USAID Agrobiznis projekat
Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Republike Srbije Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, pristupanje STO, bilateralni sporazumi sa Turskom i Belorusijom Studija „Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Republike Srbije“ nastala je kao zajednička inicijativa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i USAID Agrobiznis projekta, i pripremljena je od strane stručnjaka kompanije SEEDEV1. Goran Živkov & team2 decembar 2010. godine 1
SEEDEV (South East Europe Develpment) je konsultanstka kuća registrovana u Srbij, Hrvatskoj i Kavkazu specijalizovana za pružanje usluga u domenu poljoprivrede i ruralnog razvoja. 2
Brankica Obućina, Danijela Bardić, Ivana Dulić Marković, Pasclal Bernardoni i ostali koji su svojim sugestijama doprineli kvalitetu rada 2
Sadržaj Tabele: ........................................................................................................................................................................................4 Grafikoni: ....................................................................................................................................................................................5 Mape:.......................................................................................................................................................................................... 7 Box:.............................................................................................................................................................................................8 Lista skraćenica ..........................................................................................................................................................................9 1. Uvod .............................................................................................................................................................................................. 10 2. Poljoprivreda Srbije.......................................................................................................................................................................13 1.1. 3. 4. 5. Proizvodnja.......................................................................................................................................................................... 13 1.2. Tržišni lanci .......................................................................................................................................................................... 15 1.3. Tržišna struktura ..................................................................................................................................................................17 1.4. Agrarna politika ...................................................................................................................................................................20 1.5. Trgovina poljoprivrednim proizvodima ...............................................................................................................................21 Trgovinska politika i sporazumi...................................................................................................................................................24 3.1. Trgovinska politika ..............................................................................................................................................................24 3.2. Trgovinski sporazumi .......................................................................................................................................................... 25 Trgovinski partneri....................................................................................................................................................................... 32 4.1. EU......................................................................................................................................................................................... 32 4.1. Turska .................................................................................................................................................................................. 32 4.2. Belorusija .............................................................................................................................................................................34 Iskustva sa liberalizacijom NZČ.................................................................................................................................................... 37 Tri faze trgovinske razmene .................................................................................................................................................... 37 Trgovinska razmena po grupama proizvoda NZČ..................................................................................................................39 Trgovinska razmena po zemljama...........................................................................................................................................40 Zaključak ...................................................................................................................................................................................40 6. Trendovi proizvodnje i izvoza u svetu .........................................................................................................................................42 7. Efekti liberalizacije .......................................................................................................................................................................44 7.1. Generalni efekti ...................................................................................................................................................................44 1.6. Mogućnost promene po sektorima i proizvodima ........................................................................................................... 46 8. Strategija ublažavanja posledica i mogućnost korišćenja šansi ................................................................................................48 9. Efekti na grupe/proizvode ...........................................................................................................................................................49 Metodologija ............................................................................................................................................................................49 Merenje efekata ....................................................................................................................................................................... 51 9.1. Žitarice ................................................................................................................................................................................. 51 Pšenica...................................................................................................................................................................................... 55 Kukuruz.....................................................................................................................................................................................59 9.2. Voće .....................................................................................................................................................................................65 Jabuke...................................................................................................................................................................................... 68 Šljive.......................................................................................................................................................................................... 73 9.3. Povrće .................................................................................................................................................................................. 77 Paradajz .................................................................................................................................................................................... 81 Paprika..................................................................................................................................................................................... 86 Krompir..................................................................................................................................................................................... 91 Luk ............................................................................................................................................................................................97 9.4. Industrijsko bilje ................................................................................................................................................................ 102 Soja ......................................................................................................................................................................................... 102 9.5. Mleko i mlečni proizvodi ................................................................................................................................................... 106 9.6. Stočarstvo i proizvodnja mesa........................................................................................................................................... 112 Goveđe meso........................................................................................................................................................................... 112 Svinjsko meso......................................................................................................................................................................... 120 Živinsko meso......................................................................................................................................................................... 129 1.7. PAPs ................................................................................................................................................................................... 136 3
Šećer ....................................................................................................................................................................................... 136 Ulje........................................................................................................................................................................................... 141 10. Aneksi.......................................................................................................................................................................................... 145 Aneks 1: Indeksi trgovine poljoprivrednim proizvodima u NMČ .......................................................................................... 145 Aneks 2: Indeks trgovine poljoprivrednim proizvodima NZČ po tarifnim grupama............................................................ 146 Aneks 3: Stanje u pregovorima sa STO, najgori scenario, stanje septembra 2010 ............................................................. 148 Aneks 4: Trgovina poljoprivrednim proizvodima u okviru CEFTE ........................................................................................ 149 Aneks 5: Trgovina poljoprivrednim proizvodima sa EU ......................................................................................................... 151 Aneks 6: Trgovina sa STO zemljama.......................................................................................................................................153 Aneks 7: Trgovina sa Turskom ................................................................................................................................................153 Aneks 8: Trgovina sa Belorusijom...........................................................................................................................................155 Aneks 9: Izvoz povrća iz CIS zemalja ..................................................................................................................................... 156 Aneks 10: Uvoz povrća iz CIS zemalja.....................................................................................................................................157 Aneks 11: Izvoz voća iz CIS zemalja ........................................................................................................................................ 158 Aneks 12: Uvoz voća iz CIS zemalja........................................................................................................................................ 159 Aneks 13: Kalkulacija transportnih troskova za potrebe izračunavanja mogućnosti promene i uvozne cene................... 160 Aneks 14: Merenje mogućnosti za promene ..........................................................................................................................161 Tabele: Tabela 1: Ključni događaji.........................................................................................................................................................................12 Tabela 2: Osnovni podaci o poljoprivredi i ruralnim područjima Srbije ................................................................................................ 13 Tabela 3: Procentualno učešće pojedinih proizvodnji u ukupnoj vrednosti proizvodnje .................................................................... 15 Tabela 4: Učesnici u tržišnom lancu voća i povrća i njihove osnovne karakteristike ............................................................................17 Tabela 5: Tipovi tržišta............................................................................................................................................................................ 18 Tabela 6: Liberalizacija u okviru CEFTA: .................................................................................................................................................29 Tabela 7: Osnovni poljoprivredni indikatori za EU................................................................................................................................. 32 Tabela 8: Osnovni podaci o poljoprivredi Turske .................................................................................................................................. 33 Tabela 9: Učešće državnog sektora u proizvodnji po sektorima.......................................................................................................... 35 Tabela 10: Osnovni podaci o poljoprivredi Beloruisje............................................................................................................................36 Tabela 11: Indikatori korišćeni za merenje i ponderisanje konkurentnosti...........................................................................................49 Tabela 12: Izračunati indeksi i okvirni transportni troškovi za uvoz iz EU, Turske, Belorsije i pojedinih STO zemalja ........................50 Tabela 13: Podaci uzeti u obzir prilikom izračunavanja efekata na pojedine grupe............................................................................. 51 Tabela 14: Statistika proizvodnje i trgovine pšenicom u CEFTA zemljama...........................................................................................56 Tabela 15: Dogovorene liberalizacija u okviru SAA, bilateralnih sporazuma sa Turskom i Belorusijom i očekivanja u pregovorima sa STO...................................................................................................................................................................................................... 57 Tabela 16: Tipovi proizvođača pšnice.....................................................................................................................................................59 Tabela 17: Prosečne zasejane površine, prinos, rod, potrošnja, uvoz i izvoz u CEFTA zemljama, u periodu 2007‐2009. godine.......62 Tabela 18: Dogovorene liberalizacije u okviru SAA, bilateralnih sporazuma sa Turskom i Belorusijom i očekivanja u pregovorima sa STO......................................................................................................................................................................................................63 Tabela 19: Izvoz voća odabranih zemalja CIS (vidi Aneks 9,10,11 i 12) u 000 USD.................................................................................65 Tabela 20: Dogovorena liberalizacija za jabuku.....................................................................................................................................70 Tabela 21: Osnovne karakteristke proizvodnje EU, Kine, Turske i Belorusije ........................................................................................71 Tabela 22: Dogovorena liberalizacija za šljivu ........................................................................................................................................ 75 Tabela 23: Promene koje će se dešavati prema tipovima proizvođača ............................................................................................... 75 Tabela 24: Izvoz povrća u odabranim zemljama u 000 USD (vidi Aneks 9,10,11 i 12) ........................................................................... 77 Tabela 25: Uvoz i izvoz prerađevina od paradajza.................................................................................................................................83 Tabela 26: Dogovorena liberalizacija carina za paradajz.......................................................................................................................83 Tabela 27: Dogovorena liberalizacija za papriku.................................................................................................................................. 88 Tabela 28: Dogovorena liberalizacija za krompir...................................................................................................................................93 Tabela 29: Promene izazvane liberalizacijom po tipovima godina .......................................................................................................94 Tabela 30: Dogovorena liberalizacija kod luka ..................................................................................................................................... 98 Tabela 31: Karakteristike uvoza u određenim vremenskim periodima............................................................................................... 100 Tabela 32: Dogovorena liberalizacja za soju i njene proizvode........................................................................................................... 104 4
Tabela 33: Proizvodnja različitih grupa proizvoda................................................................................................................................ 112 Tabela 34: Dogovoreni nivo liberalizacije ............................................................................................................................................. 117 Tabela 35: Mogući efekti na tipove proizvođača goveđeg mesa.........................................................................................................118 Tabela 36: Dogovoreni nivo liberalizacije ............................................................................................................................................ 124 Tabela 37: Dogovoreni nivo liberalizacije za živinsko meso.................................................................................................................132 Tabela 38: Dogovorena liberalizacija za šećer..................................................................................................................................... 138 Tabela 39: Trendovi u uvozu i mogućnost uvoza za različite trgovinske ugovore ............................................................................ 138 Tabela 40: Proizvodnja suncokreta u svetu.......................................................................................................................................... 141 Tabela 41: Dogovorena liberalizacija za suncokretovo ulje................................................................................................................ 143 Grafikoni: Grafikon 1: Varijabilnost u proizvodnji povrća ....................................................................................................................................... 14 Grafikon 2: Cenovna varijabilnost kod kupusa ...................................................................................................................................... 14 Grafikon 3: Proizvodnja mesa u Srbiji u milionima tona ........................................................................................................................ 14 Grafikon 4: Proizvodnja stočarskih proizvoda....................................................................................................................................... 14 Grafikon 5: Ukupni obrt na beogradskoj kvantaškoj pijaci i njegovo učešće u ukupnoj proizvodnji za pojedino voće i povrće u 2009. godini. ........................................................................................................................................................................................... 18 Grafikon 6: Obrt sredstava na zelenim pijacama u Srbiji i udeo u ukupnom obrtu voća i povrća (2004’‐2009)................................. 18 Grafikon 7: Poređenje nedeljnih cena kupusa na beogradskoj kvantaškoj pijaci i zelenim pijacama (RSD, 2009.)............................ 19 Grafikon 8: Cene šargarepe na razičitim zelenim pijacama i prosečna cena (RSD, 2009.) .................................................................. 19 Grafikon 9: Udeo količinskog prometa na beogradskoj kvanatškoj pijaci po kvartalima....................................................................20 Grafikon 10: Indeks količinskog prometa na beogradskoj kvanatškoj pijaci po kvartalima ................................................................20 Grafikon 11: Trgovina jabukama na beogradskoj kvantaskoj pijaci (T) .................................................................................................20 Grafikon 12: Spoljno trgovinska razmena poljoprivrednih proizvoda u miionima USD ........................................................................21 Grafikon 13: Trgovina poljop. proizvodima po destinacijama izvoza i uvoza (2009) ............................................................................21 Grafikon 14: Izvoz poljoprivrednih proizvoda po jedinici obradive površine ....................................................................................... 22 Grafikon 15: Udeo poljoprivrednog izvoza Srbije u ukupnm izvozu 12 NZČ ......................................................................................... 22 Grafikon 16: Tarifni ekvivalenti po grupama proizvoda na različitim trgovinskim ugovorima ............................................................24 Grafikon 17: Nivo liberalizacije u okviru SAA.......................................................................................................................................... 27 Grafikon 18: Razlika između TE – EU, poslate ponude Srbije prema STO i postojeće carine u početku pregovora ...........................28 Grafikon 19: Ukupna trgovina robama u Belorusiji u mil USD...............................................................................................................34 Grafikon 20: Udeo Rusije u ukupnoj trgovini robama Belorusije..........................................................................................................34 Grafikon 21: Prosečne stope rasta za NZČ po zemljama ....................................................................................................................... 37 Grafikon 22: Prosečne stope rasta za NZČ ............................................................................................................................................. 37 Grafikon 23: Ukupan uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda u 12 NZČ.................................................................................................38 Grafikon 24: Bazni indeks promene (2000=1) ukupanog uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvoda u 12 NZČ....................................38 Grafikon 25: Izvoz poljoprivrednih proizvoda u NZČ.............................................................................................................................38 Grafikon 26: Uvoz poljoprivrednih proizvoda u NZČ.............................................................................................................................38 Grafikon 27: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 4: Jaja, med i mlečni proizvodi....................................................................................39 Grafikon 28: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 2: Meso ........................................................................................................................39 Grafikon 29: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 20: Proizvodi od voća i povrća....................................................................................39 Grafikon 30: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 10: Žitarice ...................................................................................................................39 Grafikon 31: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 19: Cerealije, brašno, mlečni proizvodi .......................................................................39 Grafikon 32: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 23: Stočna hrana i ostaci .............................................................................................39 Grafikon 33: Balance trgovine poljoprivrednim proizvodima 2000 i 2009 i indeks promene (2000=1) ..............................................40 Grafikon 34: Predviđanje FAO/OECD izvoza grupa proizvoda u svetu .................................................................................................43 Grafikon 35: Predviđanje FAO/OECD izvoza grupa proizvoda u EU......................................................................................................43 Grafikon 36: Cena kukuruza na "Produktnoj berzi"u Novom Sadu, u periodu 2007‐2010. godine (u din/kg) ....................................45 Grafikon 37: Cena kukuruza na "Produktnoj berzi"u Novom Sadu, u periodu 2007‐2010. godine (u US$/t) ......................................45 Grafikon 38: Najveći indeks mogučnosti promene gde je 100 = Max (tamno Turska, svetlo EU, srednje sivo Belorusija) ................47 Grafikon 39: Indeks mogućnosti promene 100 = Max...........................................................................................................................47 Grafikon 40: Predviđanja potrošnje žitarica u svetu u milionima tona................................................................................................. 52 Grafikon 41: Projekcije trgovine pšenicom u odabranim regionima..................................................................................................... 52 Grafikon 42: Projekcije trgovine kukuruzom u odabranim regionima.................................................................................................. 52 Grafikon 43: Trend cene u međunarodnoj trgovini žitaricama u svetu ................................................................................................ 53 5
