УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ
Проф. др Ранко Реновица
ТЕХНОЛОГИЈА
ОСИГУРАЊА
Скрипта
Београд, 2010.
ТЕХНОЛОГИЈА ОСИГУРАЊА
 СКРИПТА
Ауtор:
Проф. др Ранко Реновица
Издавач:
УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ
Београд, Данијелова 32
www.singidunum.ac.rs
За издавача:
Проф. др Милован Станишић
Техничка обрада:
Ранко Реновица
Дизајн корица:
Александар Михајловић
Година издања:
2010.
Тираж:
100 примерака
Шtамpа:
Младост Груп
Лозница
ISBN: 978-86-7912-247-6
1. ПОЈАМ И СВРХА ОСИГУРАЊА.............................................................................. 12
2. ЗАДАЦИ ОСИГУРАЊА ..............................................................................................
2.1. Основни задаци соигурања ......................................................................................
2.1.1. Посредна економска заштита ...............................................................................
2.1.2. Непосредна заштита ...............................................................................................
2.2. Додатни задаци осигурања........................................................................................
2.2.1. Утицан на привредни развој и цене.......................................................................
2.2.2. Потпора друштвеном благостању .........................................................................
2.2.3. Успостављање безбености и поверења.................................................................
15
15
15
16
18
18
20
21
3. ПРИВРЕДНИ ЗНАЧАЈ ОСИГУРАЊА ....................................................................
3.1. Место осигурања у новчарству земље ..................................................................
3.2. Важност животних осигурања.................................................................................
3.3. Осигурање и реосигурање у међународним привредним односима................
3.4. Домети и ограничења осигурања...........................................................................
22
23
27
29
31
4. ТЕХНИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОСИГУРАЊА.....................................................
4.1. Примене теорије ризика у осигурању...................................................................
4.1.1. Значење и врсте ризика.........................................................................................
4.1.1.1. Врсте ризика.........................................................................................................
4.1.1.2.Чисти и шпекулативни ризици.............................................................................
4.1.2. Ризик у осигурању.................................................................................................
4.1.3. Управљање ризиком..............................................................................................
4.1.3.1.Управљање ризиком пословања у осигурању.......................................................
4.1.3.1.1. Својства ризика у осигурању..........................................................................
4.1.3.1.2. Процес управљања ризиком пословања у осигурању..................................
4.1.3.2.Портфолио ризика друштва за осигурање ........................................................
4.1.4. Правила о управљању ризиком у Закону о осигурању Републике Србије........
36
38
38
38
39
40
41
42
42
45
51
57
5. ПРЕМИЈА ОСИГУРАЊА.........................................................................................
5.1. Одређивање пемије неђивотних осигурања.......................................................
5.1.1. Ризико премија......................................................................................................
5.1.2. Индивидуални приступ утврђивања ризико пемије.........................................
5.1.3. Елементи цене осигурања (тарифе премије)......................................................
5.2. Одређивање прремије животних осигурања......................................................
59
61
62
63
65
70
6. УСТРОЈСТВО ОСИГУРАЊА КАО ПРИВРЕДНЕ ГРАНЕ................................ 73
6.1. Тржиште осигурања................................................................................................. 73
6.2. Осигуравачи..............................................................................................................
75
6.2.1. Деоничарско друштво за осигурање.................................................................... 76
6.2.2. Друштво за узајамно осигурање .......................................................................... 77
6.2.3. Пословна удруживања осигуравача..................................................................... 78
6.3. Лојд............................................................................................................................... 80
6.4. Посредници и заступници осигурања ....................................................................
6.3.1. Посредници................................................................................................................
6.3.2. Заступници.................................................................................................................
6.5. Предузећа за пружање других услуга у осигурању... ..........................................
6.6. Надзор над осигурањем.............................................................................................
6.7. Удружења осигуравача..............................................................................................
6.8. Европско унутрашње тржиште осигурања...........................................................
82
82
84
86
86
88
89
7. ТРЖИШНА ВРЕДНОСТ ОСИГУРАВАЈУЋЕГ ДРУШТВА................................
7.1. Полазне одреднице тржишне вредности друштва за осиугрње........................
7.2. Невидљива имовина као чинилац тгржишне вредности
друштва за осигурање ..............................................................................................
7.3. Тржишна вредност осигуравајућих друштава у Србији.....................................
94
94
95
97
8.
ОДАБРАНА ОБЕЛЕЖЈА САВРЕМЕНОГ ТРЖИШТА
ОСИГУРАЊА У СВЕТУ........................................................................................... 98
8.1. Јачање тржишта надметања.................................................................................... 99
8.2. Притисак на трошкове и добитак осигуравача................................................... 102
8.3. Измењено понашање осигураника......................................................................... 104
8.4. Осигуравајућа предузећа сутрашњице.................................................................. 105
9. ПОЛИЦА ОСИГУРАЊА............................................................................................. 107
9.1. Лист покрића.............................................................................................................. 108
9.2. Снимање ризика........................................................................................................ 108
9.3. Начин закључења осигурања................................................................................. 108
9.4. Обрачун „ПРО РАТА“ премије.............................................................................. 110
9.5. Учешће осигураника у штети (франшиза).......................................................... 111
9.6. Контрола испостављених докумената (тарифирање)....................................... 112
9.7. Обрачун са реосигурањем...................................................................................... 113
9.8. Фактурисање премије.............................................................................................. 113
9.9. Обрачун попуста (бонус) и доплатка (малус)...................................................... 113
9.10.Сагласност о плаћању премије и исплати штета.............................................. 114
10. ВРСТЕ ОСИГУРАЊА.............................................................................................. 115
1. ОСИГУРАЊЕ ИМОВИНЕ.................................................................................................
115
10.1.ОСИГУРАЊЕ ИНДУСТРИЈЕ..................................................................................
10.1.1. Осигурање од опасности пожара и неких других опасности......................
10.1.1.1. Предмет осигурања...........................................................................................
10.1.1.2. Осигуране опасности........................................................................................
10.1.1.3. Начин обрачуна премије....................................................................................
10.1.2. Осигурање машина од лома и неких других опасности...............................
10.1.2.1. Предмет осигурања............................................................................................
10.1.2.2. Осигуране опасности.........................................................................................
10.1.3. Осигурање објеката у изградњи.......................................................................
10.1.3.1. Предмет осигурања...........................................................................................
10.1.3.2. Осигуране опасности.........................................................................................
10.1.4. Осигурање објеката у монтажи........................................................................
122
122
123
123
123
125
125
125
128
128
128
130
10.1.4.1. Предмет осигурања.......................................................................................... 130
10.1.4.2. Осигуране опасности........................................................................................ 130
10.1.5. Осигурање опасности од прекида рада услед пожара и других
опасности (шоможно осигурње)..................................................................... 132
10.1.5.1. Предмет осигурања .........................................................................................
10.1.5.2. Осигуране опасности.......................................................................................
10.1.5.3. Штете у шомажном осигурању......................................................................
10.1.6. Осигурање од одговорности из делатности...................................................
10.1.6.1. Предмет осигурања...........................................................................................
10.1.6.2. Проширење осигурања......................................................................................
10.1.6.3. Осигурање од одговорности из делатности у закону, услови осигурања
и теорија............................................................................................................
10.1.7. Осигурање филмских предузећа.....................................................................
10.1.7.1. Осигурање од опасности обуставе производње филма................................
10.1.7.2. Осигурање одговорности произвођача филма према трећим лицима........
10.1.8. Гаранцијско осигурање....................................................................................
10.1.8.1. Предмет осигурања..........................................................................................
10.1.8.2. Осигуране опасности........................................................................................
10.1.9. Осигурање електронских рачунара, процесора и сличних уређаја..........
10.1.9.1. Предмет осигурања...........................................................................................
10.1.9.2. Осигуране опасности........................................................................................
10.1.10. Осигурање ускладиштења робе у хладњачама...........................................
10.1.10.1. Предмет осигурања...................... ..................................................................
10.1.10.2. Осигуране опасности.......................................................................................
10.1.11. Осигурање ствари у рудницима са подземном експлоатацијом..............
10.1.11.1. Предмет осигурања.........................................................................................
10.1.11.2. Осигуране опасности......................................................................................
10.1.12. Осигурање имовине електропривредних предузећа..................................
10.1.12.1. Предмет осигурања.........................................................................................
10.1.12.2. Осигуране опасности......................................................................................
10.1.12.3. Утврђивање надокнаде из осигурања.............................................................
10.1.13. Осигурање грашевинских објеката и опреме на уговорену вредност....
10.1.14. Осигурање залиха на флотантној основи од опасности пожара и
неких других опасности.................................................................................
132
132
133
134
134
135
10.1.15. Осигурање имовине са промењивом сумом осигурања............................
150
11.1. ОСИГУРЊЕ ЦИВИЛА.........................................................................................
11.1.1. Осигурање од пожара и неких других опасности.........................................
11.1.1.1. Предмет осигурања ..........................................................................................
11.1.1.2. Осигуране опасности........................................................................................
11.1.1.3. Врсте цивилних осигурања од опасности пожара и неких других
опасности..........................................................................................................
11.1.2.4. Начин закључења осигурања и накнада штета.............................................
11.1.2. Осигурање од провалне крађе и разбојништва............................................
151
151
151
152
136
138
138
139
139
140
140
141
141
141
142
143
143
144
144
144
145
145
145
146
147
149
153
155
156
11.1.2.1. Предмет осигурања.........................................................................................
11.1.2.2. Осигуране опасности ......................................................................................
11.1.3. Осигурање стакла од лома ..............................................................................
11.1.3.1. Предмет осигурања..........................................................................................
11.1.3.2. Осигуране опасности........................................................................................
11.1.3.3. Накнада из осигурања......................................................................................
11.1.4. Осигурање домаћинства....................................................................................
11.1.4.1. Предмет осигурања...........................................................................................
11.1.4.2. Осигуране опасности........................................................................................
11.1.5. Осигурање спортских, уметнички и сличних приредаба од
атмосферских падавина....................................................................................
158
158
159
159
160
160
161
162
162
11.1.5.1. Предмет осигурања ................................................. .........................................
11.1.5.2. Осигуране опасности.........................................................................................
11.1.6. Осигурање ствари излагача на сајмовима.....................................................
11.1.6.1. Предмет осигурања............................................................................................
11.1.6.2. Осигуране опасности.........................................................................................
11.1.7. Осигурање имовине железничко-транспортних предузећа.........................
11.1.7.1. Предмет осигурања............................................................................................
11.1.7.2. Осигуране опасности.........................................................................................
163
163
164
165
165
165
166
166
11.2. ОСИГУРАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ......................................................................
11.2.1. Предмет осигурања...............................................................................................
11.2.2. Опасности (ризуици).............................................................................................
11.2.2.1. Град.......................................................................................................................
11.2.2.2. Олуја.....................................................................................................................
11.2.2.3. Мраз......................................................................................................................
11.2.2.4. Поплава................................................................................................................
11.2.2.5. Пожар..................................................................................................................
11.2.2.6. Гром......................................................................................................................
11.2.3. Начин закључења осигурања................................................................................
11.2.4. Утврђивање надокнаде из осигурања..................................................................
11.3. Осигурање домаћих и неких других врста животиња.....................................
11.3.1. Осигурање домаћих животиња...........................................................................
11.3.1.1. Предмет осигурања ............................................................................................
11.3.1.2. Осигуране опасности..........................................................................................
11.3.1.3. Место и начин закључења осигурања...............................................................
167
168
168
169
170
171
171
172
172
172
175
176
176
176
176
177
11.4. ОСИГУРАЊЕ МОТОРНИХ ВОЗИЛА...............................................................
11.4.1. Основне карактеристике и значај....................................................................
11.4.2. Подела и врсте осигурања..................................................................................
11.4.2.1. Каско осигурање..................................................................................................
11.4.2.2. Осигурање од одговорности.............................................................................
11.4.2.3. Осигурање с елементом иностраности .......................................................
11.4.3. Међународне конвенције у осигурању од ауто-одговорности....................
11.4.3.1. Кретски споразум..............................................................................................
180
180
181
182
187
192
194
195
163
11.4.3.2. Страсбуршка конвенција................................................................................. 195
11.4.3.3. Хашка конвенција.............................................................................................. 196
11.4.3.4. Обавезна осигурања.......................................................................................... 196
11.4.4. Врсте штете.......................................................................................................... 198
11.4.4.1. Материјалне штете......................................................................................... 198
11.4.4.2. Нематеријалне штете....................................................................................
199
11.5. ОСИГУРАЊЕ ТРАНСПОРТА...........................................................................
11.5.1. Увод ......................................................................................................................
11.5.1.1. Појам и улога транспортног осигурфања .....................................................
11.5.1.2. Привредни знчај осигурања транспорта........................................................
11.5.1.3. Историјски развој транспортног осигурања..................................................
11.5.1.4. Врсте и подела транспортног осигурања......................................................
11.5.2. Врсте уговора о осигурању................................................................................
11.5.2.1. Закључивање уговор о осигурању.....................................................................
11.5.3. Полиса осигурања...............................................................................................
11.5.3.1. Генерална полиса................................................................................................
11.5.3.2. Појединачна полиса...........................................................................................
11.5.3.3. Увозна полиса.....................................................................................................
11.5.3.4. Извозна полиса...................................................................................................
11.5.4. Транспортни ризик.............................................................................................
11.5.4.1. Основни ризици...................................................................................................
11.5.4.2. Допунски ризици.................................................................................................
11.5.4.3. Штете услед мане или природног својства робе...........................................
11.5.4.4. Ратни и политички ризици...............................................................................
11.5.5. Штете у транспортном осигурању...................................................................
11.5.5.1. Стварни потпуни губитак................................................................................
11.5.5.2. Изведени потпуни губитак...............................................................................
11.5.5.3. Заједничке (генералне) хаварије........................................................................
11.5.5.4. Засебне (партикулане) хаварије........................................................................
11.5.5.5. Награда за спасавање.........................................................................................
11.5.6. франшиза (интегрална и одбитна)....................................................................
11.5.7. Значај поморског осигурања.............................................................................
11.5.7.1. „LLOYS“ С.Г. полиса..........................................................................................
11.5.7.2. Ризици С.Г.полисе..............................................................................................
11.5.7.3. Институтске клаузуле FRA WA i AAR.............................................................
11.5.7.4. Институтске клаузуле за допунске ризике......................................................
11.5.7.5. Институтске клаузуле ратних и политичких ризика.....................................
11.5.7.6. Нова Енглеска поморска полиса........................................................................
11.5.7.7. Нове институтске клаузуле за осигурање поморских транспортних
ризхика.................................................................................................................
11.5.7.8. Институтске клаузуле А,Б и Ц.........................................................................
11.5.8. Осигурање речног транспорта..........................................................................
11.5.8.1. Осигурање у домаћем транспорту...................................................................
11.5.8.2. Осигурање у међунаодном транспорту...........................................................
11.5.9. Осигурање друмсог и железничког транспорта............................................
200
200
200
201
202
203
205
206
207
208
208
209
209
211
211
211
212
212
213
214
214
214
215
215
215
216
217
218
219
220
220
220
221
222
224
224
224
225
11.5.9.1. Основне карактеристике копненог осигурања.............................................
11.5.9.2. Понуда осигурања............................................................................................
11.5.9.3. Уговор о осигурању...........................................................................................
11.5.9.3.1. Осигурање у домаћем транспорту................................................................
11.5.9.3.2. Уговор о отвореном покрићу........................................................................
11.5.10. Осигурање робе у ваздушном саобраћају....................................................
11.5.10.1. Карго и каско осигурање у ваздушном саобраћају ......................................
11.5.11. Осигурање поштанских пошиљака...............................................................
225
226
227
228
230
235
235
237
11.6. ОСИГУАЊЕ КРЕДИА.........................................................................................
11.6.1. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ОСИГУРАЊА КРДИТА.............................................
11.6.1.1. Развој домаћих кредитних осигурања.........................................................
11.6.1.2. Развој осигурања извозних кредита.............................................................
11.6.1.3. Развој других врста кредитног осигурања..................................................
11.6.1.4. Кратак освт на кредитно осигурање у Југославији..................................
11.6.1.5. Појам и значај осигурања кредита..............................................................
237
237
237
238
239
240
240
11.6.2. ВРСТЕ КРЕДИТНИХ ОСИГУРАЊА ................................................................
241
11.6.3. ПОДЕЛА ОСИГУРАЊА ПО СУШТИНИ..........................................................
11.6.3.1. „Делкредере“ осигурање.................................................................................
11.6.3.2. „Кауцијско“ осигурање кредита...................................................................
11.6.3.3. Осигурање против злоупотребе поверења...................................................
241
241
242
243
11.6.4. ПОДЕЛА ОСИГУРАЊА КРЕДИТА ПРЕМА ВРСТИ РИЗИКА.....................
11.6.4.1. Кмоерцијални ризици......................................................................................
11.6.4.2. Политички ризици............................................................................................
11.6.4.3. Катастрофални ризици....................................................................................
244
244
245
245
11.6.5. МЕЂУНАРОДНАКРЕДИТНА ОСИГУРАЊА .................................................
11.6.5.1. Осигурање извозних кредита........................................................................
11.6.5.2. Осигурфање потраживања од иностраних дужница против
комерцијалних ризика....................................................................................
11.6.5.3. Осигурање потраживања од иностраних дужника против
комерцијалних ризика укључујући и период припреме за извоз...........
11.6.5.4. Осигурање наплате из исправе од иностраног купца против
комерцијалних ризика....................................................................................
248
249
250
251
252
11.6.6. ДОМАЋА КРЕДИТНА ОСИГУРАЊА............................................................. 253
11.6.6.1. Осигурање ризика ненаплате одобрених потрошачких кредита........... 253
11.6.6.2. Осигурање ризика исплате кредита одобрених за решавање
стамбених потреба........................................................................................... 254
11.6.6.3. Остале врсте домаћих кредитних осигурања.............................................
254
11.6.7. УГОВОР О ОСИГУРАЊУ КРЕДИТА................................................................. 255
11.6.7.1. Закључивање уговора о осигурању............................................................
11.6.7.2. Елементи уговора о осигурању....................................................................
11.6.7.2.1. Осигурани предмет.......................................................................................
11.6.7.2.2. Трајање осигурања и премија осигурања.....................................................
11.6.7.2.3. Учешће осигураникау штети........................................................................
256
256
256
257
257
11.6.8. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЕЛЕКТРОНСКА ТРГОВИНА СУ КЉУЧНЕ
МОГУШЋНОСТИ ЗА РАЗВОЈ............................................................................ 258
11.6.9. СВЕТСКО ТРЖИШТЕ ОСИГУРАЊА КРЕДИТА............................................
258
11.6.10. КРЕДИТНО ОСИГУРАЊЕ НА ТРЖИШТИМА У РАЗВОЈУ...................... 259
11.6.11. ИНТЕРНЕТ И КРЕДИТНО ОСИГУРАЊЕ....................................................... 260
11.6.12. НОВИ ПРОИЗВОДИ И УСЛУГЕ....................................................................... 260
11.7. ОСИГУРАЊЕ ЛИЦА............................................................................................
261
11.7.1. ОСИГУРАЊЕ ЛИЦА ОД ПОСЛЕДИЦА НЕСРЕЋНОГ СЛУЧАЈА ..............
11.7.1.1. Појам и правна природа осигурања незгоде..............................................
11.7.1.2. Појам несрећног слујчаја..............................................................................
11.7.1.2.1. Телесна повреда..............................................................................................
11.7.1.2.2. Иненадно на нагло дејство............................................................................
11.7.1.2.3. Дејство спољних утицана на тело осигураника...................................
11.7.1.2.4. Независност догађаја од воље осигураника..........................................
11.7.1.2.5. Узрочна веза између догађаја и последице.............................................
11.7.1.3. Способност за осигурање..........................................................................
11.7.1.4. Ризици који се могу осигурати (осигурани случајеви).......................
11.3.1.5. Осигурана сума...........................................................................................
11.7.1.6. Видови осигурања незгоде........................................................................
11.7.1.7. Закључење уговора о осигурању.............................................................
11.7.1.7.1. Уговорне стране.......................................................................................
11.7.1.7.2. Трајање осигурања....................................................................................
11.7.1.7.3. Начин уговарања осигурања....................................................................
11.7.1.7.4. Примена тарифа премија........................................................................
11.7.1.7.5. Попуњавање полисе..................................................................................
11.7.1.7.6. Закључење појединих видова осигурања................................................
11.7.1.7.7. Обим обавезе осигуравача........................................................................
11.7.1.8. Ликвидација – исплата накнаде............................................................
11.7.1.8.1. Поступак ликвидације.............................................................................
11.7.1.8.1.1. Пријава штете.......................................................................................
11.7.1.8.1.2. Прибава доказне документације..........................................................
11.7.1.8.1.3. Утврђивање права на накнаду..............................................................
262
262
263
263
264
264
264
264
265
267
267
268
270
270
271
272
274
276
278
281
283
284
284
284
285
11.7.2. ОСИГУРАЊЕ ЖИВОТА .............................................................................
286
11.7.2.1. Основне карактеристике осигурања живота............................................
11.7.2.2. Ефикасност осигурања живота....................................................................
11.7.2.3. Техничке основне осигурања живота.........................................................
11.7.2.4. Премија – ризико и штедна премија...........................................................
11.7.2.5. Закључење уговора о осигурању..................................................................
11.7.2.5.1. Начин уговарања осигурања..........................................................................
11.7.2.5.2. Способност заосигурање..............................................................................
11.7.2.5.3. Трајање осигурања..........................................................................................
11.7.2.5.4. Врсте осигурања живота.............................................................................
11.7.2.5.5. Понуда осигурања живота............................................................................
11.7.1.2.6. Полиса осигурања живота............................................................................
11.7.2.5.7. Плаћање премије............................................................................................
11.7.2.5.8. Допунско осигурање незгоде уз осигурање живота...................................
11.7.2.5.9. Обим обавезе осигуравача.............................................................................
11.7.2.6. Ликвидација – исплата накнаде..................................................................
11.7.2.6.1. Поступак ликвидације...................................................................................
11.7.2.6.1.1. Пријава штете..............................................................................................
11.7.2.6.1.2. Поступак ликвидације по основу истека осигурања...............................
11.7.2.6.1.3. Поступак ликвидације по основу смртног случаја из основа осигурања
Живота...........................................................................................................
11.7.2.6.1.4. Поступак ликвидације по основу допунског осигурања лица од
последица несрећног случаја......................................................................
286
287
289
290
291
291
294
295
296
299
302
302
303
304
306
306
306
307
11.8. УГОВОРИ ДОБРОВОЉНОГ ПЕНЗИЈСКОГ ОСИГУРАЊА.....................
308
11.8.1. Основне претпоставке и правци развоја добровољног пензијског
осигурања у Србији............................................................................................
11.8.2. Начела добровољних пензијских фондова.....................................................
11.8.3. Дефиниције кључних појмова система добровољног пензијског
Осиурања..............................................................................................................
11.8.4. Друштво за управљање.....................................................................................
11.8.5. Добровољни пензијски фондови......................................................................
11.8.6. Пензијски планови и повлачење располагања акумулираних средстава
11.8.7. Кастоди банка......................................................................................................
12. ПРОЦЕНАЛИКВИДАЦИЈЕ ШТЕТА...................................................................
12.1. ЗНАЧАЈ ПРОЦЕНЕ И ЛИКВИДАЦИЈЕ ШТЕТА................................................
12.2. ПРИЈАВЉИВАЊЕ ШТЕТА...................................................................................
12.3. ЕВИДЕНТИРАЊЕ ШТЕТЕ....................................................................................
12.4. ФОРМИРАЊЕ ПРЕДМЕТА...................................................................................
12.5. ИЗВИЂАЈ И ПРОЦЕНА..........................................................................................
12.6. ЛИКВИДАЦИЈА ШТЕТЕ.......................................................................................
12.7. ИНТЕРНА УСЛУЖНАПРОЦЕНА И ЛИКВИДАЦИЈА......................................
12.8. КОНТРОЛА ШТЕТА У ТОКУ ЛИКВИДАЦИЈЕ.................................................
307
308
308
312
313
314
323
338
342
344
344
344
345
345
346
346
347
348
12.9. НАКНАДНА КОНТРОЛА.................................................................................... 348
12.10. ПОСТУПАК ПО ПРИГОВОРУ ОСИГУРАНИКА........................................... 349
12.11. РЕЗЕРВАЦИЈА ШТЕТА...................................................................................... 349
12.12. ОСНОВ ЗА РЕГРЕС............................................................................................. 350
12.13. ШТЕТЕ ПО УГОВОРИМА РЕОСИГУРАЊА И САОСИГУРАЊА................ 350
13 САОСИГУРАЊЕ......................................................................................................
13.2. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ.................................................................................................
13.2. ПОДЕЛА.................................................................................................................
13.3. УГОВОР О САОСИГУРАЊУ...............................................................................
350
350
352
353
14. РЕОСИГУРАЊЕ .......................................................................................................
14.1. ПОЈАМ......................................................................................................................
14.2. ПОДЕЛА РЕОСИГУРАЊА....................................................................................
14.3. АКТИВНА РЕОСИГУРАЊА..................................................................................
14.4. ПАСИВНА РЕОСИГУРАЊА.................................................................................
14.5. МЕХАНИЗАМ РЕОСИГУРАЊА...........................................................................
14.5.1. Основни појмови у реосигурању......................................................................
14.5.1.1. Самопридржај...................................................................................................
14.5.1.1.1. Одређивање самопридржаја по ризику........................................................
14.5.1.1.2. Пожар..............................................................................................................
14.5.1.1.3. Транспорт (карко и каско)............................................................................
14.5.1.1.4. Лична незгода (индивидуална или групна)....................................................
14.5.1.1.5. Провална крађа...............................................................................................
14.5.1.1.6. Техника...........................................................................................................
14.5.1.1.7. Авијација..........................................................................................................
14.5.1.1.8. Моторна возила, општа одговорност и накнада за повреде на раду.......
14.5.1.2. Максимално могућаштета.............................................................................
356
356
357
358
359
359
359
360
360
361
361
361
361
361
361
362
362
14.6. УГОВОР О РЕОСИГУРАЊУ.................................................................................
14.6.1. Врсте уговора о реосигурању...........................................................................
14.6.1.1. Врсте уговора са становишта масовности.................................................
14.6.1.1.1. Појединачни (факултативни) уговори........................................................
14.6.1.1.2. Оквирни (генерални) уговори........................................................................
14.6.1.1.3. Опциони уговори............................................................................................
14.6.1.2. Уговори са становишта обавезности..........................................................
14.6.1.2.1. Облигаторно реосигурање...........................................................................
14.6.1.3. Уговори са становишта преузетих обавеза................................................
14.6.1.3.1. Пропорционални уговори о реосигурању.....................................................
14.6.1.3.1.1. Квотни уговори...........................................................................................
14.6.1.3.1.2. Ексцедентни уговори.................................................................................
14.6.1.3.2. Непрепорционални уговор о реосигурању....................................................
14.6.1.3.2.1. Уговор о реосигурању вишка штете (CEXCESS OF LOSS)...................
14.6.1.3.2.2. Уговор о реосигурању вишка губитка (STOP LOSS).............................
363
365
365
365
366
366
367
367
367
367
368
369
370
371
372
14.7. ПРИНЦИП РАДА У РЕОСИГУРАЊУ.................................................................
373
14.7.1. ПРИКУПЉАЊЕ ПОНУДА...............................................................................
14.7.2. РАЗМАТРАЊЕ ПОНУДА.................................................................................
14.7.3. ПЛАСМАН..........................................................................................................
14.7.4. ОБРАЧУН ПРЕМИЈЕ.........................................................................................
14.7.5. ОБРАЧУН ШТЕТЕ.............................................................................................
14.7. 6. СТАТИСТИКА...................................................................................................
373
373
374
375
375
376
ТЕХНОЛОГИЈА
ОСИГУРАЊА
1. ПОЈАМ И СВРХА ОСИГУРАЊА
У стручном смислу у свакодневном говору реч осигурање има више
значења:
У основном смислу, оно подразумева привредну, услужну делатност
која штити човека и његову имовину од последица дешавања бројних
опасности, односно служи за задовољење посебних човекових
потреба. На тај начин се ствара неопходна безбедност у привреди и
друштву у целини.
Под осигурањем се подразумева и закључени уговор о осигурању.
Овај израз обухвата и појам осигуравајућег друштва као предузећа
које се у свом пословању мора придржавати устаљених начела
струке.
Када се каже осгиурање, у неким случајевима се мисли на врсту
осигурања.
Под овим појмом може се, такође, подразумевати новчани износ који
осигуравач исплаћује осигуранику по наступању осигураног случаја.
Понекад реч осигурање значи и тржиште осигурања.
Кроз различите видове покрића, односно врсте заштите, делатност
осигурања присутна је у свакодневном животу. Предузећа, државне установе, разна
удружења, домаћинства и појединци изложени су непрекидној могућности
дешавања опасности које могу проузроковати штету. Осигурање представља један
од најважнијих видова обезбјеђења од таквих догађаја и представља економску
нужност свакоме ко води рачуна о безбједности у пословању у свакодневном
животу.
Осигурање се може посматрати с три становишта, односно оно има три
саставна дела: привредни, правни и технички. Привредни вид се исказује циљем
који се жели остварити – ту је реч о задацима осигурања: посредна и непосредна
заштита осигураника, односно његове имовине као основна сврха, затим следе
развојна, социјална улога и друге. Правни вид подразумева уређење изузетно
бројних правних односа који настају у осигурању, почевши од његовог
закључивања па до исплате накнаде штете или осигуране своте, док је технички
онај део који уређује одвијање осигурања посматраног као посебни механизам за
процену тежине опасности, њихово изравнавање у простору и времену, прорачун
премије, све то уз употребу најсавременијих статистичко-материјалних и других
метода.1
Пословање предузећа у савременој тржишној привреди не може се ни
замислити без ослањања на заштитне фондове из осигурања. Накнадама штета
насталим током процеса привређивања осигурање обнавља радну способност
привредне јединице омогућавајући јој савладавање економских последица штетних
1
Борис Маровић, Небојша Жарковић, Лексикон осигуранја, ''ДДОР Нови Сад'', 2002.стр.213.
12
догађаја. Код појединаца исплатом накнаде из осигурања такође се решавају
питања њиховог збрињавања.
Човека и његову заједницу од давнина су угрожавале најразличитије
опасности претећи да их униште, повреде, угрозе живот, здравље или имовину,
доводећи у питање чак и њихов опстанак. Разни облици заштите који су
примељивани морали су се непрекидно усавршавати будући да су настајале и нове
опасности, то јест ризици. Сем потребе за заштитом сопствених добара од
природних непогода или од туђих радњи, јављала се и потреба за заштитом од
последица сопственог деловања којим се може нанети штета туђим (или и својим)
добрима. Појединац сопственим снагама није могао обезбедити овакву заштиту.
Стога је врло рано у развоју људског друштва искрсла замисао о устројењу
неопходне заштите преко механизма којим ће појединци, угрожени истом
опасношћу, својим натуралним или, касније, новчаним доприносима обезбједити
накнаду онима које опасност погоди.
Почетни облици заштите људима које је погодила несрећа (болест или смрт
храниоца породице, настанак радне неспособности, уништење имовине после
пожара и слично) били су заједнички прилози и помоћ заједнице – родбине, села
или племена. ''У првобитној друштвеној заједници, када није било приватне
својине, тај проблем није могао бити сложен: уништена добра је заједница
замењивала новоствореним.''2 У оваквим, више или мање слабо уређеним
подузватима, могу се пронаћи извесни трагови савременог осигурања.
Данас је осигурање, преваливши неколико миленијума развоја и прошавши
више фаза, високоразвијена друштвена делатност, привредна установа која
надокнађује штете настале услед дејства рушилачких природних сила, несрећних
случајева и многих других догађаја. Оно обезбјеђује економску заштиту
осигураницима, правним и физичким лицима, од штетних дејстава и
поремећаја до којих долази настанком осигураног случаја или остварењем
осигуране опасности. Појмови као опасност, ризик, штета, одштета непосредно су
повезани с појмом осигурања који у себи носи замисао безбедности. Премда ово
опште значење сасвим добро одсликава сврху осигурања, код њега се у савременим
условима ради и о још неким веома важним чиниоцима, на пример, о доприносу
постојаности привредног и друштвеног процеса уопште.
У научним и стручним изворима се може наићи на низ тумачења и одредаба
осгурања:
''Уговор по коме се осигуравач обавезује да ће платити одређени износ
другој страни, осигуранику, ако се деси посебан догађај (познат као
опасност) и осигураник као последицу претрпи новчани гутитак.''3
2
Антоније Тасић, Основи осигурања (скрипта), Заједница осигурања имовине и лица ''Војводина''
Нови Сад, Нови Сад,1975. стр.6.
3
Jonathan Law (Ed.). Oxford Distionary od Finance and Banking (Fourth edition), Oxford University
Press, New Jork, 2008,str.229.
13
''Начин заштите лица или предузећа од новчаног губитка насталог од штете
или крађе на личној или пословној имовини (опште осигурање) или смрти,
односно повреде (животно осигурање и осигурање од незгоде).4
''Осигурање служи заштити од штетних последица одређених догађаја''. 5
''Новчана услуга заснована на јемству да ће се покрити ризици и у
одређеним случајевима извршити новчана надокнада.''6
Тумачења су различита зависно од тога да ли их дају економисти, правници,
техничари осигурања (актуари), али и у зависности од обележја друштвенополитичког поретка о чијем се осигурању ради. Због тога се за свако тумачење
осигурања може истаћи да је условно те да није општеприхватљиво.
4
Christopher Pass, Bryan Lowes, Lislie Davies, Collins dictionary of Economics, (fourth edition),
HarperCollins Publishers, Glasgow,2005,str.260.
5
Peter Koch, Versicherungswirtschaft: ein einführender Überblick (6.Auflage9, Verlag
Versicherungswirtschaft, Karlsruhe, 2005,str.1.
6
Friedhelm Nickel, Monika Fortmann, Wörterbuch der Versicherung – Dictionary of insurance Terms,
Englisch-Deutsch (3.Auflage), Verlag Versicherungswirtschaft, Karlsruhe,“2009,str.V
14
2. ЗАДАЦИ ОСИГУРАЊА
У теорији се могу срести различити приступи улози осигурања. Обично се
као основни задаци наводе посредна и непосредна економска заштита људи и
њихове имовине, а као додатни задаци развојна улога осигурања, подршка
друштвеном благостању и још неки.
2.1. Основни задаци осигурања
2.1.1. Посредна економска заштита
Од својих пре почетака, па све до данас, кључна сврха осигурања јесте
посредна економска заштита осигуране имовине и лица од бројних опасности, то
јест ризика који их угрожавају. Ова улога испољава се накнадом насталих штета
или исплатом осигураних износа онима које погоде осигуране опасности након што
наступи осигурани случај.
Значај задатка посредне економске заштите потпуно је разумљив јер су
обезбјеђење човека, привреде и друштва у целини предуслов њиховог опстанка и
напретка. Због те животне потребе друштвена заједница је и створила осигурање
које данас доприноси напорима за очување човекове целовитости, здравља, радне
способности, обезбјеђење бољих услова рада, унапређење привреде и, уопште,
потпомаже све радње усмерене ка бољитку и укупном напретку појединца и
друштва у целини.
Овај основни задатак технички се испољава тако што се новчани губици
мањег броја осигураних чланова расподељују на целокупну заједницу осигураника,
па неколицина оних који су претрпели штете добијају надокнаду из фонда
створеног путем доприноса, односно премија које плаћају сви чланови. Преко
осигурања се ризици изједначавају и изравнавају на прихватљивом, лако
подношљивом нивоу. Уситњавање ризика, то јест њихово разбијање на мноштво
осигураника, односно уситњавање крупних штета на, у преносном смислу, безброј
малих, представља дакле техничку суштину осигурања.
Стога, у суштини, осигурање представља удруживање лица изложених истој
опасности с циљем да заједнички поднесу штету за коју се унапред зна да ће, према
теорији вероватноће, задесити само неке од њих. Основа осигурања лежи, дакле, у
начелу узајамности. Његов темељ је у имовинским осигурањима заједница
корисника или власника предмета који сваки појединачно може претрпети штету
од осигураних опасности. У осигурањима лица заједницу представљају само
осигурана лица.
15
Из природе најразличитијих опасности произлази да човек, и кад највише
примењује мере спречавања остварења ризика и сузбијања њихових неповољних
последица, није у стању да у потпуности отклони, односно умањи све штете и
несрећне случајеве. Међутим, и ту је пронађено одговарајуће решење. Као важан
додатак непосредној постоји и посредна штета, а то је осигурање у ужем смислу.
Реч је не више о техничкој, већ о привредној заштити која је у очигледном пуном
општедруштвеном интересу. Установом осигурања, која дејствује по себи
ствојственом устројству, унапред се припрема обнова уништеног дејства стихије.7
2.1.2. Непосредна заштита
Осигуравачи путем предузетих мера или препорукама за њихово
предузимање у значајној мери утичу на смањење штете, у смислу њихове
учесталости и обима. Путем осигурања штете се умањују непосредно на следећи
начин:8
1. Процена премије. Тиме што ће зарачунати већу премију код ризика с
лошијим обележјима, а мању код добрих ризика, осигуравачи могу навести
осигураника да унесе побољшања, што ће утицати на наступање штете. То
се јасно може видети код. на пример, осигурања од пожара, где уградња
савремене противпожарне опреме, као што су противпожарни распрскивачи,
доноси значајну повластицу у виду попуста на премију.
2. Провера и надзор. Осигуравачи често проверавају просторије које су
предложене за осигурање и њихови надзорници дају препоруке у вези са
безбедносним и другим мерама. Када се те мере спроведу, њихов утицај се
огледа у мањој вероватноћи настанка штета, а и ако се десе, мање су
озбиљне. Слично је и са уређајима и другим постројењима. Рецимо,
приликом уговарања осигурања постоји веома детаљан програм за редован
преглед котлова и сличних уређаја. Проверама се обезбјеђује да опрема буде
у добром стању, чиме се значајно смањује вероватноћа да дође до штета.
3. Деловање стручњака за штете. Ови стручњаци, који раде за осигураваче
или независна предузећа, упошљавају се када до штете дође, али они такође
имају непроцењив утицај, давањем препорука, и на пречавање њиховог
поновног настанка.
4. Удружења осигуравача. Постоје у разним облицима и њихов саветодавни
посао и посао вођења статистике непосредно помаже у смањењу штета.
7
8
Приручник за праксу у осигурању и реосигурању, ''ДДОР Нови Сад'', Нови Сад 1996,стр.21.
Stanley Hansell, Introduction to insurance (Second edition), LLP, London, 1999.str.7-10.
16
Осигурање непосредну заштиту пружа, како је горе истакнуто, само, али и у
склопу напора других друштвених чинилаца. Оваква заштита спроводи се
применама бројних мера и поступака који се могу поделити у две велике групе:
мере спречавања дешавања штетних догађаја и мере сузбијања њихових
штетних последица. Ту улоги осигуравајућа друштва обављају поготово уколико
су код њих унапред предвиђена издвајања средстава за ту намену оснивањем фонда
превентиве који се намирује из дела бруто премије.
Људи су одувек настојали да смање број случајно насталих штетних
догађаја, што значи условљених стихијом или несрећом. У томе су често постизали
веома добар успех. Мере спречавања, то јест превентивне мере престављају
поступке и средства заштите помоћу којих се настоји предупредити настанак
штетног догађаја или барем смањити таква могућност. Њихов је циљ отклањање и
смањивање узрока који би довели до оштећења или уништења имовине, одноно до
настанка несрећног случаја код људи.
Рецимо, изузетно је развијена опрема којом се спречавају, односно умањују
штете на моторним возилима и повреде код људи који се у њима налазе. Уз старија
помагала, путем безбедносних појасева и ваздушних јаступа, могу се навести и
новији изуми од којих је најпознатији уређај против заглављивања точкова
приликом кочења (anti-lock braking system (ABS)). После њега је уведен додатни
програм електронске постојаности возила (electronic stability program (ESP)). Он се
укључује чим се појави опасност заношења кола – сила кочења се распоређује по
точковима тако да возило настави да се равномерно креће. Према налазима
неколико научних студија, само применом овог последњег изума број незгода у
којима учествују путничка возила мога би бити смањен за 30% до 40%.9
Свакодневни живот показује да се, упркос најсавременијим мерама
спречавања, образовања, обуци и уклањању личних слабости, непажње, немара те
незнања, штете и несрећни случајеви имап често догађају. Неретко се у одређеном
случају може утврдити читав сплет различитих околноти које су онемогућиле да се
штета спречи, односно опасност отклони.
Међутим, и тада, у часу настанка штете, деловање човека не престаје јер се
он бори настојећи да спасе људске животе и имовину који се још могу сачувати.
Под мерама сузбијања, то јест репресивним мерама подразумевају се поступци
заштите помоћи којих се настоји умањити штета ако је штетни догађај већ
наступио. Њихово предузимање темељи се на начелу заједничке користи и обавеза
како осигураника тако и осигуравача.
Зависно од гране осигурања, мере сузбијања могу бити различите: лечење
болесних или озлеђених људи, лечење оболеле стоке, спасавање људи и домаћих
животиња из поплављених подручја, гашење пожара, копање канала за одвођење
9
Majka Blazek, Fahrzeuge und Prǎvention: Weniger Unfǎlle dank Fahrassistenten, Vorsorge.
2,2006.str.37.
17
воде после поплаве, крчење шуме ради заустављања шумског пожара, спасавање
превозног средства и робе после саобраћајне несреће и тако даље.
Постоји више законских одредаба чији је предмет предузимање мера
сузбијања. Међусобна права и обавезе из ове области уређују, такође услови
осигурања као саставни део уговора о осигурању. Уколико осигураник не изврши
своју обавезу, а за то нема оправдања, одштета се умањује за настало повећање
штете.
Мере спречавања и сузбијања изузетно су значајне са становишта
обезбјеђења човека и његове имовине. Економски штетни стихијски догађаји често
с не дешавају по човековој вољи или под његовим утицајем. Стога он барем може,
применом ових мера, смањити штете које оптерећују целокупну друштвену
заједницу. Јасно је да у заштити лица и имовине најважније мора бити њихово
непосредно обезбеђење – мере спречвања и сузбијања.
2.2. Додатни задаци осигурања
2.2.1. Утицај на привредни развој и цене
Посебност осигуравајућег друштва као новчарског предузећа и општа сврха
делатности осигурања, одређује начин стварања, коришћења и располагања
средствима. Да би могло да одговори својим обавезама, без обзира на време и
висину настале штете, осигуравајуће друштво мора располагати одређеним
наменским средствима, односно фондовима.
Уз своју основну улогу, заштиту имовине и лица, осигурање има и изузетно
значајну развојну улогу. Она проистиче из чињенице да се премије у осигурању
плаћају унапред, а да се надокнада штета врши онако како настају. Нарочито
квалитетна средства за улагање на новчаним тржиштима и у развојне програме
представља новац из фондова животних осигурања који има дугорочна својства.
Прикупљена, привремено слободна средства улажу се у репродукцијски
процес чиме се, често појединачно сразмерно малим износима премије
прикупљеним од осигураника даје својство крупних новчаних средстава.
Осигуравајућа друштва то чине најпре продајом полица осигурања као посредних
новчаних инструмената, стварајући новчане фондове из средстава која у том
тренутку представљају вишак код бројних правних и физичких лица. Након тога,
прикупљена средства усмеравају предузећима код којих је присутан мањак,
односно потреба за новцем у замену за њихове изворне новчарске инструменте. 10
Новчана улога осигурања поготово је важна за земљу која оскудева у капиталу, као
што је случај код нас.
10
Marijana Ćurak, Finansijsko posredništvo osiguravajućih društava, Svijet osiguranja, 4,2004,str.45.
18
Кључно опредељење сваког осигуравајућег друштва које тежи да опстане на
тржишту и појача конкурентску способност мора бити непрекидно увећавање
средства. Уз проширење скупа осигурања, важан начин повећања износа средстава,
у постојаним привредним условима, јесте и правилно, односно сврсисходно
улагање дела средстава осигурања.
Рецимо, на дан 31.децембра 2008.године европски осигуравачи су у
привреду, од тога убедљиво највише на новчано тржиште, имали уложених око
6.800 милијарди евра.Нешто више од четири петине овог износа потицало је из
животних осигурања.11
Због посебности и изузетно великих новчаних могућности осигуравајуће
делатности, многе земље законским и пратећим прописима уређују, односно
ограничавају улагање средстава осигурања (утврђују се постоци по облицима
улагања, забране и ограничења за неке врсте улагања у иностранству, неопходност
добијања дозвола за извесне облике улагања у иносранству и слично).
Строжији надзор над улагањима осигуравајућих предузећа одавно је
присутан у пракси САД, Канаде и других земаља. У Великој Британији је
законодавац дао већу слободу – од осигуравача живота, као убедљиво најважнијих
улагача средстава осигурања захтева се да приходе од улагања држе на посебним
рачунима, не одређујући им унапред облике улагања и њихове бројчане односе.
Ипак, држава и овде задржава право да се, по потреби, умеша и одреди ограничења
по питању чувања средстава и врста улагања.12
У односу на претходни закон, који је штуро уређивао питања улагања
средстава осигурања, садашњи србијански Закон о осигурању и посебна одлука
томе посвећују знатно више пажње.13 Обрађена су питања улагања техничких
резерви осигуравајућег друштва (служе за покриће обавеза из послова осигурања) и
гарантне резерве (служи као обезбјеђење трајног извршавања обавеза).
Тачно су одређени поједини облици имовине у које се могу улагати средства
резерви како би се што боље очувала њихова стварна вредност (деонице,
обвезнице, друге хартије од вредности, полози у банке, улагања у некретнине).
Такође, предвиђено је да Народна банка Србије прописује ограничења појединих
облика улагања средстава, како код техничких резерви, тако и код гарантне
резерве. Ово је учињено у складу са одговарајућом смерницом Европског савеза.14
11
www.cea.eu.European Insurance – Key Facts, September 2009,str.5-7.
Carol Bennett, Economics for Insurance. Witherbi, London, 1989.,str.90-92
Закон о осигурању, Службени гласник Републике Србије, 55.2004, 61, 2005. и 101, 2007, чл.114116, 118-119, Одлука о ограничењима појединих облика депоновања и улагања средстава техничких
резерви о највишим износима појединих депоновања и улагања гарантне резерве друштва за
осигурање, Службени гласник Републике Србије, 35,2008.
14
Оливера Лабус, Нови закон о осигурању Републике Србије, Финансије, банкарство, ревизија,
осигурање, 3.2004,стр.8.
12
13
19
Средства друштва за осигурање улажу се, по правилу, у Републици Србији.
Законску новину представља могућност да се у иностранству уложи до једне
петине осигуравачевог основног капитала.15 Да би се остварила ова могућност,
друштво пре тога мора обезбедити сагласност Народне банке Србије.
Како је наглашено, осигуравачеве обавезе за накнаду штета и исплату
осигураних износа увек настају са извесним временским помаком у поређењу са
уплатом премија у осигуравајући фонд. Из тога разлога улагања у осигурање увек
значи одгођену потрошнју. Ово је посебно истакнуто код животних осигурања гдје
новчана средства не улазе одмах у потрошњу па не могу утицати на раст цена.
Средства из осигурања играју тако одређену улогу и у сузбијању
прекомерног раста цена. То посебан значај може имати у земљама у развоју где се,
с једне стране, осигурање убрзано развија, док се, с друге стране, инфлација
неретко јавља у озбиљнијој величини, с неповољним последицама по привредни
процес и животни стандард.16 Учинак утицаја осигурања на цене је утолико већи
што је већи његов продор (учешће осигурања) у бруто домаћем производу.17
2.2.2. Потпора друштвеном благостању
Осигурање пружа изузетно значајну подршку укупном благостању у
друштву. Што је ова делатност развијенија, мање су обавезе државе, односно
њених фондова социјалног осигурања према становништву. Из тога разлога свако
добро уређена држава тежи да у што већем обиму подстакне економску заштиту
коју пружа осигурање како би што више смањила притисак на државне фондове
који у савременим околностима непрекидно јача услед свеопштег старења
становништва. Држава чак може у извесним случајевима и сносити део премије
или давати пореске олакшице уговарачима осигурања.
Привредно и правно сређене државе не пружају помоћ, или то чине у
сразмерно малом обиму код штета насталих услед опасности које се у потпуности
покривају тржишним осигурањем. С друге стране, држава би требало да помогне
код штета које се осигуравајућом заштитом нису могле покрити. Због тога
савремена држава разним мерама подстиче развој осигурања људи и њихове
имовине преносећи на ову делатност све већи део терета испољавања
најразличитијих ризика.
Непосредни утицај и допринос установе осигурања унапређењу
услова живота и рада испуњава се свакодневно кроз новчане надокнаде насталих
штета, односно иплате осигураних свога у свим гранама осигурања. Стога је даљи
15
Предраг Шулејић, Шта доноси закон о осигурању Републике Србије, Финансије, банкарство,
ревизија, осигурање, 3,2004,стр.16.
16
Mile Bijelić, Osiguranje i reosiguranje, Tectus, Zagreb, 2002,str.27.
17
Материјална производња, материјалне и нематеријалне услуге.
20
развој ове делатности један од важних чинилаца привредне безбедности и пуног
обезбеђења друштвене заједнице.
Присуство социјалног чиниоца посебно се може уочити у
осигурању лица – код осигурања живота, добровољног пензијског и здравственог
осигурања, те осигурања од незгоде. Овим гранама осигурања, води се брига не
само за садашњост, већ и будућност становништва када су средства за живот
најпотребнија. Установа осигурања стара се на тај начин о социјалним потребама
грађана упоредо са државом која спроводи обавезно пензијско и здравствено
осигурање.
На овом месту је занимљиво изнети податак да је швајцарска држава
1971.године измиривала готово 40% трошкова здравства, да би данас њен удео био
снижен на 28%. Две трећине ових издатака терете појединце, а 6% предузећа.
Највећи део трошкова здравства који не иду на државни рачун плаћа се преко
осигурања.18
Животно осигурање има обележја наменске штедње и подршке
стандарду када су могућности за привређивање и зарађивање мање због старости,
онемоћалости и неспособности за рад. Стога се према средствима из ове области
осигуравачевог пословања посебно поступа, уз уређење законским и пратећим
прописима.
Повољан утицај на друштвено благостање запажа се и код
имовинских осигурања. Рецимо, код обавезног осигурања од ауто-одговорности
штити се интерес везан за човека и имовину, посебно угрожен у савременим
условима наглог развоја технике, саобраћаја и нараслих опасности које из тога
проистичу. Слично је код општег осигурања од одговорности, где се правичном и
брзом надокнадом обезбеђују оштећена трећа лица, што је, очигледно, у пуном
друштвеном интересу.
2.2.3. Успостављање безбедности и поверења
Бројни су случајеви у којима појединац може обезбедити осигуравајућу
заштиту. Осигурање покрива и најтеже губитке као што су смрт или трајни губитак
радних способности уговарача осигурања – осигураника или планова његове
породице. Користећи могућности осигурања човек више не мора да се препусти
стихији посматрајући како пожар, поплава, крађа и слично бесповратно уништавају
његову имовину или људске животе. На овај начин исказује се чин разумног
појединца који са високим степеном одговорности води привредне послове, али и
испуњава моралну дужност као човек свестан својих одговорности. Савремени
човек данас је приморан, на пример, да се креће у саобраћају, да користи различите
техничке справе при обављању професионалне делатности или у слободно време.
18
Reto Schlatter, Der teure Luxus hat Sytem, Bulletin,2,2006,str.13.
21
Из тих активности може доћи, упркос највећој пажњи, до штете неком лицу или
имовини. Бројне могућности за осигурање ослобађају човека од страха за
последице његових радњи како према себи тако и према свима осталима.19
Осигурање потпомаже остварење пословних подухвата. Познато је, на
пример, да ниједан мудар индустријалац неће размишљати о улагању великих
свота новца у изградњу новог погона без одговарајућег јемства или обезбеђења.
Уколико обезбеђење путем осигурања није уговорено, једно од тих јемстава може
бити у облику значајног резервног фонда, како нека штета не би проузроковала
новчани слом. Осигурање својих психолошким дејством омогућава ослобађање
ових резерви за даље инвестирање и развој, чиме се унапређују индустрија,
трговина и друге гране.
Овај чинилац се очигледно не сме потценити ни код случајева гдје су мањи
новчани износи у питању. За појединца је, рецимо, изузетно важно да зна да ће
животним осигурањем обезбедити наследнике у случају преране смрти. Ради се о
чиниоцу којег је очигледно тешко проценити, али су његове предности и те како
извесне.
Пословни свет има бројне користи од поверења које му осигурање пружа.
Да нема осигурања, многи пословни подухвати никада не би били ни започети,
пошто би њихови покретачи тешко ризиковали новчани неуспех због, на пример,
могућности избијања пожара. У уводу једног старог закона у вези са осигурањем
превоза, каже се да је сврха осигурања да се сви трговци, а поготово они млађи,
наведу да безбрижније и слободније улазе у пословне подухвате.
3. ПРИВРЕДНИ ЗНАЧАЈ ОСИГУРАЊА
Из задатака које има осигуравајућа делатност, наведених у претходном делу
књиге, проистиче њена вишеслојна важност за привреду. Заштита људи и имовине
јесте главни задатак осигурања, али оно остварује и друге повољне учинке по
укупну привреду. На овом месту занимљиво је истаћи да британско осигурање,
највеће у Европи и треће на свету (иза САД и Јапана), са учешћем од 11 одсто
светске премије у 2008.години има 313.000 запослених, и са 1.500 милијарди фунти
учествује са 21% у укупним британским улагањима.20
Место осигурања у новчарству земље
Новчарски послови осигуравајућег друштва обухватају спровођење,
праћење, надзор и анализу свих новчаних токова везаних за прибаву осигурања,
19
Предраг Шулејић, Право осигурања (чето, измењено и допуњено издање), Досије, Београд,
2005.стр.11-12.
20
www.abi.org.uk,Facrs&Figures, UK Insurance_Koy Facts, Septembar 2009.str.3.
22
плаћање одштета, финансирање мера спречавања настанка штета и улагање
расположивих средстава – да истакнемо само токове различите од других тржишно
усмерених предузећа.
Место осигурања у новчарству земље такође је опредељено бројним
посебностима ове делатности. Основну улогу посредне привредне заштите –
накнаде штета у осигурању имовине и исплате осигураних свота у осигурању лица
– осигуравачи исплаћивају из унапред наплаћених средстава од осигураника у виду
премије осигурања.
Осигуравајућа делатност располаже знатним и квалитетним новчаним
средствима која имају обележја посебног капитала. На њихову висину утичу:
гране осигурања из којих потичу, покривени ризици, обим примене установе
реосигурања, осигуравачеве обавезе и друго. Од наведених околности зависи
дужина задржавања средстава код осигуравајућег друштва и могућност њиховог
улагања на новчано тржиште земље где производе крупне макроекономске учинке.
Осигурање је изузетно место повезано с банкарским, односно новчаним
поретком у целини. Део новчане акумулације из осигурања усмерава се у банке
или се улаже у деонице, обвезнице и сличне инструменте на новчарском тржишту.
Поред тога, сав текући прилив средстава држи се на банкарским рачунима,
представљајући тако важан чинилац који повећава банчину кредитну способност. У
земљи која е бори са инфлацијом осигурање делује као смирујући чинилац.
Подстичући штедњу на рачун потрошње. У време силазне путање привреде
осигуравајући фондови усмеравају се у новчане токове као важан чинилац
привредног опоравка.21
Код улагања средстава осигурања постоји опште начело да осигуравајућа
друштва улажу само тамо где постоје неопходна безбедност и платежност, уз
остваривање задовољавајућих стопа приноса на уложена средства.
Привредно јаке земље, с високо развијеном делатношћу осигурања и
реосигурања, прикупљају из ових послова знатна средства. Ради приказа величине
износа којима располажу друштва за осигурање у свету, изнађемо податке о висини
премије осигурања. Премија осигурања на светском тржишту износила је
2008.године 4.269,7 милијарди долара, уз стварни пад према претходној години
од 2,0 одство.22 Овакво изузетно неповољно кретање, последица је најтежих
потешкоћа које су захватиле светску привреду од тридесетих година прошлог века
наовамо.
Посматрано по појединим земљама, највиши обим премије током 2008, као
уосталом и претходних година, остварило је осигурање у САД и Јапану. Затим
следе Велика Британија, Француска, Немачка те Кина и Италија (табела 1.) На
земље ОЕЦД-а отпада 86,6 одсто светске премије осигурања. Занимљиво је да
21
22
Carol Bennett, као под 11.стр.89.
Snjiss Re, Assekuranz Blobal 2008,Sigma,3,2009,стр.39.
23
се Кина 2006.године први пут нашла међу десет највећих по износу премије, као и
да је тада ОЕЦД -а први пут пао испод 90 одсто. Наша земља је безначајна у
светским размерама, с премијом нешто испод једне милијарде долара (937 милиона
долара).
Табела 1.Обрачунате премије у свету 2008.
Место
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
Земља
САД
Јапан
Велика Британија
Француска
Немачка
Кина
Италија
Холандија
Канада
Јужна Кореја
Остале земље
Свет укупно
Износ
1.240,6
473,2
450,2
273,0
243,1
140,8
14,7
112,6
105,2
97,0
993,3
4.269,7
милијарди САД долара
Извор: Swirss Re, Asse kuranz Global 2008, Sigma, 3,2009,стр.41.
Учешће
29,1
11,1
10,5
6,4
5,7
3,3
3,3
2,6
2,5
2,3
23,2
100,0
Обрачуната премија у свијету 2008. година (милијарди САД долара)
САД
Јапан
Вел.Брит.
Француска
Њемачка
Кина
Италија
Холандија
Канада
Јуж. Кореја
Остале зем.
Занимљиво је осврнути се на још неке тржишне показатеље као што су
густина осигурања и продор осигурања.
Густина осигурања или премија по становнику највиша је у Великој
Британији и Холандији. На трећем месту је Швајцарска, иза које следе Данска,
24
Ирска и тако даље (табела 2). Занимљиво је запазити да густина осигурања у
Великој Британији и Холандији готово једанаест пута надмашује светски просек,
као и да су од десет земаља с највећом вредношћу показатеља чак девет европске.
Место
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Талеба 2. Премије по становнику у свету 2008.
САД долара по становнику
Земља
Велика Британија
Холандија
Швајцарска
Данска
Ирска
Финска
Белгија
Француска
САД
Шведска
Свет укупно
Износ
6.857,8
6.849,5
6.379,4
5.418,9
4.914,5
4.393,2
4.298,8
4.131,0
4.078,0
3.996,2
633,9
Извор: као у табели 1,стр.46.
Премија осигурања по становнику у Србији износи 126,1 долар. Просечан
показатељ за светску привреду виши је петоструко. Велика Британија и Холандија
по густини осигурања надмашују Србију педесет четири пута, а Швајцарска
педесет један пут.
Премија по становнику 2008. (САД долара)
8000
7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
0
Вел. Брит.
Х
о
л
а
н
д
и
ј
а
Ш
в
а
ј
ц
а
р
с
к
а
Д
а
н
с
к
а
И
р
с
к
а
Ф
и
н
с
к
а
Б
е
л
г
и
ј
а
Ф
р
а
н
ц
у
с
к
а
С
А
Д
Ш
в
е
д
с
к
а
С
у
в
к
и
у
ј
п
е
н
т
о
Подаци о такозваном продору осигурања или учешпћу премије у
друштвеном производу на прво место стављају Тајван, иза којег долазе Велика
Британија и Јужна Африка. У још четири земље продор осигурања премашује
25
границу од десет одсто (табела3.) Продор осигурања у Србији износи свега 1,9
одство.
Табела 3. Учешће премије у друштвеном производу 2008.
%
Место
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
Земља
Тајван
Велика Британија
Јужна Африка
Холандија
Јужна Кореја
Хонгконг
Бахами
Швајцарска
Јапан
Португалија
Француска
Свеукупно
Износ
16,2
15,7
15,3
12,9
11,8
11,2
10,2
9,9
9,8
9,2
9,2
7,1
Извор: као у табели 1.стр.47.
Очигледно је да осигурање са својим средствима има велике могућности да
потпомаже укупни привредни развој земље, подстичући раст производње и услуга.
Чињеница временске неподударности уплата у осигуравајући фонд и исплата из
њега (што је посебно изражено у животним осигурањима) ствара знатне
могућности повољног деловања на привреду.
26
Полазећи од тренутно неповољних привредних околности у Србији,
недовољне развијености новчаног тржишта, новчаних учинака осигуравајућих
друштава, недовољне обучености кадрова за улагање средстава, очито је да су
могућности гране осигурања као делатног учесника на новчарском тржишту у нас
још увек ограничене. Међутим, како осигурање управо сразмерно зависи од стања
у привреди, јасно је да ће се њеним развојем и јачањем осигуравача све више
снажити улога осигуравајуће делатности у новчарству наше земље.
3.2. Важност животних осигурања
У свету је углавном присутна дугорочна тежња повећања значаја
животних осигурања (пре свега осигурања живота и добровољног пензијског
осигурања) у поређењу са не-животним (првенствено имовинским)
осигурањима. Док је рецимо, 1991.године учешће животних осигурања износило
52,6%, девет година касније, 2000.овај показатељ се увећао за десет индексних
поена достигавши читавих 62,3%. У 2008. његов удео је нешто нижи и износи
58,3%.23
Занимљиво је истаћи да у светској равни животна осигурања већ низ година
чине око три петине укупне премије. Насупрот томе, у нашој земљи стање је
потпуно другачије. Већ годинама се одржава изузетно низак удео животних
осигурања који је 2005.износио свега 9,9%. Од европских земаља за које постоје
меродавни статистички подаци, ово учешће је само код Русије, Украјине и
Летоније било ниже него у Србији.24
Основни разлози оваквог положаја животних осигурања на домаћем
тржишту (што се до пре неколико година односило искључиво на осигурање
живота јер друга од ових осигурања нису ни постојала) јесу: кобна 1993.година са
инфлацијом од преко 300.000.000%, што је потпуно уништило средства осигурања
живота, затим, дугогодишња непостојаност динара, низак ниво животног стандарда
и непостојање довољног поверења у осигурање живота које је први дгорочни
посао.25
Међутим, можемо истаћи да су услови у којим се одвијају осигурање живота
и добровољно пензијско осигурање у нашој земљи знатно бољи него раније.
Постојаност динара је већа, као и поверење грађанства. Водећи осигуравачи
обнављају осигурање живота нудећи га као динарско осигурање с девизном
клаузулом и као девизно осигурање. Србијански осигуравачи су технички у
потпуности оспособљени за осигуравање живота и у томе имају догогодишња
23 23
Swiss Re, World insurance inf 1991.,Sigma, 4,1993,стр.3 и 7, Schwiezer Ruck,Assekuranz Global
2000,Sigma, 6,2001,стр.29.Sviss Re, Assekuranz Global 2008, Sigma 3,2009.стр.39.
24
Sviss Re, као под 21.стр.37
25
Boris Marović, Nebojša Žarković, Životna osiguranja zastupljena s manje od jedan posto, Svijet
osiguranja, 3,2002,стр.27.
27
искуства. На пример, само у Војводини крајем осамдесетих година било је на снази
више стотина хиљада полиса осигурања живота. Добровољно пензијско осигурање
у нас је још увек ново, но већ су створени сви услови за његово редовно
спровођење.
У наставку ћемо истаћи најзначајнија обележја осигурања живота и
пензијског осигурања.
Осигурање живота је дугорочно осигурање које пружа значајну друштвену
безбедност штитећи појединце и породице од разних животних недаћа. У њега се
често укључују и ризици онеспособљености, незгоде и болести. У облицима
осигурања живота који садрже и штедни чинилац – а такви су убедљиво
преовлађујући – важну улогу има штедна премија као извор дугорочних средстава
расположивих за улагања из којих се образује математичка резерва.
Због своје природе, осигурање живота се разликује од свих осталих
осигурања, јављајући се у бројним облицима, односно подоблицима. С обзиром на
посебности, свугде у свету посвећене су му нарочите законске одредбе, а његова
средства, која имају посебан квалитет за намене вишегодишњих улагања, уживају
посебну законску заштиту.
Пензијско осигурање, као важан део социјалног осигурања обезбјеђује
редовне приходе лицима која због поодмаклог животног доба нису у могућности да
стварају доходак за себе и чланове породице. Права осигураника проистичу из
уплаћиваних доприноса у пензијски фонд и тиме зависе од висине зараде, трајања
радног односа и још неких других чинилаца. Допринос се првобитно наплаћивао
искључиво по сили закона тако што су га плаћала предузећа код којих су радници
запослени или пак сами осигураници (ако је реч о лицима која имају самосталну
делатност).
У јавном поретку пензијског осигурања у многим земљама већ годинама је
снажно присутна неуспешност државе. Кризу државног система подстакле су
опште демографске тежње у развијеним земљама, а посебно продужења животног
века становништва и мања стопа рађања. У Швајцарској је, рецимо, крајем
педесетих, односно почетком шездесетих година прошлог века очекивана старост
људи од 65 година код мушкараца је износила 78, а код жена 80 година. Почетком
последље деценије двадесетог века очекивани животни век мушкарца достигао је
82,4 а жена 86 година.26 Износимо такође занимљив податак да ће, према
проценама Светског здравственог удружења, 2050.године у свету живети две
милијарде људи старијих од шездесет година ,за разлику од данашњих шесто
милиона.27
26
Werner Schreier, Etappenweise in Richtung Pension vorsogen, Vorsorge Spezial – Pensionierung,
2005.стр.15.
27
Припремити здравство за старење становништва, Дневник, 2.новембар 2004.стр.13.
28
Уз то већина поредака социјалног старања годинама се темељила на
проточном начелу (по коме се средства скупљена од данашњих осигураника
усмеравају данашњим пензионерима), што више не може задовољити потребе.28
Стога су многе земље поодавно отпочеле с преинакама пензијског осигурања.
Њихова суштина је да истовремено постоји државно као осново и приватно као
додатно пензијско осигурање. Реч је о два стуба осигурања.
У једно и друго су обично обавезна осигурања. Њима се често додаје и
трећи вид заштите, такозвани трећи стуб, при чему је најчешће реч о
комерцијалном пензијском осигурању на добровољној основи које служи као
допуна за претходна два стуба. Већим уплатама у тај фонд обезбјеђују се још виши
месечни приходи када осигураник оде у пензију.
Применом начела три стуба делимично се растерећује државна каса и
подстичу радници и послодавци да, због сопствене користи, више уплаћују за
осигурање. Ова замисао о три самосталне и независне, али ипак међусобно
усклађене установе остварена је најпре у Швајцарској 1984. да би данас била
успешно примењивана у многим земљама. 29
Приватизацијом дела пензијског осигурања створен је облик заштите који се
данас спроводи у оквиру премијског осигурања, све више добијајући на значају у
целом свету. По угледу на страна законодавства, и наш Закон о осигурању,
односно, знатно подробније, Закон о добровољним пензијским фондовима и
пензијским плановима30 омогућавају осигуравачима да раде послове добровољног
пензијског осигурања.
3.3. Осигурање и реосигурање у међународним привредним односима
Може се истаћи да су данас готово све земље развиле тржиште осигурања на
којима обезбјеђују покриће за већину ризика. Многе од њих, како развијене, тако и
земље у развоју, усвојиле су мере развојне политике усмерене ка јачању домаћег
осигуравајућег тржишта.
Међутим, осигурање, а поготово реосигурање, по својој природи упућени
су на сарадњу са иностранством. То проистиче из чињенице да се често ризик,
осигуравач, осигураник, или власник осигуравајућег друштва налазе у различитим
28
Swiss Re, Life and health insurance markets benefit fron reforms in slate pension and health systems,
Sigma, 6.1998.стр.3.
29
Anne Georen, Akzeptable Konditionen, Wirtschaftswoche,46.2000,стр.208-209, Casper Verbeek, Luc de
Wee Significant pension legistation coming to Belgium, the multinational, June 2002,стр.1-4.
30
Закон о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, Службени гласник
Републике Србије, 85, 2005.
29
земљама. Стога део новца или целокупан износ везан за одређени осигуравајући
или реосигуравајући посао прелази државну границу. 31
Међународна обележја осигурања које прати прекогранично кретање робе
одавно је позната појава. У овом смислу осигурање је важно као привредно
обезбјеђење код поморског и другог превоза робе,32 те одобравања извозних
кредита. Уз то, оно поправља платнобилансни положај приливом средстава из
пословница које осигуравачи имају у иностранству. 33
Полазећи од важности средстава из осигурања, развијене земље су у време
протекционизма тражиле да их, по сваку цену, што више усмере у своју
земљу.Њихов прилив од полиса продатих у иностранству чини својеврстан
невидљив извоз, увећавајући платнобилансну активу земље. И данас је, у
измењеним околностима либерализација и глобализација светске привреде, у
интересу сваке земље да прода своју робу с властитим осигурањем, а да купи
инострани производ без осигурања како би обезбедила покриће робе у увозу својим
осигуравачима.
Занимљиво је истаћи случај Велике Британије где је делатност осигурања
снажан извозник – у 2008.години петина премијског прихода, или 54 милијарде
фунти, остварена је из иностранства. Од тога износа, на послове животних
осигурања отпадало је 38 милијарди фунти.34
Развој великих међународних предузећа и њихових послова којима је
прекривен цели свет подстакао је тражњу за одговарајућим осигуравајућим
покрићем. Стално растући број и тежина ризика који прате иностране послове
одређују све сложеније видове заштите коју обезбјеђује осигурање. 35
Нарочито је реосигурање делатност усмерена на пословање са
иностранством. Установа реосигурања се примењује када осигуравач није у
стању да због ограничених новчаних способности самостално преузме неки велики
ризик (на пример, рафинерију нафте, прекоокеански брод), па га онда дели на
осигураваче другог реда, односно реосигураваче у земљи и иностранству. С
обзиром на растућу тежину ризика у привреди и код становништва, реосигурање
задобија све већи значај на светском тржишту осигурања.
Осигуравајуће друштво у земљи из које оно потиче се по основу пасивног
реосигурања у иностранству, обезбјеђењем покрића за вишкове домаћих ризика,
суочава с девизним одливом плаћањем премије страним реосигуравачима.
Насупрот томе, из послова активног реосигурања, којим се преузимају делови
31
Stephen Diascon, Robert Carter, Success in insurance (third edition), John Murray, London,
1996,стр.278.284
32
Drago Pavić, Uloga i značaj osiguranja u poslovnim transakcijama (приказ књиге), Svijet osiguranja,
1.2005,стр.82.
33
Carol Bennett, као под 11,стр.93.
34
www.abi.org.uk.Facts&Figures,Uk Insurance – Key Facts, Septembar 2009.стр.4.
35
Jean Outreville, Thoery ang Practice of Insurance, Klower Acedemic Publishers. Dordrecht, 1998,стр.41
30
ризика иностраних осигуравача, притиче премија као активна платнобилансна
ставка.
У случају штета, стање је обрнуто: из пасивног реосигурања наплаћују се
одштета из иностранства, што повољно делује на платни биланс, док се из активног
реосигурања штете плаћају, што значи одлив средстава.36
Када је реч о нашој земљи, после увођења санкција и привредне блокаде
1992. године делатност осигурања, а посебно реосигурање готово да су доживели
прави слом. Утицај блокаде био је изузетно неповољан, поготово ако се има у виду
да је и пре завођења санкција осигурање пословало у отежаним условима – уз
високу стопу инфлације и невоље с платежношћу појединих осигураника.
