Limagrain d.o.o.
Seme
rađa
profit
21000 Novi Sad, Radnička 30a
Tel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789
www.limagrain.rs
SREMSKA
POLJOPRIVREDA
Foto: M. Mileusnić
Godina III • Broj 44 • 25. jul 2014. • cena 40 dinara
BERIĆET
S
rednje dnevne temperature vazduha protekle
sedmice bile su oko 22 stepena, maksimalne od
24 do 30 stepeni i to je, po oceni agrometeorologa, bilo izuzetno povoljno za rast i razvoj prolećnih
poljoprivrednih kultura.
Kukuruz, suncokret, soja i šećerna repa su u dobrom
stanju zahvaljujući dosadašnjim padavinama i ukupnim
agtrometeorološkim uslovima u ovom delu vegetacije.
Nagoveštaj berićetnog roda suncokreta naš foto-reporter snimio u ataru u okolini Sremske Mitrovice.
NOVI SLANKAMEN • ODRŽANI 15. „DANI BRESAKA“
U OVOM BROJU
Festival
u čast breskve
U PEĆINCIMA KOMISIJOM
DO ISTINE:
Ko (ne)ore
državnu zemlju?
Strana 3.
REBALANS MITROVAČKOG
BUDŽETA:
Nova setva
i od gradskih para
Strana 5.
N
a slavu u čast breskve došli su i gosti iz Rumunije, Republike Srpske, Mladenovca, Bajmoka i drugih gradova, a priliku
da se promovišu su iskoristile i žene iz prve ženske zemljoradničke zadruge „Žene NSL.
Kod bine je bilo izloženo blizu tri tone bresaka, koje su organizatori podelili gostima, a proizvođači kažu da je ovogodišnji rod
bolji od očekivanog.
Strana 20.
SMS MALI OGLASI 063/8526-021
od 14. 7. do 18. 7. 2014.
Pad cena žitarica
Pad cene soje
"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5
Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932
E-mail:[email protected], www.proberza.co.rs
Dešavanja na
svetskim berzama
AKTUELNOSTI
BEOGRAD – NOVI SAD • NEŠKODLJIVOG MLEKA NEMA U LANCU ISHRANE
Nova granica za aflatoksin- 0,25
Posle samo 15 dana važenja pravilnika o dozvoljenom nivou aflatoksina u mleku od 0,05, država je procenila da
je ta granica za sada ipak nedostižna - Ako bi sada primenili granicu od 0,05, onda bi 30 do 40 odsto farmera
moralo da obustavi proizvodnju
G
ranica aflatoksina u mleku
promenila se četiri puta za
dve godine. Evropski standard od 0,05 mikrograma po kilogramu važio je tek 15 dana jula,
kada je resorno Ministarstvo odlučilo da ipak izađe u susret proizvođačima i tu granicu poveća na 0,25.
Očekuju da ćemo do kraja godine
dostići evropski nivo aflatoksina i
poručuju da je mleko, koje je sada
na tržištu, zdravo.
Posle samo 15 dana važenja pravilnika o dozvoljenom nivou aflatoksina u mleku od 0,05, država je
procenila da je ta granica za sada
ipak nedostižna.
Većina proizvođača se zbog te
odluke raduje - daje im, kažu, više
vremena da se pripreme za evropski standard.
Ljubiša Jovanović, predsednik
Udruženja proizvođača mleka Srbije, kaže da ako bi sada primenili
granicu od 0,05, onda bi 30 do 40
odsto farmera moralo da obustavi
proizvodnju.
- Vi morate da uzmete u obzir da
su to porodične farme i da su desetine hiljada ljudi okrenuti ka tom
poslu i to bi automatski značilo da
suspendovanjem te proizvodnje
njih ostavljate bez prihoda - objasnio je Jovanović.
Mleko se sada kontroliše na nivou gazdinstva
U Pokrajini odluku resornog ministarstva smatraju nerazumnom,
tvrde da Vojvođani već sada mogu
da doskoče evropskom standardu
od 0,05.
- Mi smo odmah izvršili konsultaciju sa proizvođačima mleka i sa asocijacijom proizvođača mleka u Vojvodini, gde smo dobili potvrdu da postoje
mala odstupanja, ali da su mlekare
u velikoj meri to uspele da ispune kaže Branislav Bugarski, vojvođanski
sekretar za poljoprivredu.
Povećana granica aflatoksina u
mleku je kompromisno rešenje, objašnjavaju u Ministarstvu. Ističu napredak u odnosu na prošlu godinu
- tada je oko 86 odsto mleka imalo
Aflatoksina u mleku
manje nego prošle godine
više od evropske granice od 0,05.
Danas je stanje primetno bolje.
Sanja Čelebićanin iz Ministarstva
poljoprivrede kaže da ima još 23 posto
mleka koje prelazi granicu od 0,05.
- Ono što je naša obaveza da
obavimo je nadzor u gazdinstvima
kako se to inače po metodologiji i
propisima EU radi, a i mi smo preneli u naše propise, to je da mleko
kontrolišete na nivou gazdinstva,
da tamo utvrdite mleko koje ne ispunjava propisane uslove da ga na
neškodljiv način poništite, sprečite
da uđe u lanac hrane", rekla je Sanja Čelebićanin.
Dostizanje evropskog pravila o
aflatoksinu, prema oceni stručne
javnosti, mora da bude u skladu sa
analizom stanja pre svega u proizvodnji kukuruza i mleka.
Mora se obaviti detaljan proces
obaveštavanja naših proizvođača.
Investiciono i finansijski ih podržati
da se oni prilagode normama koje
EU nama preporučuje ili zahteva i
da se tek prilagođavaju tim propisima", kaže Milan Prostran, agroekonomski analitičar.
Srbija je 2012. godine deset puta
povećala dozvoljenu količinu aflatoksina u mleku, jer je utvrđeno da
je zbog suše porastao nivo otrova u
kukuruzu kojim se hrane i krave.
Izvor: RTS
BEOGRAD • IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
Pad proizvodnje hrane i pića
Proizvodnja prehrambenih proizvoda je za prvih pet meseci 2014. godine zabeležila pad od devet odsto
u odnosu na isti lanjski period, dok je proizvodnja pića bila manja za 10,5 odsto
P
roizvodnja prehrambenih proizvoda je za prvih pet meseci
2014. godine zabeležila pad od
devet odsto u odnosu na isti lanjski
period, dok je proizvodnja pića bila manja za 10,5 odsto, objavila je
Privredna komora Srbije.
Proizvodnja prehrambenih proizvoda je za prvih pet meseci 2014.
godine zabeležila pad od devet odsto u odnosu na isti lanjski period,
dok je proizvodnja pića bila manja
za 10,5 odsto, objavila je Privredna komora Srbije, pozivajući se na
zvanične statističke podatke.
U okviru prehrambene industrije
najveći rast proizvodnje zabeležen
je kod proizvodnje mlečnih proizvoda i to 13,3 odsto, kod proizvodnje
biljnih i životinjskih ulja i masti 10,1
odsto i kod proizvodnje mlinskih
proizvoda, skrobova i proizvoda od
skroba od 1,8 odsto.
U svim drugim proizvodnjama
beleži se pad: kod pekarskih proiz-
voda i testenina od 5,9 odsto, prerade i konzervisanja mesa i proizvoda od mesa 9,4 odsto, prerade i
konzervisanje voća i povrća od 23,5
odsto i proizvodnje ostalih prehrambenih proizvoda od 37 odsto. Proizvodnja pića tokom prvih pet meseci
2014. god beleži pad od 10,5 odsto.
Proizvodnja piva u istom periodu
beleži takođe pad od 8,9 odsto, dok
proizvodnja negaziranih mineralnih
voda beleži rast od 17,8 odsto.
Proizvodnja gaziranih mineralnih
voda beleži pad od 6,8 odsto, kao i
proizvodnja osvežavajućih bezalkoholnih pića od 12,3 odsto. Proizvodnja duvanskih proizvoda beleži pad
od 31,6 odsto. Neznatan pad beleži
se u proizvodnji gotove hrane za životinje od 0,6 odsto.
Rast proizvodnje navedenih prehrambenih proizvoda tokom prvih
pet meseci 2014. godine beleži se
kod proizvodnje sirovog i rafinisanog suncokretovog ulja, testenina,
Brojke
Kako je precizirano, od januara do kraja maja proizvedeno
je 88.843 tona sirovog suncokretovog ulja, 72.618 tona rafinisanog suncokretovog ulja,
8.151 tona margarina, 174.690
tona brašna od pšenice. Proizvedeno je i 8.619 tona testenina, 53.558 tona konditorskih
proizvoda, 79.458 tona voćnih
sokova, 2.026.258 hektolitara mineralne vode i 2.018.774
hektolitara piva.
voćnih kašastih sokova, čokolade,
mineralnih negaziranih voda.
Značajan pad je primećen u proizvodnji koncentrisanih sokova od
voća, proizvoda sličnih čokoladi, ekstrudiranih i ekspandiranih peciva.
S. P.
Prerade i konzervisanje voća i povrća ima pad 23,5 odsto
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica
• Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević
• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović
• DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • REDAKCIJA: Svetlana Đaković,
Katica Kuzmanović, Marija Balabanović, Dušan Poznanović, Sanja Mihajlović, Stevo Lapčević,
Milan Mileusnić (fotoreporter), Gordana Majstorović • MARKETING: 063/8526-021
• ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: [email protected]
TELEFON/FAX: 022/610-144
2
63(497.113)
Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan
Negovanović.
- God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske
novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm
Dva puta mesečno.
ISSN 2217-9895
COBISS.SR-ID 273701127
25. jul 2014.
IZ LOKALNIH SAMOUPRAVA
PEĆINCI • FORMIRANA KOMISIJA ZA UTVRĐIVANJE RASPOLOŽIVOSTI
DRŽAVNOG POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA
ŠID • IZ OPŠTINSKE
KANCELARIJE
ZA POLJOPRIVREDU
Ne može se uzurpirati
državno zemljište
Podzemne
vode uticale
na prinos
Komisija će ubrzo utvrditi zašto oko 500 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj
svojini nije obuhvaćeno licitacijom za davanje u zakup - Imena lica koja su bez naknade
obrađivala državne parcele biće dostavljena Tužilaštvu
N
a sed ni ci Op štin skog ve ća
op šti ne Pe ćin ci pro šle nede lje for mi ra na je Ko mi sija za utvr đi va nje ras po lo ži vo sti
po ljo pri vred nog ze mlji šta ko ja će
ubr zo utvr di ti za što oko 500 hekta ra po ljo pri vred nog ze mlji šta u
dr žav noj svo ji ni ni je ob u hva će no
li ci ta ci jom za da va nje u za kup.
Op šti na Pe ćin ci po ka ta star skoj
evi den ci ji ras po la že s 7.168 hekta ra po ljo pri vred nog ze mlji šta
u dr žav noj svo ji ni, od če ga su
1.979 hek ta ra pa šnja ci i utrine ko ji ni su ob ra di vi, dok 5.189
hek ta ra či ni ob ra di vo ze mlji šte
za da va nje u za kup gde spa da i
spor nih oko 500 hek ta ra ko ji ni su
ob u hva će ni li ci ta ci jom.
– Iz tih raz lo ga for mi ra na je
Ko mi si ja ko ja će tač no utvr di ti
šta je s tim de lom na še ze mlje.
Mi ima mo sa zna nja da je dan deo
te ze mlje ob ra đu ju ne po zna ta lica i iz tih raz lo ga smo pre de setak da na pod ne li pri ja vu pro tiv
NN li ca ko ja neo vla šće no ko ri ste
dr žav no ze mlji šte. Zna či ne može ni ko neo vla šće no da ko ri sti tu
ze mlju – iz ja vio je 18. ju la Željko Tr bo vić, na čel nik Op štin ske
upra ve Op šti ne Pe ćin ci.
On je tom prilikom podsetio da
je veći deo od tih 500 hektara neobradiv i da utrine i pašnjaci čine
oko 400 hektara, dok je 100 hektara obradivo i uzurpirano. Trbović
je, takođe, naglasio da pomenuta
Komisija ima zadatak da na terenu utvrdi za svaku parcelu da li je
u pitanju poljoprivredno zemljište
i ako jeste, da utvrdi identitet lica
koja ga neovlašćeno koriste kako bi
se preduzeli dalji koraci sankcionisanja.
- Kada Komisija završi s radom,
imaćemo jasnu sliku o svakom hektaru zemljišta u državnoj svojini na
teritoriji naše opštine, a imena lica
koja su bez naknade obrađivala državne parcele biće dostavljena Tužilaštvu - kaže Trbović.
Cilj lokalne samouprave je, po
rečima načelnika da ni jedan hektar
državnog poljoprvivrednog zemljišta ne može biti ne obuhvaćen davanjem u zakup, odnosno da se ne
naplati. Međutim, sem utvrđivanja
stanja poljoprivrednog zemljišta u
državnoj svojini, iz opštinskog Odeljenja za privredu poljoprivrednicima stiže upozorenje u vezi spaljivalja žetvenih ostataka.
G. M.
Zabranjeno spaljivanje
žetvenih ostataka
Iz Odeljenja za privredu opštine
Pećinci obaveštavaju poljoprivredne proizvođače da je spaljivanje
žetvenih ostataka zabranjno po
članu 50 Zakona o zaštiti od požara. Pri spaljivanju žetvenih ostataka uništava se organska materija,
uništavaju se korisne životinje i
mikroorganizmi u zemljištu i dolazi
do degradacije i zagađenja životne
sredine. Kada se zaoravaju žetveni
ostatci u zemljište se unosi organska materija koja poboljšava fizičke osobine zemljišta, povećava nivo humusa u zemljištu i popravlja
vodno-vazdušni režim.
Žetvene ostatke treba zaorati
P
rema
informacijama
Kancelarije za
poljoprivredu
Opštine Šid,
žetva pšenice do sada je
završena na
5.080 hektara od ukupno
5.635 hektara.
Dejan Vučenović
Prosečan prinos
iz Kancelarije za
kod poljopripoljoprivredu
Opštine Šid
vrednih preduzeća i zadruga
je 5,6 tona po hektaru a kod individualnih proizvođača četiri tone po
hektaru, sa prosečnom vlagom zrna
od 12,7 posto i hektolitarskom težinom 76,4.
Žetva ozimog ječma završena je na
svih 320 hektara pod ovim usevom. Prosečan prinos je četiri tone po hektaru,
sa vlagom 13,3 posto i hektolitarskom
težinom 61,4. Semenskim ječmom bilo je zasejano ukupno 30 hektara i žetva je završena na celokupnoj površini.
Prosečan prinos je pet tona po hektaru,
prosečna vlaga 8 posto i hektolitarska
težina 52. Ove godine u žetvi učestvuju
164 kombajna.
Obilne kiše, naročito u maju i junu,
nisu pogodovale razvoju useva pšenice, zbog pojave biljnih bolesti koje su
smanjile ukupan prinos i kvalitet zrna
pšenice.
- Na teritoriji šidske opštine u značajnoj meri na prinos su uticale i poplave kao i pojava podzemnih voda,
koje su usled dužeg zadržavanja na
parcelama u potpunosti uništile usev
– rekao je Dejan Vučenović stručni
saradnik u Kancelariji za poljoprivredu
Opštine Šid.
S. M.
AGROSAVETI
OBRADA ZEMLJIŠTA POSLE ŽETVE
Kako rešiti pitanje slame
Ukoliko do setve ima dovoljno vremena, slama može neko vreme posle žetve ostati na njivi. Na taj način
može omekšati (naročito na kiši), pa će se lakše i razložiti. Ukoliko se slama ne isitni, mogu nastati i mehaničke
poteškoće i prepreke pri setvi, pa i nicanju kroz tu biljnu masu
P
osle žetve useva na oranicama
nikako ne bi trebalo zanemariti i način obrade koja sledi.
Od njenog kvaliteta zavisi čitav niz
naknadnih poslova na parceli kao i
njihov efekat .
Međutim pre obrade treba rešiti
pitanje slame, posebno za gazdinstva koja nemaju stoke tako da se
u praksi susrećemo sa sledećim slučajevima:
1. Poljoprivredna gazdinstva koja se bave stočarstvom, najčešće
slamu odvoze sa njive i koriste je
kao prostirka;
2. Ukoliko slama ostaje na parceli, neophodno je njeno sitnjenje
odgovarajućim mašinama;
Nije zgodno da se slama zaorava blizu setve, jer neke materije
iz nje mogu škoditi klijanju semena. Ukoliko do setve ima dovoljno
vremena, slama može neko vreme posle žetve ostati na njivi. Na
taj način može omekšati (naročito
na kiši), pa će se lakše i razložiti. Ukoliko se slama ne isitni, mogu nastati i mehaničke poteškoće
i prepreke pri setvi, pa i nicanju
kroz tu biljnu masu.
3. Jedan od načina je spaljivanje biljnih ostataka. Pored toga
25. jul 2014.
Ljuštenje strništa
Preporučljivo da se zajedno sa zaoravanjem biljnih ostataka,
doda i azotno đubrivo
što je ova mera zabranjena i zakonski kažnjiva, u ratarenju je nepoželjna jer je spaljivanje slame
i drugih biljnih ostataka neopravdano sa agronomskog stanovišta i
nanosi velike štete sa dugotrajnim
posledicama. Time se gube značajne količine organske materije i
sav azot, a ubrzava se gubitak humusa u zemljištu.
Bilo da je slama uklonjena sa parcele ili ne, u letnjem periodu, ne treba izostaviti „ljuštenje strništa“ kao
jednu od glavnih mera u tehnologiji
ratarenja. Zaoravanje slame nije samo način njenog uklanjanja sa njive,
već je to i jedna vrsta đubrenja kojim
se povećava sadržaj organske materije u zemljištu . Sam tok mineralizacije , zavisi od većeg broja faktora:
dubina oranja, stanje zemljišne vlage, aktivnost mikroorganizama. Na
ovaj način poboljšava se dreniranost
teških zemljišta. Takođe, zemljište
oslobađa veliku količinu CO2, značajnog za fotosintezu.
Slama je jako siromašna azotom,
tako da se njenim unošenjem razmnožavaju bakterije koje je razgrađuju, a koje potreban azot uzimaju iz
zemljišta. To ponekad može izazvati
„azotnu depresiju“. Zbog toga je preporučljivo da se zajedno sa zaoravanjem biljnih ostataka, doda i azotno
đubrivo. Količina ne treba da pređe
40-50 kg/ha – da bi se izbegao gubitak zemljišnog azota. Đubrivo je
znatno bolje upotrebiti pred zaoravanje biljnih ostataka, mada može i
pred setvu naredne kulture.
Pre samog zaoravanja letnji period iza žetve može da posluži i za
neke druge agrotehničke operacije,
naravno sve u skladu sa potrebama.
Zbog toga je ovo idealna prilika,
i sigurno, dugoročnije ekonomski
gledano, najjeftiniji način suzbijanja
i rešavanja višegodišnjih korova. U
saradnji sa stručnim licima, primeniti odgovarajući totalni herbicid, u
propisanoj dozi i na propisan način.
Za parcele kod kojih treba izvršiti kalcizaciju, period posle žetve je
idealno vreme. Bitno je da se uneti
krečni material što bolje izmeša sa
zemljište . Zato je ovo mogućnost da
se pre dubokog jesenjeg oranja, isti
plitko unese i izmeša sa „ljuštenjem
strništa“.
Nedostaci zaoravanja
slame
Neki od nedostataka zaoravanja
slame su sledeći:
- mehaničke teškoće pri setvi;
- otežano klijanje i nicanje useva;
- povećana opasnost od prisustva
ostataka herbicida;
- opasnost od biljnih bolesti i štetočina.
S. P.
3
ISTRAŽIVANJE • PROIZVODNJA I POTROŠNJA MALINE
Malina održava
vitalnost sela
U Srbiji se godišnje prosečno na 15.000 hektara proizvede oko 80.000 tona maline. U 2014. godini na površini
od oko 15.000 hektara očekuje se rod od oko 63.200 tona
Piše: Branislav Gulan
Uskoro dogovor o ceni
S
rbija se nalazi među četiri najveća svetska proizvodjača maline.
Naša malina je najkvalitetnija,
najukusnija, ali i – najlekovitija. Procenjuje se da će rod u 2014. godini na
oko 15.000 hektara, najmanji poslednjih decenija, i to oko 63.200 tona.
Rod maline poslednjih godina varira,
od četiri pa do 10 tona po hektaru. Razlozi se nalaze u ceni, nedostatku novca za ulaganje i nesigurnosti proizvodnje. Stručnjaci upozoravaju da bez
uvođenja novih sorti, primene pune
agrotehnike i kalitetnog udruživanja
proizvođača, pre svega, kroz zadruga,
neće biti budućnosti za ovu voćarsku
granu. I pored malog rodnog proseka
Srbija se nalazi među četiri najveća
proizvođača u svetu, odmah iza Čilea,
Rusije i Poljske. Pored toga što su na
uzgajanju i berbi ove voćke zaposlene
hiljade ljudi, od njenog izvoza godišnje
sad se inkasira prosečno od 120 do
140 miliona dolara.
,,Malina održava vitalnost srpskog
sela, podmlađuje ga, oživljava i ulepšava i zbog toga što pre teba i zvanično
da bude proglašena strateškim proizvodom Srbije. Da bi se otklonile sve
slabe tačke, kojih nije malo, i unapredila proizvodnja Odbor za selo SANU
predlaže Vladi Srbije da se formira
istraživački centar koji bi se bavio malinarstvom’’, kaže Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo SANU.
Proglasiti malinu
za strateški proizvod
Primera radi u 2009. godini je na
površini od 15.000 hektara bilo ubrano
oko 80.000 tona ovog voća čiji je prosečan prinos bio 5,5 tona po hektaru.
Dakle, Srbija ne samo što je među
vodećim svetskim proizvođačima maline, već se nalazi u samom vrhu i po
izvozu ovog voća. Najveći deo proizvodnje srpske maline se izvozi i on
donosi godišnji prihod između 100 i
do 200 miliona dolara. Tako je u 2009.
godini bilo izvezeno čak 63.200 tona
maline i ostvaren je prihod od 200 miliona dolara. Ovim izvozom Srbija je
donela u zemlju 3.154 dolara po toni
maline, ali je ipak ostvarila 3,6 miliona
dolara manji prihod nego 2008. godine kada je malina bila nešto skuplja.
Međutim, uprkos tome što je Srbija
najveći izvoznik maline na svetu, ona i
uvozi godišnje oko 890 do 1.000 tona
maline iz Bugarske, Čilea, Crne Gore i
Bosne i Hercegovine. Ta uvozna malina
se koristi za preradu ili veoma često
ide i u reizvoz! Najveći konkurent proizvođačima malina u Srbiji je Čile, ali
Srbija prednjači sa kvalitetom, pa na
svetskom tržištu postiže bolju cenu po
toni. Prema procenama stručnjaka, proizvođači iz Srbije su i u 2010. godini
zadržali najbolji kvalitet maline, što
im je omogućilo tada da postignu za
deset do 20 odsto bolju cenu od malih
proizvođača u Čileu.
Dakle, proizvodnja maline je okosnica ruralnog razvoja u pojedinim sredinama Srbije, a sama malina je srpski
brend, čak i više od toga. U proizvodnju maline uključeno je sa sezonskim
radnicima više od 200.000 stanovnika
4
Cilj malinara da se otkupna cena maline izjednači
na teritoriji Srbije i da iznosi od 200 do 240 dinara
po kilogramu – Ako problem ne bude rešen, 30.
jula biće organizovani protesti u 11 opština
N
Čile i Poljske nas pretiču sa prinosima, ali kvalitet naše maline znatno bolji
Srbije pa oni učestvuju i u donošenju i
značajnog deviznog priliva zemlje. Na
taj način malina održava i vitalnim srpsko selo, podmlađuje ga, oživljava i
ulepšava, jer omogućava gradnju puteva, lepih kuća... Za razliku od prethodnih godina, ove su proizvođači malina zadovoljni, pa nema ni protesta,
blokiranja puteva, zahteva od vlade
da odredi cenu... Ipak, svi očekuju da
će u ovoj za rod maline ipak nepovoljnoj godini njihov proizvod biti plaćen
od 160 do 200 dinara po kilogamu,
prve klase roda. Sa takvim cenom,
kažu niko se neće obogatiti, alo hoće
oporaviti.
Istraživači ističu da su cene maline različite iz godine u godinu. Jedne
godine zadovoljni su proizvodnjom
i cenom i ona im omogućava dobar
život, a to je vreme kada ona dostiže
više od dva evra po kilogamu. Međutim, najčešće je to da malinu otkupljuju nakupci, pa dok svi nazidaju
svoju cenu, proizvođačima malo ostane. Iako su proizveli su kulturu za
koju postoji tražnja na tržištu, ona im
omogućava veću zaradu i bolji život.