Grafikon 44: Odnos LIFFE AND CBOT cena pšenice .............................................................................................................................. 55 Grafikon 45: Trgovina pšenicom EU (6 digit) u mil EUR........................................................................................................................ 55 Grafikon 46: JV uvoza i izvoza pšenice u EU.......................................................................................................................................... 55 Grafikon 47: Prosečni prinosi (2005‐2008) u odabranim zemljama (kg) ..............................................................................................56 Grafikon 48: Trend zasejanih površina pšenice u EU, Belorusiji, Turskoj i Srbiji...................................................................................56 Grafikon 49: Procenat veličine JV izvoza Srbije u EU i JV uvoza Belorusije u Turskoj .........................................................................56 Grafikon 50: Prosečni prinosi (2005‐2009) u EU i odabranim zemljama (t/ha) ................................................................................... 60 Grafikon 51: Trend zasejanih površina kukurzom................................................................................................................................. 60 Grafikon 52: Zasejane površine pod kukuruzom i prinosi u EU, u periodu 2005 – 2009. godine........................................................ 60 Grafikon 53: Trgovina kukuruzom u EU u periodu 2007–2009 (4‐digit heading of HS 2007) u mil EUR ............................................. 61 Grafikon 54: Jedinična vrednost uvoza i izvoza kukuruza u EU (u EUR/kg) ......................................................................................... 61 Grafikon 55: Površine i prosečni prinosi kukuruza u Belorusiji .............................................................................................................62 Grafikon 56: Površine i prosečni prinosi kukuruza u Turskoj ................................................................................................................62 Grafikon 57: Površine i prosečni prinosi kukuruza u Srbiji.....................................................................................................................62 Grafikon 58: Ukupan uvoz svežeg voća iz 12 NZČ u 2008. godini (mil USD) i indeks povećanja izvoza (2000/2008).........................65 Grafikon 59: Bazni indeks trgovine povrćem (grupa 7) u 12 NZČ EU ....................................................................................................65 Grafikon 60: Trgovina jabukama u Srbiji (in USD) ................................................................................................................................ 69 Grafikon 61: Destinacije izvoza jabuke iz Srbije (u tonama)................................................................................................................. 69 Grafikon 62: Izvoz svežih i suvih šljiva.................................................................................................................................................... 73 Grafikon 63: Izvoz šljiva po tipovima u milionima USD ......................................................................................................................... 73 Grafikon 64: Uvoz šljiva po tipovima ..................................................................................................................................................... 73 Grafikon 65: Uvoz lako kvarljivog povrća u milionima USD u 2009...................................................................................................... 77 Grafikon 66: Uvoz teško kvarljivog povrća u mili USD prosečno za period 2005‐2008....................................................................... 77 Grafikon 67: Ukupan izvoz svežeg povrća iz 12 NZČ u 2008 (mil USD) i indeks povećanja izvoza (2000/2008).................................78 Grafikon 68: Bazni indeks trgovine povrćem (grupa 7) u 12 NZČ EU....................................................................................................78 Grafikon 69: Indeks rasta izvoza povrća................................................................................................................................................78 Grafikon 70: Bilas trgovine svežim paradajzom u EU i JV uvoza i izvoza..............................................................................................82 Grafikon 71: Odabrane jedinčne vrednosti.............................................................................................................................................82 Grafikon 72: Distribucija broja kompanija koje uvoze paradajz i veličine uvoza ..................................................................................82 Grafikon 73: Cena paradajza po nedeljama na Beogradskoj kvantaskoj pijaci.....................................................................................83 Grafikon 74: Količinski uvoz paradajza po mescima iz različitih zemalja tokom 2009. godine .......................................................... 84 Grafikon 75: Procetualno učešće vremena uvoza paradajza po mesecima iz različitih zemalja ........................................................ 84 Grafikon 76: Trgovina svežom paprikom u Srbiji.................................................................................................................................. 86 Grafikon 77: Izvoz paprika po tipovima i destinacijama u milionima USD u 2009............................................................................... 86 Grafikon 78: Jedinična vrednost uvežene i izvožene paprike u Srbiji 2005‐2009 u USD......................................................................87 Grafikon 79: Jedinična vrednost izvežene paprike paprike iz Srbiji 2005‐2009 u USD ........................................................................87 Grafikon 80: Površine i prosečni prinosi paprike u Srbiji...................................................................................................................... 88 Grafikon 81: Prosečni prinosi paprika u Vojvodini i centralnoj Srbiji .................................................................................................... 88 Grafikon 82: Uporedba nedeljnih cena paprika u Srbiji i Hrvatskoj 2005‐2008 (evri) ......................................................................... 88 Grafikon 83: Prosečne cene paprika na 4 kvantaške pijace po nedeljama.......................................................................................... 88 Grafikon 84: Vreme uvoza sveže paprika ............................................................................................................................................. 89 Grafikon 85: Vreme uvoza prerađevina od paprika.............................................................................................................................. 89 Grafikon 86: Trgovinski bilas semenskog i konzumnog krompira u Srbiji u millionima USD.............................................................. 91 Grafikon 87: Jedinična vrednost uvoza i izvoza merkantilnog krompira u Srbiju ................................................................................ 91 Grafikon 88: Prosečna godišnja cena krompira na razliitim zelenim pijacama u periodu 2006‐2008. godina....................................92 Grafikon 89: Uporedna cena krompira u Hrvatskoj i Srbiji u EURIMA 2005‐2008...............................................................................93 Grafikon 90: Nedeljne cene krompira na 4 kvantaške pijace u Srbiji....................................................................................................93 Grafikon 91: Uvoz konzumnog krompira po destinacijama ..................................................................................................................94 Grafikon 92: Uvoz konzumnog krompira (000 USD) ............................................................................................................................94 Grafikon 93: Jedinična vrednost uvoznog krompira po destinacijama ................................................................................................94 Grafikon 94: Vreme uvoza konzumnog krompira po mesecima u tonama..........................................................................................95 Grafikon 95: Prosečna cena na kvantaškim pijacama ...........................................................................................................................97 Grafikon 96: Prosečna cena luka u Srbiji na 4 kvantaške pijace............................................................................................................97 Grafikon 97: Uporedba ukupno uveženih količina luka i jednične vrednsti sa uvozom i jedničnom vrednošću iz Holandije ........... 99 Grafikon 98: Uporedba uvezenih količina i udela uvoza luka iz Holandije i Makedonije u periodu 2007‐2009. godine.................... 99 Grafikon 99: Promet različitim kategorijama soje u svetu u milionima USD...................................................................................... 102 Grafikon 100: Vrednost (hilj USD), količina (t) u jedinična vrednost izvoza sojine sačme iz EU ........................................................ 103 6
Grafikon 101: Bilansi trgovine kategorijama proizvoda od soje u hiljadama USD u Srbiji .................................................................. 103 Grafikon 102: Proizvodnja mleka po kontinentima.............................................................................................................................. 106 Grafikon 103: Trgovina mlekom po kategorijama i milijardama USD ................................................................................................. 106 Grafikon 104: Izvoz mleka po kategorijama iz EU u mil USD............................................................................................................... 107 Grafikon 105: Uvoz mleka po kategorijama u EU u mil USD ............................................................................................................... 107 Grafikon 106: Izvoz mleka po kategorijama iz Srbije u mil USD.......................................................................................................... 108 Grafikon 107: Uvoz mleka po kategorijama u Srbiju u mil USD........................................................................................................... 108 Grafikon 108: Cene plaćene od starne mlekara u zemljama EU i Srbiji u Junu 2009 i 2010.................................................................110 Grafikon 109: Distribucija razlicitih kategorija govedine po kontinentima.......................................................................................... 112 Grafikon 110: Trendovi i nivo prometa goveđeg mesa po kategorijama u milionima USD ................................................................. 113 Grafikon 111: Izvoz goveđeg mesa sa kostima u Belorusiji ................................................................................................................... 115 Grafikon 112: Jedinična vrednost izvoza goveđeg mesa sa kostima u Srbiji, EU i Belorusiji................................................................ 115 Grafikon 113: Izvoz živih goveda iz Poljske po mesecima u milionima USD.........................................................................................118 Grafikon 114: Ivoz goveđeg mesa iz Poljske po mesecima u milionima USD.......................................................................................118 Grafikon 115: Trgovina kategorijama svinjskog mesa u milionima USD.............................................................................................. 120 Grafikon 116: Proizdnja svinjskog mesa po kontinentima u tonama .................................................................................................. 120 Grafikon 117: Uvoz svinjskog mesa u Srbiju po kategorijama u milionima USD ..................................................................................122 Grafikon 118: Izvoz svinjskog mesa u Srbiju po kategorijama u milionima USD..................................................................................122 Grafikon 119: Balans trgovine svinjskim mesom (prosek 2005‐2009) po kategorijama u mil USD.....................................................122 Grafikon 120: Trend bilansa trgovine svinjskim mesom u mil USD ......................................................................................................122 Grafikon 121: Trend cena tovljenika u Srbiji na 4 najveće stočne pijace.............................................................................................. 124 Grafikon 122: Prosečna godišnja cena tovljenika na 4 najveće stočne pijace i kurs din/evro............................................................. 124 Grafikon 123: Cena i trend cene tovljenika u EU, Srbiji i Hrvatskoj.......................................................................................................125 Grafikon 124: Prosečna cena tovljenika u EU zemljama, Srbiji i Hrvatskoj u 2008. godini ..................................................................127 Grafikon 125: Prosečna cena tovljenika u EU zemljama, Srbiji i Hrvatskoj u 2009...............................................................................127 Grafikon 126: Mesečni uvoz svinjskog mesa u Rumuniju 2oo2‐2009. ..................................................................................................127 Grafikon 127: Proizvodnja svinja u Poljskoj u milionima tona...............................................................................................................127 Grafikon 128: Zemlje izvoznici pilećeg mesa i njihove jedinične vrednosti u 2009. godini ................................................................ 129 Grafikon 129: Trgovina pilećim mesom u svetu po kategorijama 2009. godine................................................................................. 129 Grafikon 130: Izvoz pilećeg mesa i prerađevina od mesa u EU ........................................................................................................... 130 Grafikon 131: Uvoz pilećeg mesa i prerađevina od mesa iz EU ........................................................................................................... 130 Grafikon 132: Izvoz različitih kategorija pilećeg mesa iz Srbije ............................................................................................................ 131 Grafikon 133: Projekcija izvoza pilećeg mesa do 2018 (FAO/OECD).....................................................................................................133 Grafikon 134: Uvoz piletine u Mađarskoj po mesecima ...................................................................................................................... 134 Grafikon 135: Mesečni uvoz živinskog mesa u Rumuniju po destinaciama ........................................................................................ 134 Grafikon 136: Uvoz suncokreta i ulja u EU u mil USD ........................................................................................................................... 141 Grafikon 137: Izvoz suncokreta i ulja u EU u mil USD............................................................................................................................141 Grafikon 138: Trgovina suncokreta i ulja u EU u mil USD ..................................................................................................................... 141 Grafikon 139: Uvoz suncokreta i ulja u EU u 000 USD ......................................................................................................................... 142 Grafikon 140: Uvoz suncokreta i ulja u EU u 000 USD......................................................................................................................... 142 Grafikon 141: Trgovina suncokreta i ulja u EU u mil USD ..................................................................................................................... 142 Mape: Mapa 1: Trgovina pšenicom u svetu u izveženim tonama..................................................................................................................... 55 Mapa 2: Trgovina pšenicom u Evropi u USD.......................................................................................................................................... 55 Mapa 3: Trgovina kukuruzom u svetu u izveženim tonama ................................................................................................................ 60 Mapa 4: Trgovina kukuruzom u Evropi u tonama ................................................................................................................................ 60 Mapa 5: Trgovina jabukama svetu po vrednosti izvoza ...................................................................................................................... 68 Mapa 6: Trgovina jabukama u Evropi u tonama................................................................................................................................... 68 Mapa 7: Trgovina šljivama svetu po vrednosti izvoza .......................................................................................................................... 73 Mapa 8: Trgovina šljivama u Evropi u mil USD ...................................................................................................................................... 73 Mapa 9: Vrednost izvoza paradajza u svetu .......................................................................................................................................... 81 Mapa 10: Vrednost izvoza paradajza u Evropi ....................................................................................................................................... 81 Mapa 11: Količine izvezenog krompira u svetu 2008 ............................................................................................................................. 91 Mapa 12: Vrednost izvoza krompira u zemljama Evrope....................................................................................................................... 91 7
Mapa 13: Ditribucija proizvodnje krompira u Srbiji 2009. godine .........................................................................................................92 Mapa 14: Izvoz luka u svetu u USD.........................................................................................................................................................97 Mapa 15: Izvoz luka u Evropi u USD .......................................................................................................................................................97 Mapa 16: Luk proizvodnja...................................................................................................................................................................... 98 Mapa 17: Luk prinos ............................................................................................................................................................................... 98 Mapa 18: Izvoz soje u svetu u USD....................................................................................................................................................... 102 Mapa 19: Izvoz soje u Evropi u USD ..................................................................................................................................................... 102 Mapa 20: Izvoz svih ketegorija goveđeg mesa u svetu u USD............................................................................................................. 113 Mapa 21: Izvoz goveđeg mesa u Evropi u tonama ............................................................................................................................... 113 Mapa 22: Izvoz svinjskog mesa u svetu u USD ..................................................................................................................................... 121 Mapa 23: Izvoz svinjskog mesa u Evropi u hiljadama USD ................................................................................................................... 121 Mapa 24: Izvoz svih vrsta živinskog mesa u svetu u hiljadama USD................................................................................................... 129 Mapa 25: Izvoz živinskog mesa u Evropi u hiljadama USD.................................................................................................................. 129 Box: Box 1: Promena vrednosti tarifnog ekvivalenta ....................................................................................................................................24 Box 2: Kriza 2007.....................................................................................................................................................................................42 8
Lista skraćenica CEFTA Central European Free Trade Agreement /Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi EBRD European Bank for Reconstruction and Development / Evropska banka za obnovu i razvoj FDI Foreign Direct Investments / Strane direktne investicije GDP Gross Domestic Product / Bruto domaći proizvod GI Geographical identification / Geografske oznake GLOBALGAP Global Good Agricultural Practices / Globalna dobra poljoprivredna praksa HACCP Hazards and Critical Control Points / Analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka IPA Instrument for Pre‐Accession Assistance / Instrument pretpristupne pomoći IPARD Instrument for Pre‐Accession Assistance for Rural Development/ Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj IPM Integrated Pest Management / Integralne mere zaštite bilja SAA Stabilization and Association Agreement / Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji ULO Ultra Low Oxygen / Atmosfera sa niskom koncentracijom kiseonika WB World Bank / Svetska banka WTO World Trade Organization / Svetska trgovinska organizacija NZČ Nove zemlje članice UV/JV Unit Value /Jedinična vrednost FAO Food and Agriculture Organization / Organizacija za hranu i poljoprivredu 9
1. Uvod U selima Srbije živi oko 44% ukupnog stanovništva, po našoj metodlogiji merenja. Ako bi primenili bilo koju drugu (EU, OECD) metologiju, onda bi se ovaj broj uvećao za još preko desetak procenata. Po ovom kriterijumu Srbija je jedna od najruralnijih zemalja u Evropi. Poljoprivreda je delatnost koja doprinosi bruto nacionalnom dohodku Srbije sa preko 10 odsto i stvara sirovinu za prerađivačku indistriju, koja onda dodaje još oko 25 odsto u ukupnom dohodku. Po učešću poljoprivrede u stvaranju bogatstva Srbija je jedna od najpoljoprivrednijih zemalja u Evropi, gde joj konkurenciju čine još Albanija, Moldavija i Bosna. U Srbiji delom postoji ustaljeno verovanje da je dobro biti ruralna i poljoprivredna zemlja i da zato politika „nečinjenja ništa“ jeste dobra opcija. Ovakva politika se opravdava velikim izvoznim rezulatatima koje poljoprivreda Srbije ostvaruje, pa se kaže da Srbija izvozi poljoprivredne proizvode u vrednosti od dve milijarde USD, ostvaruje sufcit od 650 miliona USD i da izvoz raste sa velikom stopom rasta. Sve je to tačno, ali sa izvozom od 446 USD po hektaru Srbja se nalazi na apsolutnom začelju po veličini izvoza po obradivoj površini u Evropi. U poređenju sa ostalim novim zemljama članicama EU, pa čak i CEFTA partnerima (nema smisla upoređivati nas sa Holanijom, Danskom, Francuskom, Belgijom i drugim starim zemljama članicama EU koje ostvaruju na desetine milijardi izvoza na relativno malim poršinama) vidimo da samo nekoliko zemalja (BiH, Albanija i Rumunija) ostvaruju lošije izvozne rezultate. Dodatno, naš rast izvoza od skoro 20% godišnje je manji od rasta koji ostavruju ostale zemlje. Logično da i naš suficit u razmeni nije posledica velikog izvoza nego malog uvoza usled niskog standarda. Tako kada bi imali potrošnju citrusa, kvalitetne kafe, švajcarske čokolade, parmezana, kvalitetnih vina i drugih artikala koji se po pravilu svuda uvoze, Srbija verovatno ne bi imala suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Mala kupovna moć utiče jako loše na stanovništvo, ali dobro na trgovinski bilans u poljoprivredi. O tome kakvo je stanje u poljoprivredi Srbije obrađuje se u poglavlju 2, na način da se identifikuju određeni trendovi karakteristični za period posle demokratskih promena. Dodatno, komplikovana situacija u poljoprivredi Srbije postaje sve teža pre svega usled: • Procesa koji karakterišu trgovinu poljoprivrednim proizvodima u svetu • Promena u okruženju kao posledica međunarodnih integracija naše zemlje Promena navika potrošača i promena načina prodaje uslovljena procesom supermarketizacije su procesi koji karakterišu tržište poljoprivrednih proizvoda poslednjih godina. Potrošač se udaljio od proizvođača i pošto ga više ne poznaje lično on traži da mu neko garantuje da je taj proizvod prvenstveno zdravstveno bezbedan, ali i da dodatno doprinosi njegovom zdravlju, statusu, očuvanju tradicije, okoline i sl. Međutim što više garancija kvaliteta i raznih oznaka proizvod ima, potrošač sve manje veruje sertifikatima, sve manje eksperimentiše i zato kupuje ono što mu je poznato. Za ovaj luksuz on spreman da plati skuplje. Kao posledica nestaje ona srednja cenovna kategorija ‐ potrošači ili kupuju najeftinije ili kupuju najskuplje. Da bi uspešno plasirali svoje proizvode na evopsko tržište, kupci u EU prvenstveno moraju da veruju državi koja garantuje za sertifikat koji prati proizvod, a zatim je potrebno da proizvod bude jako cenovno konkurentan ili da poseduje prepoznatljiv i dokazan kvalitet. Međutim, iako su prethodni uslovi zadovoljeni, to ne znači da će iko da kupi naš proizvod, a razlog je jednostavan – nema gde da ga kupi jer su nam vrata supermarketa zatvorena. A zatvorena su iz mnoštvo razloga: jednih na strani politke samog supermarketa (u osnovi je zasnovana na ograničavanju kokurencije u nabavci na uštrb više cene, sigurnosti plasmana i upravljanjem neprodate robe), a drugih usled naših slabosti jer i kada jesmo cenovno i kvalitativno konkurentni, često nemamo adekvatne količine, standarde, sertifikate i pakovanje. Ove promene navika kupaca i trgovaca se obrađuju u poglavlju 6 jer iako se na prvi pogled čini da one nemaju direktnu vezu sa procesom liberalizacije carina one su presudne u tome kolika će biti konkurencija na domaćem tržištu, a to u najvećoj meri i definiše cenu proizvoda. Druga velike promene okruženja su one koje dolaze sa lieralizacijom carina kako u Srbiji tako i regionu. Srbija ulaže značajne napore u daljem unapređenju razmene trgovine sa ostalim zemljama na način da potpisuje odvojene bilateralne sporazume, kao što su sporazumi u okviru CEFTA, sporazumi sa Rusijom, Turskom, Belorusijom i zemljama EFTA. Sa Evropskom unijom je potpisan sporazum o postupnoj liberalizaciji, kao i usklađivanje standarda u proizvodnji i poštovanja zahteva u pogledu kvaliteta proizvoda i posebnih fitosanitarnih procedura. Srbija se takođe nalazi u procesu pristupanja STO, u okviru koga se vode posebni bilateralni pregovori o liberalizaciji sa zemljama koje imaju određen interes za izvoz u Srbiju. O ovim sporazumima, dogovorenim nivoima liberalizacije, razlozima za donošenje i načinima pregovaranja možete čitati u poglavlju 6, dok se cela Studija bavi njenim efektima sa ciljem da: • Podigne svest donosioca odluka i učesnika u tržišnom lancu o tome da je potrebno imati proaktivni pristup u identifikovanju problema i mogućnosti 10
