
www.legeartis.rs
Нека спорна питања
судски поступци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
78
и 11/88). Брачни другови су
равноправни носиоци станар­
ског права на стану који кори­
сте у заједничком домаћинству
без обзира на то коме је од њих
дат стан на коришћење, одно­
сно, ко је закључио уговор о
коришћењу стана.
Сагласно изнетом, тужиљи
припада тражено стварно
право сувласништва на пред­
метном стану стеченом от­
купом за време трајања њене
брачне заједнице са туженим,
од заједничких новчаних сред­
става, у смислу члана 321. ст.
2. у вези са ст. 1. тада важећег
Закона о браку и породичним
односима („Сл. гласник СРС”,
бр. 22/80) и то са једном поло­
вином идеалних делова с об­
зиром на то да је реч о откупу
стана у смислу члана 16. ст. 1.
Закона о становању, по бе­
нефицираним, нетржишним
условима резервисаним за но­
сиоце станарског права, који
оправдавају једнак удео брач­
них другова у тако стеченој
имовини”.
Пресуда Другог општинског
суда у Београду, П. бр. 7650/06
од 15. 12. 2007, Пресуда Окружног суда у Београду, Гж. бр.
1310/08 од 23. 4. 2008. и Пресуда Врховног суда Србије Рев. бр.
2183/08 од 5. 11. 2008.
Ова одлука је упитна пре
свега због тога што је суд за­
снива, између осталог, на
одредбама Закона о браку и
породичним односима РС,
који је доношењем ПЗ-а пре­
стао да се примењује. Осим
тога, предметна непокретност
Кад бројеви „проговоре”
У Првом основном суду у Београду најстарији поступак за
деобу брачне тековине започет је подношењем тужбе дана
16. маја 1979. године, што значи да је предмет стар преко 34
године и још увек није окончан ни у првом степену.
Упоредним прегледом три просечна већа парничног
одељења истог суда утврђено је да, у новопримљеним предметима, у току априла и маја ове године, брачне тековине
чине 3% ових предмета. У истом периоду решено је 10%
ових предмета у односу на укупан број мериторних одлука.
Најзад, упоредним прегледом ова три већа утврђено је
да међу предметима старијим од 10 година, поделе брачне
тековине чине 4,06% укупног броја предмета.
јесте стечена у току трајања
заједнице живота странака,
али није стечена радом, већ
тако што је мајка туженог на
њега пренела станарско право
по замени једног већег ста­
на за два мања, па се никако
не може говорити да је стан
добијен и за потребе тужиље.
Такође, приликом утврђивања
откупне цене стана није узет
у обзир стамбени допринос
нити једног супружника, што
опет води до закључка да ова
имовина није стечена радом,
те да се не може сматрати да
представља заједничку имо­
вину странака, већ пре да се
ради о посебној имовини ту­
женог.
Закључак
Из досадашње судске праксе
намеће се закључак да спорови
за деобу заједничке имовине
супружника могу бити веома
сложени и дуготрајни. Мора ли
то заиста бити тако показаће
поступање судова у овим пред­
метима у наредном периоду.
Породични закон, својом
ретроактивном применом,
свакако нуди могућност су­
довима да брже и ефикасније
изврше деобу заједничке имо­
вине супружника, а посеб­
но користећи претпоставку
њихових једнаких удела.
У сваком случају, питање
заједничке својине супруж­
ника на стану стеченом отку­
пом у току трајања животне
заједнице остаје и даље от­
ворено и мора се решава­
ти у сваком појединачном
случају, руководећи се дужи­
ном трајања заједнице, радом
који су супружници уложили
у заједницу, начином на који
је стечено станарско право на
стану који је касније откупљен,
и нарочито – начелом правич­
ности.
Осим тога, морало би се те­
жити уједначењу судске праксе
у погледу могућности примене
режима заједничке својине
супружника на привредне
субјекте као посебних правних
лица.
ГОРДАНА АЈНШПИЛЕР-ПОПОВИЋ
судија Привредног апелационог суда
[email protected]
Достављање писмена у
судским поступцима са
посебним освртом на
електронско достављање
З
својство лица овлашћеног
за достављање, што, свака­
ко, онемогућава злоупотребе,
лажна представљања, а тиме и
повреду права лица којима се
достава врши.
Лица које достављач за­
текне на месту на коме треба
да се изврши достављање
дужна су да на његов захтев
пруже податке о свом иден­
титету, што представља
но­вину у односу на раније
пред­ви­ђене одредбе о до­
став­ља­њу, а у пракси, такође, и
одговор на потребу да се спре­
че чести приговори да до­став­
љање није извршено лицу коме
је по закону морало или могло
да се изврши.
Достављање
електронским путем
Изузетно значајну новину
представља законом регули­
сана могућност достављања
електронским путем. Пре­
ма одредбама члана 129. ст.
1. ЗПП-а предвиђено је да
достављање може да се
обавља и електронским
путем у складу са посеб­
ним прописима. Ово је ново
законско решење, јер до
сада законом није постојала
могућност доставе на поме­
нути начин. Претпоставка
оваквог степена доставе јесте
веома висок степен техничке
оспособљености, а свакако и
пре свега, поседовање потреб­
них уређаја, односно рачунара
којима би се такво достављање
могло извршити. Управо из
наведених разлога, закон за
сада предвиђа да је помену­
ти начин доставе могућ и то
у складу са посебним прописи­
ма којима се регулише питање
електронске комуникације,
али не и да се достављање
мора обављати на наведени
начин, нити да је оно редо­
ван начин доставе. Из тога
би се могло закључити да само
онда када је то могуће и када
постоји сагласност странака у
погледу таквог начина доставе,
суд писмено може достављати
електронски.
79
lege artis ● јул–август 2013.
акон о парничном поступ­
ку („Сл. гласник”, бр. 72 од
28. 9. 2011, у даљем тексту:
ЗПП), чија је примена почела 1.
фебруара 2012. године, донео
је изузетно значајне новине у
области достављања писмена.
Тако је одредбама члана 128.
ЗПП-а, којима се регулише на­
чин достављања, предвиђено
да се писмена достављају не­
посредно у суду, преко по­
ште, лица регистрованих за
обављање послова достављања,
лица запосленог у суду, дру­
гих државних органа, лица са
јавним овлашћењима или дру­
гих лица одређених посебним
прописима, на начин прописан
ЗПП-ом. Наведену одредбу
условило је увођење нових
професија бележника и суд­
ског извршитеља и очекивани
обим послова које наведена
лица могу обављати, а који
би подразумевао и могућност
вршења доставе.
Лице које врши достављање
дужно је да на захтев лица коме
се достављање врши докаже
www.legeartis.rs
Измене у начину достављања писмена према новом Закону о
парничном поступку отварају бројне недоумице у пракси. У
свом поступању судови се већ сада суочавају са потенцијалним
проблемима, али је јасно да ће многи од њих тек доћи на ред
судски поступци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
80
Према одредбама члана
129. ст. 2. ЗПП-а, достављање
електронским путем сматра се
извршеним под условом да је
таквим начином достављања
могуће обезбедити поврат­
ни податак о томе да је лице
примило писмено, што би
представљало заправо опцију
у електронској комуникацији
која подразумева да се у тре­
нутку отварања, односно
при­ј е­м а е-поруке, односно
от­ва­ра­ња писмена, које се до­
став­
ља на наведени начин,
аутоматски тражи и потврда
за пријем истог. Свакако да
би се као повратни податак
да је лице примило писмено
прихватило и свако изричито
потврђивање пријема писмена
е-поруком послатом од стра­
не примаоца, али се суд на то
не може ослонити, с обзиром
на то да би прималац писмена
могао, пре свега да се упозна
са садржином писмена, а по­
том да зависно од садржине и
својих интереса, односно ин­
тереса странке коју заступа,
потврди пријем писмена или
ускрати исти.
Стога, према наведеним
одредбама евидентно је да
је законодавац мислио на
аутоматску електронску
потврду пријема писме­
на, већ у тренутку његовог
преузимања, односно отвара­
ња електронске поште од стра­
не примаоца писмена.
Нејасна је и контрадик­
торна, међутим, одред­
ба става 3. истог члана
којим се истиче да пот­
врда о пријему писмена
достављеног електронским
путем представља одштам­
пани електронски запис о
дану и часу када је уређај за
електронски пренос подата­
ка забележио да је писмено
послато примаоцу, односно
назив пошиљаоца и примаоца
и назив писмена, јер се датум
пријема писмена везује за тре­
нутак отпослања одштампаног
електронског записа прима­
оцу, а не за тренутак потврде
његовог пријема.
Свакако да би се у си­т у­
а­ц и­ј а­м а у којима странке
суду достављају писмена као
електронске записе, у случају
по­тре­бе оцене његове благо­
времености, тренутак када је
писмено послато могао сматра­
ти релевантним за рачунање
законских рокова за отпослање
истог.
Другим речима, уколико
би, на пример, жалбу за коју
постоји законски рок жалилац
послао последњег дана рока
електронским путем у прво­
степени суд, пријем пошиљке
би морао да се сматра као дан
отпослања суду, односно по­
датак када је електронски за­
пис послат примаоцу, те би
се и благовременост наведене
жалбе ценила с обзиром на
означени тренутак, без обзи­
ра на то што је запис послат
по окончању радног време­
на суда (по подне или ноћу),
када су судски рачунари били
искључени и када можда и није
био евидентиран пријем наве­
дене е-поруке све до поновног
укључења рачунара првог на­
редног радног дана.
Значај наведеног уочава
се посебно у ситуацији када
се ради о викенду и за суд не­
радним данима, државним
празницима, јер би се према
одредбама наведеног члана, на
пример, жалба послата елек­
тронским путем, у петак у 23
часа (у нерадно време суда)
морала сматрати и ценити као
благовремено послата ако је
у питању последњи дан рока
за подношење жалбе, иако би
наведени електронски запис
у суд стигао тек у понедељак
(са првим наредним радним
даном), када би и сви елек­
тронски уређаји поновно били
доступни за пријем електрон­
ске поште. Рачунање благовре­
мености, односно утврђивање
времена отпослања – предаје
писмена било би у описаној
ситуацији веома слично до­
стави писмена преко поште,
као препоручене пошиљке.
Будући да сваки документ
послат електронском поштом
садржи евидентирано време
слања, али према времену које
сâм електронски уређај еви­
дентира, поставља се питање
како спречити могућности
злоупотребе овог начина
доставе, јер се променама у
самом систему електронског
уређаја могу унети и другачије
време или датум отпослања
писмена од оног који важи пре­
ма званичним евиденцијама –
календарима? У том смислу,
мора се обезбедити прове­
ра поузданости унетих пода­
така о времену отпослања,
што према техничким мо­гућ­
но­стима представља став­ља­ње
Будући да сваки документ послат
електронском поштом садржи евидентирано
време слања, али према времену које сâм
електронски уређај евидентира, поставља
се питање како спречити могућности
злоупотребе овог начина доставе.
пуномоћника, може, такође,
представљати нерадне дане у
којима електронски уређаји не
би били доступни.
Чак и у ситуацији у којој би
означена е-порука несумњиво
стигла примаоцу, али када не
би била отворена, те се стран­
ке не би упознале са њеном
садржином, а имајући у виду
могућност наступајућег ви­
кенда и евентуалних нерадних
дана који би се због празника
или других околности (колек­
тивног коришћења годишњег
одмора и сл.) спојили са викен­
дом, у посматраном случају
могло би доћи до знатног
скраћивања, па чак и до
истека рока за подношење
правног лека. А све то, и пре
него што би странка била упоз­
ната са садржином наведене
е-поруке која у електронској
форми садржи судску одлуку,
чиме би јој право на жалбу
суштински могло бити знат­
но ограничено, па чак и сас­
вим ускраћено.
У судској пракси пред При­
вредним апелационим судом
засад није било оваквих про­
блема будући да се још увек
81
lege artis ● јул–август 2013.
отправак своје одлуке суд по­
слао странци електронским
путем, односно у форми елек­
тронског записника, могло би
се поставити питање да ли би
потврду о пријему писмена
достављеног електронским
путем, такође, представљао
одштампани електронски за­
пис о дану и часу када је уређај
за електронски пренос пода­
така забележио да је писмено
послато примаоцу? Ово тим
пре, јер би суд наведено пис­
мено могао послати у време
када због организације свог
радног времена правно лице
није могло да га преузме, или
када је искључен рачунар,
односно електронски уређај.
Применом цитираних норми и
њиховим језичким тумачењем,
у том случају би, иако правно
лице није примило наведени
електронски запис, нити га је
отворило и било упознато са
његовом садржином, већ по­
чео да тече рок за жалбу и то
од тренутка када је суд послао
своју одлуку, а што с обзиром
на могућност наступајућег
викенда или државног праз­
ника, за странку и њеног
www.legeartis.rs
одређене званичне оз­н а­ке
када је писмено послато (вре­
менске маркице) од стра­
не овлашћених званичних
институција. Једино би се на
тај начин добила потврда када
је према општеважећем кален­
дару и времену писмено за­
иста и послато, а што би било
аналогно потврди коју пошта,
као јавно предузеће, ставља на
писмено послато у виду препо­
ручене пошиљке стављањем R
маркице. Само тако би се по­
уздано могло утврдити време
отпослања писмена електрон­
ским путем и тиме спречити
свака злоупотреба уз истовре­
мено обезбеђење адекватног
начина да странке очувају и
остваре рокове, односно пра­
во на предузимање радњи у
одређеним роковима.
Имајући у виду околност да
и суд може странкама врши­
ти доставу електронским пу­
тем, исто тумачење довело
би, чини се, до значајног
ограничења права страна­
ка, па се поставља питање на
који начин треба тумачити ове
одредбе у таквој ситуацији.
Наиме, уколико би писмени
судски поступци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
82
није приступило електронском
начину доставе докумената,
ни од стране суда странка­
ма нити у супротном смеру,
иако су трговински судови
технички најбоље опремљени
електронским уређајима.
Судије, међутим, већ сада
сагледавају потенцијалне
проблеме до којих би могло
доћи поменутим начином
достављања.
Могућност доставе елек­
тронским путем засад је огра­
ничена искључиво на писмена
за која по члану 141. ЗПП-а
није предвиђена обавезна лич­
на достава.
Међусобно
достављање
Значајна новина коју је закон
унео у свој текст, а која је у прак­
си раније уведена из практич­
них разлога, јесте могућност
да странке непосредно и
благовремено упућују под­
неске и друга писмена једна
другој и да поднесак и друга
писмена заједно са доказом о
достављању наведеног подне­
су суду. Ранија судска пракса
увек је уважавала такве захте­
ве странака или обавештења
странака да су другој страни
директно доставили одређена
писмена, уколико су суду мог­
ли одмах, на лицу места, да
презентују доказе о томе или
уколико друга страна која је
пријемник није оспоравала
пријем писмена. Оваква за­
конска могућност, међутим,
није изричито постојала, али
је одредбама члана 130. ЗПП-а
сада уведена у праксу. Овде је
Учешће полиције у достављању
Надлежни орган полиције дужан је да на захтев суда помогне приликом обављања послова достављања, што не
значи успостављање обавезе на страни полиције да врши
доставу, већ само да пружи асистенцију при достављању, и
то у случају постојања потребе за тим. У неким срединама
и даље је у примени давна пракса судова да у случају да не
могу да доставе писмена од полиције затраже да их доставе
уместо њих. У већини случајева полиција, међутим, одбија
да врши доставу указујући на то да за то нема овлашћење.
Новим законским решењем не уводи се обавеза, нити
овлашћење полиције за достављање писмена, већ се
само омогућава да, у случају потребе (ако није могуће извршити доставу), лица овлашћена за доставу то учине уз
асистенцију полиције.
важно уочити да се наведена
могућност непосредног и бла­
говременог упућивања подне­
ска не односи и на она писмена
која се према закону морају
лично доставити, будући да
се ова писмена морају и даље
достављати преко суда.
Имајући у виду да доста­
ва електронским путем није
искључена код непосредне
доставе писмена између стра­
нака, то отвара могућност
тумачења према коме се
непосредна међусобна до­
става може обављати и
електронским путем, чиме се
ствара простор и за све друге
проблеме на које смо указали
у погледу утврђивања времена
када је писмено достављено.
Овде је олакшавајућа окол­
ност у томе да се на овај начин
не могу достављати писмена за
која ЗПП предвиђа обавезну
личну доставу, а то су поднес­
ци који су изричито наведени у
чл. 141. ЗПП-а.
Будући да је новим ЗППом ограничен и рок за до­
ставу поднесака суду на 15
дана пре заказаног рочишта
(касније достављени поднес­
ци се не узимају у обзир), вре­
ме достављања у електронској
комуникацији се ипак може
појавити као веома важно?
У односу на ранија закон­
ска решења, дефиниције
достављања у новом ЗПП-у
нешто су другачије када је у
питању достављање физич­
ким лицима, државним орга­
нима или правним лицима, а
што је регулисано одредбама
члана 131. ЗПП-а:
1. Достављање физичким
лицима врши се на адресу
која је означена у тужби, одно­
сно на адресу пребивалишта
или боравишта уписану код
органа надлежног за вођење
евиденције о личним карта­
ма. Овакву доставу, на адре­
су која је евидентирана код
органа надлежних за вођење
пракса, међутим, остаје на
становишту да се достављање
врши на адреси уписаног се­
дишта правног лица. За сада
још увек нема одлука кроз које
би се исказало становиште о
уредности доставе, на пример,
у једној од продавница или
канцеларија правног лица које
су ван његовог регистрова­
ног седишта, а недвосмислено
представљају његове пословне
просторије, све то уз претпо­
ставку да је предаја извршена
раднику запосленом код тог
правног лица. Обавеза запо­
сленог да писмено прими и
потом га достави надлежни­
ма, обухваћена је унутрашњом
организацијом самог правног
лица и не може представљати
изговор, односно разлог за
подношење приговора неуред­
не доставе.
Постојећу судску праксу,
према којој се, у случају да до­
става не може да се изврши на
адресу седишта правног лица,
достава покушава на адресу
законског заступника уписа­
ног у регистар (а то је адреса
уписана код Агенције за при­
вредне регистре, по подацима о
заступнику, или адреса из лич­
не карте), прихватио је нови
ЗПП и унео у своје законско
Судије већ сада сагледавају потенцијалне
проблеме до којих би могло доћи
електронским начином достављања
правних докумената.
83
lege artis ● јул–август 2013.
ЗПП-а, а посебно је значајна
за трговинске, односно при­
вредне спорове. Сада се
достављање правним лици­
ма врши предајом писмена у
просторијама правног лица,
запосленом лицу у правном
лицу, односно заступнику
правног лица на адресу из
јавног регистра, односно на
адресу његовог пребивалиш­
та. У односу на раније законско
решење, према коме се достава
правном лицу вршила предајом
писмена у просторијама прав­
ног лица, лицу овлашћеном за
пријем писмена, уочава се, пре
свега, да наведено овлашћење
више није неопходно, већ да је
довољно да се писмено до­
стави лицу које је запослено
у том правном лицу. Тиме је
и код правних лица избегнута
могућност подношења при­
говора да је достава изврше­
на лицу које није овлашћено
за пријем писмена, а што је
био чест основ злоупотребе у
поступању странака. Језичким
тумачењем текста цитираног
члана, сада би се уредном доста­
вом сматрала достава изврше­
на у било којим просторијама
правног лица, дакле, не само у
просторијама седишта прав­
ног лица, и то било ком за­
посленом раднику. Судска
www.legeartis.rs
евиденције о личним картама и
претпоставку да је на наведени
начин достава уредно изврше­
на, омогућило је доношење
других прописа којима је изри­
чито дефинисана обавеза стра­
нака да благовремено и тачно
обавештавају надлежне органе
о адреси свог пребивалишта,
односно боравишта и промена
истих је условљена управо оба­
везама из наведених прописа.
2. Достављање државним
органима, органима ауто­
номне покрајине и јединице
локалне самоуправе, пре­
ма новом законском решењу
врши се предајом писмена у
просторији за пријем писме­
на или писарници, и као дан
достављања сматра се дан
предаје писмена. Уочава се да,
у односу на претходно закон­
ско решење, више не постоји
обавеза предаје писмена лицу
овлашћеном за пријем писме­
на, већ је довољно само да се
предаја изврши у просторији
за пријем писмена или писар­
ници, што је значајно јер се
више не може истицати приго­
вор да писмено није примило
овлашћено лице.
3. Достављање правним
лицима доноси промену на­
чина достављања која је де­
финисана у члану 131. ст. 3.
