Фебруар 2012.
уводник
Пише: Андреј Манојловић, председник ОО СДП Нови Београд
Бели листићи – акција или предаја
Још увек се не зна тачан датум избора, али се сваким даном повећава
тензија у политичком животу Србије. Извесно је да ће грађани на пролеће
одредити смер у којем ће се држава кретати, као и носиоце те политике,
односно оне који ће држати волан. А пут испред нас је пун рупа, обавијен
маглом и не зна се где тачно води. Ипак, стајање у месту није опција, али
се сви морамо добро запитати, коме желимо да поверимо управљање
Србијом, у ово тешко време.
Кажу да папир трпи све, а мени се чини да преизборна кампања трпи
много више. Потребно је много стрпљења и мудрости, како би се у
заглушујућој канонади обећања, увреда, празних речи и сулудих програма,
препознало зрнце разума и остварива визија, која је Србији потребна, као
никада до сад. Знам да ова бука подстиче незадовољство и апатију код
грађана, али понекад се мора застати и суочити са истином. А истина је
веома једноставна. Глобална економија је у проблему, Европска Унија је у
највећем проблему од оснивања, а Србија је део тог света и жели да
постане део ЕУ. Уз све то, наше државне капацитете слаби недефинисана
државна територија, слабе институције и посрнула привреда, као последица лоше приватизације и
економске кризе. Сви ови проблеми су тако дубоки и озбиљни, да угрожавају функционисање система и
односе који дефинишу свет у коме живимо. У наредним годинама светски лидери ће доносити одлуке, на
које нећемо имати много утицаја. Али то значи да ми у Србији морамо донети одлуке, које ће нам
обезбедити место у новој расподели моћи, јер ће само тако ова држава имати могућност да се бори за своје
интересе и напредује. Прву и најбитнију одлуку доносимо на изборима. Због тога је битно да се широм
отворе очи, како би се препознала одговорност, одвојила демагогија од идеје, разликовао политичар од
политиканта, препознао државник у блату сујета и неостварених амбиција. То није лако, али тај избор неће
урадити нико уместо нас, а сви ми ћемо живети са последицама тог избора.
Интервју: Радиша Ђорђевић, председник ОО СДП Барајево
Нова политичка енергија у Барајеву
Прошло је годину дана од оснивања ОО СДП Барајево. Како оцењујете
досадашњи рад?
У протеклом периоду, од оснивања до данас, наш рад је кроз учлањење у
странку подржало 250 грађана, сигурним гласовима нас је подржало око
450 наших суграђана, са сталном тенденцијом раста. Од дана оснивања
општинског одбора радило се на промоцији основних начела, програма и
постављених задатака СДП Србије, тако да је за веома кратко време наша
странка у Барајеву добила велико поверење грађана, и постала препознатљива међу обичним људима.
Посебно желим да истакнем да је ОО СДП Барајево почетком априла 2011. године организовао први
међустраначки турнир у малом фудбалу, на којем су учествовале све политичке партије на локалном
нивоу и практично је од тог момента наша странка постала препознатљив и релевантан политички фактор
у Барајеву.
Радите у општини као помоћник председника општине за социјална питања. Какво је стање у
Барајеву по том питању?
Напомињем да је општина Барајево једна од сиромашнијих градских општина. Привреда у Барајеву не
постоји, некад водеће фабрике ИКЛ и Електрон које су запошљавале велики број радника одавно више не
раде, приватни сектор је у опадању, тако да је главни социјални проблем незапосленост и сиромаштво.
Људи ми се обраћају са захтевима за једнократну новчану помоћ како би задовољили основне
егзистенцијалне потребе, али се тиме само донекле може ублажити њихов тежак материјални положај.
На моју иницијативу, а у сарадњи са Секретаријатом за социјалну заштиту и Градским центром за
социјални рад, организовали смо поделу бесплатних оброка најсиромашнијим грађанима Барајева. До
мог ступања на функцију помоћника председника општине, постојао је један пункт за поделу бесплатних
оброка и делило се 45 оброка. Велики број суграђана у стању социјалне потребе, због удаљености пункта
од места њиховог становања није био у могућности да користи бесплатне оброке, тако да смо отворили
још три пункта и учинили доступним бесплатне оброке већем броју корисника и тренутно се дели 580
оброка.