С почетком двадесет првог века улога осигурања и реосигурања у
повезивању домаћих и светских привредних токова постаје све значајнија. То, у
првом реду, проистиче из све обимнијег укључивања домаће привреде у шира
економска кретања и међународне трговинске и новчане установе.
3.4. Домети и ограничења осигурања
Без обзира на неспорни привредни и друштвени значај, осигуравајућа
делатност има такође своје домете, односно ограничења. Она не може баш у сваком
случају задовољити потребе за заштитом од најразличитијих опасности. У наставку
текста биће изложена најважнија ограничења осигурања.37
Сви ризици не могу бити осигурани. Осигурање, у начелу, постоји да би
отклонило неповољне последице ризика. Међутим, из одређених законских,
комерцијалних и моралних разлога није увек могуће осигурати сваки ризик. Стога
се говори о осигурљивом или неосигурљивом ризику. Да би се уговарач осигурања
заштитио од неке опасности, сви доле наведени услови морају бити испуњени.
Мора постојати осигурњиви интерес. Ово је једно од основних начела у
осигурању. Осигурљиви интерес представља корист признату одређеним
правилима, првенствено законом, која се може покрити осигурањем.
У имовинском осигурању осигурљиви интерес може имати само лице које у
случају настанка штетног догађаја трпи материјални губитак. Интерес постоји на
ствари, али и на потраживању, очувању неких права, очувању извора дохотка и
слично. Право на накнаду штете могу имати једино лица која би у тренутку
настанка штете имала материјалну корист од њеног неостварења. Појединац не
36
Антоније Тасић, Збирка расправа и чланака из осигурања, Пигмалион, Нови Сад, 1994, стр. 79-92.
Stanley Hansell, kao pod 7.стр.13-15, Baruch Berliner, Die Granzen der Versicherbarkeit von Risiken,
Schweizer Rück, Zürich, 1982,sстр.13-22, Gordon Diskson, Gordon Diskson, Introduction to insurance ,
СП Tuition Service, London, 1984,стр.2/5-2/7
37
31
може закључити уговор о осигурању од штета на туђој имовини на којој се, ни
непосредно ни посредно, никакав његов интерес не угрожава.38
Као облици осигурљивог интереса могу се навести власништво, стварна
права на осигураном предмету (рецимо, заложно право), разна потраживања из
облигацијских односа према осигураном предмету, премија осигурања као чинилац
купопродајне цене, очекивани добитак, возарина или материјална одговорност.
У осигурању лица под осигурљивим интересом се подразумева интерес
уговарача осигурања да обезбеде себе лично или неко треће лице од незгоде, смрти
и других опасности. Вредност осигурљивог интереса овде се утврђује споразумно
при склапању уговора и обавезно се наводи у полиси осигурања.39
Осигурање је ограничено на новчану вредност. Оно обухвата настанак
такве штете која је мерљива у новчаним јединицама. Било која лична, пристрасна
редност не може бити надокнађена. Стога је поље осигурања ограничено на
стварну редност одређеног предмета или на тачно утврђене новчане последице
неког догађаја. У имовинским осигурањима ово се лако одређује јер новчана
надокнада одговара насталој штети. Извесно одступање овде представљају
осигурања на уговорену вредност којима се пре обезбјеђује комерцијална, него
стварна, одистинска вредност у случају штете или губитка.
Код већег дела осигурања лица питање новчане вредности другачије се
поставља, јер није лако одредити колика је вредност, рецимо, бола за изгубљеним
чланом пордице или претрпљене незгоде. Упак, пракса показује да се овде унапред,
пре наступања штетног догађаја, одређује ниво накнаде из осигурања која се
сматра примереном и правичном за обе уговорене стране.
Ризици се морају понављати. Опасност која се дешава као појединачни
догађај нема особину понављања и, самим тим, не задовољава основну
претпоставку за устројење привредне заштите путем осигурања. За такав ризик
нема ни економске потребе ни техничких могућности за расподелу штете на
чланове заједнице ризика . осигуранике. Као пример може се навести угроженост
од пада метеорита на земљу, што се дешава једном у стотину или више година.
Понављање ризика омогућава статистичко праћење његове учесталости и
штетних последица ради спознаје одређених законитости. Мање-више устаљено
јављање одређене опасности омогућава предвиђање будућих догађаја , те величине
очекиваних штета, што служи као основица за предрачун средства потребних за
исплату будућих одштета, из чега проистичее рачунска висина премијске стопе.
Ризици морају бити истовремени. Ризици у техничкој заједници морају да
представљају подједнаку или истоврсну опасност од наступања осигураног
38
Борис Маровић, Небојша Жарковић, Лексикон осигурања, ''ДДОР Нови Сад'', Нови Сад 2002,
стр.292.
39
Drago Pavić, Osigurljiv interes, Svijet osiguranja, 6,2004.стр.47.
32
случаја.40 Због тога се заједнице ризика и стварају ради заштите од истоврсних или
сродних врста ризика – опасности једнаких или сличних по својим обележјима и
величини. Када се овакви ризици створе у једнаким или сличним околностима,
производе једнаке или сличне и последице.
Супротно од истоврсних ризика стоје разнородни ризици. Они нису ни по
обиму ни по квалитету ни приближно једнаких величина које би омогућиле
просторно и временско изједначавање. Уколико се уопште изму у осигурање, у
властитом портфељу задржава се само онај део ризика који одговара обиму и
квалитету осталих истоврсних ризика у заједници. Део који прелази сопствене
могућности уступа се другим осигуравачима (саосигурање) или, још чешће,
реосигуравачима (реосигурање).
Неопходно је постојање великог броја истих или сличних осигураних
ризика. Један од најважнијих захјтева саосигуравачевог становишта јесте да се
вероватна штета може унапред проценити. То значи да број предмета осигурања
мора бити довољно велик и да они морају бити довољно слични како би се
применио закон великих бројева. Уколико би се десило да је осигурано само
неколико објеката, осигуравач би се нашао у истој неизвесности по питању
дешавања ризика као и осигураник. 41
Ако би се дакле, оигуравајући фонд попуњавао од сразмерно малог броја
чланова заједнице, њихови доприноси – премије осигурања биле би толико велики
да би били потпуно неприхватљиви. На пример, у каско – осигурању моторних
возила појединачне штете износе и по неколико стотина хиљада динара, па и више.
Уколико би се фонд осигурања намиривао из уплата од само стотинак корисника
аутомобила, јасно је да би њихове појединачне уплате у фонд морале бити толико
високе да он, заправо не би ни могао постојати.
Мора бити омогућено израчунавање степена опасности од наступања
штета. Из тога разлога за већину ризика се каже да имају математичку
вредност. Ово значи да пажљиво испитивање протеклих догађаја и примена
статистике обезбјеђују разумно предвиђање вероватноће настанка и обима штетног
догађаја. Наведено је у позадини целокупног осигурања, па тамо гдје мера
вероватноће не може да се израчуна, неће бити ни осигуравајуће заштите.
Примери гдје ризици због немогућности израчунавања степена опасности од
настанка штете неће моћи бити обухваћени осигурањем јесу: губици произвођача
одеће због промене моде или губити привредника због пословних потеза
конкурената. Насупрот томе, осигурање живота је грана која има највишу
математичку вредност.
40
Hervey Rubin, Dictionary of Insurance Terms (Fourth Edition), Barton s, Hauppauge, 2000,стр.244.
James Trieschmann, Sandra Gustavson, Risk Manogement and Insurance (10th edition), South.Western
Sollege Publishing, Cincinnati, Ohio, 1998, стр.133.
41
33
Штете не смију бити превелике. Врло велике опасности, попут потонућа
прекоокеанског брода, пада џамбо џет или земљотреса могу се осигурати.
Међутим, неки ризици су толико телики да последице њиховог остварења не би
могли покрити осигуравајући фондови засновани на тржишним начелима.
Опасности од бројних људских жртава и великих материјалних разарања као
последица рата и примене савремених борбених средстава су огромне па би их
тешко могли осигурати чак и државни фондови најразвијенијих земаља. Стога се,
уз извесне изузетке, ратни и извесни политички ризици не покривају уговорима о
осигурању.
Штете не смеју бити премале. Ситне штете нису занимљиве за
осигураваче због великих општих трошкова који их прате и који могу помашити
њихову вриједност. Стога би премија за овакве осигуране случајеве била
несразмерно велика, што би одбијало могуће уговараче осигурања. Зато је уведена
установа осигураниковог самопридржаја, то јест франшизе као дела штете
(израженог у одређеном новчаном износу или постотку) који он сноси сам.
И поред тога што се применом самопридржаја одступа од начела пуног
обештећења путем осигурања, ова установа је у савременом пословању уобичајена.
Сврха да осигураник учини све што је у његовој моћи да до штете не дуже или да
буде што мања. Наравно, сам износ „премале“ штете зависи од вриједности
осигуране имовине у одређеном случају. Из тог разлога се може уопштено рећи да
осигурање неће имати смисла све док могући губитак не проузрокује знатне
привредне последице на уговарача осигурања.
Штете морају у великој мери бити неочекиване. У случајевима где је
вероватноћа наступања штете толико висока да се готово може сматрати извесном,
осигурање у комерцијалном смислу није могуће. Због тога се, рецимо, тешко може
обезбједити осигуравајућа заштита од крађа у продавницама која је уобичајена
појава. Такође, у осигурању лица по правилу је немогуће уговорити осигурање
живота за особу са, например, озбиљним срчаним сметњама. Редовно дејство
осигуравајућег фонда подразумева да су штете ретке и неочекиване, тако да се
намирују из сразмерно малих доприноса уплатилаца у фонд – осигураника.
Као и од осталих правила, и овде постоје изузетци. Тако је осигурање
живота особено јер је смрт догађај који се може очекивати код сваког осигураног
лица. Међутим, време када ће се то десити је неизвесно, па овај чинилац омогућава
пуно дејствовање осигурања.
Неочиваност штета, дакле, постоји у два вида – у многим случајевима се не
зна да ли ће уопште доћи до њеног настанка, то је апсолутна неочекиваност; негде,
као код случајева смрти, извесно је да ће наступити али се не зна кад – овде је реч о
релативној неочекиваности. Објашњење неизвесности настанка штете корисно је
јер објашњава због чега се осигурање уопште купује. 42
42
Мark Dorfman, Introduction to Risk Management and Insurance (Sixth Edition) Prentice Hall, Upper
Saddle River, New Jersey,1998.стр.8.
34
Moже се, међутим, десити да је неки ризик у потпуности неизвестан и да се
штета може сматрати потпуно неочекиваном, па да опет буде неосигурљив уколико
је, на пример, премија за његово покриће прениска. Значи да ни апсолутна
неочекиваност ризика није јемство за његову осигурљивост. С друге стране, може
се осигуравати од штета за које се зна да ће настати, па чак и кад ће се остварити,
уколико се висина штета не зна. Тада је неочекиван само износ штете.
Штете морају бити случајне. Оне се морају дешавати по закону великих
бројева и теорија вероватноће, обично више пут у неправилним размацима. Штете
које осигураник намерно изазива не могу се осигуравати. Наравно, намерни
поступци других, као што су крађа, оштећење имовине или изазивање телесне
повреде могу бити обухваћени осигурањем уз услов да су са осигураниковог
становишта случајни.
Осигурање живота је и овде изузетак. Самоубиство, које је по себи намерне
природе, покривено је већином полиса. Али, постоји ограничење да се оно
искључује у првих годину или две након ступања уговор на снагу. Сврха ове
одредбе је одвраћање од закључења уговора оних лица која намеравају да се убију,
док се, истовремено исплаћује уговорени износ корисницима осигурања ако код
уговарача после неколико година дође до поремећаја који би проузроковали тај
чин.
Законска ограничења. Представљају непристрасно мерило осигурљивости,
независно од било какве и било чије личне процене. Пре неколико векова неке
врсте осигурања (рецимо, осигурање живота) сматране су незаконским јер је
сматрано да представљају игру на срећу, односно коцку.
Данас, у граничним случајевима, може доћи до тешкоћа приликом тумачења
законских прописа. Међутим, чим суд донесе одлуку о неком од таквих случајева,
непристрасност се у процени осигурљивости поново успоставља. Наредна опаска
која би се овде могла дати, јесте да постоје случајеви када један осигуравач легално
заобилази законска ораничења и ипак покрива ризик, док други осигуравач такву
могућност и не познаје. Тада би ризик за првог био субјективно прихватљив за
осигурање, за разлику од другог. Уколико, пак, пођемо од претпоставке да сваком
професионалном осигуравачу стоје на располагању добро упућени правни
саветници, опет се враћамо на исправност полазног става о непристрасности овог
мерила.
Ваљаност за осигурање. Осигурање мора бити у складу са јавним поретком,
моралом и друштвеним схватањима. Захтјев за оваквом исправношћу ризика се
током године показао веома променљивим. Рецимо, некада је сматрано
неморалним да се појединац осигура од законске одговорности за штете нанете
другим лицима и туђој имовини. Могућност накнаде изгубљеног добитка од
последица пожара такође је сматрана неприхватљивом. Данас су ова подручја
важан извор премијског прихода многим осигуравачима.
35
Наравно, и даље су бројне опасности које се не могу осигурати јер нису
ваљане зато што противрече јавном мњењу. Од осигуравајуће делатности се не
може очекивати да пружи допринос заштити људи који се баве радњама као што су
тероризам, шпекулативни послови, крађа, саобраћајни прекршаји и слично. На ово
ограничење деловања осигурања такође утичу законске одредбе. На пример, у
неким земљама осигирање од отмице и плаћања откупа је забрањено, док се у
другим редовно спроводи.
Негдје и вера важан чинилац ваљаности за осигурање. Процењује се да око
50 милиона еропских муслимана не користи услуге месних осигуравача. Наиме,
рад с њима скоро изједначавају с грехом јер велика већина европских
осигуравајућих друштава не послује у складу са исламским законом.43 Шта више,
утицај вере овде је толики да се развила установа под називом „исламско
осигурање“ које се примењује у бројним азијским и афричким земљама. 44
4. ТЕХНИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОСИГУРАЊА
Осигурање представља сложен економско-технички-правни систем, па је и
предмет интереса разних научних дисциплина. Суштину осигурања, према
техничким теоријама, треба тражити у технички организованом предузећу које, на
научној основи, професионално преузима ризике, израчунава адекватну премију за
преузете разлике и са њима управља.
Осигурање, у суштини представља удруживање свих оних који су изложени
истој опасности, с циљем да заједнички поднесу штету која ће задесити само неке
од њих. Сваки посао, свака ситуација у којој се неко нађе, носи са собом неки
ризик. Свака последица активности носи одређени степен ризика оштећења или
губитка имовине, нарушење здравља и губитка прихода.Основа осигурања лежи у
начелу узајамности и солидарности. Преко осигурања изједначавају се,
атомизирају се ризици на прихватљивом нивоу. Атомизирање ризика и урежење
функционисања осигурања као специфичног механизма за изједначавање ризика је
техничка суштина осигурања.
Постоје многе дефиниције осигурања које су различите према томе да ли се
истиче економски, технички или правни аспект. Због тога је за сваку дефиницију
карактеристично да је релативна и да није општеприхватљива. Важно је разумети
суштину осигурања у одређеним условима с економског , техничког или правног
гледишта.
43
Dina Khrennikova, Keeping Genies in Their Bottles, The Insurer, April-May 2007.стр.34-35.
Sohail Jeffer (Editor), Islamic insurance: Trends, Opportunities and the Future of Takaful, Euromoney
Books, Bigglesqade, 2007.
44
36
Техничка организација осигурања, односно математичко-статистичка или
актуарска организација је специфичност осигурања. Без научно засноване техничке
организације нема модерног осигурања. Имајући у виду да сам појам осигурања
означава сигурност, поверење, заштиту, обезбеђење, оно је морало да се одвоји од
игара на срећу. То му се омогућила техничка организација, као његов саставни и
неодвојиви део. Неки аутори, да би истакли значај техничке организације
осигурања, осигурање називају техничком солидарности.
Осигурање је засновано на закону великих бројева, тј.на законитостима које
долазе до изражаја када вршимо посматрање великог броја случајева. На закону
великих бројева засновани су и рачун вероватнође и статистичке методе.
Из ове чињенице произлази повезаност матемтичко-статистичких метода и
осигурања.
Статистика је за осигурање од битног значаја. На темељитом сакупљању
података и њиховој анализи почивају калкулације у осигурању. Због тога,
статистика треба да даје податке нужне за калкулацију тарифа премија (таблице
смртности, статистика о штетама и њиховој структури о величини и структури
портфеља), као и податке потребне за оцену капацитета осигуравајућих
организација (резерве осигурања, самопридржај).
Финансијска структура осигуравајуће компаније зависи и од трошкова и
инвестирања капитала, поред аспекта обавеза из уговора, али ова два фактор нису
предмет случајне флуктуације на исти начин као што су штете (накнаде) и зато
теорија ризика није одговарајућа техника за коришћење у њиховом проучавању.
Међутим, у последње време при пословима са ризиком покушавају се укључити и
трошкови пословања, претпостављајући да трошкови пословања имају корелацију
са висином штета, што је јасно, у релативно слабој вези са стварним трошковима. У
теорији се такође појављују интересантни предлози у вези с теоријом временских
преференци. Није, наиме, нимало једноставно закључивати у једном скупу
стохастичких послова да би се могао проценити биланс посла са ризиком.
Напоменућемо само да се и у теорији инвестиција постављају еквивалентна
питања.
Вишеструки циљеви осигурања не могу се остварити ако оно није
организовано на научној основи. Осигурање се одвојило од игара на срећу
захваљујући научним достигнућима у математици и статистици која су омогућила
дасе постави његова техничка основа.
Основни задаци техничке организације осигурања су да:
a. обезбеди адекватно управљање ризицима и капиталом,
b. створи поуздане и адекватне претпоставке за примену
математичког статистичком инструментарија за прорачун премије
и изравнање ризика у времену и простору,
37
c. обезбеде адекватност техничких резерви.
4.1. Примене теорије ризика у осигурању
4.1.1. Значење и врсте ризика
Реч ризик (енг.: risc, франц.: risgue, руски: страхование) има вишеструко
значење у зависности од тога са ког аспекта се тумачи.
Постоје бројне поделе врсте ризика и различите дефиниције самог појма
рзика, зависно да ли оне долазе од економиста, теоретичара ризика, актуара или
статистичара. Међународна организација за стандардизацију (ISO) дефинисала је
ризике као комбинацију вероватноће догађаја и његових последица.
О ризику се говори када се као остварење неког будућег догађаја може
очекивати са неком вероватноћом р. Ако таква вероватноћа не постоји, ради се о
неизвесности. Због тога појам ризика треба разликовати од неизвестости. Ако
ризик одређујемо мером вероватноће непожељног исхода, онда је неизвесност
психолођки израз незнања о будућности код поједицана који препознају ризик.
будући догађај
сигуран
р=1
ризик
0<р<1
није могућ
р=0
неизвесност р није познато
4.1.1.1. Врсте ризика
Подела ризика могућа је на више начина.
У осигурању постоје
специфичности које су значајне, а једна од подела која уважава те специфичности
је:45
45
Сања Андријашевић, Владимир Петрановић, Економика осигурања, Загреб, 1999.стр.3.
38
РИЗИК
0<р<1
ЧИСТИ
ОСИГУРЉИВ
ШПЕКУЛАТИВНИ
НЕОСИГУРЉИВ
ЛИЧНИ РИЗИК
ИМОВИНСКИ
РИЗИК
РИЗИК ОД ОДГОВОРОСТИ
Поред ове класификације, потоје и многе друге класификације ризика,од
којих су најзначајније поделе на:
-
заједничке и појединачне,
финансијске и нефинансијске,
динамичке и статичке,
расподељиве и нерасподељиве,
мерљиве и немерљиве,
субјективне и објективне.
4.1.1.2. Чисти и шпекулативни ризици
Сви ризици с обзиром на коначни изод (0<р<1) деле се на ''чисте'' и
''шпекулативне''. Чисти ризици су последица случаја, а не свесног деловања
појединаца, па у овом случају не постоји ни једна могућност да ризик донесе неку
добит, већ једини могући исходи су могућност губитка и неостварење ризика (нема
губитка). Примери чистог ризика су штете на имовини које су последица пожара,
поплаве, олује, земљотреса, превремена смрт, несреће повезане са послом,
превисоки медицински трошкови и др.
Шпекулативни ризици су они ризици у које човек улази свесно са
могућношћу остварења и добити и губитка. Примери оваквих ризика су: игре на
срећу, клађење, улагање у ризичне пројекте.
Са становишта осигурања веома је важно направити разлику између чистог
и шпекулативног ризика. Осигуравајуће компаније преузимају и осигуравају само
чисте ризике. Шпекулативни ризик није предмет осигурања, јер није у складу са
39
основном функцијом осигурања, економске заштите од могућих губитака, међутим,
треба имати на уму да се не може осигурати ни од свих чистих ризика.
Неосигурљиви су углавном неки облици катастрофалних ризика, за које не постоје
ваљане квантификације и чије су последице непредвидиве.
Неосигурљиви ризици46 су они ризици гдје не постоје претпоставке за
њихово квантификовање и утврђивање премије нити могућности за
диверсификацију ризика. Ризици се не осигуравају:
1. из групе тржишних ризика (промена цена, промена укуса потрошача,
промена конкуенције);
2. из групе политичких ризика (санкције, инфлација, високог пореског
оптерећења и других аката власти);
3. ризици у производњи
ресурса, штрајкови);
(застарела технологија, исцрпљивање природних
4. лични ризици (губитке посла због неадекватног образовања и усавршавања).
4.1.2.Ризик у осигурању
Ризик представља комбинацију вероватноће остварења и последица
остварења одређеног догађаја, при чему с мора узети у обзир временска димензија.
Да би један догађај представљао ризик у осигурању мора да испуњава неке
битне особине: могућност догађаја; економску штетност догађаја; распоређеност
догађаја у просторном и временском погледу, доступност догађаја статистичкој
евиденцији, као и дефинисаност карактеристичних обележја испољавања ризика.
Код ризика у осигурању увек се ради о једном од субјективне воље независном
догађају чије се остварење уопште или макад моменат остварења не може унапред
предвидети и одредити, јер не мора неминовно наступити или, ако то мора, не
може се унапред одредити време када ће то бити, што је случај за ризик смрти код
животних, односно пензијских оригурања.
Са становишта осигурања, предмет интересовања су чисти ризици који се
могу осигурати, а основне групе ових ризика су:
46
-
лични ризици,
-
имовински ризици и
-
ризици од одговорности.
Сања Андријашевић, Владимир Петрановић, Економика осигурања, Алфа дд.Загреб 1999.стр.10.
40
а)
Лични ризици су ризици којима је изложен појединац и који проузрокују
смањење или губитак финансијске сигурности за њега и породицу. Најзначајнији
ризици из групе личних ризика су:
-
губитак прихода услед преране смрти, пензионисања (старења),
незапослености, инвалидности,
-
трошкови лечења,
-
одговорности услед поседовања и коришћења моторних возила, стана /
куће и остале покретне и непокретне имовине.
б)
Именовани ризици чине широку лепезу различитих ризика и представљају
финансијске губитке као последице директних штета услед физичког оштећења,
уништења, крађе имовине и др., као и индиректних штета као што су нпр.губитак
зараде, ренте, појаве екстра трошкова, губитак тржишта и сл.
ц)
Ризици од одговорности су ризици који проузрокују штете на имовини,
здрављу или животу трећих лица. Ова значајна група ризика може за последицу да
има велике штете, и због тога осигурање одговорности може бити законско
(нпр.осигурање аутомобилске одговорности) или уговорно (нпр.гаранцијско
осигурање производа, гаранцијско осигурање конструктивних грешака, грешака у
материјалу, у техничко-рачунским прорачунима, конструкцији или извођењу
радова). Најчешћи ризици одговорности за штете учињене трећој особи
проузроковане су: употребом аутомобила, поседовањем имовине, професионалним
занимањима (нпр.адвокати, лекари...), производним процесом, руковођењем и сл.
Управљање ризиком
Управљање ризиком се развија нарочито последњих година са низом
практичних и научних проблема са којима се суочавају појединци, носиоци
пословних одлука, менаџери и теоретичари управљања ризиком. Управљање
ризиком је функција руковођења исто као што су то управљање маркетингом или
финансије. Појам управљања ризиком је много шири концепт од управљања
осигурањем, јер се бави ризицима од којих се може осигурати и ризицима од којих
се не може осигурати, као и избором одговарајућих техника за управљање ризиком.
Као и за сам ризик, тако и за управљање ризиком постоји више аспеката
дефиниције ове функције. Управљање ризиком (риск менаџмент) се може
дефинисати као системски процес који обухвата индетификацију и оцену ризика
којима су изложени предузеће и појединци, као и избор и имплементацију
најадекватнијих метода за управљање оваквим ризицима.
41
То је сложен процес који обухвата: утврђивање циљева, индетификацију
ризика, процену ризика, оцену алтернативе и избор начина за регулисање ризика,
примену одлуке и оцену ефикасности и корекција. Наше интересовање је усмерено
ка управљању ризицима у осигурању.
4.1.3.1. Управљање ризиком пословања у осигурању
4.1.3.1.1. Својства ризика у осигурању
Према међународном стандарду финансијског извештавања 4 (IFRS4
уговори о осигурању), под уговором о осигурању подразумева се уговор на основу
кога друштво за осигурање прихвата значајан ризик осигурања од друге уговорне
стране (осигураника) обавезујући се да надокнади штету осигуранику уколико се
специфицирани непредвиђени догађај (осигурани догађај) неповољно одрази на
осигураника.
У осигурању се изразом ризик означава опасност (нпр.пожар, судар возила,
потонуће брода, незгода, смрт и сл.), али да би један догађај могао бити
прихватљив ризик за осигурање, он мора имати одређена својства која се могу
квантификовати.
Потребна својства ризика у осигурању су:
● Могућност настанка догађаја. Из саме дефиниције уговора о осигурању
(IFRS4) друштво за осигурање прихвата значајан ризик, па произилази да предмет
осигурања могу бити само они догађаји који се могу остварити. Дакле, ако у
моменту закључења уговора ризик који се осигурава више не постоји, али настану
околности да догађај који се осигурава после одређеног времена више није могућ,
такви догађаји не могу бити предмет осигурања.
● Случајност и неизвесност догађаја. Догађај који представља ризик у осигурању
мора бити случајног карактера, будући неостварени догађај, са неизвесношћу
његовог остварења. Неизвесност настанка оствареног случаја може бити:
-
апсолутна, када се унапред не може знати да ли ће се одређени
осигурани догађај уопште остварити код одређеног осигураника у току
трајања осигурања и
-
релативна, ако се не зна висина штете и време када ће се то догодити.
Примери оваквих ризика су доживотно осигурање за случај смрти у
осигурању живота, или неки облици угануће код осигурања живота и сл.
42
Примери случајева када својство неизвесности више не постоји су: када је
догађај већ настао, када је догађај у настанку, када је извесно када ће догађај
настати и када је престала могућност да догађај настане.
Догађај који представља ризик у осигурању мора бити независтан од било
кога заинтересованог лица. Међутим, бројни ризици у осигурању постоје и бивају
реализовани услед понашања осигураника (саобраћајна незгода и др.), где
делимично постоје и елементи вољне радње. Због тога, се код настанка осигураног
случаја искључују они догађаји који су настали искључиво вољном радњом
(намерном) и без елемената случајности.
● Доступност статистичкој евиденцији. Доступност статистичкој евиденцији је
услов да би ризик у осигурању био одредив и процењив. Сваки догађај да би
представљао ризик прихватљив у осигурање мора да подлеже статистичкој
верификацији са свим квантитативним и квалитативним обележјима фактора
ризика. Одредивост техничких основа, како би осигуравач могао утврдити висину
својих обавеза, а тиме и премију, битно је својство прихватљивости ризика у
осигурање.
● Ризик мора имати својства понављања. Да би ризик био прихватљив у
осигурање његова својства треба да су таква да омогућују одредивост и
организовање економске заштите путем осигурања. Ризик који се појављује као
појединачни догађај у дужем временском периоду нема техничке подлоге за
постаљање правила за будућност, а не постоји ни изражена економска потреба за
такве јединствене случајеве (нпр.пад метеорита, вулканска ерупација и сл.).
Да би ризик био прихватљив у осигурање, он се мора понављати. Понављање
ризика омогућује статистичко праћење његове учесталости, интензитета деловања
и његових штетних последица. На основу таквих сагледавања сачињавају се
техничке основе, које омогућују прогнозирање будућих догађаја, те величине
очекиваних штета.
● Распоређеност догађаја у просторном и временском погледу. Равномерна
распоређеност догађаја у временском и просторном погледу је услов да би се
обезбедило њихово изравнање и применила актуарска и економска решења за
изравнање ризика. И онда када је овај услов задовољен и када је висина премије
осигурања правилно одређена, осигуравач носи увек одређени ризик негативног
ефекта. Тај ризик произилази 47 из: ризика случајних одступања од просечне
вредности, ризика промене у својству осигураног портфеља, ризика грешке у
калкулацији потребне премије.
Просторну и временску распоређеност не испуњавају катастрофални
ризици, као и заједнички ризици (кумули), нпр.поплавна подручја, градоносна
подручја, или нуклеарна где се изравнање ових ризика врши путем трансфера у
саосигурањем и реоосигурање.
47
Dr.Klaus Gerethewohl, Rüchversicherung Grundlagen und Praxis, Bond 1,стр.61.
43
● Хомогеност ризика. Хомогеност ризика значи да се ради о ризицима који се по
својим карактеристикама не мењају у току времена. Ради се о ризицима који су
слични по величини и врсти, тј.по висини покрића и опасностима које се
осигуравају. При категоризацији ризика по обележјима потребно је тежити да се
обезбеди хомогеност ризика.Довољан портфолио хомогених ризика омогућује да се
на основу закона великих бројева и статистике раније насталих штета предвиде
укупно очекиване обавезе.
Да би се остварила хомогеност портфеља неопходно је изрвршити
груписање ризика, тако да ниво ризичности задовољи услов хомогености.
Груписање ризика може бити према природи ризика, предмету вредности и сл.
Насупрот хомогеним ризицима, хетерогени ризици се разликују, а
нивелација ових ризика врши се путем трансфера у саосигурање и реосигурање.
● Допуштеност ризика законом, јавним поретком и моралом. Иако задовољена
сва наведена својства, ризик не може бити обухваћен осигурањем, ако није
сагласан са Законом, јавним поретком и моралом. Осигурањем не могу бити
обухваћене илегалне и неморалне активности које су супротне јавном интересу.
● Економска штетност догађаја и потенцијалне штете морају бити
финансијски значајне. Економска штетност догађаја, произлази из саме суштине
осигурања. Осигурање је економска институција, па ризик може бити само догађај
који изазива економску штету. То не могу бити недаће (личне природе, политичке).
С друге стране потенцијалне штете морају бити финансијски значајне. Само
тада, осигураник има економски интерес за склапање уговора о осигурању.
Сем наведених својстава постоје значајна ограничења покрића од стране
осигуравача, која су престављена кроз услове, одредбе, клаузуле и сл; и немогу се
глобално и квантитативно обухватити. Осигуравачи теже да се ограничењима
покрића обезбеде од злоупотреба осигурања, да очувају фондове, да спрече
гомилање малих штета итд.
4.1.3.1.2. Процес управљања ризиком пословања у осигурању
Управљање ризиком пословања у осигурању има за сврху континуално
праћење изложености компаније ризику, са циљем да идентификује, процењује и
мери ризике у пословима осигурања којима је друштво за осигурање изложено и да
управља тим ризицима на начин који ће обезбедити трајно одржавање степена
изложености ризицима на нивоу који неће угрозити имовину и пословање, односно
које ће обезбедити заштиту интереса осигураника, корисника осигурања, трећих
оштећених лица и других поверилаца.
44
Управљати ризиком значи имати у виду ризике који се могу осигурати и оне
који се не могу осигурати, али и избором одговарајућих техника, односно ваљаним
одлукама могу спречити.
Сваким уговором о осигурању прецизно се одређује који ризици се
трансферишу на осигураваче чија је обавеза накнаде штете у случају остварења
ризика, а обавеза осигураника је плаћање премије осигурања чија величина
кореспондира са величином ризика, односно вероватноћом остварења и
интензитета штетних последица остварења ризика. Потребно је обезбедити
контролисано преузимање ризика, а то захтјева квалитетно управљање ризиком
које је свеобухватно у смислу процеса управљања ризиком у погледу
идентификације, вредновања и контролисања изложености ризику.
Процес управљања ризиком укључује више фаза:
º утврђивање циљева,
º индетификацију ризика,
º процену ризика,
º избор методе,
º примену одлуке и
º оцене и корекције.
Утврђивање циљева
Управљање рузиком пословања је процес који покреће руководство
приликом састављања стратегије пословања, а циљ му је да се индетификују
потенцијални догађаји који могу значајно утицати на пословање и да се ризик
контролише и одржава у границама склоности ка ризику како би се остварили
циљеви пословања.
Циљеви морају бити утврђени да би руководство могло да индентификује
потенцијалне догађаје који могу утицати на остварење циљева. Методом
управљања ризиком се обезбјеђује да руководство има успостављен процес за
утврђивање циљева и да одабрани циљеви адекватно подржавају стратегију
пословања.
Постоји директна веза између циљева, који представљају оно што друштво
жели да оствари, и компоменти управљања ризиком, које представљају оно што је
потребно за остварење циљева.
45
Укупни лимити преузимања ризика, као и лимити за поједине групе ризика
у укупном портфељу ризика, треба да буду јасно дефинисани како би се обезбедила
максимална заштита интереса акционара.
Циљеви и политика управљања ризиком утврђује се од стране менаџмента
дефинисањем стратегије и циљева компаније. Успостављање ефикасног управљања
ризицима захтева дефинисање одговорности и додели лимита ауторизације
запосленима, у складу са додељеним дужностима и начином на који се оне
обављају.
Идентификација ризика
Ризици са којима се суочавају осигуравајућа друштва у свом пословању су
бројни, а могу бити условљени како интерним, тако и екстерним факторима.
Потребно је обезбедити контролисано преузимање ризика, а то захтева квалитетно
управљање ризиком које је свеобухватно у смислу процеса управљања ризиком у
погледу индентификације, вредновања и контролисања изложености ризику.
Због тога је индентификација ризика значајна фаза у процесу управљања
ризиком. Индентификација ризика се бави предвиђањем ризика. Предвиђање се
односи на способност да се уочи потенцијална ситуација у којој настаје штета, тј.да
се запазе ризици који могу бити активни узрок штете, као и да се уоче опасности
које могу појачати деловање тих ризика.
У поступку преузимања ризика у осигурање индетификација ризика
подразумева примену начела ''познавања осигураника'' и процене ризика који се
преузимају.
Ризик менаџмент обично користи више извора информација да би
индентификовао потенцијалну изложеност ризику, ка што су48: познавање клијента,
упитника за анализе ризика, дијаграма, анализа финансијских извештаја, преглед
рада фирме и интервјуи.
Не постаји општеприхваћена метода за индетификацију ризика, пре свега
због специфичности сваког анализираног система.
Упознавање организације и упитници за анализу ризика су кључно средство
у процесу утврђивања и мерења ризика.
У пракси постоји више типова упитника за анализу ризика, а понедак их
састављају и сами осигуравачи. Општи тип упитника фокусира се на
индетификацију ризика, факторе ризика и могуће изложености ризику. Ови
упитници обухватају све ризике који се могу осигурати и ризике који се не могу
осигурати.
48
Борис Маровић, Веселин Авдаловић, Осигурање и теорија ризика, Нови Сад, 2006,стр.65.
46
Специфични упитници су они који су окренути ка сагледавању фактора
ризика који се преузимају у осигурање. Они обично пажњу поклањају очекиваним
трошковима замене оштећене имовине, губитак прихода који може да прати
остварење ризика и могуће изворе законске одговорности. Могуће је да се тим
упитницима фокусирају само одређене категорије ризика (нпр.ризик од
одговорности код моторних возила, на одређеној специфичној имовини исл.).
Такође, анализа финансијског извештаја субјекта који се осигурава може
значајно да помогне у процесу идентификације ризика. Анализа активе и пасиве
може да укаже стручњаку за ризик на значајне потенцијалне, а често и на скривене
факторе ризика.
Оцена ризика
Управљање ризиком адекватне процене ризика који се преузимају у
осигурање спроводи се ради обезбеђења да се при преузимању у осигурање
изврши:
º правилно сагледавање ризика и доношење одлука о прихватању, односно
избегавању понуђеног ризика;
º утврђивање вишкова ризика изнад максималног самопридржаја у одређеној врсти
осигурања и пренос вишка ризика у саосигурање / реосигурање;
º дефинисање оптималног програма осигурања процењених ризика (осигуране
опасности, учешће осигураника у штети др.);
º стварање квалитетне базе података о потенцијалним ризицима тј.ризицима
преузетим у осигурање (стварање основа за сагледавање нагомилавања штета по
једном штетном догађају \ кунула \, техничких и других параметара који описују
ризик и др.)
При преузимању у осигурање ризика из групе ''чистих'' осигурљивих ризика
води се рачуна да ли се ради о:
-
осигурањима код којих се процена ризика врши сагледавањем обележја
предвиђених одговарајућих општим правилима (тарифама премија);
-
осигурањима код којих се процена ризика врши уз сагледавање обележја
предвиђених тарифама премија и додатном анализом и проценом
фактора који повећавају, односно смањују ризик и проценом
вероватноће и интензитета испољавања ризика.
Неизвесност потенцијалних догађаја процењује се из две перспективе:
вероватноће и утицаја. Вероватноћа преставља могућност да се одређени догађај
деси, док утицај представља његов ефекат на компанију. Мерење ризика је
фундаментално за делатност осигурања, од одређивања цене за поједине уговоре ,
47
до целукупне регулације делатности осигурања. Неопходно је узети у обзир велики
број фактора који утичу на могућност настанка осигураног случаја и величину
обавеза која тиме настаје. Величину ризика у осигурању одређују пре свега: сума
осигурања, трајање осигурања, вероватноћа наступања ризика, интензитет штете,
те максимално могућа штета.
Сваким уговором о осигурању прецизно се одређује који ризици се
трансферишу на осигуравача, чија је обавеза накнада штете у случају остварења
ризика, а обавеза осигураника је плаћање премије осигурања чија величина
кореспондира са величином ризика, односно вероватноћом остварења и
интензитетом штетних последица остварења ризика.
Учесталост штета, односно вероватноћа наступања одређеног ризика је
релативна фреквенција неког догађаја засноване на претпоставци великог броја
посматраних случајева и непромењеним околностима.
број оштећених објеката
учесталост штете = ------------------------------број осигураних објеката
=
број штета
------------------број осигурања
за одређени ризик у истој врсти осигурања.
Интензитет штете представља проценат оштећења осигураног објекта
укупан износ штета
интензитет штете = --------------------------------------------------------------сума осигурања (вредност) оштећеног објекта
Ако објективни ризик дефинишемо као одступања од очекивања, он је
тачније одређен у великом броју посматраних случајева. Деловањем закона
великих бројева у већем портфељу осигуравач смањује објективни ризик, а тиме и
вероватноћу да би његове обавезе могле бити веће од очекиваних. Суштина закона
великих бројева јесте у чињеници да одређени догађај, посматран појединачно, ако
се оствари, представља случај, док у великом броју посматрања он постаје
законитост. Тако, ако имамо скуп од неколико осигураних аутомобила од ризика
крађе, остварење овог догађаја у оваквом скупу је феномен случајности. Међутим,
ако имамо скуп од 500.000 или више осигураних аутомобила од ризика крађе,
остварење овог ризика је очекивани догађај. Што је већи број осигураних објеката
од истих ризика то је законитост израженија.
Овај закон формулисао је швајцарски математичар Јаков Берноулли (16541705.), а касније генерализовао француски математичар и физичар Симеон Денис
48
Поиссон (1781-1870.), који се бавио истраживањима у подручју вероватноће. Због
тога осигуравајућа друштва теже да обезбеде довољно велики портфељ који ће
обезбједити функционисање закона великих бројева, а да премијске позиције,
односно фактори ризика буду такви да представљају хомогене ризике.
Оцена ризика је фаза у процесу управљања ризиком у којој се утврђује
интензитет и учесталост појединог ризика (крађе, пожара, ...) на основу података о
кретањима штета у прошлости. Потенцијални осигураници оцењују ризике и штете
према њиховом релативном значењу и последица које могу имати на пословање. У
одлучивању о одговарајућем методу или методама поступања са ризиком, може се
користити матрица која различите изложености ризику класификује према
учесталости (фреквенцији) и јачини ризика.
Велике штете које могу довести до пропасти субјекта, важније су у
програму управљања ризиком од малих штета.
Максимално могућа штета
За оцену ризика посебно великих штета значајна је процена највеће могуће
штете. Постоје веома разнолики приступи овом проблему што се огледа већ кроз
разлике који се дају овом појму. Разликост у схватању најбоље илуструје читав низ
дефиниција које фигуришу у пракси:
EMC - процењена највећа (максимална) штета
MFL -
највећа предвидива штета
MPL - највећа вероватна штета
MAS - највећи изложени износ
PML -
вероватно највећа штета
SMP -
највећа могућа штета
Најзаступљенији приступ за процену највеће штете је онај износ који се
рационално може предвидети , узимајући у обзир све што обухватају објективне
околности у замисливој акциденталној ситуацији посматраног осигураника.
Трајање осигурања, тј.период за који је ризик покривен осигурањем је
значајно за оцену ризика коме је осигуравач изложен. Вероватноћа настанка
осигураног случаја у функционалној зависности је од дужине трајања осигурања.
49
Методи управљања ризиком осигурања
У процесу управљања ризиком осигурања примењују се следећи методи:
1. Метод задржавања ризика до нивао максималног самопридржаја.
Максимални самопридржај представља границу сопственог изравнања ризика
унутар једне врсте осигурања и унутар компаније која се бави осигурањем и
представља једну од најзначајнијих метода управљања ризиком осигурања. На овај
начин се обезбеђује заштита од великих флуктуација у резултату, које могу бити
проузроковане великим индивидуалним штетама или неочекивано великим бројем
штета, услед технолошких, законских и других промена које резултирају
неочекиваним повећањем укупних обавеза, услед нетачне процене ризика и због
тога недовољне премије осигурања.На овај начин се обезбеђује хомогенизација
ризика, како би се обезбедио континуитет сигурних и стабилних пословних
резултата. Максимални самопридржај може бити ефикасан регулатор финансијске
сигурности у смислу задовољења захтјева солвентности и износа неопходног
капитала.
2. Метод преноса /трансфера вишка ризика у саоосигурању/ реосигурање.
Пренос ризика подразумева методу управљања ризиком преношењем ризика, као и
његових потенцијалних финансијских последица на неку другу страну или
учесника. У осигурању то значи да се вишкови ризика, односно вишкови штета за
појединачни ризик , групу ризика, или укупан портфељ одређене врсте осигурања
изнад максималног самопридржаја преноси у саосигурање или реосигурање.
3. Метод избегавања ризика – смањење или избегавање преузимања у осигурање
одређене врсте ризика. Овај метод се спроводи кроз одговарајућу стратегију
пословања, тако да се одређени ризици не преузимају у осигурање или селекцијом /
антиселекцијом ризика у оквиру саме тарифне политике.
4. Метод превенције остварења ризика – издвајањем дела премије осигурања у
фонд превентиве и додељивањем средстава за смањење учесталости и величине
штета.
5. Метод диверсификације портфеља осигурања – диверсификован портфељ
осигурања чини врсте осигурања које се по природи ризика, предмету осигурања,
осигураним опасностима и др. међусобно разликују и на различите начине је
изложен утицајима из окружења.
6. Метод интерне редукције ризика
Развој информационих система – за прибаву осигурања, процену и ликвидацију
штета, процену ризика, преносу вишка ризика у реосигурање и саосигурање,
праћење и предвиђање кључних параметара у пословима осигурања и прогнозе
фреквенције и величине штета.
50
а) развој техничких система подршке – GPS и др.,
б) стандардизација процене штете,
в) обуке кадрова за управљање ризиком осигурања,
г) контролисања у процесу управљања ризиком.
Примена одлуке, оцена и корекције
Оцена и поновно испитивање поступка управљања ризиком мора бити
стална функција риск менаџмента. Портфолио ризика, као и ризици који су
значајни и карактеристични за пословање компаније се мењају (неки нестају,
јављају се нови), па се и методе за управљање ризиком морају мењати.
4.1.3.2. Портфолио ризика друштава за осигурање
Друштва за осигурање преузимају бројне врсте ризика, који задовољавају
захтјеве осигурљивости, од осигураника у размену за одређени износ премије.
Друштво је дужно да идентификује, процењује и мери ризике којима је изложено у
свом пословању и да управља тим ризицима на начин којим ће се обезбедити
трајно одржавање степена изложености ризицима на ниво који неће угрозити
имовину и пословање друштва, односно који ће обезбедити заштиту интереса
осигураника, корисника осигурања, трећих оштећених лица.
Друштво за осигурање је у свом пословању изложено следећим основним
врстама ризика: ризику осигурања, тржишном ризику, оперативном ризику, ризику
рочне и структурне неусклађености имовине са обавезама, ризику депоновања и
улагања средстава друштва, правном ризику, репутационом ризику, као и другим
ризицима који зависе од природе, обима и сложености пословања друштва.49
Компаније за осигурање се суочавају за две основне врсте ризика: ризик
осигурања који произилази по основу основног посла осигуравајуће компаније и
инвестициони ризик који произилази из инвестиционог портфолија осигуравајућих
компанија које се као инвеститори јављају на финансијском тржишту.
Ризици нису димензионирани на исти начин код свих осигуравајућих
компанија и спровођење анализе њихове међузависности и укупног утицаја на
осигуравајуће компаније спроводи се у оквиру саме компаније у оквиру
дефинисања генералних циљева и индетификовања генералних ризика који могу
имати негативан утицај на остварење дефинисаних генералних циљева.
49
Одлука о систему интерних контрола о упраљању ризицима у пословању друштва за осигурање,
Сл.гласник РС бр.12/2007.
51
Уопштени портфолио ризика, који укључује најзначајније генералне ризике
пословања садржи следеће сегменте:
I Ризик осигурања
1. Ризик неадекватно одређене премије, неадекватна тарифна политика са
аспекта дисперзије ризика који се преузимају у осигурања (у времену и
простору), тј.неадекватно одређена структура премије.
2. Неадекватна процена ризика који се преузимају у осигурању.
3. Неадекватно одређен ниво самопридржаја друштва или предузимање ризика
у обављању делатности, већег од износа самопридржаја, тј.непреношење
вишка ризика изнад самопридржаја у саосигурање, односно реосигурање.
4. Неадекватно утврђени општи, посебни и допунски или појединачни услови
осигурања.
5. Надекватно обезбеђене техничке резерве друштва.
6. Остали ризици везани за штету.
II Тржишни ризик
1. Ризик конкуренције
2. Ризик неадекватног прилагођавања захтјевима корисника услуга осигурања
3. Ризик промене каматних стопа
4. Ризик промене цена хартија од вредности
5. Ризик промене цена непокретности
6. Девизни ризик
III Оперативни ризик
1. Ризик погрешног и неадекватног избора чланова управе друштва
2. Ризик погрешног и неадекватног избора, рапореда и постављања запослених
у друштву (квалификационо и бројно)
52
3. Ризик неадекватне организације друштва
4. Ризик погрешног и економски штетног уговарања послова
5. Ризик од превара , злоупотреба и других нелегалних активности лица и
органа који врше контролу друштва и других запослених
6. Ризик уговарања, организовања и обављања послова осигурања супротно
правилима струке осигурања
7. Стратешки ризик и ризик неспособности друштва да примени стратегије и
пословне планове и да донесе одлуке о прерасподели средстава.
IV Ризик рочне и структурне неусклађености имовине са обавезама
1. Ризик ликвидности, ризик рочне неусклађености средстава и њихових
извора, ризик немогућности измиривања обавеза по основу осигурања и
другим основама
2. Ризик неадекватног управљања имовином и обавезама (ЕЛМ)
3. Ризик немогућности продаје имовине друштва по књиговодственој
вредности, као и немогућности наплате од извршене продаје те имовине
4. Ризик немогућности наплате депонованих и уложених средстава друштва и
планираних приноса од депоновања и улагања средстава, као и закупа
5. Ризик солвентности
V
Ризик поглешне процене, евидентирања, презентовања и
обелодањивања вредности имовине и извора средстава друштва, као и
прихода , расхода и резултата пословања
1. Ризик везан за затварање књига друштва и финансијско извештавање
VI Правни ризик
1. Ризик од неусклађености пословања и аката друштва са прописима
53
2. Ризик од ништавих уговора
3. Ризик од губитака од спорова
VII Репутациони ризик
1. Ризик везан за умањење поверења јавности у друштву
VIII – XIII IT Ризици
VIII Ризик у експлоатацији
1. Ризик продукције
2. Ризик грешке у администрацији и одржавању системског и супер
структурног софтвера
3. Ризик грешке приликом предузимања мера за безбједност информација и
апликација
IX Ризик у контроли квалитета
1. Ризик појаве грешака у тестирању апликација
2. Ризик појаве грешака у решавању корисничких захтјева
3. Остали ризици
X Ризик у програмирању
1. Ризик развоја неодговарајућег програма (неодговарајућа функционалност)
54
2. Ризик развоја неодговарајућег програма услед неодговарајућих развојних,
тестних и продукционих окружења
3. Ризик креирања неодговарајућег build-a
4. Ризик неодговарајућег deploument –a апликација
5. Ризик неодговарајућих развојних алата
6. Ризик креирања неодговарајућих апликација који се развијају ван
осигуравајуће компаније
7. Ризик да се програм развија у неодговарајућој архитектури (технологији)
8. Ризик постојања грешке у програмима услед неодговарајућег тестирања
XI Ризик у систем анализи
1. Ризик анализе пословног процеса, лоше сарадње са корисником
XII Ризик у анализи и дизајну
1. Ризик лоше припреме спецификација
2. Ризик пробијања рока у фази анализе и дизајна
XIII Ризик у телекомуникацијама
1. Прекид у напајању електричном енергијом
2. Прекид на делу телекомуникационе трасе
3. Отказ активног телекомуникационог уређаја
4. Онеспособљавање сервиса у рачунарској мрежи
55
Ризици којима су осигуравајућа друштва изложена укључује ризике
осигурања, односно ризике преузете од осигураника, инвестиционе ризике,
односно ризике који произилазе из њихових инвестиционих активности, кредитне
ризике, оперативне ризике и ризик губитка репутације.
Сви ови ризици са којима су изложене осигуравајуће компаније могу се
груписати у три основне врсте ризика:
-
ризици осигурања (технички ризици, односно ризици на страни пасиве
биланса стања) , који произлазе по основу основног посла
осигуравајућих компанија и који указују на степен довољноти средстава
резерви за извршење обавеза и покриће штета или дугова. Ризици
осигурања су ризици који проистичу из уговора о осигурању. Они су
повезани са опасностима које проистичу из уговора о осигурању, као и
пратећим поступањима на њима;
-
ризици имовине (ризици улагања, односно ризици на страни активе
биланса стања) који произлазе из инвестиционог портфолија
осигуравајућих друштава, који се као инвеститори јављају на
финансијском тржишту;
-
нетехнички ризици, који су узроковани понашањем менаџмента
(оперативни, репутациони итд.).
Пуно значење потребе за интегралним управљањем свим ризицима и
повезаношћу оваквог, интегралног управљања ризицима са управљањем капиталом
видеће се у разматрању значења појма солвентности.
Правила о управљању ризиком у Закону о осигурању Републике Србије
Регулисање правила о управљању ризиком је једно од најважнијих питања
законске регулативе. Законом о осигурању РС (Сл.гласник РС бр.55/2004, 70/2004 и
61/2005), чланом 125.утврђен је општи оквир правила о управљању ризицима.
Прена наведеном друштво за осигурање поступа у складу са правилима о
управљању ризиком ако у свом пословању обезбеђује:
1. Саосигурање и реосигурање вишкова ризика изнад максималног
самопридржаја у складу са чланом 15.Закона, којим се друтшво за
осигурање обавезује да утврди адекватан ниво самопридржаја по врстама
осигурања (ризицима), да увек задржи део ризика у самопридржају, а део
ризика изнад самопридржаја реосигура.
56
2. Плаћање штета, уговорних сума осигурања и извршавање других обавеза из
основа осигурања, у складу са чланом 21. и 22.Закона , којим се обавезују
друштва за осигурање и друга лица која обављају послове непосредно
повезане са пословима осигурања, да своју делатност обављају у складу са
правилима струке осигурања, добрим пословним обичајима и пословном
етиком, као и примену других закона и позитивних прописа којима се
уређују уговорни односи у појединим врстама осигурања.
3. Основни капитал најмање у висини прописаној чланом 28.Закона , који
представља најмањи износ основног капитала, који преставља оснивачки
капитал и уједно минимални износ капитала које друштво за осигурања у
свом пословању мора да обезбеди.
4. Техничке резерве у складу са чланом 107.Закона, који прописује да је
друштво за осигурање у обавези да , на крају обрачунског периода, утврди
техничке резерве за покриће обавеза из обављања послова осигурања.
Општа правила о начину утврђивања техничких резерви користе принцип
по којем износ резерви мора бити довољан да омогући да се испуне све
обавезе, у оној мери у којој је то могуће предвидети, када су у питању
уговори о осигурању, у складу са MSF 14.
Коришћењем актуарске математике, одговарајућих статистичких података,
као и критеријума и начина обрачунавања које прописује Народна банка
Србије, друштво које се бави животним осигурањем утврђује техничке
резерве за: преносне премије, резервисане штете, резерве за учешће у
добити и математичку резерву. Друштво које се бави неживотним
осигурањем утврђује техничке резерве за: преносне премије, резервисане
штете и резерве за изравнање ризика.
5. Ликвидност друштва у складу са чланом 113.Закона према коме је друштво
за осигурање дужно да обезбеди ликвидност у извршењу обавеза и да
благовремено исплаћује штете и друге обавезе друштва у складу са општим
актима друштва и законском регулативом. Друштво за осигурање дужно је
да у пословању средствима осигурања преузима потребне мере за
обезбеђење сигурности депоновања, односно улагања, са циљем да се не
угрози њихова реална вредност и ликвидност друштва у извршавању
обавеза из уговора о осигурању и других обавеза. Ликвидност друштва за
осигурање утврђује се и прати на основу новчаних токова и показатеља
ликвидности. Начин утврђивања и праћења ликвидности друштва за
осигурање уређен је одлуком о начину утврђивања и праћењу ликвидности
друштава за осигурање (Сл.гласник РС , бр.3/2005).
6. Депоновање и улагање средстава техничких резерви у складу са чланом 114.
и 115. Закона којим се уређује да средства техничких резерви депонују и
улажу уз обавезно поштовање начела:
57
-
ликвидности са циљем благовременог извршавања обавеза из уговора о
осигурању и других обавеза;
ажурности са циљем да се не угрози њихова реална вредност;
диверсификације, са циљем смањења ризика улагања;
профитабилност.
Рочност улагања се усклађује са изворима средтава и потенцијалним
обавезама које проистичу из датих извора средстава.
Валутна структура улагања се усклађује са валутном структуром извора
средстава и потенцијалним обавезама уз поштовање критеријума да најмањи
износ улагања у страним валутама буде одређен висином обавеза које су
утврђене у страној валути.
Код улагања средстава техничких резерви животних осигурања, морају се
остварити приноси најмање у висини камате укључене у техничке основе
осигурања живота.
Одлуком о ограничењима појединим облика депоновања и улагања
средстава техничких резерви и највишим износима појединих депоновања и
улагања гарантне резерве друштава за осигурање (Сл.гласник РС,
бр.35/2008) прописана су ограничења појединих облика депоновања и
улагања средстава за покриће техничких резерви и највиши износи
депоновања и улагања гарантне резерве друштава за осигурање.
7. Гарантну резерву у складу са чланом 116.Закона ради обезбеђења крајњег
извршења обавеза и коју чини капитал који није оптерећен обавезама. У
складу са тим гарантну резерву чине: основни капитал, резерве из добити и
резерве утврђене актима друштва, нераспоређена добит из ранијих година
до 50%, део нераспоређене добити текуће године, до 50%, под условом да
утврђени износ не прелази просечну вредност нето добити остварене у
последне три године и да не прелази 25% од гарантне резерве,
ревалоризационе резерве. Гарантне резерве се умањују за откупљене
сопствене акције, гутитак из ранијих година, губитак из текуће
године.Укупан износ гарантних резерви не може бити мањи од минималног
оснивачког капитала.
8. Депоновање и улагање средстава гарантне резерве у складу са чланом
118.Закона, којим је прописано да се средства гарантних резерви могу
улагати у све облике прописане за улагања средстава техничких резерви и у
друге облике утврђене пословном политиком друштава. Висину и начин
улагања гарантних резерви друштво за осигурање је дужно тромесечно за
извештава регулаторно тело.
9. Маргину солветности, у складу са чланом 120 и 122 Закона којим је
регулисан начин израчунавања и одржавања минималног износа маргина
солвентности, која треба да омогући сталну контролу и праћење
функционалног односа између потребног капитала и преузетих ризика.
Одлуком о начину утврђивања маргине солвентности (Сл.гласник РС,
58
бр.31/2005) уређује се начин утврђивања висине маргине солвентности коју
је друштво за осигурање дужно да обезбеди у свом пословању, односно
начин израчунавања те маргине. Маргину солвентности друштво израчунава
одвојено за животна, а одвојено за неживотна осигурања, на начин прописан
овом Одлуком. Обезбјеђење солвентности подразумева да је висина
гарантне резерве већа или једнака од израчунате маргине солвентности.
5. ПРЕМИЈА ОСИГУРАЊА
Основна функција осигурања састоји се у накнади штете осигураницима у
висини која је одређена уговором о осигурању. Уплатом премије осигурања
осигуравач ступа у обавезу покрића ризика, тј.обавезе из уговора о осигурању, а
осигураник уплатом премије стиче своја права.
Утврђивање премије осигурања је фундаментално за делатност осигурања.
Неопходно је узети у обзир велики број фактора који утичу на могућност настанка
осигураног случаја и величину обавезе која тиме не настаје. Процес дешавања
штета је сложен случајни процес у смислу да је време догађања и број догађања
феномен случајности , а износ сваке штете је такође случајна променљива.
Основна, полазна, компомента сигурног и ефикасног пословања је адекватна
премија осигурања. Важност адекватне премијске стопе огледа се што она утиче на
крајњу добит или губитак из послова осигурања. Последице лоше процене ризика,
тј.неадекватне премије су : ако је превисока, изгубиће се многи добри послови;
томе насупрот, ако је прениска, уговорили смо лоше послове које доносе негативан
финансијски резултат и у коначном могли би угрозити сигурност пословања.Због
тога се стално преиспитује оцена ризика и висина премије (премијских стопа).
Осигурање је засновано на закону великих бројева, тј.на законитостима које
долазе до изражаја када вршимо посматрање великог броја случајева.
Статистика је за осигурање од битног значаја. На темељном сакупљању
података и њиховој анализи заснивају се све калкулације у осигурању. Због тога
статистика осигурања треба да је таква да добијени подаци могу служити као
подлога за одређивање премије, оцене ризика пословања и солвентности ,
сагледавања трошкова пословања. За прорачун премије статистика мора да
поседује квантативна и квалитативна статистичка обележја. Функција
квалитативних обилежја одражава се у категоризацији елемената у односу на то
обележје, док се квантитативно обележје мери кроз обезбеђење закона великих
бројева. Доступност статистичкој евиденцији је услов да би ризик у осигурању био
одредив и процењив. Одредивост техничких основа како би компанија за
осигурање могла утврдити висину својих обавеза, а тиме и премију , битно је
својство прихватљивости ризика у осигурање.
59
Приходи од премија и расходи за штете током низа година морају бити у
равнотежи. Прорачун премије у основи служи баш том циљу, да се унапред
процени укупан износ штета у току године. Сем тога, разлика се мора правити у
вези са различитим опасностима појединих ризика, а премија се у сваком
поједином случају мора посебно проценити. Висина премије зависи, поред аспекта
обавеза из уговора, и од финансијске структуре осигуравајуће компаније, те од
висине трошкова спровођења осигурања.
Као што је наведено, да би један догађај предствљао ризик у осигурању
потребно је да има следећа својства: могућност догађаја, економску штетност
догађаја, распоређеност догађаја у просторном и временском погледу, доступност
догађаја сатистичкој евиденцији, као и дефинисаност карактеристичних обележја
испољавања ризика.Величину ризика у осигурању одређују пре свега: сума
осигурања, трајање осигурања, вероватноћа наступања ризика и вероватни степен
јачине штете. Висину премије одређују сви ови елементи заједно.
5. 1. Одређивање премије неживотних осигурања
У неживотним осигурањима премија се одређује на основу прошлих
искустава и статистике штетних догађаја и зависи од саме ризичности предмета
осигурања, као и специфичностима појединих врста осигурања.
Одређивање премије (мерења ризика) је фундаментално за делатност
осигурања, од одређивања цене за поједине уговоре, до целокупне регулације
делатности осигурања. Због тога је за одређивање премије од изузетног значаја
стварање квалитетне базе података о потенцијалним ризицима, ризицима
преузетим у осигурање , техничким и другим параметрима који описују ризик.
При стварању статистике у осигурању, диференцијација ризика (премијске
позиције) треба да буду такве да представљају хомогене ризике. Хомогеност ризика
значи да се ради о ризицима који се по својим карактеристикама не мењају у току
времена. Ради се о ризицима који су случајни по величини и врсти , тј.по висини
покрића и опасностима које се осигуравају. Код категоризације ризика по
обележјима потребно је тежити да се обезбеди хомогеност ризика. Довољан
портфолио хомогених ризика омогућује да се на основу закона великих бројева и
статистике раније насталих штета предвиде укупно очекиване обавезе.
Да би се створила хомогеност портфеља , потребно је извршити
диференцирање ризика, да до нивоа ризичности који задовољава услов
хомогености. Груписање ризика може бити према природи ризика , предмету
вредности и сл., зависно од врсте осигурања.
60
Премију осигурања (цену ризика) која се преузима у осигурање није
једноставно утврдити, она је основ за испуњење свих функција осигурања. То су
обавезе из уговора о осигурању, трошкови спровођења осигурања, остварење
добити и обезбјеђење сигурности компаније као финансијске установе.
Сходно томе, укупна (бруто) премија састоји се од следећих компоненти:
-
ризик од премије;
-
доплатка за сигурност;
-
трошкова за обављање делатности (режија);
-
добити.
Према томе, код утврђивања премије осигурања полази се од следеће
основне једнакости:
P=R+T+Z
R – ризико премија са утврђеним доплатком за сигурност,
T – трошкови спровођења осигурања,
Z – зарада.
Познавање и разликовање структуре укупне премије је важно због
различитог приступа у њиховом утврђивању.
Процес дешавања штета је сложен случајни процес у смислу да је време
догађања и број догађања феномен случајности, а износ сваке штете је такође
случајна променљива. Претпоставка хомогености значи да све променљиве у истој
класи имају исти распоред. Ова претпоставка је битна због одређивања модела
распореда алеаторних променљивих. Ово је важно и због одређивања параметара
скупа и доношења статистичких судова на основу података из таквог узорка. Због
тога су актуарска математика и теорија ризика адекватна техника за одређивање
ризико премије.
Трошкови спровођења осигурања нису предмет случајне флуктуације на
исти начин као штете и зато теорија ризика није одговарајућа техника за
коришћење у њиховом проучавању. Трошкови спровођења осигурања и њихова
алокација на поједине врсте осигурања у оквиру су рачуноводствене функције.
Ефекти финансирања и зарада су предмет економске анализе.
Процес утвррђивања премијских стопа чини:
61
-
-
обебзеђење адекватне статистике, структурисање по врстама осигурања и
факторима ризика, који ће у правилним серијским интервалима обезбедити
сагледавање искуства са штетама;
анализом података о штетама обезбедити основне показатеље који се
користе за обрачун ризико премије и додатака за сигурност;
анализом трошкова одређује се додатак за трошкове;
дефинише се профитна стопа;
са тако добијеном укупном премијом анализирају се финансијски ефекти,
узевши у обзир и конкуренцију на тржишту;
увођење у праксу (IT подршка, едукација, дистрибуција продајним
каналима).
5.1.1. Ризико премија
Ризико премија треба да је једнака очекиваним штетама које се статистички
процењују утврђује се на начелу еквиваленције за сваки индивидуални ризик .
Најчешће практични методи утврђивања ризико премије су:
-
утврђивање ризико премије на бази искуства;
кориговање постојећих премијских стопа на основу комбинованог рација
штета.
Два су основна приступа код одређивања ризико премије:
-
индивидуални и
колективни
5.1.2. Индивидуални приступ утврђивања ризико премије
Код индивидуалног приступа премија се утврђује за све тарифне факторе и
карактеристике самог ризика за који се утврђује премија.
Ризико премија утврђује се на основу следећих релација: 50
Ризико премије = очекивана учесталост штета * очекивана просечна штета
Стопа ризико премије се добија на следећи начин:
50
Ризико премија која не садржи доплатак за сигурност.
62
Стопа ризико премије
интензитет
=
очекивана учесталост штета
*
очекивани
штета * очекивана релативна величина остварених
ризика
При чему је:
број штета
учесталост штета = ----------------------------број осигурања
укупан износ штета
просечна штета = ----------------------------број штета
укупан износ штета
интензитет штета = ------------------------------------------------------------------сума осигурања (вредност осигураних објеката ,
основица за обрачуна премије) реализованих ризика
просечна сума осигурања (вредност, основа
за обрачун премије) реализованих ризика
релативна величина = ------------------------------------------------------------------остварених ризика
просечна сума осигурања (вредност, основица за обрачун
премије) осигураних ризика
При утврђивању ризико премије избор статистике и структуре података по
карактеристикама у оквиру самог ризика су основ на бази кога се одређује
индивидуална премија.
Да би се уочили трендови користе се статистички подаци последње године
комбиновани са подацима ранијих година, које је неопходно ускладити за
инфлацију. Потребно је податке полиса (уговора) о осигурању и податке о штетама
повезати, како би сви тарифни фактори и подаци о мерама изложености били
усклађени и обезбедили подлогу за обрачун премије по свим факторима ризика и
типовима опасности. При томе треба водити рачуна да се тарифни фактори нису
мењали током истраживања.
Величина ризика зависи од конкретних опасности покривених осигурањем
па су фактори ризика различити за сваку врсту осигурања и за сваку опасност која
се покрива. На пример, за осигурање зграде: пожар, удар грома, експлозија, олуја,
клизање тла, итд. Сем тога за оцену ризика битан је квалитет осигураних објеката, с
63
обзиром на поједине опасности према којима се оцењује величина ризика , нпр.код
пожара и олује то је квалитет зграде, код клизања тла место изградње зграде. Због
тога се диференцирају ризици у класе (разреде ризичности).
При утврђивању обавеза, статистика о штетама захтјева прилагођавање за
укупно очекиване обавезе (нерешене штете и IBNR (настале непријављене ) штете).
Сем тога, при утврђивању ризико премије потребно је водити рачуна и о
спољним подацима:
-
статистике тржишта;
стопе конкуренције;
информације добијене од реосигуравача о тржишним стопама;
други статистички подаци (статистика делатности, здравства...).
При утврђивању статистичких показатеља потребно је водити рачуна о
временској компоненти, тј.о приходованим премијама и штетама које се односе на
одређени временски период (обично финансијска / календарска/ година). На тај
начин се израчунавају меродавни износи премије и штета:
Меродавна премија = закључена (фактурисана) премија у том периоду +
преносна премија на почетку периода – преносна премија на
крају
периода
Меродавне штете = ликвидиране штете у том периоду + резервисане штете на
крају периода – резервисане штете на почетку периода.
Рацио штета представља један од значајних показатеља адекватности ризико
премије, а комбиновани рацио адекватност укупне премије:
Комбиновани рацио = рацио штета + рацио трошкова
меродавне штете
рацио штета = ------------------------------- у %
меродавне премије
трошкови спровођења
рацио трошкова = ------------------------------- у %
меродавна премија
меродавне штете + трошкови спровођења
комбиновани рацио = ------------------------------------------------------------ у %
меродавна премија
64
5 .1.3. Елементи цене осигурања (тарифе премије)
Цена осигурања или укупна (бруто) премија је износ што осигураник плаћа
осигуравајућој компанији за уговорено осигурање.
Према Закону о осигурању51 премија осигурања састоји се од функционалне
премије и режијског додатка.
Функционална премија састоји се од техничке премије, а може садржати и
допринос за превентиву, ако је урачунат у премију осигурања.
Премија осигурања утврђује се по јединственом критеријуму за све
осигуранике у истој врсти осигурања.
На предлог тарифа премија осигурања, овлашћени актуар даје мишљење о
томе да ли су оне у складу са Законом, правилима актуарске струке и струке
осигурања, даје информацију о статистичким подацима на основу којих су
израчунате техничке премије (премијске стопе) и подацима о техничким основама
и методама, односно правилима за израчунавања премијских стопа и премија
осигурања класификованих према групама које се могу дефинисати и обележити
једнаким факторима ризика.
Тарифе премије сачињавају се за сваку поједину врсту осигурања и у њима
се наводи начин на који се израчунава премија. Тарифе премија могу садржавати:
-
премију у апсолутним износима за јединицу осигуране вредности;
-
стопу премије (у процентима или промилима) која се примењује на суму
осигурања или другу уговорену основицу;
-
поступак или начин како се утврђује премија на некој другој основи.
Тарифе премије садрже премијске стопе прилагођене за више начина
осигурања:
51
-
фиксну суму осигурања,
-
уговорену вредност,
-
флотантна осигурања,
-
на први ризик,
Закон о осигурању, Службени гласник РС бр.55/2004,члан 206.
65
-
на таксирану вредност,
-
остало.
У тарифи премија дефинисан је начин за одређивање премијске стопе, као и
критеријуми за обрачунавање бонуса и малуса ради индивидуализације ризичности
предмета осигурања и диференције ризика у оним врстама осигурања где је то
условима и тарифама предвиђено.
Тарифе премије садрже одређене податке и попусте који се утврђују у
проценту у односу на премију. Доплацима и попустима на премију могу се
утврђивати пред техничким обележјима ризика чиме се постиже
индивидуализација премије. Тако се у осигурању пожара одобравају попусти ако
постоје додатне нестандардне сигурносне мере.
Доплаци, односно попусти могу се одобрити и у случају када се уговором о
осигурању повећава или смањује ризик , односно уговара удео осигураника у
штети. У ту групу спадају попусти за вишегодишња осигурања или попуст за
уговарање франшизе. У категорији доплатака и попуста укључује се и уговарање
доплатка за искључење амортизације код уговарања на нову вредност и сл.
Доплаци у појединим врстама осигурања се уговарају када су у питању већи
ризици од оних који су основном стопом предвиђени, као нпр.учествовање у
аутомобилским тркма, ризични спортови, ризична занимања и сл.
У неким врстама осигурања доплацима се решава повећање суме осигурања,
нпр.код осигурања одговорности гдје је премија садржана у тарифама одређује
минимални лимит покрића, а доплацима се решава уговарање већег нивоа покрића
исл.