судски поступци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
84
решење, којим предвиђа на­
чин достављања правним ли­
цима. Тиме је предвидео да
се, поред доставе писмена у
просторијама правног лица
запосленом лицу, достављање
врши и законском заступни­
ку правног лица на адресу из
јавног регистра, односно на
адресу његовог пребивалишта.
То значи да ће се достава закон­
ском заступнику вршити пре­
ма одредбама за достављање
физичком лицу, на адресу која
је уписана у јавни регистар, а
ако на тој адреси није могућа
достава истом лицу, односно
ако је на истој адреси непознат,
онда ће се достава извршити на
адресу његовог пребивалишта
које је, сходно члану 131. ст.
1. Закона којима се предвиђа
достављање физичким лици­
ма, уписано код органа над­
лежног за вођење евиденције о
личним картама.
Достављање јавном бележ­
нику и извршитељу може се
извршити на начин као и пу­но­
моћнику, што представља ново
законско решење услов­ље­но
увођењем нових професија
јавног бележника и извршитеља
у правни живот Републике
Србије.
Достављање у
преградак код суда
Новину у погледу начина
достављања правним лицима
и адвокатима, представља,
такође, и могућност да се
достављање врши у суду,
полагањем писмена у посеб­
ни преградак, на њихов захтев
и по одлуци председника суда.
У тој ситуацији достављање
врши овлашћено лице суда, а
на наведени начин може се из­
вршити достава само правним
лицима и адвокатима.
За овакву доставу потребно
је задовољити два услова, а то
је да су правна лица или адво­
кати захтевали отварање по­
себног прегратка у суду и да је
председник суда такву одлуку
донео. Овај начин доставе ре­
гулисан је детаљно одредбама
члана 138. ЗПП-а, тако што је
предвиђено да адвокат, одно­
сно овлашћени представник
правног лица који преузима
судска писмена из судског
прегратка мора да преузме сва
писмена која су у преградак по­
ложена. Предвиђена је, такође,
обавеза адвоката, односно
овлашћеног представника
правног лица да писмено пре­
узме из прегратка код суда у
року од 8 дана од дана полагања
у судски преградак, те да се
уколико писмено не буде по­
дигнуто у наведеном року
достављање врши истицањем
писмена на огласну таблу суда
и сматра се извршеним по ис­
теку рока од 8 дана од дана
оваквог истицања.
И овде је важно назначити
да се сви наведени начини до­
ставе, по Закону односе само
на поднеске за које, по члану
141. Закона, није предвиђена
обавеза личне доставе.
Закључимо на крају да се
још увек не могу сагледати
сви проблеми око уредности
доставе који ће се појавити
применом анализираних за­
конских решења, те да је више
него сигурно да ће пракса кроз
тумачења и заузете ставове мо­
рати у будућности да реши још
многе од њих.
Смешна страна адвокатуре
Адвокат: „И шта се онда догодило?”
Сведок: „Рекао ми је: Мораћу да те убијем јер можеш да ме идентификујеш.”
Адвокат: „Па, је ли вас убио?”
Сведок: „Очигледно није.”

Адвокат: „Јесте ли сексуално активни?”
Сведок: „Не, само лежим.”
ВЕСНА НИКОЛИЋ
адвокат с дугогодишњим искуством у државној управи,
специјализована за област радног и управног права
[email protected]
Општи управни
поступак за почетнике
Све оно што сте одувек желели да знате о управном
поступку – на једном месту: странке, достављање,
рокови, врсте поступка и решења, као и могућа
правна средства
у питању државни орган или
предузеће, према његовом седишту.
Стварна и месна надлежност
не могу се мењати договором
странака, нити органа.
Ако су за једну ствар истовремено надлежна два органа,
биће надлежан онај орган који
је први покренуо поступак. У
току целог поступка орган пази
на своју стварну и месну надлежност. У односу на странке
с међународним имунитетом,
важе правила међународног
права.
Орган предузима радње
на свом подручју, а на другом
подручју уз обавештење органа
с тог подручја. Органи су дужни да једни другима указују
правну помоћ.
Надлежност
Изузеће
Стварна надлежност за по­сту­
па­ње одређује се према прописима према којима се уређује
одређена област (порези, царине и сл.). У првом степену у
управним стварима одлучује
орган предвиђен законом.
Месна надлежност у ства­
рима које се односе на непокретност одређује се према
месту непокретности, а када је
ЗУП предвиђа обавезне разлоге
за изузеће у односу на службено
лице чим оно сазна за неки од
тих разлога, али и разлоге због
којих сама странка може да тражи изузеће. До одлуке о изузећу
службено лице не може да пре­
дузима радње, изузев оних које
не трпе одлагање. Може се тражити изузеће службеног лица
које поступа појединачно, као
85
lege artis ● јул–август 2013.
2. начело заштите права гра­ђа­
на и заштите јавног интереса;
3. начело ефикасности;
4. начело истине – обавеза потпуног и правилног утврђивања
чињеница и околности које су
од значаја за доношење законитог и правилног решења;
5. начело саслушања странке;
6. начело оцене доказа;
7. начело самосталности у ре­
ша­ва­њу;
8. начело двостепености –
против првостепеног решења
странка има право на жалбу;
9. начело правноснажности;
10. начело економичности поступка;
11. начело пружања помоћи
странци;
12. начело употребе језика и
писма.
www.legeartis.rs
З
акон о општем управном поступку („Сл. лист
СРЈ”, бр. 33/97, 31/01,
„Сл. гласник РС”, бр. 30/2010, у
даљем тексту: ЗУП) један је од
најважнијих процесних закона
у нашем правном систему. По
њему су дужни да поступају
државни органи када у управним стварима уз непосредну
примену прописа, решавају о
правима, обавезама и правним
интересима физичких, правних и других лица. По њему
поступају и предузећа и друге
организације када у вршењу
јавних овлашћења, која су им
поверена законом, такође,
одлучују о правима и обавезама поменутих субјеката.
Као и сви системски закони, процесни или материјални,
и ЗУП садржи своја начела.
Начела представљају опште
принципе на којима се заснива сâм закон и она нам користе у случају непрецизности
поједине норме или закона.
Начела ЗУП-а су следећа:
1. начело законитости – у
управним стварима се решава
на основу закона и прописа, а
у случају слободне оцене у границама овлашћења и с циљем
ради којег је овлашћење дато;
и службеног лица које је члан
колегијалног органа.
судски поступци
Странка и њено
заступање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
86
Према ЗУП-у странка може да
буде:
● лице по чијем је захтеву по­
кренут поступак;
● лице против кога се води по­
ступак;
● лице које ради заштите пра­
ва и правних интереса има
право да учествује у поступку.
Странка може да буде и сва­
ко физичко и правно лице,
па и они субјекти који немају
својство правног лица (насеље,
група грађана), под условом да
су носиоци права и обавеза о
којима се решава у поступку.
Странке, такође, могу бити
и синдикална организација,
јавни правобранилац и јавни
тужилац.
Странка која је потпуно по­
словно способна може сама да
врши радње у поступку (про­
цесна способност). Процес­
но неспособно лице заступа
законски заступник о чему
службено лице води рачуна у
току целог поступка. Привре­
мени заступник се поставља
одсутном лицу непознатог
пребивалишта или процесно
неспособној странци све док
јој орган старатељства не по­
стави стараоца.
Странка може да има
пуномоћника који у њено име и
за њен рачун предузима радње
у поступку. Пуномоћник може
да буде свако пословно спо­
собно лице. Пуномоћник се
Претходно питање
Претходно питање у управном поступку означава самосталну правну целину за чије је решавање надлежан суд или
други орган, а без чијег се решавања поступак не може окончати. То питање управни орган може да реши сâм, с правним
дејством у тој управној ствари, а може странку упутити да
у остављеном року покрене тај други поступак – парницу.
До обавезног прекида поступка долази у кривичним
стварима, код утврђивања постојања брака и очинства.
разликује од стручног помага­
ча који странци пружа стручну
помоћ у поступку.
Комуникација органа
и странака
Орган и странке комуницирају
поднесцима, а то могу бити сва
писмена: предлози, пријаве,
жалбе, приговори, молбе и
сл. Поднесци се предају над­
лежном органу и морају бити
уредни и разумљиви. ЗУП
прописује обавезне елементе
писмена, као и поступање с не­
уредним поднесцима.
Орган је овлашћен да позива
лица чије је учешће неопходно.
О свим важнијим ра­дња­ма у
поступку води се записник,
чији су саставни делови, такође,
предвиђени ЗУП-ом.
Током поступка, странке
имају право да буду обавештене
о његовом току, као и да имају
увид у све списе предмета, које
могу и да фотокопирају. Поред
странака, исто право имају и
трећа лица која учине вероват­
ним свој правни интерес.
Достављање у поступку
Радње достављања у поступку
јесу оне радње према лицима
која треба да учествују, а које
су од значаја за ефикасност по­
ступка. Разликује се посредно
достављање и обавезно лично
достављање.
Обавезно лично достављање
врши се:
● када је одређено законом
или другим прописом;
● када од дана достављања
тече законски рок;
● када сâм орган тако одлучи.
Посебне врсте достављања
јесу достављање законском за­
ступнику или пуномоћнику,
пуномоћнику за примање
писмена, државним органи­
ма, предузећима и другим
правним лицима, као и јавним
саопштењем.
Уколико странка или њен
законски заступник промене
пребивалиште, дужни су да о
томе обавесте орган, у супрот­
ном се достављање врши преко
огласне табле.
Доставница је потврда о из­
вршеном достављању.
Рокови
За предузимање појединих
радњи могу се одредити ро­
кови. Рачунање рокова је
значајно код предузимања
радњи у законским роковима
који се не могу продужавати.
Начин рачунања рокова про­
писан је ЗУП-ом.
Странци која у одређеном
року не предузме одређену
радњу из оправданих разлога,
може се дозволити повраћај у
пређашње стање.
Трошкови поступка
Поравнање не сме да буде на
штету јавног интереса, јавног
морала и на штету трећих лица.
Првостепени
поступак,
покретање
Поступак до
доношења решења
ЕЛЕМЕНТИ РЕШЕЊА
Увод решења садржи: назив органа који доноси решење,
пропис о надлежности тог органа, име странке и њеног законског заступника или пуномоћника, ако га има, и кратко
означење предмета поступка. Ако су решење донела два
или више органа или је донето уз сагласност два или више
органа, то мора бити наведено у уводу решења.
Диспозитивом се решава о предмету поступка у целини
и о свим захтевима странака о којима у току поступка није
посебно решено (и о трошковима поступка).
Упутством о правном средству странка се обавештава
да ли против решења може изјавити жалбу или покренути
управни спор или други поступак пред судом (у ком року,
у колико примерака).
Доказивање
Одлучне чињенице (чињенице
на основу којих се доноси
решење) утврђују се доказима.
Као доказ се користе: исправе,
искази сведока, изјаве страна­
ка, налази и мишљења вештака
и увиђаји.
87
lege artis ● јул–август 2013.
Поступак увек покреће над­
лежни орган, по службеној
дужности или поводом захтева
странке. По службеној дужно­
сти то чини увек када то закон
одређује или ради заштите
јавног интереса.
Поступак је покренут чим
је извршена било која радња
ради вођења поступка. Ако
нема услова за вођење поступ­
ка, захтев странке се одбацује
закључком.
Све до доношења првосте­
пеног решења, странка може
изменити захтев, може одуста­
ти од захтева, а може и опозва­
ти одустанак.
Ако у поступку учествује
више странака у њему се
може сачинити поравнање.
Пре доношења решења орган
мора да утврди све одлучне
чињенице – оне које су значајне
за решење саме управне ствари,
али и да омогући странкама да
остваре и заштите своја права
и правне интересе. Обавезама
службеног лица у току вођења
управног поступка одговарају
права странке.
Постоје две врсте поступка:
скраћени и посебни испитни
поступак. Скраћени поступак
је изузетак (четири ситуације),
а посебни испитни поступак
представља правило. Странка
има право да учествује у по­
себном испитном поступку, а
службено лице има обавезу да
јој омогући такво учешће.
На усменој расправи се
утврђује чињенично стање, а
она је обавезна када у управној
ствари учествују две стран­
ке или странке са супротним
интересима или када треба да
се изврши увиђај или саслуша
сведок или вештак. Усмена рас­
права је јавна, а у одређеним
ситуацијама јавност се може
искључити.
www.legeartis.rs
Трошкови поступка, по пра­
вилу, падају на терет онога ко
их је проузроковао. Ту спадају
путни трошкови службених
лица, издаци за сведоке, веш­
таке, тумаче и сл. Ако је по­
ступак покренут по службеној
дужности, па буде повољно
окончан за странку, трошкови
падају на терет органа.
Захтев за надокнаду трош­
кова мора бити стављен бла­
говремено, тако да орган који
води поступак може о њему
одлучити у решењу. У супрот­
ном, странка губи право на на­
докнаду трошкова поступка.
ЗУП предвиђа и могућност
ослобађања од плаћања трош­
кова.
Пример: Решење у управном поступку
судски поступци
На основу члана
Закона
(навести пропис о надлежности
органа који доноси решење), у предмету решавања по захтеву Петра Петровића, чији је
пуномоћник Марко Марковић, адвокат из Београда за
(кратак опис предмета, захтева),
(орган који доноси решење), дана 1. фебруара 2013. године, доноси
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
88
РЕШЕЊЕ
Усваја се захтев Петра Петровића, чији је пуномоћник Марко Марковић, адвокат из
Београда, поднет ради
(опис поднетог захтева) и дозвољава
се
.
Свака странка сноси своје трошкове.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Петар Петровић из Београда, поднео је 16. јануара 2013. године, преко пуномоћника
(навести
Марка Марковића, адвоката и Београда,
ком органу) захтев за
. Именовани је уз захтев поднео и
(навести поднете доказе;
навести утврђено чињенично стање и применити материјално право – навести прописе,
на тако утврђено чињенично стање.)
(навести који орган), након разматрања захтева и свих списа
предмета, утврдио је да је захтев основан и донео одлуку као у диспозитиву решења.
Против овог решења странка може поднети жалбу
(навести
ком органу) преко првостепеног органа, у року од осам дана од дана пријема решења.
Решење доставити пуномоћнику и органу који је донео решење.
(потпис руководиоца)
Решење по жалби мора се донети што пре,
а најкасније у року од два месеца
од дана предаје жалбе.
Решење
Закључак
Закључком се одлучује о
питањима која се тичу поступка. Против закључка
може се изјавити жалба
само када је то изричито
предвиђено законом.
Правна средства
1. Жалба као
редовно правно
средство
Против решења донетог у
првом степену странка има
право на жалбу. Против прво­
степеног решења министар­
ства или посебне организације,
односно другог државног орга­
на жалба се може изјавити само
када је то законом предвиђено.
За решавање по жалби надле­
жан је орган одређен законом.
Рок за жалбу је 15 дана од дана
достављања решења, ако по­
себним законом није другачије
одређено (може се одредити и
краћи рок, 8 дана). ЗУП-ом је
прописано шта жалба мора
да садржи и на који начин се
предаје.
Недопуштену и неблаговре­
мену жалбу и жалбу изјављену
од неовлашћеног лица прво­
степени орган може да одбаци.
Првостепени орган по жалби
може да допуни поступак и већ
донето решење замени новим.
Другостепени орган може да
првостепено решење потврди
(тако што ће одбити жалбу),
може га огласити ништавим,
поништити, ако чињенично
стање није потпуно утврђено,
поништити и сâм решити
управну ствар – ако су погреш­
но оцењени докази, погрешно
примењено материјално право.
Жалба се може поднети и
када првостепено решење није
донето (у случају ћутања упра­
ве).
Решење по жалби мора се
донети што пре, а најкасније
у року од два месеца од дана
предаје жалбе. Законом се
може утврдити и краћи рок.
2. Ванредна
правна средства
2.1. Понављање поступка
Једно од најчешће коришћених
ванредних правних средста­
ва у пракси јесте понављање
поступка. Покреће се против
коначних решења. Постоји
11 законских разлога за по­
нављање поступка. Пропи­
сани су и рокови у којима се
ово ванредно правно средство
89
lege artis ● јул–август 2013.
На основу одлучних чињеница
утврђених у поступку, орган
доноси решење. По правилу,
ре­ше­ње се доноси у писменом
облику, а само изузетно може
бити донето усмено. Писмено
решење садржи: увод, диспо­
зитив, образложење, упутство
о правном средству, назив ор­
га­
на, број и датум решења,
пот­пис службеног лица и пе­
чат органа. Сви ови елементи,
такође, морају бити уређени у
складу са ЗУП-ом.
Недостатак неког од ових
елемента представља незако­
нито донето решење које би, у
евентуалном, другостепеном
поступку, морало бити пониш­
тено.
Постоје и друге врсте ре­
ше­
њ а. Делимично решење
се доноси када постоји више
зах­тева, а само је неки зрео за
одлучивање. Допунско решење
се односи на питања која доне­
тим решењем нису обухваћена.
Привременим решењем се
привремено уређују спорна
питања (у пензијској материји).
Рок за издавање решења
јесте месец дана од дана пре­
да­је уредног захтева, а у сло­же­
нијим предметима два месеца.
www.legeartis.rs
Општепознате чињенице се
не доказују. Не треба докази­
вати чињенице чије постојање
закон претпоставља, али је
допуштено доказивати не­по­
сто­јање тих чињеница, ако за­
коном није другачије одређено.
Сваки од доказа ЗУП прецизно
регулише.
Пример: Жалба у управном поступку
(Првостепеном органу, назив, седиште)
за
(Жалба се подноси другостепеном органу преко првостепеног органа који је донео решење,
који након утврђивања благовремености и дозвољености жалбе, као и тога да ли jу је
поднело овлашћено лице, доставља жалбу са списима предмета.)
90
(навести име странке и
друге податке: занимање, односно радно место, адресу странке, односно њено седиште)
Благовремено подноси жалбу против решења
(навести податке о решењу, број, датум, орган који га је донео и сл.)
У
примерака
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
судски поступци
(Другостепени орган, назив, седиште)
Ж алба
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
(У жалби се наводи решење које се побија, назив органа који га је донео, број и датум
решења. Довољно је да жалилац у жалби изложи у ком погледу је незадовољан решењем,
с тим да жалбу не мора посебно образложити. Ако се износе нове чињенице и докази,
жалилац је дужан да образложи због чега их није изнео у првостепеном поступку, члан 222.
Закона о општем управном поступку)
На основу свега наведеног, предлажем да другостепени орган уважи жалбу и првостепено
решење поништи (у целини или делимично) и предмет врати на поновно одлучивање
првостепеном органу или сам реши и решење измени.
(потпис жалиоца)
Извршење преко другог лица
Ово извршење се спроводи код оних радњи које може да
изврши и друго лице (исељење из стана). Услов за његово
спровођење је да је извршеник претходно опоменут да
одређену радњу сâм изврши (у супротном орган не би могао да стави трошкове извршења на терет извршеника).
2.3. Поништавање и
укидање решења по
основу службеног
надзора
Ово правно средство се користи
против коначних решења. Пет
законских разлога се користи
2.4. Укидање и мењање
правноснажног
решења уз пристанак
странке
Ако је правноснажним ре­
ше­њем странка стекла неко
право, а орган који је донео
то решење сматра да је у том
решењу неправилно примењен
материјални закон, он може
ре­
шење укинути или изме­
нити. Услов за примену овог
ванредног правног средства,
међутим, јесте да странка која
је стекла неко право приста­
не на то и да се тиме не вређа
право трећег лица. Пристанак
странке је обавезан и за измену
оног решења којим је странци
одређена нека обавеза.
2.6. Оглашавање
решења ништавим
Прописано је пет случајева када
се решење оглашава ништавим.
Правне последице оглашавања
решења ништавим огледају се
у томе што се поништавају све
правне последице које је такво
решење произвело.
Извршење
Извршење се спроводи ради
остварења новчаних и не­
новчаних обавеза. Да би се
извршење спровело услов је у
наступању извршности. Не­
новчане обавезе се извршавају
административним путем, а
новчане у судском поступку.
Постоје две врсте извршења
неновчаних обавеза.
Извршење принудом
Овај начин извршења спроводи се против лица која су обавезна да изврше радњу коју не може друго лице, која су
дужна да нешто трпе или допусте. Извршенику се најпре
запрећује могућом мером, а онда се, у случају неуспеха,
мера и спроводи.
91
lege artis ● јул–август 2013.
