XIV godina • 12. broj • 19. decembar 2014.
Besplatan primerak
O GODINI NA IZMAKU
Ilinka Vukoja je krajem novembra imenovana za direktora JKP „Subotičke pijace“, na čelo preduzeća, kojim je
upravljala u prethodnom periodu kao vršilac dužnosti direktor. Za praznični broj Informatora smo je zamolili, da da
ocenu o godini na izmaku.
- Mislim da se o protekloj godini ocena može dati pregledom svega onoga, što smo uradili u toku 2014. godine.
Mislim da je najvažnije da smo u celosti ispunili svoju društvenu obavezu koju nam je poverio osnivač, Grad Subotica, a
to je organizacija i unapređenje
pijačne delatnosti. Mi radimo
364 dana od 365 u godini, jedini
neradni dan je za nas 1. januar.
Svih ostalih dana smo radili na
doterivanju, sređivanju pijaca, i
to na taj način da što je moguće
manje smetamo našim zakupcima odnosno potrošačima na
pijacama – dakle ni jedan dan
nije bilo smetnji u snabdevanju građana osnovnim životnim
namirnicama.
Posvećuje se velika pažnja čistoći na pijacama, trudimo
se da velikom broju ljudi koji se nalaze na našim pijacama
obezbedimo maksimalnu bezbednost. Ona je jedino bila
ugrožena kada se odlomila jedna velika grana i nanela veliku materijalnu štetu. Na svu sreću niko nije povređen, a u
saradnji sa JKP „Čistoća i zelenilo“ odstranili smo sve one
grane, koje na bilo koji način mogu ugroziti bezbednost gra-
đana na pijacama. Pokušavamo stalno unapređivati našu saradnju sa zakupcima, na osnovu njihovih primedbi, pitanja
i predloga a i zahteva od strane nadležnih državnih organa u
zajedničkom interesu smo obavili razgovore sa predstavnicima poreske uprave, inspekcijskih službi, komunalne policije i našeg osnivača, kako bi smo pronašli najbolja moguća
rešenja.
Svakako moram spomenuti VIII Međunarodni i regionalni sajam privrede, koji je održan u organizaciji našeg
preduzeća, u saradnji sa gradom i Regionalnom privrednom
komorom Subotice. Sajam je bio veoma uspešan, a to tvrdim na osnovu mišljenja izlagača, koji su nam davali najviše
Nastavak na 3. strani
ILINKA VUKOJA IMENOVANA
ZA DIREKTORA JKP
Skupština Grada Subotice je na svojoj 26. sednici,
koja je održana 28. novembra 2014. godine za
direktora JKP „Subotičke pijace“ imenovala
je Ilinku Vukoja, koja je dosad obavljala
dužnost v. d. direktora u ovom preduzeću.
Rešenje o imenovanju objavljeno je 12. 12. 2014.
u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br.
136/2014, kao i 28. novembra 2014. u „Službenom
listu Grada Subotice“ br. 43/2014. kao i na
zvaničnom sajtu Grada Subotice.
ZAPOSLENI JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA
„SUBOTIČKE PIJACE“ I REDAKCIJA „INFORMATORA“ SVIM GRAĐANIMA
SUBOTICE ŽELE ČESTIT BOŽIĆ, SREĆNU I USPEŠNU NOVU GODINU!
PIJAČNE CENE
Povrće
Bela rotkva 30-70 din/kom
Beli luk 200-300 din/kg
Blitva 50-70 din/veza
Boranija 100-150 din/kg
Brokule 200 din/kg
Bundeva 30 din/kg
Celer 20-70 din/kom
Crne rotkve 40-60 din/kg
Crni luk 40-50 din/kg
Crveni kupus 60-80 din/kg
Crveni luk 60-80 din/kg
Cvekla 40-60 din/kg
Čeri paradajz 350-400 din/kg
Čičoke 50-60 din/kg
Karfiol 200 din/kg
Keleraba 40-50 din/kom
Kelj 80-100 din/kg
Kineski kelj 20-80 din/kom
Krastavac 160-180 din/kg
Krompir 35-50 din/kg
Kupus 50 din/kg
