Anlizu pripremio stručni tim SEEDEV‐a1 Uporedna analiza zakonodavstva i strategija vezanih za upravljanjem ruralnim razvojem u Srbiji i EU The contents of this publication are the sole responsability of NGO IDA and can in no way be taken to reflect the views of the the European Union. Sadržaj ove publikacije iskazuje mišljenje NVO IDA i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije. decembar 2010 1
SEEDEV (South East Europe Developement) je konsultastka kuća registrovana u Srbiji, Hrvatskoj i Kavkazu specijalizovana za pružanje uslug iz domena poljoprivrede i ruralnog razvoja 1 2 Sadržaj: 1. 2. Uvod ........................................................................................................................................................................ 7 Ruralna politika u EU ............................................................................................................................................... 8 2.1. Istorija CAP‐a i podrške ruralnom razvoju ...................................................................................................... 8 2.2. Distribucija podrške ....................................................................................................................................... 10 Prvi stub: Direktna plaćanja i tržišne intervencije .............................................................................................. 10 Drugi stub: Ruralni razvoj ................................................................................................................................... 10 2.3. LFA – Less‐Favoured Areas ............................................................................................................................ 12 2.4. Ruralna diverzifikacija .................................................................................................................................... 14 2.5. Iskustva poljoprivrednika u NZČ .................................................................................................................... 16 3. Ruralna politika Srbije ka prilagođavanju EU ......................................................................................................... 17 4. Podrška u predpristupnom periodu ...................................................................................................................... 20 4.1. Institucionalni kapacitet ................................................................................................................................ 21 1. Interna kontrola (uspostavljanje organizacije i osoblja i rukovođenje njima) .......................................... 21 2. Planiranje / Upravljanje rizikom .................................................................................................................23 3. Kontrolne aktivnosti ................................................................................................................................. 24 4. Aktivnosti nadzora .................................................................................................................................... 24 5. Informisanje i komunikacija ...................................................................................................................... 24 4.2. Kapacitet za pripreme projekata i konkurisanje ........................................................................................... 25 Tebele: Tabela 1: Osnovne osobine LFA područja u poljoprivredi EU (EU‐15; 2003) ................................................................... 13 Tabela 2: Razlika između EU i Srbije u pitanjima vezanim za poljoprivredu i ruralni razvoj ........................................... 18 Tabela 3: Višegodišnji indikativni finasijski okvir (MIFF) za predprisupne zemlje EU .................................................... 20 Grafikoni: Grafikon 1: Distribucija sredstava CAP‐a po stubovima podrške u zemljama EU ........................................................... 11 Grafikon 2: Distribucija podrške među osama ruralnog razvoja u zemljama EU ............................................................ 12 Grafikon 3: Ukupan broj gazdinstava koji diverziikuju svoje aktivnosti i njihova distribucija po aktivnostima ............. 15 Grafikon 4: Prihodi u poljoprivredi u državama članicama, 2000 – 2007 (2000=100) .................................................... 17 Grafikon 5: Alokacai i dinamika trošnja SAPARD sradstava u 10 zemalja novih članica ................................................ 28 Prilog: Prilog 1: potrebna dokumentacija za konkurisnje n IPARD projekte u Hrvatskoj za prioritet 1 meru 1.1. ..................... 25 Prilog 2: Potrebna dokumentacija prilikom kontrole projekta u Hrvatskoj .................................................................... 27 Slike: Slika 1: Prikaz razvoja CAP‐a ............................................................................................................................................. 8 Slika 2: Mapa LFA u EU‐27 po kategorijama LFA ............................................................................................................. 13 3 4 Skraćenice: CEFTA Central European Free Trade Agreement /Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi FDI Foreign Direct Investments / Strane direktne investicije GDP Gross Domestic Product / Bruto domaći proizvod GI Geographical identification / Geografske oznake GLOBALGAP Global Good Agricultural Practices / Globalna dobra poljoprivredna praksa HACCP Hazards and Critical Control Points / Analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka IPA Instrument for Pre‐Accession Assistance / Instrument pretpristupne pomoći IPARD Instrument for Pre‐Accession Assistance for Rural Development/ Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj IPM Integrated Pest Management / Integralne mere zaštite bilja SAA Stabilization and Association Agreement / Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji ULO Ultra Low Oxygen / Atmosfera sa niskom koncentracijom kiseonika NZČ Nove zemlje članice FAO Food and Agriculture Organization / Organizacija za hranu i poljoprivredu UAA Utilazed Agriculture Area / Korišćena poljoprivredna površina 5 6 1. UVOD Ruralna politika Srbije je u fazi uspostavljanja, pri čemu joj je osnovna vodilja i pravac razvoja rurlana politika EU. Međutim postoji velika razlika u mogućnostima i spremnosti finasiranja ruralnih politika u EU i Srbiji. Srbija izdvaja minorna sredstva koja nisu u skladu sa potrebama, ali su verovatno u skladu sa mogućnostima i zacrtanim prioritetima. Dok se u Srbiji ruralno poistovećuje sa poljoprivrednim, jer je poljoprivreda još uvek ne samo osnovna nego često i jedina delatnost u ruralnim sredinama, u EU poljoprivreda doprinosi jako malo ruralnoj ekonomiji. Dodatno, dok se u Srbiji od poljoprivrede očekuje da zarađuje pare, u EU ona troši pare da bi doprinosila nekim politikama koje nisu u direktnoj vezi sa ekonomijom, kao što su zaštita životne okoline, turizam, kultura i sl. Zato se postavlja suštinska pitanja: Da li da primenjujemo ruralnu i agarnu politiku EU iz osamdesetih godina jer na tom nivou naša poljoprivreda i ruralni predeli jesu danas? Gde treba investirati u Ruralni razvoj ‐ da li treba pratiti ono što radi večina zemalja EU ili kreirati svoj način distribucije sredstava između tri ose (Axisa)? Na ova i neka druga pitanja vezana za politiku rurlanog razvoja i politiku korišćenja sredstava od predpristupnih fondova namenjenih rurlanom razvoju daje odgovor ova Studija "Uporedna analiza politika i regulativa vezane za ruralni razvij u Srbiji i EU” nastala kao odgovor na potrebe projekta „RuralNet – Nacionalna mreža za ruralni razvoj, instrument za učešće OCD u pripremi politika i unapređenje dijaloga sa EU ruralnim mrežama“ koji je finansiran od strane EU u okviru projekta “Jačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije i EU“. 7 2.
2 RURALLNA POLITIKA U EU Ruralna politi
R
ika u EU je de
eo Zajedničke agrarne po
olitike EU. Kao što je rurallna politika deo CAP‐a, tako je i CAP samo de
C
eo celokupne
e filozofije uje
ednačenog razvoja predsstavljanoj u kkohezionoj i r
regionalnoj p
politici razvoja, kao i
r
i svesnosti o potrebi ulag
ganja u ruraln
na područja. Ova dominan
nta filozofija znači da je rruralni razvoj r
deo svvih politika (ekonomskih
(
h, regionalan
nih, razvojnih
h, obrazovnih
h, zdravstven
nih...) koje su s sve usmerene u p
u
pravcu jednakkih šansi i razzvoja urbanih
h i ruralnih sre
edina. 2.1.