Како функционише коалициона власт у Барајеву? Јесте ли задовољни сарадњом СДП Србије са другим
партијама у општини? Какве су Ваше процене за предстојеће изборе?
У вршењу власти у Барајеву учествују ДС, СПС, Нова Србија и удружење Одлучно за Барајево и од 29.
октобра 2010.године и СДП Србије. Сарадња са партијама на власти, као и опозиционим странкама, је на
задовољавајућем нивоу. Садашња коалиција је за време актуелног мандата имала великих потешкоћа да
се одржи на власти. Седнице Скупштине су била неизвесне и тешко се успостављала неопходна већина за
доношење одлука.
Што се тиче процена за престојеће изборе, за сада је све неизвесно и уверен сам да ће од последњих
потеза политичких конкурената умногоме зависити ко ће на крају освојити највише гласова, тако да у овом
тренутку није захвално давати било какву прогнозу.
Још увек није дошло до конкретних разговора о сарадњи и евентуалној предизборној коалицији на локалу
и она ће наравно зависити од става Председништва и Главног одбора. Мада, сматрам да би било идеално
да општински одбори процењујући своју локалну политичку сцену сами одлуче са ким ће ући у
предизборну коалицију. Наравно, ако то буде могуће. Јер, нико боље не познаје односе политичких
чинилаца у једној средини од њених учесника. Циљ је свима нама исти - успех на изборима и
партиципирање у власти, а све то умногоме зависи и од добре предизборне процене политичких снага.
И на крају, да закључим, СДП Србије је политичка странка која први пут учествује на изборима, тако да ће
њен успех зависити од воље бирача који су, надам се, у нашој странци препознали квалитет и неку нову
политичку енергију, као и већ познато опредељење да заступамо интересе превасходно најугроженијих
грађана и бринемо се о обичном човеку.
Интервју: Данијела Мирјанић, председница ОО СДП Савски венац
Заједничким снагама за безбедан Савски венац
Како бисте себе представили? Који су били Ваши мотиви да се
ангажујете у СДП Србије?
За мене кажу да сам одговорна, вредна, енергична, упорна и
предузимљива. Управо су ме те особине и покренула и нису ми
дозволиле да седим скрштених руку. Идеја о СДП Србије није
настала преко ноћи. Дуго сам размишљала има ли сврхе у овој и
оваквој Србији бавити се политиком, пробати нешто да промениш и
директно утицати на те промене. Решила сам да прочитам програм
странке, пратила сам рад њеног председника и по први пут сам
поверовала у истинитост једног политичког подухвата. Осетила сам
да у тој партији моги да искажем себе и изборим се за све оно што је
мени и многима око мене одузимано.
У животу бирам људе попут себе. Људе жељне изазова, који
не иду линијом мањег отпора и за које нема лаких ствари, ни лаких решења. Људи и јасан циљ су оно што
ме је определило да се ангажујем у СДП Србије јер сам у тој политикој партији препознала људе сличне
себи.
Како оцењујете рад одбора у вашој општини у протеклих годину дана?
У општинском одбору СДП Србије Савски венац, налазе се људи који су успешни у свом послу,
одговорни, људи у које имам поверење и са којима је задовољство радити. У протеклом периоду радило
се доста на промоцији странке: путем штандова, трибина, поделом промо материјала настојали смо да се
што више наших суграђана упозна са програмским начелима партије, а пре свега смо промовисали
афирмацију пројекта „Држава образовања“, борбу против насиља у школама, и наше залагање за укидање
ПДВ-а на опрему за бебе, храну и одећу.
У суштини, могу бити задовољна радом одбора, али волим да кажем да увек може боље и знам да
ће тако и бити у изборној 2012. години.
Какве су Ваше процене за предстојеће изборе на Градској општини Савски венац?
Наш општински одбор је познат по томе што га претежно чине жене и то образоване, стручне, са јасним
политичким ставовима. То нас ставља у ред одбора са посебно израженом бригом о главним проблемима
на Савском венцу, пре свега оних који су везани за породицу, као што су насиље у породици, вршњачко
насиље, безбедност деце, квалитет школске наставе, као и брига за социјално угрожене суграђане; дакле
све оно што стоји у основи социјалдемократије.
