Број 6 ● март 2013. ● www.legeartis.rs
Ново!!
!
Реч
адвока
та
и
в
о
з
а
з
И
г
о
к
ш
о
л
еко
а
њ
а
в
о
л
с
по
... плус
Покриће
губитка
по годишњем
рачуну
Само у
овом броју:
Табеларни приказ
адвокатске тарифе
Радни односи
и социјално
осигурање
Достојанство
личности на раду
Како унапредити
радно
законодавство?
Дисциплинска
одговорност
ученика
Затезна
камата
Унакрсни
поглед
Грађански
кодекс
Дејство одлуке
УСС-а
Јавно
бележништво
Накнада
штете
владан мирковић
главни и одговорни уредник
[email protected]
ISSN 2334-6140
Година I, број 6
МарТ 2013.
Оснивач и издавач:
ИНГ-ПРО
Издавачко-графичко д.о.о.
Београд, Веле Нигринове 16а
За оснивача и издавача:
Главни и одговорни уредник:
Владан Мирковић
Сарадници:
Уредник рубрика Kaлендар важења
правних аката/Порески календар:
Ана Фулетин
Лектор/коректор:
Радмила Савић
Oрганизатор издања:
У мартовском издању часописа бавимо се и дисциплинском одговорношћу ученика, ускрснућем јавног бележништва у нашем
правном систему, економским и правним аспектима исказивања
и покрића губитка по годишњем рачуну, предлозима за унапређење радног законодавства, али и достојанством личности
на раду и његовом заштитом.
У овом броју у рубрици Табеле и узорци ексклузивно доносимо и
табеларни приказ адвокатске тарифе (стр. 106).
– увек у корак с вашим потребама!
Оливера Бошковић
Дизајн и обликовање часописа:
Маја Кесер
Редакција:
Веле Нигринове 16а
11000 Београд
тел: +381 11 2836 820
факс: +381 11 2836 474
е-пошта: [email protected]
Часопис излази електронски једанпут
месечно (12 бројева у оквиру годишње
претплате). Текстови достављени за
објављивање се не враћају. Сви текстови
који се објављују у Часопису подлежу
редакцијско-техничкој обради, у
складу са одговарајућим стандардима
Часописа.
Будимо на вези
Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања,
мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде.
Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу
редакције часописа [email protected]
Пратите нас:
● www.legeartis.rs
● www.propisi.net
● www.ingpro.rs
● www.facebook.com/IngProLegeArtis
3
lege artis ● март 2013.
др Љиљана Рудић-Димић
мр Жељко Албанезе
Биљана Антић
Веселин Милошевић
Весна Николић
Вук Перовић
Гордана Ајншпилер-Поповић
Драгољуб Симоновић
Ненад Цвјетићанин
Снежана Ћушић
По први пут у рубрици Грађански кодекс, у овом броју говорићемо о практичним корацима у накнади штете услед саобраћајне
несреће и уједа паса луталица (стр. 32). А ту је и нова рубрика
Реч адвоката у којој доносимо критичку анализу једног решења
и опомене Пореске управе, истичући обавезу органа управе да
при доношењу решења поступа стручније, правно утемељеније
и с потпуним образложењем које не оставља сумњу у исправност
решења (стр. 58). Треба ли овде поменути да то треба да чини и
уз мало више поштовања према пореском обвезнику?
www.legeartis.rs
Горан Грцић
Владимир Здјелар
За еколошки самосвесног привредног субјекта куповина еколошки прихватљиве опреме, паковања и материјала може изискивати огромне издатке, а иницијално већи трошкови у еколошки
прихватљивом бизнису могу се надоместити једино дугорочним
уштедама, под претпоставком да компанија довољно дуго остане
у послу тако да може осетити користи од своје дугорочне инвестиције. Ипак, треба имати на уму да опстанак еколошких модела
пословања и њихова профитабилност, у крајњем случају, зависе
од самих потрошача (стр. 14).
Број 6 ● март 2013. ● www.legeartis.rs
Ново!!!
Реч
адвока
та
Изазови
еколошкоаг
пословањ
... плус
покРиће
губитка
по годишњем
РачуНу
само у
овом бРоју:
табелаРНи пРиказ
адвокатске таРифе
Радни односи
и социјално
осигурање
Достојанство
личности на раду
како уНапРедити
РадНо
закоНодавство?
дисциплиНска
одговоРНост
учеНика
Затезна
камата
Унакрсни
поглед
Грађански
кодекс
Дејство одлуке
УСС-а
Јавно
бележништво
Накнада
штете
ЗНАЧАЈНИ ПОДАЦИ И КОРИСНИ МОДЕЛИ
ПРАВНИХ АКАТА
Екстра зона
прва зона (екстра)*
друга
планирање и изградња
Магистрална мрежа
51.239
Укупно
25.347 (34.160)
8.529 (13.267)
33.876 (47.427)
прва зона
25.347
прва зона
8.529
25.347
33.876
8.529
71.140
ОБЈЕКТИ ОСТАЛЕ НАМЕНЕ
ОБЈЕКТИ ОСТАЛЕ НАМЕНЕ
Накнада
Екстра зона
Накнада
Екстра зона
Магистрална мрежа
24.325 24.325
Магистрална мрежа
Примарна и секундарна
19.901 19.901
Примарнамрежа
и секундарна мрежа
Укупно
Укупно
44.226 44.226
33.876
прва зона
прва зона
7.0637.063
8.5298.529
15.592
15.592
друга
17.879
друга
7.393
17.879
25.272
7.393
25.272
друга
друга
5.266
5.266
7.393
7.393
12.659
12.659
табеле и узорци
табеле и узорци
92
трећа
7.646
6.254
трећа
13.900
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
92
ПО ЗАКОНУ
О РАДУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
ПО ЗАКОНУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
2.
3.
2.
3.
Плаћају се све пореске
Исплата по овом основу је
Регрес за коришћење
зараду се све пореске
у висини
годишњег
Исплата
по утврђеној
овом основу јеобавезе као наПлаћају
Регрес
за одмора
коришћење обавезна,
општим
актом, односно
уговором
обавезе као на зараду
обавезна,
у висини
утврђеној
годишњег одмора
о раду код послодавца (члан 118.
тачкаопштим
6. Закона оактом,
раду) односно уговором
Отпремнина код
одласка у пензију
Отпремнина код
одласка у пензију
Јубиларна награда
Накнада трошкова
превоза до посла и
Јубиларна
награда
повратка са посла
Накнада трошкова
Накнада за
у
превоза
доисхрану
посла и
току рада
повратка са посла
о раду код послодавца (члан 118.
опорезује се до износа
Према
Закону
раду, исплаћује
тачка
6.оЗакона
о раду) Не
троструке месечне
се најмање у висини 3 просечне
зараде по запосленом
зараде у Републици Србији према
Не опорезује се до износа
Према
Закону
о
раду,
исплаћује
у Републици према
последњем објављеном податку
троструке месечне
се најмање
висини 3запросечне
последњем податку
републичког
органаунадлежног
зараде
по запосленом
зараде
у
Републици
Србији
према
(3
×
58.503
=
175.509
дин.)
статистику (58.503 × 3 = 175.509)
у Републици
према
последњем
податку
Неопорезиво до
15.487
До висине
утврђене објављеном
општим
органа надлежног
за последњем податку
динара годишње
актомрепубличког
послодавца
(3 × 58.503 = 175.509 дин.)
статистику (58.503 × 3 = 175.509)
Не опорезује се до висине
До висине цене превозне карте у
јавном саобраћају
превозне карте, односно
Неопорезиво до 15.487
До висине утврђене општим
до висине стварних
динара
годишње
актом послодавца
трошкова превоза,
а
највише до 3.098 дин.
До висине цене превозне карте у
Исплата
по овом
основу је
јавном
саобраћају
обавезна, у висини утврђеној
општим актом, односно уговором
о раду код послодавца (члан 118.
тачка 5. Закона о раду)
Не опорезује се до висине
Плаћају се све пореске
превозне карте, односно
обавезе као на зараду
до висине стварних
трошкова превоза, а
највише до 3.098 дин.
до 1.859
висине прописане општим
Дневница за службено
Плаћају се све пореске
по овомооснову
јеНеопорезиво
Накнада
исхрану у До
дин. по дневници
актом,Исплата
односно уговором
раду
путовањеза
у земљи
обавезе као на зараду
обавезна,(члан
у висини
току рада
код послодавца
118. тач.утврђеној
2.
Закона
о раду) актом, односно уговором
општим
о
раду
код
послодавца
(члан
118.
Не опорезује се до
Најмање у висини утврђеној
Дневница за
тачка
5. Закона
о раду)
износа прописаног
посебним
прописима
(члан
118.
службено путовање у
Неопорезиво до 1.859
До висине
прописане општим
Дневница за службено
трошкова и отпремнини
ПОСТАВИТЕ
ПИТАЊЕ
НАШЕМ
АУТОРУ,
дин. поидневници
актом, односно уговором државних
о раду службеника
путовање у земљи
код послодавца
(члан 118.намештеника
тач.
2.
НАСТОЈАЋЕМО ДА
ОДГОВОРИМО
(„Сл. гласник”, број 86/07)
Закона о раду)
Плаћају се све пореске
Према Закону о раду, ако се
Теренски
додатак (дневна
НА
СВАКО
ОД ЊИХ
четврта
шеста
седмаодносно
осма
зона
специфичних
обавезе као на
зараду
предвиди
општим
накнада за повећане
Не
опорезује
се до намена
Најмање
у актом,
висини
утврђеној
Дневница
за пета
иностранство
тачка 3. Закона о раду)
Уредбом о накнади
о раду прописима (члан 118.
трошкове рада
на терену)у уговором
посебним
службено
путовање
5.999
4.449
3.114
1.558
468
тачка 3. Закона о раду)
иностранство
2.987
2.290
1.603
801
240
8.986
6.739
4.717
2.359
708
износа прописаног
5.999
Уредбом о накнади
трошкова2.987
и отпремнини
државних8.986
службеника и
намештеника
Приредио
зона специфичних намена
Приредио
(„Сл. гласник”, број 86/07)
мр мр
ЖЕЉКО
5.999
ЖЕЉКОАЛБАНЕЗЕ
АЛБАНЕЗЕ
четврта
пета
шеста
седма
осма
5.999
4.449
3.114
1.558
468
саветник
за за
економска
питања
саветник
економска питања
2.987
2.290
1.603
801
240
2.987
четврта
пета
седма
осма
зона
специфичних
намена
[email protected]
[email protected]
Плаћају
се све пореске
Према Закону
о раду, ако
се
Теренски додатак
(дневна шеста
8.986 накнада
6.739
4.717
2.359
8.986
обавезе као на зараду
предвиди708
општим актом, односно
за повећане
13.112
10.947
8.189
5.732
2.867
860
10.947
трошкове рада на терену) уговором о раду
6.254
2.987
2.290
1.603
801
240
2.987
На основу члана 202.шеста
Закона о раду,
директор осма
седма
зона специфичних намена
трећа
19.366 четврта
13.934 пета 10.479
7.335
3.668
1.100
13.934
(назив,
седиште
и
адреса
послодавца)
и
На
основу
члана
202.
Закона
о
раду,
директор
13.112
10.947
8.189
5.732
2.867
860
10.947
(име и презиме)
из седиште и адреса послодавца)
(адреса), и
6.254
2.987 закључују
2.290
1.603
801 (назив,
240
2.987
и презиме)
из
19.366
13.934
10.479 (име
7.335
3.668
1.100
13.934 (адреса),
трећа
четврта
пета
шеста
седма
осма
зона специфичних намена
закључују
13.112
8.874
6.355
2.225
680
8.874
Уговор 4.449
о допУнском
радУ
четврта
пета
шеста
седма
осма
зона специфичних намена
трећа
6.254
2.987
2.290
1.603
801
240
2.987
13.112
8.874
6.355
4.449
2.225
680
8.874
Члан 1.3.026радУ908
Уговор
о допУнском
19.366
8.645
6.052
11.861
6.254
2.98711.861 2.290
1.603
801
240
2.987
(име и презиме, врста стручне спреме) запослен с пуним
3.026
908
11.861 послодавца)
(назив и седиште
прима се на рад до једне трећине
пуног1.радног времена у
Члан
(назив послодавца)пета
за обављање шеста
(опис
посла),
трећа
четврта
седма
осма
зона
специфичних намена
(име
и презиме,
стручне зона
спреме)
запосленнамена
с пуним
четвртапочев одпета
шеста
седма врста
осма
специфичних
трећа
2012. године.
4.794 временом
4.992
1.705
853
2564.992 послодавца) 4.992
радним
у 2.436 2.436
4.794
4.992
1.705
853
256 (назив и седиште
(број) сати. Распоред дневног радног времена
Радно време износи недељно
прима
рад 2.987
до
једнесетрећине
пуног радног
6.254 се на2.987
2.290
1.603
2.987
6.254
1.603
801 времена
240у801
утврђује2.290
(навести како).2402.987
(назив послодавца)
за обављање
19
11.048
7.9797.979
4.726
3.308
1.654
496
11.048
4.726
3.308
1.654
4967.979(опис посла), 7.979
19.366
почев од
11.861 радним 8.645
временом у 6.052
2012. године.
Члан 2.
Извор: Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда Ј.П.
lege artis ● октобар 2012.
Напомена: Износи су у динарима по квадратном метру. *Прва зона има своју екстра зону
Напомена: Износи су у динарима по квадратном метру. *Прва зона има своју екстра зону
17.879
7.393
25.272
1.
www.legeartis.rs
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Примарна и секундарна мрежа
19.901
ПРОИЗВОДНА ДЕЛАТНОСТ
Укупно
71.140
Накнада
Екстра зона
ПРОИЗВОДНА ДЕЛАТНОСТ 51.239
Магистрална мрежа
Накнада
Екстра зона
Примарна и секундарна мрежа
19.901
Магистрална мрежа
51.239
Укупно 28
71.140
Примарна и секундарна мрежа
19.901
1.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ИЗ ПРВЕ РУКЕ
планирање и изградња
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
урадиле су стране компаније
Румунија, Шпанија, Турска,
● Правилник о теоријској и практичној обуци кандидата
Украјина и многе друге.
за возаче,
објављен у „Службеном гласнику РС”,
Цене
легализације
по зонама и намени
објекта
Једине
званичне статистике,
бр. 53/2012 од 24. 5. 2012. године.
закључно са 2005. годином, за
СТАНОВАЊЕ
– ступа на снагу 24. 10. 2012. године
тржиште Србије и Црне Горе
Накнадасу стране компаније
Екстра зона
прва зона (екстра)*
друга
трећа
урадиле
Магистрална мрежа
24.325
10.425 (16.217)
9.034
7.646
Цене легализације
и намени објекта 8.529 (13.267)
Примарна и секундарна
мрежа по зонама19.901
7.393
6.254
Укупно
44.226
18.954 (29.484)
16.427
13.900
СТАНОВАЊЕ
Накнада
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ВРСТА
ИСПЛАТЕ
www.legeartis.rs
Извор:
Дирекција
за грађевинско
земљиште и изградњу Београда Ј.П.
За време обављања допунског рада именовани има право на новчану
накнаду
у висини
од
динара без пореза и(број)
доприноса
(нето).
сати.
Распоред дневног радног времена
Радно време износи недељно
су у граду Београду утврђене грађевинског земљишта плаћа грађевинског земљишта за­
утврђује се
(навести
како).
Новчана накнада из става 1. овог члана
исплаћује
се у роковима утврђеним
Одлуком
о одређивању
зона једнократно
или плаћа
у ратама,грађевинског
у кључи до 31. земљишта
децембра 2012.
грађевинског
земљишта
су у граду Београду
утврђене
за­
(општи акт послодавца) за исплату зарада, а
на територији
Београда периоду
60 месеци,у одно­
годидо
не, 31.
а после
31. децембра
Одлуком о одређивању
зонаградаједнократно
или до
у ратама,
кљу чи
децембра
2012.
најмање једанпут месечно. Члан 2.
(„Службени лист града Београ­ сно у периоду до 240 месеци за 2012. године за 30%, без обзира
на територији града
Београда периоду до 60 месеци, одно­ године, а после 31. децембра
да”, бр. 60/2009, 45/10 и 54/11). стамбени простор без обзира на попусте које је евентуалноЗа време обављања допунског рада именовани има право на новчану накнаду у висини од
Члан 3.
(„Службени лист града
Београ­
сно
у периоду
до 240 месеци
за про­
2012.претходно
године за
30%, без обзира
Треба
истаћи и то
да су
из­ на површину
и пословни
остварио.
динара
пореза
доприноса
(нето).има право на пензијско и инвалидско осигурање,
За без
време
рада по и
овом
уговору именовани
носи и
накнаде
наведени
у табе­ простор
стор чија укупна
нето корисна
У другом
код пла­
да”, бр. 60/2009, 45/10
54/11).
стамбени
без обзира
на попусте
којеслучају,
је евентуално
2
као и право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду, у складу с прописима.
. ћа ња накнаде
подложни
валоризацији
на површина
није већапро­
од 100 mпретходно
у ратама об­
Треба истаћи илито
да су из­
на површину
и пословни
остварио.
Новчана накнада из става 1. овог члана исплаћује се у роковима утврђеним
У случају једнократног пла­ везник је дужан да приликом
месечном нивоу, на основу зва­
носи накнаде наведени
у табе­ стор чија укупна нето корисна
У другом случају, код пла­
(општи Члан
акт 4.
послодавца) за исплату зарада, а
нично објављеног показатеља ћања накнаде, у року од 15 дана закључења уговора достави
2
ли подложни валоризацији
на површина
већа
од 100 m
. ћањаједан
накнаде
у ратама
об­
по основу овог уговора престаје
.
најмање једанпутРад
месечно.
од дана
обрачуна,
обвезник
раста потрошачких
цена Заво­ није
од инструмената
обезбе­
има
право на умањење
накнаде
да основу
за информатику
ђењајеплаћања:
о праву
месечном нивоу, на
зва­ и статисти­
У случају
једнократног
пла­
везник
дужан доказ
да приликом
Члан
5.
за 50%
под условом
да Уговорзакључења
о својине науговора
за претходни месец.
некој непокретно­
Члан 3.
нично објављеногку,показатеља
ћања накнаде,
у року
од 15 дана
достави
Овај уговор је сачињен у 4 (четири) истоветна примерка од којих 1 (један) задржава
На крају, прописано је уређивању међусобних односа сти и сагласност за стављање
раста потрошачких
цена Заво­ од дана обрачуна, обвезник један од инструмената обезбе­
уговору
именовани
право на пензијско и инвалидско осигурање,
именовани,
а 3 (три)
примеркаима
послодавац.
да се накнада за уређивање у погледу накнаде за уређивање хипотеке, неопозиву банкарскуЗа време рада по овом
да за информатику и статисти­ има право на умањење накнаде ђења плаћања: доказ о праву
као и право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду, у складу с прописима.
ку, за претходни месец.
за 50% под условом да Уговор о својине на некој непокретно­
данаЧлан 4. године
У
На крају, прописано је уређивању међусобних односа сти и сагласност за стављање
да се накнада за уређивање у погледу накнаде за уређивање хипотеке, неопозиву банкарску
Рад по основу овог уговора престаје
.
АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ
КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ
ТУМАЧЕЊА
Радно ангажовано лице
Директор
19
lege artis ● октобар 2012.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА
● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА
● ДОГАЂАЈА
КОМЕРЦИЈАЛНАМагистрална
ДЕЛАТНОСТ
мрежа
24.325
10.425 (16.217)
9.034
Примарна и секундарна мрежа
8.529
(13.267)
7.393
Накнада
Екстра зона19.901 прва зона
(екстра)*
друга
Укупно
18.954 (29.484)
16.427
Магистрална мрежа
51.239 44.226 25.347
(34.160)
17.879
КОМЕРЦИЈАЛНА
Примарна и секундарна
мрежа ДЕЛАТНОСТ19.901
8.529 (13.267)
7.393
Накнада
прва зона (екстра)*
друга
Укупно
71.140Екстра зона33.876
(47.427)
25.272
Износи
личних
примања
запослених
Износи личних
примања
запослених
75
lege artis ● октобар ´12.
lege artis ● октобар ´12.
4
28
www.legeartis.rs
Kaлендар важења
правних аката
Подаци
од значаја за рад
Подаци од значаја за рад
пословних
субјеката
пословних субјеката
www.legeartis.rs
подразумевају рачунарски које наступају на нашем тр­ музичких дискова који носе
програми, односно ауторска жишту и везане су за следеће заштићени музички, аутор­
дела која се могу употребити у показатеље:
ски садржај (General Disc
електронском облику.
а) губици у оствареном прихо­ Technology, 2002).
подразумевају рачунарски које наступају на нашем тр­ музичких дискова који носе
Интернет пиратерија
под­ ауторска
ду и броју
места
Ниво музичке
пиратерије
програми, односно
жирадних
шту и везане
су проу­
за следеће заштићени
музички,
аутор­ у
разумева употребу
интерне
зроковани
пиратеријом;
2005.
је 80%,
дела која
се могута
употребити
у показатеље:
ски години,
садржај износио
(General Disc
електронском
облику.
а)
губици
у
оствареном
прихо­
Technology,
2002).
за илегално копирање и ди­ б) процене сигурности стра­ с процењеним тржишним гу­
Интернет
пиратерија
под­
ду
и
броју
радних
места
проу­
Ниво
музичке
пиратерије
стрибу цију неауторизованог них иницијалних или даљих битком од 12,5 милиона уаме­
2005. години, износио је 80%,
разумева употребу интерне та зроковани пиратеријом;
софтвера (укључујући
рекла­
инвестиција.
долара
(за тадашње
за илегално
копирање
и ди­ б) процене сигурности стра­ричких
с процењеним
тржишним
гу­
мирање, понуду,
набавку
и
Само
у једној
полицијској
Србије
и Црнеаме­
Горе).
стрибу
цију неауторизова
ног них
иницијалних
или даљихтржиште
битком од
12,5 милиона
софтвера (укључујућизаплени
рекла­ инвестиција.
ричких долара (за тадашње
дистрибуцију пиратизованог
одузето је 750.000
ми
рање,
понуду,
набавку
и
Само
у
једној
полицијској
тржиште
Србије
и
Црне
Горе).
софтвера).
дистрибуцију пиратизованог заплени одузето је 750.000
Студија међународне
софтвера). ана­
литичарске кућеСтудија
за ин­
међународне ана­
литичарске куће за ин­
формационе технологије
формационе
IDC показала је да је технологије
Kaлендар важења
IDC показала је да је
у 2007. години
стопа
правних аката
у 2007.
години стопа
пиратерије у Србији
из­у Србији из­
пиратерије
рубрици
доносимо преглед
У овојУ овој
рубрици
доносимо
преглед
и да је опала
носила 76%, и носила
да је 76%,
опала
прописа
токомовог
овог месеца
месеца престају
за два
процента
прописа
којикоји
током
престају 75
за два процента
у односу
нау односу на
да важе (у целости или делу), односно
2006. годину. Процењује се
да важе
(у целости
илиседелу),
односно
2006. годину. да
Процењује
који одложено
ступају
на снагу и/или
одложено
је због овакосе
високе стопе
који одложено
ступају
на или
снагу
и/или се одложено
да је због овакопиратерије
високе стопе
домаћа економија
примењују
у целости
у делу:
претрпела
губитке у износу
пиратерије домаћа
економија
примењују у целости или у делу:
од
72
милиона
долара,
углав­
●
Правилник
о
условима
које
мора да испуњава
претрпела губитке у износу
ном кроз ненаплаћена пореска
привредно друштво, односно огранак привредног
од 72 милиона потраживања.
долара, углав­
● Правилник
о условима које мора да испуњава
друштва или средња стручна школа који врше
ном кроз ненаплаћена
пореска
На листи
земаља са сто­
привредно
друштво, односно
огранак
привредног
оспособљавање
кандидата за
возаче, објављен
у
60%
потраживања. пом пиратерије вишом од друштва
„Службеном
гласнику
РС”,школа
бр. 53/2012
одврше
или средња
стручна
који
(Priority
Watch)
налазе се: Ал­
24. 5. 2012.кандидата
године.
На листи земаља са сто­
оспособљавање
за
возаче,
објављен
у
жир, Аргентина, Канада, Чиле,
– ступа на снагу 24. 10. 2012. године
пом пиратеријеИндија,
вишомИндонезија,
од 60% Пакистан,
„Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од
(Priority Watch)НР
налазе
Ал­
Кина исе:
Руска
Федерација.
24. 5. 2012.
године. о организовању, спровођењу и начину
● Правилник
На листиЧиле,
земаља са сто­
жир, Аргентина, Канада,
полагања возачког
испита,
роковима
чувања
– ступа
на вођењу
снагу и24.
10. 2012.
године
пом
пиратерије
већом
од
25%
Индија, Индонезија, Пакистан,
евиденција о возачком испиту и условима које мора
(Watch) налази се изузетно ве­
да испуни возило на којем се обавља возачки испит
НР Кина и Рускалики
Федерација.
број земаља, међу којима
● Правилник
о организовању, спровођењу и начину
објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од
На листи земаља
саЧешка
сто­ Република,
и: Бразил,
полагања24.возачког
испита, вођењу и роковима чувања
5. 2012. године.
Финска,
Грчка, Италија,
пом пиратеријеЕгипат,
већом
од 25%
ступа наиснагу
24. 10.које
2012.мора
године
евиденција о возачком –испиту
условима
Јамајка,
Мексико,
(Watch) налази се
изузетно
ве­ Норвешка,
Румунија, Шпанија, Турска,
да испуни возило на којем се обавља возачки испит
лики број земаља,
међуикојима
о теоријској и практичној обуци кандидата
Украјина
многе друге. објављен●уПравилник
„Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од
за возаче, објављен у „Службеном гласнику РС”,
и: Бразил, ЧешкаЈедине
Република,
званичне статистике,
24.за5. 2012.
године.од 24. 5. 2012. године.
бр. 53/2012
са 2005. годином,
Египат, Финска,закључно
Грчка, Италија,
– ступа
снагу24.
24. 10.
10. 2012.
године
– ступа
на на
снагу
2012.
године
тржиште
Србије и Црне Горе
Јамајка, Мексико,
Норвешка,
МЕЂУ АУ ТОРИМА У ОВОМ БРОЈУ...
Гордана Ајншпилер-Поповић, судија Привредног апелационог суда
„Одлука Уставног суда којом се примена конформне методе обрачуна затезне камате
проглашава неуставном нема утицаја на начин обрачуна затезне камате пре 3. марта 2001.”
Драгољуб Симоновић, адвокат
„Анализирано решење је симбиоза репресивних и упозоравајућих одредаба,
донето с позиција силе, с недовољном правном аргументацијом и израженим
непоштовањем пореског обвезника.”
мр Жељко Албанезе, саветник за економска питања
„Уколико [привредно] друштво има намеру да повећа основни капитал или резерве, а има
исказан губитак, оно мора прво покрити тај губитак.”
Веселин Милошевић, помоћник директора Управе царина Републике Србије
„Суштина овог поједностављеног царинског поступка састоји се у томе да се не
користе царинске декларације за декларисање робе, већ се увозни или извозни
царински поступак обавља подношењем фактуре.”
Снежана Ћушић, дипл. правник
„Опстанак еколошких модела пословања и њихова профитабилност, у крајњем случају,
зависе од потрошача.”
Вук Перовић, дипл. правник, специјалиста за корпоративно управљање
„Закон предвиђа изричиту забрану спајања јавнобележничке делатности с
адвокатуром или другим плаћеним занимањем.”
5
lege artis ● март 2013.
Биљана Антић, дипл. правник – просветни инспектор
„Школа би својим општим актом требало да у потпуности уреди покретање и
начин вођења васпитно-дисциплинског поступка.”
www.legeartis.rs
Весна Николић, адвокат с дугогодишњим искуством у државној управи
„Запослени има право на заштиту код послодавца. Са своје стране, дужан је
да се уздржи од злостављања, а такође и од злоупотребе права на заштиту од
злостављања.”
У овом броју...
Унакрсни поглед
8
Јавно бележништво – постојећи системи и значај
Компанијско право
14
Еколошки пожељно пословање
садржај
20
Економски и правни аспекти исказивања и покрића губитка по годишњем
рачуну
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
6
ПОРТАЛ ЧИТАЛАца
30
Имате питање? Имамо одговор!
ГРАЂАНСКИ КОДЕКС
32
Накнада штете услед саобраћајне несреће и уједа паса луталица
РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ
40
Како унапредити радно законодавство?
48
Достојанство личности на раду и његова заштита
РЕЧ АДВОКАТА
58
Критичка анализа једног решења и опомене Пореске управе
АУТОРСКО ПРАВО и право индустријске својине
64
Тенденције нових измена и допуна Закона о ауторском и сродним правима
ЦАРИНЕ
74
Поједностављени царински поступак увоза и извоза робе на основу фактуре
Судски поступци
84
Дејство одлуке Уставног суда Србије Уз. 82/09
90
Дисциплинска одговорност ученика
Табеле и узорци
102 Подаци од значаја за рад пословних субјеката
рубрике
3
Уводна реч
4
Из прве руке
5
Међу ауторима у овом броју...
19
Преслишавање
72
Порески календар
82
Kaлендар важења правних аката
105 Календар догађаја
7
lege artis ● март 2013.
106 Адвокатска тарифа
www.legeartis.rs
Образовање
унакрсни поглед
Јавно бележништво –
постојећи системи и значај
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
8
Правно ускрснуће система јавног бележништва у Србији,
након скоро 70 година, представља важан корак у побољшању
ефикасности правног система, будући да се њиме подиже ниво
владавине права, али и ниво правне сигурности. Овај правни
институт упознаћемо кроз постојеће моделе у упоредном праву и
оперативно спровођење ове делатности у нашој земљи
Н
отари или јавни бе­
лежници представљају
најстарију правничку
професију на свету, чија се
улога, у зависности од времен­
ског периода, током историје
мењала. Прапочеци професије
настали су паралелно с поја­
вом првих писама и потребе
за посебном делатношћу коју
би обављали писмени људи.
С развојем професије, писа­
ри су, поред послова које су
обављали за владара, бележи­
ли и различите правне посло­
ве које су појединци међусобно
закључивали. Тако су, на при­
мер, вавилонски писари имали
значајну улогу при састављању
и формулисању уговора на ос­
нову сагласности странака о
битним елементима. Писари су
постојали и у Египту, још у вре­
ме Старог царства, а сачувани
документи указују на то да се
посао писара, осим послова за
владара, најчешћи састојао и
у сачињавању аката физичких
лица о располагању имовином
за случај смрти. Занимљиво је
напоменути да статуа египат­
ског писара, стара скоро 4.000
година која се данас чува у Лу­
вру, представља заштитни знак
већине нотарских канцеларија
широм западне Европе, а по­
себно у Француској.
У римском праву јавне бе­
лежнике бисмо могли да дове­
демо у везу с три појма:
1. Скрибе (scribae), тј. робови
који су добро владали техни­
ком писања, записивали су
важније догађаје, а потом су за­
писе умножавали, да би касније
обављали послове за државне
органе. Исправе које су сас­
тављали нису имале карактер
јавних исправа, већ су предста­
вљале само доказно средство.
2. Нотари (notarius) – стено­
графи или записничари који су
развили систем хватања крат­
ких белешки. Од лица која су
била вична брзом бележењу ва­
жнијих догађаја, касније су но­
тари постали специјализовани
службеници који су обавља­
ли различите делатности, од
вођења судских регистара у
провинцијама, па све до улоге
секретара императора.
3. Табелиони (tabellion), који
су назив добили по дрвеним
таблицама превученим слојем
воска на којима се писало, за
разлику од нотара и скриба
имали су одређено правничко
знање. Своје услуге су пружали
на јавним местима, углавном
физичким лицима за које су
састављали правне акте. Држа­
ва, међутим, на њих није пре­
нела јавна овлашћења, будући
да исправе које су састављали
нису имале извршну, већ само
доказну снагу.
Усвајањем Јустинијановог
зборника (535. године), про­
фесија нотара се у 6. веку на­
гло развија. Један део усвојеног
зборника садржао је Новелу 44
или како су је касније назвали
„Први нотарски акт”. У Јусти­
нијаново доба нотари су по­
чели да полажу заклетву пред
префектима, а уведена је и кон­
трола њиховог рада. Шест веко­
ва касније од усвајања, глосари
правне школе у Болоњи про­
налазе Јустинијанове новеле и
адаптирају их за потребе нове
класе средњовековних правних
службеника – интернационал­
них нотара. Јустинијанове но­
веле су постале основ за развој
ВУК ПЕРОВИЋ
дипл. правник, специјалиста за
корпоративно управљање
[email protected]
Дефиниција латинског бележника
Међународна унија латинског нотаријата (UINL), основана
1948. године у Буенос Ајресу (са 73 државе-чланице), дала је
следећу дефиницију латинског бележника (нотара): „Латински бележник је по занимању правник, који на основу јавних
овлашћења прихвата од странака изјаву воље, даје јој потребну писану правну форму и о томе издаје одговарајуће
исправе које имају карактер јавне исправе. Оригинале тих
исправа преузима на чување, а издаје оверене преписе. У
његове задатке спада и јавно потврђивање чињеница.”
Упоредна анализа
система нотаријата
Континентални и англосак­
сонски правни систем тра­
диционално се разликују, па
тако и институт нотара није
на исти начин организован и
9
lege artis ● март 2013.
Данас у свету постоје три ос­
новна система јавног бележ­
ништва, односно нотаријата.
Први је настао на бази рим­
ског права, то је тзв. латински
систем, којим држава законом
преноси јавна овлашћења на
нотаре, други је прецедентни
систем енглеског говорног
подручја или систем common
law, којим се јавна овлашћења
не преносе на нотаре и трећи
систем нотаријата јесте онај
који се примењује у САД.
У свету преовлађује латин­
ски тип нотаријата који је,
поред осталог, прихваћен и
у Србији. Иако постоје мно­
гобројна одступања од овог
система, због чега нема мо­
дела који је идентичан у свим
земљама, ипак бисмо могли да
истакнемо неке заједничке ка­
рактеристике:
● нотари су јавни службени­
ци који обављају одређене за­
конске дужности и на које је
држава пренела одређена јав­
ноправна овлашћења,
● исправе које израђују имају
својство јавне исправе, однос­
но претпостављену доказну
снагу,
● нотаре именује влада или
комора одређене државе и
њихов број је често ограничен
(numerus clausus),
● кандидат за добијање лицен­
це нотара мора да буде прав­
ник с положеним испитом и
одређеним годинама радног
искуства у материји,
● законски је прописана не­
спојивост функције нотара и
неке друге делатности (на при­
мер, адвоката),
● цене услуга нису тржишно
одређене, већ их је поставила
комора,
● нотари су више или мање
подложни строгим забранама
рекламирања својих услуга,
● нотари морају имати др­
жављанство земље резидента.
www.legeartis.rs
такозваног цивилног нотарс­
ког система латинских нација у
западној Европи.
нема исти значај. Прецедентни систем нотаријата или
систем common law настао је и
развио се у Енглеској. За разли­
ку од континенталног дела Ев­
ропе, међутим, важност јавних
нотара у овом систему долази
до изражаја у правним посло­
вима који су усмерени према
иностранству (с обзиром на
то да је у Енглеској довољно да
странке потпишу документ, а
да се поред тога не захтева ове­
ра). Интересантно је да у овом
систему јавни нотари имају
идентична овлашћења као и
solicitors (адвокат, правни за­
ступник), будући да се сматрају
службеницима под заклетвом,
изузимајући право да засту­
пају странке пред судом. Како,
међутим, у Енглеској и Шкот­
ској не постоји забрана спајања
функције нотара и адвоката, то
по правилу већина лица има
обе лиценце (public notaries и
solicitors) и може без ограни­
чења да обавља обе делатности.
То у пракси, ипак, није случај
и нотари се ретко појављују у
улози solicitоrа, тј. не заступају
странку пред судом.
У систему common law и
зем­ља­
ма које га примењују,
но­та­ри­јат има следеће карак­
теристике:
● делатност нотара није коди­
фикована,
● исправе које израђују немају
својство јавне исправе, већ само
побољшани доказни статус,
● нотаре именује кантербе­
ријски надбискуп, а не комора
као у латинском систему,
● укупан број нотара не подле­
же ограничењима и обављање
унакрсни поглед
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
10
делатности није временски
ограничено,
● цене услуга се тржишно
одређују и оне нису нормиране
нити постоје било каква огра­
ничења,
● кандидат за полагање за до­
бијање лиценце нотара не мора
имати правничко образовање,
али ипак мора да има одређен
степен познавања права, што
се утврђује на испиту,
● дозвољена је могућност
спајања функције нотара и ад­
воката,
● нотари могу рекламирати
своје услуге,
● нотари не морају имати бри­
танско држављанство.
Систем нотаријата какав по­
стоји у САД у принципу се раз­
ликује од једне савезне државе
до друге, али постоје и одређе­
не сличности. Нотари у САД
носе назив notary public (јавни
нотари), а именује их влада
или гувернер државе и то оби­
чно на одређено време. Они
нису овлашћени за састављање
уговора, те превасходно имају
улогу сведока, тј. само гаран­
тују аутентичност потписа
и архивирају исправе које су
пред њима сачињене. Лица
која обављају делатност но­
тара у САД не морају имати
правничко образовање, а у
многим савезним државама
тест за нотаре уопште се не ба­
зира на познавању права. Како
практично обављају само улогу
сведока, надлежности нотара
још су мање правно уређене
него у другим земљама сис­
тема common law. Системи се
Јавнобележничка канцеларија
Правилник о јавнобележничкој канцеларији и радном времену јавног бележника („Сл. гласник РС”, бр. 31/2012) предвиђа како треба да се опреми, изгледа и шта све треба да има
јавнобележничка канцеларија. Канцеларија обавезно мора
да има пријемну просторију, просторију за рад, архиву, сеф
и тоалет. У просторијама за рад треба да буде истакнута државна застава Републике Србије. Канцеларија је смештена у
пословној или стамбеној згради која својим спољашњим и
унутрашњим изгледом обезбеђује услове за несметан рад.
Улаз у канцеларију и прилаз згради морају бити осветљени, чисти, безбедни и прилагођени за приступ особама са
инвалидитетом. Канцеларија мора бити чиста и уредна,
заштићена од провале, обезбеђена противпровалним вратима и одговарајућом заштитом прозора (решеткама) и у
складу с прописима који уређују противпожарну заштиту.
Канцеларија мора бити опремљена: сигурносним орманима за смештај предмета у раду и чувања списа, сигурносном благајном (касом) намењеном за чување примљеног
новца, драгоцености и других вредних предмета и списа,
писаћим столовима и столицама, рачунаром са штампачем и
приступом интернету, телефоном, факс машином, уређајем
који омогућује фотокопирање и скенирање.
Радно време јавног бележника износи 40 часова недељно
и обавља се у периоду од 7.30 до 15.30 часова, од понедељка
до петка. На образложени захтев странке, јавни бележник
може службену радњу обавити и изван радног времена, као
и у дане празника и друге дане када не ради.
наравно разликују од једне до
друге савезне државе. Осим
тога, нотари у САД не смеју да­
вати правне савете, састављати
правне документе или уговоре
(осим у Лујзијани и Портори­
ку), нити предлагати како лице
треба да потпише правни доку­
мент или коју је врсту овере у
конкретном случају потребно
применити. Постоје одређени
изузеци, на пример, на Фло­
риди, где нотари могу узимати
изјаве под заклетвом, чувати
поверене исправе и вредности,
израђивати менице, склапа­
ти бракове и сл. Најчешћи
акт који у Америци израђују
нотари јесу саопштења
(acknowledgements) и заклетве
(oaths). У Калифорнији нота­
ре бира Државни секретар, на
ограничени период од четири
године. За обављање послова
нотара не тражи се претходно
правничко знање нити радно
искуство, осим шесточасовног
рада које се може стећи преко
интернета, кућног студирања
или рада с ментором. Пре него
У Краљевини Југославији (Ср­
бији) систем јавних бележника
се уређују организација, делат­
ност, начин и услови рада, као
и друга питања од значаја за
јавно бележништво.
Јавни бележник, према
одредбама Закона, јесте
стручњак из области права,
именован од стране министра надлежног за правосуђе, који на основу јавних
овлашћења прихвата од
странака изјаве воље и даје
им потребну писмену форму и о томе издаје исправе
које имају карактер јавних
исправа, чува оригинале
тих исправа и друге поверене документе, издаје преписе исправа, јавно потврђује
чињенице, даје странкама
савете о питањима која су
предмет његове делатности
и предузима друге радње и
врши друге послове одређене законом. Јавни бележник
обавља делатност као стално
занимање у складу с начелима
савесности и поштења, само­
стално и независно, док му оно
не престане у складу са Зако­
ном.
Функција и надлежност
јавног бележника таксативно
је наведена у Закону и то:
● израда јавнобележничких
исправа и састављање бележ­
ничког акта (уговорa о имо­
винским односима између
супружника и ванбрачних
Јавни бележник може да одбије обављање
предвиђених послова само из разлога
који су одређени законом.
11
lege artis ● март 2013.
Јавно бележништво у
Србији
или нотара први пут је уведен
Законом о јавним бележници­
ма из 1930. године, да би Од­
луком Авноја исти био укинут
већ 1944. године. Након Другог
светског рата професија нота­
ра се укида, нестаје из праксе
и искључује из правне теорије.
Улогу јавног бележника пре­
узимају судске писарнице и
делом општине (локална са­
моуправа) чија је функција да
само потврде (овере) потпис
уговарача на документу, не ула­
зећи при том у њихову сушти­
ну или правну квалификацију.
У процесу успостављања де­
мократских правних система,
бивше републике СФРЈ уводе
систем нотаријата: Словенија
и Хрватска половином деведе­
сетих година 20. века, Македо­
нија 2002, Босна и Херцеговина
2007, Република Српска 2008,
Црна Гора 2011, да би Србија тај
систем усвојила као последња.
Наиме, Србија тек 2011. годи­
не усваја Закон о јавном бележ­
ништву („Сл. гласник РС”, бр.
31/2011, у даљем тексту Закон)
чију примену одлаже до 1. сеп­
тембра 2012. године, односно
до 1. марта 2013, осим одредаба
које се тичу подручја и седишта
обављања делатности, као и
услова за полагање испита за
добијање лиценце нотара, које
су на правној снази (8 дана) од
дана доношења истог. Законом
www.legeartis.rs
што буду изабрани за нотаре,
лица-кандидате обавезно про­
верава Еф-Би-Ај и калифор­
нијско Министарство правде.
Нотаријат у САД има сле­
деће карактеристике:
● држава није пренела јавноп­
равна овлашћења на нотаре,
већ они имају својство сведока
и улогу да потврде аутентич­
ност потписа странака,
● делатност нотара није коди­
фикована,
● нотарске исправе немају
својство јавне исправе, већ
само побољшани доказни ста­
тус као у систему common law,
● нотаре именује (на одређено
време) влада савезне државе
или гувернер и њихов број не
подлеже ограничењима,
● за вршење нотарских услуга
одређује се само максимални
износ накнаде (десет долара
по документу), а стварна цена
се тржишно одређује,
● за добијање лиценце нота­
ра у већини савезних држава
не захтева се познавање права
или претходно радно искуство
у материји,
● функција нотара у већини
држава није стална, већ је вре­
менски ограничена.
унакрсни поглед
У свету преовлађује латински тип нотаријата
који је прихваћен и у Србији.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
12
партнера, споразумa о деоби
заједничке имовине, тестаме­
ната, уговора о доживотном
издржавању и др.),
● издавање јавнобележничких
потврда,
● службена овера потписа (ле­
гализација и солемнизација),
● оверавање преписа исправа,
превода и одлука органа упра­
вљања правног лица,
● чување списа и исправа које
је сâм сачинио,
● достављање завештања (тес­
тамента) и потврде о депонова­
ном завештању,
● обављање послова по одлуци
суда који се по закону могу по­
верити (представљање послов­
но неспособних и одсутних
лица, одговарајуће учешће у
поступку физичке деобе и суд­
ске јавне продаје),
● и предузимање других
радњи у складу са законом.
