I
PRIJAVLJIVANJE
P rija v ljiv a n je se v rsi sla n je m p o p u n je n o g u p itn ik a i o v e rcn e
pratece dokum entacije u naznaccnom roku na adresu Stanice.
Ucenik se ne priiavliuie za neki konkretan sem inar, vec se oCekuje
da u prijavnom form ularu i u autobiografiji objasni svoja interesovanja i
oCekivanja (sta bi zeleo da nauci, vezba i si. u Petnici). Tim koji bude
vrsio izbor ucesnika zim skih program a ukljucice izabane ufenike u one
program e koji najbolje odgovaraju njihovim izrazenim interesovanjim a.
Vazno je da ucenik upilnik SAMOSTAL NO popuni!
Odgovarajuci deo form ulara m ora prouciti i potpisati roditelj ili
staratelj! Bez ovoga form ular se nece uzim ati u razm atranje!
Na prvoj strani form ulara u posebnom prostoru skola overava da su
osnovni podaci o skoli i o uceniku tacni. Potpisati m oze razredni staresina, skolski psiholog, sekretar ili direktor skole. O bavezan je pccat.
OBAVEZNO UZ PO PU N JEN FO RM U LA R DOSTAVITI:
O detaljno misljenje barem jednog nastavnika (najbolje razrednog stareSine) o
uienikovom uspehu, radu, sklonostima itd. Prcdnost u razmatranju davacc
sc preciznim i kritickim misljenjima. Ucenici prvog razreda srednjc Skole slobodnu mogu, pored prcporuke barem jednog nastavnika Skole koju
trenutno pohadaju, priloziti i misljenje nastavnika iz osnovne Skole.
© detaljnu autobiografiju koju ucenik samostalno piSe (iitko, najbolje otkucano) d o tezama iz formulara priiave.
© escj (pisani sastav) na jednu od nckoliko ponudenih tema iz formulara za pri­
javljivanje. Esej otvara prostor da ucenik ispolji svoju rn.istu, kreativnost, pismenost i osccaj za rangiranje stvari po vaznosti.
O ucenici koji su vec poliadali letnje seminarc u Petnici i prijavljuju sc za istu
ili slifnu oblast popunjavaju poseban formular koji se od upitnika za nove
polaznike razlikuje na drugoj strani. Ovaj formular vam nc Saljemo, vec ga
“stari polaznici” mogu skinuti sa sajta http://petnica.rs, odstampati, popuniti
i dati roditcljima i nastavniku na overu.
© Ukoliko skola ima psiliologa, cenicemo njegovo strucno miSljenje, ali samo
ako je precizno i konkretno i bez uopStenih formulacija po uputstvu koje im
Saljemo posebnim pismom.
0 Popunjen i potpisan formular o naiinu placanja participate.
M isljenje nastavnika i psihologa mora biti overeno pecatom skole.
Jedino kompletna dokum entacija u jednom kovertu uzim ace se u obzir.
M oze se prijaviti neograniceni broj ucenika ako zadovoljavaju navedene kriterijum e. Ipak, ocekujem o da skola nacini kvalitetan izbor i, gde
je m oguce, rangira kandidate.
U obzir dolaze i ucenici koji su i ranijih godina bili prijavljivani za
program e u Petnici, bez obzira da li su tada bili pozvani ili ne.
Predlazem o Skolama da prijavni upitnik (koji je deo ovog prospekta)
k o p ira ju sa obe strane u onoliko prim eraka koliko ucenika nam eravaju
prijaviti, a da jedan form ular istaknu na javnom i vidnom mestu.
O cekujem o od Skola da p rija v e svoje najb o lje udenike po zaintere so v a n o s ti i in te le k tu a ln im sposobnostim a a ne sam o po o c en a m a .
N akon prijem a prijava, izvrSice se izbor kandidata za zim ske seminare i oni ce o tom e biti obavesteni na kucne adrese, do sredine januara.
P rilik o m izbora, strucni tim S tanice detaljn o ce p ro c itati prispelu
d o k u m en ta ciju . N ek o m p letn a, u o p ste n o pisana, Stura dokum entacija
Cest je razlog elim inacije kandidata.
Im ajte u v id u o g ran icen i broj m esta - svi kan d id ati n e m ogu biti
prim ljeni. O vo ucenici m oraju znati pre slanja prijave. ,pak cenimo uporne!
U re d n o p o p u n je n e i o v e re n e p rija v e sa p ra te c im d o k u m e n tim a
m o ra ju s tic i u S ta n ic u d o 3 0 . n o v e m b r a 2 0 1 4 . g o d in e .
A K O PRVI PUT D O L A Z l S U P E T N I C U
(u n a p rc d sc iz v in ja v a m o u C en icam a z b o g o b ra c a n ja u m u sk o m ro d u , a li n ism o u sp c li da
p r o n a d c m o b o lji n a c in k o ji c u v a s til. p a red “ u fien ik " s m a tra jm o ro d n o n c u tra ln o m )
Ovu prijavu si, najverovatnijc, dobio jer tvoji nastavnici veruju da imaS
dovoljno znanja, interesovanja i drugih kvalitcta i da bi zato trebalo da dodcs
u Pctnicu. Mogute je i da su ti dnigovi pridali o Petnici i da su te ubedili da
ini sc pridruiiS ili da se provedes kao sto ti oni tvrdc da jcsu. U ielji da ti
iskreno pomogncmo da Petnicu maksimaln o iskoristifi, namcra nam je da te
upozorimo na nckc detalje o kojima mo^da nisi dovoljno obavcSten(a).