• Informiše učesnike u tržišnom lancu o predstojećim promenama i pruži im dovoljno podataka koji će im pomoći da prilagode svoje poslovne planove predstojećim promenama okruženja • Napravi analizu efekata u cilju mogućnosti predviđanja trendova i trgovinskih tokova • Pomogne kreatorima politike u pronalaženju odgovarajućeg odgovora koji bi umanjio moguće negativne posledice i potstakao pozitivne Tokom izrade studije korišćeni su brojni podaci statističkih zavoda, ministarstava, EU i UN agencija, tržišnih informacionih sistema, privatnih kompanija, supermarketa, ... Obavljeni su intervjui sa ključnim stručnjacima po oblastima bilo sa strane kreatora politika, trgovaca, poljoprivrednika ili preduzetnika. Dodatno je urađno preko 50 kvalitativnih intervjua na terenu sa poljoprivrednicima i prerađivačima. Da bi se dala pravilna ocena nije bilo dovoljno poznavati samo svoje snage i slabosti nego i konkurentsku poziciju zemalja EU, Belorusije, Turske i određenih zemalja od kojih nam preti najveća mogućnost uvoza po pristupanju Srbije STO. Zato je analizirana i njihova konurentska pozicija i obavljeni su određeni intervjui i u tim zemljama. Pregled ekonomije i poljoprivrede zemalja sa kojima smo potpisali sporazume o slobodnoj trgovini možete pročitati u poglavlju 4, dok njihove detaljne sektorske analize možete pronaći duž cele studije a naročito u anexima 5,6,7 i 8. Pored merenja opštih efekata liberalizacije predstavljenih u poglavlju 7.1, Studija je obuhvatila 15 proizvoda ili grupa proizvoda za koje su sprovedene detaljne analize. Grupe i proizvodi su odabrani na osnovu kvantifikovanja veličine tržišta, značaja za dalju preradu, ishranu i ruralni razvoj, veličine postojeće trgovine, nivoa postojeće zaštite i nivoa liberalizacije. Detaljan prikaz nalazi se u Aneksu 14. Pored pojedinačnih analiza po proizvodima želelo se da se izmeri i koji sektori će biti najpodložniji promenama usled liberalizacije, kao i međusektorske mogućnosti promene. Dodatno ovakva merenja u kojima se upoređuju i ocenjuju određeni indikatori po pravilu imaju poteškoće da izmere vrednost određenih indikatora i izraze ih brojčano. Međutim pošto je krajnji cilj ove studije podizanje svesti donosioca odluka i učesnika u tržišnom lancu o tome da je potrebno imati proaktivni pristup u identifikovanju i rešavanju problema, a efekti koje liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima izaziva donose brojne promene na koje se treba prilagođavati, smatralo se za važno da se pošalje jasna poruka da neki sektori i proizvodi traže veću pažnju, a neki ne. Jedini način da se to meri je njihovo upoređivanje. Pošto je efekte gotovo nemoguće upoređivati, upoređivana je mogućnost promene, što znači da se prilikom ovakve liberazlizacije carina javila mogućnost da se desi uvoz, nebitno da li usled toga što je nivo liberalizacije velik ili zato što je naš prozvod nekonkurentan u odnosu na partnere. Ovakvo merenje ne meri da će se i uvoz i desiti, jer može da se dogodi da mogućnost promene ne postoji jer carina uopšte nije liberalizovana, ali da se ipak dešava veliki uvoz, ili pak da je mogućnost za promene velika, ali da se ne dešava uvoz usled raznih ekonomskih i neekonomskih razloga (npr: u slučaju Belorusije to je usmeravanje svojih viškova proizvoda ka ruskom tržištu jer se tamo ostvaruje veći profit ili u slučaju EU nemanje interesa velikih kompanija za prodaju na tržištu Srbije...). Međutim pored svih pojedinačnih mogućih slučajeva postoji velika korelacija između mogućnosti da se uvoz desi i njegovog stvarnog dešavanja, jer je analiza uzela isuviše mnogo indikatora i intervjuisla isuviše puno osoba direktno uključenih u trgovinu. Najveća mogućnost za uvoz je kod povrća i svinjskog mesa. Obe ove grupe imaju potpuno različitu priču, ali im je zajedničko da se povećanje uvoza već dešava iako je liberalicaije u okviru SAA tek na početku. Kod svinjskog mesa svi indikatori (značajan nivo liberalizacije, iskustva novih zemlja članica, predviđeni trendovi cena u svetu, nekonkurentna proizvodnja u Srbiji...) ukazuju na ovakav scenario. Kod povrća je situacija komplikovanija usled velikog broja različitih tipova povrća, ali i jednostavnija jer gotovo sve vrste imaju isto pravilo ‐ da se uvoz dešava usled nemogućnosti čuvanja povrća (kod teško kvarljivog povrća) ili u vremenu kada Srbija nema proizvodnju (kod lako kvarljivog). Kakva je situacija sa ostalim proizvodima detaljnije se opisuje u poglavlju 9, a celokupna analiza u Aneksu 14. Prilikom analize stalno se postavljalo pitanje: Kakva su iskustva ostalih zemalja koje su već prošle sličan put priključenja EU i liberalizacije poljoprivrednih carina? Računajući da je vrlo verovatno da pravila koja su važila u svim zemljama će važiti i za Srbiju. Zato je kreirana baza podataka trgovine u poljoprivredi za svih 12 novih zemalja članica EU, koja je kontinuirano konsultovana prilikom analize pojedinačnih proizvoda. Odgovore na pitanja: Koliko izvoze poljoprivrednih proizvoda NZČ?, Kakvi su im trendovi?, Kakav je izvoz po grupama proizvoda? Ovi i slični odgovori dati su u poglavlju 5 i Anexima 1, 2 i 3, dok sva iskustva utkana u tekst i zaključke. Odnosi između pojedinih ugovora će u velikoj meri uticati da li će i odakle će se uvoz dešavati ili ne. Srbija sada ima prilično komplikovanu carinsku strukturu sa brojnim trgovinskim ugovorima. Tako liberalizacija carina Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije prema EU će verovatno da Srbiju pogodi više nego bilateralni sporazum sa Turskom ili Belorusijom. Takođe, pogoršanje odnosa između Belorusije i Rusije može da rezultuje time da značajni viškovi pojedinih proizvoda se usmere ka Srbiji sa kojom gotovo da i ne postoje carinske barijere. Međutim nema sumnje da je za poljoprivredu Srbije najvažniji sporazum u okviru SAA sa EU, koji nije samo trgovinski sporazum nego mnogo više od toga. To je sigurnost da će poljoprivrednici Srbije jednog dana biti deo zajedničke 11
poljoprivredne politike EU. Poznato je da je poljoprivrednicima najteže na putu do ulaska u Evropsku uniju, ali da oni i najviše profitiraju po ulasku u nju. Ova činenica je dokazana isto toliko puta koliko se i puta neka zemlja priključila EU. Prateći ovu logiku svakoj zemlji je cilj da joj je proces priključenja što kraći, jer duži proces izaziva dodatne troškove i nevolje za poljoprivrednike. Ove nevolje dolaze iz obaveze da u pretpristupnom periodu zemlja otvori svoje granice za proizvode iz unije i da se prilagodi vrlo zahtevnim standardima ukoliko želi da izvozi na tržište EU. Upravo zato sve zemlje su se trudile da im se godina liberalizacije tržišta poklopi sa godinom priključenja, da bi izbegle situaciju u kojoj nemaju benefite od članstva, a nemaju nikakvu carinsku zaštitu. Tokom ovog perioda EU obezbeđuje pretpristupnu podršku, ali se ona ne može meriti sa podrškom po ulasku u EU. Naš proces liberalizacije sa EU završiće se 2014 godine kada će prosečna carina da se spusti na 2.49% sa početnih 22%. Verovali smo da je to godina kada ćemo postati članovi Evropske unije. Međutim vrlo je verovatno da će poljoprivreda Srbije da čeka narednih 6‐10 godina u čekaonici. Za druge sektore je čekaonica dobro, ili makar ne toliko loše okruženje, ali ne i za poljoprivredu, naročito sa ovim nivom konkurentnosti i kapacitetom za investiranje i uvođenje standarda, kako privatnih standarda na nivou farme i fabrike, tako i javnih standarda. Šta više, vrlo lako se može desiti situacija u kojoj ćemo mi biti jedina zemlja kojoj je isteklo 6 godina prelaznog perioda carinske liberalizacije, a da još uvek zemlja nije ispunila uslove za korišćenje pretpristupnih fondova. Privatni sektor, kao mnogo efikasniji od javnog sektora je već počeo da priprema nove poslovne planove i strategije zasnovane na novonastalom okruženju, shodno stepenu informisanosti. Međutim intervjui su pokazali da kompanije i poljoprivrednici imaju veoma malo informacija o predstojećim carinskim promenama, prvenstveno jer Ministarstvo poljoprivrede i Privredna komora ne čine dovoljno da ih informišu. S druge strane se ni agarna politika ne prilagođava promenama. Očigledno da politika „sto Evra po hektaru“ nije dala rezulate u postojećem okruženju, pa je teško za očekivati da ona ima šanse da bude uspešna u novom, zahtevnijem okruženju. Nemoguće je imati jednu meru ili politiku za različite sektore i probleme. Ukoliko se želi povećati izvoz pored targetirane politike, posebne za svaki sektor, mi se moramo prilagoditi pravlilima trgovine u EU kao našem najznačajnijem tržištu. To praktično znači da ili moramo privući velike kompanije koje su već prisutne u evropskim supermarketima ili da sami objedinimo našu ponudu. Oba puta su teška, ali i izvodljiva. Samo uz promene politike koja će umesto deljenja svima, biti usmerena ka investicijama, naročito u izgradnju skladišnog prostora za voće i povrće i stočarskih farmi moguće je napraviti pozitivne korake. Pokazalo se da kada postoji objekat (hladnjača, skladište, moderna štala, prerada...) da se lako oko nje organizuje proizvodnja, objedini prodaja i unapredi kvalitet. O tome kakva politika treba da bude da iskoristi šanse koje liberalizacija pruža ili pak da umanji negativne posledice, obrađuje se u poglavlju 8. Tabela 1: Ključni događaji Datum Događaj 2000 EU daje preferencijalni status zemljama zapadnog Balkana 2004 Započeti pregovori sa STO nakon pozitivne ocene Studije o izvodljivosti 2004 Dobijena Studija izvodljivosti od strane EU 2004 Započeti pregovori sa STO 2006 Potpisan CEFTA Sporazum 2007 Promena u Ministartvo poljoprivrede i prelazak sa pretežno investicione podrške na podršku plaćanja po hektaru 2008 Potpisan Prelazni trgovinski sporazum (PTS) 2008 Potpisan sporazum o SAA I/2009 Počela implementacija PTS , Srbija jednostrano počela primenu PTS XII/2009 Odmrznut Prelazni trgovinski sporazum 2010 Prva godina u tranzicionom periodu liberalizacije (TE opada sa oko 18% na oko 10% za EU) 2010 Potpisan bilateralni sporazum sa Belorusijom 2010 Potpisan bilateralni sporazum sa Turskom 12
2. Poljoprivreda Srbije Poljoprivreda u Srbiji nije običan sektor. U drugim sektorima nema toliko puno očekivanja i suprotnosti kao što je to u poljoprivredi. Ne postoji ni sektor koji toliko ujedinjuje sve od seljaka do kupca u jednu opštu misao, o važnosti poljoprivrede kao aktivnosti koja proizvodi hranu i čuva selo iz kojeg većina potiče. Upravo zato, poljoprivreda je gotovo u svim lokalnim, regionalnim i nacionalnim strategijama prepoznata kao jedan od osnovnih strateških pravaca razvoja. Većina stanovništva, kako ruralnog tako i urbanog, u njoj vidi najveću razvojnu šansu Srbije. Primarna poljoprivredna proizvodnja doprinosi sa oko 10% u ukupnom GDP, dok agroindustrijski sektor (koji uključuje proizvodnju prehrambenih proizvoda i pića, proizvodnju duvanskih proizvoda, proizvodnju mašina za poljoprivredu i industriju hrane, i proizvodnju hemikalija za poljoprivredu) u ukupoj proizvodnji Srbije učestvuje sa oko 25% (konkretno 2oo8 sa 26,7%). Osnovna karakteristika poljoprivrede Srbije je njena dulana struktura. Sa jedne strane, ona je ekstenzivna i tradicijonalna, a sa druge strane je moderna, puna inovacija i optimizma. Ovakvu suprotnost je sve teže pronaći u zemljama EU. Tamo tinja drugi sukob. Intenzivna poljoprivereda koja zarađuje pare vs. poljoprivreda u funkciji očuvanja životne okoline koja troši pare. U Srbiji takva dilema ne postoji. Od poljoprivrede se očekuje da napravi pare, da obezbedi egzistenciju porodici. Čini se, da se u poslednjih nekoliko decenija odustaje od misli da je poljoprivreda delatnost koja može da nosi razvoj jedne zemlje, ili da se ponosno ističe da je naša zemlja poljoprivredna zemlja. U Srbiji poljoprivreda još uvek učestvuje sa velikim procentom u kreaciji nacionalnog bogatstva, upoređenju sa ostalim zemljama EU. Međutim, poljoprivredna proizvodnja ima konstantan trend pada, što pre ukazuje na sveukupni razvoj, a ne na smanjenje poljoprivredne proizvodnje. Tabela 2: Osnovni podaci o poljoprivredi i ruralnim područjima Srbije Indikatori Vrednosti Ukupna površina Republike Srbije 8.836 mlliona ha Zemljišni resursi Poljoprivredno – 5.1 mil ha / Obradivo 4.2 mil ha / Oranice i voćnjaci 3.3 mil ha Broj poljoprivrednih gazdinstava* 778.815 (Zavod za statistiku), 450.000 ( Registar MPŠV) Broj zaposlenih u poljoprivredi 622.000 u primarnoj proizvodnji i prerađivačkoj industriji Udeo u ukupnoj zaposlenosti Oko 10% poljopivrednici i 24% prerađivačka industrija Ruralna populacija 44% prema kriterijumima u Sbiji a oko 55‐60% prema OECD Udeo poljoprivrede u GDP 10.1% (2008), 13.1% (2009) Izvoz/uvoz sektora poljoprivrede (miliona USD) Izvoz 1.957 (2008), 1.945 (2009) / Uvoz 1.467 (2008), 1.308 (2009) Udeo uvoza & izvoza u ukupnoj trgovini Izvoz 23.2%, uvoz 8,2% (2009) Prosečna veličina farme 3.1 ha prema statistici Glavne proizvodnje prema vrednosti proizvodnje Svinjsko meso, mleko, kukuruz, govedina, pšenica (pogledati prilog) Podela subsektora prema vrednosti proizvodnje Biljna proizvodnja = 69.5%. Stočarstvo = 30.5% 1.1. Proizvodnja Tokom 1970‐ih godina počinje intenzifikacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Težilo se što većim prinosima, naročito u društvenom sektoru, često i na uštrb profitabilnosti. Proizvodnja na porodičnim gazdinstvima je zaostajala po tehnologiji i više se obraćala pažnja na ekonomičnost. Početak tranzicije ka tržišnoj ekonomiji se poklopio sa sankcijama UN prema Srbiji, sukobima na prostoru bivše SFRY i kolapsom ekonomije. Izolovana od sveta i bez razvojne vizije poljoprivredna proizvodnja i prodaja u takvom okruženju ima socijlanu a ne razvojnu orjentaciju pa je tržišni lanac krakak, niska su ulaganja pa samim tim i prinosi. Posle 2000‐te započinje otvraranje prema svetu: liberalizacija carina, ukidanje uvoznih dozvola i kvota, i uspostavljanje tržišne ekonomije. Određene proizvodnje, koje su zbog socijlanog značaja bile veštački podržavane, se u novom okrženju smanjuju, dok se druge povećavaju. Međutim, usled velike carinske zaštite koju Srbija ima u ovom periodu, još nije moguće u potpunosti proceniti konkurentnost domaćih resursa. Osnovne karakteristike proizvodnje u Srbiji su: Niski prosečni prinosi kako u poređnju sa EU tako i u poređnju sa periodom osamdesetih godina. Iako prinosi pojedinih proizvođača u Srbiji su slični prinosima najboljih proizvođača u EU, prosečni prinosi su značjno niži. Njavažniji razlozi za ovako niske prinose su: 13
• Veliki broj malih proizvođača koji proizvode za sopstvene potrebe uz mala ulaganja • Značajan deo zemljišta se nalazi kod onih nepoljoprivrednika, a oni ne žele da prodaju ili iznajme zemljište, nego ga obrađuju na ekstenzivan način • Nerazivijeno tržište ruralnih kredita kako zbog male tražnje tako i zbog slabije ponude Ovo uzrokuje mala ulaganja, koja pored nedostatka znanja o novim tehnologijama u proizvodnji, uslovljava da su prinosi niži u odnosu na konkurenciju iz EU, ali takođe i u odnosu na period osamdesetih godina. Velika varijabilnost u biljnoj proizvodnji između godina uslovljena je, pre svega, nestabilnim prinosimali i varijacijama zasejanih površina u pojednim godinama. Dobrom agrotehnikom, korišćenjem zalivnih sistema, kvalitetnim semenom sa ugrađenim otpornostima na stresne uslove se, obično, smanjuje variranje u prinosima i postiže gotovo ujednačena proizvodnja. U ekstenzivnoj proizvonji, koja je prilično zastupljena u Srbiji, kod većine proizvođača ova tehnlogjija i seme se ne primenjuju. Sa druge strane, usled nestabilne cene i neorganizovanosti tržišnog lanca, javljaju se velike varijacije zasejanih površina između godina. Tako posle godine u kojoj je zabeležena manja zasejnost i veća cenaproizvoda, po pravilu dolazi godina u kojoj su površine veće pa usled velike proizvodnje je mala cena. Ove varijacije su najizraženije u povrtarskoj proizvodnji i proizvodnji industrijskog bilja. Grafikon 1: Varijabilnost u proizvodnji povrća Grafikon 2: cenovna varijabilnost kod kupusa Veliki pad proizvodnje stočarskih proizvoda, naročito poslednjih godina. Posle gubljenja tžišta bivše SRFY, Srbija nikako ne uspeva da pronađe nova tržišta za svoje stočarske proizvode. Iako CEFTA sporazum omogućava bescarinsku trgovinu, u regionu brojnim van carinskim merama se sputava trgovina, naročito proizvodima koji potpadaju pod veterinarsku kontrolu. S druge strane Srbija nema pravo izvoza mesa i mleka u EU, osim baby beef‐a i proizvoda prerađenih na visokim tempreturama. Posledica smanjene proizvodnje je i gubitak tržišta za biljnu proizvodnju kao inputa za ishranu stoke. Grafikon 3: Proizvodnja mesa u Srbiji u milionima tona Grafikon 4: Proizvodnja stočarskih proizvoda Pozitivni trendovi u proizvodnji i izvozu voća. Ni u jednom sektoru nije se došlo do značajnih rezultata kao u sektoru proizvodnje voća. Veliki napredak je postignut i u proizvodnji i u izvozu, i to kod gotovo svih vrsta voća. Takođe je podignut nivo konkurentnosti jer su novi zasadi uglavnom zasnovani na novim tehnologijama. Razloge za povećanje izvoza bi trebalo, pre svega, tražiti u: cenovnoj konkurentnosti usled niskih prihoda poljoprivrednika i radnika, povoljnim trgovinskim režimima, generalnom trendu nedostaka pojedinih vrsta voća na evropskom tržištu, 14
unapređenju proizvodnje kroz primenu novih sorti i tehnlogija i sl. Još uvek postoji značajan nedostak preradnih kapaciteta u sektoru koji bi dodatno podigao vrednost izvoza. Neuspeh da se naprave značajniji pomaci u proizvodnji i prodaji povrća. Pored teoretskih komparativnih prednosti koje Srbija ima (tradicija, prirodni uslovi, položaj, trgovinski ugovori, cena radne snage i sl.), Srbija praktično ne uspeva da iskoristi ove prednosti i u sektoru povrća rezulatati zaostaju, naročito u odnosu na konkurenciju i u odnosu na sekot voća. Visoka carinska zaštita, veliki broj gazdinstava koja proizvode za sopstvene potrebe, kratak tržišni lanac koji najčešće završava na lokalnim pijacama, nepoštovanje ugovora, nizak nivo znanja o novim tehnolgijama i mali investicioni potencijal uticali su da trendovi u sektoru nisu povoljni. Naravno, ovo je genralizovan zaključak usled velikog broja različitih vrsta povrća. Međutim, bilo kako bilo, sektor povrća tek očekuju značajne reforme. Rast proizvodnje indutrijskog bilja (soje i suncokreta) posle uspostavljanja tržišne ekonomije. Rast proizvodnje industrijskog bilja je, prvenstveno, zasnovan na povećanju zasejanih površina i delimično na povećanom prinosu. Inicijalnom rastu površina su doprinele subvencije države koja je plaćala premiju na cenu za industrijsko bilje (soja, suncokret i šećrna repa), a ne i za druge kulture. Međutim, rast zasejanih površina je nastavljen i posle ukidanja subvencija. Stabilizacija proizvodnje šećerne repe i šećera. Proizvodnja šećerne repe se, dugi niz godina, karakterisala velikim varijacijama bilo u zasejanim površinama pod šećernom repom, ostvarenim prinosima ili pak digestijom i ukupnom proizvodnjom šećera. Dobijanjem preferencijalnog izvoznog statusa 2002. gdine i izvozne kvote za EU 2004. godine, kao i privatizacijom šećerana, proizvodnja šećerne repe i šećera se ustalila i danas prednjači u stabilnosti. Stagnacija u proizvodnji mleka ali i progres u preradi mleka. Godišnje se od 2000. do 2009. godine proizvodilo oko 1.500.000 litara mleka. 2000. godine je kroz mlekare otkupljivano oko 35% mleka, a 2009. godine taj procenat se popeo na 60%. Stanje u preradi mleka je značajno unapređeno (povećane investicije, asortiman proizvoda, kvalitet prerade…). Osnovni problemi u sektoru mlekarstva su strukturalni – prosečna veličina farme – u Srbiji u proseku svaka evidentirana farma ima 2.8 muznih krava a prosečna proizvodnja mleka po farmi je 16 litara. Samo oko 30% mleka je mleko prve i ekstra klase. Povećanje udela biljne proizvodnje u ukupnoj vrednosti na račun stočarstva. U proteklom desetogodišnjem periodu uočljivo je da se 2/3 vrednosti poljoprivredne proizvodnje stvara kroz biljnu proizvodnju iako je stočarstvo nakon pada 2oo4. i 2005. ponovo imalo trend oporavka 2006. i 2007, a zatim ponovni pad u period 2008. i 2009. Moguće je da je oporavak bio iniciran investicionim merama za kupovinu grla I izgradnju farmi u prethodne dve godine. Što se tiče biljne proizvodnje očigledno je da žita i povrće imaju stabilan udeo, dok industrijsko bilje ima trend rasta vrednosti proizvodnje. Što se tiče višegodišnjih kultura, voćarstvo ima trend rasta od 2003. godine, a udeo vrednosti vinogradarske proizvodne se od 2004. godine prepolovio. Tabela 3: Procentualno učešće pojedinih proizvodnji u ukupnoj vrednosti proizvodnje Podsektor 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Žita 34.2 31.9 23.8 33.7 34.4 29.2 Industrijsko bilje 4.7 5.7 5.6 6.1 6.5 7.1 2007 25.0 6.9 2008 33.8 6.9 2009 34.2 6.7 Krmno billje 7.8 8.4 7.3 7.9 7.2 5.7 4.9 4.8 4.6 Povrće Voće Grožđe 10.5 4.2 4.7 9.6 3.2 4.6 10.1 9.7 3.3 9.9 8.0 2.5 11.0 6.7 1.5 11.4 8.3 2.0 11.5 11.4 2.4 11.1 9.8 2.2 11.1 10.2 2.4 Biljna proizvodnja 66.2 63.4 59.8 68.1 67.3 63.7 62.0 68.7 69.3 Goveda Svinje ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 6.0 12.5 7.0 13.7 7.6 14.0 6.3 10.8 5.8 11.0 Ovce i koze ‐ ‐ ‐ ‐ 2.0 2.1 2.1 1.7 1.7 Živina Mleko (kravlje i ovčije) ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2.0 7.7 2.1 8.7 2.6 9.3 2.4 8.5 2.5 8.0 ‐ ‐ 33.8 ‐ ‐ 36.6 ‐ ‐ 40.2 ‐ ‐ 31.9 2.3 0.2 32.7 2.5 0.2 36.3 2.1 0.2 38.0 1.6 0.1 31.3 1.5 0.2 30.6 Jaja Vuna i ostalo Stočarstvo 1.2. Tržišni lanci Poljoprivreda Srbije, tokom Titovog vremena, nije u potpunosti bila centralno planirana nego je u mnogim sektorima i proizvodnjama imala mnogo tržišnih elemenata. Tokom 90‐ih godina započinje delimična privatizacija 15