2.2. Мењање и
поништавање
решења у вези са
управним спором
Ово средство представља вид
самоконтроле у управном по­
ступку поводом покренутог
управног спора. Када добије
тужбу поднету у управном
спору, као тужени чији се акт
оспорава, орган може сâм да
измени или поништи решење
из разлога због којих би то мо­
гао и сâм суд да учини.
за поништавање коначних
решења, а за укидање само један
– повреда материјалног права,
без мењања чињеничног стања,
у року од једне године од конач­
ности решења.
www.legeartis.rs
може користити. О предлогу
за понављање одлучује орган
који је донео коначно решење
(првостепени или другосте­
пени). У одлуци о понављању
поступка увек се одлучује о
судбини решења чија се об­
нова тражи. Одлука мора да
садржи оцену нових доказа,
раније изведених доказа и
њихову међусобну везу. Раније
решење се оставља на снази
или замењује новим.
2.5. Ванредно укидање
Разликује се од претходних јер
се подноси против извршних
решења, ради отклањања теш­
ке и непосредне опасности за
живот и здравље људи, јавни
поредак, морал и отклањање
поремећаја у привреди, а све
под условом да се то не може
постићи другим средствима
којима се мање вређају права
странака. Лица оштећена при­
меном овог средства управо
због тога имају право на на­
кнаду штете.
планирање и изградња
Расподела ризика и средства
обезбеђења у пројектима јавно-приватног партнерства
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
92
Одређење ризика, њихова расподела, могуће последице ризика, као
и инструменти за превенцију и отклањање узрока који могу довести
до неиспуњења обавеза, зависиће од опредељеног модела ЈПП-а,
односно од природе и врсте односа јавног и приватног партнера и
обима права и обавеза које партнери преузимају
П
ре него што представници јавног и приватног сектора приступе
дефинисању могућих модела
и праваца развоја међусобних односа у оквиру конкретног пројекта јавно-приватног
партнерства, обе стране треба
начелно да се сагласе о квалитету и врсти права и обавеза које
ће прихватити. То зависи, пре
свега, од врсте и природе самог предмета јавно-приватног
партнерства (у даљем тексту:
ЈПП), дакле од области у којој
се ЈПП предвиђа, али и од тога
да ли су у питању радови, тачније финансирање и изградња
објеката, односно финансирање, изградња и управљање
и/или одржавање објеката,
или је предмет тог односа пружање услуга крајњим корисницима. При том, ЈПП може
да се реализује у области путне, комуналне, социјалне или
економске инфраструктуре.
Осим тога, ангажман приватног сектора може за предмет да
има комерцијално коришћење
природних богатстава или
добара у општој употреби,
или обављање делатности од
општег интереса (у контексту
наведених услуга крајњим корисницима), односно ако су у
питању концесије, треба разликовати концесије за јавне
радове и концесије за услуге.
Сви ови могући предмети
ЈПП-а пружају одговор и на
питање начина наплате за извршене радове и/или пружене
услуге (директно од корисника или из буџета), од чега, такође, зависи употреба једног од
више могућих модела ЈПП-а, а
следствено томе и дефинисање
и расподела ризика, као и средстава обезбеђења.
„Класичне” облике ЈПП-а,
с једне стране, и концесије, с
друге, не одликују исте врсте
ризика. Осим тога, и међу различитим облицима ЈПП-а, а
пре свега у два основна „класична” облика, а то су уговорно ЈПП и институционално
ЈПП, ризици се разликују, па
се, када је у питању приватни
партнер, крећу од најмањих
(код уговорног ЈПП-а), преко
институционалног који подразумева оснивање привредног друштва (у даљем тексту:
ДПН/друштво за посебне намене), све до највећих ризика
које приватни партнер преузима (код концесије). При том,
није свако ДПН које се оснива, у складу са Законом о јавно-приватном партнерству и
концесијама („Сл. гласник РС”,
бр. 88/11), институционални
облик ЈПП-а. Само оно ДПН
чији су оснивачи или чланови заједно јавни и приватни
партнер, представља пример
институционалног ЈПП-а.
У разматрању могућих
ризика и њихове расподеле,
важно је знати да концесија
није више уређена посебним
законом. Заједно с другим
наведеним облицима ЈПП-а
(уговорно и институционално), она је уређена Законом о
јавно-приватном партнерству
и концесијама. Закон о концесијама („Сл. гласник РС”, бр.
55/03) престао је да важи, али
су „списак“ области и логика
поимања концесије у Закону
БРАНИС ЛАВ ПЕ ЈЧИЋ
стручњак за јавно-приватно партнерство
[email protected]
о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12). Свеједно,
и да нема упућивања из једног
закона на други релевантни,
важећи закон (као што је то
случај са упућивањем на Закон
о јавно-приватном партнерству и концесијама), на сва друга питања од значаја за давање
концесије примениће се одредбе посебних закона који се
односе на одређену област, па
ће се тако управо на поступак
давања концесије, у складу са
чланом 11. Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, применити искључиво
и само одредбе Закона о јавно-приватном партнерству и
концесијама. Баш зато је и смисао одредаба члана 9. Закона о
комуналним делатностима,
према којима се наплата услуге
врши или директно од корисника услуга или непосредно из
буџета, веома важан, и то: за
дефинисање природе односа
јавног и приватног партнера
и за њихова укупно одредива
права и обавезе, а тиме и ризике, па и за сâм поступак одабира приватног партнера (што
ће зависити од опредељења за
начин наплате вршења услуга
крајњим корисницима).
Расподела ризика
Дефинисање ризика и њихова расподела од посебног су
значаја за успех пројекта. Постојање ризика и способност
њиховог прихватања, односно
расподеле представљају први
важан корак на којем се гради партнерство представника
јавног и приватног сектора.
93
lege artis ● jул–август 2013.
одредаба посебних, секторских
закона, од чега ће зависити и
ризици, њихова расподела, као
и разматрање могућих средстава обезбеђења и усвајање
оних опција које су најпримереније за одређени облик ЈПП,
односно концесије као облика
ЈПП-а. Примера ради, у Закону о комуналним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 88/11)
утврђено је да се обављање комуналних делатности, када их
не обавља јавно комунално
предузеће, поверавају привредном друштву или предузетнику и да се поверавање врши
према поступку утврђеном
законом којим се уређују концесије, уколико тзв. вршилац
комуналне делатности добије
право да наплаћује накнаду
од корисника услуга. У другом
случају, када се финансирање
обављања делатности врши из
буџета, тада се на поступак поверавања примењују одредбе
закона којим се уређују јавне
набавке. Полазећи од чињенице да је у време доношења Закона о комуналним делатностима
важио Закон о концесијама и
да се упућује на поступак који
се уређује тим законом, а да је
у међувремену овај закон престао да важи доношењем Закона
о јавно-приватном партнерству и концесијама, у првом
случају примениће се Закон о
јавно-приватном партнерству
и концесијама. На други случај
(наплата из буџета општине,
односно града, будући да се
комуналне делатности врше
на нивоу јединица локалне самоуправе) примењује се Закон
www.legeartis.rs
о јавно-приватном партнерству и концесијама исти као и
у том закону. Наиме, концесија
се и по Закону о јавно-приватном партнерству и концесијама даје ради комерцијалног
коришћења природног богатства, добара у општој употреби која су у јавној својини
или обављања делатности од
општег интереса. Предмет
концесије јесу пројекти који
се односе на енергетику, луке,
јавне путеве, јавни превоз, аеродроме, спорт и образовање,
комуналне делатности, железницу, здравство, културна
добра, туризам и др. Закон о
јавно-приватном партнерству и концесијама, међутим,
не каже да се ЈПП у овим областима мора реализовати
као концесија. У члану 11. тог
закона стоји да се концесија
„може дати” у наведеним областима. Намеће се закључак
да ако предмет ЈПП-а није
искључиво комерцијално коришћење добара у општој употреби или других добара, као
што је утврђено у члану 7. ст. 2.
тач. 1) Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, а имајући, при том, у виду
„дикцију” закона (пише да се
концесија „може дати”, а не и:
„концесија се даје”, што би водило мишљењу да је концесија
у наведеним областима обавезна), јавном и приватном партнеру је препуштено да уреде
међусобне односе кроз уговорно или институционално ЈПП
или путем концесије.
Одлука о прихватању једног
од могућих модела зависи и од
планирање и изградња
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
94
Тај корак (основ) садржан је у
чињеници да су оба партнера
свесна да ризик постоји и да се
он дели. Ризици, заправо, могу
бити дељиви и тада их сноси
само јавни, односно само приватни партнер, или подељени.
Кад је реч о подељеном ризику, онда је то или ризик ДПН-а
или ризик који преузимају и
један и други партнер. Заправо, ризик ДПН-а није више
подељени ризик будући да га
преузима ново правно лице, па
се пре може рећи да је то заједнички ризик који се, међутим,
књиговодствено своди опет
само на једно, то ново правно
лице. Ипак, ризик ДПН-а био
би подељен у случају да за обавезе ДПН-а одговарају оснивачи својом имовином, али ако
се ДПН оснива као привредно
друштво, а најчешће ће то бити
облик друштва са ограниченом одговорношћу, онда за све
своје обавезе, па и за штету
која настане из преузетог ризика, ДПН одговара само до
висине основног капитала и ту
онда нема подељеног ни заједничког ризика, већ ризика самог ДПН-а.
Како сваки пројекат има
свој циклус, то и дефинисање
ризика треба довести у везу
са тзв. пројектним циклусом који грубо узев обухвата
две основне фазе: припрему
пројекта и фазу физичке реализације, као и период након
изградње (период који почиње
да тече онда када и обављање
делатности или пружање услуга које су предмет ЈПП-а,
односно концесије). Будући
да су ризици за приватног
партнера мањи код уговорног
ЈПП-а, а већи или искључиво
и једино његови код концесије,
у наставку наводимо примере ризика који би се најчешће
могли појавити у пракси. И то
у некој „средњој” варијанти,
где се ризици деле, а то би био
случај са ДПН-ом где оснивач није само јавни или само
приватни партнер, већ заједно
и јавни и приватни партнер.
Овде је ризике потребно сагледати од самог почетка реализације пројектног циклуса, а
то је време када ДПН још увек
није основано, па се са становишта временске пројекције
неки ризици појављују у фази
припреме пројекта, други у
време оснивања ДПН-а чије
оснивање означава и почетак
физичке реализације пројекта (изградња објеката), док се
поједини ризици могу јавити
касније, почетком обављања
делатности и трајати све време
важења односа ЈПП-а.
Избор дефинисаних ризика
који су могући код институционалног ЈПП-а, а које наводимо у овом тексту, у директној
је вези с примером Уговора о
јавно-приватном партнерству
по институционалном моделу,
објављеном у фебруарском издању нашег часописа. Подсетимо, у овом уговору су и јавни
и приватни партнер оснивачи
ДПН-а, па се сагледавање тог
уговорног модела, заједно с
ризицима и средствима обезбеђења у истој врсти ЈПП-а,
чини оправданим и корисним
за све оне носиоце будућих
ЈПП активности у Србији који
би се определили за институционални облик сарадње.
У складу са изложеним,
може се сагледати 7 потенцијалних ризика:
1. Полазећи од саме припреме пројекта, а укључујући и
целокупну фазу реализације
пројекта/ток изградње објеката, први ризик везује се
за управљање пројектом
или, како се то у међународној
пракси често чује, за „управљање пројектним циклусом”
(project management cycle). Овај
ризик се, дакле, наводи као
први, иако се не завршава одмах, већ траје све до завршетка
изградње и почетка обављања
саме делатности, будући да од
доброг плана, његовог поштовања и начина спровођења
зависе квалитет и динамика
обављања свих радњи и активности које улазе у појам управљања пројектом. Уколико тим
за управљање и/или менаџмент
будућег заједничког привредног друштва, буде састављен
од људи неопходне струке и
потребног искуства, утолико
је ризик управљања пројектом
мањи. Овај ризик може бити
дељив, када га сноси само један
од партнера (најчешће приватни као „главни и одговорни” за
реализацију пројекта), а може
бити и подељен, уколико управљање пројектом преузме
одмах онај тим који ће представљати менаџмент будућег
ДПН-а и уколико се оснивању
ДПН-а приступи одмах, пре
саме фазе припреме пројекта (што ће и најчешће бити
НЕСИГУРНА СРЕДСТВА ОБЕЗБЕЂЕЊА
Меница, као средство обезбеђења, на пример, није ефикасна ако је носилац обавезе несолвентан. Утврђивање
заложног права на некој покретној ствари, такође, мање је
ефикасно од банкарских гаранција које су наплативе одмах,
јер су безусловне и плативе на први позив.
95
lege artis ● jул–август 2013.
распореду радњи и активности
које треба обавити, јесте ризик пројектовања.
Јавни уговор, када је реч
о односу јавног и приватног
партнера у делу везаном за изградњу објеката, најопортуније
је засновати на међународним
FIDIC правилима за изградњу,
будући да су страна привредна
друштва најчешће очекивани
и могући приватни партнери у
ЈПП-у у Србији. Како је ризик
пројектовања везан за израду
пројектно-техничке документације, то су претпостављена
она правила која су садржана
у FIDIC „жутој књизи”, а која
подразумева скуп правила за
пројекте који се реализују по
принципу design-build (пројектовање-изградња). Наравно,
изградња објеката тећи ће,
пре свега и само, по одредбама
домаћих прописа, тј. у складу
са Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр.
72/09, 81/09, 64/10 и 24/11), док
ће уговорни однос, поред наведених међународних правила,
садржавати и одредбе Закона
о облигационим односима, а
по потреби и дефиниције из
Општих узанси за грађење.
Припрема пројектно-техничке документације (Идејног и
Главног пројекта) у контексту
www.legeartis.rs
случај). Може се закључити да
је управљање пројектом најпре
подељени ризик и да га сносе
оба партнера, и то, не појединачно у одређеној мери и на
одређени начин, већ кроз ДПН.
При том, уколико у ДПН-у које
буде основано као д.о.о. постоји Одбор директора, то ће
ризик управљања пројектом
сносити Одбор директора, а
сваки члан одбора одговоран
је оном субјекту који га је предложио и чије интересе у борду
представља. Овакво решење је
нарочито важно и интересантно уколико на страни једног од
партнера постоји више правних субјеката чланова конзорцијума (најчешће је то случај
с приватним партнером), где
је прихватљиво овакво основно решење (одговорност члана одбора субјекту који га је
предложио). Могуће је и да за
своје радње и поступке сваки
члан Одбора директора, који
представља једну од чланица
конзорцијума, буде одговоран
само једном правном субјекту, и то оном који представља
конзорцијум и који као тзв.
овлашћени члан конзорцијума наступа јединствено према
јавном партнеру.
2. Наредни ризик, бар по
претпостављеном временском
евентуалног кашњења јесте ризик приватног партнера, што
значи да он сноси и трошкове
спровођења додатних радњи у
поступку пројектовања који су
последица мишљења ревизионе комисије, односно техничке контроле. Ризик који може
произвести и теже последице
од кашњења у изради техничке
документације, међутим, јесу
грешке у пројектовању. Уколико је, дакле, уговорен „жути
FIDIC” и уколико финансије у
целости или делом падају на
терет приватног партнера, па
је то, између осталог, разлог
зашто приватни партнер једини преузима право и обавезу
пројектовања и извођења радова, ризик пројектовања је искључиво на страни приватног
партнера.
3. Ризик изградње објеката, било да се уговара „жути
FIDIC” или „црвени FIDIC”
(црвена књига уређује само
извођење радова у ситуацији
када пројекти постоје), сноси приватни партнер. Може
се очекивати да се у Србији,
не само због учешћа страних
привредних друштава у улози приватног партнера већ и
код пројеката веће инвестиционе вредности, примењују
FIDIC правила. Будући да су
очекивања јавног сектора код
нас таква да приватни партнер преузме и ону најзначајнију и најтежу обавезу, а то је
финансирање пројеката, то се
примена „жутог FIDIC-а” чини
вероватнијом од примене „црвеног FIDIC-а”. У пракси је,
међутим, најчешћи случај да
планирање и изградња
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
96
техничке документације нема,
па би предмет ЈПП-а били не
само изградња објеката (заправо, финансирање и изградња,
или финансирање, изградња и
управљање или/и одржавање),
већ и пројектовање. Поред периода у којем је потребно извести радове, од посебног значаја
је и квалитет самих радова, као
и придржавање пројектно-техничке документације током
изградње. Одговарајућим уговорним инструментима, као
што је отклањање недостатака
у гарантном року или, кад је
реч о временској компоненти
– пеналима, постиже се крајњи
циљ, а то је физичка реализација у складу с пројектно-техничком документацијом и
стандардима изградње и благовремена реализација. Дакле,
и отклањање потенцијалних
недостатака и плаћање пенала
услед кашњења, падају на терет
приватног партнера.
4. Поред компоненте пројектовања, као и физичке реализације пројекта у току фазе
изградње, финансијска реализација пројекта такође
представља ризик приватног
партнера. Појам финансијске
реализације овде се своди на
финансирање у току изградње,
али и свако финансирање ради
нове изградње и/или проширења капацитета у току
обављања делатности или пружања услуга. Финансијска реализација у ширем смислу, која
подразумева финансирање
изградње и нове инвестиције,
као и свако ново финансирање по основу наплате у току
обављања привредне и друге
делатности или пружања услуга, може, али не мора, да буде
ризик приватног партнера. Наиме, ако наплата иде директно
на терет буџета, онда то није
ризик приватног партнера,
али јесте ако наплата иде непосредно од крајњих корисника.
У току изградње, ризик финансирања везан је за приватног
партнера у контексту његовог
односа према финансијском
сектору, нарочито у време
светске економске и финансијске кризе, па овај ризик треба узети најозбиљније, будући
да каматне стопе на део инвестиционих средстава која се
обезбеђују из кредита, могу да
буду увећане у периоду од закључења јавног уговора између
јавног и приватног партнера до
закључења финансијског уговора између приватног партнера и финансијске институције,
па чак и у времену од почетка
примене финансијског уговора до повлачења прве транше/
првог плаћања или аванса. С
тим у вези, на приватном је
партнеру да са финансијском
институцијом уреди међусобне односе за случај настанка
овог ризика. То не би требало
да буде ствар ни ДПН-а, а ни
јавног партнера, као једног од
оснивача ДПН-а.
5. Имајући у виду да је реч о
једном од јасних услова који
ће бити дефинисани у јавном
уговору, ризик прибављања
свих сагласности, одобрења
и дозвола пада на терет јавног
партнера. То ипак не мора увек
бити случај, тачније, не треба
да прерасте у правило. Логично је да се овај ризик установи
на терет јавног партнера у држави у којој јавни партнер има
седиште, односно спуштајући
концепт на нижи локални ниво
– општину/град у којем има седиште (на пример, одређено
јавно комунално предузеће
или сама општина). С потребом прибављања одређених
сагласности и добијања разних
решења којима се одређени документ или активност одобрава, односно дозвољава, сусреће
се сваки инвеститор још у фази
припреме пројекта, дакле, пре
почетка израде техничке документације, односно ако таква
документација постоји, пре
почетка извођења радова. У
јавном уговору је зато важно
дефинисати инвеститора у
смислу одредаба Закона о планирању и изградњи. Наиме, могуће је чак и у случају постојања
заједничког ДПН-а, наслов инвеститора везати за ДПН, али је
могуће да инвеститор буде само
јавни партнер или само приватни партнер. Дакле, без обзира на чињеницу ко финансира
пројекат (ко је заправо „финансијер”), појам инвеститора
везује се за онај правни субјект
на кога ће гласити грађевинска
дозвола и ко у стварности предузима одређен број радњи и
активности које налаже Закон
о планирању и изградњи и други секторски прописи и ко не
мора да буде и „финансијер” у
исто време (већински или једини финансијер). У складу с тим,
биће дефинисан ризик и његова припадност (која углавном
ДОДАТНЕ МЕРЕ ОБЕЗБЕЂЕЊА У КОРИСТ
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
Осим наведених средстава обезбеђења у корист финансијске институције, а у складу са евентуалним тројним
уговором који би у смислу одредаба члана 49. Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама закључили јавни
партнер, приватни партнер и финансијска институција, и све
одлуке ДПН-а којима би било проузроковано смањење прихода ДПН-а морале би бити предмет претходне сагласности
финансијске институције.
Одлуке о раскиду уговора биле би пуноважне само ако
постоји сагласност финансијске институције (и за случај већ
донете одлуке о једностраном раскиду неопходна је накнадна сагласност).