Programi IS Petnica pravljcni su za ucenike koji su licno zaintercsovani
da proSirc svoja znanja u odrcdcnim oblastima nauke. Ukoliko to nisi, vec
ncko drugi (nastavnik ili roditelj) icli da te zainteresuje, bolje je da se nc
prijavljujcS, jer ovi programi nisu pravljcni da budu populami i zabavni.
Kada procenimo da nekoga rad ne zanima, ncccmo se truditi da ga zaintcrcsujemo, vcc ga jednostavno necemo ukljucivati u dalji rad.
Programi ISP zahtcvaju odredeno predznanje, najmanje u nivou solidno
savladanog (sa punim razumevanjem) skolskog gradiva, a vcoma jc poieljno
da se o nekim stvarima zna i preko toga.
Dobri rezultati sa takmiccnj.t nama ne znace mnogo, jer ne garantuju
kvalitct (nc govore o kreativnosti i inicijativi). Izrazena (i dokazana) sklonost
ka samostalnom radu Cesto vise znaci od osvojcnih nagrada i priznanja.
MoraS biti spreman da puno i intenzivno radiS. Tokom zimskih, letnjih i
jesenjih programa predavanja. kursevi, vczbc i razgovori odvijace se tokom
celog dana do kasno u noc. Slobodnog vremena ce biti vrlo malo.
Od polaznika oCckujcmo sposobnost i spremnost da uspesno koristi
literaturu - da sam nalazi informacije koje su mu potrebne, da uspesno vlada
barem jednim stranim jezikom i, pre svega, da je solidno pismen i da umc da
se korektno usmeno i pismcno izrazava. Ako ti matemji jezik nije srpski,
prihvatamo nivo solidnog komuniciranja na svim slitnim jezicima!
Programi u Petnici traze puno samoinicijativc, komunikativnosti, snalazljivosti, kreativnosti... Plasljivi, stidljivi, zatvorcni u sebe i nesamostalni
nailazicc na tcSkoce, jer ill niko nece voditi za ruku.
Pctniiki programi traju vise dana i za to vreme ziveccs - jcsti. spavati,
raditi - skupa sa drugim polaznicima. Ovde nema posebnih vaspitaia, pedagoga ili lekara koji bi se brinuli da li si dovoljno jeo, spavao, utoplio se, da li
neko jelo ne voliS, da li si tuzan, uvrcdcn... Ako misliS da ne mozes da se
lako odvojiS od kuce i uklopis u ovaj nacin Zivota saiekaj jo5 koju godinu.
Osim puno price (predavanja) i vezbi. programi u Petnici zahtcvaju
samostalni rad na zadacima istrazivackog karaktera koji nisu ulcpSani i
ocisceni od problema. Ncccmo te Stcdeti napomih eksperimenata, rada na
terenu, "prekopavanja" po knjigama, nerviranja zbog gresaka, nesavrsenih
uredaja, pisanja izvestaja, statistike, himaienja rezultata...
Ne treba da se bojis protivrecnosti i Supljina u svom znanju, postavljanja
"glupih" pitanja, sopstvenih "otkacenih" idcja, suocavanja sa struinjaciina.
NeceS dobiiati nikakve ocene. diplome. neccs biti poslcdnji, peti, treci ali ni
prvi. UceSccm na programu u Petnici neces moci da ostvaris nikakve formalnc
pogodnosti ili priztiania.
Ovde te niko nccc pitati za materijalni status tvojih roditelja, za veru,
| nacionalnu pripadnost, poreklo, politidka ubedenja i slicno, ali i od tebe
odekujemo da budes pazljiv, korcktan i da ncsmotrenim zapitkivanjem i
olakim sudovima ne povredis nicija osccanja. Dovoljno ima onih koji to vec
fine. Ako nisi spreman da bez prcdrasuda prihvatiS takvo viSenacionalno i
viSckultumo okruzenje, bolje je da se ne prijavljujes.
i
Nemoj sc oslanjati na urgencije roditelja, nastavnika, poznanika. To nijc
posteno i nas stavlja u poziciju da kvarimo stara prijateljstva ili smisljamo
nacine kako da se oslobodimo nckorektnih pritisaka. Osloni se na sebe i
svoju sposobnost da nas uveris da si u neCemu bolji od vecine drugih.
Ovo pismo nemoj shvatiti kao obeshrabrivanje, vcc kao pokusaj da ti
poSteno saopstimo Sta od tebe ocekujemo i sta u Petnici mozci dobiti.
Iskreno ti /.elimo puno uspeha.
K O L E G IJU M IS P E T N IC A
lstraziva£ka
s t a n i c a
Petnica
obr azovni
programi
Istrazivacka stanica P etnica (ISP) je sm ostalna organizacija koja
izv o d i p ro g ra m e (se m in a re , k u rse v e , k a m p o v e ) d o d a tn e n a sta v e za
uC enike o sn o v n ih i sre d n jih Skola u razlifiitim n a u cn im o b lastim a.
Program i su nam enjeni ucenicim a koji su veom a zaintercsovani za
nauku i tehniku i poseduju solidno predznanje i sklonost za sam ostalm
rad. Istrazivacka stanica jc sam ostaina i nezavisna u svom radu i nije
dco form alnog obrazovnog sistem a Srbije.
Gde je Istrazivacka stanica
Stanica je smeStena u Petnici 7 km istocno od Valjeva, na mestu
izabranom upravo zbog izvanrednih prirodnih i drugih pogodnosti za
izvodenje raznovrsnih prakticnih i terenskih aktivnosti.
Svega 200 m etara od Stanice nalazi se Petnicka pecina, poznata po
prostranim podzem nim kanalim a, dvoranam a, podzem nom rekom ijezerom , retkim biljnim i zivotinjskim svetom i bogatim paleontoloskim i
arheoloSkim nalazim a.