Istorija CA
AP‐a i podrrške ruraln
nom razvo
oju CAP C
ima ve
eć zavidnu istoriju kojaa traje već skoro 50 godina. Prvvih trideset je karakterrisano nepromenjivo
n
ošću i podrškkom cenama,, a poslednjih
h 15 potpuno
om promenom
m u definisan
nju ciljeva i sttalnim promenama p
p
politike. Prom
mene počinju
u 1992 kada j je evropski komesar Ray Mac Sherry p
predložio refformu danas poznat
d
tu kao Mac Sherry‐ijeva re
efoma CAP‐a. Radilo se u potpuno novvom koncepttu agrarne po
olitike koji je dotada
k
ašnja plaćanjaa po proizved
denom kilogrramu, koja su
u bila osnova politike u prredhodnih triideset godina, zame
g
enio plaćanjim
ma po hektarru u zavisnossti od toga šta se proizvod
di, ali nezavissno od toga kkoliko se proizvodi. s
Slika 1: Prikaz r
S
razvoja CAP‐a Osnovna O
nam
mera reform
me iz 1992. godine g
jeste bilo povećaanje konkurentnosti polljoprivrede EU E na međunarodn
m
om tržištu, kkroz povećan
nje kvaliteta i i uz smanjivaanje proizvod
dnje. Kreatori agarne politike u EU su shvatil
E
i da su proizzvodi iz EU na svetskoj pijaci preskup
pi i da ako naamerava da ih izveze, mo
ora da snizi s
njihovu cenu, odnossno, da pove
eća njihovu konkurentno
ost kvalitetom
m. Zato sa primarnog p
cilja po formiranju f
CA
AP‐a, a to je
e povećanje proizvodnje prelazi se na n cilj poveććanja konkurrentnosti. Tada se takođe, po pr
t
rvi put izdvajaju ozbiljnija sredstva iz k
kase EU za fin
nansiranje ruralnog razvoja. 8 Ipak, reforma iz 1992. godine pored značajnih promena koje je donele nije ispunila svoje osnovne ciljeve. Nije značajno smanjila izdatke poreskih obveznika EU za poljoprivredu i nije dovela do značajnog unapređenja cenovne konkurentnosti evropske poljorivrede u međunarodnim okvirima. Međutim ova reforma je svakako postavila nove osnove za poljoprivrednu politiku EU i pokazala je da je agrarna politika ne mora da bude zasnovana samo na podršci cenama i dala je poljoprivredi jednu novu dimenziju, dimenziju promotera ruralnog razvoja i nosioca očuvanja životne sredine. Međutim sve je ukazivalo na neminovnost nove reforme koju su još dodatno ubrzali: najvaljeno proširenje EU za 10 novih članica, uvođenje jedinstvenog monetarnog sistema, izraziti rast konkurentnosti poljoprivrede u svetu i pritisci u okviru Svetske trgovinske organizacije. Sledeća velika reforma Zajednicke agrarne politike nastupila je 2000. godine i poznata je kao Agenda 2000. Ova reforma je donela dalje slabljenje ili čak kidanje veza između proizvodnje i državnih subvencija. Smanjuju se izdaci za interventnu politiku i izvozne subvencije, s druge stane raste podrška ruralnom razvoju. Povećavaju se fondovi namenjeni zaštiti životne sredine i uvodi se unakrsno uslovljavanje ili tzv. cross compliance koja uvodi obavezu farmeru da čuva okolinu ili ne može da ostvari subvencije. Uvode se nove mere iz kategorije ruralnog razvoja kojim se pospešuje rano penzionisanje i prepuštanje proizvodnje mladim osobama, uvažavaju se interesi potrošača u pogledu kvaliteta i zdravstvene bezbednosti hrane, raste briga za dobrobit životinja. Agrarna politika ne brine više samo o poljoprivredi, ona postaje sve više ruralna politika koja je usresređena na sveobuhvatni razvoj sela. Ova reforma je imala za cilj da poljoprivredi da jedan novi karakter – multifunkcionalnost koja podrazumeva da poljoprivredna proizvodnja ne predstavlja više samo ono što je vekovima bila ‐ sektor privrede koji se bavi proizvodnjom hrane za stanovništvo i sirovina za prerađivačku industriju. Poljoprivredi je ovom reformom proširena postojeća uloga dodeljivanjem nove uloge, uloge nosioca razvoja seoskih sredina, uloge zaštitnika zdravlja ljudi, biljaka i zivotinja, uloge zaštite i očuvanja životne okoline. Agenda 2000 nije bla korenita kao reforma 1992. ali mi se čini da je ona sa mnogo naizgled sitnih promena definitivno utrla put bez povratka jednoj potpuno novoj ulozi poljoprvrede. Nova reforma je došla brzo samo tri godine posle Agende 2000 i nekako nenadano, jer obično budžetski ciklus traje 7 godina i tada je realno donosti reforme, a posle treće se pravi samo usklađjivanje budžeta. Međutim gospodin Franz Fischler, veliki pobornik ruralnog razvoja je želeo da za svog mandata još više učvrsti put ka novoj ulozi CAP‐a i ta ona je poznata kao Fišlerova reforma. U suštini ona je nastvaljala reforme zacrtane Agendom 2000, ali još izraženije sledeći ideju koncepta poljoprivrede kao nosioca ruralnog razvoja i zaštite životne okoline umesto poljoprivrede kojoj je cilj da proizvede više. Pooštreni su standardi u oblasti zaštite životne sredine, kvaliteta i bezbednosti hrane, uslova držanja, načina uzgoja i zaštite životinja, povećana su sredstva za investicionu podrsku mladim farmerima, za efikasniji rad poljoprivredne savetodavne službe, uvedeni programi unapređenja kvaliteta proizvoda. Međutim najvažniji segmenti promena ogledaju se u prvo u pooštrovanju uslova poljoprivrednicima za ostvarivanje prava na državne subvencije i njihovo obavezno smanjenje ukoliko prelaze maksimalno propisan iznos po gazdinstvu ‐ poznatije kao modulacija i drugo potpuno odvajanje subvencija od proizvodnje. Uopšte nije bitno šta proizvodiš niti da li uopšte proizvodiš, već dobijaš određenu sumu para kao subvencije na osnovu istorijske proizvodnje tokom 1999 – 2001 godine. Nije prošlo ni nekoliko godina posle Fischlerove reforme, čak mnoge mere još nisu ni zaživele a desilo se toliko toga novog do danas. Počela je reforma šećernog sektora, ukidaju se intrevencije za kukuruz, najavljene su skore reforme sektora voća i povrća, reforma sektora vina je neminovna, pa se čak najvaljju velike reforme kao što je ukidanje kvote za mleko. 9 Očigledno je da je CAP sklon promenama u poslednjih nekoliko godina i nema sumnje da će se značajne promene desiti u novom budžetskom ciklusu. Koliko brzo i koliko intenzivno zavisiće od pregovora između zemalja sa različitim interesima predvođenih Britanijom i Francuskom ali nema sumnje da će promene ići u pravcu prilagođavanja EU cena svetskim cenama, povećavanju sredstvava usmerenih ka ruralnom razvoju i to u pravcu poboljšanja kvaliteta, osnivanja malih uslužnih firmi i zaštiti životne sredine kao i povećanim zahtevima za bezbednost hrane. Najveći izazov će biti kako e se transformisati stup 1, tj direktna plaćanja po hektaru jer je očito nezadovoljstvo činjenicom da su najveći korisnici subvencija oni kojima ona nije ni potrebna. Lično mislim da će se plaćanja usmeriti kroz podršku dohodku nevezana za veličinu poseda nego uslovima okruženja. 2.2.
Distribucija podrške Veličina zajedničkog budžeta EU određuje mogućnost podrške poljoprivredi i rurlanom razvoju. Međutim od važnosti je ne samo kako se EU budžet finansira, nego kako se ta sredsva dalje raspoređuju. Za podelu sredstava je bitan Međuinstitucionalni sporazum iz 2006. godine koji se odnosi na period od sedam godina (od 2007. do 2013. godine) i po kojem je ruralni razvoj svrstan u grupu 2: Prirodni resursi, U toj grupi su svsrstane poljoprivreda, ruralni razvoj, životna sredina i ribarstvo i na nju otpada 42% od ukupnog budžeta. Za distribuciju je od značjana i distribucija prema nameni, kojom se sredstva namenjena finasiranju CAP‐a deli na dva osnovna stuba: •
I stub – direktna plaćanja i tržišne intervencije– za koji je namenjeno 293,105 milijardi Eura u periodu 2007‐2013 •
II stub – ruralni razvoj– za koji je namenjeno 69,750 milijardi Eura u periodu 2007‐2013 Prvi stub: Direktna plaćanja i tržišne intervencije Prvi stub se sastoji od različitih mera, koje direktno ili indirektno podržavaju dohodak u poljoprivredi, a imaju manji ili veći uticaj na tržište i cene. U osnovi se politika prvog stuba deli u dve velike grupe: direktna plaćanja i tržišne intervencije. Za direktna plaćanja poljoprivrednici moraju da ispunjavaju određene uslove koji su vezani za očuvanje životne sredine, bezbednost hrane i zaštitu dobrobiti životinja. Ti uslovi nazivaju se unakrsna usklađenost uslova (Cross compliance) i manje su zahtevni u pogledu sistema SAPS, ali su važeći za mere u okviru politike ruralnog razvoja. Drugi stub: Ruralni razvoj Politika ruralnog razvoja sve je značajnija komponenta CAP‐a i svakim novim budžetskim ciklusom udeo ovih politka u ukupnoj podršci se povećava. Ona promoviše održivi razvoj u Evropskim ruralnim oblastima, koji se odnosi na ekonomska, socijalna i pitanja životne sredine. Više od polovine stanovnika Evropske unije živi u ruralnim oblastima, koje obuhvataju 90% teritorije EU. Bužetskim ciklusom razvoja za period 2007‐2013 definisana je i nova politika ruralnog razvoja koji je usmeren na poboljšanje implementacije programa podrške ruralnom razvoju i fokusira se na zapošljavanje, konkurentnost i inovacije u ruralnim područjima. U kontekstu strateške revizije CAP‐a, Evropska komisija je stvorila 2007. godine novi fond, posebno usmeren na ruralni razvoj, a to je Evropski fond za ruralni razvoj (EAFRD) sa namerom dadodatno podržava programe koji ne potiču od proizvodnje hrane. 10 Grafikon 1: Distribucija sredstava CAP‐a po stubovima podrške u zemljama EU 100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
II Stub
Malta
Rumunija
Estonija
Letonija
Slovenija
Bugarska
Slovačka
Portugalija
Litvanija
Poljska
Austrija
Kipar
Češka
Mađarska
Finska
Luksemburg
Švedska
Italija
Grčka
Irska
Španija
Nemačka
Francuska
Belgija
Holandija
Velika Britanija
Danska
UKUPNO EU‐27
I Stub Današnja ruralna politika EU definisana Agendom 2000 zasnovana je na sledećim principima: •
Multifunkcionalnost poljoprivrede – izmenjena pozicija poljoprivrede u uslovima hiperprodukcije hrane uslovila je neophodnost podsticanja razvoja uslužnih delatnosti na selu; •
Multisektorski i integralni pristup ruralnoj ekonomiji u pravcu diverzifikacije delatnosti, kreiranja novih izvora prihoda i mogućnosti zapošljavanja kao i zaštite ruralnog bogatstva; •
Fleksibilnost izvora za ruralni razvoj – zasnovana na samopomoći i decentralizaciji, partnerstvu na lokalnom i regionalnom nivou; •
Transparentnost u kreiranju i rukovođenju razvojnim programima. Ruralna poliitka EU za period 2007‐2013. ima tri glavna cilja, predstavljena kroz tzv. ose, i jednu horizontalu osu ‐ LEADER pristup: •
Osa 1: Sadrži mere za jačanje konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva. •
Osa 2: Uključuje mere za očuvanje i zaštitu životne sredine kao i seoskih predela. •
Osa 3: Uključuje mere za poboljšanje kvaliteta života u ruralnim oblastima kao i mere za podsticanje diverzifikacije ruralne ekonomije. LEADER je inovativni pristup unutar politike ruralnog razvoja Evropske unije, koji ne predstavlja paket mera koje treba sprovesti, već je to metod koji se može primeniti na bilo koju od prve tri ose. 11 Grafikon 2: Distribucija podrške među osama ruralnog razvoja u zemljama EU 100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
LEADER
Axis 3
Axis 2
Finska
Velika Britanija Irska
Austrija
Svedska
Danska
Ceska
Nemačka
Holandija
Slovačka
EU‐27 Malta
Slovenija
Luksemburg
Bugarska
Esonija
Italija
Francuska
Rumunija
Litvanija
Poljaska
Kipar
Grčka
Madjarska
Portugal
Španija
Latvija
Belgija Axis 1 2.3.