,,Pokazalo se da su bila neopravdana
strahovanja da će malina slabije roditi u ovoj godini. Kiše tokom proleća
su pomogle da se laktari maline okite
krupnim i sočnim plodovima. U vreme kada u svetu ona ne rodi dobro,
a dok su takvi slučajevi u Srbiji retki, kada nema velikih poremećaja na
tržištu, visoka cena maline se tada
objašnjava slabim rodom ovog voća.
Neke zemlje, poput Čilea i Poljske
nas i pretiču sa prinosima, ali naš kvalitet je znatno boljig od njihovog’’,
navodi profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Branislav
Vlahović.
Kvalitet najbolji na svetu i pored
straha ove godine smo dobili zadovoljavajući rod maline, navodi višegodišnji predsednik Svetske organizacije uzgajivača i prerađivača malina Rade Ljubojević. Po njegovim
rečima, cilj organizacije malinara u
Srbiji je da se izmenom sortimenta
produži period sazrevanja malina sa
sadašnjih mesec-dva na šest meseci,
kako bi što duže mogla da se zadrži
i nudi u svežem stanju. To se može
postići podizanjem plastenika, što je
tek u povoju, jer zahteva značajna
ulaganja. U svetu, inače, iz godine
u godinu raste proizvodnja maline i
dostiže 430 do 460 hiljada tona, a
gaji se na 82.000 hektara.
Proizvodnja koja varira
U Srbiji ta proizvodnja varira od
65.000 do 100.000 tona. S druge strane potrošnja je manja od ponude i
kod nas i u svetu, pa je ti to jedan
od razloga što i cena maline varira.
Najveća proizvodnja malina u Evropi
poslednjih godina bila je u Poljskoj u
kojoj se ona gaji na 17.000 hektara,
druga je Srbija, koja malinu gaji na
oko 15.000 hektara godišnje. U istom
rangu se nalazi se Čile koji je gaji na
15.000 hektara i izvozi 48.000 tona
godišnje. Istaknimo da oko 95 odsto
godišnje proizvodnje maline Srbija
izvozi. Kada bi se izvozila u svežem
stanju, u ,,map’’ pakovanju, mogla
bi da se proda i dva do tri puta skuplje. Recimo, 2006. godini iz Srbije
je u svet izvezeno 5,65 tona sveže
maline za 5,76 miliona dolara, maline
kupine i jagode 2,7 tona za 3,88 miliona dolara, maline rolend (kuvane
i nekuvane) 24,4 tona za 48,3 miliona dolara, maline griz (zamrznute
ili kuvane) 25,4 tona u vrednosti 30
miliona dolara, maline bruh (zamrznute ili kuvane) 7,18 tona u vrednosti
11 miliona dolara, maline blok 5,49
tona za četiri miliona dolara, maline
original smrznute 2,1 tona za 2,78
miliona dolara...
- Ekstrakt maline postiže cenu od
80 dolara za kilogram, prerađeno
seme, u zavisnosti od stepena i načina prerade, od 250 do čak 2.500 dolara. Mi smo, međutim, tek na početku
nekih istraživanja i pokušaja da proizvedemo skupe delikatesne artikle od
naše maline. Da bi se brže išlo u tom
pravcu, mora više da se uloži u istraživanja i finalizaciju proizvodnje - kaže
dr Svetislav Petrović iz Instituta za
voćarstvo u Čačku. Najveći doprinos
proizvodnji maline u Srbiji dao je baš
Centar za voćarstvo i vinogradarstvo u
Čačku. Prema sadašnjem stanju, Čile,
naš veliki konkurent u proizvodnji maline izvozi najviše u SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, EU, i to čak 25 odsto maline plasira u svežem stanju van sezone. Ovo ukazuje da i mi treba da se
prilagodimo novom načinu proizvodnje
u ovoj oblasti i da promenimo strukturu proizvodnje. Odnosno, da plasiramo veće količine malina u svežem
stanju. Naš cilj u narednom periodu
treba da bude izvoz sveže maline na
tržiše EU jer bi na taj način postigli
znatno veću zaradu. Naravno, to se
može postići samo primenom savremenih agrotehničkih mera i sadnjom maline na većoj nadmorskoj
visini. U svetu je od 2000. godine do
danas stvoreno više od 30 sorti maline, a u Srbiji na 90 odsto površina je
sorta ,,vilamet’’, pet do šest odsto je
,,mikro’’, a ostatak su druge sorte. Prosečan prinos je oko 5,5 tona, koliko
će, prema očekivanju, biti i ove godine
po hektaru.
(Nastaviće se)
a sastanku o ceni malina
u Vladi Srbije dogovoreno
je da se u razgovore uključe i
otkupljivači maline, odnosno
hladnjačari sa teritorije čitave
Srbije, a sve strane koje su uključene u dijalog očekuju da se u
narednih nekoliko dana pronađe
adekvatno rešenje za problem
cene maline, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Radi rešavanja problema niske
otkupne cene maline u pojedinim delovima Srbije danas je u
Vladi Srbije nastavljen intezivan
dijalog, na kojem su učestvovali predstavnici Ministarstva
poljoprivrede i zaštite životne
sredine, Ministarstva trgovine,
turizma i telekomunikacija i udruženja proizvođača maline.
- Dogovoreno je da se u intenzivnom dijalogu, na dnevnom
nivou, u ove razgovore uključe i
otkupljivači maline, odnosno hladnjačari sa teritorije čitave Srbije,
kako bi se kroz konstruktivan dijalog zajednički došlo do rešenja
i ujednačavanja otkupne cene
maline za čitavu teritoriju Srbije navedeno je u saopštenju.
Članovi pregovaračkog tima
malinara ocenili su da je današnji sastanak sa predstavnicima vlade bio konstruktivan i
očekuju da će do četvrtka biti
pronađeno rešenje za probleme
u otkupu maline na teritoriji cele
Srbije.
Četvoročlanu delegaciju primili su ministarka poljoprivrede
Snežana Bogosavljević Bošković,
šef kabineta premijera Srbije Ivica Kojić, predstavnici Ministarstva trgovine i nadležnih inspekcijskih službi, rekli su malinari
Tanjugu.
Dobrivoje Radović je kazao da
je njihov jedini cilj da se otkupna
cena maline izjednači na teritoriji Srbije i da iznosi od 200 do
240 dinara po kilogramu.
Malinari traže da se otkupna
cena u Moravičkom i Zlatiborskom
okrugu izjednači sa cenom na području Mačvanskog i Kolubarskog
okruga, gde iznosi od 200 do 230
dinara po kilogramu. Trenutna
cena maline u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu iznosi od 150 do
180 dinara po kilogramu.
Radović smatra da je Vlada,
koja je bila domaćin dosadašnjih
sastanaka i pregovora, garant da
će problem sa otkupnom cenom,
koja se trenutno razlikuje od
okruga do okruga, biti rešen.
Vladimir Nikolić izrazio je nezadovoljstvo što pregovorima nisu
prisustvovali predstavnici hladnjačara, a na sastanku 16. jula učestvovalo pet hladnjačara.
Prema njegovirm rečima, hladnjačari su na prošlom sastanku
istakli da im ne treba ponuđena
pomoć države u vidu povoljnih
kredita ili pronalaženja stranog
kupca, i da u ovom trenutku ne
mogu i neće da plate tržišnu
cenu od 190 do 230 dinara.
- Imamo načelnu saglasnost od
predstavnika vlade da će do sednice vlade ovaj problem biti rešen,
kako videćemo. I dalje smo spremni za razgovore - rekao je Nikolić, dodajući da će u slučaju da
problem ipak ne bude rešen, 30.
jula biti organizovani protesti u
11 opština u celoj zapadnoj Srbiji.
On je napomenuo da će u tom slučaju u protestu učestvovati i proizvođači kupina, koji su takođe u
teškoj situaciji.
Božo Joković tvrdi da se u Šapcu, Krupnju, Loznici i Valjeva cena
malina kretala od 190 do 230 dinara gde je berba završena, dok u
ariljskom, užičkom i ivanjičkom kraju još traje berba.
Na terenu u Ariljskom malinogorju, od obronaka Zlatara do
Javora i Lučana "dogovorna" cena
je 150 dinara, kazao je Joković.
S. P.
25. jul 2014.
IZ LOKALNIH SAMOUPRAVA
SREMSKA MITROVICA • HOĆE LI REBALANS PROMENITI PLANOVE UPRAVE ZA POLJOPRIVREDU
Nova setva i od gradskih para
Poljoprivrednim proizvodjačima koji su pretrpeli štetu od poplava stiže pomoć i iz lokalnog budžeta.
Potpisan ugovor sa pokrajinskim sekretarijatom o zajedničkom finansiranju uredjenja kanalske mreže
P
redlog rebalansa budžeta Grada Sremska Mitrovica za 2014.
godinu, koji će se pred odbornicima naći naredne sedmice, donosi minimalno smanjenje sume prvobitno planiranog agrarnog budžeta,
ali će taj budžet i dalje biti veći od
100 miliona dinara što će biti dovoljno za podsticaj poljoprivrede.
Od načelnika Uprave za poljoprivredu Vladimira Nastovića, saznajemo u susret ovoj sednici, da će, ako
predlog rebalansa bude usvojen,
biti određenih promena u izvršenju
ranije planiranog programa i mera
predvidjenih za unapredjenje agrara u celini.
- Rebalans će doneti novine u
rashodima agrarnog budžeta, a jedna od novina biće preusmeravanje,
na drugu namenu, subvencije planirane za veštačko osemenjavanje
životinja. Ova subvencija je u 2014.
godini trebala da iznosi pet miliona
dinara. Naime, inicijativa naših poljoprivrednika - stočara, koji bi bili
korisnici te podsticajne mere, jeste da se za ovu godinu, zbog katastrofalnih poplava i posledica te
elementarne nepogode, subvencija
za osemenjavanje stoke ne sprovede, već da se opredeljena suma
novca usmeri ka onima koji su pretrpeli štetu od poplava na njivama. Ova inicijativa naših stočara je
Agrarni budžet
Suma agrarnog budžeta, koja će nakon rebalansa premašiti
100 miliona dinara, obezbedjuje se delom iz prihoda gradskog
budžeta, a delom iz namenskih
sredstava ili tačnije od dela koji
pripada lokalnim samoupravama od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta.
Vladimir Nastović,
načelnik za poljoprivredu
za svaku pohvali. Smatramo da će
preusmeravanjem novca doneti više sredstava za kreditiranje jesenje setve. Krediti bi bili po uzoru na
već ranije realizovane, realizovaće
se uz pomoć zaintersovanih poslovnih banaka, očekujemo da će po
korisniku biti obezbeđena suma od
100.000 do 200.000 dinara, da će ti
krediti za proizvodjače biti potpuno
beskamatni, jer će kamatu u celini
da snosi grad, optimista je načelnik
Vladimir Nastović.
U Sremskoj Mitrovici očekuju
se da ove godine, u svrhu pomoći
poljoprivrednicima radi setve bude usmereno osam miliona dinara,
ali naredne godine još sedam miliona dinara, jer se akcija pomoći
nastavlja.
Pomenuti način finansiranja setve, navodi naš sagovornik, biće
omogućen samo za one koji su imali štetu od poplava , a radi se o 480
poljoprivrednika koliko je i prijavljenih. Ukupna šteta u sremskomitrovačkoj opštini je procenjena na oko
131 milion dinara, evidentirana je i
izveštaj o tome biće na razmatranju
odbornika na jednoj od narednih
sednica Skupštine grada Sremska
Mitrovica.
Čišćenje šuljamačkog kanala ( arhivski snimak)
U Upravi za poljoprivredu aktuelno je i uredjenje kanalske mreže.
- Potpisali smo ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu o zajedničkom ulaganju u
sredjivanje i održavanje kanalske
mreže na području grada, radi se o
sumi od 75 miliona dinara, od čega 40 odsto obezbedjuje grad a 60
odsto pokrajina, ističe načelnik Nastović.
Planom su obuhvaćeni radovi
u svim katastarskim opštinama, a
praksa je da od ukupnih radova 30
odsto bude u svrhu održavanja već
sredjenih kanala, a 70 odsto aktivnosti da bude u svrhu sredjivanje
novih kanala.
S. Đ.
SREMSKA MITROVICA
SREMSKA MITROVICA
Distribucija
Prijava štete nastale
naftnih derivata usled poplava
G
radska uprava za urbanizam,
komunalne i inspekcijske poslove i Gradska uprava za
poljoprivredu objavljuju poziv za
prijavu štete nastale usled poplava
na građevinskim objektima i poljoprivrednom zemljištu na teritoriji
opštine Sremska Mitrovica.
Prijave se mogu dostaviti do 30.
jula na šaltere broj 12 i 13 uslužnog
centra Opštine Sremska Mitrovica,
za štetu nastalu na građevinskim
objektima i na šaltere br. 3 i 4 za
štetu nastalu na poljoprivrednom
zemljištu.
S. P.
AKTUELNOSTI
HRANA • NAJSKUPLJA STAVA KUĆNOG BUDŽETA
Velike razlike u ceni mesa
Razlika u ceni mesa od grada do grada varira
i do 200 dinara po kilogramu
N
Gorivo za poplavljene oranice
N
astavlja se akcija pomoći poljoprivredicima koji su imali
štetu od vode na usevima.
Nakon podele besplatnog semena soje i kukuruza za presejavanje
uništenih površina, mitrovačkim
proizvodjačima je Ministarsvo poljoprivrede obezbedilo naftne derivate za presejavanje ovih kulture,
a u Sremskoj Mitrovici je u sredu
obavljena završna faza distribucije
naftnih derivata na “Nisovoj” pumpi
kod naselja Stari most.
Tog dana su naftne derivate preuzeli svi poljoprivrednici koji su preuzeli i semensku robu za preseja-
25. jul 2014.
vanje njiva koje su bile pogođene i
oštećene u nedavnim poplavama.
Kako smo saznali na licu mesta,
pojedini poljoprivrednici ipak nisu
došli po naftu poslednjeg dana isporuke goriva pošto su od toga odustali
jer je prvih dana bilo određenih tehničkih problema oko uplate sredstava
na kartice i samim tim i u distribuciji
goriva.
Po naftu su dolazili putničkim vozilima, a na pumpi ih je čekala tročlana
komisija koja je sa poljoprivrednicima, na licu mesta, završavala sve
administrativne formalnosti oko isporuke goriva.
S. Nikšić
ajskuplja stavka svakog kućnog budžeta u Srbiji je hrana. Meso se sve ređe nalazi
na trpezi mnogih upravo zbog cene.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je razlika u ceni
mesa od grada do grada varira i do
200 dinara po kilogramu.
Za mnoge građane Vranja meso
je luksuz, a pogotovo junetina, koja
je najskuplja u Srbiji.
Na drugoj strani, Novi Pazar na
spisku je gradova u kojima može da
se nađe najjeftnija teletina.
Bez obzira na niže cene, u novopazarskim mesarama tek poneki
kupac. Kupuju se uglavnom manje
količine.
- Zato što je potražnja veća za
juneće meso, a svinjsko se skoro
i ne koristi i nema ga skoro nigde,
svinjenitina najskuplja možda jedna
mesara ima u gradu ili nijedna - kaže mesar Ibrahim Kolašinac.
Cena mesa razlikuje se od grada do grada
U Republičkom zavodu za statistiku kažu da cenu mesa diktira tržiste.
- Odnos ponude i tražnje koje
praktično najviše generisana tržišnom sposobnošću odnosno kupovnom moći građana. Takođe ono sto
još utiče je i neke navike potrošača. Naravno trgovci uzimaju u obzir
nabavnu cenu proizvoda i marže sa
kojima mogu praktično da diktiraju
maloprodajnu cenu - kaže Dragan
Vukmirković iz Republičkog zavoda
za statistiku.
Potrošači se u ovom slučaju najčešće odlučuju da se odreknu mesa
ili kupuju jeftnije meso. Dugoročno,
jedini način da u Srbiji meso bude
jeftnije jeste da novi trgovinski lanci dođu u Srbiju i da se takmiče na
tržištu i u kvalitetu i u cenama proizvoda.
S. P.
5
AKTUELNOSTI
NOVI SAD
Paori nezadovoljni
cenom pšenice
Aktuelne cene, koje se proizvođačima isplaćuju "na ruke" su od 17 ipo do 18 dinara uključujući PDV,
a porast cene može se očekivati najranije za dva meseca
U
agro kalendaru 2014.godina će za pšenicu ostati
upamćena kao teška. Za
kvalitetan rod i dobar prinos trebalo
je dosta ulaganja, a cena te ratarske kulture ponovo je "neuralgična
tačka" za proizvođače. Ukupan prinos, u poređenju sa prošlom godinom je dvadeset procenata manji,
odnosno za oko 500.000 tona. Ipak
hlebnog žita biće dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz.
U Vojvodini je žetva završena, a
u centralnoj Srbiji se privodi kraju.
Sred nja vred nost pri no sa je
oko 3,9 to na po hek ta ru. U Vojvo di ni 4,3 to ne po hek ta ru, a u
cen tral noj Sr bi ji 3,5. Vr sni pozna va lac kre ta nja u agra ru Vo jislav Mrk šić prog no zi ra da će se
tre nut no uspa va no tr ži šte pšeni ce ne mi nov no pro bu di ti, za to
sa pro da jom tre ba sa če ka ti. Po
nje go vim re či ma, tek za dva mese ca, ili kra jem go di ne, mo že se
Nenad Budimović
oče ki va ti po ve ća nje ce ne pše ni ce
za dva di na ra po ki lo gra mu, odno sno skok na 20 di na ra.
Aktuelne cene, koje se proizvođačima isplaćuju "na ruke" su od 17
ipo do 18 dinara uključujući PDV.
To je kako, kaže Nenad Budimović
iz Privredne Komore Srbije rezultat
tržišnih mehanizama, a paori su,
kako ističe sa pravom nezadovoljni
takvom cenom.
- Mi znamo da uvek našim paorima to nije dovoljno, s razlogom,
ali to je već sistemsko rešenje koje
mora da se primeni od strane resornog ministarstva i Vlade Srbije.
Teško je baratati sa malom količinom novca.
Ove godine pšenica je uopšteno
gledajući nešto lošijeg kvaliteta, ali
ima i onih proizvođača koji su uspeli da dodatnim agrotehničkim
merama dobiju vrhunski kvalitet. I
upravo su oni ponajviše nezadovoljni činjenicom da se pšenica ne plaća
po kvalitetu nego po kilogramu.
Zato Vukosav Savković iz „Žita
Srbije“ upozorava da svake godine
dozvoljavamo sebi da ostanemo siromašniji za onoliko novca koliko bi
taj kvalitet doneo.
Primera radi, jedan procenat
proteina više jednoj toni pšenice na
svetskoj berzi podiže cenu za deset
evra.
Izvor: RTV
Jedan procenat proteina više jednoj toni pšenice na svetskoj berzi
podiže cenu za deset evra
BEOGRAD • MINISTAR TRGOVINE RASIM LJAJIĆ
NOVI SAD
UDRUŽENJE POLJOPRIVREDE PKV:
Za izvoz – milion
tona pšenice
Arapi će zakupljivati
zemlju po duplo nižoj ceni
od seljaka!
Rod pšenice biće dovoljan za domaće potrebe, a oko milion tona će
preteći za izvoz. Kukuruza će biti oko 5.700.000 tona, a za domaće
potrebe je dovoljno do 4.500.000 tona
O
P
otpredsednik Vlade i ministar
trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaže da
jedino oporavak ukupne ekonomije može da utiče na rast prometa u
maloprodaji.
Rasim Ljajić ne očekuje onoliko
poskupljenja koliko najavljuju pojedini stručnjaci, jer će, po svim prognozama, kako je rekao, godina biti
rodna.
- Rod pšenice biće dovoljan za
domaće potrebe, a oko milion tona
će preteći za izvoz. Kukuruza će biti
oko 5.700.000 tona, a za domaće
potrebe je dovoljno do 4.500.000
tona, naveo je Ljajić, gostujući u
Dnevniku RTS-a.
Kada je reč o rezervama, ministar kaže da imamo dovoljne zalihe
pšenice.
Ljajić kaže i da je voće dobro rodilo, a da je jedino podbacila malina,
kojoj će zbog vremenskih nepogoda
rod biti manji za oko 20 odsto.
Prema rečima ministra trgovine,
u prvih pet meseci ove godine zabeležen je minimalan rast prometa
u maloprodaji od 1,4 odsto.
- Tek ukoliko bismo u narednom
kvartalu imali rast prometa, onda
bismo mogli da govorimo o blagom
oporavku trgovine, rekao je Ljajić i
dodao da i trgovinski lanci u regionu
beleže pad prometa.
6
Oranice koje mnogi zemljoradnici Bačke obrađuju već
generacijama unazad, kao i kombinate koji su na prodaju, Vlada Srbije trebalo je prvo njima da ponudi po boljim uslovima, jer su oni poreski obveznici ove zemlje, a
ne Arapi, stav je Udruženja poljoprivrede pri Privrednoj
komori Vojvodine
Ministar Rasim Ljajić
Ljajić je podvukao da trgovina
nije izolovana privredna aktivnost i
da ne može sama da “vuče” druge
grane.
Jedino oporavak ukupne ekonomije može da utiče na rast prometa u
malopredaji”, kaže ministar trgovine.
Govoreći o usvojenim izmenama
Zakona o radu, Ljajić je rekao da svi
moramo da se naviknemo na “neophodnost promena i moramo da živimo u korak s vremenom”.
Prema njegovoj oceni, bilo je
mnogo uopštenih umesto konkret-
nih kritika na račun izmena Zakona,
mada su se “svi saglasili da ga treba
menjati”.
- Našli smo meru da štitimo radnike, a da učinimo sve da pojačamo
privrednu aktivnost u zemlji. Nema
zaštite radnika ukoliko nemate rast
zaposlenosti i rast plata, naveo je
Ljajić.
Istakao je da nam ipak predstoji
donošenje potpuno novog zakona o
radu u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
S. P.
sim prvobitnog Predugovora o investicijama u poljoprivredi koji je Vlada Srbije
potpisala početkom godine sa arapskom kompanijom Al Dahra, problematičan je još jedan Ugovor u koji javnost nije imala uvid, upozorava
Đorđe Bugarin sekretar Udruženja
poljoprivrede, Privredne komore Vojvodine. Prema tom ugovoru uz prodaju strancima oko 3.000 hektara državnog zemljišta ispod cene, moći će
i da ga zakupljuju po ceni duplo nižoj
od one koju plaćaju seljaci u Bačkoj
koji obrađuju tu zemlju.
Zemljoradnici najavljuju da će,
ako bude potrebe, pravdu tražiti i
pred Sudom u Strazburu, dok Bugarin smatra da je ceo aranžman sa
Arapima nepovoljan za Srbiju.
Oranice koje mnogi zemljoradnici Bačke obrađuju već generacijama unazad, kao i kombinate koji
su na prodaju, Vlada Srbije trebalo
je prvo njima da ponudi po boljim
uslovima, jer su oni poreski obveznici ove zemlje, a ne Arapi, stav je
Udruženja poljoprivrede pri Privrednoj komori Vojvodine.
Osim toga, država bi morala da
ispita vlasnički odnos u vezi sa zemljištem na području Kule, jer zemljoradnici ovog kraja, koji takođe
iznose zamerke na aranžman sa
Arapima, tvrde da je zemljište vlasništvo zadruge.
- Ako je to tako, onda država nije
imala pravo da to pretvori u državnu
svojinu i da njime raspolaže. Znači
moralo je biti vraćeno zadruzi koja
ej to zemljište kupila ili zadruzi koja vrši funkciju zadruge na području
na kome se zemljište nalazi, jer je
tako rešenje predviđeno u Zakonu o zadrugama - rekao je Bugarin
za Radio-televiziju Vojvodina.Član
Upravnog odbora Udruženja zemljoradnika Kule Božo Raković tvrdi
da je po sredi otimačina državnog
zemljišta. "To nije pravo vlasništva
što radi Vlada Srbije trenutno, to je
otimačina na pravo individualnosti i
zadružne imovine", rekao je Raković za RTV.
Iz Privredne komore Vojvodine
postavljaju i pitanje zašto Srbija
uporno traži strane investitore, kada bi i naši ukrupnjavanjem poseda postali konkurentniji na tržištu
Evropske unije. Iz Komore upozoravaju i na to da će Srbija na osnovu Sporazuma o pridruživanju za
tri godine morati da omogući svim
strancima da postanu vlasnici zemljišta u Srbiji. To je vlada UAE
na vreme shvatila, zbog čega će
užurbano, kroz zejedničko preduzeće formirano sa Vladom Srbije,
kupovati parcele koje se njima,
kako to vide zemljoradnici, daju
sa popustom.
Izvor: RTV
25. jul 2014.