Уз овакве ставове, пожељни смо као коалициони партнери за готово све странке које делују на нашој
општини. Ускоро ће бити донета одлука са ким ћемо ићи у коалицију, али то ће бити сигурно партије које
деле поменуте вредности.
Став
Председник Општинског Одбора СДПС у Лазаревцу
Михаило Ковачевић
Обраћамо се обичном човеку
Лазаревац, једна од 17 општина Града Београда препознатљива по
свом рудном богатству, представља уточиште за 65.000 становника од
којих већина радно способних ради у Рударском басену Колубара, а
онај други део становништва директно или индиректно зависи од
Рударског басена Колубаре и њених радника. Ту позицију или
зависност целокупног становништва је у протеклих више деценија врло
вешто користила свака власт, користећи једноставан модел
запошљавања на уговор, при чему је тај уговор везан за датум
предстојећих избора. Модел по коме се испитивала наклоност или
лојалност гласача је врло једноставан. Ми Вама обећавамо посао, а Ви
и ваши ближњи гласајте за Нас. Ви као персонификација гласачке
машине која ће омогућити нама да уживамо у бенефицијама које
пружа општинска функција и Нас као коалиције идеолошки потпуно различитих политичких партија чија је
једина заједничка идеологија, идеологија новца. Хајде да будемо потпуно јасни. У протеклих осам година
први човек општинске власти је за испуњавање обећања које је олако давао, без икакве рационалне
основе, а све у сврси добијања гласова на изборима, успео је да још једном потврди да идеологија новца
уједињује многе политичке странке користећи наше кратко памћење или неспремност да се заједнички
супроставимо тој неморалној коалицији. Поред ове заједничке особине (читај идеологије новца) треба
поменути и одсуство самокритичности која је присутна код свих представника владајуће коалиције на
територији општине Лазаревац на шта су и медији, попут већ свима познате емисије Инсајдер, указивали
више пута. Да ствар буде гора, они су сваку критику на њихову неспособност да омогуће елементарне
услове својим суграђанима правдали као политички прогон својих неистомишљеника или пребацивањем
надлежности на градску управу. Када би неко погледао форум под називом питања и одговори
председника општине, лако би могао да закључи да председник општине јесте главни али не и одговорни,
па се онда намеће и разумно питање: Шта ће нам уопште локална самоуправа, када председник општине
за свако нерешено питање или проблем који грађани имају одговара да он и његова управа нису
надлежни.
Дозволите ми да констатујем да је економска криза која је присутна свуда у свету па и код нас мала или
готово никаква у поређењу са моралном кризом која изједа наше моћнике. Мислим да је боље да не
помињемо стратешки развој општине јер општинска власт није успела да у протеклих осам година нађе
ниједног заинтересованог инвеститора, нити је створила амбијент у коме би неки млади људи могли да
започну сопствени бизнис, или да будем јаснији, општинској власти није у интересу да грађани стекну
економску независност, јер како би се иначе гласачком машином управљало када грађани не би скоро
искључиво зависили од Колубаре.
Зато је ово право време да својим примером општински одбор СДП Србије у Лазаревцу, који је у протекле
две године спровео низ конкретних акција , донирањем неопходних средстава за рад Удружењу Хипократ,
Удружењу Рома, Удружењу Пензионера, основним школама и другим установама којима је помоћ
неопходна, покаже и другим политичким чиниоцима да су хуманост и помоћ угроженим категоријама
друштва највише вредности једног друштва. Свесни чињенице да не можемо да променимо прошлост већ
да можемо да одредимо нашу будућност, општински одбор СДП Србије у Лазаревцу промовише пре свега
људе из свог одбора који својим моралним вредностима, знањем, енергијом и визијом показују
спремност да преузму одговорност за решавање основних проблема својих суграђана. Зато ће наша
порука у предстојећој изборној кампањи бити да људи гласају за људе, обраћајући се пре свега обичном
грађанину, од кога тражимо поверење и шансу да заједнички олакшамо живот свим суграђанима општине
Лазаревац, јер то и јесте циљ бављења политиком. Бољи живот за сваког грађанина.