LFA – Less‐Favoured Areas LFA je koncept podrške poljoprivrednicima koji rade i žive u područjima manje pogodnim za poljoprivrednu proizvodnju. Kategorizacija LFA područja u EU razlikuje tri tipa područja, podeljena prema socio ekonomskoj situaciji i prirodnim karakteristikma, a da pri tome se teži da područje odslikava regionalnu situaciju u poljoprivredi EU. Ova tri tipa defnisana su EEC Directive 75/268 (art. 3, para 3‐5) i kasnije su integrisane u strukturalnu podršku: •
Planinaska područja gde nadmorska visina i nagib smanjuje mogućost gajenja i upotrebe mehanizacije. Ova područja obuhvataju oko 16% od UAA u EU‐27. •
Prelazne (jendostavne) LFA koje se karakterišu pre svega lošim kvalitetom zemljišta, niskim prihodima i malom gustinom naseljenosti. Ova područja obuhvataju oko 36% od UAA. Trenutno, postoji rasprava o kriterijumima koji definišu ovu kategoriju i sigurno je da će biti menjani od 2014. •
LFA sa specifičnim „hendikepima“ su određena mala područja, koja imaju neki od nedostatka koji limitiraju mogućnost proizvodnje i života u tim područjima. „Hendikep“ je uslovljen specifičnim potrebama za zaštitom životne okoline i/ilipriobalnih područja i ostrva i gde poljoprivreda treba da je u funkciji okoline i sl. Oko 3% od UAA je klasifikovano u ovu kategoriju. 12 Slika 2: Mapa LFA u EU‐27 po kategorijama LFA Distribucija LFA po kategorijama je predstavljena slikom 1, iz koje se može videti da šest najvećih zemalja članica obuhvata 72% od ukupnog LFA u EU‐25. Od uvođenja LFA koncepta, konstantno se povećavaju površine pod LFA (33% u 1975 do 56% u 1996, iod tada su manje više stabilne površine) pa samim timpodrška namenjena ovim područjima. Tabela 1: Osnovne osobine LFA područja u poljoprivredi EU (EU‐15; 2003) UAA in % of EU‐15 Obradivo zemljište Neobrađeno zemljište Stalni pašnjaci Višegodišnji zasadi Šume Broj gazdinstava Prosečna veličina gaydinstva (ha) Prosečno stoke po gazdinstvu (LSU) Planinaska područja 17.8 10.4 12.5 28.4 27.4 60.0 1 840 180 12.3 7.5 Ostala LFA 38.2 33.0 43.8 48.4 33.8 34.9 1 802 890 24.6 19.7 Ona koja nisu LFA LFA 44.0 56.6 43.7 23.2 38.8 5.1 3 126 110 19.1 21.9 Ukupno (EU‐15) 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 100.0 6 769 180 18.7 17.4 13 2.4.
Ruralna diverzifikacija Povećanje konkurentnosti u poljoprivredi u poslednjih nekoliko decenija nameću poljoprivrednicima potrebu za proemenama i inovacijama u svakodnevnoj proizvođačkoj navici. Međutim mnogi poljoprivredni proizvođači nisu skloni promenama, jer su promene kompleksan proces, praćen često sa emotivnim i socijalnim prilagođavanjima. Ukoliko prihvatimo da je promena reakcija na neki eksterni stimulans i ukoliko smo svesni da se okruženje sve brže menja i da je takvih stimulansa sve više (ulazak u EU, veća konkurencija, brži protok informacija i sl.) moramo prihvatiti da će i biti više promena tj. da se poljoprivrednici moraju menjati. Nekada ta promena će značiti novu sortu, proizvodnu tehniku ili kulturu, ali ponekad i nov posao. Znači, razlikujemo promenu aktivnosti unutar poljoprivrede i van poljoprivrede. Takođe promene mogu imati za cilj i da se zadrži postojeći posao uz dodavanje novog ili da se gasi stari i uspostvavlja novi. Sve ove aktivnosti kojima se umanjuje rizik uvođenjem još novih proizvodnji ili servisa, nazivaju se diverzifikacija ruralnih aktivnotsi. Ona je posebno prepoznata u pravilima EU vezanim za ruralni razvoj, ali je istovremeno jedna od opcija koja može značajno da obezbedi kvalitetniji život u ruralnim sredinama. Ruralna područja zemalja Evropske Unije, kao i ostalih zemlje Evrope, karakteriše značajna diverzifikacija ekonomije od poljoprivrede ka drugim nepoljoprivrednim delatnostima, koja se dodatno stalno povećava. Tako u Evropskoj Uniji 30 – 35% poljoprivrednih gospodarstava ostvaruju dohodak od nepoljoprivrednih delatnosti, a iako je 60% stanovnika ruranih područja vezano za poljoprivredu, samo 20% ističe poljoprivredu kao glavnu delatnost. U nekim zemljama i regijama EU ovaj postotak je veći od 50% (Slovenija, Švedska, Kipar, Malta, Danska, Njemačka). Čak 82% zaposlenih i 95% novostvorene vrijednosti se strvaraju u nepoljoprivrednoj ekonomiji i to tako što se zaposlenost u nepoljoprivrednom sektoru povećavala po stopi od 0.7% godišnje a novostvorena vriednost 1.8% u periodu od 2000. – 2005. godine. Na nivou EU 27 članica, 36,4% nosilaca gazdinstva je 2005. godini imalo drugi plaćeni posao (od 20% u Belgiji do 75% u Sloveniji). Pluraktivnost2 poljoprivrednika je više zastupljenija u severnim zemljama koje se karakterišu niskom gustinom naseljenosti i istočnim zemljama koje karakteriše proizvodno ne specijalizovano gazdinstvo. Nasuprot tome, diversifikacija delatnosti je češća u zapadnim i severnim đelovima EU (Finska 29%, Francuska 25%, Velika Britanija 24%, Nemačka 22,5%) a manje u istočnim i južnim zemljama članicama i Irskoj. Na malim gazdinstvima pluraktivnost nosilaca gazdinstva je češča, a na velikim ređa, ali je zato diversifikacija đelatnosti češća na većim gospodarstvima. Isto se odnosi i na ekonomsku snagu gozdinstva. Ukoliko posmatramo po vrstama delatnosti, viđivo je da se mala gazdinstva u EU česće opređeljuju za preradu poljoprivrednih proizvoda, a velika za usluge pod ugovorom. Diversifikacija je povezana i sa vremenom kojim poljoprivrednik raspolaže. U 2005. godini, na nivou EU 27 članica samo je 15% nosioca gazdinstva radilo ekvivaletno punom radnom vriemenu u poljoprivredi. Radno vreme se povećava srazmerno za veličini gazdinstva, tako da na nivou EU 27 članica, vlasnici koji obrađuju više od 100 ha zemljišta zaposleno je sa 76% radnog vriemena, dok je na nivou EU 15, taj postotak 62%. Vrsta poljoprivredne proizvodnje, takođe utiče na pluraktivnost/diversifikaciju. Poljoprivrednici koji se bave uzgojem žitarica češće imaju još jedan plaćeni posao, a oni koji se bave uzgojem stoke češće diversificiraju aktivnost gospodarstva. Lokacija farme takođe ima utijecaj na diversifikaciju, pa gazdinstva koja se bave uzgojem stoke na pašnjacima, obično imaju lokacije koje su atraktivne za turizam i zato im je udeo ove 2
Neki koriste i reči „part time farming” da objasne isti pojam koji podrazumeva dodatno zaposlenje poljoprivrednika
14 aktivnosti veći. S druge strane, ona gazdinstva koja su bliže urbanim sredinama lakše se zaposle u gradu ili diverzifikuju aktivnost pružajući servis naslonjen na urbanu sredinu. Internet pruža ogromne mogućnosti za poljoprivrednike u udaljenijim područjima, jer mogu na daljinu prodavati svoje proizvode ili ponuditi svoje usluge. Ljudski resursi imaju odlučujuću ulogu u diversifikaciji: mlađi poljoprivrednici češće nalaze još jedan plaćeni posao: u EU 27, oko 20 % starijih od 65 godina ima drugu plaćenu aktivnost, a više od 50% mlađih od 54 godina redovno ima drugi izvor dohotka. Bolje obrazovanje i preduzetnički duh su prednost kod pronalaženja novih poslova. U slučaju kad se poljoprivrednici odluče na diversifikaciju, značajnija je ona izvan gazdinstva nego diversifikacija u okviru samog gazdinstva. Velika je raznovrstnost aktivnosti izvan gazdinstva, dok je diversifikacija delatnosti unutar farme najačešće vezana za: •
proizvodno tržni lanac, tako što se prihod ostvaruje od prerade ili direktne prodaje, korišćenjem postojećih resursa gazdinstva (zemljišta, radne snage ili kapitala), •
za rad pod ugovorom pružajući određeni servis, •
šumarsku proizvodnju i •
usluge (ruralni turizam i sl.) S izuzetkom ruralnog turizma, podaci pokazuju da je veoma malo diversifikacije, ka drugim delatnostima. razlog je jer se lakše koristite postojeći resursi farme nego što se razvijaju potpuno nove aktivnosti. Glavni izvor nepoljoprivrednog dohotka vezanog za farmu su usluge koje se pružaju radom mehanizacije. Isto tako, iznajmljivanje zemljišta ili zgrada su značajan deo dohotka gospodarstva. Najčešće, ove aktivnosti se ne vode kao prihod poljoprivrede. U različitim zemljama uvedene su i različite mere kako bi se pomoglo poljopirvrednom gazdinstvo da diversifikuje svoje delatnosti ka nepoljoprivrednim. Mnoge loklane strategije prepoznaju ove aktivnosti kao prioritet, definišući razne mere podrške sa prvenstvenim ciljem unapređenja prihoda gazdinstava i promocije regije. Ove mere uključuju subvencije, obuke i olakšice. Grafikon 3: Ukupan broj gazdinstava koji diverziikuju svoje aktivnosti i njihova distribucija po aktivnostima 50
45
40
Ostalo 35
Ugovorni poslovi
30
Obnovljiva energija
25
Aquaculture
Prerada drveta
20
Prerada polj. proizvoda
15
Zanatstvo
10
Turizam
Ukupno gazdinstava
5
LT
EL
ES
BE
SI
BG
IE
PL
MT
IT
CY
PT
EU‐15
EE
HU
LV
EU‐27
CZ
SK
LU
NL
DE
DK
SE
FR
AT
NO
UK
FI
RO
0
15 2.5.