SAVETI STRUČNJAKA • AKTUELNA PRIMENA SREDSTAVA U ZAŠTITI BILJA
Zaštita bilja
Izvor: Galenika Fitofarmacija
Pre upotrebe preparata obavezno je pročitati uputstvo
i ponašati se u skladu sa preporukama
Zaštita jabuke
U zasadima gde ima simptoma
čađave krastavosti plodova i crne
lisne pegavosti jabuke preporučujemo tretiranje kontaktnim fungicidima: MANKOGAL 80 ili METOD 480
SC ili NIJANSA WG ili DAKOFLO 720
SC uz dodatak sistemičnih fungicida AKORD ili SEKVENCA. Ukoliko
nema simptoma ove bolesti, raditi
tretman samo sa kontaktnim fungicidom.
Brojnost leptira druge generacije jabukinog smotavca Carpocapsa (Cydia) pomonella na feromonskim klopkama je veoma visoka.
U ovom periodu najčešće u zasadima imamo sve fenofaze razvoja smotavca: leptira, jaja i larve.
U zasadima gde je ova štetočina
imala jaku pojavu u prvoj generaciji neophodno je intenzivirati mere zaštite.
Preporučujemo prskanje insekticidima: REBUS 0,1% + RADAR
300EW 0,25%
U zasadima gde se pojavio imago crvenog pauka u brojnosti iznad
praga ekonomskih oštećenja pre-
Vremenski uslovi pogoduju širenju bolesti vinove loze
Čađava krastavost plodova i crna lisna pegavost jabuke
poručujemo korišćenje: ABASTATE
0,1% + NUFILM 0,1% ili GALMIN
0,3%.
Pri korišćenju pesticida obavezno
poštujte karencu preparata.
Zaštita vinove loze
Vinova loza se nalazi u fazi zatvaranja grozdova na većini lokaliteta.
Vremenski uslovi pogoduju razvoju
bolesti na listu i grozdu. Potrebno je
čim se ostvare uslovi pristupiti tretmanu:
• za suzbijanje plamenjače primeniti sistemični fungicid ALIJANSA2,5 kg/ha;
•
za
suzbijanje
pepelnice AKORD 0,5 l/ha + COSAVET 80
DF(sumpor 800 g/kg) 3 kg/ha;
• za suzbijanje truleži grozda
primeniti PEHAR 2 l/ha, koji se
može kombinovati sa navedenim
preparatima ili tretirati posebno
direktno u grozdove.
Tretman je potrebno ponoviti za
7 – 10 dana u zavisnosti od količine padavina.
ZASAVICA 1 • ŠLJUNČENJE ATARSKIH PUTEVA
Lakše ljudima i mehanizaciji
Radovi na šljunčenju atarskih puteva su u nadležnosti gradske uprave za poljoprivredu, gde najavljuju da će
narednih godina biti obezbeđeno još više sredstava – novca i šljunka – za ove aktivnosti. Ove godine akcenat
se stavlja na popravljanje već postojećih puteva, ali će prioritet imati područja koja su bila ugrožena poplavama
O
vogodišnjim šljunčenjem puteva biće obuhvaćeni atari svih 25 sela sa teritorije
grada Sremska Mitrovica, uključujući Mačvansku Mitrovicu, Laćarak,
ali i deo atara u samom gradu, u
delu Voganjskog puta. Veliki posao
u atarima, na zadovoljstvo zemljoradnika počeo je u selu Zasavica 1 u
severnoj Mačvi gde su prošle sedmice radove obišli predstavnici resorne gradske Uprave za poljoprivredu
i tako se na licu mesta uverili u tok
radova, a sa meštanima razgovarali
o aktuelnim problemima i načinima
za njihovo rešavanje.
Kako je izjavio načelnik Uprave
za poljoprivredu Vladimir Nastović, posao šljunčenja atarskih puteva se odvija predviđenom dinamikom i u najboljem redu.
- I vremenske prilike su povoljne, sredstava ima, tako da nema
razloga za bilo kakvu bojazan, već
će se radovi obavljati u kontinuitetu
i na najbolji moguć način - rekao je
Nastović.
Poljoprivrednici iz Zasavice 1 ne
kriju zadovoljstvo pa tako poljoprivrednik Mihajlo Aničić kaže da će
sada biti mnogo lakše kretanje atarskim putevima što će mnogo značiti
i za očuvanje mehanizacije koja se
do sada kretala putevima prepunih
udarnih rupa. Po njemu, šljunčenje
Доо ветеринарска
станица
САВА СРЕМ
Obilazak radova
će doneti korist svim stanovnicima
ovog sela.
Predsednik Saveta MZ Zasavica
1 Milan Ivanković podseća da su
putevi bili u izuzetno lošem stanju i
da je ova akcija dobrodošla i mnogo
znači svim meštanima.
- Popunjavanjem rupa i čišćenjem terena oko puta omogućava
nam se nesmetan prolaz do naših
njiva, a samim tim i lakše obrađivanje zemlje. Pre ovih radova putevi
atara bili su u veoma lošem stanju,
ali sada su uslovi mnogo bolji - kaže
Milan Ivanković.
Da podsetimo, od ove godine,
radovi na šljunčenju atarskih pute-
va su u nadležnosti gradske uprave
za poljoprivredu, gde najavljuju da
će narednih godina biti obezbeđeno
još više sredstava – novca i šljunka – za ove aktivnosti. Ove godine
akcenat se stavlja na popravljanje
već postojećih puteva, ali će prioritet imati područja koja su bila ugrožena poplavama.
Za šljunčenje atarskih puteva
obezbeđeno je ukupno 9.632 kubika šljunka, kao i 425 sati rada građevinskih mašina, odnosno po 16
sati rada za svaku mesnu zajednicu. Seoski saveti izlaziće na teren,
sa predstavnicima radne grupe,
gde će se na licu mesta konsta-
Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266
Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад Раичевић
Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80
Др. вет. мед. спец. Миленко Перић
Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9
Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац
Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24
Др. вет. мед. Милорад Кевиš
Лаћарак
25. jul 2014.
Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7
Др. вет. мед. Наташа Секулић
Šljunčenjem do boljih atarskih puteva
tovati o potrebnoj količini šljunka
i dužini atara koji bi trebalo pošljunčiti. U atarima će takođe biti okrčeni delovi pored puta, kao i
očišćene divlje deponije, ukoliko ih
ima u određenom ataru.
Kako je nedavno objasnio resorni načelnik Vladimir astović,
nakon tendera i javne nabavke,
koju je uspešno sprovelo preduzeće “Sirmiumput” osnovano od
strane grada, šljunčenje će oba-
vljati dve firme, Putevi AD i Hidrograđevinar.
- Zbog toga postoji mogućnost
da se šljunčenje vrši istovremeno
na dve lokacije, što bi značajno
doprinelo kvalitetu i brzini radova,
rekao je načelnik Nastović.
Što se sredstava tiče, reč je mahom o sredstvima koja su obezbeđena iz davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
S. P.
- Лечење
- Вакцинација
- Вештачко осемењавање
- Превентива
- Трихиноскопија
- Продаја пилића
- Сточна храна
- Премикси
- Лекови
7
ANALITIKA ● STANJE I PERSPEKTIVE POLJOPRIVREDE I SELA U SRBIJI (2)
Veliki izvoz ostaje samo želja
Piše:
Branislav Gulan,
član Odbora za selo
Srpske akademije
nauka i umetnosti
Od 2015. godine, međutim, ukidaju se sve proizvodne kvote i tada će nastati haos u sektoru, na primer, mleka, jer će svaka zemlja moći da proizvede koliko hoće, pa će bogate
zemlje sa nižim cenama doći na srpsko tržište. Ipak, uvozni proizvodi od januara 2014.
godine nisu pojeftinili kao što ništa nije od 2009. godine, kada je počelo fazno smanjivanje carina, ali će zadati udarac proizvođačima
Vraćaju imovinu
preko Strazbura?
Posebno zabrinjava da u postupku iznuđene restitucije imovine verskih institucija i naslednicima fizičkih lica kojima je imovina oduzimana posle Drugog
svetskog rata, nije bilo političke
volje i odgovornosti da se izvrši
restitucija imovine zemljoradničkih i drugih zadruga što je u proteklih šest decenija oduzeta bez
naknade i privatizovana. Zato se
postavlja i pitanje da li vlast u
Srbiji treba da čeka da zadružni
sektor Srbija vraća svoju imovinu
preko Evropskog suda za ljudska
prava u Strazburu?
P
rocene su da će se i dalje nastaviti smanjivanje broja poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.
Broj poljoprivrednika u Srbiji nastaviće i dalje da se smanjuje. Jer, oni nisu
spremni za liberalizaciju tržišta, odnosno konkurenciju od 2014. godine
kada će od 96 odsto poljoprivrednih
proizvoda moći da se uvozi u Srbiju
bez carine. Jer, svi proizvodi koje Srbija nema, poput agruruma i drugog
južnog voća, liberalizovani su 2009.
godine, a ove 2014. godine biće potpuno ukinuta carina na krompir, zamrznute maline i još mnogo toga. U
protekloj deceniji nestalo je u Srbiji
150.000 poljoprivrednih gazdinstava,
a sad će to biti još brže pa kada stupi na snagu liberalizacija izgubićemo
još 250.000 gazdinstava, a prva su na
udaru staračka i domaćinstva koja nisu orijentisana na visokodohodovnu
proizvodnju. To je i priprema terena
za GMO hranu zbog koje će sve ostalo
postati nerentabilno. Međutim, proizvodi koje Srbija ima ostaće zaštićeni
carinama i posle 2014. godine. Ne računajući potpisane ugovore o slobodnoj trgovini, za zaštićene proizvode i
dalje će postojati carina, ali smanjena. Od 2015. godine, međutim, ukidaju se sve proizvodne kvote i tada
će nastati haos u sektoru, na primer,
mleka, jer će svaka zemlja moći da
proizvede koliko hoće, pa će bogate
zemlje sa nižim cenama doći na srpsko tržište. Ipak, uvozni proizvodi od
januara 2014. godine nisu pojeftinili kao što ništa nije od 2009. godine,
kada je počelo fazno smanjivanje carina, ali će zadati udarac proizvođačima. Dakle, i pored izvanrednih šansi
za proizvodnju hrane namenjene izvozu, o tome će se i dalje samo govoriti.
Dakle, šanse da se umesto sadašnjih
tri milijarde evra izvozi hrane za više
od 10 milijardi evra, u ovim uslovima,
ostaće i dalje samo – želja.
Selo sa tri
stanovnika
Već decenijama, sela u Srbiji
propadaju i ekonomski i demografski. Na spisku sela koja još
nisu ugašena, crnotravsku mahalu Dećeve održava još samo troje stanovnika Posle 76. godine u
crnotravskoj mahali Dećeve osvešten je krst. Celu akciju pokrenula
je Bilja Dojčinović koja živi i radu
u Beogradu i nada se da će osvećenje krsta doprineti duhovnoj
obnovi ovog kraja. U mahali Dećeve danas žive samo tri starije
osobe a nekada je u mahali živelo mnogo ljudi. Škola je bila puna
dece. Porodica Dojčinović je za
početak odlučila da se ovoj i drugim mahalama vrati život. U Dećevu je za početak sagrađen krst
kao simbol okupljanja i povratka
korenima. Posle 76 godina došao
je i sveštenik Nikola Aćimović koji
smatra da je ovaj događaj izuzetno važan za ovaj kraj i njegov opstanak, jer se ljudi vraćaju veri,
vraćaju svojim korenima. Mahala
Dećeve je deo mesne zajednice
Brod, a Brod je nekada bio opštinski centar. Ovaj primer daju
nadu da će se ljudi koji su ovde
rođeni i njihovi potomci ovde vraćati rodnom kraju.
8
Brojke
Hoće li od naredne godine nastati haos na tržištu mleka?
Ekonomsko-socijalna
institucija
"ruralni razvoj" je relativno nova u
teoriji razvoja. Vezuje se za zemlje
takozvanog ,,trećeg sveta” u vreme
pojave izrazito snažnih problema na
relaciji hrana-siromaštvo-populacija.
Ovo istovremeno upućuje na zaključak da se počeci ruralnog razvoja vezuju za poljoprivredu. I danas kada
se pomenu ruralna područja, odmah
se zna da su to siromašna područja.
Zato se integralni ruralni razvoj, kao
jedna od najmlađih grana teorije razvoja, danas tretira kao ,,motor” ekonomsko-socijalnog progresa. Ne samo
u zemljama u tranziciji već svuda u
svetu. Za efikasnije rešavanje brojnih
problema u ovim regionima potrebna
je adekvatna proporcija tri faktora:
ljudsko znanje, tehnički i prirodni resursi i- kapital.
U 230 sela nema škole
Sve što se dešavalo sa ideologijom
na ovim prostorima ostavilo je duboke
tragove i na srpskom selu. Sumorno
danas izgleda slika srpskog sela. Primera radi, danas u Srbiji ima 4.600
sela, a za deceniju i po sa mape će
nestati svako četvrto – ili 1.200 njih!
U 86 odsto sela opada broj stanovnika, a samo 12 odsto njih beleži rast.
Kao dokaz skorašnjeg života u njima
će ostati novi spomenici. Naravno, za
one koji imaju naslednike da im ih podignu. Dodamo li da u 986 sela danas ima manje od po 100 stanovnika,
zatim da poštu nema čak 2.000 sela,
asfaltni put i veza sa svetom nedostaje kod 500 sela, a 400 njih nema
ni prodavnice. Danas u Srbiji postoji
više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od
polovine stanovništva živi u ruralnim
sredinama. Dodamo li da u 230 sela nema osnovne škole, a da u 2.760
njih nedostaje vrtić, sve to ukazuje da
žiteljima najvećeg broja sela u Srbiji
nedostupna je većina sadržaja za iole
normalan život. Opisujući srpsko selo
danas, istaknimo i to da u dve trećine
njih ne postoji veterinarska ambulanta iako je glavno zanimanje poljoprivreda, a samo u malom broju ruralnih
naselja postoje biljne apoteke.
Ugašeno zadrugarstvo
Šansa za opstanak Srbije i seljaštva u njemu je i zadrugarstvo, koje
je praktično ugašeno. Od zadružnog
sektora od 1953. godine do danas
oduzeta je imovina u vrednosti većoj
od dve milijarde evra. Valja znati da
je 1895. godine Glavni savez srpskih
zemljoradničkih zadruga bio jedan od
Spomenik selu
Da srpska sela nestaju, najbolja potvrda je i činjenica daje u
seoskom groblju u kuršumlijskom
planinskom selu Tačevac krajem
2013. godine podignut nesvakidašnji spomenik, spomen selu
koje više ne postoji. Meštani su
selo napustili zbog nebezbednosti, zbog čestih upada naoružanih
kosovskih Albanaca. Kuće su spaljene u podmetnutim požarima, a
od nekada 200 stanovnika u 35
domaćinstava i jedne škole, sada
je ostalo svega nekoliko oronulih kuća. Zbog ovakvog stanja u
srpskom selu većina nosilaca gazdinstava smatra da trenutno poljoprivedna politika – poslednjih
godinu, pet i jedne decenije, ide
u pogrešnom pravcu. Inače, prosečan poljoprivednik u Srbiji je
star, slabo informisan i nepoverljiv prema udruženjima i državnoj
politici, pokazalo je istraživanje
koje je za potrebe Ministarstva
poljoprivrede sprovela novosadska agencija ,,Ninamedija’’.
11 osnivača Međunarodnog zadružnog
saveza. Posle promena u 2000. godini u Srbiji je bilo devet pokušaja donošenja zakona o zadrugarstvu, tako
da je zadružni sektor privrede jedini
ostao van reformskih procesa. Poslednji pokušaj bio je prošle godine i to
je dokaz neodgovornosti političkog
establišmenta prema ovom sektoru.
Istovremeno, donošenjem zakona o
ubrzanom stečaju 2009. godine, do
sredine 2011. godine kada je Ustavni sud proglasio neustavnim pojedine
njegove odredbe, likvidirane su 283
zemljoradničke zadruge, a za mnoge
od njih stečajni postupak bio je samo
otvoren i pošto nijedan od poverilaca
nije uplatio taksu i pokrenuo zahtev
za naplatu potraživana, one su likvidirane, a imovina preneta u Republičku direkciju za imovinu Srbije, čime
je zadružna imovina u stvari podržavljena. Pravno ispravno bi bilo da su
stečajne sudije kod takvih zadruga, s
obzirom da se niko od poverilaca nije javio, proglasile otpis potraživanja
i da su one nastavile bez neizmirenih
obaveza, da posluju. Imajući u vidu
da jedna zadruga dana su proseku
opslužuje tri seoska naselja, to znači da je oko hiljadu sela u tom tom
kratkom periodu ostalo bez organizacija koje mogu da obezbede ekonomsku, socijalnu i svaku drugu održivost
lokalnih zajednica, odnosno sela koja
su izopštena iz bilo kakvih strategija
i planova razvoja. Zabrinjavajuće je i
da je imovina preneta na Republičkom
direkciju za imovinu odnosno, da je
podržavljena, umesto da je, po tada
važećem Zakonu o zadrugama čak i u
slučaju likvidacije, preostala imovina
zadruga dodeljena teritorijalnom zadružnom savezu za osnivanje i razvoj
novih ili jačanje postojećih zadruga na
njihovom području. Problem je i to što
postoji takozvana društvena svojina
nad znatnim delom zemljišta i druge
imovine u zemljoradničkim zadrugama, što je samo formalno pravno nasleđeno iz socijalizma kada je politički
bilo zabranjeno da se uknjižava zadružna svojina, a ona i danas egzistira iako po Ustavu iz 2006. godine ona
više ne postoji. To ukazuje da su jedino u sektoru zadrugarstva, u proteklih
više od decenije tranzicionog perioda,
opstao model i politika koji su važili
u vremenu socijalizma. Problem ovog
sektora, a to znači i ruralnog razvoja
Srbije, je imovina koja je bez naknade
od 1953. godine do danas oduzeta od
zadružnog sektora, a njena vrednost
je veća od dve milijarde evra. U svemu tom lošem, ima i ponešto dobro a
to je što je Zakonom o podsticajima
u poljoprivredi i ruralnom razvoju zadruge konačno izjednačio sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i
poljoprivrednim preduzećima u pogledu korišćenja mera agrarne politike,
jer zadruge doprinose suzbijanju sive
ekonomije koja samo u sektoru poljoprivredu umanjuje budžetski prihod
po osnovu PDV-a za oko 160 miliona
evra. Time bi se iz sopstvenih budžetskih prihoda poljoprivrede, Agrarni
budžet mogao uvećati za više od 50
odsto.
Put izvornog
zadrugarstva
Krajnje je i vreme da Vlada Srbije
pokaže minimum političke volje koja
je nedostajala u prethodnih šest decenija i pospešivanje novih, pre svega,
specijalizovanih i nacionalnih zadruga
koje u uslovima ekonomske krize pokazuju najveći mogući stepen održivosti. Primera radi, samo 300 najvećih
zadružnih sistema u svetu u vremenu
između kriznih 2008. i 2010. godine
ostvarile su porast ukupnog prihoda
za više od 45 odsto, čime ne može da
se pohvali nijedan drugi sektor privređivanja u svetskoj ekonomiji. Regulisanjem ovih pitanja Srbija bi se
končano vratila na put izvornog zadrugarstva na kome je bila još 1895.
godine kada je Glavni savez srpskih
zemljoradničkih zadruga bio jedan od
U Srbiji je krajem 2012. godine bilo 2.124 zadruge, a 123.000
građana Srbije su članovi neke od
zadruga. U njoj postoji i 16 zadružnih saveza. Od toga 1.425 ili 67,1
odsto su zemljoradničke zadruge,
378 ili 17,8 odsto studentske, postoji i 146 stambenih zadruga što
je 6,9 odsto, zatim 87 zanatskih
ili 4,1 odsto, osam potrošačkih,
odnosno 0,4 odsto i 80 drugih vrsta zadruga od kojih su najbrojnije one koje se mogu podvesti pod
socijalne zadruge, a čine 3,8 odsto
ukupnog broja zadruga.
11 osnivača Međunarodnog zadružnog
saveza u Londonu. Propadanje malih
seljačkih gazdinstava treba zaustaviti i
njihovo ukrupnjavanje usmeriti zadružnim organizovanjem i poslovanjem.
Na napuštenim prostorima razvoj sela
treba inicirati projektima za zasnivanje
novih modernih gazdinstava veličine 10
do 50 hektara iz projekte novih naselja.
U tom cilju nužna je konstrukcija kreditnih linija uz koncept ličnih ulaganja
zainteresovanih i sposobnih za zasnivanje zadruga.
Poslovanje kroz zadruge omogućava
dobrovoljno i otvoreno članstvo. U tome postoji društvena odgovornost, kao
i servisiranje unapređenja proizvoda i
zajednički plasman na tržište. Demokratska je kontrola zadrugara u upravljanju. Članovi imaju udruženi rad i samopomoć. Njihovo ekonomsko učešće
je ravnopravno, a sve to omogućava
im da imaju smanjene troškove poslovanja. Zadruge su i najbolji oblik brzog
zapošljavanja i uključivanja gru sa lošijim položajem u društvu. Zadruga omogućava udruživanje rada i sredstava,
bolju pregovaračku poziciju i plasman
proizvoda na tržište.
Inače, poljoprivreda može da bude jedna od oblasti za povećanje produktivnijeg i regionalno ravnomerijneg
zaošljavanja u Srbiji, a u tom sektoru
i pratećim delatnostima moglo bi da se
angažuje oko 100.000 radnika. Uslov
za je i formiranje preradnih centara za
poljoprivredne proizvode, revitalizacija zadružnog sektora, kao i racionalnije korišćenje državnog poljoprivrednog
zemljišta. To bi značilo i uspostavljanje
novog modela javno-privatnog partnerstva, kao i preradu poljoprivrednih proizvoda koji sada mahom ostaju neiskorišćeni. U tom slučaju proizvođači mi
trebali da budu organizovani u zadruge
ili otkupne centre, zatim da sakupe, objedine i prerade tu robu, i na taj način
bi se povećala vrednost poljoprivredne
proizvodnje u Srbiji za 20 odsto! Ako bi
osnovali na zadružnom principu 30-ak
takvih centara u zemlji i u njima prosečno godišnje zaposlili oko 100 radnika, to znači onda bismo zaposlili 3.000
radnika koji bi obezbedili socijalnu egzistenciju i održivost desetak hiljada
članova domaćinstava.
(Nastaviće se)
25. jul 2014.
NAŠA TEMA • MALA GAZDINSTVA U EKONOMIJI I AGRARNOJ POLITICI SRBIJE (2)
Odgovornost upravljača
nacionalnom ekonomijom
Piše: Branko Maričić
Zapuštanje zemljišta, izostavljanje nužnih mera održavanja, isključivanje iz produkcionog
procesa napuštanjem znatnih delova teritorije i tome slično, dovodi u pitanje svrsishodnost i svodi na propagandni nivo raznovrsnost mnogih tvrdnji o „značaju“ poljoprivrede
u našoj ekonomiji
Z
emljište već dugo vreme
kod nas gubi svojstva uslova
i osnove agrarne proizvodnje.
To se može videti iz potpune ravnodušnosti prema ogromnim površinama isključenim iz proizvodnog
procesa u napuštenim gazdinstvima
i čitavim selima na znatnim delovima teritorije. Takođe i činjenicom
stvaranja tzv. “tržišta zakupa“na
kome je kao artikal za jednokratnu upotrebu izloženo zemljište javne svojine nekadašnjih modernih
krupnih gazdinstava poljoprivrednih kombinata zajedno sa zemljištem privatnih vlasnika koji nemaju
uslova ni interesa za obradu. To je
učinilo varijabilnom veličinu gazdinstava zakupaca, jer zakup je
kod njih povremen i privremen, pa
je „tuđe“zemljište samo artikal za
ograničeno vreme korišćenja, najčešće u monokulturi, bez interesa
za nužnu negu i agrotehničko, pedološko i biološko održavanje. Da je
to u skladu sa ekonomskom i razvojnom politikom aktuelnih vlasti,
potvrđuje činjenica da se i na tako
zakupljene hektare isplaćuju propisane subvencije. Čak ni kontrola izvršenja obrade nije uvek dosledna,
pa i neke zakupljene parcele ostaju u parlogu uz naplatu subvencije.
Ne postoje i ne primenjuju se mere uređivanja i zaštite zemljišta.
U javnosti se pominju primeri da
se u nekom mestima gube i poništavaju tekovine i rezultati nekad sprovedene komasacije koja
je ostala bez odgovarajuće pravne
zaštite, a nema inicijativa ni postupaka novih uređivanja zemljišne teritorije putem komasacije.
Ni na zemljištu koje se obrađuje,
a pogotovo na zapuštenom, nema
programa niti se primenjuje zaštita od erozije, nema planova uređivanja ni manjih, a kamoli većih
vodotokova izgradnjom malih ili
većih hidro akumulacija, nasipa,
U zakupu mnogi vide samo „tuđe“ zemljište za ograničeno korišćenje, bez interesa za nužnu negu i održavanje
kanala, nema podizanja zasada za
zaštitu od vetrova, niti čak pomisli da se neki delovi zemljišta mogu vratiti šumama, koji su u vreme „gladi za zemljom“ iskrčeni u
vreme ekstenzivne proizvodnje.