Mladi luk 30-50 din/veza
Paprika 150-300 din/kg
Paradajz 150-180 din/kg
Pasulj 250-400 din/kg
Paštrnak 100-130 din/kg
Patlidžan 200 din/kg
Peršun 30-70 din/veza
Praziluk 10-50 din/kom
Prokelj 200 din/kg
Rotkvice 30-50 din/veza
Sočivo 220 din/kg
Spanać 160-200 din/kg
Sirevi 350-1000 din/kg
Slani srpski sir 500 din/kg
Slatka pavlaka 500 din/l
Zlatiborski kajmak 900 din/kg
Meso i prerađevine
Ćureća krila 300-400 din/kg
Ćureća leđa 160-250 din/kg
Ćureće grudi 760-800 din/kg
Ćureće meso 500-600 din/kg
Ćureći batak 310-560 din/kg
Ćureći vrat 280-290 din/kg
Pileća džigerica 300-350 din/kg
Pileća krila 200 din/kg
Pileća leđa 80-100 din/kg
Pileće grudi 400 din/kg
Pileće grudi b/k. 470-500 din/kg
Pileće meso 240-280 din/kg
Pileće mleveno meso 420 din/kg
Pileće noge 50-70 din/kg
Pileći batak 260-330 din/kg
Pileći želudac 260-300 din/kg
Biserka 700-800 din/kg
Guščije meso 450-500 din/kg
Kokošje meso 320-350 din/kg
Pačija džigerica 2500 din/kg
Pačije meso 450-650 din/kg
Petao 320-400 din/kg
Zec 450-500 din/kg
Riba
Amur 320-350 din/kg
Deverika 170 din/kg
Girice 140 din/kg
Karaši 170 din/kg
Lignje 500 din/kg
Oslić 400 din/kg
Oslić file 435 din/kg
Pangasius file 295 din/kg
Pastrmka 530-600 din/kg
Skuša 320-380 din/kg
Smuđ 750 din/kg
Som 650 din/kg
Šaran 400 din/kg
Škarpina 715 din/kg
Štuka 400 din/kg
Tolstolibik 170-290 din/kg
Mešovita roba
Jaje 10-16 din/kom
Prepeličje jaje 10 din/kom
Aleva paprika 800-1000 din/kg
Badem očišćeni 1400-1600 din/kg
Brusnica 700 din/kg
Kikiriki 400-500 din/kg
Lešnik očišćen 1200-1500 din/kg
Mak 600-680 din/kg
Šargarepa 60-70 din/kg
Tikvice 160-200 din/kom
Zelena salata 30-50 din/gl.
Kisela cvekla 140-260 din/kg
Kisela paprika 150-250 din/kg
Kisele čičoke 300 din/kg
Kiseli karfiol 200-300 din/kg
Kiseli krastavac 150-300 din/kg
Kiseli kupus 80-100 din/kg
Kuvani paradajz 100-150 din/l
Pečena paprika 400 din/kg
Prokole 80-100 din/kg
Turšija 250-300 din/kg
Voće
Grožđe 200-280 din/kg
Jabuka 20-60 din/kg
Kruška 150-200 din/kg
Južno voće
Ananas 190-200 din/kg
Banana 130-150 din/kg
Grejpfrut 140-150 din/kg
Japanska jabuka 250 din/kg
Kivi 160-200 din/kg
Limun 160 din/kg
Mandarine 90-130 din/kg
Nar 230-250 din/kg
Pomorandže 110-130 din/kg
Mlečni proizvodi
Kuvani sir 400-500 din/kg
Maslac 800-1000 din/kg
Mladi sir 300-400 din/kg
Ovčiji sir 1000 din/kg
Pavlaka 250-300 din/l
Podliveni sir 400-500 din/kg
2
Orasi – očišćeni 900-1000 din/kg
Pistaći 1600 din/kg
Seme bundeve 600-750 din/kg
Susam 500 din/kg
Suve kajsije 1000 din/kg
Suve smokve 500-600 din/kg
Suve šljive 400-450 din/kg
Suvo grožđe 400-600 din/kg
Gljive 180-1000 din/kg
Med 450-750 din/kg
Kolači 500-600 din/kg
Torte 60-70 din/kom
Kore za pitu 160-220 din/kg
Testenine 200-480 din/kg
Salon bombone 320-600 din/kg
Čokoladne figure 40-250 din/kom
Pšenica 10 din/čaša
Ukrasi od 40 dinara naviše
Ikebane od 80 dinara naviše
Jelke /sečene/ od
500 dinara naviše
Jelke /sa busenom/ od
1.000 dinara naviše
Cveće
Božićna zvezda 200-500 din/kom
Gerbera 70-120 din/struk
Iris 70-100 din/struk
Karanfil 70-80 din/struk
Ljiljan 200-500 din/struk
Margareta 150 din/struk
Orhideja 200 din/kom
Razni buketi od 50 din.
Ruže 100-200 din/struk
Stočna hrana
Detelina 150-250 din/bala
Graorica 120-130 din/kg
