PRETRENIRANOST
Svakom sportisti ili rekreativcu, ma koliko se oni trudili na treningu i konstantno
povećavali opterećenje, sposobnosti su pre svega genetski, ali i na druge način već
određene. Zato neadekvatno dozirano opterećenje tokom dužeg vremenskog perioda dovodi
do stagnacije.
Pretreniranost je posledica zbira negativnih efekata treninga.
Stručnjaci za sportsku medicinu pretreniranost često definišu kao dugotrajni nesrazmer
između stresa i odmora odnosno, previše stresa, a nedovoljno odmora. A pod stresom
podrazumevaju sve trenažne, takmičarske i netrenažne stres faktore.
Naime svaki trening, da bi bio efiksan i vodio ka poboljšanju performansi mora da ima i
svoje negativne strane u smislu kidanja mišićnih vlakana, brzog metabolizma i nakupljanja
otrovnih materija, kao i iscprljivanje izvora energije, vitamina i minerala.
Osnovni razlozi za pretreniranost su brojni, a uključuju: greške u vođenju treninga, stil
života sportiste (alkohol, kafa, pušenje, ishrana, uslovi života), psihička napetost
(frustracije, osećaj prevelike odgovornosti), bolest.
Fiziološki uzrok simptomima pretreniranosti je iscrpljivanje rada hipotalamusa, regije
mozga koja je inače zadužena za kontrolu lučenja svih hormona, pa i hormona stresa.Iako
pretreniranost ima svoje karakteristične simptome nju nije lako dijagnostikovati. Svakako
treba obratiti na sledeće simptome i znakove koji su jasan signal za uvod u stanje stresa:
• ubrzan srčani rad
• bezvoljnsot
• nesanica
• drastičan pad sportskog rezultata
• nezainteresovanost
• gubitak apetita
• pad telesne mase
• povećanje uree u mokraći.
Vrste pretreniranosti
S obzirom na prirodu nastanka, vrstu bioloških promena i njihovu veličinu, moguće je
definisati sledeće tipove pretreniranosti:
Pretreniranost uzrokovana monotonim (jednoličnim) treningom,
Pretreniranost uzrokovana prekomernim opterećenjem, unutar ovog oblika
pretreniranosti možemo razlikovati:
Akutnu (kratkotrajnu) pretreniranost ili preopterećenje i
Hroničnu pretreniranost koja se ispoljava u dva oblika i to: simpatička i
parasimpatička pretreniranost
•
•
Pretreniranost uzrokovana monotonim treningom: kod ovog tipa pretreniranosti
dolazi do pada ili zadržavanja radne sposobnosti i takmičerske uspešnosti zbog
jednoličnog korišćenja istih trenažnih tehnika (vežbi).
Pretreniranost uzrokovana prekomernim opterećenjem: glavni uzrok ovog oblika
pretreniranosti jeste nesrazmer između opterećenja i oporavka u određenom ciklusu
treninga, koji rezultira smanjenom radnom sposobnosti i takmičarskom uspešnošću
kraćeg ili dužeg trajanja. Unutar ovog oblika pretreniranosti razlikujemo: akutnu i
hroničnu pretreniranost.
Nažalost, ne postoji jedan precizan pokazatelj pretreniranosti. Najbolji pokazatelji
su oni najuočljiviji( Fahey 1997): smanjena radna sposobnost i pad sposobnosti, visok
subjektivan osećaj umora, te nemogućnost napredovanja u treningu.
Najznačajniji simptomi pretreniranosti u šest kategorija naglašeni su u radovima ( Fry
i sur.1991., i Fahey, 1997) i to:
· Trenažni/takmičarski: smanjena radna sposobnost, pad takmičarskih rezultata, pad
mišićne snage, sporiji oporavak, gubitak koordinacije,smanjena efikasnost i
amplituda kretanja, česte greške u tehničko-taktičkim zadacima, smanjena
sposobnost ispravljanja grešaka.
· Fiziološki pokazatelji: gubitak telesne mase, gubitak telesne masti, promena
krvnog pritiska, promene frekvencije srca u mirovanju, vežbanju i oporavku,
povećana frekvencija disanja, povećanje potrošnje kiseonika kod submaksimalnih
opterećenja, povećanje frekvencije srca i disanja pri submaksimalnim
opterećenjima, pomak laktatne krive, povećan bazalni metabolizam,hronični umor,
nesanica,povećan osećaj žeđi, gubitak apetita, glavobolja, amenorea kod žena,
anoreksija i bulimija.
· Anatomski pokazatelji: bolovi u leđima, mišićna upala, mišićna napetost, bolovi u
mišićima i tetivama, stres frakture, tenditis.
· Psihološki pokazatelji: osjećaj depresije, apatija, visok subjektivan osećaj umora,
emocionalna nestabilnost, prenaglašenost osetljivost na stres, nemogućnost
koncentracije na rad i trening, promene ponašanja, gubitak volje za treningom i
takmičenjem, strah od takmičenja, smanjeno samopouzdanje, smanjena sposobnost
obrade informacije.
· Imunološki pokazatelji: povećan broj oboljevanja, prehlade - alergije, sporo
zaceljivanje
manjih
povreda,
otečenost
limfnih
žlezda,
jednodnevne
prehlade,smanjen ukupan broj leukocita, bakterijske infekcije, povećan broj krvnih
eozinofila.
