Broj 36 / Februar 2014.
www.agrobiznis.biz
Cena 2,5 km/ 120 den / 1,5 € 120,00 rsd
REZiDBa voćaka
Pravilna sadnja loznih kalemova
Bakterioze paradajza
Hibridi kukuruza
DeKalB
GAJENJE CRVENOG LUKA
aGrOBiZNiS
u VerONi
i
BerliNu
issn 2217-4966
.
Divci
D
ivci
2 Agrobiznis magazin
Vrnjačka
V r n j a č k a banja
Banja
SADRŽAJ
4
5
7
8
10
12
14
16
18
21
22
26
28
31
34
36
38
40
42
44
49
50
51
53
54
Agrobiznis magazin Srbija na Fejsbuku
Stranci zainteresovani za voće iz Srbije
Lakše do upisa u Vinogradarski registar
AgroBiznis vesti
Orezivanje voćaka
Pravilna sadnja loznih kalemova
Beli proliv pilića
Sterilitet i neplodnost krava i junica
Crveni luk
Bakterioze paradajz
Uzroci uginuća pčela tokom zime
Sajam poljoprivrede u Veroni
Zelena nedelja u Berlinu
Najbolje iz Srbije
Hrizantema
Porodica Milojević
Kome i zašto zvone zvona našeg
zadrugarstva
Novi John Deere 4M i 5E
Uslovi čuvanja vina
Vikend dobrog ukusa
Bogorodica Posečena
Kremanska proročanstva
Milutin Milanković
Kako pomoći povređenom psu
Pomorandža
Izdavač
Agrobusiness consulting d.o.o.
Skerlićeva 24
rubrika
magazin
Poštovani čitaoci,
7
7
22
28
34
38
Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede
pokrenulo je izmene Pra­
vilnika o vinogradarskom
registru, kako bi pomoglo
proizvođačima grožđa da se
upišu u Vinogradarski regi­
star i prijave podatke o svo­
jim vinogradima, jer ih na
to obavezuje Zakon o vinu.
Pravilnik se primenjuje od 7. februara 2014. godine, pa
proizvođači grožđa više neće morati da podnose dokumentaciju o katastarskim podacima ni izvod iz Agencije
za privredne registre već će Ministarstvo, odnosno Centar
za vinogradarstvo i vinarstvo, preko svojih kancelarija u
Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Negotinu, Aleksandrovcu i Nišu, neophodne podatke pribavljati iz raspoloživih baza Republičkog geodetskog zavoda i Agencije za
privredne registar.
Vreme je za sadnju loznih kalemova. Od vremena nabavke
do momenta sadnje treba ih zaštititi od izmrzavanja, isušivanja i napada plesni i štetočina. U ovom broju saznaćete kako se kalemovi pripremaju za sadnju.
Uspešnost gajenja kukuruza zavisi od stepena uticaja rizika na proizvodnju. Jedan od najvažnijih faktora smanjenja
rizika je pravilan izbor hibrida, koji i do 30 procenata utiče na uspeh u proizvodnji. Stoga je odabir hibrida veoma
ozbiljna odluka jer se time povećava se ili smanjuje rizik u
proizvodnji. Predlažemo poljoprivrednim proizvođačima
da odaberu više DEKALB hibrida, različitih grupa zrenja
kako bi rizik od suše bio manji i na neki način upravljali
njime.
Prenosimo vam utiske sa poljoprivrednog sajma u Veroni,
Zelene nedelje u Berlinu, vodimo vas u Zeoke, vinogradarski kraj sa lepim vinima.
Goran Đaković
glavni i odgovorni urednik
Redakcija/pretplata:
Tel. + 381 (0)11 4052 117
Mob. + 381 (0) 60 071 23 50
[email protected]
[email protected]
Generalni direktor
Snežana Đaković
[email protected]
Glavni i odgovorni urednik
MSc Goran Đaković
Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih materijala,
[email protected]
njihova elektronska i bilo koja druga primena bez prethodne
Zamenik glavnog i odgovornog urednika
pismene dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi
dipl. inž. Svetlana Kovačević
odgovornost za sadržaj oglasnog prostora.
[email protected]
Lektura i priprema
Sonja Šoć
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
Redakcija i saradnici
79 005:631
Dr Luka Radoja, prof. dr Mirko Urošević, Aleksandar Radović,
Agrobiznis magazin / glavni i odgovorni urednik
dipl. inž. Dejan Davidović, Vesna Gajić, dipl. inž. Slavoljub Erić,
Goran Đaković, 2011, br. 1(mart) Beograd (Veselina
MSc Svetlana Stojković, Damir Beatović, Prof. dr vet. Dragana
Čajkanovića 29k)
Crnomarković, Nikola Rudović, Nebojša Janković, Dr Nebojša
Agrobusiness consulting 2011 (Šimanovci : Modriani).
Nedić, Biljana Aleksić, Tamara Mihailović, dipl. inž. Stevan
– 28 cm
Dragojević, Ivana Vragolić
Mesečno
Štampa: Štamparija Dunav
ISSN 2217-4966 = Agrobiznis magazin
Distribucija: Global press
COBISS.SR-ID 181849868
Broj 36 | Agrobiznis magazin
3
Agrobiznis magazin Srbija na Fejsbuku
PoDStiCaJ PolJoPRivREDi
i RuRalnoM RaZvoJu
M
Kako Agrobiznis magazin nezvanično saznaje, za nabavku priplodnih i
tovnih grla biće obezbeđeni krediti
sa kamatom koja će biti oko 4 % godišnje, a radi se na tome da period
otplate bude tri godine, sa jednom
godinom grejs perioda.
Ukoliko država bude uspela da obezbedi ovakve uslove, stručnjaci smatraju da će to biti izuzetna prilika da
naši stočari donesu odluku o poboljšanju kvaliteta i povećanju broja stoke u svojim štalama i oborima, što bi
rezultiralo boljom ponudom na do­
maćem tržištu i većim kapacitetima
za izvoz.
inistarstvo
poljoprivrede
Republike Srbije ove godine
je, krajem januara, donelo Uredbu o raspodeli podsticaja u
poljoprivredi i ruralnom razvoju. U
raspodeli sredstava i poljoprivrednog
budžeta najviše pažnje, pa i sredstava, namenjeno je stočarima, rekla je
za Agrobiznis magazin Srbija dr Maja
Timotijević, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede Republike Srbije.
„Bilo je i krajnje vreme, s obzirom na
drastičnu devastaciju stočnog fonda
u Srbiji”, naglasila je Maja Timotijević u izjavi za našu Fejsbuk stranicu.
„Povećani su podsticaji za priplodne
ovce i koze sa 4.000 na 7.000 dinara,
a za krmače sa 4.000 na 5.000 dinara.
U isto vreme povećani su podsticaji
Maja Timotijević
za tovnu jagnjad sa 1.000 na 2.000
dinara. Ovo je veliki pomak u stimulaciji stočarske proizvodnje, a posebno
ako se ima u vidu da su povoljni kre­
diti namenjeni stočarima za obnovu
osnovnog stada.”
Dvadeset izdanja na CD-u
za samo
500 dinara
 011 / 40 52 117
4
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
je!
Molimo vas da uplatu potvrdite telefonom
čuva, a
se
duže tra
PODACI ZA UPLATU
Svrha uplate: Digitalno izdanje
Primalac: agrobusuness consulting doo
Skerlićeva 24, 11000 Beograd
Tekući račun za uplatu:
170-30016072000-42
L a kš e
PTT troškovi uračunati u cenu
Zapažen nastup Vojvodine
na berlinskom sajmu Fruit Logistica
aktuelnosti
rubrika
StRanCi ZaintERESovani
Za voćE iZ SRBiJE
V
ojvodina je imala zapažen nastup na sajmu Fruit Logistica,
od 5. do 7. februara u Berlinu,
a domaći proizvođači voća predstavljali su se pod okriljem Pokrajinskog
sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i VIP Fonda.
Prema rečima Aleksandra Stojkova,
direktora VIP Fonda, ovaj prvi objedinjeni nastup Vojvodine na sajmu Fruit
Logistica prošao je izuzetno uspešno:
Odrađen je najvažniji cilj zbog kojeg
smo išli, a to je promocija izvoza domaćeg svežeg voća. Dobro smo se organizovali, štand je privukao pažnju i
dobio dobre kritike, a kompanijama
koje su išle sa nama sve vreme je bu­
kvalno bilo ispunjeno sastancima sa
potencijalnim stranim partnerima.
Najviše interesovanja bilo je za jabuke i višnje, ali su se strani privrednici,
mahom iz Italije, Rusije i Holandije,
raspitivali i za kruške, breskve i nektarine. Nadamo se da će naše kompanije na osnovu ovih sastanaka uskoro imati i konkretne rezultate i da će
početi intenzivnije sa izvozom svojih
proizvoda.”
Sajam Fruit Logica, katalizator za globalnu proizvodnju svežeg voća i povrća, okupio je ove godine 60.000 posetilaca iz 140 zemalja. Među 2.600
izlagača iz 64 zemlje i regiona, predstavila se i Vojvodina, a na zajedničkom štandu Pokrajinskog sekretari­
jata za poljoprivredu, vodoprivredu i
šumarstvo i VIP Fonda, nastupale su i
domaće kompanije „Ripe Fruit Farm”
iz Selenče, „Evropa Fruit” i „Dobro
voće” iz Novog Slankamena, „Agrofructus - Vip” iz Kaća, „Atos Fructum”
iz Male Remete i „Sirmium Fruit” i
„Green Group” iz Šida. Ove kompanije
ukupno proizvedu 17.000 t voća i povrća godišnje.
uSPeŠaN NaSTuP DelTa aGrara Na SajMu FruiT lOGiSTiCa
Štand Vojvodine na sajmu Fruit logistica,
I Kompanija Delta Agrar
učestvovala je na sajmu fruit
logistica. ovom prilikom
predstavljene su jabuke iz
voćnjaka delta agrara u čelarevu, kao i tri klupske sorte
jabuka modi, kiku i pink lady.
sajam je bio prilika za susrete
sa sadašnjim partnerima, a
ostvareni su i novi poslovni
kontakti. osim kupaca iz
rusije, veliko interesovanje
za domaće jabuke izrazili su i
kupci sa bliskog istoka.
Delta Agrar jedina je
kompanija u ovom delu
evrope koja proizvodi čak tri
sorte klupskih jabuka.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
5
za upis u Vinogradarski registar,
rubrika
od
7. februara 2014, proizvođači
grožđa više ne moraju da
podnose dokumentaciju
o katastarskim podacima
niti izvod iz agencije
za privredne
registre.
Lakše do upisa u
Vinogradarski registar
M
inistarstvo
poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede
pokrenulo je izmene Pravil­
nika o vinogradarskom registru, kako
bi pomoglo proizvođačima grožđa
da se upišu u Vinogradarski registar
i prijave podatke o svojim vinogra­
dima, jer ih na to obavezuje Zakon o
vinu. Kako navodi Darko Jakšić, rukovodilac Grupe za vinogradarstvo i
vinarstvo Ministarstva poljoprivrede,
Pravilnik o izmenama i dopunama
pravilnika o vinogradarskom registru
primenjuje se od 7. februara 2014.
godine, pa proizvođači grožđa više
neće morati da podnose dokumentaciju o katastarskim podacima (izvod
iz lista nepokretnosti i kopije plano­
va parcela), kao ni izvod iz Agencije
za privredne registre (za privredne
subjekte), već će Ministarstvo, odnosno Centar za vinogradarstvo i vinar-
stvo, preko svojih šest kancelarija u
Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu,
Negotinu, Aleksandrovcu i Nišu, neophodne podatke pribavljati iz raspoloživih baza Republičkog geodetskog zavoda i Agencije za privredne
registre.
To će biti od velikog značaja za proizvođače grožđa, koji neće imati nikakve troškove za upis u Vinogra­
darski registar već će podnošenjem
popunjenog zahteva za upis u Vinogradarski registar (VV1 obrasca) veoma lako započeti proceduru upisa i
ostvariti ovu zakonsku obavezu koja
je, inače, obaveza u svim zemljama
Evropske unije. U skladu s tim, iz Ministarstva poljoprivrede pozivaju sve
vinogradare da se upišu u Vinogra­
darski registar, odnosno da se obrate
regionalnim kancelarijama Centra za
vinogradarstvo i vinarstvo.
Agrobusiness consulting d.o.o.
skerlićeva 24
11000 Beograd
www.a
grobiz
n
is.biz
redakcija /pretplata:
Tel. + 381 (0)11 4052 117
matični broj 20539666
PiB 106104749
Cena s PDV-om
i troškovima dostave
Godišnja pretplata
+ dva mala oglasa gratis
1000 dinara
Šestomesečna pretplata
+ jedan mali oglas gratis
Tromesečna pretplata
650 dinara
350 dinara
CENA
2,5 KM
/ 120 DE
N / 1,5
€ 120,0
Rezid
ba vin
ove lo
PRAV
ze
IL
DO ZD NOM ISHR
AN
RAVIH
SVINJA OM
Zabo
ravlje
na vo
Bund
ćka –
eva –
Trnjin
hrana
a
i lek
ISSN 22
17-4966
Napomena: Agrobusiness consulting d.o.o. je obveznik PDV sistemu
Tekući računi za uplatu:
170-30016072000-42 Uni Credit banka
285-0044115090001-93 Volksbank a.d. Beograd
Molimo pretplatnike da se jave na telefon redakcije kako bi
potvrdili uplatu.
6
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
Kupite prethodna 3 broja
za samo
+ PTT troškovi
0 RSD
Moja
Kravica
čokoladno mleko
Sterilizovani mlečni napitak
Pun ukus prave čokolade, u kombinaciji sa
najkvalitetnijim mlekom, bez konzervansa,
čeka vas u svakoj kapi moja kravica čokoladnog
mleka.
Čokoladno mleko ima važnu ulogu u oporavku
organizma posle intenzivnog treninga ili rada.
Čokoladno mleko jača mišiće i pomaže vam nakon
napornog vežbanja!
zbog odgovarajuće kombinacije sastojaka, moja
kravica čokoladno mleko je idealan mlečni napitak
za sportiste i decu u razvoju, jer pored ugljenih
hidrata, organizam dobija i proteine mleka,
kalcijum i vitamine.
Preporučujemo vam najzdravije čokoladno
uživanje uz moja kravica čokoladno mleko!
Broj 36 | Agrobiznis magazin
7
Ag
ro
ve bizn
sti is
Glavobolja u fabrikama zbog viška šećera
Pripremio: Stevan Dragojević
Telek izvozi začinsku
papriku u Austriju
i Nemačku
Povodom proslave 20 godina
rada, preduzeće Telek Paprika
iz Martonoša kod Kanjiže po­
setili su predsednik Skupštine
Vojvodine Ištvan Pastor i po­
krajinski sekretar za poljopri­
vredu Goran Ješić.
Preduzeće, koje danas ima
55 stalno zaposlenih radnika
i sarađuje sa više od stotinu
kooperanata, proizvođača pa­
prike, godišnje proizvede 900
tona najkvalitetnije začinske
paprike, od čega 90 % izveze
na nemačko i austrijsko tržište.
Jožef Teleki, osnivač i direktor
Telek Paprike, naglasio je da
preduzeće i dalje ima ambici­
ozne razvojne planove, koji se
zasnivaju na kvalitetu, bezbed­
nosti hrane, kooperaciji i do­
broj saradnji sa poljoprivred­
nim proizvođačima.
8
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
Srbija ima višak šećera jer je,
u prošloj kampanji, u našim
šećeranama proizvedeno re­
kordnih 509.000 tona. Pošto
viškova šećera ima i na evrop­
skom i svetskom tržištu, to se
već direktno odražava na ugo­
varanje prolećne setve slatkog
korena. Uz niže cene i ograni­
čavanje površina, šećerane do
početka setve najavljuju i dru­
ge korake.
Ugovaranje je prilično odma­
klo u svim šećeranama, a u
Fabrici šećera TE-TO iz Sente
privodi se kraju jer je zaintere­
sovanost poljoprivrednih gaz­
dinstava bila veća nego u pret­
hodnom periodu i zato što su
površine smanjene na 11.000
hektara. Direktorka senćanske
fabrike Teodora Deak proce­
njuje da je razlog za povećano
interesovanje to što je repа
proizvođačima donela zaradu,
pošto su rod i kvalitet slatkog
korena bili dobri, pa ih ni sma­
njenje cene nije obeshrabrilo.
„U odnosu na prethodnu se­
zonu, smanjili smo cenu osam
odsto, tako da kilogram repe
neće biti 4,80 dinara, koliko
smo plaćali u prošloj kampanji,
nego 4,30. I pored toga, zain­
teresovanost je velika i mislim
da s tom cenom proizvođači
mogu da obezbede profitabil­
nu proizvodnju i u ovoj godini”,
uverava Teodora Deak.
Ona predočava da u ovom tre­
nutku veći problem od ugova­
ranja setve repe, predstavljaju
veća proizvodnja šećera u srp­
skim šećeranama u minuloj
kampanji i smanjena tražnja,
što dovodi do toga da šećerane
limitiraju ugovaranje. Senćan­
ska šećerana je gotovo ugo­
vorila setvu i, po njenim tvrd­
njama, neće ugovarati veće
površine, a prethodnih sezona
je ugovarano 13.000 do 15.000
hektara. Prošle godine, ta še­
ćerana je proizvela 107.000
tona šećera – najviše u istoriji
fabrike.
Uz viškove šećera na domaćem
tržištu, izražen je i pad potroš­
nje, pa i pad potražnje kondi­
torskih proizvoda i sokova za
10–25 odsto.
U šećeranama Kompanije Su­
noko u Vrbasu, Pećincima i
Kovačici lane je sa 35.500 hek­
tara repe proizvedeno 262.000
tona šećera. Direktor mr Lju­
biša Radenković izjavio je da
je do sada ugovoreno 70 odsto
setve i da očekuje da se ugovo­
re planirane količine.
„Cena repe najvećim delom
određuje cenu šećera jer uče­
stvuje sa 60 odsto”, podseća
Radenković. „Setvu ugovaramo
po ceni od 38 evra po toni, koja
je u odnosu na cenu šećera
u ovom trenutku previsoka i
predstavlja problem.”
On napominje da neće menjati
cenu s kojom su ušli u ugovara­
nje, ali kada se dostigne odre­
đeni nivo, razmišlja se o odluci
da se posle određenog datuma
ugovara po nižoj ceni.
Zbog rekordne proizvodnje
šećera i pada potrošnje, kon­
kurencija između domaćih še­
ćerana, smatra Teodora Deak,
biće vrlo jaka. Kvota za izvoz
šećera na tržište Evropske uni­
je od 180.000 tona je ostala ne­
promenjena, a Deakova proce­
njuje da je, mimo izvoza u EU,
na tržištu zemalja u okruženju,
Makedonije, Crne Gore i Bosne
i Hercegovine, malo prostora
za sve tržišne viškove:
„Proizvodnja šećera nije bila
povećana samo u Srbiji nego
je slično i na svetskom tržištu.
Oporavak svetskog tržišta pro­
gnozira se tek u 2015. godini.
Povećana ponuda doprinela je
smanjenju cene šećera, koja je
2011. godine bila 100 dinara,
a sada smo daleko od toga jer
smo se vratili na cenu iz 2010.
godine, od 64 do 70 dinara ki­
logram, u zavisnosti od pako­
vanja i vrste proizvoda.”
Prema rečima Ljubiše Raden­
kovića, na tržištu zemalja CEF­
TA sporazuma, pa i u Evropi,
cena je pala ispod cene košta­
nja, na manje od 400 evra po
toni, i pitanje je da li se po tim
cenama proizvodnja šećera
isplati.
Sadašnji pad cene šećera je
ozbiljan, tako da će se ove i
naredne godine videti ko će
preživeti jer predstoji žestoka
borba za opstanak na tržištu.
Podrška razvoju organske poljoprivrede na
teritoriji grada Kragujevca
Grad Kragujevac, u saradnji sa pobratimskim gradom Sirenom
iz Francuske sproveo je projekat podrške razvoju organske po­
ljoprivrede na teritoriji grada Kragujevca, koji je imao za cilj da
doprinese lokalnom ekonomskom razvoju jačanjem kapaciteta
lokalnih institucija relevantnih za razvoj organske poljoprivrede.
Projekat se sprovodio od 3. do 7. februara 2014. godine i obu­
hvatao je organizaciju trodnevne studijske posete i seminar koji
se realizovao uz podršku francuskih eksperata iz Poljoprivredne
komore Francuske.
Prof. dr Dobrica Milovanović, član Gradskog veća za međunarod­
nu saradnju, rekao je da francuski grad Siren, sa kojim Kraguje­
vac ima pobratimske veze više od 45 godina, ima dobru volju da
promoviše i pomogne svaki oblik saradnje, pa otuda i ova poseta
i mogućnosti koje otvara.
