Trening:
Sadržaj takmičarskog mikrociklusa FK „Partizan“ pred
utakmicu Lige šampiona protiv FK „Arsenal“ London
Autori:
Prof. dr Vladimir Koprivica (Univerzitet u Beogradu, FSFV)
Aleksandar Stanojević (fudbalski trener FK „Partizan“)
Kontakti:
[email protected]
[email protected]
Fotografije:
Miroslav Todorović
Takmičarski mikrociklus treninga
Važan segment procesa takmičenja i pripreme sportista je struktura tog procesa. Nagomilano iskustvo i
istraživanja u sportu iskristalisali su strukturu treninga i njegove delove, tako da je danas u domaćoj i svetskoj
stručnoj i naučnoj literaturi skoro istovetno poimanje različitih strukturnih celina. Na primer, ista su tumačenja
osnovnih karakteristika mikrostrukture, mezostrukture i makrostrukture treninga. To u znatnoj meri olakšava
komunikaciju među stručnjacima, bar na osnovnom nivou. Ipak, treba biti realan, još uvek smo daleko od
jedinstvenog mišljenja kako se grade pojedini ciklusi ili kakvi su međusobni odnosi strukturnih elemenata.
Budući da strukturu treninga ne čini samo prost zbir pomenutih elemenata, već, u neku ruku važniji,
njihov međusobni odnos i uslovljenost, daleko smo od bilo kakve univerzalne formule po kojoj se gradi, na
primer, trenažni mikrociklus. Do jedinstvenog mišljenja bi možda i došli kada bi se procesi takmičenja i
pripreme zaustavili na neko vreme i kada se ni najmanje ne bi menjali. Takođe ni sportisti sa svim svojim
karakteristikama i sposobnostima. Kako to nije moguće i kako sportski život iznova nameće potrebu da se
rešavaju uvek, u većoj ili manjoj meri, različiti problemi, ostaje nam kao trajan zadatak da u hodu, prateći sve
promene u sportistima i van njih, tragamo za rešenjima.
Samo za one trenere koji nisu dovoljno učeni i za duhovno lenje trenere, sve je statično i ponavlja se,
pa i struktura pripreme sportiste za njih nije problem, jer ponavljaju iste, „proverene formule“. Takvi treneri
pokušavaju da u kalupe, koje su unapred odredili, stave svu raznovrsnost sportskog života. A to nije moguće,
pogrešno je i vodi ka sportskim neuspesima. Jedno od zlatnih pravila sačinjavanja (građenja) procesa
takmičenja i pripreme je da ne postoji jedinstvena, univerzalna struktura treninga koja se može smatrati
podjednako dobrom za sve moguće slučajeve. Dakle, uvek smo u potrazi za rešenjem konkretne situacije, pa
svaki ciklus sa svojom strukturom i sadržajem predstavlja jedinstvenu celinu koju nije moguće u potpunosti
reprodukovati. Ali taj ciklus i ne treba ponoviti u celini čak i kada radimo sa istim sportistima, istom ekipom, a
kamo li primeniti ga kada je reč o potpuno drugačijim sportistima, drugačijih fizičkih sposobnosti, uzrasta, pola,
drugačije tehničko-taktičke obučenosti, teorijske pripremljenosti ili npr. motivacije. Ako ovome dodamo da se i
periodizacija pripreme za takmičenje najverovatnije bitno razlikuje, onda je u potpunosti jasno zašto je jalov
svaki napor da se trenažni proces šablonski postavi.
U strukturi treninga mikrociklusi imaju svoje mesto i značaj. Da li je moguće planirati i realizovati
trenažni proces bez malih ciklusa (mikrociklusa)? Bilo je pokušaja čak i značajnih svetskih autoriteta da
negiraju postojanje malih ciklusa, ali ih je praksa u potpunosti demantovala. Mikrociklusi će biti aktuelni u
sportskoj teoriji i praksi sve dok postoji problem odnosa napora i odmora, jer je to osnovni razlog njihovog
postojanja. Budući da je odnos napora i odmora jedan od fundamentalnih problema u čitavoj istoriji sportskih
takmičenja i pripreme sportista, umesto da vodimo raspravu da li mikrociklusi postoje ili ne, mnogo je korisnije
da se upustimo u probleme njihove raznovrsnosti po tipu i probleme kako da ih racionalno sačinimo da bi smo
došli do željenih ciljeva.