У случају пропуста приватног партнера везаног за фазу
припреме или фазу реализације пројекта, односно и након
почетка рада и у току самог обављања делатности, постојало би овлашћење финансијске институције да права из
јавног уговора врши уместо приватног партнера. Могућност
уступања било ког права приватног партнера или његове
уговорне позиције била би, такође, предмет тог тространог
уговора.
пословних процена понуђача
јавни партнер определити да
уђе у партнерство са оним понуђачем чије пројекције развоја буду реалне и оптималне.
У складу с тим, овај ризик јесте ризик приватног партнера,
јер уколико потражња у току
обављања делатности буде
мања од пројектоване и планиране, пословање и приходи
ДПН-а биће испод очекиваног
нивоа.
У контексту наведених ризика, поставља се и питање
одговорности. Наиме, губитак
који би настао као последица ризика сноси она уговорна
страна која сноси и ризик. На
пример, до висине свог удела,
осим у случају промене прописа (ризик јавног партнера),
када се може без ограничења
приступити изменама и допунама јавног уговора у обиму
који је неопходан да се приватни, односно јавни партнер
доведе у положај у којем је био
у моменту закључења овог уговора (пример „стабилизационе
клаузуле” коју предвиђа Закон
о јавно-приватном партнерству и концесијама).
Неиспуњење обавеза повлачи санкције. У складу с
тим, приватни партнер има
право да захтева одустајање
од уговора и накнаду штете уколико јавни партнер не
испуни обавезе прибављања
дозвола, сагласности и одобрења неопходних за реализацију пројекта које представља
ризик јавног партнера, осим
у случају када се прибављање
појединих дозвола веже само
97
lege artis ● jул–август 2013.
да сноси последице промене
прописа који имају толико негативан утицај на пројекат да
доводе у питање његову сврху,
а то је економско-финансијска
исплативост коју је, у складу
с тада важећим прописима и
могућностима које су из тих
прописа произлазиле, приватни партнер заснивао још на
почетку пројекта и у периоду
планирања.
7. Будући да свака привредна
и услужна делатност подразумева планове пословања који
се заснивају на реалним претпоставкама пословног развоја,
то ризик мање потражње
за производима и услугама, сноси приватни партнер.
Чињеница је да ће се на основу
www.legeartis.rs
иде на терет јавног партнера),
а пре тога, и листа сагласности, одобрења и дозвола које је
потребно прибавити и обезбедити, јер и од природе и врсте сагласности, а не само од
својства „инвеститора”, зависи
и расподела ове групе ризика.
Поред наведених пет ризика везаних за пројектни циклус (припремну фазу и фазу
изградње), наводимо и ризике
који се односе на период када
ДПН почне да обавља делатност.
6. Ризик промене прописа
сноси јавни партнер. Ово је нарочито важно, ако се има у виду
тзв. стабилизациона клаузула у
складу с којом би јавни партнер у овом пројекту требало
планирање и изградња
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
98
за ДПН као инвеститора. И
јавни партнер има право да захтева одустајање од овог уговора и накнаду штете уколико
приватни партнер не обезбеди
финансирање пројекта. Одговорност према трећим лицима,
међутим, сноси сâм ДПН.
Средства обезбеђења
Идентификовање могућих
средстава обезбеђења у пројекту ЈПП-а зависи, како од врсте
и сврхе средстава, тако и од
њиховог корисника. И док се
код дефинисања ризика и њихове расподеле јавља потреба
за дефинисањем „инвеститора”, овде је важно знати који
је правни субјект „корисник”,
али не корисник пројекта (то
је увек јавни партнер), већ корисник средстава обезбеђења.
Према врсти, односно сврси разликујемо средства за
обезбеђење плаћања, као
ужи појам, и средства за обезбеђење извршења уговора,
која као шири појам обухватају,
како извршење финансијских
уговора (кредитних или уговора о зајму, када је то, такође,
обезбеђење плаћања), тако
и свако друго извршење које
произлази из извођачких уговора (уговора о извођењу радова, пружању услуга крајњим
корисницима) и које се састоји
у неком давању, чињењу или нечињењу. Дакле, прва група средстава користи се у банкарском
пословању, док се друга група
односи и на уговоре о трговини,
изградњи, заједничком улагању
и сл.
Када је реч о кориснику
средстава обезбеђења, онда се у
контексту односа између јавног
и приватног партнера отвара
питање дефинисања средстава
обезбеђења према јавном партнеру, како код оснивања заједничког ДПН-а, тако и касније
током физичке реализације
пројекта, и то, у току изградње
објеката, као и још касније, у
току управљања/коришћења
објеката и обављања саме делатности. Кад је реч о времену
у којем се оснива ДПН, будући
да приватни партнер доноси знатан новчани улог који,
пре него што буде омогућена
изградња објеката добијањем
грађевинске дозволе, нема
употребну вредност и стварни
значај уколико је само депонован на рачуну, те не може да
се користи, обавезу уношења
новчаног улога у ДПН треба
условити одговарајућим средством обезбеђења. То је могуће
учинити још у поступку јавног
одабира приватног партнера,
путем тендерске документације и услова које понуђач мора
да испуни у поступку припреме
понуде или, евентуално, само
кроз јавни уговор (који, технички, такође, представља део
конкурсне документације, али
чије би извршење, када је реч о
пружању средства обезбеђења,
било орочено неком од одредаба јавног уговора након што
приватни партнер буде одабран
и јавни уговор потписан).
Поред обезбеђења према
јавном партнеру, поставља се
и питање обезбеђења према
банци или другој финансијској
институцији која финансијски
прати пројекат. Стога је од
значаја и навођење могућих
облика средстава обезбеђења,
каква постоје у банкарском
пословању, а која треба да
пружи приватни партнер или
сâм пројекат (у ком случају би
одговорност била на ДПН-у).
Зато је питање идентификације средстава обезбеђења
подједнако важно колико и
питање дефинисања самих
носилаца/обвезника пружања
средстава обезбеђења, с једне
стране, односно корисника
средстава обезбеђења, с друге.
Такође, средства обезбеђења су
у директној вези и с појединим
ризицима, односно са спречавањем њиховог настанка, или
наплатом због последица услед
наступелих ризика.
Полазећи од одредаба Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78,
39/85, 45/89, 57/89 и „Сл. лист
СРЈ”, бр. 31/93, 22/99, 23/99,
35/99 и 44/99), уговорне стране дужне су да изврше свака
своју обавезу која је предмет
уговора и одговорне су за
Банкарска гаранција за озбиљност понуде
траје најмање колико и важење понуде.
као и обезбеђења према финансијској институцији. И не
само то, треба узети у обзир
и средства обезбеђења према
приватном партнеру, а која би
била обавеза јавног партнера,
нарочито у контексту обавеза из јавног уговора које преузима јавни партнер и које се
односе на благовремено прибављање дозвола, сагласности
и одобрења, али и друге ризике који падају на терет јавног
партнера.
Када је реч о обезбеђењу
према јавном партнеру,
дакле, уговорној страни која је
корисник конкретног инструмента обезбеђења, треба поћи
од банкарских гаранција. Јавни партнер у улози наручиоца
јавне набавке чији је предмет
одабир понуђача/будућег приватног партнера, а полазећи од
одредаба будућег јавног уговора према којима би приватни
партнер имао обавезу новчаног улога, може захтевати банкарску гаранцију за озбиљност
понуде будући да је један од основних елемената понуде увек
и онај који се односи на унос
дефинисаног новчаног улога у
заједнички ДПН. Она се издаје
у висини од највише 10% дефинисаног износа/понуђеног
износа. Банкарска гаранција
за озбиљност понуде траје
најмање колико и важење понуде и њоме се јавни партнер
– наручилац у поступку одабира најповољнијег понуђача
обезбеђује у случају да понуђач
повуче своју понуду пре истека
рока важења понуде или другог утврђеног рока, на пример,
99
lege artis ● jул–август 2013.
покретну ствар да би се овај
могао наплатити из њене вредности, ако му потраживање не
буде исплаћено о доспелости.
Уговором о јемству, јемац се
обавезује према повериоцу
да ће испунити пуноважну и
доспелу обавезу дужника, ако
дужник то не учини. Као средство обезбеђења извршења
уговорних обавеза, хипотека
у позитивном законодавству
Републике Србије заузима
врло важно место. Доношењем
Закона о хипотеци („Сл. гласник РС”, бр. 115/05) поступак
реализације права поверилаца
из потраживања много је једноставнији него раније када
се потраживање доказивало у
парничном или самом извршном поступку.
Као инструменти, постоје и
овлашћење за задужење рачуна, затим готовински депозит,
као и асигнација којом једно
лице овлашћује друго лице да
за његов рачун изврши нешто
одређеном трећем лицу кога
овлашћује да то извршење прими у своје име и сл.
Будући да постоје различита средства обезбеђења
одређена позитивним прописима Републике Србије, а која
одговарају и инструментима
утврђеним у прописима континенталног правног система и пракси земаља ЕУ, међу
њима је потребно направити
разлику и утврдити њихове
предности и мане. Поред тога,
важно је установити разлику између обезбеђења према
јавном партнеру, обезбеђења
ДПН-а према извођачу радова,
www.legeartis.rs
њено испуњење. Исто важи
и код јавног уговора између
јавног и приватног партнера.
Свака страна дужна је и да се
у остваривању свог права уздржи од поступка којим би
се отежало извршење обавезе
другој страни. Ипак, да би
страна у облигационом односу
била сигурна у извршење обавезе друге стране, прибегава
се дефинисању како средстава обезбеђења, тако и санкција за неизвршење, односно
извршење обавеза на начин
супротан садржини међусобног облигационог односа који
произлази из јавног уговора.
Међу таквим санкцијама јесте
и уговорна казна или тзв. пенали, који се могу предвидети
у сваком случају неизвршења
обавеза или извршења на начин супротан уговору, али не
и за новчану обавезу.
Међу средствима обезбеђења најчешћи су: банкарска
гаранција, меница, залога и хипотека. Сваки од ових инструмената има различите облике.
Без обзира на наведене облике, банкарском гаранцијом
се једна уговорна страна/корисник гаранције, обезбеђује
од могућности неизвршења
обавезе коју је преузела друга
страна. Меницом, као хартијом
од вредности по наредби, издаје се безусловни налог да
се кориснику/ремитенту исплати одређена свота новца
уколико то ремитент захтева
достављањем менице банци
на наплату. Уговором о залози, залогодавац се обавезује
да залогопримцу преда неку
планирање и изградња
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
100
до прибављања грађевинске
дозволе.
Касније, након оснивања
ДПН-а, најефикасније средство обезбеђења које ће бити од
значаја за ДПН, имајући у виду
да почиње изградња објеката
по уговору који ће ДПН као будући инвеститор у смислу прописа о планирању и изградњи
да закључи са извођачем радова, јесте банкарска гаранција
за добро извршење посла.
Она се издаје у висини од највише 10% укупне вредности,
при чему се узима у обзир рок
трајања извршења посла. Ову
гаранцију понуђач мора да
преда наручиоцу у тренутку
закључења уговора. Наручилац је дужан да у конкурсној
документацији предвиди да
банкарска гаранција за добро
извршење посла мора трајати
најмање три дана дуже од дана
истека рока за коначно извршење посла, односно реализације уговора. Ако се у току
реализације уговора продуже
рокови за извршење уговорне
обавезе, мора се продужити и
важност банкарске гаранције.
Поред ове, ДПН ће захтевати
и банкарску гаранцију за
отклањање недостатака у
гарантном периоду.
Финансијској институцији која прати финансирање
пројекта стоји на располагању неколико инструмената. Најсигурније средство
из њеног угла, засигурно је
хипотека, али и залога на покретним стварима и залога на
потраживањима. Кад је реч о
хипотеци, поред објеката чија
је изградња предмет пројекта
ЈПП-а и свака друга хипотека
јесте инструмент који би финансијској институцији могао
да обезбеди извршење евентуалних потраживања према
приватном партнеру (предмет
хипотеке у овом случају могле
би бити непокретне ствари
у својини приватног партнера које се налазе негде другде
невезано за пројекат). Како,
међутим, свака банка и друга
финансијска институција дају
кредит инвеститору онда када
инвеститор докаже исплативост пројекта, дакле, када докаже да је у питању bankable
пројекат, то се банка везује за
сâм пројекат, јер ако се кредит
исплаћује из пројекта, онда се
из пројекта може наплатити
и евентуално потраживање
према инвеститору у поступку
отплате кредита (у том контексту, приходи ДПН-а јесу
заправо извор средстава за
отплату кредита, а обезбеђење
за отплату јесте хипотека).
Такође, у корист финансијске
институције може се уговорити уступање прихода ДПН-а у
висини коју у ДПН-у оствари
приватни партнер и који припадају приватном партнеру.
Поред тога, могућа је и залога
на рачуну приватног партнера,
као и залога над уделима или
акцијама које приватни партнер има у другим привредним
друштвима. Наведена средства
обезбеђења у корист финансијске институције не треба
поистовећивати с делом средстава који ће се иначе обезбеђивати из прихода ДПН-а
ради отплате кредита. Стога,
пројекат чија је изградња предмет ЈПП-а, јесте и биће основни извор средстава за отплату
кредита и у том смислу сваки
кредит из којег се финансира пројекат или део пројекта,
иде на терет укупних прихода
заједничког ДПН-а у периоду
који одговара периоду отплате
кредита.
Уместо закључка
Одређење ризика, њихова
расподела, могуће последице
ризика, као и инструменти за
превенцију и отклањање узрока који могу довести до неиспуњења обавеза, зависиће
од опредељеног модела ЈПП-а,
односно од природе и врсте односа јавног и приватног партнера и обима права и обавеза
које партнери преузимају.
У том смислу, као и у вези
с листом могућих средстава
обезбеђења која су на располагању, пре свега, јавном, али
и приватном партнеру који
има за циљ да пројекат успе и
да донесе профит, поменутим
партнерима су на располагању
различита средства развоја,
заштите и доброг управљања
пројектом. У пракси то ће значити да већ у току припреме
пројекта и поступка јавног
одабира приватног партнера
све опције треба „ставити на
сто”, а затим треба приступити припреми јавног уговора
и заједно са одабраним приватним партнером, а у оквиру одабраног модела ЈПП-а,
„кренути” у реализацију самог
пројекта.
владан мирковић
главни и одговорни уредник
[email protected]
www.legeartis.rs
5
lege artis ● октобар ´12.
ауторско право и право индустријске својине
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
102
Ауторска дела по наруџбини и
ауторска дела у радном односу
Које су сличности a кoje разлике између уговора о ауторском делу
и уговора о делу, како се ове дилеме решавају у пракси, постоје ли
гранични случајеви и које су последице њихове „замене”
У
свакодневном животу
непрекидно се сусрећемо с бројним примерима
интелектуалне својине, која
подразумева и најразличитија ауторска дела у њиховом
оригиналном, естетском и
материјализованом појавном
облику. Пракса нам говори да
изразито велики број ауторских дела настаје на основу
претходног договора (наруџбине дела), баш као и у радном
односу, где се аутор дела и запослени стичу у једном лицу,
а наручилац и послодавац у
другом. Оба ова модела настанка ауторског дела врло су
честа, а дешава се да у пракси
понекад буду замењена неодговарајућим институтом – уговором о делу.
Уговор о наруџбини
ауторског дела
Уговором о наруџбини ауторског дела аутор се обавезује да
за наручиоца изради ауторско
дело и преда му примерак тог
дела. Наручилац има право да
објави дело и да у промет стави
примерак дела који му је аутор
предао, а аутор задржава остала ауторска права, уколико
уговором о наруџбини није
другачије одређено.
Ако је на основу уговора о
наруџбини ауторског дела израђен рачунарски програм,
наручилац стиче сва права
искоришћавања рачунарског
програма, ако уговором није
другачије одређено (члан 95.
Закона о ауторском и сродним
правима, „Сл. гласник РС”, бр.
104/2009, 99/2011 и 119/2012, у
даљем тексту: ЗАСП).
Наручилац ауторског дела
има право да усмерава и контролише поступак стварања
дела, али не и да тиме суштински ограничава слободу уметничког, стручног или научног
изражавања аутора (члан 96.
ЗАСП-а).
Ауторско дело настало
спајањем прилога већег броја
аутора у једну целину (енциклопедија, антологија, рачунарски програм, база података
и сл.), сматра се колективним
ауторским делом. Аутори прилога у колективном ауторском
делу на искључив начин уступају сва своја имовинска права
лицу које је организатор израде колективног дела, ако уговором није другачије одређено.
Лице које је организатор израде колективног ауторског
дела има право да објави и да
искоришћава дело под својим
именом, с тим да на сваком
примерку дела мора бити наведена листа аутора чије ауторске прилоге колективно дело
садржи (члан 97. ЗАСП-а). Као
организатор израде колективног ауторског дела, физичко, односно правно лице има
својство наручиоца ауторског
дела, а колективно ауторско
дело готово све одлике ауторског дела по наруџбини, али и
потенцијалне елементе ауторског дела насталог у радном
односу!
Ауторско дело настало
у радном односу
Из аспекта праксе, посебно је
актуелно ауторско дело које је
настало у радном односу, као и
разграничење ауторског дела
као редовне радне обавезе и
онога што ту обавезу превазилази. У пракси се јавља знатан
број спорова у којима послодавац оспорава статус ауторства
на делу, што је сасвим погрешна полазна претпоставка, па
однос с аутором, односно запосленим завршава у судском
спору, уместо да буде регулисан актима послодавца како то
закон сугерише.
У члану 98. ЗАСП-а истиче
се да ако је аутор извршавајући
Др љиљана рудић–димић
консултант и сувласник специјализоване агенције за заштиту
интелектуалне својине, дуги низ година бави се заштитом интелектуалне својине, а посебно ауторских права
[email protected]
Пример: Општи акт привредног друштва о награђивању запосленог (аутора) за
ауторска дела настала у радном односу
ПРАВИЛНИК О НАГРАЂИВАЊУ
(АУТОРСКА ДЕЛА НАСТАЛА У РАДНОМ ОДНОСУ)
www.legeartis.rs
Члан 1.
Овим правилником, у складу са Законом о раду и Законом о ауторском и сродним правима, уређују се права, обавезе и одговорности запослених и обавезе Послодавца у обезбеђивању и остваривању права запослених за ауторска дела створена у радном односу.
Члан 2.
На права, обавезе и одговорности запослених који нису уређени овим правилником примењују се одговарајуће одредбе Закона о раду и других важећих прописа.
103
lege artis ● јул–август 2013.
Члан 3.
За потребе овог правилника, дефинисано је:
Ауторско дело – оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми,
без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину,
садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.
Аутор – физичко лице које је створило ауторско дело. Аутором се сматра лице чије су име,
псеудоним или знак назначени на примерцима дела или наведени приликом објављивања
дела, док се не докаже другачије. Аутор дела је носилац ауторског права. Поред аутора носилац ауторског права може бити и лице које није аутор, а које је у складу са овим законом
стекло ауторско право.
Ауторско дело створено у радном односу – дело које је аутор створио током трајања радног односа извршавајући своје радне обавезе.
Послодавац – физичко лице, односно привредно друштво код кога је аутор запослен на
неодређено, односно одређено време.
Члан 4.
Овим правилником одређују се критеријуми, основ и модалитети награђивања запослених за ауторска дела која је запослени створио током трајања радног односа код Послодавца извршавајући своје радне обавезе.
наставак на страни 105
→
ауторско право и право индустријске својине
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
104
своје радне обавезе створио
дело током трајања радног односа, послодавац је овлашћен
да то дело објави и носилац је
искључивих имовинских права на његово искоришћавање
у оквиру своје регистроване
делатности у року од пет година од завршетка дела, ако
општим актом или уговором о
раду није другачије одређено.
Аутор има право на посебну
накнаду зависно од ефеката
искоришћавања дела.
Аутор дела створеног у радном односу задржава на том
делу сва ауторска права, осим
права коришћења у горе поменутом року. Ипак, истеком
рока од пет година по завршетку дела, искључива имовинска
права на делу стиче сâм аутор.
Изузетак представља случај када је ауторско дело
рачунарски програм настао
у радном односу. Тада је трајни носилац свих искључивих имовинских права на
делу послодавац, ако уговором није другачије одређено.
Критеријуми за утврђивање
висине и начин плаћања накнаде за ауторско дело настало
у радном односу, одређују се
општим актом или уговором о
раду (члан 99. ЗАСП-а).
ЧЕСТО ПИТАЊЕ ИЗ ПРАКСЕ
Да ли се израда актуарских обрачуна (на пример, отпремнина и јубиларних награда) за потребе
предузећа, може сматрати ауторским делом, односно да ли се са аутором може потписати уговор
о наруџбини ауторског дела или уговор о делу?