„Projekti iz organske poljoprivrede i poljoprivrede uopšte biće
veoma važni u postupku pristupanja Srbije EU i u procesu obav­
ljanja pregovora”, rekao je Milovanović. „Podatak koji se ovih
dana pojavljuje – da će se preko 70% propisa i sve regulative
sprovoditi na lokalnom nivou – daje nam pravo i obavezu da uče­
stvujemo i podignemo naše kapacitete. Kragujevac ima široku
mrežu gradova prijatelja i zahvaljujući saradnji sa gradom Sire­
nom ali i ostalim partnerima iz Francuske, pogotovo zahvaljujući
dobroj volji ambasade Francuske u Beogradu, dobili smo priliku
da održimo dobar program i seminar, koji će svakako doprineti
da se i u Kragujevcu, u delu organske poljoprivrede uslovi pro­
mene nabolje.”
Nemačka Angus grupa najavila mogućnost
investiranja u Srbiju
Jedan od najvećih stočarskih
koncerna u Evropi, nemačka
Angus grupa najavila je mogućnost investiranja u poljoprivredu Srbije.
Angus grupa je izrazila želju za
saradnju sa potencijalnim par­
tnerima iz oblasti stočarstva u
Srbiji, i najavila je da će njeni
predstavnici doći u četvorod­
nevnu posetu Srbiji.
Prvi u nizu sastanaka je odr­
žan 29. januara u Privrednoj
komori Beograda, saopšteno je
iz Komore.
Privredna delegacija Nemačke,
u kojoj će pored predstavnika
Angus grupe biti i predstavni­
ci stočarske agencije Stelon,
tokom naredne posete Srbiji
sastaće se sa predstavnicima
privrednih komora, kompanija
iz agrobiznis sektora, zadruž­
nih saveza, zadruga, lokalnih
samouprava i poljoprivrednim
proizvođačima, sa kojima će
razgovarati o mogućnostima
poslovne saradnje u oblasti go­
vedarstva.
Agencija Stelon i Angus kon­
cern ponudiće srpskim po­
ljoprivrednim gazdinstvima,
zadrugama i privrednim su­
bjektima koji se bave stočar­
stvom partnerstvo u proi­
zvodnji stoke, uz obezbeđenje
povoljnih kredita kod Nemač­
ke razvojne banke KFW.
Nemački partneri najavili su i
dodatna novčana sredstva za
početak proizvodnje, gde bi se
pored farmi uključili proizvo­
đači hrane, veterinarske usta­
nove i klanična industrija, na­
vodi se u saopštenju Privredne
komore.
Autobuska stanica
Zlatibor
 031/845 957
063/245 943
060/ 0845 957
Broj 36 | Agrobiznis magazin
9
Voćarstvo
Rezidba
voćaka
Voćke se mogu orezivati do kraja marta.
Potrebno je sačuvati dovoljno grančica za
sledeću godinu. Doduše, to nije uvek lako
prepoznati.
aleksandar lučić
rastu prvenstveno
na jednogodišnjim
granama. Kod višanja, cvetni pupoljci se nalaze u niže dve trećine izdanka iz prethodne godine (1).
Kod breskve i nektarine nalaze se po celom izdanku. Uočava se
razlika između rodne grane sa drvenim i cvetnim pupoljcima
(2), lažne rodne grane sa cvetnim pupoljcima (3) i drvenih izdanaka sa drvenim pupoljcima (4).
Razlika je bitna jer se veliki plodovi rađaju samo na rodnim granama.
breskve, nektarine i višnje
1
2
3
4
Trešnje
10
cvetaju i rađaju plodove na jednogodišnjim stabljikama i dvo­
godišnjim i višegodišnjim stablima. Rađa bez
redovnog orezivanja. Međutim, korisno je i povremeno seći kose grane u korist ravnih kako bi
se ograničila visina drveta. Savetujemo da isečete višak ovogodišnjih, kosih grana već u
julu na manje pupolj­
ke. Od ovih pupoljaka,
formiraju se isključivo
cvetni pupoljci iz kojih
će sledećeg leta roditi
veoma krupni plodovi.
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
Šta
su to
buketići
Koštunjavo voće ponekad formira
kratke, gusto prekrivene cvetne pupoljke bočnih izdanaka. To se javlja
kod šljive (1), trešnje i višnje (2) i bre­
skve ili nektarine (3).
Ovi kratki cvetni izdanci su stari nekoliko godina. Najveće i najbolje voće se
razvija na buketima starim dve ili tri
godine.
jabuka i kruška
rastu prvenstveno na dvogo­
dišnjim i višegodišnjim grana­
ma. Što su manji izdanci, to su veći i aromatičniji plodovi
koji se na njima formiraju. Razlog za to leži u činjenici da
se dvogodišnje grane sa kratkim cvetnim pupoljcima nalaze na periferiji krošnje. Tu primaju dosta svetlosti i op­
skrbljuju se hranljivim materijama.
Takođe, prstenaste grančice na trogodišnjim i višegodišnjim stablima donose prosečne plodove. Stoga grane ne
treba da budu starije od četiri godine.
Iako višegodišnje spiralne grančice ponekad bujno cvetaju, nose male plodove koji često opadaju pre nego što
sazru.
1
3
2
Ovakvi prilično zarasli stari kratki izdanci
obično nose samo sitne jabuke.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
11
Vinogradarstvo
Pravilna sadnja
loznih
kalemova
Nebojša Mladenović
Od vremena nabavke do momenta
sadnje lozne kalemove treba zaštititi od izmrzavanja, isušivanja i
napada plesni i štetočina, tako da
se moraju čuvati u odgovarajućem
trapu ili skladištu. Posle pregleda i
odabiranja kalemova, pristupa se
njihovoj pripremi za sadnju. Vreme od iznošenja loznih kalemova
do njihove sadnje treba da bude
što kraće.
P
riprema sadnog materijala
obuhvata: pregled i odbaciva­
nje sadnica koje ne odgovaraju
postavljenim kriterijumima, prekra­
ćivanje lastara na 1–2 okca, prekraći­
vanje svih korenova na 10–12 cm. Ka­
lemovi se pripremaju na zaštićenom
mestu, kako ne bi bili izloženi isuši­
vanju od sunca ili vetra, treba ih odr­
žavati u vlažnom stanju kvašenjem ili
provizornim trapljenjem u vlažnom
pesku. Pripremljeni kalemovi moraju
se zasaditi za 2–3 dana.
U našim klimat­
skim
uslovima
loza se sadi u toku zimskog mirovanja,
najčešće u proleće i jesen. Najbolje je
da se to uradi tokom marta, odnosno
čim se zemljište prosuši i zagreje.
Vreme sadnje
12
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
Dubina sadnje
Dubina sadnje­
vinove loze za­vi­­
si od reljefa i klime. Lozu treba saditi
tako da spojno mesto na loznom ka­
lemu bude u nivou površine zemlje.
Na nagnutim terenima usled erozije
na gornjim delovima parcele dolazi
do spiranja, pa spojna mesta ostaju
ogoljena, dok na nižim terenima dola­
zi do zatrpavanja. Da bi se to ublažilo,
na višim delovima kalemovi se sade
tako da budu 3–4 cm ispod, a na ni­
žim delovima 3–4 cm iznad površine
zemlje. Dubina sadnje je 35–40 cm.
Oblik i dimenzije
jamića Najjednostavniji način ko­
panja jamića za sadnju je ručno, po­
moću ašova, i može imati trouglast
ili pravougaoni oblik. Dubina jamića
treba da bude 5–10 cm duža od duži­
ne korenovog stabla sadnice, a širina
(prečnik) oko 40 cm. Mesta za kopa­
nje jamića obeležavaju se kočićima
prilikom razmeravanja redova i sad­
nih mesta.
Tehnika sadnje loznih
kalemova Sadnja vinove loze
u
jamice najstariji je i još veoma čest
način sadnje. Kopanje jamica treba
da prati dinamiku sadnje ikalemova
kako iskopani jamići ne bi ostali duže
vremena otvoreni i izloženi isušiva­
nju.
Preporučljivo je da se kalemovi koji
su duže čuvani, drže potopljeni u
vodu iznad spojnog mesta,
do 24 časa pre sadnje. Pre nego što
se kalem posadi, radi boljeg prijema,
preporučljivo je da se žile umaču u
rastvor bakarnog preparata radi de­
zinfekcije, a nakon toga u žitku smešu
goveđe balege i ilovače.
Pripremljeni kalemovi prvo se raz­
nesu i stavljaju u iskopane jamiće, ali
nije preporučljivo da se svi razmeste
odjednom. Pošto se kalemovi raznesu
i postave u jamiće, sadnja se obavlja
po sledećem redosledu:
Kalem se privremeno izvadi iz jami­
ća. Na dno jamića najpre se ubaci sloj
od 5-6 cm trošne, plodne i umereno
vlažne zemlje, od čega se napravi bla­
gi humić. Zatim se bazalni deo kalema
stavlja na vrh humke a žile rasporede
rukama, tako da zauzmu simetričan
radijalan raspored kako bi zahvatile
sve strane jamića. Spojno mesto treba
da bude 2–3 cm iznad zemljine po­
vršine, naslonjeno na marker koji je
postavljen za obeležavanje mesta za
sadnju. Korenov sistem treba da zauz­
rubrika
Humka se obrazuje na sledeći način:
– Motikom se navuče sitna, umereno vlažna zemlja kojom se pokrije nadzemni deo kalema. Da bi zemlja bila što sitnija, može se usitniti i rukom.
– Visina humke zavisi od tipa zemljišta. Na peskovitom i lako propusnom
zemljištu je 10–12 cm, a na težim i vlažnim zemljištima 6 do 8 cm.
– Visina sloja zemlje u humci računa se od najvišeg okca na lastaru kalema.
– Humka se, na kraju, oblikuje rukama.
me polukružni položaj. Zemlja se u
jamić vraća obrnutim redom.
Posle postavljanja kalema u jamić,
preko žila se nabaca sloj trošne, plodne i umereno vlažne zemlje, visine
15–20 cm. Nakon toga dodaje se 4–5
kg mešavine pregorelog stajskog đubriva i sitne zemlje, a zatim se zemlja
blago sabije radi izbacivanja vazduha
i zalije sa 3–5 litara vode po jamiću.
Posle toga, a pre potpunog zatrpavanja jamića, dodaje se oko 150 g kompleksnog mineralnog đubriva NPK
8:16:24.
Obavezno treba dezinfikovati zemljište protiv insekata jer mogu da oštete
ili unište mlade lastare, sa oko 10 g
preparata Forse, u kombinaciji sa
preparatom na bazi bakra. Sredstvo
se rastura oko spojnog mesta ukrug,
tako da krug sa zaštitnim sredstvima
bude prečnika 20–25 cm.
Pošto se jamić popuni pristupa se
obrazovanju humke od zemlje.
Pre obrazovanja humke treba postaviti odgovarajuće kolje kao naslon
mladoj lozi.
Uloga humke je:
- da kalem i spojno mesto sačuva od isušivanja,
- da kalem sačuva od mehaničkih povreda,
- da mladi lastar sačuva od lomljenja i pripeke,
- da nežne delove lastara sačuva od napada štetočina
- da štiti kalem od poznog prolećnog mraza i grada.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
13
stočarstvo
BEli PRoliv Pilića
pulorum bolest (pullorum
disease) je zarazna septikemična bolest, akutnog toka u
prvom redu kokošaka i ćuraka, a podložne su i druge vrste – fazani, prepelice, patke,
morke i paunovi.
P
ulorum bolest, ili beli proliv pilića, uzrokuje bakterija Salmonellae Pullorum, koja je veoma
adaptirana na domaćina, a bolest je
raširena u celom svetu.
Prirodni domaćin Salmonellae Pullorum su kokoške, a slučajevi bolesti
opisani su i kod ćuraka, morki, prepelica, fazana, vrabaca, papagaja, kanarinaca. Patke, guske i golubovi uglavnom su rezistentni.
Različiti hibridi kokošaka podložni su
bolesti u različitom stepenu. Infekcija
oralnim putem kod novoizleženih pilića je brza, i sledi masovno umnožavanje bakterija u crevima do vrlo visokog broja i intenzivno izlučivanje u
fecesu. Može se uočiti neznatno oštećenja crevne funkcije, a nakupljanje
hrane i tečnosti oko kloake ukazuje
na disfunkciju creva. Infekcija pilića
starijih od nekoliko dana virulentnim
sojem paratifusne salmonele, uopšteno dovodi do slabe ili nikakve kliničke
14
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
bolesti. Zbog prisustva kompleksne
crevne flore, razmnožavanje salmonela je manje intenzivno. Bak­
terije ipak stižu do jetre i slezine,
ali ne dolazi do intracelularnog
umnožavanja i salmonele se postepeno eliminišu. Kod koka koje
nose, salmonela se lokalizuju u
reproduktivnom traktu, posebno
jajniku i jajovodu. Zbog toga dola­
zi do prenošenja ovih serotipova
na jaja, što je značajno sa aspekta
zdravlja ljudi i vertikalnog širenja
infekcije na potomstvo. Do kontaminacije takođe može doći i preko
fekalne kontaminacije ljuske u uzrastu nošenja.
U zaraženim jajima jedan broj embriona ugine u toku inkubiranja, a pilići
koji se izlegu inficirani, brzo ispoljavaju znake bolesti – beli proliv, šire
zarazu i uginu tokom sledećih dana.
Mortalitet varira, a u ekstremnim
slučajevima dostiže i 100 %. Infekcija nastaje i kod pilića uzrasta do 20
dana, kada su najosetljiviji. Letalitet može da bude 40 do 60% ili više.
Bolest traje nekoliko nedelja i završi
uginućem ili kliničkim ozdravljenjem.
Preživeli pilići zaostaju u rastu i ostaju kliconoše i izvor infekcije. Pilići koji
su izleženi iz inficiranih jaja uginu već
1. ili 2. dana, ili koji dan kasnije.
Pilići obole ili
klinička slika uginu u inku­
batoru ili ubrzo po izleganju ukoliko
su jaja inficirana. Kod pilića se javlja
depresija, pospanost, anoreksija, gomilanje, opuštena krila, dehidratacija, otežano disanje, dijareja,
nakostrešeno perje, slabost
i ulepljen feces oko kloake.
Učestao proliv je dominantan
simptom, a izmet je vodenast,
zelenkaste ili beličaste boje,
sličan kredi, jer je prekriven
kristalima mokraćne kiseline,
koja se izlučuje u velikoj količini zbog febre. Perje oko kloake je zaprljano, slepljeno, sa
tragovima bele mase kao gips,
a ponekad i sa tragovima krvi.
Pilići koji su se inficirali u inkubatoru aerogenim
putem uginu posle 14 dana ili kasnije, a u
plućima imaju karakteristične promene u vidu
tifoznih ognjišta i čvorića. zdravi pilići, koji se
inficiraju peroralnim putem zagađenom vodom i
hranom od izmeta bolesnih, počnu da obolevaju
posle 5 do 10 dana.
U nekim situacijama, tifus i pulorum bolest
mogu ostati neprimećeni 5–10 dana nakon
izleganja. Najveći mortalitet obično se javlja
u uzrastu 2–3 nedelje. Preživeli pilići mogu
biti znatno lakši, slabo operjali i kasnije loše
razvijene nosilje i roditelji. U jatima koja su
pretrpela tešku bolest, veći
je procenat odraslih kliconoša. Mogu da se uoče i
drugi znaci – slepilo, otok
tibiotarzalnih zglobova,
kao i humeralnog, radijalnog i ulnarnog zgloba.
Da bi se
posta­
vila konačna dijagnoza,
neophodna je izolacija i
identifikacija Salmonellae
pullorum. Privremenu dijagnozu je mo­
guće postaviti na osnovu istorije jata,
kliničke slike, mortaliteta i promena.
Velik značaj u detekciji infekcije imaju
pozitivni serološki nalazi; međutim,
negativan rezultat ne treba smatra­
ti adekvatnim za konačnu dijagnozu,
zbog toga što se aglutinini stvaraju
3–10 ili više dana nakon infekcije. Pri
analizi rezultata takođe treba uzeti u
obzir da su moguće ukrštene reakcije
sa drugim salmonelama, npr. Salmonellae enteritidis.
Pošto je pulorum bolest sistemska bo­
lest, posebno kod mladih kategorija pilića i ćurića, bakterije se mogu izolovati
iz većine tkiva. Najčešće su zahvaćeni
jetra, slezina, žumancetna kesa i cekumi, i ovi organi su poželjni za kulturu.
Promenama mogu biti zahvaćeni srce,
dijagnoza
želudac, pankreas i pluća, koji takođe
odgovaraju za izolaciju. Ukoliko su
prisutne promene na reproduktiv­
nim organima odraslih ptica, mogu
se uzorkovati jajni folikuli, jajovod i
testisi.
lečenje
Različiti antibiotici, sulfonamidi, zatim nitrofurani, i nekoliko drugih antibiotika
efikasno redukuju mortalitet izazvan
bakterijom Salmonellae pullorum.
Međutim, nema leka niti kombinacije
kojom se može eliminisati infekcija iz
tretiranog jata.
Za tretman se koriste sulfonami­
di sulphadiazin, sulphamerazin,
sulphathiaol, sulphamethazin i sulphaquinoxalin.
U mnogim ispitivanjima ukazano je
na to da, i pored tretmana sulfonamidima, znatan broj inficiranih ptica
preživljava i one ostaju kliconoše.
Posebnu pažnju treba obratiti
na to da se prate uputstva
proizvođača u pogledu načina
administracije, doziranja,
trajanja terapije, i karence za
svaki antibiotik pre upotrebe.
eto, konačno razloga da
se prestane sa upotrebom
„živih“ jaja, tj. onih koji nisu
termički obrađena. To
se posebno odnosi na
pripremu poslastica koje
podrazumevaju upotrebu
termički neobrađenih
jaja, jer ona mogu sadržati
salmonelu koja može
izazvati ozbiljne posledice
po naše zdravlje.
Posebno je česta tokom
letnjih meseci, naročito
u sladoledima koji se
pripremaju od jaja i mleka
koji nisu termički obrađeni.
ovo je ujedno i apel svima
da recepte za pripremu
takvih poslastica preurede i
jaja prvo skuvaju na pari ili na
bilo koji drugi način podvrgnu
temperaturama preko
60°C.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
15
iz ugla veterinara
Prof.dr vet Dragana Crnomarković
neplodnost ili jalovost, stanje kada
životinja ne može rađati potomstvo sposobno za život i dalju reprodukciju, javlja se kod svih vrsta
domaćih životinja ali je najčešće
kod krava. u samo 20 % slučajeva
reč je o urođenom sterilitetu.
eplodnost uzrokuju mnogi
faktori: unutrašnji faktori na­
staju kao posledica oboljenja i
anomalija genitalnog trakta i poreme­
ćaja fiziologije, tj. hormonskog disbalansa, dok su spoljnji faktori rezultat
nepravilnog uzgoja – loša ishrana (u
66–75 % slučajeva), greške u držanju
životinja, nedostatak paše, kretanja,
loše ležište, nečistoća, neprovetrene i
pregrejane štale.
Hrana koja ne sadrži dovoljne količine mineralnih materija, vitamina i
proteina, kao i gladovanje životinja
(najčešće zimi i u rano proleće kad
životinje uzimaju hranu lošeg kvaliteta i male hranljive vrednosti). U
takvim situacijama pomereni su i slabo izraženi polni ciklus i polni žar. I
nedovoljno izbalansirana ishrana za
vreme graviditeta dovodi do pada
kondicije i trošenja sopstvenih energetskih i svakih drugi rezervi životinje, povlačenja kalcijuma iz kostiju i
drugih minerala i mikroelemenata. U
takvim slučajevima pobačaji su učestali, kao i rađanje slabo vitalne mladunčadi.
Kod preobilne ishrane, masnoće se
talože u polnim žlezdama, te je u takvim slučajevima potrebno životinju
redukovanom ishranom dovesti u
priplodnu kondiciju. Nedostatak kalcijuma, fosfora, kalijuma, natrijuma,
N
16
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
Sterilitet
i neplodnost krava
i junica
hlora koji učestvuju u metaboličkim
procesima,
dovodi do poreme­
ćaja zdravstvenog stanja,
neplodnosti i smanjene
produkcije mleka. Odnos kalcijuma i fosfora vek
mora biti izbalansiran 2:1, uz
adekvatnu količinu D3 vitamina.
To se nadoknađuje vitaminsko-mineralnim smešama, uz odgovarajuću
količinu stočne soli, jer njen nedostatak dovodi do pobačaja, neplodnosti,
smanjene mlečnosti, lizanja zidova,
pijenja osoke i urina, žeđi i gubitka
apetita. Iz aspekta reprodukcije, najvažniji su vitamin A, D i E, jer usled
njihovog nedostatka dolazi do opšteg
poremećaja reprodukcionog ciklusa.
Jalovom se smatra svaka junica od
16 do 18 meseci, telesne mase 350
kg, svaka životinja koja je pobacila
plod, svaka koja daje defektne
plodove i sve koje imaju patološke
promene na genitalnim organima.