U literaturi se navode različiti tipovi mikrociklusa. Tip mikrociklusa čija struktura zavisi od predstojećeg
takmičenja naziva se takmičarskim mikrociklusom. On se završava takmičenjem i danom odmora. U ovom tipu
mikrociklusa sve je podređeno nastupu na takmičenju na kome sportista treba da bude uspešan, da postigne
maksimum svojih sposobnosti od kojih zavisi rezultat. Jedan od najvažnijih zadataka je da se obezbedi visok
nivo fizičke radne sposobnosti. U vezi sa tim posebno treba voditi računa o veličini trenažnog opterećenja i
usmerenosti opterećenja. Trener mora znati kakve su karakteristike procesa zamora i oporavka i kakav uticaj
imaju opterećenja koja su različita po veličini i usmerenosti i koliko traje oporavak posle njih. (tabela 1).
Tabela 1 Oporavak funkcija (u satima) posle opterećenja različite veličine i različite usmerenosti
opterećenje
maksimalno
veliko
srednje
koordin.
brzina
snaga
izdržljivost izdržljivost
u snazi
brzinska
izdrž.
6
24
48
72
oporavak u satima
U fudbalu u principu imamo dva tipa takmičarskog mikrociklusa. U prvom, koji je češći, mikrociklus se
gradi između dve utakmice u režimu npr. subota – subota. Pošto je između dve utakmice šest trenažnih dana,
sasvim je dovoljno vremena za oporavak posle prve utakmice, primenu treninga odgovarajućeg opterećenja i
usmerenosti i dovoljno vremena da fudbaleri u optimalnom stanju dočekaju sledeću utakmicu. U ovakvom tipu
takmičarskog mikrociklusa moguće je u njegovoj sredini odigrati i pripremnu utakmicu ili primeniti trening većeg
opterećenja.
Sasvim je drugačiji takmičarski mikrociklus koji je skraćen i koji se nalazi između dve utakmice,
u režimu npr. subota – sreda. Ovo je tipično kada se prvenstvo u fudbalu iz nekog razloga igra ubrzano ili za
timove koji pored domaćeg prvenstva učestvuju u međunarodnim takmičenjima. U ovom tipu takmičarskog
mikrociklusa nema mnogo vremena za pripremu ekipe primenom većih opterećenja. Važno je što efikasnije
oporaviti fudbalere od prethodne utakmice i pre svega mentalno i taktički usmeriti ih ka narednoj.
Značaj utakmica najčešće je veoma različit, a verovatno je različito i opterećenje na njima, pa samim
tim i dužina oporavka fudbalera. U metodici pravljenja mikrociklusa treba voditi računa o posledicama
smenjivanja napora i odmora kako neposredno posle utakmice, tako i između pojedinih treninga . U principu
postoje tri slučaja:
a)
b)
c)
Kada dođe do skoka treniranosti i kada se dostigne trenutno maksimalno moguća fizička
radna sposobnost. To je slučaj kada je broj treninga sa velikim opterećenjem optimalan i
kada se pravilno smenjuju velika i mala opterećenja. U skraćenom takmičarskom
mikrociklusu nema mesta za trening velikog opterećenja. Ali, ako se uzme u obzir da je
tokom klasičnog sedmičnog mikrociklusa potreban jedan trening većeg opterećenja, koji
stimulativno deluje na fizičku radnu sposobnost fudbalera, onda je jasno da je prethodna
utakmica u tom pogledu najbolja priprema za sledeću. Naravno, pod uslovom da je odigrana
na dostupnom nivou intenziteta i da ima dovoljno vremena do sledeće utakmice da se
fudbaleri odmore i uđu u fazu superkompenzacije.
Kada su trenažni efekti mali ili neznatni. To je slučaj kada je trener zadovoljan dostignutim
nivoom pripremljenosti ekipe i želi da ga na tom nivou održi. Osim toga, može biti u slučaju
zamora ekipe kada svaki pokusaj da se fudbaleri više opterete, vodi u premor, pa je
racionalnije samo održavati sposobnosti na nivou kojim je trener zadovoljan. Ali ako ekipa ili
više pojedinaca u njoj nisu na zadovoljavajućem nivou sposobnosti, onda je izostavljanje
stimulativnih opterećenja i održavanje trenutnog nivoa sposobnosti fudbalera trenerski
promašaj.