Ako u čemu ima značaja poznata
parola da „zemlju nismo nasledili
od predaka, nego pozajmili od potomaka“, bez sumnje to se može
reći za obradivo zemljište. Zapuštanje zemljišta, izostavljanje nužnih mera održavanja, isključivanje iz produkcionog procesa napuštanjem znatnih delova teritorije i
tome slično, dovodi u pitanje svrsishodnost i svodi na propagandni
nivo raznovrsnost mnogih tvrdnji
o „značaju“ poljoprivrede u našoj
ekonomiji. To istovremeno, s druge strane, sve više ističe potrebu
stvaranja i poboljšavanja uslova i
motivacije za povećanje proizvodnje i položaja proizvođača na tržištu i u društvu.
Ravnomernom i optimalnom
korišćenju prostora i uređenju
naselja, očigledno se u Srbiji ne
pridaje značaj i ne poklanja dovoljna pažnja. Nije više reč samo o
jugu i istoku Srbije. Očitih primera
ima i u Vojvodini.(2), a razlozi se
najpre mogu nalaziti u politici prepuštanja sitnih gazdinstava propadanju. Nije moguće neke pojave i
kretanja u procesima socijalnog i
ekonomskog razvoja smatrati rezultatom spontaniteta ili nehata.
Pre bi moralo biti da se one ispoljavaju kao rezultat cilja i usmerenja društvenih snaga koje iniciraju
i upravljaju tokovima društvenog
i ekonomskog razvoja. Ako je cilj
(što se može pretpostaviti) da se
napušteni prostor stavi na raspolaganje krupnom domaćem, ili
stranom kapitalu za zasnivanje
moderne krupne robne proizvodnje, to upravljačima nacionalne
ekonomije nalaže polaganje računa o isplativosti sa stanovišta
odgovornosti za demografska kretanja, teritorijalnu, prehrambenu
i sirovinsku, ekološku bezbednost
Izgraditi savremena nova gazdinstva za revitalizaciju sela
25. jul 2014.
zemlje, očuvanje etničkih i kulturnih vrednosti... Ta odgovornost i
njeni drugi aspekti utoliko je veća,
što je zemlja ostala bez industrije, sa niskim nivoom produktivne
aktivnosti skoro svih drugih delatnosti,sa visokom stopom nezaposlenosti, sa gradovima visokog
stepena siromaštva itd. Osim toga, izmena politike oporezivanja
delatnosti poljoprivrednih gazdinstava ugasila je sve moguće i nekadašnje izvore seoskih lokalnih
samouprava za sopstvene inicijative uređivanja i razvoja naselja
iz samodoprinosa, kao što je bila
izgradnja puteva, vodovoda, društvenih ustanova, uvođenje elektrike, susreta i događaja u aktivnostima kulture i tome sličnih etničkih i kulturnih vrednosti... Isto-
Velike promene
Gašenje pojedinih sela, dovođenje mnogih do nivoa tavorenja sa po nekoliko staraca,
prepuštanje pustoši znatnog
dela teritorije i isključenje iz
produkcionih procesa svih njihovih proizvodnih potencijala,
otvara i nameće pitanje vraćanja života, rada i proizvodnje u
ove prostore. Pretpostavka je
da to kao zvanično deklarisani
cilj i opšti društveni, nacionalni i državni interes nije sporno. Moguća ponuda domaćem
ili stranom krupnom kapitalu
da putem kupovine ili zakupa
pod određenim uslovima preuzme zemljište i proizvodni potencijal napuštenog prostora,
osim rehabilitacije proizvodnje
zasnivanjem velikih modernih
gazdinstava, proizvela bi sve
ostale promene sasvim izvan
svake saglasnosti sa nekadašnjim stanjem, nasleđem, tekovinama... Došlo bi do potpune
izmene topografije, strukture i
razmeštaja naseljenosti, komunikacija...Otvorilo bi se pitanje
zaštite, očuvanja i eventualnog
premeštaja nekih objekata i tekovina kulturnog razvoja itd.
(2) “U protekloj deceniji potpuno je ugašeno selo Obornjača.Nalazi se u najrazvijenijem
delu zemlje neposredno uz
Bačku Topolu.U selu nema više
ni jednog stanovnika iako ima
struju,vodu,put...Bačko
selo
Mošorin u titelskoj opštini ima
sve veći broj napuštenih kuća.
Po poslednjem popisu od 800
kuća čak 200 je prazno!Niko
ne živi u njima već godinama,a
neke su prazne već decenijama!Stariji su pomrli,a mladi
otišli u gradove.U ovom selu
vlada i“ bela kuga“,jer 2008.
godine rodilo se tridesetak mališana,ali je umrlo 120 osoba!U
svakoj ulici imanajmanje po
jedna ruševna kuća,na kojoj su
ostaci izbledelih boja molovanih
zidova,prozori odavno razbijeni,a korov izdžikljao. „BRANISLAV GULAN“Koncept integralnog razvoja“ SREMSKA POLjOPRIVREDA Br.38 od 25.aprila
2014. godine.
vremeno takav dvodecenijski talas
napuštanja i pražnjenja sela proizveo je masovnu stihijsku stambenu gradnju u mestima pored
komunikacija i vodnih tokova, bez
građevinskih dozvola i bez ikakve
komunalne pripreme i opremljenosti, bez provere i dokaza građevinskih kvaliteta lokacija. Vlast
se zadovoljava samo postupkom
“naknadne legalizacije“, što govori
o interesu da se dobije prihod od
komunalnih taksi bez garancija za
sigurnost, uređenje i opremu lokacija, bez osvrta na realne i potencijalne štete.
Projekcija izgradnje
novih gazdinstava
za revitalizaciju sela
Prihvatljivija alternativa, čini
se, bila bi izrada i ostvarenje programa zasnivanja (relativno) manjih farmi, veličine približno 10-50
hektara, takođe, na bazi kupovine
ili dugogodišnjeg zakupa uz finansijsku, tehničku i stručnu podršku
države, banaka i određenih institucija i organizacija. Imanja bi se
zasnivala u atarima sela po koncepcijama programa za ekonomske objekte, stambena naselja,
komunikacije, uz očuvanje svega
vrednog iz nasleđa i gradnju potrebnih sadržaja savremenog života za one koji bi radili na tim imanjima i njihove porodice. Bez programa revitalizacije sela po ovoj
alternativi na bazi programa, prostor na kome više nema ljudi, ili
nema sposobnih za rad, neće oživeti spontano, niti propagandnozabavnim prikazivanjem“povratka
na selo“, ili samo vraćanjem entuzijasta. Izrada i realizacija programa oživljavanja sela zasnivanjem
novih savremenih imanja i naselja
može biti izazov mnogim stručnim,
poslovnim, osobito zadružnim, organizacijama, bankama, lokalnim
i republičkim institucijama vlasti,
kao i višestruko korisna sa stanovišta zapošljavanja stručnjaka i
radnika raznih kvalifikacija i doprinos ravnomernom razvoju.
(Nastaviće se)
9
PROGNOZNO IZVEŠTAJNA SLUŽBA ZAŠTITE BILJA VOJVODINE
STANJE NA PARCELAMA
Jajna legla
kukuruznog plamenca
O
d 11. jula, odnosno 16. jula.,
u svetlosnim lovnim lampama se registruje postepeno
povećanje brojnosti imaga kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis)
u odnosu na prethodni period kada
smo imali pojedinačne ulove, što
označava početak leta II generacije
ove štetočine.
Približavamo se sumi temperaturnih akumulacija kada se očekuje
maksimum leta leptira II generacije (uz ovako visoke temperature za
2-3 nedelje).
Na lokalitetu Irig/Kudoš u usevu semenskog kukuruza (hibrid
NS 640, faza 65-67 BBCH: metlica
u cvetanju, svila potpuno razvijena) 21.07. 2014. su registrovana
prva sveže položena jajna legla na
1,67% biljaka (od 300 pregledanih
biljaka na 5 biljaka).
U narednom periodu se očekuje
intenziviranje polaganja jaja, kao
i početak piljenja larvi iz prisutnih
jajnih legala.
Preporučujemo
proizvođačima
kukuruza da intenziviraju obilaske
svojih parcela radi utvrđivanja prisustva jaja ove štetočine.
Za sada se ne preporučuju
mere zaštite.
RC Ruma nastavlja sa redovnim
pregledima u semenskom kukuruzu u cilju signaliziranja pravog momenta za tretman.
Stanje u usevu paprike
Pregledom useva paprike na lokalitetu Buđanovci uočavaju se jaja gama sovice, Autographa gamma na 3% pregledanih biljaka i jaja
pamukove sovice, Helicoverpa ar-
migera na 2% pregledanih biljaka.
Jajna legla II generacije kukuruznog plamenca, Ostrinia nubilalis nisu registrovana, a s obzirom da
na svetlosnoj lampi na ovom lokalitetu od 16.07. beležimo povećanje
brojnosti imaga, u narednim danima očekujemo i prva jajna legla.
Za sada se ne preporučuje insekticidni tretman u cilju suzbijanja
ovih štetočina u usevu paprike.
Na istoj parceli se na naličju listova registruju lisne vaši.
Ukoliko se uoči njihovo prisustvo, preporučuje se tretman nekim
od navedenih insekticida:
• Actara 25-WG (tiametoksam)
160-180 g/ha, karenca 7 dana;
• Confidor 200 SL (imidakloprid) 0,5-0,7 l/ha, karenca 7 dana;
• Calypso 480-SC (tiakloprid)
0,15-0,2 l/ha, karenca 7 dana;
• Tonus (acetamiprid) 0,25-0,4
kg/ha, karenca 14 dana
Plamenjača paradajza
Vizuelnim pregledom paradajza na više punktova, koji se nalazi
fenofaza prema BBCH skali 71-72
registrovali smo prisustvo simptoma plamenjače paradajza (prouz.
Phytophthora infestans).
Na zaraženim biljkama simptomi
se uočavaju na listovima, plodovima I stablu.
Simptomi se manifestuju na lišću
u vidu maslinastih pega koje se pri
povoljni uslovima (visoka relativna
vlažnost i optimalna temperatura
16-24C) brzo šire i uslovljavaju propadanje lisne mase .
Dinamika leta
kukuruznog plamenca:
Datum
Buđanovci
(broj
imaga)
Inđija
(broj
imaga)
11.07.
1
4
12.07.
0
7
13.07.
0
7
14.07.
0
27
15.07.
1
32
16.07.
5
44
17.07.
11
25
18.07.
10
57
19.07.
18
79
20.07.
36
154
21.07.
66
202
Jajno leglo kukuruznog plamenca
Na sta blu se is po lja va ju u vidu vo de na stih oval nih pe ga koje mo gu pr ste na sto da ob u hva te
sta blo što uslo vlja va da se bilj ka
iz nad pe ge su ši i pro pa da.
Na plodovima se javljuju sivozelene vodenaste pege koje se brzo
šire, dobijaju mrku boju, a veoma
često zaraženi plodovi opadaju.
Pre po ru ka pro iz vo đa či ma je
obi la zak i pre gled par ce la. U slu-
Uveličano jaje gama sovice
ča ju uoča va nja simp to ma po trebno je ura di ti tret man ne kim od
fungicida:
• Equ a ti on Pro WG-(ci mok sa nil
+ fa mok sa don) 0,4kg/ha (ka renca 3 dana )
• Or ti va Op ti 480 SC-(hlo ro talo nil + azok si stro bin) 2-2,5l/ha
(ka ren ca 3 da na)
• In fi ni to SC-(pro pa mo karb-
hi dro hlo rid + flu o pi ko lid) 1,2-1,6
l/ha ( ka ren ca 7 da na )
• Ac ro bat MZ-WG (a.m. dime to morf+man ko zeb), u ko li či ni
2-2,5 kg/ha (ka ren ca 14 da na)
•
Ri do mil
gold
MZ
68WG -(man ko zeb+me ta lak sil) 2,5
kg/ha ( ka ren ca 21 dan)
Pri li kom iz bo ra fun gi ci da vo di ti
ra ču na o ka ren ci pre pa ra ta.
Simptomi na stablu i na plodu
Lokalitet
Trenutna t° akumulacija
od 1.aprila
max leta II generacije, 2013.
Buđanovci
814,29 DD
10.08./1134 DD
Inđija
877,87 DD
05.08./1181 DD
Simptomi na listu paradajza
10
25. jul 2014.
ZANIMLJIVOSTI IZ POLJOPRIVREDE
BOSNA I HERCEGOVINA
ŠVAJCARSKA
Većina stočara ima samo Izumire četvrtina
jednu kravu!
evropskih
bumbara?
V
ećina stočara u BiH, njih čak
dve trećine, ima samo po jednu
kravu. Navedeno je to u UNDPovom Nacionalnom izveštaju o humanom razvoju za 2013 godinu, a u kojem se još navodi da više od 99 odsto
stočara na farmama poseduje ispod
20 grla stoke.
“Većina poljoprivrednika nema formalno poljoprivredno obrazovanje, uz
ograničena finansijska sredstva, te
uzgajaju stoku i useve kao sekundarnu aktivnost“, navedeno je u tom izveštaju.
Vođa tima angažovanog na ovom
projektu bio je Goran Živkov, inače
bivši ministar poljoprivrede Srbije,
koji kaže da je, tokom rada na izveštaju, stekao utisak da u BiH nije lako
sa stočarske proizvodnje za vlastite
potrebe preći na komercijalnu.
- Samo nekoliko desetina hiljada
gazdinstava ima ozbiljnije prihode od
poljoprivrede. Prelazak sa prehrambene sigurnosti na komercijalnu proizvodnju nikada nije lak. Problem BiH je
u tome što ima usitnjena gazdinstva,
puno malih poljoprivrednika, a jako
malu konkurenciju na nivou prerade,
koja bi trebalo da prikupi te proizvode,
pripremi ih i plasira na tržište - ocenjuje Živkov.
Kaže da, kada tome dodate uvozne
proizvode, onda imate dodatni problem.
Armin Sirčo, viši koordinator i rukovodilac Sektora socijalne uključenosti i demokratske uprave UNDP-a,
kaže da njihovo istraživanje upravo i
ukazuje na činjenicu da mala gazdinstva ne mogu da budu konkurentna
na tržištu.
- Previše su usitnjena i stočarstvom
se stočari uglavnom bave da bi zadovoljili potrebe sopstvene porodice, ili
radi ostvarenja dopunskih prihoda.
Bez dodatnih investicija, ukrupnjavanja i unapređenja tehnologije, teško
je očekivati značajne pomake nabolje
- ocenjuje Sirčo.
Tačan je podatak, prema rečima
Vladimira Usorca, predsednika Udruženja poljoprivrednih proizvođača –
mlekara RS, da jednu kravu ima većina stočara u BiH.
- U FBiH veliki broj ljudi ima samo
jednu kravu, samo za sebe, a u RS je,
ja mislim, prosek tri krave. Imamo tek
300 farmi s više od 10 krava. Proizvodnju treba ukrupniti, a da bi se to
Jedna krava, malo za komercijalnu
proizvodnju mleka
desilo, potrebni su investicije i podsticaji“, ističe Usorac.
Inače, u spomenutom izveštaju
navodi se da je stočarstvo u BiH vrlo značajno, pošto 43 odsto svih domaćinstava, obuhvaćenih anketom na
ruralnim područjima, drži neku vrstu
životinja.
DILEME OKO VODE
Zdravija flaširana
ili iz česme?
M
ožda će vas iznenaditi činjenica da je flaširana voda zapravo potpuno ista kao i voda iz
česme. Istraživanja su pokazala da je
čak 25 odsto flaširanih voda na tržištu
zapravo voda iz česme.
Kako možete prepoznati razliku?
Stručnjaci ističu da to nije uvek lako.
Ono što treba imati na umu je BPA
(bisfenol A), hemijski sastav kojeg
pronalazimo u velikom broju plastičnih proizvoda. Rezultati istraživanja
na temu plastičnih bočica su različiti,
prenela je RTRS.
Neki rezultati pokazuju da su potpuno bezbedne, dok neki pokazuju
da izloženost hemijskim jedinjenjima
iz plastičnih bočica može uzrokovati
oštećenje zubne gleđi, smanjiti želju
za seksom i povećati rizik od nastanka
gojaznosti.
Postoji još jedan razlog zbog kojega bi bilo bolje da pijete vodu iz česme, naročito ako ste ljubitelj flaširane vode sa ukusom. Ona često sadrži
veštačke zaslađivače koji mogu uzrokovati nastanak insulinske rezistencije
i dijabetes.
Ipak prednost česmovači?
Struč nja ci is ti ču da je naj bo lje
pi ti fla ši ra nu vo du ko ja je fil tri rana. Na taj na čin ste pot pu no si gur ni
da je vo da zdra va i tač no zna te šta
uno si te.
U nekim zemljama nije sigurno
piti vodu iz česme. Na našim područjima to još uvijek nije problem, ali
je važno uzeti u obzir i kvalitet vodovodnih cievi koje mogu da sadrže
štetne spojeve.
Ako ste ljubitelj flaširanih voda,
dobro pripazite da sadrže samo vodu, nikakve druge sastojke. Potražite
bočice koje ne sadrže BPA ili izaberite
staklene.
Zajedno s pčelama, bumbari evropskoj poljoprivredi godišnje
donose više od 22 milijarde evra
G
otovo četvrtina vrsta evropskih bumbara, vrlo korisnih
oprašivača, u opasnosti je od
izumiranja zbog klimatskih promena i intenzivne poljoprivrede – objavila je Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) sa sedištem
u Švajcarskoj. Njeni su stručnjaci
analizirali 68 evropskih vrsta bumbara te zaključili kako je njih 24 posto u opasnosti od potpunog nestajanja, dok se uopšte kod 46 posto
vrsta broj jedinki smanjuje. Kao i
kod pčela, uzroci nestajanja bumbara su klimatske promene, uvođenje intenzivne poljoprivrede i urbanizacija. Najvažnija vrsta bumbara
– Bombus fragrans, najugroženija
je zbog sve intenzivnije poljoprivrede u stepama Ukrajine i Rusije, njenog prirodnog staništa. Druga vrlo
raširena vrsta – Bombus hyperboreus – živi u skandinavskoj tundri
i na severu Rusije, u regijama koje
bi mogle biti jako pogođene klimatskim promjenama.
Jednako kao pčele, bumbari su
u proizvodnji hrane, naprosto, karika bez koje se ne može. Od pet
najefikasnijih vrsta oprašivača
u Europi, tri su bumbarskog roda. Zajedno s pčelama, bumbari
evropskoj poljoprivredi godišnje
donose više od 22 milijarde evra,
što znači da su, osim u ekosistemu, oni i jako važna ekonomska
karika. Održavaju proizvodnju paradajza i paprike, pogotovo u staklenicima, dok su jako efikasni i u
oprašivanju brusnica, borovnica,
crvene deteline, boba, kivija, lubenica, povećavaju prinos graška
i drugih leguminoza.
Studija objavljena u časopisu
»Journal of Applied Ecology« pokazala je kakav razoran učinak na
bumbare ima istovremena kombinacija upotrebe pesticida u poljoprivredi i uobičajeni paraziti u prirodi.
Interakcija ovih dvaju faktora značajno je smanjila sposobnost preživljavanja matice, a time i čitave
kolonije bumbara. S obzirom da se
radilo o laboratorijskim uslovima,
naučnici pretpostavljaju da su u prirodnom okruženju, koje podrazumijeva veći broj parazita te izloženost
brojnim drugim stresnim okolnostima, posledice i daleko veće.
Bumbari, manje je poznato, takođe proizvode med, navodno vrlo
ukusan, no u vrlo malim količinama,
potrebnim isključivo njihovim, takođe malim kolonijama koje nisu veće od jabuke, i u kojima živi manje
od 50 jedinki. Bumbarske »košnice«
najčešće su podzemne građevine koje je izgradio neko drugi, neki iseljeni glodar, a u koje oplođene kraljice
useljavaju nakon buđenja iz zimske
hibernacije. Tu prve na svet, u proleće, dolaze radilice, građevinu dodatno urediti i u nju donositi nektar i
pelud, da bi na leto iz svojih jajašaca
izašli i trutovi te nove buduće kraljice. Trutovi, nakon što oplode kraljice, vrlo brzo odlaze u samostalan
momački život bez brige i rada, stare
kraljice i radilice u koloniji početkom
zime umiru, nove, oplođene, započinju svoj hibernacijski ciklus. I ko zna
dokad bi priroda svoj savršeni ciklus
održavala na životu, da se u sve nije
upleo – čovek. Posredno uništavajući pčele i bumare, režemo granu
na kojoj sedimo.
VELIKA BRITANIJA
Biljka u zatvorenoj boci
stvorila sopstveni
eko-sistem
D
avid Latimer ( 80 ), vrtlar iz
Velike Britanije, došao je još
1961. godine na ideju da posadi biljku u zatvorenoj boci kako bi
vidio kako će biljka reagovaati. Pedeset tri godine kasnije, biljka je i
dalje živa i u punoj formi, zahvaljujući sopststveni ekossistemu.
Latimer je na Uskrs 1961. posejo
seme u boci od 38 litara. Samo je
dva puta zalio svoju biljku – u vrijeme sađenja i 1972. godine prie nego što je zapečatio pampur.
Od tada, biljka se razvija sama
25. jul 2014.
od sebe, objasnio je ovaj zaljubljenik u baštovanstvo. Jedino što čini
je da redovito okrene bocu kako
bi biljka ravnomjerno bila izložena
suncu.
- To je jedino što činim za njeno
održavanje. Nikada je nisam orezivao. Samostalno se razvija unutar
boce – izjavio je za ” Daily Mail “,
dodajući da je tokom godina biljka
stvorila vlastiti ekosistem.
Naime, u boci voda funkcionirše
u zatvorenom toku. Koren apsorbuje vodu koju biljka potom, kroz pro-
ces fotosinteze, ispušta u bocu.
Ambijentalna vlaga stvara kapljice koje teku niz zidove boce da bi
ponovo bile apsorbirane korijenom.
Sunčeva svjetlost omogućuje biljci
da obavlja fotosintezu, koja je neophodna u proizvodnji energije. Hranjive materije, biljka crpi iz otpalog
lišća koje trune na dnu boce.
Latimer vrt je čak inspirirala
američku svemirsku agenciju NASA
za njen projekt vrtu u svemiru.
- Biljke pročišćavaju vazduh upijajući materije koje ga zagađuju.
Bašta u boci
Zahvaljujući njima, svemirska stanica bi mogla na izvesnom nivou
postati autonomna – naveo je predstavnik NASA-e.
Svi oni koji bi pokušali da sami
naprave baštu u boci treba samo
da imaju veliku posudu, malo zemlje ili komposta i naravno seme.
Nakon toga, dovoljno je sipati decilitar i po vode i hermetički zatvoriti bocu, a priroda će se pobrinuti
za ostalo.
11
AKTUELNOSTI
BEOGRAD • UNAPREĐENJE MEĐUSEKTORSKOG UPRAVLJANJA ZEMLJIŠTEM
Smanjiti pritisak na zemljište
Cilj ovog projekta je smanjenje pritisaka na zemljište kao prirodni resurs, kroz zaustavljanje dalje degradacije zemljišta i sprovođenje mera remedijacije u Republici Srbiji. Projekat se realizuje u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine i Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i finansiran je od Globalnog
fonda za zaštitu životne sredine
M
r Stana Božović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine
učestvovala je na sastnku povodom
predstavljanja projekta „Unapređenje međusektorskog upravljanja
zemljištem kroz smanjenje pritiska
na zemljište i planiranje korišćenja
zemljišta“. Pored državnog sekretara na skupu su se obratili Pjer Karlo
Sandej, predstavnik Regionalne kancelarije za Evropu Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i Filip
Radović, direktor Agencije za zaštitu
životne sredine.
- Ovo predstavlja važan skup i
projekat, kako za Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine,
tako i za Republiku Srbiju. Republika Srbija, kao i ostale zemlje u regionu, suočava se sa velikim brojem
problema u oblasti životne sredine i
resorno Ministarstvo je veoma aktivno u rešavanju tih problema. Jedan od načina jeste i implementacija velikog broja projekata iz oblasti
zaštite životne sredine, kroz Odeljenje za planiranje i upravljanje projektima - istakla je državni sekretar
mr Stana Božović.
Predstavljanje projekta
Polazna osnova za realizaciju
projekta je izrada “Nacionalnog
akcionog plana ublažavanja posledica suše i degradacije zemljišta, prema Konvenciji Ujedinjenih
nacija za suzbijanje degradacije
zemljišta“, koji je u završnoj favršnoj fazi. Komponente projekta
su: osposobljavanje institucionalnog, političkog i naučnog okru-
ženja za dugoročno integrisano
upravljanje korišćenjem zemljišta;
upravljanje prirodnim resursima u
Srbiji i razvoj kapaciteta kroz podizanje ekološke svesti.