Plodnost goveda određuje se
merenjem intervala između dva
teljenja: idealno je 365 dana sa 305
dana laktacionog perioda, 60 dana
je period zasušenja pred teljenje i
servis period posle teljenja, koji ne
sme biti duži od 80 do 90 dana.
Dijagnostika jalo­
vosti počinje uzimanjem anamneze
i blagovremenim
otkrivanjem estru­
sa i određivanjem
optimalnog vreme­
na za osemenjava­
nje: ono je 12 do
16 sati od početka
i pojave prvih znakova estrusa. Rektalnim pregledom
i vaginalnom ek­
sploracijom veterinarski stručnjaci
nedostatak
vitamina a
dovodi do
poremećaja
funkcije jajnika,
pojave lažnog estrusa, slabo
izraženog polnog žara, zaostajanja
posteljice, rađanja slabo
vitalne mladunčadi i pobačaja.
nedostatak vitamina d dovodi do
poremećaja ciklusa, neplodnosti.
nedostatak e vitamina dovodi
do poremećaja u radu srca i
poremećaj u radu akcesornih
polnih žlezda.
utvrđuju stanje folikula na jajniku i
pojavi vidljivih simptoma polnog žara
uz pojavu estralne sluzi. Sve ovo može
se potvrditi i laboratorijski određivanjem nivoa hormona u krvi i urinu,
uzimanjem briseva, i serološkom dijagnostikom.
Uzrok jalovosti mogu biti različite
koitalne infekcije, bruceloza, tuberkuloza i epidemijske bolesti, upalni
procesi na genitalnim organima: endometritis, perimetritis, salpingitis,
ovoforitis, cervicitis, metritis, vulvitis
i vulvovaginitis.
Urođene anomalije koje mogu biti
uzrok jalovosti: infantilizam, frimartinizam, interseks, hermanfroditizam,
bolest belih junica rasa Sorthorn,
trajni himen, nedostatak vagine i nekih njenih delova, uterus unikornus
tj. postojanje jednog materičnog roga.
konGres sad usvojio
obuHvaTni zakon
o poljoprivredi
američki kongres usvojio
je obuhvatni petogodišnji
zakon o poljoprivredi koji
će obezbediti hranu za siromašne i subvencije za poljoprivrednike.
Posle višegodišnjeg sporenja,
Senat je usvojio zakon i poslao
ga predsedniku Baraku Obami koji će ga, kako se očekuje,
potpisati. Zakon obezbeđuje
finansijsku zaštitu za poljoprivrednike koji se suoče s nepovoljnim vremenskim prilikama
i okolnostima na tržištu. Veći
deo programa, koji košta skoro
100 milijardi dolara godišnje,
namenjen je za pomoć građanima koju koristi svaki sedmi
Amerikanac.
Konzervativni
republikanci
koji imaju većinu u Predstavničkom domu, želeli su da
smanje troškove programa, ali
su ih nadglasale demokrate i
poslanici iz obe stranke koji
dolaze iz poljoprivrednih saveznih država.
sukob sad i rusije
oko joGurTa!
sTena „prepolovila“ farmu
Oko 4.000 kubnih metara kamena odronilo se sa litice i krenulo u
pravcu farme okružene vinogradima u mestu Ronki di Termeno,
na severu Italije.
Manja stena je uništila i „prepolovila” 300 godina star ambar, dok
se veća zaustavila bukvalno na metar od zida kuće u kojoj živi
porodica. Pričinjena je velika materijalna šteta ali na sreću, nema
povređenih. Upravnik imanja, koje je u vlasništvu Katoličke crkve, potvrdio je lokalnim medijima da je odron izazvao milionsku štetu.
Iako niko nije povređen, geolozi se plaše da bi bilo moguće da
dođe do ponovnog odronjavanja pa je cela oblast evakuisana.
Senator Njujorka Čarls Šumer pozvao je rusku vladu
da dozvoli isporuku jogurta
američkim sportistima, dok je
Ministarstvo poljoprivrede za­
htevalo od Rusa da kao validnu
prihvate američku deklaraciju
o bezbednosti.
Pošiljka turskog jogurta Čobani, koji je zvaničan sponzor
olimpijskog tima SAD za Soči,
zadržana je na aerodromu u
Nju Džersiju, pošto je Rusi nisu
odobrili. Međutim, nadležni u
SAD još nisu dobili odgovor iz
Rusije, pa ni poziv ruskom ambasadoru nije urodio plodom.
Jogurt koji je namenjen isklju­
čivo američkom
timu u Sočiju,
i dalje je zaro­
bljen na aero­
dromu.
Vesti iz sveta
Pripremio: Stevan Dragojević
lukašenko na zaHTev rusije zabranio uvoz krompira iz eu
Belorusija je na zahtev Rusije zabranila uvoz krompira iz Evropske unije, saopštilo je Ministarstvo
za poljoprivredu i hranu republike. „Zbog čestih obraćanja Savezne službe za veterinarski i fitosanitarni nadzor Ruske Federacije i u skladu sa sporazumom Carinske unije o karantinu biljaka,
Belorusija je uvela 1. februara 2014. godine privremeno ograničenje na uvoz semenskog i jestivog
krompira iz EU“ – saopštio je predstavnik Ministarstva.
Beograd, Obilićev venac 3/3 • Tel. 011 / 2182 126, 2184 842
Dr Pantića 114, 14000 Valjevo, Srbija • Tel. / fax +381 (0) 14 246 555, +381 (0) 14 244 713
e-mail: valjevo @pelikantravel.rs • www.pelikantravel.rs
Broj 36 | Agrobiznis magazin
17
Povrtarstvo
Tera suze na oči, ali i bolesti
CRVENI LUK
Svetlana Kovačević
S
Bogat je vitaminima i mineralnim
materijama. Koristi se kao lek
protiv crevnih oboljenja, kao
oblog za reumatske i zapaljive
procese, reguliše rad srca i nivo
šećera u krvi.
18
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
matra se da je crveni luk poreklom iz
Azije. Nekad se gajio
samo u vrtovima a sada,
zbog masovne i raznovr­
sne upotrebe, gaji se na
velikim površinama širom
sveta. U našim krajevima
dostupan je za ishranu tokom cele godine i koristi
se svež, osušen i pripremljen na različite načine.
Ljut ukus i specifičan miris daju mu eterična ulja.
Zbog slabog korenovog
sistema obrada zemljišta
mora biti blagovremena i
kvalitetna, a vreme i način
obrade zavise od načina
gajenja crnog luka.
Zbog rane prolećne setve,
zemljište se priprema već
u jesen. Ore se na dubinu
30–35 cm, uz rasturanje
oko 600–800 kg/ha mineralnog hraniva (npr.
8:16:24 ili 10:20:30).
Predsetvena
priprema
mora biti veoma kvalitet­
na, kako bi nicanje bilo
lakše i ravnomernije. Uporedo sa predsetvenom pri­
premom, treba dodati 200
do 400 kg/ha kompleksnog mineralnog đubriva,
formulacije 1:1:1.
Kritični periodi za hranu
su u fazi 3-4 lista i početkom formiranja glavice,
kada se biljke prihranjuju sa po 100–120 kg/ha
KAN-a.
Većina kultura posle kojih se
može izvršiti blagovremena jesenja obrada
zemljišta predstavlja do­
bre preduseve crnom luku.
Treba izbeći setvu luka
posle leguminoza (ostavljaju azot), jer se lukovice
slabije čuvaju. U plodoredu obično dolazi iza kultura koje su dobro đubrene
stajskim đubrivom.
sadi se što je moguće
ranije, krajem februara,
a najkasnije do kraja
marta.
Pre sadnje obavezno iz­
vršiti dezinfekciju arpadžika. Rastojanje između
redova je najčešće 30 cm,
a u redu 7–10 cm. Obično
se sadi oko 500–800 kg
arpadžika, ali to zavisi od
krupnoće lukovičica i kvaliteta rada sadilice. Ovako
posađen luk ranije niče i
pre završava vegetaciju
(sredinom jula).
U mnogim zemljama, u
proizvodnji crvenog luka
primenjuje se direktna
setva semena. To je naj­
ekonomičniji način proizvodnje, jer se postižu
visoki prinosi uz najma­
nje troškove, a može se u
potpunosti mehanizovati.
Osnovni preduslov ovakve
proizvodnje je nezakoro­
vljeno, strukturno, humusno zemljište i postojanje
mogućnosti navodnjavanja. Seje
se rano, od sredine februara do kraja marta, u dvoredne ili višeredne trake (zavisno od tipa sejalice), na dubini do 2 cm. Rastojanje između redova u traci
je od 11 do 25 cm. Za jedan hektar potrebno je 5–8 kg
semena.
zujanje u ušima
natopite vatu sokom crvenog luka i stavite je u uši,
pre spavanja. ako vam jako zuji u ušima, menjajte
vatu natopljenu (uvek svežim) sokom crvenog luka
više puta tokom dana. ponovite po potrebi.
ako želite brzu salatu od luka, očistite jednu glavicu na tanke
kolutove, bogato poprskajte limunovim sokom, maslinovim uljem,
solju i malo svežeg korijandera ili peršuna i poslužite.
i ne paše samo uz ćevape.
Crveni luk je, kad je o lekovitosti reč, poprilično zapostavljen u odnosu na bratski beli luk, zar ne?
Iako nam svaki put kad ga koristimo tera suze na oči,
hrana pripremljena bez njega jednostavno je nezamisliva. Osim toga, crveni luk ima mnoga lekovita svojstva, a mi vam ih ukratko predstavljamo:
Crveni luk sadrži fitohemikalije koje poboljšavaju
efekat vitamina C u organizmu, što automatski utiče
na jačanje imuniteta.
Sadrži hromijum koji je veoma važan faktor u
održavanju zdravog nivoa šećera u krvi.
Vekovima se koristi za lečenje prehlada, upala i
rana.
Bilo bi dobro da što češće jedete sirovi luk, jer na
taj način podstičete produkciju dobrog holesterola u
krvi, što znači i zdravije srce.
Sadrži i veoma moćnu komponentu kvercentin,
za koju je dokazano da je dobra prevencija nastanka
kancerogenih oboljenja.
Sok istisnut iz crvenog luka čudotvorno deluje
na ubode insekata. Ako vas ubodu pčela ili osa, jednostavno istisnite malo soka na ubod i trenutno ćete
osetiti olakšanje. Brzo će nestati bol, crvenilo i otok.
Zeleni delovi mladog luka su bogati vitaminom A
i zato ih nikad nemojte bacati već ih uvek iskoristite u
pripremi jela.
kada se koristi oblog od sirovog luka
– glavobolja, zubobolja, bolovi u ušima, prehlada, upala
očiju;
– visoka temperatura: oblog od narezanog luka stavlja se
na tabane;
– srčane smetnje: oblog se stavlja na listove nogu;
– krvarenje iz nosa: narezani luk stavlja se na vratne mišiće;
– rane od ujeda divljih životinja oblože se narezanim lukom;
– promrzline: luk narezan na ploške smanjuje svrab i
oživljava ozeblo tkivo;
– čir na koži, potkožni čir, zanoktice: rendani luk sa malo
maslinovog ulja stavlja se na bolno mesto, drži se 1-2
sata;
– kurje oči: glavicu luka prerezati na pola, staviti u 1 dl
vinskog ili jabukovog sirćeta četiri sata, izvaditi luk i
oblogu priviti uveče, pre spavanja i ostaviti preko noći.
Postupak ponavljati više dana zaredom i onda izvaditi
omekšali deo.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
19
zaštita bilja
Tamara Mihailović
bakteriozne bolesti paradajza, uz
druga oboljenja koja se mogu javiti
na ovoj biljci, predstavljaju veliki problem i teško se suzbijaju, ali postoje
mere zaštite od njih.
ukazujemo na simptome koje prate
različite bakteriozne bolesti paradajza – crnu pegavost lišća i krastavost plodova paradajza (Pseudomonas syringae pv. tomato), bakterioznu
krastavost plodova paradajza (Xanthomonas campestris pv. Vesicatoria)
i bakterioznu uvelost i rak paradajza (Clavibacter michiganensis subsp.
michiganensis) – i navodimo mere
koje se preduzimaju kako bi se suzbile.
BAKTERIOZE
PARADAJZA
crna peGavosT lišća i krasTavosT
plodova
paradajza
20
Dosta rasprostranje­
na bakterioza, naročito na paradajzu
gajenom iz direktne
setve. Gubici zavise
od faze porasta u kojoj
je biljka inficirana i od vremenskih uslova. Značajne štete mogu nastati još u proizvodnji rasada, a takođe i kasnije, usled infekcije plodova.
SIMPTOMI se ispoljavaju na svim nadzemnim
organima zaraženih biljaka. Prvo se na donjem lišću uočavaju sitne tamnozelene pege, vlažnog izgleda, oivičene hlorotičnim oreolom. Tkivo u okviru
pega izumire, dobijajući tamnomrku do crnu boju, po čemu je bolest i dobila
ime. Usled pojave većeg broja pega, list žuti i opada. Tamne, vlažne pege ispoljavaju se i na stablu i peteljkama lista i ploda. U uslovima povećane vlažnosti, na površini ovih pega uočava se bakterijski eksudat. Najkarakterističnije promene nastaju na mladim nesazrelim plodovima. Na površini plodova
obrazuju se sitne sjajne crne pege. Okolno tkivo je neznatno ugnuto i pri
zrenju umesto crvene dobija žutu boju. Spajanjem pega dolazi do zastoja u
porastu okolnog tkiva i deformacije ploda.
Izvor infekcije je zaraženo seme i ostaci obolelih biljaka. Temperatura od
17° do 25°C i povećana vlažnost preduslovi su za pojavu bolesti. Sa obolelih
biljaka na zdrave bakterija se prenosi kapima kiše ili orošavanjem. Bakterije
prodiru u biljno tkivo kroz prirodne otvore i povrede. Mlade biljke, kao i
plodovi osetljiviji su od biljaka u kasnijim fazama.
ZAŠTITA. Najbolji efekti postižu se preventivnim merama, kao što su plodored, uklanjanje ostataka obolelih biljaka, dezinfekcija zemljišta u toplim
lejama, regulacija temperature i vlažnosti u zaštićenom prostoru, upotreba
zdravog semena, gajenje otpornih genotipova i navodnjavanje natapanjem.
Efikasnost hemijskih mera zaštite (dezinfekcija semena i tretiranje biljaka
na polju) ograničena je kada su u pitanju bakterioze. Primena preparata na
bazi bakra može umanjiti brzinu širenja zaraze ali nikako ne može suzbiti
već nastalu infekciju.
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
bakTeriozna krasTavosT
plodova paradajza
Tokom leta, posle perioda vlažnog
vremena može doći do pojave masovne infekcije plodova i višestrukog
smanjenja prinosa. Usled učestale
pojave krastavosti plodova, ova bolest dobija sve veći značaj u našoj
zemlji.
Bakterija parazitira nadzemne delo­
ve biljaka paradajza. Na listu se uočavaju male vlažne ili uljaste pege
nepravilnog oblika. Vremenom sre­
dina pege dobija mrku boju, a peri-
bakteriozna uvelost i rak paradajza
Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis
ferni deo ljubičasto mrku. Pege se šire
i spajaju, a obolelo tkivo se lomi i ispada. Na stablu se mogu zapaziti vlažne,
tamnozelene pege nepravilnog oblika
koje izazivaju prstenovanje i sušenje
vršnog dela stabla. Međutim, kod nas
se najčešće uočavaju karakteristični simptomi na plodovima paradaj­
za usled čije pojave i nastaju najveće
štete. Pege na nezrelim plodovima
su u početku vrlo sitne i zelenkasto
mrke. Širenjem pega, obolelo tkivo
postaje mrko, a u sredini se uočavaju
zrakaste pukotine. Nastale promene
se nepravilno razvijaju dobijajući karakterističan izgled krasta, po čemu je
bakteriozna krastavost plodova
Xanthomonas campestris pv. Vesicatoria
bolest dobila i ime. Oboleli plodovi se
deformišu, gube tržišnu vrednost ili
potpuno izumiru.
Populacija bakterije sastoji se od
više rasa, koje se razlikuju i po tome
što pojedine parazitiraju samo pa­
radajz, druge papriku, a treća grupa
parazitira oba domaćina. Do naredne vegetacije parazit se odražava na
ostacima obolelih biljaka i zaraženom semenu sa kojih se zaraza prenosi prvo na sejance, a kasnije i na
odrasle biljke. Bakterija prodire kroz
stomine otvore i kroz povrede na tki­
vu nadzemnih organa biljaka. Toplo
vreme i česte padavine pogoduju širenju bolesti.
Metode suzbijanja slične su merama
preporučenim za zaštitu paradajza
od crne pegavosti.
bakTeriozna uvelosT i rak
paradajza
Ova bakterioza predstavlja ozbiljan
problem u toplijim predelima sa do­
sta padavina. Može oboleti paradajz
na polju i u zaštićenom prostoru tokom celog vegetacionog perioda, pri
čemu dolazi do izumiranja biljaka i
pogoršanja kvaliteta plodova.
Uvelost pojedinih grančica i liski, a
kasnije i čitave biljke nastaje kao posledica prisustva i širenja bakterija
sprovodnim sistemom. Osim toga,
može se uočiti pegavost lišća, a jedan
od karakterističnih simptoma na plodovima su mrke pege sa beličastim
oreolom koje zbog sličnosti nose naziv „ptičije oko“.
Po stablu, grančicama, peteljkama lista i ploda pojavljuju se pege u okvi­
ru kojih tkivo puca, pretvarajući se u
rane, što takođe predstavlja karakterističan simptom po kome se bolest i
zove „rak paradajza“.
Bakterija se održava na ostacima obolelih biljaka u zemljištu, kao i na zaraženom semenu. Izvor infekcije mogu
predstavljati i neke paradajzu srod­
ne korovske vrste. Infekcija dospeva
kroz prirodne otvore na biljnom tkivu
ili preko povreda. Bakterija se širi ka­
pima kiše ili vodom za navodnjavanje,
pri čemu dolazi do spiranja bakterijskog eksudata iz pukotina i rak rana
i prenošenja na nezaražene biljke.
Visoke temperature i obilne padavi­
ne tokom sezone uslovi su za pojavu i
značajnije širenje ove bolesti.
PREVENTIVA. Upotreba zdravog semena, dezinfekcija supstrata u toplim
lejama i staklenicima, primena plodoreda 3 do 5 godina i gajenje otpornih
genotipova najvažnije su preventivne
mere za sprečavanje ove bolesti.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
21
Najvažnije karakteristike
Uspešnost gajenja kukuruza zavisi od
veličine uticaja rizika na proizvodnju.
Jedan od najvažnijih faktora smanjenja
rizika je izbor hibrida, koji na osnovu mišljenja naučnika utiče i do 30% na uspeh
u proizvodnji. Tvrdimo da: što je tehnologija savršenija i što su ciljevi u proizvodnji viši, uloga pravilanog izbora hibrida
je veća. Uvek treba imati na umu da su
padavine najveći faktor ograničenja
uspeha u proizvodnji, u našem podneblju
(kontinentalne klime). Treba učiniti sve da
kukuruz dobije najveću moguću količinu
vode za njegov rast i razviće.
Kada biramo hibrid ne znamo sa
kakvom sezonom ćemo se suočiti. Ne
postoje 100% sigurne metode niti vremenske prognoze.
Prema tome, različiti hibridi su se različito ponašali u navedenim vremenskim
uslovima. Obzirom da selekcioneri iz
Monsanta naročito vode računa da proizvedu različite hibride za sve tipove različitih uslova, u kasnijem tekstu želimo da
skrenemo pažnju upravo na ove detalje.
Naročito prošlogodišnji ekstremno
sušni uslovi potvrđuju da su se hibridi iz
različitih grupa zrenja, različito ponašali.
Ovo znači da je jedan od najvažnijih
faktora ublažavanja rizika upravo izbor
više tipova DKC hibrida u odnosu na
dužinu vegetacije (FAO grupu), kako bi
se uspostavila prava ravnoteža izmedju
profitabilnosti i sigurnosti. U takvoj, kontinentalnoj klimi u našoj zemlji, suša može
da izbije bilo kada, ali ako promenimo
stav u odnosu na korišćenje jednog ili dva
uobičajena hibrida u korist uključivanja
više hibrida iz različitih grupa zrenja,
sigurno je da će se neki od odabranih
hibrida dobro pokazati. Iz tog razloga
predlažemo poljoprivrednim proizvožačima da odaberu više DEKALB hibrida,
različitih grupa zrenja, kako bi rizik od
suše podelili i na neki način upravljali
njime.
Odabir hibrida je veoma ozbiljna
odluka. Izborom hibrida povećavamo ili
smanjujemo rizik u proizvodnji kukuruza.
Hibride treba odabirati na osnovu tipičnih
zahteva određene sredine u kojoj planiramo proizvodnju. Uvek se moraju uzeti
u obzir vremenski uslovi, zemljište, naša
iskustva ili iskustva iz zemalja u okruženju.