proizvodnih i preradnih kapaciteta ali u jako malom procentu. Privređivanje se obavlja u potpuno nenormalnim uslovima visoke inflacije i sankcija. Posledica je uništavanje osnovnih sredstava usled minimalnog ulaganja u održavanje i zahvatanja države za potrebe očuvanja minimalnog socijlanog davanja. Posle demokratskih promena započinje proces reformi, izgradnje tržišta i privatizacije koji međutim isuviše često bio praćen brojnim kompromisima koji su išli na štetu razvoja. Osnovne karakteristike tržišnih lanaca u Srbiji su: Malo preradnih kapaciteta u odnosu na primarnu proizvodnju: U Srbiji postoji velika konkurencija na nivou primarne proizvodnje, a mala na nivou prerade. Jedan od osovnih razloga za to je potpuni promašaj u privlačenju investicija u sektor prerade hrane. Srbija nije uspela da privuče strane, direktne investicije u našu privredu. Nismo uspeli stvoriti uslove kako bi velike kompanije, koje proizvode hranu, investirale ovde, kao što su to radili u Poljskoj i Mađarskoj gde je preko 70% preradnih kapaciteta u poljoprivredi prešlo u ruke stranih kompanija. Zato se danas poljski i mađarski proizvodi nalaze u supermarketima širom sveta, u brendovima kao što su Nestle, Danone, Campina, dok našeg ni jednog proizvoda nema u evropskim supermarketima. Razlog za to nije samo što smo cenovno i kvalitetno nekonkurentni, nego što ulazak u lanac supermarketa košta mnogo. Dualna struktura proizvodnje i prodaje: Ovakva struktura, gde su sa jedne strane preduzeća, a sa druge porodična gazdinstva, je karakteristika poljoprivrede SFRJ. Sve zemlje nastale raspadom SFRJ su je nasledile. Trenutno trendovi idu u korist porodičnim gazdinstvima. Povećano im je učešće u zemljišnim površinama sa 84% na 89%. Trendovi prosečnih prinosa kod njih rastu, a kod preduzeća opadaju. Jedino produktivnost kod preduzeća raste. Sada zapošljavaju manje radnika, manje bacaju mineralnog đubriva, a još uvek imaju značajno veće posede nego porodična gazdinstva. Dualna struktura proizvodnje se u potpunosti oslikavala i na funkcionisanje tržišnog lanaca. S jedne strane su postojali kombinati sa velikim zemljišnim fondom, brojem zaposlenih i značajnom državnom pomoći. Sa druge strane sitni proizvođači (maksimum zemljišta koje su smeli da poseduju je bio 10ha pa je povećan na 25ha) koji su zbog svog broja i obima proizvodnje bili značajni. Osnivanjem zadruga država je nastojala da obezbedi alternativne kanale prodaje njihovih proizvoda. Vertikalna povezanost maloprodaje i proizvodnje u okviru jedne kompanije: Proces tranzicije započet devedesetih godina se karakteriše promenama koje su obuhvatile: privatizaciju kombinata i preradnih kapaciteta, ukrupnjavanje farmi na privatnim gazdistvima, gašenje državnih trgovačkih kompanija, otvaranje supermarketa, propadanje najvećeg broja zadruga. Generalno, uspostavljeni su novi tržišni lanci značajno više zasnovani na proizvodima sa privatnih gazdinstava, tržišnom određivanju cena, značajnom variranju cena i nepostojanju sigurnosti otkupa. Kao reakcija na ovakve uslove privređivanja najveće trgovačke kompanije, umesto da bilo direktno ili preko posrednika oganizuju otkup primarnih proizvoda sa privatnih gazdinstava i prerađevina od strane prerađivačkih kapacieteta, oni se odlučuju radije da u što je moguće većoj meri sami proizvode i prerađuju za potrebe svojih prodavnica, stvarajući velike govedarske, svinjogojske ili voćarske farme. Ovaj proces je, naročito karakterističan za sektor proizvodnje mesa, kod koga je prisutna velika varijacija u ceni i visoki zahtevi za standardima. Tako, najveći trgovačke kompanije u Srbiji i Hrvatskoj imaju i najveće farme za proizvodnju mesa. Ovakvim stavom oni obezbeđuju siguran pristup sirovinama sa relativno konstantnijim cenama za svoje preradne kapacitete i prodavnice. U potpunosti sami kontrolišu implementaciju standarda pri čemu uvode nove tehnologije u opremu i menadzment. Takođe, smanjuju tržište farmerima jer ih izuzimaju iz najvećih prodajnih lanaca. Pored ovih trgovačkih kuća i druge kompanije se odlučuju da same podižu vellike farme, a ne da ulažu u otkup od farmera. Tako se vraćamo na prvobitni sistem koji je funkcionisao u bivšoj Jugoslaviji gde su kompanije vertikalno povezane u netržišni lanac (cene se ne određuju u potpusti tržišno, unutar povezanih kompanija) samo što vlasnik nije država nego pojedinac. Jedino što sada ne postoji organizovan sistem zadruga koje bi otkupljivale od manjih proizvođača, bilo zasnovano na tržišnim ili netržišnim (forsirano i subvencionisano od strane države) principu. Kratki tržišni lanac: Tržišni lanac je kratak,nije izvozno orjentisan i zato se ne iskorišćavaju svi potencijali koji bi mogli. Pored ostalih problema, prvenstveno vezanih za standarde i konkurentnost, Srbija nema menadžment koji bi bio u stanju da značajne količine izveze na tržište EU. Postoji neznanje o funkconisanju tržišta voća i povrća u EU. Najveći deo izvoznih proizvoda je u stvari kupovina inicirana od strane EU kompanija. Retki su primeri da kompnije iz Srbije izvoze na tržištu EU (najčešće rečenice su „došao je Nemac pa nam je kupio papriku“, „Prodali smo jabuku nekom Rusu koji je došao kod nas“ i sl). Samim tim, efekat izvoza za domaće kompanije/proizvođače je samo sklanjanje sa domaćeg tržišta određene količine proizvoda, dok efekat ostvarivanja prihoda na razlici u ceni ostaje izvozniku – stranoj kompaniji. Niski prihodi poljoprivrednika: Jedan od osnovnih razloga konkurentnosti poljoprivrede Srbije bi trebalo tražiti u malim prihodima poljoprivrednika. Zarada je u Srbiji znatno manja nego kod farmera u EU, isto kao što je manja i prosečna plata u drugim sektorima. Ova situacija je normalna za nivo razvoja privrede i tržita u kojoj se Srbija danas nalazi. Bilo bi neočekivano da prihodi u poljoprivredi budu bitno veći ili bitno manji nego u drugim sektorima, jer bi migracije ka ili od poljoprivrede bile značajne. Očekivanja su da će se prihodi znatno povećati tek po ulasku u EU. To se desilo gotovo svim zemljama, novim članicama EU. Tako je indeks povećanja prihoda poljoprivrednika u periodu 2000‐2007 godine za svih 27 zemalja članica EU iznosio 115,9. U isto vreme indeks povećanja prihoda u zemljama 16
koje su bile na putu priključenja ili tek priključene je bio znatno viši i prosečno je iznosio 190, pri čemu kod poljskih poljoprivrednika je iznosio 213, Čeških 186.2, Mađarskih 144.8, Letonskih 308, Litvanskih 250.2. Nedovoljno implementirani standardi u proizvodnji: Carina je sve manje ograničavajući faktor u izvozu a sve više su to standardi u proizvodnji i preradi. Dok u Sloveniji preko 80% proizvoda ima neki od oznaka kvaliteta u Srbiji se taj broj meri promilima. Čak šta više. ni osnovni standadi o bezbednosti hrane nisu prepoznati od EU i mnogih drugih država pa veliki broj proizvoda ne može da dobije dozvolu za izvoz. Zakonska regulativa koja se ne primenjuje, ne donošenje niza pratećih akata, kao i neuspostavaljanje efikasnih institucija za njihovo sprovođenje je jedan od najvećih neuspeha kreatora agrarne politike. Skup i neefikasan sistem se održava zbog nespremnosti vladinih institucija za reformu u ovom sektoru. Upravo to predstavlja jedan od značajnijih problema prilikom integracija u EU i STO i u velikoj meri može da uspori ove procese. Neizgrađeni moderni tržišni lanci koji rade u legalnoj zoni: Dva su osnovna izazova u uspostavljanju tržišnih lanaca. Prvi, kako uključiti male proizvođače u moderan tržini lanac jer su u velikoj meri nekonkurentni, rade neformalnim kanalima i njihov trošak uspostavljanja standarda je veliki. Drugi, kako povećati konkurentnost na nivou preradnih kapaciteta koji će biti u stanju da povećaju potrošnju kroz pronalaženje novih tržišta. Očigledana je velika konkurencija na nivou primarne proizvodnje, a mala konkurentnost na nivou prerade. Ona je prvenstveno uslovljena neatraktivnim područjem za investiranje usled neispunjavanja izvoznih standarda EU za veliku grupu proizvoda, nepredvidljivošću politike podrške, nepostojanjem institucija, nepoznavanjem stvarne konkurentnosti usled visoke carinske zaštine i sl. 1.3. Tržišna struktura Tržišni lanac prodaje poljoprivrednih proizvoda se najkraće može okarekterisati kao tranzicioni. Promene se ogledaju u novim mestima prodaje i distribucije (otvaranjem supermarketa i organizovanjem dobavljača za njihove potrebe), uspostavljanju više regulative i zahteva za uspostavljanjem legalnih tokova koji uključuje i plaćanje poreza, gašenje velikih proizvodnih i preradnih kapaciteta u državnom vlasništvu i ohrabrivanju privatnih inicijativa, pronalaženju novih tržišta, i sl. Ovi tranzicioni procesi se dešavaju više spontano nego što su upravljani od strane kreatora politike. Očekivanja su da će se priključivanjem zemlje EU oni morati znatno ubrzati. Tabela 4: Učesnici u tržišnom lancu voća i povrća i njihove osnovne karakteristike Učesnici Glavne karakteristike Veliki uvoznici i trgovci voćem i povrćem Biznis se zasniva na uvozu ali imaju nameru ili već otkupljuju, skladište i prodaju i voće i povrće iz domaće proizvodnje Poseduju značajne skladišne kapacitete locirane uglavnom u okolini Beograda Neki od njih imaju organizovan distributivni lanac (otkupljivače, kamione, kombi vozila) do konačnih kupaca (prodavnice, restorani...) Robu distribuiraju u prodavnice (male i velike) i trgovcima koji robu plasiraju na kvantaškoj pijaci Većina trgovine je u legalnim kanalima (plaćeni porezi) Supermarketi i njihova distributivna mreža U svrhu snabdevanja sopstvenih lanaca, supermarketi razvijaju mreže za čuvanje i distribuciju voća i povrća Pored Beograda, organizovani su distributivni centri i u drugim regionima s tendecijom širenja mreže Imaju sopstveni uvoz voća i povrća (npr. DELTA je najveći uvoznik voća i povrća u Srbiji u poslednje 2 godine) Problemi sa kojima se susreću su neorganizovana i nekontinuirana ponuda voća i povrća te se u poslednje vreme odlučuju na ulaganja u sopstvenu proizvodnju Glavni problem im je nelojalna konkurencija iz nelegalnih kanala Glavni konkurenti su im veliki trgovci u uvoznici voćem i povrćem koje ne doživljavaju kao partnere nego kao konkurenciju Kompanije za pakovanje i njihova mreža dobavljača Mali broj Vezane uz nekoliko velikih proizvođača Veoma zainteresesovane za kvalitet, raznovrsnost, standarde bezbednosti hrane i zato imaju princip rada preko ugovora i spremni su da plate višu cenu Prodaja gotovo isključivo preko supermarketa Trgovci koji rade na kvantaškoj pijaci i snabdevaju manje Kontinuirano iznajmljuju prodajno mesto na kvantaškoj pijaci, poseduju nekoliko kamiona i manjih vozila, neki od njih imaju manje hladnjače i investiraju u opremu za pakovanje Zbog stalnih putovanja po celoj teritoriji i veze sa proizvođačima i prodavcima, dobre informisanosti 17
prodavnice izvan Beograda imaju veoma veliki uticaj na formiranje cena Uglavnom sarađuju sa velikim proizvođačima i imaju kontinuisanu nabavku robe kao i kontinuisanu isporuku prodavnicama, restoranima, zelenim pijacama Zainteresovani za unapređenje kvaliteta i pakovanje kao i za rad kroz legalne kanale Glavni problem im je nelojalna konkurencija u sezoni od strane malih preprodavaca koji prodaju izvan oficijelnih mesta prodaje umanjujući cene i s druge strane od strane velikih supermarketa koji retko kupuju od njih Preprodavci s kamiona Takozvani „trgovci s 1000 evra u džepu“ koji dnevno odlaze u proizvođačke regione i sela i dovoze robu u veće gradove kombi vozilima ili malim kamionima Prodaju na kvantašima, zelenim pijacama ili direktno potrošačima i to sa kamiona Uglavnom rade u vreme pune sezone određenog proizvoda npr lubenice, krompira, paradajz, kupusa...) Predstavljaju najveću konkurenciju trgovcina koji rade na kvantašima jer u punoj sezoni određenog proizvoda značajno umanjuju cenu Prodaju bez pakovanja Ne plaćaju poreze Prodavci na zelenoj pijaci Lokalni trgovac ili lokalni proizvođač Nabavlja proizvode od lokalnih gazdinstava (naročito ukoliko je cena niska te transportni troškovi imaju značajan udeo u ukupnim troškovima) ili nabavku vrši na kvantašu Ne plaćaju poreze Ovako uspostavljeni tržišni lanci imaju karakteristike svega onog što jedan moderan tržišni lanac podrazumeva ‐ konkurentne proizvođače koji primenjuju nove tehnolgije, lepo zapakovan kvalitetan proizvod koji je u najkraćem roku došao na police pred domaće i strane potrošače. S druge strane se, isto tako, karakteriše i prodajom proizvoda u rinfuzi sumnjivog kvaliteta i zdravstvene bezbednosti na mestima koje nisu ni predviđenja za prodaju. Znači, jedna ogromna heterogenost ‐ cenovna i kvalitetna ‐ u kojoj svi pronalaze svog kupca. Međutim, često se velike količine proizvoda bacaju, da li zbog loše organizovanosti samih prodavaca ili prevelike proizvodnje. Neretko se dešava da su usled velikih proizvodnih varijacija među godinama i visoke carinske zaštite cene u Srbiji značajano veće nego u EU. Grafikon 5: Ukupni obrt na beogradskoj kvantaškoj pijaci i Grafikon 6: Obrt sredstava na zelenim pijacama u Srbiji i udeo u njegovo učešće u ukupnoj proizvodnji za pojedino voće i povrće ukupnom obrtu voća i povrća (2004’‐2009) u 2009. godini. Na funkcionisanje tržišnog lanca u velikoj meri utiče i nedostak uslovnih, skladišnih i preradnih kapaciteta. Skladišni kapaciteti bi bili u stanju da smanje pikove cena unutar godine i povuku značajan deo proizvoda koje je moguće čuvati za kasniju prodaju i time utiču na ujednačavanje cene unutar godine. Preradni kapaciteti bi mogli da s jedne strane u godinama sa visokom produkcijom „sklone sa tržišta“ viškove ali isto tako i prerade manje kvalitetne proizvode. Tabela 5: Tipovi tržišta Mesta prodaje Skladišta uvoznika Objekti izgrađeni u novije vreme ili privatizovani stari objekti. Uglavnom su savremeni objekti sa modernom opremom Većinom su smešteni u blizini Beograda Dvorišta velikih proizvođača ili Prikupljanje robe je organizovano iz dvorišta proizvođača manjim kamionima i plaća se uglavnom 18
kooperativa direktno gotovinom Nekoliko zadruga se na ovaj način bavi prikupljanjem i prodajom voća i povrća. Često veći proizvođači sakupljaju robu od manjih proizvođača da bi unapredili svoju poziciju na tržištu Supermarketi Značajno povećan način prodaje voća i povrća pre svega zbog sve većeg broja supermarketa Prodaja orijentisana na što niže cene sa čestim rasprodajama kako bi privukli kupce Od dobavljača zahtevaju velike količine i kontinuisanu isporuku Velika kašnjenja u plaćanju U poslednje vreme uspostavljaju svoja pravila nabavke (kvaliteta) Prerađivači Jedan broj prerađivača organizuje sopstvenu distributivnu mrežu , ali najčešće čekaju da kupci dođu direktno u kompaniju Kvantaške pijace Četiri velika kvantaša u Srbiji: u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici Pojedina mesta poznata po svojoj proizvodnji voća i povrća imaju lokalne sezonske kvantaše (veleprodaju) npr u Leskovcu ‐ parika, Udovice ‐ jabuka i breskva, Ruski Krstur ‐ paprika, Selenča ‐ lubenice...) Lokalne prodavnice i piljare Uglavnom se snabdevaju sa kvantaških pijaca ili od lokalnih proizvođača Prodaja voća i povrća nije važan deo prodaje ali ga imaju u ponudi Zelene pijace Jedan od glavnih kanala snabdevanja povrćem i voćem Svaki grad i selo imaju barem jednu zelenu pijacu Na malim pijacama dominiraju proizvođači a na velikim preprodavci (nakupci) Cene variraju u zavisnosti od mesta prodaje. Određene zavisnosti koje važe za sve proizvode se jasno uočavaju. Tako na primer dobavljačka cena u supermarketu prati cenu na kvantaškoj pijaci, prodajna cena u supermarketu je približna ceni na zelenoj pijaci. Međutim, velike su varijacije između pojedinih pijaca što ukazuje na nerazvijenost tržišnih informacija i infrastrukture. Cena se određuje na osnovu dnevne ponude i potražnje, ali usled velike heterogenosti prodajnih mesta veliki značaj u ujednačavanju cena imaju trgovci koji fruktuiraju od jedne do druge pijace. Upravo zato se može reći da su oni ti koji ne određuju ali od čije aktivnosti cena u velikoj meri zavisi. Grafikon 7: Poređenje nedeljnih cena kupusa na beogradskoj Grafikon 8: Cene šargarepe na razičitim zelenim pijacama i kvantaškoj pijaci i zelenim pijacama (RSD, 2009.) prosečna cena (RSD, 2009.) 3
Za eliminaciju ova tri ograničavajuča faktora razvoja tržišnog lanaca voća i povrća (nedostatak skladišnih, preradnih i menadžerskih kapaciteta) potrebni su vreme i sredstva. Svako odlaganje rešavanja problema predstavlja trošak za Srbiju koji na kraju plaćaju potrošači, prerađivači ili svi poreski obveznici. Takođe, trošak predstavlja i nekorišćenje postojećih šansi. Postojanje razvijenih veletržnica u Evropi ukazuje na njihov značaj. Pokazalo se da one nisu konkurencija supermarketima i lokalnim pijacama, već se većina supermarketa i prodavaca na lokalnim pijacama snadbeva voćem i povrćem na njima. Oni su prostor na kojima poljoprivrednici pronalaze svoje mesto prodaje, a kupci potrebne proizvode. Pored toga, veletržnice su i mesta na kojima se definišu standradi, mesta kontrole zdravstvene bezbednosti hrane i mesta skladištenja robe. Po pravilu, zemlje koje imaju razvijene veletržnice su zemlje sa značajnom proizvodnjom i izvozom voća i povrća (Poljska, Italija, Francuska, Španija...). 3
Ostali ograničavajući faktori kao što su standardi i konkurentnost se obrađuju u drugim poglavljima i pojedinačno za svaku grupu voća ili povrća. 19
Međutim, postojeća mreža kvantaških pijaca (četitri značjanije pijace u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu) nije uspela da ima značajnu ulogu u razvoju prodajnih tržišnih lanaca niti je uspela da obezbedi servis potrošačima. Promet na Beogradskoj kvantaškoj pijaci je mali, naročito ukoliko se uporedi sa potencijalima koji postoje i sa mogućnostima koje jedna moderna veletržnica pruža klijentima (poljoprivrednicima, trgovcima i potrošačima). Tako na primer, promet na beogradstkoj kvantaškoj pijaci, iako već mali, konstantno poslednjih godina opada. Naročito opada promet u III i IV kvartalu u kojem je zastupljeni pretežno domaći proizvodi. Taj trend nikako nije dobar. Grafikon 9: Udeo količinskog prometa na Grafikon 10: Indeks količinskog prometa Grafikon 11: Trgovina jabukama na beogradskoj kvanatškoj pijaci po na beogradskoj kvanatškoj pijaci po beogradskoj kvantaskoj pijaci (T) kvartalima kvartalima Razloge treba tražiti: • s jedne strane u funkcionisanju kvantaške pijace kao što je mala ponuda usluga kvantaških pijaca (samo mesto prodaje), skupa usluga kvantaške pijace, naročito u poređnju sa pruženim servisom, neuspeh u izgrađivanju poverenja sa kupcima i poljoprivrednicima • s druge strane među problemima u funkcionisanju tržišnih lanaca u Srbiji kao što su veliki broj malih proizvođača koji proizvode za sopstvene potrebe, nepostojanje sistema klasifikacije kvaliteta, nerazvijena infrastruktura, nepoštovanje ugovora i sl. Pored kvantaških pijaca određena mesta poznata po proizvodnji povrća i voća imaju u sezoni svojevrsne kvantaške pijace pa i berze (Leskovac – paprika, Udovice – jabuka i breskva, Ruski Krstur – paprika, Đurđevo ‐ lubenic...). Ovim mestima prodaje trebaju investicije koje bi omogućile: poboljšavanje uslova za prodaju (unapređena infrastruktura i servis prodavcima i kupcima), produžavanje čuvanja (skladišni kapaciteti) i mogućnost transposrta (komore za prehlađivanje). 1.4. Agrarna politika Sukob uloge poljoprivrede u ekonomskom razvoju i njena socijalna komponenta je karakteristika agrarne politike u periodu posle demokratskih promena dvehiljadite. Iako je uvek postojalo saglasje da je potrebna agrarna politika koja će biti okrenuta investicijama i koja će na različite načine rešavati problem dulanosti poljoprivrede u kojoj su s jedne strane staračka domaćinstva (koja teško da mogu da budu konkurentna), a sa druge strane proizvođači (koji već jesu ili imaju potencijal da budu među najboljima u Evropi), samo u retkim periodima se ovakva politika i sprovodila. Promene u poljoprivredi se dešavaju, istina sporo. Može se reći,pre kao odgovor na tržišne procese, a ne kao jasna Vladina strategija za razvoj sektora. Institucionalne i zakonodavne reforme su započete, ali ne i okončane. Nekoliko jasnih karakteristika i trendova se mogu uočiti: Nepredvidljivost agrarne politike. Nakon demokratskih promena 2000. godine nekoliko puta se promenila agrarna politika u Srbiji. U peridu 2001 ‐ 2003 ona je bila orijentisana na cenovnu podršku za određene kulture (soja, suncokret, šećerna repa, pšenica) i nisu postojale druge mere agrarne politike. Od 2004 ‐ 2007 godine značajno je uvećan agrarni budžet, ukinuta je podrška cenama, a težište podrške je prebačeno na investicije, na mere ruralnog razvoja, na razvoj tržišta poljoprivrednih kredita i razvoj tržišta zemljišta. U periodu od 2008. do 2010. godine osnovna mera je plaćanje po jedinici površine. Nepostojanje strategije razvoja poljoprivrede. Strategija poljoprivrede je usvojena od strane Vlade RS 2004. godine. Međutim, veliki deo mera agrarne politike nije u skladu sa usvojenom strategijom, te se može zaključiti da je 20
neformalno ovaj dokument odbačen. U 2010. godini ministarstvo je objavilo Nacionalni plan za razvoj poljoprivrede kao i Plan ruralnog razvoja koji nije usvojen od strane Vlade. Agrarni budžet koji je značajno manji od potreba i konkurenata. Kako god da se budžet merio (Evra po hektaru, Evra po farmi, kao procenat ukupnog budžeta ili GDP‐a) on je mali. Naročito se ova konstatacija može izreći za period 2007‐2010 kada on dostiže svoje najniže vrednosti (i apsolutne i relativne). Nepredvidivost veličine agranog budžeta. Pored nepredvidivih mera podrške u poslednjih 10 godina varira i veličina budžeta za podršku poljoprivredi. Iako su se izdvajanja za poljoprivredu u 2004. više nego udvostručila i iznosila 5% ukupnog budžeta, od 2008. agrarni budžet je ponovo na oko 2.2 %. Reakcija na probleme umesto akcije za razvoj. Nedostatak kapaciteta za analitiku i merenje efekata mera agrarne politike dovodi do donošenja mera koje su vođene dnevno političkim potrebama a ne kao odgovor na stanje u pojedinim sektorima poljoprivrede. Vlada i ministarstvo poljoprivrede ne vode sektor strateški upravljajući procesima, nego reaguju na probleme tek onda kad su oni toliko veliki da ih je nemoguće u razumnom roku rešiti. Porodična gazdinstva kao nosioci razvoja poljoprivrede. Od 2004. porodična poljoprivredna gazdinstva su u fokusu mera agrane politike. Međutim, od 2008. godine napušten je koncept usmeravanje različitih mera agrarne politike zavisno od tipa gazdinstva: podrška dohotku za nepoljorpivredna gazdinstva, a podrška investicijama za komercijalna gazdinstva. Takođe se prešlo na politiku plaćanja po jedinici površine. U 2010. godini neočekivano se javlja “podržavljenje” velikih kombinata davanjem ovlašćenja lokalnim samoupravama da postavljaju menadžment i upravljaju donošenjem poslovnih odluka. Razvoj tržišta kredita. Ministarstvo poljorpivrede je 2004. godine razvilo targetirani program subvencionisanog kreditiranja poljoprivrednika preko banaka. Cilj ovih mera je bilo usmeravanje poljoprivrednika na banke kao izvor kapitala za unapređenje poljoprivrede, s jedne strane, i usmeravanje banaka na poljoprivrednike kao pouzdane klijente, s druge strane. Ove mere su dale rezultat jer su banke prepoznale mogućnost sektora i mnoge od njih razvile portfolio za poljoprivredu. Međutim, zbog nekonzistentnosti podrške od 2008. godine, početna sredstva koja su bila 50 miliona evra godišnje nisu se multiplikovala te nije uspostavljen planirani fond sa značajnijim finasijskim sredstvima. Nerazvijene institucije. Iako su formalno osnovane neke od važnih institucija koje bi trebalo značajno trebalo da utiču na jačanje sektora, zajedničko gotovo svima njima je njihovo formalno postojanje bez suštinskog delovanja. Na primer: Nacionalna laboratorija poseduje zgradu i opremu ali nema ljude, savetodavna služba je podržavljena ali je I dalje nefunkcionalna itd. 1.5. Trgovina poljoprivrednim proizvodima Srbija je zemlja koja se nalazi u drugoj godini implemetacije SAA. Još uvek nije postala deo STO. Ima dobrim delom liberalizovano tržište sa CEFTA zemljama i Belorusijom i potpisan bilateralni sporazum sa Turskom koji u osnovi nema u sebi liberalizaciju tržišta. Sve u svemu može se konstatovati da je tržište Srbije još uvek u velikoj meri ograničeno sa carinskim barijerama. Međutim, ono se od 2002. godine sve više otvora za uvoz. Sudeći prema prvih nekoliko proizvoda u uvozu, carine nisu prepreka za to a tržište ima potrebu za tim proizvodima. Uvoz uglavnom raste što znači da se uspostavljaju redovni partnerski odnosi između zemalja i trgovaca i da su potrebe srpskog tržišta sve veće. Srbija ima nameru da se dodatno liberalizuje kroz dalju implemetaciju trgovinskog sporazuma sa EU u okviru sporazuma SAA i usklađenje standarda u proizvodnji i poštovanja kvaliteta i posebnih fitosanitarnih procedura. Sa STO je uspostavljen stalni dijalog i posebni bilateralni pregovori o liberalizaciji su u završnoj fazi. Ovakva trgovinska i agrarna politika rezultirala je i dovela do toga da izvoz i uvoz poljoprivrednih proizvoda konstantno raste od 2002. godine i da, u periodu od 2006 ‐ 2009 godine, Srbija beleži suficit u razmeni poljoprivredno ‐ prehrambenih proizvoda. Trend uvoza i izvoza povećava se iz godine u godinu, s tim što je u 2009. godini u poređenju sa prethodnom godinom došlo do pada u oba smera. Grafikon 12: Spoljno trgovinska razmena poljoprivrednih proizvoda u Grafikon 13: Trgovina poljop. proizvodima po miionima USD destinacijama izvoza i uvoza (2009) 21
Najveći trgovinski partner Srbiji je Evropska Unija, sa kojom postoji konstantan rast, ali se isti rast poslednjih godina javlja i sa CEFTA zemljama. Naročito nakon znatne liberalizacije i potpisivanja jedinstvenog trgovinskog sporazuma 2006. godine. Gledajući iz ovog ugla, Srbija može da bude ponosna na ostvarene rezultate u razmeni poljoprivrednim proizvodima. Međutim, sa takvim rezultatima Srbija se nalazi na apsolutnom začelju gledano na količinu izvoza po obradivoj površini u Evropi i njeno učešće u izvozu u poređenju sa konkurentima (12 NZČ) opada, jer izvoz drugih zemalja raste, čak i brže nego izvoz iz Srbije. Sa izvozom od 446 USD po hektaru obradive površine jedino Rumunija ostvaruje lošije rezultate. U poređenju sa ostalim novim zemljama članicama EU pa čak i CEFTA partnerima (nema smisla upoređivati Srbju sa Holanijom, Danskom, Francuskom, Belgijom i drugim starim zemljama članicama koje ostvaruju na desetine milijardi izvoza na relativno malim površinama) vidimo da Srbija ostvaruje najlošije izvozne rezultate. Dodatno rast izvoza od skoro 20% godišnje je manji od rasta koji ostavruju ostale zemlje. Logično je da i suficit u razmeni nije posledica velikog izvoza nego malog uvoza usled niskog standarda. Tako, kada bi imali potrošnju citrusa, kvalitetne kafe, švajcarske čokolade, parmezana, kvalitetnih vina i drugih artikala približnu potrošnjama u zemljama EU, Srbija ne bi imali suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda. Mala kupovna moć utiče loše na stanovništvo, ali dobro na trgovinski bilans u poljoprivredi. Znači, gledajući iz tog ugla, Srbija mora još mnogo da unapredi svoju trgovinu ukoliko želi da, makar, stigne zemlja koje su joj osnovni konkurenti. Grafikon 14: Izvoz poljoprivrednih proizvoda po jedinici obradive Grafikon 15: Udeo poljoprivrednog izvoza Srbije u ukupnm površine izvozu 12 NZČ Osnovne karakteristike izvoza poljoprirednih proizvoda iz Srbije su: • Srbija najviše izvozi poljoprivrednih proizvoda u CEFTA zemlje (oko 47%) a nešto malo manje u EU (oko 46%) • Srbija ostaviruje suficit u razmeni koji je beležio rast svake godine, osim 2008. • Izvoz poljoprvrednih proizvoda od 2002. godine raste osim 2009. godine. Rast se dešava usled povećanja izvoza, povećanja cena poljoprivrednih proizvoda i pada dolara. • Zahvaljujući izvozu žutog kukuruza i smrznutih malina „Rolend“ u 2009. godini najveći izvoz ostvaren je baš u sektoru voća i žitarica, gde smrznute maline ostvaruju više od pola izvoza voća. Proizvodi ova dva sektora čine preko trećine ukupnog izvoza Srbije u poljoprivredno‐prehrambenim proizvodima. • Zemlje u koje Srbija najviše izvozi poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda su Bosna i Crna Gora, gde je izveženo, u periodu od 2006. – 2009. godine, čak 1,382,213,421 miliona USD. Izvoz u obe zemlje je jako 22