O dinah uz pecinu se nalazi arheoloSki lokalitet - ostaci neolitskog
n aselja i ku ltu re stare p reko 6000 godina koji jc god in am a predm el
intenzivnih istrazivanja strucnjaka iz zem lje i sveta.
O d Pctnice pa do severnih obronaka Valjevskih planina pruzaju se
najsevernije pojave tipicnog krasa u Srbiji - Lelicki i BacevaCki kras sa
obiljem tipicnih pojava: vrtaca, jam a, pecina, karstnih vrela itd.
Par kilom etra jugozapadno od Petnice nalazi se klisura reke Gradac
koja je zbog svoje lepote i ocuvane prirode (veliki broj pecina, bogat
biljni i zivotinjski svet, savrSeno cista voda) pod posebnom zaStitom.
Sa ju g a i jugozapada Petnica je okruzena vencem Valjevskih pla­
nina (Suvobor, M aljen sa D ivcibaram a, Povlen, Jablanik, M edvednik,
Sokolske planine), sa gustim sum am a, livadam a i pasnjacim a, brojnim
rekam a, klisuram a i ocuvanim selima.
O ko 800 m od Stanice nalazi se rekreativni centar sa bazenim a napa ja n ih to p lo m p o d zem n o m vo d o m i bro jn im sp o rtsk im tere n im a . U
neposrednoj blizini objekata Stanice nalazi se i m anje jezero.
P e tn ic a je Cuvena i p o tra d ic iji S kolstva du zo j od pet vekova.
N ajstarija knjiga u ovom delu Srbije ("Petnicki psaltir") prepisivana jc
1488. godine u Skoli pri tadasnjem m anastiru.
B ogat, raznovrstan i ocuvan biljni i zivotinjski svet, zanim ljive
geoloske pojave, kultum i i istorijski spom enici, sela bogate tradicije i
blizina Valjeva - trgovackog, saobracajnog i kultum og srediSta regije,
cine Petnicu m estom pogodnim za izvodenje razlicitih oblika nastave, a
narocito kom binovanje teorijskog, laboratorijskog i terenskog rada.
Uslovi za boravak i rad
Istrazivacka stanica Petnica raspolaze odlicnim uslovim a za bora­
vak (sm eStaj i ishranu) i rad ucenika tokom citave godinc. Sa 7500 mJ
m odernog radnog i boravisnog prostora, vrhunskom oprem om i velikim
iskustvom u organizaciji razlicitih oblika naucnog obrazovanja mladih.
Stanica se svrstava u sam vrh svetskih institucija za vanskolsko nauCno
obrazovanje mladih.
Pored desetine raznovrsnih m odem ih sala i uiionica, u Stanici se
nalazi velika naucna biblioteka, kao i niz naucnih kabineta i laboratorija
za a rh e o lo g iju , fizik u , g e o lo g iju , a stro n o m iju , e le k tro n ik u , h em iju,
b io h em iju , b io lo g iju koji ra sp o laz u n ajm o d e rn ijo m pro fesio n aln o m
n a u c n o m i istraz iv aC k o m o p re m o m .
Stanica raspolaze sa 170 m esta za sm estaj polaznika i saradnika u
sobam a sa kupatilom ho telsk e kategorije, dok se ishrana org an izu je u
sopstvenom restoranu. U cesnici imaju neogranicen pristup racunarim a i
internet scrvisim a ukljucujuci i bogato snabdevenu klasiCnu i virtuelnu
bibliotcku i m edunarodne akadem ske bibliotecke servise.
S E M I N A R I , SKOLE I K A M P O V I
S t a j e v azn o znati
Cilj sem inara IS Petnica je podsticanje sam ostalnog rada i osavrem enjavanje znanja ucenika elem entim a tragalackog i istrazivackog kao i
njihovo uvodenje u osnovne m etode naucnog rada.
ISP koristi razlicite m etode nastave, pre svega individualno orijentisan problem ski rad. Zahvaljujuci prirodnom polozaju, ISP kom binuje
teorijski sa prakticnim radom u laboratorijam a i na terenu. U izvodenju
n a sta v e iz b e g a v a se k la s ic a n cas i p re d m e tn a p o d e la . A k tiv n o sti su
celodnevne i elasticne, te dopustaju polaznicim a da se, prem a sklonostima, organizuju u interesne grupe i iniciraju fakultativne oblike rada.
U prijavi ucenik objasnjava svoja intercsovanja i ocekivanja od boravka u Stanici. Tim koji vrsi izbor ucesnika ce izabranim kandidatim a
odrediti konkretan program poStujuci iskazana interesovanja. Zim skih
Skola i kurseva ima viSe, no ukupni kapaciteti, kao i raspolo2iva finansijsk a sredstva su ograniceni, pa ne m ogu svi kandidati biti primljeni.
Ucenici srednjih skola imaju m ogucnost da u toku jed n e kalendarske godine pohadaju nckoliko razlicitih program a:
zim ske skole i k u rsev i (februar-m art) traju do 7 dana; njihov je zadatak
(za nove polaznike) upoznavanje, provera predznanja i stepena interesov a n ja kao i in te n z iv a n te o rijs k i ra d . Z im sk e Skole n e m o ra ju b iti
p o sv e c e n e sam o je d n o j d isc ip lin i, vec su c e s to tc m a tsk i sire . Stari
polaznici m ogu pohadati i specijalizovane kurseve sa uzim tem am a.
letn je skole (m aj-septem bar) su nam enjeni obuci u razliCitim m elodam a
i tehnikam a istrazivackog rada. Traju 7-10 dana.