DEKALB hibridi nove generacije poseduju nekoliko karakterističnih osobina
koje u mnogome doprinose profitabilnosti i sigurnosti u proizvodnji kukuruza.
rubrika
DEKALB hibrida
hibrida kukuruza
kukuruza
DEKALB
 Vrhunski kvalitet semena (odlična
klijavost i snažan početni porast)
 Dobra reakcija na gustinu u setvi
(tolerancija na nepovoljne uslove)
 Velika masa korena
(tolerancija na sušu)
 Sezonska i međuregionalna stabilnost
 Brzo otpuštanje vlage iz zrna
 Sinhronizovano vreme stvaravnja
polena i svile čak i u stresnim uslovima
 Metlice proizvode veliki broj aktivnih
polenovih zrna što povećava
moguć nost oplodnje
(potencijal za prinos)
 Duboko usađena zbijena tvrda zrna
(zdrava zrna, odličnog kvaliteta)
 Ujednačen izgled useva, sa jakim
pojedinačnim biljkama – tolerantnim
na lom i poleganje stabla.
MONSANTO nastoji da održi i ojača
poverenje poljoprivrednih proizvođača u
svoje proizvode putem ulaganja u razvoj
novih hibrida, tehnologija i opreme koja
se primenjuje u istraživačkom radu. Trudićemo se da svake godine predstavimo
nove i modernije hibride kukuruza, kako
bismo zadovoljili sve rigoroznije zahteve
u poljoprivrednoj proizvodnji.
Čvrsto verujemo da je osnov za pove renje, koje gradimo sa poljoprivrednim
proizvođačima, široka genetička baza
koja selekcionerima kukuruza u našoj
kompaniji omogućuje širok izbor materijala u svom radu za stvaranje stabilnih i
visoko profitabilnih hibrida.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
23
DKC4590
DKC5007
Rani hibrid za vrhunske prinose !
Hibrid za rekorde !
400
Potencijal
za prinos
Otpuštanje
vlage
Tolerantnost
na sušu
Početni
porast
Čvrstina
stabljike
Korenov
sistem
10
10
9
8
9
8
60
50
70
1000 biljaka/ha
80
40
srednje
Preporučeni sklop
umereno
intenzivno
.04
4.
01.04.
.
.
.05
05
.
0.05
1
15.05.
Preporučeno vreme setve
Namenjen je za
kombajniranje u zrnu.
Standardno omiljeni hibrid
kod proizvođača koji uz visoke
prinose zahtevaju brzo otpuštanje vlage. DKC4590 je hibrid
koji kratkom vegetacijom izbegava stresne uslove u povoljnijim uslovima proizvodnje realizuje visoki potencijal za
prinos.
Biljka je relativno visoka tako
da se ovaj hibrid može koristiti
za dobijanje rane silaže izuzetnog kvaliteta. I pored visine ovaj
hibrid ima dobru tolerantnost
na poleganje zahvaljujući
čvrstom stablu i nisko postavljenom klipu.
DKC4590 spada u tzv. „Ear flex“
hibride, što znači da je u stanju
da nadoknadi nešto ređi sklop
povećanjem klipa. Ipak, za
ostvarenje potencijala prinosa
i ovaj hibrid zahteva sklop od
70.000 biljaka/ha u žetvi.
400
300
500
Potencijal
za prinos
Otpuštanje
vlage
Tolerantnost
na sušu
Početni
porast
Čvrstina
stabljike
Korenov
sistem
10
9
8
8
8
9
60
50
70
1000 biljaka/ha
80
40
Preporučeni sklop
umereno
intenzivno
Potrebe za đubrenjem
10
4.
20.0
.
.04
15
4.
20.0
.
.04
15
10
05.0
25.04.
30.0
4.
01
.05
.
Potrebe za đubrenjem
fao 200
500
srednje
300
.04
05.0
4.
01.04.
.
25.04.
30.0
4.
01
.05
.
fao 200
.
.05
05
5.
10.0
20.05.
Preporučeno vreme setve
Namenjen je
za kombajniranje u zrnu.
Hibrid nove DEKALB generacije, najraniji u FAO 400 grupi
namenjen za intezivne uslove
gajenja, ali pokazuje visoku
tolerantnost i u stresnim uslovima.
Ovaj hibrid se ne preporučuje
za najranije rokove setve,
idealno je početi sa setvom
sredinom optimalnog roka. U
dobrim uslovima gajenja i sa
adekvatnim đubrenjem
DKC5007 može da da vrhunski
prinos sa niskim sadržajem
vlage.
Hibrid DKC5007 spada u
grupu „Ear flex“ hibrida koji
veličinom klipa mogu da nadoknade ređi sklop. Ipak, za postizanje rekordnih prinosa u
dobrim uslovima gajenja ovaj
hibrid zahteva preko 75.000 b/
ha u žetvi.
DKC5170
DKC5276
Uvek dobra oplodnja !
Šampion u najtežim uslovima !
fao 300
Čvrstina
stabljike
Korenov
sistem
Potencijal
za prinos
Otpuštanje
vlage
Tolerantnost
na sušu
Početni
porast
Čvrstina
stabljike
Korenov
sistem
9
10
10
9
9
10
8
10
10
10
10
80
40
srednje
Preporučeni sklop
intenzivno
01.04.
.
.
.05
05
5.
10.0
15.05.
Preporučeno vreme setve
60
50
70
1000 biljaka/ha
80
40
Preporučeni sklop
umereno
intenzivno
Potrebe za đubrenjem
10
4.
20.0
.
.04
15
4.
20.0
.
.04
15
.04
25.04.
30.0
4.
01
.05
.
Potrebe za đubrenjem
Namenjen je za
kombajniranje u zrnu.
Solidno podnosi loše uslove
gajenja, ali mnogo efikasniji u
dobrim. Hibrid osvaja sve više
površina u Srbiji zbog odlične
reakcije na stres u cvetanju i
izvanrednog potencijala za
prinos u povoljnim uslovima
proizvodnje. Snažan početni
porast preporučuje ovaj hibrid
za ranije rokove setve a izvanredan potencijal za prinos vam
sugeriše setvu na boljim terenima.
Ovaj hibrid spada u grupu „Ear
fix“ hibrida i za postizanje maksimalnih prinosa zahteva sklopove od preko 75.000 b/ha u
žetvi.
srednje
70
1000 biljaka/ha
4.
600
Početni
porast
60
10
500
400
Tolerantnost
na sušu
50
05.0
fao 300
600
Otpuštanje
vlage
9
umereno
500
.04
05.0
4.
01.04.
.
25.04.
30.0
4.
05
.05
.
Potencijal
za prinos
400
.
.05
10
5.
15.0
Namenjen je za
kombajniranje u zrnu.
Vrhunskom adaptabilnošću
lako zadovoljava zahteve poljoprivrednih proizvođača, zbog
čega je jedan od najprodavanijih hibrida u ovoj grupi zrenja,
kako u Srbiji tako i u zemljama
u okruženju. DKC5276 izvanredno podnosi stres u periodu
cvetanja i oplodnje, a u dobrim
uslovima postiže šampionske
prinose sa niskim sadržajem
vlage.
DKC5276 spada u grupu „Ear
fix“ hibrida, za vrhunske prinose
zahteva preko 75.000 b/ha u
žetvi.
20.05.
Preporučeno vreme setve
Prodaja: MARIJA PEJIĆ Mob: +381 65 87 11 071
FEDOR MILADINOVIĆ Mob: +381 65 87 11 066
DEJAN NEDELJKOVIĆ Mob: +381 65 87 11 069
događaji
rubrika
Međunarodni sajam poljoprivrede u Veroni
Fier aGriCOla
Svetlana Kovačević
fieragricola, jedan od najznačajnijih sajmova poljoprivrede u evropi, održan je od 6. do 9. februara
u veroni. na sajmu su predstavljena najnovija dostignuća iz oblasti
tehnologije, poljoprivredne mehanizacije, izložba stoke, oprema za
farme, genetska sadnja, voćarstvo,
povrtarstvo i još mnogo toga.
N
26
a 111. međunarodnom sajmu
poljoprivrede u Veroni učestvovalo je 1.200 izlagača iz
22 države, raspoređenih u deset hala
na 63.000 kvadratnih metara sajamskog prostora.
Posetu naših poljoprivrednika, stručnjaka iz oblasti poljoprivrede i redak­
cije Agrobiznis magazina organizova­
la je Poljoprivredna stručna služba
Mladenovac i kompanija Stephany
travel.
Posetioci sajma u Veroni mogli su, na
izložbama koje su priredili stočari, da
vide šest stotina domaćih životinja.
Sajam je organizovao trinaestu Izložbu goveda holštajn frizijskih rasa krava, i 46. Nacionalnu izložbu svis braun krava. Ova dva veoma posećena
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
događaja organizovana su u odličnom
periodu za stočare. Naime, nedavno je potpisan novi ugovor sa indu­
strijom kojim je određena rekordna
cena mleka od čak 44,5 centi po litru.
Izložba stoke je jedan od pokazatelja
za isticanje i sprovođenje plana za
napredak i uzgoj životinja u pogledu
genetike, morfologije, parametara
koji pokazuju produktivnost, varijabli
plodnosti i dugovečnosti životinja.
Značajan prostor bio je posvećen i bizonima, živini, ovcama i kozama. Dve
su bile posvećene uzgoju svinja i ju-
izložba goveda
holštajn frizijskih
rasa krava i
nacionalna
izložba svis braun
krava privukle na
hiljade stočara i
posetilaca sajma
nadi, ishrani i hranivima, kao i genetici životinja. Organizovana je i međunarodna aukcija svis braun krava, na
kojoj je prodato deset šarži embriona
i goveda, ali su pravo da licitiraju imale samo zemlje koje pripadaju Evrop­
skoj federaciji odgajivača (uključujući
i Švajcarsku u kojoj je ta rasa veoma
rasprostranjena).
poljoprivredna mehanizacija je
smeštena u četiri hale. Svoje štandove imali su izlagači Džon Dir, Klas,
Keis IH, Nju Holand, nekoliko italijanskih proizvođača… Mehanizacija je za
rubrika
urednica agrobiznis magazina na Sajmu poljoprivrede u Veroni
razliku od prethodnih godina izložena na većoj površini, pa su posetioci sajma imali mogućnost da pogledaju
detaljnije svaku mašinu. Prihodi na godišnjem nivou su
7,5 milijardi evra. Sve nove inovacije stavljaju akcenat na
ekonomičnosti, a taj cilj se može ostvariti na osnovu konzervativne poljoprivrede koja daje odgovor na ekonom­
sku, prirodnu i ekološku održivost.
Posetiocima je veliku pažnju privukla i izložba polovne
mehanizacije, a procene su da se godišnje u Italiji preproda 32.000 traktora, vrednosti 2,8 milijardi evra.
Dve hale rezervisane su za vinograde i voćnjake, a
posetiocima je demonstriran rad specijalizovane mehanizacije i traktora koji su njima namenjeni. Zahvaljujući
izvozu voća i vina, Italija ostvari godišnji profit od 10 milijardi evra. Italijani su lideri u ovoj oblasti, pa ne čudi podatak da 70 % mehanizacije namenjene ovom segmentu
svoje kupce pronalazi u inostranstvu. Specifične inovacije koje su predstavljene na sajmu bile su u oblasti inženjeringa mašina koje upravljaju celim životnim ciklusom
biljke, uključujući distribuciju đubriva i pesticida, kako
bi se intervencije čoveka u vinogradu svele na minimum.
Po rečima Domenika Pesine, profesora za agrarni inženjering i vinogradsku mehanizaciju na Univerzitetu u Milanu, cilj se može ostvariti u narednoj deceniji, možda i
u kraćem roku, pod uslovom da održivost zaista postane
efikastan prioritet poljoprivrednih kompanija. Za posetioce je organizovan kurs orezivanja vinove loze čiji je cilj
očuvanje zdravlja biljke, produženje njenog životnog ciklusa i povećanje produktivnosti.
Jedna hala posvećena je obnovljivoj energiji, sektoru koji
je u velikom uzletu. Italija je po proizvodnji zelene energije na 3. mestu, iza Nemačke i Švedske, i 37% potreba
energije obezbeđuje iz obnovljivih izvora, a taj procenat
raste iz godine u godinu.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
27
Rubrika
Zelena
nedelja
u Berlinu
Rekord po broju međunarodnih učesnika
– Srbije nema jer „štedi“
Estonija
Goran Đaković
M
28
eđunarodni sajam Zelena
nedelja u Berlinu, koji je
trajao od 17. do 26. janua­
ra, zabeležio je rekordnu posećenost:
410.000 posetilaca. To je najveća
poseta od njegovog osnivanja 1926.
godine. Da su posetioci bili u dobrom
raspoloženju, govori i podatak da je
tokom trajanja sajma potrošeno 47
miliona evra, odnosno 114 evra po
posetiocu.
Međunarodna Zelena nedelja, koja je
održana po 79. put, još jednom je do­
kazala da je vodeći sajam za sve vido­
ve agrobiznisa. Sa 1.650 izlagača iz 70
zemalja (2012. godine bilo je 1.630
izlagača iz 67 zemalja), prisustvom
70 ministara poljoprivrede (bez srp­
skog jer je naša zemlja bila predstav­
ljena na nivou državnog sekretara) sa
svih kontinenata, kao i značajno po­
većanje broja stranih delegacija, naj­
veću svetsku izložbu za poljoprivre­
du, hranu i hortikulturu na 124.000
m2 izložbenog prostora.
Dr Kristijan Goke, izvršni direktor
berlinskog sajma Zelena nedelja rezi­
mirao je napredak manifestacije: „Ze­
lena nedelja je postala još veći lider
nego što je bila do sada. Još jednom
je istaknut položaj manifestacije kao
stručne svetske platforme za agrobi­
znis. Poslovni parteri ovde mogu da
nađu ceo lanac snabdevanja, od pro­
izvođača do trgovine na malom, kao i
da uspostave i ojačaju svoje poslovne
kontakte.“
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
Ceremoniji otvaranja prisustvovalo je pet hi­
ljada zvanica, uključujući 900 delegacija iz 92
zemlje, a zemlja partner 79. međunarodnog
sajma bila je Estonija. Novinari redakcije
Agrobiznis magazina bili su među 5.120
predstavnika medija iz 71 zemlje.
Ruska Federacija, kao i svake godine,
imala je impresivan štand koji se prosti­
rao u čitavoj hali 2. Rusi su pokazali da
i u oblasti poljoprivrede prave ogro­
man napredak, ali i da sa marketinš­
ke strane Zelenu nedelju u Berlinu
smatraju izuzetno pogodnom za
Gore: Konferencija za novinare
promociju nacionalnih specijali­
Desno:
Štand Azerbejdžana
teta, kulture, običaja i, naravno,
Dole:
Folker
Kauder, predsednik CDU-CSU frakcije
poljoprivredne proizvodnje.
Bindestaga
Svoje štandove imale su sve
zemlje iz regiona, a na sajmu
se predstavilo i Kosovo* jer
je vlada u Prištini ocenila
da je ovaj skup za njih in­
teresantan i mesto gde
treba da budu.
Na 79. međunarodnom
sajmu Zelena nedelja u
Berlinu poslovni parteri
mogli su da nađu ceo lanac
snabdevanja, od
proizvođača do trgovine
na malo, i da
uspostave i
ojačaju svoje
poslovne
kontakte.
Rusija
estonija, kao zemlja partner sajma, pobudila je veliko interesovanje posetilaca:
prodate su sve prerađevine od medveđeg
mesa i kobasice od jelena koje su dopremili. Posetioci su očigledno želeli da
probaju nove specijalitete, a koliko je bilo
zainteresovanih potvrđuje i činjenica da
su organizatori nastupa ove baltičke
zemlje tokom sajma hitno dopremili
nove količine ovih specijaliteta.
Švajcarska
rubrika
ujedinjeni arapski emirati
Poljska
poštovanje izbora potrošača i briga o životnoj sredini
Dacian Ciolos - evropski komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj
„Zajedno sa 28 država članica i Evropskim parlamentom, reformisali smo CAP”, rekao je Dacian Ciolos, evropski komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj. „Ova reforma se odražava na već napravljen izbor – da podstakne poljoprivrednike da proizvode ono što potrošači žele, a ne ono što državni organi odluče da im nametnu.“
Istovremeno, naglasio je Ciolos, želeli su da podstaknu poljoprivrednike da uzmu u obzir ne samo izbor potrošača – zdrave, bezbedne, kvalitetne i pristupačne proizvode – već i da vode brigu o životnoj sredini i zajedničkoj budućnosti.
Dva ključna elementa – uzimanje u obzir očekivanja potrošača i sposobnost da regenerišemo prirodne proizvodne resurse na održiv način, dve su međusobno povezane karakteristike konkurentnosti modernog uzgoja: ne samo da se proizvodi već i da se bude u skladu sa očekivanjima društva.
deleGacija minisTarsTva učesTvovala na Globalnom
forumu o Hrani i poljoprivredi u berlinu
eU je sebi postavila
dalekosežne ciljeve:
sledljivost prehrambenih
proizvoda, dobrobit
životinja i ograničenja na
određene supstance, kao
što su hormoni u stočarskoj
proizvodnji.
Mongolija
Delegacija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predvođena državnim sekretarom Danilom Golubovićem, posetila je Međunarodni sajam hrane i poljoprivrede
„Zelena nedelja 2014“ u Berlinu.
Kao centralni događaj „Zelene nedelje“ održan je Globalni
forum o hrani i poljoprivredi, čija je ovogodišnja tema bila
„Jačanje poljoprivrede: bolje prilagođavanje uslovima –
obezbeđenje hrane i ishrane“, u okviru kojeg je održan Samit ministara. Samitu je prisustvovalo sedamdesetak visokih zvaničnika, predstavnika ministarstava poljoprivrede i
međunarodnih organizacija u oblasti hrane i poljoprivrede.
U okviru Globalnog foruma o hrani i poljoprivredi, održana
je panel diskusija na temu „Poljoprivreda kao pokretač ekonomskog i socijalnog razvoja u Jugoistočnoj Evropi“, gde su
razmatrane mogućnosti saradnje zemalja Jugoistočne Evrope i Nemačke, kao i aktivnosti u okviru inicijative „Dunav
soja“. Panelu su prisustvovali visoki predstavnici Saveznog
ministarstva prehrane, poljoprivrede i zaštite potrošača Nemačke, kao i generalni direktor za poljoprivredu i ruralni
razvoj Evropske komisije Marius Lazdinis. Državni sekretar
Golubović ovom prilikom predstavio je potencijale Srbije u
oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i mogućnosti za
proširenje saradnje sa zemljama Jugoistočne Evrope i Saveznom Republikom Nemačkom.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
29
Pčelarstvo
Glad, varoa, virusi, nozemoza, štetočine
uzroci uginuća pčela
tokom zime
Svetlana Kovačević
Glad
Nedostatak hrane je čest
uzrok stradanja pčela. Tom
prilikom ugine celo pčelinje društvo
ili samo pčele koje se nađu u pojedinim „ulicama” između ramova na
kojima nema hrane. Hladno vreme
onemogućava kretanje pčela i pomeranje klubeta na veća rastojanja na
saću, pa se dešava da stradaju usled
gladi i u slučajevima kada u drugim
delovima košnice ima dovoljno hrane (sa strane ili u nastavcima iznad
klubeta). Pčele koje su stradale imaju ispružene rilice, uvučene su u
prazno saće i nalaze se najčešće na
ramovima na kojima nema meda, ili
je med udaljen od klubeta. Deo pčela je iz klubeta pao na podnjaču.
Stradanje pčela
od nozemoze
se obično ne događa sredinom
zime već tek pri samom kraju, i u
proleće. Znaci koji ukazuju na bolest mogu
biti smeđe mrlje od izmeta na košnici, ramovima i saću, pčele koje teško hodaju i
poleću, slabljenje pčelinjeg društva i sl.
Potrebno je razlikovati nozemozu od uo­
bičajenog čišćenja pčela. Najsigurnija dijagnoza se daje u ovlašćenim veterinarskim
ustanovama, a da bi se bolest koliko-toliko
predupredila, savetuje se slanje uzoraka
mrtvih pčela na pregled što je – po naredbi republičkog veterinarskog inspektora
u Srbiji – i zakonom obavezujuće za
pčelare. Uzorak je najbolje uzeti u
januaru ili februaru.
nozemoza
Pčelinja društva koja su bila jako zaražena
varoom i virusima koje ona prenosi, u većini
slučajeva stradala su i pre zime, ali ako pčelar to nije uočio ranije, to
sada može videti. Znaci koji nas upućuju na ovakvu sumnju su nalaženje košnica u kojima i nema pčela (napustile su košnicu), zatim oslabljena pčelinja društva – vrlo malo pčela koje najčešće i uginu zato što ne mogu
da obezbede minimalno grejanje klubeta ili eventualnog legla, iscrpljene su
i često boluju i od nozemoze.
varoa i virusi
30
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
Miševi i rovčice
mogu biti uzrok
stradanja pčela jer u jesen i tokom
zime ulaze u košnice. Rovčice se i
hrane pčelama, pa mogu da naprave vrlo velike štete. Znak da su bile
u košnici su isitnjene mrtve pčele
na podnjači (nekada i na satonošama, pa i na letu), delovi tela pčela,
kao i tragovi njihovog izmeta na
satonošama.