Ječam 25 din/kg
Kukuruz 13-15 din/kg
Laneno seme 100-120 din/kg
Ovas 30-40 din/kg
Prekrupa 25-30 din/kg
Proso 40-50 din/kg
Proteinski sirak 35-50 din/kg
Pšenica 20-25 din/kg
Raž 60 din/kg
Slama 120-150 din/bala
Spelta 100 din/kg
Stočni grašak 60 din/kg
Suncokret 40-50 din/kg
Svetlo seme 140 din/kg
Tritikala 20-25 din/kg
Uljana repica 50-60 din/kg
/Cene od 12. decembra/
Nastavak sa 1. strane
OTVOREN WINTERFEST
ocene.
WinterFest smo otvorili 5. decembra ove godine. Božićno-novogodišnji vašar takođe smatram uspešnim, jer
je vladalo veliko interesovanje od strane izlagača, njihov
broj je povećan u odnosu na prošlu godinu, ponuda je raznovrsna, a pored toga mislim da smo uspeli stvoriti jedan
bajkoviti prostor koji će nas uvesti u radosti Božića i Nove
godine. Želimo da taj prostor još više ulepšamo i mogu reći,
da će biti iznenađenja i za posetioce i za izlagače.
Moram da pohvalim sve zaposlene u JKP „Subotičke
pijace“, jer su svi rezultati ostvareni zahvaljujući njihovom
zalaganju i entuzijazmu. Nismo morali angažovati ljude sa
strane, nego smo se zajedničkim radom izborili sa svim poteškoćama, koje su iskrsle u toku godine na izmaku. Ova
godina nije nam bila naklonjena, no ipak, ako uzmem u
obzir sve okolnosti, moram biti zadovoljna i postignutim
finansijskim rezultatom, pošto ćemo i 2014. godinu završiti
sa pozitivnim finansijskim efektima.
- U narednu godinu ulazimo sa velikim planovima.
Želja nam je da na Mlečnoj pijaci izgradimo Mlečnu halu.
Ona će biti izgrađena ako se steknu svi uslovi, pošto smo
o tome razgovarali sa predstavnicima Grada i na osnovu
dosadašnjih razgovora postoje šanse za ostvarivanje ove
velike investicije. Naravno i dalje ćemo raditi na estetskom
ulepšavanju naših pijaca, a ako postoji interes i naših zakupaca, u tom slučaju videćemo, šta se može unaprediti i na
takozvanim spoljnim pijacama.
- Dakle, sve u svemu: imajući u vidu sve okolnosti i ako
detaljno analiziram prošlu godinu, moram biti zadovoljna.
Pokušaćemo da se za sledeću godinu pripremimo što je
moguće bolje, no svesni smo da godina neće biti laka i da
nam predstoje veliki izazovi.
I na kraju: želim iskoristiti priliku da se svima zahvalim na dosadašnjoj saradnji i svima poželim srećne
božićne-novogodišnje praznike, da ih provedu u krugu
svojih najmilijih, a za 2015. godinu svima želim puno
U petak, 5. decembra otvoren je četvrti Winterfest
u organizaciji JKP „Subotičke pijace“. Vašar će biti otvoren sve do 15. januara 2015. godine. Ilinka Vukoja,
direktor JKP „Subotičke pijace“ je pozdravila prisutne
na otvaranju ove tradicionalne manifestacije i izrazila
je zahvalnost na pruženoj podršci osnivaču JKP, Gradu
Subotice.
Winterfest je otvorio Jene Maglai, gradonačelnik
Subotice. Uz isticanje kvaliteta ove manifestacije, on je
rekao, da Winterfest svojom ponudom i ugođajem u
velikoj meri će doprineti predbožićnom raspoloženju
građana, koji će posetiti božićno-novogodišnji vašar.
STIGLI PRODAVCI JELKI
U Suboticu su stigli prvi prodavci jelki 12. decembra. I ove
godine će – izgleda – biti bogata ponuda i sečenih i jelki sa
busenom. Neki prodavci nude isključivo jelke sa busenom.
Cene /zasad/ su sledeće: sečene jelke koštaju od 500 dinara i