Консултовањем одредаба ЗАСП-а, израда пројекта актуарских обрачуна за потребе предузећа
сматра се ауторским делом, па сходно томе, са ангажованим аутором треба потписати уговор о
наруџбини ауторског дела!
Наиме, Закон о ауторском и сродним правима, штити целину ауторског дела и сâм наслов дела,
када наслов задовољава критеријуме из закона („Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу
вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног
саопштавања његове садржине“).
Дакле, у свим случајевима где је задовољен критеријум оригиналности и материјалне
форме, може се говорити о постојању ауторског дела, осим у оним случајевима који су егзактно наведени у члану 6. ЗАСП-а („Ауторскоправном заштитом нису обухваћене опште идеје,
поступци, методе рада, или математички концепти као такви, као и начела, принципи и упутства
који су садржани у ауторском делу.“ Не сматрају се ауторским делом: закони, подзаконски акти
и други прописи; службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију;
службени преводи прописа и службених материјала државних органа и органа који обављају
јавну функцију; поднесци и други акти у управном или судском поступку).
Пројекти, у (готово) 100% случајева, задовољавају критеријум ауторског дела и као такви
имају ауторскоправну заштиту за живота аутора и 70 година по смрти аутора, када наследници
у својству носилаца ауторских права остварују његов имовинскоправни аспект. У конкретном
случају, питање пројекта као ауторског дела може се односити на околност да је исти пројекат израђен по одређеним, већ постављеним стандардима, али с обзиром на квалификације ауторског
дела, битно је да исти пројекат задовољава критеријум оригиналности која се постиже чињеницом да је конкретан пројекат израђен за потребе конкретног предузећа.
Најисправнији начин да се једно физичко лице (аутор) или више физичких лица (коаутори)
ангажују на изради пројекта, јесте уговор о ауторском делу, односно неки од постојећих модалитета, уговора о наруџбини ауторског дела. ЗАСП, наиме, предвиђа да се ауторским уговором
ауторска права уступају или у целини преносе и даје детаљне модалитете ауторског уговора.
Члан 5.
Ауторска дела створена у радном односу настала од стране запослених током извршавања својих радних обавеза код Послодавца су:
(навести врсту дела у зависности од профила пословања Послодавца: ауторске студије,
програмске концепције, наставни програми, елаборати, веб дизајн, рачунарски програми,
студије, графичко-ликовна решења, планови и програми наставе и др.).
www.legeartis.rs
Члан 6.
За ауторска дела створена у радном односу запослени задржава сва морална права у складу са Законом и то:
– право патернитета – искључиво право да му се призна ауторство на његовом делу;
– право на назначење имена – искључиво право да његово име, псеудоним или знак буду
назначени на сваком примерку дела, односно наведени приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретан облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно;
– право објављивања – искључиво право да објави своје дело и да одреди начин на који
ће се оно објавити. До објављивања дела само аутор има искључиво право да јавно даје
обавештења о садржини дела или да описује своје дело;
– право на заштиту интегритета дела – искључиво право да штити интегритет свог дела,
и то нарочито: да се супротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица; да се
супротставља јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми, водећи
рачуна о конкретном техничком облику саопштавања дела и доброј пословној пракси; да
даје дозволу за прераду свог дела;
– право на супротстављање недостојном искоришћавању дела – искључиво право да се
супротставља искоришћавању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед.
105
lege artis ● јул–август 2013.
Члан 7.
Ауторска дела створена у радном односу Послодавац је овлашћен да објави и носилац
је искључивих имовинских права на њихово искоришћавање у оквиру своје привредне
делатности у року од пет година од завршетка дела.
После истека рока од пет година од завршетка дела, искључива имовинска права на делу
стиче запослени као аутор.
Ако је ауторско дело рачунарски програм трајни носилац свих искључивих имовинских
права на делу је послодавац, ако уговором није другачије одређено.
Члан 8.
Правилник одређује да Послодавац има искључива права коришћења ауторског дела насталог у радном односу, као и пласман и рекламирање дела у јавности за период од пет
година од завршетка дела.
наставак на страни 107
→
ауторско право и право индустријске својине
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
106
Приликом издавања сабраних дела аутор има право да и
пре истека рока од пет година од дана израде дела, објави
своје дело створено у радном
односу, а за такво објављивање
дела није му потребна дозвола
послодавца (члан 100. ЗАСП-а).
Приликом коришћења дела
створеног у радном односу
послодавац је дужан да наведе
име, псеудоним или знак аутора (члан 101. ЗАСП-а). Иста
обавеза представља неотуђив,
непреносив и трајан аспект моралних права аутора.
Статус ауторских
дела насталих у
радном односу
Реч је о редовном радном ангажовању запосленог(их) на
извршавању редовних радних
обавеза у радно време, уз напомене и коришћење ресурса
послодавца. Ако општим актом предузећа или уговором о
раду није другачије одређено,
имовинска права се после пет
година од завршетка израде
дела у целости враћају аутору,
односно коауторима (ако их је
више). Небитно од наведене
околности, међутим, морална права аутора су лична, непреносива (везана за личност
аутора) и трају и након завршетка материјалних ауторских
права (члан 102, односно члан
107. ЗАСП-а). Сходно томе, сарадници (запослени) по основу моралних ауторских права
увек остварују права по основу
Закона о ауторском и сродним
правима, будући да су морална ауторска права неотуђива
и непреносива, па су и одредбе уговора којима се предвиђа
пренос моралних ауторских
права ништаве.
Да бисмо у потпуности
схватили разлику коју ЗАСП
прави, овде ћемо се осврнути
и на статус ауторских дела насталих по наруџбини:
1) због саме учесталости и значаја, ЗАСП регулише статус
ауторских дела по наруџбини
у посебним одредбама, а ове
одредбе упућују на inter partes
уговорни однос између наручиоца и аутора, односно коаутора нарученог дела;
2) уговор о наруџбини ауторског дела, са своје стране, један
је од често коришћених правних инструмената којима се
регулише овај однос у складу
са споменутим законом, али и
Законом о облигационим односима;
3) уговором о наруџбини ауторског дела аутор се обавезује
да за наручиоца изради ауторско дело и преда му примерак
тог дела;
4) наручилац има право да
објави дело и да у промет стави примерак дела који му је аутор предао, а аутор задржава
остала ауторска права, уколико уговором о наруџбини није
другачије одређено;
5) ако је на основу уговора о
наруџбини ауторског дела израђен рачунарски програм,
наручилац стиче сва права
искоришћавања рачунарског
програма, ако уговором није
другачије одређено;
6) наручилац ауторског дела
има право да усмерава и
контролише поступак стварања дела, али не и да тиме
суштински ограничава слободу уметничког, стручног или
научног изражавања аутора;
7) енциклопедијe, антологијe,
рачунарски програми, базe података и сл., сматрају се колективним ауторским делом – на
њих се у највећем броју случајева могу применити одредбе
института ауторског дела насталог по наруџбини (посебно
својство аутора приређивача
колективног дела).
Постоји ли могућност
продужења трајања
права послодавца
на искоришћавање
ауторског дела
створеног у радном
односу?
У складу са ЗАСП-ом, ако
је аутор створио дело током
трајања радног односа, послодавац је носилац искључивих
имовинских права на његово
искоришћавање, у року од пет
година од завршетка дела, ако
општим актом или уговором
о раду није другачије одређено. Да ли послодавац може,
општим актом или уговором о
раду, одредити да наведени рок
буде дужи од пет година (на
пример, 15, 20 или 30 година)?
ЗАСП предвиђа да ако је аутор, извршавајући своје радне
обавезе, створио дело током
трајања радног односа, послодавац је овлашћен да то дело
објави и носилац је искључивих имовинских права на његово искоришћавање у оквиру
своје привредне делатности у
Правилник предвиђа да за дела од посебног интереса за Послодавца, по истеку рока од
пет година од завршетка дела, Послодавац има право прече понуде запосленом као аутору, за даље искључиво коришћење истог ауторског дела.
Право прече понуде од стране Послодавца и изричит пристанак запосленог као аутора,
регулишу се посебним уговором.
Члан 9.
За ауторска дела створена у радном односу запослени има право на посебну накнаду зависно од ефеката искоришћавања дела.
www.legeartis.rs
Посебна накнада одређена овим правилником може бити одређена:
1. писменом сагласношћу воља запосленог и Послодавца у виду једнократне награде;
2. писменом сагласношћу воља запосленог и Послодавца у виду комбинације једнократне
награде и процента од пласмана конкретног дела на тржишту;
3. процентом од пласмана конкретног ауторског дела на тржишту;
4. процентом од ефеката које је ауторско дело створено у радном односу имало на укупно
пословање, реноме и good will Послодавца.
107
lege artis ● јул–август 2013.
Члан 10.
За ауторска дела створена у радном односу, запослени може да буде стимулисан увећањем
зараде у висини утврђеној дискреционом одлуком Послодавца, а имајући у виду комплексност, значај и ефекте које је ауторско дело створено у радном односу имало на пословање,
реноме и good will Послодавца.
Члан 11.
Посебна накнада за ауторска дела створена у радном односу исплаћује се према следећим
модалитетима:
– једнократно по предатом ауторском делу у радном односу Послодавцу;
у месецу за претходни ме– код периодичних плаћања у једном делу, најкасније до
сец;
, а други део
– код периодичних плаћања у два дела и то: први део најкасније до
зараде најкасније до
;
– код периодичних плаћања у траншама које зависе од процене ефеката које ауторско
дело настало у радном односу има на укупно пословање, реноме и good will Послодавца.
Члан 12.
Запослени се обавезује да у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног
или физичког лица, без сагласности Послодавца не може да пласира, односно саопштава
јавности ауторска дела која је запослени створио током трајања радног односа код Послодавца извршавајући своје радне обавезе.
Обавеза из става 1. овог члана траје пет година од завршетка дела, на територији пословног интереса Послодавца.
наставак на страни 109
→
ауторско право и право индустријске својине
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
108
року од пет година од завршетка дела, ако општим актом или
уговором о раду није другачије
одређено. Аутор има право на
посебну накнаду зависно од
ефеката искоришћавања дела.
Аутор дела створеног у радном односу задржава на том
делу сва ауторска права, осим
права да дело објави, односно
искључива имовинска права
на искоришћавање конкретног
дела насталог у радном односу.
После истека рока од пет
година од завршетка дела,
искључива имовинска права на делу стиче аутор!
ЗАСП је веома јасан! Дакле,
привредно друштво, односно послодавац овлашћен је да
дело настало у радном односу
објави и носилац је искључивих имовинских права искоришћавања ауторског дела
насталог у радном односу,
само и једино у оквиру своје
регистроване привредне делатности. Наведеним актима,
односно уговором, рок од пет
година може бити измењен,
тако да буде смањен односно
продужен, јер закон то својом
формулацијом дозвољава. Јасно је да би за аутора било корисније да исти рок може бити
само смањен, а за послодавца
да исти рок може бити продужен, јер ће тиме обезбедити
несметану и дугорочнију експлоатацију ауторског дела насталог у радном односу.
Како је формулисан у
ЗАСП-у, рок од пет година од настанка дела никако
не можемо третирати као
минимални рок прописан
законом, јер би на тај начин
његова евентуална корекција
општим актом и уговором о
раду, ишла искључиво у корист
послодавца.
Наруџбеница: треба
ли да има третман
уговора о делу или
уговора о ауторском
делу?
У пракси се неретко дешава да
се уговорни односи регулишу
путем неодговарајућег уговорног института, а до тога долази, пре свега, због недовољне
упућености у проблематику
интелектуалне својине, и то
посебно ауторског права.
У случају када се уговорни
однос спроводи у складу са одредбама самог уговора, његове
последице на први поглед не
морају бити уочљиве. Међутим, за случај да дође до повреде уговорних одредаба или
нечињења упркос постојању
јасне уговорне обавезе, извршилац уговорне обавезе може
се наћи у поступку доказивања
који је веома штетан по њега
(било да је у питању вансудско
поравнање било судски спор
пред стварно и месно надлежним судовима).
Корисници туђег резултата
рада, односно услуге, као наручиоци, веома често имају тзв.
типске уговоре (по приступу),
на које извршилац уговорне
обавезе не може битно да утиче, па се у пракси ствара читав
низ погрешно регулисаних
уговорних односа.
Један од очигледних примера, error in objecto, настаје када
се за извршење уговорне обавезе, чији је предмет уговора
интелектуална својина, уместо
уговора о ауторском делу закључује уговор о делу.
Какве практичне последице
по ствараоца, односно даваоца
услуге интелектуалне својине доноси овај „неправилан
пословни обичај”, сазнаћемо
пошто се упознамо са специфичностима обе врсте уговора.
Уговор о
ауторском делу
Ауторским уговором се ауторска права уступају или преносе у целини. На ауторски
уговор примењују се одредбе ЗАСП-а, а тек када овај lex
specialis пропис не предвиђа
одређене случајеве, тада се
примењују одредбе Закона о
облигационим односима („Сл.
лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85,
45/89 – Одлука УСЈ и 57/89,
„Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93 и „Сл.
лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна
повеља).
Ауторски уговори се закључују у писаној форми,
ако законом није другачије
одређено. Аутор, односно његов правни следбеник може
уступити поједина или сва
имовинска права на свом делу
другом лицу (морална права
аутора не могу се преносити
уговором). Ауторски уговор
садржи: имена уговорних страна, наслов, односно идентификацију ауторског дела, права
која су предмет уступања, односно преноса, висину, начин
и рокове плаћања ауторске
накнаде, ако је уговорена, као
Обавеза из става 1. овог члана, продужује се уколико је Послодавац по истеку пет година
од предаје дела, на основу права прече понуде стекао од запосленог право на даље комерцијално искоришћавање ауторског дела створеног током радног односа код Послодавца.
Члан 13.
Поступак за утврђивање одговорности запосленог у вези са штетом проузрокованом
Послодавцу покреће директор по пријему писмене пријаве или сазнања за проузроковану штету.
Постојање штете и околности под којима је настала, висину и начин накнаде утврђује
посебна Комисија од три члана коју образује директор.
О спроведеном поступку сачињава се записник и утврђује степен кривице запосленог и
висина штете, на основу чега директор доноси решење о одговорности запосленог или о
ослобађању од одговорности.
Саставни део записника је и изјава запосленог да ли пристаје да накнади штету.
Члан 14.
Ако запослени за ауторска дела која је створио током трајања радног односа претрпи
повреду или штету, Послодавац је дужан да му у року од
дана, од дана настанка
повреде или штете, накнади штету у складу са законом.
Члан 15.
Ако настане спор између Послодавца и запосленог, Послодавац и запослени могу спорна
питања да реше споразумно.
Спорна питања решава арбитар, кога споразумно одређују Послодавац и запослени.
Предлог за решавање спорног питања у писаној форми могу поднети и Послодавац и запослени, у року од три дана од дана достављања решења запосленом.
Одлука арбитра је коначна и обавезује стране у спору – Послодавца и запосленог.
У одсуству споразума Послодавац и запослени могу покренути спор пред надлежним
судом.
Овај правилник ступа на снагу
Члан 16.
(датум) године.
109
lege artis ● јул–август 2013.
Решењем се утврђује начин накнаде штете и рок у коме је запослени дужан да накнади
штету.
www.legeartis.rs
Комисија заказује расправу, спроводи поступак саслушања запосленог чија се одговорност утврђује, сведока (ако их има) и изводи друге доказе ради утврђивања чињеничног
стања.
ауторско право и право индустријске својине
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
110
и садржинска, просторна и
временска ограничења, уколико она постоје.
Имовинска права аутора
уступају се на искључив или
неискључив начин. У случају
искључивог уступања имовинских права, једино је стицалац права овлашћен да на
начин прописан уговором искоришћава ауторско дело, као
и да уз посебну дозволу аутора, односно његовог правног
следбеника, уступа другима то
право.
Право које стицалац права
уступа другима јесте неискључиво право, ако уговором није
другачије одређено. У случају
неискључивог уступања имовинских права, стицалац права
није овлашћен да забрани другоме да искоришћава ауторско
дело, нити је овлашћен да уступа другоме своје право.
Ако у уговору није назначено да се ради о искључивом
или неискључивом уступању,
сматра се да се ради о неискључивом уступању имовинских права, и ова законска
одредба има за циљ да максимално заштити аутора као
даваоца предмета уговора,
односно услуге у односу на
најчешће економски суверену
позицију наручиоца, односно
корисника дела и/или услуге.
Ауторски уговор предвиђа да уступање имовинских
права може бити предметно,
просторно и временски ограничено. У случају предметног
ограничења, стицалац права је овлашћен да врши једну
или више одређених радњи
искоришћавања ауторског
дела. У случају просторног
ограничења, стицалац права
је овлашћен да искоришћава
ауторско дело на одређеној
територији, која је ужа од оне
на којој ауторско право постоји. У случају временског
ограничења, стицалац права је
овлашћен да искоришћава ауторско дело у одређеном времену, које је краће од трајања
ауторског права за то дело.
Пренос својине на оригиналном примерку ауторског дела не подразумева
стицање ауторских права
на делу. Уступање имовинских
права за дело које још није створено дозвољено је под условом
да се одреде врста будућег дела
и радње искоришћавања дела.
Уступање имовинских права за
сва будућа дела једног аутора,
као и за још непознате облике
искоришћавања дела ништаво је. Веома је битно истаћи
да уколико постоји сумња о
садржини и обиму права које
аутор уступа, односно преноси
ауторским уговором, сматра
се да је уступљено, односно
пренесено мање права.
Ако се коришћењем ауторског дела оствари добит која
је у очигледној несразмери са
уговореном ауторском накнадом, аутор, односно његов
наследник има право да тражи
измену ауторског уговора ради
отклањања те несразмере. Ово
право застарева у року од две
године од дана сазнања за постојање несразмере, односно за
приход остварен коришћењем
ауторског дела, а најдуже у
року од шест година од краја
године у којој је несразмера
наступила, односно у којој је
приход остварен. Аутор, односно његов наследник може
ускратити дозволу коју је дао,
односно повући уступљено
имовинско право, ако стицалац дозволе, односно права не
остварује право које је прибавио, или га остварује у обиму
мањем од уговореног, чиме
угрожава интересе аутора,
односно његовог наследника.
Аутор, односно његов наследник не може остваривати ово
право пре истека рока од две
године од закључења ауторског
уговора, или предаје примерка
дела стицаоцу права, ако је та
предаја уследила после закључења уговора.
Аутор може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско
право ако сматра да би искоришћавање његовог дела могло
да нанесе штету његовом стваралачком или личном угледу,
и то из разлога који су настали после закључења ауторског
уговора, а за које не одговара
стицалац права (аутор има
обавезу да стицаоцу права накнади насталу стварну штету).
Дакле, ауторски уговор
поставља у центар ствараоца, односно даваоца интелектуалне услуге.
Када се једно дело, односно
услуга квалификују као ауторско дело, примењују се законски рокови који се односе
на трајање ауторско-правне
заштите, а то је моменат настанка дела и 70 година post
Уговор о наруџбини ауторског дела – новинарског чланка
mortem аутора (смрћу аутора
имовинска права прелазе на
његове наследнике). Морална
права трају непрестано и по
престанку имовинских права,
и у земљама code civil законодавне традиције имају примарно место.
Уговор о делу
Уговор о делу је именовани
уговор на који се примењују
одредбе Закона о раду („Сл.
гласник РС”, бр. 24/2005,
61/2005, 54/2009 и 32/2013),
односно Закона о облигационим односима.
По својим материјалним
одредбама, уговор о делу је
најближи уговору о наруџбини
ауторског дела, али се на уговор о делу не примењују одредбе ЗАСП-а, са свим уговорним
одредбама у корист аутора,
односно носиоца ауторског
права (материјална и морална ауторска права и њихово
трајање).
Уговор о делу недвосмислено одређује уговорне стране
као наручиоца и извршиоца
посла, и као један од елемената
уводи количину и квалитет
извршеног посла, при чему
се нигде не утврђује оригиналност као евентуални услов
за добијање ауторско-правне
заштите.
Међутим, постојеће законско решење предвиђено у
члану 199. Закона о раду,
којим је прописано да послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу,
ради обављања послова који су
111
lege artis ● јул–август 2013.