С друге стране, Закон предвиђа
изричиту забрану спајања јав­
нобележничке делатности
с адвокатуром или другим
плаћеним занимањем. Они
не смеју да се повезују нити
да сарађују с адвокатима, као
ни да с њима деле заједничке
просторије. Такође, забрање­
но је да обављају послове који
им нарушавају углед, незави­
сност, самосталност и јавно
поверење. Поред тога, јавним
бележницима је забрањено да
учествују у активностима по­
литичких странака, да им буду
финансијери, као и чланови
њихових органа или кандида­
ти на изборима. Такође, јавни
бележник не сме посредовати
у закључењу правних послова,
преузети јемство или дати дру­
го обезбеђење странци у вези
с неком службеном радњом,
а дужан је да води рачуна да
ни лица која код њега раде не
предузимају такве радње. За­
кон ипак предвиђа одређене
послове које јавни бележници
могу обављати и то у својству
извршиоца завештања, стара­
теља заоставштине, старатеља
пословно неспособног лица
или неки други сличан посао
заснован на одлуци надлежног
органа, затим научну, наставну,
уметничку и сличну делатност,
да раде у комори или у међу­
народном удружењу јавних
бележника или да обављају
послове медијатора, арбитра
или судског преводиоца.
Закон предвиђа могућност
да јавни бележник може да од­
бије обављање предвиђених
послова само из разлога који
су одређени законом и то:
● ако је посао неспојив с ње­
говом службеном делатношћу,
нарочито ако се његово учешће
захтева ради недопуштеног
или непоштеног циља,
● ако се од њега захтева
обављање радње која је према
закону недопуштена,
● за активност за коју сумња
да је странка предузима фик­
тивно да би избегла законске
обавезе или да би противправ­
но оштетила треће лице,
● и за службену радњу за лице
за које зна или је дужан знати
да због малолетства или другог
законског разлога не може пу­
новажно закључивати правне
послове, изузев ако у поступку
Успешност професије
У јуну 2005. године, часопис L‘Expansion објавио је информацију да нотари у Француској (после лекара) имају други
по реду највиши просечан приход од свих професија, и то
далеко изнад адвоката (с месечним нето приходом од око
15.000 евра по нотару у поређењу с адвокатима чији је нето
месечни приход 5.500 евра).
У Словенији је број нотара ограничен на 92, а они годишње
зараде око 20 милиона евра. Рекордер по пријављеном приходу из године у годину јесте један нотар из Љубљане чији
чист годишњи приход износи око милион евра.
Породични посао или не?
основних судова, уз повећани
број у Београду, Новом Саду,
Нишу и Крагујевцу.
Правилник о привременом
броју јавнобележничких мес­
та и службеним седиштима
јавних бележника и јавнобе­
лежничким местима за која
ће се расписати конкурс за
првих 100 јавних бележника
(„Сл. гласник РС”, бр. 31/2012)
таксативно набраја која су то
привремена места и седишта
јавнобележничких канцела­
рија.
У року од девет месеци од
дана ступања на снагу закона
Министарство ће расписати
конкурс за именовање јавних
бележника ради попуњавања
првих 100 места. Након тога,
првих 100 јавних бележника
биће именовано у року од јед­
не године и у року од 15 дана
од дана именовања одржаће се
оснивачка скупштина Коморе.
Преостала јавнобележничка
места биће попуњена најкас­
није годину дана од дана одр­
жавања оснивачке скупштине.
Укупан број јавнобележничких
места одредиће министар, по
13
lege artis ● март 2013.
учествује законски заступник
тог лица.
Ако јавни бележник сматра да
странка нема право да закључи
одређени правни посао, дужан
је да је на ту околност упозори.
Ако странка сматра да је јавни
бележник неосновано одбио да
предузме неку радњу коју је по
закону иначе дужан да спро­
веде, она може упутити жалбу
Комори.
Јавни бележник има служ­
бено подручје и службено се­
диште на којем обавља своју
делатност. Два или више јав­
них бележника могу у истим
просторијама, уз коришћење
заједничког административног
особља, обављати делатност
ако им то одобри министар,
и на основу претходно при­
бављеног мишљења Коморе.
Законом је предвиђено да ће
се у року од три месеца од дана
ступања на снагу одредити
привремени број јавнобележ­
ничких места за првих 100 јав­
них бележника као и службена
седишта. Првих 100 јавнобе­
лежничких места одређује се на
основу критеријума територије
www.legeartis.rs
Према закону из 1803. године нотарска служба у Француској није била наследна, али само формално, јер су нотарске канцеларије често биле породичне фирме. Међутим,
већ према закону из 1816. године, нотари су добили право
да себи одреде наследника или de faire une re‘signation in
favorem. Данас у петој републици, нотари немају право да
преносе занат наследницима, али су задржали право да именују лица на која ће се пренети делатност, с тим што званични државни орган (Министарство правде) који се изјашњава
о избору, може тај избор и да одбије.
прибављеном мишљењу Комо­
ре, с тим да ће се, по правилу, за
подручје једне општине, града
или градске општине одреди­
ти најмање једно јавнобележ­
ничко место. На подручјима
с већом концентрацијом ста­
новништва и интензивнијим
привредним активностима,
број јавнобележничких места
одредиће се тако да се на сва­
ких 25.000 становника одре­
ди по једно јавнобележничко
место. Када се реализује све
што је предвиђено Законом,
предвиђа се да ће укупан број
јавних бележника у Србији из­
носити негде око 320, а потпу­
на попуна капацитета не пре
2014. године.
Поновно успостављање
система јавног бележништва
у Србији, након скоро 70 го­
дина, представља важан корак
у побољшању ефикасности
правног система. Јавним бе­
лежништвом ће се у Србији
подићи ниво владавине пра­
ва, и то у разним областима,
превасходно у оним у којима
су ризици и преваре чести (на
пример, у промету непокрет­
ностима, у поступку оснивања
привредних друштава, изради
завештања), па ће самим тим и
ниво правне сигурности бити
далеко већи.
О оперативном спровођењу
ове делатности, условима за
стицање овог звања, полагању
испита за нотаре, као и о тари­
фној политици говорићемо у
тексту Правно ускрснуће јавног
бележништва у Србији, који
ће бити објављен у априлском
броју часописа.
Еколошки пожељно пословање
компанијско право
Законском регулативом државни органи могу само да подрже оне
активности компанија које ће довести до смањења отпада и смањења
негативних последица по животну средину, али опстанак еколошких
модела пословања и њихова профитабилност, у крајњем случају,
зависиће од потрошача
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
14
Е
колошким пословањем
може се сматрати сваки
онај посао или начин рада
којим се омогућава да посло­
вање компаније функ­ци­о­ни­ше
на еколошки при­хва­тљив (ecofriendly) начин, а да при том
и даље доноси профит. Осим
тога, постоје и директне еко­
лошке услуге и делатности које
доносе профит, али ће о њима
бити нешто више речи у другој
половини текста.
Са све бројнијим захтевима
и прописима који у свакодневне
пословне активности доносе
свест о екологији и тзв. зеленој
економији долази до великих
промена како у финалном про­
изводу, тако и у самом начину
производње, а све с циљем да
се на прави начин одговори
на тржишне промене. Прет­
поставка што лакшег превази­
лажења по­је­ди­них дугорочних
изазова и пре­пре­ка које намеће
овај нови принцип пословања
јесте по­сто­јање уједначене и
еко­ло­шки одрживе привреде
која ће у потпуности подржати
ин­ве­с тирање у еколошке об­
лике пословања, као и у нове
пословне могућности.
Одрживо управљање при­
родним богатствима, баш као и
њихово ефикасно коришћење,
неопходно је у свим привред­
ним гранама. Такође, важно је
нагласити њихову вредност у
свим производним процесима,
као и у прописима и одлукама
који се односе на употребу и
конзумирање природних бо­
гатстава.
Како би ова транзиција
била што успешнија, врло је
важно да послодавци, баш као
и потрошачи, искористе нове
могућности и предно­с ти које
произлазе из што свр­си­схо­д­
нијег коришћења природних
ресурса. Даљи привредни раст
јесте неопходан, али се он мора
од­ви­јати у оквиру контекста
који подразумева смањење
не­по­вољ­них еколошких ефе­
ката и повећање отпорности
друштва и привреде на будуће
еколошке изазове, међу којима
су климатске промене, недос­
татак сировина и материјала
или хитне интервенције које
су у вези са обезбеђивањем
снабдевања енергентима или
са безбедношћу хране.
Услови за развој
еколошког бизниса
Из аспекта пословања, еко­
лошки бизнис не мора увек
да се покаже као економски
ефикасан. Ипак, у многим
случајевима компанијама не
преостаје ништа друго будући
да их пословна политика, за­
конски и подзаконски акти
приморавају да своје посло­
вање усагласе са одређеним
активностима.
Наравно, поставља се и пи­
тање трошкова. Куповина еко­
лошки прихватљиве опреме,
паковања и материјала може
изискивати огромне издатке.
Иако су оваква улагања дуго­
рочно исплативија, ини­ци­јал­
ни трошкови могу бити знатно
већи од уо­би­ча­је­них. Добар
пример за то пред­ста­вља­ју си­
ја­ли­це. Еколошке сијалице ко­
штају и до три пута више од
обичних, свакодневних, али је
њихов век трајања, ипак, знатно
дужи. Према томе, ини­ци­јално
већи трошкови у еко­
лошки
при­хва­тљивом биз­ни­с у могу
се на­до­ме­с тити ду­го­рочним
уштедама, под претпоставком
да компанија довољно дуго
остане у послу тако да може
осетити користи од своје дуго­
рочне инвестиције.
С друге стране, у фази раз­
матрања инвестиција и пре
самог започињања еколош­
ког пословања инвеститори и
предузетници требало би да
поведу рачуна и о следећем.
СНЕЖ АНА ЋУШИЋ
дипл. правник
[email protected]
обиму, може довести до изра­
зито великих уштеда. Узмимо
за пример кинеску глобалну
компанију за доставу COSCO
која је смањила број својих
дистрибутивних центара са
100 на 40. Услужни ниво ове
компаније остао је неизмењен,
али су зато трошкови смањени
за 23%, а емисије CO2 пале су за
15%, што одговара вредности
од 100.000 тона годишње. Други
пример представља компанија
IBM која је 2000. године себи
поставила за циљ да обезбеди
веће залихе воде, односно да
смањи потрошњу воде у својим
микроелектронским опера­
цијама. Током првих осам годи­
на ова компанија је остварила
2,4% уштеде што износи 1,2 ми­
лиона кубних метара воде.
Овакви начини уштеде не
само да су добри за животну
средину већ су истовремено
веома исплативи и за компа­
нију која их предузима. Број­
не организације широм света,
од владиних агенција и фи­
нансијских институција па све
до малих фирми и услужних
радњи, све већу пажњу по­
клањају тренутним и будућим
ефектима својих активности
усмерених према животној
средини. То се пре свега одно­
си на: управљање водама и от­
падом, енергетску ефикасност,
одрживу набавку сировина,
Према неким показатељима, само у области
рециклаже отпада у Србији би било могуће
отворити и до 10.000 нових радних места.
15
lege artis ● МАРТ 2013.
Уколико компанија наме­
рава да се бави продајом еко­
лошких производа, у њеном
пословању до посебног из­ра­
жа­ја мора доћи ефикасан и
про­фе­сионално одрађен мар­
кетинг. Будући да су овакви
производи за већину купаца
нови или сасвим непознати,
веома је важно да продавци,
односно особље задужено за
продају, прођу одговарајућу
обуку, а посебно с обзиром на
чињеницу да купци нису увек
у стању да препознају шта је то
што неки производ чини еко­
лошки прихватљивим.
У традиционалним произ­
водним процесима потпуно
је занемарен аспект одлагања
производа у фази када они
постану неупотребљиви или
истрошени. Ново доба еколош­
ке самосвести доноси битне
промене, па тако обично одла­
гање нежељене робе или мате­
ријала више није прихватљиво.
У том смислу, начин паковања
робе осмишљен је тако да омо­
гућава рециклирање амбалаже,
а многи производи се израђују
с циљем да поједноставе кас­
нију рециклажу.
Осим тога, увођење еко­
лошких технологија или еко­
лошких принципа пословања
у већ постојећим компанијама,
нарочито у оним великим и код
којих је степен примене у већем
www.legeartis.rs
Иако многи потрошачи наво­
де како су еколошки самосвес­
ни и одговорни, и како заиста
искрено верују да је неопходно
смањити загађење, коришћење
вештачких средстава и ади­
тива, они своју одлуку о ку­
повини често ипак заснивају
управо на цени неког про­
извода. Уколико, на пример,
постоји избор органског и
потпуно природно произве­
деног сапуна чија је цена два
пута већа од цене стандардног
сапуна, многи од њих инстинк­
тивно ће посегнути управо за
оним јефтинијим.
Осим тога, пре него што до­
несу одлуку о започињању еко­
лошког бизниса, предузетници
и привредници морају веома
пажљиво да анализирају, на
пример, тржишне анкете и по­
казатеље истраживања. Иако
подаци ових истраживања
могу указивати на то да су по­
тенцијални потрошачи веома
еколошки свесни и заинтере­
совани за еколошке услуге или
робу, у пракси се показује да
они исто тако могу бити вео­
ма неодлучни или недовољно
истрајни у томе. Тако рецимо,
неко ко је опредељен за купо­
вину и потрошњу органске
хране може бити потпуно не­
заинтересован за чињеницу
да користи аутомобил који за­
гађује животну околину.
компанијско право
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
16
састав (и структуру) производа
и потенцијално одлагање про­
извода на крају њиховог века
употребе. Иако многе компа­
није с великим оптимизмом
гледају на поменуте области,
реалност је таква да за већину
њих однос између потенцијал­
ног губитка и профита још увек
представља одлучујући фактор
у доношењу одлуке о промени
начина пословања и усвајању
еколошких активности.
У свету у коме владају пра­
вила сурове конкуренције, ако
се постави питање избора из­
ме­ђу уштеде кроз ефикасно
управљање енергијом или от­
падом и набавке сировина од
одрживог, али скупљег извора,
може се очекивати да ће ком­
панија дати предност првој
могућности, будући да ће дру­
гачијим приступом доћи до
повећања трошкова готовог
производа. Јасно, немају све
компаније овакав пословни
приступ, па се велики број њих
одлучује да веома озбиљно
приступи концепту друштве­
но одговорног понашања. И
не само то, управо многе ком­
па­ни­је сматрају да ће одлуком
да буду друштвено одговорне
себи остварити значајну пред­
ност на тржишту.
Коначно, иако потрошачи
могу бити неодлучни, а цена
производа има пресудну улогу
у њиховој одлуци о куповини,
у случају када им је понуђен
избор, многи од њих ће пред­
ност дати производу који је
заиста еколошки признат.
Комбиновани и све уочљивији
ефекти климатских промена
и смањења природних ресур­
са подстичу јачање еколошке
свести свих грађана. Потроша­
чи су склони да реагују на ове
промене, па ће и произвођачи
и пружаоци услуга, такође,
морати да почну да примећују
настале промене и ускладе свој
начин пословања.
Иако су многе компаније с
великим ентузијазмом усво­
јиле овакав начин рада и даље
је велики број оних код којих се
напредак у овом смислу од­ви­ја
веома споро. Уколико желе да
опстану на тржишту, овакве
фирме ће морати да преиспи­
тају и измене своје пословне
политике.
На овом путу могу им по­
мо­ћи националне владе путем
својих активности и ини­ци­
јатива. Та помоћ је огра­ни­че­
ног дејства, будући да државни
органи законском регулати­
вом могу само да подрже ак­
тивности компанија које ће
довести до смањења отпада и
смањења негативних последи­
ца по животну средину, али ће
опстанак еколошких модела
пословања и њихова профита­
билност ипак зависити од по­
треба по­тро­шача.
Предлози
еколошких облика
пословања
1. Локално узгајана здрава
храна и органске фарме
Потрошачи у свету све су
забринутији у погледу безбед­
ности хране, гојазности деце,
коришћења штетних хербици­
да и пестицида у производњи
хране, као и негативних после­
дица због транспорта хране на
велике удаљености. Овај вид
појачане потрошачке бриге
ствара плодно тло за оне ком­
паније које би се одлучиле за
локални узгој здраве хране
без употребе хемикалија или
пестицида, који потенцијал­
но негативно утичу на људ­
ско здравље или на животну
сре­ди­н у. Отварање оваквих
ком­па­нија представља одли­
чан начин да се подржи ло­
кална привреда, промовише
здравље у локалној заједници
и допринесе повећању еко­
лошке свести. Органске фарме
и баште у градским условима
нису ништа друго до отворени
простори који могу да послуже
и као игралишта за децу или за
њихов боравак у природном
окружењу.
Примери из развијених земаља показују да просечно четворочлано до­ма­ћин­ство месечно „про­и­зве­де” 4-5 кеса
смећа, те да се сепарацијом и рециклирањем отпада, а
посебно компостирањем органског отпада, ова количина
смањује за 60–80%. Уколико се узме у обзир да одношење
једне кесе смећа кошта између 15 и 20 америчких долара,
онда се лако може израчунати колике би биле уштеде оних
домаћинстава која врше одвајање или компостирање отпада.
КОРИСНИ ЛИНКОВИ:
● www.
growingcommunities.org
● www.vimeo.com/
focusforwardfilms/
semifinalists/51884066
● www.capitalgrowth.org
КОРИСНИ ЛИНКОВИ:
● www.blablacar.com
● www.parking-servis.co.rs/
lat/parkiranje/parkiraj_i_
bicikliraj
● www.carpooling.com
● http://en.velib.paris.fr/
how-it-works
17
lege artis ● МАРТ 2013.
3. Еколошки транспорт
Традиционално заступљени
облици превозних средста­
ва која користе бензин или
дизел гориво доприносе кли­
матским променама тако што
испуштају издувне гасове и ст­
варају ефе­­кат стаклене баште
2. Алтернативни и об­но­в­љи­
ви извори енергије
Претпоставка заустављања
да­љег глобалног загревања по­
чива на редуковању употребе
фосилних горива и њиховој
замени обновљивим извори­
ма енергије, и то превасходно
оним значајним као што су:
соларна енергија, енергија ве­
тра или геотермални извори.
За тако нешто неопходно је
усвајање нових закона и по­
реских олакшица којима се
подстиче употреба обновљи­
вих извора енергије, како у
новим привредним субјекти­
ма, тако и у домаћинствима.
Овакви на­по­ри државних ор­
гана, у ком­би­нацији са општим
за­ни­ма­њем за облицима чисте
енергије, одражавају се на про­­­
ши­­­р ење оних сегмената тр­
жишта у којима су за­сту­пљени
овакви производи и услуге.
4. Иновативни еколошки
производи и потрошна роба
Потрошачи постају све више
свесни чињенице да произво­
ди које свакодневно користе
могу негативно да утичу на
животну средину и њихово
здравље (на пример, велике
количине воде и пестицида
који су потребни за произ­
водњу памука). Потребе за
безбедним, сврсисходним и
безопасним производима који
не оштећују животну среди­
ну у сталном су порасту. Тиме
истовремено расту и бројне
могућности за иновативне
предузетнике да одговоре
овим потребама у оквиру по­
стојећих делатности, али и ос­
мишљавањем нових послова
или услуга. На пример: дизај­
нирање и производња гар­де­
ро­б е за бебе, децу и одрасле
од органског памука или од
при­родно бојених материјала;
продаја природне козметике
и производа за негу коже и
тела, начињених од органских
састојака који нису тестирани
на животињама; дизајнирање
и производња свакодневних
производа који омогућавају
потрошачима да смање коли­
чине отпада, или смање свој
негативни допринос стварању
гасова са ефектима стаклене
баште или изложеност отро­
вима кроз производњу биораз­
градивих посуда, кеса за смеће
или флаша које се рециклирају
или користе више пута.
Поред могућности ре­ци­­
кли­
р а­
ња већ познатих ма­
теријала, као што су картон,
пластика и лименке, отварају
www.legeartis.rs
КОРИСНИ ЛИНКОВИ:
● www.fairtransport.eu
● www.powerleap.net
у атмо­сфе­ри. Аутомобили који
ко­ристе гас као погонско го­
риво, тако­ђе, штете животној
околини тако што неповољно
утичу на квалитет ваздуха и
формирање смога у градовима,
што се даље негативно одража­
ва на људско здравље.
Свакако један од могућих
еколошких облика пословања
јесте онај који нуди алтер­
нативне видове превоза, док
истовремено штити животну
средину и здравље станов­
ника. Модели оваквог посту­
пања крећу се од једноставне
поправке старих бицикала,
до амбициозно започете еко­
лошке иницијативе градског
таксија. Међу тренутно за­сту­
пљеним иницијативама у свету
издвајају се: рентирање елект­
ричних бицикала и скутера,
поправка и продаја половних
бицикала, рентирање бици­
кала, промовисање алтерна­
тивних видова превоза и тзв.
програма car-share (подељени
облик превоза од тачке А до
тачке Б, где се више сапутни­
ка договара да заједнички ко­
ристе један аутомобил како би
остварили уштеду у по­тро­шњи
горива и допринели смањењу
негативних последица сагоре­
вања фосилних горива на жи­
вотну околину).
компанијско право
Многе компаније сматрају да ће одлуком да
буду друштвено одговорне себи остварити
значајну предност на тржишту.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
18
се мо­
гућ­
ности за поновну
употребу и рециклирање гар­
деробе, на­ме­штаја или грађе­
винског материјала.
КОРИСНИ ЛИНКОВИ:
● www.freitag.ch
● www.ahandoh.com/new/
portfolio/bugplug
● www.waterpebble.com
5. Енергетски ефикасни до­
мови и еколошке зграде
Са алармантним повећањем
цене енергената, многи влас­
ници станова и кућа, као и
предузетници, покушавају да
уз помоћ стручњака за енер­
гетску ефикасност смање своје
месечне трошкове за струју. На
пример, зграде у САД одговор­
не су за једну трећину укупне
емисије гасова са ефектима
стаклене баште у овој земљи
и на њихово одржавање одла­
зи око 60% укупне потрошње
електричне енергије у САД.
Изградња и одржавање зграда,
такође, има еколошке последи­
це с обзиром на велике коли­
чине сировина и воде који се
троше.
Неке од новина у енер­гет­
ски ефикасној гра­дњи пред­
стављају, на пример, хладни
кровови који су начињени од
материјала који одбијају сун­
чеву топлоту и уместо тога
дозвољавају самој згради да
апсорбује топлоту. Они по­
већавају енергетску ефи­
касност и смањују ефекте
топлотних острва у урбаним
срединама. Осим тога, хладни
кровови смањују емисије гасо­
ва са ефектима стаклене баште.
Друго решење представљају
зелени кровови, тзв. живи
кровови, прекривени вегета­
цијом или земљиштем, који
доносе вишеструке еколошке
погодности и предности енер­
гетске ефикасности у односу
на конвенционалне кровове:
помажу смањење температуре
ваздуха у урбаним срединама,
омогућавају бољу изолацију
зграда и формирају станишта
за биљни и животињски свет.
КОРИСНИ ЛИНКОВИ:
● www.pametnakuca.rs/live/
Pametna_zgrada/Usluge/
Building_Management_
System
● www.veljkomilkovic.com/
VEMIRC/Projekat_izgradnje_
samogrejne_kuce.htm
Потенцијал
еколошког
пословања у Србији
Иако је последњих деценија
приметна значајна разлика у
односу потрошача и преду­
зет­­ни­ка према еколошки при­
хватљивим производима, више
је него јасно да еколошка свест
у Србији још увек није до­
вољно развијена. Најчешћи и
најпознатији облик еколошког
пословања на нашим просто­
рима углавном се доводи у везу
са управљањем и рециклажом
отпада. У том смислу, Србија
има велики потенцијал и пре­
ма неким проценама сматра се
да се у Србији тренутно рецик­
лира само око 15% отпада, што
је знатно испод европског про­
сека где се бележи рециклажа
више од 50% отпада.
У Србији су претходних
година усвојени еколошки
закони који су усклађени с
регулативом Европске уније,
чиме је створена основа да се
њиховом применом успоста­
ви систем рециклаже, и то
нарочито усвајањем Закона о
управљању отпадом и Закона
о амбалажи и амбалажном от­
паду, што отвара могућности
за успостављање и развој ре­
циклажног система.
Према неким показатељи­
ма само у области рециклаже
отпада у Србији било би мо­
гуће отворити и до 10.000 но­
вих радних места. Наравно, и
влада би могла да допринесе
развоју овог еколошког посло­
вања уколико би се, рецимо,
производи од рециклираних
материјала макар делимично
ослободили пореза на додату
вредност. Такође, увођењем
ко­риш­ће­ња обновљивих изво­
ра енер­гије. У оквиру овог па­
кета мера налазе се и:
● Уредба о мерама подсти­
цаја за производњу електри­
чне енергије коришћењем
об­но­в­љи­вих извора енергије
(ОИЕ) и комбинованом произ­
водњом електричне и топлот­
не енер­ги­је;
● Уредба о висини накнаде за
подстицаје производње елек­
тричне енергије коришћењем
обновљивих извора енергије и
комбинованом производњом
електричне и топлотне енер­
ги­је и расподеле средстава по
том основу.
Поред тога у Влади и ресор­
ном министарству планира се
читав низ мера и активности
у циљу стварања повољнијег
амбијента за улагање у област
обновљивих извора енергије у
2013. години.
Преслишавање...
Шта је то постулациона способност?
Постулациона способност јесте способност парнично способне странке да
сама, лично и непосредно, без пуномоћника, предузима парничне радње.
Шта означава латински израз separatio bonorum?
Оставиочеви повериоци могу захтевати да се заоставштина одвоји од
имовине наследника. У том случају наследник не може располагати
стварима и правима из заоставштине све докле се не наплате повериоци
који су одвајање захтевали, а ако је тим стварима и правима до одвајања
располагао, та располагања остају пуноважна.
Шта означава латински израз in dubio pro debitore?
Реч је о правилу тумачења доброчиних уговора (нпр. уговор о поклону) где
уговор треба тумачити у корист дужника.
19
lege artis ● МАРТ 2013.
производа од рециклата. Вла­
да би, дакле, могла и морала
да подстакне еколошке обли­
ке пословања финансирањем
оних активности које допри­
носе еколошком освешћивању
купаца, али и пореским олак­
шицама за производе од реци­
клата, чиме би допринела да
се умањи њихова цена и тиме
повећа њихова конкурентност
на тржишту.
Поред рециклаже, Србија
има велики потенцијал у про­
мовисању и даљем развоју
обновљивих извора енергије.
Министарство енергетике,
раз­
в оја и заштите животне
средине Републике Србије не­
да­
вно је представило нови
кон­цепт Националног акци­
оног плана за коришћење об­
нов­
љ ивих извора енергије
(НАПОИЕ) до 2020. године и
припремило Нацрт нове под­
стицајне регулативе у области
www.legeartis.rs
еколошке перспективе у дру­
ге обласне политике, на ни­
воу програма мера, могла би
се утврдити обавеза да друге
гране индустрије у својој про­
изводњи користе одређени
проценат рециклираних мате­
ријала или увести висока цена
одлагања отпада на депоније.
Увођењем веће наплате за од­
лагање отпада, грађани би
били подстакнути да у већој
мери примењују сепарацију
отпада који је могуће рецикли­
рати или компостирање орган­
ског отпада.
Када је реч о отварању фа­
брике за рециклажу ПЕТ ам­
балаже, процене кажу да је
потребно три до пет година
да се поврате инвестиције у
овај еколошки бизнис. Домаћи
потрошачи, међутим, још
увек немају свест о еколош­
ком економском учинку којем
и сами доприносе куповином
компанијско право
Економски и правни аспекти
исказивања и покрића губитка
по годишњем рачуну
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
20
У средишту интересовања овог чланка јесте поступање акционарских
друштава и друштава са ограниченом одговорношћу у условима
исказивања губитака у пословању
П
рема одредбама про­
писа о рачуноводству,
резултат правног лица
исказује се путем прихода и
расхода, а из њиховог односа
утврђује се добитак или губи­
так, који су коначни резултати
годишњег пословања. Речни­
ком рачуновођа, ако су укупни
трошкови пословања већи од
остварених укупних прихода,
правно лице остварује губитак,
а у овом периоду израде за­
вршних рачуна, он се исказује
као резултат годишњег посло­
вања за 2012. годину. С тог ста­
новишта, губитак је последица
неконтролисаних трошкова
или недовољних прихода или
лоших пословних одлука или
неповољног окружења и сл.
Као резултат губитка у посло­
вању може доћи до смањивања
зарада, промене пословне по­
литике, мера рационализације,
па и даљих тешкоћа у посло­
вању које се могу окончати и
ликвидацијом.
Дакле, много је аспеката за
појаву губитка код правних
лица који постају нарочито
актуелни у време сумирања ре­
зултата пословања за прошлу и
претходне године, а такође и у
јеку припрема седница орга­
на управљања и контроле тих
правних лица, на којима по пи­
тању губитака треба да се доне­
су одлуке о даљим пословним
потезима.
Свако правно лице с гу­
битком имаће своје разлоге у
објашњењу досадашњих и бу­
дућих пословних одлука, али
ћемо се у овом чланку ограни­
чити на поступања привред­
них друштава (акционарских
и друштава са ограниченом од­
говорношћу) у условима иска­
зивања губитака у пословању.
Утврђивање
пословних резултата и
исказивање губитка по
годишњем обрачуну
Као што смо већ напоменули,
исказивање губитка је рачу­
новодствени поступак након
евидентирања свих прихода
и расхода. Ти рачуноводстве­
ни прописи (Закон о рачуно­
водству и ревизији и пратећи
подзаконски прописи) даље
не разрађују обавезе послода­
ваца у расподели оствареног
финансијског резултата, нето
добитка, већ су оне у целини у
надлежности прописа о прив­
редним друштвима, односно
аката привредних друштава и
одлука његових органа. Према
томе, док прописи о рачуно­
водству прописују само начин
израчунавања добити или гу­
битка, све претходне и касније
активности у вези с расподе­
лом финансијског резултата
непосредно регулишу:
1) Закон о привредним друшт­
вима („Сл. гласник РС”, бр.
36/2011 и 99/2011, у даљем
тексту: Закон), и
2) Статут, односно акт о ос­
нивању, односно одлуке ор­
гана управљања привредних
друштава.
У Табели 1 наводимо могуће
почетне ситуације код утврђи­
вања пословног резултата јед­
ног привредног друштва. У
првом случају, где је остварен
добитак у пословању, скупшти­
на привредног друштва усваја
финансијски извештај и доно­
си одлуку о расподели добити,
осим ако оснивачким актом то
овлашћење није дато управ­
ном одбору, или ако га за то не
МР ЖЕЉКО АЛБАНЕЗЕ
саветник за економска питања
[email protected]
Табела 1: Могућа почетна ситуација при утврђивању пословног резултата привредног
друштва
Ред. бр.
1
Позиција
2
Пословање с добитком Пословање с губитком
3
4
1.
Укупни приходи
250.000,00
380.000,00
2.
Укупни расходи
185.000,00
420.000,00
Добит пре опорезивања – Губитак пре опорезивања
(ред. бр. 1 – ред. бр. 2)
65.000,00
40.000,00
Порез на добит
8.000,00
-
Добитак – губитак
(ред. бр. 3 – ред. бр. 4)
57.000,00
3.
4.
5.
Сматрајући губитке негатив­
ном појавом у пословању,
јасно је да су то заправо прва
економска питања која морају
бити сагледана у конкретном
привредном друштву ради
предузимања мера на сани­
рању губитака.
Овде је битно истаћи да
се покриће губитка не
може спро­вести приликом
са­с та­вља­ња финансијских
из­ве­шта­ја, већ тек након њи­
ховог усвајања и доношења
одлуке надлежног органа о
покрићу губитка на основу
усвојених финансијских из­
вештаја. Односно, губитак
текуће године остаје исказан
у финансијским извештаји­
ма за ту годину и не може се
у току израде финансијских
извештаја извршити покриће
текућег губитка.
Конкретно, губитак за 2012.
пословну годину исказује се у
финансијским извештајима за
ту годину на дан састављања
тих извештаја, дакле са 31. 12.
2012. године, и преноси се у
наредну, 2013. пословну годи­
ну као непокривени губитак.
Тек по усвајању финансијских
извештаја за 2012. годину,
надлежни орган привредног
друштва доноси одлуку о по­
крићу губитка или се он ос­
тавља као непокривен, ако
је то у интересу привредног
друштва и ако постоји став да
40.000,00
се пословање може несметано
обављати.
Који органи
привредних друштава
разматрају финансијске
извештаје?
1) У друштвима са ограниче­
ном одговорношћу:
а) ако оснивачким актом није
другачије уређено, скупштина
усваја финансијске извештаје,
као и извештаје ревизора ако
су финансијски извештаји
били предмет ревизије, од­
лучује о расподели добити
и начину покрића губитака,
при чему скупштина одлучује
већином од две трећине укуп­
ног броја гласова свих чланова
друштва о расподели добити и
начину покрића губитка;
б) надзорни одбор, у дво­
домним друштвима, дужан је
да једном годишње у писаној
форми скупштини поднесе
извештај о пословању друшт­
ва, уколико оснивачким актом
није другачије одређено.
21
lege artis ● март 2013.
овласти скупштина акционара,
у складу са оснивачким актом.
У другом случају, исказан
је губитак у годишњем посло­
вању, због чега најпре струч­
не службе, а затим и органи
привредног друштва, треба да
утврде:
1) да ли појава губитка има
трајнији (вишегодишњи) ка­
рактер или је то спорадична
појава која ће лако бити по­
кривена;
2) да ли је у питању губитак
који је, сâм за себе или заједно
с ранијим, већи од капитала
друштва.
www.legeartis.rs
Пример 1: Одлука о покрићу губитка у акционарском друштву
компанијско право
На основу члана 270. и члана 329. тач. 7) Закона о привредним друштвима (даље: Закон)
и члана
Статута
а.д. (пословно име привред–
(седиште), Скупштина
ног друштва) (даље: Друштво) из
Друштва, на седници одржаној дана
године, доноси
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
22
ОДЛУКУ О ПОКРИЋУ ГУБИТКА ЗА 2012. ГОДИНУ
1. Овом одлуком врши се покриће губитка Друштва исказаног у финансијским извештајима
за 2012. годину, и то:
– 100.000,00 динара, на терет нераспоређене добити,
– 50.000,00 динара, на терет резерви,
– 150.000,00 динара, на терет основног капитала.
2. Након извршеног покрића губитка на терет основног капитала у износу од 150.000,00
динара, основни капитал Друштва износи 850.000,00 динара, подељен је на 1.000 обичних
акција номиналне вредности 850,00 динара.
3. Смањење основног капитала извршиће се смањивањем за 15% номиналне вредности
акција, са 1.000 динара на 850,00 динара, и то обичних акција
(врста
и класа акција), уз поштовање принципа једнаког третмана акционара исте класе акција.
4. За потребе примене ове одлуке, акционарима се сматрају лица која су на дан доношења
Одлуке уписана у Централни регистар као акционари Друштва. Акционарима Друштва се
не врши исплата по основу смањења вредности акција.
5. Ову одлуку спровешће уписом промене у Централни регистар, депо и клиринг хартија
од вредности и Агенцији за привредне регистре законски заступник друштва.
6. У складу са Одлуком извршиће се измене и усклађивање статута Друштва и других
општих аката.
7. О овој одлуци биће обавештени сви акционари на начин предвиђен за позивање акцио­
нара на седницу скупштине Друштва.
Председник Скупштине
ранијих година, и обе ове по­
зиције могу паралелно егзис­
тирати у билансу друштва.
2) У другој, неповољнијој ситу­
ацији, губитак који се оствари
за 2012. годину, заједно са евен­
туалним ранијим губицима,
може бити већи од капитала
друштва.
Последице исказаног
губитка у пословању
Као што смо истакли, ни За­
коном, као ни прописима из
области рачуноводства, није
прописан рок у коме је прив­
редно друштво дужно да из­
врши покриће губитка, што
упућује на то да исти може
остати непокривен независ­
но од тога да ли друштво има
23
lege artis ● МАРТ 2013.
У питању су, дакле, две еко­
номски различите ситуације
које захтевају и одговарајуће
мере у пословању. Но, овде
треба истаћи да законским
прописима није стриктно
прописана обавеза покрића
губитка, нити рокови за њего­
во покриће, већ се то питање
регулише актима привредног
друштва. Другим речима, по
усвајању финансијских из­
вештаја с губитком за 2012.
годину, скупштина друштва
може да донесе одлуку о по­
крићу губитка, или се исти
оставља као непокривен, ако
се у друштву сматра да он није
сметња за несметано посло­
вање. Према томе, покриће
оствареног губитка не врши се
у календарској години у којој је
исказан, већ се то питање ре­
шава у наредним годинама.
средстава за његово покриће
или не. Имајући у виду, међу­
тим, одредбе члана 305. Закона,
на пример, да се нераспоређена
добит и резерве друштва могу
претворити у основни капитал
само ако друштво није иска­
зало губитак у финансијским
извештајима на основу којих
се доноси одлука о повећању
основног капитала, значи да се
на посредан начин говори о
времену покрића губитка.
Јер уколико друштво има на­
меру да повећа основни капи­
тал или резерве, а има исказан
губитак, оно мора прво покри­
ти тај губитак. Такође, на вре­
ме покрића губитка посредно
упућују и одредбе члана 270.
Закона којима се уређује редо­
след расподеле добити, који је
стриктно прописан, па је прва
тачка у том редоследу покриће
губитка из ранијих година. И
овим чланом се на посредан
начин упућује на то да уколико
друштво жели да повећава ре­
зерве или капитал или исплати
дивиденде, то не може учинити
пре него што покрије губитак
ранијих година.
Дакле, нема императивних
прописа о „санирању” губита­
ка привредних друштава, али
само њихово исказивање може
бити сметња том друштву.
Погледајмо још неколико
ситуација које се у пословању
привредних друштава могу
испољити као негативне после­
дице непокривених губитака:
1) Ако је финансијски резултат
послодавца ушао у зону губит­
ка, послодавац у таквим ситуа­
цијама прибегава свим мерама
www.legeartis.rs
2) У акционарским друштви­
ма:
а) Скупштина одлучује о рас­
подели добити и покрићу губи­
така и усвајању финансијских
извештаја, као и извештаја ре­
визора ако су финансијски из­
вештаји били предмет ревизије;
б) Комисија одбора дирек­
тора за ревизију, у јавном ак­
ционарском друштву, испитује
примену рачуноводствених
стандарда у припреми финан­
сијских извештаја и оцењује
садржину финансијских из­
вештаја;
в) Надзорни одбор утврђује
финансијске извештаје друшт­
ва и подноси их скупштини на
усвајање.
Као што се види, више ор­
гана у друштвима учествује у
састављању и утврђивању фи­
нансијских извештаја, а само
их скупштина усваја. Наравно,
када из тих извештаја произ­
лази да је друштво остварило
губитак у извештајној години,
скупштини преостаје да те из­
вештаје усвоји, а затим да се
изјасни када ће се и како тај гу­
битак покрити.
Можемо рећи да се у случају
исказивања губитака у посло­
вању, конкретно за 2012. го­
дину, скупштина може наћи у
следеће две ситуације:
1) Губитак који се оствари за
2012. годину, заједно са евен­
туалним ранијим губицима,
може бити мањи од капита­
ла друштва. У варијанти овог
случаја, друштво истовреме­
но у свом билансу може иска­
зати губитак из 2012. године,
а нераспоређени добитак из
компанијско право
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
24
рационализације, па и смањи­
вању зарада, што је чест разлог
да се запосленима понуде ниже
зараде – у висини минимал­
не зараде. Те минималне за­
раде се нуде запосленом кроз
закључивање анекса уговора о
раду. У складу са одредбама За­
кона о раду, може се сматрати
да су погоршање услова прив­
ређивања и прелазак друштва
у зону пословања с губитком
оправдан разлог за снижавање
постојећих зарада на ниво ми­
нималних. За овакву исплату
није потребна сагласност син­
дикалне организације – до­
вољно је, дакле, да запослени
потпише понуђени анекс уго­
вора о раду.
2) Исказивање губитка у би­
лансу знак је за опрезност код
пословних партнера, а посеб­
но код банака. У многим слу­
чајевима банке оклевају да дају
финансијску подршку прив­
редним друштвима која имају
губитке, што тим друштвима
може донети даље проблеме у
финансирању пословања. Су­
очени с клијентом који оства­
рује губитке, добављачи са своје
стране могу постављати строже
услове за наплату својих услуга.
Ово су врло конкретни разлози
због којих друштво треба што
пре да покрије губитке ако већ
може то да учини;
3) Остваривање губитака,
заједно са изостанком подрш­
ке банака и добављача, уз даље
кумулирање проблема у посло­
вању, може друштво водити у
банкротство и ликвидацију.
Треба имати у виду да, према
одредбама Закона о стечају
Принудна ликвидација
У овом контексту желимо да укажемо на одредбе чл. 546. до
548. Закона, којима је прописан институт принудне ликвидације, у оквиру кога су уређена питања разлога за покретање
поступка, само покретање поступка, могућност отварања
стечајног поступка над друштвом у принудној ликвидацији,
окончање принудне ликвидације, односно брисање друштва из регистра и правне последице брисања друштава услед
принудне ликвидације.
Закон не садржи упућујуће норме којима се прописује
сходна примена одредаба којима се уређује поступак добровољне ликвидације или неких других законских одредаба, тако да за спровођење принудне ликвидације не постоји
довољан правни оквир који би у целости регулисао ову материју. Имајући у виду сврху одредаба о принудној ликвидацији, статусни карактер уписа у регистар, права и обавезе
чланова друштва и повериоца, примену за случај изостанка одлучивања надлежног органа или члана друштва, Министарство економије и регионалног развоја је под бројем
011-00-163/2012-06 од 8. 6. 2012. године дало мишљење да
постоји потреба одлагања примене овог института до доношења измена и допуна Закона којима би се ова питања
детаљније уредила. На основу овог мишљења, Агенција за
привредне регистре је саопштила да се одлаже примена чл.
546. до 548. Закона који се односе на покретање поступка
принудне ликвидације. Ове моменте треба да имају у виду
надлежне службе и органи у друштвима са знатним губицима у пословању, при чему је јасно да се одлука о престанку
пословања доноси ако је пословање с губитком нерентабилније од наставка пословања.
(„Сл. гласник РС”, бр. 104/2009
и 99/2011 – др. закон), у овак­
вом сценарију разлози за сте­
чај јесу: трајнија неспособност
плаћања, претећа неспособ­
ност плаћања и презадуженост.
При том, трајнија неспособ­
ност плаћања постоји ако
стечајни дужник не може да
одговори својим новчаним
обавезама у року од 45 дана од
дана доспелости обавезе, или
потпуно обустави сва плаћања
у непрекидном трајању од 30
дана, а претећа неспособ­
ност плаћања постоји ако
стечајни дужник учини веро­
ватним да своје већ постојеће
новчане обавезе неће моћи да
испуни по доспећу.
Према томе, губитак може бити
пролазан али и латентан, чему
у сваком појединачном случају
треба посветити одговарајућу
пажњу, а нарочито реалним
могућностима за његово што
брже покривање, односно сани­
рање пословања. У том смислу
је и препорука друштву да уко­
лико има расположивих сред­
става свакако спроведе покриће
губитка по усвајању финан­
сијских извештаја из претходне
пословне године.
Покриће губитка
25
lege artis ● МАРТ 2013.
Ако привредно друштво нема
средстава за покриће губитка,
оно не мора доносити одлуку о
губитка на основу усвојених
финансијских извештаја. На ос­
нову њих, скупштина акциона­
ра у складу са чланом 200. ст. 1.
тач. 6) Закона доноси и одлуку
о расподели добити и покрићу
губитака. Добит акционарског
друштва се према члану 270.
ст. 1. Закона распоређује пре
свега за покриће губитака пре­
несених из ранијих година, а
затим за законске резерве, ако
су оне предвиђене посебним
законом. Према томе, нераспо­
ређена добит коју за 2012. годи­
ну оствари привредно друштво
не може се распоређивати за
дивиденде нити за повећање
капитала, уколико акционар­
ско друштво има исказан не­
покривени губитак. У том
слу­чају, нераспоређену добит
нај­пре треба искористити за
по­кри­ће губитка, а преостали
део добити може бити распо­
дељен за исплате акционарима,
или искоришћен за повећање
статутарних резерви ако су оне
предвиђене статутом.
И код друштава са ограни­
ченом одговорношћу усвајање
финансијских извештаја пред­
ставља предуслов за расподе­
лу добити. Скупштина овог
друштва, у складу са чланом
200. ст. 1. тач. 6) и чланом 211.
ст. 2. тач. 4) Закона, доноси
одлуку о расподели добити и
начину покрића губитака. Рас­
подела добити код друштва с
ограниченом одговорношћу,
баш као и код акционарских
друштава, најпре се врши за
покриће губитака пренесених
из ранијих година, а тек на­
кон тога преостала средства се
www.legeartis.rs
Покриће оствареног губитка
не обавља се у календарској
години у којој је он исказан,
већ се то питање решава у на­
редним годинама, што значи да
у току 2013. године привредна
друштва могу решавати пи­
тање својих губитака из 2012.