Cilj letn jih k a m p o v a je savladavanje m etodologije istrazivanja kroz
samostalni rad na konkretnim problem ima (ogledi, eksperim enti, terenska
istrazivanja) i traju 10-15 dana. Tcm c istrazivackih projekata prcdlazu
sam i ufiesnici. Po pravilu, kam povi su nam enjeni p olaznicim a koji su
najm anje je d n u godinu pohadali program e u Petnici - zim ske i letnje
skole i kurseve.
jesen ji se m in a ri i ra d io n ice . Za nove polaznike ovi program i su nam e­
njeni blizem upoznavanju sa pojedinim naucnim disciplinam a i oblastim a
iz kojih sc organizuju letnji kampovi u Petnici. Na jesenjim radionicarna
stari polaznici analiziraju i ureduju rezultate svojih letnjih projekata i
priprem aju ih za predstavljanje na K onferenciji i objavljivanje.
IS Petnica takodc povrcm cno organizuje i terenske kam pove u trajanju 4-10 dana, najCesce u oblastim a gde je vazno upoznati tehniku rada
na terenu (geologija, biologija, arheologija) ili gde su uslovi za odredene
oblike rada bolji na terenu nego u krugu Stanice (astronom ija).
Ciljevi i ocekivanja
Cilj istrazivackih aktivnosti ucenika nije da ostvare neki odredeni
naucni rezultat, vec da ovladaju korektnom m etodologijom istrazivac­
kog rada od zam isli i pisanja projekta, preko njegove priprcm c i realizacije, pa do form ulacije i predstavljanja rezultata.
U cesnici letnjih kam pova m ogu sa svojim izvestajim a i strucnim
radovim a konkurisati za ucesce na godisnjoj K onferenciji (decem bar).
Radovi koji na osnovu kvaliteta i originalnosti budu izabrani, predstavIjaju se na K onferenciji i publikuju u posebnom Z bom iku radova. Svi
ovi radovi se tretiraju kao ravnopravni. ISP ne dodeljuje nikakve nagrade
pojedincim a niti izdvaja pojedinacne radove.
Ucenici koji su pohadali ceo godisnji ciklus sem inara im aju znatne
olaksice u izboru za u£e§ce na program im a u narednoj godini. U cenici
ciji radovi udu u izbor za K onferenciju stiCu pravo uieSca na kursevim a
i kam povim a iz bilo koje oblasti u narednoj godini. V isegodisnji ucesnici
petniCkih program a i konferencija m ogu biti kandidovani za studente
saradnike i tako biti u prilici da aktivno uCestvuju u kreiranju i izvodenju
obrazovnih program a prenoseci svoja znanja i iskustva m ladim generacijam a ucesnika.
Izbor ucesnika je slozena procedura u kojoj ucestvuje nekoliko desetina saradnika i radnika IS Petnica. Svaku prijavu nezavisno pregleda
i po preciznim kriterijum im a nezavisno ocenjuje vise clanova selekcione
kom isije. K onacna rang lista se form ira uz pom oc kom pjutera i javna je,
tako da su privatnc intervencije prakticno nem oguce. N akon obavljenog
izbora, Istrazivacka stanica ce izabrane ucenike pozvati na odgovarajuce
sem inare, vodeci racuna o iskazanom uzem interesovanju i predznanju.
N a nekim program im a ucenici dobijaju odredene dom ace zadatke
cije je obavljanje u predvidenom roku uslov za pohadanje narednih pro­
gram a iz iste ili srodne oblasti.
Od ucesn ik a se ocekuje da postuju interna p ravila o ponasanju i
radu sa kojim a se upoznaju odm ah po dolasku u Petnicu. Ucenici koji se
ne budu pridrzavali ovih pravila m ogu biti udaljeni sa programa.
U priprcm i i neposrednoj realizaciji program a aktivno ucestvuje
vise stotina naucnih radnika iz vise desetina naucnih instituta i fakulteta
ukljufiujuci i struenjake iz inostranstva, kao i veci broj studenata i m ladih
naucnika koji su ranije bili polaznici program a u Petnici.
Predavaci, asistenti i saradnici Stanice strucnjaci su razlicitog profila i iskustva. N eke od ovih sem inara odlikuje angazovanje vrhunskih
naucnika i univerzitetskih nastavnika, dok na drugim a uCestvuju mladi
strucnjaci koji se biraju i priprem aju iz redova studenata ili mladih nauc­
nih radnika. Znacajan deo aktivnosti na program im a se poverava bivsim
polaznicim a Petnice (studenti saradnici) koji su se dokazali kao uspesni
i talentovani studenti i buduci profesionalni naucni radnici.
N astava se izvodi na srpskom jez ik u . Predavaci iz inostranstva
m ogu govoriti na engleskom jeziku i ne garantuje se prevodenje.
S a d rz a ji s e m in a ra i d ru g ih p ro g ra m a S ta n ic e n isu u sk la d e n i
sa sk o lsk im g ra d iv o m , iak o se za n e k e n a u cn e o b la sti v odi racu n a
o p re d z n a n ju i ra z re d u k o ji uC enik p o h a d a.
U S t a n i c i se n e o c e n j u j e z n a n j e p o l a z n i k a .
Stanica polaznicim a sem inara ne izdaie dokum ente o uspehu ili
diplom e. Pohadanje sem inara uceniku ne m oze doneti nikakve form alne
olaksice ili pogodnosti (stipendije, laksi upis, nagrade itd.). Istrazivacka
sta n ic a P e tn ic a ta k o d e ne iz d a je p re p o ru k e u c e n ic im a za b ilo koju
nam enu. Stav ISP je da je pisani istrazivacki rad, narocito u k o lik o je
kvalitetno uraden i izabran za ucesce na Konferenciji, a lim e i publikovan u Z bom iku radova, najbolja preporuka o kvalitetim a autora.