divrezifikovan. U Bosnu se najviše izvozi pivo (od 35 miliona u 2006. – 55 miliona u 2009. godini), biskviti (od 28 miliona do 38 miliona za perid 2006. – 2009.), čokolada i kukuruz. • Najveći izvozni partener od zemalja Evropske unije je Nemačka sa ukupno $530,452,376 USD za period 2006. ‐ 2009. godine. Odmah za Nemačkom su Italija i Austrija, a Rumunija se svake godine sve više približava ovim zemljama. Nemačka najviše uvozi smrznute maline i smrznute višnje, kao i rafinisani beli šećer. • Među prvih 10 zemalja u izvozu Srbije nalazi se i Rusija. • Od 2006. – 2009. godine Srbija najviše izvozi (kao pojedinačan proizvod na 10 cifara po carinskoj tarifi) žuti kukuruz, beli šećer i smrznute maline „Rolend“. • Kukuruz je zahvaljujući izvozu 2008. i 2009. postao pojedinačno najveći izvozni artikal u poslednjih pet godina. Izvoz kukuruza varira, te je 2007 godine u kilogramima iznosio 398 hiljada tona dok je u 2009. godini 1,585 miliona tona. Srbija najviše kukuruza izvozi u Evropsku uniju i to u Rumuniju (luka Konstanza) gde je 2009. izvezeno čak 70% od ukupno izvoza. Kontinuirana razmena uspostavljena je i sa Velikom Britanijom i Italijom, dok sa ostalim državama to još uvek nije slučaj. Kukuruz se puno izvozi i u Bosnu a kontinuiran izvoz postoji i sa Albanijom, Makedonijom i Crnom Gorom. • Smrznute maline su drugi po vrednosti proizvod u izvozu. Gotovo celokupan izvoz odlazi u Evropsku uniju i to u Nemačku, Francusku, Belgiju, Švedsku i Austriju. Izvoz u Nemačku, Belgiju i Francusku po vrednosti raste svake godine, međutim u količinama je zabeležen pad 2008. godine. U zemlje potpisnice CEFTA sporazuma maline se izvoze u malim količinama. Od ostalih zemalja značajnije količine kao i konstantan izvoz beleži se u Švajcarsku (od 2006. – 2009. ukupno 2,408,774 kg ili $7,588,907.00) i SAD (period 2006. – 2009. iznosi 601,604 kg ili $2,023,571.00). Srbija ima visoku carinu na maline (TE 20% MFN, 14% EU ali dolazi do ukidanja nakon tranzicionog liberalizacionog perioda). • Treći najveći izvozni artikl u poslednjih četiri godine je šećer. Ukoliko bi gledali od 2002. godine on bi bio na prvom mestu. Celokupan izvoz se dešava u zemlje EU (Grčku, Italiju i Mađarsku...) i to usled preferencijlane ivozne kvote. Na uvoz šećera postoji zaštita od 31.13% na MFN nivou i 27.42% za EU članice. U okviru CEFTE samo za Hrvatsku i Albaniju ne postoji potpuna liberalizacija. Karakteristike uvoza poljoprivrenih i prehrambenih proizvoda u Srbiju su: • Kao i izvoz, uvoz beleži konstantan rast osim što je u 2009. godini došlo do malog pada. • Uvoz raste sa sporijom stopom rasta nego izvoz. Povećao se sa $905,624,971.00 koliko je bio u 2006. godini na $1,310,953,781.oo u 2009. godini, što je zapravo porast od oko 40%. • Najveći uvoz se dešava iz EU zemalja (oko 43%), zatim iz ostalih zemalja (oko 36%) i najmanje iz CEFTA zemlja • Pojedinačno po zemljama najveći uvoz je iz Nemačke i najviše se uvoze cigarete, žvake i čokolade. • Po vrednosti najviše se uvozi kafa (na nivou grupe ‐ u 2009. godini $69,506,732, a najveći uvoz ostvaren je 2008. godine ‐ $98,006,927), citrusno voće, cigarete i banane. Kod ovih proizvoda nema zabeleženog rasta nego uvoz varira iz godine u godinu. Najviše se kafe uvozi iz Brazila, a zatim iz Vietnama, Indije, Kolumbije itd. Prosečna zaštita za kafu iznosi 3% za MFN zemlje, dok je za EU TE 0%. • Sledeća važna grupa proizvoda u uvozu je citrusno voće. Zemlje iz kojih se uvozi ovo voće su Grčka, Turska, Španija, Argentina i Hrvatska. Kao i sve ostalo, u 2009. godini dolazi do velikog pada u uvozu citrusa. Citrusi imaju sezonsku carinu od 8% i osnovnu od 5% ili 10% tako da je u proseku zaštita na uvoz ovih proizvoda iz ostalih zemalja oko 13%, za EU i Tursku je carina 0%. • Najveći uvoz cigareta je iz Hrvatske i on se svake godine kreće preko 1.5 miliona kg, što ukupno za četiri godine iznosi preko 4.5 miliona kg i što je za preko milion kilograma više nego uvoz iz Nemačke. Vrednosno Nemačka je prva po veličini uvoza cigareta i to sa skoro $10 miliona USD ispred Hrvatske iz koje je uvezeno (cigareta) $11,205,647.00. Zatim dolazi Rusija koja je za četri godine ukupno u Srbiju izvezla 3,231,866 kg. Za cigare je carina 57.6%, za sve zemlje čak i one sa kojima Srbija ima potpisane posebne trgovinske sporazume kao što je slučaj sa Belorusijom i Turskom. • Banane imaju ad valorem i sezonsku carinu i TE je oko 23% u proseku, takođe za MFN što i jeste carina za uvoz iz Ekvadora. Za zemlje EU carina za banane je 0%. 23
3. Trgovinska politika i sporazumi 3.1. Trgovinska politika Srbija ulaže značajne napore u daljem unapređenju razmene trgovine sa ostalim zemljama na način da potpisuje odvojene bilateralne sporazume, kao što su sporazumi u okviru CEFTA, Sporazum sa Rusijom, Turskom i Belorusijom. Sa Evropskom Unijom je potpisan sporazum o postupnoj liberalizaciji kao i o usklađenju standarda u proizvodnji i poštovanju kvaliteta i posebnih fitosanitarnih procedura. Sa STO je uspostavljen stalni dijalog i posebni bilateralni pregovori o liberalizaciji za zemlje koje imaju određen interes za uvoz u Srbiju. Vrlo je moguće da će Srbija u momentu završetka pregovora za pristupanje STO već preuzeti Carinsku politiku Evropske unije. Onoga momenta kada Srbija postane deo Carinske unije EU preuzima jedinstvenu zaštitu EU prema ostalim zemljama. Box 1: Promena vrednosti tarifnog ekvivalenta U poređenju sa TE računatim 2005. godine TE računat 2010. je manji. Razlika nastaje jer prelevmani, čiji je iznos u dinarima, nisu menjani od tada. Kursna razlika se od tada znatno promenila i vrednost dinara je opala dovoljno da napravi razliku u procentima. S druge strane, u periodu kada je računat prvi TE nije bilo dovoljno trgovinskih podataka koji su potrebni da se prelevman izračuna u procentima tako da su često korišćeni svetski podaci na nivou od 6 cifara, ili su na nivou grupa prepisivani. Danas su trgovinski podaci u tom smislu kompletniji jer postoji veća trgovinska razmena, tako da je preko 65% cena dobijeno upravo iz trgovine. Isto tako, za period od 4 ili 5 godina neminovno je došlo do promene cene, inflacije i drugih faktora. Drugo, carinska nomenklatura se menjala već nekoliko puta od poslednjeg izračunavanja, spajanje i oduzimanje tarifnih linija pa i menjanje ad valorema ukoliko dva nisu bila ista takođe dovodi do izmene u prosečnom rezultatu. Prethodna lista poljoprivrednih proizvoda u carinskoj nomenklaturi bila je 2511, a danas je 2454. Takođe kod izračunavanja proseka uvek se koji procenat oduzme ili doda pa sve to na kraju doprinosi da trenutni TE deluje kao da se prećutno smanjuje. U okviru odvojenih bilateralnih i multilateralnih trgovinskih sporazuma Srbija je štiteći svoje tržište ispregovarala različite nivoe liberalizacije. U poređenju sa trenutno najaktuelnijim sporazumima (STO, EU, Turska i Belorusija) Srbija ima najliberalniji pristup ka Belorusiji sa kojom je potpisan sporazum o potpunoj liberalizaciji, osim za nekoliko proizvoda (duvan, šećer, alkohol), tako da je prosečni TE 0,96%. Sledeći je svakako trgovinski Sporazum sa EU gde prosečni TE je trenutno 9.8% ali će na kraju biti 2.49%. Tarifni Ekvivalent za proizvode iz Turske je 16.65%, a primenjeni TE za MFN odnosno ostale zemlje sa kojima Srbija nema nikakve sporazume je 18.81%. Grafikon 16 pokazuje sve ove aktuelne TE po poglavljima u kojima se nalaze poljoprivredno prehrambeni proizvodi. Pošto su ovo proseci na nivou poglavlja najveći TE je oko 36% (inače je najveći 134% za kokošije iznutrice) za proizvode od mesa, a zatim su proizvodi od mleka i pića i alkoholi u okviru MFN, iste te grupe proizvoda su znatno manje za zemlje iz EU, Turske i Belorusije. Najniži TE u svim poglavljima ima Belorusija koja je prikazana u vidu kružića koja se i nalaze na nuli. Grafikon 16: Tarifni ekvivalenti po grupama proizvoda na različitim trgovinskim ugovorima Ostale karateristike trgovinske politke 24
• Srbija nije izašla iz procesa tranzicije na putu ka funkcionalnoj tržišnoj privredi. Veoma sporo se izgrađuje moderna struktura tržišta i trgovine robama i uslugama jer se sporo usvajaju institucionalne regulative iz domena tržišta i trgovine i ne postoje odgovarajuće informacione i statističke baze za donošenje odgovarajućih i pravovremenih odluka iz oblasti tržišta i konkurencije. • Produktivnost u trgovini u Republici Srbiji je znatno manja u odnosu na produktivnost u trgovini EU. Produltivnost rada u trgovini na veliko je dva puta, a u trgovini na malo tri puta manja u Srbiji nego u Evropskoj Uniji. Bruto dodata vrednost u sektoru preduzetništva je za oko 37% manja u odnosu na privredne subjekte u oblasti trgovine. • Marže u trgovini na veliko su veće nego u trgovini na malo i znatno veće od stopa marže u Evropske unije. To ukazuje na poremećaje u trgovini Srbije. Stope marže (razlike u ceni) u trgovini u Srbiji su u ukupnoj trgovini 24 %, u trgovini na veliko 26% a u trgovini na malo 20%. Stopa marže u maloprodaji je na gotovo istom nivou, čak i niža u odnosu na EU. Stopa marže u specijalizovanim prodavnicama hrane iznosi u EU 23 % a u Srbiji oko 18%. • Priliv stranih direktnih investicija u trgovini Srbije je na veoma niskom nivou i kreće se između 7 i 9% ukupnih SDI. To je daleko manje od učešća koje su imale u prvoj fazi tranzicije gotovo sve zemlje jugoistočne Evrope. • U Srbiji posluje veoma mali broj stranih trgovisnkih kompanija u poređenju sa zemljama u okruženju. Od 10 najznačajnijih globalnih trgovinskih kompanija u Srbiji posluje samo nemački Metro AG. Ulazak ovih kompanija na tržište Srbije bi bio značajna konkurencija domaćim trgovinskim lancima pa bi se uspostavilo efikasnije poslovanje i stabilizovale bi se cene na domaćem tržištu. • Iznos dugovanja dobavljačima je veći od iznosa zaliha u trgovinama, a posebno u trgovoni na malo. Dakle za trgovinu Srbije karakteristično je da dobavljači finansiraju zalihe, pa čak u određenoj meri i tekuće poslovanje. Ukoliko bi se trgovina finasirala kreditima banaka umesto “besplatnih” kredita dobavljača marže u maloprodaji bi bile veće nego sada. • Zbog svega navedenog Strategija trgovine u Srbiji je definisala da je Republici Srbiji potrebna proevropski orijentisana razvojna politika trgovine kroz primenu različitih mera: jačanje političke konkurencije putem dalje liberalizacije uvoza; izmena antimonopolskog zakona i njegova striktna primena; usvajanje i primena zakona koje zahtevaju evropske integracije; kreiranje i sprovođenje politike ravnomernog regionalnog razvoja i utvrđivanje kriterijuma koji uvažavaju evropske standard u ovoj oblasti. • Strtegija razvoja tržišnih institucija je predvidela za poljoprivredu dva najznačajnija pravce razvoja: 1. razvoj sajmova i robnih berzi (posebno je važno da sama strategija na primeru berze navodi da je institucije tržišta potrebno vratiti učesnicima u tržištu te da država mora da se povuče iz upravljanja berzom jer je ona tipičan primer institucije koja ovbavlja javnu funkciju na osnovu privatnog interesa); 2. razvoj veletržnica i pijaca. 3.2. Trgovinski sporazumi Srbija ima komplikovanu carinsku strukturu predstavljenu sa nekoliko bilateralnih i međudržavnih ugovora. Međutim, u svetu4 je trend da se prave komplikovane carinske strukture. Ovakva politika ima prednosti jer otvara mogućnost da se preciznije definiše nivo zaštite prema svakom pojedinačnom parteru, ali ima i brojne nedostatke naročito ukoliko se samim pregovorima ne pristupa analtički5 nego se sporazumi prave usled očekivanja političkih benefita. Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU Za Republiku Srbiju (tada još u zajednici sa Crnom Gorom) proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj Uniji formalno započinje 2001. godine. Tim povodom je osnovana Zajednička konsultativna radna grupa, čiji je osnovni zadatak sagledavanje društvenih i privrednih oblasti kao i promovisanje daljeg usaglašavanja sa EU standardima. Nakon pet zvaničnih i tri nezvanična sastanka, ustanovljeno je da je potreban novi formalni mehanizam za saradnju. Taj novi model saradnje je definisan na Evropskom samitu u Solunu juna 2003. godine. Tada je EU zemljama 4
Hrvatska je pre pristupanja STO sklopila bilateralne sporazume sa preko 60 zemalja. MFN carina EU u domenu poljoprivrede se primenjuje samo na desetak zemalja dok sve ostale imaju neku od povlastica dogovorenu kroz bilateralni sporazum. 5
Sa ovakvim ugovorima potreban je veliki analitički kapacitet usled komplikovanih merenja nivoa konkurentnosti za veliki broj proizvoda i za veliki broj zemalja 25
Zapadnog Balkana ponudila evropsko partnerstvo kao jedan od glavnih instrumenata pretpristupne strategije Evropske unije prema zemljama koje su potencijalni kandidati za članstvo. Cilj evropskog partnerstva je zajedničko definisanje kratkoročnih i srednjoročnih prioriteta za integracije u EU i donošenje odgovarajućeg Akcionog plana za implementaciju prioriteta, kojim je uslovljena i finansijaka pomoć EU. Kontinuirani dijalog između Srbije i EU odvija se kroz redovne sastanke unapređenog stalnog dijaloga. Unapređeni stalni dijalog suštinski se ne razlikuje mnogo od Zajedničke konsultativne radne grupe. Unapređeni stalni dijalog služio je kao instrument koji je osigurao pozitivnu ocenu Studije izvodljiosti i pružio savetodavnu pomoć za otpočinjanje pregovora o Stabilizaciji i pridruživanju. Od 2003. do 2005. godine održano je 6 sastanaka na kojima su formulisane posebne preporuke iz oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, zaštite ljudskih i manjinskih prava, ekonomije, strukturnih reformi, intelektualne i industrijske svojine, prava konkurencije i drugih sektorskih politika. Nakon ovih sastanak januara 2005. godine formira se Pregovarački tim Republike Srbije. Iste godine je pozitivno ocenjena Studija izvodljivosti o spremnosti Srbije da vodi pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a odmah potom su prvom rundom tehničkih pregovora otvoreni pregovori. Nakon jednogodišnje obustave pregovora Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum, potpisani su u Briselu 29. aprila 2008. godine. Od 1. februara 2009. godine Srbija jednostarno primenjuje prelazni trgovinski sporazum. Ovim sporazumom Srbija preuzima dve bitne obaveze – da uspostavi slobodnu trgovinu i uskladi svoje zakone sa zakonima EU. Evropska Unija je 2000. godine zemljama Zapadnog Balkana odobrila tzv. preferencijalni pristup tržištu što je zapravo značilo da zemlje mogu da izvoze u Evropsku uniju bez dodatnih carinskih opterećenja za većinu naših proizvoda osim pastrmke, vina, šećera i junetine (baby beef) – za koje je uvedena kvota. Ova mera stupila je na snagu decembra 2000. godine, a nakon isteka 2005. opet je produžena. Tokom trajanja preferncijalnog tretmana Srbija je bila u obavezi da zadrži stepen uvozne zaštite prema EU (the standstil clause) koji je postojao u trenutku uvođenja ovih mera. Otežavajuća okolnost prilikom izvoza u Evropsku uniju i korišćenja ove mere jesu složene procedure i strogi standardni kvaliteti kao što su visok stepen zaštite potrošača6 i zdravstveni standardi za proizvode iz trećih zemalja.
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom Unijom poslat je dobar signal celom svetu, a najbitnije potencijalnim investitorima o stabilizaciji tržišta Srbije i napretku u procesu evropskih integracija. Do sada je tržište bilo asimetrično, odnosno, povlastice u trgovini postojale su samo za srpske proizvođače i izvoznike. Od početka primene Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija se obavezala da će u periodu od 6 godina postepeno liberalizovati svoje tržište. Logika po kojoj se tržište liberalizuje je bila da se najpre na 70% (od prethodne godine) smanje carine na sirovine i repromaterijale, dok se na proizvode više faze prerade smanjuje na 80%, odnosno 85% od carinske stope u 2008. Tako u slučaju 2454 poljoprivredno ‐ prehrambenih proizvoda (koji uključuje ribu, prerađene proizvode i vino) Srbija ima nekoliko modela liberalizacije. Neosetljivi proizvodi odmah su liberalizovani i takvih je 1090. To su uglavnom proizvodi koji se ne proizvode u Srbiji i čiji uvoz neće remetiti proizvodnju drugih domaćih proizvoda kao što je na primer tropsko voće, začini, određene vrste semenske robe, ali i žive životinje za uzgoj i priplod. Liberalizovana su i neka vina sa poreklom i viski kod kojih postoji kvota. Proizvodi (913), koji se postepeno smanjuju tako da do potpune liberalizacije dolazi u poslednjoj godini, su uglavnom riba i riblji proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, meso, cveće, voće i povrće i proizvodi od njih, žitarice, uljarice... Kod samo 9 proizvoda na kraju se zadržavaju sezonske carine. I to za paradajz, papriku, jabuke, grožđe, jagode, šljive i višnje. Samo kod paradajza i paprike se ad valorem na kraju ne ukida nego ostaje na nivou od 20% i 30% od prvobitnog iznosa. Model kada se carine postepeno smanjuju do određenog nivoa (385) primenjuje se kod osetljivih proizvoda, a to su meso od govedine i žive krave i govedina, žive svinje i meso od njih, meso od piletine i druga živina; pavlaka, jogurt, svež sir i druge vrste sira koje nisu odmah liberalizovane; određene vrste povrća (npr krompir, pasulj, salata, krastavci...); vrste bobičastog voća, suve šljive; suva (drobljena) paprika; pšenica, kukuruz i brašno od njih; margarin; prerađevine od svinjsog mesa; proizvodi od voća i povrća; denaturisan i nedenatirisan etil alkohol. Samo 65 proizvoda su zadržali postojeću carinu i tako će ostati i do kraja liberalizacionog perioda a to su šećer, duvan i suncokretovo ulje. U poslednjoj godini najveći TE biće upravo na cigarete (57.6%), dok će zaštita iznad 30% 6
Tako je jedno vreme postojalo upozorenje uvoznicima Evropske unije na poreklo robe koje stiže iz Srbije, koje je tek nakon 2 godine (2006) ukinuto. 26
ostati na sirovi šećer od trske (37.20% i 33.48%) i ižiljen ili neižiljen duvan (31.76%.), kao i na određene vrste kvalitetnog vina (30%). Prema prikazanoj dinamici liberalizacije, u poslednjoj godini ukupan TE će iznositi 2.49%, a sada (2010. godine) je 9.31%. Grafikon 17: Nivo liberalizacije u okviru SAA 20.00%
18.00%
17.99%
Svakoj zemlji, u pretpristupnom periodu, je cilj da joj je 16.00%
proces priključenja što kraći jer duži proces izaziva 14.00%
dodatne troškove i nevolje za poljoprivrednike. Ove 12.00%
nevolje dolaze iz obaveze da u pretpristupnom periodu 10.00%
zemlja otvori svoje granice za proizvode iz EU i da se 9.31%
8.00%
prilagodi vrlo zahtevnim standardima ukoliko želi da 7.51%
6.00%
izvozi na to tržište. Upravo zato sve zemlje su se trudile 5.68%
4.00%
da im se godina liberalizacije tržišta poklopi sa godinom 3.92%
priključenja, da bi izbegle situaciju u kojoj nemaju 2.00%
2.49%
benefite od članstva i da nemaju nikakvu carinsku zaštitu. 0.00%
Tokom ovog perioda, EU obezbeđuje pretpristupnu 1
2
3
4
5
6
podršku ali se ona ne može meriti sa podrškom po ulasku u EU. Tako na primer, Hrvatska u pretpristupnom period dobija 24 milona Evra godišnje dok će kao članica dobijati oko 400 miliona godišnje. Mi smo naš proces, postupnog spuštanja carina u poljoprivredi, započeli jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i priključenju. Ovaj proces će se završiti 2015. godine kada će prosečna carina da se spusti na 2.49%. Verovali smo da je to godina kada ćemo postati članovi Evropske unije. Pet godina ranije ta godina je izgledala verovatnije nego danas 2018. godina, kao godina članstva. Čak šta više, može se desiti da će Srbija biti jedina zamlja kojoj je isteklo 6 godina prelaznog perioda carinske liberalizacije, a da još uvek nije ni ispunila uslove za korišćenje pretpristupnih fondova. Privatni sektor, kao mnogo efikasniji i razumniji od javnog je već počeo da priprema nove poslovne planove i strategije zasnovane na novonastalom okruženju. Na žalost neki razmišljaju i o izlaznim strategijama jer im je isuviše dugo da posluju čekajući fondove i tržište EU. Slično potrebi za novim poslovnim odlukama novo okruženje zahteva i nove odgovore agrarne politike. Svetska trgovinska organizacija Interes o stvaranju uređenog svetskog tržišta, na kojem će države pod jednakim uslovima i kriterijumima obavljati trgovinu, javlja se još 1940. godine. Najpre se 1949. godine osniva GATT – General Agreement on Trade and Tariffs (Opšti sporazum o carinama i trgovini) jer je i osnovna ideja bila da države otklone protekcionističke mere, eliminišu ili smanje carine i druge dažbine koje su predstavljale barijeru slobodnoj trgovini. Međutim, pošto 23 države, tadašnji osnivači, kroz GATT nakon 47 godina i 8 runda pregovora neuspevaju da se dogovore oko pitanja zapošljavanja, međunarodnih investicija, usluga i restriktivne poslovne prakse, 1. januara 1995. godine tokom Urugvajske runde (1986 – 1994) osniva se nova organizacija – Svetska trgovinska organizacija ‐ koja preuzima sve ove probleme. Danas je Svetska trgovinska organizacija, sa sedištem u Ženevi, najznačajnija međunarodna organizacija koje definiše pravila međuanrodne trgovine. Ona se zasniva na obavezujućim pravilima, odnosno, sporazumima u domenu svetske trgovine kojima se regulišu trgovina robom, uslugama i trgovinski aspekti intelektualne svojine. Osnovne prednosti članstva u STO su mogućnost pristupa tržištima 153 zemalje članice, pod ravnopravnim uslovima, međunarodno dogovorenim pravilima i gde se koristi međunarodni mehanizam rešavanja trgovinskih sporova. Takođe, pravila, principi i sporazumi STO daju dobar okvir za sprovođenje ekonomskih reformi, kao i reformi privrednog zakonodavstva. Članstvo je dobar signal stranim investitorima da je tržište stabilno i predvidljivo. Osnovni principi ove organizacije su: • Princip najpovlašćenije nacije, kojom se zemlje izjednačavaju u pogledu pristupa tržištu (izuzev sporazuma o slobodnoj trgovini, carinske unije i ekonomske integracije) • Nacionalni tretman ‐ podrazumeva jednak tretman strane i domaće robe • Princip transparentnosti ‐ obezbeđivanje informacija o procedurama i propisima i utvrđivanja najviše carinske stope (bound rate). 27
U vreme kada je Srbija započela pregovore sa STO, ova organizacija je brojala 148 zemalja članica. Danas ih je 153. i Srbija i dalje vodi pregovore za pristupanje. U regionu jugoistočne Evrope samo Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija nisu članice ove organizacije. Republika Srbija je podnela zahtev za prijem u članstvo 7.12.2004. godine. Sledeći korak je bio usvajanje „Informacije o predlogu inicijalne ponude za carinske pregovore sa članicama STO“ marta 2006. godine. U aprilu mesecu, Sekretarijatu STO, najpre je dostavljena inicijalna ponuda nivoa carina za industrijske proizvode, dok je ponuda poljoprivrednih proizvoda dostavljena u junu iste godine. U okviru procesa pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji konsolidacija carina za poljoprivredu je jedan od najtežih delova tog procesa. Sama činjenica da je Srbija na putu ka intergacijama u Evropsku uniju i da je potpisala Prelazni Sporazum u kojem je izvršena liberalizacija poljoprivredno – prehrambenih proizvoda (ribe, vina i prerađenih poljoprivrednih proizvoda), a sve to u različitim nivoima liberalizacije, već u samom startu govori o kompleksnosti pregovaračke pozicije u kojoj se nalazi. Trebalo bi napomenuti da je inicijalna ponuda poljoprivredno prehrambenih proizvoda Republike Srbije prema STO izražena u tarifnom ekvivalentu – TE ‐ (prosečna zaštita za svaki pojedinačni proizvod sadrži ad valorem carinu, a ponekad i prelevman i sezonsku carinu – izraženu u procentima) iznosila 28.5%, dok je stvarni TE iznosio 20.3%. Nakon prvog kruga Srbija je svoju ponudu revidirala na 26,43%. Prva ponuda za STO pravljena je tako da se dobije što veći bound rate. Odnosno, Srbija je uporedila svoj stvarni TE sa TE Evropske unije i u skladu sa tim je poslala svoju prvu ponudu u STO, koja je naravno, odmah bila odbijena. Cilj ove ponude bio je da se pokrije nivo carinske zaštite Evropske unije pa se veoma često prepisivao taj nivo, koji je bio previsok u poređenju sa stvarnim TE Srbije. Svakako se znalo da će ovakva ponuda biti odbijena, ali pošto je Srbija tada bila u intenzivnim pregovorima sa Evropskom Unijom za SAA, pokušaj je bio da se dobije i na vremenu. Grafikon 18: Razlika između TE – EU, poslate ponude Srbije prema STO i postojeće carine u početku pregovora U prvoj ponudi Srbija je, ukupno na nivou poglavlja, najviše štitila mleko i mlečne proizvode i to sa 63.3%, zatim meso 55.4%, žitarice 44.3%, proizvode od žitarica 39.7%, mesne prerađevine 31,9%. Pojedinačno, po grupama proizvoda najveći TE je bio na jabukama 113%, a zatim na etil alkoholu sa 108%, a na još 6 grupa proizvoda TE je bio 100% i to na svežem i smrznutom junećem mesu, jajima, koncentrovanom mleku, tečnoj pavlaci. Visok nivo zaštite (preko 80%) po grupama proizvoda bio je i na ostalim vrstama mesa, svežeg i smrznutog, puteru, pšenici i ulju. Pojedinačno, na nedenaturisani etil alkohol TE je bio najviši i to 121%. Prvi bilateralni pregovori o carinama održani su u decembru 2006. godine sa Norveškom, Kanadom, Turskom i Švajcarskom kada je Srbija i dobila okvirne zahteve za snižavanje carina za određene proizvode. U drugom krugu bilateralnih pregovora koji se odvijaju paralelno sa 5. Sastankom Radne Grupe za pristupanje Srbije STO bilateralni pregovori započinju sa SAD, Korejom, Ekvadorom, El Salvadorom, Ukrajinom i Brazilom. Srbiji ubrzo postaje jasno da je nemoguće ostvariti početnu ideju i sačuvati nivo zaštite koji ima EU. 28