- Cilj ovog projekta je smanjenje
pritisaka na zemljište kao prirodni
resurs, kroz zaustavljanje dalje degradacije zemljišta i sprovođenje
mera remedijacije u Republici Sr-
Detalj sa skupa
biji. Projekat se realizuje u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne
sredine i Programom Ujedinjenih
nacija za životnu sredinu i finansiran je od Globalnog fonda za zaštitu
životne sredine. Predviđeno vreme
za realizaciju projekta je tri godine
- naglasila je Božović.
Državni sekretar mr Stana Božović pozvala je sve zainteresovane
potencijalne donatore da se odazovu kako bi svojim sredstvima pomogli proširenju aktivnosti iz oblasti
zaštite životne sredine, a vezanih za
realizaciju ovog projekta.
S. P.
Na osnovu člana 56. Pokrajinske skupštinske odluke o pokrajinskoj upravi (''Službeni list APV'', broj 40/2012-prečišćen tekst) i člana 10. Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2014. godinu (''Službeni list APV '' broj 50/2013) Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, r a s p i s u j e
Javni konkurs
za dodelu bespovratnih sredstava lokalnim samoupravama sa teritorije AP Vojvodine
za sufinansiranje projekata planskog uređenja turističkih tematskih celina,
broj: 133-401-2414/2014-04
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i
ravnopravnost polova, (u daljem tekstu Sekretarijat)
dodeljuje bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od
30.000.000,00 dinara.
Ekonomska klasifikacija 4632- kapitalni transferi
ostalim nivoima vlasti
PREDMET KONKURSA:
Su fi nan si ra nje pla ni ra nja i ure đe nja te mat skih (tip skih i
me šo vi tih) ce li na, uli ca, tr go va, štran do va i dru gih tu ristič kih ce li na, ko ji bi u ni zu sa dr ža li ve ći broj tu ri stič kih
obje ka ta, vin skih po dru ma, od no sno pro iz vo đa ča vi na,
ra ki je, za nat skih rad nji, na ci o nal nih re sto ra na, za vi čajnih do mo va, et no ku ća, su ve nir ni ca i to me slič no, kroz
projekte:
Adap ta ci je jav nih obje ka ta, fa sa da, opre ma nje uličnim mobilijarom (klupe, dekorativni stubovi za rasvetu,
livene zidne svetiljke, fenjeri, korpe za otpatke, livene če sme i to me slič no), ko mu nal nog opre ma nja javnih po vr ši na, ure đe nje jar ko va (pre la za), po sta vlja nja
tu ri stič ke sig na li za ci je u ci lju obe le ža va nja te mat ske
ce li ne i upu ći va nje na istu i dru go u skla du sa pro stornim pla nom i pla no vi ma de talj ne re gu la ci je, a u ci lju
una pre đe nja tu ri stič ke po nu de. Napomena: navedene
mo guć no sti za fi nan si ra nje od no se se sa mo na objek te i
in fra struk tu ru ko ji se na la ze u plan ski ob u hva će noj mikro lo ka ci ji (uli ca, trg, itd.).
Za ovu tač ku kon kur sa po pro jek tu, vi si na tra že nih
sred sta va ne mo že bi ti ve ća od 5.000.000,00 di na ra
(slovima:petmilionadinara)
CILJ KONKURSA:
Kon cen tra ci ja tu ri stič ke po nu de lo kal nih za jed ni ca u tematske celine u cilju podsticanja preduzetništva, otvara nja no vih rad nih me sta, oču va nju tra di ci o nal nih za nata, ne go va nju i raz vo ju vin ske kul tu re, ja ča nju ka pa cite ta ga stro nom ske po nu de, kao i po di za nja ce lo kup nog
tu ri stič kog ka pa ci te ta i po ve ća nog pri li va tu ri sta u Vojvodinu.
12
USLOVI KONKURSA:
1. Pravo učešća na Konkursu imaju lokalne samouprave sa teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodine.
2. Podnosilac može aplicirati samo sa jednim projektom.
Pred nost pri od lu či va nju o do de li sred sta va ima ju
lo kal ne sa mo u pra ve:
ko je ima ju obez be đe no mi ni mum 50% sop stve nog
uče šća u re a li za ci ji pro jek ta i do sta ve iz vod iz bu dže ta
lo kal ne sa mo u pra ve o obez be đe nim sred stvi ma za učešće u re a li za ci ji na ve de nog pro jek ta.
ko je po se du ju plan sku do ku men ta ci ju za ure đe nje i
re kon struk ci ju te mat skih tu ri stič kih uli ca, tr go va i drugih ce li na,
ko je u od re đe noj fa zi ima ju u funk ci ji te mat sku uli cu
ili ce li nu (za po če te ak tiv no sti na adap ta ci ji, ure đe nju,
za po če to tu ri stič ko obe le ža va nje te mat skih ce li na i sl.),
ko je pri li kom re a li za ci je raz voj nih pro je ka ta sa ra đu ju
sa akre di to va nim raz voj nim agen ci ja ma
koje imaju obavljene pripremne aktivnosti, anketirane vlasnike ili zakupce objekata u tematskim celinama,
ko ji su or ga ni zo va li stu dij ske po se te po ten ci jal nih vlasni ka ili za ku pa ca obje ka ta slič nim tu ri stič kim cen tri ma
u re gi o nu, ko je ima ju te mat ske tu ri stič ke uli ce i dru ge
celine,
ko je ima ju ve ći broj pro iz vo đa ča sta rih za na ta, re gistro va nih pro iz vo đa ča vi na i ra ki je, po dru ma i vi no te ka
i dru gih uče sni ka za in te re so va nih da bu du ''sta nov ni ci''
uli ce ili dru ge tu ri stič ke ce li ne,
ko je ima ju ve ći ste pen oču va no sti obje ka ta spe ci fičnog voj vo đan skog gra di telj stva u uli ci, ko jom se konkuriše,
ko je po se du ju ve ći broj i vr stu re gi stro va nih sme štajnih ka pa ci te ta,
ko je po se du ju ve ći broj i vr stu ma ni fe sta ci ja ko ja se
odr ža va ju u tom me stu,
ko je su u bli zi ni pri rod nih i an tro po ge nih vred no sti,
ko je su u bli zi ni tran zit nih pu te va (auto pu ta, zna čajnih ma gi stal nih pu te va, plov nih pu te va, me đu na rod nih
bi ci kli stič kih ru ta itd).
Podnosilac prijave dostavlja sledeću dokumentaciju:
1. Odluku organa lokalne samouprave o realizaciji i sufinansiranju projekta i izvod iz budžeta lokalne samouprave o
obezbeđenim sredstvima za učešće u realizaciji projekta
2. opis projekta uz foto dokumentaciju trenutnog stanja
izabrane ulice ili druge tematske celine, sa kojom se konkuriše,
3. odgovarajući projekat za uređenje odobren od nadležnog organa (glavni projekat, građevinska dozvola, lokacijska dozvola)
4. opis akcija uređenja i propagandne aktivnosti,
5. popunjen konkursni obrazac (navesti opšti cilj projekta
sa opisom aktivnosti, ciljevima i rezultatima, definisanim indikatorima na osnovu kojih će se meriti uspešnost realizacije
projekta),
6. budžet projekta (specifikacija troškova).
Prijave za Konkurs podnose se na konkursnim obrascima koji se
mogu preuzeti sa sajta www.spriv.vojvodina.gov.rs, i sa pripadajućom dokumentacijom, dostavljaju u zatvorenoj koverti
na adresu: Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i
ravnopravnost polova, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi
Sad, sa naznakom Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava
lokalnim samoupravama sa teritorije AP Vojvodine za sufinansiranje projekata planskog uređenja turističkih tematskih celina, poštom ili preko pisarnice pokrajinskih organa.
Neblagovremene i nekompletne prijave neće se razmatrati.
Podnosioci aplikacija koji nisu ispunili prethodnu ugovornu
obavezu prema Sekretarijatu, do objavljivanja ovog konkursa
biće izuzeta od prava na dodelu sredstava.
Odluka o dodeli sredstava objaviće se na sajtu Sekretarijata, nakon čega će se sa Korisnicima sredstava zaključivati
ugovori.
Konkurs je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do
31. oktobra 2014. godine.
Informacije u vezi sa Konkursom mogu se dobiti pozivom
na brojeve 021/487 4669, 456 790, 487 4580.
25. jul 2014.
На основу члана 56. Покрајинске скупштинске одлуке о покрајинској управи (''Службени лист АПВ'', број 40/2012-пречишћен текст) и члана 10. Покрајинске скупштинске
одлуке о буџету Аутономне Покрајине Војводине за 2014. годину (''Службени лист АПВ '' број 50/2013) Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност
полова, р а с п и с у ј е
ЈАВНИ КОНКУРС
За доделу бесповратних средстава непрофитним институцијама/удружењима са територије аутономне
покрајине војводине за финансирање пројеката у области туризма, број: 133-401-2412/2014-04
Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање
и равноправност полова (у даљем тексту Секретаријат),
додељује бесповратна средства обезбеђенa Покрајинском скупштинском одлуком о буџету Аутономне Покрајине Војводине за 2014. годину, активност 06, економскa
класификацијa 4819 – Дотације осталим непрофитним
институцијама у износу од 5.000.000,00 динара, за реализацију пројеката из области туризма.
Циљ финансирања је подршка активностима у вези са:
1. организовањем наступајућих туристичко-привредних манифестација од значаја за АП Војводину;
2. унапређењем пословања кроз набавку добара за
пружање додатних садржаја туристима у сврху активног
одмора;
3. подршком активностима за спровођење стручних
усавршавања запослених у туризму.
4. прихватљиви трошкови који се односе на активности
из тачке 2 су набавке опреме: бицикала, квадрицикала,
педалина, кануа, малих чамаца и томе слично који могу
бити у функцији изнајмљивања у туристичким центрима
и дестинацијама од значаја за туризам АП Војводине.
3. фотокопију Потврде о пореском идентификационом броју /ПИБ/
5. прихватљиви трошкови који се односе на активности из тачке 3 су:
5. сагласност од локалне самоуправе за одржавање манифестације (за лица која конкуришу на тачку 1.
Конкурса, прилаже се приликом потписивања уговора)
организовање обука угоститељских радника, кувара, сомелијера, локалних туристичких водича и друге обуке, а
све у циљу унапређења квалитета услуга у туристичким
центрима и дестинацијама од значаја за развој туризма
у АП Војводини.
6. трошкови који се не сматрају прихватљивим су:
• куповина половне опреме;
• путни трошкови и трошкови горива у укупном износу већи од 20.000,00 динара (aко пројекат подразумева
и теренски рад);
Услови:
Подносилац:
1. може аплицирати само са једним пројектом, а висина
тражених средстава не може бити већа од 400.000,00 динара,
2. у обавези је да планиране активности спроводи на
територији АП Војводине,
• изнајмљивање некретнина (осим ако се ради о изнајмљивању простора за одржавање манифестације);
• трошкови телефона, струје, поштанских услуга,
књиговодствених услуга и сл.
Подносилац пријаве доставља следећу документацију:
3. прихватљиви трошкови који се односе на активности из тачке 1 су:
трошкови организовања манифестације, куповина типских штандова, наруџбе уникатних сувенира који се
односе на манифестацију, куповина адекватне потрошне опреме која би допринела професионализацији
манифестације.
4. фотокопију картона депонованих потписа (прилаже се приликом потписивања уговора)
6. средства гаранције уредног извршавања обавеза: две истоветне бланко соло менице регистроване од
стране пословне банке (прилаже се приликом потписивања уговора).
Рок за подношење пријаве на Конкурс је 10 дана од
дана објављивања Конкурса.
Пријаве на Конкурс чине саставни део Конкурса и могу преузети са web адресе www.spriv.vojvodina.gov.rs. Пријаве на Конкурс достављају се у затвореној коверти на адресу: Покрајински секретаријат
за привреду, запошљавање и равноправност полова, 21000 Нови Сад, Булевар Михајла Пупина 16, са
назнаком на лицу коверте: «Не отварати – пријава
на Конкурс из области туризма –дотације», поштом
или лично преко писарнице покрајинских органа.
Неблаговремене и некомплетне пријаве неће се разматрати, као ни документација подносиоца који нису
испунили раније уговорену обавезу према Секретаријату.
1. уредно попуњен конкурсни образац са описом пројекта и наведеном спецификацијом појединачних трошкова
Одлука о додели средстава по истеку Конкурса објавиће се на web адреси Секретаријата.
2. фотокопију Решења о регистрацији подносиоца
пријаве у Агенцији за привредне регистре или код надлежног органа
Информације у вези са Конкурсом могу се добити у
Секретаријату на телефоне: 021/456 790, 487 4580,
487 4669.
Na osnovu člana 56. Pokrajinske skupštinske odluke o pokrajinskoj upravi (''Službeni list APV'', broj 40/2012-prečišćen tekst) i člana 10. Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu
Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2014. godinu (''Službeni list APV '', broj 50/2013) Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, r a s p i s u j e
KONKURS
ZA DODELU SUBVENCIJA ZA FINANSIRANJE PROJEKATA
U OBLASTI TURIZMA U AP VOJVODINI BROJ: 133-401-2415/2014-04
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova (u daljem tekstu Sekretarijat), dodeljuje bespovratna sredstva u iznosu od 18.000.000,00 dinara
obezbeđena Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu
Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2014. godinu, aktivnost
06, ekonomska klasifikacija 4542 – kapitalne subvencije privatnim preduzećima, radi realizacije projekata iz oblasti turizma.
Ciljevi finansiranja:
a. Subvencionisanje izgradnje, dogradnje, rekonstrukcije, adaptacije i investicionog održavanja ugostiteljskih objekata u skladu sa zakonom.
a.1. troškovi koji neće biti prihvaćeni su izrada planske
dokumentacije i plaćanje pratećih taksi.
b. Opremanja ugostiteljskih objekata dodatnim sadržajima, u skladu sa zakonom, koji turistu treba da zadrže dan
duže u postojećem objektu u cilju unapređenja poslovanja
ugostiteljskog objekta,
b.1. troškovi koji neće biti prihvaćeni su izrada planske
dokumentacije i plaćanje pratećih taksi.
c. Subvencionisanje nabavke opreme radi unapređenja
turističke ponude koja može biti u funkciji rentiranja u ugostiteljskim objektima.
Uslovi konkursa:
1. Pra vo uče šća na Kon kur su ima ju ugo sti te lji (privred no dru štvo, pred u zet ni ci i dru ga prav na li ca) ko ji
oba vlja ju ugo sti telj sku de lat nost kao pre te žnu de latnost ili je ista evidentirana u Registru turizma i pruža ju uslu ge :
25. jul 2014.
- smeštaja i po se du ju mi ni mum 10 le ža je va,
- pri pre ma nja i uslu ži va nja hra ne i pi ća i po se duju mi ni mum 50 me sta za se de nje u ugo sti telj skom
objektu.
2. Pod no si lac mo že apli ci ra ti sa mo sa jed nim projek tom, a vi si na sub ven ci je utvr đu je se u iz no su od
40% tro ško va od ukup nog iz no sa pro jek ta i ne mo že
bi ti:
- ma nja od 1.000.000,00 di na ra ni ti ve ća od
2.000.000,00 di na ra za tač ku a. ci lje va fi nan si ra nja;
- za tač ku b. minimalna 700.000,00 dinara, maksimalna 1.000.000,00 dinara i
- tač ku c. minimalna 200.000,00 dinara, maksimalna 300.000,00 dinara.
3. Pod no si lac pri ja ve je u oba ve zi da u re a li za ci ji
pro jek ta uče stvu je sa mi ni mum 60% sop stve nih sredsta va. Pod no si o cu pri ja ve ko ji je za po čeo re a li za ci ju
pro jek ta u 2014. go di ni, kao uče šće će se pri zna ti njego vo in ve sti ci o no ula ga nje do ob ja vlji va nja kon kur sa.
6. Pri ja va na Kon kurs, ko ja je sa tav ni deo Kon kursa, pod no si se na kon kurs nim obra sci ma ko ji se mo gu
preuzeti sa sajta www.spriv.vojvodina.gov.rs i sa pripa da ju ćom do ku men ta ci jom, do sta vlja ju u za tvo re noj
ko ver ti na adre su: Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, 21000 Novi
Sad, Bu le var Mi haj la Pu pi na 16, sa na zna kom na li cu
ko ver te: «Ne otva ra ti – pri ja va na Kon kurs iz obla sti
tu ri zma – 4542 ka pi tal ne sub ven ci je», po štom ili lič no
pre ko pi sar ni ce po kra jin skih or ga na.
7. Kon kurs je otvo ren do utro ška sred sta va a naj kasni je do 15.08.2014.go di ne.
8. Ne bla go vre me ne i ne kom plet ne pri ja ve ne će se
razmatrati.
9. Od lu ka o do de li sred sta va ob ja vi će se na saj tu
Se kre ta ri ja ta, na kon če ga su ko ri sni ci sred sta va organizovani kao privredno društvo (DOO, AD, OD i koman dit no dru štvo) u oba ve zi da pre za klju če nja Ugovo ra, otvo re po se ban na men ski ra čun kod Upra ve za
trezor.
4. Pred nost pri li kom od lu či va nja za odo bra va nje
sred sta va ima će pri vred ni su bjek ti:
- ko ji po slu ju u okvi ru tu ri stič kih de sti na ci ja, tu ristič kih te mat skih ce li na u op šti na ma i gra do vi ma od
zna ča ja za tu ri zam AP Voj vo di ne,
- ko ji su uklju če ni u rad tu ri stič kih kla ste ra u AP
Vojvodini,
- ko ji ima ju sklo plje ne ugo vo re o do vo đe nju go sti ju
sa tu ri stič kim agen ci ja ma iz Sr bi je ili ino stran stva
- ko ji pri lo že po tvr de da re dov no iz mi ru ju oba ve ze
po ostvarenim boravišnim taksama.
11. Sred stva ga ran ci je ured nog iz vr ša va nja oba veza za odobren iznos do 300.000,00 dinara su dve istovet ne blan ko so lo me ni ce, sa me nič nim ovla šće nji ma,
re gi stro va ne u po slov noj ban ci, a za iz no se od i preko 700.000,00 di na ra, uz na ve de ne me ni ce i do dat no
sred stvo obez be đe nja - ga ran ci ja ban ke u vred no sti
iz no sa sub ven ci je.
5. Podnosioci prijave koji nisu ispunili prethodnu ugovornu obavezu prema Sekretarijatu, do objavljivanja ovog
konkursa biće izuzeti od prava na dodelu sredstava.
In for ma ci je u ve zi sa Kon kur som mo gu se do bi ti u
Se kre ta ri ja tu na te le fo ne: 021-487 45 80; 021-456790; 021- 487-46-69.
13
SAVREMENO POVRTARSTVO
Prof. dr Žarko Ilin - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
BERBA, KVALITET I PRERADA KUPUSA (2)
Prerada kupusa
Biološkom fermentacijom (sa kiselenjem) obično se počinje krajem jula, češće prvih dana avgusta. U avgustu i
u prvoj polovini septembra se kiseli kupus iz srednjekasne proizvodnje, dok su još temperature visoke. Dok se u
drugoj polovini septembra, u oktobru, novembru i u prvoj polovini decembra kupus kiseli iz kasne proizvodnje.
Vreme je izuzetno važno zbog temperatura koje vladaju krajem leta i u jesenje-zimskom periodu
K
upus, osim za potrošnju u
svežem stanju cele godine,
vrlo uspešno se proizvodi za
industrijsku preradu dehidracijom
(sušenjem) i kiseljenjem. Kiseljenje i/ili biofermentacija je prirodan
način konzervisanja ove biološki
vredne namirnice. Kiseli se kupus
iz srednjekasne i kasne proizvodnje. Potrošnja biofermentisanog
(kiselog) kupusa je u jesen, zimu i
u prolećnom periodu sve do pristizanja ranih sorti i/ili hibrida iz rane
proizvodnje za potrošnju u svežem
stanju.
Za proizvodnju biloški konzervisanog kupusa neophodno je obezbediti:
1. kvalitetne tehnološki zrele glavice kupusa;
2. sudove (drvenu i/ili plastičnu
burad) ili bazene za biofermentaciju
(kiseljenje);
3. kuhinjsku so (NaCl);
4. anaerobne uslove;
5. optimalnu temperaturu;
6. aktivnost bakterija mlečnokiselinskog vrenja;
7. optimalnu kiselost (aciditet);
8. konzervans za plasman na tržište;
9. plastične kese i kartonske kutije
za pakovanje kiselog kupusa i
10. rashladne uređaje u komori za
kratkoročnočuvanje upakovanog i za
tržište spremnog kiselog kupusa.
U domaćinstvu se koriste drvena
ili plastična burad male zapremine
od 50-200 1. Za industrijsku proizvodnju na porodičnim komercijalnim gazdinstvima kupus se kiseli u
plastičnim sudovima ili betonskim
bazenima. U 1 m3 stane oko 400 kg
svežih glavica (prokola) za kiselenje
ili 930±10 kg ribanog kupusa.
Kiselenje kupusa
u domaćinstvu
U domaćinstvu se obično u burad
dobro maljem sabije red ribanog
kupusa kojem je dodata kuhinjska
so. Sabija se dok ribani kupus ne
pusti ćelijski sok u kojem se nalaze šećeri. Na tako sabijen ribani
kupus slaže se red glavica s osnovom nagore, a u predelu izvađenog
unutrašnjeg kočana se stavlja ku-
Skidanje krupnih listova i priprema za pakovanje (Ilin Ž., 2.11.2011)
Merenje i pakovanje kiselog kupusa (IlinŽ., 2.11.2011)
novembru i u prvoj polovini decembra kupus kiseli iz kasne proizvodnje. Vreme je izuzetno važno zbog
temperatura koje vladaju krajem leta i u jesenje-zimskom periodu. Na
visokim temperaturama biofermentacija se vrlo brzo završi za svega
desetak dana (avgust-septembar),
dok u jesenje-zimskoj fermentaciji
(oktobar-novembar-prva polovina
decembra) ovaj proces traje između 21-23dana na temperaturi od 15
do približno 23°C, optimum je 1820°C.
Biofermentacija je u korelaciji
sa temperaturom i koncentracijom
soli. U početnim fazama poželjno
je da je temperatura na nivou od
20-23°C, a u drugoj polovini ovog
procesa temperatura treba da je niža i obično treba da iznosi 18±1°C,
što ima značajan uticaj na kvalitet
i boju kiselog kupusa. Na temperaturama nižim od 10°C kiseli kupus
može uspešno da se čuva nekoliko
meseci bez dodavanja bilo kakvog
konzervansa.
Kisele se srednjekrupne do krupne glavice, kod kojih se svrdlom
vadi unutrašnjikočan (unutrašnje
stablo). Unutrašnji kočan u proseku
učestvuje u masi krupnih glavice sa
oko 2,5%, a u masi srednjekrupnih
glavica 4,41%. Glavice se iz prikolice slažu u boks palete i viljuškarom
voze do betonskih bazena ili plastičnih buradi. Slaže se red glavica
s osnovom okrenutom nagore, dobro se glavice sabijaju i dodaje se
kuhinjska so (NaCl) u koncentraciji
od 2,5-3%, maksimum 4%. Najbolje je da se u proseku glavicama
doda između 2,75 do maksimum
3,0% kuhinjske soli. Od koncentracije soli, između ostalog,zavisi kiselost rastvora (rasola) i glavica. Kada
se burad ili betonski bazeni napune
glavicama kupusa, a kuhinjska so
se idealno rasporedi, burad ili betonski bazeni se nalivaju čistom,
bakteriološki ispravnom vodom.
Kuhinjska so (Na Cl) direktno doprinosi procesu difuzije, odnosno,
omogućava ubrzan prelazak šećera
i ćelijskog soka iz ćelija u rastvor.
Kuhinjska so ima značajan uticaj na
mikrobiološku aktivnost u toku procesa biofermentacije, koizistenciju
i čvrstinu tkiva. Da bi ovaj proces
bio uspešan ne sme biti visoka kon-
zlatnožutu boju. Idealna kiselost je
1,0-1,25% maksimum 1,5%. Mlečna kiselina je prirodan konzervans
vrlo prijatnog mirisa i ukusa od značaja za očuvanje vitamina posebno
vitamina C. Sadržaj vitamina C u kiselom kupusu se kreće na nivou od
10 mg/100 g kiselog kupusa, pa do
40 mg/100 g kiselog kupusa, odnosno, 30 do 80% od sadržaja vitamina C u svežem kupusu (tab. 2).
Vitamin C(L-askorbinska kiselina) je
značajno doprineo da je kiseli kupus poznat od davnina.