Доплаци на основу премије осигурања, по правилу, се рачунају појединачно,
и то оним редоследом како су наведени у одговарајућој тарифи, тј.верижно
(ланчано) на претходно стање. Попусти се рачунају исто тако појединачно,
редоследом који је наведен у одговарајућој тарифи, а на претходно стање.
Тарифама премије, односно условима осигурања може се уговорити
примена бонуса, односно малуса, што је индивидуализација премије према рацију
шптета појединачног осигураника. Углавном примена бонуса се уговара када је
рацио штета позитиван и налази се у утврђеном распону вредности, а малуса, ако је
негативан и налази се у дефинисаном интервалу.
Постоји битна разлика између система бонус - малус и осталих облика
доплатака или попуста, јер се бонус – малус одређује искључиво у функцији:
-
кретање висине штета (рацио штета), а
66
-
обрачунава се индивидуално за сваког осигураника.
Премијске стопе исказане у тарифама по правилу престављају премијске
стопе за годишње трајање осигурања. Ако се осигурање уговара на краћи период,
тарифом се одређује који се проценат годишње премије узима, углавном је то
систем „про скала“ (непропорционални) , а ређе „прората“ (пропорционални).
У оним врстама осигурања, где осигурање по суштини пеузетог ризика траје
краћи период, премијске стопе (позиције) су исказане за краће трајање (један дан, 1
месец, 2 месеца, ....).
Код осигурања од пожара и неких других опасности, у зависности од тога
шта се осигурава, тарифе премија садрже више тарифних група. Тарифирање се
врши на основу критеријума грађевинске категорије, класе заштитних мера и
разреда опасности робе.
Грађевински објекти су разврстани у три категорије, а то су: „масивна“,
„мешовита“ и „слаба“. Тарифом премија се утврђују критеријуми које грађевинско
објекат мора да испуњава у погледу коришћења грађевинског материјала за зидове
и кровни прекривач да би био разврстан у одговарајућу грађевинску категорију.
Класа заштитних мера за насељена места регулисана је у заједничким
одредбама тарифа премија. Приликом осигурања залиха роба за тарифирање се
користи и разврставање у разреде опасности.
Сви ови квантификатори ризика представљају одређене тарифне позиције,
са утврђеном стопом у одговарајућим тарифама премија. Уз одговарајуће тарифне
групе постоје посебне табеле за тарифирање допунских опасности52 које садрже
упутство о начину уговарања допунских опасности и начину утвртђивања висине
премија.
При тарифирању допунских опасности од поплаве,бујице и високе воде
стопе премија зависе од класа опасности и начина осигурања (фиксна сума,
уговорена вредност, константна основа). Класе опасности изложености подручју
или предмета осигурања поплава разврстани су у седам класа опасности, зависно
да ли је подручје уопште и колико пута у последњих десет година поплављено.
За осатале допунске опасности (изливање воде из инсталације, клизање тла,
слагање тла, снажна лавина, лекажа ...) премијске стопе дате су зависно од начина
уговарања осигурања.
Тарифа премија за осигурање од опасности провалне крађе и разбојништва
садржи више тарифних група и за сваку од њих је регулисано шта може бити
предмет осигурања. Тарифирање се врши с обзиром на: начин осигурања, врсту
делатности, класу заштитних мера и класу опасности робе.
52
Тарифне премије имовинских осигурања ''ДДОР Нови Сад'' а.д.о.садрже 7 тарифних група.
67
Осигурање се може уговорити на:
-
фискну суму осигурања;
-
„први ризик“,
-
таксирану вредност, (споразумно утврђена вредност за сваку ствар посебно).
Заједничке одредбе регулишу питање обрачуна доплатка и попуста. Тако је
регулисан начин обрачуна доплатка за откуп одбитне франшизе и за уговарање
осигурања без инсталираних алармних уређаја и других облика заштите.
Код осигурања стакла од лома основ тарифирања су карактеристике самог
предмета осигурања (дебљина стакла, помичност стакла, заштићеност од лома,
врсте оквира...). Уобичајено је да се ово осигурање уговара на суму осигурања или
на „први ризик“ уз дефинисана ограничења.
Тарифа премија за осигурање објеката у изградњи садржи елементе
диференцирања ризика (тарифне позиције) према врсти објеката, начину изградње,
условима изградње, трајању осигурања и обиму покрића. У оквиру овог осигурања
најчешће се уговара и осигурање одговорности извођача радова у гарантном року.
Допунске опасности (поплаве и бујице, високе воде и подземне воде, клизање
тла...) уговарају се у складу са посебним одредбама, а премијске стопе су утврђене
у зависности од начина уговарања осигурања.
Тарифирање осигурања објеката у монтажи се врши према врсти опреме,
односно монтаже, трајању осигурања и обиму покрића. Посебно се уговара ризик
продужења пробног погона након завршене монтаже, као и осигурање уговорне
одговорности извођења радова у гарантном р оку.
Висина премије осигурања од ауто – одговорности произлази из битних
субјективних и објективних чинилаца који опредељују степен ризика осигурања од
ауто одговорности. Фактори који орредељују висину овог ризика су везани за
возача (дужина возачког стажа, број саобраћајних прекршаја у години, године
старости...) и фактори који су садржани у карактеристикама возила (врста
моторних возила, техничке карактеристике моторних возила), начин, врста и место
употребе возила.
Код ове врсте осигурања бонус – малус систем обрачунава се сваком
осигуранику у складу са индивидуалним искуством са штетама.
Код каско осигурања структура тарифе и висина премије утврђује се у
зависности од: врсте и намене возила, техничких карактеристика возила, вредности
возила, врсте, висине и обима осигуравајућег покрића, трајања осигурања и сл.
Бонус малус систем везује се са индивидуалним искуством са штетама.
68
Премија за осигурање усева и плодова зависи:
-
од осетљивости културе према поједином ризику;
-
од угрожености подручја, односно испољавањ појединих ризика на подручју
на коме је поједина култура осигурана.
Структура тарифа премија садржи премијске позиције које квантификују
осетљивост на поједине ризике (град, олују, поплаву, пролећни мраз, јесењи мраз),
као и разврставање територијалних јединица у класе опасности према изложености
поједином ризику.
Код осигурања животиња основни елементи за обрачун премије садржани у
тарифи су: сума осигурања, премијска стопа, време трајања осигурања, доплаци,
попусти. Премијска стопа зависи од врсте и категорије животиња и врсте и
величине ризика одређене групом опасности. Тежина ризика у групама опасности
одређује се према: економској намени и употреби животиње; условима држања,
смештаја и начину производње; начину и условима исхране; утицају боравишног
терена и аклиматизације; старости животиње; здравственој заштити; вредности
осигуране животиње.
Код осигурања од последица несрећносг случаја – незгоде тарифе премије
садрже премијске позиције, које су диференцирфане по врстама ризика који се
осигурава , док се диференцирање стопе ризика у оквиру исте врсте врши у односу
на ризичност занимања или делатности осигураника.
Општа начела и посебне одредбе за одређивање висине премије садржани су
у тарифи премија. Тарифа премија доноси се за сваку поједину врсту осигурања у
којој се описује начин како се израчунава премија. Тарифе премије садрже
елементе за одређивање премије по свим премијским позицијама. Висина премије
по премијским позицијама је исказана:
-
у апсолутном износу у односу на јединицу осигуране вредности;
-
стопи премије (проценат или промил ) која се примењује на суму осигурања
или другу уговорену основицу;
-
други начин на који се утврђује премија.
У тарифи премија одрфеђена су сва начела за одређивање премијске стопе за
основне ризике, допунске ризике и начин обрачунавања доплатака и попуста као и
критеријуми за израчунавање бонуса и малуса ради индивидуализације ризичности.
Тарифе премија морају бити тако структурисане да осигуравач примењује једнак
третман за све кориснике осигурања једне групе.
69
5.2. Одређивање премије животних осигурања
Одређивање премије у животном осигурању битно се разликује од
утврђивања премије у неживотном осигурању, што прозилази из основних
обележја ризика који се осигурава.
Основна специфичност осигурања живота је у томе што представља
комбинацију осигурања од осигураног ризика и штедње.
Уговором о осигурању живота утврђују се реципрочне обавезе уговорних
страна, уговарача да плаћа премију, а осигуравача да исплати осигурану суму уз
пуну примену начела еквивалентности. Уговори о осигурању живота су
вишегодишњи. Они су са јасно утврђеним правима и обавезама, са унапред
познатим или утврђеним износима и уговореном динамиком плаћања премије.
Законом је прописана обавеза компаније за осигурање да послује по
економским начелима и правилима струке. Као што је речено, техничка
организација осигурања заснива се на теорији вероватноће, закона великих бројева,
а користи одговарајуће математичко-статистичке моделе и актуарске методе.
Техника рачунања и одређивања премије осигурања живота захтјева потпуну
компензацију ризика, тј.да у потпуности обезбеђује извршење обавеза из уговора о
осигурању.
У осигурању живота статистика, на којој се заснива техничка организација
спровођења осигурања, садржана је у таблицама смртности, које су адекватне и
могу се применити на становништво које се осигурава.
Уопштено, таблице смртности заједно са дисконтном каматном стопом,
представљају рачунску основу за израчунавање техничке премије.
Док се актуарска математика имовинских осигурања бави питањима ризика
на имовини и имовинским интересима, дотле актуарска математика за животна
осигурања проучава биолошки ризик: болест, инвалидсност, смртност, укључујући
и финансијски ризик.
Биометријске вредности новца обухватају податке о различитим
вероватноћама који одражавају догађаје који су битни за процену обавеза. За
процену обавеза у осигурању живота најчешће су довољне вероватноће за
смртност, инвалидност појединца и брачних заједница.
Код осигурања живота веома је важно предвидети и уплате и исплате,
тј.обезбедити примену начела еквиваленције. Зато је код обрачуна премије и
примене начела еквиваленције неопходно располагати информацијама о томе
70
колико лица од броја осигураних доживи крај рока уговора о осигурању, колико од
њих у том периоду умре, постане инвалид и колико је вероватно трајање живота.
Теорија вероватноће, уз статистичко посматрање, обрађује ове случајне
појаве и годинама је разграђивана методика састављања таблица смртности, гдје се
израчунавају вероватноће смртности, односно доживљења.
Таблице смртности садрже низ демографских показатеља, од којих је
основни вероватноћа смрти на основу које се израчунавају остале биометријске
функције: вероватноћа доживљења, бројеви живота, бројеви умрлих, средње
трајање живота и др.
У таблицама смртности употребљавају се одређени симболи, којима
означавамо поједине величине или вероватноће добијене на основу тих величина.
То су интернационални симболи усвојени на конгресу актуара 1989.године у
Лондону:
x
- старост неке особе изражене у годинама;
lx
- број живих старости х година;
dx
- број умрлих старости х година;
“Px
- вероватноћа да ће лице старости х година живота још n
“ qx
-
година;
вероватноћа да ће особа стара х година умерети пре него што наврши х+n
година;
“Pxy
- вероватноћа два лица једног старог х година, другог y година, да ће оба
живери још n година;
“ qxy
- вероватноћа да ће бар једно од два лица умрети пре него наврши х+n
ex
- очекивано средње трајање живота особе старе х година.
Све таблике смртности могу се сврстати у две врсте: опште таблице
смртности, или популационе таблице смртности израчунате на основу пописа
становништва једне земље, и таблице смртности осигураних лица добијених на
основу сопственог искуства друштва за осигурање.
71
Прве познате таблице смртности научно конституисане саставио је познати
енглески астроном Halley 1693.године, а оне се сврставају у групу демографских,
популационих таблица. Најстарије таблице смртности добијене посматрањем
осигураних лица су Kersseboom-ове из 1742.године, Deparcieuy-ове из 1746.године
и Davillard-ове из 1806.године.
Најпознатије таблице смртности које су дуго биле у употреби:
1. Таблице 17 енглеских друштава (1843). То су прве модерне таблице
смртности израђене на основу обимног статистичког материјала (62.537
осигурања).
2. Таблице 20 енглеских друштава (1869), које садрже неколико врста таблица:
а) НM таблице за мушке осигуранике,
б) НF таблице за женске осигуранике,
c) НMF комбиноване таблице за мушке и женске осигуранике,
d) DMF комбиноване таблице за мушке и женске осигуранике који при
ступању у осигурање нису били потпуно здрави.
3. Таблице 23.немачка друштва (1883), израђене на основу искуства 23
немачка осигуравајућа друштва.
4. Таблице 60 енглеских друштава (1893),
5. Немачке таблице рентних осигураника (1891),
6. Француске таблице рентних осигураника (1891),
7. Енглеске таблице 43 осигуравајућа друшта (1903),
8. Аустријске таблице (1909),
9. Немачке таблице (19269.
Такође, треба споменути да су на посматрању целокупог становништва у
периоду 1939-1941.године у САД израђене таблице посебно за мушка, посебно за
женска лица.
Прве домаће таблице смртности израђене су на основу пописа становништва
из 1953.године, статистике живорођених у 1952.и 1953.години и статистике
смртних случајева у периоду 1952-1954.године, а изравнате по ГомперсМакхемовој методи.
Пописи домаћег становништва који садрже све потребне елементе за израду
таблица смрности урађени су; 1952-1954, 1960-1962, 1970-1972, 1980-1982 и 19901992 и 2000-2002.године.
Како успех и сигурност пословања животног осигурања зависи од правилно
постављене рачунске основе, оно мора бити засновано на сигурној рачунској
основи која представља реалне таблице смртности.
За процену обавеза најчешће су довољне вероватноћа смртности,
вероватноћа инвалидитета и вероватноћа смртности инвалида. Вероватноћа
смртности произилази из општих демографских таблица смртности, док се за друга
два показатеља због специфичности покрића користе искуства друштва за
72
осигурање. Од највеће је важноси да смртност код осигураних особа показује
аналогне односе онима који повезују таблице смртности које су узете за рачунску
основицу. Због тога је при изради таблица смртности потребно извршити
изравнање сирових вероватноћа смртности пре израде осталих биометријских
функција.
6. УСТРОЈСТВО ОСИГУРАЊА КАО ПРИВРЕДНЕ ГРАНЕ
Тржиште осигурања
Уже посматрано, тржиште осигурања представља део новчаног тржишта.
Гледано шире, оно је и део укупног тржишта. Обухвата неколико скупина
учесника, слојевите односе између њих (уз бројне чиниоце који их одређују), те
надградњу, односно средства и техничка и институционална решења која
омогућавају његов рад. Обележје тржишта осигурања је велика уређеност, што
подразумева постојање често строгој правила понашања. На њему се размањују
посебне, осигуравајуће услуге. Утицај односа између понуде и тражње само је
један од бројних чинилаца који одређују цене полица.
На овом тржишту налазе се као учесници:
продавци – осигуравачи који нуде, осносно пружају осигуравајућу заштиту.
У пракси постоји неколико њихових појавних облика.
купци – платежно способни уговарачи осигурања, основно осигураници.
Састав им је изузузетно широк и креће се од појединаца, преко предузећа до
удружења, установа и државних органа. Чак се и осигуравачи појављују у
улози купаца када уговарају реосигурање.
посредници и заступници – појављују се између продаваца и купаца
осигурања. У савременим околностима њихов значај на тржишту је велик.
остали учесници, који се по правилу не појављују непосредно у уговорним
односима, али у већој или мањој мери опредељују рад тржишта осигурања.
У ову групу убрајају се владине установе, односно органи, удружења
осигуравача, предузећа за пружање других услуга у осигурању, привредне
коморе и научно-образовне установе (институти и факултети).
С обзиром на простор који покрива, тржиште осигурања можемо посматрати као:
месно (на пример, град са околином);
подручно (део земље, већи град);
државно;
тржиште привредно-политичких удружења више земаља (рецимо,
тржиште осигурање Европског савеза);
светско.
73
Полазећи од врсте заштите која се нуди, постоје, рецимо, тржишта
животних, не-животних осигурања и реосигурања. Свако од њих се може даље
делити. На пример, у оквиру не-животних осигурања налази се тржиште осигурања
моторних возила које , опет, обухвата тржиште осигурања од ауто-одговорности и
тржиште каско-осигурања. Могућности поделе у овом смислу заиста су бројне.
Уважавајући односе на страни понуде, можемо говорити о монополском,
алигополском и конкурентском тржишту осигурања. У нашој земљи после Другог
светског рата постојало је монополско тржиште на коме је једини осигуравач био
Државни осигуравајући завод. Исто је било у доба државног социјализма у
земљама средње и источне Европе. Данашња тржишта у свету углавном одликују
конкурентски односи.
Величина, односно, степен развоја тржишта осигурања земље или неког
другог подручја може се мерити:
обрачунатом премијом;
учешћем премије у бруто домаћем производу;
висином премије осигурања по становнику;
бројношћу врста осигурања у понуди;
бројем склопљених уговора, односно издатих полиса осигурања;
бројем осигуравача;
бројем осигураника и другим показатељима.
За већину ових показатеља у разним истраживањима се по правилу користе
годишњи подаци.
Тржишта осигурања су се из основа изменила током последњих двадесетак
година. Као најважније промене можемо навести: укрупњавање установа и
пословања, смањивање прописа, ублажавање ограничења, нарасло надметање,
појава електронске трговине, развој банке-осигурања, настајање нових опасности
за које се тражи осигуравајуће покриће. Ова кретања постављају пред осигураваче
нове изазове.53
6.2. Осигуравачи
Осигуравајућу заштиту пружају осигуравачи. Постоји више врста , односно
облика осигуравајућих предузећа, што је одређено степеном развијености ове
делатности у земљи, који, проистиче из њеног целокупног привредног и
друштвеног развоја. Основни образац осигуравајућег друштва у савременом
тржишном осигурању јесте деоничарско друштво, што је присутно и у нашој
53
Ј.Давид Цумминс, Бертранд Венард (Едиторс), Хандбоок оф Интернатионал Инсуранце,
Спрингер, Нењ Јорк, 2007.стр.1.
74
пракси. 54 Друштво за узајамно осигурање, као други облик друштва према нашим
законодавним решењима, у нас је готово у потпуности запостављено.
Друштво за осигурање се у Србији, као и у већини других земаља може
бавити само делатношћу осигурања. То значи, да оно не може истовремено
пружати и реосигуравајућу заштиту. Исто друштво за осигурање по правилу не
може истовремено обављати послове животних и послове не-животних осигурања.
Новчани услови постављени пред предузеће које намерава да се региструје
за бављење осигуравајућом делатношћу подразумевају обезбеђење јемства да ће
испуњавати своје обавезе и током пословања. То значи да је неопходно
располагати одређеном висином средстава пре почетка рада, али и касније када
настану
обавезе
према
осигураницима,
држави
и
запосленима.
У наставку ће бити појединачно обрађена два облика осигуравајућих
друштава који се јављају на нашем тржишту.
Деоничарско друштво за осигурање
Деоничарско друштво за осигурање је право друштво тржишне привреде
које делатност обавља искључиво ради остваривања добитка. Оно има деоничарски
капитал којим се оснива и полазећи од кога послује. У његове осниваче спада
широк круг правних и физичких лица.
Деоничарско друштво се сме бавити једино пословима једне или више врсте
осигурања у оквиру исте групе осигурања (животна или не-животна осигурања)
или само реосигурање. То значи да, рецимо уколико неко друштво продаје
неживотна осигурања није му дозвољено да се бави животним осигурањима и
реосигурањем.
Оснивачи, поред осталих обавеза морају уложити одређена средства у
основни капитал. Закон о осигурању садржи одредбу према којој се новчани део
основног капитала исказује у динарима. У циљу избегавања неповољног дејства
инфлације која обезвређује средства, друштво је дужно обезбедити постојање
непрекидне динарске противвредности оснивачког капитала у еврима. Најнижи
износи које оснивач мора обезбедити одређени су за сваку групу односно врсту
осигурања по на особ.
Табела 5. Висина новчаног дела основног капитала деоничарског друштва за
осигурање
54
Драган Мркшић, Осигурање у теорији и пракси, Алеф, Нови Сад, 1999, стр.51.
75
р.бр.
група/врста
1
ЖИВОТНА ОСИГУРАЊА
2
а) животнаосигурања, сем добровољног пензијског осигурања
2.000.000
б) добровољно пензијско осигурање
3.000.000
в) све врсте животних осигурања
4.000.000
НЕ-ЖИВОТНАОСИГУРАЊА
а) осигурање
осигурање
3
евра
од
незгоде
и
добровољно
здравствено
1.000.000
б) осигурање моторних возила - каско, шинских возила - каско
и обавезно осигурање од одговорности у саобраћају
2.500.000
в) остала осигурања имовине, остала осигурања
одговорности и друге врсте не-животних осигурања
2.000.000
од
г) све врсте не-животних осигурања
4.500.000
РЕОСИГУРАЊЕ
4.500.000
Извор: Закон о осигурању, Службени гласник Републике Србије, 55,2004,61,2005 и
101.2007.
Неопходно је дати напомену уз табелу 5. везано за послове добровољног
пензијског осигурања. У закону о осигурању стоји да новчани део основног
капитала деоничарског друштва које се бави овим осигурањем мора износити три
милиона евра у динарској противвредности. У касније донетом закону о
добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима наводи се износ од
милион евра. Пошто је закон о добровољним пензијским фондовима и пензијским
плановима посебан у односу на Закон о осигурању, примењују се одредбе посебног
закона, тј.висина новчаног дела основног капитала друштва за управљање
добровољним пензијским фондовима је милион евра у динарској
противвредности.55
6.2.2. Друштво за узајамно осигурање
Друштво за узајамно осигурање представља особен облик устројства,
усмерен на задовољење интереса посебних група лица повезаних професионално
или на неки други начин. Овај образац развијен је у западним земљама, посебно у
САД, Немачкој, Енглеској и Француској.
55
Драган Мркшић, Небојша Жарковић, Управљање организацијама за осигурање и реосигурање,
Универзитет ''Сингидунум'' Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд,
2007.стр.145.
76
Главна разлика у поређењу с деоничарским друштвом огледа се у томе што
овде није реч о предузећима за стицање добитка. Средства која се скупљају
посебним доприносима (дакле, не премијама осигурања!) сабирају се само у обиму
потребном за текући рад, значи за обавезе према осигураницима и неопходне
резерве. Средства припадају осигураницима па им се вишкови на крају пословне
године враћају, али се они , исто тако позивају да доплате потребну разлику
уколико средстава није било довољно.
Ова друштва су обично усредсређена на покриће одређених опасности,
односно ризика, у зависности од интереса чланова. Могу се навести примери
друштава за узајамно осигурање моторних возила, живота, биљне производње и
тд.Лакше се утемељују од деоничарских друштава, но уговор о оснивању мора
закључити одређени најнижи број лица. Друштво за узајамно осигурање се касније
може, уколико то околности оправдавају, преобразити у деоничарско друштво, за
шта постоје бројни примери у иностранству, нарочито у Енглеској. 56
Оснивачи друштва за узајамно осигурање могу бити како физичка тако и
правна лица. Нашим Законом о осигурању условљава се да их за послове животних
осигурања мора бити најмање 250, а за не-животна осигурања бар 300. Важна
особеност овог облика предузећа, која има важан утицај на његово устројавање,
јесте и што су оснивачи истовремено и осигураници.
Домаћим законским решењима новчани део основног капитала друштва за
узајамно осигурање неопходан приликом његовог оснивања и каснијег рада
изједначен је са износом који се захтева од деоничарског друштва за осигурање.
Део других одредаба који се тиче деоничарског друштва за осигурање такође се
примењује на ово друштво.
Закон утврђује постојање две врсте друштава за узајамно осигурање:
друштво с неограниченим и друштво с ограниченим доприносом.
Друштво с неограниченим доприносом може од сваког члана тј.осигураника
захтевати уплату додатног доприноса неопходног за намирење непокривених штета
и других расхода, и то без ограничења.
Друштво за узајамно осигурање с ограниченим доприносом може од члана
тражити да уплати додатни допринос који не премашује његов претходно плаћени
допринос из исте пословне године уколико су штете и остали расходи већи од
претходно уплаћеног доприноса и других прихода друштва.
Према изворима Удружења осигуравајућих организација Србије и Црне
Горе у 2003.години је пословало само једно друштво за узајамно осигурање,
56
Stanley Hansell, kao pod 7.tačka str.105.
77
''М.Г.Дуо'', са седиштем у Београду. Његова делатност било је осигурање живота.57
Ово друштво је међутим, добровољно престало с радом крајем 2004.године. 58 Из
наведеног се може закључити да у нашој земљи друштва за узајамно осигурање
нису заживела.
Претежни (заправо, сада једини) облик уређења осигуравајућих предузећа у
нашој земљи је деоничарско друштво. По томе се прилично разликујемо од
развијених земаља – на пример, у Немачкој на друштва за узајамно осигурање
отпада готово ¼ обрачунате премије.59
6.2.3. Пословна удруживања осигуравача
На тржишту се такође срећу различити облици пословних спојева
осигуравајућих предузећа. Они , поготово у развијеним земљама имају важну
улогу. Занимљиво је истаћи да је њихово стварање у осигурању далеко чешће него
код већине других делатности.
Концер осигурања је привредна јединица која обухвата неколико засебних
осигуравајућих друштава са јединственим управљањем које може бити јаче или
слабије надлежности. Сваки од тих осигуравача бави се различитим врстама
осигурања. Овакви спојеви полазе од начела задовољења потреба за свим врстама
осигурања на једном месту, што је такође у интересу странака и посредника
осигурања. Временом се у концерне осигурања све више укључују и друге новчане
установе, првенствено банке и стамбене задруге. Један члан концерна не сме
преузимати на себе губитке другог члана. Ово правило је наметнуто пре света, ради
заштите осигураника која мора бити увек на првом месту. С тога, али и због других
разлога, државно надлештво за надзор прати рад концерна осигурања. 60
Група осигурања је слична концерну, с тим што код ње нема јединственог
управљања. Због тога она подразумева лабаву везу између осигуравајућих
друштава која међусобно сарађују чувајући у целини привредну и правну
самосталност. Заједнички интерес чланови налазе у размени обавештења,
узајамном посредовању у пословима осигурања, којима се не баве или, рецимо, у
заједничком коришћењу зграда и рачунарске опреме. Групе осигурања такође
подлежу надзору над осигурањем.61
57
Резултати пословања организација за осигурање и реосигурање у 2003.години, Удружење
осигуравајућих организација Србије и Црне Горе, Београд 2004.стр.2.
58
Селимир Стојановић, Мање друштава, мање брига, Бизнис и финансије, 3.јануар 2005.стр.26.
59
Peter Koch, Kao pod 4,str.68.
60
Dieter Farny, Versicherungsbetriebslehre (4.,überarbeitete Auflage), Verlag Versicherungswirtschaft,
Karlsruhe, 2006,str.247,263-266.
61
Peter Koch, kao pod 4,str.82.
78
Картел осигурања. Картел у општем смислу представља удруживање
крупних предузећа ради поделе тржишта и одржавања високих цена. 62 У
савременим привредама картели се начелно забрањују јер се њима ограничава
тржишно надметање, ипак у осигурању у извесном облику постоје. На пример,
установе саосигурање и савез осигурања су нека врста картела осигурања јер с у
њима чланови договарају и о делу пословања који се тиче утакмице на тржишту.
Такође, необавезујуће препоруке удружења осигуравача својим члановима у раду,
односно пословању могу исто садржати чиниоце картелског понашања. У оба
случаја може се радити о утврђивању висине премије осигурања, обликовању
услуга кроз опште и посебне услове пословања, о провизијама посредницима,
односно заступницима осигурања, те о склапању различитих пословних споразума.
Надлежни државни органи воде рачуна о томе да се и у делатности осигурања не
појаве картели који би спречавали редовно тржишно надметање.63
Савез осигурања је облик повезивања друштава за осигурање или друштава
за реосигурање у циљу заједничког делања. Реч је о пословном удруживању у
домаћим и међународним размерама ради заједничког ношења изузетно крупних
ризика као што су, рецимо, нуклеарни ризици или опасности из ваздушног
осигурања. Разлог за оснивање савеза осигурања може бити и неопходност
изравнавања ризика која се не може постићи код само једног члана. Савез послује
на начелима било саосигурања, било реосигурања. Осигураник закључуј осигурање
с једним чланом савеза – осигуравачем који, затим, целокупан посао раздељује са
осталим учесницима саосигуравачима или реосигуравачима. Они преузимају
уговором одређени део ризика и премије. Учесник у послу који је довео
осигураника обично добија провизију. На савез осигурања, наравно, пада и
решавање одштетних захтева уз ношење пратећих трошкова. Вишкови и
недостајућа средства распоређују се на чланове такође према уговореним
уделима.64 Савези осигурања су нарочито присутни на лондонском тржишту.
Могућности за њиховим оснивањем постоје и у нашо земљи.
6.4. Лојд
Лојд је појам који се неретко поистовјећује са светским осигурањем. Реч је о
посебном тржишту, односно берзи осигурања у Лондону где се спроводе
најсложенији и најскупљи послови осигурања и реосигурања те пружају неопходне
пратеће услуге. Прошлост Лојда веома је дуга и почиње од краја 17.века, када су у
кафани под тим именом на обали Темзе почели да се закључују послови поморског
осигурања. Касније, а нарочито од краја 19.века, пословање се разгранало и на
велики број других врста осигурања.
62
Љубо Мићуновић, Речник страних речи и израза, Српска школска књига, Београд 2000,стр.192.
Dieter Farny, Као под 98.стр.284-286.
64
Hugh Cockerell, Witherbyş Dictionary of Insurance (Third Edition), Witherby,London , 1997,str.237.
63
79
Лојд је прошао кроз више развојних фаза, налазећи се и у тешким стањима
која су чак угрожавала његов опстанак. Последња велика криза трајала је од
почетка деведесетих година прошлог века (када су асбестне штете и штете изазване
загађењем околине довеле до потресних губитака) и окончана је тек 2006.65
Он није осигуравајуће друштво, како се често погрешно сматра, и не
прихвата ризике у осигурање. То чине Лојдови чланови – бројни појединци и
предузећа, и то сваки на свој рачун, придржавајући се строгих новчаних и других
правила пословања. Пријем у чланство Лојда одобрава посебно тело, при чему је
кључно мерило новчано обезбеђење и постојаност. Првобитно су Лојдови чланови
могли бити само појединци, да би од 1994.то било омогућено и предузећима која
данас обезбеђују далеко већи део средстава, повећавајући тиме укупну
осигуравајућу способност Лојда.
Сви чланови обавезно се удружују у Лојдова удружења као скупине
чланова којих има на десетине, а опредељини су за поједине ризике. Број Лојдових
удружења током времена доста се мењао. Тако је, рецимо, 1996.постојало њих 167,
да би их у другој половини 2007.било 72, с најавама даљег раста. 66 Свако удружење
има свога преставника, Лојдовог преузимача ризика, као овлашћено стручно лице
које заступа интересе свих чланова приликом пружања осигуравајуће заштите. По
прихватању ризика у име удружења, сваки члан је одговоран само за свој део, не и
за учешћа осталих.
Интересе осигураника, с друге стране, заступају искључиво Лојдови
посредници, с посебном дозволом за рад. Наиме, појединци не могу пословати не
посредно с Лојдом. Због тога они користе услуге овлашћених посредника
(предузећа или појединаца) који за осигураников рачун склапају осигурања с
Лојдовим удружењима. Оваквих посредника различитих по величини, има преко
100. Занимљиво је да посредник преузима обавезу за плаћање премије удружењу
чак и ако се деси да је осигураник не плати њему.
Изузетно важан орган преставља Лојдово веће као тело под чим се надзором
одвија Лојдово пословање. Оно је надлежно за целокупно уређење овог особеног
тржишта осигурања као највиши орган. Има 28 чланова, а основано је
1982.године.67
Најважнија грана осигурања по којој је Лојд и најчувенији, јесте већ
поменуто поморско осигурање. Значајне су и неке друге гране, поготово осигурање
од пожара и крађе у копненом осигурању, ваздушно осигурање, осигурање
моторних возила и краткорочно осигурање живота.68
65
Buffett rettet Lloyd`s, Zeitschrift für Versicherungswesen, 22, 2006,стр.724
Lloyds Desk Diary 1997.LLP,London, 1996.str.12, Verena Horne, Facing upthe downturn, Reachtions,
September 2007,str.32.
67
Борис Маровић, Небојша Жарковић, као под 36.стр.130.
68
Stanley Hansell, kao pod 7,str.116.
66
80
У Лојду се изузетно води рачуна о безбједности осигураника чему служи
вишечлани безбедоносни ланац који чине следеће карике:69
Премијски фонд. Лојдови чланови било да је реч о појединцима или
предузећима, морају све премије улагати у премијси фонд из кога се
редовно исплаћују накнаде из осигурања и општи трошкови. Добитак се не
исплаћује до истека једногодишњег обрачунског раздобља. Премијски фонд
подлеже строгом развоју над улагањима средстава.
Безбедоности фонд. Као једна од мера безбедности чланови не смеју да
пружају покриће које премашује утврђени годишни износ. Знатан део тог
износа Лојдови чланови морају положити и држати у безбедоносном фонду.
Најнижа свота за чланове – предузећа је пола милиона фунти. И за овај фонд
постоји строги надзор над улагањем средстава.
Имовина чланова. Појединци су приликом преузимања ризика јемчили за
извршење уговорних обавеза целукупном имовином. То начело, које је
важило пуна три века, проузроковало је и успоне (добитак) и падове (велики
губици због којих су неки појединци привредно пропадали). Од 2006.је
овакав приступ прекинут па појединци сада преузимају ризике уз
ограничену одговорност. Овим изменма се очекује привлачење нових
улагача појединаца што ће оснажити Лојд.70 Власници предузећа која су
Лојдови чланови преузимају одговорност у висини укупне имовине
предузећа.
Средишњи фонд. Како појединци , тако и предузећа морају редовно
годишње уплаћивати новчане износе у овај фонд , при чему су стопе за
предузећа много више. Лојдово веће има право процене о коришћењу
средстава средишњег фонда за измирење обавеза чланова према
осигураницима.
Занимљиво је истаћи да се Лојд 2004.први пут појавио на тржишту капитала
нудећи обвезнице на лондонској берзи. Сврха је била јачање новчаних залиха, али
и прикупљање новца за ширење на друга европска тржишта, посебно у Немачку.
Овај потез наишао је на одобравање најважнијих Лојдових удружења, али и
независних установа које се баве оцењивањем осигуравача. 71
Лојдови фондови, редовни и обухватни поступци провере његовог новчаног
стања и преинаке у пословању значајно повећавају увереност осигураника у
безбедност коју им ово својеврсно тржиште осигурања пружа. С тога је изузетно
раширено мишљење о добрима изгледима Лојда и у будућем раду.
6.4. Посредници и заступници у осигурању
69
Stanley Hansell, kao pod 7,str.121.
Robert Stude, Korak naprijed ka ujedinjenju londonskog tržišta osiguranja i reosiguranja .Osiguranje ,
10.2005.str.30-31.
71
Londonski Lojds Prvi puta na tržištu kapitala. Svijet osiguranja, 5.2004.str.79.
70
81
Посредници и заступници у осигурању су лица, физичка и правна, која
доводе странке у вези како би закључиле уговор о осигурању, или га сама
закључују у туђе име и за туђ рачун. У њихов делокруг такође спада читав низ
осталих послова: прикупљање понуда за осигурање, наплата премије, процена и
плаћање штета, надгледање мера спречавања, услуге везане за зелену карту утд.
У нас не постоји овакав заједнички појам, већ се користе засебни изрази
посредник и заступник осигурања. Основна разлика између њих је у предмету
посла: први само повезује заинтересоване стране како би саме закључиле уговор,
док други закључује уговор у име и за рачун осигуравајућег друштва, или ређе,
осигураника као свог налогодавца.
Посредници
Посредник осигурања је особа која посредује при склапању уговора о
осигурању. Посредовање значи посао чији је предмет настојање да се осигураник
доведе у вези с осигуравајућим друштвом, да би с њим преговарао о склапању
уговора о осигурању. Посредник је ''продужена рука'' осигураника (уговарача
осигурања), јер мора у првом реду бринути о његовим интересима и прибавити му
најприкладније обезбеђење.
Посредници чувају интерес осигураника, давањем савета о неопходном и
примереном покрићу ризика,преговарају са осигуравачима о условима и цени
осигурања, те закључују уговор о осигурању у име и за рачун свог налогодавца –
осигураника. Права и обавезе из уговора са осигуравачем јављају се непосредно и
одмах на страни осигураника. Иако је посредник правно самосталан и независан од
осигуравача , он своју провизију уобичајено потражује од њега, док је могуће да
неке трошкове наплати и од осигураника.
Посредник само закључује и потписује уговор за свог налогодавца, чиме
остаје изван одговорности за неизвршење или прекршај уговора од стране
осигуравача, изузев ако је за то посебно писмено јемчио. 72 Тада се, ако је треће
лице прекршило уговор, осигураник може обратити посреднику за испуњење
уговорене обавезе. Посредници, међутим, најчешће на себе преузимају лакши
степен одговорности према налогодавцу, који се састоји у одговорности за стручан
и савестан избог осигуравача. У свим пословима које предузима посредник је
дужан поступати с пажњом доброг привредника, тако да ће својим странкама –
осигураницима одговарати за дате лоше савете.
Посредник тада одговара осигуранику за штету коју је овај претрпео јер
нема основа да осигуравач накнади губитак проузрокован пропустима посредника
кога није најмио. 73 Ово се посебно односи на случајеве када осигураници остану
72
73
Закон о облигационим односима, Сл.лист СФРЈ, 29,1978.чл.801.
Јасна Пак, Агенти и брокери као посредници осигурања, Едиција Правни Живот 10.1998.стр.1005.
82
без осигуравајућег покрића или наплате накнаду из осигурања која је далеко испод
износа који су имали у виду приликом закључивања уговора.
Посао који посредник обавља неизоставно захтева од њега пуно познавање
ризика како би осигураника могао обавестити о стању на тржишту и исправно
наступити према осигуравачу. Део посредниковог задатка је такође обавеза да
осигуранику објасни и укаже на предности и недостатке садржине полисе.
Посредник осигурања је дужан:74
израдити за осигураника одговарајућу анализу ризика и прикладна начела
покрића,
на основу расположивих стручних података (нарочито јавно објављених
пословних извештаја, података о губитку и добитку и др.) израдити за
осигураника оцену о платежности осигуравајућег друштва,
за осигураника посредовати при склапању уговора који му пружа највећу
заштиту,
обавестити осигуравајуће друштво о понуди осигураника за закључење
уговора о осигурању, као и предати осигуранику услове осигурања и
упознати га с правилима за израчунавање премије,
проверити садржај полисе осигурања,
пружити помоћ осигуранику за време трајања уговора о осигурању и то пре
настанка осигураног случаја, а такође и после,
стално проверавати уговоре о осигурању које је осигураник склопио уз
његово посредовање и изради предлоге за њихове могуће измене ради веће
заштите осигураника.
Према нашем Закону о осигурању, послове посредовања као своју једину
делатност обавља друштво за посредовање у осигурању, које је добило дозволу
Народне банке Србије. Уз те послове друштво за посредовање може радити и на
пружању савета и помоћи и обради штета , те процени ризика и штета. 75
Друштво за посредовање у осигурању оснива се као деоничарско друштво
или као друштво с ограниченом одговорношћу. Када се утемељује као деоничарско
друштво новчани део основног капитала не може бити нижи од 25.000 евра,
исказано у динарској противвредности. Ако је основано као друштво с
ограниченом одговорношћу висина потребног капитала је преполовљена на 12,5
хиљада евра.
Независно од облика утројства, ово предузеће мора стално располагати
потребним капиталом. Неопходно је да у готовини и краткорочним улагањима има
бар половину укупно прописаног износа основног капитала. Остатак може бити у
дуговорчним новчаним улагањима.
74
Robin Oakes, Neville Russell, Insurance Brokers An Industry Accounting and Auditing Guide, The
Institutes Publisher, London 1996.str.17.
75
Закон о осигурању, као под 12.члан 73.
83
Заступници
У делатности осигурања постоје три врсте заступника: 1. лица запослена у
одређеном осигуравајућем друштву, 2.уговорни заступници и 3.осигуравајућа
заступничка друштва. У првом случају, заступници обављају своју делатност у
оквиру радног односа, а у другом и трећем случају на основу уговора. Уговором
заступник се обавезује да ће све време бринути да трећа лица (осигураници)
закључују уговоре с његовим наручиоцем (осигуравајућим друштвом) и да ће у том
смислу посредовати између њих и наручиоца. Исто тако се обавезује да ће на
основу овлашћења, у име и за рачун наручиоца склапати уговоре с трећим лицима
за шта му наручилац плаћа провизију као накнаду за труд.76
Заступник осигурања - појединац – јесте особа која је на основу запослења,
односно другог правног односа с осигуравајућим друштвом овлашћена за склапање
уговора о осигурању у име и за рачун осигуравајућег друштва.
Осигуравајуће заступничко друштво је правно лице које као привредну
делатност обавља послове заступања осигуравајућих друштава при склапању
уговора о осигурању и то преко својих упослених – заступника осигурања.
Заступник осигурања је у ствари продужена рука осигуравајућег друштва, јер оно
одговара за његове поступке као за своје властите поступке.
Заступниково овлашћење може бити ограничено на одређено просторно
подручје. Тада он обавља привредно – правне радње само у вези с осигурањима
која обухватају имовину, односно особе које се налазе или бораве на том подручју.
Услуге заступања осигурања могу такође пружати друге особе ако склапају
осигурања која су у непосредној вези с главним послом који обављају
(нпр.путничке агенције, банке, отпремници робе, лица која обављају техничке
прегледе возила).
Полазећи од одредаба нашег законодавства77 послове заступања у
осигурању спроводи правно или физичко лице, полазећи од уговора о заступању у
име и за рачун осигуравајућег друштва.
Послове заступања, као своју једину делатност, обавља друштво за
заступање у осигурању и физичко лице – предузетник – заступник у осигурању,
који су добили дозволу за рад у овим пословима. Уз свој основни посао , друштво
за заступање, основно заступник у осигурању, овлашћени су да токође обављају
послове саветовања и помоћи у обради штета, те процену ризика и штета.
76
77
Marko Pavliha, Novo pravo u osiguranju Republike Slovenije, SORS, Sarajevo, juli 2001.str.26.
Закон о осигурању, као под 12.чл.87-89.
84
Закон прописује да су друштва за осигурања са своје стране, дужна водити
уредне податке о свим друштвима за заступање и заступницима у осигурању који
за њих обављају ове послове.
По правилу , друштва за заступање и заступници у осигурању могу
заступати само једно осигуравајуће друштво. У својим пословним просторијама су
дужни да на видном месту истакну назив друштва које заступају. Изузетно,
пословима заступања могу се бавити и за више осигуравајућих друштава уз услов
да од њих обезбеде писмену сагласност. Одредбе које се тичу облика устројавања
друштва за заступање у осигурању (деоничарско друштво или друштво са
ограниченом одговорношћу), висине новчаног дела основног капитала и начина
његовог улагања исте су као код друштва за посредовање у осигурању. Што се тиче
заступника у осигурању, он непрекидно мора имати на рачуну барем 1.500 евра у
динарској противвредности.
6.5. Предузећа за пружање других услуга у осигурању
На тржишту осигурања, поготово у развијеним западним земљама, бројна су
пратећа предузећа која пружају разне услуге везано за ову делатност. У нас је
прописано постојање агенције за пружање других услуга у осигурању као правног
лица које обавља следеће послове:
утврђивање и процена ризика и штета,
посредовање ради продаје и продаја остатака осигураних оштећених ствари
и
пружање других умних и техничких услуга везаниз за послове осигурања.
Као и друштво за посредовање, односно друштво за заступање у осигурању,
и агенција за пружање других услуга у осигурању оснива се као деоничарско
друштво или као друштво са ограниченом одговорношћу. Важно је нагласити да је
агенцији законом забрањено да обавља послове осигурања, посредовања и
заступања у осигурању јер за то постоје други облици уређења.
У случају да се агенција оснива као дионичарско друштво, новчани део
основног капитала не може бити нижи од двадесет пет хиљада евра, исказано у
динарској противвриједности. За случај да је утемељена као друштво с
ограниченом одговорношћу, капитал има упола нижу доњу границу од дванаест и
по хиљада евра.
Без обзира на облик устројства, ово предузеће је дужно да непрекидно
располаже наведеном висином капитала, при чему у готовини, краткорочним
хартијама од вредности и другим краткорочним улагањима мора имати бар
половину укупног износа основног капитала. Преостали део могу представљати
дугорочна новчана улагања. Из наведеног се може закључити да је потгребна
85
висина капитала иста као код друштва за посредовање, односно за заступање у
осигурању.
Пружањем осталих услуга у осигурању могу се бавити и друга првна лица,
али уз услов да имају посебно устројен део за рад на тим пословима који је
кадровски и технички оспособљен и да на посебан рачун уплате и стално воде
износ од дванаест и по хиљада евра у динарској противредности.
6.6. Надзор над осигурањем
Осигурање је постало целовита и уређена делатност тек током прве
половине двадесетог века. Развој осигуравајућих послова ишао је од договора
између појединаца до велике законодавне пажње која им је придавана на
националном нивоу. Носиоци државне власти не само што су помно пратили и
уређивали ову делатност, него су се, у појединим случајевима када је то било у
општем интересу, појављивали чак и као осигуравачи.78
Због изузетно великог привредног значаја пословање предузећа за
осигурање у свим земљама је уређено законским прописима, и то у оквиру опште
економске политике, а често у оквиру посебне политике због посебности
делатности. Оно се редовно прати, што обично чине посебни државни органи из
области новчарства. Делујући у интересу осигураника, они надзиру осигуравачево
пословање, нарочито у погледу његове платежности, затим по питањима
придржавања прописа о улагању резерви, примене основних начела установе
осигурања и обезбеђења здраве тржишне утакмице. Предмет надзора чине све фазе
постојања предузећа(оснивање, пословање, престанак рада).79
У нашој земљи , обављање надзора над осигуравајућом делатношћу
поверено је Народној банци Србије.80 У ту сврху она надзире рад друштава за
осигурање, друштава за посредовање, друштава за заступање, заступника, агенција
за пружање других услуга у осигурању, предузећа и других правних лица која
имају посебан део за пружање других услуга у осигурању, те правних лица која
посредовање и заступање обављају на основу посебног закона.
Предмет надзора над пословањем осигуравајућег друштва је , на првом
месту, следеће:
обављање послова осигурања у складу са добијеном дозволом,
усклађеност општих списа и списа пословне политике са законом и
другим прописима,
законитост рада друштва,
платежност у обављању осигуравајуће делатности,
78
Jean Outreville, kao pod 33.str.25.
Борис Маровић, НебојшЖарковић, као под 36.стр.145-146.
80
Закон о осигурању, као под 12, чл.142.
79
86
начин утврђивања техничких резерви,
извршавање преузетих обавеза из уговора о осигурању,
полагање и улагање средстава осигурања у складу са законом,
вођење књиховодствене и друге пословне документације, пословних
књига, састављање новчаних извештаја у складу са законом, другим
прописима и списима пословне политике друштва,
начин обављања унутрашњих рачуноиспитања,
испуњеност законом прописаних услова за осниваче друштва и лица
која се налазе на дужностима члана управе и надзорног одбора
друштва,
кадровска и техничка оспособљеност друштва,
трошкови провизије за заступање и посредовање у осигурању,
трошкови управе и надзорног одбора,
ненаплаћена премија и друга потраживања друштва,
вођење политике са осигурања и реосигурања.
Домаћим законским прописима даље је утврђено да се пословање друштва
за осигурање надзире посредно – прикупљањем, праћењем и проверавањем
његових извештаја и обавештења, те непосредно – обиласком друштва и провером
на лицу места.
Посматрано у светској равни, за разлику од других новчаних предузећа, као
што су банке или специјализовани улагачи средстава, осигурање је (искључујући
део реосигурања) до друге половине двадесетих остало уређено само на нивоу
држава. Стање се у међувремену осетно изменило. Дерегулација и либерализација,
нарочито западноевропских тржишта осигурања, имале су кључног утицаја на све
јаче надметање и све већи прилив премије из иностранства. Надзор над осигурањем
се
такође
прилагодио
тржишним
променама,
поготово
растућој
интернационализацији. Као неопходност појавила се сарадња и усаглашавање
законодаваца у међународној равни као једно од важних обележја савременог
тржишта. 81
6.7. Удружења осигуравача
Удружења осигуравача представљају вид здруживања осигуравајућих
друштава ради остваривања заједничких пословних циљева. Преко удружења
осигуравачи јединствено наступају према органима власти – државној скупштини,
влади, односно јавности у целини, затим према међународним установама и
органима, сарадњи са другим домаћим или иностраним савезима или групама које
имају сличне циљеве. Постоје удружења која окупљају све осигураваче на нивоу
земље, као и она намењена, рецимо, само за осигураваче живота, само за
осигураваче који се баве имовинским осигурањима и слично.
81
Knut Hohlfeld, Auf dem Weg zu weltweiten Grundsätzen und Standards der Versicherungsaufsicht,
Versicherungswirtschaft, 1,202,str.6.
87
Удружење осигуривача Србије је савез домаћих осигуравача и
реосигуравача у који ове куће улазе због пословне користи, а на основу начела
слободе удруживања. Удружење обавља послове од заједничке користи за своје
чланове ради унапређења њиховог рада и пословања. Има бројна јавна овлашћења
која су уређена законом. Удружење представља друштва за осигурање пред
државним и другим надлежним органима у земљи, као и у иностранству.
Оно прописује и штампа обрасце и надзире употребу зелене карте, те
обрађује одштетне захтјеве из тог делокруга. Даље, Удружење обавља више
послова везаних за гарантни фонд (утврђује висину доприноса осигуравача,
управља средствима, решава одштетне захтјеве, исплаћује одштете идруго). К томе,
ова установа прикупља и обрађује статистичке податке од осигуравајућих
друштава, доноси правила о понашању о пословима осигурања и тако даље.
6.8. Европско унутрашње тржиште осигурања
Под европским унутрашњим тржиштем осигурања подразумевамо тржиште
Европског привредног простора који постоји од 1994. када је потписан споразум
између Европског савеза и удружења ЕФТА. 82Међутим, уважавајући снагу
првопоменутог уружења, често се ово тржиште среће и израз „Унутрашње
тржиште осигурања Европског савеза“. Полазна замисао унутрашњег тржишта
осигурања подразумева да сви његови учесници (осигуравачи, уговарачи
осигурања, посредници и заступници) могу међусобно обављати послове независно
од седишта, односно државе у којој се налазе. Уместо бројних домаћих тржишта,
постоји заједничко тржиште оивичено границама Европског привредног простора.
У начелу , у овом простору осигуравачи могу нудити услуге свим странкама,
странке могу захтевати заштиту свих осигуравача, а посредници и заступници
осигурања се по жељи могу појављивати између свих странака и свих осигуравача.
С тим у складу, просторна раван надметања проширена је с појединачног , домаћег
тржишта на европско унутрашње тржиште осигурања.
Изузетно сложен и дуготрајан процес међусобног повезивања и
уједињавања земаља данашњег Европског савеза у осигуравајућој делатности
одвија се доношењем смерница, препорука и мишљења Већа ове моћне заједнице.
Прва смерница Већа Европске економске заједнице , којом је отпочео процес
усклађивања у област осигурања потиче из 1972.године. Ради се о исправи из
осигурања моторних возила којом се уређује устројење зелене карте. 83Сматра се да
правни оквир унутрашпњег тржишта осигурања постављен с трећим низом
смерница из 1992.84
82
Земље чланице ЕФТА су Исланд, Норвешка, Швајцарскаи Лихтенштајн
Council Directive 71/166/EEC of 24 April 1972.www.europa.eu.int.
84
Frank v.Füstenwerth. Alfons WeiB, kao pod 54.str.113.
83
88
Предуслов за поштено тржишно надметање је једнакост приступа и рада
свих скупина учесника – осигуравача, уговарача осигурања, посредника и
заступника. С тога је, испрва, развој унутршњег тржишта почивао на усклађивању
предуслова за појављивање на тржишту у свакој појединој земљи. Ово није у
целини успело, па је године 1987.стратегија измењена. Уместо да се иде на
претходно пуно уједначавање тржишних услова, европско унутрашње тржиште
осигурање се ствара међудејством утицаја тржишта појединих земаља.
Посебан подстицај развоју унутрашњег тржишта осигурања пружило је
увођење заједничке новчане јединице у готово све земље чланице Европског савеза
почев од 1.јануара 2002.године. Сви постојећи уговори осигурања, рачуноводство и
полагање рачуна преведени су у евра, што је изведено без већих потешкоћа.
Прекогранични осигуравајући послови воде се сада, у највећем броју случајева
(тамо где је уведен евро), без опасности од промена девизног течаја по премију и
накнаду из осигурања. Ова чињеница посебно је важна за дугорочне послове
осигурања са штедним чиниоцем. Опасност не постоји ни код иностраних улагања
осигуравача која су изражена у еврима.
Тренутно су усклађена, пре свега, следећа подручја пословања на овоме
тржишту: 85
Слобода избора места оснивања подружнице. Сваком осигуравачу са
седиштем у некој од земаља које припадају европском унутрашњем тржишту
допуштено је да слободно оснује сопствено предузеће у било којој другој земљи
унутар граница тог тржишта. При томе, осигуравачев рад начелно проверава
државно надлештво за надзор у матичној земљи.
Слобода пружања услуга. Сваки осигуравач са седиштем у некој од
земаља европског унутрашњег тржишта има право да се бави
пословима у свим другим земљама унутар граница тог тржишта и без
оснивања пословница.
Право слободног кретања новца и капитала у осигурању, без икаквих
ограничења.
Пропис из области надзора. Ради се о правилима која уређују
добијање дозволе за почетак рада и надзирање текућег пословања.
Уједначени су правни облици устројења осигуравача, подела на
скупине послова којима се могу бавити, послови којима се не могу
бавити, правила за улагање средстава из осигурања, прописи у
погледу обезбеђења платежности осигуравајућих друштава као и
подношења рачуноводствених извештаја.
На европском унутрашњем тржишту осигурања још нису усклађена
нарочито наредна подручја:
Право предузећа и њихових спојева.
85
Dieter Farny, kao pod 98.str.163.
89
Право уговорених односа у осигурању (уговори о осигурању и
услови осигурања).
Трговачко , радно право и право конкуренције је делимично
уједначено; остаје да се ускладе и остале области привредног права
као и право социјалног осигурања.
Обавезе из осигурања за неке опасности (изузимајући оне из
обавезног осигурања од ауто-одговорности).
Пореско право које се тиче осигуравача, уговарача осигурања,
осигуравајућих послова, те посредника и заступника осигурања.
Право одговорности.
Може се очекивати да ће због наведених и даље неусклађених правних
подручја још дуже времена постојати извесна ограничења на заједничком тржишту
осигурања. Ово се првенствено односи на отворена питања из области уговорних и
пореских предуслова.
Неопходно је истаћи да се отварање тржишта тиче само комерцијалног
осигурања. Социјално осигурање и даље се задржава у надлежности појединих
држава. Остаје да се у некој даљој будућности види да ли ће и на овом подручју
бити уведена начела на којима почива комерцијално осигурање европског
унутрашњег тржишта.86
На европском унутрашњем тржишту осигурања нужно долази до јачања
надметања , јер се , условно речено, потирањем граница између земаља чланица
повећава број и понуђача и корисника осигуравајућих услуга. Такође, разноврсност
нуђених и тражених услуга добија на ширини. На овом тржишту се очекује даље
поправљање односа између цене и користи (уложено – добијено) код
осигуравајућих послова, повећање производности и економичности, увођење
новина у обликовање производа осигурања и у радне поступке који прате
целокупан посао.
Обим тржишних промена је различит, било да се посао осигурања посматра
у целини ове делатности, било да се раван истраживања спусти на поједине врсте
осигурања, групе осигураника (предузећа, појединци) и начине продаје. Да би се
вредновао досадашњи и проценио будући учинак рада унутрашњег тржишта
морају се, очигледно, узимати у обзир различита становишта.
Осигурање се у развијеним европским земљама углавном сматра месним
послом. Опасности и њихово покриће оговарајућом осигуравајућом заштитом
имају посебна национална , често и подручна обележја, односно привредну,
друштвену, правну и обичајну позадину. Свака од привреда из овог простора
развила је сопствену надградњу и поступке, изградивши свест која се може
означити као домаћа култура осигурања.
86
Johann-Matthias Graf v.d.Schulenburg, kao pod 46.str.371.
90
Тек на вишој равни посматрања и уопштавања, уз домаће до изражаја
снажније долазе и међународни чиниоци, при чему границе између појединих
земаља губе на значају, рецимо: посматрање портфеља осигурања као заједнице
опасности гдје се широко расподељује вероватноћа настанка штете и терет њеног
ношења; улагање привремено слободних средстава из осигурања на новчарском
тржишту и слично.
Различита култура осигурања по појединим земљама ограничава приступ
иностраним осигуравајућим друштвима, који се свесно покушавају укључити у
често сасвим другачије услове рада. Осигураници теже да ове послове , које прати
висок степен узајамног познавања и поверења свих страна, свршавају у добро
знаном пословном окружењу, а не на међународном тржишту.
На послове које страни осигуравач обавља на домаћем тржишту утиче још
једна околност. Наиме, образац слободе пружања осигуравајућих услуга одговара
обрасцу слободног извоза робе по коме се она производи у једној земљи уз што
ниже трошкове, да би се , по том, превезла и продала у другој земљи. Овај приступ,
међутим, слабо одговара пословима осигурања јер већину ризика одређују
околности присутне у односносној земљи. Стога је неопходан обрачун премије и
уважавање других чинилаца који уважавају стање у погледу ризика и осигурања
уопште у тој земљи. Рецимо, било би несврсисходно осигурање живота белгијанаца
уз коришћење таблица смртности из Грчке, или , осигурање од одговорности у
Великој Британији неће се моћи спроводити на исти начин у Француској и слично.
Због наведеног, услуге осигурања само у ограниченом обиму одговарају за извоз.
Многи делови посла, као што су саветовање странака, продаја, процена ризика и
штета никако се не могу извозити, већ се морају обављати на лицу места.
Можемо закључити да предности које постоје у другим привредним
гранама, а тичу се просторне раздвојености производње на једном месту (уз ниже
трошкове), и продаје на другом месту (уз знатну зараду), у делатности осигурања
постоје само ограничено, или их уопште нема. На пример, очекивана штета из
каско – осигурања у Ирској неће имати никакве везе с чињеницом да је покрива
осигуравач из, рецимо, Холандије. Дакле, нема смањења трошкова (од штете) ако
опасност уместо домаће преузме инострани осигуравач.
Услед побројаних разлога неопходно је изузетно опрезно процењивати даљи
развој прекограничних послова осигурања. У неким врстама посла изгледи за
успјех су већи, у неким осетно нижи.
Посебно повољним пословима, где је могуће искористити предности
широког европског унутрашњег тржишта сматрају се: 87
Осигурање великих предузећа код којих се ризици простиру на већем
броју места у Европском привредном простору. Ту се могу
87
Dieter Fatny, kao pod 98.str.165
91
применити обухватни програми осигурања на јединственим начелима
земље у којој је осигуравачево седиште.
Код осигурања живота међународни послови су једноставнији у
поређењу с већином осталих грана. Осигурани случај – смрт,
доживљење јасно је утврђен, а премија и накнада из осигурања
једноставно се могу вредновати новцем.
Такође, погранична подручја могу представљати место погодно за
развој осигуравајућих послова које нуде инострана друштва.
Насупрот томе, код рада с појединцима, као великом пословном подручју
осигуравајућих друштава, унутрашње тржиште не доноси тако повољне учинке. За
развој ових послова биће очигледно потребно дуже времена.
Наредно повољно дејство унутрашњег тржишта огледа се у одабиру
примеренијих видова услуга и ценовника осигурања са осигуравајуће – техничког,
продајног и предузетничког (организацијског) становишта: осигуравачи из
Европског привредног простора појављују се у другим земљама овог подручја у
потрази за бољим пословним решењима која касније, по потреби уз прилагођавања
, примењују и на домаћем тржишту. Средњорочно до дугорочно не може се
занемаривати учинак учења и преузимања туђих искустава, што ће доводити до
уједначавања праксе рада у осигурању у равни целокупног Европског привредног
простора.
У начелу, повољна дејства унутрашњег осигуравајућег тржишта односе се
на све учеснике на тржишту (осигуравајућа предузећа, осигураници, посредници и
заступници), на предмет купопродаје (услуге осигурања, премија) , те поступак
уобличавања, односно извођења осигуравајуће заштите.
Европско унутрашње тржиште осигурања има нарочити утицај на независне
посреднике. Они могу радити на целом простору, при чему су неважна седишта,
односно места њих, осигуравача, странака или ризика. Њихово делање захтева
високу стручност, посебно са становишта одговорности за обезбеђење најбоље
могуће осигуравајуће заштите од најбољег могућег понудиоца.
Утицај унутрашњег тржишта на посреднике који искључиво раде за једну
странку мање је изражен – њихов одговор на промене мора бити поготово усмерен
ка доградњи и усавршавању домаћих и месних чинилаца у раду, те ка јачању
оданости налогодавца.
Кретање на европском унутрашњем тржишту осигурања већ низ година
обелажавају три појаве које се непрекидно прожимају, допуњавају, али и
сучељавају. То су: усклађивање законодавстава земаља чланица, ублажавање
ограничења и смањење прописа.88
88
Johann-Matthias Graf v.d.Schulenburg, kao pod 46.str.370-371. Frank v.Fürstenwerth, Alfons WeiB, kao
pod 54.str.162 i 412, Hugh Cockerell, kao pod 102,str.145.John Clark, kao pod 81.str.102.
92
Усклађивање обухвата уједначавање и прилагођавање домаћих законских
прописа прописима Европског савеза, како би у свим земљама чланицама
производили за рад од стране државног надзорног органа и каснијег праћења рада
осигуравајућих друштава, али и других учесника на тржишту.
Ублажавање ограничења подразумева отварање граница домаћег тржишта
према другим осигуравајућим преудзећима из Европског савеза и одвијање
такозваног прекограничног пословања као и брисање строгих граница између
банкарских и осигуравајућих послова, што је довело до настанка установе банка –
осигурање.
Смањивање прописа односи се на снижавање обима државног надзора над
приватним предузећима у земљама Европског савеза, проистекло као последица
примене смерница из области услуга. Рецимо, тамошњим осигуравајућим
друштвима је дозвољено да сама одређују цене осигурања од ауто – одговорности
јер су укинути обавезни ценовници које је раније одређивала држава.
Законодавство Европског савеза представља добру основицу за даљи развој
и осавремењивање унутрашњег тржишта осигурања. Децембра 2005.објављена је
„Политика новчаних услуга 2005-2010“ којом се утврђује обавеза свих чланица да
наставе путем доградње заједничког осигуравајућег тржишта. Ширењем Европског
савеза, унутрашње тржиште осигурања постаје још веће и снажније.89
7. ТРЖИШНА ВРЕДНОСТ ОСИГУРАВАЈУЋЕГ ДРУШТВА
7.1. Полазне одреднице тржишне вредности друштва за осигурање
У савременим привредним односима све тржишне вредности се изражавају
у новцу. С тога, када је реч о тржишној вредности друштва за осигурање, такође
говоримо о његовој тржишној цени. Тржишна вредност осигуравајућег друштва
може с посматрати са неколико становишта:90
-
89
90
вредност имовине с ценом која се може остварити у редовном
купопродајном поступку. Тада је реч о величини која преставља исход
договора заинтересованих страна и њихове преговарачке снаге. Добар
пример је продаја око 83% власништва србијанског друштва за осигурање
''ДДОР Нови Сад'' италијанском осигуравачу ''Фондијарија САИ'' крајем
2007.године. Постигнута цена износила је 220.милиона евра а са купцем су
Helmut Müler, Legal Bases of the Internal Insurance Market iz Europe, www.hgfv.de,str.65-66
Sanja Andrijašević, Tatjana Račić-Žlibar (urednici) као под 66.стр.429-430
93
преговарали држава као већински власник и неколико предузећа највећих
сувласника.91
-
деонице осигуравајућег друштва које се продају на берзи као организованом
тржишту капитала јасно су мерило вредности предузећа. Њихову цену
одређују сложени односи понуде и тражње, очекивања даљег развоја
друштва за осигурање, те бројни други привредни, али и политички
чиниоци. До тржишне вредности предузећа у овом смислу долази се
множењем цене деонице за бројем деоница у оптицају. Ради се о добро
познатом појму – тржишном углавничењу предузећа (енгл.маркет
цапитализатион).92 Просечна, односно текућа цена деонице на новчарском
тржишту указује на тржишну вредност осигуравајућег друштва, али и на
углед који постоји код улагача и јавности у целини.
-
висина премије осигурања као кључне приходне ставке коју остварује
друштво значајно опредељује његову тржишну вредност. Искуство казује да
цена друштва за осигурање у земљама у развоју, где су повољни изгледи
будућег раста тржишта, достиже двоструки износ његове годишње премије,
на шта упућује и поменути случај продаје (ДДОР-а Нови Сад). На засићеним
тржиштима ова цена је често нижа и од једноструког обима премије.
Када се помиње премија осигурања , долазимо и до добитка који остварује
осигуравач. Улагачи у друтшво за осигурање овде обраћају доста пажње квалитету
овог показатеља. Склонији су да уложе у друштво које стиче добитак водећи
рачуна о циљевима као што су унапређење струке, ширење портфеља осигурања и
промене устројења предузећа него у друтшво које се усредсређуј на принос од
улагања средстава.93
На тржишну вредност друштва за осигурање темељно утиче вредност
његове имовине, тј.ствари и права којима располаже. Имовина друштва може се
поделити на видљиву и невидљиву. 94
Видљиву имовину, тј.видљиви капитал, сачињавају:
-
физичка имовина (некретнине – пословне зграде и земљиште, залихе и
опема), те
-
новац (готовина у банци и благајни, потраживања, новчана улагања).
У невидљиву имовину спадају људски, управљачки и потрошачки капитал.
91
Никола Узелац, Тржишне последице приватизације у сектору финансијских услуга Србије –
пример осигурања ''ДДОР Нови Сад'' Финансије, банкарство, ревизија осигурање, 4.2007,стр.14.
92
John Black, Oxford Dictionary of Economics (second edition), Oxford University Press , 2003,str.289.
93
Schweizer Rück Kapitalkosten und Unternehmenswert in der Versicherung, Sigma, 3,2005.str.4.
94
Mirjana Babić, Imidž kao dio poslovne trategije , Svijet osiguranja, 1,2006.str.61-62.
94
Видљива имовина друштва за осигурање, као и других предузећа исказује се
по књиговодственој вредности. Садашњу вредност ове имовине опредељује њена
набавна, односно ревализована вредност. Видљива имовина се дели на сталну и
текућу. Век трајања сталне имовине је дужи од годину дана. Она се набавља ради
дугорочне употребе и обезбеђења трајног пружања услуга осигурања. Текућа или
обртна имовина је краткотрајна и може се преобразити у новац у року до највише
годину дана. У њу спадају: готовина, залихе, краткорочна потраживања и брзо
уновчива улагања.
Невидљива имовина као чинилац тржишне вредности друштва за
осигурање
Невидљива имовина представља кључни извор развоја предузећа у
савременој светској привреди. Често је скривена и њена вредност се не може увек
лако установити. Сматра се да је вредност невидљиве имовине у просеку три пута
виша од књиговодствене вредости предузећа. Управљање овим видом капитала
преставља основу за стварање окружења у коме запослени стварају, унапређују и
шире знање које постиче предузимање пословних подухвата. 95
Невидљива имовина је главни показатељ тржишне вредности друштва за
осигурање зато што представља извор дугорочног раста добитка. Од неописивог
значај за свако осигуравајуће друштво јесте препознавање, исправно вредновање,
те учинковито управљање невидљивом имовином. Вредност ове имовине је нужно
унети и у годишњи извештај друштва.
Како смо већ истакли, невидљива имовина је сачињена од три ставке и то
људског, управљачког и потрошачког капитала. У наставку ћемо образложити
састојке невидљиве имовине:96
Људски капитал обухвата:
-
способности;
знања;
вештине;
подстрек/побуде за рад;
искуство;
опхођење;
прилагодљивост.
Управљачки капитал у друштву за осигурање подразумева све што су
руководство и остали запослени створили током времена и што предузеће чини
јединственим и препознатљивим на тржишту:
95
96
Материјал за саветовање ''Управљање интелектуалним капиталом'', Адижес , Београд 2005.
Mirjana Babić, Menadžeri ključna karika u proizvodnji znanja, Svijet osiguranja, 2.2006.str.44.
95
-
начин руковођења;
устројство предузећа;
углед друштва и његових услуга у јавности;
примена рачунарске технологије;
стечена права умне својине.
Потрошачки капитал подразумева изграђеност узајамног односа између
друштва за осигурање и осигураника, као и база података о странкама.
Из наведеног проистиче да невидљиви капитал друштва лежи у његовим
запосленима, пре свега у руководећем кадру, те у спрези која постоји између њих и
видљивог капитала с једне, односно осигураника с друге стране. Висока
расположивост невидљивог капитала пружиће осигуравајућем друштву предност у
тржишној утакмици у поређењу са осталим такмацима и допринети бржем
стварању нових вредости. Ово је од изузетног значаја, будући да је суштина
савременог пословања преусмеравање тежишта од надзора над трошковима на
стварање вредности. У томе одлучујући чинилац може бити управо невидљиви
капитал.
7.3. Тржишна вредност осигуравајућих друштава у Србији
Тржишну вредност домаћих друштава за осигурање чије се деонице продају
на берзи можемо израчунати полазећи од одговарајућих података који се
свакодневно објављују на интернетским страницама београдске берзе.97
Обрадићемо водеће србијанско осигуравајуће друштво, ''Дунав осигурање'' и
''Глобос осигурање'' које спада у мање осигураваче.
Кретање кредности деоница ''Дунав осигурања'' и ''Глобос осигурања''
Друштво
Цена
(дин.)
Промена
од
последњег
трговања
Обим
промета
(ком.)
Вредност
промета
(дин.)
Датум
трговања
'Дина
осигурање''
3.634
-6,82
46
167.070.
7.Х 2009.
'Глобус
осигурање''
1.004
+13,86
100
103.357
7.Х 2009.
Извор: www.belex.co.r.
97
www.belex.co.rs.
96
Највиша
цена
Најнижа
цена
17.000
(16.IV
2007.
7.200
(15.VIII
2007)
1.350
(11.III
2004.
300
(24.IV
2009)
Из наведених података можемо израчунати тржишно углавничење – текућу
тржишну вредност друштва за осигурање, полазећи од најновијег податка о
вредности деонице (у нашем случају то је на дан 7.октобра 2009.године). Од значаја
је и навести највишу и најнижу вредност од како се деонице слободно нуде на
берзи.
Да би се рачуница извела до краја неопходно је још знати укупан број
издатих деоница. За ''Дунав осигурање'' то је 259.179 комада обичних деоница с
правом гласа. Код ''Глобос осигурања'' постоји најпре, 1.045.929 обичних деоница с
правом гласа. Њима треба додати 6.522 деоница ''А'' с предношћу приликом
исплате дивиденде по цени 957 динара, с којима уопште није било берзанског
трговања и 52.073 оваквих деоница врсте ''Б'' , по истој цени с којима се такође није
трговало.
