DEFINICIJA, CILJ I ZADACI FIZIČKE PRIPREME
Fizička priprema se može definisati kao niz planiranih metodskih
postupaka prvenstveno usmerenih ka transformaciji motoričkog statusa
pojedinca. Kao sinonimi koriste se kondiciona priprema, bazična priprema i
slično.
Cilj rada u fizičkoj pripremi je obezbediti optimalne preduslove, a pri tome se misli na antropološke
karakteristike pojedinca, za lakše i brže savladavanje sportsko-tehničkih zadataka u specifičnim uslovima.
Pod secifičnim uslovima u konkretnom slučaju misli se na rad na visini, planinsku klimu i specifičnosti
adaptacije samog organizma (stvaranje depoa hemoglobina-koje je osnovno gorivo mišića). Ovi spoljašnji
faktori znatno utiču na ralizaciju zadataka i otežavaju transformacione procese koji se žele prostići u
podizanju radnih fizičkih funkcija tela na viši nivo. Cilj rada u fizičkoj pripremi realizuje se preko niza
zadataka koji su usmereni ka:
• podizanju nivoa bazičnih motoričkih sposobnosti (snaga,
izdržljivost, gipkost, ravnoteža, preciznost, koordinacija i brzina),
• razvijanju funkcionalnih sposobnosti organizma vežbača (funcije
kardiovaskularnog, respiratornog i centralnog nervnog sistema),
• promenama morfoloških karakteristika (količine potkožnog
masnog tkiva, volumena i mase tela),
• očuvanju i poboljšanju zdravlja (preventiva kardiovaskularnih i
respiratornih obolenja, podizanje imuniteta, preventiva sportskih
povreda, edukacija: "Šta je to zdrava hrana i kako se hrani sportista") i
• transformacijama psiho-socijalnog statusa (jačanje ega,
samopouzdanja, odvažnosti, prilagođavanje grupi i slično).
Fizička, ili kondiciona priprema, kako je neki autori nazivaju, može se
podeliti (Jukić, Milanović i Metikoš, 2003; prema Jurković i Jurković,
2006) na:
• višestranu, usmerenu na podizanje funkcionalnih sposobnosti svih
delova tela višegodišnjim aktivnostima
• bazičnu, razvoj funkcionalnih i motoričkih sposobnosti koje su
najvažnije za izabranu sportsku granu
• specifičnu, usmerenu ka najvažnijim trenažnim zadacima, objedinjuje
tehnički i kondicioni trening i
• situacionu, objedinjuje taktički i kondicioni trening u situacionim uslovima (na takmičenju).
Organizam sportiste prilagođen je dugotrajnim, ili naprezanjima visokog intenziteta, dok se u konkretnim
slučajevima češće suočavamo sa problemom fizički neaktivnih osoba. Osim što su motorički na niskom
nivou pripreme, ovakve osobe kratko i retko borave na otvorenom (višoj nadmorskoj visini od 1000.m,
naročito pri hladnom, vetrovitom vremenu, te uslovi rada na planini predstavljaju poseaban šok za njihov
organizam koji u adaptacionom periodu veoma pozitivno utiče na psiho-motorne reakcije samih kandidata.
BAZIČNE I SPECIFIČNE MOTORIČKE SPOSOBNOSTI
Kompleksne sposobnosti koje se ispoljavaju u kretanju, zavisno od vrste kretanja, individualnih potencijala i
njihove razvijenosti, nazivaju se MOTORIČKE SPOSOBNOSTI. One mogu biti bazične i specifične.
BAZIČNE MOTORIČKE SPOSOBNOSTI
Bazične motoričke sposobnosti čoveka su predmet rada fizičke pripreme. Bazične motoričke sposobnosti
poseduje svaki čovek, ali na različitom nivou. Genetski mogu biti manje ili više određene. Neke motoričke
sposobnosti, kao što je brzina, su više nasledne, te se na njih ne može izvršiti veliki uticaj treningom, dok su
druge, kao što je snaga, manje genetski određene, pa su podložne znatno većim promenama. Bazične
sposobnosti su elementarne, fundamentalne, kao što im ime govori, i zabeležene su u genetskom kodu
svakog čoveka. Veliki broj faktora utiče na razvoj navedenih sposobnosti tokom života. Bazične motoričke
sposobnosti se ispoljavaju i dolaze do izražaja isključivo putem motoričkog funkcionisanja, a od kvaliteta i
kvantiteta motorne aktivnosti zavisi i njihov nivo. Bez obzira na dobru genetsku predispoziciju, ni brzina, ni
snaga neće se razviti, ili dostići neki zavidni nivo ukoliko jedinka koja nosi genetski potencijal nije
podvrgnuta kvalitetnom i dovoljno učestalom treningu. Ovo je samo jedan, ali najznačajniji, faktor koji utiče
na nivo ispoljavanja bazičnih motoričkih
sposobnosti. Bazične motoričke sposobnosti čine osnovu za razvijanje specifičnih sposobnosti. Od nivoa
razvijenosti bazičnih motoričkih sposobnosti zavisiće brzina i kvalitet formiranja i razvoja specifičnih
motoričkih sposobnosti, ali i formiranje motoričkih navika.