Iskustva poljoprivrednika u novim zemljama članicama Poljoprvrednici najviše profitiraju od ulaska u EU. Tako je Index povećanja prihoda od poljoprivrede u odnosu na 2000‐tu godinu iznsi 114,6 (2000 = 100) za svih 27 zemalja članica. U isto vreme, isti index za Poljsku je 209.7, Češku 187, Mađarsku 149.1, Latviju 311, Litvaniju 284.6. Šta to to toliko utiče da se prihod poljoprivrede i poljoprivrednika toliko poveća ulaskom u EU? Prvo, poljoprivrednici dobijaju tržište i konkurenciju. Tržište od pola milijarde bogatih kupaca koji ne gledaju samo na cenu nego i na kvalitet. Drugo stvara se konkurencija i koja se prvenstveno javlja ne na nivou primarne proizvodnje već na nivou prerade. Tako je samo u Mađarskoj pred ulazak u EU podignuto preko 20 postrojenja za proizvdnju bigoriva, bilo preradom uljarica ili žitarica. Usled podrške u vidu bespovratnih sredstava za podizanje preradnih i skladišnih kapaciteta od strane EU, dolazi do ispravljanja gorućeg problema svih zemalja u tranziciji – vellika konkurencija na nivou primarne proizvodnje i mala konurencija na nivou prerađivačke industrije. Time se poveća potrošnja lokalnih poljoprivrednih proizvoda, a samim tim se i povećavaju cene poljoprivrednih proizvoda, što je druga korist koju poljoprivrednici osete ulaskom u EU. Pitaćete se kako kada svaki dan čitamo kako je naše mleko skuplje nego u Nemačkoj, kada gledamo statistiku koja pokazuje da je hrana skuplja kod nas nego u EU. Da li ta statistika nije tačna? Tačna je, jeste mleko skuplje kod nas ‐ ali u prodavnici, a cenu koju dobije proizvođač mleka u Srbiji je niža od one koju dobije farmer u EU. Slična je situacija u sa uljem i suncokretom, kao i sa mesom i kobasicama. Potpunim otvaranjem tržišta proizvođač mleka, mesa, suncokreta dobija mogućnost da za svoj proizvod dobije bolju cenu, dok mlekara, uljara ili klanica dobija konkurenciju i ne može više da ima ekstra zaradu plaćajući mleko jeftino a prodajući ga skupo. Znači poljoprivrednici dobijaju veće, a potrošači niže cene. Treća velika korist koju poljoprivrednici imaju ulaskom u EU je mogućnost korišćenja brojnih subvencija od strane budžeta EU. Za 2006 godinu Mađarska je dobila od zajedničkog budžeta EU, raznih poljoprivrednih i strukturalnih subvencija, u iznosu od 1.842 milijarde EURA, što je za 500 milona više nego 2005. isto za koliko je manje nego 2007. Poljski ček za podršku poljoprivredi za 2006‐tu godinu iznosi 5.3 milijarde EVRA, Češki 1.33, Grčki 6.88. Važno je znati i da se ova sredstva stalno povećavaju i da su ovo sredstva samo iz EU na koja još same zemlje članice dodaju svoje poljoprivredne budžete. Međutim i pre nego se postane zemlja članica, tokom pristupa EU pomaže poljoprivrede onih zemalja koje su na putu ulaska u EU. Kada neka zemlja postane kandtdat za EU, što je oko godinu dana po potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ona može da koristi poseban program namenjen razvoju sela zvan IPARD (ranije SAPARD). Ova sredstva su namenjena direkno poljoprivrednicima i prehrambenoj industriji na način da se podržavaju investicije na farmi u iznosu od oko 50%. Tako Hrvatska, Makedonija i Turska imaju 490 milona za naredne tri godine da potroše na unapređenje konkurentnosti svojih proizvođača i uređenje sela. Kada bi mi postali kandidat zemlja dobijali bi između 50 i 60 miliona EURA godišnje. Znajući da je naš ukupan agrarni budžet 250 milona EURA, znači da bi samo od ovog fonda za četvrtinu više para išlo poljoprivredi nego sada. Međutim pored tržišta, novih preradnih kapaciteta, subvencija i boljih cena, nešto što svi poljoprivrednici iz zemalja koje su nedavno ušle u EU ističu kao najvažnijiu promenu, je da su dobili predvidljivost i stabilnost. Više ih ne „boli glava“ kako da prodaju, već šta da seju, sada znaju za narednih sedam godina koliko će tačno dobiti subvencija, cene su stablinije, ukoliko se desi suša ili grad znaju da će biti nadoknade. Ova predvidljivost i stabilnost im omogućava da se više posvete unapređenju proizvodnje. 16 Grafikon 4: Prihodi u poljoprivredi u državama članicama, 2000 – 2007 (2000=100) 350.0
300.0
250.0
200.0
150.0
100.0
50.0
EU‐27
EU‐15
BE
BG
CZ
DK
DE
EE
IE
EL
ES
FR
IT
CY
LV
LT
LU
HU
MT
NL
AT
PL
PT
RO
SI
SK
FI
SE
UK
0.0
3. RURALNA POLITIKA SRBIJE KA PRILAGOĐAVANJU EU Ruralna politika Srbije je u fazi uspostavljanja, pri čemu osnovna vodilja i pravac razvoja joj je rurlana politika EU. Međutim postoji velika razlika u mogućnostima i spremnosti finasiranja ruralnih politika u EU i Srbiji. Srbija izdvaja minorna sredstva koja nisu u skladu sa potrebama, ali su verovatno u skladu sa mogućnostima i zacrtanim prioritetima. Međutim poljoprivrednici u Srbiji suočavaju se sa raznim izazovima i promjenama okruženja u kojem danas posluju, kao što su: •
Otvaranje granica, kroz proces priključivanja EU i članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji koje uslovljava još veću tržišnu utakmicu na domaćem tržištu i potrebu za povećanjem cenovne konkurentnosti vlastitih proizvoda, •
Povećani zahtev i potražnja za proizvodima koji su konkurentni kvalitetom, a gde je taj kvalitet dokazana certifikatom – integrirana proizvodnja, organska proizvodnja, zaštita imena porekla, zaštita oznake porekla i sl. •
Promena tržišnih lanaca u pravcu veće potrošnje u supermarketima i koncentracija u nekoliko prerađivačkih kapaciteta, koji traže veće količine i poboljšan kvalitet, •
Sve zahtijevniji standardi, posebno vezani za izvoz (kako u EU tako i u ostale zemlje), ali i na domaćem tržištu, •
Pojačanje zahteva za sledljivost u proizvodnji (obležavanje životinja ili biljni pasoši) •
Povećano ulaganje u ruralna područja, kako kroz razne programe centralne vlasti, tako i kroz korišćenje fondova EU – prie svega IPARD fonda. Kao odgovor na ove izazove menja se i još više će se menjati struktura i javljaće se određeni trendovi u poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnim područjima: Smanjenje broja poljoprivrednika uslovljno ne samo njihovim odlaskom u druge sektore i neprihvatanjem mladih da nastave posao svojih roditelja nego i nemogućnošću da se bude konkurentan na tržištu sa 17 postojećim nivom i načinom proizvodnje. Time se javlja i efekat povećanja staračkih domaćinstava u ruralnim predelima. Usled unapređenja tehnolgije u proizvodnji hrane sve je manja potreba za radnom snagom u poljoprivredi i sve veća diverzifikacija aktivnosti na poljoprivrednom gazdistvu u pravcu turizma, zanatstva i usluga. Sve veća migracija za poslom u gradovima koja se javlja usled toga što: i) napredniji delovi ruralne zajednice napuštaju seoske sredine zbog boljih socio ekonomoskih uslova u gradu; ii) siromašniji slojevi primorani da traže zaposlenje van poljoprivrede, zbog sve većeg pritiska usled niskog prihoda u poljoprivredi na malom gazdinstvu. Sve veća urabanizacija ruralnih predela i povećanje tražnje uslužnih poslova u ruralnim područjima koja zahteva specifična znanja ljudi koji žive u ruralnim područjima. Smanjenje poljoprivrednih površina na račun izgradnje industrijskih i uslužnih parkova. Poljoprivredno gazdinstvo koje menja svoju ulogu, jer nije više samo ono koje proizvodi hanu nego je potrebna sve šira i veća znanja o ekonomiji, marketingu, menadžementu ... Približavanje i članstvo u EU nameće izgradnju sistema regionalnog i ruralnog razvoja EU koji se zasnivaju na decentralizaciji, većem učešću civilnog društva u donošenju odluka i povećanoj mogućnosti korišćenja fondova Dok se u Srbiji ruralno poistovećuje sa poljoprivrednim, jer je poljoprivreda još uvek ne samo osnovna nego često i jedina delatnost u ruralnim sredinama u EU poljoprivreda doprinosi jako malo ruralnoj ekonomiji. Dodatno, dok se u Srbiji od poljoprivrede očekuje da zarađuje pare u EU ona troši pare da bi doprinosila nekim politikama koje nisu u direktnoj vezi sa ekonomijom, kao što su zaštita životne okoline, turizam, kultura i sl. Tabela 2: Razlika između EU i Srbije u pitanjima vezanim za poljoprivredu i ruralni razvoj Oblast Zemlje EU Socio ekonomska •
struktura •
•
Ruralna infrastrultura •
Privredna struktura •
•
Poljoprivredna proizvodnja •
•
Ljudski kapital •
Reginalna politika •
•
18% stanovništva živi u pretežno ruralnim sredinama 8% aktivnog stanovništva je zaposleno u poljoprivredi 20% aktivne ruralne populacije radi u poljoprivredi Dobro razvijena usled dugoročne istorija velikog ulaganja u poljoprivredu i ruralna područja (EU‐15) Srbija •