štetočine
Znak da su miševi ulazili u košnicu
su isitnjeni komadi saća na podnjači, izgrizeno i oštećeno saće, a miševi često
u košnicama naprave i čitava gnezda.
najbolja
zaštita
od miševa je
stavljanje češljeva
na leta
košnica.
Počela 10. akcija
najBolje iz srBije
Za najbolje robne i korporativne brendove u 25 kategorija mogu
da se kandiduju sva preduzeća koja posluju u Srbiji
Konkurs otvoren do 25. februara
P
rivredna komora Srbije, Ministarstvo spoljne i unutrašnje
trgovine i telekomunikacija i
dnevni ekonomski list Privredni pre­
gled pozivaju kompanije da učestvuju
u desetoj, jubilarnoj akciji „Najbolje iz
Srbije“ u kojoj se biraju najuspešniji
brendovi na srpskom tržištu.
„Cilj akcije je da podstiče stvaranje
kvalitetnih srpskih proizvoda, promoviše najbolje robne i korporativ­
ne brendove iz Srbije, jača njihovu
tržišnu poziciju i uliva poverenje potrošačima i partnerima u zemlji i inostranstvu”, objašnjava Željko Sertić,
predsednik Privredne komore Srbije.
„Podsticanjem razvoja jakih brendova unapređujemo konkurentnost
domaće privrede, povećavamo prepoznatljivost robe sa oznakom „Made
in Serbia“ i olakšavamo prodor naših
kompanija na međunarodno tržište.”
Priznanje „Najbolje iz Srbije“ ovoga puta dodeljuje se u 25 kategori­
ja: proglašavaju se 23 pobednika za
2013. godinu i dva decenijska – za
najbolji robni i korporativni brend u
proteklih deset godina.
U akciji mogu da učestvuju sva preduzeća koja posluju u Republici Srbiji, konkurišući za priznanje u određenim kategorijama, zavisno od svoje
delatnosti, porekla preduzeća i brenda.
Javni poziv otvoren je do 25. februa­
ra 2014. godine. Prijavljeni će potom
biti rangirani prema kriterijumima
utvrđenim metodologijom izbora
„Najbolje iz Srbije 2013“ – na osnovu
rezultata glasanja potrošača i stručne
javnosti, tržišno-finansijskih parametara i ocena stručnog žirija.
Upitnik za prijavljivanje i detaljnije
informacije o metodologiji, kriterijumima izbora, žiriju i nagradama dostupni su na sajtu
www.najboljeizsrbije.rs
Učešće u akciji je besplatno.
Pobednici u akciji „Najbolje iz Srbije
2013“ biće proglašeni u aprilu, a laureati dobijaju pravo da koriste znak
akcije kao simbol kvaliteta i poverenja potrošača i poslovnih partnera.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
31
događaji
Osnovano udruženje
poljoprivrednika
Dragačevo
Predsednik opštine lučani mladomir sretenović pozdravlja osnivače
Udruženja poljoprivrednika dragačeva
N
32
a predlog Inicijativnog odbora, koji čine Dušan R. Ivanović
iz Guče, Rade Dragović iz Rogače, Milan Radičević iz Milatovića i
Perica Velisavljević iz Gloga (Donji
Dubac), 6. decembra 2013. godine u
Guči, održana je Osnivačka skupština
Udruženja poljoprivrednika Dragačeva, uz učešće više od 60 poljoprivrednika.
Član Inicijativnog odbora Rade Dragović, svečano je otvorio Osnivačku
Skupštinu Udruženja poljoprivrednika Dragačeva, pozdravljajući prisutne
goste i poljoprivrednike i posebno se
zahvalio rukovodstvu Opštine Lučani,
predsedniku Mladomiru Sretenoviću
i zameniku predsednika dr Zorici Kovačević, na pomoći u osnivanju Udruženja poljoprivrednika Dragačeva i
obećanoj pomoći za rad Udruženja
– obezbeđenje poslovnog prostora,
opreme, sredstava za rad i saradnju
u zajedničkim poslovima. Osnivačku
Skupštinu pozdravili su i Udruženju
poželeli uspeh u budućem radu gosti Mladomir Sretenović, predsednik
Opštine Lučani, dr Zorica Kovačević,
zamenik predsednika Opštine Lučani
i Božo Joković, predsednik Udruženja
Eko voće iz Arilja. Zatim je razmatran
i usvojen Statut, kojim je uredjen način rada Udruženja. Posle toga je izabrano rukovodstvo Udruženja poljoprivrednika Dragačeva
U ime novoizabranog rukovodstva
Udruženja, prisutnima se na poverenju i izboru zahvalio dr Stevan Babić,
predsednik Skupštine, i potvrdio značaj organizovanja poljoprivrednika,
naglasivši odgovornost rukovodstva
i svih članova za budući rad i realizaciju programa Udruženja. Takođe
je istakao da će veliki značaj u radu
imati Odbori i Pododbori Udruženja,
koji će biti formirani posle registraciAgrobiznis magazin | Februar 2014.
je Udruženja u Agenciji za privredne
registre. Posle izbora rukovodstva,
razmatran je i usvojen Program rada
Udruženja poljoprivrednika Dragačeva za 2014. godinu.
Na kraju Osnivačke Skupštine, predsedavajući Dušan R. Ivanović predstavio je program Studijskog putovanja
u Sloveniju, 4–7. novembra 2013. godine, detaljnom video-prezentacijom.
U organizaciji Saveta za selo i Fonda
za poljoprivredu Opštine Lučani, tada
je na studijsko putovanje otišlo 46
dragačevskih poljoprivrednika.
Jedan od zaključaka sa Studijskog putovanja iz Slovenije je potreba organizovanja poljoprivrednika, što je upravo realizovano osnivanjem Udruženja
poljoprivrednika Dragačeva.
dušan r. ivanović, predsedavajući
osnivačke skupštine
UDRUŽENJE POLJOPRIVREDNIKA DRAGAČEVO
Izvršni odbor
Predsednik: Rade Dragović, poljoprivrednik iz Rogače,
Potpredsednici
Dušan R. Ivanović, poljoprivrednik iz Guče, dipl. ek. Milan Radičević,
poljoprivrednik iz Milatovića, Perica Velisavljević, poljoprivrednik iz Gloga –
Donji Dubac, Tihomir Ranović, poljoprivrednik iz Lučana
Članovi
Boško Pantelić, poljoprivrednik iz Gornjeg Dupaca, Radiša Marković,
poljoprivrednik iz Guče, Ljubomir Luković, poljoprivrednik iz Kotraže,
dipl. inž. polj. Borko Ivanović iz Velesa, Milan Radičević, poljoprivrednik iz
Gornje Kravarice, maš. inž. Đorđe Tupajić, poljoprivrednik iz Zeoka, dipl. inž.
polj. Slobodanka Ivanović iz Viče, inž. zaš. bilja Ivan Ravić, poljoprivrednik
iz Vučkovice, Mihailo Stančić, poljoprivrednik iz Lučana, Radoš Dramlić,
poljoprivrednik iz Guče
Nadzorni odbor
Predsednik: dipl. ek. Milan Ružić, poljoprivrednik iz Milatovića
Potpredsednik: Aleksandar Ivanović, poljoprivrednik iz Guče
Članovi
Goran Zoćević, poljoprivrednik iz Rogače, Snežana Čvorović, domaćica
iz Donje Kravarice, i Vidan Velisavljević, poljoprivrednik
iz Gloga – Donji Dubac
Stevan Dragojević
minisTar Glamočić poseTio farmu na
deliblaTskoj peščari
Vesti iz srbije
izvoz poljoprivrede – 2,8 milijardi dolara
poljoprivreda srbije je u 2013. godini ostvarila izvoz od
2,799 milijardi dolara, što je za 3,5 % više nego 2012, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede srbije.
Uvoz je u 2013. godini bio 1,562 milijarde dolara, što je za 5,2
odsto više nego prethodne godine. Ostvaren je suficit od 1,237
milijardi dolara – za 1,5 % od suficita ostvarenog u 2012. godini,
naglašava se u saopštenju.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, učešće poljoprivrede u ukupnom izvozu Srbije 19,2 odsto, a učešće uvoza poljoprivrede u ukupnom uvozu 7,6 odsto.
Najviše se izvoze povrće i voće, zatim žitarice i proizvodi na bazi
Ministar poljoprivrede, šu- goveda podolske rase koja se žitarica, pića, šećer, proizvodi od šećera i med, dok je u uvozu najmarstva i vodoprivrede prof slobodno kreću kao i divljač zastupljenije povrće i voće, a Srbija uvozi i kafu, čaj, kakao, začine,
dr Dragan Glamočić obišao je kojom peščara obiluje.
razne proizvode za ishranu, duvan i proizvode od duvana.
na Deliblatskoj peščari farmu „Deliblatska peščara je dobar,
ovaca i koza koja broji oko 500 ali redak primer gde stočari
grla.
imaju legalan pristup i da od srbija će proizvodiTi lešnike za ferero
Vlasnik farme Aleksandar Ra- toga svi imaju koristi u očuministar poljoprivrede dragan Glamočić i predstavnici fedojević iz Kovina za svoje sta- vanju prirodnih resursa“, narero grupe potpisali su memorandum o razumevanju koji
do koristi ispašu na livadama glasio je ministar Glamočić, u
predviđa uspostavljanje centra za proizvodnju lešnika u srPeščare tokom cele godine i razgovoru sa farmerima. „Ako
biji na 1.000 hektara.
zimu dočekuje sa dovoljno ka- se ugledamo na ovaj model
baste hrane dok zrnasta hrani- i slične u EU, valjalo bi da tu Kompanija Ferero, osim zasnivanja sopstvene proizvodnje lešva doprema povremeno. Ovo praksu proširimo. Dva su ra­ nika u Srbiji, planira i uspostavljanje kooperantskih odnosa sa
je jedna od retkih farmi koja zloga za to najvažnija: očuva- individualnim poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji cenza ovakvu ispašu ima ugovor nje prostora od zakorovljenja tralne i južne Srbije, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, a
i poštuje sva pravila koja se i šikara i proizvodnja zdravog i prenosi Tanjug.
tiču zaštite prirode. Na ovom jeftinijeg mesa.“ u razgovoru sa Ferero je vodeća internacioprostoru postoji i stado od 35 farmerima.
nalna kompanija u kondi­
torskoj industriji sa boga­
tim iskustvom u razvoju
i upravljanju poljopri­
poljoprivredi 562 miliona dinara krediTa
vrednim projektima,
Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede će tokom 2014. goposebno u domenu
dine plasirati ukupno 562 miliona dinara kroz šest kreditnih
uzgoja lešnika.
linija, saopšteno je na sednici Vlade Vojvodine.
Za nabavku poljoprivredne mehanizacije namenjeno je 262
miliona dinara, za rekonstrukciju sistema za navodnjavanje
100 miliona, za proizvodnju u staklenicima i plastenicima 30
miliona dinara, a za stočarsku proizvodnju 20 miliona dinara.
Za proizvodnju višegodišnjih zasada voća i vinove loze namenjeno je 50 miliona dinara, a za izgradnju i opremanje skladišnih kapaciteta 100 miliona dinara, navodi se u saopštenju.
mladenovac: udruŽili se odGajivači koza
Odgajivači koza iz Centralne Srbije osnovali su udruženje sa sedištem u Mladenovcu, kako bi unapredili proizvodnju, plasman
i konkurentnost na tržištu. Osnivačkoj Skupštini prisustvovali su
predstavnici Ministarstva poljoprivrede, gradske opštine Mladenovac, članovi Udruženje odgajivača ovaca i koza „Bikara“, Vojvodine i Udruženja kozara Južne Srbije. Za predsednika Udruženje
kozara centralne Srbije izabran je Aleksandar Milovanović, poljoprivrednik iz Koraćice, koji je rekao da nameravaju da osnuju republičko udruženje koje bi ujedinilo tri postojeća udruženja.
Недеља од 11.00 РТС 2
Broj 36 | Agrobiznis magazin
33
hortikultura
Bašta za ponos
Hrizantema je znak
japanske carske kuće
i simbolizuje trajanje,
neprekidnost, postojanost,
ali i radost, lepotu i
savršenstvo. U Japanu i Kini
smatra se da hrizantema
ima svojstva koja doprinose
dugovečnosti.
34
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
jesenja ruža
– biljka sreće
i životne radosti
Stogodišnji park
u Torontu
ivana Vragolić
www.malabotanika.com
Izobiljem cvetova i oblika, hrizantema ulepšava dvorišta u jesen, kad je drugog cveća sve manje. Hrizantema potiče iz Azije,
severne Afrike i južne Evrope, a danas se može naći u celom svetu.
Počinje da se uzgaja u XV veku pre nove ere, u drevnoj Kini gde se verovalo
da ova vrsta cveća simbolizuje snagu života. Kineski grad Chu-Hsien dobio
je ime po ovoj biljci – Grad Hrizantema. U Japanu se i danas organizuje
Festival sreće kojim se obeležava nacionalni dan hrizanteme.
U XVII veku hrizantema stiže na zapad, gde počinje stvaranje novih sorti.
Ime je dobila od švedskog botaničara Karla Lineja. Rod hrizantema uključuje oko 30 vrsta jednogodišnjih i i višegodišnjih biljka. Postoji veliki
izbor boja ove vrste biljke (osim plave) i veliki broj raznovrsnih oblika.
Postoji još i podela hrizantema na baštenske i cvećarske. Razlika je u tome
što baštenske formiraju podzemna stabla koja omogućavaju biljkama da
žive više godina.
Cvećarske hrizanteme ne formiraju, podzemno stablo i ne mogu da prežive niske temperature. Odgovaraju im svi tipovi zemljišta, a najviše
su pogodna ona sa dobrom drenažom i dobro snabdevena kiseonikom. Najbolja kombinacija je jedan deo
baštenske zemlje, jedan deo humusa,
jedan deo stajskog đubriva. Preporučena kiselost zemljišta 6 – 6,5 pH.
Jesenja baštenska dendrantema
hrizantema, u zavisnosti od
vrste i načina na koji se gaji,
u visinu raste 30–80 cm, a
u širinu 30–50 cm. Njen
koren je jako razvijen, stabljike su uspravne, dok su
listovi jajastog oblika rascepljeni. Gaje se mnogobrojne
baštenske vrste dendrante­
me koje se razlikuju uglav­
nom po visini i izgledu cveta.
Ima jednostavnih, polupunih
i punih cvetova raznih boja i
oblika. Dekorativna vrednost
ove trajnice je u tome što cveta u jesen. Godi joj položaj na sunčanom
mestu; prilikom izbora staništa mora da
se vodi računa da će prilikom cvetanja, u
jesen, već biti više senke, znači mesto treba
da je osunčano i u oktobru. Zahteva redovno,
ali ne i preobilno, zalivanje. Period cvetanja:
septembar, oktobar.
Lekovita svojstva hrizanteme
Hrizanteme su na Istoku simbol
zdravlja i dugovečnosti. Njihovo lišće sadrži kalijum, magnezijum, selen, cink. Lekovita svojstva sadrže biljke sa malim cvetovima.
Eterična ulja hrizanteme
sprečavaju razvoj Parkinsonove
bolesti.
Ljudi koji boluju od
ove bolesti treba da
svakodnevno prstima
utrljaju list hrizanteme i da duboko udahnu
njihovu aromu, a takođe i
da piju čaj.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
35
selo moje lepše od Pariza
Zeoke
PORODICA
MILOJEVIĆ
Svetlana Kovačević
Na mapi znamenitih vinogradarskih i vinarskih
krajeva Srbije opština lazarevac dobija sve zapaženije mesto. Ovo je ostvareno zahvaljujući, pre
svega, selu Zeoke, čiji su meštani pre nekoliko godina rešili da se vrate viševekovnoj tradiciji svojih
predaka – vinogradarstvu i vinarstvu.
P
oštujući tradiciju ljubavi prema vinogradarstvu i vinarstvu, Zeočani su nedavno
osnovali Udruženje vinogradara, vinara i
ljubitelja vina. Namereni su, kažu, da vrate plavetnilo čokota na ove prostore. Da su na pravom
putu potvrđuju i prvi rezultati. Udruženje vinogradara, vinarija i ljubitelja vina Zeočki vinogradi, inicijator je manifestacije Festival vina u Lazarevcu, koja se održava od 2009. godine.
Godine 1932, prema novoformiranom
katastru nepokretnosti, u Zeokama je
jedanaest porodica, na oko 11 hektara, uzgajalo 110 hiljada kalemova
kvalitetnih stonih i vinskih sorti
grožđa. Samo je porodica Svetolika Milojevića godišnje cedila preko 100 akova (oko 5.000 litara)
vina. Njihovi potomci, prepričavajući sećanje svojih predaka, diče se da je na pijacama u
36
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
Na tzv. zeočkoj sunčanoj
strani, šepuri se na hiljade
čokota novih besprekorno
uređenih špalira vinograda.
Lazarevcu i Aranđelovcu bila jagma za
zeočkim grožđem i vinom koje su mušterije kupovale pre ostale robe. Na železničkim stanicama duž lajkovačke pruge
putnici su se rado osvežavali plodovima
zeočkog vinogorja, koje su nudili marljivi vinogradari i vinari.
Jedna od njih je i porodica Milojević, tj. glava
kuće Milovan Milojević, srdačan i prijatan čovek, koji nas je toplo primio i ugostio u svom
domu. Prema pisanim podacima Arhiva Srbije,
porodica Milojević bavi se vinogradarstvom
od 1863. godine, kada je posedovala tri motike vinograda („jedna motika“ – površina koju
jedan kopač okopa za dan). Tradicija uzgajanja
grožđa, kalemljenja sadnica i proizvodnje vina
Turistički deo predstavlja
degustaciona sala u
kojoj nas je naš domaćin
dočekao pričom o
proizvodnji vina i tradiciji
zeočkih vinograda. sala
sa četrdesetak mesta
je urađena u etno-stilu
u kombinaciji cigle i
drveta. Tu se mogu
organizovati razne
degustacije naših vina sa
pratećim gurmanskim
specijalitetima koji su
pripremljeni kod nas,
kao sto su hleb iz furune,
kajmak, pršute , razne
vrste mesa, sireva.
Milovan Milojević
prenosila se sa kolena na koleno, do
danas.
Brigu o očuvanju istorijskog značaja
vinogradarstva Lazarevca, podrum
„Milojević“ deli sa članovima Udruženja Zeočki vinogradi i svim istinskim
ljubiteljima vina.
Podrum „Milojević“ danas poseduje
gotovo tri hektara vinograda u kome
su zastupljene stone sorte muskat
hamburg, muskat italija, afuz ali i kardinal, kao i vinske sorte vranac, kaberne sovinjon, šardone i smederevku.
Na tradicionalan način, od probranog
grožđa, uz vekovno iskustvo, duh prošlosti i ljubav prema vinogradarstvu
pretočena su, kaže Milojević, u njihova vina Vranac, Kaberne sovinjon, Kaberne sovinjon barik, Hamburg, Smederevku i Šardone. Pored ovih vina
proizvode i domaću rakiju – lozovaču,
komovicu i šljivovicu.
Milovan Milojević na jednom hektaru
vinograda gaji stone, a na 1 ha vinske
sorte i godišnje proizvede 3.000 litara vina i rakije. U proizvodnji, od
početka vegetacije do berbe, ima
podršku Poljoprivrednog fakulteta:
ne koristi hemiju, ne filtrira, već se
vino prirodno taloži i tako ne gubi
na sastavu.
„Ove godine rod je bio solidan. Pred
berbu je pala kiša pa se grožđe razredilo“, kaže Milojević.
„Stono grožđe mi
je napala trulež,
pošto je pala kiša
dok je bilo polu­
zrelo, tako da sam
od tog grožđa pravio rakiju.“
U Zeokama su idealni
uslovi za gajenje voća i
povrća, naglašava Milovan:
„Teren je idealan za bav­
ljenje
poljoprivredom.