или ранијих година. По пра­
вилу, покриће губитка (и рас­
подела резултата) најраније се
врши у наредној пословној го­
дини након усвајања и предаје
годишњег обрачуна (технички
посматрано одлука о расподе­
ли резултата и покрићу губит­
ка може да се донесе на истој
седници скупштине на којој се
доноси одлука о усвајању фи­
нансијских извештаја).
За све облике привредних
друштава, покриће губитка
врши се из средстава капитала
и то:
● на терет нераспоређеног до­
битка ранијих година;
● на терет резерви из добити;
● на терет емисионе премије;
● на терет ревалоризационих
резерви и
● на терет основног капитала.
покрићу губитка, посебно ако
за ту сврху треба да смањи свој
основни капитал, јер губитак
може остати непокривен.
Овде подсећамо да је Ми­
нистарство финансија под
бројем 401-00-11/08 од 22. 10.
2008. дало мишљење да про­
писима из области рачуновод­
ства није утврђена могућност
покрића губитка непосредно,
смањењем обавеза. Односно,
покриће губит­ка може се извр­
шити само на терет средстава,
као што је нераспоређена до­
бит или резерве или смањењем
основног капитала, а не непо­
средним смањењем обавеза.
У наставку дајемо неке ка­
рактеристике наведених видо­
ва покрића губитака:
1. Покриће губитка на терет
нераспоређеног добитка
ранијих година
У складу са чланом 370. Закона,
до усвајања годишњих финан­
сијских извештаја скупштина
акционарских друштава не
може донети одлуку о расподе­
ли добити, а ако ти извештаји
нису усвојени до истека рока
за одржавање редовне седнице
скупштине, по истеку тог рока
одбор директора, односно над­
зорни одбор (ако је управљање
друштвом дводомно) не може
доносити одлуку ни о расподе­
ли међудивиденде.
Према томе, на основу ци­
тираних одредаба Закона, по­
криће губитка ранијих година,
није могуће спровести прили­
ком састављања финансијских
извештаја, већ након њиховог
усвајања и доношења одлуке
надлежног органа о покрићу
компанијско право
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
26
усмеравају за резерве и исплате
члановима и запосленима.
Треба обратити пажњу и
на одредбе члана 184. Закона,
према којима је директор, као
и члан надзорног одбора (ако
је управљање друштвом дво­
домно), коме је познато да је
у периоду између краја прет­
ходне пословне године и дана
доношења одлуке скупштине
о усвајању годишњих финан­
сијских извештаја имовинско
стање друштва због губитака
знатно и не само привремено
погоршано, дужан да о томе
обавести скупштину, а она је у
обавези да по пријему таквог
обавештења из расподеле до­
бити искључи добит у висини
насталог губитка. Ако дирек­
тор, односно члан надзорног
одбора, не поступи на овај на­
чин, одговоран је члановима и
повериоцима друштва за ште­
ту која настане услед извршене
расподеле добити.
2. Покриће губитка на терет
резерви
У складу са Законом, покриће
губитка може се спровести и
на терет резерви формираних
за те намене (законских, ста­
тутарних), уз услов да друштво
располаже њима било као
обавезним (законским), ако
је њихово формирање про­
писано неким законом, било
необавезним (статутарним),
формираним општим актом
за покриће губитка у складу
са Законом. Према прописима
из рачуноводства, статутарне
и друге резерве формирају се
у складу са статутом и другим
актима привредног друштва, а
према члану 215. Закона, по ус­
вајању финансијског извештаја
за претходну пословну годину,
добит из те године се, између
осталог, распоређује и за ста­
тутарне и друге резерве, ако их
друштво утврди општим актом.
Наведене резерве састав­
ни су део капитала друштва и
фактор су сигурности фирме
за пословне партнере. У складу
са Законом, средства издвојена
из добити друштва и усмерена
у резерве, могу се употребити и
за покриће губитка.
Према прописима из рачу­
новодства, у резерве код ак­
ционарских друштава спада и
емисиона премија, па уколи­
ко друштво у билансу има ис­
казано стање ових средстава,
може и њих такође искористи­
ти за покриће губитка. Наиме,
„емисиона премија” јесте по­
зитивна разлика између по­
стигнуте продајне вредности
акција и њихове номиналне
вредности, која, ако се оства­
ри, рачуноводствено припада
резервама, односно укупном
капиталу друштва.
3. Покриће губитка на терет
ревалоризационих резерви
Према прописима из рачуно­
водства, ревалоризационе ре­
зерве исказују ефекте промена
поштене (фер) вредности не­
кретнина, постројења, опре­
ме, нематеријалних улагања,
учешћа у капиталу у страној
валути и других финансијских
инструмената чији се ефек­
ти промена поштене вредно­
сти, у складу с међународним
рачуноводственим стандар­
дима, исказују у оквиру ре­
валоризационих резерви. Те
ревалоризационе резерве, на­
стале проценом некретнина,
постројења и опреме по по­
штеној вредности, суштински
су нереализоване резерве које
се могу искористити и распо­
делити у основни капитал или
дивиденде, али и за покриће
губитка, када се некретнина,
постројење или опрема чијом
су проценом настале, не отуђи
– прода, расходује, поклони,
размени за друго средство и
сл. Ревалоризационе резерве
рачуноводствено припадају
резервама, односно укупном
капиталу друштва. Као таква,
и ова позиција може бити ис­
коришћена за покриће губитка
друштва, али тако да се ове ре­
зерве најпре пренесу у корист
„нераспоређеног добитка” у би­
лансу друштва, па се тим сред­
ствима врши покриће губитка.
4. Покриће губитка на терет
основног капитала
Покриће губитка може се
спровести и на терет основног
капитала, под условима про­
писаним Законом, при чему
се, у складу са чланом 149. ст.
1. Закона, одредбе Закона о
смањењу основног капитала
акционарског друштва сход­
но примењују и на смањење
основног капитала друштва с
ограниченом одговорношћу.
Овде треба обратити пажњу
и на члан 321. Закона, да се
смањење основног капитала
акционарског друштва ради
покрића губитка може вршити
треба истаћи да се то смањење
спроводи у складу са чланом
321. Закона, дакле, без оба­
вештавања поверилаца.
У члану 322. Закона прописана
је обавеза уписа промене по ос­
нову смањења основног капи­
тала код Централног регистра.
Након регистрације одлуке о
смањењу основног капитала
друштва, друштво подноси
Централном регистру захтев за
упис промена проистеклих из
смањења основног капитала уз
који подноси:
1) одлуку о смањењу основног
капитала;
2) доказ о регистрацији одлуке
о смањењу основног капитала
у складу са законом о регистра­
цији;
3) податке о променама које
се уписују и акционарима на
чијим се рачунима промене
уписују;
4) писмену изјаву председника
одбора директора, као и пред­
седника надзорног одбора, ако
је управљање друштвом дво­
домно, о испуњености законом
прописаних услова за смањење
капитала.
Захтев Централном регис­
тру подноси се у року од пет
радних дана од дана регис­
трације одлуке о смањењу
основног капитала, у складу са
законом о регистрацији.
По извршеном упису про­
мена проистеклих из смањења
основног капитала у Централ­
ном регистру, друштво је оба­
везно да изврши регистрацију
смањења основног капитала у
27
lege artis ● МАРТ 2013.
на заштиту поверилаца, однос­
но у овом случају нема обавезе
обавештавања поверилаца о
смањењу основног капитала
(члан 321. Закона).
У члану 314. ст. 1. Закона
уређено је да одлуку о смањењу
основног капитала доноси
скупштина трочетвртинском
већином гласова присутних
акционара сваке класе акција
која има право гласа о предмет­
ном питању. Изузетно, према
ставу 2. истог члана, одлуку о
смањењу основног капитала
може донети одбор директора
(ако постоји) односно надзор­
ни одбор (ако је управљање
друштвом дводомно) у случају
поништења сопствених акција
друштва, ако је то овлашћење
дато одлуком скупштине из
члана 282. ст. 2. Закона.
Одлука о смањењу основног
капитала, без обзира на то ко
ју је донео, региструје се у
складу са законом о регис­
трацији најкасније у року
од три месеца од дана доно­
шења. Одлука која није регис­
трована ништава је.
Одлуком о смањењу осно­
вног капитала утврђују се:
1) циљ смањења основног ка­
питала (који је у овом случају
покриће губитка);
2) обим смањења који се оба­
везно изражава у апсолутном
износу, а томе може да се дода
и проценат од укупног износа
основног капитала, као пока­
затељ за сразмерно смањење
броја акција, односно удела;
3) начин смањења основног ка­
питала (један од три начина из
члана 316. Закона), а нарочито
www.legeartis.rs
само ако друштво не распола­
же нераспоређеном добити и
резервама које се могу кори­
стити за те намене и у износу
који не може бити већи од из­
носа губитака који покривају.
У члану 316. Закона уређе­
но је да се основни капитал
друштва може смањити:
1) повлачењем и поништењем
акција у поседу акционара;
2) поништењем сопствених ак­
ција друштва;
3) смањивањем номиналне
вредности акција, односно ра­
чуноводствене вредности ак­
ција без номиналне вредности.
Важно је истаћи да ће на сва
три начина доћи до смањења
основног капитала, али мо­
гућно је да при том не дође до
смањења укупног капитала,
тј. нето имовине друшт­
ва (нето имовина = укупна
имовина – обавезе друшт­
ва), што ће се догодити ако се
губитак покрива смањењем
основног капитала. Наиме,
у случају покрића губитка
смањује се основни капитал,
али се смањује и губитак, тако
да се збир укупног капитала не
мења. Према томе, нето имо­
вина друштва (укупан капи­
тал друштва) не мења се у
случају смањења основног
капитала којим се покривају
губици друштва.
Управо због ове чиње­
нице да код покривања гу­
битка смањењем основног
капитала нема смањења нето
имовине друштва, у случају
овог смањења основног капи­
тала не примењују се одредбе
члана 319. Закона које се односе
Табела 2: Пример смањивања номиналне вредности акције за 20%
компанијско право
Ред. Опис Број
брoj
акција
1
2
3
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
28
Номинална
вредност акције
4
Основни
капитал
5 (3 × 4)
1.
Акције у оптицају
10.000
1.000
10.000.000
2.
Акције у оптицају
10.000
800
8.000.000
3.
Смањење основног капитала складу са законом о регистра­
цији. Основни капитал друшт­
ва сматра се смањеним даном
регистрације смањења осно­
вног капитала.
У пракси
Наведене начине покрића гу­
битка можемо илустровати
следећим примером. Друштво
је на седници одржаној у марту
2013. године усвојило финан­
сијски извештај за 2012. годи­
ну. На истој седници донета је
и Одлука о покрићу губитка
2012. године (Пример 1) у из­
носу од 300.000 динара, и то на
следећи начин:
● на терет нераспоређене до­
бити 100.000 динара;
● на терет резерви формира­
них за ове намене у складу са
оснивачким актом 50.000 дина­
ра;
● на терет основног капитала
150.000 динара.
У Табели 2 приказан је пример
смањивања основног ка­
питала смањивањем номи­
налне вредности акција. Да
подсетимо, номинална вред­
ност акције је вредност која је
утврђена одлуком о издавању
акција и представља, у ствари,
(1.5 – 2.5) цену по којој се акције воде у
књиговодству издаваоца ак­
ција. Дакле, вредност акцијског
капитала (други назив за основ­
ни капитал) може се исказати
формулом:
акцијски капитал =
број акција × номинална
вредност акција.
Значи, основни капитал пред­
ставља збир номиналне вред­
ности уплаћених акција у
оптицају.
Поставља се питање шта ово
смањење номиналне вредности
акције, односно основног ка­
питала значи за акционаре, тј.
власнике тих акција. Сматрамо
да акционарско друштво нема
обавезу да акционарима на­
докнади смањење номиналне
вредности акција, али то може
да учини ако такву одлуку до­
несе. Према члану 260. Зако­
на, узима се да су акционари
за тих 10.000 акција платили
10.000.000 динара. То значи да
би се у нашем примеру сваком
акционару исплатила накнада
у висини износа који се добија
множењем броја његових ак­
ција са износом смањења номи­
налне вредности акција. Ако, на
пример, неки акционар има 100
2.000.000
акција, он има право на накна­
ду од 20.000 (100 × 200). Накна­
да се акционарима исплаћује
у висини смањења номиналне
вредности акција, независно од
тренутне тржишне вредности
тих акција или тржишне цене
коју је акционар платио за ку­
повину акција на тржишту.
У Примеру 2 приказана је
одлука Скупштине друштва о
смањењу номиналне вредно­
сти акција ради смањења ос­
новног капитала друштва.
И да закључимо, губитак
који се искаже у финансијским
извештајима за 2012. годину
треба да буде рачуноводствено
приказан у пословним књигама
за ту годину. Након отварања
пословних књига за 2013, тај
губитак се исказује на рачуну
„губитак ранијих година”, а на­
кон тога се, у складу са одлуком
скупштине друштва, врши по­
криће губитка. Ако друштво
нема средстава из којих би по­
крило исказани губитак, он ос­
таје непокривен, а у наредном
периоду, када се оствари добит,
та добит мора прво да се упо­
треби за покриће губитка, ако
друштво не примени неки дру­
ги, овде изложен, начин за ње­
гово покриће.
Пример 2: Одлука о смањењу номиналне вредности акција ради покривања
губитка
На основу члана 316. и члана 329. тач. 7) Закона о привредним друштвима (даље: Закон)
и члана
Статута
а.д. (пословно име привред–
(седиште), Скупштина
ног друштва) (даље: Друштво) из
Друштва, на седници одржаној дана
године, донела је
ОД Л УКУ
2. Смањење основног капитала Друштва врши се смањењем номиналне вредности акција
(ознака класе, или серије, односно емисије акција).
4. Номинална вредност акција после смањења износи
динара, односно сразмерно свака
динара, уз поштовање принципа
динара.
5. О спроведеном смањењу основног капитала, ради уписа смањења номиналне вредности
акција, извршиће се регистровање промене капитала у Агенцији за привредне регистре и
у Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности.
6. За потребе примене ове одлуке, акционарима се сматрају лица која су на дан доношења
Одлуке уписана у Централни регистар као акционари Друштва. Акционарима Друштва се
не врши исплата по основу смањења вредности акција.
7. У складу са Одлуком извршиће се измене и усклађивање статута Друштва и других
општих аката.
8. О овој одлуци биће обавештени сви акционари на начин предвиђен за позивање акцио­
нара на седницу скупштине Друштва.
9. Ова одлука објавиће се на огласној табли Друштва.
Председник Скупштине
29
lege artis ● МАРТ 2013.
3. Укупна вредност акција смањује се за
акција за
%, односно свака акција за
једнаког третмана акционара.
www.legeartis.rs
1. Основни капитал Друштва смањује се да би се покрио губитак Друштва за 2012. годину,
јер Друштво не располаже нераспоређеном добити и резервама које се могу користити за
те намене.
Основни капитал смањује се у износу исказаног губитка за 2012. годину.
Имате питање?
Имамо одговор!
ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА
У овој рубрици доносимо одговоре на нека од питања којa сте
упутили нашем часопису. Подсећамо да питања можете поставити
коришћењем одговарајућих е-адреса у заглављу тематских рубрика.
Настојаћемо да одговоримо на свако од њих!
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
30
ОБРАЗОВАЊЕ
П: Да ли наставник који је запослен у гимназији више од 10
година на одређено време с непуним радним временом има
право на исплату јубиларне
награде?
О: Посебним колективним уговором за запослене у основним
и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”,
бр. 12/2009 и 67/2011, у даљем
тексту: ПКУ) уређују се права,
обавезе и одговорности из рада
и по основу рада запослених у
основним школама, средњим
школама и домовима ученика којима се средства за плате
обезбеђују у буџету Србије. Уговор се непосредно примењује
у свим основним школама,
средњим школама и домовима
ученика, па и у гимназијама.
Према члану 30. ПКУ, послодавац је дужан да запосленом
исплати јубиларну награду.
Јубиларна награда исплаћује
се запосленом у години када
наврши 10, 20 или 30 година
рада оствареног у радном односу. Висина јубиларне награде износи:
1) пола просечне плате – за 10
година рада оствареног у радном односу;
2) једну просечну плату – за 20
година рада оствареног у радном односу;
3) једну и по просечну плату –
за 30 година рада оствареног у
радном односу.
Просечна плата као основица
за исплату јубиларне награде
јесте просечна плата по запосленом у установи у претходном месецу, односно просечна
зарада исплаћена у Републици
Србији у претходном месецу у односу на месец исплате
јубиларне награде, према последњем објављеном податку
републичког органа надлежног
за послове статистике, ако је то
повољније по запосленог.
Према томе, јубиларна награда следује оним запосленим
у гимназији који у 2013. години
навршавају 10, 20 и 30 година
рада укупно проведених у радном односу.
Чињеница да је запослени
10 година радио на одређено
време, не представља сметњу,
јер је тај радни однос изједначен с радом на неодређено
време, дакле запослени је био
у редовном радном односу.
Други моменат – да је запослени радио с непуним радним
временом – такође не представља сметњу. Према важећим
одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању,
изједначени су запослени код
остваривања права на јубиларну награду, без обзира на
то да ли раде у пуном или непуном радном времену. Стаж
осигурања се везује само за
календарско време проведено у осигурању, што значи да
је небитно да ли осигураник
ради с половином пуног радног
времена, односно да ли ради
непуно или пуно радно време.
На пример, запослени који је
радио свих 12 месеци у календарској години с половином
пуног радног времена (уколико
су испуњени и други услови –
плаћен допринос за пензијско и
инвалидско осигурање) имаће
12 месеци стажа осигурања, као
и осигураник који је радио 12
месеци с пуним радним временом, а осигураник који је радио
шест месеци у једној календарској години с пуним радним
временом, имаће шест месеци
стажа осигурања. Према томе,
стаж осигурања који осигураник остварује у току календарске године не зависи од тога да
ли осигураник ради непуно или
пуно радно време. (Мишљење
Министарства рада, запошљавања и социјалне политике РС,
бр. 011-00-129/2007-02 од 14. 4.
2007.)
Дакле, наставник који је поставио ово питање има право
на јубиларну награду за 10 година рада у гимназији.
БУЏЕТИ
Радни однос на одређено време изједначен
је с радом на неодређено време.
31
lege artis ● март 2013.
основна уговорена зарада до
30% према Правилнику о раду,
односно да ли имају право на
увећану зараду за прековремени рад. Напомињемо да би
са увећањем, тим запосленима зарада била већа од износа
утврђеног Законом о утврђивању максималне зараде у јавном сектору, односно већа од
27.665,94 динара нето.
О: Према Закону о утврђивању
максималне зараде у јавном
сектору, приликом утврђивања
максималне зараде укључују се
и исплате до 30% из сопствених
прихода. Такође, укључују се и
увећања према члану 108. тач.
1) до 3) Закона о раду (увећање
за рад на дан државног празника који је нерадан дан, за рад
ноћу и рад у сменама, за прековремени рад). Заједно са овим
увећањима зарада не може да
пређе износ максималне зараде, осим за увећање из члана
108. тачка 4) Закона о раду (по
основу времена проведеног на
раду – минули рад).
Зарада запосленог који
обавља пратеће и помоћно-техничке послове може
прећи максимално утврђен
износ за увећања према члану
108. тач. 1) до 3), с тим да заједно са овим увећањима зарада
не може да пређе износ максималне зараде, осим за увећање
из члана 108. тачка 4) Закона о
раду (по основу времена проведеног на раду – минули рад).
www.legeartis.rs
П: Завод за заштиту природе Србије је установа основана Одлуком Владе Републике
Србије. Завод се финансира из
буџета РС, преко министарства надлежног за послове
заштите животне средине,
на позицији 451 – Субвенције
јавним нефинансијским предузећима и организацијама. За
сваку годину пословања, Влада РС Закључком усваја Програм о распореду и коришћењу
средстава субвенција која су
намењена за финансирање Завода. Завод није на списку индиректних буџетских корисника,
већ на списку – Остали корисници јавних средстава, тип 7.
Поред средстава из буџета
РС, која служе за пословање
Завода (зараде, накнаде, теренска истраживања, набавка
опреме за рад, текући материјални трошкови и др.), Завод
остварује и сопствене приходе
по основу пословања с трећим
лицима (уговори по пројектима), издавање акта о условима заштите природе, продаје
часописа и других штампаних
издања Завода.
Правилником о раду Завода,
на који је Влада РС дала сагласност, предвиђена је могућност
увећања зараде запосленог, под
одређеним условима, максимално 30% за месец у коме су
испуњени одређени услови, у
складу са чл. 12. Закона о платама у државним органима
и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/2001...
99/2011). Такође, Законом о
раду и правилником о раду
предвиђено је да запослени има
право на увећану зараду за прековремени рад.
Међутим, чланом 5. Закона
о утврђивању максималне зараде у јавном сектору („Службени гласник РС”, бр. 93/2012),
прописано је да се износ максималне зараде може увећати
само по основу времена проведеног на раду, у складу са чланом 4. истог закона. Завод је, у
складу са наведеним законом,
утврдио зараду за запослене
који обављају пратеће и помоћно-техничке послове, односно с
тим запосленима су закључени
анекси уговора о раду којима им
је уговорена зарада на 27.665,94
динара нето.
Из наведеног, молимо вас за
мишљење да ли запосленима
којима су зараде утврђене у
складу са Законом о утврђивању максималне зараде у јавном сектору, може да се увећа
ГРАЂАНСКИ КОДЕКС
Накнада штете услед
саобраћајне несреће и уједа
паса луталица
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
32
Да би имао право на накнаду штете од опасних ствари, оштећени
треба да докаже да је штета наступила, као и везу штетног догађаја
са опасном ствари, а узрочност се претпоставља. Законске
формулације су углавном једноставне, али је циљ овог текста у
сагледавању практичних аспеката надокнаде овог облика штете
П
равни послови, нарочи­
то уговори, традицио­
нално су најзначајнији
извори облигација. Ипак, про­
узроковање штете је у савреме­
ним условима постало толико
значајан извор облигација, да
се поставља питање да ли већ
сада озбиљно конкурише за
примат у односу на облига­
ције настале вољом субјеката
права.
У модерним условима жи­
вота знатно су порасли ризици
проузроковања штете, а њен
обим је у многим случајевима
далеко превазишао могућност
накнаде не само богатих поје­
динаца, већ и појединих осигу­
равајућих друштава. Напредак
техничке цивилизације, ин­
тензивирање различитих врс­
та саобраћаја, али и глобални
поремећаји у природи, знат­
но увећавају ризике настанка
огромних штета, и то како по
бројности и учесталости, тако
и по њиховом обиму, па ће у
времену које долази овај извор
облигација добити још и више
на значају.
Проузроковање штете ства­
ра обавезу њене накнаде, од­
носно рађа облигацију. Свака
људска делатност за после­
дицу може имати и настанак
штете. Штета може да настане
чињењем и нечињењем људи,
држава, друштвених органи­
зација, удружења, привредних
субјеката. Она може да настане
од опасних ствари, од живо­
тиња и биљака, као и од при­
родних појава.
Лице које претрпи штету
има право на обештећење.
Зависно од врсте штете, не мо­
же се увек постићи потпуно
и праведно обештећење, али
се оштећеном може пружити
макар делимична сатисфак­
ција за претрпљену штету. И
баш као што и штете могу бити
разноврсне, и сами начини
обештећења могу бити врло
разнородни. Обештећење може
бити натурално, у новчаном
еквиваленту и/или кроз разне
видове моралне сатисфакције и
других врста задовољења.
О врсти и висини накнаде
штете оштећени и штетник
могу се договорити, сачинити
поравнање или одлуку о томе
препустити суду или другом
надлежном органу. Због не­
сагледиво великог броја мо­
гу­ћности да дође до настанка
штете развили су се и развијају
се најразноврснији ор­га­ни­за­
ци­о­ни системи за спре­ча­ва­ње
настанка штете и за обе­ште­
ћење оштећених.
Штета се дели на матери­
јалну и не­ма­те­ри­јал­ну штету.
Материјална ште­та предста­
вља умањење не­чи­је имовине
(обична ште­та) и спречавање
њеног по­ве­ћа­ња (измакла ко­
рист). Нематеријална штета
пред­с та­вља наношење друго­
ме фи­зи­чког и душевног бола
и про­у­зро­ко­вање стања страха,
а што је регулисано Законом о
облигационим односима.
У нашем праву, за штету се
одговара на основу кривице,
тј. на основу субјективне од­
говорности, и то је правило,
али постоје случајеви када
ће одговорност постојати
без обзира на постојање
кривице, па тада говоримо
НЕНАД ЦВЈЕТИЋАНИН
адвокат с дугогодишњим искуством
у области имовинског права
[email protected]
У пракси: Штета настала у саобраћајној несрећи
Ко има право на накнаду штете: Право на накнаду штете има лице које је у саобраћајној несрећи
повређено, а није криво за њено изазивање. Поред самог оштећеног, право на надокнаду имају
родитељи, дете, супружник и брат, односно сестра оштећеног, за душевне болове које трпе уколико дође до смртног случаја оштећеног у саобраћајној несрећи. Уколико није дошло до смртног
случаја, већ до настанка нарочито тешког инвалидитета, право на надокнаду душевних болова
имају родитељи, дете и супружник.
www.legeartis.rs
Како покренути поступак: Обвезник плаћања накнаде штете по основу аутоодговорности јесте
осигуравајућа кућа, код које је лице које је изазвало саобраћајну несрећу осигурало аутомобил
од аутоодговорности. Уколико, пак, аутомобил није био осигуран, обвезник плаћања је Удружење
уговарача осигурања Србије, које након исплаћене штете, има право да захтева исплату накнаде
од имаоца аутомобила, који није био регистрован.
Поступак се покреће подношењем захтева осигуравајућој кући. Сâм захтев треба да садржи
само основне податке о осигураном лицу, осигураном случају (записник полиције, лекарске налазе о повреди), податке оштећеног лица и захтев за исплату накнаде штете.
Врсте штете: Материјална, која се састоји из материјалних трошкова поправке аутомобила
оштећеног или уништеног у саобраћајној незгоди, евентуалне трошкове лечења, као и измаклу
добит, ако је било. Класичан пример материјалне штете која се односи на стварну штету и измаклу добит је уколико је у удесу оштећено такси возило. Стварна штета јесте новац утрошен на
поправку возила, а измакла добит је новац који би таксиста зарадио да је радио током периода
у ком није могао да ради, будући да му је аутомобил био на поправци. С друге стране, нематеријална штета се захтева због умањене опште животне активности, претрпљеног физичког бола,
као и претрпљеног страха. Наравно, зарад исправне квалификације основа за потраживање нематеријалне штете, препоручује се ангажовање адвоката, макар у саветодавне сврхе, како би се
избегле грешке, у овој, почетној фази поступка.
Осигуравајућа кућа ће поступити по захтеву осигураног лица, или његовог пуномоћника, те ће,
писменим путем, доставити одлуку свога цензора о износу који је спремна да исплати за неспорни део штете. На ову одлуку постоји право жалбе другостепеној комисији унутар саме осигуравајуће куће, а овакво поступање неретко представља пуко губљење времена с обзиром на то
да се одлуке цензора махом потврђују. Осигурање је обавезно да исплати неспорни део штете
у року од 30 дана од дана подношења захтева. За разлику до пуног износа, обично се подноси
тужба надлежном основном суду.
33
lege artis ● март 2013.
Застарелост: Рок застарелости за подношење тужбе за накнаду штете износи 3 године од дана
када је оштећеник дознао за штету и штетника (субјективан рок), с тим што ово потраживање
у сваком случају застарева у року од 5 година од када је штета настала (објективан рок). Након
истека овог рока, оштећени губи право да захтева принудну накнаду штете.
Како се утврђује висина штете: Висина штете се утврђује вештачењем. Потребно је извести више
вештачења. Најпре процена имовинске штете, тј. оне штете која је стварно наступила. Ово се
односи на износ новца који је потребно платити за поправку моторног возила да би се довело у
наставак на следећој страни
→
ГРАЂАНСКИ КОДЕКС
стање пре саобраћајне несреће. Поред тога, оштећени има право и на накнаду која се односи
на умањење вредности возила, с обзиром на то да аутомобил губи од вредности након удеса.
Затим, следе медицинска вештачења, од стране вештака ортопеда – трауматолога, а на околност претрпљеног физичког бола, затим вештачење од стране вештака психијатра, на околност
претрпљеног страха, с предлогом да се обојица изјасне о проценту умањене опште животне
активности. Од квалитета и свеобухватности налаза и мишљења судског вештака у великој мери
зависиће ток и исход самог судског поступка.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
34
Који се износи досуђују: На Седници Грађанског одељења Врховног суда Србије утврђен је
преглед највиших оријентационих износа накнаде нематеријалне штете у зависности од њене
врсте. У том смислу, оштећени због умањења опште животне активности може од штетника или
његовог осигурања добити максимални износ од 2.300.000,00 динара, за претрпљене болове
услед наружености износ од преко 970.000,00 динара, за физичке болове јаког интензитета
готово 600.000,00 динара, а за претрпљени страх износ од око 380.000,00 динара.
Ово су максимални износи које суд може досудити оштећеном лицу, али уједно не и унапред
гарантовани, јер се судска одлука – пресуда мора темељити на изведеним доказима током поступка. Приликом одлучивања о висини правичне накнаде штете, суд ће посебно узети у обзир
значај повређеног добра, циљ коме служи та накнада, као и то да се њоме не погодује тежњама
које нису спојиве с њеном природом и друштвеном сврхом.
Уједно, суд може пресудом обавезати туженог и на плаћање месечне ренте у одговарајућем,
правичном износу, у случају да је саобраћајна незгода оставила трајне последице на оштећено
лице у смислу постојања инвалидитета, те оно није у могућности да убудуће ради и привређује.
Рента представља новчану накнаду која се исплаћује месечно, у износу који суд одреди.
о објективној одговорности.
Посебни случајеви об­јек­ти­
вне одговорности, а који се
тичу настанка штете од опас­
них ствари, јесу одговорност
од животиња (на пример, пса),
као и одговорност за штету
проузроковану моторним во­
зилима у покрету. На псе, као
и на аутомобиле у покрету,
судска пракса гледа као на
опасне ствари, а такав став
даље води до тога да ималац
опасне ствари одговара без
обзира на своју кривицу. Да­
кле, у конкретном примеру,
власник пса не сме се бранити
тврдњама да није крив за ујед
пса који је у његовом влас­
ништву. Је­дно­с та­вно, таква
врста одбране није дозвољена.
Одговорност за штету од опас­
не ствари јесте објективна врс­
та одговорности, јер се у том
случају за штету одговара без
обзира на кривицу. Управо ово
значи да за штету одговара
ималац опасне ствари. Да­
кле, ималац покретне или не­
покретне ствари чији положај,
употреба, особине или само
постојање представљају по­ве­
ћа­ну опасност од штете за око­
лину (опасна ствар), одговара
за штету која потиче од њих.
У том случају Закон о обли­
гационим односима изричито
предвиђа постојање претпо­
ставке узрочности: „Ште­
та настала у вези са опасном
ствари, односно опасном де­
латношћу, сматра се да потиче
од те ствари, односно делат­
ности, изузев ако се докаже да
оне нису биле узрок штете”.
Да би имао право на накна­
ду штете код опасних ствари,
оштећени треба да докаже
да је штета наступила и везу
штетног догађаја са опас­
ном ствари, а узрочност се
претпоставља (законски обо­
рива претпоставка). Дакле, о
кривици се не расправља, јер
је она елемент субјективне од­
говорности. Тужени може до­
казивати да штета потиче од
узрока који се налази изван
ствари, а чије се дејство није
могло спречити.
Одговорност
за штету насталу у
саобраћајној несрећи
великих брзина које развијају,
моторна возила стварају јед­
ну од највећих опасности које
данас прете човечанству. Ра­
чунајући по методологији Ев­
ропске уније, Србија годишње
изгуби око милијарду евра.
Један део тога санира се сред­
ствима осигурања, а знатан део
се односи на штете на самим
возилима.
Моторна возила у покре­
ту, по својој правној приро­
ди, спадају у групу опасних
ствари, због чега се у погледу
одговорности за надокнаду
штете примењује институт
објективне одговорности.
То практично значи да штетник
одговара за насталу штету без
обзира на кривицу.
Одговорност
за штету насталу
од уједа паса
луталица
Последњих година све су учес­
талији напади паса луталица
на грађане, што је довело до од­
ређених негативних друштве­
них импликација. Проблем
паса луталица веома је сложен
будући да захтева поштовање
безбедности грађана, али и ос­
новних права животиња. Сли­
чан је у свим земљама источне
Европе, а решење, као и свуда у
свету, зависи од стандарда и бо­
гатства једне државе. У нашој
земљи присутан је изузетно
висок тренд неконтролисаног
размножавања и напуштања
животиња, који се ни на који
начин не санкционише, па је
то још један од разлога стал­
ног присуства великог броја
35
lege artis ● март 2013.
После Првог светског рата Ев­
ропу је захватио талас нагле
моторизације који је донео и
огромно повећање свих нега­
тивних последица одви­ја­ња
саобраћаја, а посебно са­о­бра­
ћајних незгода. То је захтевало
увођење једног по једног меха­
низма заштите у саобраћају. Од
1917. године у Европи (Данска)
започело је увођење осигурања
од аутоодговорности, најпре
као добровољно, а затим и као
обавезно.
Обавезност осигурања од
аутоодговорности на нашим
просторима уведена је 1965.
године, тако што је осигура­
вач био у обавези да покрије
целу штету, без обзира на
њену висину. Касније, током
1976. године, Закон о основама
система осигурања имовине и
лица увео је систем ограниче­
ног покрића који се задржао и
у данашњем закону.
Потреба економске зашти­
те одговорног лица и потреба
обезбеђења гаранције да ће
оштећена лица бити обештеће­
на, ако им штету причини
моторно возило, на­шле су за­
довољење у осигу­ра­њу од одго­
ворности за штете причињене
употребом моторног возила.
Увођењем осигурања од ау­
тоодговорности отклоњена
су страховања одговорних
лица да их евен­ту­ална оба­
веза накнаде штете коју
проузрокују може економ­
ски уназадити. Истовреме­
но, појачана је сигурност
оштећених да ће им штета
бити надокнађена од по пра­
вилу солвентног осигуравача.
Тако, ризик инсолвентности
штетника, односно одговор­
ног лица, постаје мање битан
за оштећеног, јер тај ризик
осигурањем преузима на себе
осигуравач. Потреба заштите
жртава саобраћајних незго­
да и утврђивање обавезности
спровођења спада у историјска
достигнућа развоја осигурања.
Дакле, осигурање од аутоод­
говорности је законом прописа­
на (обавезна) врста осигурања
од одговорности, у којој се оси­
гуравач, уз наплату премије
осигурања, обавезује накнади­
ти штету коју возач моторног
возила проузрокује трећим
лицима употребом моторног
возила. Организације за осигу­
рање омогућиле су власницима
моторних возила и једну врсту
добровољног осигурања где се
осигураник штити, тако што ће
му бити накнађена сва штета на
возилу. То је такозвано ауто-ка­
ско осигурање.
Због огромне снаге која
је у њима концентрисана и
www.legeartis.rs
Случајеви ослобађања од
од­го­ворности, а који су пред­
виђени Законом о облигацио­
ним односима, односе се на
вишу силу (узрок изван ства­
ри чије се дејство није могло
предвидети, ни избећи или от­
клонити) и искључиву радњу
оштећеног или трећег лица
(која се није могла предвидети
или отклонити). У тим случаје­
вима тужени може истицати
приговоре.
ГРАЂАНСКИ КОДЕКС
У пракси: Штета настала од уједа паса луталица
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
36
Вансудско поравнање или судски поступак: Уколико се оштећени обрати Комисији у оквиру
Секретаријата за комуналне послове, ради постизања вансудског поравнања, може се надати
одштетном износу који се креће од пет хиљада до 30.000 динара, у зависности од тежине повреде. Комисију у оквиру Секретаријата за комуналне послове чине лекар, представник Градског
правобранилаштва и ветеринар. Комисија заседа сваког месеца. С обзиром на то да је Комисија
једна, а захтева много, та је листа дугачка, па је ред за чекање око једанаест месеци од подношења
захтева. Овај рок се наравно из дана у дан продужава, јер нови захтеви пристижу брже него што
Комисија може да решава већ поднете захтеве. Без обзира на тежину повреде, Комисија неће
одобрити исплату суме веће од 30.000 динара. Поред критеријума тежине повреде, постоји и
критеријум старости, те ће се стога већи износ исплатити уколико је оштећено дете, него одрастао
или старији човек. Максимална сума од 30.000 динара није сума која би могла бити одговарајућа
компензација за већину повреда коју наши суграђани доживе због напада паса луталица, јер је
било случајева напада читавог чопора паса, са изузетно тешким повредама, као и случајева где
је напад довео до срчаног или можданог удара, па су опет последице биле врло тешке, а понекад
и фаталне.
Дакле, грађани могу бирати да ли да се обрате поменутој градској Комисији ради закључења
вансудског поравнања или да заштиту својих права потраже на суду. Битно је истаћи да су у питању два различита, односно алтернативна пута и да један искључује други. Грађани се не морају
обраћати најпре градској Комисији, већ могу одмах суду, где ће у судском поступку добити правичну надокнаду, односно ону која је одговарајућа проузрокованој штети.
Поштовање процедуре: Након уједа, грађани најпре треба да се јаве на преглед у Клинички
центар – инфективну клинику, ради примања вакцине и превијања ране. Том приликом ће бити
сачињен извештај лекара специјалисте, који ће обавестити и „Ветерину Београд”, ради хватања
и уклањања са улице пса који је ујео.
Пси на улици обично живе у мањим чопорима. Пракса је да се уклања само онај пас који је
ујео, а не и остали припадници чопора. Због тога „Ветерина Београд”, неколико дана након уједа,
позива оштећеног да укаже, односно означи пса који га је ујео, ради његовог уклањања.
Одмах након указивања лекарске интервенције, или пре тога (зависно од тежине повреде),
оштећени би требало да се распита да ли је било сведока догађаја, јер је то неопходна чињеница за каснији потупак. Наиме, уколико је ујео пас који има власника, за накнаду штете одговара
власник, а локална самоуправа само уколико је реч о псу луталици. У даљем поступку сведок
догађаја биће саслушан управо с обзиром на ову околност – да ли је повреду нанео пас луталица?
Поступак пред судом: Уколико, пак, грађани правду желе да потраже на суду, потребно је да
покрену судски поступак путем тужбе за накнаду штете. Град Београд, као туженог у спору, заступаће Градско јавно правобранилаштво. У питању је класичан парнични поступак по тужби
ради накнаде штете. Поступак траје од 8 до 12 месеци, уз 3–4 рочишта.
Штета настала услед уједа може бити материјалне и нематеријалне природе, а то је основ да
путем суда грађани захтевају правичну накнаду за трошкове лечења, измаклу зараду, душевне
болове за умањење опште животне активности, претрпљене физичке болове, страх и евентуалну
физичку наруженост.
наставак на следећој страни
→
Одлучујући о тужбеном захтеву, суд ће узети у обзир све чињенице и доказе које је тужилац
приложио у иницијалном акту. Одмах на почетку суд узима исказ оштећеног грађанина и сведока, а затим се обављају два вештачења. Како би се на одговарајући начин утврдила јачина
интензитета психичких болова и квалификација телесне повреде, суд ће на предлог странке,
по правилу, одредити вештачење. Наиме, у питању су, најчешће, вештачења вештака ортопеда
– трауматолога и вештака психијатара. Након обављених вештачења, суд закључује расправу
и доноси пресуду.
Добра вест је, свакако, да се парнични поступак може окончати за релативно кратак временски период, за оквирно 3–4 рочишта, дакле за мање од годину дана.
Злокобна статистика
У Србији је 2007. године ујед животиња пријавило чак 8.300
људи. Од животиња које су евидентиране као нападачи, 80%
чине пси, а више од половине су луталице. Статистика каже да
је за првих шест месеци 2011. године забележено 1.907 напада
паса на људе.
Према евиденцији Републичке ветеринарске инспекције за
565 повреда одговорни су били власнички пси, док је истовремено пријављено 1.342 напада луталица.
С проблемом паса луталица боре се и најразвијеније државе
Запада. Према речима америчког адвоката Кенета Филипса,
специјалисте за накнаде штете проузроковане уједима паса,
а користећи се подацима Центра за превенцију и контролу
болести у Атланти, пси угризу приближно 2% популације САД
– више од 4,7 милиона људи годишње, од чега је око 400.000
жртава напада хоспитализовано с тешким повредама.
У 2008. години напади паса на људе у Србији порасли су за 25%
у односу на 2007. годину.
Напади паса луталица иза­
зва­ли су лавину тужби за нак­
наду претрпљене материјалне и
нематеријалне штете од стране
оштећених грађана против је­
диница локалне самоуправе.
Исплаћене новчане накнаде
по пра­в­но­снажним судским
пре­
с удама или склопљеним
ван­с уд­с ким поравнањима
пред­ста­вља­ју велики издатак за
већ оси­ро­машене општинске и
град­ске буџете.
Од укупног броја туж­
би против града Београда,
убедљиво предњаче оне због
уједа паса луталица, а износи
одштете коју грађани захтевају
по том основу мере се десети­
нама милиона динара.
Због учесталих тужби, по­
је­ди­не локалне самоуправе у
Ср­би­ји формирају Комисије
за про­це­ну основаности захте­
ва гра­ђана за накнаду штете
због повреда насталих од уједа
паса луталица. Основни зада­
так је да с грађанима склопе
вансудске нагодбе у случају по­
вреда, што би довело до уште­
де новца, као и одбацивања
неоснованих тужби. С друге
стране, крајњи циљ јесте
37
lege artis ● март 2013.
напуштених паса, као и актив­
ности усмерене ка информи­
сању и образовању власника
животиња, стручне и шире јав­
ности.
Проблем напуштених жи­
вотиња препознат је као један
од основних проблема локалне
заједнице. Он има своју здрав­
ствену, хигијенску, еколошку,
економску, безбедносну и со­
цијалну димензију.
www.legeartis.rs
напуштених паса на улицама,
парковима, по пољима и сл.
Проблем паса луталица
искључиво је у надлежности
локалних самоуправа и пре­
ма законским прописима, сва­
ка локална самоуправа дужна
је да изгради свој програм за
решавање проблема напуште­
них животиња. Сваки програм
мора да садржи мере масовне
стерилизације власничких и
ГРАЂАНСКИ КОДЕКС
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
38
да грађани који су заиста
оштећени бр­же добију на­
докнаду за по­вре­ду. Намера
Комисија је об­јек­тивно сагле­
давање, али и решавање овог
горућег проблема.
Конкретно, за штету наста­
лу услед напада паса лутали­
ца на подручју главног града,
одговоран је Град Београд.
Чланом 25. ст. 1. тач. 14) Ста­
тута града Београда прописано
је да: „Град Београд доноси и
спроводи програм контро­
ле и смањења популације на­
пуштених паса и мачака на
територији града, обезбеђује
прихватилишта за напуште­не
животиње, организује зоо­хи­
ги­јен­ску службу за обављање
по­
слова хватања и збриња­
вања напуштених животиња у
прихватилишта за животиње,
не­шко­дљи­во уклањање леше­
ва угинулих животиња и њи­
хов транспорт до објекта за
са­ку­пљање и третман”, из чега
произлази несумњива и ди­
ректна одговорност града у
случају напада и наношења
штете од стране паса лута­
лица.
Достизање стандарда
„правичне надокнаде”
Општи је закључак да су су­
дови у последњих десетак
година променили праксу у
погледу накнаде нематеријал­
не штете. Правичне надокна­
де нематеријалне штете није
било код нас, као ни у осталим
земљама социјалистичког др­
жавног уређења. Ово стога
што није било тржишне при­
вреде, па је тешко било доћи
до тог стандарда који пред­
ставља „правичну надокнаду”.
С обзиром на ту чињеницу,
садашње промењене окол­
ности, дру­гачију перцепцију
људских права, односно заш­
тићених добара, тј. телесног
интегритета и неприкоснове­
ности заштите својине, домаћи
судови из године у го­ди­ну до­
суђују више износе не­ма­те­ри­
јалне штете управо у потрази
за стандардом „правичне на­
докнаде”.
Велико оптерећење за градове
Пожаревац
Озбиљнији проблем са псима луталицама у Пожаревцу
настао је 2003. године када је Републичка управа за ветерину укинула класичну шинтерску службу. У међувремену, број
паса на улицама се повећавао, а њихови напади на грађане
били су све учесталији. Тако је, на пример, према евиденцији
Завода за јавно здравље, у току 2007. године у Пожаревцу и
околини забележено укупно 145 уједа паса.