Aktivnost bakterija mlečnokiselinskog vrenja direktno je
uslovljena koncentracijon natrijum-hlorida (NaCl), temperaturom i anaerobnim uslovima koji
vladaju u bazenima ili plastičnim
buradima. Anaerobnim uslovima
značajno doprinosi koncentracija
CO2. Ugljen-dioksid je produkt fermentacije i njegova koncentracija
bitno doprinosi očuvanju vitamina,
posebno vitamina C.
Profesionalni proizvođači na tržište plasiraju cele upakovane i vakuumirane glavice, koje se deklarišu
na sledeči način: Sastojci: kupus
ukiseljen prirodnim putem sa dodatkom 1,5-4,0% kuhinjske soli i
konzervansa E 202.
Osim glavica na tržištu se nalaze upakovani i vakuumirani listovi
kiselog kupusa. Učešće krupnih listova u krupnim glavicama iznosi
83,58%, a učešće krupnih listova u
srednjekrupnim glavicama 70,66%.
Sadržaj dekleracije na pakovanju
glasi-List, sastojci: kupus ukiseljen
prirodnim putem sa dodatkom 1,54,0% kuhinjske soli i kalijum-sorbata do 0,13%.
Sitni listovi iz unutrašnjosti glavice se na tržište plasiraju kao ribani
kupus. Učešće sitnih listova u krupnim glavicama iznosi 13,91% (tab.
4), aučešće sitnihlistova u srednje
krupnim glavicama iznosi 24,94%
(tab. 4, sl. 20). Sadržaj deklaracije na pakovanju-Ribani kupus glasi: Sastojci: List kupusa ukiseljen
prirodnim putem sa dodatkom 1,54,0% kuhinjske soli i kalijum-sorbata do 0,13% (sl. 13).
hinjska so. Zatim se ponovo dodaje ribani kupus, dobro se sabije red
ribanog kupusa i soli, pa red glavica
i so i tako redom. Po slojevima se
dodaje oko 2-2,5% (u proseku je
sasvim dovoljno 2,25%) kuhinjske
soli (NaCl). Izuzetno je važno da so
bude idealno i jednako raspoređena jer ima značajan uticaj na sam
početak, ali i ceo tok biofermentacije. Pošto je kupus otpustio dovoljno
ćelijskog soka i šećera nijepotrebno
nalivati vodu. Važno je samo sadržaj dobro pritisnuti kako bi svež
kupus bio ispod površine vode, odnosno važno je da se istisne vazduh
(kiseonik), kako bi se stvorili povoljni anaerobni uslovi za rad bakterija
mlečnokiselinskog vrenja.
Kiselenje kupusa
namenjenog tržištu
Profesionalni proizvođači obično
za tržište kisele glavice (prokole)
kupusa. Biološkom fermentacijom
(sa kiselenjem) obično se počinje
krajem jula, češće prvih dana avgusta. U avgustu i u prvoj polovini
septembra se kiseli kupus iz srednjekasne proizvodnje, dok su još
temperature visoke. Dok se u drugoj polovini septembra, u oktobru,
Varenje folije i vakumiranje kiselog kupusa (Ilin Z., 2.11.2011)
14
Gotov upakovan proizvod, glavice,
ribani kupus i listovi za sarmu
(Ilin Ž„ 2.11.2011)
centracija soli u vodi, jer će se ovaj
proces značajno usporiti, a cilj je da
što više šećera koji je supstrat za
mlečno kiselinske bakterije pređe u
rastvor u što kraćem vremenskom
periodu. Treba imati na umu da joni hlora (Cl) negativno utiču na aktivnost bakterija mlečnokiselinskog
vrenja. Da bi ovaj problem prevazišli na raspolaganju nam stoji upravljanje temperaturama u prostoriji i
u procesu biofermentacije, posebno
kada se kupus kiseli u plastičnim
buradima. Taj problem je manje izražen u betonskim bazenima gde je
temperatura fermentacije relativno
stabilna, te nema opasnosti od neželjenih procesa.
Anaerobni uslovi imaju presudan uticaj na tok i kvalitet proticanja mlečnokiselinskog vrenja. Da bi
ovaj proces pravilno i prirodno proticao glavice (prokole) se drže pod
pritiskom kako bi se istisnuo vazduh
(kiseonik). Pri optimalnim temperaturama u prvoj fazi 20-23°C prirodna fermentacija vrlo brzo počinje
( temperatura u prostoriji je bila 23°C). U drugoj fazi kada kiselost dostigne 1 % poželjno je da se
temperatura spusti na 18°C, kako
bi se proces fermentacije usporio.
To utiče na kvalitet ukiseljene glavice, ali i na organoleptičkiizgled. Naime, glavice (listovi) dobijaju lepu
Preuzeto iz naučno-stručnog časopisa "Savremeni povrtar" (br.48)
25. jul 2014.
KALENDAR RADOVA ZA AVGUST
Ubiranje povrtarskih plodova
R
atarstvo: Padaju poslednji otkosi strnih žitarica i u brdskoplaninskim krajevima. Strništa
se zaoravaju. Neki širokoredni jari
usevi, ako je potrebno, mogu se još
prehraniti i međuredno kultivirati.
Ukoliko ima uslova za navodnjavanje, ono je u avgustu dragoceno.
Ukoliko su vremenske prilike povoljne, u drugoj polovini avgusta
počinje setva uljane repice, a zatim
trava, lucerke, deteline i smiljkite.
Kosi se semenska detelina, a kraj
avgusta je poslednji rok za kosidbu
otave.
Povrtarstvo: Kada je o povrtnjaku reč, obavljaju se poslovi koji se, uglavnom, obavljaju tokom
celog leta. Bere se rano povrće po
potrebi; redovno se prozračuju staklenici i plastenici; vlaže se podovi
staklenika i održava se njihova vla-
ga; ogrće se povrće kome je to potrebno; a obavlja se i setva nekih
zimskih vrsta povrća, kao i onih koje tokom jednog leta u više navrata
dozrevaju i u više navrata se seju.
Proizvođači luka obavljaju tokom
meseca poslednje pripreme jer vreme setve je jedna od specifičnosti
zimskih lukova. U našim uslovima
to je od kraja avgusta, uz obavezno
navodnjavanje.
Stočarstvo: Telad koja su bila u
pašnom tovu u ovom mesecu treba da
se počnu prihranjivati koncentratima
jer treba u jesen da prispeju za isporuku. A to se postiže dodavanjem ječmene, kukuruzne i zobene prekrupe.
Ovčari imaju puno posla. Oni
odabiraju i škartiraju jagnjad koja
nisu za priplod. Ali, daleko veći i teži
posao je striža ovaca. Ona se u brdsko-planinskim krajevima obavlja u
Počinje berba ranih sorti groždja
ovom mesecu, u ravničarskim krajevima znatno ranije. Gorštaci se
plaše ćudi vremena i strižu ovaca
odlažu sve do avgusta. Poslije striže
ovce treba okupati u dezinfekcionim
i dezinsekcionim rastvorima, a dobro je davati i neka sredstva protiv
metilja.
Voćarstvo: Tokom avgusta nastavlja se ranije započeta berba
jagodičastog voća, kao i njihova
zaštita mrežama od štetočina kakve su, recimo, ptice. Vrši se povezivanje novih izdanaka žbunastog
voća, npr. kupine i maline. Avgust
je, zapravo, mesec malih radova u
voćnjaku, mesec zatišja pred veliku
berbu koja tek dolazi.
Maline, kao i jagode, imaju razvijene nove sorte koje plodonose tokom cijelog leta. Zbog toga se na
malinjacima tokom avgusta ima šta
raditi. Zavisno od sorte, neke se beru, neke potkresuju i povezuju.
U vinograd se doprema ambalaža i počinje se sa probnom berbom
najranijih i ranih sorti grožđa. Grožđe se klasira, pakuje i otprema. U
donjim delovima čokota uklanja se
starije lišće.
Vinovu lozu treba zaštititi od pepelnice, truležnice i savijača, a ako
je potrebno i od plamenjače. Paziti
na karencu!
Okućnica: Rezanje četinara na
okućnici preporučuje se u ovom
mesecu. Ne treba ih rezati ravno,
nego malo iskošeno prema gore, da
donji deo ne bi brzo ogolio.
Mogu se saditi i presađivati sve
vrste četinara, ako se radi o mladim biljkama s dobro razvijenim
korenom. Posle sađenja biljke treba dobro učvrstiti koljem i redovno
zalivati.
ZDRAVA ISHRANA
Škartiraju se jagnjad koja nisu za priplod
VREMENSKA PROGNOZA ZA AVGUST
Toplije, sa manje padavina
U većem delu Srbije prosečno topao avgust sa manje padavina. Ipak
avgustovska količina padavina u
granicama višegodišnjeg proseka.
Na krajnjem severu Vojvodine topliji
avgust sa prosečnom količinom padavina
Prema sezonskoj prognozi RHMZ, u
većem delu Srbije srednja minimalna
temperatura vazduha u avgustu imaće vrednosti u granicama višegodišnjeg
proseka, pri čemu će njena vrednost u
proseku biti viša za oko 0.1ºS u odnosu na višegodišnji prosek. Samo će na
krajnjem severu Vojvodine srednja minimalna temperatura vazduha u avgustu biti iznad višegodišnjeg proseka, pri
čemu će njena vrednost u proseku biti
viša za oko 0.6ºS u odnosu na višegodišnji prosek.
U Beogradu i široj okolini predviđa se
vrednost avgustovske srednje minimalne
temperature vazduha od 17.8ºS. U većem
delu Srbije srednja maksimalna temperatura vazduha u avgustu biće u granicama
višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u
proseku višim za oko 0.2ºS u odnosu na
višegodišnji prosek, dok će na krajnjem
severu Vojvodine biti iznad višegodšnjeg
proseka, pri čemu će njena vrednost biti
viša za oko 0.6ºS u odnosu na višegodišnji
prosek. U Beogradu i široj okolini srednja
maksimalna temperatura vazduha tokom
avgusta biće oko 29.0ºS.
Srednja količina padavina tokom avgusta biće manja, ali ipak u granicama
višegodišnjeg proseka sa vrednostima u
proseku nižim za oko 10 mm u odnosu
na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja avgustovska količina
padavina iznosiće oko 39 mm.
Dinja - snažni podizač imuniteta
Preporučuje se u ishrani obolelih od želuca, kod zatvora i hemoroida - Sok od semenki dinje
je efikasno sredstvo za mokrenje i veoma je koristan u primeni protiv bolesne jetre, bešike i
bubrega
D
inja je dragocena hrana na
trpezama od sredine leta do
sredine jeseni, jer odlično
podiže imunitet. Ona je niskokalorično voće i idealna je za dijete.
Pored šećera, karotina i vitamina C
i P, sok od dinje sadrži i veliku količinu folne kiseline, gvožđa, pektine,
masti i mineralne soli. Preporučuje se u ishrani obolelih od želuca,
kod zatvora i hemoroida. Sok od
semenki dinje je efikasno sredstvo
za mokrenje i veoma je koristan u
primeni protiv bolesne jetre, bešike
i bubrega. Ovaj sok izuzetno umirujuće deluje i na nervni sistem.
Dinje i lubenice potiču iz porodice krastavaca i svrstavaju se u porodicu povrća. Međutim, u našem
podneblju zbog svojstava plodova i
načina konzumiranja dinje i lubenice svrstavamo u voće.
Dinja je dragocena hrana na trpezama od sredine leta do sredine
jeseni, jer odlično podiže imunitet.
Ona je niskokalorično voće i idealna
je za dijete. Pored šećera, karotina i vitamina C i P, sok od dinje
sadrži i veliku količinu
folne kiseline, gvožđa,
pektine, masti i mineralne soli. Dinja se
preporučuje u ishrani
obolelih od želuca, kod
zatvora i hemoroida.
Sok od semenki dinje
je efikasno sredstvo
za mokrenje i veoma
je koristan u primeni
protiv bolesne jetre,
bešike i
bubrega. Ovaj sok izuzetno umirujuće deluje i na nervni sistem.
Od minerala dinja je izuzetno bogata kalijumom.
To je, međutim, ograničava u dijetama sa sniženim vrednostima
kalijuma.
B. Gršić
Prognoza vremena do 15. avgusta
25. jul 2014.
15
PRODUKTNA BERZA NOVI SAD
Promet roba na Produktnoj berzi
od 14. do 18. jula 2014.
Najva`nije iz protekle nedelje:
• Pad cena žitarica
• Pad cene soje
• Dešavanja na svetskim berzama
C
enovni rast žitarica u prethodne
dve nedelje podstakao je prerađivačku tražnju da kupuje u strahu
od daljeg rasta cena, ali i udaljio izvoznike od trgovanja zbog nezadovaljavajuće kalkulacije izvozne cene. Situacija
u nedelji za nama se promenula. Naime,
cene su upravo zbog prilagođavanja sa
cenama u okruženju I odnosa izvoznika
prema kupovini, počele da padaju I to je
glavni razlog sve većeg pojavljivanja izvoznika na berzanskom tržištu. Upravo
ova okolnost je je generisala vrlo veliku
tržišnu aktivnost I najveći nedeljni promet preko berze u ovoj godini koji je na
bazi 28 zaključenih berzanskih ugovora u
protekloj nedelji iznosio 4.382 tona robe
ili za 60,51% više u odnosu na prethodnu nedelju. Finansijska vrednost prometa je iznosila 83.775.780 dinara , što je
za 46,96% više nego prethodne nedelje.
Najveći cenovni pad protekle nedelje
je imao kukuruz. Prosečna cena trgovanja protekle nedelje je iznosila 18,10
din/kg ( 16,46 bez PDV), što je pad za
6,04% u odnosu na prosečnu cenu trgovanja ove robe iz prethodne nedelje.
Kada se pogleda raspon cena u okviru
dvonedeljnog perioda, tržišna pozicija
kukuruza u ovom trenutku postaje još
jasnija. Naime, prethodne nedelje maksimalna cena po kojoj je prodavan kukuruz je iznosila 17,50 din/kg bez PDV,
dok je na samom kraju nedelje trgovanje
na novosadskoj berzi zatvoreno po ceni
od 15,70 din/kg bez PDV. Kukuruza na
tržištu ima mnogo, očekivanja od novog
roda su velika, pa ovaj pad cene ne možemo smatrati iznenađenjem.
Pše ni ca je bi la naj tra že ni ja ro ba
pro te kle ne de lje na “Pro dukt noj berzi”. Na osno vu kan di do va nih na lo ga za
pro da ju od no sno ku po vi nu ove ro be, u
14 slu ča je va je tra žnja od go vo ri la na
zah te ve po nu de I obrat no, što je za
kraj nji re zul tat ima lo pro met od 2.182
to ne hleb nog zr na. Pro seč na ce na
pše ni ce je u pro te kloj ne de lji iz no sila 19,20 din/kg (17,46 bez PDV). To
je u od no su na pret hod nu ne de lju pad
PRODEX
PRO DEX je naj sli ko vi ti ji I najje zgro vi ti ji po ka za telj tr ži šta berzan skih ro ba na “Pro dukt noj ber zi”
u No vom Sa du. U skla du sa pra vim
ce nov nim su no vra tom naj za stu pljeni jih ber zan skih ar ti ka la po na šao
se ovaj ber zan ski in deks. Na dan
18.07.2014. ovaj po ka za telj se zau sta vio na po zi ci ji od 209,15 in deksnih po e na, što je za 8,13 in dek snih
po e na ma nja vred nost u od no su na
pro šli pe tak.
Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena
poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:
PONUĐENA
KOLIČINA (t)
CENA PONUDE
DIN/KG SA
PDV-OM
ZAKLJUČENA
KOLIČINA (t)
ZAKLJUČENA
CENA DIN/KG
SA PDV-OM
PROMENA U
ODNOSU NA
PRETHODNU
NEDELJU
Kukuruz, rod 2013.
1.850
17,82-19,03
1.550
17,82-19,03
-6,04%
Pšenica, rod 2013.
2.462
18,70-20,02
2.082
18,70-19,80
-2,91%
Soja, rod 2013.
50
64,90
50
64,90
-2,48%
Kukuruz, rod 2013.
(Gratis lager do
10.08.14)
600
17,60
600
17,60
-
Pšenica, rod 2014.
(gratis lager do
04.08.14.)
100
19,36
100
19,36
-
ROBA
za 2,91%. No ve tr ži šne okol no sti u trgo va nju pše ni com su pod sta kle znatno ve ći tr ži šni an ga žman iz vo zni ka I
oni su u pro te klom pe ri o du bi li pr te žni
kup ci na ovom tr ži štu.
Kada se tržište nalazi u opštem padu, berzanska terminilogija ovu situaciju
formuliše kao fazu “medveda”. Potpuno u
duhu ove berzanske fraze našlo se protekle nedelje I tržište soje. Naime cena
soje u protekoloj nedelji je bila u padu u
odnosu na prethodni nedeljni period za
2,48%. Inače cena ove robe je protekle
nedelje iznosila 64,90 din/kg ( 59,00 bez
PDV).
Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji
na vode}im robnim berzama su bile slede}e:
BUDIMPE[TA
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP SEPTEMBAR 2014.
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Pšenica
193.28 $/t
197.54 $/t
197.54 $/t
197.69 $/t
202.31 $/t
Kukuruz
148.89 $/t
150.15 $/t
147.24 $/t
148.89 $/t
149.36 $/t
P[ENICA
KUKURUZ
151.40 EUR/t
(futures avg 14)
140.12 EUR/t
(futures nov 14)
EURONEXT PARIZ
P[ENICA
KUKURUZ
181.75 EUR/t
(futures nov 14)
170.25 EUR/t
(futures avg 14)
N
a evropskim berzama je došlo do rasta cene pšenice, dok je kukuruz pojeftinio. U Pešti je fjučers
na pšenicu skuplji za 2,15%, a u Parizu za 0,69%.
Cena kukuruza je u Pešti pala za 3,83%, dok je pad
cene u Parizu iznosio 0,73 procentna poena.
V
eoma povoljni vremenski uslovi i nove procene
američkog Ministarstva poljoprivrede su nastavili da pritiskaju cenu kukuruza na dole. U narednih
nekoliko dana se u Americi očekuju takođe povoljni vrmenski uslovi, a trentno stanje kukuruza je na
76% površina ocenjeno kao dobro ili odlično, što je
dovelo do pada cene fjučersa na najniži nivo u poslednje 4 godine.
Dok že tva pše ni ce na se ver noj he mis fe ri dobro na pre du je, svet ske ce ne pše ni ce osta ju pod
pri ti skom stal nog oče ki va nja da će u pred sto jećih go di nu da na za li he bi ti obil ne. Tr gov ci su zabri nu ti da će manj ka ti pše ni ce vi so kog kva li te ta,
što pod u pi re ce nu kva li tet nne pše ni ce. Po sto ji i
za bri nu tost oko even ti u al nih po sle di ca ko je mogu da na či ne po sled nje hlad no i vla žno vre me u
Ka na di, kao i ki še ko je su se ja vi le na kra ju se zone u EU, na ro či to u Fran cu skoj i Ne mač koj. Ce na
pše ni ce je ju če za be le ži la naj ve ći skok u po slednje tri me se ca na kon oba ra nja ma le zij skog avi ona iz nad Ukra ji ne.
Sep tem bar ski fju čers na ku ku ruz je u po slednjih ne de lju da na po jef ti nio za 1,76%, dok je
fju čers na pše ni cu po sku peo za 0,40%.
PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
Soja, zrno, avg 14
439.28 $/t
439.83 $/t
433.73 $/t
436.23 $/t
431.60 $/t
Sojina sačma, avg 14
387.80 $/t
388.60 $/t
379.10 $/t
383.70 $/t
380.50 $/t
G
otovo idealni vremenski uslovi pritiskaju i cenu
soje. Fjučers na soju je dostigao najniži nivo od
kraja 2010. godie, a u proteklom periodu je zabele-
žen i najduži uzastoni pad cene u poslednjih nekoliko
dencenija. Rast cene tokom nedelje je bio posledica
vesti o povećanoj tražnji za američkom sojom.
Avgustovski fjučers na soju je u odnosu na prošlu
nedelju je 4,7%, a toliko je iznosio i pad cene fjučersa na sojinu sačmu.
*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.
16
E-mail: [email protected],
internet sajt: www.proberza.co.rs
INFO [email protected]
021/443-413 od 730 do 1430
SPONZOR
Francuski hibridi
kukuruza i suncokreta
21000 Novi Sad, Radni~ka 30a
Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789
[email protected]
[email protected]
www.limagrain.rs
25. jul 2014.
STIPS - VOJVODINA
MINISTARSTVO
POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA
I VODOPRIVREDE
REPUBLIKA
SRBIJA
Datum prikupljanja podataka: 14.07.2014.-21.07.2014.
VOĆE 14.07.2014.-21.07.2014.
Mesto prikupljanja cena: Pančevo - zelena pijaca
IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE
Cena (din)
R.B.
Proizvod
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Ananas (sve sorte)
Uvoz(Južna Afrika)
kg
180.00
200.00
200.00
2
Banana (sve sorte)
Uvoz(Ekvador)
kg
100.00
120.00
120.00
Trend
bez
promene
bez
promene
bez
promene
Ponuda
prosečna
dobra
3
Breskva (sve sorte)
Domaće
kg
60.00
100.00
80.00
4
Grejpfrut (sve sorte)
Uvoz(Turska)
kg
120.00
150.00
120.00
pad
prosečna
5
Grejpfrut (sve sorte)
Uvoz(Argentina)
kg
180.00
200.00
200.00
rast
prosečna
6
Grožđe (belo ostale)
Uvoz(Italija)
kg
280.00
300.00
300.00
pad
prosečna
7
Jabuka (Delišes ruž.)
Uvoz(Italija)
kg
120.00
130.00
130.00
rast
prosečna
8
Jabuka (Delišes zlatni)
Uvoz(Italija)
kg
120.00
130.00
130.00
rast
prosečna
9
Jabuka (ostale)
Domaće
kg
60.00
80.00
80.00
pad
dobra
Jabuka (ostale)
Uvoz(uvoz)
kg
120.00
130.00
130.00
rast
prosečna
11
Jagoda (sve sorte)
Domaće
kg
250.00
300.00
300.00
-
slaba
12
Kajsija (sve sorte)
Domaće
kg
50.00
60.00
60.00
-
dobra
13
Kruška (ostale)
Domaće
kg
100.00
120.00
120.00
pad
dobra
14
Kupina (sve sorte)
Domaće
kg
350.00
400.00
400.00
-
prosečna
15
Lešnik (očišćen)
Domaće
kg
1000.00
1200.00
1000.00
pad
prosečna
16
Limun (sve sorte)
Uvoz(Argentina)
kg
220.00
250.00
250.00
bez
promene
dobra
17
Malina (sve sorte)
Domaće
kg
350.00
400.00
400.00
rast
dobra
18
Nektarina (sve sorte)
Domaće
kg
60.00
80.00
80.00
19
Orah (očišćen)
Domaće
kg
800.00
1000.00
800.00
20
Pomorandža (sve sorte)
Uvoz(Španija)
kg
120.00
150.00
150.00
-
dobra
21
Ribizla (sve sorte)
Domaće
kg
350.00
400.00
400.00
bez
promene
prosečna
22
Smokva (suva)
Uvoz(Crna Gora)
kg
250.00
300.00
250.00
pad
prosečna
dobra
Smokva (suva)
Uvoz(uvoz)
kg
400.00
450.00
400.00
bez
promene
prosečna
24
Višnja (sve sorte)
Domaće
kg
50.00
60.00
50.00
-
prosečna
25
Šljiva (sve sorte)
Domaće
kg
60.00
70.00
70.00
pad
prosečna
POVRĆE 14.07.2014.-21.07.2014.
Mesto prikupljanja cena: Pančevo - zelena pijaca
Proizvod
Poreklo
Jed.
Mere
Cena (din)
min
max
Trend
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Cena (din)
R.B.
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Lucerka (seno u
balama)
bala 12-25kg
Domaće
kg
13.00
16.00
16.00
MALOPRODAJA
R.B.
Proizvod
Trend
Ponuda
bez promene
prosečna
Mesto prikupljanja cena: Loznica
Pakovanje
Cena (din)
Jed.