Kada sam počinjao da se
bavim
vinogradar­
stvom i prof. dr Nebojši Markoviću rekao da imam idealne
uslove i za uzgajanje vinove loze, nije
mi verovao, pa sam mu poslao slike
grožđa i čokota loze. To ga je iznenadilo.“
To iznenadi i mnoge druge koji, zbog
Kolubare, veruju da se u ovim krajevima samo vadi ugalj i da ništa drugo
ne uspeva. Ali, kao što kaže Milovan
Milojević, Zeoke imaju odlične uslove
i za voće, i za povrće, i za vinograde.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
37
zadrugarske strane
Da se ne zaboravi
Okružni savez zemljoradničkih zadruga užice
kome i zaŠTo zVone zVona
naŠeG zadrUGarsTVa
Vidosav Glavinić
na području okružnog saveza zemljoradničkih zadruga užice u
2000. godini održano je nekoliko
poljoprivrednih smotri: jabuka u
latvici, krompira u ivanjici, malina
u arilju, u prijepolju stočarstva, a
u selu mačkat suvomesnatih prerađevina domaće izrade. stoga je
direktor zemljoradničke zadruge iz jablanice (opština čajetina)
predložio je da u svojoj zadruzi
organizuje sabor – simpozijum seoskih neženja. u jablanici ih ima
oko 120, svi imaju više od 30 godina. uglavnom se dosađuju u seoskoj kafani, objasnio je, i dangube.
nemaju neki određen cilj, lutaju
selom i kao da se vrte u krug...
G
38
lavni temelj i osnova zadru­
garstva – zadružna svojina –
na bazi predratnih iskustava
bila je uvažena i unesena u Ustav iz
1946. godine. Međutim, Ustavnim
zakonom iz 1953. godine zadružna
svojina eliminisana je kao poseban
oblik svojine i postaje društvena
svojina. Tako je sva imovina dota­
dašnjih zadruga (a bila je značajna
i viđena) preimenovana i postala je
deo ukupne društvene imovine!
To je razdoblje razgrađivanja našeg
zadrugarstva. To su razne „original­
ne“ forme tzv. podruštvljavanja poljoprivrede i njenog prevođenja na put
„udruženog rada“. U zadruge je uvedeno radničko samoupravljanje zaposlenih, zemljoradnici su potisnuti na
marginu, ukinuti su ili su se izgubili
zadružni udeli kao elemenat zadružne imovine. Osim zadruga, ukinuti su
i zadružni savezi.
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
Ustavom iz 1963. godine, ustavnim
amdandmanima iz 1972. godine,
Ustavom iz 1974. godine i ZUR-om
iz 1976. godine, zadrugarstvo je i
konačno prevedeno u funkciju samoupravno­društvenog organizovanja
(SOUR, ROK, OOK i slično).
Ovo razdoblje se okončava nakon
postzurovskih reformi i najavljuje
zaokret, prema zadrugarstvu. Doneti
su zakoni o zadrugama 1989. i 1990.
godine. Međutim, tada dolazi i do dezintegracije i raspada zemlje, a dogmatsko nasleđe zadržano u privredi
Jugoslavije reafirmiše zadrugarstvo
samo u načelu i na papiru.
„Kao, i svuda u svetu, gde su
se zadruge već dokazale kao
uspešne organizacije u oblasti
proizvodnje, prerade i plasmana
hrane kroz tzv. lanac od njive do
trpeze, i naša zadruga može da
sledi taj put.“
prof. dr zora vujatović-zakić
Koop menadžment, 2001.
Tek 1996. godine doneće se Zakon o
zadrugama koji će afirmisati poznate
svetske zadružne principe i naznačiti
težnju povratku pravom zadrugarstvu. Ovim Zakonom je određeno da
se zadružna imovina vrati u zadruge. Međutim, naše zadrugarstvo je
sa teškim nasleđem i predrasudama
prošlog sistema, uz potpuno ignorisanje zadružnih načela i principa, pa
se i pored ustavnog priznanja i jasnih
zakonskih normi o zadružnoj svojini
i imovini ona retko vraća zadrugama,
a i dalje je koriste drugi subjekti. Opštinske službe i sudovi, viši sudovi i
Vidosav Glavinić
ministarstva podneske za povraćaj
zadružne imovine sporo rešavaju ili
se oglašavaju nenadležnim.
Uz to, u praksi se, pet godina od donošenja Zakona o zadrugama, zatiče
hibridno i kvazi-zadrugarstvo. To se
ogleda u sledećem:
■ nedefinisano članstvo – pored zemljoradnika koji čine osnovu zadrugarstva u njima često dominiraju zaposleni i iz zadruge i iz drugih
ustanova, penzioneri i drugi;
■ osnivanje zadruga svedeno je na
formalnost kad je reč o osnivačkim
uslovima, pa nastaju rođačke, familijarne ili preduzetničke zadruge
(sa deset lica i smešnim ulozima);
■ mnoge zadruge se još nisu usaglasi­
le sa normama novog Zakona;
■ zadružna imovina je zbog izvorne
heterogenosti nedefinisana;
■ zadružna svojina ne vraća se u zadruge i, pored toga, nije priznata i
uvedena u poslovne i sudske knjige;
■ zbog malog broja pravih zadrugara, zadruge često imaju tehno-birokratsku strukturu upravljanja ili su
direktori jedini upravljači , a zadru-
gari uglavnom ne učestvuju u odlučivanju;
■ slabo informisanje zadrugara, od
baze do vrha asocijacija odnosno
saveza;
■ bitno zaostajanje u tehničko-poslovnom menadžmentu i inovacijskim
tokovima i privredi.
imovina i zadruŽna svojina
Privatni (u velikom opsegu špekulativno kreditno održavan) sektor koji
posluje mahom van regularnih tokova privređivanja, preuzeo je funkcije
zadruga i isključio ih iz regularnog i
zakonskog poslovanja. Nezasita glad
za kapitalom, sa željom da što manje
plate a više i brže zarade, poseže ka
otimanju zadružne imovine i svojine: Preoteta je zadružna svojina u ZZ
„Produkt” u Ivanjici, „Javor“ u Kušićima, zemljoradničkim zadrugama Prilike, Jasenovou Jasenovu, Gorobilje,
Dobrinja, Ljubiš, Kremna itd.
funkcije i kadrovi
U potpunom privrednom galimatijasu, zadruge su izgubile osnovne
funkcije i saradnju sa selom. Njihova
nadgradnja – zadružni savezi takođe
su izgubili funkciju. Dobar deo poslova zadruga i saveza preuzele su dru­
ge institucije: država, komore, udruženja, materijalne rezerve i sl. Zbog
slabe materijalne pozicije i gubljenja
perspektive kadrovi iz ovog sektora
su uglavnom pobegli u druge oblasti
KAKO DALJE?
gde se brže i efikasnije stiže do materijalnih pogodnosti.
Rezultat navedenog, i još niza drugih teškoća u ekonomskoj politici
koja nije uvažila specifičnost agrara, a time ni zadrugarstva, iskazuje
se u ispostavljanju sledećeg računa:
smanjena i neracionalna produkcija
na zemljoradničkim gazdinstvima i
kod drugih proizvodnih subjekata;
veći uvoz nego izvoz poljoprivrednih proizvoda (uvozimo šećer, ulje,
soju, pšenicu, seno, slamu i dr.); kao
nekadašnja velesila u prehrambenoj
industriji uvozimo prehrambene proizvode; iskorišćena je samo trećina
prehrambenih kapaciteta; stalni odliv radno sposobnog stanovništva sa
sela i demografsko pražnjenje čitavih
područja...
„Zadrugarstvo smatra da je
čovek uvek jači od novca, jer
za osnov svoga uspeha uzima
čoveka. Zadrugarstvo teži da
novac služi čoveku, a ne čovek
novcu.“
voja stojanović, Zadrugarstvo, 1940.
Ali…
… ako se u novom hodu ka Evropi
predviđa zadružna svojina, ako se i
dalje u državnim institucijama poništava i uzurpira zadružna imovina,
ako se i dalje odugovlači sa obezbeđenjem adekvatne kreditne politike, ako
se formiraju i podržavaju udruženja
koja umesto saradnje samo eksploa­
tišu zemljoradnike, ako i dalje budemo improvizovali evropska iskustva
u zakonodavstvu i u poslovanju, ako
zemljoradnike i sela ostavimo samim
sebi… ako nam ni priroda ne bude naklonjena, onda uveliko zvone zvona
našeg zadrugarstva.
Ona u stvari zvone još od dana kada
je u Jajincima 1943. godine streljan
Vojislav Đorđević.
Ona zvone za svima nama, zvone za
pravim zadrugama i zemljoradnicima
u njima, kao i onima koji su ukinuli
list zemljoradnika Zadrugu.
Ona zvone za neoženjenim momcima
u selima, za opustelim domovima, za
neudatim a školovanim devojkama
po gradovima, za svim onima koji su
otišli iz ove zemlje.
Ona odavno zvone ... i slute nam
sudbinu Hazara.
1. Jasno i zakonski rešiti povraćaj nekadašnje zadružne imovine koja bi se
utemeljila u svojinu zadruga.
2. Adekvatno i savremeno ustrojstvo zadružnog organizovanja preko izmene
Zakona o zadrugama kojim bi se naročito razrešilo: pitanje i obnova članstva,
zadružnih uloga; zadružne imovine i svojine; zadružne revizije i informatike,
finansijskog oporavka i kreditiranja, kao i karakter zadružne nadgradnje (po
predlozima o izmeni zakona ovaj Savez je dostavio svoje sugestije i predloge
nadležnim organima).
3. U toku vlasničke transformacije, odnosno privatizacije, treba pozvati sve
poljoprivrednike na području svake pojedine zadruge, da se učlane u zadrugu
sa pravom priznavanja udela u visini akcija kod vlasničkih transformacija na
koje imaju pravo zaposleni u preduzećima.
4. Preko donatorskih sredstava obezbediti, kao i drugim privrednim subjektima, pomoć u smislu nadomeštanja uništenih osnovnih fondova, a u skladu
sa raspoloživim kapacitetima i resursima u zadrugama.
5. Preko banaka obezbediti kreditiranje poljoprivrede u dovoljnom obimu
i uslovima koji odgovaraju njenoj specifičnosti u odnosu na obrt kapitala i
uslove privređivanja...
Broj 36 | Agrobiznis magazin
39
mehanizacija
Traktori za komercijalnu upotrebu
novi john deere 4m i 5e
Stevan Dragojević
novom linijom malih traktora koju
čine modeli 4m i 5e sa tri i četiri
cilindra i snagom motora od 49 do
95 konja, džon dir (john deer) je
predstavio svoje inovacije na sajmu mehanizacije u Hanoveru.
ova verzija 4M serije kom­
binuje visok nivo udobnosti
i niske troškove rada. Trak­
tori 4049M, sa 49 konjskih snaga, i
4066M, sa 66 KS, namenjeni su nepristupačnijim terenima, kojima je
potreban uzan, niskoprofilni i kompaktan traktor. Takođe su pogodni
za održavanje velikih poseda i komercijalnu primenu poput uređenja
prostora.
Snabdevena 4-cilindarskim turbo dizel motorom, i 4049M i 4066M mogu
biti opremljeni sa visokopreciznim
i lako upotrebljivim hidrostatičnim
menjačem ili 12 x 12 brzina mehaničkim menjačem. Hidrostatični
menjač se lako koristi zahvaljujući
TwinTouch pedalama. Mehanički
menjač ima električni prekidač koji
mu omogućuje laku promenu pravca jednostavnim pritiskom dugmeta.
Jednostavnije i lakše menjanje brzina
N
40
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
smanjuje potrošnju goriva i troškove
rada mašine.
Roll-over zaštitna struktura je lako
rasklopiva i zahvaljući njoj, traktor
može da se parkira u normalnu garažu.
Nezavisni PTO izdvaja traktore 4M
serije u odnosu na konkurenciju i
može biti angažovan dok je traktor
u pokretu, bez zaustavljanja ili pritiskanja papučice kvačila radi dodatne
raznovrsnosti i komfora tokom ko­
rišćenja. Oba traktora imaju maksimalan kapacitet dizanja od 1.400
kg, što im omogućava korišćenje
širokog broja dodataka.
SPECIFIKACIJA TRAKTORA 4M SERIJE
model
Traktora
snaga
motora
Transmisija
PTo
obrtaji
max. kapacitet
podizanja u kg
4049m
49
3-brzine e-hydrostatic
12/12
e-Power reverser
540
1400
4066m
66
3-brzine e-hydrostatic
12/12
e-Power reverser
540
1400
SPECIFIKACIJA TRAKTORA 5E SERIJE
model
snaga
traktora motora
5E Serija
Traktor John Deere serije 5E zadovoljava sve potrebe malih proizvođača,
a idealan je i za specijalne namene.
Model 5E dizajniran je i proizveden po
najvišim svetskim standardima, a koristi se i za manje posede.
• pogonski agregat – Motor zapremine 2.9 l, 3 cilindra PowerTech
M sa turbo-punjačem i hlađenjem
usisnog vazduha
• Transmisija pogona – 9 brzina za
vožnju napred i 3 brzine za vožnju
unazad, izbor modela snage 40 kW
(55 KS), 48 kW (65 KS) ili 55 kW
(75 KS)
• Velika podizna moć hidrauličkog
sistema, do čak 1.8 tona
• radijus okretanja je minima­
lan, a i upotreba komandne palice
(džojstika) za olakšan rad sa utovarivačem
• Velik izbor načina kačenja za sve
priključne mašine
• atraktivna standarna oprema
– svetla za maglu, zadnje radno
svetlo, tegovi za zadnje točkove i
blatobrani koji maksimalno obu­
hvataju točkove
• specijalizovani modeli – kod
zastupnika kod koga ćete poručiti mašinu specijalno opremljenu
prema vašim potrebama
Transmisija
PTo
obrtaji
max. kapacimodel
tet podizanja
traktora
u kg
5055e
55
2.9-litarska
john deere
stage iii a
9/3
12/12 Power reverser
540/540e
1800
5065e
65
2.9-litarska
john deere
stage iii a
9/3
12/12 Power reverser
540/540e
1800
5075e
75
2.9-litarska
john deere
stage iii a
9/3
12/12 Power reverser
540/540e
1800
sa traktorom john deere serije 5e sezonski, svakodnevni i
specijalni radovi obavljaju se s lakoćom.
Snažan i efikasan motor
Svi traktori serije 5E pogonjeni su novim 3-cilindričnim PowerTech M motorom zapremine 2.9 l, sa sistemima
za hlađenje usisnog vazduha i goriva.
Integrisani turbo-punjač povećava
snagu motora uz poštovanje strogih
Stage 3A standarda za emisiju štetnih
gasova.
Veliki izbor transmisija (menjača)
kao odgovor na raznovrsne
potrebe
Serija 5 nudi pouzdanu transmisiju
sa 9 brzina napred i 3 brzine unazad
za pogon na četiri i na dva točka. Sve
brzine su sinhronizovane, a promena
stepena prenosa je efikasnija sa Dry
Dual spojnicom (kvačilo) čije su lamele obložene cerametalik materijalima.
Kočioni sistem opremljen je samopodesivim kočionim diskovima potopljenim u ulju. Sistem ima osobinu
samoizjednačavanja kočione sile na
diskovima zadnjih točkova.
Robusna i precizna hidraulika
Svi modeli serije 5E opremljeni su
tandem hidrauličkom pumpom, koja
obezbeđuje 71 l/min za hidrauliku
svih vaših priključnih mašina i hidrauliku traktora. Spoljni izvodi hidraulika (SCVs) kontrolišu se preko
upravljačke palice a regulacija protoka je podesiva, te je precizna kontrola priključne mašine zagarantovana.
Najbolje od svega je to što su modeli
serije 5E kompatibilni sa utovarivačima John Deere. Kombinacija prednjih
utovarivača John Deere i odličnih manevarskih sposobnosti traktora serije
5E savršena je za tu vrstu poslova.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
41
Vinski
podrum
rubrika
uSlovi
ČuvanJa vina
Dragoljub Glišić
PSSS Mladenovac
Mnoga vina nisu ni predviđena za dugo čuvanje. Prosek
za bela vina koja mogu da se čuvaju je pet do sedam godina (neka čak i više od deset), a za crvena sedam do
trideset, pa i više godina. Na dužinu trajanja-čuvanja
vina u boci utiču i neki drugi faktori. Nakon izvesnog
vremena odležavanja vina u tankovima ili buradima
koje zavisi od tipa vina koje se želi dobiti, vino se flašira a fine fizičke i hemijske karakteristike nastavljaju
polako da se razvijaju u boci. Tek kad je počela primena plutanih zapušača, boce su počele da se polažu u
horizontalni položaj prilikom odležavanja, a oblik boce
je od kratkih i loptastih počeo da postaje visok i tanak.
Flaširano vino zahteva posebne uslove za čuvanje.
Dobar podrum za čuvanje flaširanog vina mora biti
mračan jer to doprinosi dugom i harmoničnom starenju vina. Boce moraju biti postavljene u horizontalni
položaj kako bi se sprečilo isušivanje zapušača što bi
uslovilo opasan kontakt vina sa vazduhom.
drveni sudovi se konzervišu do sledeće upoTrebe
posle istakanja vina, drvene sudove treba dobro oprati
i konzervisati spaljivanjem sumpornih traka ili punjenjem suda 0,03–0,05 % rastvorom sumporaste kiseline u vodi. u protivnom, razviće se plesni koje prodiru u
pore drveta i između duga, što ga čini neupotrebljivim,
jer se težak i neprijatan miris plesni prenosi na vino.
drvene sudove, konzervisane češćim spaljivanjem sumpornih traka (na 4 do 6 nedelja), treba pre ponovne upotrebe dobro oprati kako bi se uklonili sulfati koji nastaju
oksidacijom sumpor-dioksida.
Temperatura čuvanja vina je 11°C (idealna)
mada može da se kreće i do 14°C.
Najvažnije je sprečiti variranje temperature koja ubrzava neželjeno starenje vina. Vino ne trpi fizičke šokove kao što su nagle promene temperature.
Vlažnost vazduha u podrumu je od izuzetne važnosti,
jer direktno utiče na kvalitet zapušača. Najbolja vlažnost je između 65% i 80%, jer sprečava isušivanje zapušača a, sa druge strane, ne oštećuje etikete na bocama.
Podrum za čuvanje vina mora imati čist miris i tih, bez
vibracija ili drugih fizičkih šokova koji bi štetili harmoničnom starenju vina. Koliko god da je ultraljubičasti
deo spektra sunčeve svetlosti opasan za vino, problem
se lako rešava. Obojeno staklo boce dovoljno štiti vino.
Pri jarkoj svetlosti deo ultraljubičaste svetlosti probije
se kroz staklo boce i ubrzavaju oksidaciju vina. Najsigurnije je čuvati boce u originalnom pakovanju, kutijama ili sanducima.
Jaki mirisi mogu naškoditi vinu jer prolaze kroz čep.
Opasni su mirisi boja, lakova, benzina. Vibracije, mućkanje, štete vinu. Takvog štetnog uticaja nema ni u podrumima ni u stanovima. Nakon transporta, najbolje
da se vino odmori koji dan.
napomena iz vinskog bontona: Pri poseti podrumu
oduprite se želji da kuckate po bačvama ne biste li
čuli koliko vina ima u njima – podrumari to ne vole.
42
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
dobar podrum za
čuvanje flaširanog
vina mora biti
mračan, jer to
doprinosi dugom i
harmoničnom
starenju vina.
U toku starenja, vina
prolaze kroz faze
mladosti, zrelosti
(najbolji balans
i razvijen buke) i
opadanja kvaliteta.
Vina dobijena iz
dobrih godina mogu
biti u fazi mladosti
nekoliko godina, čak i
decenija, što zavisi od
lokaliteta gde je grožđe
uzgajano, vrste grožđa,
primenjene tehnologije
i klimatskih uslova.