· Biohemijski pokazatelji: negativna ravnoteža azota, disfunkcija hipotalamusa,
smanjena tolerancija na glukozu, smanjena koncentracija glikogena, smanjena
koncentracija minerala u kostima, smanjena koncentracija hemoglobina, smanjena
koncentracija gvožđa u serumu, gubitak minerala,povećana koncentracija ureje,
povišen nivo kortizola, nizak nivo slobodnog testosterona, smanjen nivo glutamina,
smanjena koncentracije amino kisielina razgranatog lanca(valin, leucin, triptofan,
izoleucin).
Prevencija pretreniranosti
Najbolji način u borbi sa pretreniranosti jeste prevencija. Takođe, trebamo da
budemo svesni činjenice da je nužno poznavati moguće uzroke nastanka pretreniranosti, da
bi uopšte mogli preventirati samu pojavu. Različiti faktori kako trenažni tako i ne trenažni
mogu utecati na veličinu stresa kojemu je sportista izložen. Prihvatljiva je činjenica da je
najčešći uzrok u pretreniranosti trenerova greška u strukturi i realizaciji trenažnog plana i
programa. Najčešće greške u planiranju i programiranju i realizaciji trenažnog procesa, a
koji doprinose nastanku pretreniranosti su: postavljanje nerealnih dugoročnih i kratkoročnih
ciljeva treninga, naglo povećanje intenziteta treninga, naglo povećanje intenziteta
treninga, primena treninga submaximalnog i maximalnog intenziteta kroz duži vremenski
period, primena treninga visokog intenziteta kroz duži vremenski period, povećanje
ukupne veličine opterećenja bez primene farmakološki i fizikalnih mera oporavka,
neadekvatan odnos između treninga i oporavka, primena neadekvatnih metoda
treninga,dugotrajna primena istih sadržaja treninga- monotonija, loša komunikacija između
trenera i sportiste, nedostatak praćenja stanja treniranosti sportiste, neadekvatan broj
takmičenja.
Spomenute greške ili njihova kombinacija mogu rezultirati hroničnim disbalansom
između stresa i oporavka. Iz ovog možemo zaključiti da je najvažniji faktor u prevenciji
pretreniranosti poznavanje osnove teorije, metodologije i organizacije treninga.
Treba napomenuti da pored spomenutih grešaka u strukturi i realizaciji trenažnog
plana i programa doprinose u pojavi pretreniranosti i životne navike sportiste, njegova
interakcija sa socijalnim okruženjem, pa tako možemo izdvojiti: nedovoljan i/ili
neuravnotežen unos makro i mikro nutrijenata, nedovoljne količine sna, manjak slobodnog
vremena za odmor, konzumiranje alkohola, cigareta, droge, porodični, (mikro)socijalni i
emocionalni problemi.
Tretiranje pretreniranosti
Ako tokom trenažnog procesa ipak dođe do pojave hronične pretreniranosti, prvi
korak u njenom tretiranju je značajno smanjenje ili potpuno prekidanje trenažnog
opterećenja, posebno specifičnih trenažnih opterećenja. Ako se radi o ozbiljnom stepenu
pretreniranosti, potrebno je sportistu udaljiti i od drugih izvora stresa (npr. društvene
sredine). Svakako se treba konsultovati sa lekarom specijalistom. Zavisno od tipa
pretreniranosti primjenjuju se različite terapeutske tehnike:
Za tretiranje simpatičke pretreniranosti primjenjuju se sledeće tehnike:
Posebna ishrana (alkalna hrana- mleko, sveže voće i povrće); Izbegavanje stimulacijskih
sredstava ( kafa, čajevi, alkohol, energetski napici); Povećan unos vitamina A,C,D i Bkompleksa; Smanjen unos belančevina; Fizioterapije ( primena masaža); Plivanje na
otvorenom; Kupanje na temperaturi od 33-37 0c između 15-25 minuta (ne sauna); Jutarnje
tuširanje hladnom vodom i; Izvođenje laganih i ritmičkih vežbi, vežbe istezanja; Klimatske
terapije ( kiseonikom bogati predeli); Korišćenje sedativa uz kontrolu lečnika.
Za tretiranje parasimpatičke pretreniranosti preporučuju se sledeće tehnike:
Posebna ishrana (umereno kisela hrana- sir, jaja, meso); Povećan unos vitamina C i Bkompleksa; Izmena vrućih i hladnih tuševa; Sauna na umerenim temperaturama u
kombinaciji sa hladnim tuširanjem; Izbjegavanje monotonih aktivnosti dužeg trajanja;
Sportske igre umerenog intenziteta; Vežbe snage umerenog intenziteta; Fizioterapija
(intenzivna masaža); Klimatska terapija.
Veoma je važno pronaći uzroke pretreniranosti i eliminisati ih. Ukoliko je potrebno,
treba izvršiti korekcije u planu i programu. Nakon što simptomi pretreniranosti sportista u
potpunosti nestanu, smatra se da je oporavak završen kada se rezultati poboljšaju i kada
dođe do pozitivnog stava prema treningu.
Download

PRETRENIRANOST