У објави која прати појављивање сваког предузећа на берзи, за ''Дунав
осигурање'' стоји да друштвени капитал није исказан у деоницама, а он преставља
94,6% укупног капитала. То значи да на овај начин не можемо доћи до стварне
тржишне вредности ''Дунав осигурања'', али уколико претпоставимо да је
друштвени капитал такође исказан у деоницама којима се тргује на берзи, те да оне
све имају цену коју већ остварују деонице које чине 5,4% капитала ''Дунав
осигурања'', можемо доћи до приближне слике о вредности овог осигуравача.
Уз изнете претпоставке и напомену да се деоницама ''Дунав осигурања''
тргује од 30.децембра 2004., оквирна тржишна вредност овог друштва кретали би
се од око 6,5 милијарди динара (68,9 милиона евра) 11.марта 2009.па до око 81,5
милијарди динара (1.007,7 милиона евра) 16.априла 2007. На дан 7.октобра
2009.тржишна вредност ''Дунав осигурања'' износила би приближно 17,4 милијарди
динара (187,3 милиона евра). Понављамо да су ово само претпоставке, јер не
можемо знати вредост свих деоница док се оне и заиста не појаве на тржишту.
Кад је реч о ''Глобос осигурању'' најпре истичемо да су његове обичне
деонице с правом гласа у трговању од 1.новембра 2004.године. Множењем броја
ових деоница са њиховом вредношћу и додавањем износа за горе поменуте
деонице ''А'' и ''Б'' од 56.075.415 динара долазимо до закључка да је тржишна
вредност ''Глобос осигурања'' 7.октобра 2009.године износила 1.106.188.131 динар
(око 11,9 милиона евра), да је највиши динарски износ имала 15.августа
2007.године 7.586.764.215 динара (око 94,6 милиона евра), а најнижи износ
24.априла 2009.године 369.854.115 динара (око 3,9 милиона евра.
8. ОДАБРАНА ОБЕЛЕЖЈА САВРЕМЕНОГ ТРЖИШТА ОСИГУРАЊА
У СВЕТУ
97
Крајем двадесетог и почетком двадесет првог века делатност осигурања
нашла се пред бројним новим изазовима који утичу, односно одређују њен рад.
Може се издвојити више чланица са далекосежним последицама на пословање
осигуравајућих друштава у свету.
Теоретичар Холгер Керн издвојио је као најважније следећих десет тачака:98
● нове информатичке технологије,
● глобализација, основно интернационализација пословања,
● либерализација,
● обрасци свефинансирања, односно банке-осигурања,
● измене у вредновању запослених и њиховог рада,
● снажење тржишне утакмице и уредстређености,
● измењени састав становништва, те захтјеви тржишта и осигураника који из тога
приоистичу,
● унапређења производа и услуга осигурања,
● развој кадрова,
● развој устројства предузећа.
Петер Цвајфел и Роланд Ајзен, анализирајући нове изазове који стоје пред
осигурањем, истичу наредне чиниоце:99
● глобализација привредних односа и њен утицај на осигурање предузећа и
појединаца,
● научне и технолошке промене (генетска достигнућа, пренос и обрада података),
● измењени правни услови на домаћим и међународним тржиштима,
● увећани разорни ризици,
● демографске промене у свету.
Последице наведених промена у пословном окружењу осигуравајућих
друштава, које су од пресудног утицаја на њихово понашање, могу се поделити у
неколико целина: јачање укупног надметања на тржишту, притисак на раст
трошкова и обарање добитка осигуравача, те измењено понашање купаца. Свака од
ових целина биће обрађена у наставку.
8.1. Јачање тржишта надметања
Снажење надметања на светском тржишту осигурања повезује се са
неколико чинилаца: висок и растући продор осигурања у развијеним привредама,
појава бројних нових понуђача осигуравајућих услуга, све већа усредсређеност
натржишту, понуда нових производа, односно услуга осигурања и други.
98
99
Holger Kern, kao pod 230.str.5.
Peter Zweifel, Roland Eisen, kao pod 49.str.437-438.
98
Продор осигурања се, како је већ раније истакнуто, са макроекономског
становишта одређује као степен учешћа премије у друштвеном производу земље.
Он представља један од најзначајнијих показатеља за праћење достигнутог нивоа
развијености осигуравајуће делатности.100 Будући да је управо сразмеран
достигнутом нивоу привредног развоја, по правилу је виши у развијеним земљама
где је и надметање на тржишту најснажније.
С друге стране, најслабији продор осигурања у привредне токове имају
најнеразвијеније азијске и афричке земље. Од европских земаља по ниским
вредностима овог показатеља истичу се Албанија, Румунија, Турска, Литванија,
Бугарска и Летонија код којих је учешће осигурања у друштвеном производу испод
2%.
Последњу деценију протеклог века обележила је растућа појава нових
понуђача осигуравајућих услуга. У Немачкој , на пример, у деведесетим годинама
почело је да послује близу стотину нових осигуравача. При томе је број
новооснованих друштава био највиши 1990, када их се појавило осамнаест.
Занимљиво да је број придошлица на тржишту у посматраном раздобљу био готово
равномерно распоређен између друштава за животна осигурања (1), оигуравача
имовине и незгоде (2) и осигуравача за здравствено осигурање (3).
До 1994.број нових осигуравача на немачком тржишту је постепено
опадао.Са отпочињањем процеса дерегулације и олакшавања поступка за издавање
дозвола за рад иностраним друштвима број нових кућа знатно је увећан наредне,
1995.са тринаест новооснованих осигуравача.Отада број нових друштава у
Немачкој поново почиње да опада. У оквиру дерегулације осигуравачи из других
тржишта Европског савеза могу без превеликих формалноти да се појављују у свим
земљама чланицама овог удружења, тако да је раст њиховог броја био приметан
свуда. Последњих година је оваква тежња ипак нешто ослабила.
Сем дерегулације, чиниоци који су допринели ширењу понуде осигурања и
јачања конкуренције на европском али и другим континентима јесу настанак и
снажење установе банка.осигурање, сарадња осигуравајућих друштава са
неновчаним установама (трговинским предузећима, установама за збрињавање
старих и слично), те појава кћерки-предузећа уобичајених осигуравача која
осмишљају и продају нове производе, нарочито у осигуравањима лица.
Растућа усредсређеност на тржишту је још једно од важних обележја
које је утицало на снажење конкурентске борбе. Целокупно европско тржиште се
протеклих десетак година налази у процесу великих преслојавања. Најуочљивији
израз ових промена представља покушај осигуравајућих предузећа да искористе
предности величине, односно економије обима купујући друге осигураваче и
предузећа за управљање новчаним средствима на тржиштима капитала.
100
Борис Маровић, Небојша Жарковић, као под 36.стр.731.
99
Издвајају се три начина удруживања и повећања усредсређености
осигуравајућих предузећа (који се могу јављати и у мешовитим облицима), а то
су:101
1. припајање мањег осигуравача већем, односно спајање два осигуравача на
разноправној основи као најчешћи начин повезивања,
2. удруживање уз проширење врста услуга – обично је реч о спајању
осигуравајућих с банкарским услугама чиме се изграђују установе које
покривају практично целокупну област финансирања,
3. глобализација,
односно
укрупњивање
и
интернационализација
осигуравајућих послова који имају највећи значај на западноевропском
тржишту због процеса уједињавања и чији је утицај толики да се у
литератури може наићи на израз ''европејизације осигурања''. 102
У последње четири године пред крај двадесетог века само у западној Европи
забележено је петнаест припајања или спајања гдје је вредност сваког појединог
удруживања надмашивала 2 миларде САД долара. Број оваквих послова мање
вредности мери се стотинама.103
Тежње ка укрупљавању тржишта могу се приметити у многим земљама,
премда су негде више а негде мање развијене. У САД, на пример, усредсређеност је
присутна поготово у животним осигурањима, док је у не-животним осигурањима
успоренија због неколико лоших искустава са преузимањем туђих, понекад
скривених обавеза.104
Главни узорци тежњи за укрупњивањем су остваривање величине предузећа
неопходне за успешно надметање, либерализација и интернационализација
тржишта, као и проширене могућности прибаве додатног капитала садејством с
другим предузећима из области осигурања у ширем смислу или изван ње.
Ипак, неопходно је напоменути да величина осигуравајућег предузећа није у
сваком случају сама по себи довољна да се оствари бољи пословни успех. Такође,
истраживања угледне агенције ''Роланд Бербер и Партнер'' су показала да мали и
средњи осигуравачи исто могу бити изузетно успешни у појединим тржишним
одсечцима.105
Понуда нових осигуравајућих производа такође је уско повезана с јачањем
надметања на тржиштима осигурања. У многим земљама јављају се на десетине
најразличитијих нових полиса, односно врста посебних осигуравајућих услуга као
101
Bernd Vonehr, Henrik Naujorks, Chistoph Zinke, Größe als Chance? Konzentrationstendenzen in der
Versicherungswirtschalf, Versicherungswirtschaft, 16.1998.str.1120.
102
Peter Präve, Blobaliseirung und Versicherung,Versicherungswirtschaft, 1.1999.str.9.
103
Swiss Re, Esonomic Reserch & Consulting, Insurance Companies Management Course II, Flims, June
2000.
104
Кim Moore, Bigger may not be better, Reactions, January 2004.str.12.
105
Roland Berger & Partner, Versicherungsmarkt, Der deutsche Versicherungsmarkt, Interne Studio,
Munchen 1998.
100
последица усмерења ка најразличитијим потребама уговарача осигурања. У свету
пуном убрзаних промена показало се да се осигурање такође брзо мења, те да је
спремно за нове изазове. Бројне су врсте покрића створене или развијене
последних година како би се изашло у сусрет одређеним потребама: рецимо,
осигурање од отмице и плаћања откупа, осигурање свемирских сателита,
осигурање делова тела или осигурање од пробијања звучног зида. 106
Ова општа кретања допринела су појави прилагодљивих пакета осигурања и
спојених производа са широким обимом покрића, смањењу административних
поступака у процесу осигуравања, као и бесплатним пратећим услугама. На ширу
понуду услуга значајног утицаја имала је дерегулација осигуравајуће области – у
Европском савезу надзорни органи су у питања обликовања осигуравајућих
производа мешају само код спорова или озбиљнијих неспоразума уговорних
страна.
Прилагодљиви пакети осигурања омогућавају да се једном полисом
покрије више уобичајених ризика. Начело ког се држа осигуравачи у овом смислу
могло би се једноставно описати:''уместо више осигурања за неке опасности, боље
једно осигурање за све опасности''.
Из немачке осигуравајуће праксе можемо навести пример споја осигурања
домаћинстава (с покрићем до нове вредности осигураног предмета) и осигурања од
одговорности. Оно пружа свеобухватну заштиту осигуранику и његовој имовини
без горње границе обештећења за ствари и смањује терет доказивања насталој
случаја само на доказ штете.
Други пример са немачког тржишта, али који се тиче животних осигурања,
јесте допуна осигурања живота повезаног са улагачким фондовима додатним
осигурањем неге за случај обичних и тешких болести, те за настанак радне
неспособности.107
Смањење административних поступака приликом осигуравања такође
представља једну од тековина савремених тржишних кретања на западним
тржиштима. Упрошћавање се огледа у изради разумљивијих услова и уговора о
осигурању, затим у брзом и скраћеном решавању, односно исплати штета, као и у
једноставнијем прилагођавању уговора каснијим променама важних околности.
Под бесплатним додатним услугама подразумева се, рецимо, промена
стратегије улагања код осигурања живота повезаног са улагачким фондовима, где
се осигуранику омогућава да мења распоред удела својих средстава селећи их по
понуђеним фондовима полазећи од стручних савета које добија без икакве
накнаде.108
106
Stanley Hansell, kao pod 7.str.93-97.
Holger Kern, kao pod 230.str.13.
108
Борис Маровић, Небојша Жарковић, као под 36.стр.223-224.
107
101
Занимљив пример такође представља обезбеђење пакета бесплатних
здравствених услуга приликом пута у иностранство у оквиру путног осигурања.
Осигуранику су обезбјеђена обавештења о здравственим питањима, односно о
старању пре отпочињања путовања, помоћ у погледу прибављања неге, слање
лекова у друге земље, медицински савети за случајеве болести и незгода у
иностранству и телефонска линија отворена двадесет четири сата дневно.
Притисак на трошкове и добитак осигуравача
На савременом, високоразвијеном тржишту јача својеврсни притисак на
повећање трошкова и смањење добитка осигуравајућих друштава. Растуће
надметање и јавност понуда допринели су општем снижавању премија, односно
смањивању добитка по јединици уложених средстава у осигурању. То утиче на
пословну стратегију осигуравача како би се што боље снашли и опстали у
измењеним околностима.
Када је реч о трошковима, најпре наводимо да су знатно повећана улагања
у информатичку опрему. Према подацима Удружења немачких осигуравача, у
1996.години издвајања њихових чланова у рачунарску опрему и подршку износила
су 3,69 милијарди марака што је представљало 1,73% укупне премије.
Према новијим истраживањима, удео информатичких улагања у премији
швајцарских, аустријских и немачких осигуравача је 201. у просеку достигао 3,6%.
Током три анализиране године раст овог учешћа износио је преко 8% годишње,
што је двоструко више од раста премије. Занимљив налаз је да обим ових издвајања
расте у сразмери с величином предузећа. Код осигуравача чији је премијски приход
изнад једне милијарде евра, учешће информатичких улагања у премији је у просеку
за око 30% веће од друштва чији је приход испод те границе.109
Затим, појачан је притисак на продајне и управљачке трошкове и раст
њиховог учешћа у премији. На то су осигуравачи одговорили развијањем
непосредне продаје као начина закључења посла без посредника осигурања за шта
се користе било старији приступи (попут огласа и одрезака у новинама, на радију,
телевизији, летака) или новији (као што су осигурање телефоном или Интернетом).
Сем тога, осигуравајућа друштва су била принуђена на побољшање сопственог
уређења и пословних процеса како би искористила скривене унутршње резерве.
Разлике у учешћу трошкова по врстама продаје у осигурању живота могу се
јасно уочити из табеле 9. гдје су осигуравачи, односно начини продаје подељени на
следеће облике: непосредна, мешовита, устаљена продаја, затим продаја преко
банке-осигурања и преко специјализованих осигуравача. Далеко најповољнији
учинак свакако има непосредна продаја па затим, на знатном одстојању, следи
банка-осигурање.
109
Monika Lier као под 249.стр.552.
102
Промена која се такође запажа јесте смањење броја запослених по јединици
остварене премије, чиме осигуравајућа друштва покушавају да надоместе нарасле
трошкове. Иначе, кад је реч о кретању броја запослених у грани осигурања, не
може се уочити једиствена тежња код развијених земаља. На простору Европе
доскора је углавном био уочљив раст броја запослених. Он је био најизраженији у
шведском осигурању дје је 1999.износио 5,8%, а 2000. чак 24,4%. Код многих
других земаља стопе раста биле су знатно ниже или су се кретале око нулте
вредности. С друге стране, у истом периоду пад броја запослених забележен је у
Белгији, Италији и Португалији.110
Табела 9.Просечно учешће трошкова продаје и управљања у премији код немачких
осигуравача живота
облици продаје
учешће
продајних
трошкова
учешће
управљачких
трошкова
заједничко учешће
непосредна продаја
0,68
2,75
3,43
мешовита продаја
4,05
4,23
8,28
устаљена продаја
3,75
4,59
8,34
преко банке-осигурања
2,76
3,60
6,36
2,78
4,61
7,39
специјализован
осигуравачи
и
Извор: Roland Berger & Partner, Versicherungsmarkt, Der deutsche Versicherungsmarkt,Interne Studie, München, 1998.
Према новијим подацима, превагу односи тежња задржавања, односно
смањивања броја запослених, што се повезује са силазном фазом тржишних услова
у осигуравајућој делатности.Три највеће немачке групе осигурања – ''Алијанц'',
''Епро++ и ''АМБ Ћенерали'' – смањиле су број запослених у 2003.за око 2%, а
слична стопа процењена је и за 2004.годину. На нивоу целог тржишта осигурања у
тој земљи очекивао се благи пад, али, у најбољем случају, немењањем броја
запослених.111
Измењено понашање осигураника
110
CEA European Insurance in Figures, Basic data 1999.,Paris, 2000,str.8. i CEA European Insurance in
Figures, Basic data 2000, Paris 2001.str.8.
111
Jörg Knespe, Von Jobkrise keinse Spur, Zeifschfift fur Versicherungswesen, 2.2004,str.31.
103
Као једна од последица промена из пословног окружења осигуравајућих
друштава може е навести и измењено понашање уговарача осигурања, основно
осигураника. Потпунијим удубљивањем у ову појаву долази се до два њена
становишта. С једне стране, савременог осигураника не одликује само једна или
две особине, већ су му обележја далеко сложенија и слојевитија. С друге стране,
осигураниково понашање је такође измењено и веома сложено. Оба ова
становишта захтевају посебну пажњу осигуравача.
Осигураниково понашање може се посматрати у четири одсечка: 112
● oсигураник се мења тако да од слабо обавештеног постоје свесни и добро
обавештени тражилац услуге,
● све више очекује ниво и квалитет услуге примерен групи одређених корисника,
па чак , у појединим случајевима, и према појединачним потребама,
● осигураник у растућој мери схвата преклапање некад строго раздвојених
новчаних тржишта и тржишта ризика, те према склоности бира или банку или
осигурање гдеће на једном месту решити сва питања из области новчарства,
односно ризика,
● он се све теже може сместити у одређени тржишни одељак јер су му одлуке о
задовољењу потреба за осигуравајућом заштитом све непредвидивије и мање
подстакнуте тачним друштвено-економским мерилима. Процена осигураниковог
положаја по питању ризика не испољава се увек у тражњи за очекиваном
одговарајућом услугом.
Из свега наведеног проистиче да осигуравајућа друштва приликом
раслојавања савремених уговарача осигурања не могу очекивати да ће створити
групе између којих неће бити мањег или већег преклапања.
Промене у саставу становништва развијених земаља се огледају у убрзаном
старању становништва у порасту очекиваног броја доживљених година. Процењује
се да ће у раздобљу 2030 – 2040. учешће старосних група 65-69, 70-79 и старијих од
80 година достићи врхунац у земљама ОЕЦД-а.113
Демографске промене код осигураника такође утичу на њихово измењено
понашање у смислу веће тражње за пензијским осигурањем и осигурањем неге.
Дужи животни век тиме опредељује не само снажење укупне тражње за
осигурањем, већ и склоп понуде осигуравајућих услуга.
8.4. Осигуравајућа предузећа сутрашњице
112
Roman Matthias, Annäherung an die Bedürfnisse des Kunden, Neue Zürcher Zeitung, Sonderbeilage
Allfinanz, 4.9.1997.str.8.
113
Ping Chan, Long Term Care Insurance, Swiss Re, Zurich, 1999.str.5.
104
У области новчаних услуга, а поготово у грани осигурања последних година
су појачане тежње усредсређивања и укрупњавања понуђача. Величина се, наравно,
не може увек изједначити са високом способношћу пружања услуга. Процењује се
да ће у будућности на савременом западноевропском осигуравајућем тржишту
преовладавати:114
● међународна сложена предузећа за новчарске услуге,
● националне и европске групе осигурања и
● осигуравачи – специјалисти.
Међународнасложена предузећа за новчарке услуге нуде укупну лепезу
новчарког пословања преко својих кћерки – предузећа – осигурања, банака и
птедионица, друштва за улагања средстава. Преовлађујући облик устројства је
деоничарско друштво. Оваква међународна предузећа ће куповати мања друштва и
основати нове кћерке – предузећа на новим тржиштима (једно од њих је и подручје
бивше СФР Југославије).
Са становишта продаје услуга, код међународних сложених предузећа
запажају се две различите стратегије: а)према првој, на тржишту се и даље нуде
производи препознатљиви по одраније успешној и познатој марци. То значи да се у
деловима предузећа јавља већи број марака, у неким случајевима и њихови спојеви.
б) према другој стратегији, након стварања успешне слике у јавности о целини
предузећа, иде се на увођење јединствене, заједничке марке за све новчане
производе, односно услуге.
Устаљени производи међународних сложених предузећа за новчане услуге
развијају се у вишој, међународној равни. Након тога се, по потреби, од земље до
земље прилагођавају различитим законима и порецима друштвеног старања. То
важи поготово за услуге осигурања живота и здравственог осигурања. Ова
предузећа различитим скупинама својих странака пружају богату понуду из
бројних врста послова и преко различитих путева продаје.
Националне и европске групе осигурања обухватају већину осигуравајућих
друштава која послују на континенту. Те групе ће и у будућности, по свему судећи
задржати знатан тржишни удео. Полазећи од снажне конкуренције са којом се
сучељавају (друге група осигурања, међународна сложена предузећа, осигуравачиспецијалисти), код ове врсте предузећа је нарочито важно запоседање стратешког
места на тржишту.
Националне и европске групе осигурања користе све путеве продаје услуга.
Нарочито се може очекивати даљи раст сарадње осигурања и банака – банка –
осигурање и проширење продаје преко посредника. Оно што групе осигурања
посебно издваја јесте нужност да у што већој мери користе могућности за
сврсисходнији и јефтинији рад како би опстали на тржишту. Тако, на пример,
114
Johann_Matthias Graf v.d.Schulenburg, kao pod 46.str.569-571.
105
оснивају посебна друштва на која преносе поједине послове из свог делокруга
(улагање средстава, обезбеђење информатичке технологије и друго).
Осигуравачи-специјалисти нуде странкама само одређене врсте, односно
видове покрића или бирају неки посебан продајни пут као што је Интернет. Могу
да се усредсреде на поједине области у држави или на поједине групе занимања
(рецимо, лекари или занатлије). Одлучујуће за пословни успех специјалиста јесте
високо стручно знање и висок ниво услуга у делу тржишта на коме раде.
У циљу проширења лепезе услуга или коришћења предности величине,
осигуравачи-специјалити међусобно сарађују на нивоу Европског савеза. Успешни
специјалисти представљају занимљив предмет куповине националних и европских
група осигурања или међународних сложених предузећа за новчарске услуге. Уз
услов да заузму добар положај на тржишту и спроведу мере за снижавање
трошкова осигуравачи – специјалисти ће и дање остати успешни учесници на
тржишту.
9. ПОЛИЦА ОСИГУРАЊА
Полица осигурања је образац строге евиденције који се сачињава приликом
закључивања уговора о осигурању и она мора да садржи све мјеродавна обиљежја
наоснову којих се може утврдити предмет осигурања, сума осигурања, премија за
осигурање, ризици од којих се предмет осигурава као и почетак и престанак
уговора о осигурању. Сва мјеродавна обиљежја о предмету осигурања које уносе у
полицу утврђују се на лицу мјеста увидом у предмет који се осигурава.
Полица о осигурању се састоји из три дијела:
-
уговорни дио,
технички (обрачунски дио) и
признанични дио.
У уговорном дијелу полице уписују се мјеродавна обиљежја која означавају
уговарача осигурања односно осигураника, тарифу премија по којој се осигурање
закључује, од којих ризика и утврђује се рок трајања уговора о осигурању.
Битан елеменат уговорног дела полице јесте и део у коме се уписује по
којим условима се закључује уговор о осигурању. У овом делу полице мора се
уписати тачан и пун наслов услова по којима се закључује уговор о осигурању.
У техничком односно обрачунском делу полице уписује се предмет
осигурања са свим карактеристикама и мјеродавним обилежјима и назначује
106
посебно уговарање као што су допунски ризици и све остале специфичности
зависно од врсте осигурања.
У признаничном делу полице уговара се начин плаћања премије о
осигурању.
У вези са полицом о осигурању треба стално имати на уму основни
принцип осигурања да су осигуране само оне ствари који су у полици или
њеним прилозива означене.
Општи услови за осигурање имовине и посебни услови по којима се
закључује уговор о осигурању – који су наведени у уговореном дијелу полице,
обавезно се уручују осигуранику, односо уговарачу, осигурања код испостављања
полице о осигурању, што се констатује на полици.
9.1. Лист покрића
Лист покрића као доказ о закљученом осигурању се испостаља у случају
када у тренутку закључења осигурања нису познати сви елементи за испостављање
полице.
У сваком случају у лист покрића уносе се подаци о предмету осигурања,
ризицима од којих се осигурава, износ аконтације премије , трајања покрића и
начин закључења осигурања.
Лист о покрићу се замјењује полицом одмах по пријему потребних
података.
О издатим листама покрића води се посебна евиденција.
9.2. Снимање ризика
Прије закључивања осигурања, представник осигуравача заједно са
представником осигураника је дужан да утврди све околности значајне за оцјену
ризика.
Зависно од врсте имовине, ризика од којих се врши осигурање, начин
закључења осигурања и о околностима значајним за оцену ризика, сачињава се
одговарајући документ (извештај о прегледу ризика), на основу кога се врши
утврђивање висине премије, односно у случају где није прописан образац о
прегледу ризика, ови подаци се уносе непосредно у полицу осигурања или њен
прилог.
107
Начин закључења осигурања
-
Осигурање се може закључити зависно од:
обима покрића,
осигуране вредности ствари и
трајања осигурања.
Зависно од обима осигурање се може закључити од:
-
основних ризика,
допунких ризика,
посебних уговарања.
Основни и допунски ризици су утврђени у условима за сваку врсту
осигурања, а истим условима утврђена су и посебна уговарања која је потребно
извршити да би осигурањем били обухваћени одређени објекти.
Приликом уговарања осигурања обавезно се са осигураником уговара обим
покрића и у полици се видљиво уноси, који допунски ризици су обухваћени
осигурањем, као и то да ли су вршена посебна уговарања.
Зависно од осигуране вредности ствари, осигурање се може закључити:
-
на стварну вредност,
на нову вредност,
на суму осигурања.
На стварну вредност осигурање се може закључити:
-
применом система фактора подосигурања,
на предрачунску вредност са коначним обрачуном,
на флотонтној основи,
применом тарифног става за скуп ствари.
Осигурање применом система фактора подосигурања врши се само у
друштвеном сектору и то по Условима за осигурање од пожара и неких других
опасности и Условима за осигурање машина од лома и неких других опасности као
и Посебним условима за осигурање применом фактора подосигурања. Важно је
истаћи да је код осигурања која су закључена по систему фактора подосигурања,
осигурањем – на стварну тржишну вриједност - обухваћена сва имовина која по
условима осигурања може бити предмет осигурања.
108
Осигурање на подрачунску вредност са коначним обрачуном у правилу се
закључује код осигурања грађевинарства и монтаже, и сматра се закљученим на
стварну вредност.
Осигурање на флотантној основи примењује се код осигурања залиха у
трговинским угоститељским и производним организацијама на начин и по
условима који су дефинисани у тарифи премија I и II и ствари су код овог
осигурања осигуране на свако – времену стварну вриједност.
Осигурање применом тарифног става за скуп ствари у правилу се
закључују за осигурање предмета домаћинстава где је премија утврђена према
величини стана. У условима за осигурање ствари домаћинства извршена су нека
ограничења било вриједности (умјетнички предмети, драгоцености) или по
поједином ризику (лом стакла).
Осигурање на нову вредност може се закључити код осигураника у
друштвеном сектору и то код оних који се не баве непосредном материјалном
производњом (школе, СИЗ за становање и сл.) ... по условима за осигурање од
пожара и неких других опасности.
Осигурање на суму осигурања закључује се у свим случајевима када се не
примењује један од напред наведених начина осигурања.
Суму осигурања одређује осигураник и код овог осигурања примењују се
одредбе из услова осигурања о подосугарању и недосигурању. Изузетак чини
закључење осигурања ''на први ризик''. Код овог осигурања сума осигурања
представља горњу границу до које јамчи осигуравач и код настанка осигураног
случаја осигуравач накнађује стварну штету у смислу одговарајућих услова
осигурања до висине уговорене суме осигурања без примене одредаба о
подосигурању и надосигурању. Сума осигурања ''на први ризик'' одређује се у
зависности од обима и висине штте који може настати усљед једног штетног
догађаја. Карактер осигурања ''на први ризик'' има и осигурање од одговорности из
дјелатности са утврђеном сумом осигурања.
Зависно од трајања осигурања, осигурање се може закључити:
-
на одређени рок трајања,
на неодређени рок трајања.
Осигурање на одређени рок трајања почиње, односно престаје дана и часа
који је означен у полици. Код осигурања са трајањем мањим од годину дана
примењује се скала за краткорочна осигурања, (осигурање животиња у тову,
осигурање повремених залиха и сл.).
Осигурање на неодређени рок трајања (дугорочно осигурање) најчешћи
се начин закључивања осигурања. Код овог осигурања према одредбама Општих
109
Услова, осигурање се аутоматски продужује за наредни период осигурања, уколико
претходно није отказано.
9.4. Обрачун ''ПРО РАТА'' премије
Није риједак случај да осигураник тражи да се постојеће осигурање сведе на
одређени дан доспијећа (скаденца) у години, па је потребно све постојеће полице
прерадити и обрачунати аликвотни дио премије за време од дана ранијег истека па
до дана доспећа (нове скаденце).
Потребно је претходно утврдити број дана за које треба обрачунати премију.
Број дана се утврђује тако да се сваки календарски мјесец рачуна 30 дана тј.да се
година рачуна 360 дана.
Када је утврђен број дана, тада се у табели за обрачун ''про рата'' премије
пронађе проценат премије који вреди за одговарајући број дана (са три децимална
мјеста). Утврђени проценат се множи са премијом и добије аликвотни дио премије
за одређено вријеме У полици се убиљежава број дана и износ који је обрачунат
као аликвотни дио премије.
На аналоган начин – уколико условима осигурања није другачије утврђено –
обрачунава се и поврат премије за неискориштено вријеме ''про рата темпорис'' , с
тим, да се за овако обрачунат поврат премије испоставља посебна обрачунска
полица, или се обрачун врши приликом редовне обраде осигурања.
Примјер: Премију од Дин 25.000 – треба обрачунати за време од 28.јула
1980.година до 15.марта 1981.године. Број дана ћемо утврдити на тај начин да од
последњег датума (15 марта 1981.) одузмемо први датум. Обзиром да се у овом
случају већи број (дан, месец) не може одузимати од мањег, последњи датум ћемо
тако преуредити да то омогућимо. То ћемо учинити тако да од године одузмемо
једну годину и претворимо у мјесеце, а један мјесец додамо данима тако да ће
коначна операција изгледати овако:
45. 14. 1980.
28. 07. 1980.
Разлика 17. 07 - што значи да премију треба обрачунати за седам мјесеци и 17
дана или укупно ( 7х30)+17=227 дана.
За 227 дана имамо у Табели проценат 63,056 што множено са премијом од
Дин 25.000 – даје резултат од дин 15.764,-. Овај резултат представља аликвотни
дио премије за наведено време.
Треба истаћи да овај начин обрачуна поврата односно ''про рата'' премије
вриједи само у оним случајевима где је редовно обрачуната годишња премија, што
110
значи да се овај начин обрачуна поврата односно ''про рата'' премије не примењује
од осигурања код којиј је редовно обрачуната испод или изнад годишње премије.
Уколико долази до преуређења осигурања са испод односно изнад
годишњом премијом, тада се преуређење осигурања врши на тај начин да се нова
премија обрачуна према одредбама тарифе и одузме од раније обрачунате премије
па резултат представља разлику коју треба наплатити односно вратити
осигуранику.
9.5. Учешће осигураника у штети (франшиза)
У појединим врстама осигурања, условима осигурања је предвиђено учешће
осигураника у сваком штетном догађају. По правилу, што је веће учешће
осигураника у штети, одобрава се већи попуст у премији...Према томе учешће
осигураника у штети (франшиза) је врло значајан регулатор односа премије и
штете, а висина учешћа овиси, углавном од карактера штета код осигураника
(велики број малих штета или мали број великих штета).
Сврха увођења франшизе је у томе, да се из третмана штета искључе мале,
неекономске штете, јер осигурање треба да обавља функцију надокнаде
економских штета које значајно погађају осигураника.
-
Разликујемо два основна облика франшизе и то:
одбитну франшизу и
интегралну франшизу.
Одбитна франшиза је онај износ са којим осигураник у сваком штетном
догађају учествује у штети. На пример: осигурање од опште одговорности када
осигураник у сваком штетном догађају учествује са 10% од његовог износа, а
најмање са 500,-динара. У овом случају имамо двије границе франшизе, јер
осигуравач није у обавези за штете од 500,-динара, и мање, а у свакој штети која је
испод износа од 5.000,-динара осигураник ће учествовати са 500,-динара док ће у
свакој штети преко 5.000,-динара осигураник учествовати са 10%. У условима
осигурања су овакве комбинације честе. Условима осигурања је регулисано да ли
се може искључити учешће осигураника у штети (откуп франшизе) и то се у
правилу – ако је условима дозвољен откуп франшизе – врши применом
одговарајућег доплатка на премију.
Интегрална франшиза
Интегрална франшиза је такав облик самопридржаја у штети гдје до
одређеног износа осигураник учествује у штети, а ако је тај износ прекорачен, тада
се аутоматски искључује франшиза и осигураник остварује право на пуни износ
штете.
111
Например, код осигуравања усева, ако је штета на усевима од града 5% и
мања, тада осигураник нема право на одштету, а ако је изнад 5% (нпр.6%) тада има
право на пријем цијелог износа одштете.
Клаузула о учешћу осигураника у штети (франшиза) обавезно се уноси
у полицу.
9.6. Контрола испостављених докумената (тарифирање)
Након пријема Списка достављених докумената (образац ОС-9) са
прилозима тарифер врши контролу исправности испостављених полица.
Контрола обухвата исправност примене тарифе, усклађивање прилога и
полице и општи преглед исправности испостављених докумената. Констатоване
недостатке тарифер писмено саопштава преузимачу ризика, који, када се ради о
осигурању друштвеног сектора, испоставља накнадне полице којима отклања
констатоване грешке, а код осигурања приватног сектора испоставља
рекламациони блок којим отклања неисправност испостављене полице.
У случају када се тарифирање врши прије испосављања и потписивања
полице код осигурања друштвеног сектора, тј.када се тарифирање врши на
концепту, отпада накнадна контрола односно тарифирање, и контрола обухвата
само исправност преписа текста са концепта на полицу.
9.7. Обрачуни са реосигурањем
Прије уступања докумената на статистичку обраду, из испостављених
докумената се воде подаци потребни за обрачун са реосигуравачем, након чега се
сачињавају документи на основу којих ће се извршити обрачун премије и штета
реосигурања.
Обрасци за обрачун премије и штета реосигурања нису приложени уз ово
Упутство, а израђују се према захтјевима који произилазе из уговора са
реосигуравачима. Стручна служба Заједнице ризика осигурања имовине дужна је
благовремено израдити и доставити обрасце за обрачун премије и штета
реосигурања, ради несметаног одвијања овог посла.
9.8. Фактурисање премије
112
За осигурања, по којима премију плаћају осигураници друштвеног сектора,
након извршеног тарифирања на прописаном обрасцу (ОС-8) врши се фактурисање
премија по групама осигурања. Након фактурисања, фактура са оригиналима
полица и прилога доставља се осигуранику ради плаћања премије. Копија фактуре
са копијама полица и прилога доставља се на статистичку обраду, а друга копија се
доставља рачуноводству пословне јединице на рачуноводствену обраду. Трећа
копија остаје код фактуристе.
Почетком године врши се фактурисање аконтације премије до прераде
осигурања, такође по групама осигурања. Приликом прераде осигурања
фактурисане аконтације се или у целости сторнирају или осигуранику признају на
новој фактури.
9.9. Обрачун попуста (бонус) и доплатка (малус)
Одредбама тарифа премија или самоуправним актима ЗОИЛ-а ''Сарајево'',
утвђена је обавеза ЗОИЛа ''Сарајево'' да зависно од односа премија и штета
осигураника, врши обрачун доплатка (малус) или попуста (бонус), на премију
осигурања. У тим актима утврђене су врсте осигурања у којима се обрачунава
бонус односно малус. Висина бонуса и малуса се исказује релативним бројем
(процентом), на основу евиденција о премијама и штетама сваког
осигураника.Обрачун бонуса односно малуса врши се на полици осигурања или на
прилогу уз исти.
Као посебан облик попуста у појединим тарифама премија утврђен је попуст
за вишегодишње трајање осигурања. Осигураницима који закључе уговор о
вишегодишњем трајању осигурања (од 5 до 10 година) одобрава се одговорајући
попуст на премију. Уговор о вишегодишњем трајању осигурања сачињава се на
типском обрасцу.
Типске уговоре није потребно сачињавати са осигураницима потписницима
Самоуправног споразума о конституисању ЗОИЛ-а ''Сарајево'' сходно Одлуци
Скупштине Заједнице ризика осигурања имовине донесене под број 04-100/14 од
19.септембра 1975.године.
Сагласност о плаћању премије и исплати штета
У случају када се код осигураника друштвеног сектора, на основу закључка
самоуправних органа, уговори плаћање премије у ратама (оброцима) ради
поједностављења докумената и смањивања броја испостављених фактура – на
прописаном обрасцу сачињава се Сагласност о плаћању премија и исплати штета
по групама осигурања и износима рата. На основу овако сачињеног документа –
који потписују и осигуравач и осигураник – врши се једнократно фактурисање
113
цјелокупне премије с тим што се на фактури означе рокови и износи премије по
ратама.По један примерак овог документа доставља се са осталим прилозима
осигуранику, рачуноводству пословне јединице, а један остаје код преузимача.
У оваквом случају у књизи излазних фактура се уноси фактура онолико пута
колико има рата са ознаком износа и рока плаћања рата. Евидентирање плаћања
врши се према уплатама по ратама.
Ако осигураник уз Сагласност приложи за сваку одгођену рату попуњену
мјеничну изјаву и потписану мјеницу општег типа, тада се на Сагласност
убиљежава текст ''Осигураник уручио мјеницу''.
Након подмирења дуга, осигуранику се враћају поништене мјенице заједно
са мјеничним изјавама.
10. ВРСТЕ ОСИГУРАЊА
Под појмом врсте осигурања, подразумевамо скуп опасности од којих се
осигуравају одређене ствари. Према томе, сваку врсту осигурања одређује скуп
опасности, особине саме ствари, место коришћења и употребе ствари која се
осигурава. Имајући ово у виду, у наредним разматрањима бавићемо се детаљније
одређеним врстама имовинских осигурања, пре свега, основним предметом
осигурања, као и осигураним опасностима, односно ризицима.
1.ОСИГУРАЊЕ ИМОВИНЕ
Већ смо напред, у оквиру општих карактеристика осигурања, извршили
детаљну поделу осигурања, базирајући је на основној – традиционалној подели на
осигурање имовине и осигурање лица.
Осигурање имовине има, пре свега , сврху да надокнади штету која би се
догодила на осигураној имовини. Надокнаду штете у осигурању претпоставља
постојање уговора у осигурању који може закључити свако правно или физичко
лице код кога постоји интерес за осигурање. Под осигурањем имовине
подразумевамо осигурање одређених ствари (покретних, непокретних), имовинског
интереса, где спада осигурање заштите интереса и имовинског права, као што су
осигурање од одговорности, гаранцијско осигурање, шоможно осигурање и др.,
затим осигурање животиња, домаћих или неких других.115
Пре образложења појединих типова осигурања имовине размотрићемо
најбитније категорије које се односе на имовинска осигурања уопште пре свега на
бази Закона о облигационим односима из 1978. године.
115
Н.Николић и В.Марковић, исто стр.66.
114
а) Интерес осигурања
Осигурање имовине може закључити само лице које има интерес да се не
догоди осигурани случај, пошто би иначе претрпело неки материјални губитак.
Право из осигурања могу имати само лица која су у часу настанка штете имала
материјални интерес да се осигурани случај не догоди.116
б) Сврха осигурања имовине
Основна сврха осигурања имовине је у томе да се обезбеди накнада штете
која би се десила на имовини осигураника због наступања осигураног случаја.
Кључни принципи код надокнаде штете у имовинским осигурањима при томе су:
-
-
да износ накнаде не може бити већи од штете коју је осигураник претрпео
наступањем осигураног случаја,
да су пуноважне одредбе уговора којима се износ накнаде ограничава на
мањи износ од износа штете,
да се при утврђивању износа штете узима у обзир измакла (изгубљена)
добит само ако је то уговорено,
да се накнадно из осигурања, уколико се у току истог периода осигурања
догоди више осигураних случајева један за другим, одређује и исплаћује у
потпуности за сваки од њих, с обзиром на целу своту осигурања, без њеног
умањења за износ раније исплаћених накнада у том периоду,
да се накнада у случају да је уговором о осигурању вредног осигуране
ствари споразумно утврђена одређује према тој вредности, изузев ако
осигуравач докаже да је уговорена вредност знатно већа од стварне
вредности а за ту разлику не постоји оправдан разлог.117
ц) Спречавање осигураног случаја и спашавање ствари која је
предмет осигурања
С обзиром да је сврха закључења уговора о осигурању у томе да се
надокнади само она штета која је настала, логично је што се прецизирају обавезе
осигураника које имају за циљ да се спречи наступање осигураног случаја, а када је
до њега већ дошло, да се предузму оне радње које треба да допринесу да настала
штета буде што мања. Осигураник је дужан да предузме прописане, уговорене и
све остале мере потребне да се сречи наступање осигураног случаја, а ако
осигурани случај већ наступи, дужност му је да предузме све што је у његовој моћи
да се ограниче његове штетне последице. Конзистентно овом ставу, дужност је и
осигуравача да надокнади трошкове, губитке као и друге штете проузроковане
разумним покушајем да се отклони непосредна опасност стварне последице. Таква
116
117
Н.Николић и В.Марковић, исто, стр.66.
Члан 924.Закона о облигационим односима
115
обавеза осигуравача постоји чак и у случају да се покушаји отклањања непосредне
опасности наступања осигураног случаја покажу као неуспешни.
Обавеза је осигуравача да исплати ову накнаду, чак и ако она заједно са
накнадом штете од осигураног случаја прелази своту осигурања. Подсећамо да је
општепризнати став да је горња обавеза осигуравача лимитирана новчаним
износом исказаним у своти односно суми осигурања, те обавеза осигуравача
даисплати накнаду по основу насталих трошкова везаних за спречавање осигураног
случаја и онда када они заједно са накнадом штете прелазе своту осигурања,
представља известан изузетак од наведеног правила, који је у функцији
стимулисања пречавања настанка штетних догађаја, односно умањивања последица
када већ до њих дође. Следећи напред наведених принцип, логично је, да се,
уколико осигураник не испуни своју обавезу спречавања осигураног случаја или
обавезу спасавања, а за то нема оправдања, обавеза осигуравача смањује за
онолико за колико је настала већа штета због тог неиспуњења. 118
д) Препуштање оштећене осигуране ствари и пропаст ствари
услед догађаја који није предвиђен у полици осигурања.
Ако другачије није уговорено, осигураник нема право да после наступања
осигураног случаја препусти осигуравачу оштећену ствар и да од њега захтева
исплату пуне своје осигурања.
Плазећи од углавном опште прихваћеног принципа ''дељивости премије'',
правило је да, ако осигурана ствар или ствар у вези са чијом је употребом
закључено осигурање од одговорности пропадне за време периода осигурања услед
неког догађаја који није предвиђен у полици, уговор престаје даље да важи, а
осигуравач је дужан да врати уговорачу осигурања део премије сразмерно
преосталом времену. При томе, када једна од више ствари обухваћених једним
уговором пропадне услед неког догађаја који није предвиђен у полиси, осигурање и
даље остаје на снази у погледу осталих ствари, уз потребне измене због смањења
предмета осигурања.119
ц) Покривеност надокнаде исплате штете осигурањем
Општеприхваћено правило је да догађаји у вези са којим се закључује
осигурање (тзв.осигурани случај) мора бити будући, неизвестан и независан од
искључиве воље уговарача, као и да је уговор о осигурању ништаван ако је у часу
његовог закључивања већ настао осигурани случај, или је био у наступању, или је
било пак извесно да ће наступити, или ако је већ тада била престала могућност да
118
119
Исто члан 925.
Исто, члан 926.
116
он настане.120 Међутим, поред дефинисања релевантности осигураног случаја,
постоји и правило које се штете могу, односно не могу надокнађивати. Тако,
осигуравач није дужан да надокнади штете настале случајно или кривицом
уговарача осигурања, осигураника или корисника осигурања, изузев ако је у
погледу одређене штете ова његова обавеза изричито искључена уговором о
осигурању. Осигуравач не одговара за штету коју су та лица проузроковала
намерно, те је стога ништавна одредба у полици која би предвиђала његову
одговорност и у том случају. Међутим, уколико би се остварио осигурани случај,
тада је осигуравач дужан да надокнади сваку штету коју је проузроковало лице за
чије поступке осигураник одговара по било ком основу, без обзира на то да ли је
штета проузрокована непажњом или намерно.121
Такође је установљен принцип да осигуравач не одговара за штету на
осигураној ствари која протиче од њених недостатака, осим ако је другачије
договорено. Осигуравач, такође није дужан да надокнади штете проузроковане
ратним операцијама или побунама, изузев ако није друкчије уговорено. При томе је
установљена законска претпоставка да штета није настала услед ратних операција
или побуна. Другим речима, осигураник није дужан да доказује да штета није
настала услед ових догађаја, већ је то обавеза осигуравача, уколико наравно жели
да се ослободи надокнађивања штете по овом основу.122
ф) Надосигурање
Основни принцип код надокнаде штете у осигурању имовине је да, сходно
општеприхваћеном начелу обештећења, осигураник, основно корисник осигурања
не може добити већи износ од вредности ствари која је предмет осигурања.
У теорији је, такође, доминантан став да висина накнаде на коју осигураник
има право у имовинском осигурању, кад дође до наступања осигураног случаја,
редовно зависи од три елемента: висине проузроковане штете; осигуране суме и
вредности осигуране ствари. При томе се истиче да се сваки од ова три елемента
може појавити као горња граница обавезе осигуравача. Такође се указује да
накнада из осигурања може достићи висину проузроковане штете у случају када се
осигурана сума и вредност ствари поклапају. У истом теоријском ставу се истиче
да се у случају када је осигурана сума нижа од вредности ствари ради о
подосигурању и осигуранику ће се, према начелу пропорционалности, надокнадити
само део штете, а ако је осигурана сума виша од вредности ствари, тада је реч о
надосигурању, при чему осигураник неће имати право на накнаду која прелази
вредност штете, а у случају да је осигураник исту ствар осигурао код више
120
Исто, члан 927. и 928.
Исто, члан 898, став 1 и 2.
122
Исто члан 929.став 1 и 2
121
117
осигуравача, за пуноважност и дејство уговора од значаја је да ли збир свих
осигураних сума прелази вредност ствари или не.123
Правило је да у случају да се при закључењу уговора једна страна послужи
преваром и тако уговори своту осигурања већу од стварне вредности осигуране
ствари, друга стране може тражити поништење уговора. Друга је ситуација ако је
уговорена свота осигурања већа од вредности осигуране ствари, а при томе ни
једна страна није поступила несавесно. Тада је прописано да уговор остаје на снази,
док се свота осигурања снижава до износа стварне вредности осигуране ствари, при
чему се премија сразмерно смањује. И у једном и у другом случају савезни
осигуравач задржава примљене премије и има право на несмањену премију за
текући период.124
Веома је битно правило на основу којег, у случају да се осигурана вредност
смањи за време трајања осигурања, свака уговорна страна има право на
одговарајуће снижење своте осигурања и премије, почев од дана када је свој захтев
за снижење саопштила другој страни.125 Истичемо да наведени случај тзв.накнадно
смањивање вредности, чија је суштина да након закључења уговора о осигурању
долази до смањења осигуране вредности, не треба мешати са правном ситуацијом
до које долази у случају тзв.надосигурања.
г) Вишеструко и двоструко осигурање
Уколико је нека ствар осигурана код два или више осигуравача од истог
ризика, за исти интерес и за исто време, тако да збир свота осигурања не прелази
вредност те ствари, ради се о тзв.вишеструком осигурању, при чему сваки
осигуравач одговара у потпуноси за извршење обавеза насталих из уговора који је
закључио. Ако збир свота осигурања прелази вредност осигуране ствари, тада се
ради о тзв.двоструком осигурању. Уколико уговарач осигурања није при томе
поступио несавесно, сва су закључена осигурања пуноважна и сваки од
осигуравача има право на уговорену премију за период осигурања у току, док
осигураник има право да захтјева од сваког појединог осигуравача накнаду сходно
уговору закљученом са њим, али не више од укупног износа штете. Када се догоди
осигурани случај, уговарач осигурања је дужан да о томе обавести сваког
осигуравача истог ризика и саопшти му имена и адресе осталих осигуравача, као и
своте осигурања појединих уговора закључених са њима. Правило је да у том
случају, по исплати накнаде осигуранику, сваки осигуравач сноси део накнаде у
сразмери у којој стоји свота осигурања на коју се он обавезао према укупном збиру
свота осигурања, при чему осигуравач који је платио више има право да захтјева од
осталих осигуравача накнаду више плаћеног. Важи правило да се у случају да је
123
Исто члан 930, и 931.
Коментар Закона о облигационим односима, Књига 11, редактори проф.др.Борислав Благојевић
и проф.др.Врлета Круљ, Савремена администрација, Београд 1980.године,стр.504.
125
Исто, члан 932.
124
118
неки уговор закључен без назначења своте осигурања или уз неограничено покриће
сматра да је уговор закључен уз највишу своту осигурања. За део осигуравача који
не може да плати одговарају остали осигуравачи, сразмерно својим деловима. При
томе се регулише и случај када је уговарач осигурања закључио уговор о
осигурању којим је настало двоструко осигурање, не знајући за раније закључено
осигурање. Тада уговарач осигурања може, без обзира на то да ли је раније
осигурање закључио он или неко други, у року од месец дана од када је сазнао за то
осигурање, да захтјева одговарајуће снижење своте осигурања и премије доцнијег
осигурања, при чему осигуравач задржава примљене премије и има право на
премију за текући период.
Могућа је и ситуација да до двоструког осигурања дође због смањења
вредности осигуране ствари за време трајања осигурања. Тада уговарач осигурања
има право на одговарајућа снижења стопа осигурања и премија, почев од дана када
је свој захтјев за снижење саопштио осигуравачу. Уколико при настанку
двоструког осигурања уговарач осигурања поступи несавесно, сваки осигуравач
може да тражи поништење уговора и задржи примљене премије, као и да захтјева
несмањену премију за текући период.126
х) Подосигурање
За разлику од надосигурања које постоји када је одређена сума осигурања
већа од стварне вредности ствари која је предмет осигурања, подосигурање постоји
када је сума осигурања нижа од стварне вредности ствари која је предмет
осигурања.
При томе важи правило по којиме се износ накнаде коју дугује осигуравач
смањује сразмерно, изузев ако није другачије уговорено. Такође важи правило да је
осигуравач дужан да да потпуну накнаду све до износа своте осигурања ако је
уговорено да однос између вредности ствари и своте осигурања нема значај за
одређивање износа накнаде.127
С обзиром да се код подосигурања примењује тзв.принцип пропорције,
општеприхваћен став и у теорији и пракси осигурања је да се тада, такође полазећи
од начела еквивалентности престација уговорених страна, накнада из осигурања
према претрпљеној штети ставља у исти однос у коме се налази осигурана сума
према вредности ствари. У истом теоријском ставу који износима истиче се да тада
однос између суме осигурања и вредности ствари показује, у ствари, однос између
премије која је плаћена и оне која је требала да буде плаћена да би се покрила пуна
вредност ствари. Даје се и општеприхваћен образац за израчунавање по којем су:
Вредност = сум осигурања х штета / накнада.
126
127
Исто, члан 933.
Исто, члан 934.
119
и) Прелаз уговора исплата накнаде из осигурања другом лицу
Чести су случајеви да у току трајања уговора о осигурању дође до промене
власника у односу на ствар која је предмет осигурања. Најчешћи случај је да
осигураник прода ствар која је осигурана неком трећем лицу. Правило је да у
случају отуђења осигуране ствари, као и ствари у вези са чијом је употребом
закључено осигурање од одговорности, права и обавезе уговарача осигурања
прелазе по саном закону на прибавиоца, осим ако другачије није уговорено.
Међутим, ако је отуђен само један део осигураних ствари које у погледу осигурања
не чине засебну целину, уговор о осигурању престаје по самом закону. Када се због
отуђења ствари повећава или смањи вероватноћа наступања осигураног случаја,
тада се примењују општа правила о повећању или смањењу ризика.Предвиђено је и
да уколико уговарач осигурања не обавести осигурача да је осигурана ствар
отуђена, остаје и даље у обавези да плаћа премије које доспевају и после дана
отуђења. Правило је, такође да осигуравач и прибавилац осигуране ствари могу
одустати од осигурања уз отказни рок од пенаест дана, с тим што су отказ дужни
поднети најдаље у року од тридесет дана од сазнања за отуђење.
Сва ова претходно наведена правила се односе само на случај када је издата
полиса осигурања на име. Уговор о осигурању се не може раскинути ако је полиса
осигурања издата на доносиоца или по наредби. 128
ј) Прелаз осигураних права према одговорном лицу на
осигуравача
Наступањем штетног догађаја у односу на ствар која је предмет осигурања,
за осигураника, односно корисника осигурања настаје ситуација из које може да
захтјева накнаду штете по два правна основа:
а) по основу проузроковања штете, када се чином наступања штетног
догађаја, уз испуњење осталих услова (постојање штетне чињенице,
недопуштености штете, постојање узрочне везе између штете и штетног догађаја и
одговорности штетника), успоставља облигациони однос између оштећеног и
штетника;
б) по основу закљученог уговора о осигурању.
Основно је правило да оштећени не може по оба основа да оствари право на
накнаду настале штете, јер је реално очекивати да би у том случају могао да по оба
правна основа добије износ накнаде штете већи него што је износ стварно настале
штете. Међутим, дозвољено је да оштећени по оба основа захтјева и добије накнаду
штете, али само до износа стварно настале штете. Уколико је, нпр.због ниско
утврђене суме осигурања, од осигуравача добио накнаду штете до износа суме
осигурања, што је и горња гаранција обавезе осигуравача, оштећени може
128
Исто, члан 936.
120
захтевати да се преостали ненамирени део износа штете надокнади непосредно од
штетника.
Наравно, поставља се и питање зашто је установљен прелаз осигураникових
права према одговорном лицу на осигуравача (суброгација), након што је
осигуравач исплатио штету осигураницима. Одговор је логичан: након што је
осигуранику надокнађена штета од стране осигуравача, уколико не би постојала
суброгација, тада би лице које је проузроковало штету, тј.штетник, био потпуно
ослобођен било каквих обавеза, а управо је он одговоран за насталу штету.
Исплатом накнаде из осигурања, сва осигураникова права према лицу које је
по ма каквом основу одговорно за штету прелазе на осигуравача, по самом закону,
до висине исплаћене накнаде.
Битно је нагласити да овај прелаз није предмет уговорно већ законског
регулисања, тј. не треба ни претходно ни накнадно вршити суброгацију уговором с
обзиром да она настаје аутоматски, по основу закона. Правило је, такође, да се
ослобађа у одговарајућој мери своје обавезе према осигуранику уколико је
кривицом осигураника онемогућен у потпуности или делимично овај прелаз права
на осигуравача. Установљено је и правило да прелаз права са осигураника на
осигуравача не може бити на штету осигураника, те стога, ако је накнада коју је
осигураник добио од осигуравача из било ког разлога нижа од штете коју је
претрпео, осигураник има право да му се из средстава одговорности лица исплати
остатак накнаде пре исплате осигуравачевог потраживања, по основу права која су
прешла на њега. Постоје и изузеци од правила о суброгацији када на осигуравача
не прелазе права осигурања, уколико је штету проузроковало лице у сродству у
првој линији са осигураником или лице за чије поступке осигураник одговара или
који живи са њим у истом домаћинству или лице које је радник осигураника, осим
ако та лица штету нису проузроковала намерно. Међутим, ако је неко од лица које
смо навели било осигурано од одговорности, осигуравач може од његовог
осигуравача захтјевати накнаду износа који је исплатио осигуранику. 129
10.1. ОСИГУРАЊЕ ИНДУСТРИЈЕ
У осигурање индустрије убрајамо следећи:
129
осигурање од опасности пожара и неких других опасности,
осигурање машина од лома и неких других опасности,
осигурање објеката у изградњи,
осигурање објеката у монтажи,
осигурање од опасности прекида рада услед пожара и других опасности,
осигурање од одговорности из делатности,
Исто, члан 939.
121
-
осигурање филмских предузећа,
осигурање ускладиштења робе у хладњачама,
осигурање имовине у јамама рудника и подземном експлоатацијом,
комбиновано осигурање електронских рачунара, процесора и сличних
уређаја,
осигурање залиха на флотантној основи од опасности пожара и неких
других опасности,
осигурање имовине електропривредних предузећа,
гаранцијско осигурање (одговорност за грешке на стварима.
10.1.1. Осигурање од опасности пожара и неких других опасности.
10.1.1.1. Предмет осигурања
Као предмет уговора у овој врсти осигурања појављује се покретна и
непокретна имовина индустријских, занатских и услужних предузећа, сем оне које
су Уставима за осигурање искључене.
Код осигурања грађевинских објеката сматрају се осигураним сви објекти
који су врласништво осигураника и који су наведени у полици, а код покретних
ствари оне које се налазе на месту осигурања, како оне које су постојале у тренутку
закључења осигурања тако и оне које су накнадно набављене и редовно пријављене
у осигурање и о којима постоји одговарајућа књиговодствена евиденција.
10.1.1.2. Осигуране опасности
Осигурањем имовине индустријских, занатских и услужних предузећа од
опасности пожара и неких других опасности пружа се заштита од следећих ризика:
- пожара и удара грома,
- - експлозије,
- олује и града,
- удара сопственог моторног возила или радне машине у осигурани објекат,
- пада летелице и
- манифестације и демонстрације
- земљотреса.
Ако се посебно уговори и плати додатна премија осигуравајућа заштита
обухвата заштиту од унапред одређених и дефинисаних допунских ризика као шту
су:
-
поплава и бујица,
висока вода,
клизање тла и одроњавање,
122
-
слегање тла,
снежна лавина,
исцурење течности и гаса (лекажа),
изливање ужарене растопњене масе,
самозапаљење залиха,
излив воде из инсталација
10.1.1.3. Начин обрачуна премије
На основу тарифа премија за осигурање у индустријским , занатским и
услужним преудзећима, а према Условима за осигурање од опасности пожара и
неких других опасности, основ за тарифирање је:
а) класа опасности (зависи од врсте делатности која се обавља на
посматраној локацији)
б) класа заштитних мера (врсте објеката и против пожарне заштите у тим
објектима)
ц) обим покрића (изабрани пакет ризика) и друге околности које повећавају
или смањују ризик.
Класа опасности се одређује на основу извора ризика из технолошког
процеса главне производње у подручју које је дефинисано као јединствени ризик.
Све организације су разврстане у седам класа опасности и одређују се према
осјетљивости изложености сировина, полупроизвода и финалних производа
појединим ризицима од којих се осигуравају.
Главном производњом сматра се увек она која се врши у главним
фабричким зградама и која у погледу изложености опасности представља целину за
себе и то она чије машине већим делом учествују у суми осигурања. Примењује се
увек премијска стопа утврђена за главну производњу, па и онда када постоје и
друге, споредне или помоћне производње у оквиру посматране организације.
С обзиром да се практично ради о основном осигурању, навешћемо и
најважније доплатке, односно попусте који се примењују.
Ако се не осигуравају све ствари или се осигурава само група ствари или
само поједине ствари, обрачунава се посебан доплатак на премију,(у тарифи коју
наводимо он износи 50% и не може износити мање од 20% од укупне премије, а ако
се осигурава поједина ствар, доплатак се рачуна на премију од 100% и неможе
износити мање од 300% од укупне премије.
Постоји и посебан доплатак за ризик удара непознатог возила у осигурани
објекат и изузетно значајан доплатак за откуп амортизоване вредности код
делимичних штета.
123
Што се тиче попуста, они се код ове врсте осигурања одобравају пре свега за
постојање уређаја за гашење пожара као и за трајање осигурања за одређени
временски период (у тарифи коју наводимо, по овом основу одобрава се попуст од
5% за трајање осигурања од 5.9 година и 10% за трајање осигурања од 10 и више
година).
Истичемо и основни принцип о начину обрачуна доплатака и попуста, који
се не тичу само осигурања од пожара и неких других опасности, него се уопште
односи на осигурање цивила и индустрије.
Доплаци се рачунају појединачно један за другим, од добијеног збира и то
оним редом како су наведени у тарифама док се попусти рачунају од обрачунате
премије повећане за износ доплатка, појединачно један за другим, од добијеног
збира, односно ризика, и то оним редом како су наведени у тарифама.
10.1.2. Осигурање машина од лома и неких других опасности
10.1.2.1. Предмет осигурања
Као предмет уговора о осигурања у овој врсти осигурања осигуравају се
следеће ствари, и то:130
-
машине,
машински уређаји,
електрични уређаји,
електрични уређаји и њихово пуњење, уколико је вредност пуњења
садржана у вредности осигуране ствари,
апарати и
инсталације, заједно са постољем, лежиштем и темељом, уколико је њихова
вредност садржана у вредности машине.
Ако се посебно уговори, предмет осигурања могу бити: далеководи,
кабловски водови високог напона, цевоводи (гасоводи, нафтоводи, топловоди),
водоводна и канализациона мрежа, инсталације централног грејања, метални
силоси и сличне металне конструкције, багери у рудницима (површинског копа),
траке, ланци и ужад транспортних уређаја, крупни алати, персонални рачунари и
др.
Треба истаћи да уговором о осигурању могу бити обухваћене све машине
(групно, или само поједине машине), уз напомену да су осигуране само оне ствари
које су назначене у полиси.
Ствари које су предмет осигурања, осигуране су на месту означеном у
полиси и за време када су монтиране и спремне за рад; када се налазе у раду; када
130
ДДОР, Нови Сад, исто, стр.111-1.
124
су дате у најам или послугу; уколико раде у условима и служе намени за коју су
пројектоване и грађене; када се демонтирају и ремонтирају због премештаја или
поправке као и за време трајања поправке на месту коришћења осигуране ствари
или у радионици осигураника, под условом да премештање или поправку обављају
радници осигураника; када се ради провере исправности, поправке или премештаја
превозе, али само у границама микролокације. Ствари су, иначе осигуране и када се
у целини преместе на друга места на подручју Југославије.
10.1.2.2. Осигуране опасности
Осигурањем од лома и неких других опасности пружа се осигуравајућа
заштита од оштећења или уништења осигуране ствари услед незгоде у погону под
чиме се подразумевају догађаји који настају непредвиђено и изненада приликом
коришћења осигуране ствари услед неспретности, нехата или зеле намере радника,
или других лица, код употребе осигураног предмета, као што су: 131
-
грешке у конструкцији, материјалу и изради,
непосредно деловање електричне струје: кратак спој, атмосферски или
други пренапон, електрични лук и сл.,
распадање због деловања центрифугалне силе,
недостатак воде у парним котловима и апаратима с паром, осим у
случајевима које прати експлозија,
мраз , притисак леда или снега, односно непосредно кретање леда,
натпритисак и потпритисак (имплозија),
затајивање уређаја за заштиту и регулисање или аутоматско управљање
којима је машина опремљена,
неспретност, немар или зле намере радника или неке друге особе,
пад осигураног предмета, удар или упадање страног тела у осигурани
предмет,
зачепљење у бушотини у току бушења, тј.уклештење алата за бушење.
Осигурањем се, уз одговарајући доплатак на премију, могу у покриће
укључити:
-
131
трошкови за прековремене радове, недељни, празнични и ноћни рад на
поправкама у случају штете,
амортизација (техничко и економско рабаћење) код делимичних штета,
откуп франшизе,
истражне ерупције (премија се утврђује оценом ризика зависно од конкретне
геолошке и географске ситуације),
трошкови за уобичајене земљане радове, укључујући асфалтирање,
накнада за учињене трошкове ради проналажења грешке, односно места
штете на осигураним кабловима и цевоводима у земљи.
В.Петрановић,исто,стр.205.
125
За смањење ризика у осигурању предвиђени су попусти за плаћање премије, и то
обично за:
-
мировање код резервних машина у осигурању електричних постројења, те
резервне трансформаторе,
уговарање веће траншизе од оне одређене у тарифи премије,
осигурање машина које су стално изван употребе, а стављају се у погон само
ради одржавања и контроле исправности радног стања осталих машина,
осигурање специфичних услова у неким производњама, нпр.,сушионицама
сточног биља, шећеранама и др., односно за вишегодишње трајање уговора
о осигурању и др.
Основно правило је да се премија осигурања машина од лома и неких
других опасности одређује тако што се има у виду:
а) тежина ризика,
б) обим покрића,
ц) врста предмета осигурања,
д) сума осигурања, односно вредност осигураних ствари,
е) трајање осигурања.
При томе се у полиси морају уписати елементи за одређивање висине
премије.Код осигурања машина од лома значајно је утврђивање бонуса и малуса у
односу на премију коју осигураник треба да плати. Уопште узевши институција
бонуса и малуса је од изузетног значаја у осигурању, с обзиром да стимулише
осигуранике да предузимају све мере како не би дошло до настанка штете, односно
дестимулише их да се немарно односе према осигураној имовини, јер ће у
противном платити већу премију.
Бонус у облику снижења премије и малус у облику доплатка на премију се
утврђују појединачно за сваког осигураника на основу тзв.техничког резултата
оствареног у последње три године, а обрачунавају се унапред за наредни период
трајања осигурања. Уобичајено је да се пре утврђивања техничког резултата,
ликвидиране штете и техничка премија ревалоризују на вредност последње године
која се узима у обзир.
Осигуравач и осигураник могу посебно да уговоре поједине клаузуле, које
се тада морају обавезно унети у полису осигурања. Поред општих клаузула,
примењују се посебне клаузуле као што су клаузуле о ревизији машина и уређаја,
клаузуле за осигурање багера у рудницима, клаузуле за осигурање амортизоване
вредности код делимичних штета.
Битна је клаузула о ревизији машина и уређаја, чије је уговарање пре свега у
интересу спречавања настанка штета, с обзиром да је тада уговарач осигурања без
обзира на почетак осигуравајуће заштите, дужан да о свом трошку уради редовна
одржавања, ревизије, периодичне прегледе и ремонт, у складу са прописима и
126
упутствима о техничким мерама. Уколико, при томе, уговарач осигурања повреди
неку од наведених обавеза, а због тога дође до наступања осигураног случаја, тада
осигуравач није у обавези да такву штету надокнади.
Посебна погодност коју поједини осигуравачи омогућавају осигураницима
је да, ако плаћају доплатак заоткуп амортизоване вредности код делимичних штета,
код исплате штете не обрачунавају амортизацију, која се иначе увек одбија од нове
вредности оштећене ствари, уколико није уговорена клаузула за осигурање
амортизоване вредности код делимичних штета. Битно је нагласити да се ова
клаузула не претпоставља, већ се изричито мора уговорити, уписати на полиси
осигурања, доплатак платити, а да се не примењује код тоталних, већ код
делимичних штета. Како је уговарање овог доплатка изузетно значајно у пракси,
наводимо да није исти доплатак за откуп амортизоване вредности код делимичних
штета, уколико се уговара за све (уобичајено је да тада износи до 70%) или само за
поједине машине (уобичајено је да тада износи 80%).
У зависности од тога да ли осигураник жели да учествује у надокнади
сопствене штете у одређеном проценту или не, омогућава му се уговарање
доплатка за откуп одбитне франшизе, односно посебан попуст уколико уговара
већу франшизу.
10.1.3. Осигурање објеката у изградњи
10.1.3.1. Предмет осигурања
Овим осигурањем је покривено следеће:132
-
грађевински објекти у изградњи, под чим се подразумевају новоградња и
реконструкција (поправке, доградње, надградње и сл.)
грађевински, занатски, инсталациони материјал и сва опрема која је
намењена искључиво за уградњу у осигурани објекат у изградњи,
грађевинска опрема и помоћни објекти који су обухваћени у предрачунској
вредности објекта у изградњи и служе за изградњу грађевинског објекта
(помоћне зграде, бараке, дрвене или зидане за складиште, радионице,
ресторани , покретне скеле и сл.), осим ствари које чине основна и обртна
средства извођача радова, односно осигураника.
Ако се посебно уговори и ако се обрачуна посебна премија, осигурањем се
могу обухватити:
-
132
већ постојећи објекти на којима се обављају реконструкције (поправке,
доградње, надградње, адаптације и сл.),
ДДОР, Нови Сад, Услови за осигурање објеката у изградњи, стр.3.
127
-
део објекта у изградњи, односно поједини грађевински и занатски радови
које је преузео извођач радова,
помоћни грађевински материјал и алат у употреби, ствари радника,
изграђени објекти у гарантованом року и др.
10.1.3.2. Осигуране опасности
Осигуравач је обавезан да исплати накнаду у случају штете проуроковане
уништењем, оштећењем или нестанком осигураних ствари због:133
1. основних опасности:
- пожара и удара грома, експлозије, олује, града, снежне лавине, кише,
одроњавања и зарушавања тела, следања итд. Осигурањем је уз основне
опасности обухваћен и ризик од земљотреса на подручјима територијалних
заједница које су законом прописале обавезности осигурања од тог ризика,
- грађевинске незгоде,
- немара неког другог лица,
- провалне и обичне крађе;
2.
-
допунских опасности:
поплаве и бујице, високе воде и подземне воде,
клизања тла,
одговорности из делатности извођача грађевинских радова у гарантованом
року,
за објекте које изводе под водом осигуране су само опасности које су
наведене у полиси и за које је обрачуната додатна премија.
Напомињемо да осигуравач није обавезан да исплати накнаду директне или
индиректне штете коју прузрокује нуклеарна реакција, нуклеарна радијација или
радиоактивна контаминација.
Код ове врсте осигурања битно је нагласити да осигурање објекта у
изградњи може да закључи инвеститор, и то за онај део за који има имовински
интерес или уговорену обавезу да спроведе осигурање од уговором предвиђених
опасности. С обзиром да су код уговора о градњи уговорне стране инвеститор и
извођач радова, битно је дакле, нагласити да се обе уговорне стране могу појавити
као уговарачи осигурања.
Под местом осигурања сматра се подручје градилишта с приручним
складиштима на радилишту, које служи искључиво осигураном објекту.
Правило је да се осигуранику, поред накнаде из осигурања признаје и
накнада на име трошкова рашчишћавања и рушења у вези с насталим осигураним
случајем. Ти трошкови су лимитирани одређеним процентом (конкретно 3% од
133
В.Петрановић, нав.исто, стр.208.
128
вредности осигуране ствари). При томе се прописује да у трошкове рушења улазе
нужни трошкови које уговарач осигурања има после настанка осигураног случаја
за рушење преосталих оштећених неупотребљених делова и њихово одношење до
најближег места допуштеног истовара.
Као и за све врте осигурања, и овде је значајно одредити почетак и
престанак обавеза осигуравача. Обавеза осигуравача почиње од тренутка када
осигуране ствари буду истоварене на простору одређеном за извођење радова,
односно у стовариштима на градилишту, а завршава се истеком 24часа дана који је
у полиси означен као дан истека осигурања.
Што се тиче обрачун премије, за овај вид осигурања је карактеристично да
се премија у почетку осигурања обрачунава примењујући премијску стопу на
предрачунске вредности објекта из уговора о градњи, а у време закључивања
уговора о осигурању.