•
•
•
•
•
Jaka urbana ekonomija koja može da •
doprinosi ruralnom razvoju Diverzifikovana ekonomija sa prilično razvijenim ruralnim biznisom Poljoprivreda je sektor koji troši pare (velika •
podrška od strane poreskih obveznika da bi se dostigli socijalni ciljevi i zaštitila prirodna •
okolina) Prosečna veličina poseda od 19 ha Visoka obrazovanost ruralnog i poljopribrednog stanovništva Razvijena regionalizacija i prepoznati regioni Značajni fondovi u okviru budžeta UE •
•
•
Poljoprivreda je osnovna i često jedina delatnost u ruralnim područjima Poljoprivreda ne donosi prihod kao u zemljam EU Ostvaruje se samo mala dodatna vrednost kroz preradu i diverzifikaciju Loše razvijena i dodatno neodržavana Brojna naselja bez osnovne infrastrukture Mala mogučnost brzog uspostavljanja usled prioritetnih intervencija u urbanim područjima Ekonomija koja malo može da doprinese zapošljavanju Očekivanja da poljoprivreda zarađuje pare i time doprinosi ekonomskom razvoju Nepovoljna struktura proizvođača usled usitnjenosti zemljišnog poseda Niska obrazovanost uoređenju sa urbanim područjima a naročito u poređenju sa EU Započinjanje postavke politike regionalnog razvoja Još uvek ne upsostvaljeni kriterijumi i fondovi za 18 Stanje okoline životne •
•
•
•
•
podršku regionalnom razvoju Mnogi bidiverzitet je već izgubljen tokom perioda intenzifikacije u poljoprivredi Mnogo velikih stočarskih farmi = veliki zagađivači Dobro razvijen sistem kontrole Postojanje velike zainteresovanosti građana za zaštitom životne okoline Bogata ekonomija spremna da uloži u zaštitu životne okoline Fondovi i finasijski •
resursi Loklana samouprava Proizvodna povezanost Socijalna zaštita •
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Male farme sa malim nivom intenzivne poljoprivrede pa samim tim i prihvatljivim nivom zagađivanja Relativno mali broj velikih farmi koji su veliki zagađivači Slab regulatorni sistem zaštite životne okoline i nerazumevanje farmera za potrebom očuvanja životne sredine Javna briga za zaštitom životne okoline tek u povoju Tranzicijska ekonomija koja vrši pritisak na brz ekonomski rast Ad hock i skromni kako u ukupnom iznosu tako i u udelu Definisani sveobuhvatni i značajni •
Razvijene proitne organizacije i lokane akcione grupe Organizovana lokalna administracija Loklno povezani preduzetnici Uspostvaljena većina tržišnih lanaca zasnovanih na konkurenciji •
Mala uloga lokane samouprave u povezivanju privrednika i ekonomskom razvoju •
Mala konkurencija koja u velikoj meri monopolizuje idređena tržišta Poljoprivreda obezbeđuje mali deo zaposlenosti, čak i u rurlanim područjima pa se sociijlane potrebe ostvaruju kroz razvoj drugih sektora Dobro razvijen sistem socijlane podrške •
Nedefinisan sistem socijalne zaštite poljoprivrednika Mala nivo uplate u zdravstveni i penzioni fond od strane poljoprivrednika •
Imajući na umu sve ove razlike postavlju se pitanja: Da li da primenjujemo ruralnu i agarnu politiku EU iz osamdesetih godina jer na tom nivou naša poljoprivreda i ruralni predeli jesu danas? Da li današnju politiku jer u njoj danas privređujemo? Da li onu za koju mislimo da će biti politika po našem priključenju? Koliko je ruralna politika promenljiva i kakvu politiku ćemo mi zateći danom ulaska u EU? Kakva agrarna politika Srbije u predpristupnom periodu treba da bude da bi što se što lakše i uspešnije prilagodini CAP‐
u? Kada je definisan CAP 1950/60 EEC je planirala da 50% para ide u “Guarantee” [stub 1] i 50% “Guidance” [Stub 2]. MEđutim podrška tržištu je uzela veći deo kolača ostavljajući ruralni razvoj sa oko 5% od ukupnog budžeta. Reformom 1990 počinje da uspostavlja ponovni balans. Zato je pitanje za Srbiju: Moželi Srbija da prođe brže put ka tome gde EU teži i uspostavi veća plaćanja za Ruralni razvoj izbegavajući da napumpa prevelika plaćanja za podršku tržištu? Drugo pitanje je gde treba investirati u Ruralni razvoj. Da li treba pratiti ono što radi večina zemalja EU ili kreirati svoj način distribucije sredstava između tri ose? Srbija mora da ima politiku koja će joj obezbediti da poveća svoju konkurentnost i pomogne joj da u što kraće vreme prilagodi sistem bezbednosti hrane sa EU. Ona ne treba da uvodi mere koje ima EU jer su ciljevi njihove politike značajno drugačiji nego naši u ovom trenutku. Pojednine zemlje EU izdvajaju i do 80% ruralnih fondova za plaćanja za očuvanje životne okoline – mi to ne treba da radimo, jer je naš trošak očuvanja postojeg manji nego njihov trošak povratka na staro. U EU svaki farmer ima obavezu držanja neobrađenim 10% zemljišta pod žitaricama ili pak postoji zabrana podizanja novih vinograda i ograničenja i kazne ako neko proizvede više mleka nego što je propisano, 19 takođe je uvedena politika direktnih plaćanja po hektaru u cilju smanjenja proizvodnje – (mi ne treba da ih kopiramo jer nama cilj nije smanjenje proizvodnje). EU je uvela izuzetno stroge standarde proizvodnje i bezbednosti hrane – mi treba da im težimo i da se prilagođavamo njim,a ali ne i da ih slepo uvodimo u našu zakonsku regulative pa da ih ne primenjujemo. EU ima svoju politiku – mi treba da kreiramo svoju gledajući u kom pravcu ide CAP, prilagođavati mu se, ali u isto vreme kroz investicionu podršku i podršku ruralnom razvoju obezbediti da naši proizvodi i ruralni predeli budu konkurentni danom ulaska u Srbije u EU. 4. PODRŠKA U PREDPRISTUPNOM PERIODU Srbija na svom putu ka članstvu u EU je bila i tek će biti potpomognuta od strane EU. Instumenti pomoći (CARDS, ISPA, PHARE i SAPARD) su od 2007. godine obuhvaćene kroz jedan program zajednički nazvan IPA (Instrument for preaccssion) koji obuhvata 5 komponenti. •
Pomoć tranziciji i izgradnji institucija (državna uprava, acquis communitaire, sudstvo, lokalni i ekonomski razvoj i dr.) •
Prekogranična saradnja (podrška prekograničnoj saradnji) •
Regionalni razvoj (regionalna konkurentnost, saobraćaj i životna sredina) •
Razvoj ljudskih resursa (zapošljavanje, obrazovanje, obuka i socijalna pitanja) •
Ruralni razvoj (razvoj poljoprivrede i ruralnih oblasti) Sredstva iz prve dve komponente Srbija može da koristi odmah dok za komponente 3,4 i 5 treba da se ispune određeni uslovi, kako politički (da ste zemlja kandidat), tako i institucionlani (najvažniji su decetntralizovani sistem upravljanja sredstvima, nezavisna kontrola finansijskih sredstava, agencija za plaćanje i sl). Trenutno Srbija za prve dve komponente godišnje prosečno dobija 193 miliona EURA i ta sredstva najvećim delom idu na komponentu 1 (preko 90%) kojom se podiže kapaciteti institucija, dok ne postoje mogućnosti da se dobijaju bespovratna sredstva za unapređnje proizvodnje ili konkuretnosti. Komponenta 3 namenjena regionalnom razvoju i iznosiće oko 190 miliona EVRA godišnje i namenjena je prvenstveno izgradnji infrastrukture. Za nju mogu da konkurišu prvenstveno opštine. Iskustva pokazuju da je za ispunjenje svih zahteva za korišćenje ove komponente potrebno najviše vremena i da Srbija realno može da očekuje da ova sredstva počne da koristiti u godinama ulaska u EU ili čak i kasnije. Tabela 3: Višegodišnji indikativni finasijski okvir (MIFF) za predprisupne zemlje EU Zemlja/godina Turska Hrvatska Makedonija Srbija Crna Gora BiH Albanija 2007 497.2 138.5 58.5 186.7 31.4 62.1 61.0 2008 538.7 146.0 70.2 190.9 32.6 74.8 70.7 2009 566.4 151.2 81.8 194.8 33.3 89.1 81.2 2010 653.7 154.2 92.3 198.7 34.0 106.0 93.2 Prosečno 564 147.5 75.7 193 33 83 76.5 Za ruralna područja Srbije je sigurno najvažnija 5 komponenta IPA fondova, namenjena ruralnom razvoju. Peta komponenta IPA sredstava, zvana IPARD, je nastavak programa SAPARD (Special Preaccssesion Programme for Rural Development) kojim je EU pomagala zemlje nove članice EU. S jedne strane IPARD 20 program je usmeren na usvajanje pravnih tekovina EU i prilagođavanje ZAP a sa druge podršci poljoprivrednicima i prerađivačima u podizanju konkurentnosti kroz investicionu podršku. Takođe se kroz ovaj program može unapređivati i ruralna infrastruktura. Suština programa je obezbeđivanje bespovratnih sredstava u iznosu od oko 40‐100% od vrednosti investicije za tri tipa projekata (prioriteta): •
Podizanje konkurentnosti •
Zaštita životne sredine i LEDER peristup •
Ruralna infrastruktura 4.1.