Mere
Poreklo
min
max
dom
Trend
Ponuda
1
Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)
džak 50kg
Domaće
kg
22.00
24.00
23.00
bez promene
dobra
2
Lucerkino brašno (min
15% proteina)
džak 25kg
Domaće
kg
45.00
55.00
49.00
bez promene
dobra
3
Sojina sačma (44% proteina)
džak 33kg
Domaće
kg
80.00
90.00
85.00
bez promene
dobra
4
Stočno brašno
džak 33kg
Domaće
kg
16.00
18.00
17.00
rast
prosečna
5
Suncokretova sačma (33%
proteina)
džak 33kg
Domaće
kg
40.00
45.00
43.00
bez promene
dobra
dobra
23
R.B
GAZDINSTVO
dobra
10
bez
promene
bez
promene
* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Ponuda
dom
1
Blitva (sve sorte)
Domaće
veza
20.00
30.00
30.00
bez promene
dobra
2
Boranija (olovka)
Domaće
kg
90.00
100.00
100.00
pad
prosečna
3
Boranija (šarena)
Domaće
kg
90.00
100.00
100.00
-
dobra
4
Boranija (žuta)
Domaće
kg
90.00
100.00
100.00
-
dobra
5
Brokola (sve sorte)
Domaće
kg
250.00
300.00
300.00
rast
prosečna
6
Celer (sve sorte)
Domaće
kg
150.00
200.00
200.00
bez promene
dobra
7
Cvekla (sve sorte)
Domaće
kg
50.00
60.00
60.00
bez promene
dobra
8
Dinja (sve sorte)
Domaće
kg
40.00
50.00
50.00
pad
dobra
prosečna
9
Karfiol (sve sorte)
Domaće
kg
180.00
200.00
200.00
bez promene
10
Krastavac (salatar)
Domaće
kg
50.00
60.00
60.00
bez promene
dobra
11
Krompir (beli)
Domaće
kg
40.00
50.00
50.00
bez promene
dobra
12
Krompir (crveni)
Domaće
kg
40.00
50.00
40.00
bez promene
dobra
13
Kupus (sve sorte)
Domaće
kg
40.00
50.00
50.00
bez promene
dobra
14
Lubenica (sve sorte)
Domaće
kg
25.00
30.00
30.00
pad
dobra
15
Luk beli (sve sorte)
Domaće
kg
200.00
250.00
250.00
bez promene
dobra
16
Luk crni (mladi)
Domaće
veza
25.00
30.00
30.00
rast
prosečna
17
Luk crni (sve sorte)
Domaće
kg
50.00
60.00
60.00
bez promene
dobra
18
Paprika (Babura)
Domaće
kg
80.00
100.00
80.00
pad
prosečna
PIJACA
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Cena (din)
R.B
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Kukuruz (okrunjen,
prirodno sušen)
džak 50kg
Domaće
kg
19.00
20.00
2
Lucerka (seno u
balama)
bala 12-25kg
Domaće
kg
13.00
3
Pšenica
džak 50kg
Domaće
kg
4
Stočni ječam
džak 50kg
Domaće
kg
SILOS
Trend
Ponuda
20.00
bez promene
prosečna
16.00
16.00
bez promene
prosečna
18.00
20.00
20.00
bez promene
prosečna
22.00
25.00
22.00
bez promene
Slaba
Mesto prikupljanja cena: Pan~evo
Cena (din)
R.B.
Proizvod
Pakovanje
Poreklo
Jed.
Mere
min
max
dom
1
Kukuruz (okrunjen,
prirodno sušen)
rinfuz
Domaće
kg
13.70
15.00
2
Kukuruz (okrunjen,
veštački sušen)
rinfuz
Domaće
kg
15.00
3
Pšenica
rinfuz
Domaće
kg
19.80
Trend
Ponuda
13.70
bez promene
prosečna
15.50
15.00
pad
prosečna
21.00
19.80
bez promene
prosečna
CENE ŽIVE STOKE
Mesto prikupljanja cena Pančevo - stočna pijaca
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
Cena (din)
max
dom
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
Jed.
Mere
min
1
Prasad
16-25kg
sve rase
kg
280.00
300.00
Trend
Ponuda,
broj grla
280.00
bez promene
slaba
19
Paprika (ljuta)
Domaće
kg
100.00
120.00
100.00
pad
dobra
20
Paprika (šilja)
Domaće
kg
80.00
100.00
80.00
pad
prosečna
21
Paradajz (sve sorte)
Domaće
kg
80.00
100.00
100.00
bez promene
dobra
2
Prasad
<=15kg
sve rase
kg
280.00
300.00
300.00
bez promene
vrlo slaba
22
Pasulj (beli)
Domaće
kg
300.00
350.00
350.00
bez promene
dobra
3
Tovljenici
80-120kg
sve rase
kg
180.00
190.00
180.00
bez promene
vrlo slaba
23
Pasulj (šareni)
Domaće
kg
300.00
350.00
350.00
bez promene
dobra
24
Pasulj (žuti)
Domaće
kg
350.00
400.00
350.00
pad
prosečna
25
Patlidžan (sve sorte)
Uvoz(Italija)
kg
180.00
200.00
200.00
bez promene
prosečna
26
Paškanat (sve sorte)
Domaće
kg
150.00
180.00
180.00
pad
dobra
27
Peršun (korenaš)
Domaće
kg
150.00
180.00
180.00
pad
dobra
28
Peršun (lišćar)
Domaće
veza
20.00
30.00
20.00
bez promene
dobra
29
Pečurke (šampinjoni)
Domaće
kg
160.00
180.00
160.00
bez promene
dobra
30
Praziluk (sve sorte)
Domaće
kg
180.00
200.00
200.00
rast
prosečna
31
Spanać (sve sorte)
Domaće
kg
130.00
150.00
130.00
rast
dobra
32
Tikvice (sve sorte)
Domaće
kg
30.00
40.00
40.00
bez promene
dobra
33
Zelen (sve sorte)
Domaće
veza
50.00
60.00
50.00
bez promene
dobra
34
Zelena salata (sve sorte)
Domaće
komad
30.00
40.00
40.00
bez promene
prosečna
35
Šargarepa (sve sorte)
Domaće
kg
70.00
80.00
80.00
bez promene
dobra
25. jul 2014.
IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA
Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug
* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno
R.B.
Naziv živ.
Težina/uzrast
Rasa
1
Junad
>480kg
2
Krmače za klanje
3
Tovljenici
Cena (din)
Trend
Ponuda
230.00
bez promene
slaba
150.00
150.00
bez promene
vrlo slaba
195.00
190.00
bez promene
prosečna
min
max
dom
sve rase
210.00
230.00
>130kg
sve rase
140.00
80-120kg
sve rase
180.00
17
B E S P L A T N I M A L I O G L A S I 063/8526-021
MALI OGLASI
POLJOPRIVREDNA
MEHANIZACIJA
• Prodajem pneumacku sejalicu za kukuruz i dve krave sa teladima od 14 i 28
dana. Tel: 064/12- 52-950.
• Prodajem IMT560 novi tip i plug dvobrazni
„Lemind“ leskovac Tel: 064/40-62-990.
• Prodajem kombajn Zmaj 142 85. god.
u odlicnom stanju ili menjam za kombajn
Zmaj Dania 3600. Tel:022/715 406.
• Prodajem kombajn Zmaj 142 ispravan
cena po dogovoru. Tel: 064/862-34-53.
• Prodajem John Deere kombajn 1075 H4;
širina hedera 4,9 metara, bunker 5 tona,
5 slamotresa, hidropogon, sečka, klima.
Cena: dogovor. Tel: 064/700-58-75.
• Prodajem traktor New Holland, kabina,
sečka, kosa 3 metra. Tel: 022/630-872.
• Prodajem traktor 542 bez kabine, drljaču
trokrilnu i tanjiraču sa 20 diskova, berač
dvoredni Zmaj i plugove. Tel: 063/1945-478
• Prodajem traktor Toma Vinković, 18 KS,
tanjiraču i levator. Tel: 022/2741-219,
064/3685-247.
• Prodajem kombajn New Holland 3m
kosa, kabina, sečka. Tel: 022/630-872,
063/8289-121.
• Prodajem traktor IMT 565 i berač za kukuruz Zmaj 214s. Tel: 063/802-18-41.
• Prodajem traktor Belorus 52 sa prednjom
vučom. Cena 1.500 E. Tel: 022/669-147.
• Prodajem traktor Zetor 5011, prskalica
RAU 330 litara, plug dvobrazni na pomeranje, špartač IMT dvoredni, grablje Šempeter
220, drljača 4 krila i levator 9 metara. Tel:
064/315-91-18
• Prodajem frezu sa priključcima. Tel:
022/2741-029.
• Prodajem motokultivator IMT 506.
022/2741-258, 065/4033-077.
• Kupujem traktore, kombajne, berače,
prikolice i svu priključnu poljoprivrednu
mehanizaciju. Marka i stanje nebitno. Tel:
061/6931-066.
• Prodajem traktor Belorus 82, 93. god.,
3600 sati u dobrom stanju, setvospremač
odžački, plug trobrazni obrtač i plug dvobrazni leskovački. Tel: 022/711-988.
• Prodajem kombaj Zmaj 142 za žito i
soju, 84. god., garažiran Tel: 022/650-262,
065/5898-811.
• Prodajem traktor T-40, prvi vlasnik. Tel:
064/5060-956.
Prodajem Torpedo 4006, Dajc motor. Tel:
062/449-341.
• Prodajem traktor Massey Ferguson 65 u
dobrom stanju. Tel: 064/9652-270.
• Prodajem traktore John Deere 4020 i Massey Ferguson 175. Tel: 022/670-150.
• Prodajem traktor Massey Ferguson 690.
Tel: 064/2408-550.
• Prodajem kombajn Đuro Đaković. Tel:
063/1094-235.
• Prodajem Belorusa, zmajevku 7 t, špartač
IMT 4 reda, pneumatske mašine, 2 setvospremača, plug, levator, cisternu za osoku
300 litara i zrno soje Balkan. Tel: 022/664772, 064/0650-157.
• Prodajem kombajn Zmaj univerzal u dobrom stanju. Tel: 064/281-96-29.
• Prodajem traktor Belarus 820 u odličnom
stanju, 1999. godište i odžački krunjač,
pogon struja i kardan, kapacitet 5 t na čas.
Tel: 064/4-333-528.
• Prodajem traktor Torpedo 75 bez prednje
vuče. Tel: 065/418-74-00.
• Prodajem traktor Ursus 904b. Tel:
022/718-340.
traktor Torpedo rx120 KS i tanjiraču Ferocop
28 diskova, vučena. Tel: 022/682-057.
• Prodajem kombajn Zmaj Univerzal u dobrom stanju, može zamena. Tel: 064/28196-29.
• Prodajem žitni kombajn Zmaj Univerzal.
Tel: 064/33-11-825.
• Prodajem traktor Torpedo RX-120 KS i
tanjiraču Ferocop 28 diskova, vučena. Tel:
022/682-057.
• Prodajem kombajn Claas Mega 204 sa
hederom 510m, adapter za kukuruz 5 redi,
roto secka original Claas i adaptacija za
suncokret. Tel: 063/7767-828.
• Kupujem traktore IMT 533 i 539 do 1.000
evra. Tel: 066/9585-171.
• Prodajem traktor Zetor 5011, prskalicu
RAU 330 litara, plug dvobrazni na pomeranje, špartač IMT dvoredni, grablje Šempeter
220, drljaču 4 krila, levator 9 metara. Tel:
064/315-91-18.
• Prodajem dvoredni vučeni kombajn za
repu i pastrnak "klajne" i šestoredni špartač
za repu i soju. Tel: 063/569-417.
• Prodajem traktor Torpedo 9006 i tanjiraču
nošenu, 32 diska. Tel: 063/855-44-23.
• Prodajem traktor torpedo 9006 1985.
godište sa prednjom vučom, pomoćnom hidraulikom, registrovan, zadnje gume nove.
Tel: 063/591-716.
OPREMA
• Prodajem delove za trimer vilager, nov
prsluk za nošenje trimera i kraljicu peć u
odlicnom stanju. Tel: 063/434-232.
• Prodajem plugove IMT 756 visoki kliners
i 756 niski kliners i sejačicu četiri reda Olt.
Tel: 069/717-615.
• Prodajem ekstruder za soju kapaciteta 80
kg na sat, motor 7 kW. Tel: 064/567-53-59.
• Prodajem sejalica pneumatsku za soju.
Tel: 065/51-22-169
• Prodajem selektor za žitarice (soju, kukuruz, žito). Tel: 022/617-567, 064/56753-59.
• Prodajem plug obrtač, četvorobrazni, rešetkaste daske, ekstra stanje. Tel: 063/509869.
• Prodajem setvospremač-krimler 2,90
m RAU u odličnom stanju, povoljno. Tel:
061/200-32-17.
• Prodajem presu Velger 71 u odličnom
stanju. Tel: 064/51-69-710.
• Prodajem setvospremač od 2.20, jedan
red valjaka, remontovan. Tel: 022/640-581,
064/375-19-25.
Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje
zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,
cve}a i ukrasnog bilja.
Tel: 063/8334-064 i 063/589-780
ZEMLJA, PLACEVI,
KUĆE, STANOVI, LOKALI
• Prodajem jedno jutro zemlje na Radinačkom putu, između Grgurevaca i Vrbareuz
asfalt leva strana od Grgurevaca. Tel:
064/127-29-23.
• Izdajem namešten stan 50m2 sa CGnaselje KPD, ulica Zmaj Vuk Ognjeni 38/5 useljiv
od 1. avgusta. Tel: 063/17-22-017.
• Prodajem 2,21 ha zemlje u Adaševcima, u blizini asfalta, potes „livadice“. Tel: 022/737-576.
• Prodajem špediter prikolicu tonu ipo za
traktor u odlicnom stanju. Tel: 063-73307-12.
• Prodajem krimler 2,90 IMT. Tel: 064/17341-44.
• Izdajem kompletno namešten stan 42
m2 u Novom Sadu, Ulica Bulevar Oslobodjenja. Parking u dvorištu. Cena 170e. Tel:
064/281-06-33.
• Prodajem prikolicu erdevicku 5 t. Zmajevu 6 t. kamionku 12 t. IMT 4 špartač.
Tel:064/150-54-96.
• Prodajem Lifam levator za kukuruz 8m.
Tel: 064/2071-138.
• Prodajem komušaljku i levator (za kukuruz). Tel: 063/8104-720.
Prodajem John Deere kombajn
1075 H4; širina hedera 4,9 metara, bunker 5 tona, 5 slamotresa,
hidropogon, sečka, klima. Cena:
dogovor. Tel: 064/700-58-75
• Prodajem špartač, 4 reda sa kutijama.
Tel: 065/4274-996.
• Prodajem berač jednoredni Eko 3500 SIP.
Tel: 065/585-05-70.
• Prodajem mehaničku Oltovu sejačicu
sa četiri reda za kukuruze na broj. Tel:
022/736-118.
• Prodajem pneumatsku sejalicu Nodet, 8
redova. Cena 2500 E. Tel: 063/502-543.
Prodajem mehaničku sejačicu Olt i kosačicu
za detelinu Olt. Tel: 064/306-306-0.
• Kupujem traktore, kombajne, berače,
adaptere, prikolice, sejačice i drugu poljoprivrednu mehanizaciju. Stanje nebitno. Tel:
061/6931-066.
• Prodajem točkove za traktor IMT 577 i
560 sa felnama dimenzija 16.9.30 pogodne
za sve radove. Tel: 069/614-996.
• Prodajem lozničku prikolicu kipericu
od 5 tona. Tel: 022/664-696, 065/6573453.
• Kupujem poljoprivrednu mehanizaciju
ispravnu i neispravnu. Tel: 064/2529375.
• Prodajem grablje Sunce. Tel: 022/731414, 064/2114-049.
• Prodajem dvobrazni berač Zmaj 222, plug
IMT 2 brazde, plug Leopard i RAU drljaču.
Tel: 063/1945-478.
• Prodajem berač 214s. Tel: 063/8665-700.
Prodajem krunja~ ru~ni,
tu~ani. Tel: 022/685-081,
064/4615-799
• Prodaju berač Zmaj 216, 2 gume 14 9 28
polovne i seme zobi. Tel: 022/666-409.
• Prodajem jednobrazni plug IMT i drljaču
sa 4 krila. Tel: 022/731-223, 063/7025540.
• Prodajem 2 drljače, jedna sa valjcima,
špeditere, plug, stočarku, krunjač. Može
zamena a kupujem Dubravinu prikolicu. Tel:
063/870-30-14.
• Prodajem kuću u Laćarku površine
110m2na placu od 24 ara. Tel: 626-025
Trg Vojvođanskih brigada BB
Sremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450
• Prodajem špartače 2 i 4 reda IMT i autoprikolicu. Tel: 064/8599-612.
• Prodajem rotacionu kosačicu 1,65. Tel:
022/666-148.
• Prodajem kuću 100m2, Maksima Gorkog,
CG na 6 ari placa. Tel: 063/166-18-50.
KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA
"BILANS VM"
• Prodajem levator i rasipač. Tel: 064/17599-68.
• Prodajem špartač 6 redi Oltov, plug 10
redi IMT, drljaču 4 krila i rem za bikove i
svinje na točkovima. Tel: 022/2733-173.
• Prodajem kuću u ulici Đure Jakšića (Kazandžiluk). Tel: 063/534-929.
VOĐENJE KNJIGOVODSTVA
POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA
• Prodajem špediter "Dubrava" 2,5 t i prikolicu 3 t. Tel: 022/487-018.
• Prodajem ispravnu, Oltovu tanjiraču, 28
tanjira. Tel: 063/825-93-42.
• Prodajem spremač IMT 2.90, dupli rotori.
Tel: 022/715-406.
• Prodajem špartač futoški 4 reda i dva
teleta crno-bela. Tel: 062/405-539.
• Prodajem presu z224 u ekstra stanju i
špartač, šestoredni za repu sa zonama. Tel:
064/70-111-81.
• Prodajem adapter 4 reda Claas, remontovan, rotosečka, prihvat original Claas. Tel:
064/25-63-689.
• Prodajem plug tri brazde 14 coli leskovački u ispravnom stanju i špartač za soju
šestoredni. Tel: 064/70-111-81.
• Prodajem berač Zmaj 222, 1986. godište i
kombajn Zmaj 142 sa žitnom i kukuruznom
varijantom. Tel: 060/025-81-41.
• Prodajem levator za kukuruz 9 m. Broj:
063/269-53-30.
Prodajem prikolicu Zmaj sitni rol, RAU drljaču četiri krila, vučeni rasipač 3 t, prednja
vuča od Rakovice 130 ztf. Tel: 064/33512-75.
• Prodajem 2 nove IMT kabine za 542 i 577,
dve gume za traktor rekordove pol 14-28,
ovršenu zob i baliranu slamu. Tel: 022/660481.
• Prodajem berač EKO 3500, slovenački,
jednoredni. Tel: 065/585-05-70.
• Prodajem motokultivator IMT 506 i rakiju
šljivovicu. Tel: 022/2741-258.
• Izdajem komplet nameštenu garsonjeru sa grejanjem i klimom prvi sprat. Tel:
069/287-19-51.
• Prodajem stan 47m2 Stari šor 105b
Sremska Mitrovica. Tel: 615-324 i 064/20645-85.
• Prodajem tešku drljaču, klinovi
novi, 30x30. Cena 1100 E. Tel: 063/502543.
• Prodajem prikolicu za bale, duvan, itd.
Dugačka 6 m i široka 2 m. Tel: 064/24-94505.
• Izdajem polunamešten jednoiposoban
stan u Beogradu ispod Kanarevog brda, CG,
prvi sprat. Tel: 064/317-71-32.
• Povoljno prodajem komplet opremljenu pekaru u centru Grgurevaca, cena po dogovoru. Tel:
063/562-091.
• Prodajem presu za tvrdo baliranje Z-224 i
berač ZMAJ 222. Tel:064/701-11-81.
• Prodajem ventilator veliki za velile staje
svinjce štale i druge objekte monofazni a
može i trofazni i kamin staklo napred u
odlicnom stanju. Tel: 064/392-96-77.
• Izdajem dvorišni stan u Laćarku, grejanje na gas, poseban ulaz. Tel: 671-845 i
061/155-51-10.
• Prodajem kuću u Laćarku 95m2 na placu
od 7ari i 14m može i zamena. Tel: 064/5639-206.
• Prodajem kuću 70m2 na placu od 5 ari
u Kamenjaru u blizini Rode. Tel: 611-469 i
063/447-427.
• Izdajem trosobnu ekstra kuću naselje
Nikola Tesla, garaža, tri šupe u fulu. Tel:
060/615-04-14.
• Kuća na prodaju 165m2 severno od Planinske. Tel: 062/869-98-43.
• Prodajem ekstra novu sređenu kuću 72m2
naselje Nikola Tesla. garaža, tri šupe, ekstra
lokacija. Tel: 060/615-04-15.
• Prodajem plac (8.005 m2) sa kućom,
objektima i ispustom za koze, vinogradom,
voćnjakom i livadom na Lipovači kod Šida
(prilaz sa 3 strane), ili menjam za kuću u
Erdeviku. Dogovor. SMS/Tel: 064/1629737
• Prodajem kuću u Laćarku, cena 22.000
evra. Tel: 063/32-12-55.
• Izdajem nameštenu garsonjeru, centar
Sremske Mitrovice. Tel: 063/535-542
• Izdajem namešten stan u centru grada.
Tel: 064/31-313-31.
• Prodajem trosoban stan površine 83,5m2
u naselju Matije Huđi 48/1, prizemlje, kupatilo, vc, kuhinja sa trpezarijom, ostavom
zastakljena terasa. Mogućnost priključenja
na gradski toplovod. Tel: 064/28-11-422.
• Izdajem namešten stan od 56m2 Fruškogorska 48 kod Horoskopa. Tel: 064/496-09-62.
• Izdajem učenicama namešten jednosoban
stan na Novom Beogradu, Jurija Gagarina
45. Tel: 613-109.
• Izdajem jednosoban stan u strogom
centru grada. Tel: Tel: 621-269 i 064/19157-10.
• Prodajem dosta rezervnih delova za IMT
traktore, dosta delova za prednju vuču. Tel:
069/462-32-60.
• Prodajem drljaču 3 krila, rasipač za đubre,
prikolicu 3 tone Dubrava. Tel: 064/367-38-73.
• Izdajem dvosoban stan ekstra namešten,
novogradnja sa grejanjem na gas i parkingom, preko puta suda.. Tel: 022/639-110 i
063/828-69-19.
• Prodajem berač Zmaj 224, dvoredni,
2001. godište, baliranu detelinu i seno. Tel:
022/2680-055, 064/599-23-30.
• Prodajem IMT plug 756 visoki klirens i
plug 756 niski klirens, IMT ciklon 400 kila i
auto prikolicu. Tel: 069/717-615.
• Izdajem dvosobne luks apartmane, cena
već od 7 evra po osobi, Zelenika kod Herceg
Novog. Tel: 065/364-44-47.
• Izdajem dvosoban namešten stan u centru Sremske Mitrovice. Tel: 063/546-388.
Prodajem vikendicu sa {ljivikom u
Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend
zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12
godina stare, asfaltni put, trofazna struja.
Cena 20.000 evra.
Mob: 063/592-235
• Izdajem super nameštenu garsonjeru ulica Vojislava Ilića 7, Pejton,blizu Pedagoške,
Gimnazije i tehnološke škole. Tel: 628-015 i
062/411-835.
• Izdajem jednosoban namešten stan u
naselju Kamenjar. Tel: 064/345-33-48.
• Izdajem nameštenu garsonjeru u centru Novog Sada blizu Riblje pijace. Tel:
062/133-75-60.
• Izdajem jednosoban namešten stan u
centru Novog Sada, nova gradnja ulaz iz
dvorišta saparkingom, useljiv od 1. avgusta,
150 evra plus troškovi. Tel: 065/3622-867
• Izdajem polunamešten stan naselje KPD.
Tel: 060/455-34-91.
• Prodajem dvorišni stan 64m2sam na svom
dvorištu, privatna svojina naselje Nikola
Tesla. Tel: 060/615-04-15.
• Prodajem stanove od 12.000 do 20.000
evra. Tel: 069/32-12-555.
• Prodajem dvosoban stan kod tržnog centra „Idea“, HITNO!, povoljno. Tel: 063/321255.
• Izdajem manji dvorišni namešten stan kod
bivše fabrike obuće „Dijana“ Sremska Mitrovica. Tel: 064/063-24-16.
• Izdajem jednosoban nenamešten stan u
naselju Nikola Tesla, ulica Njegoševa. Tel:
064/206-46-55 i 066/97-27-877.
• Prodajem stan u Šidu, naselje, Jelice Stanivukovic 67 kvadrata. Tel:064/68-55-465.
• Prodajem kuću spratnicu sa lokalom u
Šidu kod bazena i škole i „ulta“ 280 konja,
60 ari gradjevinskog zemljišta kod naselja
Istok. Tel:064/268-85-71.
• Prodajem novi dvosoban stan, 64m2,
nadogradnja drugi sprat u Sremskoj Mitrovici, naselje KP Dom, Zmaj Ognjeni Vuk 36,
cena: 32.000e.Tel: 065/414-35-04.
• Prodajem plac 8,6 ari na Savi u Marticima.
Tel:668-560.
• Prodajem kuću u Čalmi u dobrom stanju,
gradjena 75. god. cena 15 500. Tel 022/2685-232.
• Prodajem vikendicu u Grgurevcima na 18
ari pod voćem i vinogradom. Tel:022/613371.