За овај вид осигурања је карактеристично да ће се, у случају да је
осигураник закључио и друга осигурања у односу на ствари које су осигуране по
основу осигурања објекта у изградњи, исплате штете вршити по основу тих других
осигурања. Дакле, установљена је факултативност исплате по овој врсти осигурања
уколико је закључено још неко друго осигурање. Међутим, правило је да ће се
накнада штете по основу осигурања објеката у изградњи исплатити осигуранику
само онда ако покриће по другим осигурањима није било довољно, и то до износа
непокривеног дела штете.
10.1.4. Осигурање објеката у монтажи
Уговор о осигурању обухвата објекат у монтажи, све радове који су
потребни за његову монтажу, укључујући предмете који ће бити монтирани у
осигурани објекат од почетка њиховог истовара на месту монтаже (према општим
условима за осигурање имовине) до дана техничког пријема или пре, ако се објекат
монтаже пре тога дана може употребљавати. 134
Опреми за монтажу престаје покриће из осигурања када је отпремљена из
места монтаже, али најкасније 30 дана након престанка покрића осигураног
монтажног објекта.
10.1.4.1. Предмет осигурања
Покриће ове врсте осигурања искључује предмете у вези са монтажом
осигураног објекта, тј.:
134
Услови за осигурање објеката у монтажи, ДДОР ‘’Нови Сад’’.
129
-
металне конструкције с машинском или електроопремом, односно без
опреме,
машине, машинску и електроопрему, инсталације и апарате,
постоља и темеље, уколико нису укључени у вредност машина,
монтажну опрему и помоћне објекте који служе монтажи, нпр., скеле,
складишта, радионице, мензе за раднике и др.,осим монтажних барака и
других објеката који су основна или обртна средства извођача монтаже.
Може се уговорити осигурање и других предмета у вези с осигураном
монтажом, укључујући и ствари радника на градилишту.
10.1.4.2. Осигуране опасности
У овој врсти осигурања покривају се основни и допунски ризици који се
примењују у осигурању објеката у изградњи, на одговарајући начин.
Непредвиђеном незгодом у монтажи сматра се уништење или оштећенје
осигураних предмета због:
- грешке у техничко-рачунском прорачуну,
- грешке у материјалу, конструкцији и ливењу,
- грешке у радионици или извођењу монтаже,
- кидања ужади или ланаца,
- улагања, помицања или лома монтажне опреме,
- грешака при преносу или превозу на подручју места монтаже, незгода у
пробном оптерећењу или пробном погону.
Код ове врсте осигурања је битно такође нагласити ко може да закључи
уговор о осигурању. Као и код осигурања објеката у изградњи и код осигурања
објеката у монтажи, уговор може закључити и инвеститор и извођач монтажних
радова, и то сваки посебно за онај део за који има имовински интерес или
уговорену обавезу да спроведе осигурање од одговарајућих опасности предвиђених
уговором.
Место осигурања се одређује као подручје где се обавља монтажа с
приручним складиштима на том месту која служе искључиво за извођење
осигураног објекта у монтажи.
Поред накнаде из осигурања, осигуранику се признају трошкови за
рашчишћавање и рушење у вези са насталим осигураним случајем, који су
лимитирани у односу на вредност осигуране ствари (уобичајено се признаје 3% на
име наведених трошкова од вредности осигуране ствари погођене штетом).
Почетак обавезе осигуравача везује се за тренутак кад осигуране ствари
буду истоварене на месту монтаже, док осигурање престаје истеком 24 сата дана
који је у полици означен као дан истека осигурања.
130
И код овог осигурања, слично као и код осигурања објекта у изградњи,
премија се у почетку осигурања прво обрачуна према утврђеној премијској стопи
на подрачунску вредност објекта из уговора о монтажи у време закључења уговора
о осигурању.
Код овог осигурања такође је успостављена одређена факултативност у
исплати штете, одређењем да ће се у случају да је осигураник закључио и друго
осигурање за ствари које су предмет осигурања објекта у монтажи, штета плаћати
по основу тих других осигурања. Међутим, и тада ће се надокнада исплатити из
основа осигурања објекта у монтажи само онда ако покриће по тим другим
осигурањима није било довољно, и то до износа непокривеног дела штете.
10.1.5. Осигурање опасности од прекида рада услед пожара и других
опасности (шомажно осигурање)
Шомажно осигурање потиче од француске речи схомге – застој, мировање,
тј.прекид производње. Шомажно осигурање закључује се као допунско осигурање,
ако се пре тога или истовремено, код истог осигуравача склапа и осигурање
основних средстава, као и неновчаних обртних средстава од опасности од пожара и
неких других опасности. Обавеза накнаде штета из осигурања од опасности од
прекида рада постоји само ако постоји обавеза осигуравача да надокнади
материјалну штету због наступања осигураног случаја из осигурања од опасности
од пожара и неких других опасности. Ако престане да важи уговор о основном
(пожарном) осигурању, престаје и уговор о шомажном осигурању.135
10.1.5.1. Предмет осигурања
Уговор о шомажном осигурању покрива имовински интерес осигураника
као што су доходак, бруто добит, као и одређене трошкове пословања осигураника
у случају прекида рада због пожара и неких других опасности.
Под дохотком се подразумева само онај доходак који се остварује
обављањем регистроване привредне делатности као и прихода везаних за ту
делатност. Не сматра се дохотком онај део дохотка који се мимо тога остварује као
, нпр., пословањем у промету новчаних средстава, приходом од камата,
пословањем јединица у иностранству, исправком финансијског резултата и сл.
Под трошковима се подразумевају само они трошкови који су фиксног
карактера и настају независно од тога да ли се привредна делатност одвија или не.
Трошкови који су директно везани за обављање привредне делатности
135
Исто, стр.214.
131
(нпр.,производње) као што су трошкови сировина и материјала, утрошене енергије
и сл.не могу бити предмет осигурања.
10.1.5.2. Осигуране опасности
Настанком обавеза осигуравача из уговора о шамажном осигурању, пружа
се осигуравајућа заштита и врши накнада за штете проузроковане прекидом рада,
односно смањењем привредне активности због уништења, оштећења или нестанка
осигуране ствари.
Штетом услед прекида рада (шомажна штета) сматра се:
-
пожар или удар грома,
експлозија, осим експлозије од нуклеарне енергије, уколико није другачије
договорено,
олуја,
град (туча),
удар сопственог моторног возила и сопствене покретне радне машине у
осигурани грађевински објекат,
пад летелица,
манифестације и демонстрације.
Уколико се посебно уговори и обрачуна додатна премија, осигуравајућа
заштита се за штете проузроковане прекидом рада због уништења, оштећења или
нестанка осигуране ствари, проширује на једну или више допунских опасности,
осим напред дефинисаних ризика, као што су поплава и бујица, изливање воде из
водоводних и канализационих цеви, клизање тла и одроњавање, снежна лавина,
исцурење течности и гаса (лекажа), изливање ужарене течне, растопљене масе и
самозапаљење
залиха.
Напред наведене опасности могу се уговорити само уколико су уговорене
осигурањем од опасности пожара и неких других опасности.
Конзистентно начину закључења, постоји и правило да обавеза за накнаду
штете по основу шомажног осигурања постоји онда ако постоји обавеза да се
надокнади материјална штета по основу осигурања од опасности пожара и неких
других опасности. Условљеност шомажног осигурања са постојањем осигурања од
пожара уочава се и по томе што се предвиђа да у случају престанка важења уговор
о осигурању од опасности пожара и неких других опасности престаје да важи и
шомажно осигурање.
Осигураник, може бити свако правно лице које обавља одређену привредну
делатност и на основу које остварује укупан приход, односно утврђује и
распоређује доходак у складу са законом. Осигураник је уједно, дужан да закључи
шомажно осигурање за све организационе јединице на истој локацији, без обзира
132
да ли се налазе у одвојеном или јединственом ризику. Уколико то не уради, при
исплати накнаде штете примениће се одговарајућа пропорција. Примене
пропорције осигураник се код исплате штета ослобађа , уколико уговори и плати
одговарајући доплатак на основну премију.
10.1.5.3. Штете у шомажном осигурању
Под штетом од прекида рада (шомаж) сматра се износ дохотка који
осигураник у периоду прекида рада није могао остварити и непокривени износ
осигураних трошкова остварених, односно насталих у том периоду.
Обавеза осигуравача је накнада штете која настане услед прекида рада за
уговорени период трајања исплате накнаде, али највише до 12 месеци од дана када
је настао осигурани случај. Гарантни рок може се уговорити и другачије, ако се о
томе сложе уговорне стране.
Ако је прекид рада трајао три дана или краће, осигуравач није у обавези да
исплати накнаду. Осигурање престаје када осигураник искористи право из целог
гарантног рока, због једног или неколико прекида рада. Обавезно је учешће
осигураника у штети, у висини од 10% од обрачунате накнаде из осигурања.
Ако осигураник после прекида рада који је трајао краће од гарантног рока
жели обновити покриће за цели гарантни рок, треба да закључи допунски уговор о
шомажном осигурању. У допунском уговору премија осигурања се снижава
сразмерно неискоришћеном гарантном року из пређашњег уговора.
Накнада из шомажном осигурања не може служити за стицање неоправдане
економске користи. Зато се утврђивање висине накнаде одређује према дохотку
који би осигураник остварио и осигураним трошковима који би настали да није
било прекида рада. То се утврђује одговарајућом методом на темељу података о
оствареним дохоцима и трошковима у текућој години или неколико претходних.
Свако одступање од тако утврђеног дохотка, односно трошкова, осигураник мора
доказати одговарајућом документацијом.
Уговорена фиксна свота осигурања дохотка и трошкова представља границу
обавезе осигуравача, која се у овом случају утврђује на споменути начин.
Карактеристично за овај вид осигурања је да је осигураник дужан , уколико
наступи непосредна опасност или се већ почела остваривати, да о томе истог дана
обавести осигуравача усмено. Уколико се то не учини усмено или писмено
наредног дана осигуравач може да у случају прекида рада предузме потребне мере
за отклањање или смањење штете од прекида рада, а нарочито да предузима мере
које ће смањити време трајања прекида, и да се у том погледу придржава упутства,
које осигуравач даје; да у циљу смањења штете предузме мере у оквиру
могућности да се радници који су остали без посла због прекида рада запосле било
133
у другом погону или другој организацији; да осигуравачу , његовим
представницима и стручњацима дозволи истраживање и утврђивање висине штете
и обима обавезе накнаде штете, као и да на захтев осигуравача пружи све писмена
обавештења, као и документа која могу томе послужити. Уколико осигураник не
испуни неку од наведених обавеза, осигуравач није обавезан да надокнади штету
или ће бити у обавези да је надокнади само делимично.
10.1.6. Осигурање од одговорности из делатности
10.1.6.1. Предмет осигурања
Предмет уговора о осигурању је законска одговорност осигураника за
проузроковану штету услед смрти, повреде тела или здравља, односно оштећења
или уништења ствари трећег лица.
Треба истаћи да је овим осигурањем покривена одговорност за
проузроковану штету, ако је она настала или из делатности осигураника, или из
посредовања ствари, или из правног односа или из одређеног својства као и извора
опасности који су означени у полиси осигурања, односно у понуди.
Осигурањем је такође, покривена одговорност за проузроковану штету из:
-
повећања осигуране опасности или проширења извора опасности који је
означен у полиси у току трајања осигурања,
новог извора опасности који се код осигураника појави после закључења
уговора о осигурању.
Уговорна одговорност није покривена осигурањем уколико то није
предвиђено допунским условима, или пак регулисано посебним уговором.
Осигурањем су покривени и ризици као што су штете због крађе или нестанка
ствари, штете које нису настале ни повредом лица ни оштећењем, односно
уништењем ствари , тзв.“чисто“ имовинске штете.136
10.1.6.2. Проширење осигурања
Поред напред наведеног, проширењем осигурања одговрности осигураника
обухваћени су и следећи извори опасности, као што су:
-
-
136
коришћење, односно поседовање, закуп или плодоуживање земљишта,
зграда и просторија које се искључиво користе за потребе осигуране
делатности или занимања,
коришћење објеката друштвеног стандарда који искључиво служе
радницима осигураника (као нпр.,ресторани друштвене исхране, купатила,
одмаралишта, спортска игралишта и сл.),
Исто, II – 5, стр.4.
134
-
-
употреба путничких и теретних лифтова,
употреба службених бицикала без мотора за потребе осигурања делатности,
ускладиштење материјала за ложење и погон за искључиву употребу у
вршењу осигуране делатности или занимања,
због крађе или нестанка ствари радника осигураника за личну употребу
осим: ноца, фотоапарата, драгоцености свих врста, хартија од вредности и
исправа свих врста, уз услов да су ствари смештене у закључаним
просторијама или закључаним установама,
држање и употреба несамоходних радних машина и несамоходних
транспортних средстава за потребе осигуране делатности,
коришћење самоходних радних машина и транспортних средстава кад нису
у функцији моторних возила (тзв.“радни ризик“) и др.137
Код осигурања од одговорности из делатности сматра се да је настао осигурани
случај онога момента кад је штетни догађај, на основу кога би могао настати
захтјев за накнаду из осигурања, започео са дејством или када је започело дејство
више штетних догађаја насталих из истог узрока или из истоврсних временски
повезаних узрока.
10.1.6.3. Осигурање од одговорности из делатности у закону, услови
осигурања и теорија
Код овог, у развијеном свету веома значајног вида осигурања, значајно је
указати на одредбу Закона о облигационим односима из 1978.године начелног
карактера, која се примењује на поједине видове осигурања од одговорности.
Када је закључено осигурање од одговорности, осигуравач одговара за
штету насталу осигураним случајем само ако оштећено лице захтева њену накнаду.
Осигуравач сноси, у границама своте осигурања трошкове спора о осигураној
одговорности.138
Уочавамо да се код ове врсте осигурања појављују три лица: осигуравач,
осигураник, односно уговарач осигурања и оштећени.
Износимо теоријско схватање по којем осигурање од одговорности
представља законом или уговором уређен скуп правних односа између три лица:
осигуравача, који посредством убраних премија преузима имовинске последице
унапред одређеног штетног догађаја, осигураника, који се ослобађа последица
грађанске одговорности, ако она услед таквог догађаја буде ангажована; трећег
лица коме се накнадом из осигурања врши обештећење у случају да из истог
догађаја претрпи штету. Из самог појма осигурања од одговорности произилази да
је у питању једна врста осигурања (а не уговора о ослобађању од одговорности) и
да је у питању осигурања (а не уговора о ослобађању од одговорности) и да је у
137
138
Исто, 111-5,стр.4-5.
Чл.940.Закона о облигационим односима.
135
питању осигурање од грађанске одговорности (а не неке
одговорности).139
друге врсте
Значајно је указати на то да у случају осигурања од одговорности оштећено
лице може захтјевати накнаду штете коју је претрпело догађајем за који одговара
осигураник непосредно од осигуравача, али највише до износа осигуравачеве
обавезе. Оштећено лице има, од дана када се догодио осигурани случај, сопствена
права на накнаду из осигурања, те је свака доцнија промена у правима осигураника
према осигуравачу без утицаја на право оштећеног лица на накнаду. 140
Битно је такође истаћи како је у пракси решено питање обавеза осигураника
и осигуравача по настанку осигураног случаја и проблем правне заштите и накнаде
трошкова.
Осигураник је пре свега дужан да обавести осигуравача о наступању
осигураног случаја, као и о предметном захтјеву за накнаду штете најкасније у року
од три дана по сазнању.
По настанку осигураног случаја осигуравач је у обавези да заједно са
осигураником предузме одбрану од неоснованих или претераних захтева за
накнаду штете, да удовољи основним захтјевима за накнаду из осигурања, као и да
надокнади трошкове судског поступка. При томе, правна заштита обухвата пре свег
испитивање одговорности осигураника за насталу штету, вођење спора у име
осигураника ако оштећени остварује право на накнаду штете у парничном
поступку, давање свих изјава у име осигураника које сматра целисходним за
задовољавање или одбрану од неоснованог или претераног захтјева за накнаду
штете.
Поред обавезе да исплати надокнаду из осигурања, осигуравач је дужан и да
надокнади све трошкове парничног поступка, уколико је сам водио спор или је дао
сагласност осигуранику на вођење спора као и у случају када захтјев за накнаду
штете није био основан.
Интересантан је начин утврђивања основа за израчунавање премије и суме
осигурања. Основ за израчунавање премије може бити годишњи износ нето плате,
хонорара и накнаде по уговору о делу; годишњи износ укупног прихода; приход од
делатности извор опасности, његово трајање, снага и величина; сума осигурања,
обим покрића разред опасности.
Осигурање од одговорности из делатности може се закључити на једну од
следећих комбинација сума осигурања:
а) комбиновано за лица и ствари,
б) заједничка сума за лица и ствари,
139
140
Сулејић др.Предраг: ''Право осигурања'', Мисау, Нови Сад, 1992.године
Чл.941.Закона о облигационим односима.
136
ц) сума за лица,
д) сума за ствари.
При томе су за ову врсту осигурања одређене и минималне суме осигурања (нпр.за
лица 25 просечно остварених нето плата; за ствари 15 просечно остварених нето
плата, за заједничку суму од 25 просечних остварених нето плата). Минималне
суме осигурања могу се повећати уз одговарајући доплатак.
Истичемо и занимљиво схватање у иностраној теорији у којем се сумирају актуелне
тенденције осигурања од одговорности у развијеном свету. По овом схватању,
осигурање од одговорности има све шире поље примене, и то како када је реч о
покривању уговорних , тако и делимичних или законских одговорности, како када
одговорности настају због наношења материјалне штете другоме, тако и када оне
настају због наношења моралне или телесне штете. Најобичнији примери
осигурања од одговорности су осигурање од одговорности у случају пожара, при
чему може бити у питању одговорност закупца према власнику (осигурање
закупног ризика и губитка закупнине), одговорност власника према закупцу
(осигурање од закупчевог захтева), или одговорност сваког држаоца према
суседима (осигурање од суседовог захтева); осигурање од одговорности послодавца
због несрећних случајева приликом рада чије су жртве њихови радници и
намештеници (изузев оног који је обухваћен социјалном сигурношћу – сецурите
социале); осигурање од одговорности сопственика некретнина било због саме
некретнине, било због путничких и теретних лифтова, било због лица у његовој
служби (настојника зграде) или трећих лица (лопова); разна осигурања од
професионалне одговорности (нарочито ради покривања одговорности лекара и
хирурга, јавних бележника и других судских сарадника, грђевинских предузећа и
транспортних предузећа, најзад и све чешће осигурање од одговорности у области
саобраћаја, тј.осигурање од несрећних случајева од аутомобила који би били
проузроковани трећим лицима (тачније од учешћа свих моторних возила по
земљи).141
10.1.7. Осигурање филмских предузећа
Осигурање филмских предузећа спроводи се на основу услова за осигурање
филмских предузећа којима се пружа одговарајућа заштита за:
-
141
142
осигурање негатива и позитива филма,
осигурање од опасности обуставе израде филма,
осигурање филмских апарата,
осигурање филмских реквизита и
осигурање од одговорности предузећа за производњу филмова. 142
Бессон.А.''Правни живот и њена накнада'', 11 том. Београд, 1992.године, бр.11-12,стр.2268-2269.
Д.Огризовић:''Општи развој и положај осигурања у Југославији'', стр.108.
137
Од напред наведених ризика производње филмова, осврнућемо се на, по
нама, две најважније групе осигурања филмске индустрије.
10.1.7.1. Осигурање од опасности обуставе производње филма
Осигурање обухвата штете које претрпи осигураник, услед привременог или
трајног изостанка режисера, глумца или других особа, које активно суделују у
изради, односно снимању радње филма због болести, несрећног случаја или смрти.
Осигурање се може проширити и на штету поремећаја или прекида снимања
ради:
1.
2.
оштећења или уништења зграда, декора, реквизита, гардеробе,
апарата за снимање и сл. Услед пожара и неких других опасности,
затим провалне краће и разбојништва,
оштећења или уништења апарата за снимање која се крећу (копном,
водом или ваздухом), механичке опреме и транспортних средстава
услед неке незгоде: удар, пад, судар и сл.
Ако се обустава израде филма догоди пре почетка самог снимања,
осигуравач надокнађује све трошкове који су настали до тог времена. Уколико се
прекид израде филма догоди у току снимања, надокнађују се трошкови настали од
почетка приступања изради филма до прекида, тј.престанка снимања.
10.1.7.2. Осигурање одговорности произвођача филма према трећим лицима
Из ове врсте осигурања надокнађује се штета за коју је одговоран
осигураник (произвођач филма) према трећим лицима из основа одговорности
своје делатности, и то приликом:
1. израде филма за свој или туђи рачун,
2. усклађивања филмова,
3. употребе запрежних возила с властитим или туђим животињма, или при
коришћењу домаћих животиња,
4. инсценираних трка (коњских, бициклистичких , трка моторних возила и
сл.), разних борби и сл, ако је то саставни део радње филма.
Овим осигурањем нису покривени захтјеви који осигуранику поставе
глумци, каскадери или други учесници филмске радње за штете или незгоде које
претрпе приликом извођења своје улоге у филму или акробације.
10.1.8. Гаранцијско осигурање
138
Ово осигурање покрива штете за грешке на испорученим производима,
односно одговорност за грешке на стварима, ако је осигураник преузео обавезу
својом гаранцијом у оквиру постојећих прописа.143
10.1.8.1. Предмет осигурања
Осигурање се односи на предмет (производ) за који је осигураник дао
гаранцију, односно за који постоји његова одговорност након што је предмет
испоручио, односно предао монтажни објекат.
Уговор о гаранцијском осигурању може се склопити за испоручене, односно
предате:
-
машине, машинске уређаје и апарате,
железне и челичне конструкције са или без механичког или машинског
уређаја,
цевоводе под површином (кабеле) и спољне цевоводе.
10.1.8.2. Осигуране опасности
Гаранцијско осигурање покрива грешке за које одговара осигураник у
гарантном року, а које су последица неисправности или недостатка у самој
осигураној ствари, и то:
-
конструкционе грешке, грешке у материјалу, односно производне грешке и
погрешне техничко-рачунске калкулације,
неисправности и погрешке учињене у радионици или монтажи.
Услов покрића осигурања јесте постојање обавезе осигураника на темељу
његовог уговора о испоруци у складу с одредбама Општих узанси за промет
робом, односно законским прописима.
Трошкови уклањања саме грешке нису укључени у покриће осигурања.
Обавеза осигуравача за покриће траје само у раздобљу гарантног рока из
уговора о купопродаји предмета. За обавезу из осигурања потребна је уговорна
обавеза осигураника.Редовно се осигурањем покрива уобичајени гарантни рок
(шест мјесеци до године дана). Продужење гарантног рока преко уобичајеног или
прописаног неприхватљиво је за осигурање. У продуженом року редовно би се
јављали узроци штета другог порекла, који се не могу подвести под обавезу
гаранције.
143
В.Петрановић, исто, стр.213-215.
139
Ову врсту осигурања не одликује само специфичност у економици и
техници оцене ризика. Проблем је и у самом ризику (опасности) покривеном
гаранцијским осигурањем. За склапање уговор о овом осигурању потребно је да
постоји наглашено узајамно поверење и пажња уговорних страна. У противном,
осигурање овог произвођачког ризика пружа могућности да се у осигурање уврсте
само најтежи ризици, често недовољно испитаних производа. Тако се покрива
ризичност која је граница осигурљивог. С друге стране, и осигуравач понекад
избегава преузимање њему непознате и неиспитане опасности, која у структури
његовог портфеља нема потребних својстава за изравнање ризика (хомогеност).
10.1.9. Осигурање електронских рачунара, процесора и сличних уређаја
10.1.9.1. Предмет осигурања
Према непоменутим условима осигурања, овде су предмет осигурања
електронски рачунари и слични уређаји и инсталације са опремом, помоћни
апарати, клима и енергетски уређаји, инсталације и процесни електронски
рачунари. Уколико се обрачунава посебна премија, и, наравно, посебни уговори,
предмет осигурања може бити и сама вредност носача спољних података (нпр.,
магнетних трака и дискова), трошкови поновног формирања података, трошкови за
најам других рачунара. 144
Треба истаћи да овим осигурањем нису покривени делови рачунара и
сличних уређаја који се брзо троше, па се морају чешће мењати, као и материјали
за погонско чишћење и одржавање, односно трошкови који настају на писаним
спољним подацима због нестручног програмиња, бушења, улагања, уписивања и
брисања.
10.1.9.2. Осигуране опасности
Код комбинованог осигурања електронских рачунара, процесора и сличних
уређаја покривена су оштећења или уништења осигураних ствари од следећих
опасности – ризика:
144
пожара и удара грома,
експлозије, осим експлозије од нуклеарне енергије, уколико није друкчије
договорено,
олује,
воде и паре,
града (туче),
пад летелице,
Услови осигурања, 111-8,стр.3.
140
-
манифестације и демонстрације,
клизања тла,
одроњавања земљишта,
земљотреса на подручјима територијалних заједница које су законом
прописале обавезност осигурања од тог ризика, - лома машина и
провалне крађе и разбојништва.
Осигурач такође покрива и штете до којих дође , када су осигуране ствари
однете, уништене или оштећене приликом провале или разбојништва, односно
приликом покушаја тих радњи.
Уколико се посебно уговори и плати додатна премија, осигуравајућа
заштита се проширује и на један или више допунских ризика, као што су:
-
губитак података услед ломљења (уништења) или губитка носиоца података
за време преноса из једног центра у други,
губитак за време док се као поштанска пошиљка налази на путу из једног
центра у други,
губитк услед брисања због деловања магнетног поља или сличних утицаја у
које може доспети носилац података,
трошкови закупа другог рачунара.
Битно је истаћи да осигуравач није у обавези да надокнади посредне штете
које су настале у вези са осигураним случајем (као што је губитак зараде, прекид
рада, казне и сл.), као ни штете које настају у гарантном року, које је дужан да
надокнади произвођач или продавац, штете на подацима настале због немара итд.
Осигуране су само ове ствари наведене у полиси, које су на подручју погона
осигураника, на истом месту и за време када су монтиране и спремне за рад, када се
налазе у погону, када се демонтирају и монтирају због ремонта и за време
поправке у радионици осигураника, када се превозе због чишћења и поправке или
премештају на друго место, али највише 15 км од места рада, и за време када су
дате у закуп или зајам, уколико раде у условима и служе намени за које су
пројектоване и израђене. Ствари су такође осигуране када се у целости преместе на
друго место на подручју Југославије. И код ове врсте осигурања, поред накнаде из
осигурања, осигуранику припада накнада на име трошкова учињених за
рашчишћавање и рушење у вези са насталим осигураним случајем на осигураној
ствари.
Код овог осигурања је такође уведена факултативност у исплати, уколико је
осигураник закључио и неко друго осигурање за ствари које се осигуравају по
основу осигурања електронских рачунара, процесора и сличних уређаја. Наиме,
штета ће тада бити исплаћена по основу тих других закључених осигурања, а по
основу осигурања електронских рачунара, процесора и сличних уређаја накнада ће
се исплатити само у случају када покриће по тим другим осигурањима није
довољно , и то само до суме непокривеног дела штете.
141
10.1.10. Осигурање ускладиштења робе у хладњачама
Хладњаче предузећа чија је основна делатност хлађење и ускладиштавање
робе, затим хладњаче велетрговинских предузећа, лука, индустријских комбината
за производњу или прераду прехрамбених производа, предузећа за производњу
конзервисане хране, пића и напитака, као и индустрије лекова и хемијских и
техничких производа, могу по условима ове врсте осигурања покрити штете на
производима који се морају ускладиштити и држати при сниженој температури,
при одређеној контролисаној атмосфери или у смрзнутом стању.145
10.1.10.1. Предмет осигурања
Осигурањем су покривени предмети наведени у полиси осигурања,
смештени, у сврху складиштења, у просторије за хлађење или смрзавање (коморе за
хлађење, односно тунели за смрзавање), за ускладиштење у нормалној или
контролисаној атмосфери (смеса гасова), као и роба која се налази у кругу
хладњаче.
Предмет осигурања не може бити роба:
-
-
у фрижидерима, хладњацима за дубоко замрзавање, хлађеним витринма и
просторијама које немају карактер хладњаче, нпр.у трговинама, робним
кућама, занатским радионицама, домаћинствима, хотелима и сл.,
која се превози у посебним хладњачама ваздухоплова, односно у
железничком , друмском, течном и поморском саобраћају,
за коју је у транспортном осигурању закључено покриће осигурања и за
време ускладиштења у хладњачи.
10.1.10.2. Осигуране опасности
Условима за осигурање робе у хладњачама покривене су штете
проузроковане уништењем, оштећењем или одношењем осигураног предмета од:
-
145
1. основних опасности:
пожара, удара грома, експлозије (изузев нуклеарне), олује, удара властитог
моторног возила или властите радне машине у грађевински објекат, града,
пада и удара ваздухоплова, манифестација и демонстрација,
земљотреса,
провалне крађе и разбојништва,
В.Петрановић,исто,стр.217.
142
-
непредвиђеног и изненадног оштећења уређаја за хлађење што доводи до:
а) промене режима хлађења, потпуног престанка хлађења или штетног
деловања средстава за хлађење на ускладиштену робу и
б) онемогућења одржавања уговорене или уобичајене температуре, влажности
ваздуха или контролисане атмосфере у хладњачи;
-
2. допунских опасности, ако се посебно уговоре, а то су:
поплаве и бујице,
клизање тла, одроњавање и снежне лавине, - истицања ускладиштене
течности (лекажа=, - излачење воде из инсталација.
10.1.11. Осигурање ствари у рудницима са подземном експлоатацијом
Ова врста осигурања покрива штете на покретним и непокретним стварима
у рудницима који обављају подземну експлоатацију руда. 146
10.1.11.1. Предмет осигурања
У полиси осигурања уговара се предмет осигурања, а то могу бити:
-
јамска просторија инвестиционог карактера за отварање, припрему и
разраду лежишта за експлоатацију,
коморе црпних станица и компресора, трансформаторске станице и
радионице свих врста,
навозишта и складишта (материјала, експлозива, јамског алата),
јамска подгреда свих врста и типова,
опрема из групе грађевинских објеката и рударских постројења.
Ствари радника и ствари трећих лица, преузетих ради оправке, обраде,
продаје, чувања и сл.осигуране су само ако се то посебно уговори.
Предмет осигурања не може бити супстанца или маса која се експлоатише
(руда), затим напуштене јамске просторије и тзв.стари радови.
10.1.11.2. Осигуране опасности
146
1. Основни ризици:
пожар и неке друге врсте ризика,
земљотрес,
Исто,стр.219.
143
-
2. Допунски ризици:
зарушавање,
ендогени јамски пожар изазван самозапаљењем (оксидацијом).
Према условима осигурања ендогени пожар је
оксидације (самозапаљења) експлоатисане минералне
пратећих наслага онда када оксидација досегне толику
угљен-моноксида на месту гашења пожара у излазној
величину од 0,02“ тежински.
ватра која настаје због
сировине или јалових
јачину да концентрација
ватреној струји прелази
Осигурањем су покривене и штете приликом гашења пожара, рушења,
изношења и спасавања због насталог осигураног случаја.Покривене су и осигуране
ствари које том приликом настану.
Осигурање не покрива штете због губитака проузрокованих обуставом рада
и друге посредне штете услед наступања осигураног случаја.
10.1.12. Осигурање имовине електропривредних предузећа
Осигурање електропривредних предузећа спада међу најзначајније видове
осигурања, с обзиром на структуру у вредности осигуране имовине, односно
ризика.
10.1.12.1. Предмет осигурања
Предмет осигурања чине основна средства електропривредних предузећа у
свим делатностима електропривреде – производњи, електропреносу, дистрибуцији
електричне енергије.147 Средства која се израде или набаве након закључења
осигурања сматрају се такође осигураним, и то од тренутка преласка ризика на
осигураника.
10.1.12.2. Осигуране опасности
Навешћемо две врсте основних опасности – ризика који су обухваћени
осигурањем имовине електропривредних предузећа. То су ризик од пожара и ризик
од лома машина. Када је имовина електропривредних предузећа осигурана од
ризика пожара и других опасности, укључени су ризици од:
-
пожара и удара грома,
147
Посебни услови за осигурање имовине електропривредних предузећа ДДОР ''Нови Сад'' Нови
Сад 1992.год.
144
-
експлозије, осим експлозије од нуклеарне енергије, уколико се другачије не
уговори,
олује,
града (туче),
изливања воде из инсталација,
удара властитог моторног возила, властите покретне радне машине у
осигурани грађевински објекат,
пада летилице свих врста,
манифестације и демонстрације,
поплаве, бујице, високе и подземне воде услед високог водостаја воде у
рекама и језерима,
клизања, слегања и одроњавања тла,
снежне лавине,
подлокавање са спољне стране на хидрограђевинским објектима,
притиска воде проузроковане поплавом на каналима, тунелима и
цевоводима,
истицање течности и гаса (лекаже),
самозапаљења залиха.
Следећи ризици су обухваћени осигурањем имовине електропривредних
предузећа од ризика лома машина и неких других опасности:
-
-
грешке у конструкцији, материјалу и изради,
због непосредног деловања електричне струје као: кратког споја,
атмосферских и других пренапона, електричног лука и слично, па и онда
када су проузроковане грешком у изолацији, пренапетости или неким
другим узроком који је у вези с погоном. Из осигурања су међутим,
искључене штете од пожара који би настао као последица напред наведених
догађаја,
распадање због деловања центрифугалне силе,
недостатака воде у парним посудама или циркулационим цевима, осим у
случајевима које прати експлозија,
мраза, притиска леда или снега, или непосредног кретања леда,
натпритиска и потпритиска (имплозија),
затајивање уређаја за заштиту или регулацију, као и елемената за аутоматско
управљање којим је машина опремљена,
неспретности, нехата или зле намере радника или које друге особе,
пада осигуране ствари, удара или упадања страног тела у осигурану ствар,
испитивање монтираних машина у погону или радионици предузећа
престављање у рад након поправке, осим динамичног витлања ротора и
ротирајућих делова машина.
10.1.12.3. Утврђивање надокнаде из осигурања
145
Навешћемо најзначајније принципе надокнаде штете код ове врсте
осигурања. Накнада из осигурања по овој врсти осигурања утврђује се тако што се
у случају уништења или нестанка ствари полази од вредности осигуране ствари у
време настанка осигурања случаја, умањеној за вредност остатка. При томе је
вредност осигураних ствари за зграде и грађевинске објекте – висина цене
изграђеног новог објекта према ценама у месту где се објекат налази, умањена за
износ процењене истрошености за намештај , уређаје, машине, машинске справе,
инсталације и апарате – висина набавне цене нове ствари умањене за износ
процењене истрошености; за обртна материјална средства – висина цене по којима
је закључено осигурање, односно по набавним ценама, ако су ове ниже итд.
У случају оштећења ствари, висина накнаде се одређује према висини
трошкова поправке по ценама материјала и рада у време настанка осигураног
случаја, умањеној за износ процењене истрошености и вредности остатка, под
условом да није другачије договорено. При томе се у трошкове поправке
урачунавају и трошкови демонтаже и монтаже и трошкови превоза који су били
неопходни.
На име трошкова учињених за рашчишћавање, чишћење и рушење у вези са
насталим осигураним случајем на осигураној ствари, осигуравач је, такође као и
код других сличних врста осигурања, дужан да надокнади нужне издатке за
рашчишћавање и рушење, али највише до 3% од суме осигурања.
И код ове врсте осигурања од изузетног је значаја примена института бонуса
и малуса. Бонус (у облику снижења премије) и малус (у облику доплатка на
премију) се утврђује појединачно за сваког осигураника на основу техничког
резултата оствареног у последње три године, а обрачунава се унапред за наредни
период трајања осигурања.
10.1.13. Осигурање грађевинских објеката и опреме на уговорену
вредност
У савременим условима, осигурање на уговорену вредност добија све већи
знчај, са тенденцијом да постане доминантни облик начина уговарања осигурања.
Основна предност оваквог облика осигурања је што сам осигураник опредељује
вредност своје имовине коју осигурава („уговара је, те се стога и ово осигурање
зове осигурање на уговорену вредност“) и у зависности од вредности коју одреди
споразумно саосигуравачем, исплаћује му се и висина штете. Овај вид осигурања
показао се практично примењивим у условима инфлације, поготово
хиперинфлације, јер се уз месечно плаћање премије осигурања која се увећава за
одређени коефицијент (по правилу се примењује коефицијент раста цена на мало за
одређени период), увећава и сума осигурања у истом проценту, што даје гаранцију
да ће и у условима инфлације осигураник имати реално покриће, односно добити
реалну накнаду штете.
146
Овај вид осигурања могу да закључе само она правна лица која уредно воде
прописно књиговодство о основним средствима и средствима заједничке потрошње
и ако се осигуравају све ствари које могу бити предмет овог осигурања.148
Ствари осигуране на овај начин сматрају се осигураним највише до суме
осигурања коју одреди уговарач осигурања, кориговане за промену цене у текућој
години осигурања до дана настанка штете, и то за сваку поједину ствар, односно за
поједина средства евидентирана у књиговодству основних средстава и средстава
заједничке потрошње код осигураника.Међутим, нема аутоматске корекције суме
осигурања за одређени коефицијент до дана настанка штете. Корекција суме
осигурања условљена је и корекцијом премије. При томе је веома битно правило да
ако уговарач осигурања води књиговодство основних средстава по групама, тада се
и сума осигурања за поједине ствари из групе средстава утврђује појединачно.
Коефицијент који се примењује, се даје на бази службених података о
променама цена на мало.
Иако је основни принцип да се вредност осигураних ствари практично
уговара, правило је да је минимална вредност за обрачун премије књиговодствена
набавна вредност, када се примене прописани коефицијенти ревалоризације, и то
на дан 31.12. претходне године. Како су, због често нереалних коефицијената
ревалоризације, основна средства у предузећима потцењена, односно воде се испод
њихових реалних вредности, уговарачу осигурања омогућава се осигуравајуће
покриће на већу вредност. У том случају је потребно да уговарач осигурања који
жели осигуравајућу заштиту на вредност већу од набавне вредности /за
појединачне ствари, за групу ствари или за све ствари), одреди, тј. да уговори
процентуално повећање вредности.
С обзиром да је основица за обрачун премије књиговодствена набавна
вредност на дан 31.12. претходне године, правна лица која воде књиговодство без
обавезе да врше ревалоризацију основних средстава и средстава заједничке
потрошње не могу закључити осигурање на уговорену вредност.
Имајући у виду технологију осигурања на уговорену вредност, прописана је
обавеза уговарача осигурања да осигуравачу стави на располагање све потребне
податке о вредности имовине, а пре свега књиговодствену ревалоризовану набавну
вредност са стањем 31.12. претходне године, и то одмах по усвајању годишњег
обрачуна.
С обзиром да је логика осигурања уопште, а посебно осигурање на
уговорену вредност заснивна на избалансираним правима и обавезама осигуравача
и осигураника, предвиђена су и правила на основу којих се за веће покриће у току
године плаћа и већа премија. Осигурање на уговорену вредност се по правилу,
закључује на почетку пословне године (највећем броју осигураника скаденца је 01.
148
Посебни услови за осигурање грађевинских објеката и опемена уговорену вредност, Услови за
осигурање имовине ДДОР ''Нови Сад'', Нови Сад 1992.год.
147
јануар). Након годишњег обрачуна који се усваја до 28.02.врши се преузимање
података о књиговодственим вредностима грађевинских објеката и опреме.
Међутим, у току године у имовини осигураника настају промене, с обзиром да се
изграђују нови објекти, врше адаптације и доградње, набавља опрема итд. У том
случају је правило да су изграђени објекти, извршене адаптације и доградње,
набављена опрема и уређаји у току године, односно у току периода осигурања,
обухваћени осигурањем и сматрају се осигураним, и то од дана када је уговарач
осигурања поднео писмену пријаву осигуравачу да проширује покриће и на
поменуте објекте. При томе, ствари које су изграђене, адаптиране, дограђене,
набављене у претходном периоду осигурања, а нису књижене у основна средства и
средства заједничке потрошње, нису осигуране.
Не улазећи у бројне појединости које се тичу овог начин осигурања,
наглашавамо да је основни принцип да се за обрачун премије на почетку периода
осигурања узима набавна вредост на дан 31.12. претходне године, помножена са
коефицијентом корекције којим је одређено повећање вредности изнад
књиговодствене набавне вредности. Коефицијент корекције се може, али не мора,
уговарати од стране уговарача осигурања. Другим речима, на уговарачу осигурања
је да процени да ли су му средства осигурана на бази књиговодствених вредности
реално осигурана или не. Код обрачуна премије у току трјања осигурања,
обрачунаа се разлика премије због промене цена. Такође је битно истаћи да се
обрачун премије за новоизграђене објекте и нове капацитете врши од момента
преузимања у осигуравајуће покриће, до истека осигурања. При томе се за
осигурања закључена на овај начин врши коначан обрачун премије по истеку
периода осигурања, али само за новонабављена или отуђена средства. При томе је
правило да се на разлику вредности средства (новонабављена или отуђена
средства) између стања на почетку и на крају године рачуна 50% од тарифе премије
осигурања и наплаћује од осигурника или му се враћа, у зависности од тога да ли је
у питању позитивна или негативна разлика.
Приликом закључења осигурања грађевинских објеката и опреме на
уговорену вредност, битно је нагласити да ако се у књиговодству осигураника под
једним инвентурним бројем води више ствари, тада се сума осигурања утврђује за
сваку ствар појединачно, сразмерно њеном вредносном учешћу у укупној
вредности на нивоу инвентарског броја. С обзиром да су у пракси вредности
појединих ствари чије су набавке вредности исказане у књиговодственим
евиденцијама осигураника нереално ниске или се пак воде да им је вредност нула,
дато је право осигуранику да их може кориговати и свести на реалније износе.
10.1.14. Осигурање залиха на флотантној основи од опасности пожара и
неких других опасности
Ова врста уговарања осигурања односи се на осигурање неновчаних
обртних средстава, тј. залиха.
148
Као и за осигурање на уговорену вредност, и код осигурања залиха на
флотантној основи услов је да правна лица, као уговарача осигурања, уредно воде
књиговодство и то у конкретном случају о залихама.149
Предмет овог осигурања могу бити залихе и то у виду сировина, резервних
делова ситног инвентара, инвестиционог материјала, производње у току, готових
производа, трговачке робе. Залихе су у принципу осигуране до тзв.сваковремених
количина, по јединачним ценама које се воде у књигама осигураника.Као и код
осигурања на уговорену вредност, и код овог осигурања, уколико оцени да
јединачне цене заостају за тржишним ценама, осигураник може уговорити
процентуално повећање коефицијентом увећања, односно суме осигурања,
коефицијентом корекције.
Код ових осигурања је основица за обрачун премије просечна месечна или
квартална вредност осигураних залиха за период од годину дана. Како је вредност
залиха подложна великим променама у току године, могуће је, уз сагласност
уговарача осигурања и осигуравача, извршити корекције уговорених вредности –
сума осигурања. Основно је правило да је и максимална обавеза осигуравача
просечна вредност појединих залиха.
Како настане осигурани случај, висина накнаде се утврђује на бази
јединичних цена које се воде у књигама осигураника или се и наведене цене за
одређени проценат увећавају, ако је уговорено процентуално повећања, основице
за обрачун премије, односно суме осигурања.
Уобичајено је да се предвиди обавеза осигураника да утврђује суму
осигурања по сваком објекту појединачно уколико поседује складишта и
продавнице на више места, како би сваки објекат имао и свој лимит покрића.
Међутим, осигураник не може да закључи осигурање залиха на флотантној основи
од опасности пожара и неких других опасности уколико не поседује документацију
по сваком поједином објекту.
10.1.15. Осигурање имовине са промењивом сумом осигурања.
Овај вид осигурања је такође веома значајан у условима инфлације, јер
омогућава да се плаћањем додатне премије увећава и сума осигурања, што значи и
горња обавеза осигуравача. На тај начин се омогућава реална исплата штета. У
противном би се могло догодити дауслед инфлације новонабавне цене осигураних
ствари далеко премаше нормалне износе суме осигурања. 150
149
Посебни услови за осигурање залиха на флотантној основи од опасности пожара и неких других
опасности, Услови за осигурање имовине, ДДОР ''Нови Сад'', 1992.године IV-II. Стр.3 и 4.
150
Посебни услови за осигурање имовине са променљивом сумом осигурања, Услови за осигурање
имовине ДДОР ''Н.Сад'', 1992.године IV-6.стр.3-5.
149
Осигурање са променљивом сумом осигурања се може применити на она
осигурања која су закључена на фиксни износ (основне суме осигурања). При томе,
основни принцип је да се ствари осигуране са променљивом сумом осигурања
сматрају осигураним највише до основне суме осигурања коју одреди уговарач
осигурања, кориговане за уговорени проценат месечног раста до дана настанка
штетног догађаја. Код ове врсте осигурања уговорене суме осигурања су исказане у
полици и односе се на први месец трајања осигурања, а сваког наредног месеца се
ланчано повећавају за уговорени проценат у току текуће године осигурања.
Наравно, за месечно повећавање суме осигурања уговарач осигурања треба да
плати додатну премију. У принципу, обрачун премије код ове врсте осигурања
врши се тако што се основна премија увећава сваког месеца истим коефицијентом
којим се увећава и сума осигурања. При томе су уговорене фиксне суме осигурања,
увећане за одређени проценат месечно, уједно и максимална обавеза осигуравача
према осигуранику у случају настанка осигураног случаја.
11.1.ОСИГУРАЊЕ ЦИВИЛА
У пракси осигурања назив уобичајен за одређене врсте осигурања јесте
Цивилна осигурања, да би се разликовала од групе осигурања индустрије. У том
смислу треба прихватити и примењивати појам цивилног осигурања.151
-
Група цивилних осигурања обухвата:
осигурање од опасности пожара и неких других опасности
осигурање од опасности провалне крађе и разбојништва, - осигурање стакла
од лома,
осигурање спортских уметничких и сличних приредби за случај
атмосферских падавина,
осигурање ствари излагача на сајмовима,
осигурање домаћинстава и др.152
11.1.1. Осигурање од пожара и неких других опасности
Ова врста осигурања пружа покриће покретних и непокретних ствари
(имовине) које нису у саставу индустријских , занатских и услужних организација.
То су средства осталих друштвених правних лица, пољопривредних газдинстава и
остала имовина грађана и грађанских правних лица.
151
Према условима осигурања ДДОР Нови Сад.
Види шире Д.Огризовић ''осигурање цивила'', стр.103-127, (посебно поделу имовинских
осигурања ''индустрија цивил'', нарочито са аспекта поделе тарифа премија, односно тарифних
група.
152
150
11.1.1.1. Предмет осигурања
Предмет осигурања од доле наведених опасности могу бити све ствари,
осим оних које су Условима за осигурање искључене.
Заправо, осигурање се односи само на оне ствари које су означене као
предмет осигурања.
Ово осигурање односи се на широко подручје имовине која се не осигурава
по условима индустријских ризика, и то на:
-
-
-
робу и залихе у трговинским и угоститељским организацијама и
складиштима,
музеје, изложбене ствари, позоришта, биоскопе, циркусе и сл.-сајмове и
сличне приредбе,
залихе дрва и угља на слободном простору,
шуме, срушена стабла и дрво на шумском простору,
нискоградњу и сл.,нпрв.железничке пруге, масивно грађене бране, обале,
лукобране, пропусте, насипе, мостове, ограде, путеве, авионске писте,
подземне, подводне и надземне мреже водовода, канализације, телефона и
сл.
По условима ове врсте осигурања предмет покрића не може бити:
земљиште, непоплочана дворишта, насуте бране, насипи, обале, шеталишта
уз обалу, лукобрани уз обалу и сл.(јер нису масивно грађени),
путеви без доњег строја,
непечена цигла и цреп на отвореном простору,
рибе и друге животиње у текућим и стајаћим водама,
усеви у класу, плодови на стаблу, родни и неродни засади изузев стабала
воћака у оквиру окућнице,
копнена моторна возила, приколице и самоходне машине, изузев ако се
осигуравају као роба у трговачким или царинским складиштима,
радионицама за поправку, сл., односно ако су власништво пољопривредног
газдинства,
пловни објекти на води, ваздухоплови и роба у превозу.
11.1.1.2. Осигуране опасности
У погледу осигураних опасности, за групу цивилних осигурања важе исте
одредбе као за групу осигурања индустрије. Ради се само о различитим носиоцима
и предмету осигурања, али су услови за осигурање од опасности пожара и неких
других опасности исти.
151
На основу напред поменутих услова, осигурањем се пружа осигуравајућа
заштита од следећих ризика (основни ризици):
- пожара и удара грома,
- експлозије, осим експлозије од нуклеарне енергије, уколико неје другачије
уговорено,
- олује и града (туча),
- удара сопственог моторног возила и сопствене покретне радне машине у
осигурани грађевински објекат,
- пада летелице,
- манифестација и демонстрација.
Осигурањем је, уз основне ризике, обухваћен и ризик од земљотреса на
подручјима територијалних заједница, које су законом прописале обавезност
осигурања од тог ризика.
према
на:
-
-
-
Ако се посебно уговори и плати додатна премија осигуравајућа заштита се,
томе како се уговори , проширује за један или више допунских ризика, и то
поплаву и бујицу,
клизање тла и одроњавање,
снежну лавину,
исцурење течности и гаса (лекажу),
изливање воде из инсталација,
самозапаљење залиха.
Осигурањем су, када се оствари осигурани случај, покривене:
штете од уништења или оштећења ствари, проузроковане приликом
спасавања (рушења или оштећења ствари, проузроковане приликом
спасавања (рушења, изношења, указивања помоћи и сл.), услед насталог
осигураног случаја,
трошкови учињени за рашћишћавање и рушење у вези на насталим
осигураним случајем на осигураној ствари,
трошкови које је осигураник сносио када је осигурани случај настао на
осигураној ствари за предузете мере ради отклањања штета.
Треба истаћи да је осигуравач у обавези да исплати штету само у случају
непосредне штете на осигураној ствари, а не и посредну штету као што је штета
услед: губитка закупнине, губитака прузрокованих обуставом рада, умањења
могућности употребе и других сличних губитака због насталог осигураног случаја.
11.1.1.3. Врсте цивилних осигурања од опасности пожара и неких других
опасности
152
У наредним разматрањима осврнућемо се на неке од најважнијих врста
цивилних осигурања, разврстаних у тарифне групе у оквиру осигурања од
опасности од пожара и неких других опасности, као што су:153
1. Осигурање пољопривредног газдинства, гдје се уговор о осигурању од
наведених опасности дефинише у две главне варијанте, и то:
- као тзв.паушално осигурање, тј.осигурање целокупног пољопривредног
газдинства:свих зграда и свих ствари на слободном простору,
- као осигурање појединих зграда, односно појединих ствари.
2. Осигурање зграда, намештаја и осталих покретнина, уз напомену да се у
овој врсти осигурања не могу покрити наведени предмети пољопривредних
газдинстава и индустријских и занатских организација. Осигурањем се
покрива ризик на зграде, намештај и покретне ствари у зградама, опрема
електронског рачунарског центра и сл.
3. Осигурањем робе у трговинским радњама, угоститељским објектима и
складиштима. Осигурање робе спроводи се утврђивањем ризичности
дотичне робе према распореду врста робе у ''разред опасности'', те осталим
елементима за утврђивање ризичности у пожарном осигурању (објекат у
ком се налази роба и место у/на ком се налази тај објекат).
4. Осигурање музеја, изложби, позоришта, биоскопа, циркуса се склапа према
посебним условима у којима је од посебног значаја одређивање потребних
превентивних мера и других околности у вези с предметом осигурања
(предмети од велике или непроцењиве вредности и сл.).
5. Осигурање сајмова, односно предмета који се излажу на сајмовима у
сталним просторијама сајма и на одређеном сајамском простору,
нпр.производи, опрема, помоћни материјал и сл., могу се осигурати као
излошци (експонати).
-
Према посебним условима осигурања покривају се ризици од:
свих врста уништења, оштећења или нестанка осигураних предмета,
укључујући и ризик од провалне крађе,
одговорност за штету причињену трећем лицу.
У уговору о осигурању одређује се сума осигурања на фактурну вредност
експоната или се сума уноси у посебну спецификацију излагача на сајму, односно
уговарача.
Покриће из уговора о осигурању почиње од тренутка истовара осигураног
излошка на простору сајма и траје за време излагања на сајму све до тренутка када
се, након затварања сајма, предмет утовари ради отпреме са сајамског простора,
али најдуже 30 дана од почетка осигурања или како се уговори.
153
В.Петрановић, исто, стр.221-224.
153
6. Осигурањем залиха дрва и угља на слободном простору – према условима
осигурања могу с осигурати залихе дрва и угља на отвореном простору, али
само изван шумског подручја или изван круга индустријског објекта (у
противном, третира се као ризик у шуми, односно индустријски ризик).
7. Осигурањем шума, срушених стабала и дрва на шумском простору –
осигурањем су покривене штете на шумама, срушеним стаблима и
одређеном дрвету сваке врсте на шумским подручјима и у шумској
манипулацији.
11.1.1.4. Начин закључења осигурања и накнада штета
Код осигурања од пожара и неких других опасности, које се иначе сматра
базичним, основним , с обзиром да је ризик од пожара један од највећих и најчешће
угрожених ризика, веома је значајно утврдити вредност ствари.
Вредност осигураних ствари, под условом да другачије није уговорено је: за
грађевинске објекте – грађевинска цена објекта према ценама у месту гдје се
објекти налазе, умањена за износ процењеног рабаћења, за залихе робе, материјала
и сировине – набавна цена, а ако је тржишна цена нижа од набавне тада је то
тржишна цена увећана за зависне трошкове, за залихе готових производа и
недовршене производе код произвођача – производна цена; за машине, уређаје и
инсталације, транспортна средства и средства везе, инвентар и предмете
домаћинства – набавна цена нових ствари умањена за износ процењеног рабаћења
итд.
Што се тиче места осигурања, принцип је да осигурање важи за време док се
осигуране ствари налазе на месту означеном у полиси, мада осигурање важи и када
с све осигуране ствари пренесу са места означеног у полиси на неко место у оквиру
седишта осигураника, односно место становања на територији Југославије.
Овом врстом осигурања могу бити обухваћене, поред непокретних и
покретне ствари. Међутим, ако су предмет осигурања покретне ствари, тада су
осигуране покретне ствари које се налазе у месту осигурања, при чему су
осигурањем обухваћене оне које су постојале у моменту закључења уговора, али и
оне које су после набављене, под условом да осигураник води о њима одговарајућу
књиговодствене евиденцију или да их евидентира на посебном списку. Како је чест
случај да се у месту осигурања нађу и покретне ствари које нису власништво
уговарача осигурања, правило је да су ствари радника који врши службу у месту
осигурања, ствари трећих лица примљених ради поправке, прераде, обраде и
слично, осигуране само ако је то посебно уговорено и у полиси појединачно
наведено, уз вођење посебне евиденције.
154
Од изузетног је значаја да се укаже на основно правило утврђивања накнаде
из осигурања код ове врсте осигурања. По том правилу, у случају уништења или
нестанка ствари висина накнаде се утврђује према вредности осигуране ствари у
време настанка осигураног случаја, умањеној за вредност остатка, а у случају
оштећења – у висини трошкова оправке по ценама материјала и рада у време
настанка осигураног случаја, умањени за износ процењеног рабаћења и вредности
остатка. И код овог осигурања осигуранику се признају оређени трошкови за
рашчишћавање и рушење у вези са насталим осигураним случајем.
Битно је нагласити како се утврђује накнада из осигурања када су ствари
осигуране на тзв.''први ризик''. Тада ће се накнада платити у висини настале штете,
а највише до уговорене суме осигурања на ''први ризик'', при чему се одредбе о
подосигурању не примењују.
У теорији се иначе осигурање на ''први ризик'' дефинише као најчешћи
случај одступања од примене правила пропорције. Код овог осигурања, уговором
се унапред искључује примена правила пропорционалности, иако је извесно да је
осигурана сума нижа од вредности осигуране ствари. При томе се осигуравач
обавезује да ће, упркос подосигурању, кад наступи осигурани случај, исплатити
цео износ стварне штете, али до одређене висине (утврђене осигуране суме). Са
своје стране, осигураник плаћа већу премију, а поред тога је обавезан да пријави и
пуну вредност осигуране ствари. Осигурање на ''први ризик'' налази своје
оправдање у томе што осигурани случај ретко погађа целу осигурану вредност и
проузрокује тоталну штету. 154
С обзиром на изузетан значај ове врсте осигурања, у најкраћем ћемо
указати на још неке веома битне елементе и правила која се примењују.
Код ове врсте осигурања (тзв.-цивилни ризик) тарифирање се врши тако што
се узима у обзир:
а) грађевинска категорија,
б) класа заштитних мера,
ц) класа опасности робе.
При томе се пре свега одређује грађевинска категорија, и то у зависности од
врсте изградње зграде, односно према грађевинском материјалу који је
употребљен. Тако разликујемо:
а) масивну,
б) мешовиту,
ц) слабу грађевинску категорију.
Битно је и дефинисати тзв.класе заштитних мера (а, б и ц) које се одређују,
пре свега, у зависности од места где се налазе професионалне ватрогасне јединице
и брзине долажења до осигураног објекта.
154
Шулејић др. Предраг: ''Право осигурање'', Мисао, Нови Сад, 1992. год.стр.308-309.
155
11.1.2. Осигурање од провалне крађе и разбојништва
По условима за осигурање од ових врста ризика могу се склопити уговори у
свим врстама осигурања, код којих се ово осигурање примењује. Осигурање се
може уговорити за све покретне ствари (а непокретне само за случај уништења или
оштећења приликом покушане или извршене провале). По овим условима не
склапају се уговори о осигурању: за ствари на приредбама и сајмовима, а за
моторна возила, приколице, самоходне машине, пловила и ваздухоплове само као
за робу у трговинском промету или у царинским складиштима, односно док се
налазе на оправци у радионицама и сл.
Битно је нагласити да се провалном крађом сматра пре свега она крађе код
које њен извршилац провали у просторије у којима се налазе осигуране ствари
разбијањем или обијањем врата и прозора, проваљивањем гуране таванице, зидова
и подова или отварањем места осигурања лажним кључем, правим и кључем или
његовим дупликатом до којег је дошло на нелегалан начин. При томе су од ризика
провалне крађе ствари осигуране само за време док се налазе у затвореним и
закључаним просторијама, док су новац, хартије од вредности, штедне књижице,
накит, златни предмети и колекције осигурани само ако су смештени у посебном
закључаном месту као што је железна благајна, трезор и сл. Међутим, роба и друге
залихе које се дже на отвореном простору могу се осигурати само ако је то
посебно уговорено и ако је тај простор ограђен добро одржаваном оградом
прописане висине и уз услов да постоји стални чувар.155
Под разбојништвом се подразумева одузимање осигуране ствари применом
претњи да ће се угрозити живот или здравље осигураника.
При овоме је од великог значаја нагласити како се одређује вредност
осигуране ствари када је у питању ова врста осигурања. Вредост залиха роба,
материјала и сировина одређује се према набавној цени, узимајући у обзир
рабаћење, или према тржишној цени, под условом да је нижа од набавне. За залихе
готових производа и недовршене производе код произвођача, узима се у обзир
производна односно тржишна цена, уколико је нижа од производне. За залихе
пољопривредних производа код произвођача, примењује се производна и исто тако
тржишна цена, ако је нижа од производне. За машине, уређаје, инсталације,
транспортна средства и средства везе, инвентар и предмете домаћинства примењује
се набавна цена нових ствари умањена за износ процењеног техничког и
економског рабаћења. За хартије од вредности, архивску грађу, предмете на
изложбама, одређене ствари од племенитог метала, драго камење, рукописе,
пословне књиге и друго , вредност се утврђује споразумом између осигуравача и
уговарача осигурања (тзв.таксирана вредност).
155
Усови за осигурање од опасности провалне крађе и разбојништва, Услови за осигурање имовине,
ДДОР ''Нови Сад'' Нови Сад, 1992.год.
156
Интересантна је ситуација када осигураник на било који начин сазна гдје се
налазе украдене ствари. У том случају је дужан да одмах, преко надлежних органа
предузме све потребне мере, да се утврди идентичност ових ствари и да му се оне
врате. О свему што је предузео дужан је да одмах обавести осигуравача.При томе,
ако осигуранику није исплаћена накнада, а рок за исплату накнаде за пронађене
ствари није протекао, осигураник је дужан да пронађене ствари прими натраг.
Међутим, ако су украдене ствари пронађене после исплате накнаде из осигурања
или по истеку рока за исплату, осигураник их може задржати за себе, али је дужан
да осигуравачу врати примљену накнаду за неоштећене ствари, уз одбитак
неопходних трошкова преузимања који не могу прећи износ исплаћене накнаде, а
оштећене ствари може да задржи по цени утврђеној споразумно са осигуравачем и
врати му само одговарајући део примене накнаде. Уколико осигураник не жели да
задржи ове ствари, тада оне прелазе у власништво осигуравача.
Често се у поседу осигураника налазе и ствари које нису у његовом
власништву (примљене ради поправке, чувања, прераде, обраде и продаје). Да би те
ствари биле обухваћене осигурањем, осигураник мора да води посебну евиденцију
на основу које се може показати да су у моменту настанка осигураног случаја
стварно биле у његовом поседу.
Осигуравач није у обавези да надокнади штету осигуранику уколико се
осигурани случај десио уз суделовање лица која су запослена код осигураника.
11.1.2.1. Предмет осигурања
По уговору о осигурању од опасности од провалне крађе и разбојништва,
предмет осигурања могу бити:
- покретне ствари у зградама или просторијама, намештај и уређаји у
канцеларијама, угоститељским предузећима, здравственим установама,
интернатима и др.,
- новац, драгоцени предмети, хартије од вредности, таксене и поштанске
марке, као и друге вредности, збирке и сл.,
- робе, сировине, полупроизводи, готови материјал, помоћни и потрошни
материјал и ситан инвентар у:
а) индустријским и занатским организацијама,
б) угоститељству, трговини и складиштима,
ц) осталим организацијама друштвених правних лица,
- новац и друге вредности за време док се преносе или превозе, - ствари музеја,
јавних библиотека исл.
11.1.2.2. Осигуране опасности
157
-
-
-
Горе наведени предмети осигурања покривени су од следећих ризика:
извршење провалне крађе и разбојништва,
покушај извршења провалне крађе или разбојништва.
Такође, надокнађују се следеће штете:
настале услед одношења, уништења или оштећења осигураних ствари,
настале услед оштећења грађевинских делова просторија, инсталација и
опреме (оштећења; врата, прозора, зидова, таваница, стакла, брава и др.) у
којима се налазе осигуране ствари приликом извршења или покушаја
извршења провалне крађе, односно разбојништва, штета се надокнађује у
висини трошкова оправке али највише 3% код осигурања на суму
осигурања, односно 10% код осигурања ''на први ризик'', а може се
уговорити и другачије,
обична крађа и оштећења која почине посетиоци, ако се то посебно уговори
у осигурању музеја, библиотека и сл.
Осигурањем нису покривене штете:
- од провалне крађе и разбојништва у осигурању грађана, ако су:
а) извршиоци чланови породице који живе у заједничком домаћинству
осигураника,
б) ове радње извршене уз суделовање неког од чланова породице у
заједничком домаћинству осигураника, као подстрекача или помагача –
обичне крађе и проневере.
- од посредних губитака проузрокованих настанком осигураног случаја
(губитак зграде, дангуба исл.),
- од мањка утврђеног пописом, па ни онда ако се мањак установи приликом
извршеног пописа након настанка осигураног случаја.
11.1.3. Осигурање стакла од лома
11.1.3.1. Предмет осигурања
Према поменутим условима осигурања, покривене су штете за следеће
предмете:
- стакло свих врста, слике, натписи и украси израђени на осигураном стаклу,
те улична огледала за регулисање саобраћаја,
- светлећи натписи са оквиром или без оквира, односно незастакљени делови
који чине њихов саставни део,
- неонске и остале светлеће цеви с припадајућим уређајем или без њега,
- мермерне плоче или плоче од вештачког камена на столовима, пултовима,
регулима и сл.,
- порцелански умиваоници и шкољке у WC-u,
- културни, историјски и надгробни споменици од мермера, камена, бетона и
метала.
158
Ова врста осигурања закључује се за сваки објекат појединачно са
спецификацијом осигураних ствари.
Предмет осигурања не могу бити: предмети шупљег стакла, стакла на
светиљкама и рефлекторима, рендгенске, кварцне, радио-телевизијске и др.цеви
(лампе), стакла која се користе као оруђе за рад у процесу производње, сочива,
стаклене кугле и др., залихе стакла и стаклене робе сваке врсте, напукнуте и
оштећене стаклене ствари или стакла у оштећеним оквирима.
Треба истаћи да су осигуране само ствари које су назначене у уговору о
закљученом осигурању.
11.1.3.2. Осигуране опасности
Ово осигурање надокнађује штету насталу услед уништења или оштећења
осигураног предмета због било које опасности којој је изложена осигурана ствар,
осим за штете проузроковане: приликом премештања или намештања осигуране
ствари у просторијама које нису назначене у полиси осигурања,
- огреботином, изједањем или сличним оштећењем на површини осигуране
ствари,
- клизањем или следањем тла,
- код надгробних споменика при отварању и затварању гробнице.
Треба истаћи да, ако се то посебно уговори, између остаог, уговарач ће бити
у обавези да исплати накнаду и за штету:
- на сликама, натписима и украсима, ако је штета проузрокована од истог
штетног догађаја, као и штета на самој осигураној ствари на којој се налази
слика, натпис или украс,
- на стварима смештеним у излогу, оштећеним или уништеним од директног
удара осигураних ствари.
11.1.3.3. Накнада из осигурања
Код ове врсте осигурања је битно констатовати да је вредност осигуране
ствари њена набавна цена (то су пре свега стакла, плоче...), односно цена израде
(нове слике на стаклу, натписа, украса и слова на стаклу). 156 У вредност осигуране
ствари укључени су и трошкови уградње.
Приликом утврђивања накнаде из осигурања, правило је да се штета
обрачунава према висини трошкова за намештање новог стакла, односно друге
ствари исте врсте и квалитета на место поломљене, односно у висини трошкова за
156
Услови за осигурање стакла од лома, Услови за осигурање имовине, ДДОР ''Нови Сад'',Нови Сад
1992.г.11-3.
159
израду нове слике, натписа, украса или слова на стаклу. При томе се евентуално
смањење вредости оштећене ствари, тј.њено рабаћење, не узима у обзир. Битно је
такође нагласити да се у случају када је осигураник закључио и неко друго
осигурање којим су стакла осигурана (уколико је закључено осигурање од
опасности пожара и неких других опасности), ако дође до настанка осигураног
случаја, штета надокнађује по основу тог другог осигурања, а не по основу
закљученог осигурања стакла од лома. По основу осигурања стакла од лома
извршиће се накнада само ако покриће по том другом осигурању није било
довољно, и то до износа непокривеног дела штете. Другим речима, осигурање
стакла од лома, по свом карактеру представља допунско осигурање које се, у
принципу закључује уз основно осигурање, а то је у осигурању цивила –
осигурање од пожара и неких других опасности. Тај допунски карактер овог
осигурања се уочава у код закључивања уговора, када се редовно закључује уз
основно, ''пожарно'' осигурање, а и при исплати штета, када се по овом осигурању
исплаћују штете само ако та врста осигурања није обухваћена неком другом врстом
осигурања, и то на претходно образложен начин.
11.1.4.Осигурање домаћинства
Осигурање домаћинства је комбиновано осигурање. На бази склопљеног
уговора о осигурању, покривају се сви ризици, који с односе на домаћинство у
разним врстама осигурања. Уговором о осигурању, осигуравач преузима покриће
ствари домаћинства, које се, с обзиром на изложеност опасностима деле у две
групе.
У прву групу спадају ствари које се осигуравају од тзв.основних опасности
из групе цивилних осигурања, као и осигурање имовинског интереса у вези са
одговорношћу која настаје из поседовања и употребе стана.
Уговором о осигурању ствари домаћинства може се, по избори осигураника,
осигурати: прва група самостално, права и друга заједно, док се друга група не
може осигурати самостално.
Код ове врсте осигурања је битно нагласити да је основ за обрачун премије
за ствари, које су предмет осигурања, минимална вредност коју, на основу
величине стана, утврђује осигуравач. При томе, осигураник може уговорити
осигурање на вредност већу од минималне али не и на вредност испод минималне.
Правило је, иначе, да се вредност осигуране ствари одређује према набавној цени
нове ствари која се умањује за износ процењене амортизације. Принцип је да се
висина накнаде из осигурања утврђује, у случају тоталне штете до висине
уговорене суме осигурања, а према вредности осигуране ствари (набавне цене нове
ствари умањене за износ процењене амортизације и вредности остатка). Правило је
да већи трошкови поправке, који су настали због тога што су приликом поправке на
оштећеној ствари учињене измене, побољшања или усавршавања, падају на терет
160
осигураника. Спашени делови и остаци уништених , односно оштећених ствари
остају осигуранику и обрачунавају се по тржишној вредности у месту штете, а
према стању у коме су се налазиле у часу настанка осигураног случаја.
Последних година, осигурање електричних апарата и машина у домаћинству
од оштећења услед дејства електричне енергије практично се не примењује, мада и
даље постоји.Ради се само о пролазном непримењивању диктираном разлозима
рационалности. У широкој лепази осигуравајуће понуде, њен саставни део по
правилу чини и осигурање електричних апарата и машина у домаћинству. При томе
наглашавамо да, ни у најтежим условима осигурање станова, односно кућа, од
ризика пожара, удара, грома, олује, поплаве и бујица, изливања воде из водоводних
и канализационих цеви итд., не само што није стављено ван употребе већ је добило
масован карактер с обзиром да је путем тзв.обједињене наплате уз трошкове
становања омогућено и власницима кућа и станова да се на добровољној основи
осигурају и од напред наведених опасности. На тај начин, осигурање постаје за
многе незаобилазна ставка, што не само да шири осигуравајуће покриће већ
доприноси и ширењу културе осигурања.
11.1.4.1. Предмет осигурања
Комбинованим осигурањем домаћинства покривени су предмети у стално
настањеном стану и помоћним просторијама стана (подрум, таван, шупа, гаража,
тераса) који су власништво осигураника и чланова његовог домаћинства.
Осигурањем су покривене и ствари које се користе на темељу станарског
или другог права уколико то није условима осигурања изричито искључено
(искључени су, нпр.саставни делови зграде: подови, каљеве пећи, бојлери, ТВ
антене изван затворених просторија и др.).
Стан се сматра настањеним ако се стамбене просторије налазе у сталном
месту боравка осигураника и нису више од 60 дана без прекида ненастањене у току
једне године.
-
Осигурање домаћинства обухвата:
ствари које служе уређењу стана, за личну употребу и потрошњу,
готов новац, хартије од вредности, драгоцености, уметнине, збирке и
античке предмете,
боју на зидовима, односно подне, зидне и стропне облоге, - стакла на
прозорима и вратима стана,
електричне апарате у домаћинству,
одговорност осигураника и лица која с њим живе у заједничком
домаћинству за штете према трећим лицима.