Ненад Миленковић, председник ОО СДП Србије Раковица, организатор и
покретач ФЕДИС-а
Први ФЕДИС је историја, идемо даље!
Први Фестивал домаћих играних серија (ФЕДИС) је иза нас. Свако ко
је тих октобарских дана пратио домаће медије, писане и
електронске, зна да су на овој јединственој смотри телевизијских
остварења, награђени: редитељ Љубиша Самарџић, сценариста
Радош Бајић, глумци Ненад Окановић, Јелисавета Орашанин, Тамара
Драгићевић и Милан Васић, да је најпопуларнија серија била „Село
гори, а баба се чешља“ и да је најбоље сонгове компоновао Сања
Илић. По први пут, награђени су и телевизијски посленици који се
медијски не експонирају, али без њих ниједна серија не би била снимљена, а то су најуспешнији
монтажери, костимографи, директори фотографија...
Специјалне награде „Златна антена“ отишле су у руке глумца Предрага Пепија Смиљковића и сценаристе
Синише Павића.
Гледајући обиље прикупљеног видео материјала о ФЕДИС-у, читајући похвалне написе у новинама од
стране ТВ критичара и слушајући речи лауреата током саме финалне вечери, долазим до закључка да је
први ФЕДИС у потпуности успео.
Међутим, и поред свега, осећам се некако недореченим јер нисам, будући да се радило о културном а не
политичком догађају, ни у једном интерјвуу или изјави могао да се захвалим на подршци и помоћи својим
колегама из Социјалдемократске партије Србије.
Пре свих ту мислим на чланове Општинског одбора СДП Раковица, који су ми здушно притекли у помоћ у
организацији Фестивала, били уз мене када се цео систем организације око мене рушио и пружили ми
потребну и неопходну моралну подршку када сам био у дилеми вреди ли у оваквим условима
организовати један овакав Фестивал.
Посебно ми је значило што су ми те вечери, 14. октобра, у раковичком Центру за културу, подршку дали
председник и потпредседник ГрО СДП Србије Београда Владимир Николић и Предраг Перуничић,
председник ИО ГрО Бг-а Јасминко Хаџисалиховић, као и шеф изборног штаба СДП Србије Слободан Орлић.
Од пресудног значаја била је и подршка моје пријатељице Маје Јешић, али и савети потпредседнице СДП
Србије Гордане Предић у време када сам имао великих недоумица. Сувишно је рећи да је госпођа
Слободанка Бранковић, члан ГО СДП Србије, увек ту да подржи све што долази из Раковице. Захвалио бих
се и свим колегама из осталих општинских одбора који су били у Раковици сва три дана Фестивала и
надам се да нисам никога заборавио. Тек сада могу рећи да је све како доликује...
Предамном је сада још већи изазов. Треба осмислити и организовати други ФЕДИС, који ће бити
гламурознији и успешнији од оног из октобра прошле године. У корист ми иде чињеница да ће ове године
у конкуренцији бити сигурно петнаестак ТВ остварења (прошле године их је било пет), међу којима су и:
„Нечиста крв“, „Жене са Дедиња“, „Монтевидео, Бог те видео“, „Бела лађа“, „Јагодићи“, „Непобедиво
срце“, „Певај брате“. Од великог значаја за углед ФЕДИС-а је и то што је прошлогодишња светковина ТВ
серија прошла без иједне мрље која би бацила сенку на уложени труд.
Оно што је најважније, припреме су већ почеле, преговори су у току, ФЕДИС је заживео, а до октобра има
довољно времена да се све коцкице сложе. У међувремену појављују се многи који су заинтересовани да
се финално вече наредног Федис-а одржи, на само у простору већем од раковачког Центра за културу, већ
да и сам Фестивал преместе из Раковице у неки од градова у Србији.
Ову причу о Фестивалу, и значају који има за нашу странку иако није директни организатор исте, завршио
бих једном анегдотом, коју сам чуо од потпредседнице раковичког општинског одбора Драгане
Милошевић. Наиме, коментаришући њено чланство у СДП Србије Драганина колегиница са посла је рекла:
„Знам, бре, да си у Расимовој странци, па била сам вам на промоцији“.