Године 2008. ови пси коштали су пожаревачки градски буџет
укупно око 9,5 милиона динара. Град је за одштету грађанима које су ујели пси луталице за годину дана потрошио
око три милиона динара по доспелим судским пресудама,
што је, заједно с преко два милиона динара вансудских поравнања, више од укупних трошкова службе зоохигијене.
Смедерево
Из службених евиденција Градског јавног правобранилаштва града Смедерева произлази да су у току 2009. године поднета 44 захтева ради накнаде штете због уједа паса
луталица, сачињена су 43 судска поравнања по којима је
грађанима исплаћено око 1,8 милиона динара. За првих девет месеци 2010. године, поднета су 63 захтева више него у
целој 2009. години, од чега је исплаћена накнада за 77 судских поравнања у укупном износу од 2,85 милиона динара.
Београд
Од почетка 2011. године Градско јавно правобранилаштво
у Београду примило је 259 тужби за накнаду штете изазване уједима паса луталица, а укупна сума новца коју грађани потражују износи више од 68 милиона динара. Такође,
Комисија за процену основаности захтева за накнаду штете
добила је 804 захтева за надокнаду штете од којих је у 400
случајева постигнуто вансудско поравнање и оштећенима
исплаћен новац.
владан мирковић
главни и одговорни уредник
[email protected]
www.legeartis.rs
5
lege artis ● октобар ´12.
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
40
Како унапредити радно
законодавство?
У тексту који доносимо у овом и наредном броју изнећемо
конкретне предлоге за измену Закона о раду који би допринели
унапређењу радних односа у Србији и тако подстакли позитивније
пословање и економски раст. Предлози су засновани на концепту
флексибилнијих радних односа него до сада, што је у складу са
европским процесима током последње деценије
С
адашње радно законо­
давство померило је
клатно равнотеже права
и одговорности у корист за­
послених, а на штету посло­
даваца. На дужи рок, резултат
су нижа запосленост и мање
ефикасна привреда. Уколико
Србија жели да крене стазама
стварног економског опорав­
ка, један од праваца реформе
морао би да обухвати и радно
законодавство. Европска унија
је већ кренула тим путем.
Предлози за
унапређење радног
законодавства
У овом броју изнећемо кон­
кретне предлоге за измену
Закона о раду у домену за­сни­
вања радног односа и личних
примања који би допринели
унапређењу радних односа у
Србији и тако подстакли по­
зи­тивније пословање и еко­
ном­
с ки раст. Предлози су
за­сно­вани на концепту флек­
си­
б илнијих радних односа
него до сада, што је у складу са
европским процесима током
последње деценије.
Слабости радног законодав­
ства у Србији бројне су и вео­
ма озбиљне, али би предлози за
решавање свих или макар већег
броја превазишли задатак овог
краћег текста, чија је основна
сврха да иницира расправу о
реформи (код формулисања
предлога коришћен је рад Б.
Лубарда, Љ. Ковачевић – Радно
Радни однос на одређено време
Предлози:
1. у Закону о раду променити постојеће решење садржано
у члану 37. став 1. и омогућити дужи рок за рад на одређено време – 24 месеца или 36 месеци, па и на дуже уколико
трајање пројекта превазилази 36 месеци;
2. укинути обавезу навођења разлога за заснивање радног
односа на одређено време;
3. ограничити максималан број сукцесивних уговора о
раду на одређено време са истим запосленим на највише
три у референтном периоду;
4. код новооснованих послодаваца, предвидети могућност
закључивања уговора о раду на одређено време и на три
или четири године.
Предности:
Оваква решења донела би повећање ефикасности привреде у суочавању с динамичним променама у пословном амбијенту, у коме је неизвесност све израженија (па
послодавци тешко могу да планирају радну снагу), са економским кризама и тешкоћама, с променама конјунктуре
у привреди али и појединачним фирмама, са сталном потребом снижавања трошкова пословања ради одржања на
све конкурентнијем тржишту и слично.
Овај чланак представља прилагођену верзију документа Предлози
за унапређење радног законодавства, Бошка Мијатовића из Центра
за либерално-демократске промене. Текст је објављен уз дозволу
Српске асоцијације менаџера, која је стрпљиво и брижно припремала
материјал с привредним регионалним коморама Србије.
[email protected]
ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ
законодавство као подршка
друштвено одговорном преду­
зетништву, Mimeo, 2012).
Заснивање радног
односа
1. Радни однос на одређено
време
Постојећа одредба Закона
о раду је да радни однос на
одређено време не сме, ни с
прекидима, трајати дуже од
12 месеци, уз прецизирање
да је овај тип радног односа
дозвољен само када су у пи­
тању сезонски послови, рад
на одређеном пројекту и по­
већање обима посла који траје
одређено време и слично.
Ово решење је прописано
са жељом да се послодавци на­
веду на веће запошљавање на
неодређено време, као стабил­
није и повољније за запослене.
Али, овај циљ се често не
постиже, пошто се ово круто
решење заобилази радом на
црно (без икаквог радног одно­
са) или избегавањем запошља­
вања, с већом не­за­по­сле­но­шћу
у земљи, или пре­но­ше­њем
пословне активности у сиву
зону и тако даље.
Баш ради повећања запо­
сле­но­сти потребно је пови­
си­ти законски лимит за рад
на одређено време, са са­да­
шњих 12 на 24 или 36 месе­ци,
па и више уколико је тра­ја­
ње неког пројекта дуже (ин­
фра­с трук­т у­рни, уметнички и
сл.). Проширење мо­гу­ћно­с ти
заснивања радног од­но­са на
одређено време пред­ста­вља­ло
41
lege artis ● март 2013.
Ово свакако није тачно будући да је послодавцима у
најбољем интересу:
1. да имају што већу производњу и, следствено, што већу
запосленост, јер тако увећавају профит;
2. да не отпуштају добре раднике, чија обука увек кошта, па
желе да их дугорочно задрже у својим фирмама;
3. да добре раднике плаћају добро, према условима тржишта, јер ће у противном прећи у друге фирме.
www.legeartis.rs
Као и у многим другим европским земљама, и у српској широј политичкој јавности владају одређене заблуде у вези
с тржиштем рада и радним законодавством, наиме да ће
послодавци:
1. престати да запошљавају нове раднике када их не буде
притискала или подстицала држава;
2. почети одмах да отпуштају запослене уколико отпуштање
не спречава држава и њено законодавство; и
3. смањити зараде запослених уколико не буду постојали
законска заштита запослених и колективни уговори.
би одговор на нужност све ин­
тензивнијих и фрек­вен­тни­јих
прилагођавања како укупног
пословања, тако и радне снаге,
која се кроз уобичајене угово­
ре на неодређено време тешко
могу постићи.
Предложена решења била
би потпуно у складу са упоред­
ноправним решењима, будући
да се у државама чланицама ЕУ
законски омогућује заснивање
радног односа на одређено
време независно од разлога, а
ограничава се трајање радног
односа по правилу на 24 или
36 месеци. Заштита запосле­
нима се у тим земљама обез­
беђује ограничавањем броја
сукце­сивних уговора о раду
на одре­ђе­но време – по прави­
лу на нај­више три сукцесивна
уго­вора о раду са истим запос­
леним (следећи уговор о раду
потом би морао бити закључен
на неодређено време).
Посебно повољно решење
за новооснована предузећа
(као у Немачкој) последица је
потребе да се нова фирма подр­
жи у критичним тре­ну­цима – у
почетним годи­нама постојања,
када се суочава с јаком конку­
ренцијом по­с то­јећих фирми
– а полазећи од очигледне по­
требе да се и у Србији потпо­
могне развој нових предузећа.
Код разматрања за­по­шља­
ва­ња на одређено време често
се мисли да ће послодавци да
злоупотребе ову могућност
тако што ће све или готово све
запослене у фирми пребацити
са уговора на неодређено време
на уговоре на одређено време,
а како би имали максимално
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
42
повољну позицију за себе. То,
међутим, није тачно. Послода­
вци су обично свесни чињени­
це да несигурност запослења,
која је последица закљученог
уговора на одређено време,
често није добра за саму фир­
му јер наводи добре раднике
на потрагу за другим радним
местом, у другој фирми, које
би било сигурније, где би се
закључио уговор на неодређе­
но време. На тај начин би се
појавио ризик за послодавца
да прешироким коришћењем
уговора на одређено време ос­
тане без добрих или најбољих
радника, који су му посебно
потребни и драгоцени. Стога је
просечан послодавац за­­ин­
те­ре­со­ван да језгро ра­дне
снаге задржи на не­о­дре­ђе­но
време, а евентуал­но да мањи,
променљиви део, онај чији број
зависи од пословне конјунк­
туре и који чине мање квали­
фиковани и слабије обучени
радници, др­жи на одређено
време. Другим речима, посло­
давац ће се понашати у складу
са својим најбољим интереси­
ма и неће максимизовати број
уговора на одређено време на
рачун уговора на неодређено
време: он ће задржати у статусу
уговора на неодређено време
све раднике на које дугорочно
рачуна имајући у виду потре­
бан број запослених за кризна
времена и њихов квалитет и
обученост (у коју је и сâм ула­
гао), док ће у статус радника
на одређено време евентуално
пребацити само онај део радне
снаге који зависи од пословних
(конјунктурних) циклуса.
Уговор о раду у пару
Предлози:
1. да се у Закону о раду (Одељак Радни однос с непуним рад–
ним временом) дода одредба која би омогућила поделу пуног радног времена на два или више радника, а кроз уговор
о раду у пару;
2. конкретна решења би се регулисала договором заинтересованих (партнера и послодавца), у складу са актима послодавца.
Предност:
Усвајање ове измене користило би и запосленима и послодавцима, без угрожавања било чијих интереса.
Централна идеја про­
ши­
ре­ња могућности уговарања
на одређено време, међутим,
није тек прерасподела по­с то­
је­ће радне снаге са уговора
на неодређено време на уго­
воре на одређено време, већ
повећање запослености
кроз флексибилније фор­
ме запошљавања. Наиме,
одавно је уочено, посебно у
европским земљама, да су се
послодавци уздржавали од
додатног запошљавања у вре­
мену конјунктуре (позитивног
пословања и раста) стога што
су знали да ће имати великих
тешкоћа за ослобађањем од
вишка радне снаге онда када
повољна конјунктура пређе у
неповољну, односно у кризу.
Основни узрок тих проблема
јесте нефлексибилно радно за­
конодавство, које отежава от­
пуштање и чини га скупим због
обавезе плаћања отпремнина.
Америчко законодавство је
знатно флексибилније, па аме­
ричке фирме лакше отпуштају
раднике у времену кризе, али
и више запошљавају у времену
просперитета.
2. Уговор о раду у пару (јob
sharing)
Радни однос који се заснива
кроз уговор о раду у пару не­
познат је нашем радном зако­
нодавству, чиме се још једном
показује његова непотребна
конзервативност у односу на
савремене идеје у области рад­
них односа.
Рад у пару представља за­о­
кру­жење концепта радног
односа с непуним радним
временом, који је привла­
чан за многе појединце због
породичних и других околно­
сти (подизање деце, брига о
сопственом здрављу или об­
разовању, о старим ро­
ди­
те­
љи­ма, преференција за више
слободног времена и сл.). Али,
рад с непуним радним време­
ном може створити тешкоће за
послодавца: када запосли јед­
ног радника с непуним радним
временом можда неће успети да
попуни остатак радног времена
задатака, уз договорно решење
поделе радног времена. По­
делу посла може предложити
радник, а може је иницирати и
послодавац.
Подела рада је новији тип
радног односа: шири се Сје­
дињеним Државама и Евро­
пом од 1970. годинe и стиче
све већу популарност како
међу појединцима, тако и међу
послодавцима.
Уговор о раду на даљину
Предлози:
1. обезбедити генералност Закона о раду у погледу рада ван
просторија послодавца, односно потпуно напустити појмове
рада „код куће” (члан 42) и „чланова породице” (члан 43);
2. сузити број одредаба из члана 42, став 2. које мора садржати уговор о раду за ову врсту радног ангажовања на само
оне битне, као што су одредбе о врсти посла и заради, а остало препустити договарању послодавца и запосленог, било
индивидуално, било кроз колективно преговарање.
Предност:
Индивидуално или колективно преговарање о параметрима
рада на даљину представљају повољнији метод стварања
норми о правима запослених од законског уређивања ове
материје, будући да су флексибилнији и да омогућавају да
се рад на даљину уреди на начин који највише одговара различитим ситуацијама у одређеној фирми, грани или делатности.
43
lege artis ● март 2013.
3. Уговор о раду на даљину
Премда у литератури не по­
стоји општеприхваћена дефи­
ниција појма „рада на даљину”
(енгл. telework, remote work,
distance work, telecommuting),
битна његова одлика је да је
добровољан (по слободном до­
говору радника и послодавца)
и да се одвија ван уобичајеног
места рада (канцеларија фир­
ме), а уз помоћ савремених
комуникационих технологија
(интернет, телефонија, видео
технике и сл.). Рад на даљину
се обично обавља у кући рад­
ника, али је могуће користити
и друге локације, како јавне
просторе тако и закупљене
просторије.
Рад на даљину одликују
бројне предности у односу на
стандардни начин ор­га­ни­за­
ци­је рада. За послодавца је то
мо­
гућност да знатно снизи
тро­­шко­­ве рада, посебно трош­
кове за обезбеђивање про­
стор­них услова за рад и пре­воз
запослених. Овај систем им
такође омогућује да за­по­сле
неке висококвалифико­в ане
стручњаке које, због уда­ље­но­
сти становања, не би могли да
запосле на други начин.
С друге стране, и запосле­
нима се кроз рад на даљину
проширују могућности за­
по­­с ле­ња а без пресељења
у друге крајеве земље или
велики град или без ду­го­
трај­них путовања на посао
у великим градовима. Рад
на даљину је посебно погодан
за породице чијим је активним
члановима тешко или немогуће
да напусте кућу (деца, стари
родитељи), али и инвалидима
који могу да раде без напорних
и ризичних свакодневних пу­
товања на посао. Свакако, овај
систем омогућава запосленима
да боље организују и користе
своје време, али и да остваре
већу самосталност у ор­га­ни­
за­ци­ји, планирању и изврша­
вању рада.
www.legeartis.rs
радником од­го­ва­ра­јуће квали­
фикације и способности који
је такође спреман да ради само
непуно радно време. Тај се про­
блем може решити уз помоћ
„првог” радника који сâм нађе
од­го­ва­ра­ју­ћег партнера, а то
може бити његов брачни друг
или неки трећи појединац кога
је онај „први” нашао својим ка­
налима. Овим путем се могу
постићи два циља: поједи­
наца да раде непуно радно
време, и послодавца да за
пуно радно време покрије
дато радно место.
Рад у пару јесте за Ср­би­ју
неуобичајен начин за­по­шља­
ва­ња радника који раде с не­
пу­ним радним временом на
једном радном месту као парт­
нери. Основна идеја је њихова
сарадња у извршавању радних
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
44
Домаће радно законодав­
ство непосредно не уређује
рад на даљину, али не постоји
препрека да се он организује
у складу са одредбама Зако­
на о раду којима је уређено
обављање послова ван прос­
торија послодавца (тзв. рад
код куће). Ипак, такво решење
чини се недовољним, будући
да се рад на даљину може орга­
низовати на више различитих
начина, тј. не мора да се обавља
само у кући запосленог, већ и
у просторијама које припадају
трећим лицима (на пример,
рад у тзв. телецентрима (енгл.
telecottages, telecentres), чије би
отварање могло бити нарочито
погодно за домаће предузетни­
ке на нивоу локалне самоу­
праве, односно под окриљем
локалних удружења предузет­
ника). Стога ће и евентуална
примена прописа о раду код
куће на запослене који раде на
даљину зависити од конкрет­
не врсте рада на даљину, што
чини неопходним непосредно
уређивање рада на даљину од­
редбама Закона о раду и/или
посебних колективних уговора
(закључених за грану, односно
за локалну самоуправу). Чак,
уређивање неких питања пу­
тем колективних уговора може
имати предност због лакшег
респектовања специфичности
појединих облика овог типа
рада у појединим фирмама или
делатностима.
4. Уговор о привременом
раду преко агенције
Уговор о привременом или
сталном раду закључују
Уговор о привременом раду преко
агенције
Предлози:
1. допунити Закон о раду одељком о привременом ангажовању радника путем агенција, који ће садржати основна решења (постојање овог облика радног ангажовања,
однос са општим одредбама о привременом раду и раду
на одређено време, основни односи у троуглу запослени–
агенција–корисник и сл.);
2. укључити начело једнаког третмана привремено и стално запослених радника у предузећу кориснику, али уз могућност другачијег решења кроз колективни уговор;
3. регулисати рад агенција у Закону о запошљавању (њихово постојање, начело пријаве, евентуалне финансијске
гаранције и сл.).
Предност:
Регулисање привременог рада преко агенција донело би
Србији још један механизам за повећано запошљавање,
који је све више присутан у европским земљама као флексибилно и популарно решење.
радник и приватно предузеће
(агенција) за привремено за­по­
шља­вање. Специфично обе­ле­
жје овог уговора изражава се у
обавези запосленог да (прихва­
ти да) извршава рад не за свог
непосредног послодавца већ
за друго предузеће корисника
рада, које је у уговорном од­
носу непосредно само са аген­
цијом за привремени рад. Због
тога што се запослени упућује
да ефективно врши рад у друго
предузеће, овај облик уговора
о раду се назива и уговором
о упућивању (фр. le contratde
mission). Као типични случаје­
ви прибегавања привременом
раду јављају се: замена изне­
нада одсутног запосленог; за­
мена запосленог чији је уговор
о раду суспендован; потреба
извршења хитних послова; по­
треба за спречавање могућих
несрећа на раду; изненадно
привремено повећање обима
посла.
Закон о раду („Сл. гласник
РС”, бр. 24/05, 61/05 и 54/09) не
по­зна­је овај облик радног ан­га­
жо­ва­ња који је све по­пу­лар­ни­ји
у европским зе­мља­ма, већ само
класичан тип привременог упу­­
ћи­­ва­ња радника на „рад код
дру­гог послодавца” уколико је
у матичном пре­ду­зећу „преста­
ла потреба за његовим радом”
(члан 174), као и рад сличног
типа преко омладинских и
студентских задруга. Зна­
чи,
изнајмљивање радника пре­ко
агенција није регулисано у Ср­
би­ји, те се, стога, поставља пи­
та­ње да ли и како то учинити.
Немогућност диференцирања зарада
Предлог:
1. изменити Закон о раду искључењем става 3. члана 104,
који дефинише шта се подразумева под једнаким радом и
који непотребно везује једнаковредан рад не за ефекте рада
већ за елементе радног места.
Предност:
Овим предлогом би се у Закону о раду задржало начело једнаке зараде за једнак рад, али би се напустило везивање зарада за радно место и учинило законитим мерење стварних
резултата рада и следствено награђивање појединих радника кроз већу редовну плату.
радног ангажовања у односу на
друге.
Сада важеће одредбе о при­
временом раду у Закону о раду
(члан 174) не регулишу ово
подручје на добар начин, па их
је потребно битно преуредити.
Лична примања
Регулација зарада и других
личних примања у Зако­ну о
раду превише је и по­гре­шно
нормирана, и то на за­с та­рео
начин сличан пра­вил­ницима о
награђивању из социјалистич­
ког времена, што ограничава
слободу до­г о­в а­р ања запос­
лених и посло­даваца, веома
отежава и чак онемогућава са­
временије методе награђивања
запослених, а послодавцима
доноси повећане администра­
тивне напоре и трошкове.
Стога је потребно изменити
неке важне одредбе, које чак
и не представљају механизам
заштите запослених већ непо­
требно бирократисање.
1. Немогућност ди­фе­рен­ци­
ра­ња зарада
Закон о раду негативно утиче
на могућност бољег на­гра­ђи­
ва­ња рада запослених према
квалитету рада и доприно­
су успеху предузећа насилно
спроводећи уједначавање зара­
да различитих радника. Стога
послодавцу није могуће да
добром раднику увећа ос­
новну зараду у односу на
остале раднике који раде
на истим пословима, чак
и уколико тај радник ради
далеко боље него остали
и уколико је његов допринос
45
lege artis ● март 2013.
С друге стране, у Европској
унији у току је процес ре­а­ли­
за­ције начела једнаког трет­
мана радника привремено
за­по­слених преко агенције с
редовно запосленим радници­
ма у предузећу кориснику на
сличним пословима, а по свим
релевантним линијама (пла­
та, додаци, годишњи одмори,
социјално осигурање, ко­
ри­
шћење колективних објеката
у фирми и сл.). Стога је 2008.
године усвојена Директива о
привременом раду преко аген­
ција, која је предвидела уједна­
чавање права, али и механизме
дерогације (напуштања) овог
начела на основу колективног
преговарања или, у не­ким слу­
чајевима, договором социјал­
них партнера на на­ци­о­нал­ном
нивоу. Тако је у Не­ма­чкој до­
шло до дерогације начела о
једнаким зарадама кроз колек­
тивне уговоре који су закљу­
чени готово у свим агенцијама
за привремено запошљавање,
а с циљем да се одржи конку­
рентска позиција овог облика
www.legeartis.rs
Европска пракса је веома
различита, почевши од пи­
тања да ли се овај тип радног
ангажмана уопште регулише
посебним законским одред­
бама или се примењују општа
правила привременог рада.
Током последње деценије до­
шло је до смањења рестрик­
ција које су раније оби­чно
постојале – од регулације
аген­
ција, преко нормирања
нај­в а­жнијих одредаба угово­
ра (плаћања зарада и сл.) до
ограничавања могућности
привременог ангажовања рад­
ника у времену, запослењима
или секторима (на пример,
клаузула о дозвољеном раз­
логу за ангажовање радника
преко агенција у Француској).
Често је темељна идеја иза
озакоњених решења била на­
мера да се илегални имигран­
ти (Холандија) или радници у
сивој економији подстакну на
укључивање у легалан систем
радних односа, па и по цену
ублажавања одредаба радног
законодавства.
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
46
успеху предузећа већи. То За­
кон о раду постиже на следећи
начин: комбинацијом (1) наче­
ла да се запосленима гарантује
„једнака зарада за исти рад или
рад исте вредности који оства­
рују код послодавца”, и (2) де­
финиције којом се једнак рад
(члан 104. ст. 2. и 3) описује као
„рад за који се захтева исти сте­
пен стручне спреме, иста рад­
на способност, одговорност и
физички и интелектуални рад”
(овом ставу противречан је
став 4. члана 107. Закона, али
се та противречност толерише већ годинама).
Очигледно је да је де­фи­
ни­
ција једнаковредног рада
по­гре­шна, пошто не узима у
обзир ефективно уложен рад
и његове стварне резултате,
већ нормативне ex ante прет­
поставке за једнак рад које сва­
како не морају у реализацији
донети једнаковредне резул­
тате. У пракси се ове законске
одредбе доследно и тачно ту­
маче као начело једнаке плате
на истим радним местима у
систематизацији послова.
2. Сложен обрачун зарада
Закон о раду прописује оба­
везу послодавца да обрачуна и
евидентира део зараде на име
радног учинка на месечном
нивоу, а на основу одредбе која
утврђује да је награда на име
радног учинка део зараде (члан
106) и одредбе да се обрачун и
евиденција зараде врше месеч­
но (чл. 121. и 122). Ово решење
о обрачуну дела зараде на име
учинка сваког месеца потпуно
је непотребно за велику већину
Сложен обрачун зарада
Предлог:
1. ревизијом чланова 106, 121. и 122. Закона о раду ослободити послодавце обавезе да се делови зараде по учинку и
на име доприноса пословном успеху послодавца обрачунавају и евидентирају месечно.
запослених и стварних окол­
ности у предузећима, пошто
је, на пример, за неке ситуа­
ције на­гра­ђивање на квартал­
ном ни­воу погодније. Слично
томе, одредба из члана 105. да
је зарада по основу доприноса
запосленог пословном успеху
послодавца посебна додатна
обавезна категорија зараде, па
се и она обрачунава на наведе­
ни начин, представља додатну,
а непотребну ком­пли­ка­цију
система зарада у Србији, што
доноси додатне администра­
тивне трошкове. Пошто је под­
стицајни систем награђивања
напорног и ефикасног рада у
најбољем интересу и послода­
вца и запосленог, то свакако
није добро кроз непотреб­
но законско нормирање и
ад­ми­ни­с три­ра­ње по­ве­­ћа­
ва­ти трошкове пословања
и гушити природну слободу
договарања запослених и
послодавца.
3. Зарада и неки облици
компензације за рад
Поред новчане зараде (укљу­
чу­ју­ћи и део за посебно добар
рад), као основног начина ком­
пензације за рад запосле­них,
постоје и други видови ком­
пен­за­ције који немају стан­дар­
дан новчани облик и стога не
представљају зараду у ужем
смислу, већ се обухватају пој­
мом личних примања. То су
различите бенефиције ван за­
раде – натуралне бенефиције,
фирма плаћа неке трошкове
запослених и неки додаци, као
Зарада и неки облици
компензације за рад
Предлог:
1. обрисати став 3. члана 105. Закона о раду, који непотребно и погрешно прецизира садржај укупне зараде; погрешно је стога што у зараду укључује и лична примања која, по
самом Закону о раду, нису део зараде.
Предност:
Овим решењем би се препустило опорезивање појединих
облика компензације рада запослених пореским законима, како и треба.
Просечан послодавац је заинтересован
да језгро радне снаге задржи на
неодређено време, а евентуално
да мањи, променљиви део, држи на
одређено време.
бенефиција из зараде и њихов
повољнији по­­­ре­­­ски по­ло­жај,
као, на пример, за по­кри­вање
трошкова становања и ко­ри­
шћење службених аутомобила.
Накнада зараде за време одсуства
Предлог:
1. ревидирати чланове 114–116. Закона о раду тако да основица за утврђивање накнаде за одсуство с рада буде дефинисана као основна, а не просечна зарада у последња
три месеца.
Предност:
Усвајање предложене промене донело би праведније и логичније решење за накнаду за одсуство с рада.
47
lege artis ● март 2013.
4. Накнада зараде за време
одсуства
По Закону о раду, накнада за
време одсуства насталог из
неког од више различитих раз­
лога (чланови 114–116) обрачу­
нава се према просечној заради
у последња три месеца. Ово
значи укључење у обрачун и за­
раде по основу радног учинка,
прековременог рада, ноћног и
сменског рада, рада у дане др­
жавног празника, топлог обро­
ка, регреса за годишњи одмор,
годишњег бонуса и слично, што
није разумно добро решење.
Јер, нема смисла да запосленом
на одсуству, значи у време када
не ради, у основицу за накнаду
буду укључени и разни нере­
довни и нестандардни елемен­
ти везани за рад, као што су
зарада по учинку или други
бонуси и једнократне и повре­
мене накнаде, што доводи до
знатних одступања тромесеч­
не зараде од стандардне зара­
де. Овакво решење узрокује
знатне разлике у накнадама
зараде иначе једнаких рад­
ника, а у зависности од тре­
нутка када примају накнаду.
Знатно је логичније да основи­
ца за накнаду за време одсуства
буде основна зарада, без оста­
лих сада важећих елемената, а
уз евентуално увећање за ми­
нули рад.
www.legeartis.rs
што су покривање трошкова
ста­новања и права запосленог
на коришћење службеног ау­
томобила, додатно пензијско
и здравствено осигурање, по­
кри­вање трошкова тренинга
и образовања, рекреације и
го­ди­шњих одмора, исхране на
ра­ду и сл.
По Закону о раду један број
ових начина компензације ра­
да запослених формално се
укљу­чу­је у њихову зараду и
тако под­вр­га­ва оштром порес­
ком третману, који укључује и
порез на зараду и доприносе
за социјално осигурање. Ово
прецизирање обухвата зараде
од стране Закона о раду непо­
требно је будући да није његов
задатак да уређује порески
ас­­пект појединих модалите­
та на­­гра­­ђи­вања запослених и
услуга које им пружа послода­
вац. Другим речима, при­хват­
љивије би било да Закон о
раду не дефинише садржај
зараде и, тако, начин опо­ре­­
зи­­ва­ња по­је­ди­них ком­­по­­не­
н­ата, већ да се опо­­ре­­зи­­ва­ње
и ових ком­по­не­на­­та ком­
пензације остави пореском
законодавству. На тај на­
чин би се омогућило искљу­
чење по­је­ди­них од поменутих
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
48
Достојанство личности
на раду и његова заштита
Достојанство личности на раду ужива уређену законску заштиту,
с тачно предвиђеним обавезама послодавца и правима и
обавезама запослених и детаљно утврђеним поступком заштите
Д
остојанство личности
на раду заштићено је
многим међународним
документима, баш као и у до­
маћем праву. Преко својих ос­
новних начела, Устав Републике
Србије („Сл. гласник РС”, бр.
98/06) штити људска и мањин­
ска права обезбеђујући њихо­
ву непосредну примену. Осим
тога, Устав има у виду и она
људска и мањинска права која
су зајемчена општеприхваће­
ним правилима међународног
права, потврђеним међународ­
ним уговорима и законима.
Тумачење одредаба о овим
правима мора увек бити у ко­
рист унапређења вредности де­
мократског друштва сагласно
међународним стандардима и
пракси међународних инсти­
туција које надзиру њихово
спровођење.
О поштовању достојан­
ства личности на раду, Устав
говори у одредби члана 60,
у оквиру које се јемчи право
на рад, везујући за појам дос­
тојанства и безбедне и здраве
услове рада, потребну зашти­
ту на раду, ограничено рад­
но време, дневни и недељни
одмор, плаћени годишњи од­
мор, правичну накнаду за рад
и на правну заштиту за случај
престанка радног односа. Та
права су неотуђива и њих се
нико не може одрећи.
Законска заштита
Заштита достојанства лично­
сти обезбеђена је и преко Кри­
вичног законика („Сл. гласник
РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05,
72/09, 111/09 и 121/12) казнама
које су запрећене за кривична
дела. За потребе овог текста
посебно се има у виду кривич­
но дело злостављања и мучења
из члана 137. став 3. у вези са
ставом 1. Кривичног закони­
ка („Ко злоставља другог или
према њему поступа на начин
којим се вређа људско дос­
тојанство...”). Ово кривично
дело има у виду и достојанство
радноправне компоненте с
више примера из судске прак­
се. Кривичноправна зашти­
та достојанства личности на
раду не искључује друге облике
заштите који су предвиђени у
другим законима.
Закон о спречавању дис­
криминације особа са инва­
лидитетом („Сл. гласник РС”,
бр. 33/06) уређује општи ре­
жим забране дискриминације
по основу инвалидности. У
члану 21. посебно разрађује
дискриминацију у вези са
запошљавањем и радним од­
носом и тражењем запослења,
не само особа са инвалидите­
том већ и њихових пратилаца.
Закон је врло прецизан у обли­
цима вршења дискриминације
(непримање у радни однос осо­
ба само због својства инвалид­
ности, уколико се не захтевају
посебни услови, одређивање
мање зараде особи са инвали­
дитетом без обзира на рад и
учинак, постављање посебног
услова који није у вези с рад­
ним односом...).
Закон о забрани дискрими­
нације („Сл. гласник РС”, бр.
22/09) уређује општу забрану
дискриминације, облике и слу­
чајеве, као и поступак заштите
од дискриминације. Дискрими­
наторско понашање службеног
лица, односно одговорног лица
у органу јавне власти сматра се
тежом повредом радне дужнос­
ти, у складу са одговарајућим
законом (члан 15). Одредбом
члана 16. предвиђена је забра­
на дискриминације у области
рада, где се под радом подразу­
мева свака врста радноправног
ангажовања лица на стручном
усавршавању и оспособља­
вању и без заснивања радног
односа, волонтера, студената
и ученика на пракси. Утврђује
ВЕСНА НИКОЛИЋ
адвокат с дугогодишњим искуством у државној управи,
специјализована за област радног и управног права
[email protected]
Пример
На основу члана 7, а у вези са чл. 10. и 37. Закона о спречавању злостављања на раду („Сл.
гласник РС”, бр. 36/10) и чл. 4, 5. и 8. Правилника о правилима понашања послодаваца и
запослених у вези с превенцијом и заштитом од злостављања на раду („Сл. гласник РС”,
бр. 62/10), доносим
www.legeartis.rs
ОБАВЕШТЕЊЕ
о забрани вршења злостављања и правима,
обавезама и одговорностима запосленог и послодавца
Законом о спречавању злостављања који је у примени од 4. септембра 2010. године регули­
ше се:
– забрана злостављања на раду и у вези с радом;
– мере за спречавање злостављања и унапређење односа на раду;
– поступак заштите лица изложених злостављању на раду и у вези с радом и друга питања
од значаја за спречавање и заштиту од злостављања на раду и у вези с радом.
49
lege artis ● март 2013.
Појам злостављања и сексуалног узнемиравања и извршиоца злостављања
1.
Злостављање је свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запос­
лених код послодавца које се понавља, а које за циљ има или представља повреду достојан­
ства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја запосленог и које
изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погор­
шава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену
иницијативу раскине радни однос или откаже уговор о раду или други уговор.
Злостављање је и подстицање или навођење других на наведено понашање.
Сексуално узнемиравање је свако вербално, невербално или физичко понашање које
има за циљ или представља повреду достојанства запосленог у сфери полног живота, а које
изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
2.
Извршиоцем злостављања сматра се послодавац са својством физичког лица или одговор­
но лице код послодавца са својством правног лица, запослени или група запослених код
послодавца, који врши поменуто злостављање.
наставак на страни 51
→
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
50
се надлежност Повереника за
заштиту равноправности који,
између осталог, уколико посту­
пак није покренут у своје име
може да подноси тужбе, али уз
сагласност и за рачун дискри­
минисаног лица.
Антидискриминационе од­
редбе уграђене су и у Закон
о раду („Сл. гласник РС”, бр.
24/05, 61/05 и 54/09), чији чла­
нови 18–21. прописују забрану
сваког облика дискриминације
запосленог, али и лица која
траже запослење, а предвиђе­
на је и судска заштита за нак­
наду штете у складу са законом
(члан 23).
Досадашња пракса у приме­
ни Закона о раду подразумева­
ла је да се приликом закључења
Понашања од којих се треба уздржавати
Као и у свим могућим конфликтним ситуацијама, па тако и у погледу спречавања злостављања,
најважнија је превенција. Примера ради, у Правилнику се наводи шест могућих појавних облика који се односе на превенцију, а који су детаљно и јасно објашњени. Сви могући облици
овим нису исцрпљени:
1. Понашања која се тичу неодговарајућег, неетичног комуницирања:
● неоправдано спречавање запосленог да изнесе свој став, прекидање у говору;
● обраћање уз вику и претњу;
● узнемиравање телефонским позивом који није у вези с радом.
2. Понашања која могу да доведу до нарушавања добрих међуљудских односа:
● игнорисање присуства запосленог;
● физичка изолација запосленог из радне околине;
● неоправдано непозивање на заједничке састанке.
3. Понашања која доводе до нарушавања личног угледа запосленог:
● исмевање, оговарање, ширење неистина;
● имитирање гласа, покрета запосленог;
● понижавање погрдним речима.
4. Понашања која могу да доведу до нарушавања професионалног интегритета запосленог:
● омаловажавање рада;
● недавање радних задатака запосленом;
● онемогућавање запосленом да изврши задатке;
● давање понижавајућих радних задатака испод нивоа знања запосленог;
● давање тешких задатака изнад нивоа запосленог;
● давање непримерених рокова;
● прекидање у раду независно од процеса рада;
● неоправдано прекомерно надзирање рада;
● давање радних задатака ван оквира радног места;
● ускраћивање могућности усавршавања.
5. Понашања која могу да доведу до нарушавања здравља:
● сталне претње отказом;
● претња физичком силом;
● физичко узнемиравање које нема елементе кривичног дела.
6. Понашања која би се могла сматрати сексуалним узнемиравањем:
● непримерени коментари и поступци сексуалне природе;
● непристојни и нежељени физички контакти;
● награде, претње и уцене на прихватање понашања сексуалне природе.
Права, обавезе и одговорности запосленог
www.legeartis.rs
3.
Запослени има право да писменим путем буде упознат са забраном вршења злостављања
и правима, обавезама и одговорностима запосленог и послодавца у вези са забраном злос­
тављања.
Запослени има право да код послодавца оствари заштиту од понашања које представља
злостављање.
Запослени је дужан да се уздржи од понашања које представља злостављање и понашања
које представља злоупотребу права на заштиту од злостављања.
Запослени који врши злостављање, као и запослени који злоупотреби право на заштиту
од злостављања, одговоран је за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радне
дужности.
Злоупотребу права на заштиту од злостављања, у смислу овог закона, чини запослени
који је свестан или је морао бити свестан да не постоје основани разлози за покретање
поступка за заштиту од злостављања, а покрене или иницира покретање тог поступка с
циљем да за себе или другог прибави материјалну или нематеријалну корист или да нанесе
штету другом лицу.
Запослени који сазна за понашање за које оправдано верује да представља злостављање
има право да иницира покретање поступка за заштиту од злостављања обавештавањем
лица овлашћеног за подношење захтева за покретање тог поступка, у складу са законом.
51
lege artis ● март 2013.
Права, обавезе и одговорности послодавца
4.
Послодавац је дужан да у циљу препознавања, превенције и спречавања злостављања спро­
води мере обавештавања и оспособљавања запослених и њихових представника да препо­
знају узроке, облике и последице вршења злостављања.
Послодавац је дужан да запосленог, пре ступања на рад, писменим путем обавести о
забрани вршења злостављања и правима, обавезама и одговорностима запосленог и посло­
давца у вези са забраном злостављања, у складу са законом.
Послодавац је дужан да запосленог заштити од злостављања, у складу са законом.
Послодавац одговара за штету коју одговорно лице или запослени вршећи злостављање
проузрокује другом запосленом код истог послодавца, у складу са законом.
Послодавац који је накнадио штету коју је проузроковало одговорно лице или запослени
има право да од тог лица или запосленог захтева накнаду износа исплаћене штете.
5.
Права, обавезе и одговорности запосленог и послодавца у вези с превенцијом и заштитом
од злостављања на раду и поступак заштите прописани су Законом о спречавању злос­
тављања на раду („Сл. гласник РС”, бр. 36/10) и Правилником о правилима понашања
наставак на страни 53
→
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
52
уговора о раду посебност од­
ре­даба из појединих уговора
односила на одређеног запос­
леног у погледу његовог радног
места, зараде и стручне спреме,
док су се остале одредбе закљу­
ченог уговора односиле на све
запослене (заштита на раду, од­
мори, одсуства, накнаде зараде
и сл.). Без обзира на изречено,
мишљења сам да у евентуал­
ним спорним односима не би
било сметњи да се цитирана
одредба члана 60. став 4. Устава
Републике Србије непосредно
примењује, без обзира на то
што није унета у уговор о раду.
Закон о државним службе­
ницима („Сл. гласник РС”, бр.
79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07,
116/08 и 104/09) садржи више
одредаба којима се штити дос­
тојанство државних службе­
ника на раду. У Глави другој,
заштита достојанства држав­
них службеника подигнута је
на ниво начела њиховог дело­
вања. Члан 6. у ставу 2. пред­
виђа да: „Нико не сме вршити
утицај на државног службени­
ка да нешто чини или не чини
супротно прописима”. Члан 7.
говори о забрани повлашћи­
вања или ускраћивања држав­
ном службенику и његовим
правима и дужностима посеб­
но због расне, верске, полне,
националне или политичке
припадности или због неког
другог личног својства. Осим
тога, наводи се: једнака дос­
тупност радних места (члан
9), напредовање и стручно
усавршавање (члан 10), једна­
ке могућности напредовања и
награђивања (члан 11).
Последице повреда досто­
јанства које могу да се изврше
донетим актима (код оцењи­
вања и напредовања, пре­
мештаја због потребе рада уз
умањење плате и сл.) могу да се
отклоне у жалбеном поступку
или судској заштити у управ­
ном спору који не искључује и
обавезу на накнаду штете.
Обављањем полицијских
послова, према Закону о по­
лицији („Сл. гласник РС”, бр.
101/05, 63/09 – УС и 92/11),
полиција свима пружа зашти­
ту њихових права и слобода
(члан 1. став 3), штитећи на
тај начин, у крајњој линији, и
достојанство грађана. Ипак,
и сами припадници полиције
имају право на заштиту дос­
тојанства у вези са својим рад­
ноправним статусом.
Овде се мисли на заштиту
путем доношења одређених
аката или пропуштања да се они
донесу приликом са­мог засни­
вања радног односа, а и кас­
није: услови и на­чин стицања
и губитка зва­ња, код оцењи­
вања рада, код напредовања,
престанка радног односа с пра­
вом на старосну пензију (члан
139), услови за премештај (члан
148) и сл.
У наставку текста указаћемо
на то да свако решење управ­
них органа, па тиме и полиције,
чија је незаконитост утврђена
у судском поступку не пред­
ставља повреду достојанства
припадника полиције, иако то
може бити под одређеним ус­
ловима.
У управно-судској пракси
Управног одељења Врховног
суда Србије, сада Управног
суда, чест разлог за по­
ништај решења органа поли­
ције, односно Министарства
унутрашњих послова, био је у
случају доношења решења по
слободној оцени (дискрециона
овлашћења).
Слободна оцена овлашће­
ног лица за доношење таквог
решења не значи апсолутну
и ничим ограничену слобо­
ду. Одлучивање по слободној
оцени има свој извор, правни
основ, у одредби подигнутој
на ниво начела законитости,
Понашања која се не сматрају
злостављањем:
● појединачни акт послодавца којим је решавано о правима и обавезама из радног односа, против кога запослени
има могућност посебне заштите на основу закона;
● ускраћивање права утврђених законским и подзаконским актима, ако је обезбеђена заштита код суда;
● радна дисциплина у функцији боље организације посла;
● прављење разлика по основу дискриминације с предвиђеном заштитом у посебном закону;
● повремене разлике у мишљењима, проблеми у вези с
послом, ако немају за циљ да повреде или намерно увреде.
послодаваца и запослених у вези с превенцијом и заштитом од злостављања на раду („Сл.
гласник РС”, бр. 62/10).
Институција/Организациона јединица
www.legeartis.rs
Име и презиме (ЈМБГ)
Потпис
53
у члану 5. став 2. Закона о
општем управном поступку
(„Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97, 31/01
и „Сл. гласник РС”, бр. 30/10):
„У управним стварима у који­
ма је орган законом овлашћен
да решава по слободној оцени
решење се мора донети у гра­
ницама овлашћења и у складу
с циљем у коме је овлашћење
дато”. Захтева се кумула­
тивно испуњење два услова:
овлашћење за дискрециону
оцену даје се искључиво за­
коном, а донета одлука мора
да буде у складу с циљем који
се законским решењем оства­
рује и о томе морају да постоје
разлози у образложењу. У том
правцу, постоје бројне судске
пресуде.
До ког степена се користи
дискрециона оцена? До одлу­
чивања у управном поступку.
У управном спору Управни
суд нема овлашћење за дискре­
циону оцену, па тиме по новом
Закону о управним споровима
(„Сл. гласник РС”, бр. 111/09)
Управни суд не може да доноси
пресуду у спору пуне јурисдик­
ције (да уместо управног орга­
на доноси акт) у стварима које
се доносе по слободној оцени
(члан 43. став 2). Ипак, Уп­
равни суд ће увек поништити
управни акт донет по слобод­
ној оцени, ако за њега нису
дати разлози у образложењу
решења. Уколико би после
поништаја таквог акта управ­
ни орган донео исто решење
супротно начелу обавезности
правног схватања из пресуде у
управном спору, могло би да се
говори о повреди достојанства
државног службеника актом
органа.
У примени члана 148. За­
кона о полицији, који се одно­
си на премештај полицијског
службеника, такође је донето
више пресуда: испушта се из
вида да у примени ове одредбе
мора да се има у виду примена
Закона о државним службени­
цима, што значи да премештај
не подразумева смањење пла­
те. Вишеструко доношење ис­
тог решења у односу на истог
полицијског службеника може
да води истој последици као у
претходном примеру.
lege artis ● март 2013.
Датум
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
54
Доношењем Закона о спре­
чавању злостављања на раду
(„Сл. гласник РС”, бр. 36/10, у
даљем тексту: Закон) заокру­
жен је и употпуњен систем
заштите достојанства на раду.
Спречавањем злостављања на
раду директно се штити дос­
тојанство у процесу рада. За­
кон је ступио на снагу 5. јуна
2010. године, а у примени је
од 4. септембра 2010. године.