naviše, dok jelke sa busenom mogu se nabaviti od 1.000 dinara pa naviše.
Učenici Srednje muzičke škole su izveli prigodan
horski program sastavljen uglavnom od božićnih pesama.
Radno vreme Winterfesta je od 9:00 do 21:00 sati.
3
Da li treba gajiti soju na severu Bačke ?
Soja (Glycine max (L.) Merr.) jeste biljna vrsta koja pripada porodici Fabaceae, odnosno narodski rečeno familiji bobova,
leptirnjača ili leguminoza. Poreklo soje je iz Kine, a novija istorija gajenja počinje u 19. veku u Americi odakle se proširila u
ostale zemlje.
Privredni značaj soje potiče od hemijskog sastava zrna koje sadrži 32-42% belenčevina i 15-25% ulja. Belančevine soje su
po sastavu i svarljivosti slične belančevinama životinjskog porekla.
U Srbiji se poslednjih godina soja gaji na oko 170.000 ha, a na području Grada Subotice na oko 1200 ha. Prosečni prinos
soje u regionu Subotice iznosi za period od 1996-2014. godine 2,09 t/ha. Područje Subotice nije tradicionalno područje uzgoja soje zbog nešto lakšeg mehaničkog sastava zemljišta i sušnije klime što je opet u vezi sa nadmorskom visinom i činjenicom
da se Subotica nalazi na obodu Telečke visoravni. Međutim ekonomske kalkulacije proizvodnje pokazuju da ima opravdanja
da se postojeće površine povećaju za bar 100% odnosno na 2000-2500 ha na području Subotice.
Ako se posmatra period od poslednje tri godine, kada smo imali jednu izrazito sušnu (2012.), jednu umereno sušnu
(2013.) i izrazito vlažnu godinu (2014.), može se konstatovati sledeće:
U 2012. godini ostvaren je prosečan prinos od 1210 kg soje po ha, a cena se u periodu septembar 2012.- april 2013. kretala
od 70-62 dinara. Sa ostvarenim prinosom prihod po ha je iznosio 70-80 hiljada dinara što je proizvođačima donelo minimalnu dobit ili bar pokriće troškova proizvodnje. Iste godine prosečan prinos kukuruza iznosio je 2 t/ha, a suncokreta 1,85 t/
ha. Cena kukuruza je svoj maksimum imala u vreme berbe i iznosila je 27-29 dinara, a kasnije je zbog pojave aflatoksina pala
ispod 20 dinara/kg. Suncokret je te godine imao cenu od 55 dinara/kg. Prema tome u proizvodnji kukuruza svi proizvođači
su zabeležili veliki gubitak, a u proizvodnji suncokreta ostvaren je prihod veći za oko 20-30 hiljada dinara više nego kod soje.
U 2013. godini ostvareni su prosečni prinosi od 1,76 t/ha soje, 5,84 t/ha kukuruza i 2,76 t/ha suncokreta. Cena soje u vreme žetve bila je 47 dinara, a već u februaru je iznosila 63 dinara. Cena kukuruza iznosila je u vreme berbe oko 14 dinara da
bi u periodu februar - mart ove godine iznosila oko 16 dinara. Suncokret je plaćen oko 27 dinara. Na osnovu ovih pokazatelja
moguće je izračunati da se prodajom soje na proleće mogao ostvariti prihod od oko 100.000 dinara, dok je kod kukuruza i
suncokreta on bio nešto niži.
U 2014. godini ostvaren je prosečan prinos soje od 3,5 t/ha, kukuruza od 10,3 t/ha i suncokreta od 3 t/ha. Cena soje u
otkupu je bila oko 40 dinara u vreme žetve, početkom oktobra, da bi već krajem novembra porasla na 46 dinara/kg, kukuruza oko 13 dinara a suncokreta 30 dinara. Prema tome u ovoj godini proizvodnja soje i kukuruza doneće prihod od oko 130
-140 hiljada dinara po ha, a suncokreta od oko 90 hiljada dinara. Treba istaći i da su troškovi proizvodnje soje i kukuruza