Institucionalni kapacitet Institucionalni kapacitet pre svega podrazumeva da se ispune kriterijumi za akreditaciju koji u osovi obuhvataju složen sistem pravila i procedura koji su sažetku dati u nastavku: 1. Interna kontrola (uspostavljanje organizacije i osoblja i rukovođenje njima) A. ORGANIZACIONA STRUKTURA Strukture, uprave i tela sistema rukovođenja i kontrole, u skladu sa Članovima 6‐8 Okvirne odluke, imaće organizacionu strukturu koja će im omogućiti da vrše osnovne funkcije u pogledu troškova sprovođenja IPARD programa. Osnovni pristup koji će se koristiti prilikom podele funkcija i odgovornosti, utvrđivaće se u skladu sa tabelom koja sledi: Osnovne funkcije Posebne funkcije Nacionalni službenik za odobravanje (NAO) Nacional
ni fond * * * * * * * * * * Funkcije rukovođenja Nadzor programa Evaluacija Izveštavanje Koordinacija Funkcije plaćanja Odobravanje i kontrola obaveza Odobravanje i kontrola isplata Realizacija isplata Računovodstveno obuhvatanje obaveza i isplata Blagajna Funkcije Odabir implementacije Publicitet Garancija A.1. Funkcije rukovođenja obuhvataju (a)
(b)
(c)
(d)
A.2. Operativna struktura IPARD Upravni organ Agencija * * * * * Nadzor programa: Evaluacija Izveštavanje Koordinacija Funkcije plaćanja 21 (e)
(f)
(g)
A.3. Odobravanje i kontrola obaveza i isplata Realizacija isplata Blagajna Funkcija implementacije, koja ima za cilj: (h)
(i)
(j)
Odabir Publicitet Garancija B. STANDARD LJUDSKIH RESURSA Strukture, ovlašćeni organi i tela sistema za rukovođenje i kontrolu i nosioci su određenih uloga i staraju se za sledeće: (a)
(b)
(c)
(d)
(e)
(f)
Da se etička načela i pravila integriteta koje zahteva top‐menadžment, poštuju u čitavoj organizaciji. Da odgovarajući ljudski resursi budu raspodeljeni kako bi se sprovele operacije, i obezbeđuju da na različitim operativnim nivoima postoje ljudi koji poseduju potrebne tehničke veštine. Oni moraju posedovati odgovarajuće tehničke veštine i iskustvo, znanje stranih jezika i biti u potpunosti obučeni za implementaciju programa Evropske zajednice. Da organi i pojedinci imaju puno pravno ovlašćenje da ispunjavaju svoje funkcije. Utvrđivanje odgovornosti, zaduženja, delegirane odgovornosti i bilo kojih drugih neophodnih ovlašćenja za sve zadatke i pozicije u čitavoj organizaciji, formalno je definisano (u pisanoj formi), uključujući ovde i postavljanje finansijskih ograničenja za rukovodstvo. Kada je reč o obavezama ili plaćanju koji se odnose na treća lica, jedan menadžer treba da bude zadužen za sve aspekte transakcije. Prikazi misije organizacije, opisi poslova itd, moraju biti aktuelni i opšte poznati. Podela dužnosti je takva da nijedna osoba nema odgovornost za više od jedne od tri funkcije odobravanja, realizacije ili računovodstvenog obuhvata iznosa koji padaju na teret IPARD‐a. Nijedan pojedinac ne izvršava ove zadatke, a da se njegov rad ne kontroliše tako što druga osoba ponovo ne obavlja isti zadatak. Ovakva podela dužnosti u skladu je sa principima izloženim u Finansijskoj uredbi i Pravilima njenog sprovođenja. Svaka od ovih funkcija biće u nadležnosti odvojene administrativne pod‐jedinice čija će zaduženja biti definisana u Organizacionoj tabeli. Planiranje, zapošljavanje, obuka i ocena rada osoblja na svim operativnim nivoima obavljaju se na odgovarajući način, a postoji i politika rotiranja zaposlenih na osetljivom položaju, radi pojačanog nadzora. C. DELEGIRANJE Jedan deo ili čak čitava funkcija evaluacije, izveštavanja, odobravanja ili kontrole mogu se delegirati drugim organima u slučaju da su ispunjeni sledeći uslovi: (g)
(a)
Napismeni sporazum/ugovor mora se zaključiti između odgovarajućih struktura, nadležnih organa i tela sistema upravljanja i kontrole, i onog tela koje određuje koje su to informacije i propratna dokumenta koja treba podneti, a koji vremenski rok za njihovo podnošenje. Sporazum/ugovor mora ostaviti prostora sistemima upravljanja i kontrole da se prilagode kriterijumima za akreditaciju. Treba obezbediti odgovarajući revizorski trag. Čitav sistem, uključujući i delegirane funkcije koje obavljaju druga tela, biće prikazan u Organizacionoj tabeli. 22 (b)
(c)
(d)
(e)
(f)
(g)
(h)
(i)
(j)
Sporazumom će se obezbediti da propisno ovlašćeni zastupnici ili predstavnici (ZEMLJE KANDIDATA) ili Evropske zajednice imaju pristup informacijama koje poseduju ova delegirana tela, kao i dotičnim zvaničnicima da ispitaju pristigle prijave, uključujući tu i proveru projekata i primalaca pomoći, te dobijanje bilo koje informacije koja im je potrebna da bi vršili svoju funkciju. Odgovarajuće strukture, nadležni organi i tela sistema upravljanja i kontrole uvek zadržavaju odgovornost za efikasno upravljanje Fondom. Dužnosti i obaveze drugog tela, posebno u pogledu kontrole i verifikacije usklađenosti sa Sporazumom/ugovorom, biće jasno definisane. Odgovarajuće strukture, nadležni organi i tela sistema upravljanja i kontrole staraće se da dotično telo ima na raspolaganju sistem koji mu omogućava da efikasno i na zadovoljavajući način ispunjava svoje obaveze. Dotično telo će na eksplicitan način potvrditi odgovarajućim strukturama, nadležnim organima i telima sistema upravljanja i kontrole da zaista ispunjava svoje obaveze i opisaće u tu svrhu upotrebljena sredstva. Odgovarajuće strukture, nadležni organi i tela sistema upravljanja i kontrole redovno će revidirati, uključujući tu i ponovnu proveru slučajnog uzorka, delegirane funkcije kako bi se uverili da se operacije obavljaju uz odgovarajući nivo kvaliteta i u skladu sa Sporazumom/ugovorom. Odgovarajuće strukture, nadležni organi i tela sistema upravljanja i kontrole biće redovno i pravovremeno informisani o rezultatima sprovedenih kontrola, tako da se stanje utvrđeno prilikom kontrole može uvek uzeti u obzir kao relevantno pre nego što se potraživanje odobri ili izmiri, ili račun realizuje. Izvršene operacije detaljno se opisuju u izveštaju kojim se prati svaka prijava ili potraživanje, serija potraživanja ili prijava, ili, kada je to prikladno, u izveštaju koji pokriva jednogodišnji period. Izveštaj prati i potvrda podobnosti odobrenih prijava i potraživanja, kao i dokaz o prirodi , opsegu i ograničenjima preduzetih operacija. U izveštaju će biti pobrojane fizičke i administrativne provere koje su obavljene, biće opisan metod provere, dati rezultati svih inspekcija i postupaka preduzetih povodom neslaganja i neregularnosti navedenih u izveštaju. Propratna dokumentacija koja se podnosi odgovarajućim strukturama, nadležnim organima i telima sistema upravljanja i kontrole biće dovoljna da garantuje kako su sprovedene sve neophodne provere podobnosti potraživanja ili faktura odobrenih za realizaciju. IPARD Agencija mora biti zadovoljna načinom na koji su druga tela sprovela procedure koje su u skladu sa kriterijumom koji je propisan u ovom Aneksu, pre nego što se projekat prihvati, a pomoć odobri. Ovlašćeni revizor izveštavaće o delegiranim funkcijama na isti način kao da njima upravlja sama agencija. 2. Planiranje / Upravljanje rizikom Strukture, nadležni organi i tela sistema upravljanja i kontrole, onako kako su definisani u Članovima 6‐8 Okvirnog sporazuma, staraće se za: (a)
•
IIdentifikovanje i procena rizika, kao i upravljanje rizikom Da se rizici identifikuju i da se njima upravlja, a posebno da se u svim oblastima primene odgovarajući kontrolni resursi u skladu sa značajem različitih rizika koje ublažavaju. (b)