Nakon faze mladosti,
vino ulazi u zrelu
fazu kad je njegov
kvalitet najbolji
i tada ga treba piti.
rubrika
Idealna ra
atu
temper je 11°c.
n
i
v a
čuvanja
Spiralni podrum osmislio je
francuz Georges Harnois 1977. godine,
dizajniran je za čuvanje vina u uslovima optimalne
vlažnosti, temperature i tame, tako što koristi prirodne
atribute zemlje i pametan ventilacioni sistem... podrum održava konstantnu temperaturu oko 13°c, a ventilacija i betonska
konstrukcija održavaju vlažnost na oko 70 procenata, što ga čini savršenim mestom za skladištenje sanduka burgundca, dok ne dođe pravi
momenat da uživate u njemu. vodonepropusni cilindrični betonski sistem
ukopava se u zemlju kroz prizemlje kuće. može mu se pristupati iz kuhinje,
dnevne sobe, vrta, a veličina može biti različita. sa prečnikom od 2 m i dubinom
između 1,35 m i 3 m omogućava smeštanje između 650 i 1.870 �laša. sa karakteristikama kao što su ojačana ili automatska staklena vrata, podrum se lako može
prilagoditi pojedinačnim kućama. beli spiralni podrum takođe nudi niz funkcija,
uključujući led osvetljenje, šire stepenište i oblogea za stepenice za kolekcionare
vina koji žele da uživaju i dele svoj podrum sa drugima. može se instalirati u bilo
kom delu kuće u prizemlju. Tokom poslednje dve i po decenije, u francuskoj
je izgrađeno više od 20.000 spiralnih podruma.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
43
Uspešno se nastavlja, i dalje…
vikEnD
DoBRoG
ukuSa
Zenit rakije
eli!
omalo
Pijte p pili duže. Živ
te
da bis
Snežana Đaković
u centralnom atriumu Tržnog centra stadion, 7 -8. februara 2014. godine održan je vikend dobrog ukusa, na kojem se predstavilo dvadesetak
izlagača hrane, pića, prirodne kozmetike, rukotvorina. učesnike sajma
pozdravio je predsednik agropressa Goran Đaković, koji je zahvalio učesnicima na promociji zdrave hrane i srpskih brendova.
sajam je otvorilo kulturno-umetničko društvo „mali branko” iz velika
plane, koji su pesmom i igrom privukli pažnju mnogobrojnih posetilaca.
primed
44
Porodična tradicija spravljanja prirodnih preparata datira iz 50-ih godina prošlog veka, kad je Velimir Paunić Čiko, domaćin i poljoprivrednik,
počeo da se bavi pčelarstvom. Danas
je on ugledni član Pčelarskog saveza
Srbije i doživotni predsednik Pčelarskog društva Mačvanskog okruga. O
kvalitetu pčelinjih proizvoda iz njegovih košnica govore mnogobrojne
medalje i priznanja. Tradiciju nastavlja njegova ćerka Višnja Paunić Nikolić. Kada je njen muž, Đorđe Nikolić
oboleo od astme, ovaj Beograđanin,
bežeći od zvanične medicine, zajedno
sa svojom suprugom, pronalazi rešenje u prirodi. Kombinacijom meda
i prirodnog kalcijuma, pomaže sebi i
svom sinu Stanku, koji je oboleo od
težeg oblika bronhitisa. Rešili su problem svojih respiratornih tegoba i pomagali svima koji su vodili borbu sa
astmom, brohinitisom, sinusitisom,
alergijskim ranitisom ili pušačkim
kašljem.
Godine 2007, Stanko u Beogradu
osniva firmu Cortex Labs d.o.o. Proizvodnja i distribucija prirodnih preparata postaje osnovna delatnost ove
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
Primed
domaće kompanije. Pored čudotvorne kombinacije meda i organskog
kalcijuma, danas Primed 2, nastaje
još dvanaest prirodnih preparata na
bazi meda, polena, mleča, propolisa i
lekovitog bilja. U ovoj sinergiji se rađa
rešenje za brojne zdravstvene proble­
me – anemiju, osteoporozu, respiratorne, kardiovaskularne, nervne, urinarne i gastrointestinalne probleme.
Primed preparati mogu se kupiti u
istoimenoj biljnoj apoteci – Primed u
Beogradu, na Voždovcu kao i u svim
bolje snabdevenim apotekama i bio­
radnjama u Srbiji.
Mnoštvo zadovoljnih korisnika dali
su vetar u leđa širenju veleprodajne
mreže Primed preparata, koji su sada
dostupni i van granica Srbije – u BiH,
Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji i zemljama EU.
zeniT rakije
Osnova za kvalitetnu rakiju je kvalitetno voće, zdravi i zreli plodovi i
ispravan tehnološki postupak. Sastojak koji našim rakijama pribavlja pri­
znanja, zlatne medalje i šampionske
pehare jeste ljubav prema ovom piću.
Porodica Paović
Događaji
Kulturno-umetničko društvo „Mali Branko”
DBD system
U Zenitu veruju da je ono što je džin u
Engleskoj, vodka u Rusiji, šnaps u Ne­
mačkoj, akvavita u Skandinaviji – to je
rakija u Srbiji i zato, kako kažu, prave
samo rakije vrhunskog kvaliteta i, po­
put umetnika, istražuju nove ukuse i
arome. Jedinstveni su po proizvodnji
rakije od cveta gloga koja je, već na
prvom takmičenju na kom se pojavi­
la, osvojila titulu šampiona kvaliteta.
Ponosni su takođe i na jabukovaču,
dunjevaču, kupinu, lozovaču, rakiju
od divljih krušaka i od bobica zove.
Harmoničan spoj pronalaženja najbo­
ljih sorti voća i drugih biljaka i umeća
pravljenja rakije doveli su do osniva­
nja podruma pića Zenit 2008. godine.
U Zenitu s ponosom ističu da njihov
nepromenjen kvalitet zadovoljava naj­
rafiniranije poznavaoce rakije. O tome
svedoče medalje koje ih ne zaobilaze
ni na jednom takmičenju na kojem su
učestvovali. Specijalna rakija od suvog
grožđa sa dodatkom glogovog cveta
bila je apsolutni šampion kvaliteta na
Sajmu u Ljubljani 2008. godine, a iste
godine je osvojila i veliku zlatnu me­
dalju na 75. Međunarodnom poljopri­
vrednom sajmu u Novom Sadu. Dok
nagrade govore o njima, oni ne žure
da „uđu“ u domove novih kupaca i za
slavljeničke trpeze jer su sigurni da će
im svako ko upozna ukuse Zenit rakija
zauvek ostaviti otvorena vrata.
DBD System
DBD System proizvodi biljne namaze
od povrća pod brendom Vieco, kečap,
marmelade i džemove. Vieco biljni na­
mazi ne sadrže konzervanse ni sojine
belančevine. Namenjeni su osobama
koje poste, vegetarijancima, osobama
koje su na dijeti i svim ljudima koji žele
da se hrane zdravo. Ovi proizvodi se
mogu naći u prodavnicama zdrave hra­
ne, tržnim centrima ali i u ugostitelj­
skim objektima, banjama, bolnicama i
drugim institucijama.
Aronia
Aronia – nero
U srcu Srbije, na obroncima Ravne
gore, čistom planinskom vazduhu, ne­
taknutoj prirodi, nalazi se plantaža
aronije porodičnog poljoprivrednog
gazdinstva Pavlović. Čuvajući i negujući
prirodu, odlučili su se za tradicionalni
način uzgajanja kakav su koristili naši
stari – bez ikakvih veštačkih aditiva.
Svoje sadnice dobijene prirodnim pu­
tem, očenjavanjem iz korena (ne iz re­
znice, koje su tretirane hormonima ),
čuvaju i hranimo isključivo organskim
đubrivima, a u njihovim proizvodima
nema veštačkih aditiva, pojačivača uku­
sa i konzervanasa. Ponosni su, kažu, na
to što doprinose očuvanju okoline i što
imaju proizvod koji je u potpunosti pri­
rodan.
Pitate se zašto to radimo, kada uz da­
našnju tehnologiju postoji uvek brži i
lakši način dobijanja?
Zbog potrošača.
Zainteresovani izlagači
mogu da se jave na tel. 011 4052 117
Broj 36 | Agrobiznis magazin
45
Događaji
Održana 1. međunarodna agrobiznis konferencija
Porodična poljoprivreda u
kontekstu ruralnog razvoja
Strategije, politika, direktive i standardi Evropske unije
važan su deo celokupnog ruralnog razvoja. Reforme koje EU
predlaže predstavljaju način pravnog, ekonomskog i socijalnog
regulisanja poljoprivredne proizvodnje, ali i ruralnog sektora
zemalja članica.
P
rva međunarodna agrobiznis konferencije o porodičnoj poljoprivre­
di u kontekstu ruralnog razvoja Srbije održana je 24. i 25. januara, u
Hotelu Breza u Vrnjačkoj Banji.
Srbija nije dovoljno regulisala ruralni razvoj, ni u oblasti pravne regulative
ni u makroekonomskoj politici i investiranju u brendove, zaštitu geograf­
skog porekla, robnih marki, žigova, i standardizaci­
ju proizvoda, navodi se u Saopštenju koje je, nakon
konferencije, sačinila Radna grupa, u sastavu: prof.
dr Milutin Đuričić, akademik prof. dr Marko Todo­
rović i akademik Petar Baron Rajačić. Konstatovan
je nedostatak razvojnih projekata, iako postoje svi
prirodni resursi, a i spremnost EU da učestvuje u
sufinansiranju, takođe i nedostatak obrazovanja,
primene tehnoloških inovacija i naučnih projeka­
ta za pojedine oblasti. Položaj seoskih naselja, po­
ljoprivrednih gazdinstava i stanovnika je krajnje
ugrožen nedostatkom perspektive ulaganja i „bele
Milan Jovičić
Za rad Konferencije registrovano je 598 učesnika,
izloženo je 25 stručnih i naučnih radova. Održane su i
dve radionice posvećene primeni naučnih saznanja u
proizvodnji i preradi poljoprivrednih proizvoda, i primeni
aktuelnih međunarodnih standarda u prehrambenoj
industriji.
46
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
kuge”. Naglašena je potreba
koncepta ekonomije znanja
u poljoprivredi, udruživanja i
stvaranja ambijenta za kvali­
tet življenja na selu približnog
onom u gradu, jer je to predu­
slov za njegovo oživljavanje
i razvoj. Perspektiva sela je
i proizvodnja usluga za turi­
zam, rekreaciju i zdravstvo.
Konferenciju je u ime po­
krovitelja pozdravio i otvo­
rio predsednik SO Vrnjačka
Banja Boban Đurović, u ime
Grada Kraljeva, predsednik
Skupštine Sreten Jovanović i
generalni sekretar Regional­
ne privredne komore Kraljevo
Zvonko Tufegdžić.
Organizatori uspešne i kori­
sne agrobiznis konferencije
– Etno-centar „Gegula”, Kra­
ljevo, Centar za uspešni razvoj
porodične poljoprivrede, Cen­
tar za strateška istraživanja
nacionalne bezbednosti iz Be­
ograda i Udruženje novinara
za poljoprivredu Agropress
– više su nego zadovoljni na­
činom na koji su učesnici Kon­
ferencije pristupili aktuelnim
pitanjima i problemima ra­
zvoja porodične poljoprivre­
de u kontekstu sveukupnog
ruralnog razvoja Republike
Srbije i uvereni su da će ovo
okupljanje postati tradicio­
nalno.
Svi registrovani učesnici
1. Međunarodne
agrobiznis konferencije,
u saradnji sa Acertom Cert iz Madrida, dobili
su sertifikat iz oblasti
porodične poljoprivrede.
Preduzetnice
u agrobiznisu
Drugog dana rada 1. Međunarodne agrobiznis
konferencije o porodičnoj poljoprivredi održana
je radionica posvećena informisanju i obuci žena i
poljoprivrednika.
Branislav Zlatković
Goran Đaković
Svetlana Kovačević
P
rvu prezentaciju na
radionici održao je
ekonomista
Bojan
Konstandinović, koji radi
za više domaćih i stranih
kompanija. Preduzetnicama je objasnio kako da na­
prave biznis plan i koliko
je taj plan bitan kao pola­
zna osnova za pokretanje
biznisa. Konstandinović je
istakao da je biznis plan
početni dokument koji
služi za razgovor sa investitorima i finansijerima
određenog poslovnog po-
duhvata, koji daje prikaz
stanja poslovnog procesa
određenog preduzeća i
osnovne elemente poslov­
nog poduhvata koji preduzeće želi da realizuje.
Biznis plan nije klasičan
planski dokument, kao što
su godišnji i srednjoročni
planovi, objasnio je Konstandinović, i ne odnosi
samo na preduzeće već,
pre svega, na određeni poslovni poduhvat. Plan pomaže da se izbegnu rizici
i zamke, postignu ciljevi i
izgradi profitabilno preduzeće. Ako je u pitanju
pokretanje novog preduze­
ća treba prikazati osnovne
podatke o preduzetniku,
njegovom
dosadašnjem
radu, realizovanim poslovima, mogućnostima kojima raspolaže.
Profesor Poljoprivrednog
fakulteta dr Branislav Zlat­
ković govorio je o regulativama, zaštiti i projektovanju kvaliteta prehrambenih
proizvoda.
Prilikom odabira posla
kojim će se baviti jedno
domaćinstvo (izbor prehrambenog artikla koji će
proizvoditi) veoma je važno upoznati tri segmenta
koja se tiču kvaliteta proizvoda: definisanje kvaliteta proizvoda u odnosu
na zakonsku regulativu,
zaštitu i garanciju kvaliteta proizvoda, projektovanje pogona za proizvodnju
proizvoda.
Za prvi problem je važno
znati da država ili šira zajednica (Evropa, svet) ne
ograničavaju opšti kvalitet
proizvoda. Proizvođač sam
određuje, proizvođačkom
specifikacijom, kako će i
od čega proizvoditi ono što
nudi na tržištu.
Zaštita kvaliteta proizvoda
nije potrebna samo da bi
se proizvođač zaštitio od
falsifikata već tom zaštitom
on potrošačima garantuje
da će u prostoru i vremenu
(svuda i stalno) davati proizvod unapred definisanog
kvaliteta.
Prilikom realizacije ideje o
početku proizvodnje važno je poštovati i procedure
projektovanja: od global­
nog preko idejnog do glav­
nog projekta, sa obe studije
opravdanosti. Time se sma­
njuje rizik od nepotrebnog
ulaganja sredstava.
Svetlana Kovačević, urednica Agrobiznis magazina,
predstavila je novi broj časopisa, teme koje će sigurno zainteresovati predu­
zetnice i poljoprivrednike,
jer im to može biti dobra
osnova za budući biznis.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
47
Vesti
kakoizsesrbije
pravi
nakit
od kristala
i poludragog
kamenja
Svetlana Kovačević
Augustina, učenica IV razreda arhitektonske škole, i Apolina, učenica drugog
razreda Šeste beogradske gimnazije, oduvek su volele da nešto stvaraju i
kreiraju, i već dugo ih zanima moda. Nakit su prvo počele da prave za sebe –
ono što je u trendu, a kod nas ne može da se kupi, jer vole da nose nešto po čemu
će se razlikovati od ostalih.
Kako su posećivale beogradske prodavnice hobi materijala najviše ih je privuklo
poludrago kamenje. Prvo su počele da prave narukvice, potom i ogrlice... Kasnije
su došle na ideju da umesto klasičnih ogrlica prave kombinaciju sa ešarpama, tj.
gornji deo ogrlice koji ide oko vrata bude mekši i prijatan za nošenje, ne stvara
alergije i ne boji kožu, tako da su počele da nabavljaju lepe viskozne materijale (mama im pomaže u šivenju) i kreiraju marame-ogrlice raznih dužina i
kombinacija.
Ideja za kreiranje uvek ima mnogo, tako da sada prave i minđuše i ostali nakit, ne samo od poludragog kamenja i kristala nego i od različitih
perli, kožica, metalnih i kristalnih privezaka... Tako njihov nakit postaje
dostupan i onima koji ne mogu da plate poludrago kamenje.
Nakit prodaju preko Fejsbuk stranice i na Festivalima unikata koji se održavaju
u tržnim centrima.
48
48 Agrobiznis
Agrobiznismagazin
magazin| |Februar
Februar2014.
2014.
https://www.facebook.com/Nakit.
blackcat?fref=ts
Bogorodica
Posečena
Tradicija
Goran Đaković
Ova sveta ikona dobila je ime po sledećem događaju, čije se predanje verno čuva u manastiru Vatopedu.
Jedan jerođakon, crkvenjak manastira, toliko je bio revnostan i predan
svom poslušanju ulepšavanja i uređivanja hrama, da je na ručak u zajedničku trpezariju stizao uvek sa zakašnjenjem. Kada je jednog dana tražio
od trpezarca ručak, ovaj mu odsečno odgovori kako treba da dolazi na
ručak u određeno vreme a ne kad je
njemu volja. Crkvenjak još upornije
zatraži da mu iznese ručak, ali mu
ovaj reče kako za njega nema ni parče
hleba. Tako nesretni crkvenjak gladan i besan izađe iz trpezarije, dok su
mu pomisli, crnja od crnje, pomračavale uznemireni um, a uzavrelo srce
se punilo nemirom i srdžbom prema
trpezarcu. U takvom nenormalnom
stanju duha on se vrati u hram, gde
njegove misli ne samo da se ne smiri­
še nego ga počnu mučiti još gore, sve
dok od besa skoro nije sišao sa uma.
Tako se uznemirenog i pomračenog
duha, i potpuno van sebe, približi ikoni Majke Božje i obrati joj se ispunjen
besom: „Dokle ću ti služiti, Bogorodice? Sve muka do muke. I za sve to ne
samo da nemam platu nego ni komad
hleba ne dobijem da mi utvrdi istrošenu snagu.” Rekavši to, zgrabi nož
kojim je ranije čistio vosak sa svećnjaka i, silno zamahnuvši, zabode ga
u obraz svete ikone. Sa povređenog
mesta iznenada izbije i potekne mlaz
krvi, a Bogorodičino lice prebledi.
Obuzet velikim strahom i neiskazanim užasom, ikonoubica pripadne
svetoj ikoni, čitavo telo mu se uko-
či i on počne drhtati kao Kain ubica.
Saznavši odmah za događaj, iguman
i bratija smesta siđu u hram. Sa čuđenjem zapaze još svežu krv poteklu
iz obraza lika Presvete Bogorodice i
ugledaju počinitelja zlodela kako leži
pred ikonom potpuno izgubljen i slep.
Blagočestivi iguman se zbog tog nesrećnog monaha veoma ražalosti, pa
načini uveče svenoćno bdenije, radi
milosti i spasenja njegovog. I pored
toga, crkvenjak ostade kažnjen još tri
godine. Najzad, po isteku treće godine, utešiteljica pokajnika Presveta
Bogorodica javila se u snu igumanu
i otkrila mu da je radi njihovih molitava i zastupništva prestupniku opro­
šteno učinjeno bezakonje i da mu se
nadalje daruje zdravlje. Igumanu rekla još i ovo: „Zbog drskosti i pogrd­
nog dela protiv mene, njegova ruka
biće osuđena na drugom Hristovom
Dolasku.”
Sutradan se bivši crkvenjak doista
urazumio i došao k sebi. Povratio mu
se vid, a drhtavica koja je mučila njegovo telo potpuno je iščezla. Zadugo
posle svog čudesnog ozdravljenja
gorko je plakao i zbog tog svog ludi­
la nazivao sebe ubicom. Ostatak zemnog života proveo je u istinskom i
iskrenom pokajanju u stasidiji ispred
zaklane ikone, osuđujući i optužujući sebe zbog svoje skvrne drskosti i
proklinjući svoju demonsku smelost.
A posrednica grešnika Majka Božja
nije ga ostavila bez utehe, nego mu se
pred smrt javila i obradovala ga opro­
štajem, rekavši međutim da njegova
drska ruka ipak treba da okusi strašni
sud pri drugom Hristovom Dolasku.
Tako se pokajnik u miru upokojio.
Tri godine kasnije, kada su po svetogorskom običaju prenošene njegove
kosti, bratija ugleda najužasniji prizor: sve kosti upokojenog grešnika
bile su čiste i nosile znake božanstvene milosti, dok je ruka koja se bejaše
drznula na nastrašniji zločin ostala
neraspadnuta i crna, i ona tako stoji
i do današnjeg dana. Misleći u neznanju da je ta ruka zbog svetosti isceljujuća, neki poklonik je zubima otkinuo
jedan deo, nakon čega se ruka delimično raspala. Ipak je ostao dlan sa
prstima, taman i crn, koji monasi do
danas iznose i pokazuju poklonicima
na strah od prestupa i na strašno sećanje na ovaj potpuno neuobičajeni
događaj. Ta strašna garava ruka predstavlja nemo a rečito svedočanstvo
veličine i obima ljudske zlobe, ali i
neshvatljive blagosti i milosti Majke
Božje, uvek spremne da oprosti svima koji je gneve, bilo svojevoljno, bilo
protiv svoje volje. Ova ikona se do danas zove Posečena, a zovu je i Zaklana
ili Zakoljenica. Na njoj su vidljivi znaci
ranjavanja i krvarenja. Postavljena je
u unutrašnjoj priprati paraklisu sve­
tog Dimitrija Mirotočivog.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
49
Putopis
agrobiznis u spomen-domu kremanskih proroka
Goran Đaković
Tarabići su se u Kremna doselili iz
Hercegovine. Prema usmenom predanju, Spasoje Tarabić sa svoja četiri
sina, Milošem, Savom, Lazarem i Milanom, terajući stoku na prodaju u Bosnu, a prelazeći preko obronaka Tare,
vide u jednoj dolini zmiju sa dukatom
u ustima. Tarabići zastadoše i počeše
da kopaju na tom mestu. Iskopali su
ćup pun dukata. Podelili su ih na ravne časti, puneći volujski rog zlatom i
deleći ga u krug. Trojica braće su uložila novac u gradnju kuće na tom mestu, samo Miloš nije hteo da učestvuje
u tome, ali je ostao da živi u zajednici
sa braćom.
Prema drugom predanju, on je svoje dukate zakopao u temelje njihove
nove kuće. Na mestu gde su Tarabići našli zlato i gde su sazidali kuću,
nastao je zaselak porodice Tarabić.
Nalazi se na južnim obroncima Tare,
iako je deo Kremana, sela na severnim obroncima Zlatibora.