Kada je premor posledica. Premor može biti izazvan serijom utakmica u zgusnutom režimu
odigravanja utakmica kombinovanih sa opterećenjima druge vrste (česta putovanja, veliki
psihološki zahtevi, nagle promene temperature, igranje u znatno drugačijoj vremenskoj i
klimatskoj zoni i drugo) ili neracionalnim smenjivanjem napora i odmora. Drugi uzrok, ako
nije iznuđen, predstavlja grešku trenera koji fudbalerima daje prevelika opterećenja naročito
po obimu. Ako opterećenja nisu specifična (a najčešće nisu ako su većeg obima), a nema
dovoljno vremena za oporavak i superkompenzaciju, onda je premor logična posledica kao i
loše odigrana utakmica sa povećanim brojem povreda.
Ako se prihvati sve što je navedeno, jasno je da prilikom sačinjavanja svakog pojedinog mikrociklusa
između dve utakmice trener mora da uvaži čitav niz faktora koji utiču na to kako će izgledati mikrociklus. U
prvom redu to je stanje treniranosti ekipe i pojedinaca (naročito najboljih igrača), značaj predstojeće utakmice,
trajanje mikrociklusa, stanje zamora, mogućnosti da se treninigom fudbaleri uvedu u stanje superkompenzacije
na narednoj utakmici, planirana veličina opterećenja, mogućnosti da se reše zadaci tehničko-taktičke prirode,
teorijske i psihološke pripreme, mogućnost da se povređeni igrači oporave do naredne utakmice i drugi.
Treneru na raspolaganju stoji niz različitih rešenja od kojih mora izabrati jedno. Jasno je da se ovaj težak,
veoma složeni zadatak, ne može rešiti po šablonu. Tek kada se u manjoj ili većoj meri realizuje priprema
fudbalera u mikrociklusu i kada se on završi utakmicom i danom odmora, moguće je govoriti o njegovoj
strukturi. Dakle,
Struktura mikrociklusa se može planirati, ali stvarna struktura koju je moguće analizirati je ona koja koju
je imao upravo završeni takmičarski mikrociklus.
U kojoj meri je mikrociklus uspešno kreiran može se suditi na osnovu postignutih rezultata na takmičenju
u sportskim granama u kojima rezultat ne zavisi mnogo od protivnika. To je slučaj u individualnim sportskim
granama sa jasnim, merljivim rezultatom.
O kvalitetu nekog mikrociklusa u fudbalu ne može se suditi isključivo po ostvarenom rezultatu na
utakmici, jer rezultat u velikoj meri zavisi od kvaliteta i spremnosti protivničke ekipe.
Primeri iz prakse mogu poslužiti za analize različitog nivoa i kao dokumenti o takmičenju i pripremi u
nekom vremenu. Oni ne mogu ili, bolje rečeno, ne smeju služiti kao primer koji neko treba da kopira u radu sa
drugim sportistima, u ovom slučaju fudbalerima. Sistem sportske pripreme je stvaralački proces u kome
najuspešniji idu jedinstvanim putem koji sami trasiraju.
Kao primer iz prakse može poslužiti višegodišnji šampion Srbije i Jugoslavije koji je u dva navrata bio i
učesnik Lige Šampiona. FK „Partizan“ iz Beograda je u sezoni 2010/2011 godine, nastupao u najkvalitetnijem
takmičenju i bio je u grupi sa FK „Braga“, FK „Šahtjor“ iz Donjecka i FK „Arsenal“ iz Londona. Iz svih prethodno
navedenih razloga autori teksta su se opredelili za analizu takmičarskog mikrociklusa treninga, pred utakmicu
koja se igrala u Beogradu protiv FK „Arsenal“.
Ono što je neophodno za razumevanje planiranja i programiranja takmičarskog mikrociklusa je povezivanje
većeg broja informacija koje presudno utiču na ishod uspešnosti tog rada (u gornjem delu teksta je i naglašeno
da postizanje rezultata zavisi i od protivnika!). Neki od bitnijih faktora uspešnosti mikrociklusa treninga je
uzimanje u obzir vremenskih parametara, karakteristika i ishoda prethodne utakmice.