•
Postavljanje ciljeva i raspodela sredstava shodno postavljenim ciljevima: Da se uspostave adekvatni (i merljivi) ciljevi na nivou učinka i uticaja na svim nivoima, i da se u skladu sa njima radi u čitavoj organizaciji, 23 •
Da se sredstva raspodele adekvatno postavljenim ciljevima i uz poštovanje principa transparentnog i ispravnog finansijskog upravljanja, •
Da su odgovornosti u pogledu ovih ciljeva jasne. (c)
•
Planiranje procesa implementacije Da se razradi jasan plan za postizanje postavljenih ciljeva – uključujući vremenski okvir i odgovornost za svaki korak – i da se usvoji analiza kritične putanje tamo gde je to neophodno. 3. Kontrolne aktivnosti Radi efikasne unutrašnje kontrole neophodno je sprovesti sledeće procedure ili procedure koje garantuju identični ishod a odnose se na: A. OPŠTE NAPISMENE PROCEDURE B. PROCEDURE ZA ODOBRAVANJE PRIJAVA I ZAHTEVA C. PROCEDURE ZA BUDŽET I ISPLATU D. PROCEDURE ZA RAČUNOVODSTVO E. PROCEDURE ZADUŽIVANJA F. REVIZIJSKI TRAG 4. Aktivnosti nadzora A. TEKUĆI NADZOR KROZ AKTIVNOSTI INTERNE KONTROLE Aktivnosti interne kontrole obuhvatiće u najmanju ruku sledeće oblasti: •
nadzor tehničkih usluga i delegiranih tela odgovornih za sprovođenje kontrola i drugih funkcija neophodnih da bi se obezbedila pravilna primena propisa, smernica i procedura. •
pokretanje sistemskih promena kako bi se generalno poboljšali sistemi za kontrolu. •
revizija tvrdnji i zahteva podnetih strukturama, nadležnim organima i telima sistema upravljanja i kontrole kao i drugih informacija koje upućuju na neregularnosti. Tekući nadzor inkorporiran je u uobičajene i stalne operativne aktivnosti. Aktivnosti u vezi sa dnevnim poslovanjem i kontrolama stalno se prate na svim nivoima kako bi se obezbedio dovoljno jasan revizijski trag. B. POSEBNE EVALUACIJE OD STRANE SLUŽBE ZA INTERNU REVIZIJU 5. Informisanje i komunikacija A. KOMUNIKACIJA I PUBLICITET B. BEZBEDNOST INFORMACIONIH SISTEMA C. IZVEŠTAVANJE 24 4.2.
Kapacitet za pripreme projekata i konkurisanje IPARD sredstva su od velike važnosti ne samo zbog podizanja konkurentnosti poljoprivrede i kvaliteta života u ruralnim područjima nego i zato što: •
Celokupan sistem dobijanja EU sredstava funkcioniše na sličnom principu kao i IPARD proedure •
Jednom sproveden EU grant za ruralni razvoj je referenca za dobijanje drugog •
Učenje prcedura i sređivanje sve neophodne dokumentacije za farmu ili preradnu fabriku •
Urađne anlize dokazivanja profitabinosti će biti korisne i projektu Sigurno da je za Srbiju najzanačajniji prvi tip prioriteta koji se odnosi na unapređenje konkurentnosti i da će najveći deo sredstava biti usmeren ka toj osi (Axis). U svakom od ovih tipova prioriteta, u Nacionalnom programu za ruralni razvoj (NPRR), se definišu mere šta će se finasirati. Drugi nivo koji poljoprivrednik ili kompanija treba da ispuni da bi dobio sredstva jeste set kriterijuma definisanim NPRR a koji govore o tome ko može da bude korisnik za koju meru. Tada se postavljaju kriterijumi koji obično definišu: •
Veličinu gazdinstva (minimalni i maksimalni broj hektara ili stoke) •
Promet robom (minimalni i maksimalni) za koji se zahteva investiciona podrška •
Predhodno iskustvo u proizvodnji i/ili preradi •
Nivo prometa preko računa i plaćenih poreskih dažbina koje se dokazuje revizijskim izvestajem Ukoliko je potencijlani korisnik u okviru definisanih kategorija i želi da aplicira za sredstva onda treba da pripremi dokumetaciju koja u osnovi obuhvata: •
Obrasce, zahteve i potvrde definsane tenderom •
Projektni zadatak sa detaljnim troškovnikom i idejnim rešenjem •
Analizu isplatljivosti sektora i samog projekta. U prilogu 1. je dat kao primer potrebna dokumentacija za konkurisnje n IPARD projekte u Hrvatskoj za prioritet 1 meru 1.1. Prilog 1: potrebna dokumentacija za konkurisnje n IPARD projekte u Hrvatskoj za prioritet 1 meru 1.1. •
Obrazac SSP‐28.1. Prijava •
Obrazac SSP‐4.1. Poslovni plan ili Obrazac SSP‐4.2. Poslovni plan •
Jedna ponuda za iznos manji od 75.000,00 HRK ili tri ponude za iznos veći od 75.000,00 HRK te Tablica za usporedbu ponuda •
Kopija Rješenja o upisu podnositelja u Upisnik poljoprivrednih gospodarstava izdanog od Ureda državne uprave u županiji (ili nadležnog Ureda Grada Zagreba) •
Potvrda izdana od Porezne uprave da je podnositelj prijave u sustavu PDV‐a ne starija od 30 dana na dan podnošenja prijave, •
Dokaz o registraciji podnositelja prijave •
Za pravne osobe: Izvadak iz sudskog registra Trgovačkog suda, Kopija Obavijesti Državnog zavoda za statistiku o razvrstavanju poslovnog subjekta prema NKD‐u Kopija Kartona deponiranih potpisa izdanog i ovjerenog od poslovne banke. Ne starija od 30 dana od dana ovjeravanja do dana podnošenja prijave, Popis zadrugara i/ili kooperanata ovjeren od strane zadruge ne stariji od 30 dana od dana izdavanja do dana podnošenja prijave •
Za obrtnike: Kopija Rješenja o obrtu izdana od Ureda državne uprave u županiji, Kopija Kartona deponiranih potpisa izdanog i ovjerenog od poslovne banke. Ne starija od 30 dana od dana ovjeravanja do dana podnošenja prijave.Izvadak iz obrtnog registra izdan od Ureda državne uprave u županiji ne stariji od 30 dana od dana izdavanja do dana podnošenja prijave, Preslika osobne iskaznice (ili drugog dokumenta s vidljivim JMBG‐om) •
Fizičke osobe u sustavu PDV‐a Potvrda banke o broju žiroračuna ne stariji od 30 dana na dan podnošenja prijave, 25 Preslika osobne iskaznice (ili drugog dokumenta s vidljivim JMBG‐om) •
Dokumenti potrebni za izgradnju ili rekonstrukciju objekata •
Kopija važeće Građevne dozvole u slučaju izgradnje ili rekonstrukcije izdana od Ureda državne uprave u županiji (Građevna dozvola potrebna je i kod nabavke opreme), Kopija važeće Lokacijske dozvole u slučaju izgradnje plastenika izdana od Ureda državne uprave u županiji (lokacijska dozvola potrebna je i kod nabavke opreme plastenika), Kopija Procjene troškova gradnje (za izgradnju ili rekonstrukciju objekta), Studija utjecaja na okoliš; ukoliko ista nije potrebna, Potvrda sa opisom utjecaja na okoliš izdane od Ministarstva zaštite okoliša, prostornog uređenja i graditeljstva. Kopija Rješenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodnoga gospodarstva – Uprava za veterinarstvo o usklađenosti propisanim veterinarsko‐zdravstvenim uvjetima. •
Dokumenti o financijskom stanju podnositelja prijave •
Za pravne osobe: Bilanca zaključno s 31.12. za prethodnu financijsku godinu Račun dobiti i gubitka za prethodnu financijsku godinu, Zadnji kvartalni statistički izvještaj za tekuću godinu, Prijava poreza na dobit za prethodnu financijsku godinu, Revizijsko izvješće za prethodnu financijsku godinu (ako je podnositelj prijave zakonski obvezan), Potvrda Trgovačkog suda da podnositelj nije u stečaju, stečajnoj nagodbi ili likvidaciji ne starija od 30 dana na dan podnošenja prijave, Kopija Popisa dugotrajne imovine, BON 1 i BON 2/ Podaci o solventnosti ne stariji od 30 dana na dan podnošenja prijave, Kako su navedeni u tekstu •
Za obrte i fizičke osobe u sustavu PDV‐a: Prijava poreza na dohodak za prethodnu financijsku godinu, Bilanca za prethodnu financijsku godinu; Račun dobiti i gubitka za prethodnu financijsku godinu, Kopija Knjige primitaka i izdataka za prethodnu financijsku godinu, Kopija Popisa dugotrajne imovine, BON 2/ Podaci o solventnosti ne stariji od 30 dana na dan podnošenja prijave, •