Najoštriji zahtev od strane SAD bio je da maksimalni tarifni ekvivalent za poljoprivredne proizvode iznosi 15%, što je veoma nisko, i za šta su zamoljeni da razmotre fleksibilniji pristup. Takođe, tražili su smanjenje carisnkih stopa za goveđe, svinjsko i pileće meso, genetski modifikovane proizvode, uljarice, žitarice, viski, vino, badem, grejpfrut, sok od pomarandže i hranu za životinje. Kada se sumira zahtev SAD‐a, dobija se zaštita od ukupno 8.4% na sve poljoprivredne proizvode. Sa druge strane, Ukrajina je podnela najoštiji zahtev koji je Srbija primila od početka pregovora sa STO podnoseći 714 zahteva za sniženje carina za poljoprivredne proizvode. Brazil je najpre tražio preko 400 proizvoda ali su se kasnije opredelili za nekoliko grupa proizvoda i to: goveđe, svinjsko i pileće meso i šećer. Do sada su završeni pregovori sa Norveškom, Švajcarskom i Kanadom, a sa ostalim zemljama su pregovori u toku. Poslednja runda pregovora je bila 4. marta 2010. godine i to je ujedno bio i Osmi sastanak radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO Trenutni TE za poljoprivredne proizvode iznosi 18.94%, najviše se i dalje štiti meso i to sa 36%. Na nivou grupa najviši TE je na smrznutoj piletini 110%, mleku 70%, puteru 67%, jabukama 60%... Najveći pojedinačni TE je 134% na pileću džigericu i iznutrice, a zatim na rakije (kalvados) sa 104%, sledi smrznuta piletina sa 100% i maslac sa 96%. Od 250 proizvoda, na 422 i dalje postoji specijalna dažbina – prelevman, a od toga na još 22 postoji i sezonska carina. Prelevmani su najviši za mleko i mlečne proizvode. U dinarskoj vrednosti za razne sireve oni iznose 80 dinara i to za 40 proizvoda, dok su pavlaka i maslac 70 dinara. Meso se štiti sa 50 dinara tako da je to prosečno i najviše zaštićena grupa. Najmanje se štite proizvodi koji nisu namenjeni za ishranu kao što su esencijalna ulja, biljke za pletarstvo, nejestivi otpaci od životnja. Sa druge strane, trgovina sa zemljama sa kojima Srbija nema potpisane trgovinske sporazume ne varira. Najviše se uvozi voće, kafa, riba, čokolada i cigarete. CEFTA Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Makedonija, Hrvatska, Rumunija, SR Jugoslavija i Moldavija pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost jugoistične Evrope potpisali su u Briselu juna 2001. godine Memorandum o razumevanju o liberalizaciji trgovine uz obavezu da će međusobno potpisati bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini. Cilj zaključivanja ovih sporazuma je da se poveća sposobnost regiona da privuče investicije i unapredi integracije ovih zemalja u svetsku ekonomiju. Takođe, da se podstakne privredni razvoj, proces stabilizacije i pridruživanja EU i da se ubrza postupak pristupanja u STO. Sve zemlje su u obavezi da harmonizuju svoje propise sa zakonodavstvom EU, a da u skladu sa STO pravilima usklade oblasti antidampinga, kompezatornih i drugih zaštitnih mera. S tim u vezi, dužni su da primenjuju transparentne i nediskriminatorne mere u oblasti javnih nabavki, državne pomoći i državnog monopola. Isto tako, države potpisnice u obavezi su da izvrše liberalizaciju na najmanje 90% vrednosti uzajamne trgovine i tarifnih linija u prelaznom periodu, koji ne sme biti duži od šest godina. U decembru 2006. godine potpisan je Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi koji predstavlja jedinstven sporazum i zamenjuje svih 31 bilateralnih. Članice Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Srbija i (u ime Kosova) UNMIK. Juna meseca 2010. godine zemlje između sebe završavaju pregovore tako da bi do prve liberalizacije trebalo čekati još godinu dana. Za poljoprivredne proizvode primenjuju se međusobno odobrene carinske koncesije koje su uglavnom preneti iz bilateralnih sporazuma. U pitanju su potpuna liberalizacija, preferencijalne carine i kvote sa preferencijalnim carinama. Tabela 6: Liberalizacija u okviru CEFTA: Albanija B i H Hrvatska Makedonija Moldavija Srbija Crna Gora Albanija B i H Hrvatska Makedonija Moldavija Srbija Crna Gora X X X X X X X X X X X X X X X X Sa Hrvatskom su za oko 80% tarifnih linja dogovorene preferancijalne carine, gde je oko 60% potpuno liberalizovano, 20% su kvote sa preferencijalnim carinama. Prosečna iskorišćenost preferencijalnih kvota pri uvozu iz Hrvatske je ispod 10%, osim za cigarete, piće i kobasice gde je kvota u potpunosti iskorišćena. 29
Sa Moldavijom nije liberalizovana trgovina vina, fermentisanih pića, etil alkohola i jačih alkoholnih pića (2204, 2205, 2206, 2207, 2208); i duvana (24 glava), kod kojih je u primeni asimetrična kvota sa preferencijalnim carinom na nivou 10% – 15%. Ipak, ovo je samo 3.1% od ukupnih poljoprivrednih tarifnih linija. Sve ostalo je liberalizovano. Interesantno je da je 2008. godine iskorišćeno pri uvozu iz Moldavije samo 1% kvote za duvan i 11% za vino. Sa Albanijom je do sada dogovorena najmanja liberalizacija, ukupno je liberalizovano 42% od 799 linija, ali je i razmena 50.5% od MFN carina. Uvoz iz Albanije je opterećen ad valorem carinom, prelevmanima i sezonskom carinom tako da varira od 1% do 121% TE. Od 2004. godine kada su počeli da se primenjuju sporazumi o slobodnoj trgovini, ukupna razmena među državama potpisnicama porasla je u uvozu za 88%, a u izvozu za 90%. U okviru CEFTA najveći obim ukupne razmene poljoprivredno – prehrambenih proizvoda ostvaruje Srbija, kao i najveći obim izvoza i najveći saldo. Belorusija Sporazum sa Belorusijom potpisan je u Minsku aprila 2009. godine i obuhvata celokupnu liberalizaciju poljoprivrednih tarifa osim sledećih proizvoda: • 1701 99 10 00 ‐ Šećer od šećerne trske ili šećerne repe, u čvrstom stanju: Ostalo: beli šećer • 2207 ‐ Nedenaturisan etil ‐ alkohol alkoholne jačine 80% vol ili jači; Etil ‐ alkohol i ostali alkoholi, denaturisani, bilo koje jačine • 2208 ‐ Nedenaturisan etil ‐ alkohol alkoholne jačine manje od 80% vol; rakije, likeri i ostala alkoholna pića • 2402 ‐ Cigare, cigarilosi i cigarete, od duvana ili zamene duvana Prosečna zaštita na uvoz poljoprivredenih proizvoda iz Belorusije je veoma simbolična i iznosi 0.96%. Dosadašnja trgovina poljoprivrednim proizvodima između Belorusije i Srbije je bila zanemarljiva.. Nema dileme da ovaj sporazum neće imati značajnije efekte na poljoprivredu Srbije. Međutim, pošto ovaj sporazum omogućava i Srbiji preferncijlani pristup na tržište Belorusije, a ne podrazumeva jednostruku liberalizaciju carina kao u slučaju sporazuma sa EU i u okviru STO, potrebno je očekivati određene pozitivne efekte na povećanje izvoza. Turska U okviru STO bilateralnih pregovora Turska je podnela Srbiji zahtev za smanjenje određenih carina, a s obzirom da Turska već ima potpisan trgovinski sporazum sa EU, obe zemlje se ipak odlučuju da počnu pregovore i zaključe Sporazum o slobodnoj trgovini. U narednom koraku Turska povlači svoj zahtev iz STO i počinju bilateralni pregovori o trgovinskim koncesijama. Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Turske potpisan je u Istambulu 1. juna 2009. godine, a počinje da se primenjuje 1. septembra 2010. godine. Ukidanje carina na uvoz roba iz Turske u Srbiju odvijaće se u tri faze do 2015. godine. Izvoz iz Srbije u Tursku za prvih pet meseci 2010. godine iznosio je 29,7 miliona dolara, što je za 115 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Uvoz iz Turske bio je vredan 129,9 miliona evra i veći je za 19,7 odsto. Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije i Turske u 2009. godini iznosila je 334,2 miliona dolara. Proizvodi iz Turske koji se najviše uvoze u Srbiju su citrusno i koštunjavo voće, bela čokolada, duvan, cigarete, biskviti, ostala čokolada i seme suncokreta. Srbija u Tursku najviše izvozi ovčiju kožu, rezance od šećerne repe, smrznuti kukuruz i seme kukuruza, smrznuti pasulj... Prosečna zaštita na uvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda iz Turske u 2010. godini iznosi 16.65%. Na nivou poglavlja u carinskoj tarifi, Srbija najvišu zaštitu ima na meso sveže ili smrznuto sa oko 36.5%, zatim sledi mleko i proizvodi od mleka 32%, pa pića i alkohol sa 31%, povrće 22%, mesni i klanični proizvodi 21.6% proizvodi mlinske industrije, proizvodi od žitarica, duvan i cigarete oko 19%,. Najmanja zaštita je na ribi, svežoj ili smrznutoj oko 0.47%, pletarskim proizvodima i ostalim nejestivim proizvodima koje po carinskoj tarifi spadaju u poljoprivredne proizvode. Srbija je Turskoj dala koncesije smanjenja 100% od MFN carine na sledeće proizvode: sve iz poglavlja riba, (osim na živog šarana, sveže ili rashlađene pastrmke i ostale slatkovodne ribe), slatki grašak, lešnike, pistaće, smokve, citruse (mandarine, pomorandže, limun, grejpfrut), suvo grožđe i suve kasije i maslinovo ulje. Proizvode kao što su: pivo, proizvodi od šećera, pekarski proizvodi, testenina, jezgrasto voće, pripremljen paradajz i čokolada Srbija je liberalizovala na 50% od MFN carine, dok je konzervisana riba na 60% od MFN, a margarin na 33% od MFN. 30
Sa druge strane, Srbija je dobila potpuno liberalizovan pristup za izvoz poljoprivrednih proizvoda na tursko tržište na sledeće proizvode: ruže i razno cveće i drveće; razna semena (paradajza, lucerke, šumskog cveća, šećerne repe, kukuruza...); bobičasto voće, jagode, višnje, šljive; grašak, kupus, pasulj; voćni sokovi; sirove životinjske ili biljne masti; brašno od soje... Liberalizacija od 50% ili slično ili EU tretman ispregovarana je za paradajz, margarin, testenine, pekarske proizvode, dečiju hranu, vino od svežeg grožđa, šargarepa, broskva, paprika... Trebalo bi napomenuti da je liberalizacija kod obe države uslovljena kvotama. Onog trenutka kada se ispuni kvota primenjivaće se MFN carina. 31
4. Trgovinski partneri 4.1. EU Bez obzira na sve veći značaj koji se daje ukupnom ruralnom razvoju, u EU se podržava konkurentna visoko produktivna održiva poljoprivreda zasnovana na porodičnim gazdinstvima. Samo 4,4% farmi su vlasništvo pravnih lica. Iako su ova gazdinstva u proseku 10 i više puta veća od porodičnih (35 puta u “novim” zemljama članicama I 7 puta u starim) nejveći deo ukupne vrednosti proizvodnje stvaraju oko 12 miliona poljpoprivrednika. Prosečna veličima gazdinstva je približno 12 ha. Podrška poljoprivredi košta svakog građanina EU oko 30 evrocenti dnevno. Ukupni budžet EU koji se potroši za ovu namenu je 53 milijardi evra godišnje ‐ što je otprilike oko 40% ukupnog EU budžeta. U odnosu na ukupni budžet učešće subvencija za poljoprivredu se smanjuje sa 71% koliko je bilo 1984. godine na 33% koliko se očekuje da će biti 2013. godine. Polovina površina u EU se koristi za poljoprivrednu proizvodnju. Po površinama koje zauzimaju i po značaju koji imaju za ishranu ljudi i stoke, najznačajnije gajene biljne vrste kako u svetu tako i u EU su žitarice (pšenica, ječam, kukuruz, raž, ovas, pirinač, triticale, heljda i druge). Ove kulture zauzimaju oko 30% korišćenog poljoprivrenog zemljišta u EU (utilized agricultural area, UAA). U nekim regijama žitarice se gaje na preko 50% površina (regioni u Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj, ali i u nekim regionima u Danske, Švedske, Italije i Francuske. Pšenica se gaji na gotovo 45% od površina pod žitaricama i zauzima 24 miliona ha. Njena godišnja proizvodnja je oko 120 miliona tona. Godišnja proizvodnja kukuruza je oko 47,5 miliona tona što predstavlja oko 18% proizvodnje žitarica. Višegodišnji zasadi (voćnjaci, vinogradi, maslinjaci) najzastupljeniji su u mediteranskom regionu. U 14 regiona (Španija, Italija, Porugal, Francuska) pod višegodišnjim zasadima je više od 30% poljoprivrednih površina. Stočarska proizvodnja u EU predstavja oko 40% vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Tabela 7: Osnovni poljoprivredni indikatori za EU Indikatori Vrednosti Ukupna površina 418.1131 miliona ha Zemljišni resursi (000 ha) Broj poljoprivrednika Poljoprivredno – 39.505 / Obradivo – 24.888 / Oranice i voćnjaci – 16.945 23 214 000 (2008.), 22 388 000 (2009). Broj zaposlenih u poljoprivredi 11 406 000 (2008.), 11 018 000 (2009). Udeo zaposlenih u ukupnom Ruralno stanovništvo Around 4.6% of total employed people 26,37% Udeo poljoprivrede u GDP Uvoz/Izvoz poljoprivrede 2,8% Njaveći svetski uvoznik hrane sa oko 98 milijardi Evra uvoza i drugi svetski izvoznik hrane sa oko 78 milijardi Evra izvoza Prosečna veličina farme Glavne proizvodnje po vrednosti Oko 18 ha Govedina, mleko Distribucija vrednosti po sektorima Biljna proizvdnja 67%, Stočarstvo 33% 4.1. Turska Turska je poluostrvo koje se prostire na dva kontinenta jugoistočoj Evropi (3% površine) i jugozapadnoj Aziji (97%). Na površini od 780,580 km2 živi oko 72.6 miliona stanovnika i godišnje je poseti 28 miliona turista. Od 1999. godine postala je zemlja kandidat za članstvo u EU. Pozicija Turske u pregovorima sa EU je specifična i člansto je pod znakom pitanja, međutim, tokom proteklih dvadesetak godina Turska je uradila brojne reforme koje su ojačale njenu demokratiju i privredu. U izveštaju evropske komisije se ističe da je Turska mnogo napredovala u odnosu na raniji period u primeni standarda za članstvo. Pored ekonomskih problema Turska ima i nekoliko političkih problema koji otežavaju razvoj Turske. To su problemi oko Kipra, Kurdske manjine i odnosa u regionu. Posle dve ozbiljne ekonomske krize 2000. i 2001. godine Turska vlada i MMF su donele program ekonomskog oporavka, gde je jedan od osnovnih zadataka bio smanjivanje inflacije, koja je uspešno provođena nekoliko godina (20% 2003., 12% 2004,, 8% 2005). Rezultat reformi je bio značajan, kao i ekonomski rast i povećanje izvoza. Dodatno približavanje EU i početak pregovora o pridruživanju ohrabrili su uspešne privatizacije i veća ulaganja u Tursku privredu. 32
Danas je Turska ekonomija po veličini 16. na svetu ‐ spoj moderne industrije i trgovine sa tradicionalnom poljoprivredom. Privatni sektor je osnova ekonomije i on beleži veliki rast, dok država i dalje učestvuje u upravljanju osnovnom industrijom, bankarstvom, transportom i komunikacijama. Ipak, Turska ima za cilj da smanji učešće države u ekonomiji i to sprovodi uspešnim privatizacijama u poslednjih nekoliko godina. Najveći industrijski sektor je tekstilna industrija. Druga dva dominantna sektora su automobilska i elektronska industrija koja polako dostižu tekstilnu, prema vrednosti proizvodnje i izvoza. Usled izvozno orjentisane privrede svetska ekonomska kriza je ostavila posledice i još uvek ometa Tursku privredu i ekonomiju. Najmanje štete pretrpeo je njihov bankarski sistem i finansije, dok je Turska privreda suočena sa smanjenom potrebom za izvozom njihovih proizvoda i globalnim ekonomskim usporavanjem. Dodatno visoki spoljni dug opterećuje privredu. Turska je među prvih pet proizvođača u svetu po proizvodnji: bibera, čilija, pamuka, krastavaca, spanaća, plavog patlidžana, boranije, lešnika, pistaća, oraha, luka, šećerne repe, paradajza, lubenica i dinja, stonog voća, smokava, maslina, meda i ovčijeg mleka. Među žitaricama najviše se proizvodi pšenica (oko 17,8 miliona tona), ječam (preko 5.9 miliona tona) kukuruz (oko 4.3 miliona tona). Od industrijskog bilja: šećerna repa, duvan i pamuk. Iako se seju na oko 4% površina povrtarske kulture učestvuju sa preko 19% u ukupnoj vrednosti turske poljoprivrede. Najvažnije povrće, po proizvedenoj količini, je paradajz, slede krompir, krastavac i luk. Pored toga Turska ima značajne površine pod jabučastim i jezgrastim voćem. Za Tursku je specifično to da je ona najveći proizvođač jezgarastog voća u svetu (lešnika, oraha, badema i drugih srodnih vrsta voća). Prirodni uslovi pogoduju razvoju stočarske proizvodnje. Međutim, najveći broj gazdinstava ima svega par grla stoke, prvenstveno za sopstvene potrebe. U ovoj grani još uvek dominiraju tradicionalni sistemi uzgajanja (prilično ekstenzivni), siromašna ishrana grla, a veterinarska kontrola nije na zavidnom nivou. Ipak, poslednjih nekoliko godina primetne su tendencije da se proizvođači sve više opredeljuju za intenzivnije sisteme proizvodnje. U proizvodnji mesa učestvuje preko ¾ goveđe i oko 20% ovčije meso. Proizvodnja mleka u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje učestvuje sa 8,5%. Turska je najveći proizvođač ovčijeg mleka u svetu sa oko 800.000 tona. Turska poslednjih godina ostvaruje suficit u razmeni poljoprivredno‐prehrambenim proizvodima iako je još 2000. godine imala negativan trgovinski saldo (indeks 1.26), a 2009. ima pozitivan (indeks 0.98). Turska je 2009. godine izvezla robu u vrednosti od 11.2 milijardi Evra. Tokom 2000. godine, Turska je izvozila 480 različitih proizvoda, a tokom 2009. 1,530. U razmeni sa zemljama EU ostavruje suficit od oko 1.5 milijardu EVRA, gde jeza period 2007‐
2009 prosečan izvoz u EU bio 2,617 miliona EVRA, a uvoz 1.086 miliona EVRA . Turska je, samo u periodu, 2008‐2009 imala 84 miliona USD stranih direktnih investicija plasiranih u poljoprivredni sektor od strane 778 kompanija. Učešće ratarskih proizvoda u izvozu Turske mnogo je veće nego u izvozu EU. Slično je i što se tiče voća i povrća. Čak 43% (vrednosno izraženo) ukupnog izvoza Turske poljoprivrede čine voće i povrće, dok je u EU to samo 15%. Duži niz godina Turska je treći izvoznik voća i povrća u svetu, odmah iza SAD i EU. Najveći trgovački partner Turske je EU, gde je usmereno 45% poljoprivrednog izvoza. Strukturu poljoprivredno‐prehrambenog uvoza možemo okarakterisati kao znatno diverzifikovaniju. Trećinu poljoprivredno‐prehrambenog uvoza čine poluproizvodi i to: tekstilna vlakna, koža, duvan i stočna hrana. Kao članica STO Turska je uspela da uskladi svoje carinske stope za poljoprivredne proizvode sa STO i to se sprovodi od 2004. godine. Ipak, Turska poljoprivreda bi mogla da bude mnogo uspešnija i razvijenija. Usitnjenost parcela (preko 85% poljoprivrednih gazdinstava raspolaže površinom manjom od 10 ha) je jedna od karakteristika Turske poljoprivrede. Upravo ova usitnjenost predstavlja veliki problem u proizvodnom procesu, jer povećava troškove proizvodnje pa samim tim i cene. Prihodi ljudi angažovanih u poljoprivredi su 40% niži od onih koji rade van ove delatnosti. Ministarstvo poljoprivrede je uspostavilo cenovnu podršku i to za strna i prosolika žita, duvan, čaj, šećernu repu, suncokret, soju itd. Subvencionišu se inputi za poljoprivrednu proizvodnju, kao što su: đubrivo, seme i pesticidi. Mere ministarstva za unapređenje poljoprivrede usmerene su i ka poboljšanju stočarstva i to kroz mere koje se odnose na poboljšanje rasnog sastava i obeležavanje stoke. Usled velikog izvoza voća i povrća, uvodi se sertifikacija ovih proizvoda što im podiže konkurentnost na svetskom tržištu. Tabela 8: Osnovni podaci o poljoprivredi Turske 33
Indikatori Vrednosti Ukupna površina 76.963 miliona ha Zemljišni resursi (000 ha) Broj poljoprivrednika Broj zaposlenih u poljoprivredi Poljoprivredno – 39,505 / Obradivo ‐ 24,888 / oranice i voćnjaci ‐ 16,945 15 512 000 (2008.), 15 254 000 (2009). 8 626 000 (2008.), 8 508 000 (2009). Udeo zaposlenih u ukupnom Ruralno stanovništvo oko 33.1% 31.28% Udeo poljoprivrede u GDP 9% Uvoz/Izvoz poljoprivrede Prosečna veličina farme Glavne proizvodnje po vrednosti Turska je izvezla koliko je uvezla poljoprivrednih proizvoda – oko 8 miljardi USD Ispod 6 ha Mleko, pšenica, paradajs, grožđe, pileće meso Distribucija vrednosti po sektorima Biljna poizvodnja 67%, Stočartsvo 33% 4.2. Belorusija U Belorusiji živi oko 9.5 miliona stanovnika, od čega 25.5% u ruralnim područjima. Belorusija se, proglašenjem nezavisnosti 1991., odvojila od SSSR i postala nezavisna država. Do 1994. godine spoljna politika Belorusije bila je okrenuta zapadu i težila je ostvarenju nezavisnosti od Rusije i približavanju evropskim zemljama. Međutim, od 1994. godine njena spoljna politika se potpuno menja i okreće se Rusiji. Odnosi sa EU zahladnjuju i zbog smanjenog nivoa demokratije u Belorusiji, odnosa aktuelnog predsednika prema opozicionim liderima, medijima i NVO. Loši odnosi su kulminirali posle referneduma 1996. godine na kom je izglasano neograničeno pravo predsednika Lukašenka da se kandiduje na mesto predsednika. Belorusija sa Rusijom 1992. godine potpisuje Sporazum o slobodnoj trgovini, a 1996. je započeto formiranje Unije između Rusije i Belorusije koja je za krajnji cilj imala ponovno oživljavanje SSSR. Opšti cilj formiranja Unije je bio unapređenje političkih, socijalnih i ekonomskih odnosa. Time je Belorusija dobila niz pogodnosti: ukinute su carinske barijere; postavljene jednake carinske stope; Rusija je gas i naftu prodavala Belorusiji po domaćim cenama i slično. Polovina Beloruskog izvoza išla u Rusiju, a i Belorusija je bila potpuno zavisna od Rusije što se triče industrijskih sirovina i gasa. Razmirice između ove dve zemlje počele su se javljati 2001. godine i kulminirale su 2009. godine gasnom krizom. Trenutni odnosi Rusije i Belorusije su zahladneli što se vidno oslikava na Belorusku ekonomiju. S druge strane, odnosi sa EU nisu poboljšani. Trenutno Evropska Unija u svojim planovima o budućem proširenju nije obuhvatila Belorusiju, s obzirom na činjenicu da je pažnja EU trenutno usmerena ka prostoru Zapadnog Balkana, i Turskoj, čiji se ulazak u Evropsku uniju iščekuje već duže vreme. Na samitu koji je održan u Rumuniji maja 2004. godine, EU je iznela stav da će u budućnosti težiti proširenju ka Istoku. Tom samitu prisustvovale su samo Ukrajina i Moldavija, dok je Belorusija iskazala zainteresovanost za ulazak u EU, ali nije prisustvovala sastanku. Belorusija je pre raspada SSSR bila industrijski i poljoprivredno najrazvijenija Sovjetska republika, a danas je jedna od retkih zemalja čijom ekonomijom dominira državni sektor, ali i jedna od ekonomski najstabilnijih zemalja regije. Najznačajniji sektori beloruske ekonomije su poljoprivreda i industrija koji čine 51% ukupnog GDP u 2009. godini (9.2% poljoprivreda i 41.8% industrija). Glavni industrijski artikli Beloruske privrede su traktori, kamioni, građevinske i metaloprerađivačke mašine, poljoprivredne mašine, motocikli, proizvodi hemijske industrije, đubrivo i tekstil. Belorusija je bogata rudama, naročito treseta koji se koristi u proizvodnji đubriva i u hemijskoj industriji. Šume pokrivaju jednu trećinu teritorije ove zemlje i drvna industrija je ekonomski značajna grana privrede. Pošto su im zalihe nafte i gasa gotovo neznatne, ona ih uvozi. Tokom 2008. godine Belorusija je proizvode izvozila u Rusiju 32.3%, Holandiju 16.5%, Ukrajinu 8.5%, Latviu 6.5%, Poljsku 5.5% i UK 4.3% od ukupnog izvoza. Glavni uvozni partneri su Rusija 59.4%, Nemačka 7.1% i Ukrajina 5.3%. Grafikon 19: Ukupna trgovina robama u Belorusiji u mil USD Grafikon 20: Udeo Rusije u ukupnoj trgovini robama Belorusije 34
Posle sticanja nezavisnosti, Belorusija veoma slabo napreduje sa uvođenjem slobodnog tržišta i svoju ekonomiju oslanja na Rusiju. Neke reforme su bile započete u periodu od 1991. do 1994. godine, ali političkim promenama 1994. brzo je sve vraćeno na staro. Privatizacija je zaustavljena. Vraćena je politička kontrola cena za 26 osnovnih namirnica i usluga. Kontrolisan je kurs domaće valute. IBelorusija 2008. godine ostvaruje rast GDP za 10% u odnosu na 2007. godinu, uprkos centralno usmerenoj ekonomiji i viskoj stopi inflacije, što je iznad prosečnog pokazatelja u ZND (prosečan rast po MMF u 2008 iznosi 6.9%) i regionu Centralne i Istočne Evrope (MMF, 2008, 4,2%). Međutim, globalna kriza 2009. godine gurnula je zemlju u recesiju pa je GDP opao za 0.2%. Pored svetske ekonomske krize najveća pretnja beloruskoj ekonomiji su nerešeni odnosi sa Rusijom i potpuna zavisnost od Rusije što se tiče gasa i nafte. Belorusija spada u poljoprivredno nerazvijene zemlje i njena poljoprivreda je dosta zavisna od ruskog tržišta. Od ukupno 5.7 miliona hektara koje se seju svake godine 5.01 milion su u vlasništvu preduzeća. Tabela 9: Učešće državnog sektora u proizvodnji po sektorima Zitarice 2000 2004 2005 2006 2007 2008 2009 91 89.8 89.5 90.6 92.3 93.4 93.4 Secerna repa 98.9 98.4 98.2 98.6 98.4 98.6 98.8 Krompir 13.6 11.2 7.4 8.7 9.1 11.1 10.2 Povrce 19 13.7 11 14.8 13.9 16.7 14.4 Stocarstvo 73.9 77.8 79.4 81.5 82.7 84.1 85.9 Mleko 59.5 69.4 73.2 76.7 79.4 82.5 84.6 Jaja 62.6 58.1 61.9 65.5 64.6 65.9 66.8 Vuna 5.4 8 6.7 9.3 9.4 9 9.7 Najznačajniji poljoprivredni proizvodi jesu žitarice koje zauzimaju oko 47% povšine, i to na način, gde je približno ista površina pod jarim i ozimnim žitaricama. Od žitarica su najviše zastupljeni ječam, pšenica, raž i tritikale. Šećerna repa, se seje na oko 100 hiljada hektara a lan na oko 70 hiljada. Veliko učešće proizvodnje krmnog bilja direktno ukazuje na to da je poljoprivreda Belorusije usmerena ka stočarskoj proizvodnji, posebno proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda. Najveći izvozni artikal Belorusije, u sektoru stočarstva, jesu proizvodi od mleka. Belorusija od poljoprivredno‐prehrambenih proizvoda najviše izvozi sledeće proizvode: mleko i mlečni proizvodi, šecer, krompir, konditorske proizvode, juneće i svinjsko meso. Oko 80% mlečnih proizvoda Belorusija je plasirala na rusko tržište. Posle 2000. godine Ruska agencija za nadzor hrane je zabranila uvoz praktično svih mlečnih proizoda iz Belorusije jer nisu odgovarali novoj ruskoj tehničkoj regulativi. 2009. godine Ministarstva poljoprivrede Rusije i Belorusije su usvojila novi plan isporuka mlečnih proizvoda prema kome će se uvoz mleka u prahu smanjiti, dok će uvoz belog sira i kačkavalja biti povećan. Belorusija je planirala da 2010. godine Rusiji isporuči mlečnih proizvoda u vrednosti oko jedne milijarde dolara, isto kao i predhodne godine. Od toga, kačkavalja i belog sira je trebalo da bude isporučeno u iznosu od 435 miliona dolara, mleka i guste pavlake za 290 miliona, maslaca za 205 miliona, retke pavlake za 33 miliona, a mlečne surutke za 4,2 miliona dolara. Ruska Unija mlekara procenjuje da Belorusija pokriva oko 4 odsto ruskih potreba za mlekom i 20 odsto tržišta maslaca i sireva. Bez obzira na sve, Rusija postavlja niz uslova za pristup beloruskih mlečnih proizovda na rusko tržište, među kojima je i privatizacija beloruskih mlekara uz učešće ruskog kapitala. Zabrana izvoza mlečnih proizvoda u Rusiju teško pogađa belorusku ekonomiju. Od januara 2008. do aprila 2009. godine beloruski izvoz je opao za skoro 40 odsto, što je već rezultiralo problemima u finansijskom sektoru i proizvodnji. Mlečni proizvodi su jedna od osnovnih stavki beloruskog izvoza u Rusiju. 35
Tabela 10: Osnovni podaci o poljoprivredi Beloruisje Indikatori Vrednosti Ukuona površina 20 760 (1000 Ha) Zemljišni resursi Broj poljoprivrednika* Broj zaposlenih u poljoprivredi Udeo u ukupnoj zaposlenosti Poljoprivredno – 8.950 mil Ha / Arable – 5.535 mil Ha) Oko 70% od ukupne vrednosti dolazi od preduzeća, pa je podatak o broju poljoprivrednika nerelevantan 431.000 (2009) Oko 9.5% od ukupno zaposlenih Ruralno stanovništvo Udeo poljoprivrede u GDP 25.5% 7.8% (2009) Uvoz/izvoz poljoprivrede Prosečna veličina farme Izvoz u 2009 je iznosio oko 2,3 milijarde USD a uvoz oko 3.1 milijarde USD Nerelavantno usled puno malih proizvođač i malo velikih preduzeća koji u proseku ne daju uporedive podatke Glavne proizvodnje po vrednosti Distribucija vrednosti proizvodnje po sektorima Mleko, goveđe meso, krompir, svinjsko meso Biljna proizvodnja 53% Stočarstvo 47% 36
5. Iskustva sa liberalizacijom NZČ U procesu pridruživanja očekivanja poljoprivrednika u novim zemljama članica bila su dvojaka: • videli su šansu u pristupu evropskom trzistu od preko 400 miliona potrošača i u finansijskim koristima kroz mehanizme zajedničke poljoprivredne politike, • javio se i strah da će se jaz sa proizvođačima iz EU održati i da neće biti u mogućnosti da svojim proizvodima konkurisu produktivnijem i organizovanijem poljoprivrednom sektoru Evropske unije i zahtevima tržišta. Iako je put transformacije agro i trgovinskog sektora zemalja u pridruživanju bio tezak, efekti proširenja bili su nedvosmisleno pozitivni. Na to ukazuju brojni indikatori među kojima su: najvažniji prihodi poljorpivrednika, porast ukupne vrednosti proizvodnje, porast prinosa, kao i rast trgovine poljoprivrednim proizvodima. Sve NZČ su imale ista trgovinska pravila na putu ka EU. Pored svih političkih i ekonomoskih uslova ona su podrazumevala potpisivanje trgovinskog sporazuma u pretpristupnoj fazi kojom se obostrano liberalizuje carina za pristup proizvoda iz i u EU u određenom faznom periodu, zavisno od dogovora dveju strana. Najveća razlika između Srbije i ostalih NZČ je što je princip fazne liberalizacije važio za proizvode iz EU koji se žele uvoziti u Srbiju, dok su za proizvode koje EU uvozi iz Srbije carine potpuno liberalizovane 2000. godine (za šećer, baby beef, vina i ribi uvedena količnska ograničenja). Znači NZČ nisu uživale pogodnosti koje ima Srbija.