približni, ali ujedno i nešto veći nego u proizvodnji suncokreta. To je bitno za utvrđivanje dobiti, koja se dobija kada se od
prihoda odbiju svi troškovi proizvodnje.
Pažljivom analizom navedenog može se sagledati, da se uvođenjem većeg broja kultura u proizvodnji, rizik proizvodnje
smanjuje, jer u različitim klimatskim godinama ostvaruju se i različiti prinosi pojedinih kultura, a i uticaj tržišta na cene
proizvoda se mora uzeti u obzir.
Sa agrotehničkog stanovišta, soja predstavlja dobar predusev za strna žita jer ranije napušta zemljište, kao i za kukuruz
je ostavlja zemljište čisto od korova, u dobrom fizičkom stanju i obogaćuje zemljište azotom. Soja dobro koristi mineralna
đubriva od preduseva, a pošto je azotofiksator, zahteva skromno startno đubrenje azotom.
Iskustvo pokazuje da je poslednjih godina u vreme žetve cena soje bila najniža, a da je već pred kraj proizvodne godine
zabeležen porast cene, i da je ona tokom prolećnih meseci obično dostizala svoj maksimum koji se održavao do pred novu
žetvu. Soja se može uspešno skladištiti sa vlagom od ispod 13,5% a kako ne postiže fizički obim proizvodnje kao kukuruz,
dovoljan je mnogo manji skladišni prostor.
Činjenica da naša soja nije genetski modifikovana i da će za njom uvek postojati potražnja, garancija je stabilnih i visokih
cena bez obzira na obim proizvodnje.
U tabeli prikazujemo prinose nekih sorti iz ovogodišnjeg ogleda Poljoprivredne stručne službe Subotica, koje se ujedno
i preporučuju za gajenje:
Sorta
Valjevka
Galina
Sava
Balkan
NS Maximus
NS Apolo
Trijumf
NS Fantast
Grupa
zrenja
0
0
I
I
I
I
II
II
%
vlage
12,3
12,4
11,5
11,6
11,1
11,4
11,0
13,2
Prinos SRPS
13+2 kg/ha
4444
4661
5068
5018
4911
5523
4736
5015
Napred navedene činjenice govore u prilog tome da gajenje soje ima svoje opravdanje i na severu Bačke, pogotovo što
raspolažemo dobrim i proverenim sortimentom.
dipl.inž. Damir Varga
4
HOROSKOP
Vicoteka
Pokloni nisu samo za praznike, već za celu godinu. Bilo kad, bilo
gde možeš ih naći. treba samo da dozvoliš da te srce vodi.
Sin pita tatu:
- Hoćeš li mi kupiti iphone?
Tata reče:
- Reci čarobnu riječ.
Sin reče:
- Milica.
Tata pita:
- Koja Milica?
Sin odgovori:
- Tvoja ljubavnica!
Tata reče:
- Koji iphone hoćeš, sine?
OVAN i čokolada: Sebi bira najbolju čokoladu, a što ostane, prepušta drugima.
S tobom i praznici su dinamični. Otići, biti u pokretu, videti nova lica – to može biti idealan
praznik za tebe. Od praznika očekuješ dašak promena. Okupi sve voljene osobe i praznike
provedi u njihovom društvu.
BIK i čokolada: Voli čokolade sa finom, mekanom sredinom.
Pravi si sladokusac. Obožavaš fine ukuse i mirise. Voliš sve što je lepo. Imaš istančan ukus, pa
moramo dobro razmisliti ako ti želimo pričiniti radost. U osnovi, voliš dobijati poklone, a ove
godine ispuniće ti se sve želje.
BLIZANCI i čokolada: Čokoladu bira na taj način, što gurne prst u nju, i proba je.
Uz tebe uopšte nije dosadno. Želiš zabavu, dinamiku, muziku, društvo. Najradije bi zagrlio/la
svakoga. Svako može računati na tvoju uobičajenu velikodušnost. Pusti na volju svoje želje,
ljubav praznika i okupi oko sebe voljene osobe.