Госпођа је присуствовала Фестивалу домаћих играних серија.
Из стручног угла
ТЕМА БРОЈА: ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ
Пише: Лазо Шеган, председник ОО СДП Звездара
Зашто су обновљиви извори
енергије слабо заступљени у
индустрији Србије
Наша земља има велики потенцијал у области
коришћења обновљивих извора енергије (ОИЕ),
пре свега ветра, воде и сунца, као и биомасе.
Улагања у тај сектор, до сада, нису била
значајна, па није за чуђење да обновљиви
извори енергије у индустрији учествују са свега
девет одсто (подаци за 2006. годину).
Једноставан разлог за то је цена енергије добијене из обновљивих извора енергије, пошто потреба
тржишта и друштва за одређеном робом се исказује само кроз њену цену. Цена енегрије добијене из
обновљивих извора енергије има класичну структуру и у себи садржи цене инвестиције енергетског
објекта, одржавања, експлоатације, цену носиоца енергије као и припрему и прикупљање, ако је
потребно. Будући да се све више развија свест о неопходности да се пронађе адекватна замена за
фосилна горива, појавила се потреба, стимулисана и препорукама ЕУ, да се обновљиви извори енергије
користе у ширем обиму него до сада. Због тога је потребно кроз повољне кредите у тај посао укључити
пословне банке, међународне финансијске институције, али и државни развојни фондови треба да буду
активни. На такав начин се одговарајућим системом финансијске подршке ОИЕ може подићи њихово
учешће у енергетском билансу Србије, а са друге стране произвођачи енергије из необновљивих извора се
могу додатано опорезовати, због емитованог СО2 као и због индукованог загађења, које јесте реалан
проблем.
Потенцијал ОИЕ у Србији у биомаси, хидропотенцијалу, геотермални извори, енергија ветра и соларна енергија
Технички искористив енергетски потенцијал наведених ОИЕ у Републици Србији, веома је значајан и процењен је на
преко 4,3 милиона тона еквивалентне нафте годишње - од чега се око 2,7 милиона тона еквивалентне нафте
годишње налази у искоришћењу биомасе, 0,6 милиона тона еквивалентне нафте годишње у неискоришћеном
хидропотенцијалу, 0,2 милиона тона еквивалентне нафте годишње у постојећим геотермалним изворима, 0,2
милиона тона еквивалентне нафте годишње у енергији ветра и 0,6 милиона тона еквивалентне нафте годишње у
искоришћењу сунчевог зрачења. У принципу, расположиви потенцијал ОИЕ се може користити у виду термичке
енергије или у виду електричне енергије. Поједини извори су погоднији за производњу електричне енергије, као
што је енергија ветра, док други извори омогућавају боље искоришћење ако је крајњи производ термичка енергија.
Учешће алтернативних горива у индустрији
Србије, при чему највећи потенцијал има
биомаса којом је наша земља изузетно богата,
још увек је на ниском нивоу. И то упркос
чињеници што би примена биомасе била један
од замајаца развоја српске индустрије, нарочито
машинске индустрије, пошто би било потребно
правити и одржавати одговарајућу опрему.
Такође, сакупљање и припрема биомасе јесте
посао који се обавља локално, уз учешће
становника
пољопривредних
регија
у
временском интервалу када нема великих
пољопривредних радова – значи то би им био
додатни извор прихода. Према подацима за
2006. годину обновљиви извори енергије у
индустрији учествују са девет одсто од чега чак
две трећине представља биомаса. Генерално, посматрајући поједине ОИЕ, потребно је размотрити и
расположивост појединих извора у току дана или године. Нееластичност, односно немогућност испоруке
енергије у појединим временским интервалима може значајно утицати на смањење цене такве
електричне енергије, чак и на субвенционисаном тржишту. Тако расположивост сунчеве енергије варира
од доба дана и године, енергија из ветра је расположива када ветар дува, чак и биомаса је делимично
расположива у пољопривредним циклусима. Сунчева енергија и енергија ветра захтевају изградњу
посебних енергетских капацитета у виду реверзибилних хидроелектрана ради складиштења произведене
електричне енргије у тренуцима када није потребна. За разлику од набројаних ОИЕ, биомаса се може
једноставно складиштити после одговарајуће припреме (пелетирање или брикетирање чврсте биомасе,
чување у цистернама естерификованих биљних уља – биодизела или чување биогаса у судовима под
притиском, после одговарајућег филтрирања и чишћења). Квалитет употребе биомасе се може значајно
повећати употребом когенеративних агрегата, који истовремено производе топлоту за индустријске или
комуналне потребе и електричну енергију. Већ постоји неколико когенеративних постројења која
производе топлоту и електричну енергију, на пример у Клиничком центру Србије је инсталирана
когенеративна јединица снаге 1,8 МW електрично и 1,8 МW термички, за грејање објекта.