Za sem inare koji se organizuju tokom skolske godine, od Skola se
ocekuje da opravdaju izostanke ucenika sa nastave.
D etaljnije inform acije o do sada realizovanim program im a slicnog
tip a m o ze te naci u G odiSnjaku “ P e tn ic a ” k o g a d o b ija i vaSa Skola, a
poslednjih desetak brojeva postoji i na vebu - http://alm anah.petnica.rs
O ta cn im d a tu m im a p o je d in ih skola, k u rseva i kam p o va p rija v lje n i i iza b ra n i k a n d id a ti ce b iti p ra v o v rem en o obavesteni.
NASTAVNICIMA
Postovana koleginice, postovani kolega. U zelji da olaksam o
proces prijavljivanja i ukljucivanja ucenika u obrazovne program e IS
Petnica, prenosim o Vam n eke sug estije K olegijum a IS Petnica koje
su n astale iz analize program a realizovanih tokom nekoliko poslednjih godina.
3 Prilikom odabira kandidata (a uvek ih je vise nego sto ima raspolozivih
mesta) mi analiziramo dokum entaciju koju dobijamo uz prijavu. Cilj nam je
da utvrdimo dve stvari: (1) koliko je ufienik lifno zainteresovan i koliko je
sprem an da se angazuje da bi prosirio svoja znanja, i (2) koliko je ueenik
sposoban da prihvati intenzivan teorijski i praktican rad koji ga ceka u Petnici
(tj. kakve su mu intelektualne i radne sposobnosli, predznanje, iskustvo...).
3 Osnova ovakve postavke je u tome da ce ueenik, ako je pametan i
motivisan, iskoristiti okruzenje da prosiri svoje znanje i iskustvo. Ako nijc
dovoljno zainteresovan ili nema potrebno predznanje, nece uspeti da prati
program i bi6e nezadovoljan. Zato je jako vazno da predlo2eni u£enici budu
spremni da aktivno koriste boravak u Petnici i mimo predavanja i vezbi - da
razgovaraju sa predavacima, traze objasnjenja; "kopaju" po biblioteci; da razmenjuju iskuslva i znanja sa drugovima. Ako je ueenik, i pored toga, nezado­
voljan, to moze da znaci ili da jc svojom genijalnoscu daleko prevaziSao nase
mogucnosti ili da je samo nesamostalan i uplasen.
3 Pokusajte da nam kandidujete vise ucenika 1 i 11 razreda. Znamo da
ih manje poznajete od starijih, ali sa njima cemo moci da radimo nekoliko
godina i da postignemo bolje rezultate.
3 Pokusajte da otkrijete bistre, pametne, zainteresovane i samostalne
ueenike medu deeom iz “nestimulativnih sredina” kao Sto su socijalno ugrozene kategorije, losa porodicna situaeija i si. Ta deca svakako zasluzuju
dodatnu pomoc i podrsku. ali su iesto zatvorena i manje primetna.
3 PokuSajte da "amortizujete" preambiciozne roditclje koji po svaku
cenu zele da "ubace" dete u Petnicu. Ako ueenik ne zadovoljava kriterijume,
program u Petnici moze da bude kontraproduktivan, jer mi necemo usporavati
program zbog onih koji ne mogu da ga prate, pa ce za njih to biti destimulativno sa rizikom da izgube veru u sopstvene sposobnosti kolike god da su.
3 Nemojte najuspesnije "stedeti" za takmiCenja. Takmieenje je lepa
prilika za lienu afirmaciju i afirmaciju Skole, pa i za brzo zgrtanje para, ali toj
dcci valja priustiti mogucnost da nauce vise od skolskog programa, da sretnu
i rade sa pravim naucnicima i drugovima slicnih interesovanja. Boravak i rad
u Petnici moze im pomoei da proSire i prodube znanje i interesovanje i motivaciju za ozbiljniji rad u oblasti.
3 Zahtevajte od ucenika da, nakon pohadanja programa u Petnici,
saCine izvestaj o tome, da prenesu svoja zapazanja predmetnom nastavniku i
(ako postoji) skolskoj sekciji. Bili bismo srecni da polaznici nasih programa
doprinose unapredivanju vannastavnih aktivnosti u skoli.
3 Insistirajte da kandidati sami procitaju kompletnu prijavu (pa i ovaj
tckst) i nemoite im pomagati u pisaniu bioerafiie.
3 Pokusajte da uticete na pametne ueenike koji su se vezali za neke
uske oblasti da u prijavi navedu i jos neke svoje vrednosti i polja interesovanja.
Mi cemo postovati i "superspecijaliste" ali veoma cenimo ueenike sirih
zanimanja ukljucujuci i opstu kulturu, pismenost i informisanost.
3 U izboru kandidata mnogo nam znade precizne, jasne i konkretne
preporuke predmetnih nastavnika. Ne ustrucavajte se da navedcte i slabosti
ucenika i vase sugestije u vezi sa radom sa pojedinim ucenicima. Uopstenc i
grupne preporuke nikada nismo uzimali ozbiljno.
3 Molimo vas da nas poStedite urgiranja i telefonskih zahteva za
favorizovanjem pojcdinih ucenika. Ako ste zaista uvcreni u necije izvanredne
kvalitete, dokumentujte to u prijavi. Sve sto dobijemo uz prijavu mi cemo
veoma pazljivo procitati.