RAK i čokolada: Jede čokoladu širokim osmehom. Samo da bude čokolada.


RAK voli lagodan život, pa pošto ne voli naročito velike promene, neka ne traži programe
daleko od kuće. Okupi se s porodicom i prijateljima u toploj sobi, otvori flašu dobrog vina i
pomoću starih filma podseti se prošlosti.
Menjam zdravstvenu za štednu knjižicu.
Šifra: zdravlje je najveće bogatstvo.
LAV i čokolada: On/a želi da razdeli čokoladu.
- Često sanjam.
- Šta sanjaš?
- Sanjam da sam Pepeljuga i da je moj princ lepši od njenog.

Makar kako da prođu praznici, garantovano ćeš se dobro osećati. Kao i uvek. Čuvaj se: piće
ti lako može udariti u glavu! Ako sebi i drugima ne želiš pričiniti neugodne trenutke, vredno
pij kiselu vodu.

DEVICA i čokolada: Uveriće se da li je čokolada čista spolja i iznutra, pojede pomalo, a ostatak stavlja u hladnjak.




Prepuna plaža, mali Perica otplivao dosta daleko od obale.
Ustane njegova majka i vikne:
- Periceeee, nemoj plivati daleko! Mogao bi te grč uhvatiti!
Par sekundi kasnije ustaje druga žena i vikne svome sinu:
- Ivice, ne idi tako daleko, ima grčeva!
Tebi najveće uživanje pričinjava ako u društvu porodice...i prijatelja možeš da jedeš i piješ i
da uživaš u blagodetima praznika. Prijatelji te znaju kao dobru domaćicu/dobrog domaćina.
Nemoj se odreći topline, svetla i ukrasa jelke.
VAGA i čokolada: Jedan meni, jedan tebi.