Ако је аутор (новинар) створио дело извршавајући своје радне обавезе током трајања радног
односа, ЗАСП предвиђа да је послодавац овлашћен да то дело објави и да је носилац искључивих имовинских права на његово искоришћавање у оквиру своје регистроване делатности у
року од пет година од завршетка дела, ако општим актом или уговором о раду није другачије
одређено. (Новинар као аутор дела, има право на посебну накнаду зависно од ефеката искоришћавања дела.) После истека рока од 5 година, искључива имовинска права на делу стиче
новинар као аутор дела.
www.legeartis.rs
Чест пример у свакодневном раду новинара јесте наруџбина новинарског чланка (текста),
који у свим формама, осим формата вести, спадају у писана ауторска дела. Новинари често
наступају у ангажману free lance, али се велики број њих налази и у радном односу.
У првом случају имамо класичну наруџбину ауторског дела, а у другом, такође, наруџбину,
али у формату ауторског дела насталог у радном односу. Уговором о наруџбини ауторског
дела – новинарске форме, аутор се обавезује да за наручиоца изради ауторско дело и преда
му примерак истог. Наручилац има право да објави дело и да у промет стави примерак дела
који му је аутор предао, а новинар-аутор задржава остала ауторска права, ако уговором о
наруџбини није другачије одређено.
Наручилац ауторског дела (послодавац, уредник, и сл.) има право да усмерава и контролише поступак стварања дела, али не и да тиме суштински ограничава слободу уметничког,
стручног или научног изражавања аутора – новинара. У пракси је велико питање колико дискрециона оцена уредника битно може да задире у верзију новинарске форме која задовољава
све критеријуме ауторског дела?
Новинарска форма, као ауторско дело настало у радном односу, јесте она форма која задовољава следеће критеријуме:
● део је редовних радних обавеза запосленог;
● обавља се у оквиру радног времена запосленог;
● обавља се ресурсима послодавца.
ауторско право и право индустријске својине
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
112
ван оквира делатности посло­
давца, и у исте послове набраја,
између осталог и „самостално
извршење одређеног физичког
или интелектуалног посла, или
културно-уметничког посла”,
потенцијално је погрешно.
Упоредимо ли уговор о делу
са уговором о ауторском делу,
главна грешка закључења
уговора о делу, уместо уговора о ауторском делу, када за
предмет има ауторско дело као
оригиналну креацију људског
интелекта изражену у одређеној форми, лежи пре свега у
недостатку искључивих имовинских и моралних права,
која су на располагању ауторима, као и рокова трајања
ауторско-правне заштите.
Kaлендар важења правних аката
У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог и наредног
месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено
ступају на снагу и/или се одложено примењују у целости или у делу:
● Правилник о измени Правилника о квалитету семена пољопривредног биља,
објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 34/2013 од 12. 4. 2013. године
– важи до 15. јула 2013. године
● Посебан колективни уговор за здравствене установе чији је оснивач Република Србија,
објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 36/2010 од 28. 5. 2010. године
– важи до 25. јула 2013. године
● Правилник о изменама и допунама Правилника о имунизацији и начину заштите
лековима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 25/2013 од 15. 3. 2013. године
– примењује се од 31. јула 2013. године
● Упутство о поступку подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање
у електронском облику и издавању потврде о пријему, објављено у „Сл. гласнику РС”, бр.
53/2013 од 18. 6. 2013. године
– примењује се од 31. јула 2013. године
● Правилник о облику и садржини ознаке географског порекла, као и о начину контроле
означавања пољопривредних и прехрамбених производа са ознакама географског
порекла, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 92/2012 и 19/2013
– примењује се од 1. септембра 2013. године
● Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре,
објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 99/2011 од 27. 12. 2011. године
– примењује се од 1. септембра 2013. године за Регистар задужбина
и фондација и Регистар представништава страних задужбина и фондација
● Закон о јавним набавкама, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 124/2012
од 29. 12. 2012. године
– члан 78. примењује се од 1. септембра 2013. године
● Правилник о изменама Правилника о наставном плану и програму за стицање
образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје
рада природно-математичко, објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни гласник”, бр.
3/2013 од 17. 4. 2013. године
– примењује се од школске 2013/2014. године
● Правилник о изменама Правилника о наставном плану и програму за
стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној
школи за подручје рада економија, право и администрација – област право и
администрација, објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни гласник”, бр. 4/2013
од 15. 5. 2013. године
– примењује се од школске 2013/2014. године
● Правилник о допуни Правилника о наставном плану и програму
за гимназију, објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни гласник”, бр. 4/2013
од 15. 5. 2013. године
– примењује се од школске 2013/2014. године
● Правилник о допуни Правилника о наставном плану за други циклус основног
образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања
и васпитања, објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни гласник”, бр. 4/2013
од 15. 5. 2013. године
– примењује се од школске 2013/2014. године
113
lege artis ● јул–август 2013.
● Правилник о изменама Правилника о наставном плану и програму
за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању
у стручној школи за подручје рада економија, право и администрација
– област економија, објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни гласник”,
бр. 4/2013 од 15. 5. 2013. године
– примењује се од школске 2013/2014. године
www.legeartis.rs
● Правилник о изменама Правилника о наставном плану и програму за стицање
образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје
рада електротехника, објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни гласник”, бр. 3/2013
од 17. 4. 2013. године
– примењује се од школске 2013/2014. године
ауторско право и право индустријске својине
● Правилник о допуни Правилника о наставном плану и програму за први и други
разред основног образовања и васпитања, објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни
гласник”, бр. 4/2013 од 15. 5. 2013. године
– примењује се од школске 2013/2014. године
● Правилник о изменама Правилника о наставном плану и програму
за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању
у стручној школи за подручје рада пољопривреда, производња и прерада хране,
објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни гласник”, бр. 5/2013 од 20. 5. 2013. године
– примењује се од школске 2013/2014. године
● Правилник о изменама Правилника о наставном плану и програму за стицање
образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје
рада геодезија и грађевинарство, објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни гласник”,
бр. 5/2013 од 20. 5. 2013.
– примењује се од школске 2013/2014. године
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
114
● Правилник о допуни Правилника о наставном програму за седми разред основног
образовања и васпитања, објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни гласник”,
бр. 8/2013 од 11. 6. 2013.
– примењује се од школске 2013/2014. године
● Правилник о допуни Правилника о наставном програму за осми разред основног
образовања и васпитања, објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни гласник”,
бр. 8/2013 од 11. 6. 2013.
– примењује се од школске 2013/2014. године
● Правилник о изменама Правилника о наставном плану и програму за стицање
образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје
рада трговина, угоститељство и туризам, објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни
гласник”, бр. 8/2013 од 11. 6. 2013.
– примењује се од школске 2013/2014. године
● Правилник о изменама Правилника о наставном плану и програму за стицање
образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје
рада здравство и социјална заштита, објављен у „Сл. гласнику РС – Просветни гласник”,
бр. 8/2013 од 11. 6. 2013.
– примењује се од школске 2013/2014. године
Судско-адвокатски роковник
за 2013.
владан мирковић
главни и одговорни уредник
[email protected]
Уважавајући примедбе и предлоге својих дугогодишњих корисника, издавачко друштво
ИНГ-ПРО д.о.о. објавило је Судско-адвокатски роковник за 2013. у два одвојена дела, у
препознатљивом и општеприхваћеном решењу у тврдом кожном повезу, формата Б5,
високог квалитета двобојне штампе и израде.
Због заказивања рочишта више месеци унапред у наредној години, а на предлог
појединих судова, седмични систем је проширен све до средине априла 2014. Списак
судова и јавних тужилаштава такође је употпуњен адресама и бројевима телефона.
Први део, Роковник, 240 страна, садржи:
■ Месечни систем
■ Седмични систем
■ Евиденцију решених предмета по месецима и финансије
■ Судске таксе и адвокатске тарифе
■ Додатак: Важни датуми, Православни календар за 2013. и 2014, Важни телефони, Амбасаде, Србија и Црна Гора у километрима, Мерне јединице, Телефонски именик и Белешке
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
4
Други део, Именик, 330 страна, садржи:
■ Преглед судова и јавних тужилаштава са адресама и бројевима телефона
■ Именик арбитара и миритеља у поступку мирног решавања радних спорова
■ Списак извршитеља
■ Списак судских вештака
■ Списак судских тумача
■ Адресар адвоката по адвокатским коморама
Судско-адвокатске роковнике за 2013. можете поручити
на бројеве телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822
или е-поштом на [email protected]
Е-пословање и е-трговина
трговина
Убрзаним развојем нових технологија отворене су бројне
могућности за унапређење пословања привредних субјеката, али и
за пласман робе и услуга на начин који је донедавно био непојмљив
на глобалном тржишту. Уз бројне погодности које доноси овакав
начин пословања, отварају се и бројна питања у погледу законске
заштите и регулативе уопште
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
116
И
нформатичка револуција продрла је у све поре
привредног и друштвеног живота, а развој нових технологија с могућношћу брзог
преноса информација битно је
утицао и на стварање сасвим
новог начина пословања, тзв.
електронског пословања.
Електронско пословање озна­ча­ва аутоматизацију по­слов­них
процеса применом ин­фор­ма­
ци­оних и комуни­ка­ци­оних технологија, и као такво јавља се
70-их година 20. века с појавом
електронских система плаћања.
Осамдесетих година развијена
су два облика овог пословања:
● електронска размена пода­
та­ка (EDI, Electronic Data In­ter­
change), и
● електронска пошта.
Обе технологије су допринеле
знатном смањењу количине
употребљеног папира и повећању аутоматизације пословања. Омогућени су слање и
пријем докумената у стандардном електронском облику путем приватних мрежа. EDI је,
међутим, скупа технологија и
није доступна великом броју
предузећа, па су мала и средња
предузећа уместо приватних
мрежа користила онлајн сервисе/мреже с додатом вредношћу.
Прави процват у развоју
електронског пословања догодио се током 90-их година прошлог века, на шта су, пре свега,
утицали:
● појава World Wide Weba у оквиру Интернета;
● почетак комерцијалне примене Интернета;
● проналазак програма за претраживање Интернета;
● прихватање Интернета као
пословног канала од стране
великих компанија.
Омогућени су разноврсни облици пословања и једноставно
и јефтино ширење информација, па су тако и мала и средња
предузећа добила могућност
значајнијег коришћења електронског пословања што им
је приближило глобално тржиште.
Најновије активности у домену електронског пословања
представљају електронска производња и електронска дистрибуција.
Електронско пословање
зна­
чи примену електронске
тех­но­логије у постојећим привредним активностима, односно
електронизацију, а не настанак новог сектора привреде.
Оно подразумева нов начин
обављања пословних процеса
у циљу постизања веће оперативне ефикасности и повећања
вредности робе и услуга које се
испоручују потрошачима. У области електронског пословања,
међутим, важе нека правила
која не важе у области традиционалних пословних процеса.
Електронско пословање је
обављање пословних операција применом савремене електронске технологије. У ширем
значењу оно би обухватило и
делимичну примену савремене
електронске технологије, док се
према ужем схватању електронским пословањем сматра само
комплетна електронизација.
Постоје различити крите­ри­­ју­ми за класификацију елек­­
трон­ског пословања. Нај­зна­
чај­ни­ји је подела према сте­пе­ну
коришћења савремених те­хно­
логија у пословању, и према
којој оно може бити потпуно и
делимично.
Потпуно електронско по­
сло­ва­ње представља послова­
ње уз примену електронских
технологија у коме су све фазе
пословног процеса максимално
БОЈАНА АМАНОВИЋ
мастер економиста, самостални саветник у
Одељењу за трговину Министарства спољне и
унутрашње трговине и телекомуникација
[email protected]
Иако се термини електронско
пословање и електронска трговина често поистовећују, електронска трговина представља
само један део електронског
пословања и обухвата све активности куповине и продаје
производа и услуга које се
обављају путем различитих
канала електронске комуникације, а пре свега интернета.
Према субјектима који учествују у електронској трговини,
могућа је класификација на:
1) B2B (business-to-business),
која обухвата трговину на велико, односно трговину међу
привредним субјектима;
2) B2C (business-to-consumer),
као продаја робе и услуга потрошачима, па можемо рећи да
је реч о малопродаји;
3) C2C (consumer-to-consumer),
као трговина међу појединцима; највећи део овог пословања
Термин електронско по­сло­вање први пут је, 1996. године,
употребила америчка компанија IBM настојећи да овим појмом опише трансформацију кључних пословних процеса
кроз употребу интернет технологија. До тада се под термином електронско пословање подразумевало пословање у
области електронске индустрије.
чине аукције са чак 90%
учешћа;
4) B2A (business-to-ad­mi­ni­stra­ti­
on), као размена између привредних субјеката и државних
органа; и
5) C2B (consumer-to-business),
као облик у коме појединци
продају производе и услуге
пословним купцима.
У неким документима се помиње и облик C2A (consumerto-administration) који још увек
није развијен, а односи се на
исплату социјалне помоћи, уплате пореза и сл.
Предмет трговања електронским путем могу бити материјална и нематеријална добра.
Уколико су предмет трговања
материјална добра, е-трговина
представља систем који олакшава продају, док се испорука
и даље обавља на класичан
начин, путем поште или неког
другог сервиса.
Када су предмет трговине
нематеријална добра, управо
је интернет систем преко кога
је та добра могуће непосредно
испоручити.
Законска регулатива
Због приступа великог броја корисника савременим средствима комуникације, електронско
пословање омогућава извршавање и разних пословних злоупотреба, као што су преваре,
финансијске малверзације и сл.,
па сходно томе захтева посебно
регулисање будући да се у њему
не могу применити сва правила и контролни механизми класичног пословања.
117
lege artis ● јул–август 2013.
Електронска трговина
Електронска трговина се
може поделити према различитим критеријумима. Ако
као критеријум узмемо степен
електронизације, е-трговину је
могуће поделити на:
1) потпуно електрифицирану трговину, која подразумева
комплетну електронификацију
свих пословних процеса; могућности електронификације су
условљене природом предмета
трговања; код неких производа
се могу електрифицирати само
куповина и плаћање, док је код
неких цео процес могуће електрифицирати;
2) делимично електрифицирану трговину, код које је искоришћен само део могућности
за електронификацију.
www.legeartis.rs
електронифициране. Све фазе,
од производње до испоруке
робе потрошачу, у потпуности
подразумевају примену електронских технологија, па се
електронски могу дистрибуирати само електронски производи.
Делимично електронско по­­сло­­ва­ње пред­став­ља елек­тро­­ни­фи­ка­ци­ју по­је­ди­них послов­­­них
про­це­са. У пракси се чеш­ће су­
сре­ће, углав­ном због не­­до­­­ста­
т­ка фи­нан­сиј­ских сред­с та­ва,
сла­бе ра­звијености појединих
технологија и сл.
Електронско пословање се
састоји из неколико области:
1) електронска трговина;
2) електронскo плаћањe;
3) електронске комуникације;
4) електронска производња;
5) електронска дистрибуција;
трговина
Правно регулисање није једноставно из два разлога:
1) промене у овом сегменту веома су брзе и интензивне;
2) технологија која се примењује није ограничена само
на један регион или земљу, па
се поставља питање извора
права у том случају.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
118
Раст трансакција у електронском пословању условио је доношење потребних прописа за
регулисање ове области.
Главни проблем електронског пословања је у утврђивању аутентичности пословног
партнера. Из тог разлога појавила се потреба за постојањем
гаранције да је друга страна
управо она која се као таква
представља. Један од најбитнијих закона који регулише ову
област јесте Закон о електронском потпису.
Електронски потпис је технологија која се примењује за
проверу аутентичности потписника и заштиту података
који се преноси. Реч је о техници шифрирања потписа
која повећава сигурност трансакција. Дигиталним шифрирањем електронски документ
постаје нечитак свима онима
који немају кључ.
За заштиту података који
се преносе користе се технике које представљају производ криптографије, науке
из области примењене математике. Криптографија је
наука која развија технику
трансформације података из
изворног у криптографски
облик (енкрипција), а затим
из криптографског облика у
изворни (декрипција). Оба
поступка користе алгоритам
и унапред утврђена правила, кључеве да би написали
криптовану поруку, тј. да би је
протумачили.
У зависности од кључева
који се користе, постоје две
методе:
1) метод јавног кључа – једног, за креирање криптоване поруке, и, другог, за њено
дешифровање; кључеви су
математички повезани, а ова
метода се назива и асиметрична криптографија;
2) метод приватног кључа –
подразумева коришћење једног кључа и за шифровање и
за дешифровање, али њиме
располажу само пошиљалац и
прималац; назива се и симетрична криптографија.
Једна од криптографских техника која показује да ли је порука промењена у транспорту
јесте hash функција. Реч је о
математичком процесу заснованом на алгоритму којим се
порука сажима у hash вредност. Када прималац прими
поруку примењује ову функцију и уколико је порука измењена добија другачију hash
вредност.
Најприменљивија метода
заштите података данас је дигитални потпис који се добија
комбиновањем методе приватног кључа и hash функције
Е-ПОСЛОВАЊЕ: ПРЕДНОСТИ И МАНЕ
У очигледне предности овог облика пословања убрајају се:
● брже и прецизније обављање пословних операција;
● смањење трошкова пословања, пре свега административних трошкова;
● брисање просторних и временских препрека за склапање послова;
● смањење грешака у пословању и сл.
Ипак, овај облик пословања има и одређене слабости:
● многи пословни субјекти не поседују довољна знања за
употребу информационих технологија;
● захтева се велики ниво поверења;
● проблем заштите приватности и података;
● доказивање аутентичности (да је реч о пословном субјек-
ту који се представља под одређеним именом).
Електронско пословање, које је добило замах појавом интернета, данас отвара врата новом начину комуницирања и
с потрошачима и с конкуренцијом. Његово занемаривање
и неспремност за укључивање у нове трендове у пословању смањује конкурентске предности предузећа.
Е-ТРГОВИНА: ПРЕДНОСТИ И МАНЕ
– добија се hash вредност на
коју се примењују метод приватног кључа како би вредност
била позната само пошиљаоцу
и примаоцу.
У многим земљама постоје
и тела за сертификацију која
издају уверења о поузданости
података која су потписана дигиталним потписима.
Примена електронског потписа у електронском пословању јесте еквивалент примени
својеручног потписа у класичном пословању. Уз своју
примарну улогу, електронски
потпис штити и интегритет поруке, чега нема код својеручног
потписа.
Велика Британија је прва
земља у Европи која је, 1997,
правно дефинисала коришћење
електронског потписа, а наредне године придружују јој
се Француска и Немачка, доносећи закон о електронском
потпису. Исте године је и Европска комисија изнела предлог Директиве о електронском
потпису која је донета 1999, а
формално је ступила на снагу 19. јануара 2000. Директива
ЕУ 1999/93/ЕЦ о електронским
потписима представља правно
утемељење електронског потписа и на основу ње су донети
сви закони о електронском потпису у земљама чланицама.
119
lege artis ● јул–август 2013.
И овде, јасно, постоје и одређени недостаци:
● потреба сталног улагања у даљи развој и прилагођавања
пословних процеса, што изискује и велика улагања у едукацију;
● ризик преваре;
● заштита података и друго.
www.legeartis.rs
Међу највеће предности е-трговине спадају:
● приступ ширем тржишту;
● производи и услуге доступни су 24 часа дневно и омогућена
је већа транспарентност цена и упоредивост информација о
производима;
● понуда је већа и прилагодљивија индивидуалним захтевима потрошача;
● смањење трошкова пословања: трансакционих трошкова
између пословних партнера, трошкова везаних за закуп залиха, радне снаге и др.;
● повећање конкурентности отварањем нових канала продаје: могућност приступа великом броју потенцијалних купаца, смањење просторних и међународних баријера, као и
могућност циљања одређених тржишних ниша;
● иновирање пословних процеса кроз унапређење сарадње
с клијентима, као што су: прикупљање повратних информација, прилагођавање навикама купаца, итд.
Доношењем Закона о
електронском потпису („Сл.
гласник РС”, бр. 135/2004) Република Србија је започела
стварање правног оквира за
регулисање области развоја
информационог друштва. Закон је у потпуности усклађен с
Директивом.
Закон регулише услове под
којима је електронски потпис
једнак својеручном потпису,
дефинише електронске сертификате и сертификациона
тела, али и услове које морају
да испуњавају сертификациона
тела која издају квалификоване
сертификате за верификацију
електронских потписа.
Овим законом дефинисано
је да електронски потпис има
правно дејство и да се може
користити као доказно средство у законом уређеном поступку, осим када се, у складу с
посебним прописима, захтева
да само својеручни потпис има
правно дејство и доказну снагу.