Директива 20-20-20 или како до чисте енергије
Повремено се пласира прича да су обновљиви извори енергије веома јефтини и да је само питање наше
воље хоћемо ли их користити. Нажалост, реалност је другачија. Већина обновљивих извора енергије
скупља је од конвенционалних, па се њихово коришћење мора додатно подстицати, што неминовно
подиже цену енергије. Упркос томе, обновљиве изворе енергије свакако треба развијати јер је
прихватањем Уговора о енергетској заједници Србија, заједно са земљама региона, Србија преузела
обавезу да повећава удео обновљивих извора у укупној потрошњи енергије. Септембра 2008. године,
Европски парламент је усвојио пакет прописа о климатским променама који има за циљ да обезбеди
смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште од 20%, унапређење енергетске ефикасности од 20%
и учешће обновљиве енергије од 20 % у укупној потрошњи енергије у ЕУ до 2020. године, посматрано у
односу на 1990. годину.
Нова Директива о обновљивој енергији 2009/28/ЕЦ поставља обавезујуће националне циљеве које
чланице Европске уније треба да достигну кроз промоцију обновљиве енергије у секторима електричне
енергије, грејања и хлађења и у сектору транспорта, како би се обезбедило да до 2020. године обновљива
енергија чини бар 20 % укупне потрошње енергије у Европској унији. Директива такође предвиђа да ће до
2020. године коришћење обновљиве енергије у транспорту (биогорива, електрична енергија и водоник
произведен из обновљивих извора) износити најмање 10% укупне потрошње горива у Европској унији.
Повећање коришћења обновљивих извора енергије једна је од најважнијих мера за ублажавање
климатских промена. Новим Законом о енергетици предвиђено да Влада следеће године донесе акциони
план којим ће се утврдити циљеви за следећих 10 година, као и мере за њихово остваривање. План треба
да дефинише и оптималну структуру ОИЕ, која ће бити најповољнија по свим критеријумима, а нарочито
кад је реч о укупним додатним трошковима који ће се неминовно, као и у другим земљама, преносити на
све купце енергије. Зато би у комуникацији с представницима институција ЕУ и Енергетске заједнице,
требало постићи договор да обавеза за 2020. буде постављена на реалним основама, односно усклађена
са нивоом друштвеног богатства. Доступност обновљиве енергије зависи од њене расположивости као
ресурса у природи и од трошкова производње енергије из
појединих технологија. Биомаса је веома погодна као извор
топлотне енергије, нарочито уколико би се, иначе најчешће
коришћене, пећи ниске енергетске ефикасности (испод 50 одсто),
замениле новим пећима чија је ефикасност и до 90 одсто или
користила у системима за когенерацију електричне и топлотне
енергије. Велики природни ресурси су и енергија ветра,
хидроенергија, као и енергија сунца, са различитим ефектима на
запошљавање и технолошки развој.
За разлику од Србије где подаци о проценту употребе
алтернативних горива нису сасвим поуздани у Европској унији се
као мера за коришћење обновљиве енергије, не само електричне већ и топлотне енергије и енергије за
хлађење и биогорива, користи њено процентуално учешће у бруто финалној потрошњи укупне енергије.
Према Енергетском билансу Србије, удео потрошње обновљиве енергије у 2010. износио је 15 одсто.