Kao i obično, ispostaviće se da si važan/na mnogim ljudima. Dobijaš mnogo SMS-a, telefonske pozive, mnogi će misliti na tebe. Obrati pažnju da ove dane posvetiš porodici! Iskoristi
praznike i pozovi u svoju kuću celu porodicu. Tako ćeš stvoriti pravi ugođaj i za praznike.


U toaletu jednog ministarstva jednog jutra osvanuo je
natpis: Ministar je lud. Nakon obimne i efikasne istrage
počinilac je otkriven i izveden pred sud. Osuđen je na jednu
godinu, jedan mesec i jedan dan zatvora.
Obrazloženje:
- Jedan dan zbog ispisivanja parole u toku radnog vremena;
- Jedan mesec zbog uništavanja državne imovine.
- Jedna godina zbog otkrivanja državne tajne.
ŠKORPIJA i čokolada: Liže, lagano gricka čokoladu.
Kod tebe praznici uvek predstavljaju poseban događaj. Voliš inovacije. Jedne godine posebnu važnost pridodaješ zdravim zalogajima, sledeće godine u prvi plan dolazi dekoracija.
Tvoja neviđena maštovitost neće te ni ovom prilikom ostaviti na cedilu.
STRELAC i čokolada: Obožava francuske, belgijske i švajcarske čokolade.
Prazničnom raspoloženju ništa neće doprineti više, nego malo opuštanje. Možda misliš da je
još rano planirati praznike, ali predlažem, da uzmeš kalendar u ruke, upiši sve svoje slobodne
dane koje ćeš provesti odmarajući se u prazničnom raspoloženju.



Učiteljica pita decu da kažu neku rečenicu u budućem vremenu. Javlja se Dragan i kaže:
- Kada odem kući fudbal igraću.
Učiteljica:
- Bravo, Dragane!
Javlja se Marko i kaže:
- Kada odem kući knjigu čitaću.
Učiteljica:
- Bravo, Marko!
Javlja se Iviva i kaže:
- Kada odem kući supu pileću.
JARAC i čokolada: Samo najskuplje i najkvalitetnije.
Ne pridodaješ veliki značaj spoljašnostima, ali ipak želiš, da se prazničnog raspoloženja dugo
sećaju, pa želiš praznike organizovati da budu na visokom nivou. Misliš na sve, praviš raspored za svaki minut. O poklonima mnogo razmišljaš, želiš da u praznično doba sve bude
u redu.
VODOLIJA i čokolada: Ne bira najveću čokoladu.
iako pokušavaš proniknuti u razmišljanje ljudi iz tvog okruženja, shvatićeš, da si isuviše
umorna/an za žurku. Radije ćeš ostati kod kuće, imali bi ste nekoliko gostiju, slušali bi ste
neku dobru muziku. Svi bi bili radosni, i svi bi se osećali izvanredno. Zar nije to najbitnije?
RIBE i čokolada: Voli da podeli čokolade, kako bi dobili svi.
U tvom prazniku svi moraju učestvovati. Pozovi za svoj sto sve, koji su usamljeni, napušteni.
Imaš dobar instinkt i uspećeš da organizuješ čudesne praznike za svoje najmilije. U praznike
ugrađuješ ceo svet i naučićeš svakog da primete i nevidljive stvari.



Policajac pravi zapisnik o saobraćajnoj nezgodi.
- Gospođo, da li ste učinili sve da izbegnete uletanje u ovaj
izlog?
- Da, trubila sam iz sve snage!
U ovom novogodišnjem jutru sve najbolje ti želim,
bilo gde da se okreneš, osećaj se sretnim!
Marija Braun
5


- Jesam! - kaže čovek.
Na to će tata:
- A gde je njegova kapa?

Šta je to malo šareno na grani, kaže: mjau-mjau?
- Mačka!
A šta je to malo šareno ispod drveta, kaže: av-av?
- Mačka pala s drveta, pa pojma nema šta priča!



