Tri faze trgovinske razmene U maju 2004. godine Evropska Unija je primila deset novih zemalja u svoje članstvo: osam zemalja iz Centralne i Istočne Evrope, Maltu i Kipar. 2007. godine su punopravno članstvo stekle Bugarska i Rumunija. Iako je dobar deo trgovinske liberalizacije „odrađen“ još 90ih, nove članice Unije su danom pristupanja u potpunosti usvojile zajedničku trgovinsku politiku EU, koja je nadvladala sve ostale trgovinske sporazume. Ostavreni trendovi u trgovini vezani su, s jedne strane, za integraciju u zejedničko trziste, a s druge strane, za sistem funkcionisanja i podrške koji pruža mehanizam Zajedničke poljoprivredne politike. Period kroz koji su prošle NZČ moze se podeliti u tri faze: period pre ulaska u EU, period nakon ulaska u EU i period svetske ekonomske krize (kraj 2007 ‐ 2008/9) kada je trend rasta prekinut, a u nekim slučajevima skoro anuliran. Ipak, možemo pretpostaviti da će se (najavljenim) izlaskom iz krize, rekonstruisati tržišni mehanizmi i trgovinski bilansi vratiti u stanje približno periodu koji je prethodio. Analizirajući trgovinu svih NZČ (uključujući i Bugarsku i Rumuniju u isti period7) na ovaj način izdvajaju se dva osnovna zaključka: • Stopa rasta izvoza je veća nego stopa rasta uvoza • Značajno je veća prosečna stopa rasta izvoza po nego uvoza Naravno da postoji značajna razlika među zemljama u nivou rasta, dok je trend isti za sve. Najveći rast u pretpristupnom periodu imale su Baltičke zemlje, a po pristupu one zemlje koje imaju najviše da ponude – Poljska i Mađarska. Grafikon 21: Prosečne stope rasta za NZČ po zemljama Grafikon 22: Prosečne stope rasta za NZČ 7
Obe zemlje su svoje trgovinske sporazume potpisale u slično vreme kada i ostale NZČ, iako im je godina pristupa različita 37
Posebno je značajno analizirat prve dve faze kroz koje su prošle NZČ, dok treća faza uslovljena Svetskom ekonomskom krizom je pogodila sve zemlje i nema specifičnosti vezane za process EU integracija.
Faza 1: Rast u pretpristupnom periodu: 2000‐2004 Period od 2000. do 2004. godine odlikuje u većini zemalja paralelni, stabilan i postepen rast kako uvoza tako i izvoza, bez dramatičnih skokova ili nestabilnosti. To je period ubrzanog restruktuiranja agro sektora i “zahuktavanja” pripreme za članstvo u EU. Konstantan rast izvoza po stopi od 20.2% i uvoza od 17.8%, u ovom periodu, jeste posledica već završene liberalizacije, završenih procesa privatizacije i podizanja nivoa konurentnosti usled intenzivnih investicija u sektor bilo korišćenjem pretpristupnih EU fondova, što je bio Specijalan program za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju (SAPARD), i investicija od strane privatnog. SAPARD program je imao dvojaki cilj: da doprinese razvoju institucija koje će podrzati EU integracije, i drugi da ubrza modernizaciju poljoprivrede, prehrambene industrije i ruralnih područja. Efikasno korisćenje SAPARD fonda je bio važan faktor za kasniju asorbciju CAP sredstava. To se dešavalo kroz proces jačanja kapaciteta lokalnih i centralnih vlasti, udruživanje poljoprivrednika i upravljanje farmom ili kompanijom. Iako su sredstva bila na raspolaganju od 2000., većina zemalja, tada kandidata, je počela korisćenje tek kasnije (od 2001. Baltičke zemlje i Slovenija, 2002. Mađarska, Poljska i Rumunija i 2004. godine Češka). Ni nakon toga, proces korišćenja nije tekao glatko pa je Bugarska do 2005. godine iskoristila samo 36% namenjenog novca. Mozda je upravo ta činjenica uzrok najnižeg indeksa promene u trgovinskom bilansu (1,52) Bugarske, delimično ukazujući na neuspeh u unapređenju konkurentnosti. Grafikon 23: Ukupan uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda u 12 Grafikon 24: Bazni indeks promene (2000=1) ukupanog uvoza i NZČ izvoza poljoprivrednih proizvoda u 12 NZČ Faza 2: Ubrzana trgovinska integracija nakon pridruživanja (2005‐2008) Nakon 2004. godine za pridruženih 10 zemalja otvorene su sve mogućnosti koje CAP nudi članicama EU. Otvoreno je tržište bez ikakvih barijera, subvencije za stup 1 i za ruralni razvoj, carinska zaštićenost prema drugim zemljama, izvozne subencije, sistem interventne kupovine i sl. Trgovinski režim se u potpunosti uskladio sa EU‐15, interne stope su svedene na nulu a eksterne harmonizovane sa EU. Pozitivni trgovinski efekti proširenja odmah su bili vidljivi. Nove zemlje članice su uspele da povećaju trgovniski rezultat. Kad je u pitanju izvoz i uvoz mnogostruko su uspele da uvećaju ukupan trgovinski bilans. Poljska, Mađarska i Češka dominiraju trgovinkom razmenom u oblasti poljoprivrede. U godinama pre i nakon pridruživanja, Poljska je od neto uvoznika postala neto izvozniku, dok je Mađarska samo zadržala i učvrstila svoju poziciju neto izvoznika pre svega u proizvodnji žitarica, mleka i mesa. Ostale nove države članice ostvaruju trgovinski deficit kad je u pitanju promet poljoprivrednim proizvodima. Grafikon 25: Izvoz poljoprivrednih proizvoda u NZČ Grafikon 26: Uvoz poljoprivrednih proizvoda u NZČ 38
Uvoz i izvoz se nikada ne mogu posmatrati odvojeno, jer uvozni proizvodi su često input za proizvodnju izvoznih proizvoda (često se, samo neka mala opareacija, obavlja u određenoj zemlji dok se celokupni lanac organizuje u drugoj, gde se ostvaruje samo mala dodatna vrednost). Zbog toga povećanje uvoza, često neminovno vodi i povećanju izvoza. U slučaju NZČ očigledno je da je proces pridruživanja imao pozitivan efekat kako na izvoz tako i na uvoz. Veća otvorenost za uvoz proizvoda menjuju i potrošačke i proizvodne obrasce i preferencijale. Dodatni faktori, poput jačanja ekonomske snage potrošača koja povećava tražnju za uvoznim proizvodima, utiču na trend povećanja uvoza (kako bi se zadovoljile potrebe i tražnje potrošača spremnih da kroz veću ponudu proizvoda odaberu i one sa većom cenom). Trgovinska razmena po grupama proizvoda NZČ Iako se u većini NZČ (a i kumulativno) belezi trgovinski deficit, o konkurentnosti podsektora bolje govore podaci o pojedinačnoj trgovinskoj razmeni po grupama proizvoda. Negativni trgovinski bilansi najizraženiji su kad je u pitanju meso i proizvodi od mesa, uvoz životinja, mlečnih proizvoda i prerađenog voća i povrća. Ovakav trend ukazuje na još uvek nedovoljnu konsolidaciju i koncentraciju prerađivačkog sektora, kao i mesne i mlečne industrije i manju efikasnost u stočarstvu. Istovremeno, potrošnja i potražnja za kvalitetnim proizvodima ovih grupa je značajno porasla, pa je i prostor za uvoz proizvoda veći. (vidi Aneks 1, 2 i 3)
Grafikon 27: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 4: Jaja, med i mlečni proizvodi Grafikon 28: Bazni indeks trgovine NZČ Grafikon 29: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 2: Meso grupe 20: Proizvodi od voća i povrća Tamna linija ‐ izvoz, svetla ‐ uvoz
Sa druge strane, pozitivni ukupni trgovinski bilansi NZČ postoje kod žitarica, ribe, duvana, ulja, živoinjskih masti i raznih drugih prerađevina. Medđutim, najveći pozitivni bilans se ostvaruje kod žitarica i njenih prerađevina. Tokom posledne decenije za deset puta se povećao izvoz NZČ u odnosu na 2000. godinu. Obimom najveći doprinos ovom rastu daju Mađarska i Rumunija. Dok se za sve zemlje može primetiti višestruko uvećanje izvoza žitarica, najveći rast indeksa primećujemo u Rumuniji i Poljskoj, koja ostaje između ostalog i veliki uvoznik žitarica. Ovaj trend ukazuje na postepenu seobu proizvodnje žitarica ka istočnim zemljama koja je praćena povećanjem prinosa i osavremenjivanjem infrastrukturnog sistema podrške (skladišnih i preradnih sistema), kao i rast produktivnosti. Grafikon 30: Bazni indeks trgovine NZČ Grafikon 31: Bazni indeks trgovine NZČ Grafikon 32: Bazni indeks trgovine NZČ 39
grupe 10: Žitarice grupe 19: Cerealije, brašno, mlečni grupe 23: Stočna hrana i ostaci proizvodi Dark line Izvoz, light Uvoz Trgovinska razmena po zemljama Iako je stepen rasta trgovinske razmene heterogen među zemljama, nema nijedne koja u periodu prethodne decenije ne beleži značajno unapređenje trgovine poljoprivrednim proizvodima u oba smera. Taj rast se najbolje vidi kroz bazni indeks promene u trgovinskom balansu u odnosu na 2000. godinu (vidi Aneks 1, 2 i 3). Na toj skali neke od NZČ su povećale trgovinski bilans čak i do 4 ili 5 puta (Rumunija, Slovenija, Poljska) dok je ostatak zemalja (izuzev Bugarske) u različitim omerima dvostrukog ili trostrukog iznosa. Mađarska je bila jedina zemlja sa trgovinskim suficitom u poljoprivredi 2000. godine. ubrzo joj se pridružuje Poljska, a kasnije i Litvanija, doprinoseći da ukupan trgovinski bilans zemalja sa najvećim obimom razmene NZČ bude pozitivan. Očigledno je da zemlje sa velikim resursima kao što su Poljska, Mađarska i Litvanija najviše imaju koristi od liberalizacije. Takođe, ovaj podatak ukazuje na mogućnost da se razvije konkurentnost poljoprivrednih sektora u relativno kratkom periodu. Grafikon 33: Balance trgovine poljoprivrednim proizvodima 2000 i 2009 i indeks promene (2000=1) Zaključak Nema dileme da je liberalizacija donela velike promene u strukturi proizvodnje,a naročito trgovine u NZČ, koje su se pre svega ogledale u sledećim karakteristikama: • Ukupna trgovinska razmena u sektoru poljoprivrede novih zemalja članica EU je u periodu od 2000‐te godine do danas višestruko povećana. Povećanje se desilo u dva intervala pre početka svetske krize: prvi u postepenom rastu razmene i drugi koji se karakteriše ubrzanom trgovinskom integracijom nakon EU članstva. • Uprkos trgovinskom deficitu u okviru značajnih proizvodnih grupa, ukupan trgovinski rast je stabilan i značajan. Usponu bez oscilacija doprinele su značajne promene u strukturi proizvodnje, podstaknute investicijama od strane privatnog kapitala a potpomognute od strane finansijskih i investicionih ulaganja u okviru pretpristupnih fondova. 40
• Konstantan trend povećanja izvoza ukazuje i na povećanje konkurentnosti, i to pre svega necenovne ‐ rast produktivnosti, uvođenje novih tehnologija i puno usaglašavanje sa zahtevima tržišta po pitanju bezbednosti proizvoda, certifikacije, pakovanja, transporta... • Bazni indeksi izvoznog rasta po godinama pokazuju da je i u relativno malim poljoprivrednim sektorima moguće uspešno razviti konkurentnost. Tako je izvoz u Latviji povećan 14 puta do 2008. godine u sektoru ribarstva, razvojem i ulaganjima u preradu i finalizaciju proizvoda visoke dodate vrednosti i kvaliteta. Slična priča desila se i u sektoru mlekartstva (indeks rasta izvoza 8,45 u godini pre krize). • Rast trgovine poljoprivrednim proizvodima je manji nego rast drugih sektora. Tako je udeo poljoprivredne trgovinske razmene, u Mađarskoj pao od početka tranformacija sa skoro četvrtine, na oko 7 procenata. Razlog tome je naglašeniji rast drugih sektora. • Rast otvorenosti za proizvode iz uvoza indikator je rasta potrošnje i većih zahteva potrošača ka višem kvalitetu i stepenu dorade. Pored trgovinskog balansa koji je ovde bio predmet analize, za potpunu sliku uputno je pogledati i druge indikatore razvoja sektora kao sto je broj radnih mesta, broj ekonomskih subjekata, prihod poljoprivrednika itd. • Finansijska i investiciona podrška strukturnim promenama u periodu pristupanja, a naročito nakon članstva EU, rezultiraju povećanjem konkurentnosti i trgovinske razmene ovih zemalja. 41
6. Trendovi proizvodnje i izvoza u svetu Ma koliko pojedina zemlja bila mala, zatvorena, potrošački specifična i sl. nemoguće je da njena poljoprivredna proizvodnja, trgovina i cene budu bez uticaja svetskih trendova. Tako se i trendovi u Srbiji manje ili više formiraju pod uticajem svetskih kretanja. Čak šta više, u određenim proizvodnjama srpska poljoprvreda značajno doprinosi formiranju regionalnih trendova. Situacija na koju Srbija nije mogla da utiče, a ona je na nju značajno uticala, bilo je povećanje cena hrane krajem 2007. godine, koje je u mnogome definisalo celokupnu trgovinu i razmišljanje o poljoprivredi kao delatnosti koja ima i svoju širu ulogu osim samo zapošljavanja poljoprivrednika. Posle ove krize ništa nije bilo kao pre. Pa se ni cene nikada nisu, u potpunosti, vratile na staro. Prema predviđanju FAO/OECD one se nikada neće vrati već će biti značjano niže nego u vreme krize, ali i značajno više od cena u dekadi pre krize. Tako se projektuje da će prosečne cene žitarica biti oko 15‐40% relano veće nego u periodu 1997‐2006, dok će kod uljnih kultura biti 40% veće. Box 2: Kriza 2007 Cene žitarica i uljarica 2007. godine dostižu maksimum u proteklih nekoliko decenija. Cene voća i povrća se nalaze u gornjim granicama. Lančano najveći broj poljoprivrednih proizvoda dostiže svoje maksimume. Prosečno, od 2000‐te godine cene poljoprivrednih proizvoda su porasle za 75%. Uopšte, cenovni poremećaj počeo je da se dešava krajem 2007. godine. Većina njih je prilično neočekivana za analitičare, ako ne toliko u trendu onda sigurno u veličini. Razlozi za ovakvu situaciju su: rast cene goriva i đubriva, porast potrošnje žitarica i uljarica za proizvodnju biodizela i etanola (11% svetskog ili 25% američkog kukuruza se troši za proizvodnju etanola), povećana potrošnja u Kini i Indiji, nekoliko ne baš sjajnih proizvodnih godina u nizu. Posledice su bile najteže za siromašne zemlje ,koje u prehrambenoj sigurnosti u potpunosti zavise od uvoza žitarica, bilo direktno ili kroz donatorske programe. Sva ova dešavanja su pratila i brojne rekacije od Ujedinjenih Nacija koje su zabrinute za prehrambenu sigurnosti do brojnih protesta i šrajkova potrošača u određenim zemljama usled povećanja cene hrane. U Srbiji novine su pune naslova “hrana nikad više neće biti jeftina” . Ponovo se u poljoprivredi vidi najveća šansa, sabiraju se milijarde koje će se zaraditi od izvoza i sl. Faktori koji su uslovili povećanje cena, ovoga puta, nisu samo loša godina kao što je to obično. Zbog toga je bilo potrebno vreme da se ponovo napune zalihe i da proizvodnja ili politika odgovori na povećanu potrošnju. Cene su se mnogo brže vratile u normal jer: i) svaki popbuđeni sistem teži da se vrati u prvobitno stanje, ii) ljudi reaguju na podsticaje, iii) tržište ovih kultura ima dovoljno konkurencije da će da odreaguje tržišno. Najvažniji procesi, podsticaji i tržišna reakcija koji su uticali na povraćaj cena: • Povećanje povšina pod deficitarinim kulturama kao posledica reagovanja na podsticaj potencijalno visoke zarade, naročito u zemjama koje se tradicionalno nisu bavile ovim proizvodnjama (Kina ) • Smanjenje potrošnje kao posledica regovanja na podsticaj visoke cene (i pored relativno niske elastičnosti koju ima hrana) • Sve veća otvorenost tržišta usled pritiska od strane potrošača • Sve veća otvorenost prema prihvatanju GM proizvoda i drugih novih tehnologija • Splašnjavanje priče o bioenergiji kao mogućem rešenju za energetski problem i problem zaštite životne sredine • Približavanjem danu kada će nova generacija proizvodnje biogoriva iz celuloznih biljaka tj. ostataka biljaka biti komercijlano dostupna • Medijska kampanja koja prati negativne efekte povećanja cena koja će biti podsticaj za donosioce odluka da menjaju legislativu vezanu za korišćenje hrane za proizvodnju goriva Kod proizvodnje mesa se očekuje porast realnih cena, osim svinjskog, zbog veće potražnje, manje proizvodnje i povećanja cene stočne hrane. Očekuje se da će prosečne cene mleka u dekadi 2010‐2019 da budu veće za 16‐45% nego 1997‐2006. Ipak su ovo predviđanja koja u obzir uzimaju dugoročne trendove, ali ne i nepredvidive situacije kao što su loše ili dobre godine. Pokazalo se, takođe, da je teško meriti intezitet reakcije na određeni poticaj. Promene cene i proizvodnje neminivno će dovesti do promena u svetskoj trgovini, gde će trgovina rasti ili padati i da će određene zemlje više profitirati, a druge biti na gubitku. Shodno tome zemlje razvijaju i različite strategije kojem žele da povećaju svoj neto profit ili smanje gubitak uvodeći razne barijere na trgovinu mimo pravila STO. Ovakve mere najčešće dovode do netržišne preraspodele dohodka između učesnika u tržišnom lancu ali generlno smanjuju ukupno bogatstvo zemlje i čine joj još siromašnijom. Generalno, slobodna trgovina poljoprivrednim proizvodima se nalazi pred velikim izazovom. 42
Srbija će osetiti posledice globalnih trendova, kako pozitivno tako i negativno, ali specifično za svaki sektor i za svaki proizvod. Ona se mora prilagođavati novonastalim situacijama, jer svako reagovanje kada se osete posledice je već zakasnelo. Imati proaktivnu politiku reagovanja na novonastale trendove u svetu, znači da mora postojati dobra analitička baza, obilje informacija i transfer tih informacija ka onima koji donose poslovnu odluku. Grafikon 34: Predviđanje FAO/OECD izvoza grupa proizvoda u Grafikon 35: Predviđanje FAO/OECD izvoza grupa proizvoda u svetu EU 43
7. Efekti liberalizacije 7.1. Generalni efekti Kod predviđanja efekata liberalizacije na poljoprivredu Srbije moraju se imati na umu svi faktori koji će uticati na evoluciju poljoprivrede ne samo u Srbiji nego i u EU i celom svetu. Prvi su tzv. spoljni faktori jer se oni ne menjaju pod uticajem agrarne politike u Srbiji. To su npr. rast/smanjenje populacije, makroekonomska kretanja, preferencije potrošača, razvoj tehnologija u poljoprivredi, uslovi životne sredine, kretanja na svetskom tržištu. Drugi su unutarnji faktori tj. oni koji su vezani za različite politike. Još uvek je nepoznato da li će Srbija voditi svoju politiku u oblasti poljoprivrede ili će ući u EU i primenjivati CAP. Da li će ući u STO pre ulaska u EU, ili će biti jedina zemlja koja je ušla u STO pre ulaska u EU? Zatim da li će potpisati i sprovoditi različite bilateralne ugovore u oblasti poljoprivrede, kao i drugim oblastima koje direktno ili indirektno utiču na poljoprivredu (obnoviljivi izvori energije, zaštita životne sredine, politika konkurentnosti, …) Liberalizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda koja je usvojena na osnovu SAA u Srbiji nije nastupila kao deo procesa koji se javlja kao odgovor na stanje u privredi i poljoprivredi u određenom stepenu razvoja proizvodnje, tržišta i sposobnosti svih učesnika u sektoru nego kao proces postavljen sporazumom. Poljoprivredni sektor nije dostigao nivo konkurentnosti koji bi omogućio ravnopravno suočavanje s konkurecijom. Postoji više razloga za to: Različit nivo privrednog razvoja u trenutku prihvatanja istih ciljeva. Dok su ciljevi EU i savremena načela CAP‐a rezultat privredne evolucije (dugogodišnja ulaganja u poljoprivrednu tehnologiju i znanje, ali i u sistem intervencija, tržišne – spoljnotrgovinske zaštite i domaće podrške sektoru, razvijena tržišna infrastruktura, proizvodni i tržišni standardi…), u Srbiji su rezultat željenih političkih ciljeva (međunarodne integracije i usklađivanje sa standardima), a ne odgovor na stvarno stanje u poljoprivredi. Različite karakteristike poljoprivrednika u Srbiji i EU kao posledica istorijskih okolnosti. Poljoprivrednici ne predstavljaju jednaku društvenu grupu u razvijenim zapadnoevropskim zemljama i u Srbiji. U zapadnoevropskim zemljama poljoprivredno stanovništvo čini 2‐3% ukupnog stanovništva a sektor više od 50 godina funcioniše na industrijskim i tržišnim principima, a u Srbiji je i danas poljoprivrednicima nejasno što se od njih i pod kojim uslovima očekuje. Poljoprivrednici u Srbiji u današnjim okolnostima su dezorijentisani dugogodišnjim socijalističkim pristupom kojim se forsirala društvena proizvodnja koja nije nužno bazirana na ekonomskim načelima, a zanemarivao se seljak‐proizvođač, iako se proizvodnja obavljala na poljoprivrednim porodičnim gazdinstvima. Nasuprot tome, danas se od porodičnih poljoprivrednih gazdinstava očekuje da budu osnova organizovanja poljoprivrede. Promene strategije koje su zasnovane na političkim efektima nedovoljno jasno i čvrsto postavljene finansijske obaveze i prava poljoprivrednika nisu osigurali restrukturiranje sektora na zdravim tržišnim osnovama. Poljoprivrednici ne raspolažu preduzetničkim veštinama, ekonomskim znanjima i voljom da sarađuju, udružuju se i pokreću inicijative. Različite potrebe nastoje se ostvariti jednakim ili sličnim merama i instrumentima. Na tržištu EU koje je zasićeno poljoprivrednim proizvodima reforme politike su logično rezultirale odvajanjem subvencija od proizvodnje, ali to ne daje rezultate ukoliko se želi povećati proizvodnja i konkurentnost – što su još uvek ciljevi koji se očekuju od domaće poljoprivrede. Usvajanje načela liberalne trgovine takođe je logično u zemljama čija su tržišta zasićena, a proizvođači posluju na ekonomski opravdanim načelima; u Srbiji se istovremeno očekuje porast proizvodnje i samodovoljnosti i zaštita domaćih proizvođača, što je u suprotnosti s načelima liberalne trgovine. Često se u raspravama o konkurentnosti ekonomisti koncentrišu na jedan faktor konkurentnosti i to onaj o cenovnim faktorima konkurentnosti a posebno uticaju kursa na uvoz i izvoz, smatrajući ga najvažnijim. Jedna od teorija koja generalno u Srbiji služi kao opravdanje za slabu konkurentnost i efikasnost privrede je, kako izvoznici ispaštaju zbog kursa dinara (“jak” dinar). Osnovni argument ove teorije je da bi slabiji dinar činio izvoznu robu jeftinijom stranom kupcu, a uvoznu robu skuplju domaćem kupcu. Smanjenjem uvoza i povećanjem izvoza depresijacija bi trebalo da poboljša spoljnotrgovinski bilans, poveća proizvodnju i zaposlenost. Jedan od ozbiljnijih radova8 na ovu temu je objavila NBS i ogleda se u ocenama dugoročnog uticaja realnog kursa na izvoz i uvoz određenih privrednih grana. Ocenjena elastičnost izvoza na realni kurs iznosi oko 0.5, te promene u politici 8 Tasić, N., Zdravković, M., 2008. Osetljivost srpskog izvoza i uvoza na promene deviznog kursa u dugom roku. Radni papiri NBS, www.nbs.rs 44
deviznog kursa malo mogu pomoći izvoznicima. S druge strane, dugoročna veza uvoza i kursa nije potvrđena. Problemi konkurentnosti su daleko složeniji i kompleksniji. Kod svakog proizvoda, koji se plasira, moraju se razmotriti i necenovni faktori konkurentnosti koji su često važniji i uticajniji od cenovnih. Broj necenovnih faktora je veliki i nikada se sa sigurnošću ne može reći da su svi uvaženi. Neki od njih su: nivo tehnologije s produktivnošću rada, kvalitet, rokovi isporuke, trajnost proizvoda, ambalaža, dizajn, kreditiranje kupaca, certifikacija, označavanje proizvoda, robne marke….Zato su presudne tehnologije proizvodnje, multidisciplinarna znanja koja su na raspolaganju poljoprivrednim proizvođačima, zakonski propisi, sistemi tehničkih propisa čija implementacija omogućava da proizvod ispuni tehničke i bezbedonosne zahteve tržišta na koje se plasira. Da bi se obezbedila konkurentnost poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, potrebno je razviti svest kod proizvođača. Potrebno poštovati međunarodne propise (pravila igre), dramatično unaprediti programe obrazovanja stručnjaka i obučavanja poljoprivrednika, upoznati i poštovati pravila nadzora tržišta. Iako među poljoprivrednicima u Srbiji postoji svest o konkurenciji, jer se svakodnevno dokazuju među drugim poljoprivrednicima, mora se graditi svest o tome da ulaskom u EU i STO i liberalizacijom tržišta tek počinje prava borba s konkurencijom. Grafikon 36: Cena kukuruza na "Produktnoj berzi"u Novom Grafikon 37: Cena kukuruza na "Produktnoj berzi"u Novom Sadu, u periodu 2007‐2010. godine (u din/kg) Sadu, u periodu 2007‐2010. godine (u US$/t) din/kg
bez PDV
24
23
22
21
20
19
18
17
16
15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
Cena kukuruza JUS kvaliteta, na "Produktnoj berzi" u Novom Sadu, u periodu 01.01.2007.‐13.09.2010. USD/t
bez PDV
Cena kukuruza JUS kvaliteta, na "Produktnoj berzi" u Novom Sadu, u periodu 01.01.2007.‐13.09.2010. (preračunato u USD)
400
max. 23,00
(19.08.2010.)