Међутим, потрошња биомасе није у реалној количини у целини уграђена у тај проценат, односно знатно је
већа, па ће се испоставити, када се ускоро заврши регионална студија која се ради за Енергетску
заједницу, да је код нас учешће обновљиве енергије изнад 20 одсто. Тај проценат ће се рачунати као
основица када се буде дефинисало повећање, односно утврђивао циљни проценат за 2020. годину.
Прихватити искуство ЕУ
Природни и други услови, задати економски раст и мере подстицаја су различити од земље до земље, па
није баш разумно пресликавати искуство било које земље, већ би требало комбиновати елементе из
различитих земаља ЕУ. Подсећам да ће ЕУ половину увећања ОИЕ реализовати кроз производњу струје, а
другу половину кроз топлотну енергију, укључујући и биогорива, другим речима, имплицитно се форсира
когенерација. Ја се залажем и за увођење подстицајних мера за производњу топлотне енергије из ОИЕ, јер
се без тога, циљеви за 2020. не могу остварити. Занимљив је податак да се у Великој Британији, од марта
ове године, примењује фид-ин тарифа и за топлотну енергију, слично као код нас за електричну енергију.
Биомасу би требало више користити за добијање алтернативних горива у индустрији, не само чврстих већ
и течних (биодизел) и гасовитих (биогас, гасификација дрвета). Србија је богата шумама, самим тим и
дрвном масом. Такође, од остатака кукуруза могу се правити пелети који су веома добри за сагоревање. У
свему овоме не треба заборавити и отпад из градских средина који има велику калоричну моћ и може се
користити за производњу отпадног гаса или да се сагорева у чврстој фази. Употреба градског отпада за
производњу електричне и топлотне енергије је тим више атрактивна пошто се тако решава, односно
умањује други велики еколошки проблем, а то је одлагање отпада. Чак комерцијални ефекат може бити
појачан са наплатом услуге уништавања отпада, уз већ поменуте користи производње енергије, чак се
може изградити и когенеративно постројење за ту намену. Коришћење биомасе као извора енергије у
индустрији и грађанству битно је и због тога што се на тај начин штити и животна средина. Податак да се
биомаса не користи довољно у индустрији, зато што је знатно угодније користити гас, нафту и струју јер је
биомасу прво потребно прикупити, затим складиштити, па потом и допремити до постројења, указује на
то да правилна тарифна политика за енергију произведену из ОИЕ нема алтернативу.
У Србији најисплативији видови ОИЕ биомаса и соларна енергија
Када се говори о употреби ОИЕ увек се инсистира на оним технологијама које су најскупље. Такав је,
рецимо, случај са енергијом ветра, која има велике иницијалне инвестиционе трошкове и скривене
трошкове везане за одржавање, ремонт и експлоатацију и то нарочито кроз потребу изградње нових
реверзибилних хидрокапацитета ради компензовања новоуведених пикова производње енергије због
ветра. Ја нисам за таква решења, већ сматрам да треба користити оно што је јефтиније, при чему то
јефтиније не треба сагледавати само кроз цену, која у овом тренутку мора бити субвенционисана, али уз
схватање државе да је корист и у ангажовању домаћих индустријских и грађевинских ресурса. Зато
предност дајем биомаси и соларној енергији. Тачно је да је технологија постављања соларних панела
скупа, али је такође чињеница да за енергију која се на тај начин ствара нису потребна било каква новчана
средства осим иницијалне инвестиције. Исто тако треба нагласити да се сва опрема за изградњу панела,
сем њих самих, може изградити или набавити у нашој земљи што је још једна предност. Такође постоји
могућност комбиноване производње електричне енергије и топлотне енергије за потребе зграде на чијем
се крову налазе монтирани соларни панели. Пошто ефикасност фотонапонског соларног панела пада са
повећањем температуре самог панела, додатни систем за хлађење водом омогућава рад фотонапонског
соларног панела при оптималној температури, док се вишак неискоришћене топлоте (око 80% и више)
користи за грејање топле воде за потребе зграде или индивидуалне куће. Такође, утицај на домаћу
индустрију је знатан зато што постоје националне компаније које производе инверторе који се могу
користити за прикључење фотонапонских соларних панела на дистрибутивну мрежу.
____________________________________________________________________________________________
Download

Beogradske socijaldemokrate br. 6