161
11.1.4.2. Осигуране опасности
По овој врсти осигурања осигуравач се обавезује да ће, на основу
закљученог уговора о осигурању, надокнадити штету у случају настанка следећих
опасности: пожара, удара грома, експлозије, олује, града, поплава и бујица,
одроњавања, снежне лавине, изливања воде из инсталација, провалне крађе и
разбојништва, обичне крађе, лома стакла од одговорности и др.
Такође када се оствари осигурани случај покривене су и: штете од
уништења или оштећења осигураних ствари настале приликом спасавања
(изношења, указивања помоћи), као и штете због нестанка осигураних ствари у
вези с остварењем осигуране опасности.
По основу овог осигурања покривени су и настали трошкови учињени при
рашчишћавању и рушењу у вези са штетом, као и трошкови , губици и друге штете
проузроковани разумним покушајем да се отклони непосредна опасност од
наступања осигураног случаја као и покушајем да се ограниче њене штетне
последице, па и онда ако су покушаји остали без успјеха. Претходне трошкове
осигуравач је дужан да надокнади и у случају кад они заједно с накнадом штете
прелазе суму осигурања.
Осигурањем нису обухваћене посебне штете у вези са осигурањем
осигуране опасности, као што су штете због умањења употребљивости ствари,
губитка закупнине, издатака за воду због изливања и других сличних разлога.
11.1.5. Осигурање спортских , уметничких и сличних приредаба од
атмосферских падавина
11.1.5.1. Предмет осигурања
Осигурање покрива имовински интерес осигураника, тј.очекивани приход
од одржане спортске, уметничке и сличне приредбе, ако се одржава на отвореном
простору у случају да је одржавање осигуране приредбе онемогућено услед
атмосферских падавина.
Из оигурања се надокнађује:
- бруто приход који се очекује од приредбе,
- износ трошкова који ће учинити у вези са осигураном приредбом (уместо бруто
прихода приредбе).
Трошкови изградње објекта који су том приликом изграђени, али имају
сталну намену и после оигуране приредбе, и ако имају везу са приредбом, нису
покривени осигурањем.
162
Код ове врсте осигурања битно је нагласити да је осигуран износ бруто
приход који би осигураник постигао од приредбе да осигурани случај није настао,
односно износ трошкова кои је осигураник учинио за приредбу. Сматра се да је
опасност остварена оног тренутка када је висина воденог талога достигла или
премашила уговорену висину. Као основица за тарифирање служи висина воденог
талога. Полазна основа код уговарања покрића је 1 мм висине воденог талога на 1
м2 , при чему осигураник уз плаћање додатне премије може да уговори и већу
висину воденог талога. Међутим, битно је нагласити да се накнада штете умањује
уколико је воденог талога било мање од уговорене висине. Тако нпр.ако је
уговорена висина воденог талога 2 мм, а приликом наступања осигураног случаја
воденог талога буде само 1 мм, накнада се умањује за 50%.
11.1.5.2. Осигуране опасности
У склопљеном уговору о осигурању утврђују се елементи чије се наступање
сматра ометањем одржавања приредбе (осигурани случај);
- киша,
- снег,
- туча (град) или слана.
У уговору о осигурању тачно се прецизира минимална висина воденог
талога до кога се не сматра да је наступио осигурани случај и тада се штета не
надокнађује. Обично се ова минимална висина воденог талога уговара у мм
падавине на 1 м2.
Код ове врсте осигурања посебно уговором о осигурању, треба прецизирати
почетак и завршетак осигурања. Наиме, обавеза осигурања почиње оног часа и
датума који је означен у полиси као почетак осигурања, а престаје оног часа и
датума који није означен у полиси као свршетак осигурања.
У полиси је неопходно тачно означити час и датум почетка и завршетка
осигурања.
Час почетка осигурања може се одредити највише три часа пре тренутка
почетка приредбе, а час завршетка осигурања одређује се према часу свршетка
приредбе.
Између тренутка закључења осигурања и почетка трајања осигурања мора
проћи најмање седам дана.
Осигурање се може уговорити за одређени број часова, дана, недеља или
месеци.
163
Такође је веома важно истаћи да је осигураник дужан, приликом осигураног
случаја, да одмах телефонски или писмено извести осигуравача, и то најкасније у
року од 24 часа по завршетку приредбе о настанку и висини саме штете.
11.1.6. Осигурање ствари излагача на сајмовима
11.1.6.1. Предмет осигурања
По овој врсти осигурања могу бити осигурани излагачи на сајмовима
(експонати, опрема и помоћни материјал) који имају сталне изложбене просторије.
Овде се не могу осигурати ствари у изложбеним просторијама које се привремено
смештају у вези с неком приредбом која нема сајамски карактер или ради продаје,
односно чувања или ускладиштења.
Осигурање се односи на све експонате, опрему и помоћни материјал који се
налази у просторијама и на подручју сајма.
Осигурање се врши на сопствени и за туђ рачун, и оно покрива интерес
уговарача и закупца или сопственика ствари.
11.1.6.2. Осигуране опасности
Овим осигурањем осигуравач је у обавези да надокнади штету
проузроковану уништењем или оштећењем изложене осигуране ствари,
укључујући и опасности од провалне крађе и крађе за све време док се налази на
подручју сајмишта. Осигуравач је такође у обавези да надокнади:
- штету од уништења или оштећења проузроковану приликом гашења
пожара, - штету због нестанка ствари проузроковану приликом остварења
неке од опасности обухваћене осигурањем,
- трошкове учињене са расчишћавањем у вези с насталим осигураним
случајем,
- трошкове које је осигураник имао за отклањање и смањење штете.
-
-
Осигуравач није у обавези за штету проузроковану:
услед квара, труљења, увлачења мириса, рђе, сушења, кала, расипања,
промене боје, гамади, пацова и мишева, атмосферских утицаја на стварима
изложеним под ведрим небом,
приликом обраде или самог приказивања,
од проневере или утаје од стране радника (радницима се сматрају и лица
која су у радном односу само за време трајања сајма).
Штете од исцурења (лекаже) и лома могу бити искључене из осигурања на
захтјев уговарача осигурања уз одговарајуће снижење премије.
164
11.1.7. Осигурање имовине железничко-транспортних предузећа
Све до 1972.године осигурање (бивших) Југословенких железница
спровођено је на основу јединствених услова и тарифа премија осигурања. У
међувремену, долази до промене у организацији и до трансформације
Југословенких железница, као и све већег погоршања међурепубличких односа.
Долази до распада јединствених југословенских услова и тарифа, а тиме услове и
тарифе премија понаособ уређују осигуравајући заводи у односу на појединачна
железничка предузећа.
11.1.7.1. Предмет осигурања
По Условима157предмет осигурања су средства железничко-транспортних
предузећа и установа, што значи да је условима за осигурање имовине железничкотранспортних предузећа осигурањем покривене имовине, и то:
- све врсте зграда и све врсте грађевинских објеката,
- пруге, гдје спадају доњи строј са објектима, као и горњи строј,
- објекти за електричну вучу возова,
- објекти за сигнално – сигурносна постројења,
- објекти за телекомуникациона постројења у железничком саобраћају,
машине, машински уређаји, електрични уређаји и њихово пуњење, апарати
и инсталације,
- вучна возила, вучена возила и возила за железничке сврхе (шинска возила),
- опрема грађевинских објеката,
- неновчана обртна средства, залихе инвестиционог материјала, средства
заједничке потрошње, готов новац у железничким благајнама,
- инострана шинска возила узета у закуп и одговорност према трећим лицима
из основа држања и употребе сопствених шинских возила и иностраних
шинских возила узета у закуп.
Поред напред поменутог, предмет осигурања су и средства изграђена или
израђена у току трајања осигурања у сопственој режији, ако је на њима успешно
обављен технички пријем, односно тестирање и ако су уведена у пословне књиге,
као и средства набављена у току трајања осигурања, с тим да рок укњижења ових
средстава не може бити дужи од годину дана од дана набавке.
Треба истаћи да по условима осигурања имовине железничко-транспортних
предузећа нису покривени: земљиште, грађевински објекти у изградњи и монтажи,
стамбене зграде којима управљају организације за управљање стамбеним зградама,
пловни објекти на води и у ваздуху, шуме, усеви, засади поред пруга, плодови,
животиње и друмска моторна возила.
157
ДДОР Нови Сад, Услови за осигурање имовине железничко-транспортних предузећа, 1990,стр.
3-4.
165
11.1.7.2. Осигуране опасности
Изузев одговорности према трећим лицима из основа држања и употребе
сопствених шинских возила и иностраних шинских возила узетих у закуп, наведени
предмети осигурања заштићени су од следећих опасности:
- пожара и удара грома,
- експлозије, осим експлозије од нуклеарне енергије,
- олује,
- града (туче),
- снежне лавине,
- поплаве и бујице,
- изливање воде из водоводних и канализационих цеви,
- исцурење течности (лекаже),
- кретање леда,
- клизање тла,
- одроњавање тла,
- слегање тла,
- пада летелице свих врста,
- удара сопственог возила, туђег шинског возила узетог на оправку и
сопствене покретне радне машине у осигурани грађевински објекат,
- манифестација и демонстрација,
- провалне крађе и разбојништва и
- саобраћајне незгоде.
Уколико се плати одговарајући доплатак, осигуравајућа заштита пружа се и за:
објекте за електрична вучна возила, објекте за сигнално-сигурносна постројења,
машине и машинске уређаје, електричне уређаје и њихово пуњење, апарате и
инсталације, објекте за телекомуникациона постројења у железничком саобраћају,
вучна возила и возила за железничке сврхе (шинска возила), опрему грађевинских
објеката, као и инострана шинска возила узета у закуп.
11.2. ОСИГУРАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ
Имајући у виду веома важно место пољопривреде за нашу друштвену
заједницу, њен развој и значај, њена осигуравајућа заштита од посебног је
друштвеног интереса.
Значајно место у мерама за заштиту и унапређење пољопривреде заузима
осигурање, и то осигурање:
- усева и плодова, тј.биљне производње, као и
- домаћих и неких других врста животиња.
166
У велике напоре за унапређење и заштиту биљне производње укључено је и
осигурање. Накнадом штете се покрива све што је уништено наступањем
осигураног случаја испуњавајући тиме своју значајну функцију економске заштите
пољопривредне производње.
Осигурање домаћих животиња даје нашем сточарству знатан допринос у
одржавању континуитета сточне производње. Једнако је значајно и за већу примену
ветеринарских и хигијенских мера у уклањању узрока који могу изазвати штету и
спасавању када је већ наступио осигурани случај.
11.2.1. Предмет осигурања
Према општим условима за осигурање усева и плодова,158 осигурани су:
усеви (укључујући пострне, подусеве и међуусеве), плодови , ливадске траве,
лековито биље, украсно биље, воћњаци и виногради, млади воћњаци и виногради
пре ступања у род, воћни, лозни и шумски садни материјал, младе шумске културе,
до навршене шесте године, врба за плетарство и трска.
Код усева и плодова је осигурано:
1) код житарица, уљаних биљака и осталих култура остављених за семе – само зрно
(семе); код житарица може се осигурати и стабљика (слама – кукурозовина), а код
сирка метлица, ако се то посебно уговори,
2) код коенастог и кртоластог биља – коен и кртола,
3) код повртарског, лековитог и украсног биља – пема сврси узгоја,
4) код конопље – стабљика, а ако се узгаја за семе, онда само семе; код конопље за
семе осигурањем се може обухватити и стабљика, уколико се то посебно уговори,
5) код лана – стабљика и семе,
6) код хмеља – плод,
7) код памука – плод (чаура),
8) код мака – семе и опијум,
9) код дувана – лист, а ако се узгаја и за семе, онда и семе, уколико се то посебно
уговори,
10) код крмног биља и ливадских трава – крмна маса, а када се узгаја за семе, онда
само семе,
11) код расада – биљка,
12) код воћњака и винограда – само род, односно плод, а ако се посебно уговори,
онда и стабло, односно чокот,
13) код младих воћњака и младих винограда пре ступања у род – стабло, односно
чокот,
14) код младих шумских култура – стабло,
15) код воћног, лозног и шумског садног материјала – подлоге, калемови, резнице и
саднице, као и калем гранчисе код воћњака и ластари (виоке) код винограда – само
уматичени засади,
158
ДДОР Нови Сад, Осигурање усева и плодова, јун 1990.
167
16) код врба за плетарство – пруће,
17) код трске – стабљика.
11.2.2. Опасности (ризици)
Биљна производња је изложена утицају многобројних природних чинилаца
који може бити позитиван или негативан, и од њега зависи крајњи исход
производње, тј.принос. Готово да је немогуће навести све оно што може да утиче
на производњу, али ћемо неке важније чиниоце ипак поменути. 159
-
мањак или вишак влаге у земљишту и у ваздуху (суша, односно прекомерне
кише),
прениска или превисока температура земљишта и ваздуха (мраз, односно
топлотни удар),
мањак или вишак биљних хранива,
град,
олујни ветар,
поплава,
пожар,
биљне болести (гљивице, бактерије, вируси),
штеточине (инсекти глодари),
корови.
Ако је утицај појединих чинилаца прекомеран, а уз то неизвестан и независан од
воље човека, називамо га опасношћу или ризиком. Неке од опасности, или чак све,
могу се обухватити осигурањем, па се онда називају осигураним опасностима. У
нашим климатским и земљишним условима најчешће се осигурањем обухватају
град, олуја, мраз, поплава, пожар и гром.
11.2.2.1. Град
У класификацији осигураних случајева у осигурању биљне производње, овај
ризик се ставља на прво место, с обзиром на учесталост појаве и на тежину
последица. Град је облик падавина, који у виду слеђених сферних честица или
ледених комадића, најчешће пречника између 5-50 мм, пада из облака. Процес
стварања ледених зрна у облацима одвија се тако што се топао и влажан ваздух
уздиже и хлади, па се око погодних језгара (честице гари, песка, прашине) врши
сублимација водене паре у кристале леда. Ови кристали повећавајући своју
величину и тежину, почињу да падају према земљи. Све се то одвија у облацима
непогоде који, ношени ваздушним струјама, прелазе са једног подручја на друго.
Брзина кретања облака износи између 50-100 км/х, док је правац кретања најчешће
праволинијски, иако може под утицајем ветра да скреће од праве линије или да
буде изломљен. На овој путањи излучује се град и оставља тзв.траг оштећења.
159
М.Брканић: ''Приручник запраксу у осигурању и реосигурању'', исто,стр.247 до 251.
168
Ширина трага најчешће одговара величини облака непогоде и креће се од неколико
стотина метара, па до десетак километара. Дужина трага одговара дужини путања
облака, а ова зависи од ризика у ваздушним притисцима два подручја. Дужина
трага вишеструко је већа од ширине и износи од неколико километара па до
неколико стотина километара. Правац доласка градобитних непогода одређен је
општим временским и климатским утицајем, а он код нас долази са Атлантика,
дакле са запада, и то овим редом: северозапад, запад, југозапад. На основу
наведеног може се закључити да је град, без обзира на величину захваћене
површине, ипак локална појава.
Степен опасности од града, градобитност, исказује се преко већег броја
елемената:
- густина зрна по јединици површине,
- величина зрна,
- трајање непогоде,
- учесталост падања и
- трајање градобитног периода.
Густина, величина зрна и трајање непогоде назива се интензитетом града.
Овде ћемо се ограничити на то да поближе објаснимо само два последња елемента,
учесталост падања и трајање градобитног периода, као најважнија са сановишта
осигурања.
Учесталост падања града исказује се бројем случајева појаве града (бројем
дана са градом) у једном месту или на једном подручју у току једне године.
Учесталост падања за шире подручје је доста неуједначена. Вишегодишњи просек
за поједина места креће се од 0,2 па чак до 5 случајева, али за већину места у
Војводини износи од 0,5-1 случај годишње. Ако се посматра Војводина у целини,
тј.ако се саберу дани када је било гдје у покрајини падао град, онда је таквих дана у
просеку 60, али их може бити и знатно више.
Градобитни период представља временски интервал од појаве првог до
задњег града у току гдине. За Војводину у целини тај период износи у просеку 150
дана, али може бити и знатно дужи. То значи да се градобитни период поклапа са
вегетационим периодом већине гајених биљних врста.
Осигурање и управљање ризиком
Просечни број дана са градом
април
2
мај јуни
10
18
јули
16
август
11
Просечна дужина
градобитног периода
септембар
3
укупно
60
150
Град биљкама наноси механичке повреде, тј.разара биљна ткива, и то
откидањем појединих органа (лист, плод), преламањем (стабло, лист), цепањем
(лист), ударцима. Град такође може у појединим случајевима на биљкама изазвати
169
појаву биљних болести, и то оних које за свој развој траже оштећена биљна ткива.
Штете од таквих биљних болести такође се сматрају штетама од града.
11.2.2.2.Олуја
Опасност од олује као, уосталом, и опасност од мраза и поплаве,
карактеристична је за подручје без природних препрека, за равницу каква је
Војводина. У осигурању усева и плодова опасност од олује дефинисана је
граничном брзином ветра, с тим што се под овим ризиком сматра хоризонтално
кретање ваздушних маса брзином већом од 17,2 м/сек. За разлику од града, штете
од олује су фронталне и захватају далеко веће подручје. Олујном ветру нарочито
су изложена подручја око река у Војводини, Подунавље и Потисје – али и нека
друга подручја, као што је јужни Банат. Број дана са олујом приближан је броју
дана са градом и за Војводину износи око 50 у току вегетационог периода.
Олуја биљкама наноси директне механичке штете преламањем стабла, пре
свега на високим културама, као што су сунцокрет или кукуруз, затим полегањем
усева, на пример пшенице и других стрних жита. Код стрних жита олуја може
изазвати и истресање зрна. Олуја може нанети знатне штете и неким врстама воћа,
откидањем плодова, на пример крушака.
11.2.2.3. Мраз
Под мразом се сматра пад температуре ваздуха испод 0 Ц, тј. испод тачке
смрзавања воде. Према условима настанка, мразеви могу бити динамички и
статички. Динамички мразеви настају продором хладног ваздуха са подручја које је
већ имало температуру нижу од 0 Ц, најчешће са севера. Ови мразеви још се
називају и фронтални, захаватају широко подручје, али су ретки. Статички мразеви,
настају хлађењем ваздуха на лицу места, најчешће ноћу, на нижем терену, односно
депресијама. Статички мразеви су локалног значаја, захватају уже подручје, али су
чешћи.
До наведеног пада температуре може доћи током целог зимског периода,
тада говоримо о зимском мразу који је известан, нема дакле карактеристике ризика,
па се од њега и не може закључити осигурање. Осигурање се може закључити од
касног пролећног или раног јесењег мраза, који се јављају нма почетку или на крају
вегетације, који се јављају повремено и чија је појава неизвесна. Број дана са
појавом касног пролећног и раног јесењег мраза креће се у Војводини око 10.
Оштећења од мраза настају тако што се вода у биљкама смрзава, па се
стварају кристали који разарају ћелије и ткива, што доводи до увенућа. Мраз може
нанети штету свим биљним врстама, мада код већине човек може избећи ову
опасност избором одговарајућег рока сетве или бербе. Већу опасност мраз
представља за вишегодишње засаде, пре свега за воће, на чији период вегетације
170
човек углавном не може да утиче. Најчешће штете на воћу настају у време цветања
и оплодње.
11.2.2.4. Поплава
Поплавом се сматра стихијско, неочекивано плављење земљишта услед
бујица, изливања воде из корита река и канала, и услед провале одбрамбених
насипа и брана. Остали случајевим плављења, изазвани пrекомерним кишама или
подземним водама, не сматрају се поплавом. Пошто је земљиште у Војводини
највећим делом заштићено насипима, опасност од поплаве је мала. С друге стране,
усеви на незаштићеном земљишту не могу ни бити предмет осигурања, па се због
тога ово осигурање ретко закључује.
Штете од поплаве настају пре свега због поремећаја ваздуха. Како је ваздух
земљишту, исто као и вода, неопходан за живот биљака, долази до њиховог
постепеног изумирања. Висина штете зависи од трајања поплаве и од температуре
воде.
11.2.2.5. Пожар
Штете од пожара на усевима су ретке и настају углавном у фази зрења, пре
свега на стрним житима, а затим и на кукурузу и сунцокрету. Узрок штете су
најчешће радне машине на истој њиви, или неопрезно спаљивање биљних остатака
на суседним њивама.
11.2.2.6. Гром
Штете од грома обично настају на вишегодишњим засадима, виновој лози:
воћу, хмељу, малинама и купинама. Штете настају директним ударом грома у
стабло, или индиректно ударом преко стубова и жица. Оштећења проузурокује
струјни удар који за последицу има високу температуру која изазива увенуће
биљака или пожар.
11.2.3. Начин закључења осигурања
Значајно је истаћи да се вредност осигураних усева, односно плодова
израчунава у принципу на тај начин што се очекивани принос обрачунава по
тржишним или заштитним ценама које утврђују надлежни државни органи, а за
уговорену производњу примењују се цене које су уговорене са организатором
производње. Правило је такође да се за пољопривредне културе чије се цене не
формирају тржишту или се не пропише заштитна цена, обрачун врши по ценама
које су уговорене и уписане у полиси.
171
Како би се омогучила правилна дисперзија ризика, односно дестимулисала
селекција ризика, код осигурања усева и плодова су прописана одређена правила
везана за обавезу уговарача осигурања да осигура све усеве и плодове исте врсте.
Конкретније, уговарач осигурања је обавезан да осигура све површине под усевима
и плодовима исте врсте. Код тзв.друштвеног сектора, ова обавеза се реализује у
односу на поједине организационе јединице истог осигураника. Уколико се не
поступи по претходно наведеној обавези, тј. ако се не осигурају сви усеви односно
плодови исте врсте, тада се накнада штете исплаћује у сразмери између осигуране
и стварне површине која је могла бити осигурана.
Конзистентно овом принципу, када се уговор о осигурању закључује по
броју стабала или чокота, накнада из осигурања се исплаћује у сразмери између
осигураног и стварног броја стабала или чокота. У том контексту је уговарач
осигурања обавезан да без одлагања осигуравачу пријави насталу промену у
структури осигураних површина. Уколико тако не учини, а по наступању
осигураног случаја се утврди неслагање између осигураних и стварно засејаних
површина, односно између осигураног и стварног броја стабала или чокота,
накнада штете ће се платити у сразмери, на претходно наведен начин.
Поштујући принцип еквивалентности, у условима које образлажемо је
предвиђена могућност да уговарач осигурања може да затражи смањење суме
осигурања уколико стварна вредност осигураног усева, односно плода исте врсте
буде мања од суме осигурања.
Сходно наведеном принципу, с обзиром да се смањује сума осигурања,
дакле горња граница обавезе осигуравача, смањује се и висина премије као кључна
обавеза уговарача осигурања, и то за време од дана подношења писменог захтева
осигуравача за смањење суме осигурања, до истека трајања осигурања. И обрнуто,
уговарач осигурања има право да захтјева повећање суме осигурања ако е током
трајања осигурања повећа стварна вредност осигураних усева и плодова, под
условом да већ није наступио осигурани случај. Наравно да се тада повећава и
премија осигурања јер се повећава и сума осигурања. Конзистентно принципу да
се премија плаћа само за онај ризик који се носи, прописано је и правило да и поред
тога што је осигурање закључено, уколико неки од осигураних усева уопште није
засејан односно засађен, па ни осигуравач није носио никакав ризик, тада уговарач
осигурања није дужан да за те усеве плати премију.
Код осигурања усева и плодова је афирмисан принцип недељивости
премије, који се манифестује у правилу да уколико је усев или плод истовремено
осигуран од више ризика, а током трајања осигурања дође до остварења неког од
осигураних ризика, осигуравач задржава целокупну премију за све ризике.
С обзиром на динамичност односа између осигуравача и уговарача
осигурања и честе промене унутар периода обухваћеног осигурањем, предвиђено је
да осигуравач има право да у току трајања осигурања врши тзв.ревизију ризика,
172
тј.преглед стања осигураних усева и плодова, који чини заједно са уговорачем
осигурања.
Занимљиво је да се и код осигурања усева и плодова може уговорити
самопридржај. Стога, ако је уговорено да осигураник сам сноси један део штете,
што се назива уговорени самопридржај, уколико наступи осигурани случај, накнада
штете ће се исплатити тако да не обухвати онај део штете који је у висини
уговореног самопридржаја.
Другим речима, и код осигурања усева и плодова се примењује једно од
најзначајнијих категорија осигурања – франшиза.
Код осигурања усева и плодова је такође предвиђено да осигуравач
надокнади трошкове осигурања који су проузроковани покушајем осигураника да
се отклони непосредна опасност наступања осигураног случаја, као и покушајем да
се ограниче његове штетне последице. Услов за то је да се осигуравач сагласио,
односно договорио са осигураником да се одређене мере предузму.
У грани осигурања усева и плодова битно је образлоижти још неке елементе
који имају велики значај у пракси.
Битно је нагласити да се тарифирање у овој грани врши према класама
осетљивости култура. Тако се све културе разврставају, обзиром на осетљивост
према ризику, у различите класе (нпр.од ризика града у 10 класа осетљивости, од
ризика олуја у 10 класа осетљивости, од ризика поплаве у 3 класе осетљивости, од
ризика пролећног мраза у 4 класе осетљивости итд).
Са друге стране, извршено је и разврставање подручја у класе опасности и
то у зависности од угрожености, односно изложености ризику. Тако су поједина
подручја, односно територијалне јединице разврстане – од ризика града у 10 класа
опасности, од ризика олује у 10 класа опасности, од ризика поплаве у 10 класа
опасности, од ризика пролећног мраза у 10 класа опасности.
Разврставање територијалних јединица у класе опасности врши се на основу
њихове изложености појединим ризицима, односно на основу тзв.техничких
резултата остварених у осигурању усева и плодова од појединих ризика. Као основ
за разврставање узима се технички резултат (однос исплаћених штета и техничке
премије), остварен у последњих десет година, закључно са годином у којој се врши
разврставање (тзв.ревалоризовани кумулативни технички резултат територијалне
јединице).
Као што смо већ напоменули, франшиза своју примену налази и у овој грани
осигурања. Тако је већ у премијским стопама (постоје изузеци) уграђена
тзв.интегрална франшиза од 5%. Одбитна франшиза се одређује у процентима у
односу на износ штете, тако што се премија осигурања умањује за онолико
процената колико процената износи уговорена фрншиза (највише до 50%).
173
Међутим, одбитна франшиза се може уговорити и у одређеном проценту од суме
осигурања оштећеног усева (нпр.премија осигурања се смањује за 15%, ако се
уговори франшиза од 10% итд.).
Да би се стимулисало закључивање осиигурања у овој грани, дају се попусти
за колективно осигурање пољопривредних култура на приватном сектору, на
закључене уговоре о вишегодишњем осигурању, и на осигурање другог усева на
истој површини после осигурања првог усева.
11.2.4. Утврђивање надокнаде из осигурања
Штете се процењују на месту осигурања дотичне културе. Процени штете
дужан је да присуствује осигураник или лице које је он овластио. У противном,
представник осигуравача обавиће процену у присуству представника месне
заједнице или општинске скупштине. Код колективних осигурања процени треба
да присуствује представник уговарача колективног осигурања или двојица сведока.
Висина штете код осигурања усева и плодова, као и других производа
земљишта, утврђује се према вредности који је имао род у време прикупљања, али
се може уговорити и другачије.
Процена штете може бити:
- претходна (претпроцена) у којој се утврђује стање усева и плодова након
настанка осигураног случаја, врста оштећења и други елементи који су
значајни за коначно утврђивање, односно процену штете,
-
коначна, приликом које се утврђује да ли су сви усеви, односно плодови
исте врсте у власништву осигураника укључени у осигурање (ради примене
правила пропорције), затим величина оштећења на појединим парцелама, те
колики је постотак штете од насталог осигураног случаја, односно колики
би био принос да усеви или плодови нису били оштећени наступањем
осигураног случаја.
На основу утврђених елемената израчунава се висина одштете.
Ако је исти усев или плод узастопце оштећен услед наступања осигураног
случаја, постотак штете осигураног производа утврђује се према стању након
последњег оштећења.
Уколико се осигурани род мора обрати, а процена штете од оствареног
осигураног ризика још није извршена, осигураник је дужан да остави контролне
узорке на доњем, средњем и горњем делу парцеле дијагонално, и то најмање 10 м 2
оштећене биљне културе недирнуто. Код винограда се мора оставити најмање 10
чокота, а код воћака неколико необраних стабала у доњем, средњем и горњем делу
винограда, односно воћњака, и то у дијагонали. Остављене необране површине
служе за процену оштећења. Код култура код којих се жетва или берба обавља
174
машинама, односно комбајнима, контролни узорци морају се остављати у облику
трака.
-
Износ одштете (накнада) утврђује се:
од суме осигурања, ако је вредност рода једнака суми осигурања или је већа
од ње,
од стварне вредности роба, ако је вредност рода мања од суме осигурања.
Ако није уговорено другачије, штета на осигураним усевима и плодовима
која је мања од 5%, не надокнађује се из осигурања.
Уколико је осигурана пољопривредна култура у току трајања осигурања
уништена од догађаја који није уједно и осигурани случај, уговор о осигурању
престаје да важи. Осигуравач је дужан да врати уговарачу део премије, сразмерно
преосталом времену уговореног трајања уговора.
11.3. Осигурање домаћих и неких других врста животиња
Покриће из осигурања пружено је према Општим и Посебним условима за
осигурање:
- домаћих животиња и
- неких других врста животиња. 160
11.3.1. Осигурање домаћих животиња
11.3.1.1.Предмет осигурања
-
-
160
161
Уговор о осигурању 161 може се уклопити за осигурање здравих домаћих
животиња у одређеном добу, и то:
копитара у добу од 10 дана до навршених 18 година,
говеда и бивола, у добу од 10 дана од навршених 12 година,
оваца и коза у добу од три месеца до навршених осам година,
свиња у добу од 21 дан (и најмањом тежином 5 кг) до навршених седам
година.
Треба истаћи да се овим осигурањем не могу покрити:
болесне животиње или животиње за које се сумња да су болесне,
исцрпљене, закржљале, слепе и животиње у лошој кондицији,
животиње које се држе у лошим хигијенским условима (слаб смештај,
прехрана и сл.субјективна страна ризика).
Излагање засновано на Општим условима заосигурање животиња, ДДОР ''Нови Сад'', Нови Сад.
Види шире: В.Петрановић, исо стр.232-275.
175
11.3.1.2. Осигуране опасности
-
-
-
Поменутим Условима осигурања покривени су следећи ризици:
угинуће осигуране животиње од болести или несрећног случаја,
присилно клање осигуране животиње због болести или несрећно случаја, јер
животињи прети непосредна опасност да угине па се коље због смањења
штете (присилно клање из нужде),
присилно клање или убијање осигуране животиње кад због болести или
несрећног случаја животињи, додуше, не прети непосредна опасност да
угине, али постаје неупотребљива за било коју сврху и нема изгледа да се то
стање измени лечењем, те даље држање животиње постје из економских
разлога нерентабилно (присилно клање из економских разлога),
трошкови лечења, ако је то уговорено,
други уговорени ризици према посебним условима осигурања.
а) Према условима осигурања, несрећни случај у овој врсти осигурања је сваки
изненадан и од воље осигураника независан догађај који делује споља, и то на
осигурану животињу и има за последицу њено обољење, лечење, присилно
клање, присилно убијање или угинуће.
У такав догађај спадају:
- штете настале од пожара, удара грома, експлозије (осим нуклеране),
поплаве, олуке, проломе облака, снежне лавине, клизања и одрањања тла, пада
ваздушних летелица,
- озледе услед гажења животиња разним возилима (изузевши штете које се
надокнађују из основа одговорности, нпр.моторних возила), судара возила,
удара неких предмета, међусобне туче животиња, рањавањем оружјем, пада или
оклизнућа животиње и сличне спољне озледе,
- утапање животиње у води или блату,
- механичко дављење због спољњег узрока,
- озледе од дивљих звери и уједа змије,
- удар електричне енергије,
- последице врућине или смрзнућа,
-тровање хемијским отровима који делују споља или су унети у организам.
Несрећним случајем се не сматрају: порођај, тровање храном, надимање,
колике (нагло обољење различитих трбушних органа), кила без спољног деловања
и сл.
б) Присилно клање из економских разлога, може се одобрити само код оних
хриничних болести стоке, које имају свој почетак и које су лечене након почетка
обавезе из осигурања.
Осигуравач не може одобрити присилно клање из економских разлога, јер
није у обавези накнаде штете:
176
-
код болести које су настале због дуготрајног, претераног и неразумног
искоришћавања животиња.
11.3.1.3. Место и начин закључења осигурања
Место осигурања је битно, с обзиром да се осигуравајуће покриће даје док
се осигуране животиње налазе у месту које је означено у полиси- Међутим,
животиње су осигуране и за време док су на земљишном поседу осигураника, на
оближњим сајмовима, као и за време терања, или превоза на то место и са њих.
Осигурање престаје да важи, након што се изврши отуђење осигуране
животиње, и то у тренутку у коме осигураник престаје да држи животињу.
Међутим, ако се сувласништво над осигураним животињама, по било ком основу
изузев продаје пренесе на треће лице, тада уговор о осигурању наставља да делује,
али између осигуравача и осигураниковог правног следбеника, а све под условом
да је премија плаћена. Постоји такође, могућност, да се уместо отуђене животиње,
као предмет осигурања уведе друга животиња, под условом да испуњава услове за
осигурање.
У пракси која се тиче ове гране осигурања је уређено , да у случају када
осигурана животиња угине, буде заклана или убијена пре почетка обавезе
осигуравача, или се утврди да је уговарач осигурању приликом закључења уговора
нетачно пријавио старост осигуране животиње (или њена старост прелази границу
коју осигуравач узима у осигурању појединих врста животиња) уговор о осигурању
постаје ништаван и тада се уговарачу осигурања враћа плаћена премија. Међутим,
уколико је осигурна животиња угинула, заклана и убијена после почетка дејства
уговора о осигурању за осигуравача (након протека каренце), тада осигуравачу
припада цео износ премије за уговорени период осигурања.
Сходно принципу да се може наплатити, односно задржати само она
премија која одговара тежини ризика, правило је да ако је осигурана животиња
угинула, заклана или убијена после почетка обавезе осигуравача, и то од ризика
који нису обухваћени осигурањем, тада се уговарачу осигурања враћа износ
премије за неискоришћено време трајања осигурања.
И у овој грани осигурања осигураник је дужан да предузме прописане,
уговорене и све друге мере да би спречио наступање осигураног случаја, односно
кад осигурани случај наступи, дужан је да предузме све што је у његовој моћи да се
ограниче његове штетне последице. Осигуравач је, наравно, дужан да осигуранику
надокнади трошкове губитка, као и друге штете које су проузроквоане разумним
покушајем да се отклони непосредна опасност наступања осигураног случаја.
Такође је правило да у случају када осигураник не испуни своју обавезу
спречавања наступања осигураног случаја, односно спречавања ограничења
177
његових штетних последица, тада ће се обавеза осигуравача смањити за онолико за
колико је, због тог неиспуњења , настала већа штета.
Од изузетног значаја је сагледати на који се начин одређује сума осигурања.
Основно је правило да се животиње осигуравају на износ који се уговори са
осигураником, дакле, сума осигурања се утврђује споразумно.
При томе, сума осигурања може бити највише стварна вредност животиње у
време закључења уговора, а за младе и товне животиње вредност коју ће постићи
до краја това, односно до краја трајања осигурања. При томе се утврђује да се
стварна вредност животиње производ њене тежине и тржишне цене на дан
закључења уговора, односно на дан обрачуна штете (постоји и могућност
другачијег уговарања). Животиње, које се држе у чопору, а изједначене су
вредности, могу се осигурати на просечну суму осигурања, што налажу пре свега
разлози практичности, односно експедитивности.
Да се не би вршила селекција ризика, а поготово злоупотребе , правило је да
ако осигураник има више животиња исте врсте, обавезан је да осигура све
животиње исте врсте које поседује, без обзир на власништво, под условом да су
способне да буду осигуране. Само се по посебној сагласности осигуравача може
осигурати само један део једне врсте животиња. При томе се неосигуране
животиње такође уводе у осигуравајућу документацију, са описом свих појединих
елемената њихове идентификације који, по правилу, прати посебно обележавање
осигураних животиња.
С обзиром на природу уговорених односа, и код ове врсте осигурања
установљено је право осигуравача да изврши контролу осигураних животиња,
насталих штета и свих других релевантних чињеница, што се подводи под
тзв.право на ревизију ризика.
У складу са основним уговорним обавезама, обавеза је уговарача осигурања
који има намеру да у току трајања осигурања предузме неке радње које ће повећати
или смањити ризик, да о томе одмах, пре предузимања тих радњи, обавести
осигуравача.
Због природе уговорних односа, постоји и обавеза осигураника да одмах
обавести осигуравача о насталом штетном догађају, а најкасније у року од три дана
када је сазнмао за његово наступање.
Код ове гране осигурања пуну примену налазе правила о снижењу премије
за следећи период осигурања (бонус) и повећању премије за следећи период у виду
доплатка (малус). Снижење, односно повећање премије за наредну годину се
одређује, пре свега, на бази оствареног техничког резултата (однос исплаћене
накнаде из осигурања и техничке премије изражене у добијеном проценту). У овој
грани осигурања, технички резултат се исказује кумулативно и то за период од
последњих пет година осигурања.
178
Технички резултат, се утврђује по врстама и категоријама животиња и то:
а) за поједине осигуранике који у осигурању имају већи број животиња,
б) за поједина подручја (према организационим облицима, насељеним местима и
др.),
ц) за поједине секторе власништва (друштвени и приватни сектор).
Тако се на бази добијеног техничког резултата одређује снижење или
повећање премије за наредни период осигурања, и то применом тзв.корективног
фактора на основу премијске стопе (нпр.ако је остварен технички резултат до 30%,
одобрава се снижење од 50% уз примену корективног фактора 0,5, ако је остварен
технички резултат преко 180%, врши се повећање премије за 100% , уз примену
корективног фактора 2,0 итд).
Доплаци и попусти налазе пуну примену и у овој грани осигурања.Тако се
зарачунава посебан доплатак за искључење одредби о каренци (период након
склапања уговора о осигурању у којем још није почела обавеза осигуравача).
У овој грани осигурања такође налазе примену попусти на премију коју
осигуравач одобрава осигуранику, уколико је закључен уговор о осигурању на
одређени број година (за осигурање од 5-9 година попуст је 5%, за осигурање од 10
и више година попуст је 10%). Такође се одобравају одређени попусти, уколико
осигураници приватног сектора осигуравају све своје животиње.
За одређивање висине премије, такође је веома битно којој групи опасности
припадају осигуране животиње. Група опасности се, иначе, дефинише као скуп
животиња на којима се запажа и за дуже време истиче у просеку једнако деловање
штетних фактора, те оне у погледу опасности чине јединствен ризик. Тако су у 1
групе опасности, која због тога има и нижу премијску стопу, сврстане оне
животиње које се налазе на местима где је одлична организација и технологија
производње, где је превентива у потпуности заступљена, а у пету групу опасности,
која има знатно већу премијску стопу, оне животиње које су на местима гдје су
услови држања, смештаја, исхране мање задовољавајући.
Опште је правило у овој грани осигурања да се премијске стопе, доплаци и
попусти одређују за период осигурања од годину дана, при чему се премија
обрачунава у одређеном проценту у односу на суму осигурања. Ова осигурања се
могу закључити на период мањи од годину дана, али се тада за одређени временски
период обрачунава одређени постотак у односу на годишну премију.
11.4. ОСИГУРАЊЕ МОТОРНИХ ВОЗИЛА
11.4.1. Основне карактеристике и значај
179
Индустрија моторних возила, посебно аутомобилска индустрија, једна је од
водећих грана на пољу научног, технолошког, техничког и организационог
истраживања. Ова индустријска грана има велик утицај на развој светске, па и
националне индустрије. Аутомобилска индустрија утиче на економски развој
појединих земаља, у њој се запошљавају милиони људи, а светом се креће стотине
милиона моторних возила. Све је то повезано са осигурањем моторних возила.
Саобраћај је савременом човеку донео истовремено и благодети и недаће, па
парадоксално питање – је ли човек произвео добро за самоуништење, изгледа
сасвим реално. То нарочито важи када се имају на уму огромна уништења
материјалних добара, људских живота, загађеност природне околине, несносна
бука и сл.
Осигурање моторних односно путничких возила, има посебан значај у
развоју осигурања. Поље развоја осигурања лимитирано је развојем моторне,
односно аутомобилске индустрије.
Развој ове веома важне привредне делатности, прати осигурање моторних
возила, и то пре свега каско осигурање и обавезно осигурање, односно осигурање
од одговорности власника, односно корисника моторних возила.
11.4.2. Подела и врсте осигурања
Приликом поделе осигурања рекли смо да се оно дели на осигурање
имовине и лица. У саставу осигурња имовине налази се и осигурање моторних
возила, (моторно возило је возило на моторни погон које је првенствено намењено
за превоз лица и ствари на путевима или које служи за вучу прикључених возила
намењених за превоз лица и ствари, осим возила за превоз лица и ствари која се
крећу по шинама, бицикала са мотором, пољопривредних трактора и других
средстава на моторни погон која нису првенствено намењена за превоз ствари),
односно путничких аутомобила.
Осигурање моторних, па према томе и путничких возила,162 делимо на две
групе:
1. каско осигурање (добровољно осигурање)
2. осигурање од одговорности (обавезно осигурање).
Моторна возила у нашој земљи осигуравају се по Тарифи премија Х, која се
дели на 11 тарифних група.
Прва тарифна група односи се на осигурање путничких аутомобила који се
осигуравају по два основа, и то каско и обавезно.
162
Путнички аутомобил је моторно возило намењено за превоз лица које, поред седишта возача, има
највише осам седишта (Закон о основама безбедности саобраћаја напутевима) ''Сл.лист СФРЈ'' 63/80.
180
Осталих десет тарифних групаТарифе Х чине осигурање теретних возила,
аутобуса,вучних возила, специјалних возила, мотоцикала, приколица, контејнера,
моторних возила иностране регистрације, аутомеханичарских и ауторемонтних
радионица, радних моторних возила и шинских возила.
Подела осигурања моторних возила може се вршити на разне начине,
зависно од тога да ли је посматрано са становишта осигуравача или осигураника.163
11.4.2.1. Каско осигурање
Реч каско је шпанског порекла и значи труп брода. У ствари, овај термин се
најпре почео употребљавати у поморском осигурању да би се касније пренео и на
осигурање транспортних средстава: авиона, камиона, речних бродова, односно
путничких и других возила.
Када се говори о каско осигурању моторних возила, мисли се на
добровољно осигурање, које се реулише уговором о осигурању између осигуравача
и осигураника. То значи да зависи од воље странака да ли ће ступити у однос, у
конкретном случају, каско осигурање моторних возила.
Под каско осигурањем моторног возила код нас, подразумевамо осигурање
самог возила, у чији састав долази још осигурање алата, прибора и резервних
делова, стандардно испоручених за дотично возило, као и уређаја за обезбеђење
крађе , ватрогасне справе у возилу, сигурносни троугао, појасеви за везивање,
ручна апотека и сл.
Поред осигурања моторног возила и његове стандардне опреме, ако се
посебно уговори, осигуравају се још и пртљаг, путне колекције возача и путника у
моторном возилу, путници у возилу и возач од последица несрећног случаја. Поред
стандардне опреме у возилу, ако се посебно уговори, осигурањем је покривено и
осигурање пресвлака, додатне опреме, радио-апарата, касетофона, телевизора у
возилу, алата који није добијен са возилом итд.
Код каско осигурања моторних возилаобично постоје два основна типа
осигурања: потпуно и делимично каско осигурање:
Потпуним каско осигурањем обухваћени су следећи ризици:
1. саобраћајне незгоде164, нпр.судар, удар, исклизнуће, преврнуће и др.,
2. пожар, експлозија, олуја,град, удар грома, снежна
163
Б.Маровић: ''Тржиште осигурања путничких возила са освртом на САП Војводину'', Привредна
изградња, Нови Сад, 1977, бр.1-2, стр.101-109.
164
Под саобраћајном незгодом у смислу услова осигурања сматрају се сва остала уништења,
односно оштећења проузрокована од изненадних догађаја споља под дејством механичких сила, а
независно од воље уговарача, осигураника или возача, као и оштећења проузрокована изненадним
термичким или хемијским деловањем споља.
181
3.
4.
5.
6.
7.
лавина, пад летелице и сл.
обест трећих лица, манифестације и демонстрације и др.,
крађа, разбојничка крађа,
превара, утаја и сл.за возила која се издају у најам,
трошкови , настали приликом спасавања возила, трошкови вуче хаварисаног
возила и др.
Делимичним каско осигурањем могу се обухватити следећи ризици (у
зависности од избора осигураника приликом склапања уговора о осигуравању):
1. пожар, удар грома, екплозија, олуја, пад летелице, крађа, разбојништво,
демонстрације, манифестације и др.,
2. лом стакла на моторном возилу, осим стакла на светлима, као и штете које
би могле бити непосредно проузроковане од дивљачи и домаћих животиња,
3. трошкови шлепања возила, односно превоз возача и путника од места
саобраћајног удеса до пребивалишта и др.
Код делимичног осигурања постоји низ комбинација приликом
закључивања уговора о осигурању, зависно од којих врста ризика осигураник жели
да се осигура.
За разлику од пуног каско осигурања, делимично осигурање код нас је веома
слабо развијено мада пружа низ погодности и у односу на пуно каско осигурање је
знатно јефтиније.
Према условима165 и тарифама премија, моторно возило се осигурава
највише до набавне вредности новог возила у моменту закључења уговора о
осигурању, а у случају настанка осигураног случаја штете, меродавна је набавна
цена новог возила на дан утврђивања висине штете умањене за изгубљену вредност
услед техничког и временског рабаћења (амортизације), уколико није другачије
уговорено.
Мада каско осигурање пружа апсолутну сигурност накнаде штете приликом
настанка осигураног случаја и обухвата скоро све могуће ризике (изузев намере и
пијанства), оно у нашој земљи, посебно осигурање моторних возила у приватном
сектору, из године у годину опада.166
Каско осигурање моторних возила спадау ону групу осигурања гдје се
посебно инсистира на непромењивости (осигураника), као услову за пуноважност
уговора. Условима је предвиђено да променом носиоца права својине на
осигураном возилу уговор о осигурању престаје да важи у 24,00 часова, оног дана
када је нови власник преузео возило. При томе, ранији власник, односно
сопственик, има право на поврат премије за неискоришћено време осигурања, под
165
Услови каско осигурања моторних возиласу за све осигуравајуће организације у Југославији
скоро исти из разлога што их усаглашава Комисија за осигурање моторних возила при Удружењу
осигуравајућих организација Југославије.
166
М.Баровић, исто, сстр.76-78.
182
условом да се у протеклом периоду трајања осигурања није остварио осигурани
случај. Промена власника не утиче на важење уговор једино у случају да је до
промене власника дошло на основу наслеђивања167 или да је осигуравач прихватио
промену власнка.
Правило је, као и код имовинских осигурања, да у случају настанка
делимичне штете возило и даље остаје осигурано. Међутим, у случају тоталне
штете на осигураниковом возилу, осигурање престаје након исплате накнаде штете.
По важећим правилима, понашање уговарача осигурања и лица којима је
осигураник препустио управљање моторним возилом, а ако се не докаже супротно,
и лица која са осигураником живе у заједничком домаћинству сматра се као знање
и понашање осигураника.
Осигуравач није у обавези да надокнади штету и трошкове настале услед:
квара за време погона возила (тзв.погонске штете); због снижавања течности у
хладњаку или блоку мотора и штете на мотору настале због губитка иља или
течности из хладњака; губитком погонског материјала услед осигураног случаја;
губитком уља из мотора, диференцијала и мењача и течности за хлађење; од товара
који се возилом превози, осим у случају саобраћајне незгоде; услед тога што је
возило стављено у погон пре коначне оправке; за време превоза другим возилом на
копну, унутрашњим водама и мору, осим превоза скелом или трајектом у
приобалној пловидби у Јадранском мору; умањењем вредности возила после
оправке која је извршена у вези са оствареним осигураним случајем; за време док је
возило мобилисано или реквирирано, услед ратних операција или побуна.
Поред наведених видова искључења обавеза осигуравача, постоје и
случајеви губитка права из осигурања, и то за време док возилом управља лице без
одговарајуће дозволе (уз одређене изузетке) , за време док возилом управља возач
под дејством алкохола, дрога или других наркотика, ако је штета проузрокована
намерно или преваром од стране уговарача осигурања, осигураника или чланова
њихове уже породице која са њим живи у истом домаћинству.
Начин закључења уговора о осигурању ауто-каска подложан је честим
променама. Стога ћемо навести неколико најновијих модалитета.
Основно правило је да се осигурање ауто-каска закључује на суму
осигурања коју сам осигураник одређује. При томе се осигураник може
определити:
а) да у моменту закључења уговора, уговори месечну корекцију суме
осигурања и наравно, плаћање месечне премије (која се плаћа у дванаест рата, с
обзиром да се уговор закључује на годину дана), и то за коефицијент раста цене
индустријских производа који објављује Савезни завод за статистику,
167
Посебни услови за комбиновано осигурање моторних возила на уговорену вредност – суму
осигурања, ДДОР ''Нови Сад'', Нови Сад, 1994.године,
183
б) да у моменту закључења уговора уговори месечну ревалоризацију суме
осигурања, уз плаћање одговарајућег доплатка на годишњу премију осигурања,
ц) да у моменту закључења уговора одреди фиксни износ суме осигурања
који може у току трајања осигурања мењати, само ако се до промене суме
осигурања није десио осигурани случај.
Како би се, с обзиром на принцип уговарања суме осигурања, ипак утврдили
одређени оквири, прописано је да је основица за обрачун премије осигурања
уговорена сума осигурања која у моменту закључења уговора о осигурању не може
бити нижа од 50% од новонабавне вредности возила које се осигурава, као ни виша
од новонабавне вредности возила које се осигурава.
С обзиром да се моторна возила састоје од бројних различитих делова са
различитим ценама, утврђен је принцип, код осигурања путничких аутомобила,
теретних возила и аутобуса, да се накнада из осигурања у моменту ликвидације
штете утврђује у износу суме осигурања оштећеног дела или склопа возила, а
највише до суме осигурања (било да је коригована или ревалоризована у складу са
уговором о осигурању) одређеног дела или склопа возила који се утврђује према
стандардима за део, односно склоп возила. Стога су за поступак ликвидације штете
на моторним возилима од изузетног значаја такозвани стандарди учешћа појединих
делова и склопова за путничке аутомобиле, теретна возила и аутобусе
(нпр.прописано је да предњи браник учествује са 0,45% у укупној суми осигурања
за домаће путничке аутомобиле, а са 0,40% за стране путничке аутомобиле, да фар
по комаду учествује са 0,40% за домаће, а са о,43% за стране путничке аутомобиле
итд).
У сваком случају, и код овог осигурања максимална обавеза осигуравача по
штетном догађају је сума осигурања, која не може бити већа од стварне вредности
возила на дан ликвидације штете, уколико се ради о тоталној штети, односно од
уговорене суме, која се може кориговати или ревалоризовати у складу са уговором
о осигурању.
Институт бонуса и малуса налази своју пуну примену код осигурања
аутокаска. Уколико је возило било без прекида осигурано најмање годину дана, и
ако у том премену осигураник није примио накнаду из осигурања, одобрава му се
попуст у премији на то возило у следећој години (нпр. 10% ако у једној години
трајања осигурања није примио накнаду из осигурања, 20% ако у протекле две
године трајања осигурања није примио накнаду из осигурања итд.). Овакав вид
бонуса се одобрава за оне осигуранике, који имају осигурано до пет возила. За оне
који имају шест и више каско осигураних возила, бонус се одобрава у зависности
од постигнутог техничко резултата у протекле три године. Сходно овом приступу,
осигуранику који има закључено потпуно каско осигурање за пет возила, а уколико
је у текућој години било ликвидирано две или више штете, обрачунава се доплатак
(малус) на основну годишњу премију (нпр., доплатак премије осигурања код друге
штете износи 50%, код треће штете 80% итд.). Уговорачу осигурања који има
закључено потпуно каско осигурање за шест или више возила, а код кога је
184
технички резултат за протекле три године преко 110%, такође се обрачунава
одређени доплатак.
Као посебна кондиција, омогућава се и преношење бонуса на
новонабављено возило између чланова уже породице, под одређеним условима.
Уобичајено је да се у оквиру потпуног каско осигурања обухвата и ризик
крађа путничког аутомобила. У протеклих неколико гидина тај ризик је, због свог
енормног реализовања, код једног броја осигуравача у понуди ауто-каска био
изостављен. Како је поново ризик крађе реактивиран, сматрамо да је интересантно
у најкраћем образложити актуелне услове за закључење потпуног каско-осигурања,
укључујући и ризик крађе путничког аутомобила.
На бази актуелних услова које образлажемо, ризик крађе путничког возила
се уговара само уз потпуни каско, и то у виду допунског ризика, тј.плаћа се посебан
доплатак уз одговарајућу премију за пуни каско. При томе је премијска стопа
диференцирана у зависности од сума осигурања коју уговарач осигурања сам
одређује. При томе је поменута додатна премија, односно премијска стопа, нижа
уколико је сума осигурања нижа, односно виша, уколико је и сума осигурања виша.
Због изезетно високог ризика који у актуелним околностима представља ризик
крађе, уведена је франшиза од 20% коју уговарач осигурања не може откупити.
Услов да се закључи потпуни каско, са ризиком крађе, је и постојање алармног
уређаја, што се мора и констатовати на полиси. Само власници путничких
аутомобила мање вредне марке су ослобођени обавезе постојања уграђеног
алармног уређаја као услова за закључење потпуног каска.
Интересантне су комбинације различитог начина осигурања при
закључивању каско осигурања. Већ смо напоменули да се каско осигурање уговара
на суму осигурања коју сам осигураник одреди. Међутим, уз потпуни каско
путничког аутомобила може се уговорити осигурање лома стакла у интересу
очувања бонуса, али на први ризик, односно суму осигурања коју осигураник сам
одреди у прописаном распону. У том случају, одабрана сумаосигурања је и
основица за обрачун премије.
Значајно је напоменути да је уобичајено да су сва возила за која се може
закључити каско осигурање, изузевши посебне облике осигурања, разврстана у
следеће групе премија:
1. Путнички аутомобили
2. Теретна возила
3. Аутобуси
4. Вучна возила
5. Специјална моторна возила
6. Моторбицикли
7. Прикључна возила
8. Моторна возила иностране регистрације
185
9. Возила на поправци у аутомеханичарским и ауторемонтним
радионицама за прање и подмазивање
10. Радна возила
11. Шинска возила.
При томе се, наравно, прописују посебни модалитети каско-осигурања за
поједине, претходно поменуте врсте моторних возила.
11.4.2.2. Осигурање од одговорности
Осигурање сопственика, односно корисника моторних возила од
одговорности за штете које настају употребом моторног возила трећим лицима,
данас је најчешћи облик обавезног осигурања и оно је, за разлику од каско
осигурања, законом условљено.168
Када се говори о одговорности аутомобилисте, мисли се у првом реду, на
његову објективну и субјективну одговорност према трећим лицима (која не
учествују у аутомобилском саобраћају). Међутим, то није једина и искључива
његова одговорност. Он одговара и оштећеним путницима.
Осигурање корисника, односно сопственика моторних возила за штете
према трећим лицима обавезно је за правна лица од 6.априла 1965.године, по
Закону о обавезном осигурању имовине и лица.169
Можемо слободно констатовати да је мало земаља у свету у којима је на
тако добар и хуман начин решено питање обавезног осигурања, као што је то
учињено у нашој земљи с циљем да се заштите жртве саобраћаја било да је реч о
штетама материјалне или нематеријалне природе.
Власници превозних средстава на које се односе одредбе закона о обавезном
осигурању, имају обавезу да закључе уговор о обавезном осигурању са неком од
регистрованих организација за осигурање. Постоји, дакле, обавеза закључивања
осигурања власника моторних возила и прикључних возила од одговорности за
штету причињену трећим лицима и то пре него што превозно средство стави у
саобраћај. И поред тога што постоји обавезност закључивања ове врсте осигурања,
не постоји монополско права ни једне осигуравајуће организације да се са њом
закључи такав уговор, што управо у овој области омогућује максималну тржишну
утакмицу између осигуравајућих организација. Због неадекватног праћења ове
области од стране надлежних органа, велики број новооснованих осигуравајућих
организација се бави само овом врстом осигурања, без одговарајућих стручних и
материјалних услова, што је довело до ерозије овог осигурања. Закључивањем ове
врсте осигурања по изузетно ниским ценама, уз већ поменуто непостојање
168
''Службени лист СФРЈ'', бр.15/65.
Излагање се заснива на Предлогу Закона о организацијама заосигурање, Савезна влада, Београд,
1995.године.
169
186
елементарних стручних и материјалних предуслова, власници моторних возила
практично само формално осигуравају своју одговорност за штете причињене
трећим лицима, тако да оштећенима, који не могу да наплате штету од
осигуравајућих организација, или могу да је наплате само до изузетно малог износа
(што је условљено одређеним објективно малим лимитима које утврђује Савезна
влада), остаје да потпуну накнаду штете остварују од штетника путем суда.
Власник моторног и прикључног возила обавезан је да закључи уговор о
осигурању за штету коју употребом моторног или прикључног возила причини
трећим лицима услед смрти, повреде тела, нарушавања здравља, уништења или
оштећења ствари, осим за штету на стварима које је примио на превоз.
Регистрација моторног или прикључног возила не може се извршити док се уз
остале документе не поднесе и полиса осигурања ауто-одговорност.170
Право на накнаду штете, по основу осигурања ауто-одговорности, немају
власник, сувласник и други ималац моторног возила и онда кад нису управљали
возилом у часу наступања штете; возач моторног возила који је одговоран за
штету; лице које је учествовало у противправном обузимању моторног возила
чијом је употребом проузрокована штета.
Значајно је навести правило да уколико најнижи осигурани износи, на које
се мора уговорити осигурање ауто-одговорности нису довољни да се надокнади сва
штета проузрокована истим штетним догађајем, тада се првенствено надокнађује
штета на лицима. Уколико, пак, има више оштећених лица, а укупна накнада је
већа од осигураног износа који је утврђен на основу Закона, тада се права
оштећених лица према организацији за осигурање сразмерно смањују.
Уколико је оштећено лице истакло одштетни захтјев непосредно према
организацији за осигурање, тада организација за осигурање не може у одговору на
такав захтев истицати приговоре који би, на основу закона или уговора о
осигурању, могла истаћи према осигураном лицу због непридржавања закона или
уговора. Организација за осигурање, која је надокнадила штету, и то за износ
исплаћене накнаде, камату и трошкове под условом да није наступила његова
обавеза према условима уговора и осигурању ауто-одговорности, има права
регресног потраживања.
Осигурањем ауто-одговорности су обухваћене и штете проузроковане
употребом моторног возила које је користило, односно којим је управљало лице
које за то није имало овлашћење. Када у том случају организација за осигурање
надокнади штету, тада ступа у право оштећеног лица према лицу које је одговорно
за штету, и то за исплаћени износ надокнаде штете, камату и трошкове.
И даље важи правило да уколико се у току трајања осигурања промени
власник моторног возила, права и обавезе из уговора о осигурању ауто170
А.Петровић: ''Приручник за праксу у осигурању и реосигурању00, Исто, стр.407.
187
одговорности прелазе на новог власника и трају до истека текућег периода
осигурања.
Код ове врсте осигурања посебну примену налазе правила о бонусу,
тј.умањивању висине премије оним осигураницима који у одређеном временском
периоду нису имали штете. Иако је одређивање висине бонуса једно од тржишних
компоненти на основу којег осигуравајуће организације међусобно конкуришу
једна другој, уобичајено је да се максимални бонуси крећу од 40-60% од висине
премије.
Закон о осигураању имовине и лица (1996.године) директно се примењује на
целој територији СР Југославије, за разлику од претходног закона који је давао
оквире у којима су републике доносиле своје законе. Оваквим решењем, као у свим
модерним законодавствима, и код нас је загарантована једнакост субјеката у
осигуравајућем односу на целој територији Савезне државе.
Обавезно осигурање регулисано је у петој глави Закона, у којој је осигурање
власника односно корисника моторног и прикључног возила од одговорности за
штету причињену трећим лицима регулисано као друго од четири по Закону
обавезних осигурања.
Уводним одредбама овог поглавља регулисано је да:
- власници односно корисници превозних средстава на које се односи Закон
морају уговор о осигурању закључити пре него што се превозно средство
стави у саобраћај;
- организација за осигурање која се бави обавезним осигурањем мора да
закључи уговор о осигурању са сваким ко јој се обрати, под јединственим
условима;
- осигуравачи здравственог, инвалидског и пензијског осигурања не могу
истицати регресне захтјеве по осигурању од ауто-одговорности (на које су
по Закону из 1990.године имали право);
- осигураници од ауто-одговорности чији је осигуравач престао да постоји
дужни су да закључе уговор о обавезном осигурању са другом
организацијом за осигурање, и то у року од 8 дана од дана када је престанак
организације за осигурање објављен у средствима јавног обавештавања;
- одредбе Закона се не односе на војску Југославије.
Део Закона који регулише област осигурања од ауто-одговорности одређује
круг лица и врсте моторних возила која морају имати осигурање од
аутоодговорности, онако како је то већ раније речено. Круг трећих лица је
негативно регулисан, па је побројано да право на накнаду штете по основу
осигурања од ауто-одговорности немају: власник, сувласник, корисник или други
ималац, као и возач возила којим је начињена штета, те лице које је учествовало у
противправном одузимању тог возила. Значи, сви други су трећа лица и имају
право на накнаду штете. Трећим лицима је дато право директног обраћања
осигуравачу од ауто-одговорности (ацтио дирецта), а осигуравачу је ускраћено
право да оштећеном трећем лицу истиче приговоре које по уговору о осигурању
188
може истицати свом осигуранику у регресном поступку. Ово значи да, на пример,
штету од алкохолисаног возача осигуравач мора надокнадити у целости, али до
висине уговорене полисом осигурања, па тек потом осигуранику приговорити
алкохолисаност у поступку регресног потраживања штете. Осигурање од аутоодговорности односи се на возило, а не на власника, односно продајом возила
осигуравајућа заштита се преноси на новог власника. Најзад, осигуравач од аутоодговорности дужан је да штету причињену у иностранству исплати по прописима
и до висине одређене законом државе у којој је штета настала.
Закон садржи одредбе којима је регулисана накнада штете проузроковане
употребом моторног возила иностране регистрације. Овде је прописано да возила
иностране регистрације које улази на територији СР Југославије морају имати
ваљану исправу о осигурању од ауто-одговорности, која важи за територију СР
Југославије, или неки други доказ о постојању таквог осигурања које покрива
штету по закону у Југославији. Постоји неколико земаља, (на пример Мађарска),
које гарантују да све возила њихове регистарске ознаке имају осигурање од аутоодговорности којим је покривена штета по југословенским прописима (ово се
регулише такозваним Допунским споразумом између националних бироа). Под
ваљаним исправама о осигурању од ауто-одговорности подразумевају се оне
исправе које признаје Удружење осигуравајућих организација Југославије
(национални биро). Лица која немају ваљану исправу или доказ о постојању
осигуравајућег покрића по југословенким прописима дужна су закључити гранично
осигурање од ауто-одговорности са домаћом осигуравајућом организацијом.
Оштећени од возила иностране регистрације на територији Савезне Републике
Југославије одштетни захтјев постављају домаћој осигуравајућој организацији која
је овлашћена за решавање и исплату оваквих штета од странеУдружења
осигуравајућих
организација
Југославије.
Југословенска
осигуравајућа
организација овакве штете решава у складу са законима и правним правилима у
Југославији.
Накнада штете од неосигураних и непознатих моторних возила, као и
подмирење обавеза осигуравајућих организација у стечају, надокнађују се из
гарантног фонда. Гарантни фонд чине средства која се образују доприносом
организације за осигурање, из премије осигурања и из остварених регресних
захтјева од лица која нису закључила уговор о обавезном осигурању. Средствима
гарантног фонда управља Удружење осигуравајућих организација Југославије,
ради економске заштите путника и трећих оштећених лица.
Према Закону:''средства гарантног фонда користе се за накнаду штете:
1. проузроковане употребом моторног возила, односно ваздухоплова, за који
није био закључен уговор о обавезном осигурању у смислу овог Закона;
2. због смрти, повреде тела или нарушавања здравља проузроковане
употребом непознатог моторног возила или ваздухоплова;
3. проузроковане употребом моторног возила, односно ваздухоплова за који је
закључен уговор о обавезном осигурању са организацијом над којом је
отворен стечајни поступак''.
189
Организације за осигурање не одговарају за обавезе из гарантног фонда
према трећим лицима. Оштећена трећа лица имају од гарантног фонда иста права
на накнду штете која би имала и од организација за осигурање у случају када је
штета причињена осигураним моторним возилом.
У домену обавезног осигурања од ауто-одговорности Удружењу
осигуравајућих организација Југославије поверена су одређена јавна овлашћења.
Сагласно повереним јавним овлашћењима, Удружење осигуравајућих
организација Југославије:
1) прописује и штампа обрасце и врши контролу употребе међународне
карте за осигурање власника моторних возила од одговорности за штете настале
њиховом употребом у земљи и иностранству, као и обраду штете у вези са тим
осигурањем (зелена карта),
2) представља организације за осигурање пред државним и надлежним
органима у земљи и међународним организацијама за осигурање;
3) утврђује висину доприноса организација за осигурање за образовање
средстава гарантног фонда;
4) управља и користи средства гарантног фонда;
5) обрађује предмете штета , закључно са исплатом и остварује регресне
захтјеве у вези са коришћењем гарантног фонда;
6) доноси кодекс о понашању у пословима осигурања;
7) прикупља статистичке и друге податке од организација за осигурање и
врши њихову обраду ради израде техничких основа, тарифа премија и за обављање
других актуарских послова.
Надзор над вршењем јавних овлашћења Удружења осигуравајућих
организација Југославије врши надлежни Савезни орган.
Најзад држава је, преко свог надлежног Савезног органа посебну пажњу
посветила контроли осигурања од ауто-одговорности, из разлога прописаних у
члановима 111. и 112.Закона (1996.године), гдје је предвиђена могућност
одузимања дозволе за рад осигуравајућој организацији.
Пословање организације за осигурање која се бави осигурањем од
аутоодговорности у складу са економским начелима и правилима струке осигурања
обезбјеђује се прописивањем:
1) структуре премијских стопа;
2) правила за израчунавање премијских стопа класификоване према групама
које се могу дефинисати и обележити једнаким факторима ризика;
3) услова под којим се нове премијске стопе могу уводити или постојеће
премијске стопе мењати;
4) услова под којима се може одступити од премијских стопа осигурања
појединих врста или група возила;
190
5) услови за израчунавање вишкова премија ради смањења премијских
стопа;
6) услови максималних накнада (провизија) које се могу плаћати за
обављање послова посредовања и заступања у пословима осигурања аутоодговорности према врсти и обиму извршених услуга.
Ако се приликом вршења контроле прописаних услова за пословање
организације за осигурање из става 1.овог члана утврди да нису испуњени ови
услови – наложиће се њихово испуњење у року од 15 дана од дана утврђивања да
ови нису испуњени.
Организација за осигурање која обавља послове осигурања од аутоодговорности се у свом пословању не придржава економских начела и правила
струке осигурања, ако њене премије с условима за тарифирање трајно не гарантују
солидан однос премија и штета којим се обезбеђује испуњење уговорних обавеза
организација за осигурање, а који произилази из сопственог искуства по штетама и
искуства свих организација за осигурање у земљи или из искуства иностраних
организација за осигурање.
Испуњеност услова из става 1.овог члана утврђује надлежни савезни орган.
Овакав однос законодовца према осигурању од ауто-одговорности мора се
поздравити, јер је то једини начин да се на тржишту овог осигурања уведе ред и
спречи нелојална конкуренција. Која се увек испољава на штету савесних
осигуравача и оштећених трећих лица.171
11.4.2.3. Осигурање са елементом иностраности
Стални развој међународне робне размене, као и туризма, који је уследио
после Другог светског рата, отворио је питање заштите жртава саобраћајних
незгода које проузрокују возила иностране регистрације, као и заштите самих
штетника. Колико је проблем постајао акутан и за нашу земљу, преко чијих
отворених граница прелазе милиони возила, најбоље говоре подаци даје
1960.године у СФРЈ ушло 400.600 путничких аутомобила, а већ 1980.тај број је
износи 7.716.000.163. Према подацима Удружења осигуравајућих организација
Југославије, возачи са возилима иностране регистарске ознаке учествовали су са
10% од 12% и у свим саобраћајним незгодама насталим на територији бивше
Југославије.
Још 1949.године Пододбор економске комисије при Уједињеним нацијама
доноси Препоруку Уједињених нација број 5, која је упућена владама европских
земаља са позивом да од својих осигуравача затражи закључење споразума који би
171
Статистички годишњак Југославије, 1981, стр.302.
191
возачима моторних возила обезбедио покриће осигурања у посећеној земљи. Према
Препоруци, споразум је требало да се базира на следећим принсипима:
- осигуравачи оснивају националну организацију, биро, коју ће влада
признати,
- бирои, својим чланицама, оигуравајућим организацијама, обезбеђују
исправу о осигурању, а они је издају својим осигураницима,
- исправа о осигурању потврђује да је њен ималац закључио осигурање аутоодговорности и она му обезбеђује онакво покриће какво захтјевају прописи
посећене земље,
- штете, које ималац међународне карте осигурања причини у посећеној
земљи, исплаћује биро те земље, а тако исплаћене износе рефундира од
бироа који је издавач те карте осигурања.
На бази принципа садржаних у Препоруци у Лондону се 1953.године
образовао Савет бироа који чине национални бирои и који сачињава типски
споразум који представља конкретизацију принципа садржаних у Препоруци
Уједињених нација бр.5. Тиме су створени предуслови за брзо и несметано
одвијање друмског саобраћаја између земаља потписница пошто се власници
моторних возила на граничним прелазима , ако поседују међународну исправу о
осигурању, тзв.зелену карту, њеним презентирањем ослобађају обавезе
закључивања осигурања у посећеној земљи. Зелена карта гарантује исто покриће
које имају аутомобилисти посећене земље. На овај начин максимално су заштићени
и грађани посећене земље за штете које претрпе од возача возила иностране
регистрације, с обзиром да они морају да поседују одговарајућу заштиту, а и сам
поступак накнаде штете је знатно олакшан јер се са захтјевом обраћају домаћим
осигуравајућим организацијама, које у име и за рачун иностраних организација
врше накнаду претрпљене штете.
Од настанка Лондонског споразума па до данас, њену су се прикључиле све
западноевропске земље, као и већи број источноевропских, а СФР Југославија
постала је пуноправни члан 1976.године.
На сличним принципима и источноевропске земље 1963.године, биле су
створиле систем плаве карте који се од система зелене карте разликује по томе што
се у пружању помоћи аутомобилистима отишло корак напред јер се предвиђала и
могућност пружања тзв.каско помоћи што је омогућавало осигураницима да у
посећеној земљи наплате трушкове оправке свог хаварисаног возила, шлепање и сл,
а све то од осигуравача у посећеној земљи. Поред пружања каско помоћи уговорене
стране могле су да уговоре и пружање помоћи код штета покривених осигурањем
путника од последица несрећног случаја, осигурање пртљага и друга осигурања
која се закључују поводом путовања у иностранство.172
Значајно је поменути постојање Страсбуршке конвенције донете
1959.године, којом се регулишу гранична контрола и посебно право оштећеног
172
О наведеним питањима више видети, М.Ђурковић:''Накнада штте из прометне несреће са
возилом иностране регистрације'', Информатор, Загреб 1982.