Prethodna utakmica (Spartak Zlatibor voda, 0:0)
FK „Partizan“ je odigrao u Beogradu, 24. 09. 2010. godine, u okviru 6. kola Jelen super Lige, utakmicu
protiv FK „Spartak Zlatibor vode“, u večernjem terminu, u 19 časova. Na zahtev čelnika Kluba iz Beograda,
utakmica je odigrana dan ranije, zbog procene stručnih lica da je dan više neophodan u pripremi za značajnu
utakmicu u LŠ (što je dobra odluka, s obzirom na važnost svake utakmice koju naši timovi igraju u Evropi).
Utakmica je završena nerešenim rezultatom (0:0), što je (u srpskom fudbalu, za dva vodeća tima) neuspeh za
ekipu koja nastupa u najkvalitetnijem takmičenju Evrope, pa i Sveta. FK „Partizan“ je odigrao ovu utakmicu sa
postavom u kojoj je bilo nekoliko (gotovo pola tima, 5 igrača, Stanković, Savić, Smiljanić, Davidov, Ilijev) igrača
koji nisu nastupali na sledećoj utakmici. Ovaj podatak ukazuje da se značajna pažnja posvetila narednoj
utakmici, bez obzira što FK „Partizan“ raspolaže sa igračima podjednakog ili veoma sličnog kvaliteta.
Sadržaji rada mikrociklusa treninga
Takmičarski mikrociklus treninga FK „Partizan“ od 24. 9. do 27. 9. 2010. godine je trajao 4 dana i imao
je 4 trenažne jedinice.
Prvi, treći i četvrti trening je organizovan u prepodnevnim satima (11), dok je drugi trening održan u
popodnevnim satima (18 časova). Organizacija treninga u tim terminima ima svoje teorijsko i praktično
opravdanje.
Prvi trening je održan nešto više od 14 časova nakon odigrane utakmice i njegov cilj je bio fiziološki i
psihološki oporavak i taktička analiza odigrane utakmice.
Drugi trening je organizovan u popodnevnim satima na dva dana pred utakmicu Lige šampiona. U
fiziološkom i motoričkom smislu je bio najzahtevniji u celom mikrociklusu. Akcenat je bio na taktičkim
trenažnim zahtevima prilagođenih igri protivnika. Prva informacija o igri protivničke ekipe je data igračima kroz
teorijsku pripremu pre početka treninga. Ujedno se radilo i na motivaciji igrača za utakmicu. .
Na trećem treningu (11 sati), na dan pred utakmicu, takođe je potpuna pažnja posvećena taktičkoj,
situacionoj pripremi. Rešavanje problema igre uz neophodnu, kontrolisano agresivnu igru primenom „presing
igre“, delom se završavaju i zadaci kondicione pripreme. Značajne informacije o igri grupe protivničkih igrača i
pojedinaca (vrline i mane) su prezentovane kroz teorijsku pripremu.
I konačno, četvrti trening, koji je održan na dan utakmice, imao je dva osnovna cilja i to: taktički u vidu
uigravanja linija tima u prekidu igre (defanzivnim i ofanzivnim) i održanju određenog nivoa tonusa mišića i
određenog psihološkog rasterećenja.
Svaka od tih trenažnih jedinica je sadržala sve neophodne delove koje teorija sportskog, fudbalskog
treninga zahteva (uvodno-pripremni, glavni i završni deo). Svaki trening je odgovorio postavljenim ciljevima
(na planu taktike, kondicije i motivacije).
•
Tri dana pred utakmicu (1. trening)
Datum: 25. 9. 2010. god.
Vreme i mesto: 11:00 časova, SC Teleoptik
Trajanje: 45 minuta
Ciljevi: Oporavak i analiza prvenstvene utakmice FK „Partizan“ – FK „Spartak Zlatibor voda“
Uvodni deo:
Sadržaj
Vremensko trajanje (u minutima)
Odmor
(u minutima)
1. Vežbe razgibavanja u pokretu
2. Rastezanje
10
-
Glavni deo:
Sadržaj
3. Kontinuirano trčanje
zadatim intenzitetom,
individualno doziranje
(kontrola pulsmetrima,
„monitorning“)
4. Progresivno trčanje, 2 x 8 x
30 sekundi, prostor između 2
šesnaesterca.