Дакле, vacatio legis је био при­
лично дуг – три месеца.
Закон има одређених слич­
ности са Законом о забрани
дискриминације. Ипак, њихов
однос је однос општег и посеб­
ног, при чему је Закон о забра­
ни дискриминације пропис
оштријег карактера.
Примена Закона
о спречавању
злостављања на раду
Законом се уређује забрана
злостављања на раду и у вези с
радом, уређују се мере за спре­
чавање злостављања и уна­
пређење односа на раду, као и
сâм поступак заштите лица из­
ложених злостављању на раду
и у вези с радом.
Закон се односи на све
послодавце, запослене на које
се примењује Закон о раду и
Закон о државним службени­
цима, запослене у јединица­
ма територијалне аутономије
и локалним самоуправама,
лица која нису у радном одно­
су, али обављају привремене
и повремене послове, лица на
оспособљавању и усаврша­
вању, волонтере и свако оно
лице које по било ком основу
учествује у раду послодавца.
У примени овог Закона, они
имају статус запосленог.
У својим основним одред­
бама, Закон посебно указује на
његову примену на случајеве
сексуалног узнемиравања пре­
ма закону којим се уређује рад.
Закон установљава обавезу
послодавца да створи услове за
здраву и безбедну околину, те
да, у том смислу, организује рад
тако што ће спречити појаву
злостављања на раду и у вези с
радом и да запосленима обез­
беди услове рада у којима неће
бити изложени злостављању
од послодавца и одговорног
лица или осталих запослених
код послодавца.
Радња злостављања и
извршилац
Под појмом злостављања за­
конодавац обухвата свако ак­
тивно и пасивно понашање
према запосленом или групи
запослених код послодавца
које се понавља, а које за циљ
има или представља повреду
достојанства, угледа, личног и
професионалног интегритета,
здравља, положаја запосленог
и које изазива страх или ствара
непријатељско, понижавајуће
или увредљиво окружење, по­
горшава услове рада и доводи
до тога да се запослени изолује
или наведе да на сопствену
иницијативу раскине радни
однос или откаже уговор о
раду или други уговор.
Пример пасивног злос­
тављања према запосленом био
би онај у коме му се ради извр­
шења не поверавају послови
његовог радног места, што ст­
вара повреду његовог профе­
сионалног интегритета, води
неизвршењу посла, умањењу
плате и немогућности за на­
предовање. Наравно, ту су и
друге, напред дефинисане не­
лагоде које се цене у поступку
накнаде штете.
Активно злостављање пред­
ставља забрану запосленом да
напусти радно место док не
стигне замена, а могућим за­
менама се нареди да не смеју
да врше замену.
Извршилац злостављања
јесте послодавац са својством
правног лица или одговорно
лице код правног лица, запос­
лени или група запослених.
Код државних органа изврши­
лац је свако надређено лице
које има одређена овлашћења
у односу на потчињене.
Да би се обезбедили услови
за здраву и безбедну средину,
законодавац предвиђа права,
обавезе и одговорности у вези
са злостављањем, како на стра­
ни послодавца тако и на стра­
ни запосленог.
Права, обавезе
и одговорности
послодавца
Послодавац има обавезу да
писменим путем обавести за­
посленог, пре него што ступи
на рад, о забрани вршења злос­
тављања и правима, обавезама
као и одговорностима запос­
леног и послодавца у вези са
забраном злостављања (видети
Пример 1).
На плану превенције у
спречавању злостављања,
Мишљење службе медицине рада
Уколико запослени поседује мишљење службе медицине
рада према коме сматра да је изложен злостављању и да
му прети непосредна опасност по здравље или живот, или
опасност од ненадокнадиве штете, послодавац је дужан да
запосленом који се терети за злостављање до окончања поступка за заштиту изрекне:
1. премештај у другу радну околину – на исте или друге
послове, у складу са законом, или
2. удаљење с рада уз надокнаду зараде, у складу са законом.
све податке о могућности
обраћања у вези са злос­
тављањем, а ради превенције,
и да одреди лице за подршку
коме запослени може да се об­
рати за помоћ. Одредбом члана
10. Правилника детаљније су
разрађена правила понашања
послодавца и запослених у
вези с понашањем на раду.
Послодавац мора да обез­
беди атмосферу у којој ће се
послови обављати у једнакос­
ти, безбедности, поштовању,
да развија свест о потреби
поштовања тимског рада, да
љубазношћу и поштовањем
сâм пружа пример, посебно да
омогући синдикатима учешће
у превенцији и спречавању
злостављања (све већи значај
и улога синдиката), да саслуша
мишљење и предлоге запосле­
них, као и да они због тога не
трпе последице. Зато је одредбе
о забрани злостављања на раду
нужно унети у колективни
Постављеним обавезама
послодавца одговарају права
запослених. Запослени има
право на заштиту код посло­
давца. Са своје стране, дужан
је да се уздржи од злостављања,
а такође и од злоупотребе пра­
ва на заштиту од злостављања.
Злоупотреба права се врши с
намером да се одређено лице
дискредитује и омаловажи,
што је својеврстан начин злос­
тављања.
Према Правилнику, запос­
лени према другим запосле­
нима и послодавцу треба да се
понаша с достојанством, по­
штовањем и уважавањем, да
и својим примером доприно­
си здравој радној околини, да
учествује у превенцији и спре­
чавању злостављања.
Поступак заштите
од злостављања код
послодавца
Уколико се за злостављање не
терети одговорно лице у прав­
ном лицу, односно послодавац
са својством правног лица, за­
послени који сматра да је из­
ложен злостављању захтев за
покретање поступка за зашти­
ту подноси непосредно том
лицу. Захтев може поднети и
представник синдиката, лице
одговорно за послове безбед­
ности на раду или одбор за
55
lege artis ● март 2013.
послодавац према запослени­
ма има обавезу и кроз њихово
оспособљавање да препознају
узроке и облике злостављања.
У складу са законом, одгово­
ран је за штету коју одговорно
лице или запослени учини дру­
гом запосленом. Овде се ми­
сли на Закон о облигационим
односима („Сл. лист СФРЈ”, бр.
29/78, 39/85, 45/89, 57/89, „Сл.
лист СРЈ”, бр. 31/93). У случају
исплате штете постоји право
регреса.
Правила понашања посло­
давца и запослених у вези с
превенцијом и заштитом про­
писује министар за рад. У том
правцу донет је Правилник о
правилима понашања посло­
даваца и запослених у вези с
превенцијом и заштитом од
злостављања на раду („Сл.
гласник РС”, бр. 62/10).
У чл. 6. и 7. Правилника,
предвиђена је обавеза посло­
давца да запосленом пружи
Права, обавезе
и одговорности
запосленог
www.legeartis.rs
Такође, ако запосленом, према мишљењу службе медицине
рада, прети непосредна опасност по здравље или живот, он
има право да одбије да ради ако послодавац не предузме
претходне мере. Због тога не може да му откаже уговор о
раду, а дужан је да почне да ради по отклањању мера.
уговор. Пример за то предста­
вља Посебан колективни уго­
вор за полицијске службенике
(„Сл. гласник РС”, бр. 18/11).
радни односи и социјално осигурање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
56
безбедност, али увек уз писме­
ну сагласност запосленог који
сматра да је злостављан.
Ако је лице које врши злос­
тављање послодавац или одго­
ворно лице, онда се запослени
може непосредно обратити
суду. По пријему захтева ради
забране вршења злостављања,
послодавац мора у року од три
дана да предложи посредовање
између страна.
Послодавац, лице према
коме се врши злостављање и
злостављач споразумно бирају
лице које ће водити поступак
посредовања. Рокови за по­
ступање су кратки – три дана,
а тако кратки рокови указују на
ефикасност да се евентуално
злостављање што пре отклони.
Посредник и поступак
посредовања
У поступку посредовања
најзначајније питање пред­
ставља избор посредника који
мора да ужива углед у средини
у којој ради и поверење стра­
на у спору. Посредник може
да буде лице са списка посред­
ника код послодавца или са
списка установе за посредо­
вање. Посредник може да буде
изабран и са списка посредни­
ка социјално-економског са­
вета или са списка удружења
грађана која се према својим
циљевима баве посредовањем.
Посредник је дужан да по­
ступа независно и непристрас­
но.
Поступак посредовања је
хитан. Циљ поступка је да
стране постигну споразум.
Иако Закон каже да у поступку
може да учествује представник
синдиката, сматрамо да је ње­
гово учествовање пожељно.
Поступак је затворен за
јавност, а подаци из поступка
представљају тајну и могу се
саопштавати само учесници­
ма или државним органима
надлежним за поступак.
Стране могу да се спора­
зумеју о начину вођења по­
ступка, а ако до тога не дође,
посредник ће спровести посту­
пак на начин који се сматра за­
довољавајућим за обе стране.
Он може да даје предлоге, али
не сме да намеће решења. Ако
постоји могућност настанка
штете, посредник послодавцу
може да предложи одређене
привремене мере (премештај у
другу радну средину, удаљење с
рада уз накнаду зараде).
Рок за окончање поступка
износи осам дана (максимално
30) и то:
1. закључивањем писменог
споразума између страна;
2. обустављањем поступка, јер
даљи поступак није оправдан;
3. изјавом о одустајању у даљем
поступку.
Споразум садржи мере усмере­
не на престанак понашања које
представља злостављање. Спо­
разум може да садржи и пре­
поруке послодавцу који може
да их уважи ако су у складу са
законом и његовом пословном
политиком.
Поступак посредовања није
успео: ако стране не одреде по­
средника, или услед одустанка
једне стране, или услед обус­
тављања поступка.
Право на подношење за­
хтева застарева у року од шест
месеци од последњег учиње­
ног понашања које представља
злостављање. За време трајања
поступка не теку рокови заста­
релости прописани законом за
непоштовање радне дисципли­
не.
Покретање поступка и
учешће у том поступку не могу
да буду разлог за шикани­
рање запосленог, покретање
поступка за утврђивање дис­
циплинске или материјалне
одговорности, отказ уговора
о раду и сл. Ово не важи за
запосленог који је злоупотре­
био право на заштиту од злос­
тављања.
Судска заштита
Право на непосредно об­
раћање суду има запослени
који сматра да је изложен злос­
тављању од стране послодавца
са својством физичког лица
или одговорног лица у прав­
ном лицу, у означеном року.
Ово право има и запослени
који није задовољан исходом
поступка заштите код посло­
давца, у року од 15 дана од
достављања обавештења или
одлуке. Наравно, тужбом не
може да се побија законитост
појединачног акта којим је ре­
шавано о правима и обавезама
из радног односа, против кога
је предвиђена посебна зашти­
та. По својој правној природи,
ови спорови су радни спорови,
а у њима се примењује парнич­
ни поступак.
Обраћањем суду, запослени
може да тражи:
значи било које штете, већ ви­
дове штете, прецизно одређе­
не, према одредби члана 200.
Закона о облигационим одно­
сима. Такође, не може се дос­
удити нематеријална штета и
по овом Закону и по Закону о
забрани дискриминације, већ
се ради о једном виду штете –
повреди права личности.
За тужиоца је битно да у
судском поступку учини ве­
роватним да је злостављање
учињено, а онда је на послода­
вцу терет доказивања да злос­
тављања није било.
Поступак је хитан, тужба се
доставља на одговор у року од
15 дана од дана пријема.
У току поступка, суд, по
предлогу странке или по служ­
беној дужности, може да од­
реди привремене мере ради
спречавања насилног посту­
пања или отклањања ненадо­
кнадиве штете. Закон говори о
мерама које се нарочито при­
мењују (забрана приближа­
вања, као и забрана приступа у
простор око места рада запос­
леног који учини вероватним
да је изложен злостављању),
што значи да тиме нису искљу­
чене и друге мере.
Одлука по предлогу доноси
се у року од осам дана, а против
одлуке није дозвољена посебна
жалба.
Закон о извршењу и обезбеђењу
(пречишћен текст)
■ Формат А5, 176 страна
■ Цена: 390,00 дин
(ПДВ од 8% није урачунат у цену)
Закон о парничном поступку
■ Формат А5, 176 страна
■ Цена: 390,00 дин.
(ПДВ од 8% није урачунат у цену)
Књиге можете поручити на
тел. 011/2836-820, 2836-821, 2836-822
или е-поштом на [email protected]
57
lege artis ● март 2013.
Нова штампана издања
www.legeartis.rs
1. утврђење да је претрпео
злостављање;
2. забрану вршења понашања
које представља злостављање,
забрану даљег вршења злос­
тављања, односно понављања
злостављања;
3. извршење радње ради ук­
лањања последице злос­
тављања;
4. накнаду материјалне и не­
материјалне штете, у складу са
законом;
5. објављивање пресуде пово­
дом претходно поднетих туж­
би.
Треба имати у виду да при­
знавање нематеријалне ште­
те, „у складу са законом”, не
РЕЧ АДВОКАТА
Критичка анализа
једног решења и
опомене Пореске управе
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
58
При доношењу решења, орган управе дужан је да поступа стручно,
правно утемељено и с потпуним образложењем које странку не
доводи у сумњу у исправност самог решења. Нажалост, пракса то
понекад демантује
П
ривредно друштво А. (у
даљем тексту: лице А.)
обавља ра­чу­но­вод­­с тве­
но-књи­г о­в од­с тве­н е по­с ло­
ве (стара шифра де­лат­но­с ти
– 74120, са описом: рачуно­
водствени послови, послови
контроле и сл.; нова шифра
делатности – 6920, са описом:
рачуноводствени, књи­г о­
водствени и ревизорски по­
слови, пореско саветовање).
Лице А. закључило је с при­
вредним друштвом Б. (у даљем
тексту: лице Б.) Уговор о подза­
купу дана 30. 10. 2011. године.
Уговором о подзакупу конста­
товано је да је лице Б. закупац
стана у Београду, опремљеног
у пословни простор, површи­
не 225 m2. Лице Б. Уговором о
подзакупу даје у подзакуп лицу
А. део стана – пословног про­
стора (канцеларију) површине
23 m2.
Подзакуп је почео да тече
31. 10. 2011. године. Истог дана
Агенција за привредне реги­
стре донела је решење којим
је усвојен захтев лица А. као
подносиоца регистрационе
пријаве и у Регистар привред­
них субјеката регистровала је
промену података о привред­
ном субјекту – лицу А. (про­
мену седишта на адресу из
Уговора о подзакупу) и проме­
ну пуног пословног имена.
Решењем донетим 30. 6.
2012. године Управа јавних
прихода (у даљем тексту:
УЈП) утврдила је накнаду за
коришћење грађевинског
земљишта лицу Б. (закупцу –
подзакуподавцу) у износу од
27.000,00 динара за период од
1. јануара до 31. децембра 2012.
године за 140 m2 (193 динара
годишње по m2).
Решење је донето на осно­
ву одговарајућих одредаба За­
кона о пореском поступку и
пореској администрацији, За­
кона о финансирању локалне
самоуправе, Одлуке о накнади
за коришћење грађевинског
земљишта Града Београда (у
даљем тексту: Одлука) и За­
кона о општем управном по­
ступку.
Тим решењем замењено је
претходно решење УЈП-а, што
значи да је лице Б. пре 30. 6.
2012. године имало предста­
ву о обавези плаћања накнаде
за коришћење грађевинског
земљишта (раније решење и
плаћање).
Анализираћемо решење
којим је утврђена обавеза
плаћања накнаде за ко­ри­шће­
ње грађевинског земљишта
лицу А., с нагласком да је то
њему прво такво решење.
То значи да лице А. пре 30. 6.
2012. године није имало пред­
ставу о врсти и висини оба­
везе. Решење којим је лицу А.
одређена обавеза пла­ћа­ња на­
кнаде за коришћење гра­ђе­вин­
ског земљишта, због бројних
спорних питања интересант­
но је за правну анализу и кри­
тику, будући да то лице има
положај подзакупца, а не за­
купца, а овај текст је покушај
да се дође до релевантних одго­
вора. У том смислу решење за
лице Б. послужиће само ради
упоређивања.
Решење УЈП-а о
накнади за коришћење
грађевинског
земљишта за лице А.
(подзакупца)
У уводу анализираног решења
наведено је на основу којих
прописа је оно донето, при
ДРАГОЉУБ СИМОНОВИЋ
адвокат
[email protected]
Диспозитив решења
У ставу 1. диспозитива ре­
ше­ња утврђена је накнада за
коришћење грађевинског зе­
м­љи­шта пореском обвезни­
ку, лицу А., за период од 1.
јануара до 31. децембра 2012.
године. Решење је донето на
крају првог полугођа (30. јуна
2012), дакле, на истеку ше­
стог месеца обавезе (накнада
за коришћење грађевинског
земљишта плаћа се месечно), у
чему се огледа очигледна нее­
фикасност УЈП-а као доносио­
ца предметног решења.
За старе кориснике гра­ђе­
вин­ског земљишта (у које лице
А. не спада) прописана је оба­
веза да до доношења решења
за текућу годину накнаду за
коришћење грађевинског зе­
мљи­­шта плаћају аконтацио­
но према месечном износу из
ре­ше­ња донетог за претходну
ка­лен­дарску годину. Ово у кон­
кретном случају није релевант­
но, будући да је лице А. нови
обвезник (у новом послов­
ном простору), без решења из
претходне године. Према на­
веденом, лице А. није имало
параметре за плаћање накнаде
за месеце који су претходили
доношењу решења за 2012. го­
дину које анализирамо.
Сагласно одредби члана 5.
ст. 1. Одлуке, накнаду за ко­
ри­шће­ње изграђеног јавног
грађевинског земљишта у др­
жав­ној својини плаћа власник објекта. Изузетно, према
од­ред­би става 2. истог члана,
накнаду плаћа закупац об­
јек­та или дела објекта.
Како је лице А. подзакупац пословног простора, сма­
трамо да оно не може бити
обвезник плаћања накнаде
за коришћење грађевинског
земљишта. То, како Одлука ис­
тиче, изузетно може бити заку­
пац објекта.
Стога је у овом (првом) ста­
ву диспозитива решења треба­
ло да буде означено сво­јин­ско
или друго својство лица А.,
тј. да се утврди правни основ
59
lege artis ● март 2013.
Одредбом члана 192. ст. 1.
ЗУП-а прописано је да орган
доноси решење у управној
ствари на основу одлучних
чињеница утврђених у управ­
ном поступку. Несумњиво, у
овом предмету одлучна је чи­
ње­ни­ца да је обвезник плаћања
накнаде лице А. (подзакупац
непокретности), а Орган је
пропустио да утврди ту одлуч­
ну чињеницу.
Што се подзаконске ре­
гулативе тиче, решење је до­
нето на основу Одлуке, без
прецизирања одговарајућих
чланова, те се сматра да је
корпус Одлуке у целини реле­
вантан за доношење решења
о накнади за коришћење
грађевинског земљишта.
За Одлуку се може рећи да
представља стожерни пропис
у поступку доношења решења
о накнади за коришћење гра­
ђе­винског земљишта, те ћемо
превасходно указати на њене
одредбе с позиције да ли је УЈП
у анализираном решењу у све­
му применила њене одредбе, а
нарочито оне које се односе на
имовинскоправно својство по­
реског обвезника.
www.legeartis.rs
чему су прецизирани поједини
законски чланови и то: члано­
ви 2а и 54. Закона о поре­ском
поступку и пореској ад­ми­ни­
стра­ци­ји, члан 6. ст. 1. тач. 5) и
члан 60. Закона о финансирању
локалне самоуправе и чланови
131. и 192. Закона о општем
управ­­ном поступку (ЗУП, про­
цесни закон).
Позивање доносиоца ре­
ше­ња на чл. 131. и 192. ЗУП-а
није сасвим одговарајуће у
односу на садржину анализи­
ра­ног решења. У члану 131.
ЗУП-а регулисана су правила
скра­ће­ног поступка, што зна­
чи да је ана­ли­зи­рано решење
донето у скраћеном управ­
ном поступку. Основана је
претпоставка да је решење
до­нето у скраћеном поступ­
ку коришћењем одредаба из
тач. 1) и 2) у ставу 1. члана 131.
ЗУП-а, на основу чињеница
које су познате УЈП-у, односно
на основу службених података
којима орган располаже.
Недоумицу представља то
да ли је органу била позната
чињеница да је лице А. под­
закупац (а не закупац) непо­
кретности. Ако је УЈП знала за
ту чињеницу или не би донела
овакво решење, што би било
исправно, будући да у Одлуци
не постоји прописана обавеза
плаћања накнаде за коришћење
грађевинског земљишта за под­
закупца (обвезник је власник,
изузетно закупац), или је мора­
ла утврдити имовински статус
лица А. и у решењу образло­
жити на основу ког прописа
постоји обавеза подзакупца да
плаћа ову накнаду.
РЕЧ АДВОКАТА
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
60
за конституисање обавезе
плаћања накнаде за гра­ђе­в­ин­
ско земљиште (сопственик, за­
купац). Такође, у образложењу
решења требало је објаснити
и позвати се на пропис који
утврђује да је лице А. титулар
обавезе плаћања накнаде.
То је изостало и у диспо­зи­
ти­ву и у образложењу ре­ше­ња,
што се може сматрати ње­го­
вим основним недостатком.
Ако је орган знао да је лице А.
подзакупац пословног просто­
ра, могао би да изазове сумњу у
намерно изостављање наведе­
не одлучне чињенице. Ако пак
није знао, морао је то да сазна
и утврди. Овако, решење доне­
то у скраћеном управном по­
ступку садржи недостатак који
професионално није дозвољен.
У овом (првом) ставу утвр­
ђе­
на је површина, висина
накнаде по m2 и укупна ви­
сина накнаде за коришћење
грађевинског земљишта (22 m2,
818 динара годишње по m2,
18.000 – укупна обавеза – одно­
сно главни дуг лица А.).
Овде је присутна нејасна и
збуњујућа чињеница. За по­
словни простор истог квали­
тета, укључујући и спратност,
закупац као обвезник (лице
Б.) по m2 годишње плаћа 193
динара, а подзакупац као
сумњиви обвезник (лице А.) по
m2 годишње плаћа 818 динара,
четири пута више од закупца.
У другом ставу диспози­
тива решења наведено је да
је месечни износ накнаде за
коришћење грађевинског зе­
мљи­шта лица А. 1.500 динара.
У трећем ставу диспозитива
решења садржана је обавеза
лица А. да утврђену обавезу
накнаде плаћа месечно, до 10. у
месецу за претходни месец, као
и број рачуна на који се плаћа
накнада. У четвртом ставу дис­
позитива решења наведено је
да је лице А. дужно да доспеле обавезе измири у року од 15
дана од дана пријема решења.
Које доспеле обавезе? То су
обавезе за шест месеци, пошто
је УЈП решење о утврђивању
накнаде донела тек на исте­
ку половине године (30. јуна).
Дакле, лицу А. је прописа­
на обавеза да плати износ од
9.000 динара (по 1.500 динара
за протеклих шест месеци).
То је последица неажурности
и неефикасности доносиоца
решења. Да је оно донето и
достављено обвезнику, лицу
А., макар почетком фебруа­
ра, оно би одједном платило
највише два месечна износа
обавезе (3.000 динара).
Образложење решења
По правилу, образложење ре­
ше­ња треба да буде знатно дуже
(обимније) од његовог диспо­
зитива. Диспозитив ре­ше­ња
треба сажето и јасно да утвр­ди
обавезе лица на које се ре­ше­ње
односи. Само оно што је уписа­
но у кратак диспо­зи­тив решења
подобно је за из­вр­ше­ње.
У овом решењу диспозитив
је дужи од образложења,
што је у нескладу. Порески
орган је у диспозитив решења
уписао:
● обавезу плаћања накнаде,
● рокове за измирење обавезе,
● начин плаћања,
● обавезу и начин плаћања већ
доспелих обавеза,
● обрачун камате,
● могућност принудне наплате
у случају неизмирења обавезе,
● аконтационо плаћање на­
кнаде за 2013. годину, и
● упозорење да жалба не одла­
же извршење решења.
Све је то орган управе требало да у образложењу ре­
ше­ња подробно објасни и
подведе под законске и подзаконске норме. То је нужно
по самим захтевима садржине
решења (кратак диспозитив и
дуже образложење), а корис­
но је да странка не би остала
у било каквој сумњи у закони­
тост и исправност решења.
У анализираном решењу по­
ре­ски орган није тако по­сту­пио.
У пет ставова обра­зло­же­ња
само је кратким фор­­му­­ла­­ци­­
ја­ма из­вр­ше­но упу­ћи­­ва­­ње на
од­го­ва­рајуће од­ред­бе Од­лу­ке
и Закона о поре­ском поступку
и по­ре­ској ад­ми­ни­стра­ци­ји (у
даљем тексту: Закон).
У првом ставу образложења,
који је најдужи, врши се упу­
ћи­ва­ње на поједине одредбе
Закона о буџетском систему
и Закона о финансирању ло­
калне самоуправе, с нагласком
да је накнада за коришћење
грађевинског земљишта јавни
приход чију стопу, начин и ме­
рила за утврђивање висине из­
носа утврђује јединица локалне
самоуправе. Ово је законско
ов­ла­шће­ње за доношење ре­
ше­ња од стране јединице ло­
калне самоуправе (општине)
и саопштавање да наплаћена
Да ли је у питању неки математички „изум”?
На крају решења обвезнику
лицу А. дата је поука о пра­
вном леку, тј. могућност из­ја­
вљи­ва­ња жалбе другостепеном
органу у року од 15 дана од
достављања решења и са оба­
везом плаћања администра­
тивне таксе у износу од 320
динара. Лице А. је пропустило
да изјави жалбу. На своју ште­
ту, наравно.
Ако странка посумња у ис­
правност управног решења,
саветујем да обавезно уложи
жалбу. То је шанса да жалбе­
ни орган отклони мањкавост
првостепеног решења. За раз­
лику од жалбе на пресуду у
парничном поступку, код које
велика судска такса може да
буде одбијајући фактор за
изјављивање жалбе, овде је
такса мала и не би требало
Опомена
Порески орган издао је лицу А.
опомену 25. 9. 2012. године, по­
сле нешто више од два месеца
од доспећа обавезе. Дакле, по­
рески орган је показао знатно
већу ажурност и ефикасност
у издавању и слању опомене,
него у доношењу и достављању
решења (шест месеци).
У првом ставу опомене
иден­тификован је поре­ски об­
везник и утврђено је да његов
главни дуг по осно­ву не­пла­
ће­не накнаде за ко­ри­шће­ње
гра­ђе­вин­ског земљишта изно­
си 80.200 динара, а да камата
за­кључно са 20. 9. 2012. из­но­си
15.300 динара, што уку­пно из­
носи 75.400 динара (са­би­ра­
ње­м главног дуга и камате).
Биће да је у питању неки
ма­те­ма­тички „изум”, јер када
се два износа саберу, добија се
збир који је мањи од првог са­
бирка?!
Ако су у питању нехат и
журба, то још једном потврђује
претходно изражен став да се
решења у управном поступку
неретко доносе површно, ру­
тински и без темељитог са­гле­
да­вања управне ствари.
Друга грешка је за странку
проблематичнија. У опоме­
ни глав­ни дуг лица А. износи
80.200 динара, а у решењу је
утвр­
ђена накнада у износу
18.000 динара. Како је глав­
ни дуг за два месеца могао да
нарасте више од четири пута?
По про­пису и гласу разума –
никако! Главни дуг може да
се смањује (отплатом), а да се
повећава само ако му се при­
пише камата. Овде је главни
дуг вишеструко „порастао”
без икаквог образложења изда­
ва­о­ца опомене. И да је желео,
по­ре­ски орган не би могао за­
конито и разумно да оправда
толико „увећање” главног дуга.
Шта је у питању? Опет греш­
ка! Грешка на штету пореских
обвезника.
У другом ставу опомене наложено је лицу А. да доспелу, а
неплаћену обавезу уплати одмах, а најкасније у року од пет
дана од пријема опомене, са об­
рачунатом каматом и позивом
на начин прописан у члану 75.
ст. 1. Закона.
Дакле, порески орган је на­
ло­жио да се одмах уплати не­
пла­ће­на обавеза, у износу који
је уве­ћан недозвољено, очи­
глед­
ном грешком органа.
Сва­ки коментар сувишан је.
61
lege artis ● март 2013.
Пропусти лица А.
да одвраћа странку да путем
жалбе отклони сваку сумњу у
правну ваљаност решења.
Да је лице А. изјавило жалбу
(с аргументима изнетим у овом
чланку), имало би шансу да
данас буде безбрижно. Овако,
због пропуста, има проблема и
разлога за бригу (прети му се
принудном наплатом погреш­
но утврђеног дуга).
Лице А. није платило накна­
ду за коришћење грађевинског
земљишта утврђену решењем,
те је уследила опомена поре­
ског органа.
www.legeartis.rs
накнада за коришћење гра­
ђе­вин­ског земљишта има ка­
рактер јавног прихода (што
обвезника не интересује).
Оно што обвезника више
интересује, а тиче се непосред­
но његових обавеза и имо­
винских санкција у случају
не­­пла­­ћа­­ња или неблаговреме­
ног плаћања обавеза, у об­ра­
зло­же­њу решења садржано је
само у четири упућујуће рече­
нице на Одлуку и Закон. То је
недовољно. Изостало је шире
образложење (које је нужно),
како би се странка уверила да
је решење у сваком елементу
исправно.
РЕЧ АДВОКАТА
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
62
У трећем ставу опоме­
не оп­
ширно су парафрази­
ране одредбе Закона које се
односе на принудну напла­
ту (само овај став опомене
по обиму је готово исти као
цело образложење решења о
утврђивању накнаде).
Као да није важно да се при­
мереним образложењем ре­
ше­ња о утврђивању обавезе
странци објасне правни еле­
менти који оправдавају њену
обавезу и потврђују правну
ва­ља­ност решења, али је зато
„важно” да орган поучи стран­
ку колико је принудна на­пла­та
„опасна ствар”. У овој си­т у­а­
ци­ји, очигледно, сила др­жа­
ве (imperium) побеђује знање,
про­ф е­си­о­на­ли­з ам и правну
сигурност грађана.
У четвртом ставу опомене
по­ре­ски орган је парафразирао
од­ред­бу члана 71. ст. 2. Закона
о мо­гу­ћности обвезника да у
року од пет дана од пријема
опомене са УЈП-ом расправи
евентуална спорна питања у
вези са врстом и износом до­
спеле пореске обавезе из опо­
мене.
Савети и помоћ лицу А.
Посебно збуњено висином
обавезе, лице А. ми се (као ад­
вокату) обратило за помоћ тек
пошто је примило опомену.
Пажљивим читањем опо­
мене и решења, приметио сам
недостатак у утврђивању имо­
винскоправног статуса лица
А. (нигде се не помиње његово
својство подзакупца), друге
проблематичне ствари и, на­
рочито, „чудесне математичке
операције” пореског органа.
Прво сам прекорио лице А.
због неизјављивања жалбе, а
потом сам му пружио прав­
ну помоћ, оптималну у датој
ситуацији:
● саставио сам Захтев за ра­
спра­
вљање спорних питања
са УЈП-ом у вези са врстом и
износом пореске обавезе (бла­
говремено поднет пореском
органу);
● поднео сам Захтев за од­ла­га­
ње плаћања обавезе, у складу
са одредбом члана 77. ст. 5. За­
кона, у циљу покушаја пре­ду­
пре­ђе­ња покретања поступка
принудне наплате;
● упутио сам захтев за ра­
спра­вља­ње и то не „евенту­
ално спорних питања”, него
очи­глед­но спорних питања; у
овом захтеву нагласио сам да
би лице А. плаћањем очиглед­
но погрешно утврђеног дуга у
опомени претрпело битну еко­
номску штету.
Закључак
У дугогодишњој адвокатској
пракси није ми први пут
да се сусретнем са оваквим
решењем пореског органа,
премда решење анализира­
но у овом тексту представља
најдрастичнији пример такве
врсте.
Без потребе да на основу не­
колико појединачних аката до­
носимо уопштен закључак, и
само ово анализирано решење
довољно је да упозори на оба­
везу органа управе да при
доношењу решења поступа
стручније, правно утемељеније
и с потпуним образложењем
које не оставља сумњу у ис­
правност решења.
Ово решење је симбио­
за тврдих, репресивних и
упозоравајућих одредаба, до­
нето с позиција imperiuma, с
недовољном правном ар­
гу­
мен­та­ци­јом и недовољно из­
раженим поштовањем према
пореском обвезнику (овде изу­
зимам то што је спорно да ли је
лице А. уопште порески обвез­
ник, односно титулар обавезе
плаћања накнаде за коришћење
грађевинског земљишта, а с
обзиром на својство подза­
купца), те с недозвољеним ра­
чунским грешкама органа на
штету странке.
На крају, желим да подсетим
да је, сагласно Закону, порески
орган обавезан на пружање ре­
левантних информација стран­
ци у свакој прилици, а у овом
случају такве информације и
одлучне чињенице недостају
у самом решењу. Између оста­
лог, одредбама члана 24. ст. 1.
тач. 1) и 2) Закона, прописано
је право пореског обвезни­
ка да од Пореске управе бес­
платно добије информације о
пореским прописима из којих
проистиче његова пореска оба­
веза.
Остаје нада да ће релевант­
не информације, нарочито
оне које се односе на имовин­
ско-правни статус лица А., по­
рески орган дати саобразно
професионалном поступању
и професионалној одговорно­
сти, макар по захтевима стран­
ке за расправљање спорних
питања и одлагање плаћања
обавезе.
ауторско право и право индустријске својине
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
64
Тенденције нових измена и
допуна Закона о ауторском и
сродним правима
Нове измене закона којим се регулишу ауторско и сродна права
резултат су даље хармонизације домаћих прописа с међународним,
унапређења стања заштите интелектуалне својине у нашој земљи,
али и потребе да се додатно прецизирају институти права на посебну
накнаду и колективног остваривања ауторског и сродних права
С
рбија је званично члани­
ца Светске организације
за ин­­­те­­­лек­т у­ал­ну својину
(WIPO), агенци­­је Ује­­ди­­­ње­­­них
на­­ци­ја осно­ва­не 1967. Ак­ти­
вно чланство на­ше земље по­
чиње 1992. У том пе­­ри­­о­ду па
све до данас, из домена инте­
лектуалне својине пот­пи­са­но
је, ратификовано и у домаће
законодавство при­ме­ње­но 26
међународних уговора и кон­
венција (по­след­ња јуна 2012. у
НР Кини, када је пот­пи­сан Уго­
вор о за­шти­ти аудиовизуелних
ин­тер­пре­та­ци­ја).
У правној историји Ју­го­сла­
ви­­је, а потом и Србије, донето
је више закона у области аутор­
ског (касније) и сродних права,
и то:
● Закон о заштити ауторског
права, Краљевине Југославије,
донет 26. 12. 1929. („Службене
новине”, бр. 304/29 од 27. 12.
1929), ступио на снагу истог
дана,
● Закон о заштити ауторског
права, донет 25. 5. 1946. („Сл.
лист ФНРЈ”, бр. 45/46), ступио
на снагу 12. 6. 1946,
● Закон о ауторском праву,
донет 10. 7. 1957. („Сл. лист
ФНРЈ”, 36/57 и „Сл. лист СФРЈ”,
бр. 11/65), ступио на снагу 11.
10. 1957,
● Закон о ауторском праву,
донет 20. 7. 1968. („Сл. лист
СФРЈ”, бр. 30/68), ступио на
снагу 10. 8. 1968,
● Закон о ауторском праву,
донет 30. 3. 1978. („Сл. лист
СФРЈ”, бр. 24/86 и 21/90), сту­
пио на снагу 22. 4. 1978,
● Закон о ауторском и срод­
ним правима СРЈ, донет 15. 5.
1998. („Сл. лист СРЈ”, бр. 24/98),
ступио на снагу 23. 5. 1998,
● Закон о ауторском и сродним
правима, донет 22. 12. 2004.
(„Сл. лист СЦГ”, бр. 61/04), сту­
пио на снагу 1. 1. 2005,
● измене и допуне закона из
2009. године („Сл. гласник РС”,
бр. 104/2009), потом из 2011.
(„Сл. гласник РС”, бр. 99/2011),
и на крају измене и допуне из
2012. године („Сл. гласник РС”,
бр. 119/2012).
Неопходност доношења нових
измена и допуна на постојећи
Закон о ауторском и сродним
правима, произлази из неколи­
ко основних околности:
● остварење тежње Репу­
блике Србије ка што чвршћој
интеграцији у међународну
заједницу (Европска унија
– Споразум о асоцијацији и
ста­би­ли­з ацији, учлањење у
Светску трговинску организа­
цију) формално и политички
усло­вље­но је хармонизацијом
до­ма­ћих прописа из области
заштите интелектуалне сво­ји­
не с прописима Европске уни­је
и Светске трговинске ор­га­ни­
за­ци­је (СТО);
● остварено приступање наше
земље ме­ђу­на­род­ним конвен­
цијама (Римска конвенција о
заштити уметника извођача,
произвођача фонограма и ра­
диодифузних ор­г а­н изација,
Женевска конвенција о зашти­
ти про­и­зво­ђа­ча фонограма од
не­о­в ла­ш ће­ног умножавања
њи­хо­вих фонограма, Уговор
о аутор­ском праву и Уговор
о ин­терпретацијама и фоно­
грамима) наметнуло је нашој
земљи међународну обавезу
Др љиљана рудић–димић
консултант и сувласник специјализоване агенције за заштиту
интелектуалне својине, дуги низ година бави се заштитом интелектуалне својине, а посебно ауторских права
[email protected]
Смисао ауторског права јесте и
у томе да за свог носиоца омо­
гући економски еквивалент за
коришћење ауторског дела од
стране других лица. У неким
случајевима, коришћење под­
разумева тражење дозволе и
плаћање накнаде, односно у
случајевима законске лиценце
Активности Србије у окриљу WIPO могу се сагледати на веб страници
WIPO http://www.wipo.
int/members/en/details.
jsp?country_id=189
прављење копија дела, макар
и за личну употребу, смањује
промет легалних носача звука,
слике и текста. Да би се ауто­
ру, с друге стране, надоместио
овај губитак, по основу зако­
ном дозвољеног ограничења
ауторског права, законодавац
је осмислио институт права
на посебну накнаду, раније у
свету познат као blank tape levy,
или ауторску накнаду урачуна­
ту у цену празног носача звука/
слике/текста, који је намењен
репродукцији.
Законски текст из 2004.
први пут уводи одредбу која се
односи на посебну накнаду и
то на следећи начин (члан 38.
Закона):
„Аутори дела за која се, с
обзиром на њихову природу,
може очекивати да ће бити
умножавана за личне некомер­
цијалне потребе на носаче зву­
ка, слике и текста (књижевна,
музичка, филмска и др.) имају
право на посебну накнаду од
увоза, односно продаје тех­
ничких уређаја и носача звука,
слике и текста, који су подоб­
ни за такво умножавање.
Солидарни дужници ове
накнаде су увозник и продавац
техничких уређаја, односно
носача звука, слике и текста.
У случају умножавања ау­
торских дела фотокопирањем
или сличном техником, поред
права на накнаду из става 1,
аутор има право и на накнаду
од правног или физичког лица
које пружа услуге фотокопи­
рања.
Лица из става 2. не плаћају
накнаду за техничке уређаје,
65
lege artis ● март 2013.
Институт права
на посебну
накнаду
само плаћање накнаде за све
облике коришћења ауторског
дела.
С друге стране, законо­
давац, у оквиру ограничења
ауторског права, таксативно
предвиђа када је уз постојање
тзв. тростепених услова (у
праву познат институт three
step test, тростепеност услова
правне заштите), дозвољено
коришћење ауторских дела без
тражења дозволе и плаћања
ауторске накнаде, дакле, пред­
виђа случaјеве који „ослабљују“
право аутора. У једном од зако­
ном предвиђених ограничења,
законодавац је физичком лицу
дозволио да без дозволе и без
накнаде, умножава примерке
објављених ауторских дела,
за личне и некомерцијалне
потребе, а те примерке не сме
даље стављати у промет нити
их користити за било који об­
лик јавног саопштавања. Свес­
но или несвесно, сви смо ми,
наиме, били у ситуацији да
већ објављена дела (пример
музички CD, филмски запис,
књижевно дело и сл.), чији смо
примерак имали у поседу, ум­
ножавамо за личне потребе без
комерцијалног ефекта. Тако, на
пример, омиљени музички CD
нарезујемо на празан носач
звука и користимо га у свом
аутомобилу за личну и неко­
мерцијалну употребу. Када, у
ком обиму и где ће се врши­
ти умножавање примерака
ауторског дела за личне и не­
комерцијалне употребе поједи­
наца, није могуће пратити. На
тај начин, права аутора ових
дела постају ослабљена, јер
www.legeartis.rs
да своје прописе усклади са
садржајем поменутих међуна­
родних аката;
● видно нарасли економски
значај интелектуалне својине
у унутрашњој и међународној
трговини, с једне стране, и не­
задовољавајуће стање заштите
интелектуалне својине у нашој
земљи, с друге, намећу потребу
за иновирањем прописа у мери
у којој су ти прописи један од
узрока неодговарајуће зашти­
те;
● посебан сегмент измена и
допуна законског текста у од­
носу на институт посебне нак­
наде уведен у текст ЗАСП-а из
2004. године;
● посебан сегмент измена и
допуна законског текста у од­
носу на институт колективног
остваривања ауторског и срод­
них права.
ауторско право и право индустријске својине
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
66
носаче звука, слике и текста
ако су они намењени извозу.
Аутори могу остварити
своје право на накнаду из ст.
1. и 3. само преко организације
за ко­лек­ти­вно остваривање ау­
тор­ског и сродних права.”
Ову новину законодавац об­
разлаже тиме да су уређаји по­
пут магнетофона, касетофона,
видео-рикордера, компјутера,
фотокопир-апарата данас тех­
нички толико усавршени да
својим власницима омогућују
да, уз умерену цену коштања,
„копирањем” с радио и ТВ
програма или с туђих примера­
ка ауторских дела (на пример,
плоча, касета, дискета, књига)
производе квалитетне пример­
ке аудиовизуелних, књижев­
них и других дела. Тиме за ова
лица постаје излишна потреба
да набаве примерке тих дела
која су са дозволом аутора про­
изведена и стављена у промет.
Аутори тако трпе знатан гу­
битак на приходима од својих
ауторских права. Због немо­
гућности да се овај дифузни
облик коришћења ауторских
дела обухвати другим аутор­
скоправним овлашћењима,
једини ауторскоправни инструмент за заштиту оправданих економских интереса
аутора може бити посебно
право на накнаду, као зако­
ном предвиђена обавеза.
У случају репрографског
умножавања ауторских дела
(пре свега књижевних дела,
као што су уџбеници, струч­
на литература и сл.), аутори
имају још и право на посебну накнаду од оператера
Шта се желело постићи последњом
интервенцијом?
Пре свега, даља конкретизација услова за остваривање
права на посебну накнаду. Изузимање посебне накнаде за
уређаје и предмете које потенцијални обвезник накнаде купује у другој држави (царинској територији), ако се они непосредно испоручују у другу државу (царинску територију)
или ако их потенцијални обвезник накнаде после спроведеног одговарајућег царинског поступка отпрема с територије
Републике Србије.
Претпоставка је да се за рачунаре, рачунарску опрему и
компоненте, као и на све врсте рачунарских меморија, посебна накнада, такође, не плаћа (флеш меморије, CD и DVD
резачи као компоненте и сл.), а од претпоставке се одступа
само ако је нека од тих врста уређаја изричито назначена у
листи коју доноси Влада.
Обвезник плаћања посебне накнаде који је платио посебну накнаду за уређаје и предмете који су касније опремљени с територије Републике Србије, има право на враћање
плаћене посебне накнаде.
Влада доноси акт којим се утврђују уређаји за које се
плаћа посебна накнада, а у случају сумње да ли се за неки
уређај или предмет с листе Владе који има више функција
плаћа посебна накнада, постојање обавезе плаћања посебне накнаде утврђује се на основу превасходне намене
уређаја или предмета.
Основно мерило за одређивање висине посебне накнаде јесте да износ који се наплаћује по сваком продатом или
увезеном уређају и предмету с листе Владе не може бити
виши од 1% његове вредности (као њихова вредност узима
се продајна цена без пореза на додату вредност при првој
продаји, а кад се уређаји и предмети с листе Владе увозе у
Републику Србију, као њихова вредност узима се њихова набавна цена прерачуната у динаре по курсу на дан њиховог
царињења, увећана за царину).