192
лица у поступку накнаде штете. При томе је одређено да сва моторна возила морају
бити осигурана и установљена је обавеза националних бироа за оне штете које су
причињене од стране неосигураних возила. На основу ове конвенције је такође
омогућено оштећеном лицу да поднесе непосредно тужбу Националном бироу, при
чему осигуравајуће организације немају право да истакну приговор на основу
закљученог уговора о осигурању, који би иначе имале право да поднесу, у својој
држави.
У овој области постоји и Хашка конвенција усвојена 1971.године, којом се
регулишу проблематика саобраћајних удеса, при чему је посебно значајно то што
се даје приоритет примени Закона места штете у односу на закон земље у којој је
возило регистровано.
Поред правила да је осигуравајућа организација код које је власник возила
осигурао ауто-одговорност дужна да надокнади штету трећем лицу која је
прузрокована употребом возила у иностранству до висине одређене прописима о
обавезном осигурању државе у којој је штета настала, важи и правило да лице које
моторним возилом иностране регистрације улази на територију СР Југославије,
мора имати ваљану међународну исправу о осигурању ауто-одговорности која
важи за територију СР Југославије или неки други доказ о постојању таквог
осигурања који покрива штете најмање до најнижих осигураних износа прописаних
законом.173
При томе се међународним исправама и доказима сматрају оне исправе и
докази које признаје Удружење осигуравајућих организација Југославије. Лица која
немају међународну исправу или доказ који је признаје морају на граници да
закључе уговор о осигурању ауто-одговорности који важи за териториј СР
Југославије, и то са југословенском осигуравајућом организацијом.
Прописан је и поступак накнаде штете проузроковане употребом моторног
возила иностране регистрације. Лице, коме је причињена штета, подноси захтев
једној од осигуравајућих организација које обављају осигурање аутоодговорности.
При томе, ако осигуравајућа организација којој је поднет одштетни захтев са
потребном документацијом не исплати надокнаду штете, тада оштећено лице има
право да одштетни захтев поднесе Удружењу осигуравајућих организација
Југославије. Уколико Удружење не исплати надокнаду штете по захтјеву са
потребном документацијом, тада оштећено лице може да поднесе тужбу против
Удружења осигуравајућих организација Југославије.
Правило је да штету проузроковану употребом возила иностране
регистрације које је осигурано код југословенске осигуравајуће организације
надокнађује та организација, и то по одредбама закона који важи за возило
југословенске регистрације.
173
Закон о осигурању имовине и лица, исто.
193
11.4.3. Међународне конвенције у осигурању од ауто-одговорности
Повећање међународног саобраћаја моторних возила и проузроковање
штете возилима изван држава у којима су регистрована и осигурана, условило је
потребу да у оваквим случајевима државе међусобно регулишу обезбеђивање права
оштећених.
Односе између осигуравача различитих држава и њихових националних
(државних) асоцијација (бироа), европске земље су регулисале кроз три
најзначајније међународне конвенције и мноштво билатералних споразума.
Најзначајније међунаодне конвенције су: Кретски споразум (интер-биро споразум о
зеленој карти осигурања), Страсбуршка конвенција и Хашка конвенција
(Поштанска конвенција споразум о плавој карти, угасила се распадом ''источног''
блока.
Сваку од поменуте три конвенције, у овом тексту обрадићемо само у
основним најкраћим цртама.
11.4.3.1. Кретски споразум
Конвенција о међународној карти осигурања – зеленој карти, представља
основни документ на основу којег се у Европи регулишу међусобни односи
осигуравача, осносно њихових асоцијација. Донета је 30.05.2002.године, а
измењена у Лисабону 29.05.2008.године.
Основ на којем се по овом споразуму регулишу међусобни односи, почива
на одредби да национални биро (асоцијација осигуравача једне државе) штампа
зелену карту на типском обрасцу, утврђеном од Савета бироа и дистрибуира га
својим члановима.
Чланови националног бироа зелене карте издају својим осигураницима, као
међународну исправу о осигурању, односно као препис и превод полисе осигурања
од ауто-одговорности, са назнаком у којим државама се пружа осигуравајуће
покриће. Национални биро представља гаранта да ће његов члан измирити обавезе
из одговосности свога осигураника по издатој зеленој карти, односно да ће у
случају неизмирења обавезе члана измирити обавезу и санкционисати понашање
свога члана.
По Кретском споразуму штете се решавају, како је то већ речено, према
прописима државе у којој се саобраћајни удес догодио.
11.4.3.2. Страсбуршка конвенција
194
Поједностављење граничне контроле и сигурност оштећеног у реализацији
обештећења били су разлози за сачињавање и потписивање конвенције између
једанаест западноевропских држава у Страсбуру 1059.године (касније су
конвенцији приступиле још неке државе).
Овом конвенцијом је регулисано да свако моторно возило мора бити
осигурано, односно конституисана је обавеза националних бироа за штету од
неосигураних возила.
Оштећеном је дато право директне тужбе националног бироа , а
осигуравачима је ускраћено право на истицање приговора које би по основу
уговора о осигурању могли истицати у својој земљи (Југославија је сличне
билатералне уговоре имала са неким суседним земљама и Швајцарском, до
увођења санкција Уједињених нација).
11.4.3.3. Хашка конвенција
У интересу унификације међународног приватног права у законима који
регулишу област саобраћајних удеса на путевима, 1971.године, донета је Хашка
конвенција. Овом конвенцијом, предвиђана је примена закона места штете (leh loci
delicti), а у случају када овај закон колидира са законом земље из које је возило
(сукоб закона) како се настала ситуација превазилази. Због осетљивости материје,
ова конвенција није довољно децидирана, тако да су повремено, без обзира на њено
постојање, могући правно спорни случајеви.174
11.4.3.4. Обавезна осигурања
Сходно Предлогу Закона осигурања која се обавезно морају закључити су:
1) обавезно осигурање путника у јавном саобраћају од последица несрећног
случаја,
2) осигурање власника моторних и прикључних возила од одговорности за
штете причињене трећим лицима,
3) осигурање власника ваздухоплова од одговорности за штете причињене
трећим лицима,
4) осигурање депозита грађана код банака и других финансијских
организација.175
174
А.Петровић, исто,стр.417.
Излагање се заснива на Предлогу Закона о организацијама за осигурање, Савезна влада, Београд,
1995.год.
175
195
Основно правило је да је закључивање уговора о осигурању добровољно.
Међутим, у свим развијеним земљама постоје осигурања која се морају закључити
и са осигуравајућом организацијом, с обзиром да се само на тај начин може
успоставити потпуна заштита одређених добара и одређених категорија лица. У
односу на важећи закон, истичемо да се у Предлогу, поред три већ класична вида
обавезног осигурања, уводи и обавезно осигурање депозита грађана код банака и
других финансијских организација.
1. Власници превозних средстава (аутобуси којима се обавља јавни превоз
путника, путнички такси, аутобуси којим се обавља превоз запослених на посао и
са посла, шинска возила за превоз путника, све врсте поморских , језерских и
речних пловила, ваздухоплови којима се обавља јавни превоз путника итд.), која
служе за превоз путника у јавном саобраћају, обавезни су да закључе уговор о
осигурању путника од последица несрећног случаја. При томе је битно нагласити
да обавезно осигурање од одговорности не може да супституише обавезно
осигурање путника у јавном саобраћају од последица несрећног случаја.
Путницима се сматрају лица која се ради путовања налазе у превозном
средству и то без обзира да ли су купили возну карту или имају право на бесплатну
вожњу, као и лица која се налазе у кругу станице, пристаништа, луке, аеродрома,
или у непосредној близини превозног средства пре укрцавања, односно после
искрцавања, лица која су имала намеру да путују одређеним превозним средством,
или су њиме путовала, изузев лица којима је место рада на превозном средству.
Предвиђене су знатно веће највише осигуране суме на које се мора
уговорити обавезно осигурање по једном путнику, и то: за случај смрти путника
6.000 УСД; за случај трајног губитка опште радне способности путника 12.000
УСД; за случај прелазне неспособности за рад, на име накнаде за губитак зараде и
стварних нужних трошкова и лечења путника 3.000 УСД, све у динарској
противвредности, по курсу на дан закључења уговора.
Основно је правило да путник који претрпи штету, односно одређени
корисник у случају смрти путника, има право да се за накнаду штете обрати
осигуравајућој организацији са којом је власник превозног средства закључио
уговор о осигурању путника. Међутим, ако власник возила није закључио уговор,
или је над осигуравајућом организацијом, са којом је закључио уговор отворен
стечај, тада путник, односно корисник у случају смрти путника, има право да
тражи накнаду штете од гарантног фонда.
2. Обавезно осигурање власника моторних и прикључних возила обрађено је
у делу осигурања моторних возила.
3. Власници југословенског ваздухоплова су такође дужни да се осигурају
од одговорности за штете које настану из основа посредовања или употребе
ваздухоплова. Ваздухоплов, који није југословенски, а улази у ваздушни простор
СР Југославије, мора бити осигуран од одговорности за штете причињене трећим
лицима, уколико није пружено друго обезбеђење за накнаду штете, или ако
међународним уговором није друкчије одређено. Предлогом Закона су такође
196
одређени највиши осигурани износи на које се мора уговорити осигурање власника
ваздухоплова.
4. Осигурање депозита грађана код банака и других финансијских
организација, постаје обавезно осигурање, с тим да ће се начин и услови под
којима ће банке и друге финансијске организације осигуравати депозите грађана
уређивати актима пословне политике осигуравајућих организација, а у складу са
законом.
5. установљава се гарантни фонд, ради економске заштите путника и трећих
оштећених лица , који треба да чине средства која се образују доприносом
осигуравајућих организација. Предвиђа се да се средства гарантног фонда могу
користити:
а) ако је штета проузрокована употребом возила, односно ваздухоплова, а
није био закључен уговор о обавезном осигурању,
б) ако је штета проузрокована употребом возила односно ваздухоплова, а
претходно је закључен уговор о обавезном осигурању са осигуравајућом
организацијом над којом је отворен стечајни поступак.
Предвиђа се да осигуравајуће организације образују гарантни фонд
издвајањем из премије обавезног осигурања и средстава остварених од регресних
захтева према лицима која нису закључила уговор о осигурању од одговорности.
11.4.4. Врсте штете
11.4.4.1. Материјалне штете
Штете настале употребом путничког возила надокнађују се на основу закона
и правних правила, односно услова за осигурање корисника, односно сопственика
моторних возила од одговорности, за штете причињене трећим лицима и то сваке
осигуравајуће организације посебно. Мада су услови у нашим организацијама за
осигурање уједначени, ипак код неких од њих постоје извесна одступања и
специфичности.
Материјалне, односно имовинске штете су штете које настају на стварима, у
конкретном случају услед употребе аутомобила као опасне ствари. Ове штете
настају на возилу и на стварима у возилу и изван њега. На лицима штете настају
услед повреде тела, нарушавања здравља или смрти као последице повреда
задовијених у саобраћајној несрећи.
Код возила се, по правилу, признају штете поправке возила (када је у
питању делимична штете), трошкови превоза или шлеповања оштећеног возила ,
трошкови уништеног возила (ако је у питању тотална штета), трошкови настали на
стварима, пртљагу, личним стварима, трошкови превоза чланова породице до
197
хотела или места боравка, трошкови осигурања и регистрације, трошкови чувања
возила, накнада за умањену вредност возила, накнада за изгубљену зараду и др.
У трошкове настале услед смрти или повреде лица, по основу имовинских,
односно материјалних штета, убрајају се трошкови лечења од задобијених повреда
и други трошкови лечења ако није одмах наступила смрт,, трошкови сахране, као и
трошкови које је смрт изазвала (црнина, надгробни споменици, обичаји везани за
сахрану и сл.), накнада за изгубљену зараду у случају смрти повређеног, а за време
повреде до смрти путни трошкови до болнице, обилазак повређеног и сл.
Накнада материјалне, односно имовинске штете може , поред поменутог,
бити изражена и кроз низ других видова. Она није статична, мења се, а често је
условљена и судском праксом.
11.4.4.2. Нематеријалне штете
Нематеријалне, односно, неимовинске, или како се још зову моралне штете,
које се исплаћују по основу одговорности су много ређе и за њих је износ
надокнаде знатно нижи.
Нематеријалне штете представљају повреду личних права човека, повреду
његовог интегритета, животне способности и психичке равнотеже.
Саобраћајне несреће поред уништења имовине, често унесрећеном наносе
психички и физички бол, страх, патње, долази до нарушавања здравља, губљења
екстремитета и других органа, патње због унакажености. Ове штете, за разлику од
имовинских, тешко је оценити и питање је да их се уопште могу надокнадити.
Тешко је одредити неку реалну скалу вредности појединих штета, тако да се висина
исплате и неимовинских, односно нематеријалних штета одређује од случаја до
случаја и најчешће се заснива на већ стеченој судској пракси. Често висина штете
зависи од оцене лекара – експерта за дотичну штету, а то је једино и реално.
У нематеријалне, односно неимовинске штете, најчешће убрајамо следеће
штете које се признају осигураницима:
- накнада за претрпљени физички бол,
- накнада за наруженост (умањење естетсог изгледа),
- накнада за претрпљени страх,
- накнада за смањење уопште животне способност,
- накнада за претрпљени душевни бол услед смрти блиског сродника и сл.
По основу осигурања од одговорности покривена је одговорност према
сапутницима, изузев лица која припадају кругу осигураника, која су искључена из
осигурања као што су: власник, сувласник, корисник, овлашћени или неовлашћени
возач, брачни друг, блиски сродник и др.
198
Да је утврђивање нематеријалне, односно неимовинске штете сложен посао,
потврђује и судска пракса. Наиме, за сваки од наведених видова нематеријалне
штете утврђују се посебни модалитети надокнаде. Тако се накнада за претрпљене
физичке болове утврђује у зависности од тога да ли је у питању незнатна, средња
или тежа, односно вишеструка повреда. Накнада за претрпљене душевне болове
због унакажености, одређује се у зависности од тога да ли је претрпљени душевни
бол лаког, средњег или великог степена. Накнада за претрпљени страх се одређује
имају у виду да ли је у питању примарни страх високог интензитета, уз секундарни
страх који је трајао дуже време или је у питању примарни страх високог
интензитета, уз секундарни страх изузетно дугог трајања. Накнада због умањења
опште животне способности се одређује у зависности од процента утврђеног
умањења. Накнада за душевни бол услед смрти блиског сродника, одређује се у
зависности од тога да ли је у питању сродник из првог степена сродства, директне
усходне или нисходне линије, или је у питању сродник другог степена побочне
линије, уз испуњење услова претходног живљења у заједничком домаћинству.
11.5. ОСИГУРАЊЕ ТРАНСПОРТА
11.5.1. Увод
11.5.1.1. Појам и улога транспортног осигурања
Када се осигурање посматра са економског аспекта, транспортно осигурање
спада међу најсложеније, а уједно је и једна од најважнијих грана делатности из
области осигурања. За време транспорта имовина (ту подразумевамо превозно
средство, као и робу) је у непрекидној опасности, изложена је разним врстама
ризика од природних сила, техничких недостатака или мана, па до људских
грешака које су продукт незнања, немарности, нехата и сл.
Због своје специфичности, транспортно осигурање је веран пратилац робног
промета, односно спољне трговине било да се ради о увозу, или извозу робе и
услуга.
Транспортно осигурање је област осигурања коју чине осигурање превозних
средстава, осигурање робе у превозу, осигурање од одговрности возара и
осигурање других интереса који се појављују у транспорту. 176
По својим правним особинама, све ове врсте транспортног осигурања, врло
су блиске имовинском осигурању, а различите од личног осигурања. Као и све
врсте имовинског осигурања, транспортна осигурања имају обештећујући карактер,
са свим последицама које из тога произилазе:
176
И.Јанковец:''Транспортно осигурање у спољној трогини'', Завод за научно-истраживачки рад
Правног факултета у Новом Саду, Нови Сад, 1972,стр.91.
199
а) Осигураник не може да захтева од осигуравача плаћање накнаде која би
била већа од износа штете, односно осигураник услед наступања осигураног
случаја не може бити стављен у повољнији положај него да осигурани случај није
наступио.
б) Осигураник не може истовремено, по основу више односа осигурања,
захтјевати накнаде које би укупно премашиле износ штете коју је претрпео
наступањем осигураног случаја.
ц) Осигураник не може у погледу исте штете остварити накнаду по основу
осигурања и накнаду по основу одговорности за штету ако је неко треће лице
одговорно за наступање осигураног случаја.
д) Исплатом накнаде из осигурања, права осигураника према трећем лицу
које је одговорно за наступање осигураног случаја, ако такво постоји, прелазе на
осигуравача који је исплатио накнаду.
Наводимо и мишљење др.Х.Енгеа: „Осигурање транспорта је штетовно
осигурање уговором утврђеног интереса за транспортно средство или транспортно
добро, од многобројних опасности које су присутне за време кретања или у фази
припреме за кретање.177
Поред наведених, постоји још и низ других дефиниција о транспортном
осигурању, Међутим, претходне две дефиниције дале су комплетан приказ ове
веома важне гране осигурања како за привреду, тако и за само осигуравајућу
делатност.
11.5.1.2. Привредни значај осигурања транспорта
Имовинске вредности које се ангажују у саобраћају, морем , железницом,
друмским итд., пак , ваздушним путем и сл., су огромне. Остваривање ове веома
важне привредне активнсоти без транспортног осигурања било би незамисливо.
Важност осигуравајуће заштите од ризика који угрожавају само транспортно
средство или добра која се транспортују, уочена је већ на самом почетку
међународних трговачких контаката. Данас се делатност промета, транспорта и
поморства не може замислити без ефикасне подршке осигуравајућих организација.
То је првенствено због тога, што је једино уз помоћ осигурања обезбеђен развој тих
делатности, независно од спољних утицаја (ризика који угрожавају те делатности),
и то само уз претпоставку да се користи адекватна осигуравајућа заштита.
Значајан пораст кредитних послова у области промета и транспорта не би
био могућ без осигуравајућег обезбеђења, јер кредитне институције објективно
нису у могућности да поред самог ризика кредита сносе и ризик случајног
уништења добара којима се обично и покривају дати кредити. Банке издају
акредитиве само уз услов да је уговорена одговарајућа осигуравајућа заштита.
177
H.Enge: ''Transportversicherung in versicherungswirtscafulizhes Studienwer'', Studienplan VI, str.5.
200
Развој трговачке флоте се не може ни замислити без осигурања, изградња
флоте се готово свуда у свету финансира кредитима, а институције које одобравају
кредите с правом траже да се бродови изграђени кредитима осигуравају од свих
поморских ризика, јер се управо тим бродовима и покривају дати кредити.
Сва транспортна средства којима се обавља транспорт, представљају веома
велике вредности. Зато је транспортно осигурање услов за нормално одвијање
копненог, речно-језерског, а поготово поморског саобраћаја. То се, наравно, односи
и на ваздушни саобраћај, уколико се ваздухопловни каско и карго рачуна у
транспортна осигурања (у нашој земљи да, у неким земљама Запада, то је посебна
врста осигурања).
Многе врсте транспортних осигурања, нпр.каско осигурање бродова и
ваздухоплова, имају нужно међународни карактер, јер ниједна осигуравајућа
организација у свету не може, а и не жели сама да осигура велике поморске
бродове или велике трансконтиненталне авионе. Због тога су транспортна
осигурања значајна за читаву привреду једне земље, без обзира на њену величину
економски потенцијал.
11.5.1.3. Историјски развој транспортног осигурања
Без обзира што смо већ говорили о историјском развоју осигурања уопште, а
посебно у нашој земљи, овде ћемо у веома кратким цртама дати осврт на
историјски развој транспортног осигурања.
Историјски посматрамо, транспортно осигурање је прва врста осигурања,
која се помиње још пре наше ере. Родски закон садржао је одредбу да штете које
настану избацивањем терета у море, за спасавање брода и остале имовине имају
сносити сви учесници у дотичном поморском подухвату. Одредбе Родског закона
прихватили су Грци и Римљани, а унете су и у модерне законе прилагођене духу
нашег времена.178
Најстарији, истина примитивни облици сношења ризика на рекама потичу из
Кине још пре 3.000 година, односно Вавилона, пре више од 2.000 година.
Са развојем трговине на копну и мору, развијало, се и транспортно
осигурање. Модерни систем поморског осигурања везан је за лондонски
„Лојд“,.Узрок ове појаве треба тражити у двема чињеницама; прво у Европи, са
прекидима, ратови су трајали од 1775.па све до 1815.године, и друго, у поменутом
раздобљу Енглеска се развијала у велику привредну и трговачку силу, посебно
поморску. Због своје сигурности (услед поменутих ратова) и развоја трговине,
тржиште осигурања, посебно транспортног, сели се у Енглеску. У оваквим
условима „Лојд“ је нашао повољан терен за свој успон, што је искористио и све до
178
В.Цеерић, исо, стр.175.
201
данас остао водеће осигуравајуће друштво, посебно у транспортном, односно
поморском осигурању.
Напредак технике и технологије, интензивни развој транспорта на копну,
мору или ваздуху, условили су веома снажан развој транспортног осигурања.
Развој транспортног осигурања у нашој земљи, адекватан је развоју других
врста осигурања о којима смо већ говорили. Ипак, треба напоменути да је за
разлику од ранијих фаза развоја осигурања код нас, у последњој етапи развоја
транспортно осигурање , посебно међународно, у домену извоза и увоза, оживело
нагли развој. Ово је нормално ако се имау виду утврђена политика, наше земље за
уклапање у међународну поделу рада и тежња за повећањем извоза робе и услуга.
11.5.1.4. Врсте и подела транспортног осигурања
Речено је да транспортно осигурање обухвата осигурање превозних
средстава и робе која се превози, као и осигурање од одговорности возара за
причињене штете на роби. Поред поменутих, код транспортног осигурања
поморских бродова и ваздухоплова, имамо осигурање од одговорности за смрт и
телесну повреду путника, као и за штету нанету трећим лицима.
Најосновнија подела транспортног осигурања је: каско осигурање –
осигурање превозних средстава (поморско, речно и авионско), карго осигурање –
осигурање робе у превозу (поморско, речно, авионско, железничко, камионско,
односно ПТТ пошиљака) и осигурање од одговрности.
Међутим, подела транспортног осигурања у нас и у свету може се извршити
према основним обележјима као што су:
- осигурање према врсти интереса,
- према путевима самог транспорта,
- према трајању осигурања.
Поделу према врсти осигураног интереса већ смо споменули код поделе на
каско и карго осигурање. Поморско-речно језерска транспортна средства су свуда
предмет каско осигурања у оквиру транспорта. Код копнених транспортних
средстава то већ није случај. Већина превозних средстава се не осигурава у оквиру
транспортног осигурања. Тако, нпр., возила у друмском и железничком превозу
осигуравају се у нас, а и у свету, по основу осигурања моторних возила. Осигурање
летилица код нас спада у транспортно осигурање, а у иностранству је осигурање
летилица посебна грана осигурања – изван транспортних осигурања.
Подела према путевима транспорта врши се на:
- поморско-транспортно осигурање,
- копнено-транспортно осигурање,
- ваздушно-транспортно осигурање,
202
-
речно-транспортно осигурање,
осигурање ПТТ пошиљака,
комбиновано транспортно осигурање (више врста транспортних путева,
нпр.,море-копно, море-ваздух, копно-ваздух и сл.),
осигурање кредита,
осигурање цевоводног транспорта.
Према трајању поделу можемо извршити на:
а) каско
- осигурање једног путовања,
- осигурање на време,
б) карго
- осигурање једне пошиљке,
- генерално осигурање свих пошиљака у одређеном временском периоду.
Имајући у виду систем нашег транспортног осигурања, дајемо једну општу
номенклатуру транспортних осигурања , коју групишемо овако:179
Међународни карго:
а) извоз
- поморски карго,
- копнени карго,
- остали карго,
б) увоз
- поморски карго,
- копнени карго,
- остали карго,
ц) одговорност возара (за штету на роби).
Домаћи карго:
а) појединачно осигурање (полиса),
б) генералне полисе,
е) одговорност возара (за штету на роби).
Девизни карго:
а) поморски ризици,
б) ратни и политички ризици,
ц) бродоградња,
д) одговорност бродопоправљача,
е) остали поморски каско,
ф) осигурање путем клуба,
г) речни каско,
х) одговорност речног бродара,
и) авионско каско,
ј) одговорност авио-предузетника,
к) одговорност корисника контејнера.
179
В.Петрановић:''Осигурање и реосигурање'', Информатор, Загреб, 1984.стр.281.
203
Динарско каско:
а) поморско каско,
б) бродоградња,
ц) речни каско,
д) авионски каско,
е) одговорност возара,
ф) одговорност бродооправљача,
г) одговорност аеродрома.
Нормално, ова систематизација врста послова и њихова структура мора се
прилагодити тако да сваки осигуравач у својој номенклатури има она осигурању
којима склапа и уговоре о трнспортном осигурању.
11.5.2. Врсте уговора о осигурању
Односи у осигурању уређују се уговором о осигурању, а он регулише сва
права и обавезе за одређени посао у међународном превозу робе. Субјекти уговора
о осигурању робе су осигуравач, осигураник и уговарач осигурања.
Уговором о осигурању обавезују се уговарачи осигурања да на начелима
осигурања плаћају одређени износ – премију осигурања и да је, уколико дође до
осигураног случаја, осигуравач обавезан да исплати осигуранику или неком трећем
лицу накнаду, односно уговорени износ.
Код транспортног осигурања посебно долази до изражаја разликован је
између настајања уговора о осигурању и времена сношења ризика. То произилази
из околности да у часу склапања уговора роба која је предмет осигурања још није
изложена ризицима превоза. У погледу трајања осигурања постоје четири типа
уговора о осигурању, и то: уговор на време, уговор на путовање, уговор према
вредности робе и уговор према количини робе.
У уговору према вредности, уговара се вредност робе. Мада у свим
уговорима вредност робе чини један од основних елемената, овом врстом уговора
вредност робе добија посебан значај. Код овог уговора утврђује се максимална
вредност робе, без обзира којим средствима и на колико путовања ће се дотична
роба превозити. Када се превезе уговорена роба, уговор о осигурању престаје да
важи. Претходне две врсте уговора могу се комбиновати са овим уговором.
Уговор о осигурању количине робе је, у ствари, подврста претходног типа
уговора. Суштина је у томе што се вредност осигуране робе изражава количином
робе.
204
Поред ове, постоји још и низ других подела у зависности од аспекта са кога
посматрамо уговор о осигурању: општи и појединачни уговор или уговор са
одређеним роком трајања, уговор без одређеног рока или на неодређено време итд.
Код уговора је посебно битно трајање покривања ризика. Оно се обично
одређује почетком и завршетком сношења ризика.
Треба истаћи једно битно начело карактеристично за уговор о транспортном
осигурању, да то је начело обештећења и начело максимално добре воље.180
а) За начело обештећења везана су следећа обележја:
- осигураници могу бити само лица која имају оправдани материјални интерес на
осигураном предмету,
- накнаду за насталу штету могу тражити само лица која су стварно претрпела
материјалну штету,
- осигурати се могу само они предмети који имају вредност , тј.могу се изразити у
новцу,
Осигураници, у начелу могу добити износ штете коју су стварно претрпели, и ако
је предмет осигурања осигуран код два или више осигуравача, право накнаде може
се тражити од једног или другог, али само до висине стварно настале штете.
б) Начело максимално добре воље код транспортних осигурања је нешто више од
начела савесног пословања. Код транспортног осигурања, обе уговорне стране
морају поштовати принцип максимално добре воље не само приликом закључења,
већ приликом трајања уговора о транспортном осигурању, односно ликвидацији
настале штете. Непоштовање овог принципа у осигурању транспорта веома се
строго санкционише.
11.5.2.1. Закључивање уговора о осигурању
За закључење уговора о осигурању опште, па према томе и уговора о
превозу робе, нису потребне посебне формалности. У нашем праву уговор о
осигурању је неформалан, што значи да се може закључити писменим или усменим
путем Уговор је пуноважан чим се постигне сагласност воља између осигуравача и
уговарача осигурања по свим битним елементима уговора. Треба напоменути да,
без обзира што је уговор о осигурању неформалне природе (консенсуални уговор),
у међународном, па и домаћем транспортном осигурању обично се уговори
склапају и закључују писменим путем.
Приликом склапања уговора о транспортном осигурању, осигуравач и
уговарач осигурања морају се споразумети о битним састојцима уговора. Да би
уговор могао бити закључен, треба да се поднесе понуда која садржи неколико
битних елемената услова у осигурању, а то су:
. предмет осигурања,
180
В.Јакаша:''Права осигурања'', Загреб, 1972.стр.31.
205
-вредност предмета који се жели осигурати,
- сума осигурања,
- осигурани износ.
- осигурани ризик који је обухваћен транспортним осигурањем,
- трајање осигурања,
- премија осигурања,
- франшиза и др.
Понуду осигурања може да достави осигуравач, уговарач осигурања или сам
осигураник. Веома је чест случај да уговарач осигурања тражи од осигуравача под
којим условима би се закључио уговор о транспортном осигурању. Оваква понуда
назива се још и квотација.
У претходном поглављу било је речи о елементима осигурања уопште, који
су саставни део уговора о осигурању. Пошто се у осигурању транспорта они битно
не разликују од осталих осигурања, то нема разлога поново говорити о њима.
Склапање или закључење уговора о осигурању, не може се ни замислити без
одређеног броја докумената. Од свих докумената који се користе у осигурању (а
њих има приличан број), посебну пажњу , као основном документу о закључењу
уговора о осигурању робе у транспорту, посветићемо полиси осигурања.
11.5.3. Полиса осигурања
Уговор о транспортном осигурању закључује се (мада не мора) писменим
путем. Приликом закључивања уговора, издаје се писмени докуменат који се
назива полиса осигурања и тиме се потврђује да се уговор о осигурању склопљен.
Полиса осигурања мора да садржи основне елементе, као што су уговорне стране,
предмет осигурања, ризик обухваћен уговором о осигурању, датум издавања
полице, потписе уговорних страна и др.
У полиси се могу навести општи услови осигурања: може гласити на
одређено лице, по наредби и на доносиоца. Често нису познати сви елементи
осигурања, те се не може издати полиса. У таквим случајевима прибегава се
издавању листе покрића у који се уносе битни елементи уговора. 181
Полиса се може пренети на треће лице – корисника, и то само ако у тренутку
настанка ризика, тј.подношења захтјева за надокнаду штете, он има интерес на
осигураној роби или ствари. Ово право из осигурања осигураник не може пренети
уколико је такав пренос унапред искључен.
У транспортном осигурању постоји неколико врста полиса:
- генерална полиса,
- појединачна полиса,
181
Аржек-Бадовинац:''Транспорт и осигурање'', Издавачко-институтски биро, Загреб, 1981,стр.267.
206
- увозна полиса,
- извозна полиса,
- поморска и копнена полиса, односно тзв.“енглеска полиса“,
- девизна и динарска полиса,
- таксирана и нетаксирана (валутарна и невалутарна) и др.
Неке од ових полиса објаснићемо у кратким цртама, а од свих најзначјнију
поморску полису, познатију као „Лојд с“ С.Г.полису обрадићемо у поглављу о
поморском осигурању.
11.5.3.1. Генерална полиса
Генералне, или тзв.опште полисе испостављају се у оним случајевима када
осигуравач и осигураник имају перманентан пословни интерес. Генерална полиса
представља закључење генералног уговора о осигурању неодређене количине
пошиљака неколико превоза у одређеном периоду времена.
Генерална полиса има низ предности у односу на појединачне полисе, ако се
ради о учесталим уговорним односима истородног карактера између осигураника и
осигуравача.Због тога се једна посебна врста генералне полисе, до одређене
вредности назива отписна полиса (floating policy) јер се на основу пријаве отписује
уговорена осигурана вредност.182
Код генералне полисе осигураник, односно уговарач осигурања, обавезан је
да осигуравачу пријави пошиљке које се отпремају са свим потребним подацима,
како би се могле утврдити коначне обавезе странака, сагласно потписаним општим
уговором о осигурању транспорта робе.
Генералне полисе нису типизиране. Оне се у сваком конкретном случају
формулишу и тиме задовољавају потребу осигураника за осигуравајућом заштитом
одређене групе пошиљака.
Генералне полисе најчешће користе шпедитери, чија је делатност везана за
отпрему робе, па према томе и за њено осигурање. Шпедитери од осигурања
добијају књигу покрића у којој сваку пошиљку засебно обрачунавају, као и
премију, назначују ризике од којих је роба у пошиљци осигурана. Премија се
између шпедитера и осигуравача обрачунава у одрешеним временским
интервалима, како је то већ међусобно уговорено. Код генералне полисе имамо две
врсте покрића и то тоталне или отписне полисе (то су полисе код којих се утврђује
износ до којег се могу пријављивати пошиљке у периоду временског трајања
уговора) и полисе стварног отвореног покрића (где се пријављују све пошиљке
обухваћене условима осигурања без обзира на њихову вредност).
182
С.Царић:''Међунаодни транспорт робе, међународна шпедиција, транспортно осигурање и
царине'', Виша економскашкола, Нови Сад, 1975,стр.394.
207
11.5.3.2. Појединачна полиса
За разлику од генералне полисе, чије се покриће односи на више пошиљака,
засновано на општем уговору о осигурању, појединачна полиса се односи на
осигурање одређене пошиљке.
Појединачна полиса као уговор о осигурању, садржи, између осталог, и
следеће податке: име, назив и седиште осигураника, назив и податке о роби која се
осигурава, податке о амбалажи, о врсти ризика од којих је роба осигурана, време
осигурања, датум испостављања полисе, франшизу, суму осигурања, потписе
осигураника, односно уговарача осигурања, односно осигуравача и др.
Код појединачних полиса издаје се, по правилу, само један оригиналан
примерак полисе. Међутим, у међународном транспорту, често уговарач осигурања
тражи да се изда полиса у више примерака. У оваквим случајевима осигуравач
издаје више примерака са обавезном назнаком „оригинал“, односно „копија“.
11.5.3.3.. Увозна полиса
Увозне полисе употребљавају се приликом увоза робе страног порекла. Код
увоза се мора знати чијег је порекла роба и на чији се ризик превози, да бисмо
приликом склапања осигурања имали битне елементе: ко је осигураник и које
ризике жели покрити осигурањем. Уколико се приликом увоза испоставља полиса
осигурања, она има карактер доказне исправе о утврђеним условима закљученог
осигурањ и обавезе осигуравача, које из тог уговора проистичу.
Приликом закључивања увозно-транспортних послова, употребљива се
формулар транспортне полисе на нашем језику, у који се уносе сви потребни
подаци, о којима је већ неколико пута било речи. Уколико осигураник жели, поред
полисе му се дају унапред штампани услови транспортног осигурања.
11.5.3.4. Извозна полиса
Као код увоза, и код извоза робе, испоставља се полиса за осигурање робе у
транспорту. Посебна карактеристика извозне полисе је да, и поред тог што служи
као инструмент робе, служи и као инструмент међународног робног промета. Њена
битна својства су следећа: она је доказна исправа о склопљеном осигурању, затим
исправа о дугу (тј.обавеза осигуравача) која циркулише заједно са осталим робним
документима, као и легитимациони папир.
Поред тога што извозна полиса служи као доказ склопљеног уговор о
осигурању, она служи и као доказна исправа, без обзира да ли се испоставља
приликом закључивања уговора о осигурању, или, што је још чешће, извесно време
после тога.
208
С обзиром да извозн полиса има само један потпис, служи као доказна
исправа о склопљеном осигурању, а не као доказ о склопљеном уговору о
осигурању. Ово је нормално, када се зна да на полиси имамо само потпис
осигуравача и у начелу само његове обавезе, док су дужност осигураника у полиси
нзведено претежно само као услов од чијег испуњења зависи обавеза осигурања.
Полиса не садржи износ премије који уговарач осигурања треба да плати за
конкретно осигурање.
Извозна полиса по својој форми предсавља исправу о дугу, тј.исправу којом
осигуравач потврђује и признаје своју обавезу из уговор о осигурању.
Захваљујући овом својству, извозна полиса је инструменат којим
осигураник своја права из осигурања може пренети на треће лице. Осигураник
може цедирати своја права приликом продаје своје робе путем иноосирања чистом
предајом полисе. Преношење , односно продаја полисе се не може обавити ако је то
клаузулом „непреносива“ онемогућено.
Једно од битнијих својстава извозне полисе је својство легитимационог
пописа. Осигуравач не зна ко ће се у случају штете на роби појавити са одштетним
захтјевом. Уколико дође до штете, онај који се појави са оригиналном полицом,
стиче право на надокнаду штете. Значи, ко се легитимише са оригиналном полисом
стиче сва права по основу исте.183
Поред полисе, као најважнијег документа у транспортном, и не само
транспортном осигурању , у међународном транспортном осигурању треба још
поменути цертификат, потврду о склопљеном осигурању и писмени уговор о
осигурању.
За разлику од полисе осигурања, цертификат осигурања садржи само
основне податке о условима под којима се врши осигурање. Цертификат се
испоставља када постоји већ један општи уговор о осигурању са детаљним
условима.Обично се цертификат испоставља код појединачних осигурања, када се
из техничких или неких других разлога не може испоставити полиса осигурања.
Мада цертификат није полиса осигурања, он се редовно прима као потврда о
осигурању. Церификат као и полиса има важност за банке и све остале учеснике у
робном промету.
Потврда о склопљеном осигурању се користи код увозних послова и уместо
полисе служи као доказ о закљученом осигурању. Организације за осигурање
обично дају шпедитерима изјаве – потврде да је осигурање закључено уз одређену
стопу премије осигурања, односно по уобичајеним условима.
Често се писменим путем сачини уговор о осигурању јер због специјалних
услова то није могуће на полиси. Ово је најчешћи случај код општих уговора или
183
В.Томашић: ''Осигурање у спољној трговини00, исто,стр.28.
209
уговора о отвореном покрићу који се склапају са једним или више осигураника.
Ови уговори служе, пре свега, као доказ о склопљеном осигурању и у том погледу
имају сличну функцију као полиса осигурања.
Посред напред изнетог, у пракси се веома често користи и лист покрића.
Обично се корист у оним случајевима када се закључује уговор, а још нису познати
сви елементи потребни за закључивање уговора о осигурању, тј.уговора о
транспортним осигурањима.
11.5.4. Транспортни ризик
Ризик у осигурању је економски штетан догађај . Међутим за транспортни
ризик можемо рећи да представља ризик коме су изложени транспортна средства и
роба за време превоза.
За време транспорта средства и роба изложени су многобројним врстама
ризика, међу којима помињемо: основне и допунске ризике, штету услед мана и
природних својстава робе, као и ратне, односно политичке ризике.
11.5.4.1. Основни ризици
Под основним транспортним ризицима подразумевамо оне, који су типични
за транспортна средства , било да се ради о онима на копну, мору, рекама или
раздуху.
У основне ризике убрајамо:
- саобраћајне незгоде (судар превозних средстава, удар, преврнуће,
насукање, потонуће, исклизнуће, рушење мостова и тунела, пад летелице и сл.),
- елементарне непогоде (олуја,снежне лавине, снажни ветрови и таласи,
провале облака, поплаве, земљотреси и сл.),
- пожар (ватра која настаје услед непажње, самозапаљења, несрећног
случаја, удара грома, експлозије и сл.).
Карактеристика основних транспортних ризика је у томе што су они уско
везани за транспорт и као такви не дешавају се често, али када настану могу бити,
катастрофални. Сваким уговором о осигурању редовно су обухваћени основни
транспортни ризици.
Треба напоменути да су основни транспортни ризици по нашем закону
редовно осигурани сваким уговором о транспортном осигурању, тако да уговарач
осигурања не мора специјално тражити њихово покриће. Једино уколико се
приликом склапања осигурања желе у извесним конкретним слујчајевима
искључити поједини основни ризици из осигурања, то треба у полиси осигурања,
210
односно у другим документима који се испостављају приликом склапања
осигурања, изричито навести.184
11.5.4.2. Допунски ризици
У данашње време, наглим развојем науке и технике, основни ризици нису
довољни да задовоље непредвидиве околности које могу угрозити, оштетити или
потпуно уништити транспортно средство и робу. Из тих разлога осигураници,
односно уговарачи транспортних осигурања, прибегавају примени тзв.допунских
ризика.
У допунске ризике убрајамо: 185
- крађу или неиспоруку,
- манипулативне ризике,
- остале допунске ризике.
Под крађом и неиспоруком подразумевамо мањак на роби настао крађом
коју је често веома тешко доказати. Због те чињенице уз ризик од крађе осигурава
се неиспорука, што је далеко лакше доказати јер се не улази у то како је до мањка
дошло. Треба истаћи да се код испоруке покрива неиспорука целих колета, док
ризик крађе може да покрива крађу целих колета, или један део садржине колета.
Манипулативни ризици су такви ризици, који се односе на робу приликом
манипулације код утовара, претовара и истовара робе. Манипулативни ризици
обухватају лом робе, цурење, оштећење амбалаже, расипање и сл. Ове штете су
веома бројне и представљају за осигуравача знатан издатак.
У остале допунске ризике убрајамо покиснуће, рђу, додир са ддругом робом,
бродско знојење (кондензовање водене паре у складишту брода, због разлике у
температури), цурење течности које се превозе у танкерима и сл.
11.5.4.3. Штете услед мане или природног својства робе
Често, приликом транспорта робе, долази до настанка штете без утицаја
неких спољних фактора. Ова врста ризика је продукт мана или природног својства
одређене робе.
Штете на роби услед мана могу да настану као последица неких околности
приликом производње или после производње, или пак њене преправке, пре
осигураног превоза, услед неодговарајуће амбалаже и сл. Овакви случајеви, где је
ризик известан, нису покривени осигурањем. Такође нису покривене штете настале
као последица природног својства робе, као што су кало, нормални растур, квар
услед дејства микроорганиама и инсеката, рђа због нормалне влаге у атмосфери,
184
185
В.Томашић:''Транспортно осигурање'', исто,стр.77.
В.Томашић:''Транспортно осигурање'', исто, стр.78.
211
самозапаљење, експлозија, угинуће стоке и сл. Овакви ризици, настали као
последица природног својства робе, без неког ванредног спољашњег узрока, не
сматрају се ризицима осигурања, па су као такви искључени из осигурања уколико
се посебно не уговоре уз зарачунавање додатне премије.
11.5.4.4. Ратни и политички ризици
Под ратним и политичким ризицима подразумевамо ризике као што су
дејство мина, торпеда, разних ратних оруђа и, уопште, сваки акт који се може
подвести као ратни. Дејство нуклеарног оружја се искључује из ризика рата. Овдје
још долази ризик штрајка и политички ризици, као што су заплена робе од страних
власти, разне наредбе политичких власти, при чему може да дође до оштећења робе
и сл.
Од ратних и политичких ризика, обично се осигурава превоз робе морем,
односно ваздухопловом и поштанске пошиљке. Од поменутих ризика роба се узима
у осигурање само онда када је роба у броду, односно авиону или хеликоптеру.
Иначе, ратни ризик у ужем смислу речи односи се пре свега, на ризике везане за
поморски, ваздушни и поштански транспорт и то само док се роба налази у броду,
односно авиону.
Треба истаћи, да се роба против ратних ризика осигурава не само у рату већ
и у миру. Није редак случај да бродови налете на неку заосталу мину из рата,
маневра и сл.
Ризиком штрајка покривене су штете на роби које су починили штрајкачи,
радници избачени из посла или лица која учествују у радничким или грађевинским
немирима.
У ратне и политичке ризике убрајамо и ризике услед аката војних и
политичких власти, као што су заплена брода и робе, разне наредбе, забране
испловљавања, задржавање брода и робе. Овде не спадају ризици као последица
судске одлуке и санитарних власти.186
11.5.5. Штете у транспортном осигурању
Под штетом у транспортном осигурању подразумевамо настанак једног
штетног догађаја који је проузроковао материјално оштећење и губитак осигураног
предмета, као и настале трошкове услед остварења осигураног случаја – ризика.
186
Исто, стр.79
212
Једна од карактеристика транспортног осигурања је да постоје разне
категорије штета, што се посебно односи на поморско осигурање. У мноштву
штета које настају као последица транспортног ризика наводимо следеће:
1. стварни потпуни губитак,
2. изведени потпуни губитак,
3. заједничке (генералне) хаварије,
4. засебне (партикаулрне) хаварије,
5. награде за спасавање,
6. засебни (партикуларни) трошкови,
7. обавезе накнаде трећим лицима.
11.5.5.1. Стварни потпуни губитак
Под овом врстом штете, сматра се стварни потпуни физички губитак услед
уништења или нестанка целокупне осигуране пошиљке. Такође, под потпуним
губитком сматра се када је роба изгубила сваку употребну вредност за сврху којој
је била намењена.
До стварног потпуног губитка може доћи у следећим случајевима: 187
- пропуст целокупног терета, без могућности да се спасе,
- оштећење робе, па је услед хаварије дошло до оштећења, тако да је
престало свако својство робе (код воћа, цемента и сл.),
- оштећење, рецимо брода, да је остала само олупина,
- нестанак осигураног предмета, (рачуна се да је број нестао ако у року од
три месеца о њему нема никаквих вести или претпоставке да још
постоји),
- ако је осигураник лишен осигуране ствари без икакве могућности да она
поново дође у његово посед.
11.5.5.2. Изведени потпуни губитак
Уколико се роба толико оштети да би довођење у првобитно стање коштало
више него сама вредност робе, онда се ради о тзв.изведеном потпуном губитку
робе. У оваквим случајевима осигуравач надокнађује штету као да је роба у
потпуности уништена. Да би ризик добио третман изведеног потпуног губитка
потребно је да осигураник изврши тзв.напуштај робе. У оваквим случајевима
осигураник даје изјаву осигуравачу о напуштању. Рок за давање изјаве о
напуштању није одређен, али ако осигураник отеже са давањем изјаве, осигуравач
може сматрати да је осигураник одустао од напуштања.
Осигураник приликом настанка осигураног случаја може најавити
осигуравачу да препушта осигурану ствар осигуравачу и да од њега захтева
187
Исто, стр.83,181, Исто,стр.87.
213
надокнаду у висини осигуране вредности. Овакав препуштај осигураног брода или
робе осигуравачу назива се абундон.
11.5.5.3. Заједничке (генералне) хаварије
Под заједничком или генералном хаваријом подразумевамо све материјалне
штете и издатке који настају као последица намерног жртвовања једног дела терета
или брода ради спаса од заједничке пропасти.
Да би се штета сматрала генералном хаваријом, морају бити удовољене
следеће претпоставке:188
- да су у питању изузетне штете и издаци,
- да су у питању штете и издаци због намерног и оправданог поступка
заповедника брода,
- да су поступци, мере и издаци последица мера које је заповедник преузео
у заједничком интересу,
- да је постојала заједничка опасност,
- да су у питању штете и издаци које заједнички сносе бродар и власник
терета.
11.5.5.4. Засебне (партикуларне) хаварије
Под посебним или партикуларним хаваријама, подразумева се штета
настала под утицајем непредвиђених околности које су условиле делимичне
губитке и оштећења робе, а које у потпуности сноси власник робе, а ако је роба
осигурана, осигуравач. Ризици који се обично јављају су: насукање брода, судар,
губитак или оштећење терета услед невремена и сл.
11.5.5.5. Награда за спасавање
Овај вид делимичне штете је награда онима који су на мору пружили
драгоцену помоћ да би се спасао брод или терет.
Ова врста награде регулисана је још 1910.године Бриселском конвенцијом, а
наша земља је спасавање регулисала посебним законом донетим 1966.године.
Карактгеристике поморског спасавања јесу: помоћ треба да пружи брод
броду, помоћ треба пружити броду, људима и терету уколико су у опасности,
помоћ треба пружити без икаквог претходног уговора, за пружену помоћ за
спасавање брода, терета, људи припада награда.
188
И.Мадарић, исто, стр.148.
214
11.5.6. Франшиза (интегрална и одбитна)
Осигураник мора бити заинтересован да учини све што је у његовој моћи да
до штете не дође, или да иста буде што мања. Тако, нпр.треба да буде
заинтересован да паковање робе буде што квалитетније, а утовар што стручније
изведен. Поред тога, трошкови спровођења осигурања били би знатно већи да
осигуравачи накнађују и мале, тзв.багателне штете. Због тога, а и из неких других
разлога (нпр., смањења премије осигурања) уведене су франшизе. Постоје
интегралне и одбитне франшизе.
Интегралном франшизом осигуравач не надокнађује штете до висине
уговорене франшизе која се може уговорити или у проценту од суме осигурања ,
или у апсолутним износима.Све штете преко износа франшизе накнађује
осигуравач без одбитка франшизе.
Одбитном франшизом осигураник очествује у висини уговорене франшизе.
То значи да штете до висине франшизе у целости падају на терет осигураника, а у
штетама већим од франшизе осигураник учествује у висини франшизе.
Важно је у којој је јединици франшиза уговорена и да ли се франшиза
примењује код сваке штете или, нпр. Само код делимичних штета. Ако се уговори
франшиза за робу паковану у врећама паковану у 100 врећа по 50 кг према начелу
„цела партија једна такса“, и ако би франшиза била 3%, тада би осигураник сносио
ризик за 100х50х0,03=150 кг. Ако би се уговорило начело „једна врећа једна такса“
тад би франшиза по једној врећи износила 50х0,03=1,5 кг и односила би се само на
вреће код којих је утврђена штета.
У условима транспортних врста осигурања тачно је утврђено у којим се
случајевима франшиза не примењује. То је обично када осигуравач сноси један део
или целокупан износ трошкова везаних за настанак осигураног случаја.
11.5.7. Значај поморског осигурања
Ако имамо у виду напред изречену констатацију да је поморско осигурање
условило развој осталих врста осигурања, онда на почетку можемо констатовати да
је његова улога за развој привреде, трговине и трнспортног осигурања уопште,
веома значајна.
Поморско осигурање је уговор о обештећењу по коме се осигуравач
обавезује да осигураника обештети у случају губитка, штете или издатка у вези са
осигураним ризицима наведеним у уговору (полисом), а осигураник се обавезује да
осигуравачу плати премију осигурања.189
189
R.Fuchs:''Pomorska špedicija'', Izdavački zavod JAZU, Zagreb , 1954.str.84.
215
Како је поморско осигурање везано за уговор о поморском осигурању,
навешћемо неколико његових основних елемената:
1. странке које склапају уговор морају бити правно и пословно способне,
2. осигураник мора имати интерес за осигурање,
3. уговором мора бити предвиђена премија,
4. воља странака мора бити сагласна,
5. уговор мора бити правно дозвољен.
Значи, уговор о поморском осигурању, не разликује се од других, рецимо
трговачких уговора, са изузетком што у њему постоји интерес за осигурање. Када
је уговор о поморском осигурању у питању, за њега су везане карактеристике три
групе елемената., и то:190Елемената чија је општа карактеристика обавезно правни
посао, затим елемената који тај уговор чине специфичним привредно-правним
послом и елемената својствених послу осигурања. Ти елементи могу бити
својствни послу осигурања уопште или поморском осигурању посебно.
Када посматрамо развој поморског осигурања, односно уговор о поморском
осигурању, имамо на уму, пре свега , његов економски значај за сваку економију,
његов утицај на развој токова друштвене репродукције. Ово осигурање као и сва
остала, има, пре свега, задатак да надокнади последице наступа економски штетног
догађаја, како на самом броду, тако и на роби, односно људима који се превозе.
Овде се ради о огромним материјалним вредностима, и без осигурања поморски
транспорт, односно развој поморске привреде, био би незамислив.
Y S” С.Г.полиса
11.5.7.1. „LLOY
Говорећи о „LLOY S”- у као главној осигуравајућој кући у свету морамо,
поред осталог, истаћи да је она израдила низ правила и норми по којима се
спроводи целокупно поморско осигурање у вету. Између осталог поменули смо
„LLoyd
d s“ С.Г. полису као најважнији докуменат који је „LLoyd s“ уопште досад
донео, а свет прихватио.
„LLoyd
d s“ С.Г. полиса штампана је на енглеском језику и са незнатним
допунама прилагођена нашим приликама. Она је донета још у XVII веку.
d s“полиса добила је назив по власнику кафане у Лондону Едварду
„LLoyd
Лојду, где је било састајалиште бродовласника и помораца из кога је настао клуб, а
данас највећи центар светског, посебно поморског осигурања. С.Г. потиче од
енглеских речи SHIP AND GOODS, гдје су узета прва слова речи брода и робе.
Значи, по „LLoyd s“ С.Г. полиси осигуравају се ризици настали на броду и роби,
значи , ради се о поморском каско и карго осигурању.
190
Dr.Pavić, Isto,str.50.
216
Текст полисе садржи одредбе којима се покривају помрски, ратни и
политички ризици. Међутим, у полису су касније утврђене и посебне клаузуле које
искључују покриће за ратне и политичке ризике.
Данас је пракса код наших осигуравајућих организација да уз „LLoydd s“
С.Г. полису додају и допунске клаузуле, односно одредбе које су уобичајене на
лондонском тржишту, а које израђује Институт осигуравача из Лондона, а односе
се на:191
- опште клаузуле за поморске ризике,
- специјалне клаузуле за осигурање извозне робе (клаузуле за жито, дрво,
ствари и сл.),
- клаузуле за извесне допунске ризике (ризик крађе, неиспоруке, лом
машина и сл.),
- клаузуле за ратне и политичке ризике.
Ове полисе служе данас само као основица за осигурање робе и брода, а
допуњују се посебним допунским клаузулама, односно полисама које се додају
„LLoydd s“С.Г. полиси. С обзиром на ширину покрића, имамо три типа општих
клаузула за поморске ризике које се могу примењивати код осигурања свих врста
робе:
1. Институтска клаузула FPA (Free of particular average),
2. Институтска клаузула WA (With average) и
3. Институтска клаузула AAR (Against ali risks).
11.5.7.2. Ризици С.Г.полисе
По овој полиси таксативно су наведени ризици који се њоме покривају.
Ипак, све ризике по С.Г. полиси можемо поделити у два дела, и то: основни ризици
у које убрајамо поморске ризике – ризик мора, гдје спадају судар, удар, насукање,
дотицање дна, олуја, бродолом, нестанак брода, одношење робе са палубе, додир са
сланом водом и др. Значи, ради се о ризицима којима су брод и роба изложени за
време пловидбе морем. Даље, у основне ризике по С.Г. полиси спада пожар, који
може настати као последица удара грома, експлозије котла под притиском и сл.,
затим крађа, односно провална крађа, коју причине трећа лица уз употребу силе,
било на броду, или у лучком складишту, гдје се подразумева кривица заповедника
брода, или посаде (рецимо кријумчарење), чиме се наноси штета власнику брода
или робе. Као следећи ризик поменули бисмо бацање у море. Овим ризиком
покривени су ризици који проистичу бацањем терета у море да би се спасао брод и
остали терет на броду. Иначе, овај ризик се данас узима као генерална или
заједничка хаварија.
191
B.Tomašić, Isto, str.153.
217
У допунске ризике убрајамо експлозију, додир брода са неким спољним
предметом, губитак целог колета, штете приликом искрцавања, рђу, цепање врећа,
закашњење брода итд.
Треба још једном напоменути да „Lоydd s“ С.Г. полисом нису покривени
ратни и политички ризици, а уколико осигураник жели ово осигурање, мора се
осигурати додатном клаузулом, која се односи на те ризике.
d s“ С.Г, полису има знатније предности. Она је
Нова у односу на стару „Lоyd
знатно јаснија, разумљивија и прегледнија, а осим тога много је комплетнија и
садржи све битне одредбе којима се утврђује ширина покрића, трајање осигурања и
основна права и дужности уговорних страна. Битна констатација је да се нове
клаузуле не ослањају само на једно, енглеско право, као што је досад био случај.
Сада по новој енглеској поморској полиси осигураници могу бирати права по свом
нахођењу.
11.5.7.3. Институтске клаузуле FPA WA и AAR
Институтске клаузуле FPA WA и AAR састоје се из 14 одредаба од којих
се 13 односе на сва три комплета, док се једино разликују у одредби број 5, која
говори о ширини покрића, по чему су и саме институтске клаузуле добиле име.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Заједничке одредбе за све три институтске клаузуле су:192
клаузуле о превозу укључују клаузулу од складишта до складишта,
клаузула о престанку подухвата (брод искрца робу у неку другу луку, а не у
ону у коју је требао),
каузула о манама,
клаузула о промени путовања,
клаузула специфична за сваку клаузулу FPA WA и AAR понаособ,
клаузула о изведеном потпуном губитку,
клаузула о генералној (заједничкој хаварији),
клаузула о пловној способности брода.
Даље следе клаузуле о чувању, осигурању, о обостраној кривици за судар о
искључењу ратних и политичких ризика, искључењу ризика штрајка, нереда и
грађанских немира и четрнаеста, клаузула о разумном поступку осигурања.
О овим клаузулама нисмо појединачно говорили зато што се из назива
клаузуле сазнаје о каквој се врсти ризика ради. Међутим, с обзиром на одредбу пет,
која предодређује специфичност сваке од поменуте три институтске клаузуле FPA
WA и AAR, даћемо кратак осврт на поменут полисе.193
192
193
Аржек – Бадовинац, Исто, стр.280-281.
Исто, стр.282
218
Полиса FPA (слободно од партикулане хварије) искључује штете
партикуларне хаварије, осим ако је до штете дошло из четири основна ризика и то:
судар, потонуће, насукање и пожар. По овој полиси покривени су још следећи
ризици:
експлозија, судар возила, додир возила са спољним предметом,
укључујући и лед, губљење колета, укрцај, прекрцај итд.
Полиса WA (са хаваријом) надокнађује све партикуларне хаварије – штете
са одбитном франшизом од 3% до 5% ако су настале као последица осигураних
ризика основне С:Г.полисе. Франшиза се неће примењивати у случајевима насталог
ризика услед пожара, насукавања, судара и потонућа, губљења целих колета
приликом укрцаја, искрцаја, претовара итд.
Полиса AAR (против свих ризика) покрива све штете настале на терету,
односно покрива све основне и допунске ризике. По овој полиси франшизе су
искључен, што значи да приликом ликвидације штета осигуравач неће
примењивати франшизу. Полиса AAR не покрива штете настале услед закашњења,
природних својстава или унутрашњих мана робе.
11.5.7.4. Институтске клаузуле за допунске ризике
У институтске клаузуле за допунске ризике убрајамо институтске клаузуле
за крађу и неиспоруку, које покривају крађу у целини или делимичну крађу, и то уз
услов да се она пријави осигуравачу у року од 10 дана.Код делимичне крађе
франшиза се не примењује, а код потпуне се примењује.
Институтска клаузула предвиђа замену оштећених делова код оштећења или
губитка осигураног предмета и трошкова оправке или без царине, изузев ако је
целокупна царина укључена у суму осигурања. Уколико осигураник жели да се и
ризик поправке укључи изнад поменутог, мора посебно осигурати допунске ризике.
11.5.7.5. Институтске клаузуле ратних и политичких ризика
d s“ С.Г. полиси искључени ратни и политички
Речено је да су по „Lоyd
ризици, уколико нису осигурани посебном институтском полисом која се односи на
ратне и политичке ризике.
Институтске клаузуле које покривају ратне ризике односе се на
заробљавање, заплену, хапшење, као и на све остале ризике који проистекну из
ратног акта и других аката проистеклих у ратном стању. Овде можемо убројити и
следеће ризике: оштећење и уништење брода и терета услед рата, грађанског рата,
револуције, побуне, устанка, односно штете као последице ризика мина, торпеда,
бомби и др.
219
Клаузула, која покрива политичке ризике, односи се на ризике као што су
штрајк, отпуштање радника са посла, насиље или грађански немири и сл. Ови
ризици могу проузроковати знатне штете због немогућности истовара, утовара,
претовара робе и др.
11.5.7.6. Нова Енглеска поморска полиса
После скоро триста година успешне примене „Lоydd s“ С.Г. полисе, почетком
осамдесетих година, усваја се Нова енглеска поморска полиса.
Нова енглеска поморска полиса је, у ствари, бланко полиса, која у себи
садржи одредбе о пружању осигурања које регулишу обавезе осигуравача.
Одредбе, које прецизирају ширину покрића, трајање осигурања и друге
одредбе, налазе се у новим клаузулама института (о њима ће касније бити речи).
Захваљујући томе што је нова бланко полиса без посебних одредаба које
регулишу осигурање, наше организације за осигурање, израдиле су своју бланко
полису на енглеском и српском језику.
Нова енглеска поморска полиса је једноставније форме. Садржи обавезу
осигуравача, његову изјаву о преузимању ризика, о покрићу, мето за печат и
потпис, као и клаузулу о надлежности енеглеског суда на уговорени износ.
„Нова полиса у енглеској пословној пракси примењује се осим за осигурање
робе у поморском превозу и за осигурање робе у ваздушном и копненом
превозу“.194
Бланко полисама (на затјев осигураника) додају се оригинални енглески
услови за поморско осигурање.
„Слично као и код „Lоydd s“ полисе за осигурање робе и данас код Нове
енглеске полисе постоји пет основних комплета клаузула Института. То су три
комплета за осигурање поморских ризика који су означени словима А, Б,и Ц, затим
комплет за осигурање ратних ризика и комплет за осигурање ризика штрајка“.195
Увођењем у праксу Нове енглеске поморске полисе престала је потреба за
коришћење С.Г.полисе. Код нас се и даље у разним облицима користи „Lоyd
d s“
С.Г. полиса, на захтјев осигураника. Имајући у виду суштину и значај нових
институтских клаузула, посебно код извоза, нема разлога за њену даљу примену.
11.5.7.7. Нове институтске клаузуле за осигурање поморских
194
195
Д.Павић: ''Поморско осигурање'', ЗОИЛ Цроатиа, Загреб, 1986,стр.104.
В.Томашић, Исто стр.165.
220
транспортних ризика
Нове институтске клаузуле садрже пет основних комплета и три комплета
института клаузула за осигурање поморских ризика, и то:196
1. клаузула о осигураним ризицима (Рискс Цлаусе),
2. клаузула о зједничкој хаварији (Генерал Авераге Цлаусе),
3. клаузулао судару услед обостране кривице(Ботх то Бламе Цоллисион
Цлаусе).
„Појединачни комплети клаузула међусобно се разликују према првој
клаузули – клаузули о осигураним ризицима. Институтске клаузуле одређују
осигуране ризике помоћу два метода: осигурањем свих ризика и осигурањем
појединих ризика (методом набројаних ризика). Институтском клаузулом (А)
осигурани су сви ризици, док су клаузулама (Б) и (Ц) осигурани само они ризици
који су изричито наведени у клаузули број један тих услова.197
Поменуте институтске карго клаузуле А, Б и Ц донете су почетком
1982.године и то је прва и најзначајнија измена институтских клаузула после
1963.године. У тежњи ка осавремењавању међународног транспорта, пре свега
поморског, а тиме и осигурања, била је наметнута потреба за иновирањем старих
клаузула лондонских осигуравача што, непосредно , прате и сви остали
осигуравачи широм света.
11.5.7.8. Институтске клаузуле А,Б и Ц
a) Institute cargo clauses (A) all risk:
По институтским клаузулама А, покривени су сви ризици, који се односе на
губитак, или оштећења осигураног предмета, осим оних штета које су искључене
по клаузулама 4,5, 6 и 7 ових услова.
По клаузули А покривени су сви ризици, што значи да је по овом клаузули
Института одржан континуитет (истина, у нешто новијој форми), „all risks“ против
свих ризика.
По клаузули А не наводе се осигурани ризици, што је случај (видећемо у
наредним разматрањима) са клаузулама института Б и Ц, стога што су овим
изузетним клаузулама (4,5,6 и 7) осигурани сви ризици који се односе на оштећење
или губитак осигураних предмета.
196
197
В.Петрановић, Исто, стр.299-301.
Д.Павић, исто,стр.213.
221
Имајући у виду ипак специфичност клаузуле А Institute Cargo Clauses од
1982.године за разлику од претходних клаузула , разлика између клаузуле против
свих губитака оштећења „all risks“ је у следећем:198
1. штета мора настати за време трајања осигурања,
2. Осигураник мора претрпети финансијски губитак. Неће се надокнадити
нормалан губитак у тежини робе, ако је за одређивање купопродајне
цене меродавна тежина достављене робе.
3. Из осигурања су искључене штете настале због намерног поступка
осигураника.
4. Осигураник је једино дужан доказати да је за време трајања осигурања
наступио губитак или оштећење осигураног предмета.
5. Осигуравач треба да докаже да штета није покривена осигурањем, да је
настала на роби – намирницама пре ступања осигурања.
б) Institute Cargo clauses (Б)
Институтске клаузуле Б имају ужи обим покрића у односу на клаузуле А.
Клаузуле Института Б сврстане су и три групе које се међусобно разликују у
домену решења узрочне везе ризика и штете.
Као и код клаузуле А, овом клаузулом (Б) изузета су покрића под
клаузулама 4,5,6. и 7, а признаје се, односно покрива, више ризика:199
1. Губитак, или оштећење осигураног предмета који се разборито може
приписати:
- пожару или експлозији,
- бродолому, насукању, потоноћу или преврнућу брода или другог пловила,
- преврнућу или исклизнућу копненог возила,
- судару или додиру брода, другог пловила или возила, с било којим
предметом, осим с водом,
- искрцају терет у луци прибежишта, потребу, вулканској ерупцији, или
грому.
2.
-
Губитак или оштећење осигураног предмета због:
штете (жртве) заједничке хаварије,
избацивања терета у море или отпловљења,
продора морске , језерске или речне воде у брод, у друго пловило,
возило, конттејнер или место ускладиштења.
3. Потпуни губитак сваког колета настао падом у море или падом за време
укрцаја или искрцаја с брода или другог пловила.
198
199
Исто, стр.218.
Исто, стр.219.
222
У првој групи ризика обухваћене су пловидбене, односно поморске незгоде
уопште. На ризике сврстане у другу групу, примењује се теорија непосредног
узрока, што значи да је штета покривена осигурањем. Ако је настала због
осигураних ризика овде је терет доказа о штети на осигуранику. Трећа група
ризика ове клаузуле односи се на потпуни губитак колета за време укрцаја, односно
искрцаја са брода или у брод.
ц) Institute cargo clauses (Ц)
По овој клаузули такође нису покривени ризици предвиђени клаузулама
4,5,6 и 7, а покривени су следећи ризици:200
1. Губитак или оштећење осигураног предмета који се разборито може
прописати:
- пожару или експлозији,
- бродолому, насукању, потоноћу или преврнућу брода или другог пловила,
- преврнућу или склизнућу копненог возила,
- судару или додиру брода, другог пловила или возила с било којим
предметом осим с водом,
- искрцају терета у луци прибежишту,
- потребу, вулканској ерупцији или грому.
2. Губитак или оштећење осигураног предмета због;
- штете (жртве) заједничке хаварије,
- избацивање терета у море.
Као што видимо, ризици клаузуле Ц разликују се у односу на ризике
клаузуле Б по томе што не укључују све ризике предвиђене клаузулом Б. Може се
закључити да од све три врсте институтских клаузула, клаузула Ц даје најужи обим
покрића.
11.5.8. Осигурање речног транспорта
11.5.8.1. Осигурање у домаћем транспорту
Осигурање робе у речном саобраћају, веома је слично осигурању робе у
поморском саобраћају.
Осигурање робе на домаћим рекама, каналима и језерима врши се на бази
генералне полисе или појединачних осигурања. Ипак, обично се осигурање врши
на бази генералне полисе, што је у сваком случају, за осигураника повољније.
200
Исто, стр.223.
223
Осигуравач покрива штете које настану као последица судара, удара,
насукања, пожара, потонућа, елементарних непогода, крађа, неиспоруке,
манипулативних ризика и сл..
Осигурањем нису покривене штете услед неправилне, неуобичајене
амбалаже, услед пропуста имаоца права или његовог представника (шпедитера),
услед гамади, инсеката, природних мана робе и ратних догађаја.
Код настанка осигураног случаја, бродар је дужан да састави записник о
насталој штети, да је пријави осигуравачу и, по могућности да покуша да спречи
даље оштећење осигуране робе.
При подношењу одштетног захтјева, осигураник, односно власник робе је
дужан да прилођи полису, односно наведе број генералне полисе, товарни лист,
рачун за читаву пошиљку, протест бродару, хаваријски записник, као и остала
документа која ће омогућити осигуравачу да штету без већих тешкоћа реши. 201
11.5.8.2. Осигурање у међународном транспорту
Осигурање транспорта на рекама, каналима, и, евентуално, језерима у
међународном саобраћају врши се на основу услова осигурања, основних ризика,
ризика ААРа франшизом, као и на основу осталих ризика.202
Основи ризици обухватају: насукање брода, судар брода, бродолом,
пропуштање воде, пожар, неиспоруку целих колета без обзира на проценат и др.
Треба напоменути да се пажња мора посветити допунском осигурању
уколико осигураник жели да заштити робу од следећих ризика: манипулативног
лома, цурења , цепања врећа, ризика корозије, рђе, оксидације, огреботина и сл.
Условима ААР нису осигурани ратни и политички ризики, а уколико
осигураник жели а и њих осигура, то мора учинити по посебним клаузулама.
Трајање осигурања тече од момента када је роба напустила складиште, па до
момента када је роба искрцана у месту које је наведено у полиси.
Уколико дође до настанка осигураног случаја, заповедник брода, односно
агент, сачиниће записник о настанку штете. Уколико је у полиси наведен
хаваријски комесар, слично као и код поморског осигурања, треба тражити
издавање хаваријског цертификата.
Приликом подношења захтјева за надокнаду настале штете, осигуравачу
треба приложити следећа документа:
201
202
Ј.Мадарић,исто,стр.152.
Службени лист СФРЈ, бр.29/1979 и 39/1985.
224
-
оригинал полису,
товарни лист, односно теретницу (коносман),
фактуру за осигурану пошиљку,
записник о прегледу оштећења робе, протест бродару као и његов
одговор, односно хаваријски цертификат, као и осталу документацију
потребну осигуравачу за ликвидирање пријављење однсоно настале
штете покривене ризиком закљученог осигурања.
11.5.9. Осигурање друмског и железничког транспорта
11.5.9.1. Основне карактеристике копненог осигурања
За разлику од поморског осигурања у коме је (као што је речено) начин
осигурања у целом свету исти, или се мало разликује (јединствена „Lоydd s“ полиса
са свим карактеристикама, институтске клаузуле и др.), код осигурања робе у
друмском и железничком саобраћају не постоји полиса са унапред детаљно
утврђеним условима, нити комплет клаузула којима би се према ширини покрића
тачно утврђивали сви елементи осигурања. Полисе које се употребљавају код
копненог транспорта су формулари без одштампаних одредаба. Елементи
осигурања уносе се у полису у зависности до врсте осигурања, односно ризика на
које се осигурање односи. Приликом закључивања осигурања, полиси се додају
унапред умножене клаузуле које су релативно кратке и односе се на конкретно
осигурање.
Код копненог осигурања постоје велике разлике у пракси не само између
појединих земаља, већ и унутар једне земље, између осигуравајућих друштава.