U latentnom prostoru motorike kod većine istraživača definisne su,
po akcionom kriterijumu podele sledeće bazične motoričke sposobnosti:
•
•
•
•
•
•
•
SNAGA
KOORDINACIJA
IZDRŽLJIVOST
BRZINA
GIPKOST
RAVNOTEŽA
PRECIZNOST
SPECIFIČNE MOTORIČKE SPOSOBNOSTI
Za razliku od bazičnih, specifične motoričke sposobnosti su isključivo stečene, nisu urođene. Razvijaju se
samo u specifičnim uslovima, a zavise od motorne aktivnosti pojedinca. I plivaču i biciklisti neopohodan je
visok nivo izdržljivosti za savladavanje motornog zadatka, ali je svaka od navedenih izdržljivosti specifična,
odnosno dobar biciklista neće ispoljiti tako visok nivo izdržljivosti u plivanju kao u vožnji biciklom, jer je
njegova izdržljivost specifična za biciklizam. Specifičnosti treninga uslovljavaju pojavu specifičnih motoričkih
sposobnosti (preciznost fudbalera razlikuje se od preciznosti mačevalaca, a njihova, pak, od preciznosti
streličara, ili
gimnastičara). Bazične motoričke sposobnosti čine osnovu na koju se nadograđuju specifične sposobnosti,
te nije čudo što svi sportisti u pripremnom periodu obavljaju slične motorne zadatke (trčanje za razvoj
bazične izdržljivosti, rad u teretani za razvoj bazične snage, vežbe istezanja za razvoj bazične gipkosti i
drugo).
Specifčne motoričke sposbnosti su polje istraživanja pojedinačno svake motorne aktivnosti i stručnjaka,
odnosno istraživača, koji se njima bave. Ustanovljene su razlike u nivou i posedovanju specifičnih
motoričkih sposobnosti, čak i sportista istog pola i uzrasta koji se bave odrđenim sportom na istom
takmičarskom nivou. Specifične motoričke sposobnosti
razlikuju se kod takmičara sportskih igara u zavisnosti od igračkog mesta (Plejmejker ili centar u košarci), a
kod gimnastičara u zavisnosti od sprave koju takmiče ili bolje izvode (parter, preskok preko konja ili vratilo).
Može se zaključiti da su specifične motoričke sposobnosti stečene
sposobnosti karakteristične za specifične uslove rada, odnosno motoričkog funkcionsanja svakog pojedinca.
Posle malog uvoda u osnove sportskog treninga i same metodologije sportske grane, evo i šta Letnji kamp
FEEL LIFE 2011 - ZLATIBOR podrazumeva:
- Neposredno pre polaska izvršiće se antropometrijsko merenje, i testiranje trenutnih fizičkih sposobnosti
samih kandidata u prostorijama Fitnes kluba FEEL LIFE (vrlo bitna polazna tačka kako bismo na osnovu
rezultata i sastavili plan i program treninga za rad na visini)
- Boravak od 10.dana bi se sproveo u Hotelu "SPORT TRIM" na Zlatiboru, koji u svom sklopu poseduje dva
košarkaška terena (osvetljeni noću, što omogućava rad u kasnim večernjim satima kako bi se izbegla velika
vrućina) kao i trim stazu (sjajna staza piljevine i trine, dužine 800.m koja po svojoj konfiguraciji ima i
uzbrdicu i nizbrdicu što je još više izazovija, a sama je smeštena na nadmorskoj visini od 1050.m i trči se pod
krošnjama borova i jela)
- Treninzi bi se održavali tri puta dnevno od čega jutarnji bi bio usmeren na razvoj opšte izdržljivosti
organizma, popodnevni trening bi bio usmeren na usavršavanje tehničko-taktičkih elemenata izabrane
sportske grane kao i poboljšavanje koordinativnih mogućnosti tela kroz igru i takmičenje, a večernji trening
bi bio rezervisan za trening snage i izdržljivosti kao i poboljšavanje brzinsko-snažnih funkcija organizma-sve
to osmišljeno i sprovedeno od strane Diplomiranog profesora sporta i fizičke kulture Ivana Pavlovića
- Plan je da se ceo mikrociklus podeli na tri celine i radiće se u ritmu 3-1-2-1-3, u danima oporavljajućeodržavajućeg karaktera organizovan je odlazak na bazen, fakultativni izlet na Mokru Goru, a organizovana
su i dva predavanja Profesora Ivana Pavlovića na temu: "Angažovanost srednjoškolaca Srbije i njihovo
uključenje u fizičke aktivnosti", "Fizička aktivnost u prevenciji gojaznosti pedijatrijske populacije, uloga
zdrave hrane kod adolescenata" (srednjoškolci su ciljna grupa ovog kampa), i jedno iznenađenje-predavanje
profesora sa Beogradskog Univerziteta.
