MIT I
SAVREMENA
UMETNOST
Covehnstvo Ce se oslobadati mitova u istorijskom
procesu oslobadanja rada (Eoveka) u toku samoosvcSCivanja i hurnanizacije ljudskog sveta - piSc na kraju
studije Veselina IliCa Mit i stmranje. NcobiEnll n:~Ein
da upoznavanje s ovom knjigom zapotne zavrSnom
misli autora, utoliko pre fto je zakljuhk priladan i
dekivan. NeobiEnije je joS Sto, prditavfi knjigu V. IliCa, i ne prihvatajuti navedene zakljuEke, tragarno u sebi za protivrazlozirna i nadamo &da autor, makar intimno, dopuSta moguCnost postojanja mita u hipotctiEkoj besklasnoj ljudskoj zajednici. Sa takvon~snagom
je V. IliC oZiveo mit da objektivna, nepristrasna, hladna strutna analiza mora, makar nakratko, da ustukne
pred ljudskim i EweEnim - baf kao da i sanla (analiza)
postaje deo tnitskogmif~enja.
Jer, mit nije samo proslost Eovefanstva, nije relikvija koju Euvanlo iz sentimentalnih razloga i koju Cemo, iz istih razloga, i u buduCnosti povlatiti po praSnjavim odajama setanja. Mit
je nada Ewefanstva, ali aktivna, delatna nada, ncophodna pretpostavka i pokretat umetnitkog stvaranja
ali i stvaranja samoga Eoveka.
Mit je proizvod kulture, nastao u procesu prvobitne
podele rada iz koje obnavlja svoju mot i egzistenciju u
savremenoj kul turi/umetnostil kao rezultat Eovekovog
sinkretitkog stvaralatkog rada.' "Ukoliko umetnost
jeste eminentni oblik stvaralatkog rada, IudiEko sve1. V.Ilii,Mif iswaranje, Prosvela, Ni6, 1990,slr.13.
2 Ibidertr, sir. 14.
-
-
tovni ritual i desakralna akcija - onda je pod tim istim
zakonima miSljenja - mit, kao i magija, religija, ideologija, filozofija - tovekov opredmeteni a time i otudeni cad i u zapadno hriSfanskom modelu ku~ture".~
Veselin IliC posebno ukazuje na zloupotrebu ove magiEne i misteriozne reti poznate svima (ali joj niko ne
prozire pravo znaEenje i izvorni stvaralatki smisao4),
kao i na zloupotrebu samoga mita, polititku zloupotrebu tako poznatu i razornu u savremenom svetu.' Koreni otudenja (umetnitkog) stvaranja nalaze se
u podeli Eovekove delatnosti na cad kao izraz nuZnosti
opstanka i umetnost kao prostor Eovekove slobode. "Iz
ove podele rada izrasle su autentitne vrednosti ali i svi
oblici otudenja umetnosti - rnit o umetniEkorn
sta1araldtw1 kao uzvifenoj, divinizijskoj moti foveku
kao stvaraoca U urnemiEkom stvaraldtvu ovopa veka
pokazuje se ono kao rnit o slobodi urnetniEkig stvarnlaStva innn rada i naspram r a d ~ "I . baS
~ zbog ove
podele na nr~fnosti slobodu umetnost/stvaralaStvo ne
moZe biti apologija; umetnost kao oblik slvaralatkog
rada, zasnovan na' jedinstvu nuZnosti i egzistencije,
potvrda je mogufnosti istorijskog rezotudenja stvaraIaEkog rada. "Umetnost moZe biti umetnost u meri u
kojoj je u sebi integrisala dvostruki odnos prema stvarnosti: irtorifnn kritiku i hr~manisti6kuantic+aciju".'