KO MOGU BITI POLAZNICI
Prilikom predlaganja ucenika, koleginicam a i kolegam a u skolam a
p re d la z e m o d a o b ra te p a z n ju na sle d e c e :
'*
Polaznici program a u Petnici m ogu biti uCenici I - IV razreda svih
tipova srednjih skola. lako je nastavnicim a u Skoli neuporedivo lakse
da p rcdlazu u eenike starijih razreda cije su kvalitete dobro upoznali,
izuzetno je vazno pokusati naci i kvalitetne ueenike I i II razreda, je r ce
im ati m o g u cn o st da n e k o lik o g o d in a p o h ad aju p e tn ic k e p ro g ram e i
nauCe m nogo novih stvari prenoseci i deo toga natrag u skolu.
"*
Prednost davati ucenicim a solidnog predznanja i visoko izrazenog
in te re so v a n ja za n a u k u , ko ji liCno zele da ufiestvuju na se m in a ru i
sprem ni su za sam ostalni rad; potrebno je uociti razliku izm edu liCne
zain tereso v an o sti i p o v odenja za in tereso v an jim a p rija telja , skolskih
drugova ili roditelja.
"»
Dobri rezultati na takm ieenju ne sm eju biti uslov za prijavljivanje
niti su garanciia da ce priiava biti prihvacena. Izrazena sklonost ucenika
ka sam ostalnom radu, razvijena interesovanja, originalnost i sistem aticn o st u resavanju problem a im aju vecu tezinu od osv o jen ih nagrada i
priznanja. Podsecamo kolege da postoje i sjajni ucenici kojim a dinam ika
i tehnika takm icenja jednostavno ne odgovara (npr. rcSavanje zadataka
u ogranicenom vrem enu) i da to treba svakako postovati. Ovakvi m ladi
ljudi cesto postizu daleko veci uspeh u kasnijem radu i profesionalnoj
karijeri (iako ih m ediji, politicari i lokalna sredina slabo prepoznaju).
"»
Cilj sem inara u Petnici nije popularizacija nauke; na ovim program im a naucni rad se prikazuje sa svim teskocam a i problem im a, pa na
ueenike koji nisu dovoljno zainteresovani m oze delovati destim ulativno.
Z ato je vazno izbeci pritiske, najcesee roditelja koji ocekuju da dolazak
u Petnicu probudi detetu z ain tereso v an o st za neku o b last i poveca
slabu m otivaciju za ucenje. Stanica se ne bavi popularizacijom nauke!
■*
T ragajte i za ucenicim a koji im aju visoko natprosecne rezultate i
ostvarenja i u oblastim a koje nisu bliske skolskim predm etim a (kolekcionari, konstruktori, kreativni rezultati u razlicitim oblastim a umetnosti,
sjajne organizacione i liderske sposobnosti itd.);
"+
Predlazite ueenike visokih intelektualnih i kreativnih sposobnosti
i fleksibilnog m isljenja; vecina program a zahteva od ucenika odredenu
snalazljivost i kreativnost;
lH*
Program i ISP zahtevaju visok stepen inicijative polaznika, pa ne
bi bilo dobro predlagati uCenike koji nisu u stanju da otvoreno iskazu
m islje n je i u tic u na k reiran je fak u ltativ n ih sadrzaja. Z a pro g ram e u
Petnici izuzetno je vazna sam ostalnost ucenika i sposobnost kreiranja
novih ideja u radu.
"*
Predlagani ucenici, po svojim skolskim ocenam a, ne m oraju biti
form alno najbolji ako nastavnik proceni (najbolje u saradnji sa psihologom ) da ueenik poseduje dovoljan stepen zainteresovanosti, kvalitet
predznanja i intelektualni potencijal koji zasluzuje njegovo ukljuCivanje
u program e ISP. Iskusni nastavnici znaju kako naizgled osrednja deca
m ogu kasnijc zablistati (ne m islim o kao talcntovani krim inalci i prcvaranti). Kod ovakvih slucajeva ocekujem o detaljnijc obrazlozenje!
n»
Obratite paznju na ueenike koji imaju otezane uslove rada i razvoja
u svojoj p o ro d ici ili sre d in i u kojoj z iv e . N jih o v i k v a liteti su cesto
skriveni, a dodatna podrska m oze dati izvanredne rezultate! Petnica je
uvek ra sp o lo ze n a da podrzi b istre i ra d o zn a le u e en ik e koji nem aju
m ogucnosti da svoja interesovanja zadovolje na druge nacine.
"»
O blast za koju u eenik pokazuje visoko in teresovanje i uspeh u
Skoli ne m ora biti saglasna "prirodnim sklonostim a", vec, vrlo cesto,
zavisi od kvaliteta pojedinih nastavnika i njihove sposobnosti da svoje
predm ete ufiine atraktivnim . Zato je nuzno da se ucenicim a zainteresovanim za odredenu oblast om oguci upoznavanje i drugih oblasti nauke,
kulture, stvaralastva. S m atram o izuzetno znacajnim da se m ladi koji
raspolazu visokim intelektualnim sposobnostim a sto sire i kvalitetnije
obrazuju!
u»
UCeniei m oraju biti pism eni - sposobni da lepo, jasn o i ispravno
usm eno i pism eno form ulisu svoje zam isli i stavove; da m isle logieno i
da k o riste i razum eju logicku i m aterijaln u arg um entaciju; da napisu
prikaz, izvestaj, kritiku problem a na kom e rade. U cenici bi trebalo da
um eju da koriste literaturu na stranom jeziku koji uce u skoli m akar i
uz pom oc recnika i, naravno, da koriste raeunar.
f
Za pojedine oblasti neophodno je odredeno predznanje na nivou
splidno savladanog skolskog program a iz odredenih predm eta.