POLJOPRIVREDNI
PROIZVODI
• Prodajem tovljenike oko 110kg, komada
20. Tel:022/664-559.
• Prodajem vagon kukuruza u Kuzminu.
Tel:064/355-32-16.
• Prodajem šumski med 350 din/kg. Tel:
022/712-355
• Prodajem šumski med, cena 400 dinara,
za područje Šida besplatna kućna dostava.
Tel: 022/712-355
PRETPLATITE SE!!!
Godišnja pretplata 1.500,00 dinara
Svakog drugog petka na Vašu adresu
Novine za savremenu poljoprivredu
18
0
0
2
5
1
6
a
t
s
e
m
Nazovite s
25. jul 2014.
B E S P L A T N I M A L I O G L A S I 063/8526-021
• Prodajem med lipov i bagremov na veliko.
Tel: 066/005-655.
• Kupujem štene rotfajlera. Tel: 022/472155
• Prodajem transportni kavez za svinje. Tel:
022/627-528.
• Prodajem med lipa i bagrem.
Tel: 022/716-516, 064/6522-453.
• Sibirski haski, ekstra štenad. Tel:
065/6573-857
• Prodajem bagremov i lipov med, veća količina. Tel: 022/718-292, 064/652-24-53.
• Prodajem štence Labradora. Tel: 060/01019-71
• Prodajem inkubator za leženje pilića, kapcitet 150 jaja. Tel: 022/711-992, 062/9634320.
• Prodajem rakiju šljivu. Tel: 022/661-312.
• Prodajem 300 bala deteline (Morović). Tel:
022/736-256.
• Prodajem 250 bala pšenične slame. Tel:
022/312-914.
• Prodajem 5,5 tona kukuruza u džakovima
(Čalma). Tel: 022/685-319.
• Prodajem zeleni pasulj. Tel: 022/458-016.
• Prodajem baliranu detelinu u Rumi. Tel:
064/98-68-786.
• Prodajem baliranu detelinu. Višnjićevo.
Tel: 062/626-044.
• Prodajem kukuruzno stočno brašno (Corn
Produkt). Tel: 065/5325-130.
• Prodajem rakije viljemovku i dunju. Tel:
022/626-899.
• Prodajem baliranu slamu veoma lepe bale
i pod šupom, nije kisla, Moguć prevoz i
svaki dogovor. Tel: 022/484-604, 063/7514-617.
• Prodajem 50 litara rakije od dunje odličnog kvaliteta, povoljno. Tel: 064/135-86-36.
• Prodajem 10 tona kukurza u zrnu. Tel.
064/2071-138
• Prodajem rakiju od kruške. Tel: 022/631180.
• Prodajem 300 bala lucerke. Tel: 066/400927.
• Prodajem rakiju šljivu bez šećera. Tel:
022/732-256.
• Prodajem balirano seno 160 din. bala. Tel:
061/7183-148.
• Prodajem baliranu detelinu. Tel: 069/20471-05.
• Prodajem kvalitetno balirano seno u količini od 5.000 bala. Tel: 022/668-413.
USLUGE, POSLOVI
• Vaš poljoprivredni savetnik
• Novine koje Vas uvode
u savremeni agrobiznis
MARKETING
Tel/fax: 022/610-496
Mob: 063/8526-021
E-mail: [email protected]
• Prodajem 2 ovce jednom jagnjene. Tel:
022/630-946
• Kupujem okiten crevo fi 50, 100m. Tel:
061/1148-153.
• Prodajem 22 ovce i 20 jaganjaca. Cena
2.500 evra. Tel: 062/968-16-13
• Prodajem zalivni sistem za navodnjavanje
kompletan, plug obrtač dvobrazni Cron i
plug dvobrazni leskovački, krunjač sip na
kardan. Tel: 064/4944-907.
• Prodajem 14 ovaca sa jaganjcima. Tel:
022/684-650
OSIGURAJTE VAŠE
USEVE I PLODOVE
u kompaniji sa tradicijom
dugom 200 godina!
Tel: 064/4615-799
• Prodajem jariće. Tel: 022/450-814
• Prodajem 5 muznih krava crveno-bele
(opština Inđija): Tel: 060/5840-183
• Prodajem guščiće, pačiće, piliće. Tel:
022/672-608
Prodajem veću količinu domaćih pilića. Tel:
065/4659-498
• Prodajem ovna od 110 kg. Tel: 022/737669, 063/292-073
• Prodajem kravu simentalske rase (daje 22
litre mleka) i 3 teleta. Tel: 022/472-837
• Uslužno molerski radovi/krečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30%.
Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.
• Obrada i lakiranje oštećenih kada kao i
sve vrste krečenja. Tel: 064/44-20-412.
• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.
• Potreban traktorista u Šidu. Tel:
063/1090-863.
• Tražim radnika na farmi krava (Nenadović). Tel: 022/625-145
• Potrebna žena za čuvanje starije ženske
osobe u Divošu. Tel: 064/0106-010
• Pouzdan čovek održavao bi vikendice na
Fruškoj gori. Tel: 064/514-7251
• Prodajem žensko tele, 2 meseca staro.
Tel: 022/2680-081
• Potreban traktorista u Šidu. Tel:
063/1094-235
• Prodajem koze sa jarićima (Lipovača kod
Šida). Tel: 064/1629-737
• Freziram bašte u Mitrovici i okolini. Tel:
022/631-495
• Prodajem dve krave i tri teleta Simentalca.
Tel: 064/14-16-718
• Tražim ženu za pomoć u kući stan, hrana i
plata po dogovoru. Tel: 061/2892-945.
Prodajem junicu, crveno-belu, stara 7 meseci. Tel: 022/2713-726, 062 569 937
• Vršim negu starih, bolesnih i osobe sa
posebnim potrebama. Tel: 064/133-19-35.
• Prodajem prasice. Tel: 065/660-38-97
DOMAĆE ŽIVOTINJE
• Prodajem prasice težine 15kg. Tel:
061/282-54-54
• Prodajem dve nazimice. Tel: 022/630-861
• Kupujem kravu steonu ili frišku muzaru.
Tel: 022/731-488, 064/45-26-026
• Kupujem male prasice. 062/80-79-759
• Prodajem kravu sa teletom. Zvati na tel:
064/70-11-181.
• Kupujem 12 prasica. Tel: 060/424-09-55
• Prodajem krmaču sa prasicima i kavez sa
kokama nosiljama. Tel: 061/713-59-73.
• Kupujem 20 prasica. Sremska Mitrovica.
Tel: 064/028-54-12
• Prodajem dve ovce. Tel:063/828-69-37.
• Vršim upis pilića divljana. Adaševci. Tel:
063/173-28-91
• Prodajem 15 sjagnjenih ovaca. Tel:
064/2071-138
• Prodajem piliće za dotov od kilogram.
Cena povoljna. Tel: 061/286-04-34
• Prodajem žensko tele. Tel: 022/684 510
• Prodajem bele piliće 3-4 kg. Tel: 022/673756
• Prodajem mangulice i svinjsku mast od
mangulice. Tel: 022/673-096
• Kupujem mlađu telad (Šašinci). Tel:
063/7203-349
• Prodajem dve kobile lipicanerke. Tel:
022/640-028
• Prodajem koze i jariće. Tel: 064/1629-737
• Prodajem dva teleta crno-bela. Tel:
062/80-79-759
• Prodajem bravca i krmaču nazimicu. Šid.
Tel: 022/715-682
Prodajem petlove i kokoške (cverglane).
Kukujevci. Tel: 064/054-9-765
• Prodajem krmaču, stara 15 meseci, jednom se prasila, teška oko 200 kg. Cena 150
din/kg. Šid. Tel: 063/77-60-551
ZALIVNI SISTEMI
• Prodajem 7 teladi. Tel: 022/668-246
• Kupujem automobile ispravne, neispravne
havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/13321-32.
• Prodajem „tamić“ 75 u dobrom stanju ili
menjam za kombi ili za auto i traktor „rus“
T-40 sa plugom, povoljno. Tel:065/54246-86.
• Prodajem 3 ormara i 3 komode od punog
drveta, orahovina. Cena dogovor (Inđija).
Tel: 021/6364-391, 063/17-65-693.
• Prodajem krunjač 8 tona/sat, levator
za čokove, rasturivač za đubrivo. Tel:
063/7356-038
• Prodajem vagu za skladište 2 tone. Tel:
062/14-20-043.
• Prodajem „juga“ 55, 90, godiste, benzin,
plin atest, vlasnik ,nove gume registrovan
godinu dana. Tel:065/653-81-93.
• Kupujem ukleštenje za krmaču. Tel:
022/493-558.
• Prodajem Ladu Samaru sa troje vrata,
plin. Tel: 063/480-903.
• Kupujem polovnu mešaonu stočne hrane
do 200 kg. Tel: 069/601-053.
• Prodajem Yugo Floridu 97. godište
(51.000 km), nove gume, garažiran. Tel:
022/444-026
• Prodajem mašinu za pravljenje briketa.
Tel: 022/716-779.
• Prodajem Nisan Almeru 1,6, može zamena
za jevtinije. Tel: 064/1060-736.
• Prodajem stočnu vagu od 1.000 kg. Povoljno. Tel: 061/645-31-91.
• Kupujem kazan za rakiju. Tel: 022/715499
• Prodajem pumpu Morava za zalivanje, ima
2 usisna i 2 potisna creva. Veliki Radinci.
Tel: 022/660-016.
Prodajem Fiat Stilo 1,8 benzinac, tek registrovan. Tel: 022/471-487, 064/0004-991.
• Prodajem mešaonu za stočnu hranu. Tel:
064/14-97-412.
• Prodajem Golfa 1,6 dizel, 81. god. Tel:
022/710-189.
• Kupujem kazan za rakiju od 100-120 litara. Tel: 064/5959-623.
Prodajem Opel Corsu. Tel: 064/2867-936.
• Prodajem polovan biber crep, veću količinu. Tel: 066/9351-038.
• Prodajem cevi za navodnjavanje fi 50, 9
komada sa prskalicama i 3 para krajeva cevi
fi 70. Tel: 060/5840-183.
• Prodajem pumpu Tomos za navodnjavanje
i cevi za sistem kap po kap. Tel: 022/715095.
• Prodajem 4 plastenika dužine 40 m i visine 8 m sa najlonom. Tel: 062/405-539.
• Prodajem aluminijumske cevi za navodnjavanje, fi 70, 60 komada sa prskalicama i 9 komada fi 50 sa prskalicama. Tel:
064/4113-590.
• Prodajem tifon Fores prečnika 90 mm,
420 cm, 2003. godište, pumpa Bauer. Tel:
022/445-375, 063/1188-219.
• Prodajem cevi za navodnjavanje prečnika
70 i 90, kompletan sistem. Radinci. Tel:
022/660-249.
PLASTENICI,
STAKLENICI
• Prodajem cevi za plastenik dužine 8 metara, 15 komada. Povoljno. Tel: 066/51800-53
• Prodajem plastenik. Tel: 060/1525-643
• Kupujem rasadnik 8 x 50 m sa duplom
konstrukcijom. Tel: 022/453-028
• Staklenik 1100 m2 u radu.Tel: 063/535-179
• Plastenici alu konstrukcija 28x4,5 m. Tel:
063/8511-323
PČELARSTVO
• Prodajem med bagremov, lipov, polen i
društva sa 10 ramova. Tel: 022/718-292
064/6522-453
• Prodajem 20 sanduka za pčele (prazne)
lansatok nastavci. Tel: 022/739-122.
• Prodajem 30 košnica sa pčelama. Tel:
064/33-11-629
KUĆNI LJUBIMCI
• Prodajem Fiat Punto, 2002 godište., troje
vrata, benzin, u dobrom stanju, urađen mali
servis, registrovan do 25.07.2014. godine.
Cena 1.650 E. Tel: 064/98-09-502.
Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2,
godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel:
064/14-69-263
• Prodajem ili menjam Fiat Mareu karavan
2001. godine, benzinac, 1.600 kubika, registrovan do novembra. Tel: 064/99-171-94.
• Prodajem Audi 80 dizel 1985. godište,
ispravan, registrovan do 6 meseca ili menjam za motokultivator. Tel: 063/8054-961.
• Prodajem Zastavu 101 skala 55, godina
proizvodnje 1998. Tel: 064/45-80-538.
• Prodajem Golf 2, 1992. godište, dizel. Tel:
064/3159-118.
RAZNO
• Povoljno prodajem zamrzivač Gorenje 90
litara sa tri ladle, još je pod garancijom,
malo korišten. Tel: 065/602-10-35 i 623823.
• Otkupljujem muške ručne satove i prodajem dva ženska švajcarska sata Esprajt i
Bulova sa čeličnom narukvicom.
• Prodajem povoljno kazan za rakiju sa destilatom 150 l u ekstra stanju, hitno. Ruma.
Tel: 064/03-58-285
• Prodajem tenebrije (brašnaste crve), 1
dinar komad. Tel: 065/4056-243.
• Prodajem ili menjam vagu drvenu od 500
kg sa tegovima, može za prasice i jaganjce.
Tel: 022/618-939, 064/1772-198.
• Prodajem kavez za 60 koka nosilja. Tel:
065/2714-143, 022/714-143.
LIČNI OGLASI
• Slobodna žena traži situiranog slobodnog
gospodina bez obaveza starosti od 60-75
godina isključivo radi braka u obzir dolaze
plavi i smeđi. Tel: 064/546-82-63.
• Penzioner traži ženu bez obaveza do 65
godina starosti, nudim kuću doživotno. Tel:
022/651-288 i 064/306-30-06.
• Želeo bih da upoznam slobodnu, sasvim
skromnu i jednostavnu zenu, pravu Sremicu, sa područja opštine Šid. Ja sam razveden, imam 57 godina, rodjen sam, živim i
radim u Šidu. Tel: 062-19-60-900.
• Tražim ženu od 35 do 45 godina. Stambeno i finansijski obezbeđena do kraja života.
Tel: 061/2049-633
• Momak traži devojku ili mlađu ženu za
brak. Tel: 061/1414-227
• Momak sa sela traži mlađu ženu do 40
godina za brak. 061/6529-385.
Tel: 613-656 i 061/315-11-39 i 064/54343-20.
• Tražim slobodnu ženu za vezu i brak. Tel:
065/4083-815
• Kupujem butan – plinske boce, razne
elektromotore, ručni i električni alat, raznu
građevinsku opremu, tanjirače, šrafštok,
vinte, antikvitete i prodaja alulamperije. Tel:
061/113–83–56.
• Muškarac pedesetih godina stambeno
sređen traži ozbiljnu ženu za vezu i brak od
35-50 godina. Tel: 062/8562-754
• Prodajem drvene prozore, vrata i komarnike svih dimenzija. Tel: 612-758.
• Kupujem ispravne, neispravne kolor
televizore,LCD, plazma, novije lap top računare, klavirne karmonike. non stop – Mladen.Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.
• Prodajem: cepter noževe za klanje, mašinu za pravljenje kobasica i manji dvosed,
cena po dogovoru. Tel: 061/71-66-398.
• Ozbiljan muškarac pedesetih godina,
stambeno sređen, bavi se privatnim poslom,
razveden, traži ozbiljnu ženu od 35 do 50
godina za vezu, brak. Tel: 062/8562-754
• Momak sa sela traži devojku ili mlađu slobodnu ženu bez dece za brak. Tel:
061/6083-265
• Tražim slobodnog muškarca od 55-60
godina. Tel: 061/1500-575
• Momak traži devojku ili razvedenu mlađu
ženu za ozbiljan brak. Tel: 061/2401-699.
• Prodajem kuću u Moroviću na placu od 84
ara i prodajem drva za centralno grejanje,
ulica Nikole Tesle 89. Tel:064/311-86-86.
• Kupujem šivaću mašinu na struju.
Tel:064/561-409.
• Prodajem biber crep, povoljno.
Tel:060/312-56-54.
• Prodajem polovne salonit ploče povoljno.
Tel:063/183-81-11.
• Prodajem šljive ma stablu rane cena po
dogovoru Morović. Tel:063/583-189.
• Kupujem polenov prah. Tel: 065/60-12030
• Prodajem odrasle japanske guske.
Tel:022/325-232.
• Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: 641-193 i 062/641-193.
• Prodajem drva (Morović). Tel: 022/736529
• Prodajem trofazni cirkular i cirkular za
rezanje i krunjenje. Tel: 022/714-163.
• Prodajem dve krmače i nerasta. Tel:
022/732-116
• Prodajem osiječku pumpu za navodnjavanje i
creva za sistem kap po kap. Tel: 022/715-095.
• Prodajem prasice od 10 kg. Tel:
064/2491-802
• Prodajem pumpu za zalivanje Tomos. Tel:
060/407-24-70.
• Prodajem štence bišona i pulina. Tel:
022/710-400, 063/8251-526
• Prodajem bansek za sečenje drva sa 2
elektromotora i trofazni. Tel: 022/711-992,
062/9634-320
• Prodajem bravca od 120 kg, crveni durok,
cena 180 din/kg. Tel: 063/8179-536
• Prodajen žalecov tifon, fi 50, dužine 200
m, sa topom. Tel: 064/28-95-473.
• Prodajem štence kratkodlakog ptičara. Tel:
022/716-200
• Prodajem stajsko đubrivo ili menjam za
baliranu detelinu. Tel: 064/1239-641.
25. jul 2014.
• Prodaje se kotobanja srednje veličine
zajedno sa crepom, polovna. Cena dogovor
po vidjenju (Inđija). Tel: 021/6364-391,
063/17-65-693.
• Prodajem Pasat 3, 93 god., 55 Kw i 10
metara drva. Tel: 022/745-361, 064/9897688
• Kupujem nazimice. Tel: 061/3053-604
• Prodajem prasice težine oko 20 kg. Tel:
022/666-170
MOTORNA VOZILA
• Kupujem inkubator za guščija i kokošija
jaja. Tel: 061/2860-434.
• Prodajem 30 cevi za navodnjavanje, aluminijumske, slovenačke proizvodnje. Tel:
022/465-808.
Trg Vojvođanskih brigada BB
Sremska Mitrovica, Tel: 063/404-950
• Uslužno bušim rupe traktorom za voće,
stubove i ograde. Tel: 064/99-25-898
• Prodajem kučiće rotvajlere stare mesec
dana (60 evra). Tel: 060/7352-070
• Prodajem mešaonu za prekrupu. Tel.
061/497-412.
• Prodajem Nisan, dizel, 1990. godište.
Cena 500 E, može zamena za skuplji. Tel:
064/1240-234.
KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA
"KURIR-2"
• Prodajem iznošene koke nosilje i rakiju
šljivovicu. Tel: 022/731-507
• Prodajem rotfajlera ili menjam za šarplaninca. Tel: 064/1790-067
• Prodajem 10 aluminijumskih cevi za
navodnjavanje sa rasprskivačima. Tel:
022/688-133.
VOĐENJE KNJIGOVODSTVA
POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA
• Usluga zavarivanja. Tel: 066/9421-117.
• Potreban električar za servis i montažu.
Tel: 060/6070-106.
• Prodajem pumpu za navodnjavanje
Tomos. Manđelos. Tel: 022/681-664,
064/3311-638.
• Prodajem štence pekinezera, izuzetno lepi.
Tel: 069/1512-294
• Prodajem presu za ceđenje grožđa. Tel:
022/625-132, 064/4008-488.
• Prodajem bele puline. Tel: 060/441-4055
BESPLATNI
MALI OGLASI
S M S 063/8526-021
19
NOVI SLANKAMEN • SA 15. MANIFESTACIJE „DANI BRESAKA“
Festival igre
u čast breskve
Na slavu u čast breskve došli su i gosti iz Rumunije, zatim Republike
Srpske, Mladenovca, Bajmoka i drugih gradova - kod bine je bilo
izloženo blizu tri tone bresaka, koje su organizatori podelili gostima Proizvođači iz sela su doneli ovogodišnji rod za koji kažu da je bio
bolji od očekivanog
Odličan ovogodišnji rod
Defile kroz selo
N
ajpoznatije voćarsko selo u
inđijskoj opštini, Novi Slankamen, živi od godine do godine
za dan kada se održava manifestacija „Dani bresaka“. Žene se utrkuju
koja će lepše kolače da spremi, muškarci u tome da pokažu čiji je rod
bolji, a oni najmlađi se nedeljama
pripremaju za nastup folklora. Tako
je bilo i ovog 19. jula kada je čitavo
selo, i staro i mlado izašlo da vidi
defile kulturno-umetničkih društava, koji su prošli ulicama pevajući
izvorne pesme. Slankamen prepričava narednih mesec dana događaj
koji je dobio epitet tradicionalnog, i
koji je 15. godinu za redom organizovan u ovom sremskom selu. Na
slavu u čast breskve došli su i gosti
iz Rumunije, zatim Republike Srpske, Mladenovca, Bajmoka i drugih
gradova, kako bi uveličali svečanost, a priliku da se promovišu su
iskoristile i žene iz prve ženske zemljoradničke zadruge „Žene NSL“.
- Želele smo da izložimo isključivo
naše proizvode koje dobijamo u ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu i stočarstvu. Pored toga, umesile smo slane
pite, rolate i kolače kako bi naši meštane mogli da ih probaju. Želimo da ljudi čuju za nas i da ih pozovemo da se
uključe u rad zadruge, a uverene smo
da je ovo odlična prilika da ljudi čuju
čime se to bavimo rekla je - Anica
Bundalo, članica ženske zadruge.
Promovisala se ženska zadruga
I članice Udruženja „Etnoart“ su
predstavile svoje rukotvorine na
manifestaciji, a na nekoliko tezgi
su se mogli naći razni dekorativni
predmeti i nakit.
- Naše društvo nekoliko godina unazad uzima učešće na ovoj
manifestaciji, jer verujemo da je
ovo dobra prilika da
se družimo i meštanima Novog Slankamena
prikažemo naše radove
- istakla je Nina Jovičin iz „Etnoarta“.
Na manifestaciji smo
upoznali i jednu interesantnu ženu, koja za
sebe kaže da radi muške poslove. Naime,
Vesna Lakić je žena
poljoprivrednik,
koja
se ne libi ni jednog muškog posla, koji postoje
u poljoprivredi. Nekoliko godina ona uzgaja povrće u plasteniku,
Vesna
a nada se da će uskoro
povećati proizvodnju.
- Nemam puno zemlje, a to što
imam je maksimalno iskorišćeno,
tako da se što proizvedem uspem i
da prodam - kaže ona i dodaje da je
važno raditi sa ljubavlju i biti istrajan u svakom poslu.
- Nužda me je naterala da se bavim poljoprivredom, jer sam ostala sama na selu bez muške ruke, a
bilo bi šteta ne iskoristiti prednosti
Nastup KUD-a
20
Članice Udruženja “Etnoart”
Lakić
Deo proizvoda ženske zadruge
seoskog života, a to je
tri tone bresaka, koje
poljoprivreda. Što se tisu organizatori podelili
če samog posla, priličgostima. Proizvođači iz
no je zahtevan, velike
sela su doneli ovogodisu vrućine, plastenik ne
šnji rod, za koji kažu da
trpi visoke temperatuje bio bolji od očekivare i zahteva rad ili rano
nog.
ujutru ili kasno uveče - U početku godine
kaže na kraju ona.
smo imali mrazeve i
„Dani bresaka“ su
niske temperature, pa
tradicionalna
manifesmo mislili da od roda
stacija koja je ove goneće biti ništa. Međudine održavna 15. put,
tim, ispostavilo se da
a organizator je Kulturće ove godine biti veno-umetničko društvo
ći rod nego prethodnih
„Dr Đorđe Natošević“.
godina - rekao je De- Kao i svake godine,
jan Marović, voćar iz
Siniša Slijepčević
imamo brojne goste koji
Novog Slanakmena i isdolaze u naše selo. Potakao problem sa kojim
red onih koji dolaze svake godine,
se voćari ovog kraja suočavaju:
ove godine su nam došli i prijate- Izvoz bresaka je ove godine pod
lji iz Bajmoka i Temišvara - navo- velikim znakom pitanja i videćemo
di Siniša Slijepčević, predsednik
kako ćemo proći jer uprkos dobrom
KUD-a „Dr Đorđe Natošević naglarodu strahujemo da li ćemo uspesivši da je ovo manifestacija sa duti da pokrijemo troškove ulaganja.
Cena breske se kreće u iznosu od
gom tradicijom:
20 dinara, što nije dovoljno, a još
- Ove godine imamo puno nose postavlja pitanje ruskog tržišta i
vih članova u KUD-u, koji postoji
da li ćemo proizvod moći dalje da
od 1997. godine i danas broji oko
120 članova raspoređenih u pet plasiramo. Činjenica je da nećemo
moći da zanovimo zasade.
ansambala.
U skladu sa nazivom manifestaMarija Balabanović
cije, kod bine je bilo izloženo blizu
25. jul 2014.
Download

Sremska poljoprivreda broj 44 25. jul 2014.