Електронски сертификат, у
смислу овог закона, јесте електронска потврда којом се потврђује веза између података за
проверу електронског потписа
и идентитета потписника.
Такође, усвојен је и Закон о
електронској трговини („Сл.
гласник РС”, бр. 41/2009) 2009.
године, који је у правни систем
увео институт услуге информационог друштва и услова за
пружање услуга информационог друштва. Закон регулише
обавезне информације у вези
са обавештавањем о пружаоцу услуга, обавезне податке
пре закључења уговора, услове
трговина
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
120
за пуноважност уговора, као
и поступак закључења уговора, у циљу транспарентности
пословања и заштите корисника услуге и потрошача, као
и питање комерцијалне поруке
и нетражене комерцијалне поруке, одговорности пружаоца
услуга и складиштење података. Закон представља израз
процеса правне хармонизације
са европским законодавством,
којим је транспонована Директива о електронској трговини
(Директива 2000/31/ЕЦ).
Најзначајнији допринос
овог закона огледа се у дефинисању уговора у електронском
облику:
● правна сигурност – не постоји могућност оспоравања
пуноважности уговора само на
основу чињенице закључења
уговора електронским путем
– први пут уводи могућност
закључивања и реализације
правног посла у промету искључиво електронским путем;
● правни предуслов за изједначавање електронског облика
пословања с класичним непосредним обликом.
друштва, па тако, ово лице није
одговорно за садржај поруке и
њено упућивање, ако није:
● иницирало пренос;
● извршило одабир података
или докумената која се преносе;
● изузело или изменило податке у садржају поруке или
документа; или
● одабрало примаоца преноса.
Уговор у електронској форми
сматра се закљученим у тренутку када понуђач прими поруку да је понуђени прихватио
понуду. Понуда и прихват понуде, као и друге изјаве воље
учињене електронским путем,
сматрају се примљеним када
им лице коме су упућене може
приступити.
Законом је уређено и питање одговорности пружаоца услуге информационог
Уговори у електронском облику не примењују се на:
● правне послове којима се
врши пренос права својине на
непокретности или којима се
установљавају друга стварна
права на непокретностима;
● изјаве странака и других
учесника у поступку за расправљање заоставштине;
● форму завештања, уговоре о уступању и расподели
имовине за живота, уговоре
УСКОРО И ЗАКОНСКЕ ИЗМЕНЕ
Иако је Закон о електронској трговини великим делом следио и пренео решења Директиве, три године након његовог
доношења, јавила се потреба да се преиспитају усвојена решења у циљу прецизирања норми и уклапања у тржишни и
правни оквир Републике Србије. Очекује се да се Закон ускоро нађе у скупштинској процедури.
Неке од најзначајнијих измена јесу прецизније дефинисање пружаоца услуга информационог друштва у складу са
Законом о трговини и прецизније регулисање поља примене Закона, тиме што се оно проширује и на пружаоце услуга
који немају седиште у Републици Србији, у односу на област
потрошачких уговора и нетражених комерцијалних порука,
а у складу с Директивом, које нису биле транспоноване основним текстом Закона. Тиме се стварају услови да пружаоци услуга чија је економска активност директно усмерена
на потрошаче и кориснике с територије Републике Србије,
имају обавезу поштовања меродавних правила овог закона,
без обзира на њихово седиште.
о доживотном издржавању и
споразуме у вези с наслеђивањем, као и друге уговоре из
области наследног права;
● уговоре о утврђивању имовинских односа између брачних другова;
● уговоре о располагању имовином лица којима је одузета
пословна способност;
● уговоре о поклону;
● друге правне послове или
радње, за које је посебним законом или на основу закона
донетих прописа, изричито
одређена употреба својеручног потписа и документима на
папиру или овера својеручног
потписа.
Године 2009. усвојен је и Закон
о електронском документу
(„Сл. гласник РС”, бр. 51/2009),
којим се уређују услови и
ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА У Е-ТРГОВИНИ
Код електронске трговине могућност раскида уговора постоји попуњавањем обрасца за
једнострани раскид електронским путем, на интернет страници трговца, а трговац електронском поштом шаље потврду о пријему.
Предвиђени су и изузеци од права на једнострани раскид уговора на даљину, и то у случају
уговора о:
● пружању услуга, ако је уз изричиту сагласност потрошача трговац започео пружање
услуге пре истека рока за једнострани раскид;
● продаји робе или пружању услуга чија цена зависи од промена на финансијском тржишту
на које трговац не може утицати;
● испоруци запечаћених аудио или видео-снимака или рачунарског софтвера ако је потрошач испоручену робу отпечатио;
● играма на срећу.
Уговор на даљину не може се једнострано раскинути ни код пружања финансијских услуга
у случају:
● финансијске услуге чија цена зависи од промена на финансијском тржишту које трговац
не може да контролише;
● уговора о осигурању путника или пртљага или других уговора о краткорочном осигурању који се закључују на период краћи од месец дана;
● уговора који је у целости извршен уз изричиту сагласност потрошача.
121
lege artis ● јул–август 2013.
Последице једностраног раскида:
● потрошач враћа робу трговцу и сноси трошкове транспорта;
● трговац враћа потрошачу уплаћена средства по основу уговора, најкасније у року од
30 дана.
www.legeartis.rs
У Закону о трговини, електронска трговина (облик B2C) је према месту трговине сврстана
у трговину на мало ван продајног објекта.
Уговор закључен између трговца и потрошача претежном употребом једног или више
средстава комуникације на даљину, који за предмет има продају робе или пружање услуге,
јесте уговор на даљину.
Према Закону о заштити потрошача продаја на даљину представља могућност закључења уговора о продаји између потрошача и трговца који се физички не налазе на истом
месту.
Код продаје на даљину потрошач има право да се предомисли, једнострано раскине
уговор, односно одустане од куповине у року од 14 дана од дана када му је испоручен производ без навођења разлога за одустанак. Закон не дозвољава да се од потрошача захтева
да плати унапред. При закључивању уговора на даљину, дужност трговца је да потрошаче
на јасан и разумљив начин предуговорно информише о основним условима из уговора, постојању права на једнострани раскид уговора, као и о поступку у коме то право остварује.
трговина
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
122
начин поступања са електронским документом.
Електронски документ јесте скуп података састављен од
слова, бројева, симбола, графичких, звучних и видео записа
садржаних у поднеску, писмену,
решењу, исправи или било ком
другом акту који сачине правна и физичка лица или органи
власти ради коришћења у правном промету или у управном,
судском или другом поступку
пред органима власти, ако је
електронски израђен, дигитализован, послат, примљен,
сачуван или архивиран на електронском, магнетном, оптичком или другом медију.
Закон предвиђа да се електронском документу не сме
одбити пуноважност зато што
је у електронском облику.
Прописи који се односе на
е-трговину садржани су и у одредбама Закона о облигационим односима (који регулише
послове обављања трговине на
даљину), Кривичног законика,
Закона о трговини, Закона о
Шта је то PayPal?
Осим законске регулативе, и бројне компаније настоје да
нађу решење за смањење могућности злоупотреба у е-трговини. Један од начина заштите података у овом облику трговине, пре свега података о картицама приликом плаћања,
јесте коришћење сервиса PayPal који омогућава куповину
без дељења информација о кредитној картици.
Овом, несумњиво, врло популарном сервису, који је однедавно доступан и у нашој земљи, посветићемо целовит
текст у септембарском броју нашег часописа.
заштити потрошача, Царинског закона, Закона о поштанским услугама.
Осим тога, донете су и неке
уредбе које смањују препреке
за развој е-трговине:
1) Уредба о измени Уредбе о
врсти, количини и вредности робе на коју се не плаћају
увозне дажбине, роковима,
условима и поступку за остваривање права на ослобођење
од плаћања увозних дажбина: ослобођена су од плаћања
увозних дажбина физичка
лица која бесплатно примају
пошиљке мале вредности:
а) од физичких лица из ино­
странства на пошиљке мале
вредности у укупној вредности до 70 евра (пре измене 45
евра), и
б) од правних лица из ино­
стран­ства на пошиљке у укупној вредности до 50 евра (пре
измене 25).
2) Уредбу о одређивању делатности код чијег обављања не
постоји обавеза евидентирања
промета преко фискалне касе
(„Сл. гласник РС”, бр. 18/2009,
109/2009), по којој је електронска трговина ослобођена ове
обавезе.
Смешна страна адвокатуре
Адвокат: „Реците нам, шта је украдено из ваше куће?”
Сведок: „Једна пушка која је припадала мом оцу украдена је из плакара у ходнику.”
Адвокат: „Можете ли мало боље да је опишете?”
Сведок: „Наравно. На кундаку пушке је било нешто угравирано.”
Адвокат: „И шта је тачно писало?”
Сведок: „Винчестер!”
Подаци од значаја за рад
пословних субјеката
Износи личних примања запослених
табеле и узорци
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1.2. 3.
Регрес за коришћење
годишњег одмора
Исплата по овом основу је
обавезна, у висини утврђеној
општим актом, односно уговором
о раду код послодавца (члан 118.
тач. 6) Закона о раду)
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Отпремнина код
одласка у пензију
Према Закону о раду, исплаћује
се најмање у висини 3 просечне
зараде у Републици Србији према
последњем објављеном податку
републичког органа надлежног за
статистику (57.921 x 3 = 173.763)
Не опорезује се до износа
троструке месечне
зараде по запосленом
у Републици према
последњем податку
(57.921 x 3 = 173.763 дин.)
Јубиларна награда
До висине утврђене општим
актом послодавца
Неопорезиво до 17.376
динара годишње
Накнада трошкова
превоза до посла и
повратка са посла
До висине цене превозне карте у
јавном саобраћају
Не опорезује се до висине
превозне карте, односно
до висине стварних
трошкова превоза, а
највише до 3.476 дин.
Накнада за исхрану у
току рада
Исплата по овом основу је
обавезна, у висини утврђеној
општим актом, односно уговором
о раду код послодавца (члан 118.
тач. 5) Закона о раду)
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Дневница за службено
путовање у земљи
До висине прописане општим
актом, односно уговором о раду
код послодавца (члан 118. тач. 2)
Закона о раду)
Неопорезиво до
2.086 дин. по дневници
Дневница за
службено путовање у
иностранство
Најмање у висини утврђеној
посебним прописима (члан 118.
тач. 3) Закона о раду)
Не опорезује се до
износа прописаног
Уредбом о накнади
трошкова и отпремнини
државних службеника и
намештеника
(„Сл. гласник”, број 86/07)
124
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се
предвиди општим актом, односно
накнада за повећане
трошкове рада на терену) уговором о раду
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Поставите питање на
[email protected]
Исплате разних видова помоћи запосленима
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1.2. 3.
За запосленог и
члана његове породице
не опорезује се до
60.819 дин.
Солидарна помоћ
породици у случају смрти
пензионисаног радника
Исплаћује се у складу
са општим актом и
уговором о раду
Неопорезиво до
60.819 дин.
Солидарна помоћ за дужу
или тежу болест,
рехабилитацију или тежу
инвалидност запосленог
или члана његове породице
До висине утврђене
општим актом послодавца
Неопорезиво до
34.754 дин. по случају
Остале солидарне помоћи
(чл. 120. тач. 1) Закона о раду)
До висине утврђене
општим актом послодавца
Опорезује се цео износ
само порезом по стопи
од 10%
Стипендије и кредити
ученика и студената –
ученицима средњих школа
и студентима виших школа и
факултета
На начин утврђен општим
актом послодавца
Неопорезиво до
10.427 дин. месечно
Стипендије и кредити
ученика основних школа –
када су родитељи запослени
код послодавца
На начин утврђен општим
актом послодавца
Исплата има карактер
зараде, на цео износ
плаћају се доприноси
за социјално од
19,9% + 17,9% и порез
по стопи од 10%
Зајам који послодавац
исплаћује запосленима
Исплаћује се у висини
и према условима
утврђеним општим актом
или уговором о раду код
послодавца
Не опорезује се
Хранарине и стипендије
које спортистима исплаћују
аматерски спортски клубови
Према прописима који
уређују спорт
Неопорезиво до
8.689 дин. месечно
125
lege artis ● јул–август
мај 2013. 2013.
Према члану 119. тач. 2)
Закона о раду, послодавац
је обавезан на ове исплате
до висине трошкова
погребних услуга, а према
приложеним рачунима
www.legeartis.rs
Накнада трошкова
погребних услуга
запосленом у случају
смрти брачног друга и
деце, члановима уже
породице у случају смрти
запосленог
Остала примања
табеле и узорци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
126
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1.2. 3.
Накнада трошкова
превоза сопственим
путничким моторним
возилом у службене
сврхе
Према члану 118. тач. 2) и 3)
Закона о раду утврђује се
општим актом или уговором о
раду код послодавца
Не опорезује се до 30%
цене 1 l супер бензина
по пређеном километру,
највише до 6.082 дин.
месечно
Додатак за
одвојени живот
Исплаћује се у складу са општим
актом или уговором о раду
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Накнада трошкова
смештаја на службеном
путу
До висине прописане општим
актом, односно уговором о раду
код послодавца (према Закону
о раду)
Неопорезиво до износа
приложеног рачуна
Накнада трошкова
превоза на службеном
путовању
Признају се у целини према
приложеним рачунима
Неопорезиво до висине
приложених рачуна
превозника у јавном
саобраћају
Накнада трошкова
смештаја и исхране
за рад на терену (ако
послодавац није
запосленом обезбедио
смештај и исхрану без
накнаде) (члан 118.
тач. 4) Закона о раду)
У висини трошкова смештаја
и исхране у складу са општим
актом и уговором о раду
Не плаћају се пореске
обавезе
Отпремнина при
отказу уговора о раду
вишку запослених
због технолошких,
економских или
организационих
промена (по чл. 158. и
159. Закона о раду)
Исплаћује се у висини
утврђеној општим актом или
уговором о раду, а не може
бити нижа од збира трећине
зараде запосленог за сваку
навршену годину рада у радном
односу за првих 10 година
проведених у радном односу и
четвртине зараде запосленог
за сваку наредну навршену
годину рада у радном односу
преко 10 година проведених
у радном односу. Зарадом
се сматра просечна месечна
зарада запосленог исплаћена
за последња три месеца која
претходе месецу у којем се
исплаћује отпремнина
Неопорезиво до
најнижих износа исплате
по годинама рада из
претходне колоне
(члан 9. ст. 1. тач. 18)
Закона о порезу на
доходак грађана)
наставак на следећој страни
→
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1.2. 3.
Десет просечних зарада у
Републици (тренутно,
579.210 дин.) за запослене
који имају више од 10 година
стажа осигурања, или у висини
динарске противвредности
100 евра по години стажа
осигурања
Не опорезује се до
износа из претходне
колоне, а за лица старија
од 50 година живота –
без ограничења износа
Стимулативне
отпремнине при
споразумном престанку
радног односа (члан
177. Закона о раду)
Исплаћује се у складу са општим
актом или уговором о раду
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
www.legeartis.rs
Једнократна новчана
накнада запосленима
за чијим је радом
престала потреба
(одељак IV Програма
за решавање вишка
запослених...)
(„Сл. гласник РС”,
бр. 64/2005... 6/2012)
127
lege artis ● јул–август 2013.
Корисни модели
правних аката
Уставна жалба
табеле и узорци
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
УСТАВНИ СУД
УСТАВНА ЖАЛБА
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
128
11000 Б Е О Г Р А Д
Немањина 26
I ПОДАЦИ О ПОДНОСИОЦУ УСТАВНЕ ЖАЛБЕ
(видети одељак I упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)
А) ЗА ФИЗИЧКО ЛИЦЕ
Име и презиме:
ЈМБГ:
Пребивалиште или боравиште:
Број телефона:
Б) Подаци о пуномоћнику
(само ако подносилац има пуномоћника)
Име и презиме:
Адреса:
Број телефона:
наставак на следећој страни
→
В) ЗА ПРАВНО ЛИЦЕ
Назив:
ПИБ из Регистра Агенције за привредне регистре
Седиште:
Број телефона:
Законски заступник:
Број телефона:
www.legeartis.rs
Г) Да ли се слажете да идентитет подносиоца уставне жалбе буде доступан јавности:
II ПОДАЦИ О ПОЈЕДИНАЧНОМ АКТУ ИЛИ РАДЊИ КОЈИ СЕ ОСПОРАВА
(видети одељак II упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)
129
lege artis ● јул–август 2013.
А) ПОЈЕДИНАЧНИ АКТ КОЈИ СЕ ОСПОРАВА, А ПРОТИВ КОГА СУ
ИСЦРПЉЕНА СВА ПРАВНА СРЕДСТВА
Назив и доносилац појединачног акта:
Ознака (број) акта:
Датум доношења појединачног акта
Датум пријема оспореног акта:
Да ли су исцрпљена сва правна средства или нису предвиђена друга правна средства за
његову заштиту (приложити доказе о томе):
Да ли је постојао или постоји неки правни лек који није искоришћен с наводом зашто
то није учињено:
Да ли је изјављен још неки правни лек и да ли је окончан поступак по њему, а ако јесте
пред којим органом се води поступак:
наставак на следећој страни
→
Б) РАДЊА ДРЖАВНОГ ОРГАНА ИЛИ НОСИОЦА ЈАВНОГ ОВЛАШЋЕЊА
(видети одељак III упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)
Назив органа:
табеле и узорци
Дан предузимања радње:
а) свршена радња
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
130
б) трајна радња
Дан кад је ускраћено уставно право и слобода:
а) свршена радња
б) трајна радња
III НАВЕДИТЕ УСТАВОМ ЗАЈЕМЧЕНО ЉУДСКО ИЛИ МАЊИНСКО ПРАВО ИЛИ
СЛОБОДУ ЗА КОЈЕ СМАТРАТЕ ДА ВАМ ЈЕ ПОВРЕЂЕНО ИЛИ УСКРАЋЕНО
(видети одељак III упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)
А) Уставно право или слобода за коју се тврди да је повређена или ускраћена:
Б) Одговарајућа одредба Устава којом се то право или слобода јемчи:
IV НАВЕДИТЕ У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ ПОВРЕДА ИЛИ УСКРАЋИВАЊЕ УСТАВОМ
ЗАЈЕМЧЕНОГ ЉУДСКОГ ИЛИ МАЊИНСКОГ ПРАВА ИЛИ СЛОБОДЕ
(видети одељак IV упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)
Навести разлоге жалбе и детаљно образложити тврдњу да је повређено или ускраћено
уставно право или слобода (тј. у чему се састоји повреда Уставом зајемченог људског
или мањинског права или слободе):
наставак на следећој страни
→
V НАВЕДИТЕ ЗАХТЕВ О КОМЕ УСТАВНИ СУД ТРЕБА ДА ОДЛУЧИ
(видети одељак V упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе)
(нпр. поништити појединачни акт, забранити даље вршење одређене радње, наредити
вршење одређене радње, одредити да се уклоне штетне последице у одређеном року:
повраћај у пређашње стање, накнада штете, објављивање судске одлуке)
Датум и место подношења уставне жалбе:
www.legeartis.rs
Својеручни потпис:
131
Напомена: Образац уставне жалбе и упутство за попуњавање могу се преузети на сајту
Уставног суда на следећој адреси:
http://www.ustavni.sud.rs/page/view/167-101122/ustavna-zalba-obrazac-i-uputstvo
lege artis ● јул–август 2013.
ПРИЛОЖЕНА ДОКУМЕНТА:
(видети одељак VI упутства за попуњавање обрасца уставне жалбе, а заокружити
приложено)
– пуномоћје за подношење уставне жалбе,
– препис оспореног појединачног акта,
– докази да су исцрпљена правна средства,
– доказ о датуму пријема оспореног акта,
– други докази од значаја за одлучивање
Уговор о стажирању приправника
На основу члана 124. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени
гласник РС”, бр. 72/2009 и 52/2011), школа (основна-средња)
и приправник – стажиста
из
из
дана
20
године, закључили су
табеле и узорци
УГОВОР О СТАЖИРАЊУ ПРИПРАВНИКА
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
132
Члан 1.
Приправник – стажиста
и стручног сарадника у школи
обавља послове наставника, васпитача
.
Члан 2.
Приправник – стажиста савладава програм за увођење у посао и полагање испита за
лиценцу под непосредним надзором наставника (васпитача)
који има лиценцу.
Члан 3.
Уговор о стажирању закључује се у трајању од годину дана (најдуже две године). Уговором
из става 1. овог члана не заснива се радни однос.
Члан 4.