Za sve podnositelje Potvrda Porezne uprave da podnositelj nema poreznih dugovanja ne starija od 30 dana na dan podnošenja prijave, Dokaz o sposobnosti podnositelja da provede ulaganje (Garancija banke ili Ugovor o kreditu ili Potvrda banke o stanju na računu podnositelja), Punomoć ovjerena od javnoga bilježnika ne starija od 30 dana od dana izdavanja do dana podnošenja prijave •
Dokumenti o dokazivanju vlasništva •
Izvadak iz zemljišne knjige (list A, B, C) ne stariji od 3 mjeseca od dana izdavanja do dana podnošenja prijave kao dokaz da se objekt ili zemljište nalazi u vlasništvu podnositelja, Dokaz da podnositelj koristi predmetno zemljište (Posjedovni list izdan od Državne geodetske uprave‐Područnog ureda za katastar ne stariji od 30 dana od dana izdavanja do dana podnošenja prijave, Kopija Ugovora o zakupu i/ili koncesiji) •
Dokumenti o stručnoj osposobljenosti: •
U slučaju da podnositelj nije upisan u Upisnik poljoprivrednih gospodarstava najmanje dvije godine priložen je jedan od slijedećih dokumenata za nositelja ili člana OPG‐a, člana Uprave ili odgovorne osobe: Ugovor o radu (vidljivo radno iskustvo u poljoprivrednoj proizvodnji na odgovarajućim poslovima od najmanje pet godina), ili Svjedodžba poljoprivredne škole ili Diploma s područja agronomije, veterine, prehrambene tehnologije
Pravilo je da se kroz IPARD fondove ne mogu finasirati kupovina i iznajmljivanje zemljišta ili postojećih zgrada, porezi, carine i uvozne dažbine, operativni troškovi uključujući održavanje i troškove iznajmljivanja, leasing, bankovne provizije, troškovi jamstava i sl, opšti troškovi određenog projekta, kao što su arhitekti, inženjeri, konsultanti i pravne dažbine, troškovi studija izvodljivosti za pripremanje i sprovođenje projekta, troškovi stecanja patenata i licenci izravno vezanih uz projekt, koji prelaze 12% ukupnih odobrenih troškova isključujući ove opće troškove. Takođe se mora u potpunosti poštovati Zakon o javnim nabavkama i moraju se dostaviti dokazi o prikupljanju ponuda od najmanje tri dobavljača, i za koje originali ponuda nisu uključeni u izjavu o troškovima. Važna je činjenica da se sufinanciranje iz fonda IPARD izvodi tek nakon zaključka projekta i po izvedenom plaćanju dozvoljenih troškova investicije, odnosno nakon završene i sa strane investitora plaćene investicije, i to samo za dopuštene i opravdane investicijske troškove. Da bi se sredstva mogla povratiti neophodno je da se ima pozitivan izveštaj od organa koji vrši kontrolu. Kontrola je dvostruka prva od strane ovlašćene domaće revizije a slepom kontolom od strane revizije od strane EU. 26 Primer potrebne dokumentacija prilikom kontrole projekta u Hrvatskoj je data u prilogu 2. Prilog 2: Potrebna dokumentacija prilikom kontrole projekta u Hrvatskoj •
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Dokumente o proizvodnji i prodaji (uz uvid u račune o kupnji repromaterijala i u račune o prodaji proizvoda), Ugovore o kreditima, Dokumente o vlasništvu zemljišta, (za vlastito zemljište ZK izvatke ili ugovore o kupnji ovjerene od Porezne uprave ukoliko je postupak uknjižbe u zemljišne knjige u tijeku), Dokumente o posjedu zemljišta, (posjedovni list, izvadak iz katastarski, ugovore o zakupu, koncesiji, najmu, plodo uživanju), Važeću građevinsku dozvolu s glavnim projektom i projektnom dokumentacijom temeljem koje je izdana dozvola (uz obvezan sadržaj: nacrte, tehnički opis, procjena troškova gradnje, izvadak iz katastarskog plana s ucrtanom situacijom građevine i ucrtanim susjednim građevinama), kod ugradnje opreme u postojeći objekt dozvola ne mora biti važeća, Važeću lokacijsku dozvolu (samo kod izgradnje plastenika) s idejnim projektom i izvatkom iz katastarskog plana za česticu, kod ugradnje opreme u postojeći objekt dozvola ne mora biti važeća, Uporabnu dozvolu, Rješenje o ispunjavanju minimalnih tehničkih uvjeta za obavljanje đelatnosti (nakon ugradnje opreme, ukoliko za isto postoji zakonska obveza), Zapisnik o tehničkom prijemu izgrađenog objekta ili ugrađene opreme (nakon izgradnje objekta ili ugradnje opreme, ukoliko za isto postoji zakonska obveza), Glavni plan (s propisanim sadržajem) Izvod iz Upisnika odobrenih objekata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodnoga gospodarstva, Uprave za Veterinarstvo (ukoliko objekt mora bit upisan), Rješenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodnoga gospodarstva, Uprave za Veterinarstvo o udovoljavanju objekta veterinarsko‐zdravstvenim i zoo higijenskim uvjetima, Rješenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodnoga gospodarstva, Uprave za Veterinarstvo o određivanje veterinarskog broja kontroliranog objekta, Potvrda Ministarstva zaštite okoliša, prostornog uređenja i graditeljstva o usklađenosti ulaganja s EU standardima, Potvrda Hrvatskog stočarskog centra da su životinje upisane u Jedinstveni registar domaćih životinja, ne starije od dana Prijava Hrvatskog stočarskog centra o stavljanju životinja u tov, ne starije od dana Ugovori s dobavljačima/izvođačima radova, Računi o kupnji roba i/ili računi o izvedenim uslugama, Dokaze o podrijetlu roba ili usluga (za svaki račun za koji se traži isplata; EUR 1 ili uvjerenje izdano od nadležnog tijela), Deklaracije proizvoda (deklaracije o vrsti i kakvoći proizvoda ili upotrebljavanih materijala, sukladno propisima), Deklaracije za ugrađenu opremu, (izdanu od proizvođača) ili tehničke specifikacije (tehničko‐tehnološku dokumentaciju ili tehnički opis i upute), a za opremu iz uvoza i carinske deklaracije (JCD) sukladno propisima, Jamstva izdana od dobavljača ovisno vrsti opreme, Jamstva izdana od izvođača ovisno o vrsti objekata (usluga), Ugovore s dobavljačima za upotrebljavane sirovine u preradi, Dokaze o podrijetlu sirovina za preradu (EUR 1 ili uvjerenje izdano od nadležnog tijela),
Srbija će moći da dobije na korišćenje sredstva iz IPARD fonda kada ispuni osnovne političke i administrativne uslove koji u osnovi obuhvataju: 27 •
•
Dobijanje statusa zemlje kandiidata za EU ččlanstvo Uspostvljaena i sertifikovana od strane EU E IPARD Ag
gencije uz de
efinisanu praavnu odgovo
ornost direkttora i upravn
nih tela • Usvojjen Plan ruralnog razvoja • Usvojjen Nacionlan
ni program za ruralni razvvoj • Detaljan opis svih
h procedura i postupaka koje Agen
ncija provodii u sklopu sprovođenja Plana ruraln
nog razvoja • Prepo
oznato odvajjanje tri bitne
e funkcije: odobravanja p
projekta, odo
obravanja plaaćanja (obračun) i izvršaavanja plaćan
nja (računovo
odstva) • Razraađen sistem k
kontrole na t
erenu • Razraađen sistem i zveštavanja • Uspostavljena unu
utrašnja revizzija • Uspostavljena spo
oljna revizija. Kao K pokazatelj značaja pripremljenos
p
sti za korišćenje fondova EU, može poslužiti grrafikon 5 alokacije (opredeljivan
(
nja) i dinamike trošenja SAPARD sre
edstava u 10
0 zemalja no
ovih članica za period 22000.‐
2005.godine. 2
Lako je uočiiti da je dinam
mika trošenjaa (označena zelenom krivvom) i po ob
bimu i vremenski u zaostatku u o
z
odnosu na op
predeljena sre
edstva (žuto obeležena liinija). Grafikon 5: Alo
G
okacaija i dinamika trošnja S
SAPARD sradsstava u 10 zem
malja novih član
nica 28 
Download

Uporedna analiza - Mreža za podršku ruralnom razvoju