Od šesnaesterca do poprečne
linije i nazad – hodanje
(Slika 1.)
Vremensko trajanje (u minutima)
12
Odmor (u minutima)
4
vežbe istezanja
12
slika 1 Opis vežbe: Igrači su podeljeni po grupama i osnovna deonica je 70 metara pravolinijskog trčanja.
Između tih deonica primenjuje se aktivan odmor u trajanju od 30 sekundi ili hodanje 30 metara.
Završni deo:
Sadržaj
Vremensko trajanje
(u minutima)
Odmor (u minutima)
5.
Vežbe rastezanja i labavljenja
-
10
Napomena:
-
Posle treninga urađena je teorijska (video) analiza odigrane prvenstvene utakmice FK „Partizan“ – FK
„Spartak Zlatibor voda“.
•
Dva dana pred utakmicu (2. trening)
Datum: 26. 9. 2010. god.
Vreme i mesto: 18:00 časova, SC Teleoptik
Trajanje: 70 minuta
Ciljevi: Uvežbavanje defanzivnih taktičkih varijanti u deficitu, transformacija iz srednje zone, definisanje
„ulaska u igru“ iz zadnje linije.
Uvodni deo:
Sadržaj
Vremensko trajanje (u minutima)
Odmor
(u minutima)
1.
Vežbe razgibavanja u
pokretu
2.
Koordinacija pokreta u
poligonu
5
15
10
-
Glavni deo:
Sadržaj
Zadaci
Vremensko
trajanje
(u minutima)
Odmor
(odnos rada i
odmora)
3.
4.
5.
Tehničko – taktička
kombinacija, usmerena ka
golu, 2:3 (po bočnim
pozicijama) i 3:4 (po
centralnim pozicijama),
40x25m,
(slika 2.)
Igra u prostoru, 11:11, dve
ekipe, na celom terenu,
postavka igre, defanziva i
transformacija posle oduzete
lopte.
(slika 3.) Igra ka golovima, 11:11, dve
ekipe, na celom terenu,
uigravanje početka napada
(slika 4.) - Reakcija na bočne lopte
(defanzivno)
- Igra na trećeg čoveka (ofanzivno)
- Stvaranje prostora po dubini za
napadače (ofanzivno)
- Transformacija posle oduzete
lopte u nebranjene prostore
(osenčeni deo na slici)
- Reakcija u odnosu na napad
protivnika 1:2
20
15
- Ulazak u igru pod pritiskom
- Ulazak u igru bez pritiska
- Definisana kretnja na osnovu
defanzivne postavke protivnika
15
- Ulazak u igru kroz dugu loptu
Slika 2. Opis vežbe: Igrači su raspoređeni prema pozicijama u timu u jasno ograničenim delovima terena
(slika 2). Po bočnim pozicijama, defanzivni igrači se nalaze u „hendikep“ položaju 2:3, a po centralnim u
položaju 3:4. Na taj način akcenat je stavljen na uigravanje igrača zadnje linije tima i korekcijama igre na
tim pozicijama. Igrači odbrane treba da primenjuju pokrivanje igrača i preuzimanje u zavisnosti od situacije.
Napadači imaju zadatak da kombinovanjem ili individualnim akcijama nadigraju odbranu sa ciljem da
postignu gol.
Slika 3. Opis vežbe: Igrači su raspoređeni prema pozicijama u timu u jasno ograničenom delu terena
(slika 3). Situaciona vežba ili igra koja ima za cilj da se ekipa suprotstavi protivničkoj ekipi (standardna
situacija - kontinuirani napad) primenom zonske odbrane i da nakon oduzete lopte primeni brzu
transformaciju u napadačke akcije i u prostore koji se najmanje brane (osenčeni ili obeleženi prostor). Po
ispunjenju zadatka ekipa se vraća na početnu poziciju. Pošto nema kondicionih zahteva, akcenat je na
primeni zonske igre i na trenutku i principima brzog prelaska iz odbrambenih u napadačke aktivnosti.