фотокопир-апарата, који
наплаћују своје услуге фото­
копирања. У нашој земљи цена
фотокопирања по страници
је врло ниска, што је фотоко­
пирање књига учинило јеф­
тинијим од њихове куповине
у књи­жа­ри. Оптерећење цене
фо­то­ко­пи­ра­ња накнадом која
се предлаже овим чла­ном имаће
двоструку функ­ци­ју: да ком­
пензује ауто­рима губитке које
трпе због фо­то­ко­пи­рања њи­
хових дела и да фотокопирање
економски учини мање конку­
рентним у односу на регуларну
за оне власнике, односно др­
жаоце копир-апарата који се
копирањем баве и бесплатно.
Наиме, са становишта економ­
ских интереса аутора који се
овим желе заштитити, није од
значаја сама околност да ли је
копирање бесплатно или није.
У складу с потребама прак­
се, недоумицама и тешкоћама
које су се нужно појавиле у
њеној примени, ова законска
одредба је у међувремену, од
2005. па до данас, претрпела
више измена и допуна. Према
последњим изменама и допу­
нама које су на снази од 1. ја­
нуара 2013. године, исто право
гласи – Право аутора на посеб­
ну накнаду (члан 39):
67
lege artis ● март 2013.
„Када се ауторско дело умно­
жава без дозволе аутора, сход­
но одредбама члана 46. ст. 1. и
2. овог закона, аутори дела за
која се, с обзиром на њихову
природу, може очекивати да
ће бити умножавана фотоко­
пирањем или снимањем на но­
саче звука, слике или текста за
личне некомерцијалне потре­
бе физичких лица (књижевна,
музичка, филмска дела и др.)
имају право на посебну нак­
наду од увоза, односно продаје
техничких уређаја и празних
носача звука, слике и текста за
које се оправдано може прет­
поставити да ће бити коришће­
ни за такво умножавање.
Накнаду из става 1. овог
члана плаћају произвођачи
уређаја за тонско и визуелно
снимање, произвођачи уређаја
за фотокопирање или других
уређаја са сличном техником
умножавања, произвођачи
празних носача звука, слике
и текста, и солидарно с њима
увозници уређаја за тонско
и визуелно снимање, уређаја
за фотокопирање или других
уређаја са сличном техником
умножавања и празних носача
звука, слике и текста, осим ако
се ради о увозу малих количи­
на намењених за приватно и
некомерцијално коришћење,
као део личног пртљага.
Ако се уређаји и предмети
из става 1. овог члана не про­
изводе у Републици Србији,
накнаду плаћа увозник.
Обавеза плаћања накнаде из
става 1. овог члана настаје:
1) при првој продаји у Репуб­
лици Србији или увозу у Репу­
блику Србију, нових уређаја за
тонско и визуелно снимање;
2) при првој продаји у Репуб­
лици Србији или увозу у Репу­
блику Србију, празних носача
звука, слике и текста;
3) при првој продаји у Репуб­
лици Србији или увозу у Ре­
публику Србију, нових уређаја
за фотокопирање или других
уређаја са сличном техником
умножавања.
У случају умножавања ау­
торских дела фотокопирањем
или сличном техником, поред
права на накнаду из става 1.
овог члана аутор има право и
на накнаду од правног или фи­
зичког лица које пружа услуге
фотокопирања уз накнаду.
Лица из става 2. овог члана
не плаћају накнаду за:
1) техничке уређаје и празне
носаче звука, слике и текста
ако су они намењени извозу;
www.legeartis.rs
издавачку делатност. Овај члан
се предлаже на иницијативу
аутора и издавача превасходно
стручне литературе.
Право на накнаду које је
предвиђено у овом члану не
може се остварити индиви­
ду­а л­но, већ само преко ор­
га­ни­за­ције за колективно
оства­ри­вање ауторског и
сродних права. То значи да је
потребно да се аутори, односно
носиоци имовинскоправних
овлашћења за, на пример, књи­
жевна, музичка, филмска дела
и компјутерске програме уд­
руже у одговарајуће организа­
ције и да, затим, под условима
који важе за рад организација,
закључе уговоре о износу нак­
наде с дужницима ове обавезе.
Право које је предвиђено
овим чланом Закона постоји
у већини европских земаља
и сматра се, за сада, јединим
одговарајућим начином на
који законодавац може да
реагује на тзв. приватно ко­
пирање, које је поста­ло могуће
и раширено за­хва­­љу­ју­ћи тех­
ничком напретку.
Закон везује обавезу
плаћања накнаде само за акт
промета уређаја и средстава, а
не и за производњу, те је то раз­
лог због којег су солидарни
дужници ове обавезе само
продавац, односно увозник,
а не и произвођач. Посебно је
оправдано да се право на на­
плату накнаде веже за њихов
увоз, будући да се он лакше
евидентира и контролише
од саме продаје. Уз то, када је
реч о фотокопирању, обавеза
плаћања накнаде уводи се и
ауторско право и право индустријске својине
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
68
2) техничке уређаје који се
уобичајено не користе за умно­
жавање ауторских дела за ли­
чне, некомерцијалне потребе
(на пример, студијска опрема
и уређаји, диктафони и сл.);
3) празне носаче звука, слике и
текста применљиве искључиво
уз техничке уређаје из става 6.
тачка 2. овог члана;
4) техничке уређаје и празне
носаче звука, слике и текста
које потенцијални обвезник
плаћања накнаде купује у дру­
гој држави или царинској тери­
торији, ако се они непосредно
испоручују у другу државу или
царинску територију или ако
их потенцијални обвезник
плаћања накнаде после спрове­
деног одговарајућег царинског
поступка отпрема с територије
Републике Србије;
5) рачунаре, рачунарску опре­
му, компоненте и рачунарске
меморије, изузев ако неки од
тих уређаја није изричито на­
веден у листи из става 12. овог
члана.
Обвезник плаћања посебне
накнаде који је платио посебну
накнаду за уређаје и предмете
с листе из става 12. овог члана,
који су касније отпремљени с
територије Републике Србије,
има право на враћање плаћене
посебне накнаде.
Лица из ст. 2. и 5. овог чла­
на дужна су, на захтев ор­
ганизације за колективно
остваривање ауторског и срод­
них права, да доставе инфор­
мације о типу и броју продатих,
односно увезених уређаја или
носача звука, слике и текста,
као и информације о броју
Историјат колективног остваривања
ауторских права
Претеча првог друштва за остваривање ауторских права
на колективан начин, уско je повезанa с Пјером Бомаршеом, француским драмским писцем, аутором комедија
„Севиљски берберин” и „Фигарова женидба”, који је водио
спор с позориштем које је одбило да призна његова ауторска права за допринос у једној позоришној представи.
Добијена грађанска парница водила је ка иницијативи и
оснивању Bureau de legislation dramatique 1777. године, касније трансформисаног у Société des Auteurs et Compositeurs
Dramatiques (SADC), односно првог колективног друштва за
остваривање ауторских права у свету.
Скоро пола века касније, Оноре де Балзак, Александар
Дима и Виктор Иго покренули су судски спор у домену литерарних дела. Резултат ове иницијативе било је оснивање
Société des gens lettres de France (SGDLF), које је имало своју
прву генералну скупштину 1838. Ови догађаји били су увертира систему пуне колективне заштите аутора.
Агенција за остваривање ауторских права основана је
1850, и данас постоји и успешно ради под називом Société
des Auteurs, Compositeurs et Editeurs de Musique (SACEM).
Крајем 19. века и у првим деценијама 20, сличне колективне организације формиране су у готово свим земљама
Европе и света, а међусобна сарадња била је путем инструмената билатералних уговора о међусобном заступању
репертоара, што је за крајњу последицу имало стварање
међународног тела које би имало за циљ координацију
њихових активности. Године 1926, 18 националних друштава формирало је International Confederation of Societies of
Authors and Composers (CISAC).
учињених фотокопија, као ос­
нов за израчунавање накнаде.
Информације добијене на овај
начин, организација може ко­
ристити само за обрачунавање
накнаде и не сме их користити
у друге сврхе.
Накнаде из ст. 1. и 5. овог
члана су правичне накнаде при
чијем одређивању се узима у
обзир вероватна штета која
аутору настаје када се његово
дело без његовог одобрења
умножава за личне некомер­
цијалне потребе, примена тех­
ничких мера заштите као и
друге околности које могу ути­
цати на правилно одмеравање
износа посебне накнаде. Ауто­
ри могу остварити сво­је право
на накнаду из ст. 1. и 5. овог
члана само преко ор­га­ни­за­ци­
је за колективно ост­ва­ри­ва­ње
ауторског и сродних пра­ва.
Дакле, „еволуција” само овог
једног института у периоду од
протеклих седам година, више
је него очигледна, од почетног
текста одредбе 2004. године до
последњих законских решења,
која су ступила на снагу јануа­
ра 2013.
Све промене овог институ­
та, резултат су дилема у пракси
и покушаја да се ова „правична
накнада” за ауторе и носиоце
права одмери и умери на пре­
цизан начин и при томе остане
„правична”, мерљива и логич­
на и за обвезнике плаћања саме
накнаде.
Из образложења текста за­
кона следи да је на исти начин
посматрана и новина уведена
законским текстом 2009. годи­
не (Закон о ауторском и срод­
ним правима, „Сл. гласник
Измене и допуне у
домену колективног
остваривања ауторског
и сродних права
Систем колективне заштите
на просторима бивше СФРЈ
датира од педесетих година 20.
века, у домену заштите аутор­
ских музичких дела с речима
или без речи. Колективно ост­
варивање ауторских и сродних
права први пут је детаљно ре­
гулисано законским текстом
из 1998. године и развијало се
континуирано у свим тексто­
вима закона и амандмана За­
кона о ауторском и сродним
правима све до данас. Циљ
колективног остваривања
ауторских и сродних права
је у балансу интереса аутора
и корисника, али и у законом
предвиђеном монополу који на
територији важности лиценце
једне колективне организације,
квалификована колективна ор­
ганизација има у односу на све
друге облике удруживања ау­
тора/носилаца ауторског од­
носно сродних права.
Последње законске новеле
доносе:
● Укидање Комисије за ау­
торско и сродна права у чијој
је надлежност било решавање
тарифних спорова регистро­
ваних колективних органи­
зација. Исто решење постоји
у региону (на пример, Вијеће
стручњака у Републици Хр­
ватској), и у другим европским
земљама. Наш законодавац је,
међутим, у потпуности уки­
нуо ову врсту експертске ар­
битраже, и њену надлежност,
како образлаже, из потреба
праксе пребацио на надлеж­
ни орган Владе Републике Ср­
бије – Завод за интелектуалну
својину који, поред осталог,
већ има улогу предлагача за­
конских и подзаконских тек­
стова, али и надзора над радом
регистрованих колективних
организација. Чињеница је да
овакво решење концентрише
сву надлежност у експертима
ове институције, појефтињује
и оптимизује брзину поступа­
ка и проблема између органи­
зација и корисника, али с друге
стране ослабљује било коју
врсту спољњег корективног
фактора који може довести до
преиспитивања одлука Завода.
● Појачана је и улога Завода за
интелектуалну сво­ји­ну. Учес­
ници су обаве­зни да обавештавају ову ин­сти­ту­ци­ју,
69
lege artis ● март 2013.
РС”, бр. 104/09 и 99/11) када
је у члану 39. уведена посебна
накнада коју плаћају произ­
вођачи и продавци информа­
тичке и техничке робе, а преко
њих посредно грађани који ту
робу купују или користе. При
одређивању тарифе за посеб­
ну накнаду узима се у обзир
„вероватна штета која аутору
настаје када се његово дело без
његовог одобрења умножава
за личне некомерцијалне пот­
ребе, примена техничких мера
заштите, као и друге околности
које могу утицати на правилно
одмеравање износа посебне
накнаде (члан 39. ст. 8). Та­
дашња мерила за одређивање
посебне накнаде, каже сâм за­
конодавац, уопштена су и не­
довољно прецизна.
www.legeartis.rs
Аутор се не може одрећи
права на посебну накнаду из
ст. 1. и 5. овог члана. Право на
посебну накнаду не може бити
предмет одрицања, распола­
гања за живота и принудног
извршења.
Листу техничких уређаја и
предмета за које постоји оба­
веза плаћања посебне накна­
де према условима из ст. 1–10.
овог члана утврђује Влада (у
даљем тексту: уређај и предмет
с листе Владе).
У случају сумње да ли се за
неки уређај или предмет с лис­
те Владе који има више функ­
ција плаћа посебна накнада,
постојање обавезе плаћања
посебне накнаде утврђује се
на основу превасходне намене
уређаја или предмета.”
ауторско право и право индустријске својине
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
70
Циљ колективног остваривања
ауторских и сродних права је у балансу
интереса аутора и корисника.
као и Министар­с тва науке, о
почетку прегово­ра између
колективне ор­га­ни­за­ци­је, која
заступа права произвођача
фонограма, и ко­лек­ти­вне ор­
ганизације ин­тер­претатора, у
поступку до­но­шења и усаглашавања јединствене накнаде за јавно саопштавање
фонограма и интерпретација. На­да­ље, раније је било
пред­ви­ђено да уколико ове ор­
ганизације у року од шест ме­
сеци од дана ступања на снагу
закона не постигну договор
о томе ко ће вршити наплату,
одлуку доноси Влада Републи­
ке Србије на предлог министра
надлежног за послове науке.
Нови текст предвиђа да уко­
лико организације не закључе
уговор о наплати јединствене
накнаде у року од три месеца
од дана започињања прего­
вора, јединствену наплату
вршиће најстарија организација, дакле она која је прва
основана (у Републици Србији
то је колективна организација
произвођача фонограма –
ОФПС).
● Нови текст, такође, делом
усваја идеју колективне ор­
ганизације као one-stop-shop,
али само у делу који се одно­
си на обједињену наплату
све три накнаде: ауторске,
интерпретаторске и фонограмске, у виду једне уплат­
нице према кориснику који је
квалификован да плаћа за ко­
ришћење репертоара све три
организације. Решење предста­
вља олакшицу за кориснике,
али појачава одговорност орга­
низације која врши обједињену
наплату у односу на друге две
организације – у конкретном
случају колективне органи­
зације аутора музичких дела
„СОКОЈ” у односу на органи­
зацију интерпретатора (ПИ),
односно произвођача фоногра­
ма (ОФПС).
● Законодавац, новим закон­
ским текстом, врши ди­скри­ми­
на­цију корисника репертоара
организација за колектив­
но остваривање ауторског и
сродних права, уто­ли­ко што
прописује изричито да се
накнада за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и првог снимка
(фонограма), неће наплаћивати ка­те­го­рији занатских
радњи. На овај начин законо­
давац је интервенисао и у ис­
кључива права аутора.
● Законодавац даље на­ста­вља
свој покушај одре­­ђ и­­в а­­њ ем
појма „репрезен­та­ти­вно­сти” у
законском тексту – овог пута
репрезен­тативности категорије корисника ре­пер­­то­ара
колективних организација,
као битног учесника и фак­
тора код одређивања крите­
ријума из тарифа (ценовника)
регистрованих колективних
организација. Саму репрезен­
тативност има право и могућ­
ност дискреционо да проверава
орган државне управе – Завод
за интелектуалну својину.
● Код већ поменуте посебне
накнаде, у делу који третира
тарифе колективних органи­
зација, законодавац прецизира
да износ посебне накнаде по
сваком продатом/увезеном
уређају и предмету с листе
Владе, не може бити виши
од 1% његове вредности,
при чему даље даје прецизну
одредницу појма „вредности”.
● Уведена је обавеза корисника у категорији РТВ емитера да воде електронску
еви­д енцију емитовања
од­­­но­­сно ре­е­митовања ау­
тор­­ских дела, а надзор над
во­ђе­њем ове електронске еви­
ден­­ције добила је РРА – Ре­пу­
бличка радиодифузна аген­ција.
Овакво решење природно је у
односу на решења и надлеж­
ности које РРА има на осно­
ву Закона о радиодифузији
(„Сл. гласник РС”, бр. 42/2002,
97/2004, 76/2005, 79/2005,
62/2006, 85/2006, 86/2006 и
41/2009). Обавеза во­ђе­ња елек­
тронске евиденције – електрон­
ских „кошуљица” еми­тованог
и реемитованог репертоара
доприноси прецизности код
одређивања тантијема, али
уводи и боље праћење рада
емисионих предузећа.
Порески календар
5. март
● Подношење захтева за субвенционисање пореза на зараде и доприноса за
пензијско и инвалидско осигурање на обрасцу ЗСП и ЗСД за претходни месец
● Достављање обавештења о закљученим уговорима по основу естрадних
програма у претходном месецу – Образац ОЗУ
● Подношење збирног месечног обрачуна накнаде за приређивање посебних
игара на срећу у играчницама на обрасцу ЗМОН за претходни месец
● Плаћање накнаде за игре на срећу
● Збирна пореска пријава за порезе по одбитку – Обрасци ПП ОД, ПП ОД-1 и
ПП ОПЈ-1 до ПП ОПЈ-8
● Обавеза достављања извештаја о извршењу обавезе запошљавања особа са
инвалидитетом у складу са законом – Образац ИОСИ за претходни месец
● Порез на доходак на остале приходе (уговори о ауторском праву, о закупу
непокретности, опреме и друге покретне имовине, уговори о делу, о
привременим и повременим пословима и други приходи) – Образац ПП ОПЈ 2
до ПП ОПЈ 8 за претходни месец
10. март
● Подношење обрачуна пореза на премије неживотног осигурања на обрасцу
МОППНО за претходни месец
● Плаћање пореза на премије осигурања за претходни месец
● Правна лица – обвезници акцизе подносе годишњи обрачун акцизе заједно са
годишњим пореским билансом на обрасцу ПП ОАК
● Правна лица – обвезници пореза на добит правних лица достављају
надлежном пореском органу пореску пријаву у којој је обрачунат порез
(обрасци ПДП, ПДН и ПДО) и порески биланс (обрасци ПБ-1, ПБН и ПБПЈ)
15. март
● Подношење месечне пореске пријаве за ПДВ
● Плаћање ПДВ-а за претходни месец
● Предузетник и обвезник пореза на приходе од пољопривреде и шумарства,
који воде пословне књиге, дужни су да пореску пријаву и порески биланс, са
тачним подацима, поднесу надлежном пореском органу на обрасцу ППДГ-1,
односно ПБ-2
● Обвезник годишњег пореза на доходак грађана дужан је да за остварени
доходак у години за коју се врши утврђивање пореза поднесе пореску пријаву
са тачним подацима надлежном пореском органу на обрасцу ППДГ-5
● Обавеза брокерско-дилерског друштва да Комисији за хартије од вредности
достави извештај о своме пословању
● Достављање евиденција о издатим, искоришћеним, оштећеним и
неискоришћеним маркицама за цигарете, односно алкохолна пића за
претходни месец
● Порез на добит правних лица
● Порез на доходак грађана од самосталне делатности
● Доприноси за социјално осигурање – предузетници и лица која су оснивачи
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
72
● Обавеза произвођача фискалних каса да Пореској управи – Централа достави
кумулативне податке о броју фискализованих фискалних каса по типу и
моделу, њиховим малопродајним ценама и износу депонованих средстава
30. март
● Крајњи рок за исплату зарада за претходни месец, односно обрачун и уплата
доприноса за обавезно социјално осигурање из најниже основице и на најнижу
основицу ако послодавац нема средства за исплату зарада
30. март
● Обвезници плаћања накнаде достављају Агенцији за заштиту животне средине
годишњи извештај о стављању производа по врстама на тржиште Републике
Србије
● Обвезници плаћања накнаде за амбалажу достављају Агенцији за заштиту
животне средине годишњи извештај о управљању амбалажом и амбалажним
отпадом
● Обвезник пореза на имовину – правно лице, односно предузетник који води
пословне књиге – за имовину која служи за обављање делатности, јединици
локалне самоуправе на чијој територији се налази непокретност подноси
пореску пријаву на имовину, са тачним подацима, Образац – ППИ-1
● Обвезник пореза на имовину – предузетници који воде пословне књиге – за
имовину која не служи за обављање делатности, паушалци и физичка лица,
јединици локалне самоуправе на чијој територији се налази непокретност
подносе пореску пријаву на имовину, са тачним подацима, Образац – ППИ-2
● Акциза за период 1. 3. 2013. – 15. 3. 2013.
Порез на доходак грађана
● Збирна пореска пријава за порез по одбитку подноси се Пореској управи једном месечно и то у року
од 5 дана по истеку месеца, посебно за сваку исплату извршену у претходном месецу.
● Велики порески обвезници збирну пореску пријаву за порез по одбитку подносе Центру за велике
пореске обвезнике истог дана када је извршена исплата, а најкасније у року од два дана од дана
исплате прихода који се опорезује по одбитку.
Рачунање рокова
● Према члану 91. став 2. Закона о општем управном поступку ако последњи дан рока пада у недељу
или на дан државног празника или у неки други дан кад орган пред којим треба предузети радњу не
ради, рок истиче истеком првог наредног дана.
73
lege artis ● март 2013.
18. март
www.legeartis.rs
15. март
привредних друштава, ако нису обавезно осигурана по основу запослења
у другом предузећу, другом правном лицу, државном органу или органу
јединице локалне самоуправе
● Обавеза произвођача фискалних каса да депонује средства на рок од две
године у висини од 5% од малопродајне цене сваке фискализоване фискалне
касе
● Акциза за период 16. 2. 2013. – 28. 2. 2013.
● Предузетници – обвезници акцизе подносе годишњи обрачун акцизе заједно
са годишњим пореским билансом на обрасцу ПП ОАК
царине
Поједностављени царински
поступак увоза и извоза робе
на основу фактуре
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
74
Иако вредан поштовања, број корисника поједностављеног
царинског поступка на основу фактуре представља знатну
мањину у односу на укупан број учесника у царинским
поступцима, па је стога текст који доносимо и својеврстан позив
заинтересованим предузећима да размотре наведене могућности
ради евентуалног подношења захтева
П
оједностављени царин­
ски поступак увоза и
извоза робе на основу
фактуре представља значајну
новину у царинском послова­
њу у Републици Србији и
исто­вре­ме­но шансу, пре свега,
малим и средњим предузе­ћи­ма
да царинске поступке и проце­
дуре обављају брзо, ефикас­
но, рационално и са знатно
мањим трошковима. Уз изда­
то одобрење од стране Управе
царина, поменута предузећа
могу овакав поједностављен
царински поступак обављати
употребом фактуре која прати
робу у увозу или извозу, однос­
но могу обављати царинске по­
ступке без обавезе коришћења
царинских декларација.
Суштина овог поједнос­
тављеног царинског поступка
састоји се у томе да се не ко­
ристе царинске декларације
за декларисање робе, већ се
увозни или извозни царински
поступак обавља подношењем
фактуре, као и електронском
комуникацијом са Управом
царина. Конкретан царински
поступак и евентуални преглед
робе у суштини се обављају на
граничним прелазима, што
већ само по себи омогућава
обављање овог поједноставље­
ног царинског поступка у било
које време (гранични прелази
раде свих седам дана у недељи
и у интервалу од 0 до 24 часа).
Ова врста поједноставље­
ног поступка одобрава се за
царинске поступке стављања
робе у слободан промет и из­
воз робе, а уколико је у питању
амбалажа може се одобрити и
привремени увоз, привремени
извоз, поновни увоз и поновни
извоз.
Роба која може
бити обухваћена
поједностављеним
поступком на основу
фактуре
Како се овај поједностављени
царински поступак не заснива
на употреби царинске деклара­
ције, неопходно је да роба обух­
ваћена фактуром, с царинског
становишта, буде нискоризич­
на и истовремено једноставна,
лако препознатљива, као и да
ју је могуће прегледати на гра­
ничном прелазу. Осим тога, не­
опходно је да приликом увоза
или извоза таква роба не за­
хтева додатну документацију
ради сврставања по Царинској
тарифи, утврђивања порекла
робе, прихватања вредности
робе и слично.
У том смислу, поједностав­
љени царински поступак на
основу фактуре не може се
одобрити за:
● увоз робе која подлеже пла­
ћању акцизе,
● извоз или увоз робе која под­
леже мерама комерцијалне по­
литике,
● извоз или увоз робе која под­
леже претходној сагласности,
односно одобрењу надлежних
инспекција, осим ако такву са­
гласност већ не поседује,
● робу која подлеже плаћању
извозних дажбина, и
● робу за коју се у поступ­
ку провере поднетог захтева
ВЕСЕЛИН МИЛОШЕВИЋ
помоћник директора
Управе царина Републике Србије
[email protected]
Досадашња примена
75
lege artis ● МАРТ 2013.
Збирно гледано, у овом периоду укупно су обрађене (и у увозу и у извозу) 12.702 поједностављене декларације, од тога 3.775 допунских декларација. Ово практично значи да су у овом
кварталу 2012. године предузећа поднела укупно 8.927 декларација мање него што би учинила
коришћењем редовног поступка.
Следећи подаци односе се на финансијске аспекте, па је тако у овом кварталу протекле
године забележено да је током поједностављеног царинског поступка увоза робе на основу
фактуре Управа царина укупно обрачунала и наплатила 231.868.438,34 динара, што представља само 0,25% од укупно наплаћених дажбина у овом периоду (још један показатељ колико
се ова могућност још увек мало користи). Релативно низак ниво наплаћених дажбина приликом увоза доводи се у везу и са ниским фактурним вредностима робе која је у овом периоду
допремана, као и због чињенице да чак 100% увезене робе по овом основу потиче из земаља
ЕУ и ЦЕФТА региона, што је царинску стопу свело на 0%.
Фактурна вредност робе која је у овом кварталу била увезена или извезена, укупно је износила 32.784.811,61 евро.
www.legeartis.rs
На основу интерне статистике Управе царина, од 1. јануара до 31. децембра 2011. укупно је
обрађено 50.049 поједностављених декларација (фактура), које је пратила накнадно поднета
10.551 допунска декларација. Ово практично значи да податак о броју обрађених поједностављених декларација током 2011. године истовремено означава и број редовних (класичних)
царинских декларација које нису поднете у информациони систем царинске службе.
Такође, на основу интерне статистике Управе царина, може се констатовати да су закључно са 30. априлом 2012. године укупно 173 предузећа добила наведено одобрење. Иако сâм
по себи вредан поштовања, овај број и даље представља мањину у односу на укупан број
учесника у царинским поступцима који су евидентирани у информационом систему царинске
службе. Стога овај приказ поједностављене царинске процедуре представља и својеврстан
позив заинтересованим предузећима да размотре наведене могућности ради евентуалног
подношења захтева.
У складу са извештајем председника Радне групе за поједностављене царинске поступке
Управе царина, износимо и приказ примене овог поједностављеног царинског поступка током
трећег квартала 2012. године (подаци за последњи квартал су у припреми):
1. У овом периоду поједностављени царински поступак на основу фактуре у извозу је користило укупно 29 носилаца одобрења. Приликом оваквог извоза најчешће је отпремана следећа
роба: грађевински материјал, цемент, полистирен плоче, примарни пољопривредни производи (кукуруз, шећерна репа и лубенице), пепео, технички гасови, стари папир, гумени гранулат,
амбалажа, штампа, подови за дрвене гајбице и пирит.
2. Највише отпреме у овом периоду имало је предузеће Messer Tehnogas из Београда, са
учешћем од 12,24% од укупно обрађених поједностављених декларација.
3. У истом периоду увозни поједностављени царински поступак на основу фактуре користило
је 70 носилаца одобрења. Приликом оваквог увоза најчешће је допремана следећа роба: угаљ,
цемент, дрвени трупци и целулозно дрво, резана грађа, штампа, калцинирана сода, производи
од бетона, новинска хартија у ролнама, калцијум карбид и амонијум нитрат, као и гипс.
4. Највише допреме у овом периоду имало је предузеће Ro&Ro System, са учешћем од 27,06%
од укупно обрађених поједностављених декларација.
царине
процени да није могућ преглед
код граничне царинске ис­
поставе.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
76
Битно је нагласити да се овај
поједностављени царински
поступак може користити и
приликом преференцијалног извоза робе, тако што се
овакво порекло робе може до­
казивати изјавом на фактури,
под условом да вредност робе
обухваћене фактуром није већа
од 6.000 евра, односно независ­
но од вредности робе уколико
предузеће коме је одобрен ова­
кав поједностављени поступак
истовремено има одобрен и
статус „Овлашћеног извозни­
ка”.
Обавезан садржај
фактуре која
се користи у
поједностављеном
поступку
С обзиром на то да се прили­
ком спровођења овог поступка
користи фактура, а не царин­
ска декларација, неопходно је
да таква фактура садржи нај­
мање следеће информације:
● број и датум фактуре,
● податке о пошиљаоцу и при­
маоцу робе,
● трговачки назив и потпуни
опис предметне пошиљке, који
омогућује њену идентифика­
цију и сврставање по Царин­
ској тарифи,
● број и врсту колета и њихове
идентификационе ознаке,
● тарифну ознаку предметне
робе,
● количину робе у јединици
мере,
● бруто и нето масу робе,
● вредност робе,
● паритет испоруке,
● врсту и регистарску ознаку
превозног средства,
● податке о банкарској гаран­
цији, и
● као веома битно, следећу
забелешку: „Поједностављена
царинска декларација по Одо­
брењу број: _____ од ________”
(наводи се пун број и датум
само основног Одобрења за одобрени царински поступак).
Услови које
подносилац захтева
мора да испуњава
ради одобрења
поједностављеног
царинског поступка
Предузећа, пре свега, мала и
средња, која су заинтересована
да на овакав начин увозе и из­
возе робу, свакако ће занимати
услови које треба испунити.
Приликом одлучивања о
оправданости захтева, Управа
царина проверава испуњеност
следећих услова:
● да постоји економска оправ­
даност, односно одговарајући
обим пословања, што се у прак­
си своди на број царинских по­
ступака у одређеном периоду
(наглашавамо овај критеријум
се не односи на увоз или извоз
сезонских пољопривредних
производа),
● да је подносилац захтева у
претходном периоду редовно
измиривао царински дуг,
● да није у поступку стечаја
или ликвидације,
● да у последње две године
није починио озбиљан или
поновљен прекршај царинских
прописа,
● да поседује важећу банкар­
ску гаранцију за обезбеђење
наплате царинског дуга
(подсећамо, почев од 1. 6. 2012.
године поступак редовног из­
воза робе ослобођен је обавезе
полагања обезбеђења),
● да одреди једно или више од­
говорних лица за спровођење
овог поједностављеног царин­
ског поступка (одговорна лица
треба да поседују неопходна
знања из области царинских
и других прописа, а провера
њиховог знања обавља се при­
ликом претходне контроле ис­
пуњености услова),
● да поседује могућност елек­
тронског подношења докуме­
ната,
● да своје интерне евиденције
води на начин који Управи ца­
рина омогућује ефикасну кон­
тролу,
● да има прихватљив систем
архивирања документације,
● да успостави систем ефи­
касне контроле ангажованих
превозника робе, пре свега
из аспекта употребе одгова­
рајућих транспортних дозво­
ла, и
● да за потребе контроле пред­
ставницима Управе царина
омогући физички и електрон­
ски приступ одговарајућим
документима и евиденцијама.
Подношење захтева
за одобрење
поједностављеног
царинског поступка
Ради одобрења поједноставље­
ног поступка, заинтересована
Прилог 1
Рубрика А
– Царинарница
– Врста захтева (S10)
– Број и година
– Датум подношења
– Д број
www.legeartis.rs
З А Х Т Е В
ЗА ИЗДАВАЊЕ ОДОБРЕЊА ЗА ПОЈЕДНОСТАВЉЕНИ
ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК НА ОСНОВУ ФАКТУРЕ
У складу са чланом 101. став 1. тачка 2) Царинског закона („Сл. гласник РС”, број 18/2010),
као и актом Управе царина број 148-II-483-01-240/2010 од 1. 10. 2010. године, молимо да
нам се одобри поједностављени царински поступак на основу фактуре.
Подносилац захтева
– ПИБ
– Назив и адреса привредног друштва
– Контакт подаци
2.
Подаци о одговорном лицу/има
– Име и презиме
– ЈМБГ
– Телефон/факс
– E-mail адреса
– Шифра царинског агента
3. Роба
Ред.
Трговачки
број
назив
робе
Тарифна
ознака са
еx бројем
Царински
поступак
lege artis ● МАРТ 2013.
1.
77
Шифра
царинског
поступка
Број пред.
царинских
поступака
4. Број одобрења надлежне царинарнице за посебне поступке, уколико постоји
5. Врста саобраћаја
наставак на следећој страни
→
6.
Подаци о банкарским гаранцијама за обезбеђење царинског дуга
а. Идентификациони број гаранције
б. Подаци о висини гаранције
в. Подаци о важењу гаранције
г. Подаци о гаранту
царине
7.Гранична царинарница/гранична ЦИ надлежна за спровођење
поједностављеног царинског поступка
/
(шифра ЦИ)
8. Надзорна царинска испостава
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
78
9. Рок за подношење допунске декларације
10.Додатне информације и подаци који могу утицати на одлучивање по овом
захтеву
11.Подношењем овог захтева прихватамо да царинским органима омогућимо
неограничен приступ свим документима и евиденцијама у циљу контроле робе и
поступка и пружимо им при том сву потребну помоћ.
12. Овера подносиоца
Место
Презиме и име, потпис
М.П.
предузећа дужна су да цари­
нарници која је месно надлеж­
на према њиховом седишту и
главном књиговодству подне­
су одговарајући захтев. Изу­
зетно, захтев се може поднети
и другој царинарници, уколи­
ко подносилац захтева докаже
да за то има оправдан послов­
ни интерес. У сваком случају,
царинарници која одлучује
по поднетом захтеву у орга­
низационом смислу треба да
припада царинска испостава
која ће у складу са одобрењем
бити надлежна за контролу
спровођења овог поједнос­
тављеног царинског поступка.
Изглед и садржај захтева од­
редила је Управа царина, а ради
што једноставнијег поступка
подношења захтева и олакша­
ног попуњавања одговарајућих
рубрика у формулару захте­
ва, Управа царина је изради­
ла и упутство за попуњавање
захтева. Оба ова документа у
интегралној верзији доносимо
у наставку текста.
Поступак провере испуње­
ности услова по поднетом
захтеву обављају надлежна ца­
ринарница и Управа царина, а
крајњи рок за доношење одлуке
износи 60 дана од дана пријема
уредног захтева. По истеку тог
рока надлежна царинарница
доноси решење којим у случају
неиспуњености услова захтев
одбија, односно доноси одо­
брење у случају позитивног
исхода провере услова.
Начин попуњавања
електронског
документа подацима
из фактуре
ница);
● Рубрика 42 (Цена робе);
● Рубрика 47 пета подела (На­
чин плаћања);
● Рубрика 48 (Одложено
плаћање);
● Рубрика 54 (Место и датум
– потпис и име подносиоца ис­
праве);
Рубрика 44 (Приложене ис­
праве и додатне информације),
поред података прописаних
Правилником, уписује се и:
● идентификација одобрења:
шифра царинарнице која је
донела одобрење, број/година
одобрења и редни број робе из
одобрења;
● назив и шифра надзорне ца­
ринске испоставе из Кодекса
шифара уз Правилник.
У рубрику А (Царинарница
отпреме/извоза/одредишта),
уписује се:
● у први ред – назив гранич­
не царинске испоставе којој
се електронски документ про­
слеђује;
● у други ред – шифра грани­
чне царинске испоставе из Ко­
декса шифара уз Правилник.
Непосредна обавеза носиоца
одобрења јесте да робу обух­
ваћену одобрењем допреми до
Имајући у виду укупан број
неподнесених царинских декларација,
у периоду од кад је овај поступак у примени,
могу се констатовати знатне уштеде.
79
lege artis ● МАРТ 2013.
Рубрика 1 (Декларација), у
трећу поделу, уписује се шифра
„PF”. У другу поделу уписује се
једна од следећих шифара:
1 – за извоз робе,
2 – за привремени извоз робе,
3 – за поновни извоз робе,
4 – за стављање робе у слобо­
дан промет,
5 – за привремени увоз робе,
6 – за поновни увоз робе.
● Рубрика 41 (Допунска једи­
www.legeartis.rs
У циљу ефикасног спровођења
овог поједностављеног царин­
ског поступка, неопходно је да
пре допремања робе граничној
царинској испостави, носилац
одобрења све податке из фак­
туре електронски проследи у
информациони систем Упра­
ве царина (ИСЦС). Садржи­
на и начин попуњавања овог
електронског документа пред­
стављају веома битну инфор­
мацију за све заинтересоване,
те их у наставку наводимо:
Електронски документ има
форму ЈЦИ, у коме се рубрике
попуњавају на следећи начин:
Следеће рубрике се попуњавају
у складу са чланом 9. (за извоз­
не поступке) и чланом 12. (за
увозне поступке) Правилника
о облику, начину подношења
и попуњавања декларације и
других образаца у царинском
поступку („Сл. гласник РС”, бр.
29/2010, у даљем тексту: Пра­
вилник):
● Рубрика 2 (Пошиљалац/Из­
возник);
● Рубрика 3 (Обрасци);
● Рубрика 5 (Наименовања);
● Рубрика 6 (Број пакета);
● Рубрика 8 (Прималац);
● Рубрика 14 (Подносилац ис­
праве);
● Рубрика 18 (Идентитет и
националност превозног сред­
ства у одласку/приспећу);
● Рубрика 20 (Услови испо­
руке);
● Рубрика 22 (Валута и укупан
износ из фактуре);
● Рубрика 25 (Врста саобраћаја
на граници);
● Рубрика 31 (Паковање и
наименовање робе, ознаке и
бројеви – контејнер бр. – Број
и врста);
● Рубрика 32 (Наименовање
број);
● Рубрика 33 (Шифра робе);
● Рубрика 35 (Бруто маса у kg);
● Рубрика 37 (Поступак);
● Рубрика 38 (Нето маса у kg);
Прилог 2
УПУТСТВО
ЗА ПОПУЊАВАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПОЈЕДНОСТАВЉЕНИ
ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК НА ОСНОВУ ФАКТУРЕ
Опште напомене:
царине
Захтев за издавање одобрења за поједностављени царински поступак на основу фактуре
подноси се одвојено за увозне и извозне поступке и може се поднети за више поступака,
али истог смера.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
80
Царински органи могу захтевати и додатне информације.
Подаци и информације које треба уписивати у различита поља обрасца захтева:
Рубрика (Попуњава царинарница) Уписује се шифра и назив царинарнице којој се
А
подноси захтев, врста захтева (S10), број и година захтева (број из бројача),
датум подношења захтева и заводни Д број.
1.
У први ред уписује се ПИБ подносиоца захтева, у други ред назив и адреса
привредног друштва, у трећи ред контакт подаци.
2.
Уписују се подаци о одговорном лицу/има са шифром царинског агента.
3.
Рубрика се попуњава у складу са врстом поступка за који се подноси
захтев, при чему се један редни број односи на једну тарифну ознаку, која
може обухватити један или више трговачких назива.
4.
Уколико су издата одобрења за посебне поступке од надлежне
царинарнице, уписују се бројеви тих одобрења.
5.
Уписује се врста саобраћаја у облику индикатора, као информативни
податак.
6.
Уписују се подаци о банкарској гаранцији, уз напомену да може бити више
гаранција.
наставак на следећој страни
→
Уписује се шифра царинарнице/шифра граничне ЦИ надлежне за
спровођење поједностављеног поступка.
8.
Уписује се шифра и назив надзорне царинске испоставе за подношење
допунске декларације.
9.
Уписује се рок за подношење допунске декларације.
10.
Ако је потребно, уписују се додатне информације или услови који могу
бити од утицаја на одлучивање по захтеву, нпр. ООС, ООП, сагласности,
одобрења.
Подношење допунске
декларације
Након царинског поступка
окончаног на поједностављен
начин, носилац одобрења ду­
жан је да надлежној царинској
испостави поднесе допунску
декларацију. Допунска декла­
рација попуњава се у складу са
упутством садржаним у акту
Управе царина број: 148-II-48301-240/2010 од 1. 1. 2010. годи­
не, из кога су, за потребе овог
текста, преузети одговарајући
делови и који се налази и на
сајту Управе царина.
Допунска декларација под­
носи се посебно за сваки ца­
рински поступак и за сваку
граничну царинску испоставу.
Она мора да буде попуњена
тако да обухвати све фактуре
по којима је претходно окончан
одређени царински поступак.
Подношењем и обрадом до­
пунске декларације, надлеж­
на царинска испостава том
приликом утврђује и износ
увозних дажбина које за пре­
дметну робу треба платити, и
о томе обавештава дужника.
Предности
поједностављеног
поступка на основу
фактуре
Конкретан царински посту­
пак, као што смо већ истакли,
обавља се на граничним прела­
зима, која немају ограничења
у погледу радног времена бу­
дући да раде и у дане викенда
и у дане државних празника.
Ова чи­ње­ни­ца нарочито до­
бија на зна­ча­ју ако се зна да
се готово две трећине ових
поједноста­вљених царинских поступака односи на
извоз, који често подразуме­
ва обавезу испоруке у одређе­
ном термину, углавном због
потребе поштовања претход­
но постигнутог договора са
инопримаоцем робе.
81
lege artis ● МАРТ 2013.
граничне царинске испоставе
и поднесе фaктуру која прати
ту робу у три примерка. Поред
наведеног, носилац одобрења
истовремено улаже и остала
документа која су иначе по­
требна ради одобрења захте­
ваног царинског поступка,
као и штампани примерак
електронски поднете фактуре
на коме се налази идентифи­
кациона шифра креирана у ин­
формационом систему Управе
царина.
Након тога, царински служ­
беник предузима одговарајуће
активности с поднетом доку­
ментацијом, обавља евенту­
ални преглед робе, оверава
документацију и окончава по­
ступак. Од два примерка ове­
рених фактура, која су му овом
приликом враћена, носилац
одобрења један примерак при­
лаже уз допунску декларацију,
а други примерак враћа пре­
вознику (возару) робе.
www.legeartis.rs
7.
царине
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
82
Преглед робе који се одрe­
ђу­је приликом обављања ових
поступака, свакако је у складу
са ниским степеном ризика
робе која се на овај начин от­
према или допрема. С друге
стране, а с обзиром на то да се
евентуални преглед обавља
само на граничним прелазима,
његово трајање је веома кратко
и једноставно и не производи
додатне трошкове по овом ос­
нову (уколико је преглед за ову
нискоризичну робу уопште и
одређен). Следећа важна по­
годност односи се на брзину
обављања ових процедура, бу­
дући да се поступак у суштини
обавља само на једном месту.
Убрзане процедуре смањују
трошкове пословања.
Битно обележје овог по­
ступка јесте и електронска ко­
муникација носиоца одобрења
и Управе царина, што учес­
нике у царинском поступку
приморава да унапреде своје
информатичке капацитете и
континуирано раде на њихо­
вом одржавању.
На крају, подвлачимо да овај
поједностављени поступак
подразумева употребу факту­
ра уместо царинских деклара­
ција (само током 2011. године
на бази овог поступка подне­
то је око 40.000 царинских де­
кларација мање него што би
то био случај да овај по­ступак
није примењен). Има­
јући у
виду укупан број не­
по­
дне­
сених царинских декларација,
у периоду од кад је овај посту­
пак у примени, могу се кон­
статовати знатне уштеде: у
времену потребном за попуња­
вање декларација, средствима
која се издвајају за куповину
сетова тих декларација, у вре­
мену комуницирања са инфор­
мационим системом царинске
службе и др.
Поред наведених предно­
сти на страни корисника, по­
јед­­но­с та­вљеним поступком
увоза и извоза робе на основу
фактуре, Управа царина до­
бија могућност рационалнијег
ко­ри­шћења људских ресурса,
бу­ду­ћи да се овај поступак (за
ра­злику од редовног) суштин­
ски обавља само у једној ор­
гани­зационој јединици.
Kaлендар важења правних аката
У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца
престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на
снагу и/или се одложено примењују у целости или у делу:
● Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама,
објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 119/2012 од 17. 12. 2012. године.
– примењује се од 31. марта 2013. године
● Закон о јавним набавкама, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 124/2012 од 29. 12.
2012. године.
– примењује се од 1. априла 2013. године, осим одредби члана 78. овог закона
које се примењују од 1. септембра 2013. године
● Уредба о изменама и допунама Уредбе о садржини, обрасцу и начину подношења
јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање, јединственим методолошким
принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у Јединствену базу
Централног регистра обавезног социјалног осигурања, објављена у „Службеном гласнику
РС”, бр. 124/2012 од 29. 12. 2012. године.
– одредбе чл. 2–5. ове уредбе примењују се од 1. априла 2013. године
Судско-адвокатски роковник
за 2013.
владан мирковић
главни и одговорни уредник
[email protected]
Уважавајући примедбе и предлоге својих дугогодишњих корисника, издавачко друштво
ИНГ-ПРО д.о.о. објавило је Судско-адвокатски роковник за 2013. у два одвојена дела, у
препознатљивом и општеприхваћеном решењу у тврдом кожном повезу, формата Б5,
високог квалитета двобојне штампе и израде.