Приправник стажиста има право да учествује у раду стручног органа школе без права
одлучивања и нема право да оцењује ученика у школи.
Члан 5.
За све што није регулисано овим уговором примењују се одредбе члана 123. Закона о
основама система образовања и васпитања који се односи на приправника.
Члан 6.
У случају спора по овом уговору надлежан је Основни суд у
.
Члан 7.
Уговор је сачињен у четири (4) истоветна примерка од којих свака страна добија по два
примерка.
Приправник – стажиста
Директор
Уговор о регулисању односа поводом ауторског дела из радног односа
Уговор
о регулисању односа поводом ауторског дела из радног односа
Уговорне стране:
www.legeartis.rs
1)
(пословно име, седиште, матични број, ПИБ и име лица овлашћеног лица за заступање),
као послодавац (у даљем тексту: Послодавац), које заступа
,
с једне стране, и
2)
(име, презиме, адреса, број личне карте, ЈМБГ, број текућег рачуна), као запослени (у
даљем тексту: Запослени), с друге стране,
сагласили су се да дана
како следи:
године у
, закључе овај уговор
133
lege artis ● јул–август 2013.
Опште одредбе
Члан 1.
Уговорне стране сагласно утврђују да се Запослени налази с Послодавцем у радном односу
на неодређено време и да обавља послове
(опис посла).
Уговорне стране такође сагласно утврђују да је Запослени у обавези да у оквиру својих
послова, поред
(опис посла) из става 1. овог члана, изради и
(опис и начин израде ауторског дела).
Предмет уговора
Члан 2.
Закључењем уговора Послодавац и Запослени уређују узајамна права и обавезе у вези с
ауторским делом под називом „
” (у даљем тексту: ауторско дело).
Начин настанка ауторског дела
Члан 3.
Уговорне стране сагласно утврђују да је Запослени створио ауторско дело из члана 2.
уговора за време радног односа с Послодавцем, у обављању своје редовне радне обавезе
из члана 1. уговора.
наставак на следећој страни
→
Права Послодавца
Члан 4.
Послодавац има право да објави ауторско дело из члана 2. уговора.
табеле и узорци
Послодавац има искључиво имовинско право на искоришћавање ауторског дела из
члана 2. уговора, у року од 5 (пет) година од завршетка дела.
Обавезе Запосленог у погледу ауторског дела
Члан 5.
Запослени је обавезан да Послодавцу преда рукопис ауторског дела из члана 2. уговора
у року од
(
) дана од дана закључења уговора.
Послодавац има право да изврши рецензију ауторског дела из члана 2. уговора.
Запослени је у обавези да у свему поступи по примедбама и сугестијама рецензента.
Трошкове накнаде за рад рецензента сносиће Послодавац.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
134
Право на заштиту ауторских права
Члан 6.
Запосленом припадају сва морална права у вези с ауторским делом из члана 2. уговора.
Послодавац је дужан да приликом објављивања ауторског дела из члана 2. уговора
наведе име Запосленог као аутора дела.
Право на накнаду
Члан 7.
Запослени има право на накнаду од искоришћавања ауторског дела из члана 2. уговора,
у зависности од ефеката искоришћавања дела.
Послодавац се обавезује да Запосленом исплати накнаду у висини од
цене објављеног ауторског дела из члана 2. уговора.
% од продајне
Исплата накнаде из става 2. овог члана вршиће се тромесечно, у року од
(
дана) по истеку тромесечја за које се накнада исплаћује.
дана
Послодавац се обавезује да Запосленом у сваком тренутку омогући увид у пословне
књиге Послодавца, у циљу праћења обима коришћења ауторског дела и контроле
обрачуна накнаде.
Послодавац је сагласан да Запослени слободно располаже својим правом на накнаду.
наставак на следећој страни
→
Пренос права на ауторско дело
Члан 8.
Послодавац може, без претходне и посебне сагласности Запосленог, да уступи право
економског искоришћавања ауторског дела из члана 2. уговора другим правним
лицима, ако то неће довести у питање вођења едиције из члана 1. уговора.
У случају из претходног става, Запосленом припада право на накнаду од стране
стицаоца права на економско искоришћавање ауторског дела.
Члан 9.
Уговорне стране су сагласне да се измене и допуне уговора врше искључиво у писменој
форми.
Члан 11.
Уговор је сачињен у 4 (четири) истоветна примерка, с тим да сваки потписани примерак
представља оригинал. Послодавац за своје потребе задржава 3 (три) примерка, а
Запослени 1 (један) примерак уговора.
За Послодавца
Директор
Запослени
135
lege artis ● јул–август 2013.
Члан 10.
Уговорне стране су сагласне да евентуалне спорове који настану у реализацији уговора
решавају споразумно, а ако то не буде могуће, прихватају стварну и месну надлежност
суда према седишту Послодавца.
www.legeartis.rs
Завршне одредбе
Предлог за обезбеђење новчаног потраживања одређивањем привремене мере
забране извршном дужнику да отуђи или оптерети своје непокретности – чл. 294.
ст. 1. тач. 2) Закона о извршењу и обезбеђењу
ОСНОВНИ СУД У
Поверилац:
табеле и узорци
Дужник:
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
136
из
из
ПРЕДЛОГ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ
новчаног потраживања одређивањем привремене мере забране
извршном дужнику да отуђи или оптерети своје непокретности
Извршни поверилац је поднео тужбу код тог суда, П. бр.
, против извршног дужника
из
, ради исплате дуга од
динара.
Тужба је заснована на уговору између извршног повериоца и извршног дужника, који се
прилаже.
Извршни дужник поседује непокретност уписану у ЗКУЛ бр.
, КО
, кат.
парц. бр.
, површине
, а намерава да је отуђи, чиме би осујетио потраживање
извршног повериоца.
Доказ: извештај агенције за промет непокретности
На основу чл. 293. и 294. став 1. тач. 2) ЗИО, извршни поверилац предлаже да суд донесе
РЕШЕЊЕ
Ради обезбеђења новчаног потраживања повериоца
из
, у износу од
динара, с каматом од
до исплате, према
извршном дужнику
из
, ОДРЕЂУЈЕ
СЕ ПРИВРЕМЕНА МЕРА забране извршном дужнику да отуђи или оптерети своју
, КО
, кат. парцела бр.
, површине
непокретност уписану у ЗКУЛ бр.
ha, уз упис ове забране у земљишној књизи.
Време трајања ове привремене мере одређује се до правноснажног окончања парнице која
се између странака води код овог суда под П. бр.
.
У
дана
, . године
Поверилац
Уговор о франшизингу
Уговор
о франшизингу
између:
, кога заступа
1)
давалац франшизинга (у даљем тексту: Давалац франшизинга) и
www.legeartis.rs
Закључен дана
, као
2)
, ул.
, кога заступа
директор
, као прималац франшизинга (у даљем тексту:
, шиф. дел.
, ПИБ:
,
Прималац франшизинга), мат. бр.
.
жиро рачун:
137
lege artis ● јул–август 2013.
Заједнички назив је уговорне стране.
Члан 1.
Давалац франшизинга уступа Примаоцу франшизинга право продаје рачунара и
рачунарске робе-опреме марки: Centra, Microstar, Thermaltake, Altec Lansing, Canon, Mustek, Sweex, Cooler Master, CTX, Frontier, Gainward, InnoVision, Micronet, Teac, US Blaster,
Powercom и других марки из његовог производног и продајног програма – асортимана уз
уступање права коришћења заштићеног назива – трговачког имена, репутације и знака
фирме.
Овим уговором Давалац франшизинга истовремено овлашћује Примаоца франшизинга,
да од њега купује наведену робу под специјалним условима и да је продаје трећим лицима
– крајњим купцима, у својим малопродајним објектима, на територији Републике Србије.
Члан 2.
Прималац франшизинга се обавезује, да ће робу наведену у члану 1. овог уговора, плаћати
авансно или најкасније у року од 15 дана (словима: петнаест дана), рачунајући од дана
отпреме робе, ако за то постоје услови (постојање рачуна који је активан минимум две
године и одговарајући званични бонитет) и ако се тако дефинише додатним уговором.
Прималац франшизинга се истовремено обавезује да, као средство обезбеђења за случај
одложеног плаћања, испостави Даваоцу франшизинга одговарајућу гаранцију. Могућа
средства гаранције (појединачно или у комбинацији две или више) јесу:
наставак на следећој страни
→
– неопозиво овлашћење за пренос средстава са свог текућег рачуна на текући рачун
Даваоца франшизинга;
– меница Примаоца франшизинга;
– хипотека на непокретност;
– судски оверен залог на покретну имовину.
табеле и узорци
Наведеним гаранцијама Прималац франшизинга покрива износ преузете робе увећан
за 20% до 40% у зависности од процене гаранције, коју достави.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
138
За процену понуђених гаранција Прималац франшизинга ће Даваоцу франшизинга
доставити и следећу документацију:
– Решење о регистрацији предузећа – радње са свим прилозима;
– Потврду трговинског суда да није покренут стечај ни ликвидација (само за предузећа);
– Уверење управе прихода о измиреним доспелим обавезама;
– Решење за ПИБ;
– Картон депонованих потписа за сваку банку где поседује текући рачун;
– Последњи извод за сваку банку где поседује текући рачун;
– Билансе стања и успеха за
и
годину;
– Податке о бонитету;
– Попуњен упитник Даваоца франшизинга.
Давалац франшизинга се обавезује да врши рекламирање у медијима овог вида продаје
из члана 1. овог уговора и свих малопродајних објеката Примаоца франшизинга у
којима се врши овај вид продаје.
Члан 3.
Прималац франшизинга овим уговором стиче право да на своје малопродајне
објекте истакне заштитни знак фирме Даваоца франшизинга и назив – трговачко
име
. Давалац франшизинга има право да тражи
(испостави рачун) а Прималац франшизинга обавезу да дâ, односно плати материјалну
– новчану накнаду за случај да Прималац франшизинга противно овом уговору и без
сагласности Даваоца франшизинга, тј. неовлашћено користи знак и назив из става 1.
овог члана. У случају раскида овог уговора Прималац франшизинга се обавезује да ће
с тим даном престати да користи право из става 1. овог члана, у противном примениће
се одредбе става 2. овог члана. Прималац франшизинга, такође, овим Уговором стиче
право и обавезу да на излог или друга видна места у малопродајном објекту истакне
налепнице, заставе и сл. с маркама предмета франшизинга, а које као унифициране за
све Примаоце франшизинга препоручи Давалац франшизинга.
Члан 4.
Давалац франшизинга ће приликом чина закључења уговора издати оригиналне
Сертификате сваком Примаоцу франшизинга, које овај мора видно истакнути у
својим малопродајним објектима у којима ће вршити продају предмета франшизинга.
наставак на следећој страни
→
www.legeartis.rs
Члан 5.
Прималац франшизинга је још обавезан да:
– обезбеди продајни простор и инвентар;
– обезбеди обучене продавце (радну снагу) сходно потребама продаје;
– обезбеди прикладну одећу за продавце;
– трајно чува као пословну тајну оне податке које му је Давалац франшизинга означио
као поверљиве;
– послује под специјалним називом
и знаком
Даваоца франшизинга у продавницама које раде на продаји предмета франшизинга;
– назив и знак даваоца франшизинга истакне као осветљену рекламну таблу за чији
изглед, величину, материјал и др. идејно решење даје Давалац франшизинга сваком
примаоцу франшизинга; препоруку за предузеће које ће вршити израду осветљених
рекламних табли даје такође Давалац франшизинга, али њену израду Прималац
франшизинга може, у свему идентично идејном решењу Даваоца франшизинга,
поверити и неком другом предузећу, занатској радњи и сл.;
– организује физичко постављање по препоруци Даваоца франшизинга, добијање
сагласности од надлежних општинских органа за постављање и одржавање
просветљених рекламних табли које представљају обележје припадности систему
Даваоца франшизинга;
– пословање у својој малопродаји – радњи организује и води у свему према важећим
законским прописима и у случају евентуалних пропуста у раду сâм сноси одговорност
пред екстерним органима;
– видно истакне у својим малопродајним објектима у којима продаје предмет
франшизинга Сертификат добијен од Даваоца франшизинга;
– врши осигурање робе у малопродајном објекту;
– надокнађује све материјалне трошкове везане за рад и пословање својих
малопродајних објеката – радњи;
– поштује препоручену цену, ако то одреди Давалац франшизинга;
– у свом пословању користи пословну апликацију Pantheon чији је аутор предузеће
(у року од 12 месеци од потписивања овог уговора).
139
lege artis ● јул–август 2013.
Члан 6.
Прималац франшизинга се обавезује да неће у својим малопродајним објектима
продавати истоврсну робу (робу исте врсте), набављену од других својих добављача,
већ да ће вршити продају искључиво робе купљене од Даваоца франшизинга, односно
да ће врсту робе наведену у члану 1. овог Уговора искључиво набављати од Даваоца
франшизинга.
Члан 7.
Основни документ за обрачун цена јесте ценовник Даваоца франшизинга.
наставак на следећој страни
→
табеле и узорци
Члан 8.
Давалац франшизинга се обавезује да Примаоца франшизинга као члана свог
система снабдева под условима који су партнерски. Најмање тромесечно врши се
анализа реализације овог уговора који се односи на реализацију промета робе и обим
снабдевања и предлажу се мере за побољшање сарадње.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
140
Члан 9.
Прималац франшизинга се обавезује да ће извршити плаћање робе из члана 1. овог
уговора авансно или по тако испостављеној профактури, с назнаком да то може
учинити најкасније у року од 15 дана (словима: петнаест дана), рачунајући од дана
њеног преузимања. За неблаговремено плаћање обрачунава се законска затезна камата.
Члан 10.
Уговорне стране су се споразумеле да ће Прималац франшизинга, приликом
потписивања овог уговора, као гаранцију за преузету робу на одложено плаћање
испоставити Даваоцу франшизинга следећа средства обезбеђења:
.
Прималац франшизинга се обавезује да приликом потписивања овог уговора достави
своју комплетну регистрацију као правног лица са свим прилозима и Уговор с
пословном банком о вођењу текућег рачуна с картоном депо потписа. Истовремено,
Прималац франшизинга се обавезује да уколико изврши официјелну промену неког од
ових докумената неодложно нови документ са садржаном изменом достави Даваоцу
франшизинга. Истовремено са потписивањем овог уговора Прималац франшизинга
овлашћује Даваоца франшизинга да у случајевима прецизираним овим уговором
реализује гаранције плаћања наведене у ставу 1. овог члана на начин како то позитивне
законске норме прописују.
Члан 11.
Уколико Прималац франшизинга своју обавезу плаћања из чл. 7–9. овог уговора не
извршава како је њиме предвиђено, Уговор ће се сматрати раскинутим, а Давалац
франшизинга може реализовати наплату по примљеним гаранцијама издатим као
средство обезбеђења (предвиђено чл. 10. овог уговора). За неблаговремено плаћање
обрачунава се законска затезна камата.
Члан 12.
Уговорне стране су сагласне да ће Прималац франшизинга платити Даваоцу
франшизинга новчани износ у висини динарске противвредности од 1.000 евра
(словима: хиљаду евра) по званичном курсу на дан исплате, као уговорну казну ако
наставак на следећој страни
→
не испуни неку од својих неновчаних обавеза из чл. 5. и 6. овог уговора, а које су
таксативно наведене у овом члану:
– ако не обезбеди продајни простор и инвентар (из чл. 5. овог уговора);
– ако пословање у својој малопродајној радњи не организује и не води у свему према
важећим законским прописима (из чл. 5. овог уговора);
– ако не чува трајно као пословну тајну оне податке које му је Давалац франшизинга
означио као поверљиве (из чл. 5. овог уговора);
– ако не поштује препоручену цену ако је то одредио Давалац франшизинга;
– ако у свему не испоштује чл. 6. овог уговора.
www.legeartis.rs
Члан 13.
Испорука робе – опреме вршиће се fco. магацин Примаоца франшизинга. Рокови
испоруке биће одређени за сваки случај посебно и прецизирани у профактури –
понуди.
Квалитативни и квантитативни пријем – преглед врши се приликом пријема робе.
Сва одступања робе у односу на количине и квалитет одмах се записнички констатују,
а накнадне рекламације, осим када су у питању скривене мане робе, не признају се.
Након квалитативног и квантитативног пријема робе сви ризици везани за робу –
предмет франшизинга прелазе на Примаоца франшизинга.
141
lege artis ● јул–август 2013.
Члан 14.
Гарантни рок се утврђује у зависности од произвођачке спецификације појединачног
инопартнера – добављача. Гаранција се преноси од инопартнера – добављача преко
Даваоца франшизинга на Примаоца франшизинга. Гарантни лист са условима
гаранције и гарантним роком попуњава и издаје Давалац франшизинга приликом
издавања робе.
Члан 15.
Сервис у гарантном року остварује се у сервису Даваоца франшизинга, или у неком од
сервиса који је овластио инопартнер Даваоца франшизинга, односно његов добављач,
за сервисирање опреме у гарантном року.
Члан 16.
Давалац франшизинга се обавезује да ће његови менаџери у оквиру свог редовног радног
времена пружати бесплатну техничку и трговачку подршку Примаоцу франшизинга
у смислу давања података о свим карактеристикама робе, односно опреме, која чини
предмет овог уговора и у смислу организовања презентација, предавања, семинара
и др. на које ће позивати Примаоца франшизинга, тачније његове запослене у
малопродајним објектима.
наставак на следећој страни
→
табеле и узорци
Члан 17.
Уговор се закључује с роком важности до краја календарске године у којој је потписан,
а ступа на снагу с датумом потписивања овлашћених заступника обе уговорне стране.
Члан 18.
Давалац франшизинга и Прималац франшизинга могу писменим путем, једнострано
раскинути Уговор у било ком тренутку пре уговореног рока када утврде да друга страна
не испуњава услове прецизиране овим уговором, као и без образложења Даваоца
франшизинга, уз отказни рок од 60 дана (словима: шездесет дана), од дана пријема
писменог обавештења. Свака страна може раскинути Уговор и услед наступања више
силе, због чега је дошло до битних тешкоћа у испуњењу Уговора које воде ка раскиду
уговора. Као случајеви више силе, сматрају се следећи догађаји: рат и ратна дејства,
пожар, експлозије и друге велике природне катастрофе. У случају раскида Уговора
свака страна ће измирити своје обавезе настале до дана раскида Уговора, сем у случају
више силе која је наступила независно од воље Уговорних страна а које ни пажљива
страна није могла избећи.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
142
Члан 19.
Измене и допуне односно прецизирање појединих одредаба овог уговора могу се
вршити само писменим путем (анексом и др.), а које су потписале обе Уговорне стране.
Уговорне стране су се споразумеле да ће своје односе регулисати у духу међусобног
договарања и поверења, а у случају спора, надлежан је Привредни суд у Београду.
Уговор је сачињен у 4 (четири) истоветна примерка, од којих свака уговорна страна
задржава по 2 (два). Сваки уредно потписан примерак овог уговора има значење и
снагу оригинала и производи једнако правно дејство.
У Београду,
. године
За Примаоца франшизе:
За Даваоца франшизе:
Брисовна дозвола (сагласност за укњижбу брисања заложног права – хипотеке)
На основу решења Републичког геодетског завода – службе за катастар непокретности
бр.
од
године дозвољена је у корист
Повериоца
(у даљем тексту: Поверилац) укњижба заложног
права – извршне вансудске хипотеке на:
Овим, ми
У
,
. године
(потпис овлашћеног лица)
143
lege artis ● јул–август 2013.
потврђујемо да су обавезе Дужника
по наведеном Уговору у целости измирене, па Поверилац
а.д. Београд,
ДОЗВОЉАВА
БРИСАЊЕ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА НА ГОРЕ НАВЕДЕНОЈ НЕПОКРЕТНОСТИ, све
о трошку Дужника, подношењем ове сагласности надлежној Служби за катастар
непокретности.
www.legeartis.rs
Зграда
део, број
, површине у габариту
, грађевинске
, изграђена на кат. парцели
, уписана у Лист непокретности
површине
КО
, а која непокретност је у власништву Дужника
,
, све у циљу обезбеђења новчаних потраживања Повериоца по основу:
МБ
– Уговора
од
године у износу од евра
, закљученог између
.
унакрсни поглед
порези и акцизе
радни односи и социјално осигурање
планирање и изградња
судски поступци
компанијско право
буџети
ауторско право и право индустријске својине
Образовање
ЕВРОПСКО ПРАВО
табеле и узорци
Download

Како ће изгледати ваше „путовање из снова”