Slika 4. Opis vežbe: Igrači su raspoređeni prema pozicijama u timu na celom terenu. Igra je situaciona, a
akcenat je na definisanju linija kretanja igrača u trenutku početka napada iz odbrambene zone u odnosu na
defanzivnu postavku protivničkih igrača. U slučaju neuspešnog dodavanja igra se nastavlja sve dok se
lopta ne vrati u posed odbrambene ekipe. Po ispunjenju zadatka ekipe se vraćaju na početne pozicije.
Završni deo:
Sadržaj
6.
Vežbe rastezanja i
labavljenja
Vremensko trajanje
(u minutima)
10
Odmor (u minutima)
-
Napomena:
-
Nakon treninga odrađena je teorijska (video) analiza pripreme i završnice napada narednog protivnika (FK
„Arsenal“)
•
Dan pred utakmicu (3. trening)
Datum: 27. 9. 2010. god. (1 dan pred utakmicu)
Vreme i mesto: 11:00 časova, SC Teleoptik
Trajanje: 70 minuta
Ciljevi: Jasno definisati način igre u ofanzivi i defanzivi. Defanziva – sprečavanje dubinskog pasa zonskom
odbranom; Ofanziva – ulazak u igru dugom loptom; Ofanzivna tranzicija
Uvodni deo:
Sadržaj
Vremensko trajanje
Odmor
(u minutima)
1. Dodavanje u trojkama i vežbe
rastezanja
10
2. Brzina reakcije - poligon
10
(u minutima)
3
Glavni deo:
Sadržaj
3.
Igra ka golu, 10:0, bez
protivnika, na celom terenu,
sa završnicom.
Zadaci
-
Definisanje i sinhronizacija
kretanja u napadu.
Vremensko
trajanje
Odmor
(u minutima)
(odnos rada i
odmora)
10
1:2
4.
5.
Igra ka golovima, 11:11, dve
ekipe, aktivno, na celom
terenu, sa završnicom,
osvajanje zona, sprečavanje
dubinskog pasa od strane
štopera (Slika 5.) -
Ulazak u „presing igru“ posle
odigranog dodavanja u
centralnu zonu,
-
transformacija posle oduzete
lopte i
-
uvežbavanje igre pod pritiskom . Igra ka golu, 11:11, dve
ekipe, aktivno, na prostoru
60 h 75m, sa završnicom,
postavka i priprema za visok
presing. (Slika 6.) -
Ulazak u igru pod pritiskom,
- čuvati liniju centra, akcenat
principima presinga i
transformaciji i
-
na
20
-
15
-
ne dozvoliti protivniku da
razvije napad.
Slika 5. Opis vežbe: Igrači su raspoređeni prema pozicijama u timu. Igra je situacionog karaktera gde je
osnovni zadatak da se osvoji prostor u ofanzivnim aktivnostima, a u defanzivnim da se igra u „plitkoj“ formaciji,
primeni „presing“ igra u manevarskom prostoru i igra pod „pritiskom“ protivnika. Igra koja treba da najviše
podseća na igru koja će se igrati u narednoj utakmici. Podaci koji su korišćeni za analizu igre protivničkog tima
su prikupljeni na sledeće načine: Jedan od skauta je posmatrao igru protivnika na poslednjoj utakmici i na
osnovu snimaka sa poslednjih 5 utakmica. Doziranje opterećenja nije u prvom planu, tako da je trener zadužen
za dinamiku ovakvog načina rada.
Slika 6. Opis vežbe: Igrači su raspoređeni prema pozicijama u timu. Igra u prostoru na dve trećine (2/3)
terena, u manevarskoj i napadačkoj trećini. Igra je situacionog karaktera gde je osnovni zadatak organizacija
kontinuiranog napada u uslovima smanjenog prostora i primena „presing igre“ uz plitku formaciju.
Završni deo:
Sadržaj
6.
Vežbe rastezanja i
labavljenja
Vremensko trajanje
(u minutima)
10
Napomena:
-
Grupna i individualna analiza protivnika (Arsenal)
Odmor (u minutima)
-
•
Dan utakmice (4. trening)
Datum: 28. 9. 2010. god.
Vreme i mesto: 11:00 časova, SC Teleoptik
Trajanje: 45 minuta
Ciljevi: Tonizacija, definisanje principa organizacije defanzivne i ofanzivne prekid igre
Uvodni deo:
Sadržaj
1.