Због заказивања рочишта више месеци унапред у наредној години, а на предлог
појединих судова, седмични систем је проширен све до средине априла 2014. Списак
судова и јавних тужилаштава такође је употпуњен адресама и бројевима телефона.
Први део, Роковник, 240 страна, садржи:
■ Месечни систем
■ Седмични систем
■ Евиденцију решених предмета по месецима и финансије
■ Судске таксе и адвокатске тарифе
■ Додатак: Важни датуми, Православни календар за 2013. и 2014, Важни телефони, Амбасаде, Србија и Црна Гора у километрима, Мерне јединице, Телефонски именик и Белешке
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
4
Други део, Именик, 330 страна, садржи:
■ Преглед судова и јавних тужилаштава са адресама и бројевима телефона
■ Именик арбитара и миритеља у поступку мирног решавања радних спорова
■ Списак извршитеља
■ Списак судских вештака
■ Списак судских тумача
■ Адресар адвоката по адвокатским коморама
Судско-адвокатске роковнике за 2013. можете поручити
на бројеве телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822
или е-поштом на [email protected]
Дејство одлуке Уставног суда
Србије Уз. 82/09
судски поступци
По доношењу Одлуке Уставног суда којом се примена конформне
методе обрачуна затезне камате проглашава неуставном, одмах
се поставило питање њеног утицаје на поступке који су у току и на
остварење права странака у већ окончаним поступцима
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
84
О
длуком Уставног суда
Србије Уз. 82/09 од 12. 7.
2012. године утврђено
је да одредба члана 3. став 1.
Закона о висини стопе затезне
камате („Сл. гласник СРЈ”, бр.
9/01), у делу који гласи: „при­
меном конформне методе”,
није у сагласности са Уставом.
По доношењу Одлуке Устав­
ног суда I Уз. 82/09 од 12. 7.
2012. године, одмах се поста­
вило питање о утицају наведе­
не одлуке на поступке који су у
току, као и на остварење права
странака у окончаним поступ­
цима и то како у парничним
тако и у стечајним.
Да би се размотрила наве­
дена питања потребно је прво
анализирати релевантне чла­
нове Устава Републике Србије.
Одредбама члана 168. став
3. Устава Републике Србије
предвиђено је да закон и други
општи акти престају да важе да­
ном објављивања одлуке Устав­
ног суда у службеном гласилу.
За правилно и потпуно
разматрање дејства одлуке
Уставног суда морају се има­
ти у виду и одредбе Закона о
Уставном суду.
Према члану 58. став 1. За­
кона о Уставном суду, кад
Уставни суд утврди да закон,
статут аутономне покрајине
или јединице локалне са­
моуправе, други општи акт
или колективни уговор није
у сагласности са Уставом, оп­­
штепри­хва­ће­ним правилима
међународног права и по­тв­р­
ђе­ним међународним уговори­
ма, тај закон, статут аутономне
покрајине или јединице локал­
не самоуправе, други општи
акт или колективни уговор,
престаје да важи даном об­ја­
вљи­ва­ња одлуке Уставног суда
у „Службеном гласнику Репу­
блике Србије”. Према одредба­
ма става 4. истог члана Закона
о Уставном суду, Уставни суд
може посебним решењем од­
ложити објављивање своје од­
луке у „Службеном гласнику”
најдуже на шест месеци од дана
њеног доношења.
Према одредбама члана 60.
Закона о Уставном суду, закони
и други општи акти за које је од­
луком Уставног суда утврђено
да нису у сагласности са Уста­
вом, општеприхваћеним пра­
вилима међународног права,
потврђеним међународним
уговорима или законом, не
могу се примењивати на
односе који су настали пре
дана објављивања одлу­
ке Уставног суда ако до тог
дана нису правноснажно
решени.
Према члану 61. Закона о
Уставном суду прописано је да
свако коме је повређено право
коначним или правноснажним
појединачним актом, донетим
на основу закона или другог
општег акта, за који је одлу­
ком Уставног суда утврђено
да није у сагласности са Уста­
вом, општеприхваћеним пра­
вилима међународног права,
потврђеним међународним
уговорима или законом, има
право да тражи од надле­жног
органа измену тог по­
је­
ди­
на­чног акта, у складу с пра­
ви­
лима поступка у коме је
по­је­ди­на­чни акт донет, док је
ставом 2. истог члана пропи­
сано да се предлог за измену
коначног или правноснажног
појединачног акта, донетог
на основу закона или другог
општег акта, за који је одлу­
ком Уставног суда утврђено
да није у сагласности са Уста­
вом, општеприхваћеним пра­
вилима међународног права,
потврђеним међународним
уго­во­ри­ма или законом, мо­
же поднети у року од шест
ГОРДАНА АЈНШПИЛЕР-ПОПОВИЋ
судија Привредног апелационог суда
[email protected]
камата од дана кад је суду под­
несен захтев за њихову исплату.
Из наведених одредаба
којима се регулише право на
затезну камату, а с обзиром на
тешке услове пословања који
условљавају честа кашњења
у плаћању, јасно је да ће до
потребе наплате долазити
много чешће, чак би се мог­
ло рећи да то постаје прави­
ло, а да плаћање у роковима
представља само изузетак.
Зато је јако важно како је об­
рачуната затезна камата, а то
је било регулисано Законом о
висини стопе затезне камате.
Закон о висини стопе затез­
не камате ступио је на снагу и
почео да важи од 3. марта 2001.
године и исти је објављен у
„Сл. листу СРЈ”, бр. 32/93, 24/94
и 28/96 „Сл. гласнику РС”, бр.
9/01. Предвиђао је да се затез­
на камата месечно утврђује
множењем месечне стопе раста
потрошачких цена са фиксном
стопом од 0,5% месечно, а као
начин обрачуна предвиђао је
конформну методу. Ступањем
на снагу овог закона престао је
да важи Закон о висини стопе
затезне камате који је до тада
био на снази (Закон о висини
стопе затезне камате, „Сл. лист
СРЈ”, бр. 32/93, 24/94, 28/96).
Начин обрачуна затезне камате за период
доцње од 3. марта 2001. године до 27. јула
2012. зависиће од тога да ли је до означеног
датума правноснажно окончан поступак у
коме је вршен обрачун затезне камате.
85
lege artis ● март 2013.
прописано је да дужник који
задоцни са испуњењем нов­
чане обавезе дугује, поред
главнице, и затезну камату по
стопи утврђеној законом, а
ставом 2. истог члана да ако је
стопа уговорене камате виша
од стопе затезне камате, она
тече и после дужникове доцње.
Чланом 278. став 1. ЗОО-а,
прописано је да поверилац има
право на затезну камату без
обзира на то да ли је претрпео
какву штету због дужникове
доцње, а ставом 2. истог члана
да ако је штета коју је повери­
лац претрпео због дужниковог
задоцњења већа од износа који
би добио на име затезне камате,
он има право захтевати разли­
ку до потпуне накнаде штете.
Чланом 279. став 1. ЗОО-а
прописано је да на доспелу а
неисплаћену уговорну или за­
тезну камату, као и на друга
до­спе­ла повремена новчана
да­ва­ња не тече затезна камата,
изу­зев кад је то законом од­ре­
ђе­но, а ставом 2. истог члана да
се на износ неисплаћене камате
може захтевати затезна камата
само од дана кад је суду подне­
сен захтев за њену исплату, док
је ставом 3. истог члана пропи­
сано да на повремена доспела
новчана давања тече затезна
www.legeartis.rs
месеци од дана објављивања
одлуке у „Службеном гласни­
ку Републике Србије”, ако од
достављања појединачног акта
до подношења предлога или
иницијативе за покретање по­
ступка није протекло више од
две године.
Чланом 62. истог закона
прописано је да ако се утврди
да се изменом појединачног
акта не могу отклонити после­
дице настале услед примене
општег акта за који је одлу­
ком Уставног суда утврђено
да није у сагласности са Уста­
вом, општеприхваћеним пра­
вилима међународног права,
потврђеним међународним
уговорима или законом, Устав­
ни суд може одредити да се ове
последице отклоне повраћајем
у пређашње стање, накнадом
штете или на други начин.
Како се наведена одлука
Уставног суда Србије односи на
оцену уставности дела Закона о
висини стопе затезне камате, то
је добро подсетити се на одред­
бе Закона о облигационим
односима којима се дефинише
затезна камата и Закона о виси­
ни стопе затезне камате које су
биле предмет оцене.
Чланом 277. ставом 1. Зако­
на о облигационим односима
судски поступци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
86
Чланом 1. Закона о висини
стопе затезне камате прописа­
но је да дужник који задоцни
са испуњењем новчане обавезе
плаћа затезну камату на износ
дуга до дана исплате, по стопи
утврђеној овим законом.
Чланом 2. истог закона про­
писано је да се стопа затезне
камате састоји од: (1) месечне
стопе раста цена на мало и (2)
фиксне стопе од 0,5% месечно.
Чланом 3. става 1. истог за­
кона прописано је да се обра­
чун дуга увећаног за затезну
камату врши тако да се фиксна
стопа од 0,5% множи износом
главног дуга увећаног за кама­
ту по стопи из члана 2. тачка
1. овог закона, применом кон­
формне методе.
Имајући у виду одредбе чла­
на 168. Устава и члана 58. За­
кона о Уставном суду, од дана
објављивања одлуке Устав­
ног суда којом је проглашен
неуставним обрачун затезне
камате конформном методом
у „Службеном гласнику Репу­
блике Србије”, наведена мето­
да обрачуна се више не може
применити на решавање спор­
них ситуација, јер неуставне
одредбе више нису део пози­
тивног законодавства. Како је
наведена одлука Уставног суда
објављена 27. јула 2012. године
у „Сл. гласнику РС”, број 73/12
то се од наведеног датума (од­
носно 27. јула 2012. године) об­
рачун затезне камате, свакако,
не може вршити уз примену
конформне методе.
Како је цитираном одлу­
ком Уставног суда неуставном
проглашена одредба Закона о
висини стопе затезне камате
из 2001. године којом се кон­
формна метода предвиђа као
метода обрачуна камате, то је
неспорно да се ова одлука
не протеже и на период пре
ступања на снагу наведе­
ног закона односно да нема
утицаја на начин обрачуна
затезне камате пре 3. мар­
та 2001. године односно пре
почетка примене конкретног
Закона о висини стопе затез­
не камате. Како је и по закону
важећем пре 3. марта 2001. го­
дине конформна метода била
законом прописана метода
обрачуна затезне камате, то се
иста и данас примењује на об­
рачун затезне камате (до 2001.
године). Наведено потврђује и
правни став Врховног касацио­
ног суда, усвојен на Седници
Грађанског одељења истог суда,
одржаној 20. 11. 2012. године, а
који гласи: „Затезна камата на
износ дуга, за период доцње дo
3. марта 2001. године, обрачу­
нава се применом конформне
методе”.
Имајући у виду да се за
одлуке донете после 27. јула
2012. године, сходно изнетом,
не може применити одредба
која је проглашена неуставном
при обрачуну затезне кама­
те, то се пре свега поставило
питање како се затезна ка­
мата обрачунава за период
важења Закона (односно од
2001. године до 27. јула 2012.
године) ако о томе још није
донета одлука или иста није
правноснажна. Како се пре­
ма одредбама члана 60. Зако­
на о Уставном суду закони и
друга општа акта за које је од­
луком Уставног суда утврђено
да нису у сагласности са Уста­
вом, општеприхваћеним пра­
вилима међународног права
и потврђеним међународним
уговорима и законима, не могу
примењивати на односе који су
настали пре дана објављивања
одлуке Уставног суда, ако до
тог дана нису правноснажно
решени, то значи да ће начин
обрачуна затезне камате за пе­
риод доцње од 3. марта 2001.
године, односно од датума по­
четка примене Закона о виси­
ни стопе затезне камате, до 27.
јула 2012. године, зависити
од тога да ли је до означе­
ног датума правноснажно
окончан поступак у коме
је вршен обрачун затезне
камате. Уколико није прав­
носнажно окончан до 27. јула
2012. године, за период од 2001.
до 27. јула 2012, на основу ци­
тираних одредаба члана 60. За­
кона о Уставном суду, затезна
камата се не може обрачунава­
ти применом конформне ме­
тоде, већ искључиво простим
интересним рачуном. Стога,
без обзира на то што је у неким
ситуацијама камату потребно
обрачунати за период од 2001.
до 2012. године, када је била на
снази конформна метода, ако
је њену примену потребно из­
вршити после 27. јула 2012. го­
дине, односно ако до тада није
правноснажно окончан по­
ступак, конформна метода као
метода обрачуна камате више
се не може применити, већ је
потребно применити прост
интересни рачун.
Одлука Уставног суда којом се примена
конформне методе обрачуна затезне камате
проглашава неуставном нема утицаја на
начин обрачуна затезне камате пре
3. марта 2001. године.
проверило да ли одређени акт
подлеже измени у смислу чла­
на 61. став 2. Закона о Устав­
ном суду, а потом је потребно
испунити и услов у погледу
рока за подношење таквог зах­
тева. Важно је указати на то
да се измена наведеног акта
може према изричитим одред­
бама закона вршити у складу
с правилима поступка у коме
је појединачни акт и донет, а
што је донело значајне пробле­
ме у примени и тумачењу ци­
тираних норми ради њихове
правилне примене. Наи­
ме, парнични поступак не
познаје могућност измене
правноснажне одлуке, осим
по предлогу за понављање
поступка као ванредном
правном леку, па је спорно
како применити цитирану
одредбу.
Ако се, међутим, на наве­
дени начин, односно изменом
акта, не могу отклонити по­
следице настале услед примене
општег акта за који је одлу­
ком Уставног суда утврђено
да није у складу са Уставом,
општеприхваћеним прави­
лима међународног права
потврђеним међународним
уговорима или законом, Устав­
ни суд може одредити да се ове
87
lege artis ● март 2013.
до­ста­вљања појединачног акта
до подношења предлога или
иницијативе за покретање по­
ступка није протекло више од
две године.
Имајући у виду цитира­
не одредбе члана 61. Закона
о Уставном суду, сва лица ко­
ји­ма је право повређено ко­
начним или правноснажним
појединачним актом чија је
пра­в­но­с нажност наступила
пре 27. јула 2012. године, а који
је до­нет уз примену конформне
методе при обрачуну затезне
камате, могу поднети предлог
за измену истог појединачног
акта и то у означеним закон­
ским роковима од шест ме­
сеци од дана објављивања
одлуке Уставног суда односно
27. јануара 2013. године ако од
достављања појединачног акта
до подношења предлога или
иницијативе пред Уставним
судом за покретање поступ­
ка, није протекло више од две
године. Стога је за остварење
овог права неопходно знати
и када је тај појединачни акт
достављен странци која жели
да тражи измену и када је
иницијатива за покретање по­
ступка оцене уставности спор­
ног дела члана закона поднета
Уставном суду Србије, да би се
www.legeartis.rs
Уколико је до наведеног
датума донет правноснаж­
ни акт применом неуставног
прописа у складу са чланом
61. Закона о Уставном суду
сва­
ко коме је повређено
пра­во ко­на­чним и правно­
сна­ж ним појединачним
ак­том донетим на основу
за­ко­на или другог општег
про­пи­са за који је одлуком
Ус­тав­ног суда утврђено да
није у сагласности са Уста­
вом, оп­ште­при­хва­ће­ним пра­
вилима међународног права
потврђеним међународним
уговорима или законом, има
право да тражи од над­
лежног органа измену тог
појединачног акта у складу с
правилима поступка у коме
је исти акт и донет.
Предлог за измену коначног
и правноснажног појединачног
акта донетог на основу зако­
на или другог општег акта за
који је одлуком Уставног суда
утврђено да није у сагласности
са Уставом, општеприхваћеним
правилима међународног права
потврђеним ме­ђу­на­ро­дним уго­
во­ри­ма или законом, може се у
тој ситуацији поднети у року од
шест месеци од дана об­ја­вљи­ва­
ња одлуке у „Службеном глас­
нику Републике Србије”, ако од
судски поступци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
88
последице отклоне повраћајем
у пређашње стање, накна­
дом штете или на други на­
чин, сходно члану 62. Закона о
Уставном суду.
Имајући у виду наведено, у
поступцима који су правнос­
нажно окончани до 27. јула
2012. године и у којима је до­
нета одлука применом пропи­
са за који је утврђено да није
у складу са Уставом, односно
одлука о камати донета при­
меном конформне методе као
начина обрачуна камате, по­
следице ће моћи да се отклоне
искључиво у смислу члана 61.
Закона о Уставном суду.
Насупрот наведеном, уко­
лико до 27. јула 2012. годи­
не, када је објављена одлука
Уставног суда, није правнос­
нажно окончан поступак, даље
поступање зависиће од сваког
конкретног случаја. Ако глав­
на расправа у парничном по­
ступку није закључена до 27.
јула 2012. године, првостепени
суд ће морати да има у виду од­
луку Уставног суда, те будући
да не сме да примени неустав­
не одредбе о начину обрачу­
на затезне камате применом
конформне методе, мораће да
у првостепеном поступку као
релевантну чињеницу, у погле­
ду одлуке о камати (наравно,
уколико се ради о обрачунатој
и углавниченој камати), ут­
врди колико износи износ
обра­чу­на­те камате применом
метода простог интересног
рачуна и да то има у виду при
пресуђењу.
Уколико је, међутим, пре
означеног датума објављивања
одлуке Уставног суда главна
расправа пред првостепеним
судом закључена, али одлука
још увек није израђена, прво­
степени суд има овлашћења
да поново отвори главну рас­
праву ради утврђивања реле­
вантних чињеница, односно
ради утврђивања правилно
обрачунате затезне камате
методом простог интересног
рачуна, с обзиром на то да је
управо после закључења глав­
не расправе, а пре доношења
и израде одлуке, конформна
метода која је била основ обра­
чуна проглашена неуставном.
У тој ситуацији, по поновном
отварању главне расправе и
утврђивању наведених реле­
вантних чињеница (износа
обрачунате затезне камате
применом простог интерес­
ног рачуна као методе обрачу­
на), суд ће поново закључити
главну расправу и донети
одговарајућу одлуку.
Уколико је, међутим, главна
расправа пред првостепеним
судом закључена, одлука доне­
та и достављена странкама пре
27. јула 2012. године, али иста
није постала правноснажна,
поступање суда ће зависити од
тога да ли је против наведене
одлуке била поднета жалба или
не. Уколико у законском року
жалба не буде поднета, пресуда
ће постати правноснажна ис­
теком рока за жалбу и потом ће
се последице примене неустав­
ног прописа отклањати у смис­
лу члана 61. Закона о Уставном
суду, односно као у поступку у
којем је коначним и правнос­
нажним појединачним актима
повређено право странке због
примене неуставног прописа.
То значи да ће странке моћи да
поднесу захтев за измену наве­
деног акта као и да је правнос­
нажност наступила пре 27. јула
2012. године.
Ако је, међутим, у ме­ђу­вре­
ме­ну поднета жалба, што је
свакако спречило наступање
правноснажности пресуде (јер
жалба по одредбама Закона о
парничном поступку има су­
спензивно дејство), у поступ­
ку по жалби другостепени
– апелациони суд мора имати
у виду да је у међувремену до­
нета цитирана одлука Уставног
суда, те да је стога конформна
метода обрачуна затезне ка­
мате проглашена неуставном.
Наведено ће другостепени суд
имати у виду и уколико му се
изричито не наглашава као
жалбени навод, јер се ради о
примени материјалног права
о којој другостепени суд у по­
ступку по жалби води рачу­
на по службеној дужности, и
то у свим поступцима. Стога,
ако је првостепеном одлуком
досуђена обрачуната и углав­
ничена затезна камата, која је
при том обрачуната применом
конформне методе (као методе
која је била важећа у тренутку
доношења одлуке), другосте­
пени суд при оцени правил­
ности примене материјалног
права мора имати у виду од­
луку Уставног суда и укинути
тако донету првостепену одлу­
ку, те вратити списе предмета
првостепеном суду на понов­
но одлучивање, у ком случају
ће у поновном одлучивању
„Описно преиначење” доводи до једнаког
обима остварења права странака као и да се
пресуда укида и враћа првостепеном суду.
другостепеног суда која је до­
нета знатно пре објављивања
одлуке Уставног суда Србије,
па је стога у време објављивања
одлуке Уставног суда 27. јула
2012. године већ била прав­
носнажна) одлуку преиначио
управо из разлога доношења
одлуке Уставног суда, односно
проглашења неуставном кон­
формне методе, и позивајући
се на наведену одлуку Устав­
ног суда Србије. То је учињено,
вероватно, с тежњом и у жељи
да се последице доношења и
примене неуставног прописа
отклоне што хитније, односно
уз најлакшу могућу процедуру,
без посебног предлога за из­
мену коначног правноснаж­
ног појединачног акта који
би био поднет првостепеном
суду. Не улазећи у разлоге
рационалности (посебно из
аспекта трајања поступака за
остварење права), наведена
одлука Врховног касационог
суда, Прев. 118/2012, супрот­
на је становишту Привредног
апелационог суда по коме је
за примену одредаба члана 61.
Закона о Уставном суду неоп­
ходан захтев странке. На на­
ведену праксу неопходно је
указати, будући да се ради о од­
луци највише судске инстанце,
која свакако служи као пример
и узор за судску праксу ниже­
степених судова.
89
lege artis ● март 2013.
проузрокује продужавање
поступака. Наведено „опис­
но преиначење” иако на први
поглед необично, доводи су­
штин­
ски до једнаког обима
остварења права странака као
и да се пресуда укида и враћа
првостепеном суду, јер ће у по­
ступку извршења такве одлуке
обрачун бити извршен приме­
ном простог интересног рачу­
на у складу са самом изреком
другостепене – преиначујуће
пре­
с уде, па ће у суштини
стран­ке и оства­ри­ти своја пра­
ва иден­ти­чно као да им је по
уки­да­њу првостепене одлуке
у по­но­вљеном првостепеном
по­ступку извршен наведени
об­ра­чун принципом простог
ин­те­р е­с ног рачуна, уместо
конформном методом која је у
међувремену проглашена неу­
ставном.
Посебно је интересантно
уочити да се према становиш­
ту овога суда, уколико је прав­
носнажно окончан поступак,
промена и преиначење одлуке
не може вршити без захтева
за измену одлуке поднетог од
стране заинтересованог лица,
у смислу члана 61. Закона о
Уставном суду, и то захтева
поднетог оном органу који је
исту и донео. Треба указати на
то да је Врховни касациони суд
у поступку по ревизији (који
је спроведен против одлуке
www.legeartis.rs
првостепени суд имати у виду
да се конформна метода као
метода обрачуна затезне кама­
те не може применити, јер је
проглашена неуставном.
Уколико другостепени суд у
поступку по жалби има мо­гу­
ћности да из утврђеног чи­ње­
ни­чног стања утврди колико
износи затезна камата обра­
чуната простим интересним
рачуном као методом обрачу­
на, он наведену одлуку може
и преиначити (наравно, уко­
лико нема других разлога за
њено укидање). У ситуацијама
у којима се применом простог
интересног рачуна не може ут­
врдити колика је обрачуната
затезна камата, пракса При­
вредног апелационог суда је да
се првостепена пресуда, којом
је она досуђена и углавниче­
ни износ затезне камате обра­
чунат применом конформне
методе, преиначује тако што
се описно досуђује затезна
камата на опредељене изно­
се главног дуга, обрачуната за
означени период доцње и уз
наглашавање примене простог
интересног рачуна при обра­
чуну, док се за више тражено,
тужбени захтев одбија. Наве­
дено „описно” преиначење
тужбеног захтева изнудила
је пракса и жеља судова да
се због доношења наведе­
не одлуке Уставног суда не
Дисциплинска
одговорност ученика
Образовање
Важећи Закон о основама система образовања и васпитања знатно
прецизније уређује материју права, обавеза и одговорности ученика
основне и средње школе, али је детаљно уређење васпитно-дисциплинског поступка ипак препуштено школским установама
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
90
У
току скоро двогодишње
примене Закона о осно­
вама система обра­зо­ва­
ња и васпитања („Сл. гласник
РС”, бр. 72/2009) уочени су
проблеми који су настали у по­
ступку остваривања делатно­
сти образовања и васпитања,
а који се односе на обаве­
зе и одговорност ученика,
васпитно-дисциплински по­
ступак, васпитне и васпитнодисциплинске мере. У циљу
отклањања уочених проблема
донет је Закон о изменама и до­
пунама Закона о основама си­
стема образовања и васпитања
(„Сл. гласник РС”, бр. 52/2011),
који је ступио на снагу 23. јула
2011. године.
Важећи Закон о основа­
ма система образовања и
васпитања („Сл. гласник РС”,
бр. 72/2009 и 52/2011, даље:
Закон) на другачији, одно­
сно прецизнији начин уређује
материју права, обавеза и од­
говорности ученика основне и
средње школе.
● редовно похађа наставу и из­
вршава школске обавезе;
● поштује школска правила,
одлуке директора и органа
школе;
● ради на усвајању знања,
вештина и вредносних ста­
вова прописаних школским
програмом, прати сопствени
напредак и о томе извештава
наставнике и родитеље, одно­
сно старатеље;
● у поступку оцењивања по­
каже своје стварно знање
без коришћења разних об­
лика преписивања и других
недозвољених облика помоћи;
● не омета извођење наставе и
не напушта час без претходног
одобрења наставника;
● поштује личност других уче­
ника, наставника и осталих за­
послених у школи;
● чува имовину школе и
чистоћу и естетски изглед
школских просторија;
● стара се о очувању животне
средине и понаша у складу с
правилима еколошке етике.
Обавезе и одговорност
ученика
Одредбе Закона (члан 112.
ст. 3) прописују нову дуж­
ност ученика, родитеља,
односно старатеља уче­
ника да у року од 8 дана
Обавезе ученика прописане
су чланом 112. Закона, па тако
ученик има обавезу да:
правда изостанак ученика
и доставља потпуне и тачне
контакт информације.
У односу на раније за­
конско решење, наведене
одредбе прописују обавезу
правдања изостанака ученика
у одређеном року, не само од
стране ученика већ и од стране
родитеља, односно старатеља
ученика, као и њихову оба­
везу да достављају потпуне и
тачне контакт информације,
што ће утицати на бољу
комуникацију ученика,
родитеља, одељенског ста­
решине, односно школе.
Закон посебно наглашава да
ученик у остваривању својих
права не сме да угрожава дру­
ге у остваривању права (члан
112. ст. 1).
Ученик дисциплински од­
говара када учини повреду
обавеза или повреду забрана
прописане Законом. Ученик
може да одговара за лакшу
повреду обавезе утврђену
општим актом школе, за тежу
повреду обавезе која је у вре­
ме извршења била прописана
Законом или посебним зако­
ном и за повреду забрана
прописаних члановима 44. и
45. Закона.
БИЉАНА АНТИЋ
дипл. правник – просветни инспектор
[email protected]
Дакле, неопходно је да је
понашање ученика, које се сма­
тра повредом обавезе, описано
у оквиру лакших повреда, про­
писаних општим актом школе,
или тежих повреда, прописа­
них Законом, односно да се
понашање ученика може под­
вести под повреду обавезе због
које може бити санкционисан.
Закон утврђује право ученика
на заштиту од дискриминације,
Насиље, злостављање, занемаривање и
немарно поступање
Под психичким насиљем сматра се понашање које доводи
до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства детета и ученика или запосленог.
Под социјалним насиљем сматра се искључивање детета
и ученика из групе вршњака и различитих облика социјалних
активности установе.
2. Забране насиља, зло­
став­ља­­ња и занемаривања
(члан 45. Закона): физичког,
пси­хичког и социјалног на­си­
ља; злостављања и за­не­ма­ри­
ва­ња деце и ученика; физичког
кажњавања и вређања лично­
сти деце и ученика или запо­
слених; сексуалне злоупотребе
деце и ученика или запослених.
Закон прописује шта се сма­
тра насиљем и злостављањем,
91
lege artis ● март 2013.
Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног или понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или
потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства
личности детета и ученика или запосленог.
Занемаривање и немарно поступање представља
пропуштање установе или запосленог да обезбеди услове за
правилан развој детета и ученика.
Према одредбама Закона постоји физичко, психичко и
социјално насиље.
Под физичким насиљем сматра се:
● физичко кажњавање деце и ученика од стране запослених
и других одраслих особа;
● свако понашање које може да доведе до стварног или
потенцијалног телесног повређивања детета, ученика или
запосленог;
● насилно понашање запосленог према деци, ученицима или
другим запосленим, као и ученика према другим ученицима
или запосленим.
групе лица, по основу расне,
на­ци­оналне, етничке, језичке,
верске или полне припадно­
сти, физичких и психичких
својстава, сметњи у развоју и
ин­­в а­­ли­ди­тета, здравственог
ста­ња, узраста, социјалног и
кул­­т ур­ног порекла, имовног
стања, односно политичког
опре­­де­­љења, и подстицање или
не­спречавање таквих активно­
сти, као и по другим основима
утврђеним законом којим се
прописује забрана ди­скри­ми­
на­ци­је.
Под дискриминацијом лица
или групе лица сматра се сва­
ко непосредно или посредно,
на отворен или прикривен
начин, искључивање или
ограничавање права и слобо­
да, неједнако поступање или
пропуштање чињења, односно
неоправдано прављење разли­
ка повлађивањем или давањем
првенства.
Не сматрају се дискри­ми­
на­ци­јом посебне мере уведене
ради постизања пуне равно­
правности, заштите и напре­
тка лица, односно групе лица
која се налазе у неједнаком по­
ло­жају.
www.legeartis.rs
Појам забране
насиља, злостављања и за­не­
ма­ри­ва­ња, као и дужност шко­
ле да обезбеди све услове за
остваривање ових права (члан
103. ст. 1. тач. 4) и ст. 2).
Одредбама чланова 44. и 45.
Закона уведен је нови појам
„забране”, па тако ученик
може да одговара због повреде:
1. Забране дискриминације
(члан 44. Закона): активности
којима се угрожавају, ома­
ло­в а­ж а­в ају, дискриминишу
или издвајају лица, односно
а шта занемаривањем и немар­
ним поступањем.
Васпитни рад
са учеником
У одредбама Закона посебна
пажња посвећује се васпитном
раду са учеником. Законом је
прописано (члан 113. ст. 1) да
је школа дужна да са учеником
који врши повреду правила
понашања, или се не придржава
одлука директора и органа шко­
ле, или неоправдано изостане
са наставе пет часова, односно
који својим понашањем угро­
жава друге у остваривању њи­
хо­вих права, појача васпитни
рад активностима: у оквиру
одељенске заједнице, стручним
радом одељенског старешине,
Образовање
Теже повреде обавеза ученика
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
92
Теже повреде обавеза ученика прописане су чланом 113. ст. 3. Закона и преузете су из посебних
закона: Закона о основној школи („Сл. гласник РС”, бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94 – Одлука
УСРС, 22/2002, 62/2003 – др. закон, 64/2003 – испр. др. закона и 101/2005 – др. закон) и Закона
о средњој школи („Сл. гласник РС”, бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002 – испр.,
62/2003 – др. закон, 64/2003 – испр. др. закона, 101/2005 – др. закон) и иновиране су повредама
обавеза ученика које су произашле из нових појава и односа у друштву.
Према наведеном члану, теже повреде обавеза ученика јесу:
1) уништење, оштећење, скривање, изношење, преправка или дописивање података у
евиденцији коју води школа или друга организација, односно орган;
2) преправка или дописивање података у јавној исправи коју издаје школа или орган, односно
исправи коју изда друга организација;
3) уништење или крађа имовине школе, привредног друштва, предузетника, ученика или запосленог;
4) подстрекавање, помагање, давање ученику и употреба алкохола, дувана, наркотичког средства или психоактивне супстанце;
5) уношење у школу или другу организацију оружја или другог предмета којим може да угрози
или повреди друго лице;
6) свесно непридржавање правила и мера безбедности ученика;
7) употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у сврхе којима се
угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања, и
8) неоправдано изостајање са наставе и других облика образовно-васпитног рада више од
25 часова у току школске године, од чега више од 15 часова након писменог обавештавања
родитеља, односно старатеља, од стране школе. Ова повреда обавезе ученика је измењена
у односу на претходне законске одредбе, којима је било прописано да је тежа повреда обавезе
ученика: неоправдано изостајање са наставе најмање 35 часова и учестало чињење лакших повреда обавеза.
Према измењеним законским одредбама, да би ученик био санкционисан, поред неоправданог
изостајања са наставе и других облика образовно-васпитног рада, није више потребно учестало чињење лакших повреда обавеза. За учињену тежу повреду обавезе, број неоправданих
изостанка са наставе и других облика образовно-васпитног рада смањен је с најмање 35 часова
на више од 25 часова у току школске године, прописана је обавеза школе да након 15 неоправданих изостанака писмено обавештава родитеља, односно старатеља, о учињеним неоправданим
изостанцима ученика (члан 113. ст. 3. тач. 8) Закона) и обавеза поступног изрицања мера због
неоправданих изостанака (члан 113. ст. 4. Закона).
Васпитно-дисциплински
поступак
Васпитне и васпитно-дисциплинске мере
За лакшу повреду обавеза уче­
ника изричу се васпитне мере:
● опомена,
● укор одељенског старешине,
или
● укор одељенског већа.
Поменуте васпитне мере изри­
чу се без вођења васпитнодисциплинског поступка на
начин прописан општим актом
школе.
Одредбама члана 115. ст.
6. Закон прописује да се за
учињену тежу повреду обавеза
ученика и за учињену повреду
забране прописане члановима
44–45. Закона васпитно-дисци­
плинске ме­ре изричу ученику
тек након спроведеног васпит­
но-дисциплинског поступка и
утврђене одговорности.
За тежу повреду обавеза
ученика изричу се следеће ва­
спитно-дисциплинске мере:
● укор директора,
● укор наставничког већа,
● искључење ученика из шко­
ле, односно школе с домом за
ученика средње школе.
Васпитно-дисциплинске мере
које се ученику изричу за
учињену повреду забране из
чл. 44. и 45. Закона разликују
се од претходног законског
решења (члан 115. ст. 1. тач. 3)
Закона). Сада се за учињену по­
вреду забране изричу следеће
васпитно-дисциплинске мере:
● укор директора или укор на­
ставничког већа;
● премештај ученика од петог
до осмог разреда у другу основ­
ну школу на основу одлуке на­
ставничког већа, уз сагласност
родитеља, односно старатеља,
и школе у коју прелази (нови­
на је да је за премештај учени­
ка потребна сагласност, не
само родитеља или старатеља
већ и школе у коју ученик
прелази);
93
lege artis ● март 2013.
Измењеним чланом 114. Зако­
на другачије је уређен вас­пи­
тно-дисциплински поступак.
За теже повреде обаве­
за
ученика и за повреде за­­бра­
не мора се водити ва­спи­тнодисциплински посту­
пак (из
чланова 44. и 45. За­ко­на). О
вођењу васпитно-ди­­сци­плин­
ског поступка, сваки пут, мора
бити обавештен родитељ, од­
носно старатељ ученика, без
обзира на узраст ученика.
Такође, увек када се у ва­
спит­но-дисциплинском по­
ступку саслушава ученик,
не­оп­ход­но је присуство ро­
ди­те­ља, односно старатеља. У
васпитно-ди­сци­плин­ском по­
ступку обавезно је саслушање
ученика, као и свих осталих
учесника и сведока, и сви они
могу да дају и писмену изјаву.
Васпитно-дисциплински
по­ступак покреће директор
(видети Пример 1) најкасније у
року од 30 дана за учињене теже
повреде обавеза ученика или
учињене повреде забране из
чланова 44. и 45. и он се окон­
чава решењем. Пре доношења
решења морају се утврдити све
чињенице које су од значаја за
доношење решења.
Законом није уређено ко
може иницирати покретање
васпитно-дисциплинског по­
ступка, којим актом се покреће
поступак, од када тече рок за
покретање поступка и сâм ток
поступка.
Сходно наведеном, школа
би својим општим актом тре­
бало да у потпуности уре­ди
покретање и начин во­ђе­ња
васпитно-дисциплин­с ког
поступка, при чему се мора
водити рачуна о правилима
управ­
ног поступка, која су
про­пи­са­на Законом о општем
управном поступку („Сл. лист
СРЈ”, бр. 33/97 и 31/2001). На
пример: покретање поступ­
ка (иницијални акт); посту­
пак обавештавања о сазнању
за учињену повреду обавезе;
именовање, састав, начин рада
и одлучивања дисциплинске
комисије; доказна средства; на­
чин вођења записника; на­чин
изрицања васпитно-дисци­
плинске мере и околности које
се узимају у обзир приликом
изрицања.
www.legeartis.rs
педагога, психолога, посебних
тимова, а када је то неопходно
да сарађује са одговарајућим
установама социјалне, одно­
сно здравствене заштите, на
промени понашања ученика,
уз обавезно учешће родитеља,
односно старатеља ученика.
Циљ оваквог васпитног
рада јесте да се у понашању
ученика препознају поступ­
ци који могу да доведу до
лакших и тежих повреда
оба­ве­за ученика и забрана
утврђених Законом.
Образовање
● за ученика средње школе –
искључење ученика из школе,
односно школе с домом.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
94
Брисана је васпитно-ди­с­ци­­­­
плин­­­ска мера за ученике сред­
ње школе: престанак својства
ученика средње школе у тој
школској години, без права на
наставак образовања у истој
школи, а ученику смештеном
у школи с домом – престанак
својства ученика у шко­ли и
права на смештај у дому у тој
школској години, без права на
наставак образовања у истој
школи и смештај у истом дому.
Ове измене су последи­
ца доношења Правилника о
протоколу поступања у уста­
нови у одговору на насиље,
злостављање и занемаривање
(„Сл. гласник РС”, бр. 30/2010)
чијим су одредбама утврђена
три нивоа насиља. Према
одредбама наведеног Правил­
ника одговорност ученика
није иста за различите нивое
насиља. Зато се изменама За­
кона прописује могућност
изрицања васпитно-дисци­
плин­ске мере: укор директора
или укор наставничког већа, за
учињену повреду забране.
Изрицање васпитно-дисциплинских и
васпитних мера
Према одредбама члана 115. ст.
10. Закона, о васпитно-дис­ци­
плин­ској мери ис­кљу­че­ња уче­
ника из средње шко­ле одлучује
наставничко веће, доношењем
одлуке.
Наставничко веће доно­
си одлуку након спроведеног
васпитно-дисциплинског по­
ступка и утврђене одговорно­
сти ученика за учињену тежу
повреду обавеза. На основу
донете одлуке наставничког
већа, директор доноси решење
о искључењу ученика из школе.
Васпитне мере и васпитно-дисциплинске мере могу да се
изрекну ученику, ако је школа
претходно предузела неоп­
ходне васпитне активности
у циљу промене понашања
ученика. Ако школа претход­
но није предузела поменуте
активности, предузеће их пре
изрицања мере.
Када предузете активности
доведу до позитивне промене
понашања ученика, важно је
напоменути да се обуставља
поступак, осим уколико је
учињеном повредом забране
прописане члановима 44. и 45.
Закона озбиљно угрожен инте­
гритет другог лица.
Васпитна и васпитно-дис­ци­­­­плин­­­ска мера изриче
се у школ­ској години у којој је
учињена повреда обавезе уче­
ника. Овде треба нагласити
и то да при­ли­­ком доношења
одлуке о ди­с­ци­­плин­­ској одго­
ворности уче­ни­ка и изрицања
васпитне и васпитно-дисци­
плин­ске мере треба имати у
виду следеће чи­ње­ни­це: ко­
лики је степен утвр­ђе­не од­
говорности ученика, те­жи­ну
учињене повреде и по­сле­ди­ца
које је повреда проузроковала
(колико су штетне), какво је
било раније понашање учени­
ка, како се ученик понаша на­
кон учињене повреде, да ли је
васпитни рад имао позитивног
утицаја на њега, да ли ученик,
с обзиром на узраст, може да
схвати сврху изречене мере и
др.
Када малолетан ученик из­
врши повреду обавезе, одно­
сно забране, из чланова 44.
и 45. Закона, школа одмах
обавештава родитеља, одно­
сно старатеља, и укључује га у
одговарајући поступак.
Садржина и форма
решења у васпитно-дисциплинском поступку
Васпитно-дисциплински по­
ступак окончава се решењем
директора (видети Пример 2),
како је прописано чланом 114.
ст. 3. Закона. Садржина и фор­
ма донетог решења морају бити
сагласни са одредбама Закона о
општем управном поступку.
Решењем директора могући
су следећи исходи:
● утврђује се одговорност уче­
ника и изриче му се васпитнодисциплинска мера;
● ученик се ослобађа одговор­
ности; или
● поступак се обуставља.
Саставни делови решења које,
по спроведеном васпитно-дисциплинском поступку, до­
носи директор јесу:
● Увод садржи: назив органа
који је донео решење, пропис
који установљава надлежно­
сти тог органа за решавање у
васпитно-дисциплинском по­
ступку, име и презиме ученика,
његовог законског заступника
или пуномоћника (ако га има)
и кратку назнаку предмета по­
ступка.
Лакше повреде обавеза ученика
пре­зен­тирање разлога одбијања
неког од захтева странке; (4)
навођење материјалног пропи­
са на основу којег је одлучено
о кон­крет­ној управној ствари
– са објашњењем зашто је при­
меном тог прописа на утврђено
чињенично стање решено она­
ко како је изложено у диспози­
тиву.
Важно је напоменути да
образложење омогућава уче­
нику и његовом родитељу,
односно старатељу, да схвати
зашто је донето решење баш
оне садржине изнете у дис­
позитиву, а не нека другачија
одлука. Оно је од драгоцене
помоћи надлежном другосте­
пеном, односно надзорном
органу (школском одбору или
просветном инспектору), а
касније можда и у суду, када се
буде контролисала исправност
донетог решења.
● Упутство о правном сред­
ству којим се ученик, његов
родитељ, односно старатељ,
обавештавају о праву на жалбу
против решења, односно којим
се обавештава коме се жалба
подноси и у ком року.
У циљу заштите странке, у
судској пракси је заступљено
гледиште да ако је у решењу дато
погрешно упутство, странка
може да поступи по том упут­
ству, или да се понаша у складу
с важећим прописима (ако су
јој познати), дакле различи­
то од самог упутства, односно
заступљено је гледиште да
95
lege artis ● март 2013.
● Диспозитив (изрека) са­
држи: име и презиме ученика,
с подацима везаним за уче­
ника (разред, одељење, обра­
зовни профил и сл.) и одлуку
због чега је васпитно-дисци­
плински поступак покренут
и вођен. Као најбитнији део
решења, диспозитив мора да
буде концизно састављен, јасан
и прецизан – тако да не даје по­
вода различитим тумачењима.
● Образложење решења
садржи: (1) изношење, у крат­
ким цртама, захтева по коме је
поступак покренут, односно
разлога због којег је покренут;
(2) приказ чињеничног ста­
ња које је утврђено, уз на­во­
ђе­ње опредељујућих ра­­зло­­га
при оцењивању до­
ка­
з а; (3)
www.legeartis.rs
Закон не прописује лакше повреде обавезе ученика, већ њих својим општим актом прописују
саме школе. Важно је да школа својим општим актом детаљно предвиди повреде обавеза ученика које би могле да се сврстају у лакше, односно понашање ученика које треба санкционисати,
а које није прописано као тежа повреда обавеза.
У лакше повреде обавеза могли би се, на пример, сврстати следећи облици понашања:
1. неоправдано изостајање са наставе и других облика образовно-васпитног рада до 25 часова;
2. неблаговремено правдање изостајања из школе;
3. ометање рада у одељењу;
4. недолично понашање према другим ученицима, наставницима, стручним сарадницима и другим запосленим у школи;
5. изазивање нереда у просторијама школе и школском дворишту;
6. непоштовање одлука надлежних органа школе;
7. необавештавање родитеља о резултатима учења и владања и непреношење порука
одељенског старешине, других наставника и стручних сарадника;
8. оштећење школске зграде, просторија, инвентара, инсталација у школи;
9. оштећење или уништење личних ствари и прибора других ученика, наставника и других запослених у школи;
10. неоправдано кашњење на наставу и друге облике образовно-васпитног рада;
11. нарушавање естетског изгледа школе и школског дворишта;
12. непримерено одевање у школи;
13. пушење у просторијама школе и др.
Образовање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
96
поступање по погрешном
упутству не може да доведе
до неповољних последица
по странку у поступку.