Bez mita, umetnost ne bi mogla da ostvari ovaj zadatak, ne bi bila istoritna kritika i humanistitka anticipacija. Jer, mit prebiva u p r d r r ? ZaSto onda, pita se autor, mit goniti iz umetnosti i kako je moguCe to uopSte
postifi kada je njegova stvarulaEk4 antropolofka suStina i suSlina umetnosti. MiSljenje o potrebi odumiranja mita u umetnosti i o nestanku mitologija uopSte u
ovo vreme radanja planetacne kulture, aistoritno je
milljenje. "Jer,ako je rnit jedan od praoblika Eovekovog tvorenja irtorije/kul/~ire,ne rnoie biti opsewiran
van irtorije, neisforijski.Znab: pitanje o nestankr rnita
jes/e sirnultano i isrorijsko pifanje o nestanku otudene
Eovekove istorijehilti~re.A lime bi imalo dapofinje
utopija kao irr~rija".~
Veselin IliC podvlari razliku izmedu religije i mita (ako
je "bog mrtav", mit je Ziv).1° Dok je religija proizvod
3. Ibidatt, str. 14-15.
4. Ibidan.
5. Ibidon. str. 49.
6. Ibidan. str. 7 2
7 .Ibicintt, str. 76.
8. Ibidern. str. 17.
9. Ibidon, str. 18.
10.hidoern, str. 19.
MOMCILOS~OJKOVIC
Ewekovog straha, oseCanja nerndi i ugroZenosli - u
mitu fivi nada. Mit je izraz nesustalc teZnjc Eoveka ka
budutnosti; zato je priroda mita prevashodno sivnrnlaEka. "Religija istorijski sveddi o porazu duha prvobitnog Eoveka. Ona je u biti negaiivna vern: mircnjc s
beznadehom stvarnoSCu, kulino i mktiEno trpljenje i
pokoravanje. U religijskoj svesti identifikuje sc Eovckovo klonuCe i poraz pred prirodnim (kosmitkim) i
druStvenim silama. Nasuprot religiji, ontologija rnita jc
prevashodno stvaralatka: u mitu je sadrhna iskonska i
istorijska tefnja Eoveka ka ernoncipnciji, izdvajanju iz
prirode i uspostavljanju gospodstva nad njorn. Mit nosi realnu nadu pwobitnog Eoveka da Ce furioznc i elementarne sile prirode biti pobedene. Zato je praksa
mita i magijska: Eovek verujc u svoje m d i kojin~aboZanski mofe da ovlada okolinom. Mit je deo Eovekovog prarisa u kome se na poctitki, stvaralatki naEin
n e m d Eoveka u surovoj stvarnosti praistorije pokazuje kao dozivanje nade. Mil je konkretna inkornncija
utopijskoga, Eulna mlnena ~hamo~ieljenun"."
Ni Eemu mit danas i Sta on znaEi savrerncnom Eovcku
u vrtlogu informatitke revolucije? Da li se porast intercsovanja za istrafivanje mitoloSkc svesti moZc objnsnili kao konzc~ativizam,pomtxlarstvo i slitno? ilckstvo savremene umetnosti u irnaginarnc predele mita
nije izraz njene stvaralatke sterilnosti. "Prihvatiti ta ortodoksna stanoviSta znaEi priznati poraz savremenc
urnetnosti i ne rezumeti njeno sizifovsko traZenje prolaza u predelirna gde putevi ne postoje".12 Paradoks
mita u savremenoj kulturi i umetnosti, upozorava V.
IIiC, valja prorniSljati sa stanoviSta istoritnoga natela o
"reprodukciji sveopSteg Ijudskog" u "svakoj epohi". Mit
je i danas osnova kulture i koheziona snaga savrcmcnih umetnosti. "Urnetnost se uz pornoC mitologija i
tradicija internacionalizuje, stiEe svoj planctarni habitus. Nestaju, briSu se granice nncionnlnog u njenorn
biCu. U toj novoj situiranosti savrernene umetnosti,
mit jednako kao i u umetnostima rninulih kultura jeste
hrana umetnitkog stvarala~tva".'~
Na osnovu ovako Siroko odredene prirode rnita, u uvodnirn razrnatranjima se, potom, istrafuju brojna znatenja odnosn mita,
kulta i kultura i daju nuZna razgranitenja mitskog i religijskog sfvaranja, mita i umetnosii, rniin i jezika, kao
Sto se ispituju i fenomeni rernitizucije u savremenoj
umetnosti.