Posle dugogodišnjeg prijateljstva, jednog dana upita prijatelj prijatelja:
- Reci mi iskreno prijatelju, da li si spavao sa mojom ženom?
Ovaj se ogorčeno brani:
- Šta ti pada na pamet čoveče, ja to ne bih nikada učinio!
- Grešiš, grešiš, dragi moj. Videćeš, mnogo je bolja od tvoje!
Jedna krava pita drugu:
- Jesi li čula za onu bolest kravljeg ludila?
- Baš me briga, ja sam pingvin...
Nesrećno oženjen čovek vraća se kući pijan. Žena mu otvara
vrata, a on kaže:
- Ja stvarno nemam sreće.
- Kako to?
- Celu noć sam pio da te zaboravim, a sad te vidim duplo!
Razgovaraju dvojica uglednih književnika:
- Od jutros me muči stomak.
- Da to nije od onoga što si sinoć napisao?
Pita sudija optuženog:
- Zašto ste krali?
- Nisam sudija, dece mi! – odgovori optuženi.
- Ma jeste, videla vas 2 svedoka.
- Nisam sudija, majke mi, imam ja 100 svedoka koji me
nisu videli!
Posmatra deda svog unuka kako pravi sklekove, pa mudro
zaključi.
- Bogami, sinko, ona je tebi odavno pobegla.





Prozvao nastavnik u školi jednog učenika:
- Reci nam jednu poslovicu!
- Bez alata nema zanata!
- Bravo! Reci nam još jednu.
- Pametnom je i jedna dosta!
Kupila žena mužu papagaja na poklon, ne znajući da ga
kupuje od vlasnice javne kuće. Kada je kod kuće otkrila kavez, papagaj progovori:
- Gle, ponovo imam novu gazdaricu.
Posle toga spazi domaćinove ćerke i reče:
- Vidi vidi, dobili smo nove dame!
Na kraju se pojavi i domaćin. Čim ga je primetio, papagaj
povika:
- Dobar dan, gospodine! Za redovne mušterije danas imamo specijalnu ponudu!
Dođe muž kući i pita ženu:
- Ženo, gde su deca?
- Na engleskom - kaže žena.
Na to će muž:
- Ok! Where are the children?

Otišao čovek na pijacu da kupi ovcu i zastade kod prvog
prodavca:
- Pošto ti ovca?
- 100 evra.
- Ma daj čoveče, vidi kako je mršava, spusti malo cenu!
– Ne, ne, 100 evra fiksno!
Ode kod drugog:
- Pošto ti ovca?
- 250 evra.
- A čoveče, jesi li ti normalan, pa za 250 evra mogu tele
kupiti!
- Pa idi kupi tele, šta si meni došao!
Ode on kod trećeg:
- Je li, pošto ti je ova ovca ovde?
- Ta ovca je 1500 evra.
- 1500 evra!!! A što toliko jadan ne bio, jesi li ti pri sebi, da
nema valjda zlatno runo?!
- Ajde šutni je u guzicu pa ćeš da vidiš šta je 1500 evra.
Ovaj šutne, a ovca će:
- Mee!
Kupac:
- Pa šta, svaka ovca kaže „Mee“!
- Šutni je jače, šta si se stisn’o!
On šutne jače, a ovca će opet:
- Meee!
- Ma daj čoveče, ti mene zezaš, šta sad, opet isto?
- Ama udari je u guzicu jako, vrlo jako!
Kupac sav crven u licu, uze zalet od nekoliko metara, zatrči
se i udari ovcu u guzicu iz sve snage. Ovca odleti nekoliko
metara i pade na zemlju. Polako ustade sa zemlje i onda će:
- Meee.... se-či-na, me-se-či-na, joj, joj...
Sav zadihan čovek uleti u kafanu i priđe jednom gostu:
- Je li, boga ti, jesi li ti onaj što mi je izvukao sina iz reke i
spasao ga od davljenja?
6
Download

2014 Decembar - Subotičke pijace