Осим тога, заступљено је и
гледиште да погрешно упут­
ство о правном леку није
разлог за поништај таквог
решења у управном спору.
Решење директора о ди­с­ци­
пли­н­ској одговорности уче­
ника потписује сâм директор
установе и оверава се печатом
установе. Решење мора бити
заведено, односно мора имати
број и датум. Тако састављено
решење доставља се ученику,
његовом родитељу, односно
старатељу.
Начин достављања писмена
(позива за расправу, решења,
захтева за покретање поступ­
ка и других службених спи­
са) уређује се општим актом
установе, сагласно одредбама
Закона о општем управном по­
ступку.
Закључивање
оцене из
владања
Измењеним ставом 8. члана
115. Закона прописан је начин
утврђивања закључне оцене из
владања, који је усклађен с по­
себним законима.
Закључна оцена из вла­
да­­
ња утврђује се на основу
са­гле­да­вања личности и по­на­
ша­ња ученика у целини, про­
цењивањем његовог укупног
понашања и извршавања оба­
веза прописаних законом и
изречених васпитних или ва­
спитно-дисциплинских мера и
њихових ефеката.
Закључну оцену из владања
утврђује одељенско веће, на
предлог одељенског стареши­
не, на крају првог и другог по­
лугодишта и она се поправља
када дође до позитивне проме­
не у понашању ученика.
Напомињемо да је прет­
ходним законским одредбама
било прописано да се учени­
ку смањује оцена из владања
само због изречене васпитно-дисциплинске мере, односно
није било предвиђено смањење
оцене из владања код изрече­
них васпитних мера за лакше
повреде обавеза ученика.
Сада, односно важећим
одредбама члана 115. став 8.
Закона, на оцену из владања
утичу и изречене васпитне
мере.
Када је у питању смањење
оцене из владања, које прати
изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере, школе
својим општим актом уре­
ђују смањење оцене из вла­
дања, у смислу одре­ђи­ва­ња за
које повреде обавеза и за коли­
ко се смањује оцена из владања,
при чему се мора по­штовати
принцип поступности.
Важно је напоменути да За­
кон прописује могућност по­
пра­вљања оцене из владања,
када се, у току праћења по­на­
ша­ња ученика, утврди да је до­
шло до позитивне промене у
његовом понашању.
Акта којима се
уређује дисциплинска
одговорност ученика
Дисциплинска одговорност
ученика потпуније се уређује
актом установе (Правилни­
ком), сходно одредбама члана
Уређивање дисциплинске одговорности
Предлажемо да се актом школе уређивање дисциплинске
одговорности ученика обави на следећи начин:
● покретање поступка: иницијални акт за покретање
васпитно-дисциплинског поступка требало би да садржи податак о ученику, опис теже повреде обавезе, односно забране, место, време и начин извршења повреде, одговарајуће
доказе;
● поступак обавештавања о сазнању за учињену повреду
обавезе: покретање васпитно-дисциплинског поступка могло би да иницира свако лице које има сазнања да је ученик
извршио тежу повреду обавезе или забрану;
● рок за покретање поступка може да тече од дана сазнања
(директора) за учињену повреду (субјективан рок) или од
дана када је повреда учињена (објективан рок);
● васпитно-дисциплински поступак требало би да води
комисија коју именује директор школе, а у чијем саставу би
требало да буде одељенски старешина, педагог, односно психолог, или оба.
ПРИМЕР 1:
На основу чл. 114. ст 3. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник
РС”, бр. 72/2009 и 52/2011), чл. _____ Статута ______________________ школе и чл. _____
Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности ученика, дана ___________
доносим
ОДЛУКУ
О ПОКРЕТАЊУ ВАСПИТНО-ДИСЦИПЛИНСКОГ ПОСТУПКА
Против
(име и презиме), од оца
, рођен
,
с пребивалиштем
, ученик одељења
,
(образовни профил), покреће се васпитно-дисциплински поступак, због основане сумње
да је учинио тежу повреду обавезе ученика, прописану чл. 113. ст. 3. тач. ...) (или забране
из чл. 44. и 45) Закона о основама система образовања и васпитања и чл.
Правилника
о дисциплинској и материјалној одговорности ученика.
(име и презиме), ученик одељења
, образовни профил
, према постојећим доказима, повреду је учинио дана
,
(опис повреде обавезе ученика, односно забране – време, место и начин извршења повреде
– биће повреде)
Докази који указују да је ученик извршио тежу повреде обавезе (или забране) јесу следећи
(списи, изјаве, саслушање свих учесника и сведока).
На основу изложеног спровести васпитно-дисциплински поступак и утврдити
одговорност ученика, тако што ће се саслушати ученик, уз присуство родитеља, односно
старатеља, сви учесници и сведоци (који могу дати и писмену изјаву), извести и оценити
докази и изрећи одговарајућа васпитно-дисциплинска мера.
Доставити:
1. ученику, родитељу, односно старатељу
2. одељенском старешини
3. (стручним сарадницима)
4. (одговарајућем стручном тиму)
5. а/а
Директор
97
lege artis ● март 2013.
Образложење
www.legeartis.rs
(Напомена: дисциплински поступак се више не покреће „закључком”, сходно чему установа
својим општим актима може да дефинише назив акта, којим ће поступак покренути)
Образовање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
98
113. ст. 2. Закона којима је про­
писано и да ученик може да
одговара за лакшу повреду
обавезе утврђену општим ак­
том школе.
Поред утврђивања лакших
повреда обавеза, актом уста­
нове (Правилником) требало
би уредити:
● васпитне мере које се изри­
чу за поједине лакше повреде
обавеза;
● начин вођења васпитно-дисциплинског поступка
(по­­кре­­та­ње поступка, посту­
пак оба­ве­штавања о сазнању
за учи­њену повреду обавезе;
име­но­ва­ње, састав, начин рада
и одлу­чи­вања дисциплинске
ко­ми­сије; доказна средства;
начин вођења записника; на­
чин изрицања васпитне и ва­
спи­тно-дисциплинске мере и
окол­ности које се узимају у об­
зир приликом изрицања);
● начин достављања писмена
(позива за расправу, решења,
захтева за покретање поступ­
ка и других службених списа);
● начин смањења оцене из вла­
да­ња (за које повреде обавеза и
за колико се смањује оцена из
вла­дања).
Мишљења смо да би предлог
акта о дисциплинској одговор­
но­сти ученика требало да буде
разматран на ученичком пар­
ламенту, савету родитеља и
на­став­ничком већу, како би се
о поступку његовог доношења
обавестили и у њега укључили
ученици, родитељи и запосле­
ни наставници.
На основу члана 57. ст. 1. тач.
1) Закона, акт о дисциплинској
одговорности ученика доноси
школски одбор.
Записник с васпитно-дисциплинског
поступка
Полазећи од значаја саме рас­
праве, као фазе у дисциплин­
ском поступку, с расправе се
обавезно саставља записник.
За­пи­сник мора да буде уредан
и у техничком смислу – јасан
и беспрекорно читљив. Пре
закључења мора се прочи­
та­ти лицима која учествују у
васпитно-дисциплинском по­
ступ­ку, а саслушана лица има­
ју право да ставе примедбе на
за­писник. У већ потписаном
за­пи­сни­ку не сме се ништа до­
да­вати нити мењати.
Посебно треба водити ра­
чуна да записник буде пре­
цизан, концизан и директно
усмерен на саму ствар о којој
се одлучује.
Рокови застарелости
вођења васпитно-дисциплинског
поступка
Закон не прописује рокове за­
старелости вођења васпитно-дисциплинског поступка, па
би зато ове рокове требало да
својим општим актом пропи­
ше школа.
Овде треба нагласити и то
да се васпитно-дисциплински
поступак покреће хитно и да се
води у што краћем року, сход­
но одредбама члана 115. ст. 7.
Закона које прописују да се ва­
спитно-дисциплинска ме­ра из­
риче у школској години у којој
је учињена повреда обавезе
ученика, односно да изречена
васпитно-дисциплинска мера
важи само да краја школске го­
дине у којој је изречена.
Према томе, приликом
утвр­­­­ђи­­­ва­ња ових рокова шко­­­­­
ла мора имати у виду да уко­­­­ли­­­­
ко се по спроведеном по­­­ступ­­­ку
ученику изрекне ва­спит­но-дисциплинска мера, треба да
протекне одређени вре­­­мен­­­
ски период, како би се по­сти­
гао васпитни утицај изречене
мере на ученика и тиме спре­
чило вршење нових повреда
оба­в е­з а, односно постигла
ва­­спит­­на сврха изрицања ва­
спит­но-дисциплинске мере у
тој школској години.
Правна заштита
ученика
Закон прописује да ученик, ње­
гов родитељ, односно ста­ра­тељ,
имају право да школ­ском од­бо­
ру поднесу жалбу (члан 115. ст.
11. Закона) на изречену ва­спит­
но-дисциплинску меру за из­
вр­ше­ну тежу повреду обавезе
ученика или за повреду за­бра­не
про­пи­сане Законом (чл. 44–45).
Жалба се подноси у року од
три дана од дана достављања
решења директора о утврђеној
одговорности и изреченој ме­
ри. По наведеној жалби реша­
ва Школски одбор у року од
15 дана од дана њеног до­с та­
вља­ња. Поднета жалба одлаже
извршење решења директора.
Закон даје право ученику,
његовом родитељу, односно
старатељу, на судску заштиту у
управном спору, само против
другостепеног решења школ­
ског одбора о изреченој мери
искључења ученика из школе,
односно школе с домом.
Напомињемо да за ученика,
родитеља, односно старатеља,
према одредбама Закона, није
прописана правна заштита
када су у питању изрече­
не васпитне мере (опомена,
укор одељенског старешине,
укор одељенског већа).
Нема, међутим, законских
сметњи да школа сво­
јим
актом уреди поступак утвр­­
ђи­в а­ња одговорности уче­­ни­
ка за учињену лакшу по­вре­д у
обавезе, као и правну за­­шти­
ту за изречене васпитне
мере.
ПРИМЕР 2:
www.legeartis.rs
РЕШЕЊЕ
О ИСКЉУЧЕЊУ УЧЕНИКА ИЗ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
На основу чл. 115. ст. 10. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник
РС”, бр. 72/2009 и 52/2011) и чл.
Статута школе, а у вези са Одлуком Наставничког већа,
број
од
, о изреченој васпитно-дисциплинској мери ученику
за учињену тежу повреду обавезе, дана
доносим
99
lege artis ● март 2013.
РЕШЕЊЕ
1.
(име и презиме), од оца
с пребивалиштем у
, ученик одељења
(образовни профил), ИСКЉУЧУЈЕ СЕ ИЗ ШКОЛЕ.
, рођен
,
,
2. Ученик се искључује из школе даном коначности овог решења.
Образложење
, ученика одељења
,
Против
профил), покренут је васпитно-дисциплински поступак зато што је дана
(образовни
201 . године:
(опис теже повреде обавезе)
чиме је учинио тежу повреду обавезе ученика, прописану чл. 113. ст. 3. тач. ...) Закона о
основама система образовања и васпитања и чл.
Правилника о дисциплинској и
материјалној одговорности ученика.
наставак на следећој страни
→
Образовање
Након спроведеног васпитно-дисциплинског поступка и утврђене одговорности ученика,
у коме је саслушан ученик у присуству родитеља (старатеља), као и сви остали учесници и
сведоци у васпитно-дисциплинском поступку
(навести имена
и презимена), те изведених доказа и утврђене чињенице да и поред спроведених мера из
члана 113. ст. 1. Закона о основама система образовања и васпитања (приказ чињеничног
стања које је утврђено, уз навођење опредељујућих разлога при оцењивању доказа)
понашање ученика се није поправило, одлучено је да се ученику изрекне васпитнодисциплинска мера искључења из школе.
Приликом доношења одлуке о дисциплинској одговорности ученика и изрицања наведене
васпитно-дисциплинске мере, водило се рачуна о тежини учињене повреде, штетним
последицама које је повреда проузроковала, ранијем понашању ученика, понашању
ученика после учињене повреде, као и да ученик може да схвати сврху изречене мере.
На основу горенаведеног, сходно Одлуци Наставничког већа број
од
,а
сагласно одредбама члана 115. ст. 10. Закона о основама система образовања и васпитања,
решено је као у диспозитиву.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
100
Упутство о правном средству:
Против овог решења, ученик, његов родитељ, односно старатељ, може да поднесе жалбу
Школском одбору у року од 3 дана од дана пријема истог.
Жалба одлаже извршење овог решења.
Доставити:
– ученику, родитељу, односно старатељу
– одељенском старешини
– а/а
Примио:
Дана
201 .
Директор
Подаци од значаја за рад
пословних субјеката
Износи личних примања запослених
табеле и узорци
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1.2. 3.
Регрес за коришћење
годишњег одмора
Исплата по овом основу је
обавезна, у висини утврђеној
општим актом, односно уговором
о раду код послодавца (члан 118.
тачка 6. Закона о раду)
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Отпремнина код
одласка у пензију
Према Закону о раду, исплаћује
се најмање у висини 3 просечне
зараде у Републици Србији према
последњем објављеном податку
републичког органа надлежног за
статистику (54.447 × 3 = 163.341)
Не опорезује се до износа
троструке месечне
зараде по запосленом
у Републици према
последњем податку
(54.447 × 3 = 163.341 дин.)
Јубиларна награда
До висине утврђене општим
актом послодавца
Неопорезиво до 17.376
динара годишње
Накнада трошкова
превоза до посла и
повратка са посла
До висине цене превозне карте у
јавном саобраћају
Не опорезује се до висине
превозне карте, односно
до висине стварних
трошкова превоза, а
највише до 3.476 дин.
Накнада за исхрану у
току рада
Исплата по овом основу је
обавезна, у висини утврђеној
општим актом, односно уговором
о раду код послодавца (члан 118.
тачка 5. Закона о раду)
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Дневница за службено
путовање у земљи
До висине прописане општим
актом, односно уговором о раду
код послодавца (члан 118. тач. 2.
Закона о раду)
Неопорезиво до
2.086 дин. по дневници
Дневница за
службено путовање у
иностранство
Најмање у висини утврђеној
посебним прописима (члан 118.
тачка 3. Закона о раду)
Не опорезује се до
износа прописаног
Уредбом о накнади
трошкова и отпремнини
државних службеника и
намештеника
(„Сл. гласник”, број 86/07)
102
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се
предвиди општим актом, односно
накнада за повећане
трошкове рада на терену) уговором о раду
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Поставите питање на
[email protected]
Исплате разних видова помоћи запосленима
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1.2. 3.
За запосленог и
члана његове породице
не опорезује се до
60.819 дин.
Солидарна помоћ
породици у случају смрти
пензионисаног радника
Исплаћује се у складу
са општим актом и
уговором о раду
Неопорезиво до
60.819 дин.
Солидарна помоћ за дужу
или тежу болест,
рехабилитацију или тежу
инвалидност запосленог
или члана његове породице
До висине утврђене
општим актом послодавца
Неопорезиво до
34.754 дин. по случају
Остале солидарне помоћи
(чл. 120. тач. 1. Закона о раду)
До висине утврђене
општим актом послодавца
Опорезује се цео износ
само порезом по стопи
од 12%
Стипендије и кредити
ученика и студената –
ученицима средњих школа
и студентима виших школа и
факултета
На начин утврђен општим
актом послодавца
Неопорезиво до
10.427 дин. месечно
Стипендије и кредити
ученика основних школа –
када су родитељи запослени
код послодавца
На начин утврђен општим
актом послодавца
Исплата има карактер
зараде, на цео износ
плаћају се доприноси
за социјално од
17,9% + 17,9% и порез
по стопи од 12%
Зајам који послодавац
исплаћује запосленима
Исплаћује се у висини
и према условима
утврђеним општим актом
или уговором о раду код
послодавца
Не опорезује се
Хранарине и стипендије
које спортистима исплаћују
аматерски спортски клубови
Према прописима који
уређују спорт
Неопорезиво до
8.689 дин. месечно
103
lege artis ● март 2013.
Према члану 119. тач. 2)
Закона о раду, послодавац
је обавезан на ове исплате
до висине трошкова
погребних услуга, а према
приложеним рачунима
www.legeartis.rs
Накнада трошкова
погребних услуга
запосленом у случају
смрти брачног друга и
деце, члановима уже
породице у случају смрти
запосленог
Остала примања
табеле и узорци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
104
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1.2. 3.
Накнада трошкова
превоза сопственим
путничким моторним
возилом у службене
сврхе
Према члану 118. тач. 2) и 3)
Закона о раду утврђује се
општим актом или уговором о
раду код послодавца
Не опорезује се до 30%
цене 1 l супер бензина
по пређеном километру,
највише до 6.082 дин.
месечно
Додатак за
одвојени живот
Исплаћује се у складу са општим
актом или уговором о раду
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Накнада трошкова
смештаја на службеном
путу
До висине прописане општим
актом, односно уговором о раду
код послодавца (према Закону
о раду)
Неопорезиво до износа
приложеног рачуна
Накнада трошкова
превоза на службеном
путовању
Признају се у целини према
приложеним рачунима
Неопорезиво до висине
приложених рачуна
превозника у јавном
саобраћају
Накнада трошкова
смештаја и исхране
за рад на терену (ако
послодавац није
запосленом обезбедио
смештај и исхрану без
накнаде) (члан 118.
тач. 4) Закона о раду)
У висини трошкова смештаја
и исхране у складу са општим
актом и уговором о раду
Не плаћају се пореске
обавезе
Отпремнина при
отказу уговора о раду
вишку запослених
због технолошких,
економских или
организационих
промена (по чл. 158. и
159. Закона о раду)
Исплаћује се у висини
утврђеној општим актом или
уговором о раду, а не може
бити нижа од збира трећине
зараде запосленог за сваку
навршену годину рада у радном
односу за првих 10 година
проведених у радном односу и
четвртине зараде запосленог
за сваку наредну навршену
годину рада у радном односу
преко 10 година проведених
у радном односу. Зарадом
се сматра просечна месечна
зарада запосленог исплаћена
за последња три месеца која
претходе месецу у којем се
исплаћује отпремнина
Неопорезиво до
најнижих износа исплате
по годинама рада из
претходне колоне (члан
9. став 1. тачка 18. Закона
о порезу на доходак
грађана)
наставак на следећој страни
→
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1.2. 3.
Десет просечних зарада у
Републици (тренутно,
544.470 дин.) за запослене
који имају више од 10 година
стажа осигурања, или у висини
динарске противвредности
100 евра по години стажа
осигурања
Не опорезује се до
износа из претходне
колоне, а за лица старија
од 50 година живота –
без ограничења износа
Стимулативне
отпремнине при
споразумном престанку
радног односа (члан
177. Закона о раду)
Исплаћује се у складу са општим
актом или уговором о раду
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
www.legeartis.rs
Једнократна новчана
накнада запосленима
за чијим је радом
престала потреба
(одељак IV Програма
за решавање вишка
запослених...)
(„Сл. гласник РС”,
бр. 64/2005... 6/2012)
105
4–6. март 2013.
● Обука за службеника за јавне набавке
Привредна комора Београда
4–15. март 2013.
● Трећи циклус: Основна обука за интерну ревизију
Привредна комора Београда
5. март 2013.
● Једнодневни инструктивни семинар: Управљање обртним
капиталом у привредним друштвима – превазилажење
изазова ликвидности
(вила Народне банке Србије), Привредна комора Србије
15. март 2013.
● Специјалистичка обука за пореске саветнике (100 часова
практичне и теоријске наставе), Привредна комора Београда
19. март 2013.
● Једнодневни семинар: Значај појединих стандарда и
сертификата за извоз на тржиште Европске уније
Привредна комора Србије
21. март 2013.
● Једнодневни семинар: Усаглашавање са законским
захтевима у области екологије, Привредна комора Србије
26. март 2013.
● Једнодневни инструктивни семинар: Пословне финансије и
финансијско планирање у привредном друштву
(вила Народне банке Србије), Привредна комора Србије
lege artis ● март 2013.
Календар догађаја...
Адвокатска тарифа
(награда с паушалом и започетим сатом)
КРИВИЧНИ ПОСТУПАК
табеле и узорци
Висина
запрећене
казне за
кривично
дело
ОДБРАНА,
ЗАСТУПАЊЕ
ПРИВАТНОГ
ТУЖИОЦА И
ОШТЕЋЕНОГ
КАО ТУЖИОЦА
(са започетим
сатом присуст.
процесним
радњама)
ЗАСТУПАЊЕ
ОШТЕЋЕНОГ
ОДЛОЖЕН
ПРОЦЕС
РАЗГОВОР СА
ОКРИВЉЕНИМ У
ПРИТВОРУ ИЛИ
ЗАТВОРУ
ПОВЕРЉИВ
РАЗГОВОР СА
ОСУМЊИЧЕНИМ
ПРИЈЕМ РЕШЕЊА
О ЗАДРЖАВАЊУ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
106
ЖАЛБА
окривљеног,
приватног
тужиоца и
оштећеног као
тужиоца
ВАНРЕДНИ
ПРАВНИ
ЛЕКОВИ
● понављање
поступка,
● заштита
законитости
● ванредно
преиспитивање
правноснажне
пресуде
● приватне
ОСТАЛИ
тужбе,
ПОДНЕСЦИ
● кривичне
пријаве,
● оптужни акти,
● захтев за
спровођење
истраге,
● приговор на
оптужницу,
● одговор на
жалбу,
● жалба
оштећеног,
● ванредно
ублажавање
казне,
● молба за
помиловање,
● одговор на
предлог за
понављање
поступка
До
3 године
18.000,00
Преко 3
до 5 година
24.000,00 12.750,00 45.000,00 22.500,0011.250,00
Преко 5
до 10 година
31.500,00 16.500,00 60.000,00 30.000,0015.000,00
Преко 10
до 15 година
46.500,00 24.000,00 90.000,00 45.000,0022.500,00
Преко
15 година
61.500,00 31.500,00 120.000,00 60.000,0030.000,00
9.750,00 33.000,0016.500,00 8.250,00
ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК И ПОСТУПАК ПРИВРЕДНИХ ПРЕСТУПА
ВРСТА ПОСТУПКА
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
У поступку
привредних преступа
30.000,00 31.500,00 16.500,0060.000,00
У поступку који се води
пред прекршајним судом
25.500,00 27.000,00 14.250,0051.000,00
У поступку који се води пред
полицијским органима
22.500,00 24.000,00 12.750,0045.000,00
У поступку пред судом части
при Привредној комори
16.500,00 18.000,00 9.750,0033.000,00
У осталим управним
поступцима
16.500,00 18.000,00 9.750,0033.000,00
Весна Николић
адвокат
[email protected]
ПАРНИЧНИ И ИЗВРШНИ ПОСТУПАК ● ПРОЦЕЊИВО
ВРЕДНОСТ СПОРА
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
6.000,00 7.500,00 4.500,0012.000,00
Од 450.000,00 до 749.999,00
9.000,00
10.500,00
6.000,00
18.000,00
Од 750.000,00 до 1.499.499,00
11.250,00
12.750,00
7.125,00
22.500,00
Од 1.500.000,00 до 2.999.999,00
16.500,00
18.000,00
9.750,00
33.000,00
Од 3.000.000,00 до 5.999.999,00
22.500,00
24.000,00
12.750,00
45.000,00
Од 6.000.000,00 до 11.999.999,00
30.000,00
31.500,00
16.500,00
60.000,00
Од 12.000.000,00 до 23.999.999,00
37.500,00
39.000,00
20.250,00
75.000,00
Од 24.000.000,00 до 47.999.999,00
45.000,00
46.500,00
24.000,00
90.000,00
107
ПАРНИЧНИ И ИЗВРШНИ ПОСТУПАК ● НЕПРОЦЕЊИВО
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
У споровима због сметње државине
16.500,00
18.000,00
9.750,00
33.000,00
У споровима о праву службености
22.500,00
24.000,00
12.750,00
45.000,00
У споровима из стамбених односа
(откази уговора о закупу стана,
исељење из стана, утврђивање права закупа на стану и др.)
22.500,0024.000,00 12.750,0045.000,00
У споровима о разводу или поништају
брака, о постојању или непостојању брака
16.500,00
У споровима за утврђивање и
остваривање материнства или очинства
25.500,0027.000,00 14.250,0051.000,00
У споровима о вршењу родитељског
права и о одржавању личних односа детета и родитеља с којим дете не живи
11.250,00
12.750,00
7.125,00
22.500,00
У споровима за одређивање законског
издржавања или измене одлуке о законском издржавању
6.000,00
7.500,00
4.500,00
12.000,00
У споровима из радних односа (у вези
са отказом уговора о раду, постојању
или непостојању радног односа,
премештаја на друго радно место и сл.), осим у процењивим имовинским
захтевима из радног односа
У споровима о ауторскoм и сродним
правима, о праву на жиг, модел и о
осталим правима интел. својине, осим у процењивим имовинским захтевима
из ових односа
18.000,00
9.750,00
ЖАЛБА
33.000,00
16.500,0018.000,00 9.750,0033.000,00
45.000,0046.500,00 24.000,0090.000,00
lege artis ● март 2013.
ВРСТА СПОРА
www.legeartis.rs
Спор мале вредности и
спор до 449.999,00 дин.
ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК ● ПРОЦЕЊИВО
табеле и узорци
ВРЕДНОСТ СПОРА
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
108
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
Спор мале вредности и
спор до 449.999,00 дин.
6.000,00 7.500,00 4.500,0012.000,00
Од 450.000,00 до 749.999,00
9.000,00
10.500,00
6.000,00
18.000,00
Од 750.000,00 до 1.499.499,00
11.250,00
12.750,00
7.125,00
22.500,00
Од 1.500.000,00 до 2.999.999,00
16.500,00
18.000,00
9.750,00
33.000,00
Од 3.000.000,00 до 5.999.999,00
22.500,00
24.000,00
12.750,00
45.000,00
Од 6.000.000,00 до 11.999.999,00
30.000,00
31.500,00
16.500,00
60.000,00
Од 12.000.000,00 до 23.999.999,00
37.500,00
39.000,00
20.250,00
75.000,00
Од 24.000.000,00 до 47.999.999,00
45.000,00
46.500,00
24.000,00
90.000,00
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
У поступку уређења личних ствари
(лишавање пословне способности,
задржавање у здравственој организацији, проглашење несталог
лица за умрло)
25.500,00
27.000,00
14.250,00
51.000,00
У поступку уређења породичног односа
(продужење родитељског права,
лишење родитељског права, давање дозволе за ступање у брак)
16.500,0018.000,00 9.750,0033.000,00
У поступку уређења имовинских
односа – непроцењиво (састављање
исправе, састављање судског
тестамента, потврђивање садржине исправе, чување исправе, поништење
исправе)
30.000,0031.500,00 16.500,0060.000,00
Остали ванпарнични поступци
30.000,00
ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК ● НЕПРОЦЕЊИВО
ВРСТА ПОСТУПКА
31.500,00
16.500,00
60.000,00
ПОСТУПАК ПРЕД ОРГАНИМА КОЈИ ВОДЕ РЕГИСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ
● ПРОЦЕЊИВО
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
Спор мале вредности и
спор до 449.999,00 дин.
6.000,00
7.500,00
4.500,00
12.000,00
Од 450.000,00 до 749.999,00
9.000,00
10.500,00
6.000,00
18.000,00
Од 750.000,00 до 1.499.499,00
11.250,00
12.750,00
7.125,00
22.500,00
Од 1.500.000,00 до 2.999.999,00
16.500,00
18.000,00
9.750,00
33.000,00
Од 3.000.000,00 до 5.999.999,00
22.500,00
24.000,00
12.750,00
45.000,00
Од 6.000.000,00 до 11.999.999,00
30.000,00
31.500,00
16.500,00
60.000,00
Од 12.000.000,00 до 23.999.999,00
37.500,00
39.000,00
20.250,00
75.000,00
Од 24.000.000,00 до 47.999.999,00
45.000,00
46.500,00
24.000,00
90.000,00
www.legeartis.rs
ВРЕДНОСТ СПОРА
ЖАЛБА
ЖАЛБА
109
ПОСТУПАК ПРЕД ОРГАНИМА КОЈИ ВОДЕ РЕГИСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ
● НЕПРОЦЕЊИВО
ВРСТА ПОСТУПКА
РОЧИШТЕ
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
16.500,0018.000,00 9.750,0033.000,00
● За састављање осталих поднесака 50% из наведених вредности.
● Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, пун износ надокнаде увећава се за по
50% те надокнаде за други и сваки даљи захтев.
●У
колико се једним поднеском чини више радњи које се посебно тарифирају, пун износ надокнаде
увећава се за по 50% те надокнаде за другу и сваку следећу радњу.
● З а заступање више странака надокнада се увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу
и сваку наредну странку.
lege artis ● март 2013.
За састављање захтева за упис у
катастар непокретности
ПОДНЕСАК
УПРАВНИ ПОСТУПАК ● ПРОЦЕЊИВО
табеле и узорци
ВРЕДНОСТ СПОРА
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
110
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
Спор мале вредности и
спор до 449.999,00 дин.
6.000,00 7.500,00 4.500,0012.000,00
Од 450.000,00 до 749.999,00
9.000,00
10.500,00
6.000,00
18.000,00
Од 750.000,00 до 1.499.499,00
11.250,00
12.750,00
7.125,00
22.500,00
Од 1.500.000,00 до 2.999.999,00
16.500,00
18.000,00
9.750,00
33.000,00
Од 3.000.000,00 до 5.999.999,00
22.500,00
24.000,00
12.750,00
45.000,00
Од 6.000.000,00 до 11.999.999,00
30.000,00
31.500,00
16.500,00
60.000,00
Од 12.000.000,00 до 23.999.999,00
37.500,00
39.000,00
20.250,00
75.000,00
Од 24.000.000,00 до 47.999.999,00
45.000,00
46.500,00
24.000,00
90.000,00
РОЧИШТЕ
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
УПРАВНИ ПОСТУПАК ● НЕПРОЦЕЊИВО
ВРСТА ПОСТУПКА
ПОДНЕСАК
У поступку који се води пред пореским,
царинским и полицијским органима
30.000,0031.500,00 16.500,0060.000,00
У поступку који се води по одредбама
Закона о планирању и изградњи и Породичном закону
16.500,00
У поступку који се води пред
инспекцијским органима
25.500,0027.000,00 14.250,0051.000,00
У осталим управним поступцима
16.500,00
18.000,00
18.000,00
9.750,00
9.750,00
33.000,00
33.000,00
● За састављање осталих поднесака 50% из наведених вредности.
●А
ко је поднеском постављено више кумулативних захтева, пун износ надокнаде увећава се за по
50% те надокнаде за други и сваки даљи захтев.
●У
колико се једним поднеском чини више радњи које се посебно тарифирају, пун износ надокнаде
увећава се за 50% те надокнаде за другу и сваку следећу радњу.
● З а заступање више странака надокнада се увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу
и сваку наредну странку.
УПРАВНИ СПОРОВИ ● ПРОЦЕЊИВО
ВРЕДНОСТ СПОРА
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
Спор мале вредности и
спор до 449.999,00 дин.
6.000,00
7.500,00
4.500,00
12.000,00
Од 450.000,00 до 749.999,00
9.000,00
10.500,00
6.000,00
18.000,00
Од 750.000,00 до 1.499.499,00
11.250,00
12.750,00
7.125,00
22.500,00
Од 1.500.000,00 до 2.999.999,00
16.500,00
18.000,00
9.750,00
33.000,00
Од 3.000.000,00 до 5.999.999,00
22.500,00
24.000,00
12.750,00
45.000,00
Од 6.000.000,00 до 11.999.999,00
30.000,00
31.500,00
16.500,00
60.000,00
Од 12.000.000,00 до 23.999.999,00
37.500,00
39.000,00
20.250,00
75.000,00
Од 24.000.000,00 до 47.999.999,00
45.000,00
46.500,00
24.000,00
90.000,00
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
Око управног акта донетог у поступку
који се води пред пореским, царинским и полицијским органима
30.000,00
31.500,00
16.500,00
60.000,00
Око управног акта донетог у поступку
који се води по одредбама Закона о
планирању и изградњи и Породичном закону
16.500,0018.000,00 9.750,0033.000,00
Око управног акта донетог у поступку
који се води пред инспекцијским органима
25.500,00
Око управног акта донетог у осталим
управним поступцима
16.500,0018.000,00 9.750,0033.000,00
УПРАВНИ СПОРОВИ ● НЕПРОЦЕЊИВО
ВРСТА ПОСТУПКА
27.000,00
14.250,00
51.000,00
111
lege artis ● март 2013.
РОЧИШТЕ
www.legeartis.rs
ПОДНЕСАК
ПОСТУПАК ЗА УПИС У РЕГИСТАР КОЈИ ВОДИ СУД ИЛИ АГЕНЦИЈА ЗА
ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ ИЛИ ДРУГИ ДРЖАВНИ ОРГАН ● ПРОЦЕЊИВО
табеле и узорци
ВРЕДНОСТ СПОРА
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
112
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
Спор мале вредности и
спор до 449.999,00 дин.
6.000,00 7.500,00 4.500,0012.000,00
Од 450.000,00 до 749.999,00
9.000,00
10.500,00
6.000,00
18.000,00
Од 750.000,00 до 1.499.499,00
11.250,00
12.750,00
7.125,00
22.500,00
Од 1.500.000,00 до 2.999.999,00
16.500,00
18.000,00
9.750,00
33.000,00
Од 3.000.000,00 до 5.999.999,00
22.500,00
24.000,00
12.750,00
45.000,00
Од 6.000.000,00 до 11.999.999,00
30.000,00
31.500,00
16.500,00
60.000,00
Од 12.000.000,00 до 23.999.999,00
37.500,00
39.000,00
20.250,00
75.000,00
Од 24.000.000,00 до 47.999.999,00
45.000,00
46.500,00
24.000,00
90.000,00
ПОСТУПАК ЗА УПИС У РЕГИСТАР КОЈИ ВОДИ СУД ИЛИ АГЕНЦИЈА ЗА
ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ ИЛИ ДРУГИ ДРЖАВНИ ОРГАН ● НЕПРОЦЕЊИВО
ВРСТА ПОСТУПКА
За састављање предлога, захтева,
пријава, молби и других поднесака
којима се покреће поступак уписа у регистар који води суд или АПР или
други државни орган
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
16.500,00
18.000,00
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
9.750,00
ЖАЛБА
33.000,00
● За састављање осталих поднесака 50% из наведених вредности.
●А
ко је поднеском постављено више кумулативних захтева, пун износ надокнаде увећава се за по
50% те надокнаде за други и сваки даљи захтев.
●У
колико се једним поднеском чини више радњи које се посебно тарифирају, пун износ надокнаде
увећава се за 50% те надокнаде за другу и сваку следећу радњу.
● З а заступање више странака надокнада се увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу
и сваку наредну странку.
ПОСТУПАК ПРЕД УСТАВНИМ СУДОМ
ВРСТА ПОСТУПКА
За покретање поступка пред
Уставним судом
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
45.000,00
46.500,00
ОДЛОЖЕНОРОЧИШТЕ
24.000,00
ПОСТУПЦИ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОВИМА И
МЕЂУНАРОДНИМ АРБИТРАЖАМА ● ПРОЦЕЊИВО
ВРЕДНОСТ СПОРА
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
Спор мале вредности и
спор до 449.999,00 дин.
6.000,00
7.500,00
4.500,00
12.000,00
Од 450.000,00 до 749.999,00
9.000,00
10.500,00
6.000,00
18.000,00
Од 750.000,00 до 1.499.499,00
11.250,00
12.750,00
7.125,00
22.500,00
Од 1.500.000,00 до 2.999.999,00
16.500,00
18.000,00
9.750,00
33.000,00
Од 3.000.000,00 до 5.999.999,00
22.500,00
24.000,00
12.750,00
45.000,00
Од 6.000.000,00 до 11.999.999,00
30.000,00
31.500,00
16.500,00
60.000,00
Од 12.000.000,00 до 23.999.999,00
37.500,00
39.000,00
20.250,00
75.000,00
Од 24.000.000,00 до 47.999.999,00
45.000,00
46.500,00
24.000,00
90.000,00
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
ПОСТУПЦИ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОВИМА И
МЕЂУНАРОДНИМ АРБИТРАЖАМА ● НЕПРОЦЕЊИВО
ВРСТА ПОСТУПКА
За покретање поступка пред
међународним судом или арбитражом
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
45.000,0046.500,00 24.000,0090.000,00
113
lege artis ● март 2013.
РОЧИШТЕ
www.legeartis.rs
ПОДНЕСАК
ПОСТУПЦИ ПРЕД ДОМАЋОМ АРБИТРАЖОМ, АГЕНЦИЈОМ ЗА МИРНО РЕШАВАЊЕ
РАДНИХ СПОРОВА И ПРЕД ПОСРЕДНИКОМ (МЕДИЈАЦИЈА) ● ПРОЦЕЊИВО
табеле и узорци
ВРЕДНОСТ СПОРА
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
114
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
Спор мале вредности и
спор до 449.999,00 дин.
6.000,00 7.500,00 4.500,0012.000,00
Од 450.000,00 до 749.999,00
9.000,00
10.500,00
6.000,00
18.000,00
Од 750.000,00 до 1.499.499,00
11.250,00
12.750,00
7.125,00
22.500,00
Од 1.500.000,00 до 2.999.999,00
16.500,00
18.000,00
9.750,00
33.000,00
Од 3.000.000,00 до 5.999.999,00
22.500,00
24.000,00
12.750,00
45.000,00
Од 6.000.000,00 до 11.999.999,00
30.000,00
31.500,00
16.500,00
60.000,00
Од 12.000.000,00 до 23.999.999,00
37.500,00
39.000,00
20.250,00
75.000,00
Од 24.000.000,00 до 47.999.999,00
45.000,00
46.500,00
24.000,00
90.000,00
ПОСТУПЦИ ПРЕД ДОМАЋОМ АРБИТРАЖОМ, АГЕНЦИЈОМ ЗА МИРНО РЕШАВАЊЕ
РАДНИХ СПОРОВА И ПРЕД ПОСРЕДНИКОМ (МЕДИЈАЦИЈА) ● НЕПРОЦЕЊИВО
ВРСТА ПОСТУПКА
За покретање поступка пред
арбитражом, Агенцијом за мирно
решавање радних спорова или пред посредником у поступку медијације
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
ОДЛОЖЕНОРОЧИШТЕ
25.500,0027.000,00
14.250,00
● За састављање осталих поднесака 50% из наведених вредности.
●А
ко је поднеском постављено више кумулативних захтева, пун износ надокнаде увећава се за по
50% те надокнаде за други и сваки даљи захтев.
●У
колико се једним поднеском чини више радњи које се посебно тарифирају, пун износ надокнаде
увећава се за 50% те надокнаде за другу и сваку следећу радњу.
● З а заступање више странака надокнада се увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу
и сваку наредну странку.
ОСТАЛИ ПОСТУПЦИ ● ПРОЦЕЊИВО
ВРЕДНОСТ СПОРА
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
Спор мале вредности и
спор до 449.999,00 дин.
6.000,00
7.500,00
4.500,00
12.000,00
Од 450.000,00 до 749.999,00
9.000,00
10.500,00
6.000,00
18.000,00
Од 750.000,00 до 1.499.499,00
11.250,00
12.750,00
7.125,00
22.500,00
Од 1.500.000,00 до 2.999.999,00
16.500,00
18.000,00
9.750,00
33.000,00
Од 3.000.000,00 до 5.999.999,00
22.500,00
24.000,00
12.750,00
45.000,00
Од 6.000.000,00 до 11.999.999,00
30.000,00
31.500,00
16.500,00
60.000,00
Од 12.000.000,00 до 23.999.999,00
37.500,00
39.000,00
20.250,00
75.000,00
Од 24.000.000,00 до 47.999.999,00
45.000,00
46.500,00
24.000,00
90.000,00
РОЧИШТЕ
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
ОСТАЛИ ПОСТУПЦИ ● НЕПРОЦЕЊИВО
ВРСТА ПОСТУПКА
ПОДНЕСАК
16.500,0018.000,00 9.750,0033.000,00
У поступку који се води пред
државним органима
19.500,0021.000,00 11.250,0039.000,00
У поступку који се води пред
основним судом
22.500,0024.000,00 12.750,0045.000,00
У поступку који се води пред
привредним судом
25.500,0027.000,00 14.250,0051.000,00
У поступку који се води пред
вишим судом
30.000,0031.500,00 16.500,0060.000,00
У поступку који се води пред
управним судом
36.000,0037.500,00 19.500,0072.000,00
У поступку који се води пред
Уставним судом
45.000,0046.500,00 24.000,0090.000,00
115
lege artis ● март 2013.
У поступку који се води пред
привредним друштвом
www.legeartis.rs
ПОДНЕСАК
САСТАВЉАЊЕ ИСПРАВА ● ПРАВНИ ПОСЛОВИ ● ПРОЦЕЊИВО
табеле и узорци
ВРЕДНОСТ СПОРА
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
116
ОДЛОЖЕНО
РОЧИШТЕ
ПОДНЕСАК
РОЧИШТЕ
ЖАЛБА
Спор мале вредности и
спор до 449.999,00 дин.
6.000,00
7.500,00
4.500,00
12.000,00
Од 450.000,00 до 749.999,00
9.000,00
10.500,00
6.000,00
18.000,00
Од 750.000,00 до 1.499.499,00
11.250,00
12.750,00
7.125,00
22.500,00
Од 1.500.000,00 до 2.999.999,00
16.500,00
18.000,00
9.750,00
33.000,00
Од 3.000.000,00 до 5.999.999,00
22.500,00
24.000,00
12.750,00
45.000,00
Од 6.000.000,00 до 11.999.999,00
30.000,00
31.500,00
16.500,00
60.000,00
Од 12.000.000,00 до 23.999.999,00
37.500,00
39.000,00
20.250,00
75.000,00
Од 24.000.000,00 до 47.999.999,00
45.000,00
46.500,00
24.000,00
90.000,00
● Или се накнада може обрачунати у процентуалном износу од тржишне вредности имовине, која је
предмет правног посла, с тим да тај проценат не може бити већи од 1,5%, а најнижи износ накнаде
не може бити мањи од 11.250,00.
САСТАВЉАЊЕ ИСПРАВА ● ПРАВНИ ПОСЛОВИ ● непРОЦЕЊИВО
ВРСТА ПРАВНОГ ПОСЛА
НАКНАДА
За састављање ортачког уговора
30.000,00
За састављање уговора о коришћењу заједничких ствари
22.500,00
За састављање уговора о послузи
16.500,00
За састављање уговора о трговинском заступању или посредовању
25.500,00
За састављање генералних (општих) уговора
30.000,00
За састављање предуговора
22.500,00
За састављање осталих уговора
19.500,00
За састављање завештања
19.500,00
За састављање пуномоћи
13.500,00
За састављање осталих изјава
11.250,00
ОПШТИ И ПОЈЕДИНАЧНИ АКТИ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА ДРЖАВНИХ ОРГАНА
И ОСТАЛИХ ПРАВНИХ ЛИЦА
ВРСТА ПРАВНОГ АКТА
НАКНАДА
30.000,00
За састављање општих аката привредног субјекта и осталих правних лица
(правилници и др.)
25.500,00
За састављање општих аката државних органа или органа локалне самоуправе
37.500,00
За састављање појединачних аката привредних субјеката и
осталих правних лица (одлуке и др.)
19.500,00
За састављање појединачних аката државних органа или органа локалне
самоуправе (одлуке, решења и др.)
22.500,00
ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ ● (састављање исправа, правни савети и мишљења,
разгледање списа)
Увећање по 50% за другу и сваку наредну странку
Усмени правни савет
50% надокнаде за поднеске
Писмени правни савет
100% надокнаде за поднеске
Присуствовање на конференцијама и састанцима
4.500,00 дин
Прегледање и разматрање списа
50% надокнаде за поднеске
Прегледање земљишних књига и осталих јавних
књига, за вађење извода или преписа из јавних
књига или списа, за утврђивање правноснажности или извршности одлука
20% надокнаде за поднеске
Састављање опомена или дописа
50% надокнаде за поднеске
Састављање осталих дописа
3.000,00 дин
Напомена: Објављено у „Службеном гласнику РС“, бр. 121/12 од 24. 12. 2012. године.
На снази од 1. јануара 2013.
117
lege artis ● март 2013.
Заступање више странака
www.legeartis.rs
За састављање статута или оснивачког акта привредног субјекта
и осталих правних лица
унакрсни поглед
порези и акцизе
радни односи и социјално осигурање
планирање и изградња
судски поступци
компанијско право
буџети
ауторско право и право индустријске својине
Образовање
ЕВРОПСКО ПРАВО
табеле и узорци
Download

Изазови еколошког пословања