- Po završenom kampu ponavlja se testiranje, rezultati, analiza i preporuke će biti prezentovani samim
kandidatima.
U daljem tekstu će biti predstavljena i sama struktura nekih od trenažnih jedinica kao i predstavljen sam
test trenutnih fizičkih sposobnosti:
Testiranje će biti obavljeno baterijom testova za proveru (maksimalne snage, repetetivne snage, izdržljivosti
u snazi kao i snažnoj izdržljivosti) sledećih mišićnih grupa:
1. pregibači trupa - pravi mišić trbuha
2. opružači kičmenog stuba - leđni ekstenzori
3. potisak sa grudi (veliki grudni mišić i opružači podlakta)
4.. čučanj (pregibači i opružači nogu)
5. opružači i privodioci ruku i ramenog pojasa (propadanja)
6.. repetetivna snaga ruku i ramenog pojasa
7. test vežbe gipkosti (fleksibilnost)
8. test vežbe brzine određenih delove tela bitnih za vršenje takmičarske vežbe
9. test vežbe spretnosti i koordinacije
Antropometrija (somatometrija) je metoda merenja čovekovog tela, odnosno pojedinih delova tela, kojom
se kvantitativno određuju morfološke osobine i sagledava objektivna slika stanja rasta ispitivane osobe. Po
svojoj važnosti ističu se dve grupe zadataka antropometrije, mi smo se ovoga puta odlučili za jednu od njih i
to:
- Antropometrijsko merenje u praktične svrhe:
- Sticanje objektivne predstave o stanju telesnog razvitka ispitivane osobe, sagledavanje napretka,
stagnacije, opadanje određenih antropometrijskih mera (poređenjem podataka uzastopnih merenja
sprovedenih u odgovarajućim vremenskim razmacima, mogu se realno pratiti: tok fizičkog razvoja, uticaj
pojedinih oblika fizičkog vežbanja na morfološke karakteristike jedinke, ili sagledati morfološke promene
uslovljene nastajanjem ili lečenjem povreda, oštećenja i oboljenja pojedinih segmenata tela, pravovremeno
usmeravanje jedinke prema predispoziciji i afinitetu za bavljenjem određenom fizičkom aktivnošću).
- Od 39. linearnih mera izabrali smo sledeće: masa tela, visina tela, obim nadlaktica, širina ramena, obim
struka, obim bokova, debljina kožnog nabora nadlaktica, debljina kožnog nabora abdominalnog dela,
debljina kožnog nabora pektoralnog dela, debljina kožnog nabora prednjeg dela nadkolenice.
MIŠIĆNA IZDRŽLJIVOST
Ako se govori o razvoju mišićne izdržljivosti važno je pomenuti dve metode rada:
• kružni metod rada i
• metod velikih serija (super serija)
Kružni metod rada podrazumeva izvođenje vežbi u nizu na 10-12 radnih mesta. Vežbe (radna mesta)
odabiraju se po principu antagonističkog rada ili se naizmenično postavljaju vežbe (radna mesta) koje
opterećuju topološki različitu muskulaturu. Vežbač izvodi po jednu seriju vežbi na jednom radnom mestu i
prelazi na sledeće radno mesto "dok ne spoji ceo krug" od 10-12 radnih mesta. Ovaj metod rada primenjuje
se za razvoj snage i izdržljivosti u sportovima kojima ne dominira snaga, kao što su veslanje, skijanje, vožnja
borda, odbojka, tenis i drugi. Serija na jednom radnom mestu ograničena je vremenom rada ili brojem
ponavljanja.
Metod super serija ili velikih serija podrazumeva rad u malom broju serija se malim optrećenjem (oko 40%
od maksimalnog), ali velikim brojem ponavljanja (20-40 ponavljanja). Serije treba da se izvode jedna za
drugom sa kratkim vremenom opravka. To znači da se mogu kombinovati serije za antagonističke grupe
mišića (jedna serija vežbe za pregibače trupa, pa jedna serija vežbe za opružače trupa). Ovaj metod rada
iscrpljuje muskulaturu, ali dovodi do poboljšanja mišićne izdržljivosti kod vežbača.
Srdačan i sportski pozdrav Ivan Pavlović
Diplomirani profesor sporta i fizičkog vaspitanja
Direktor Fitnes kluba „ FEEL LIFE“
Download

DEFINICIJA, CILJ I ZADACI FIZIČKE PRIPREME