Brzina reakcije sa i bez lopte
Vremensko trajanje
Aktivan odmor
(u minutima)
(u minutima)
20 (2h8)
4
Zadaci
Vremensko trajanje
Glavni deo:
Sadržaj
(u minutima)
2.
3.
Uigravanje ofanzivnih prekida
u odnosu na protivnika
Uigravanje defanzivnih
prekida u odnosu na
protivnika
-
Usvajanje linija kretanja
igrača
Usvajanje linija kretanja
igrača
15
Završni deo:
Sadržaj
4. Vežbe rastezanja i
labavljenja
Vremensko trajanje
(u minutima)
10
Odmor (u minutima)
-
FK „Partizan“ – FK „Arsenal“ London
Utakmica Lige šampiona je počela je u standardnom terminu, u 20:45. Sastanak pred utakmicu je
trajao 5 – 7 minuta, gde su se igrači samo podsetili na taktičke zadatke i taktički plan igre. Stručni štab je
pripremio dve postavke, dva sistema igre:
• Osnovna postavka je bila u sistemu 4:4:2 sa dva defanzivna manevarska igrača (Petrović i Kamara) i
dva klasična napadača (Kleo i Boja) i
• ukoliko bi takva postavka igre bila nemoćna da se suprotstavi u manevarskom prostoru igrači bi se
transformisali u 4:1:4:1, sa jednim defanzivnim manevarskim igračem (Kamara) i sa jednim isturenim
napadačem (Kleo).
Na sastanku pred početak utakmice trener A. Stanojević je insistirao na sledećim zadacima:
1. Ponos - bez obzira na okolnosti u kojima se odigrava utakmica (spoljašnji faktori) tim treba da
je svestan mogućnosti da je, u fudbalskoj igri, moguće ostvariti takmičarski cilj i protiv najvećih;
2. koncentracija - utakmica traje toliko dugo da je neophodno u dužem vremenskom intervalu
održati visok nivo igre. Veliki psihološki naboj, i moguće različite emocije u toku igre, mogu
uticati na tim i iz tog razloga je važno „vizuelizacijom“ svih tih situacija pripremiti svakog
pojedinca tima;
3. „igra iza lopte“ - taktički zahtev koji igrače tima podseća da jedan broj igrača treba da se nalazi
iza lopte, kao osiguranje od organizacije kontra-napada protivničke ekipe;
4. transformacija – brz prelaz iz odbrambenih u napadačke aktivnosti i takođe, brz prelazak iz
napadačkih u odbrambene aktivnosti. Zavisi od svakog pojedinca tima;
5. agresivnost – udaljiti protivnika od gola. Održavanjem visokog nivoa igre moguće je i najveće
timove držati daleko od svog gola;
6. vera u sebe i u tim – bez određenog nivoa samopouzdanja i vere u pojedinca i tim u celini nije
moguće ostvariti nijedan takmičarski cilj. Veliki broj igrača je igrao u FK „Partizan“ koji nastupaju
za najveće Evropske timove, tako će i aktuelni igrači tima;
7. igra se za rezultat - a ne za lepotu, takmičenje je prioritet. Vrhunski fudbal samo prepoznaje
one koji pobeđuju i to u kontinuitetu i
8. istorija – mali broj igrača iz Srbije ima mogućnost da igra protiv najvećih timova Evrope i Sveta.
Veliki broj ljubitelja fudbala će doći da posmatra igrače. To su situacije u kojima se retko nalaze
fudbaleri sa prostora Srbije i iz regiona.
O igri FK „Partizana“ dovoljno govore i utisci pojedinih novinara koji su izveštavali sa te utakmice.
Jedan od najslikovitijih opisa je dao novinar „Večernjih novosti“, V. Tomković, dan nakon odigrane
utakmice, 28. 9. 2010. godine:
„Pao je Partizan, ali hrabro, ponosno, ostavljajući poslednju kap znoja na terenu. Ovacije na kraju
utakmice sve su rekle, „grobari“ nisu imali ni najmanju sitnicu da zamere ljubimcima koji su odigrali odličnu
utakmicu protiv jedne od najjačih ekipa sveta, deset puta skuplje, objektivno jače.“
Слика 1 Слика 2 Слика 3. Слика 4. Слика 5 Слика 6 
Download

„Partizan“ pred utakmicu Lige šampiona protiv FK