Kako se veruje, u drevnoj fazi nastanka Zemlje, prilikom sudara sa drugim
nebeskim telom, nastala je Kremanska kotlina, koja čini prelaz Zlatibora
ka Tari. Ovdašnje stene su neobičnog
sastava: neki smatraju da je to vrsta
poludragog kamena i da se tajno is­
pituje u zapadnjačkim laboratorijama. U stvari, kremansko zemljište je,
tvrde naučnici, sastavljeno od stena
periodotita koji metamorfozom pre­
lazi u serpentine i ima prirodnu moć
biogenog zračenja koja blagotvorno
deluju na ljudski organizam. Pozna­
to je da Kremanci izuzetno dugo žive
i veoma su vitalni i u poznoj starosti.
Neki smatraju da je zbog tog kamena
u Kremama oduvek bilo vidovitih ljudi.
50
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
Kremanski kamen
Kamen je sastavni deo mističnosti i
istorije Kremana. Samo ime Kremna
vodi poreklo od kamena (kremena).
U blizini Kremana, na putu za Taru,
pre nekoliko godina podignut je Dom
proroka, jednosobna brvnara koja je
bila neka vrsta muzeja Tarabića i samih Kremana.
Među najinteresantnijim eksponatima bila je tzv. Kosmička kugla, kamena lopta glatka na dodir, prečnika oko
jedan metar. Po predanju, to je jedan
od više miliona takvog kamenja koje
je nekad davno zasulo Zemlju iz sve­
mira. Veruje se da ovo kamenje zrači
nekakvom čudnovatom energijom, i
da razvija moć vidovitosti.
Kremansko proročanstvo sadrži dosta predviđanja, od kojih su se mnoga
ispunila. Tarabići su predvideli pronalazak televizije, dolazak telefona i
telegrafa u Srbiju, smene na srpskom
prestolu, propast Karađorđevića, a
zatim njihov povratak u zemlju, kao i
dolazak crvenog cara sa zvezdom na
čelu na čelo zemlje (aluzija na Josipa
Broza Tita).
Miloš Tarabić
Miloš je kratko živeo, ali je govorio da
će i posle smrti živeti. Rekao je da će
spomen dom proroka otvoren
je ceo dan. nalazi se pored puta
na planini Tari, udaljen 3 km od
centra kremana
njega živog sahraniti i da će se posle
smrti javljati jednom iz svoje familije.
To je bio Mitar. Mitar je mnoge stvari
čuo još u detinjstvu od strica Miloša, a
nešto je saznao i iz Miloševih javljanja
o kojima je pripovedao proti Zahariju.
Kad bi ga prota Zaharije, njegov kum,
pitao kako zna, obično bi odgovarao:
Tako mi je, kume, kazato! I kad bi ga
prota ispitivao o mnogim drugim
stvarima obično bi rekao: „Ja, kume,
nisam gatar. Samo znam da pričam
što mi je kazato!“
Ni Miloš ni Mitar nikad nisu svoja
predviđanja vezivali za tačne datume
već su uvek govorili kad to bude, onda
će, mada su neretko važnije događaje
vezivali sa drugim od manje važnosti. Ako bi nešto trebalo da se dogo­
di uskoro, onda bi govorili: „Skoro će
biti!“ ili „Uskoro ćeš, kume, čuti!“ i sl.
Ponekad se nešto što je najvljeno ne
bi dogodilo, pa bi prota obično gubio
nadu da će se ikad i dogoditi. Tad bi
mu Mitar rekao: „Ja ti, kume, nijesam
reko kad će se baš to dogoditi. Čekaj,
pa ćeš čuti!“ I kasnije, po protinim rečima, to bi se zaista obistinilo.
Znamenite ličnosti
Milutin
Milanković
Stevan Dragojević
Milutin Milanković (1879–1958)
bio je osnivač katedre za nebesku
mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski priznat naučnik,
poznat po teoriji ledenih doba,
koja povezuje varijacije Zemljine
orbite i dugoročne klimatske promene. Ova teorija poznata je pod
imenom Milankovićevi ciklusi.
V
eliki naučnik rođen je 28. maja
1879. godine, u Dalju,
u tadašnjoj AustroUgarskoj (sada Hrvatska),
kao šesto koleno porodice
Milanković, koja se velikoj
seobi koju je predvodio Ar­
senije Čarnojević doselila s
Kosova.
Na Tehnološkom institutu
u Beču 1902. godine diplo­
mirao je građevinu, a 1904.
stekao doktorat, kao prvi
Srbin doktor tehničkih na­
uka. Kao građevinski inže­
njer imao je šest zvanično
priznatih patenata, tridese­
tak sračunatih i izvedenih objekata, a
na 25 objekata u Jugoslaviji, Austriji,
Italiji, Mađarskoj i Rumuniji su pri­
menjena njegova građevinska reše­
nja.
Za vreme veoma kratke inženjerske
prakse u građevinarstvu projektovao
je ili učestvovao u projektovanju de­
set hidrocentrala. Tom strukom ba­
vio se u Beču, do jeseni 1909, kada
mu je ponuđena katedra primenje­
ne matematike na Beogradskom
univerzitetu (racionalna mehanika,
mehanika nebeskih tela, teorijska
fizika). Nošen dubokim patriotiz­
mom, Milanković te godine napušta
udoban život, uspešan i finansijski
veoma unosan posao građevinskog
inženjera u Beču i dolazi u Beograd.
To je označilo i prekretnicu u njego­
vom radu, jer je odlučio da se posveti
fundamentalnim istraživanjima.
Već 1912. godine njegova intereso­
vanja su se usmerila ka proučavanju
solarne klime i planetarnim tempe­
raturama. Na osnovu svojih istaživa­
nja, u koja je uneo veliki matematič­
ki talenat i poznavanje zakona
fizike i astronomije, razvio je
astronomsku teoriju klimatskih
promena na Zemlji, kojom je ra­
zjasnio tajnu nastanka ledenih
doba na našoj planeti. U 63. godi­
ni, sublimirao je celokupni rad na
matematičkoj teoriji klime i 1941.
godine napisao kapitalno delo Kanon osunčavanja Zemlje.
Iako je ostao veran svojoj zemlji,
pokazavši da se i u Beogradu mogu
stvarati velika naučna dostignuća,
njegov doprinos nauci više su umeli
da prepoznaju i cene u svetu. Tako su
njegovo ime poneli krateri na Mese­
cu i Marsu, kao i jedno nebesko telo.
Milutin Milanković
portret Paje Jovanovića, 1943.
Nagrada Evropskog geofizičkog društva
za dostignuća u oblasti klimatologije i
meteorologije, koja se dodelju­
je od 1993. godine, takođe nosi
Milankovićevo ime, a NASA ga
je svrstala u petnaest najzna­
čajnijih naučnika sveta.
Umro je u Beogradu 12. decem­
bra 1958. godine, a po vlastitoj
želji, njegovi posmrtni ostaci
preneseni su u porodičnu grob­
nicu, u Dalj, gde su sahranjeni
njegovi roditelji i
odna
vićeva r
Milanko
Dalju
kuća u
preci, među kojima
je bilo i seljaka i ratnika, oficira i ge­
nerala, dvorskih savetnika i narodnih
tribuna, pronalazača i filozofa. Daljci
vode brigu o njegovim zemnim ostaci­
ma, a njegov duh i delo odavno su deo
svetske baštine.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
51
lov i ribolov
akTiVnosTi loVaCa
Pred nasTUPajUĆU
loVnU GodinU
nova lovna godina za lovce sa teritorije Centralne srbije
počinje 1. aprila 2014. godine. U nastupajućem periodu,
u februaru i martu, lovci moraju sprovesti neke od vrlo
važnih i odgovornih poslova na osnovu kojih će se
odrediti način gazdovanja u narednoj lovnoj godini, mere
gajenja i zaštite divljači i, na kraju, obim odstrela svih
lovnih vrsta.
52
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
Marko Pavlović
lovački savez Centralne Srbije
Jedan od najvažnijih poslova je svakako prebrojavanje divljači. Lovci u organizovanim akcijama redovno sprovode kontrolu terena i evidentiraju
matične fondove divljači, odnosno
broj, starosnu, polnu i trofejnu strukturu jedinki koje su izašle iz zimskog
perioda i koje će učestvovati u periodu reprodukcije.
Samo uspešno sprovedeno brojanje
divljači može da garantuje gazdovanje populacijama lovnih vrsta divljači
na pravi način, bez ugrožavanja opstanka svake pojedinačne vrste.
Nastavlja se redovna zimska prihrana sitne i krupne divljači, kao i njena
zdravstvena zaštita, da bi se osiguralo
da divljač u najboljoj kondiciji dočeka
period reprodukcije i da dâ kvalitetno potomstvo. Pored ovoga, u toku su
pripreme zemljišta na kome će biti
podignuti usevi poljoprivrednih kultura namenjenih za ishranu divljači u
narednoj lovnoj godini.
Lovci takođe, naročito u februaru i
martu, kroz organizovane akcije, utiču na smanjenje brojnosti predatora,
prvenstveno lisica, šakala i vukova,
odnosno održavanje njihovih populacija na optimalnom nivou, da ostale
vrste divljači ne bi bile ugrožene u periodu reprodukcije.
Samo na pravi način sprovedene, ove
aktivnosti dugoročno mogu dovesti
do poboljšanja kvaliteta i kvantiteta
svih gajenih vrsta divljači, a time i razvoja lovstva na teritoriji Centralne
Srbije.
kućni ljubimci
kako pomoći
povređenom psu
sve je divno dok se to ne dogodi. ali, tada obično ne možemo da se
setimo kako tačno treba da pomognemo svom upravo povređenom psu.
evo podsetnika za to…
Dušan Marinović
A
ko se vaš pas povredi dok ste na
mestu gde ne možete odmah da
dobijete stručnu pomoć, morate
poznavati osnove prve pomoći.
savet: Kada psu pružate prvu pomoć,
a naročito ako ima bolove, stavite mu
obavezno korpu na usta. Tako ćete lakše
kontrolisati psa koji, usled bola,
može instiktivno da vas ujede. Ako u tom trenutku
nemate korpu, upotrebite čarapu, rukav od
košulje, parče tkanine. Kada se pas
uplaši teže povrede, može doći do
stanja šoka, a posle
te traume, može da
padne i u nesvest.
Simptomi su: slab puls,
bledi desni i proširene
zenice. U tom slučaju držite
psa mirnim, ako je hladno pokrijte
ga i vodite računa da su mu svi disajni
putevi slobodni. Vaš zadatak je tada da ga
što pre odvedete veterinaru.
Ako pas ima manju povredu na koži iz
koje krvari, isperite je 3-procentnim rastvorom hidrogena, a zatim nanesite medicinski antiseptik. Ako je rana veća, pa je
očigledno potrebno ušivanje, na nju stavite privremeno gazu i flaster i odmah psa
odvedite kod veterinara.
Da biste pravilno sanirali ranu, postavite
na nju deblji sloj sterilne gaze, a zatim flasterom zategnite gazu da biste zaustavili
ili bar smanjili krvarenje. Menjajte flastere na 15-20 minuta da bi se sprečilo stvaranje otoka. Vatu nemojte nikada stavljati
neposredno na ranu jer će se zalepiti. Ako
je posekotina duboka, tj. ako je posečena
arterija, krv će biti
jasno crvene boje i
izlaziće pulsirajući, u
ritmu rada srca. Krv
iz vene je tamnocrvena i teče ravnomerno. Da bi usporili
isticanje krvi iz arterije, pritisak koncentrišite između rane
i srca. Kod venskog
krvarenja pritiskajte
ispod rane.
Unutrašnje povrede. Čak iako pas posle
neke traume ne izgleda povređeno, moguće je da je došlo do unutrašnjeg krvarenja. Znaci koji na to ukazuju su fizička
nestabilnost, nemogućnost ustajanja
ili sedenja, siva boja desni. Krvarenje iz
nosa može ukazati na povredu glave. Ako
postoji krvarenje iz usta, proverite da li
postoje posekotine na jeziku i u ustima.
Hitno obezbedite dolazak veterinara ili
transport psa u ambulantu. U ovakvim
slučajevima život psa može zavisiti od
brzine intervencije.
Slomljena kost se lako uočava. Jaki bolovi i nemogućnost pokretanja su glavni simptomi. Kod otvorenog preloma se
vidi kost koja štrči kroz kožu. Vodite računa da se pas ne pomera i obezbedite
nosila da bi se transportovao do veteri­
nara, odnosno do rendgena. Najbolje je
da nosila budu ravna i da imaju tvrdu
površinu, ali, obično, kad vam tako nešto
zatreba – neće vam biti pri ruci. Zato, pogledajte oko sebe. Za tu svrhu može vam
poslužiti i ćebe, šator ili neki drugi čvrst
materijal. Pokušajte da držite materijal
dobro zategnut i obratite pažnju na psa
koji ne bi trebalo nimalo da se pomera.
Uganuće može da
izgleda kao da je
došlo do preloma
kosti
(frakture)
jer je povređeni
deo takođe otečen.
Iščašenje
kuka,
kolena, šape ili vilice takođe prati
oticanje i nepokretnost. Iščašenu
kost lako ćete opipati. Nemojte nikada da pokušavate
da sami vratite kost na mesto. Umesto toga na povređeno mesto stavite
hladnu oblogu i hitno pozovite veterinara ili psa odvedite k njemu.
u narednom broju: Kako pomoći
ljubimcu u slučaju trovanja, opekotina, toplotnog udara, napada kašlja,
povrede oka, davljenja, uboda insekata… Šta treba obavezno da sadrži
mala priručna apoteka za vašeg psa.
Knjiga
na CD-u
Telefoni:
011 /30 99 630
063 / 254 738
www.natura.rs
Broj 36 | Agrobiznis magazin
53
rubrika
Priroda
u službi zdravlja
Pomorandža
Za DoBaR
PoČEtak Dana
Kod pomorandže je sve korisno – kora, plod i cvet. Ova lekovita
voćka poboljšava i stimuliše rad creva, snižava nivo lošeg holesterola u krvi, a zadebljanje krvnih sudova smanjuje za trećinu.
Previše alkohola i cigareta i teška praznična
trpeza brzo naprave haos u organizmu. Spas
donosi pomorandža! Narandžasti plodovi
ispunjeni sokom idealan su međuobrok u danu
posle maratonskog slavlja jer obiluju mineralima,
vitaminom C i vodom koja osvežava organizam.
Dr Slavko Petrović
Iako je južno voće, pomorandža (Citrus aurantium) je kod nas odomaćena odavno. Dobra je za oporavak bo­
lesnika, a jedini izuzetak su osobe sa
gastritisom i problemima sa žučnom
kesom. Pomorandža je bogata oligoelementima, ali i šećerom, koji organizmu
obezbeđuju energiju, s tim što vitamin
C potpomaže njegovo sagorevanje. Vitamin C pospešuje i apsorpciju gvožđa,
pojačava odbrambeni sistem organizma, ubrzava zarastanje rana i pomaže
neutralizaciji slobodnih radikala.
Za pušače vitamin C ima posebnu
važnost. Stoga, ako pušite, živite
u zagađenom okruženju ili vas
je obuzeo umor, salatu ne treba
začiniti uljem već sokom od pomorandže. Ovakva ukusna slatko-slana kombinacija istovremeno je izuzetno zdravstveno
korisna. Međutim, treba voditi
računa o termolabilnosti vitamina C, što znači da treba jesti svežu
54
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
pomorandžu, a ne na primer marmeladu.
Sok od pomorandže sadrži sve sastojke kao i plod, ali samo ako se
brzo popije, zato što kiseonik iz vazduha utiče na smanjenje količine vitamina C u soku.
Zna se od davnina da je ovaj sok sa­
vršen čistač organizma i dobro sredstvo za pravilno varenje hrane. A
ukoliko se jedna pomorandža doda
na pet uobičajenih redovnih obroka sa voćem i povrćem u toku dana,
smanjiće se i rizik od srčanog i moždanog udara; poboljšava i stimuliše
rad creva, snižava nivo lošeg holesterola u krvi, daje
čvrstinu i elastičnost kosi, a noktima
sjaj i jačinu.
Svakodnevno uzimanje ovog voća
predstavlja
dobru zašti­
tu neurona
u mozgu i kičmenoj
moždini. Antioksidansi pomorandže smanjuju uticaj
toksina koji se luče kada je
organizam pod stresom.
Protiv gripa i prehlade
Pola čaše soka
pomorandže, pre jela,
tri puta dnevno tokom
jedne sedmice, oteraće
respiratorne infekcije.
Tokom prehlade treba piti
četiri čaše dnevno, sve dok
se stanje ne poboljša.
rubrika
iz bakinog
špajza
JAFA KOLAČ
Snežana Đaković
SASTOJCI
za koru:
• 4 jaja
• 12 kašika šećera
• 24 kašike mleka
• 23 kašike ulja
• 24 kašike brašna
• 2 praška za pecivo
[email protected]
065/32-888-28
011/2467 -591
Kontakt
BraVarski i sTolarski radoVi
sve vrste izolacije
Gipsani radovi, molersko-farbarski radovi, keramika,
adaPTaCije sTanoVa, kUĆa, PosloVnih ProsTora
sijaličnih mesta i postavljanje nove instalacije
zamena tabli sa osiguračima, utikača, prekidača, inikatora,
elekTroinsTalaTerski radoVi
ventila, bojlera i odgušenja svih vrsta cevi i adaptacija kupatila
sve vrste popravki, zamena i montaže sanitarija, baterija,
VodoinsTalaTerske UslUGe
Sve vrste zanatskih usluga
HiTNe iNTerVeNCije 24 sata/7 dana u nedelji
za fil:
• 150 g šećera
• 1,5 dl vode
• 1 vanilin šećer
• 3 kašike džema
• 1 narandža
• 100 g čokolade za kuvanje
PRIPREMA
Kore
Umutiti 2 jaja sa 6 kašika sećera, a zatim u to dodati 12 kašika mleka, 12
kašika ulja, 12 kašika brašna i 1 prašak za pecivo. Sve sastojke sjediniti, sipati
u pleh obložen hartijom i peći na 200 stepeni, dvadesetak minuta. Na isti
način pripremiti i drugu koru.
fil
Prokuvati 150 g šećera sa 1,5 dl vode, dodati 1 vanilin šećer i ostaviti da se ohladi. Kad se ohladi, dodati 3 kašike džema po želji,
jednu isitnjenu pomorandžu i narendanu koru pomorandže.
Kore premazati filom i preliti sa 100 g
rastopljene čokolade za kuvanje.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
55
Kuvamo s ljubavlju
Gulaš
od svinjetine
Danilo Bukarica
Sastojci
500 g svinjetine
masnoća
1 glavica luka
1 češanj belog luka
so
biber
1 kašika mlevene paprike
na vrh noža majčine dušice
ruzmarin
bosiljak
lovor
500 g paradajza
brašno
56
Agrobiznis magazin | Februar 2014.
Priprema
1. Meso iseći na komade i propržiti na
masnoći.
2. Dodati luk narezan na kockice i naseckani beli luk i dalje pržiti.
3. Začiniti solju i začinima.
4. Paradajz preliti vrućom vodom, oguliti, razrezati u osmine i dodati mesu
i povrću.
5. Sve zajedno preliti vodom i dinstati, na blagoj vatri, oko 60
minuta.
Po želji, gulaš se može zgusnuti jestivim skrobom
ili brašnom, koje prethodno treba izmešati u malo
vode.
Broj 36 | Agrobiznis magazin
57
SERVIS RAČUNARA
Podizanje sistema
Windows 7 i Windows XP
Full registrovani programi
Licenciran antivirus
Čuvanje podataka
IVAN BIRČANIN
kontakt
011 / 40 52 117
064 / 97 33 367
[email protected]
SVE VRSTE ZANATSKIH
USLUGA
HiTNe iNTerVeNCije 0-24
VodoinsTalaTerske UslUGe
sve vrste popravki, zamena i montaže sanitarija,
baterija, ventila, bojlera i odgušenja svih vrsta cevi i
adaptacija kupatila
elekTroinsTalaTerski radoVi
zamena tabli sa osiguračima, utikača, prekidača,
inikatora, sijaličnih mesta i postavljanje nove
instalacije
adaPTaCije sTanoVa, kUĆa, PosloVnih
ProsTora
Gipsani radovi, molersko-farbarski radovi,
keramika, sve vrste izolacije
BraVarski i sTolarski radoVi
011/24 67 591  065/32 88 828
[email protected]
zidanje,
preziĐivanje
čišćenje
kaljeviH peći
Dragan 014 / 35 13 140
valjevo
rubrika
Sa nama, dobar domaćin ima informaciju
više!
Više od dva miliona čitalaca
ij
b
r
s
m
o
r
i
š
n
a
p
dostu
e
Aktuelno i stručno
Vaša fotografija na ovoj stranici
Pošaljite je na e-mail:
[email protected]
milan radičević
Potpredsednik io Udruženja poljoprivrednika dragačevo
Broj 36 | Agrobiznis magazin
59
Download

REZiDBa voćaka