"V Z a u e en ik e koji su vec p o h a d ali p ro g ram e S taniee o d lu cu ju ce
p rilik o m se le k c ije p rija v a u Stanici b ice n jih o v i re zu lta ti - k v alitet
sa m o sta ln o g rad a, isk a z a n i ste p en z a in te re so v a n o sti a li i k v a lite t
ponudenih projekata. Strucni tim ISP ce interesovati da li su i sta ovi
ucenici radili nakon svog ueesca u ranijim program im a IstrazivaCke
staniee.
( j> m o g u £ ite s v i m z a i n t e r e s o v a n i m u f e n i c i m a d a o v a j
dokument detaljno i ncposredno prouce.
Pozvani ucesniei (njihovi roditelji ili njihove skole) placace deo
ttoSkova (u visini od oko 30% realnih troskova) zim skih i letnjih sem i­
nara (participaciju). Placanje participacije je na dobrovoljnoj osnovi i
ctve troskove m oze snositi ueenikova porodica, skola, opstina, lokalni
lond za talente i drugi. Za ograniceni broj ucenika koji nemaju ni jednu
ad ovih m ogucnosti, a produ selekciju, polovinu tro sk o v a ce snositi
skm a S tan ica. D e talje o u slo v im a i n acin u p la c a n ja m o ze te natSi u
posebnom fonnularu (u prilogu). U eenik sam snosi troskove puta od
svoga m esta do Valjeva i nazad. Izborite se da neko k o je stvam o dobar
rie odustane od prijavljivanja zbog slabog m aterijalnog stanja!
N ajveci deo tro sk o v a o b razovnih program a ISP u 2015. godini
qbezbedice V lada Rcpublike Srbijc preko M inistarstva prosvete i nauke
i drugih resorno bliskih m inistarstava, Fond Petnica (bivSi polaznici i
saradnici), N aftna industrija Srbije i drugi sponzori. N a vidnom m estu
li Stanici kao i u publikacijam a koje prate obrazovne aktivnosti Staniee
moci ce da se vidi lista sponzora i donatora ovih program a.
I d f ” pogledajte sajt w w w .petnica.rs
OBLASTI/TEME OBRAZOVNIH PROGRAMA 2015
Ovde su predstavljene teme zimskih skola (seminara) u 2015. godini. Konkretni sadrzaj pojedinacnih seminara odredi6e se prema
interesovanjima, predznanju i iskustvu kandidata koji budu izabrani
za pohadanje zimskih programa. Neki seminari sad rie vi§e tema iz
razlicitih naucnih disciplina.
Evolucija coveka. Izucavanje fizickih odlika coveka. Razvoj
umetnosti, religije, tehnologije i arhitekture od praistorije,
antike i srednjeg veka do danas. Rimljani i varvari. Odlike
srednjovekovnog doba. Forenzika i arheologija. Numizmatika. Osnove arheoloske nauke. Bioarheologija. Istrazivanje
materijalne kulture.
Pojam, znadaj i vrste istorijskih izvora. Kritika istorijskih
izvora. Dogadaj, proces, struktura. Zanat istoricara, naucni
poziv. Naucna istoriografija. Istorija, pseudoistorija, publicistika. Nauka i politika. Istorija XX veka. Lokalna, drustvena,
intelektualna, istorija obicnog coveka, Jotaina istorija
Samostalno istrazivanje lokalne istorije. Umetnicka dela
kao istorijski izvori.
Sta je kultura? Kultura i drustvo. Telo, rod i identitet. Socijalizacija i odrastanje. Mit, religija, ritual. Etnicki identitet.
Drustvene promene. Urbana antropologija. Popularna kultura.
Poreklo i osobine jezika. Razvoj pisma. Analiza govornog
glasa. Gramaticke kategorije. Znacenje reci i recenice.
Psihicki i neuroloski procesi pri obradi jezika. Razvoj govora
kod dece. Verbalna i neverbalna komunikacija. Visejezicnost.
Jezik u drustvu. Jezicke porodice, grane i dijalekti. Jargon.
Vestacki jezici. Racunarska lingvistika.
Socijalna psihologija. Percepcija. Pamcenje. Paznja.
Donosenje odluka. Kognitivni razvoj. Faktori uspesnog
obrazovanja. Psihologija individualnih razlika. Psihologija
umetnosti. Inteligencija. Psihometrija.
Osnovne metode istrazivanja u humanistickim naukama:
eksperiment, anketa, intervju, posmatranje sa ucestvovanjem, terenski rad, sociometrijska tehnika, analiza diskursa,
arhivska grada. Eticka pitanja istrazivanja u drustvenim i
humanistickim naukama. Interdisciplinarnost.
Svet hemije. Od atoma do makromolekula - struktura i
osobine materije. Opsta i neorganska, organska hemija,
fizidka hemija, biohemija. Analiticka hemija i savremene
tehnike hemijske analize. Hemija zivotne sredine - zelena
hemija. Biomolekuli, postanak zivota. Savremena istrazi­
vanja u hemiji (nanotehnologije, supramolekulska hemija,
forenzicka hemija, astrohemija, teorijska hemija). Primena
racunara u hemijskim istrazivanjima. Organizacija i postupci
rada u hemijskoj laboratoriji. Put od nastanka i razvoja
ideje u hemijskim istrazivanjima preko prakticnog izvodenja
eksperimenta do tumacenja i obrade dobijenih rezultata.
Nastanak zivota na Zemlji. Evolucija celije. Funkcije celije.