Међутим, општа начела и принципи о уговору о осигурању, као и општа правила о
поморском транспортном осигурању примењују се и на остала транспортна
осигурања копненог и ваздушног транспорта.
За осигурање робе у друмском и железничком транспорту важе одредбе
Закона о облигационим односима 203у које су уграђени само темељи елемената о
осигурању (склапање уговор о осигурању обавезе осигуравача, надосигурање,
подосигурање и др.), затим важе одредбе Закона о организацијама за осигурање
имовине и лиса, Општи услови за осигурање робе у превозу, као и Посебни услови
за осигурање робе у превозу против свих ризика.
11.5.9.2. Понуда осигурања
Понуду осигурања, без обзира о којој врсти осигурања је реч, доставља
осигуравач или онај код кога постоји интерес за осигуравајућом заштитеом. Значи
понуда, односно њено прихватање претходи склапању уговор о осигурању.
203
Ј.Мадарић, исто, стр.622-623.
225
Ако понуду осигурања доставља осигуравач, онда он то чини на тражњу
осигураника или по сопственом нахођењу. У пракси није редак случај да уговарач
осигурања тражи од осигуравача да му обавезно достави понуду за осигурање,
тзв.квотацију. Из квотације уговарач осигурања жели да сазна услове тарифне
стопе по којима је осигуравач спреман да прихвати одређено осигурање.
Да ди осигуравач дао адектавну понуду за дотично осигурање, уговарач,
односно осигураник је обавезан да да осигуравачу све релевантне податке о роби
или превозном средству (броду, авиону, камиону итд.) које жели да осигура.
Квотација, односно понуда коју осигуравач даје, обавезна је, уколико је
уговарач осигурања прихвата у разумном року или року који је назначен у понуди.
Уколико у предвиђеном року уговарач не одговори потврдно, значи да је није
прихватио.
Дешава се да осигуравач није спреман да да чврсту квотацију, значи ради се
о понуди више информативног карактера, посебно у случајевима када се евентуало
ради о неизвесним ризицима или стопама које се често мењају. У том случају,
таква квотација не обавезује априори да је осигуравач неопозиво дао понуду.
Уколико је квотација прихваћена од стране уговарача осигурања, он даје
пријаву, налог да се уговор о осигурању закључи, наводећи услове и премијску
стопу које су наведене у квотацији, коју је дао осигуравач.
Понуду за осигурање може да да и осигураник, не чекајући осигуравача.
Треба напоменути да је у пракси чешћи случај да понуду за осигурање даје сам
уговарач осигурања, из разлога што су код нас услови и тарифе премија унапред
познате па због уштеда у времену уговарач осигурања (код нас су то најчешће
шпедитери) преузима на себе ту иницијативу.
Испостављање и прихват понуде су веома често садржани у достављању
полисе осигурања од стране осигуравача, осигуравајуће организације. Овакав
систем давања и прихват понуде путем полисе код нас је уобичајен из разлога што
су услови клаузуле по којима се роба осигурава унапред познати.
Често уговарач осигурања није у могућности да да све комплетне податке о
роби коју жели осигурати. У таквом случају уговор је могућ, с тим што је уговарач
обавезан да што хитније прикупи, односно достави осигуравачу податке да би
осигурање имало своју важност, у противном, ризик неосигуране робе ићи ће на
његов терет. Такав налог, који садржи непотпуне податке, назива се привременим.
Међутим, треба напоменути да и такав налог мора садржати минимум података, на
основу чега се закључује пуноважан уговор о осигурању. Без обзира што је
осигурање пуноважно, уговарач осигурања је обавезан да накнадно достави све
потребне податке које дотични уговор о осигурању чини коначним. Накнадно
достављени подаци чине пријаву, односно понуду дефинитивном.
226
Овако описана понуда, односно квотација за осигурање је иста или веома
слична код свих врста транспортних осигурања (поморског, копненог или
ваздушног и др.), те је не разматрамо појединачно за сваку врсту осигурања.
11.5.9.3. Уговор о осигурању
Уговор о осигурању је склопљен када уговорне стране потпишу полису
осигурања или лист покрића (Закон о облигационим односима, чл.901/1ф).
Уговор се може склопити генералном полисом која има следеће
карактеристике:
- једним уговором су аутоматски осигуране све пошиљке у одређеном
раздобљу, мање административног рада, пошто није потребно сваку
пошиљку посебно пријављивати организацији за осигурање,
- нема опасности да осигураник заборави да неку пошиљку осигура, јер су
све аутоматски осигуране уз ниже премијске стопе.
Уговор о склопљеном појединачном осигурању има следеће карактеристике:
- осигураник мора сваку пошиљку појединачно да осигура,
- осигураник је више ангажован, мора пазити да му не промакне нека
неосигурана пошиљка,
- осигурање појединачне пошиљке врши се по већој стопи него што је то
случај када се ради о осигурању по генералној полиси.
- Осигурање се врши по општим условима за осигурање робе у превозу
(код осигурања домаћег транспорта).
Уговор о осигурању робе у домаћем транспорту (друмском и железничком)
разликује се од осигурања робе у међународном транспорту, па ћемо га тако и
посматрати.
11.5.9.3.1. Осигурање у домаћем транспорту
Роба, која се осигурава у домаћем транспорту, може бити осигурана по
основу генералне полисе, која врши покриће копненог транспорта само у
границама СР Југославије и појединачне полисе, којом се врши осигурање у
домаћем и међународном транспорту робе друмским и железничким путем.
Основни елементи уговора закљученог по основу генералне полисе су
следећи:
- осигурани предмет,
- трајање осигурања,
- осигуране опасности – ризици,
- осигурана вредност,
- основ за обрачун премије,
227
-
рок за пријаву и плаћање премије,
утврђивање штете,
регресно право према трећим лицима,
висина одштете и ликвидација штете и др.
Како је о елементима уговора већ било речи, задржаћемо се само на
осигураним опасностима, тј. ризицима покривеним генералном полисом.
По основу генералне полисе, покривени су сви ризици физичког губитка,
или оштећења осигураних ствари. Међутим, нису покривене штете које би настале
услед.204
- смрзавања, врућине и , уопште, временских и атмосферских утицаја,
- знојења, запаљења, загревања, квара, стврдњавања, самозапаљења,
врења, експлозије робе,
- бомбже (надувавања) конзерви и оштећења етикета,
- лома ногу, бега, угинућа и присилног клања животиња,
- необјашњеног мањка,
- оксидације, рђе, корозије,
- лома унутрашњих делова електронике, сијалица и сл.
Значи, генерална полиса покрива само основне ризике, као што су:
саобраћајна несрећа, елементарна непогода, пожар, неиспорука, крађа,
манипулативни ризици (ломови, ломови амбалаже, цурење, цепање врећа,
огреботине) и др.
Ризици везани за посебна својства робе, тзв.специјални ризици, нису
покривени генералном полисом. То су оксидација, рђа, корозија, лом ногу
животиња и сл.
Међутим, уколико је штета настала као последица више силе, саобраћајне
незгоде превозног средства, неиспоруке, делимичне крађе, или крађе целе
пошиљке, опасности за које возари одговарају на темељу уговора о превозу
покривене су осигурањем генералне полисе, ако осигураник плати премију
предвиђену тарифом премије осигурања.
Осигуравач неће признати штету ни
по којем основу у следћим
случајевима: ако је постојала зла намера или груба немарност осигураника или
његовог радника, затим ако су постојале скривене мане, у случају неке природне
особине робе, неправилно и ли недовољно паковање неправилна или нетачна
декларација робе, ратни догађаји, побуне, обустава рада и сл.
Појединачно осигурање, односи се на осигурање сваке пошиљке посебно,
односно свака пошиљка се мора посебно пријавити у осигурање.
204
На следећим страницама дајемо пример једне од форми уговора о отвореном покрићу
228
Код осигурања робе железничким путем, односно друмским, речним или
пак, поштом у границама СР Југославије, примењују се општи услови за осигурање
робе у превозу. Уз то се додају „посебни услови“ са којима осигуравач покрива
основне ризике или пак, уговара осигурање против свих ризика (агаинст или рискс,
скраћено ААР).
Ризици, покривени условима осигурања против основних ризика су следећи:
- виша сила, елементарне непогоде, невреме, пожар, експлозија,
- саобраћајна несрећа превозног средства или поморска незгода,
- неиспорука, крађа дела или целе пошиљке,
- генерална хаварија,
- бартерија,
- одношење целих колета са палубе и др.
Осигурањем против свих ризика (ААР) обухваћени су следећи ризици:
- губитак или оштећење осигураног предмета,
- закашњење путовања,
- скривене мане предмета или, пак, уобичајени губитак на роби у превозу.
Настале евентуалне штете осигуравач плаћа без одбитне франшизе.
Треба напоменути да, без обзира на ширину покрића, осигуравач не покрива
ризике настале као последица зле намере или грубе немарности осигураника или
његовог радника, скривене мане и природних особина саме робе, неправилног или
немарног паковања, избора неадекватног превозног средства, неправилне или
нетачне декларације робе, неправовремене предаје робе превознику, ратних и
политичких догађаја, штрајкова Ад.
Као и код уговора о осигурању робе у домаћем транспорту генералном
полисом, тако и код појединачних уговора елементи уговора (које смо набројали)
скоро су исти па их нећемо понављати.
Поновићемо констатацију да се осигурање заснива на општим и посебним
условима (ААЕ) за осигурање робе у превозу и Закона о облигационим односима.
11.5.9.3.2. Уговор о отвореном покрићу
Оно што је осигурање робе у домаћем транспорту по основу генералне
полисе, то је уговор о отвореном покрићу у међународном осигурању робе у
превозу.
Уговор о отвореном покрићу обавезује предузећа да осигуравајућим
организацијама с којима имају закључен уговор, пријаве за осигурање све пошиљке
229
приликом увоза и извоза робе. За узврат, организације за осигурање се обавезују да
пријављену робу осигурају према одредбама уовора о отвореном покрићу.205
Ако уговарач осигурања не жели неки шири вид покрића по типском уговор
о отвореном покрићу, све пошиљке се осигуравају по основу, против свих ризика
(ААР). Да подсетимо под допунским осигурањем подразумевамо ризике као што су
манипултивни ризици (цурење, цепање, амбалаже, лом, огреботине) и специјални
ризици (покиснуће, мирис, оксидација и др.).
На бази осигурања о отвореном покрићу, уговарач у одређеним интервалима
(месечно, тромесечно, полугодишње итд.) мора осигуравачу пријављивати
одређене пошиљке, како би овај могао да зарачуна премију осигурања.
Уговор о отвореном покрићу садржи низ погодности за уговарача
осигурања, односно осигураника. Једна од најбитнијих је премија нижа за 10% до
20% у односу на појединачне уговоре.
Оваквом врстом уговора, омогућује се дугогодишње пословно поверење
осигуравача и осигураника од редовног осигурања појединачних пошиљки ,
плаћање премије, пријаве, па до ликвидације насталих штета и сл.
У осигурању робе, у друмском и железничком транспорту, како домаћем,
тако и међународном, постоји редослед активности после закључивања уговора о
осигурању по било ком основу.
Осигураник или уговарач осигурања пријављује одређене пошиљке, а после
обрачуна се плаћа премија осигурања. У случају штете, она се пријављује
осигуравачу или агенту, штета се процењује, односно сачињава се записник о
процени, прибавља се потребна документација, утврђује се и исплаћује одштета,
осигураник осигуравачу обезбеђује могућност регресног права према трећем лицу
и сл. Све ове, и низ ругих активнсоти, везане су за осигурани предмет уз закључење
осигурања по једном од поменутих услова, односно клаузула и сл. Посао није
нимало једноставан, без обзира да ли се ради о пословима осигуравача,
осигураника или посредника.
ПРИМЕР УГОВОРА О ОТВОРЕНОМ ПОКРИЋУ
Уговор о отвореном покрићу за осигурање робе у међународном превозу
1. Предмет осигурања
Овим уговором заштићена је сва роба осигураника по свим видовима
међународног превоза (поморски и речни бродови, железница, камиони, авиони и
205
П.Шулејић:''Осигурање авијације са становишта позитивних законских прописа'', Симпозијум,
област транспортних осигурања, Београд, 1983,стр.11.
230
др.) уколико осигураник на њој има осигуратељног интереса, а без обавеза да
привремено пријављује појединачне пошиљке до лимита од 2.000.000 УСД (два
милиона УСД) по броду код поморског превоза или авиона, односно до лимита од
500.000 УСД по превозном средству (шлеп, вагон или камион) код осталих видова
превоза, односно еквиваленти у другим валутама.
За пошиљке из претходног става, чија вредност по превозном средству
прелази лимите наведене у претходном ставу, осигураник је дужан да осигуравачу
исте пријави најмање 48 часова пре почетка укрцаја утовара ради благовременог
пласмана и реосигурања.
У року од 48 часова не рачунају се недеље и државни празници.
Осигураниково право да пошиљку од лимита из става 1.овог члана пријави у
осигурање и осигуравачева обавеза да је прихвати у осигурање, гасе се шездесетог
дана по завршеном превозу.
2. Ширина покрића
Сва осигураникова роба из тачке 1.овог уговора како она која се аутоматски
осигурава тако и она изнад лимита, која се посебно прихвата у осигурање,
покривена је осиугурањем као што следи:
А) У поморском превозу;
Према клаузули (институтској) за терет (против свих ризика) члан 80 од
1.1.1963.године укључив према „клаузули (институтској) о крађи, пљачки и
неиспоруци“ бр.9/119, А/НС од 16.7/28.специјални услови за осигурање нафте и
нафтних деривата у транспорту копном и морем, као и одредбама енглеске
поморске полисе. (Све наведене клаузуле прилажу се овом уговору као прилог
бр.1. и чине његов саставни део).
Односно,
Према Институтској клаузули за терет (А) чл.252 од 1.1.1982. и одредбам
МАР Полиса.
(Клаузуле се прилажу овом уговору као прилог бр.1. и чине његов саставни
део према избору осигураника).
Б) У осталим превозима:
Према Општим условима за осигурање робе у транспорту железницом,
Општим условима за осигурање робе у транспорту моторним возилима
(камионима), Општим условима за осигурање робе у транспорту авионом, Општим
условима за осигурање робе у транспорту поштом, Посебним условима за
осигурање робе у транспорту копном (железницом, камионима, авионима), поштом
и реком, против свих ризика (АЛЛ РИСКС - ЕНГЛЕСКИ). (Сви наведени услови се
прилажу овом уговору као прилог 2 и чине његов саставни део).
231
Ц) Сва роба је осигурана и против допунских и специјалних ризика у
зависности од њених особина и реаговања на ове ризике.
Специјални услови се прилажу овом уговору као прилог бр.1. и чине његов
саставни део.
Ризик мањка из било ког узрока покривен је осигурањем, под условом да је
пошиљка при утовару, претовару и истовару званично мерена од стране признате
контролне куће, на исти начин, и да о том мерењу постоји цертификат, односно да
је мерена од стране возара који у превозној исправи потврђује да је вршено мерење
и уписује резултат мерења.
Д) Ризици рата, штрајка, побуне и грађевинских немира, искључени општим
условима могу, по жељи осигураника, бити укључени у осигурање према
„Клаузулама (институтским) за рат чл.27 од 1.10.1955.године и „Клаузулама
(институтским) за штрајкове, побуне грађевинске немире“ чл.109.од
1.1.1963.године, које се прилажу овом уговору као прилог бр.1. и чине његов
саставни део, односно уколико се осигураник одлучи за покриће према
Институтској клаузули за терет (А) према „Институтским клаузулама за рат
(терет)“ чл.255 од 1.1.1982. и „Институтским клаузулама за штрајкове (терет)“
чл.256 од 1.1.1982. (које се прилажу овом уговору као прилог бр.1 и чини његов
саставни део).
3. Премија осигурања
За покриће ризика из тачке 2.овог уговора, искључиво ратних и политичких
ризика, уговорене су бруто премијске стопе на осигурану вредност (ЦИФ фактурна
вредост увећана за 10% добити).
За покриће ратних и политичких ризика примењиваће се премијска стопа
која буде у важности на лондонском тржишту реосигурања у моменту започињања
превоза.
Уколико се роба превози бродом који не задовољава класификациону
клаузулу, зарачуна се посебан доплатак за старост брода, по тарифи важећој на
лондонском тржишту осигурања. Оригинална тарифа доплатка за старост брода
прилаже се овом уговору као прилог 3 и чини његов саставни део.
4. Обрачун и плаћање премије
Пријвљивање пошиљака у осигурање врши се на обрасцима које обезбеђује
осигуравач, а попуњава или осигураник или његов шпедитер и то:
а) у извозу на обрасцу Пријава за осигурање робе у извозу (ППМТ-2),
б) у увозу на обрасцу Пријава (ППМТ-1),
ц) односно на обрасцу Списак пошиљака за увоз и за извоз.
232
На основу пријава или списка, осигуравач сачињава обрачун премије и врши
фактурисање.
Осигураник је дужан да фактурисану премију плати у року од 15 дана.
5. Обавеза осигураника
Да осигуравачу директно, или преко шпедитера, даје пријаве за осигурање
како је предвиђено у тачки 4 ове полисе.
Да фактурисану премију осигурања плати у року од 15 дана
Да се у свом комерцијалном пословању придржава важећих закона, правила
и обичаја,
Да сачува и на осигуравача пренесе регресно право према штетницима.
Да констатацију евентуалних штета на осигураној роби, као и комплетирање
одштетних захтјева, изврши према одредбама из приложених општих, посебних и
специјалних услова осигурања, као и посебном упутству из прилога 4.овог уговора.
6. Обавезе осигуравача
Да осигураникове налоге за осигурање обради одмах, основно најкасније у
року од 48 часова, као и да врши фактурисање премије осигурања петнаестодневно
за протекли период.
Да комплетира одштетне захтјеве ликвидира у року од 14 дана, рачунајући
од дана пријема потпуно комплетираног захтева.
Под комплетираним захтјевом подразумева се захтјев формиран према
упутству из прилога 5.
7. Учешће осигураника у позитивном и негативном резултату
На основу одредаба чл.25.Закона о основама система осигурања имовине и
лица
и
у
смислу
одлуке
Скупштине
осигуравајућег
друштва
________________________________________________________________________
из _____________________________________ од ___________20__________године,
осигуранику ће се, уколико је износ исплаћених и резервисаних штета у претходној
години испод 70% од премије, обрачунати и исплатити 30% од позитивне разлике
између 70% премије и износа исплаћених и резервисаних штета.
8. Почетак и трајање уговора
233
Овај уговор о отвореном покрићу ступа на снагу дана кад Осигуравач и
Осигураник потпишу.
Уговор је сачињен на неодређено време. За обе уговорне стране
установљава се отказни рок од 90 дана.
Отказ се саопштава писмено, препорученим писмом.
За време отказног рока за обе уговорне стране су на снази права обавезе из
овог уговора.
9. Месна надлежност суда
Уколико се спорови настали применом овог уговора не могу решити путем
међународног споразумевања, уговара се месна надлежност суда у_________.
10. Посебни услови
Осигурање по овом уговору је непреносиво на возаре, складиштара , чувара,
шпедитера и сл.
Обе уговорне стране су обавезне да чувају тајност података које су сазнали у
размени докумената и/или при контроли књиговодствених докумената. Накнадно
измене и допуне овог уговора вршиће се анексима.
Овај уговор о отвореном покрићу сачињен је у 6 (шест) истоветних
примерака, по 3(три) за сваку уговорну страну.
За осигураника
__________________
_____________________
За осигуравача
11.5.10. Осигурање робе у ваздушном саобраћају
11.5.10.1. Карго и каско осигурање у ваздушном саобраћају
На основу Одредаба и услова за осиурање робе у превозу, као Закона о
основним облигационим и материјално-правним односима у ваздушној пловидби,
најчешће се осигуравају сви основни и допунски ризици у ваздушном саобраћају.
Овде се ради о следећим ризицима: авионске несреће и незгоде, пожари, виша
сила, неиспоруке, крађа, одговорност ваздушног возара, присилно атерирање
234
авиона итд. Ако није посебно уговорено, не признају се ризици као што су
природна својстсва робе, топлота, хладноћа, промене атмосферског притиска,
закашњење у превозу и сл.
Осигурање у ваздушном транспорту дели се на следеће врсте: осигурање од
опасности којима су изложена лица (као путници, чланови посаде и као трећа
лица), затим осигурање робе (карго) ваздухопловно каско осигурање летилица
(авиона, хеликоптера и сл.), осигурање незгоде (смрт, инвалидитет, трошкови
лечења), осигурање штете на имовини (пртљагу), односно осигурање од
одговорности које може да се односи на одгорност причињену трећим лицима,
одговрност за причињене штете путницима, одговорност за робу која се превози
ваздухопловом осигурање од одговорности аеродрома итд.
Каско осигурање у ваздушном транспорту односи се на осигурање
ваздухоплова, односно летилица. Ризици покривени овим осигурањем односе се на
околности под којима се штета може догодити, врсте штете као и обим штете који
је покривен осигурањем.206
Уколико није другачије уговорено, осигурањем су покривене следеће штете:
потпуни губитак осигураног предмета, делимичан губитак и оштећење осигураног
предмета, трошкови спасавања и трошкови непосредног проузроковања наступања
осигураног случаја, награда за спасавање, трошкови утврђивања и ликвидације
штете покривене осигурањем.
Осигурање ваздушног транспорта може се закључити:207
1. на одређено путовање, где су искључене штете које се односе на мане или
неспособности летелице за сигурну ваздушну пловидбу, а то значи:
- неспособност због техничког недостатка летелице,
- недовољна опремљеност летелице,
- неодговарајућа посада летелице.
2. на одређено време, што значи да поред наведеног искључења под
1.осигуравач није обавезан да надокнади настале штете и због ризика
прекорачења подручја ваздушне пловидбе, предвиђене уговором осигурања,
осим ако су штете настале због:
- више силе,
- погрешке у упрвљању летилицом,
- спасавању имовине и живота,
- пружању здравствене помоћи.
У заједничким одредбама за уговор о ваздухопловном осигурању Закон
ближе одређује шта се подразумева под појединим штетама, као и начин
одређивања висине штете.
206
207
В.Петрановић, исто,стр.328-329.
Др.Шулејић, Исто ,стр.13.
235
Осигурање робе у ваздушном транспорту подразумева осигурање вредности
робе (која се одређује у полазном месту), трошкове осигурања, возарину, царину,
остале трошкове везане за превоз и испоруку робе, као и очекивани добитак. 208
Ризици којима је роба у ваздушном превозу изложена бројни су и могу бити
основни ризици (сматрају се покривеним без посебног навођења), допунски
(покривени су посебним уговором, или ако је употребљена клаузула против свих
ризика) и остали ризици покривени посебним условима и само ако је уговором
осигурање против свих ризика.
Основи ризици јесу; саобраћајна несрећа превозног средства заједно са
робом, крађа робе, итд, допунски ризици су; лом и оштећење предмета, цепање,
цурење и расипање амбалаже, рђа, корозија и др., а специјални ризици робе су:
квар меса, надувавање конзерви, осветљавање филмова итд.
Осигурањем не могу бити покривени ризици настали немарним поступцима,
крајњом непажњом осигураника, или лица за чије радње он одговара.
Овде се још могу убројати ризици као што су; недовољно и неквалитетно
паковање, неправилно означавање робе итд.
11.5.11.Осигурање поштанских пошиљака
Под овом врстом осигурања, подразумевамо осигурање поштанских
пошиљака у случају физичког губитка или оштећења, која настају услед
саобраћајне незгоде превозног средства, пожара, више силе, неиспоруке и крађе.
По основу осигурања могу се покрити и ризици као што су одговорност поштара,
возара или било које друге особе овлашћене да манипулише поштанским
пошиљкама.
Поштански прописи о паковању су прилично строги, те се често прибегава
осигурању пошиљака. Када је паковање пошиљке у питању, посебно скупљих
пошта тражи квалитетније паковање, а уједно за пошиљке декларисане веће
вредности зарачунава већу поштарину. Наведени услови који се траже од
пошиљаоца пошиљака, условљавају веће интересовање за њихово осигурање.
Чест је случај да пошиљалац наведе на омоту пошиљке мању вредност од
стварне да би избегао већу поштарину, а у случају губитка или оштећења робе од
осигуравача тражи пуну вредност осигуране вредности јер му се исплатило да
осигура и плати премију (која је обично нижа од поштарине), а која му гарантује
надокнаду настале штете.
Поштанске пошиљке се могу осигурати појединачно или, пак, све заједно на
бази генералне полисе код домаћег транспорта.
208
В.Томашић:''осигурање у спољној трговини'' , исто, стр.80.
236
У случају настанка штетног догађаја захтев за надокнаду, као и ликвидација
штете обављају се на начин као и код осталих врста осигурања.
11.6. ОСИГУРАЊЕ КРЕДИТА
11.6.1..ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ОСИГУРАЊА КРЕДИТА
Развој многих грана осигурања везује се за драматичне догађаје који људима
доказују њихову немоћност. Тако на пример, експанзија пожарног осигурања
почиње након великог пожара у Лондону. Поморско осигурање се као и кредитно
почињу развијати са развојем трговине у XIX веку. Развој осигурања кредита се
везује за период непосредно после првог светског рата, када су економије земаља
учесница уништене, инфраструктура оштећена, милиони људи постају
незапослени, инфлација преко стагнације прераста у депресију. Владе западних
земаља у овим условима биле су приморане да директним и индиректним мерама
поново покрену производњу и трговину. Осигурање кредита се први пут појављује
баш у оваквим условма.
11.6.1.1. Развој домаћих кредитних осигурања
Већина међународне трговине у западним земљама одвијала се између
суседних земаља, колонија и земаља са којима су постојали дугорочни споразуми о
међународној сарадњи. Поверење и интеграција су били одлучујући фактори у
слободној трговини, па су и необезбеђени кредити били веома ретки.
Како се трговина све више развијала и стари односи међу земљама постали
мање поуздани, предузећа су сматрала да послују са више ризика. Због тога владе
западних земаља приморавају осигуравајуће компаније да развијају нову грану
осигурања, осигурање кредита датих у земљи, док су за осигурање извозних
кредита формиране државне организације.
Развој осигурања кредита је био нарочито јак у Западној Европи, пре свега у
Великој Британији, Француској, Немачкој, Холандији, Белгији и Италији.
Осигуравачи који су се бавили кредитним осигурањем имали су монополски
положај на тржишту. У свакој земљи је постојао један осигуравач за домаћу
трговину, а други за међународну трговину . Ова је ситуација за кориснике
осигурања била веома неповољна, пре свега због тога што су осигуравачи
диктирали услове и цену осигурања. Осим тога, осигуравачи су имали и снажан
утицај на услове трговине.
Средином XIX века, приватне осигуравајуће компаније у Француској,
Немачкој и Швајцарској, почеле су да склапају уговоре о осигурању домаћих
кредита. Након првог светског рата осигурање кредита се брзо развило. Међутим,
економска криза 1930-тих година озбиљно је потресла и осигураваче. Мале
237
осигуравајуће компаније су се затварале једна за другом. Они који су опстали
извршили су ревизију својих услова и цене осигурања и поставили ригорозније
критеријуме за склапање уговора.Данас постоји много осигуравајућих компанија,
широм света, које се баве осигурањем кредита разних намена, и пружањем
додатних услуга својим осигураницима.
Промене на светској економској сцени допринеле су да се превазиђе
монополизам и неконкурентно понашање у области кредитног осигурања. Пре
свега монетаризам је победио централистички режим управљања (Русија), и
светска економија је кренула у том правцу. Развој земаља, као што је Кина, у
којима је зпочела индустријализација и веома ниски трошкови радне снаге,
смањују цене финалном производу, што доприноси повољнијој понуди и повећању
обима трговине. И на крају земље са значајном понудом осигурања кредита постају
1992.г.Економска Заједница (данас Европска Унија), па је први пут у историји
осигурање кредита постало изложено утицајима тржишта.
Корисници осигурања кредита су имали вишеструке користи од притисака
на тржишту осигурања. Повећава се обим покрића, смањује се цена осигурања,
осигуравачи пружају широку лепезу додатних услуга осигураницима, у циљу
задовољења њихових потреба.
11.6.1.2.Развој осигурања извозних кредита
Осигурање извозних кредита развијало се много брже и има далеко већи
значај у међународно-економској трговини и сарадњи. У другој половини XIX
века, британски трговци који су бродом отпремили робу за Аустралију потражили
су од осигуравача једну од првих забележених понуда за осигурање извозних
кредита.
Британска влада је 1919.г.основала одељење за осигурање и гаранцију
извозних кредита (''Ehport Credit Guarantee Departmant'') и представила званичну
шему извозног кредитирања, усмеравајући тиме извоз у земље источне Европе, са
којима је у будућности очекивала развој сарадње.
У Немачкој је 1926.г.основана агенција за осигурање кредита ''Harmes''
(''Harmes Kreditversicherung - AG'').
1934.г.осигуравајуће компаније у Француској, Италији, Шпанији и Великој
Британији су основале ''Бурне Унион'' међународну заједницу осигуравача кредита
и инвестиција, која данас има 48 чланова.
11.6.1.3. Развој других врста кредитног осигурања
Приватне осигуравајуће компаније у Америци су 1876.г.први пут почеле са
продајом гаранција и осигурања кредита одобрених физичким лицима
(потрошачки, хипотекарни, стамбени и други кредити). Ова осигурања су
238
обезбеђивала даваоце кредита у случају неизвршења редовних обавеза од стране
корисника кредита.
Прве компаније овог типа пословале су веома кратко. Током велике
депресије у Америци 1930.г.многе породице нису биле у могућности да одплате
кредите, па су изгубиле своју имовину. Осигуравајуће компаније не очекивајући
овакав развој ситуације реинвестирале су резервне фондове осигурања кредита, и
нису биле у могућности да исплате штету, те су због тога биле осуђене на пропаст.
Влада САД је покушала да спаси америчку индустрију (пре свега
грађевинарство), па је нудила државна осигурања и гаранције.
Од 1957.г.поново почињу да се оснивају осигуравајуће компаније за
осигурање стамбених кредита, као алтернатива државним програмима за осигурање
и гаранције.Стварају се нови и савремени услови осигурања, као и нове услуге у
циљу задовољења потреба осигураника. Тако данас постоји могућност
потписивања полиса, пријава штете рачунарским путем Интернета, чиме су
осигуравачи у могућности да буду у директној вези са својим осигураницима.
11.6.1.4. Kратак осврт на кредитно осигурање у Југославији
Код нас је кредитно осигурање било веома слабо распрострањено и
развијено, да би почетком 1990-тих тражња за овим видом осигурања потпуно
престала. Под утицајем високе инфлације банке су престале да одобравају кредите,
предузећа су се трудила да избегну сваку врсту кредитног пословања, да не би
обезвредили своју имовину. Све то је довело до јасног закључка да у овим
условима не постоји потреба за осигурањем кредита.
Данас, је међутим, на нашој економској сцени сасвим другачија ситуација,
која захтева озбиљно разматрање перспективе и развоја осигуарања кредита. Банке
почињу масовно да одобравају потрошачке, стамбене и друге врсте кредита.
Предузећа се све више оријентишу извозним пословима и окрећу се производњи за
иностранство, повећава се и прилив робе из иностранства. Овим расте и потреба за
поновно увођење кредитног осигурања, и за осавремењивањем и усаглашавањем
наших услова и тарифа осигурања са условима и тарифама у развијеним земљама,
имајући приликом тога у виду потребе осигураника у нашој земљи.
По угледу на стање у другим земљама наше влада је донела Закон о фонду
за осиуграње и финансирање спољнотрговинских послова (Службени лист
бр.3/20002). На основу овог Закона оснива се Фонд за осигурање и финансирање
спољнотрговинских послова, као правно лице специјализовано за осигурање од
некомерцијалних и комерцијалних ризика у спољнотрговинском пословању и
финансирање спољнотрговинских послова.
11.6.1.5.Појам и значај осигурања кредита
239
Осигурање кредита представља такво осигурање које обезбеђује повериоца
да ће наплатити своје потраживање од осигуравача, у случају да дужник не изврши
своје кредитне обавезе, под условом да до неизвршења обавеза дође услед
остварења неког од уговором о осигурању предвиђених ризика.
Кредитно осигурање, у свом оригиналном значењу пружа заштиту од
неизвршења плаћања кредитних обавеза, узимајући у обзир широк спектар ризика,
као што су:
- за приватни сектор: неликвидност и немогућнот плаћања,
- за јавни сектор: неизвршавање уговорних обавеза,
- за међународну трговину: немогућност трансфера новца (због
политичких догађаја или мера владе дате земље), забране увоза или
отказивање извозних дозвола, рат и немири.
Од како се први пут појавило кредитно осигурање, проширио се обухват
осигурања, па данас постоји могућност обухватања осигурањем и: радова у току,
уговора о извођењу радова или других услуга, поседовања акција, кредитирања и
инвестирања у друге земље, међународних уговора о заједничком улагању и
конзорцијума.
Значај кредитног осигурања је вишеструк и огледа се пре свега у:
- обезбеђење уредног враћања кредита,
- бољој контроли кредита,
- омогућавања праћења постојећих и налажења нових корисника кредита,
- бољем управљању ризиком,
- бољем планирању пословања.
11.6.2. ВРСТЕ КРЕДИТНИХ ОСИГУРАЊА
Постоји више подела кредитних осигурања, у различитим системима
кредитна осигурања се различито деле. Тако на пример, по суштини кредитна
осигурања се деле на: ''делкредере'' осигурање кредита, ''кауцијско'' осигурање
кредита и осигурање против злоупотребе поверења. Другу поделу осигурања
могуће је извршити на основу ризика покривених осигурањем и то на: осигурање
против комерцијалних ризика, и осигурање против политичких ризика. Могуће је
кредитна осигурања поделити по седишту субјекта (дужника) осигурања, па онда
постоје: међународна и домаћа кредитна осигурања. Осим тога по дужини трајања
осигурања могу бити краткорочна, средњорочна и дугорочна.
У даљем тексту биће објашњена свака од поменутих врста кредитних
осигурања, са посебним освртом на спровођење ових осигурања у развијеним
земљама, па и у неким земљама у развоју. Ту пре свега спадају_ Немачка,
Сједињене Америчке Државе, Италија, Француска, Велика Британија, Швајцарска,
Аустралија, а од суседних земаља Хрватска и Мађарска.
240
11.6.3. ПОДЕЛА ОСИГУРАЊА ПО СУШТИНИ
11.6.3.1.''Делкредере'' осигурање
Осигурање новчаних потраживања од ризика ненаплате, које са
осигуравачем закључује поверилац назива се '' делкредере'' осигурање кредита. Код
ових осигурања поверилац плаћа премију и има статус осигураника. У случају
настанка штетног догађаја, одштетни захтјев осигуравачу подноси поверилац. Код
овог вида осигурања дужник и не зна да је поверилац осигурао своје потраживање
од њега.
У Немачкој ''Хермес'' нуди ''делкредере'' осигурање великим и средњим
предузећима, чији је годишњи промет на нивоу од 2,5 милиона ЕУР. Могуће је
осигурати плаћање по испоруци робе или услуга, радове у току, и ризик
дугорочних услова плаћања за испоручену опрему или инвестиције.
Осигуравајуће покриће се пружа у свим земљама света, са изузетком земаља
код којих је висок степен политичке нестабилности.
Премијска стопа зависи од делатности дужника, висине обавезе, земље
испоруке, губитка пословања на кредит из претходних година, услова плаћања
конретног уговора.
Штета се исплаћује пре отварања стечајног поступка или судског
поравњања, а сматра се да је осигурани случај настао 90 дана након што је обавеза
плаћања (одштетни захтјев) пренета на ''Хермес''.
Пракса шведске компаније ''Сафенсуре'' за ''делкредере'' осигурања је да
осигуравач оцењује кредитни бонитет купца робе и услуга, пре него што је
осигурање закључено, уз стално праћење током читавог периода осигурања.
Накнада се исплаћује у случају несолвентности купца. Допунски је могуће
осигурати неизвршавање купчеве обавезе у уговореном року, као и осигурање од
ризика несолвентности, у случају продаје машина и постројења са одложним
плаћањем од 5 година.
11.6.3.2. ''Кауцијско'' осигурање кредита
Кауцијска осигурања су она која дужник склапа са осигуравачем.
Осигуравач на основу склопљеног уговора са дужником гарантује повериоцу да ће
његово потраживање бити плаћено, односно ако потраживање не плати дужник
платиће осигуравач. Код ове врсте осигурања обично се склапају два уговора. Први
између осигуравача и дужника, где се дужник обавезује да плати премију
осигурања , а осигуравач да у случају наступања осигураног случаја, повериоцу
241
изврши исплату дужникове обавезе. Други је уговор између осигуравача и
повериоца, где се осигуравач обавезује да исплати повериоцу одређену суму, под
одређеним условима, а поверилац се пристаје да од осигуравача прими накнаду,
као исплату дуга.
У САД у ратним 1950-тим се веће националне компаније почињу бавити
''кауцијским'' осигурањем, у почетку у мањем обиму да би се данас осигуравале
разне врсте кауција и гаранција.
Најчешће се у осигурању појављују следеће врсте кауција и гаранција:
- кауције за лиценце и дозволе за рад – су такве кауције које неки
привредни субјекти морају имати пре него што им се одобре лиценце и
издају дозволе за рад,
- гаранција јавних званичника – кауције запослених у државним,
општинским и другим институцијама,
- судске кауције (повереника) за обезбеђење испуњења обавеза у судском
процесу (веома распрострањен вид осигурања),
- Законске кауције – оне које су законом прописане при извршењу неког
посла.
У Немачкој (''Хермес'') постоји осигурање кауција и гаранција за испуњење
уговорних обавеза у земљи и иностранству. Овим мерама се смањује притисак на
банкарске кредите и истовремено остварује повећање ликвиднсоти.
У Енглеској се под ''кауцијским'' осигурањем подразумева осигурање
уговорних кауција и гаранција. ЕЦГД (''Ехпорт Цредит анд Гуарантее Департмент'')
осигурава следеће врсте гаранције и кауција:
-
-
-
гаранције за авансно плаћање – се користи да се заштити купац од
губитка унапред исплаћене суме новца. Оне су веома честе када постоји
велики ангажман капитала у фази дизајнирања и производње, пре
испоруке опреме или робе купцу. Основни ризици, за извозника, који се
покривају, су политички догађаји који могу утицати на уговор након
извршеног плаћања, а пре испоруке робе,
кауције за извођење радова – су у вези са грађевинским уговорима, и
осигуравају купца да ће уговорени радови бити завршени по одређеним
стандардима и/или до одређеног дана.
Гаранције за плаћање ''по наредби'' – већина гаранција обезбеђује
плаћање ''по наредби'' , када се врши безусловна исплата. Ово осигурање
пружа покриће од политичких ризика , и подразумева одбрану од
неоснованих захтјева за исплату гаранција. Штетом од неоснованих
захтјева сматра се она када се купац или локална банка позову на
исплату из гаранције, и ако није дошло до непоштовања уговорених
услова. Типични политички ризици су: акције и мере владе, отказ или
обустава дозволе за извоз, рат, грађански немири,...
242
11..3.3. Осигурање против злоупотребе поверења
Осигурање против злоупотребе поверења је осигурање кога обично склапа
послодавац, ради обезбеђења од штета које може да претрпи услед кривичних
радњи својих запослених. Под злоупотребом поверења службеника најчешће се
подразумева утаја, проневера, крађа, пљачка новца или хартија од вредности.
Обештећење осигураника могуће је до износа директне штете, коју осигураник
претрпи, али максимално до уговорене суме осигурања.
Истраживања говоре да је укупан годишњи губитак компанија у Немачкој,
од преваре, утаје и проневере новца око 5 билиона ЕУР, од чега је око 2,4 билиона
ЕУР последица злоупотребе поверења запослених у компанијама. Бројни случајеви
који никада нису постали познати јавности све више расту. Због тога ''Хермес''
омогућава предузећима заштиту од економских губитака проузрокованих намерно
од стране запослених и других особа које послују у име предузећа.
Пружа се покриће за губитке проузроковане крађом, утајом, проневером,
укључујући и компјутерске преваре, неовлашћено управљање фондовима, и друге
незаконите радње које стварају обавезу накнаде проузроковане штете
(нпр.оштећење имовине или саботажа). Могуће је осигурањем покрити и штете
нанете трећим лицима, која су проузроковане намерним радњама запослених.
Један од новијих видова осигуравајуће заштите је и пружање покрића за
штете од трећих лица у области информационих система (тзв.''хацкер дамаге''). Ту
се пре свега мисли на штете које треће лице нанесе новчаним средствима преудзећа
ради сопствене зараде, путем неовлашћеног и директног упада у информациони
систем предузећа.
Висина премијске стопе зависи од суме осигурања, броја лица покривених
осигурањем, врсте ризика и трајања осигурања. Ако се уговори осигураниково
учешће у штети у виду самопридржаја, премија ће бити нижа. Приликом пријема
нових радника у току периода трајања осигурања, сматра се да су они аутоматски
покривени осигурањем, и то без корекције премије.
Штета је платива у случају да је лице које је проузроковало штету
идентификовано и да су његове незаконите радње доказане. Ако је немогуће
утврдити идентитет починиоца, потребно је доказати да се ради о запосленом или
лицу које је деловало за компанију.
Надокнађују се директне штете до износа уговорене суме осигурања, као и
евентуални судски трошкови и трошкови за спровођење законских мера против
починиоца, али до 20% од директне штете.
11.6.4.ПОДЕЛА ОСИГУРАЊА КРЕДИТА ПРЕМА ВРСТИ РИЗИКА
243
11.4.1.Комерцијални ризици
Под комерцијалним ризицима се подразумева могућност да поверилац
претрпи штету због дужникове немогућности да плати дуг, због дејства неких
субјективних чинилаца или резултата пословања. Ова врста ризика везана је за
субјективне околности, који су својствени одређеном дужнику, ту пре свега
спадају: неплаћање дуга у року, неплаћање дуга у продуженом року, престанак
платежне способности дужника (инсолвентност). У даљем тексту следи приказ
осигурљивих комерцијалних ризика у другим земљама.
''Хрватска банка за обнову и развој'' пружа покриће за следеће врсте
комерцијалних ризика:
- неплаћање, неизвршење обавезе, након чега је уследила опомена у
писменом облику,
- инсолвентност, стечај из заплена имовине дужника,
- немогућност извршења уговора од стране осигураника, због чињеница за
које осигураник не одговара и које су настале у иностранству
(укључујући штету насталу у току производње).
У Немачкој код осигурања извозних кредита и осигурања укупног промета
покривени су следећи комерцијални ризици:
- немогућност наплате дуга, услед инсолвентности страног купца, и то у
случају стечаја, вансудског поравнања, немогућности измирења обавеза уз помоћ
судског извршења, обуставом плаћања,
- неизвршење плаћања 6 месеци након настанка обавезе плаћања (неплаћање
у продуженом року).
Енглеска полица (ЕЦГД) осигурања извозних кредита подразумева покриће:
- несолвентности купца, или било ког другог гаранта,
- неизвршење обавеза плаћања након 6 месеци, уколико купац не изврши
своје уговорене обавезе.
Други осигуравачи у Енглеској који се баве осигурањем кредита од
комерцијалних ризика имају више опција за избор суме осигурања, односно
основице за обрачун премије, то су:
- укупан годишњи промет – покривене су све трансакције осигураника у
одређеном временском периоду (уз одрећене лимите),
- покриће ''катастрофе'', чија је сврха да обезбеди покриће за изузетне
штете, преко нормалног нивоа губитка које одређене компаније очекује
да претрпи. Ово се постиже на тај начин што се поставља лимит за
употребу агрегатне франшизе за цео период трајања. Сваки износ
губитка који прелази франшизу биће аутоматски осигуран (накнада
штете), обично 100% до максимално уговорене обавезе осигуравача,
244
-
-
групно или појединачно – групно осигурање подразумева све
трансакције за одређену групу купаца и/или фактура, односно
појединачно осигурање подразумева осигурање појединог пола,
главни купци, и то они који ће вероватно проузроковати (неплаћањем
дуга на време) значајно одступање осигураника од нормалног пословања.
11.6.4.2. Политички ризици
Под политичким ризицима у осигурању кредита подразумевају се политичке
мере власти земље дужника, које могу довести до његове немогућности плаћања
дуга, или инсолвентности. Постоје директни и индиректни политички ризици.
Директни ризици су мере предузете од стране државе директно против дужника
(национализација, конфискација) , и штете на његовој имовини током политичких
немира. Индиректни политички ризици су могућности преудзимања мера од стране
државе и њених институција, које доводе до немогућности извршења обавеза од
стране дужника. Код остварења ових ризика дужник не постоје инсолвентан, већ
постоји стварна немогућнот извршења обавеза. У ове ризике спадају: отказивање
трговинских уговора, забрана плаћања и трансфера,...
Закон о фонду за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова
(службени лист СРЈ бр.3/2002) формулише некомерцијалне (политичке) ризике на
следећи начин:
- неплаћање дуга у уговореном року, ако је дужник држава или правно
лице за које гарантује држава,
- политички догађаји или рат у земљи дужника,
- општи мораторијум плаћања (немогућност конверзије валута),
- забрана увоза и извоза,
- јединствени раскид уговора од стране државе као купца,
- заплена, оштећење, забрана располагања или уништење робе учињеног
од стране државе,
- забрана или онемогућавање транспорта робе,
- катастрофалне елементарне несреће,
- национализација, експропријација имовине,
- немогућност располагања имовином дужеод 12 месеци, због мера
државе,
- уништење и оштећење имовине у току рата.
Хрватска банка за обнову и развој (ХБОР) пружа покриће од следећих
политичких ризика:
- рат, побуна или револуција,
- владине мере које више од 3 месеца спречавају или ограничавају
трансфер средстава плаћања,
- друге мере које спречавају извршење обавеза.
245
'' Хермес'' осигурава кредите у случају наступања неког од доле наведених
политичких ризика:
- ''општи политички ризици'' – законодавне и административне мере, рат,
немири и револуција који онемогућавају извршење обавезе,
- ''ризици трансфера и конверзије'' – немогућност трансфера и конверзије
депозита у локалној валути, као последица ограничења у међународном
трансферу новца (ово је ризик који се најчешће јавља),
- Губитак права на исплату због немогућности испуњења уговорних
обавеза, због политичких разлога,
- Губитак робе због догађаја проузрокованих политичких околностима.
У терминологији осигурања САД, под политичким ризицима се обично
поразумевају: конфискација, политичко насиље, рат, промена закона, ембарго,
немогућност замене валуте, принудно напуштање имовине, немогућност враћања у
посед, отказивање дозвола, селективна дискриминација, отказивање уговора,
неиспорука страног добављача, неоправдано позивање по основу гаранција,...
У Енглеској ''Мarsh'' нуди покриће за неке од догађаја који могу наступити
услед директних и индиректних политичких ризика, и то су случајеви:
конфискације основних и обртних средстава, осујећење уговора, немогућност
трансфера, прекид трговине услед затварања граница, санкције, блокаде. Постоји
могућност посебног уговарања осигурања компанија које финансирају
изнајмљивање и изградњу авиона страним државама.Ове компаније се могу
суочити са губитком који је проузрокован немогућношћу поновног враћања у
посед, због политичких догађаја у страној држави.
ЕЦГД код извозних кредита осигурава следеће политичке ризике:
- политичке, економске или административне догађаје изван Велике
Британије које спречавају трансфер уговорених исплата,
- акције иностраних влада и законодавних тела које утичу на извршење
уговора,
- примена закона која захтјева плаћање које није у складу са уговором, а
не ослобађа купца обавезе плаћања по закону његове земље,
- грађански немири изван Велике Британије који могу утицати на уговор...
11.6.4.3. Катастрофални ризици
У кредитном осигурању под катастрофалним ризицима се подразумевају
догађаји великих пустошења и разарања услед изненадних деловања елементарних
непогода. Ове врсте ризика остављају трајне последице у угроженом поручју,
долази до поремећаја на тржишту и опадања куповне моћи. Узрок ових поремећаја
може бити директно уништење имовине дужника, и увођење мера државе на
погођеним подручјима (мораторијум, забрана присилне наплате дугова,..).
246
Штете које настају у осигурању кредита, услед остварења катастрофалних
ризика, могу се поделити на посредне и непосредне. Накнада штете се врши само
за непосредне штете, и то само у случају дефинитивног губитка финансијских
средстава. У неким случајевима могућа је и накнада штете изазвана привременим
губитком ликвидних средстава. Могуће је да осигураник претрпи посредне штете
(губитак интереса), које нису покривене осигурањем.
До дефинитивног губитка финансијских средстава може доћи услед
инсолвентности дужника, стечаја, немогућности наплате путем принудног
извршења, као и услед принудних мера земље у којој послује дужник, у ком
случају извозник није у могућности да наплати своја потраживања.
Привремени губитак финансијских средстава може да угрози пословање
осигураника.Ако је уговорено покриће за ризике неплаћања дужника у уговореном
року, може се рећи да је дошло до остварења ризика, ако осигураник није могао да
наплати своје потраживање услед дејства катастрофалних ризика.У овом случају
дошло је до привеменог губитка финансијских средстава, што се може негативно
одразити на пословање повериоца. На исти начин сматрају се покривени
осигурањем и политички ризици услед чијег је наступања осигураник привремено
онемогућен да наплати своја потраживања. Ту спадају мере државе дужника, које
су последица катастрофалних догађаја у земљи дужника, а привеменог су
карактера.
У току последње деценије технологије моделирања катастрофа, је постала
битан алат за квантификацију, управљање и пренос ризика на осигураваче. У
секторима у којима је финансијска стабилност ознака водећих фирми, истакнута је
потреба за потпуним портфолио менаџментом случајних природних ризика, и то
због великих катастрофа. Ураган ''Andrew'' у Флориди, земљотрес ''Кобе'' у Јапану,
земљотрес ''Нортхридге'' у Калифорнији, олуја ''Лотхар'' и '' Мартин'' у Европи, су
послужили као опомена тржишту осигурања , да би катастрофални ризици требали
бити поново осигуравани, активирани и управљани.
Свака компанија са финансијском активом изложена катастрофама може да
има користи од моделирања катастрофа. Осигуравачи, реосигуравачи, брокери,
финансијска тржишта и корпорације препознали су потребу да синтетизују
доступна научна истраживања да квантитативним техникама, ради процене
вероватноће финансијског губитка. РМС (''Risk Model Systems'') модели катастрофа
остварују свој циљ.
РМС је развио пут моделирања катастрофа за тржиште осигурања у касним
1980-тим годинма, фокусирањем моделирања на вероватноћу настанка
специфичних догађаја, ради квантифицирања ризика за поједине локације, као и за
портфељ укупног ризика. Данас РМС, обезбеђује многим компанијама решења за
моделирање катастрофа.
247
РМС модели су стандарди за квантификацију катастрофалних ризика у
земљама широм света. РМС нуди моделирање катастрофа у око 40 земаља,
дозвољавајући осигуравачима да се сигурношћу процени ризик, и анализирају
вероватноћу губитка у регионима са највишом изложеношћу.
Рачунарски програми РМС модела, омогућавају кориснику анализу
способности задовољења информационих потреба менаџера, плана и анализе на
тржишту осигурања.
РМС решења електронске поште достављају информације о ризику путем
Интернета, ради повећања погодности и ефикасности корисницима. Примери
укључују системе за праћење (контролу) катастрофа у реалном времену ('' Real-time
catastrophe monitoring systems''), и централизоване базе података за имовинске
ризике који су подржавани од стране РМС-а за тренутан приступ клијентима
широм света.
11.6.5. МЕЂУНАрОДНА КРЕДИТНА ОСИГУРАЊА
Међународна кредитна осигурања садрже у себи елемент иностраности, по
основу лоцираности субјекта из осигурања. Постоје разне врсте осигурања
међународних кредита, међутим у највећем броју случајева поверилац и
осигураник су домаће организације, а дужник је са седиштем у иностранству.
11.6.5.1. Осигурање извозних кредита
Уобичајено је да су извозни послови праћени кредитирањем, а кредитни
извозни аранжмани су по правилу праћени осигурањем ризика ненаплате
потраживања. У већини земаља осигурањем извозних кредита против
комерцијалних и политичких ризика бави се држава, преко специјализованих
осигуравајућих организација.
Код нас је основан Фонд за осигурање и финансирање спољнотрговинских
послова (у даљем таксту: Фонд) који се бави осигурањем комерцијалних и
некомерцијалних ризика у спољнотрговинском пословању. Делатност, односно
послови фонда су: осигурање, финансирање извозних послова, рефинансирање
извозних послова банака, преузимање обавеза банака и других финансијских
институција проузрокованих неплаћањем или неизвршавањем обавеза домаћих
лица у извозним пословима, ... Средства за оснивање и рад Фонд стиче из премије
осигурања, донација, кредита домаћих и међународних финансијских институција,
накнада за пружање услуга, и др. Органи фонда, које именује Савезна влада су:
управни одбор, директор и надзорни одбор.
Француска влада је основала ''Compagnie d` Assurance pour le Dommerce
Exterieur'' (COFACE), која је једини осигуравач извозних кредита. ЦОФАЦЕ је
акционарско друштво чији су главни акционари француска национализована
248
осигуравајућа друштва , Француска банка за спољну тровину, Француско друштво
за финансирање кредита. Држава врши надзор ЦОФАЦЕ-а, гарантује за губитак
изнад 10% примљених премија, и омогућује му добијање повољних кредита.
ЦОФАЦЕ је за изврат обавезан да у државни буџет уплаћује 5% премије.
Осим осигурања извозних кредита, других видова осигурања, послова и
гаранција, пружају многе информације, и врше процену политичких ризика у свим
земљама света. Ова процена је доступна свим заинтересованим лицима путем
Интернета. Земље се класификују у групе ризика (АБЦД), на основу следећих
показатеља (у последњих 5-7 година): економски раст, годишња стопа инфлације,
увоз, извоз, трговински биланс, спољни дуг, девизне резерве и сл.
Мађарска је основала ''Magyar Exporthitel Biztosioto RT.00 (BEHIB) који се
бави осигурањем извозних и домаћих кредита од комерцијалних и политичких
ризика за мала и средња предузећа, пре и након завршетка посла; осигурање
потрошачких кредита; осигурање извозног лизинга; осигурање улагања; осигурање
тендера,..
У Швајцарској се ''Swiss Re'' бави осигурањем кредита, али само од
комерцијалних ризика и то од ризика ненаплате потраживања, стечаја, и сл.Пружа
се заштита против банкротства компанија широм света, и накнада се исплаћује до
висине уговорене суме осигурања. Минимални период за који се може закључити
осигурање је један месец. Премија осигурања (у фиксном износу) се израчунава на
основу следеће формуле:
Премија = (износ уговора х премијска стопа х дани заштите) / 360
Хрватска банка за обнову и развој (ХБОР) осигурава кредите иностраном
купцу и/или банци од политичких и комерцијалних ризика; директне испоруке роба
и услуга од политичких и комерцијалних ризика. Осигурање извозних кредита се
врши на рок дужи од једне године.
У Великој Британији осигурање извозних кредита против ратних и
политичких ризика врши ЕЦГД. Полиса осигурања извоза обезбеђује осигурање
против ризика неплаћања уговорних обавеза, било због комерцијалних или
политичких ризика.Могуће је осигурати набавку сировина, производњу, и све
радње до завршетка производње, односно пре испоруке, као и испоручену робу и
услуге у иносранству. Накнада је платива до 95% од укупне вредности губитка.
Штета је надокнадива у свакој уговореној валути. Постоји период чекања за
накнаду штете до 6 месеци у зависности од узрока и обима штете.Премијска стопа
се одређује на основу тржишта (земље), врсте осигурања, оцене ризика, периода
кредита, осигураног покрића (до 100%), износа уговора,... На основу ових података,
путем Интернета, могуће је сазнати одређене премијске стопе.Исто тако је
доступна оцена политичких ризика многих земаља света.
249
Осим осигурања извозних кредита ЕЦГД се бави и кредитирањем купаца,
кредитирањем добављача, кредитним линијама, као и са осигурањем ових облика
финансирања.
У Немачкој ''Хермес'' је највећа осигуравајућа компанија која се бави
осигурањем извозних кредита од комерцијалних и политичких ризика. Премија се
одређује на основу: врсте ризика, ризика земље (класификација у групе од 1-7),
дужине кредита, у зависности од тога да ли је период производње дужи од годину
дана, статуса купца, износа кредита, услова плаћања,... Могуће је осигурати
следеће врсте послова: краткорочне, средњорочне и дугорочне извозне кредите,
ризике производње за извоз, грађевинске радове у иностранству, грађевинску
опрему за рад у иностранству, гаранције,... Проценат покрића креће се у распону од
85%-95%, у зависности од врсте ризика.
Доступни су и подаци о државно подржаним извозним кредитима (подаци о
извознику, финансијској институцији, врсти пројекта, категоризација, земља купца
и период кредита), од стране немачке владе. Ови кредити су подељени у пет
категорија, по основу вредности кредитног аранжмана, почев од 15 милиона ЕУР,
до 200 милиона ЕУР. Најчешће су осигурани следећи кредитни пројекти: куповина
авиона, компоненте за снадбевање жељезнице електричном енергијом, генератори
за електране, медицинска опрема, изградња великих фабричких постројења,...
11.6.5.2. Осигурање потраживања од иностраних дужника против
комерцијалних ризика
Пружа се покриће за све врсте комерцијалних ризика, који могу довести до
немогућности наплате потраживања. Постоји обавезно учешће у штети
осигураника у виду самопридржаја (најмање 5%), који се уговара у зависности од
уговорених осигураних ризика.
Предмет осигурања су потраживања домаћих фирми, настала испоруком
робе и услуга, или вршењем радова лицима у иностранству на кредит. Могуће је
осигурање на основу генералних уговора или појединачних полиса. Осигураник
има право на накнаду штете у случају: стечаја дужника, покренутог поступка за
поравнање ван стечаја, започетог поступка судског поравнања, ако спровођење
принудног поравнања није довело до намирења потраживања, ако је дужник
склопио вансудско поравнање са свим својим повериоцима,...
Из осигурања су искључени губици и штете који су последица ратних и
политичких ризика, катастрофалних ризика у земљи дужника, ако осигураник не
саопшти осигуравачу све битне податке за закључење уговора о осигурању, ако је
уговор закључен противно прописима земље дужника или СРЈ.
У Немачкој ''Хермес'' врши осигурање потраживања од иностраних дужника
(комерцијални ризици), и то као:
250
- појединачне полисе за осигурање одређеног извозног уговора закљученог
са иностраним купцем,
- покриће за одређене купце из иностранства, са којима осигураник има
трајну пословну сарадњу, и континуирано врши испоруку роба или услуга,
- генерално покриће за све купце и уговоре у иностранству, које је веома
погодно за осигурање мањих краткорочних испорука већем броју купаца (до
одређеног лимита).
Осигурање потраживања од иностраних дужника против комерцијалних
ризика у Немачкој у последњих 5 година бележи пораст. Исто тако се у овом
периоду бележи пораст укупних штета у овој врсти осигурања, пре свега због
пораста неизвршења обавеза дужника са седиштем у Русији, Индонезији и Белгији.
Осигуравајуће организација у Италији пружају покриће за осигурање
потраживања од комерцијалних ризика, и то у случају правне и стварне
несолвентности, приватног страног купца ( у ЕУ или другима земљама). Осим
осигурања пружају се и услуге превенције ненаплате, компензације (посредовање)
и правне заштите.
11.6.5.3. Осигурање потраживања од иностраних дужника против
комерцијалних ризика укључујући и период припреме за извоз
Код осигурања извозних кредита, ризик настаје испоруком робе дужника.
Међутим, код већих инвестиционих подухвата (машине, специјални бродови,
објекти), дешава се да наручилац захтјева од извозника да се роба произведе по
његовим захтјевима и нацртима. Ко се у периоду реализације радова оствари неки
од комерцијалних ризика, осигураник неће моћи да произведену робу пласира на
тржишту по истој цени. Због тога се закључује уговор о осигурању који покрива
период пре узимања специјалне поруџбине, и то амо када се ради о купчевим
специјалним захтјевима и нацртима. Покривени су исти ризици, као и код
комерцијалних ризика.
Премија се код покрића ризика производње рачуна на основу вредности
трошкова производње, и у функцији је периода производње (интервал између
почетка производње и испоруке) и покривених ризика.
У случају покрића грађевинских радова по специјалним захтјевима и
нацртима, где се плаћање врши на основу извештаја о напретку изградње,
максимално покриће износ 90% (у Немачкој). Премија се рачуна на основу пуне
вредности радова. Постоји могућност осигурања опреме за извођење грађевинских
радова, трошкова радова,....
11.6.5.4. Осигурање наплате уз исправе од иностраног купца против
комерцијалних ризика
251
Предмет осигурања је наплата потраживања домаћих предузећа за
испоручену робу, радове или услуге иностраном купцу уз исправе. Под наплатом
уз исправе подразумева се откуп докумената према једнообразним правилима за
откуп трговачких хартија од вредности међународне трговинске коморе.
Овим осигурањем се гарантује осигуранику да ће му бити надокнађена
штета коју претрпи у случају да дужник не откупи документе, и поред тога што су
се за откуп стекли сви услови. Искључења су иста као и код комерцијалних ризика.
Специфичност код овог осигурања је у томе што осигураник располаже
робом све док дужник не откупи документе. Осигураник је дужан да уз
осигуравачеву сагласност предузме све разумне мере ради елиминисања или
смањења штете, продајом робе другом купцу.
11.6.6. ДОМАЋА КРЕДИТНА ОСИГУРАЊА
Карактеристика ових осигурања је да су сви субјекти са седиштем у једној
земљи, да је осигураник – поверилац по правилу правно лице, а дужник физичко
лице.Путем домаћих кредитних осигурања осигуравају се потраживања правних
лица од физичких лица, по основу одобрених потрошачких кредита, кредита
одобрених за унапређење привредне делатности, кредита одобрених кооперантима
( за производњу и испоруку производа), кредити одобрени за решавање стамбених
потреба и потреба за побољшање услова становања. 209
11.6.6.1. Осигурање ризика ненаплате одобрених потрошачких кредита
Осигурава се потраживање банке, штедно-кредитне задруге, трговачке
фирме (правна лица) од физичких лица, настало по основу одобреног потрошачког
кредита. Код нас услов за закључење ове врсте осигурања је да је потраживање
(кредит) обезбеђено бланко – меницом са два кредитно способна жиранта, или
хипотеком над дужниковом некретнином, која је осигурана од свих основних и
допунских ризика са винкулацијом (пренос права наплате накнаде штете) полисе на
повериоца за време трајања кредита. Осигураник (поверилац) стиче право на
накнаду штете од осигуравача, тек када ни у поступку судског принудног
извршења не успе да наплати своје потраживање од дужника или његових јемаца.
У Немачкој се пружа заштита банкама и другим предузећима која пружају
финансијске услуге, против ризика ненаплате потрошачких кредита у виду
кредитних линија, кредитних картица и електронског новца. Могуће је покриће
целокупног портфеља банке (постојећи и нови клијенти) или само појединих
кредита.
209
Калинић Јасмина.
252
Када наступи осигурани случај осигуравач преузима све административне
послове и наплату ових кредита, и истовремено врши накнаду штете. Предности
овог вида осигурања су то што брза исплата штете убрзава прилив готовог новца,
смањују се материјални трошкови, заштита,...
У новије време уАмерици се јављају пратећа осигурања потрошачких
кредита. Даваоци кредита спознали су опасност од смрти, незапослености и трајног
инвалидитета корисника кредита. Јављају се два специфична осигурања животно
осигурање кредита и осигурање кредита за случај незапослености, формулирани
тако да задовољавају потребе поверилаца потрошачких кредита.
У суштини, животно осигурање кредита, представља осигурање исплате
кредита у случају смрти дужника.Осигурање кредита за случај незапослености
обезбеђује месечну накнаду у висини месечне рате за кредит, у случају да је
осигураник незапослен.
У Аустралији полиса осигурања потрошачких кредита обезбеђује:
- заштиту кредита у случају смрти, неспособности за рад (услед незгоде или
болести), или недобровољне незапослености дужника,
- покриће за читав период кредита,
- покриће за прве 4 године хипотекарног кредита.
Премија осигурања се може укалкулисати у месечне рате кредита, и платива
је са кредитним ратама, или је могуће плаћање премије приликом закључивања
уговора о осигурању. Могуће је закључити следеће врсте осигурања потрошачких
кредита:
- за случај смрти, плаћа се остатак кредита, у ратама,
- за случај трајне неспособности за рад плаћају се кредитне обавезе до
последње рате (осим првих 14 дана – каранца),
- за случај недобровољне незапослености врши се исплата месечних
кредитних обавеза најдуже до 3 месеца (осим првих 14 дана)
11.6.6.2. Осигурање ризика ненаплате кредита одобрених за решавање
стамбених потреба
Осигурава се потраживање кредитора од дужника, по основу кредита
одобреног за куповину или изградњу непокретности (стембене потребе).
Обезбеђење је хипотека на купљен стан, уз обавезу дужника да стан осигура од
свих основних и допунских ризика, и ту полису винкулише на кредитора за време
трајања кредитног односа. Право на накнаду штете осигураник стиче тек након
ненаплате потраживања од дужника судским извршним поступком. Уколико се
утврди основаност одштетног захтјева и висина накнаде, накнада се исплаћује у
ратама, као што би дужник отплаћивао кредит.
253
Приватно осигурање хипотекарних кредита, у САД, развија се од 1957.г., и
пружа заштиту кредитору од губитака који се јављају када дужник не изврши своје
обавезе.
Премија се може плаћати у месечним ратама (стопа х годишњи износ
кредита / 12) или одједном. Зависи од врсте и дужине кредита, ширине покрића,
фиксне или променљиве рате. Максимална дужина трајања осигурања је 30
година.Могуће је осигурати куповину нове некретнине или доградњу и адаптацију.
Осигуравач предпоставља да је страна заинтересована за осигурање кредитор, и од
њега наплаћује премију, чији се трошак касније пребацује на корисника кредита.
Функционисање овог вида осигурања, у САД, је следећа :
- дужник купује непокретност у вредности од 100.000 УСД, плаћа прву
рату у готовини 5.00 УСД 5%9,
- кредитор закључује осигурање на хипотеку од 95.000 УСД, смањујући
изложеност губитку са 95.000 на 65.000 УСД,
- осигуравајућа компанија покрива део хипотеке од око 20% до 30%.
11.6.6.3. Остале врсте домаћих кредитних осигурања
Код осигурања ризика ненаплате кредита одобрених за унапређење
привредне делатности осигурава се новчано потраживање кредитора (банке,
штедно-кредитне задруге,...) од дужника (који има регистровану занатску радњу).
Обезбеђење кредита и право на накнаду штете је исто као и код потрошачких
кредита.
Под осигурањем ризика ненаплате кредита одобрених кооперантима
подразумева се осигурање потраживања кредитора (производна фирма,
земљорадничка задруга) од дужника, по основу кредита одобреног за производњу
производа и обавеза враћања кредита са каматом, ако се производ не испоручи.
Обезбеђење кредита и право на накнаду штете од осигуравача је исто као код
потрошачких кредита.
Осигурањем ризика ненаплате кредита одобрених за побољшање услова
становања осигурава се новчано потраживање кредитора (банка) од дужника
(физичко лице) по основу одобреног кредита. Обезбеђење кредита и накнада штете
је иста као и код кредита за стамбене потребе.
11.6.7. УГОВОР О ОСИГУРАЊУ КРЕДИТА
Уговори о осигурању кредита према обухвату деле се на појединачне и
опште. Појединачним уговорима осигуравају се појединачно, кредит дати познатим
лицима или предузећима. Уговор о осигурању се склапа на онову понуде
254
повериоца кредита, по унапред утврђеним условима осигурања, а премија се
одређује на основу осигуравачеве процене ризика.
Општи уговори о осигурању кредита се деле на:
- осигурање кредита датих одређеним особама или предузећима и
- осигурање свих кредита.
Општи уговор о осигурању кредита датих одређеним лицима је такав
уговор, којим су одређени кредити аутоматски покривени осигурањем, ако су дати
особама које су у уговору о осигурању наведени, и ако не прелазе уговорени лимит
кредита за дату особу.
Уговор о осигурању свих кредита подразумева да су осигурани сви кредити
повериоца, које он као осигураник жели понудити осигуравачу у осигурање. Овим
општим уговором није предвиђено навођење дужника и њихових лимита.
Осигуравачу остаје могућност да испита кредитну способност осигураникових
дужника, и уколико оцени да је дужник кредитно способан, одредиће и његов
лимит.
Општи уговори о осигурању подразумевају нижу премијску стопу, због
бољег распореда ризика примљених у осигурање, јер је на основу ових уговора
осигураник дужан да понуди у осигурање све кредите.
11.6.7.1. Закључивање уговора о осигурању
Уговор се закључује на основу понуде осигураника, коју прихвата
осигуравача, или у ређим случајевима, на основу понуде осигуравача. Уколико
поверилац жели да осигура кредите, потребно је да осигуравачу прикаже податке о
будућем кориснику кредита, о условима одобравања кредита , и сл. Најчешће
захтевани подаци приликом одобравања или осигурања извозних кредита ('' Credit
Suisse'' – Application for Export Financing) су: основни подаци о извознику, купцу
(дужнику), земља дужника, врста обезбеђења плаћања, вредност испоруке,
вредност уговора, број испорука, услови плаћања (рате), износ кредита,гаранти,
врста покрића (комерцијални, политички ризици),...
Поред ових података осигуравач се може информисати и код
специјализованих институција и агенција специјализованих за оцену бонитета.
Након прикупљања података осигуравач врши оцену ризика, одобрава лимит
(квоту) односно износ до којег се може одобрити кредит. Након тога осигуравач
шаље контра понуду осигуранику, која садржи услове под којима је спреман
кредит примити у осигурање.
Уколико осигураник одлучи да прихвати услове под којима осигуравач нуди
осигурање, закључује се уговор о осигурању кредита, те осигуравач саставља
полису осигурања.
255
11.6.7.2. Елементи уговора о осиугурању
У уговорима о осигурању кредита најчешће се јављају следећи елементи:
назив осигураника, назив осигуравача, осигурани предмет, осигурани ризици,
осигурана вредност, обавезе осигураника (обезбеђење кредита, обезбеђење регреса,
пријава у осигурање (презиме и име дужника, адресе, подаци о жирантима, износ
кредита са припадајућим каматама, рок отплате кредита,...), обавеза осигуравача
(поступак утврђивања и ликвидације штете), премија, трајање, учешће осигураника
и сл. У даљем тексту биће објашњени неки елементи специфични за ову врсту
осигурања.
11.6.7.2.1. Осигурани предмет
У овој врсти осигурања се под осигураним предметом поразумевају
кредитно потраживање и особа дужника као елемент кредитног потраживања.
Под појмом кредитног потраживања подразумевају се сви износи које
осигураник потражује за испоручену робу или услуге, уз услов да су фактурисани.
Ту се пре свега мисли на цену за испоручену робу или извршене услуге, уговорене
камате на кредит, док остала потраживања овим уговором нису покривена.
Код кредитног осигурања општа је претпоставка да између даваоца кредита
и дужника постоји склопљен уговор о испоруци робе и услуга на кредит. Ова
кредитна потраживања се могу осигуравати појединачно или оквирно. Код
појединачног осигурања тачно се одређује кредитно потраживање које ће бити
оси