11. Ibidert~.str. 23.
12 Ibi&n. str. 47.
13. I b i h t ~str.
. 47.
MOMCILOS~OJKOVIC
U prvom delu studije 'Mythos & Poiesis' analititki se
razmatraju relevantna znatenja medudelwanja mita i
savrernene umetnosti, pri temu se polazi od nekolikih
njenih odredenja. U savrernenoj umetnosti svet prirode se pokazuje kao haos, stoga se ona progresivno
preobraZava u tehniku i karakterige je bezoblitnost,
otudenje od stvarnosti, kao i bezosetajnost, hermetitnost, ali i puna sloboda. Pri tome, ono Sto je opSte
obeleZje savremene umetnosti jeste njeno ustajanje
protiv celokupne evropske tradicije i pokuSaj razaranja
IziljadzgodZnje bdtine. Iz takvog svog ontitkog sklopa
ona se pokazuje najteSte kao bizarna, nerazumljiva i
svojeglava, ne Zeli da bude lepa i stoga je Sokantna i interesantna. Savremena umetnost i njen istorijski i stvaralatki integritet kao planetarne svetskoistorijske umetnosti u poslednjih pedeset godina, prerna V. Ilidu,
odreduju: marksistitka (Marksova) antropologija;
praksa izgradnje socijalistitkog druStva i u negativnorn
znatenju staljinizarn/boljSevizam; egzistencijalizam i
postpsihoanalititko shvatanje umetnosti (Hajdeger,
Markuze); preobrabj odnosa izmedu urnetnosti i tehnike (kibernetitka i inforrnatitka revolucija); optirnistitka filozofija nade i utopije (E. Bloh). T o su one socijalne, egzistencijalne, estctitkc/filozofske odrednicc
koje iskazuju ontos savrernene umetnosti.
Ne-mitski fenomeni umetnitkog stvaralaStva - ideoloSka, polititka, psiholoSka, socijalna ogranitenja slobode umetnitkog stvaralagtva - razrnatraju se u
tretem poglavlju. U sledetern poglavlju posebno se
ispituju relevantna znatenja ontogeneze poezije i mita.
Teorijska (sociologijska i estetitka) istraZivanja se koncenlriSu u petom poglavlju na fenomene tradicijskih
vrednosti i njihwa znatenja u savrernenoj umetnosti.
Posebno se razrnatra avangardna pluralistitka estetikajpoetika proletkulta i ukazuje na konkretna polititka i ideoloSka ogranitenja urnetnitkog stvaralaStva u
ranorn sovjetskorn socijalistitkorn drultvu. IstraZuju se
osnovni polititki i ideoloSki koreni duhovnog tla iz kojeg je izrasla dirigwana estetika socijalistitkog realizma, koja nije imala razumevanja za vrednosti mitologke tradicije1stvaralaStva. Socijalistitki realizarn kao teorijska doktrina utestvuje u zasnivanju belicktitke kulfire staljinizma/boljSevizma. Utvrduje se da poseban
prilog zasnivanju belicistitke lailrure u oblasti estetike i
teorije knjiZevnosti predstavlja Lukateva teorija o
avangardizmu u savrernenoj umetnosti. Otuda se posebna paZnja posvetuje analizi Lukateve teorije avangardizma.
U drugorn delu knjige V. lliC se bavi aktuelnim ternama savremene teorije kulture i umetnosti, kakve su,
Download

Preuzmite datoteku (pdf, 65 Kb)