Proces nasledivanja, pojam i osobine gena i nukleinskih
kiselina. Analiza DNK i RNK. Proteini i metode istrazivanja
proteina. Evolutivni procesi i faktori. Biodiverzitet i njegov
znacaj. Imunologija. Biljna i zivotinjska fiziologija. Biofizika.
Matematicka biologija i bioinformatika. Neurofiziologija.
Biotehnologije. Biomimetika.
Ekologija i zivotna sredina. Populacija, biotop, biocenoza,
ekosistem, biom. Prostorna i vremenska dimanika ekosistema. Terenska i laboratorijska istrazivanja u ekologiji.
Ekoloski faktori. Bioticki odnosi - ko koga juri? Koevolucija.
Evolucija zivotnih istorija. Evolucija ponasanja. Evolucija
biotickih odnosa. Seksualna selekcija. Mikrobi - osobine,
grupe, znadaj i tehnike istrazivanja. Zivot na granici nemoguceg - ekstremofili. Zivot u podzemlju - biospeleologija.
Zivot u svemiru. Bioloske sukcesije. Bioremedijacija.
Organizacija i postupci rada u bioloskoj laboratoriji.
Matematicka analiza (aksiomatika realnih brojeva, nejednakosti, konvergencija nizova, metrike). Topologija (povrsi,
teorija cvorova). Geometrija (aksiomatsko zasnivanje,
neeuklidske geometrije, Poenkareov model, projektivna
geometrija, konacne geometrije). Algebra (teorija grupa i
drugih algebarskih struktura, teorija brojeva). Teorijsko
racunarstvo (konacni automati, formalni jezici, algoritmi).
Diskretna matematika (Remzijeva teorija, formula ukljucenjaiskljucenja, grafovi). Teorija igara (antagonisticke igre,
pobednicke strategije, matricne igre, topoloske igre, igre na
grafovima). Statistika (obrada rezultata, testiranje hipoteze,
regresija, faktorska analiza, slucajne promenljive, raspodele).
Nastanak Suncevog sistema, Zemlje i Meseca. Razvoj i
izumiranje zivog sveta. Formiranje i promene atmosfere,
hidrosfere i klime. Kretanje kontinenata. Vulkanizam i
zemljotresi. Minerali i stene, fosili. Geoloske strukture i pro­
cesi. Oblikovanje reljefa. Geologija karsta. Topografske,
geoloske i klimatoloske karte. Organizacija geoloskog rada
na terenu. Geologija drugih planeta i prirodnih satelita.
Merenje i proucavanje vremena i klime. Vode na Zemlji.
Klimatske promene i uticaj coveka na klimu. Rad sa
geoloskom i klimatoloskom opremom. Izrada karata.
Geoloski informacioni sistemi.
Od elektrona do elektronike. Poluprovodnici i integrisana
kola. Robotika i primena vestacke inteligencije i neuronskih
mreza. Mikrokontroleri i programabilna logika. Arhitektura
racunara. Automatika i teorija upravljanja. Digitalna obrada
slike i govora. Primena matematickih alata u obradi signala.
Elektronske komunikacije. Teorija informacija - signal,
sum, kodiranje i kriptografija. Radarski sistemi. Metode
dizajna, izrade i testiranja elektronskih kola i sistema.
Ispitivanje i simulacije fizickih procesa. Senzori i elektricna
merenja fizickih velicina.
Teorija algoritama (matematicke osnove). Client/Sen/er
arhitektura, distribuirani modeli, projektovanje informacionih
sistema. Mrezni i komunikacioni protokoli. Operativni siste­
mi (sistemsko programiranje, upravljanje hardverom).
Suncev sistem - teorije o nastanku, struktura i dinamika
tela Suncevog sistema. Ekstrasolarne planete. Fizika zvezda. Promenljive i dvojne zvezde. Zvezdani sistemi. Mlecni
put. Galakticka i vangalakticka astronomija. Kosmologija.
Moderna otkrica i posmatranja u astronomiji. Posmatracka
astronomija i obrada posmatrackih podataka. Astrofotografija.
Upoznavanje sa astronomskim softverom. Modeliranje
fizickih sistema i pojava u Svemiru. Numericke simulacije
astrofizickih sistema i procesa.
Teorija i praksa leta u svemir. Uslovi za boravak coveka u
svemiru. Ideje i projekti naseljavanja drugih planeta.
Robotske sonde u istrazivanju svemira.
Predmet i metode fizike. Merenje (teorija merenja, obrada
rezultata,instrument'!). Eksperimentalna fizika. Modeliranje
kompleksnih fizickih sistema (matematicki i fizicki modeli,
racunarske simulacije). Klasicna fizika (mehanika, termodinamika, elektromagnetizam, atomska i nuklearna fizika).
Svetlost i zvuk (geometrijska i talasna optika, primena
lasera, akustika). Savremena istrazivanja u fizici. Kvantna
fizika. Teorija relativnosti. Interdisciplinarne oblasti (ekonofizika, biofizika). Organizacija, postupci i tehnike rada u
fizickoj laboratoriji.
$ta je dizajn. Dizajn za stvarni svet: umetnost, kultura,
trziste, ekonomija. Elementi vizuelnog jezika: oblik, tekstura, boja, proporcija, kontrast, akcent... Procesi u dizajnu:
brif, istrazivanje, ideja, razvoj, evaluacija, prezentacija, produkcija. Vizuelno i taktilno: od pecine do iPhone-a.
Linearno i nelinearno: evolucija, industrijalizacija, kreativne
strategije. Mreza: zid, tekst, konstrukcija, postmoderna,
digitalna stvarnost. DIY: inkubator kreativnosti. Buducnost,
energija, otpad: dizajn za 21.vek ■
Download

ISP Obrazovni programi 2015.pdf