350
max.325,59
(12.10.2007.)
300
danas 18,30
250
danas 223,53
200
150
100
50
min.7,04
(15.10.2008.)
min.103,79
(02.12.2008.)
0
Iskustvo EU 12 pokazuje da se s velikom verovatnoćom može predvideti da će se: Učešće poljoprivrede u GDP i zapošljavanju u Srbiji dalje smanjivati. Ovaj uticaj će biti različit u različitim regionima Srbije. Konkurentnost poljoprivredne proizvodnje, kao I struktura poljoprivredne proizvodnje se veoma razlikuje u različitim delovima Srbije. Zapošljavanje u sektoru poljoprivrede će se smanjivati jer mali posedi neće biti u stanju da konkurišu velikim u Stbiji, a naročito u okviru EU. Ovo će rezultirati daljim migracijama u okviru Srbije ali i u susedne zemlje EU . Doći će do intenzifikacije poljoprivrede u konkurentnim regionima (Vojvodina), a do dalje ekstenizifikacije u drugima regionima Srbije. To će dovesti do veće diversifikacije privređivanja u ruralnim područjima. Veliki deo ruralnih područja će postati zavistan od politika koje nisu vezane za poljoprivredu. Struktura poljoprivredne proizvodnje će se izmeniti. Kako će liberalizacija uticati na pojedine kulture detaljno se obrađuje u ovoj studiji. Kroz ovu analizu biće prikazan i prihod poljoprivrednika koji je vezan direktno za prodaju poljoprivrednih proizvoda. Jedna studija9, je proučavala različite scenarije kretanja poljoprivrede u EU do 2020. godine. Među njima je bio i scenario liberalizacije koji predviđa da će cene u EU za većinu kultura pasti 2 – 4%, ukoliko dođe do potpune liberalizacije trgovine poljoprivrednim proizvodima na granicama EU, pe prihodi poljoprivrednika ne bi bili značajnije ugroženi. Međutim, kakao su u Srbiji prinosi i kvalitet niži, ova procena se ne može direktno primeniti na Srbiju. Prihodi poljoprivrednika u Srbiji će zavisiti od toga da li će oni biti samo pod uticajem liberalizacije, dakle primena SAA a bez statusa kandidata ili članstva u EU. U drugom slučaju, bez plaćanja iz Pilara 1 (direktna plaćanja koja su prihod poljoprivrednika) i Pilara 2 (plaćanja koja su podrška povećanju produktivnosti), konkurencija proizvoda iz EU i šire bi u velikoj meri ugrozila mogućnost opstanka u sektoru za veliku većinu poljoprivrednika u Srbiji. Upravo zato kratak pretpristupni period i brzo članstvo u EU se nameće kao najbolje rešenje za poljoprivredike Srbije. Cena zemljišta neće porasti prema očekivanjima koja su trenutno u Srbiji. Može se očekivati da će cena zemlšta padati pod uticajem liberalizacije koja će eliminisati nekonkurentne proizvođače i povećati efikasnost intenzivne 9
Scenar 2020‐II – Update of scenario study on agriculture and the rural world
45
proizvodnje čime bi se sa manjih površina doijao isti reultat. Međutim, kako je veliki uticaj CAP‐a, ali i trenutne politike plaćanja po hektrau u Srbiji može se pretpostaviti da će cene zemljišta blago rasti. Ukoliko bi Srbija ušla u EU tad bi opet pod uticajem drugih mera CAP‐a (obavezna proizvodnja biogoriva, LFA, mere Natura 2000) cena zemljišta blago porasla. 1.6. Mogućnost promene po sektorima i proizvodima Merenje međusektorske mogućnosti promene nema mnogo smisla, jer je svaki sektor i proizvod specifičan. Dodatno ovakva merenja, u kojima se upoređu i ocenjuju određeni indikatori po pravilu, imaju poteškoće da izmere vrednost određenih indikatora10 i izraze ih brojčano. Krajnji cilj ove studije je podizanje svesti donosioca odluka i učesnika u tržišnom lancu o tome da je potrebno imati proaktivni pristup u identifikovanju i rešavanju problema. Efekti koje liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima izaziva donose brojne promene na koje bi se trebalo prilagođavati. Smatralo se za važno da se pošalje jasna poruka da neki sektori i proizvodi traže veću pažnju a neki ne. Jedini način da se to meri je njihovo upoređivanje. Pošto je efekte gotovo nemoguće upoređivati, upoređivana je mogućnost promene. To znači da se prilikom ovakve liberazlizacije carina javila mogućnost uvoza, nebitno da li usled toga što je nivo liberalizacije veliki ili zato što je naš proizvod nekonkurentan u odnosu na partnere. Isto tako, ovakvo merenje ne meri da će se i uvoz desiti jer može se dogoditi da mogućnost promene ne postoji jer carina uopšte nije liberalizovana, ali da se ipak dešava veliki uvoz. Ili, pak, da je mogućnost za promene velika, ali da se ne dešava uvoz usled raznih ekonomskih i neekonomskih razloga (npr: u slučaju Belorusije to je usmeravanje svojih viškova proizvoda ka Ruskom tržištu jer se tamo ostvaruje veći profit ili u slučaju EU gde dominiraju veliki izvoznici za koju je tržište Srbije malo i nestabilno a nespremnost da se prodaju male količine srpskim firmama koje žele da uvoze u Srbiju...). Međutim, pored svih pojedinačnih mogućih slučajeva postoji velika korelacija između mogućnosti da se uvoz desi i njegovog stvarnog dešavanja, jer je analiza uzela isuviše mnogo indikatora i intervjuisla isuviše osoba direktno uključenih u trgovinu. Najveća mogućnost za uvoz je kod povrća i svinjskog mesa. Obe ove grupe imaju potpuno različitu priču, ali im je zajedničko da se povećanje uvoza već dešava iako je liberalicaije u okviru SAA tek na početku. Dok kod svinjskog mese svi indikatori (značajan nivo liberalizacije, iskustva novih zemlja članica, predviđeni trendovi cena u svetu, nekonkurentna proizvodnja u Srbiji...) ukazuju na ovakav scenario, kod povrća je situacija komplikovanija zbog velikog broja različitih tipova povrća ali i jednostavnija jer gotovo sve vrste imaju isto pravilo ‐ da se uvoz dešava usled nemogućnosti čuvanja povrća (kod teško kvarljivog povrća) ili u vremenu kada Srbija nema proizvodnju (kod lako kvarljivog). Proizvođači povrća će morati da unaprede kvalitet svojih proizvoda i da objedine ponude, ukoliko žele da konkurišu uvoznom povrću. Velike promene se neočekuju u uvozu paprike jer nju već svakako uvozimp Izuzetak iz CEFTA zemalja (Makedoija naročito). Jedina promena koja se može desiti je promena destinacije uvoza. Srbija verovatno neće u skorije vreme uvoziti žitarice, i pored toga što ima značajno manji prosečan prinos, produktivnost i subvencije, usled velike unutrašnje konkurencije i zadovoljenja sa malim prihodom. Ipak, posmatrajući sve paramtre, mogućnost uvoza postoji ne samo u lošim godinama. Glavna karketristika proizvodnje ulja je njena velika varijabilnost između godina i neuređeno tržište puno nepravilnosti, koja ostavlja mogućnost uvoza u godinama kada je cena visoka. Goveđe i žvinsko meso je daleko od situacije gde se može tvrditi da je mogućnost promene takva da se značajni izvoz neće dešavati. Isto tako se sa sigurnošću može konstatovati da se značajniji uvoz neće dešavati, barem ne do ulaska Srbije u EU. U kom pravcu će se procesi odvijati pre svega će zavisiti od odluka agrarne politke. Slično je i sa mlekom, koje po pravilu nije proizvod kojim se mnogo trguje i koji se svuda karakteriše visokom carinskom zaštitiom. Međutim, ukoliko se proizvodni trendovi u Srbiji nastave, nema sumnje da će mogućnost promene i u slučaju mleka da bude veće nego što je to sada. Šećer i soja su proizvodi koje, usled vancarinskih barijera i tržišnih uslova, Srbija neće uvoziti i mogućnost promene je izuzetno mala sve dok se ne promene uslovi koji su kreirali ovakvo stanje. 10
Merenja tipa WB Doing Business report i sl. u osnovi uzimaju prosečnu vrednost određenjih indikatora. Problem je što jedan od indikatora može da bude u potpunosti eliminatoran i da sevi ostali ne mogu ostvariti a da se na njega gleda samo kao jedna od prosečnih vrednosti. Broje su druge zamerke koje seupućuju ovakvim merenjima. 46
Grafikon 38: Najveći indeks mogučnosti promene gde je 100 = Max (tamno Turska, svetlo EU, srednje sivo Belorusija) Grafikon 39: Indeks mogucnosti promene 100 = Max 47
8. Strategija ublažavanja posledica i mogućnost korišćenja šansi Ovo poglavlje će biti dodatno obrađeno posle seminiara 18 januara 2011 na kome će predstavnici primarne i prehrambene industrije, kao i ostali učesnici u trišnom lancu iznesti svoje predloge: • Kako ublažiti posledice? • Kako iskoristiti šanse? • Kakva politika nam je najpotrebnija? 48
9. Efekti na grupe/proizvode Metodologija Merenje efekata liberalizacije će biti vršeno u dve faze. U prvoj će se meriti nivo moguće promene, a u drugoj efekti na smanjenje cena, domaću proizvodnju, prihode poljoprivrednika, takođe će se dati predviđanje uticaja na ostale proizvodnje i trgovinu u tržišnom lancu. Merenje mogućeg nivoa promene Konkurentnost. Podaci koji će se koristiti za merenje parametara konkurentnosti su pre svega statistički podaci Srbije i trgovinskih partnera (Eurstat, Turski i Beloruski zvanični statistički zavodi) kao i baze UN ili ostalih članstvom upravljanih institucija (UN comtrade baza podataka, FAO statistika, OECD/FAO procena potrošnje i trgovine). Za prikupljanje cena korišćeni su Tržišni informacioni sistemi pojedinih zemalja, kao i direktni pozivi u zemlje potencijlane izvoznice u Srbiju. Tabela 11: Indikatori korišćeni za merenje i ponderisanje konkurentnosti KONKURETNOST PRETPOSTAVKA UTICAJ Učešće pojedinačne proizvodnje u ukupnoj proizvodnji (%) Ukoliko je učešće veće, pretpostavka je, da je i veća konkurentnost u odnosu na partnera. Ukoliko površine pod kukuruzom u Srbiji zauzimaju 30% ,a u Turskoj 3% ne znači da je Srbija konkurentnija ali ukazuje na potencijale. Zato učešće u ukupnoj proizvodnji ima mali uticaj na konkurentnost. Mali Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Ukoliko postoji trend povećanja udela proizvodnje u ukupnoj proizvodnji znači da, pre svega, se povećava konkurentnost te proizvodnje u odnosu na ostale unutar zemlje. Isto tako postoji pretpostavka da se povećava u odnosu na prtnere. Srednji Trend proizvodnje Ukoliko trend raste povećava se i konkurentnost, što znači da se povećavaju površine i prinosi. Srednji Prosečni prinosi Ukoliko su prosečni prinosi veći nego kod trgovinskog partnera, može se predpostaviti da je veća i konkurentnost. Ovo svakako nije pravilo, ali u velikoj meri ukazuje na to. Veliki Trend prinosa Ukoliko postoji jasan trend povećanja prinosa, pretpostavka je, da u velikoj meri postoji i pozitivna korelacija sa unapređenjem konkuretnosti. Veliki Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Ukoliko je veća prosečna veličina veća je konkurentnost. Iako ekonomija obima nije presudna, postoje brojne studije koje ukazuju da je proizvodnja efikasnija ukoliko je veća proizvodna jedinica. Srednji Cena Niža cena veća cenovna konurentnost. Iako ne ukazuje na kvalitetnu konkurentnost cena je verovatno najbolji indikator konkuretnosti, ali ne i jedini. Veliki Trend cene Opadanje cena znači povećavanje konkurentnosti. Ukoliko je taj trend Srednji opadanja brži nego kod trgoviniskog partnera povećava se konkurentnost. Izvoz (ukupan, per capita i udeo) Veći izvoz proizoda znači i veću konkurentnost, naročito posmatrajući ga u odnosu na ukpnu proizvodnju ili per capita. Veliki Uvoz (ukupan, per capita i udeo ) Mali uvoz znači veću konkurentnost. Prilikom merenja ovog parametra konkuretnosti uzeće se u obzir nivo carinske zaštite. Veliki Trend trgovine Trend povećanja izvoza ukazuje na povećanje konkurentnosti. Srednji Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Niža izvozna jedinična vrednost od uvozne znači veću cenovnu konkurentnost. Veliki Nivo subvencija Veća subvencija kod partnera, veća konkurentnost. Iako ne mora da znači, apriori, ali subvencije definitivno utiču na prihod poljoprivrednika, a postoji jasna korelacija između prihoda, invetsicija i konkurentnosti. Srednji 49
Agrarna politika (posotojanje ograničenja za uvoz/izvoz) Postojanje kvota, dozvola, vancarinskih barijera bilo na strani uvoza ili izvoza može da u potpunosti eliminiše trgovinu. Veliki Svaki od parametra konkurentnosti će biti ponderisan u odnosu na njegov uticaj tako što će se za parametar sa srednjim uticajem duplirati, a sa velikim uticajem triplirati u odnosu na mali značaj. Tako prilikom ukupne procene konkurentnosti indeksirane od 1‐5 veličina cene i odnosa jedinične vrednosti uvoza i izvoza ima trostruko veći značaj nego na primer učešće u ukupnoj proizvodnji. Nivo liberalizacije. Merenja nivoa liberalizacje se vrši na osnovu izmerenog tarifnog ekvivalenta, tako da se ocenjuje veličina tarifnog ekvivalenta u odosu na MFN carinu, pri čemu se za merenje mogućnosti promene prilikom uvoza iz EU uzima krajnja godina liberalizacije. Ukupno se definiše 5 nivoa liberalizacije (0‐Nema liberalizacije / 2‐Mala do 5% / 3‐ Srednja 5‐10% / 4‐ Velika 10‐30% / Izrazito velika preko 30%). Nivo liberalazicije ima veliki značaj na mogućnost promene, zbog toga, zajedno sa nivoom konkurentnosti ima najveći ponder. Transportni troškovi. Kalkulacija transportnih troškova je urađena na način da su grupisani proizvodi po elementima koji utiču na njihovu visinu, a to su: udaljenost, složenost transposrta, kvarljivost transposrtovane robe i cena koštanja transporta tone robe. Ukoliko je lokacija sa koje se transportuje udaljenija, ukoliko je potreban pretovar robe i ukoliko roba ima kratko trajanje, onda je primenjena pozitivna korelacija prilikom računanja ukupnih troškova. S druge strane ukoliko je cena koštanja transportovane robe veća, onda je procentulano učešće transportnih troškova manje pa je primenjena negativna korelacija. Dobijeni indeksi se koriste prilikom meranja mogućnosti promene, a indeksi konertovani u procente za kalkulacije uvozne cene. Prilikom računanja mogućih transportnih troškova za zemlje EU i STO u obzir su uzimane najkonkuretnije zemlje. (vidi Aneks 13) Tabela 12: Izračunati indeksi i okvirni transportni troškovi za uvoz iz EU, Turske, Belorsije i pojedinih STO zemalja Indeks Proizvod STO 2.8 Procentualno opterecenje Pšenica EU 2.3 TUR 3.0 BEL 2.8 EU 9% STO 11% TUR 12% BEL 11% Kukuruz 2.0 2.5 2.8 2.5 8% Jabuke 2.5 3.3 3.0 2.8 10% 10% 11% 10% 13% 12% Šljive 3.0 3.8 3.5 3.3 11% 12% 15% 14% 13% Paradajz 3.5 4.0 3.8 Paprika 3.0 3.8 3.5 3.8 14% 16% 15% 15% 3.5 12% 15% 14% 14% Krompir 3.0 3.3 3.5 Luk 2.5 3.3 2.8 3.3 12% 13% 14% 13% 2.8 10% 13% 11% Soja 2.3 3.3 3.0 11% 2.8 9% 13% 12% Mleko 3.8 4.5 11% 4.3 4.0 15% 18% 17% 16% Goveđe meso 2.8 Svinjsko meso 2.8 3.5 3.3 3.0 11% 14% 13% 12% 3.5 3.3 3.0 11% 14% 13% Živinsko meso 12% 3.0 3.8 3.5 3.3 12% 15% 14% 13% Šećer 2.3 3.0 2.8 2.5 9% 12% 11% 10% Ulje 2.3 2.8 3.0 2.8 9% 11% 12% 11% Potražnja. Ako se utvrdi da postoji mogućnost za uvoz usled cenovne razlike, to ipak ne znači da će do njega i doći iz raznih razloga. Jedan je nedostatak robe na svetskoj pijaci tj. potražnja za proizvodom u narednom periodu. Za merenje trendova potražnje koristi se OECD/FAO petogodišnja procena. Prefernacijal domaćih potrošača. Mogućnost promene zavisi i od preferancijala domaćih potrošača koje se kreće od toga da potrošač ne pravi nikakvu raliku između domaćeg i uvoznog proizvoda, preko toga da će kupiti domaći proizvod iako je malo skuplji od uvoznog pa do toga da nikada neće kupiti proizvod koji nije domaći ili pak dolazi iz određne zemlje ili regiona. Upravo zato je uvedeno indeksiranje ovog preferencijala tako da je prepoznat, ali mu je dodeljen mali uticaj. Izračunavanjem mogućnosti za promene dobije se indeks koji ukazuje kolika je relana opasnost da se poveća uvoz posle izvršene liberalizacije. Veličina indeksa se kreće od 1‐10, pri čemu je: • 1‐2 nema mogućnosti za promenu izazvanih snižavanjem carine • 2‐4 postoji mala mogučnost • 4‐6 postoji srednja mogućnost • 6‐8 postoji velika mogučnost • 8‐10 postoji izrazito velika mogućnost da će doći do promene 50
Na osnovu ovako izmerene mogućnosti za promenu procenjivaće se konkretni efekti i njihov mogući nivo uticaja. Merenje efekata Posle indeksiranja koji je omogućio da se kvantifikuje mogući nivo promene i time upoređuju različiti sektori, prilikom meranja efekata vraćamo se na same brojeve (proizvodnje, broja proizvođača, nivo uvoza i sl) i procenjuje se: • Koliko će se izračunata mogućnost za promene ostvariti i šta je to što će uticati na njeno ostvarivanje tj. koliko će se poljoprivrednici, trgovci prilagoditi ovim promenama (da li će smanjiti cenu pa neće ni doći do povećanja uvoza, da li će se povećati nivo subvencije, da li će se unaprediti konkurentnost i sl) • Kakvi će biti efekti na: i) trgovinu; ii) cenu; iii) domaću proizvodnju; iv) prihode poljoprivrednika; v) preradu i ostale u tržišnom lancu Figura 1: Moguići efekti liberalizacije Informacije i podaci koji su korišćeni za merenje efekata liberalizacije su zasnovani na intervjuima sa trgovcima, proizvođačima, kretaorima politike, postojećim iskustvima Srbije i ostaih zemalja koje su sprovele liberalizaciju, naročito novih zemalja članica EU, anlizama cena koštanja, proizvođačkim i potrošačkim cenama, podacima o trgovini, statističkim podacima i svim ostalim relevantnim izvorima. Na osnovu ovakve sveobuhvatne analize meriće se i međusobno upoređivati mogući efekti na cenu, proizvodnju, trgovinu, prihode poljoprivredika i preradu. Tabela 13: Podaci uzeti u obzir prilikom izračunavanja efekata na pojedine grupe Podaci koji će biti upoređivani Izvori podataka O proizvodnjama, trendovima, Statistički zavodi: Srbije, Turske, Belorusije, EUROSTAT (2009) prinosima, predviđanjima proizvodnje FAO/OECD outlook (do 2020) Cene ‐ proizvođačke, potrošake i cene koštanja Tržišni informacioni sistemi za proizvođačke cene (cene na nedeljnom nivou), Potrošačke cene EUROSTAT i on line shoping Konktakt direktni sa zemljama potencijlanim izvoznicima Key informans Trgovina i postojeći nivo zaštite Statistički zavodi: Srbije, Turske, Belorusije, EUROSTAT (2009) UN COMTARDE (6 digit 2009) FAO TRADE DATA (10 digit ‐ 2007) Struktura proizvođača i agrarna politika Statistički zavodi Postojeći izveštaji i studije Key informans 9.1. Žitarice 51
Žitarice su roba čija je cena po toni niska. One se mogu lako i bez većih troškova čuvati. Dobro podnose transport a potrošnja im je ogromna jer predstavljaju osnovu za prehrambenu sigurnost najvećeg dela stanovništva. Iako svaka zemlja želi da bude samodovoljna u proizvodnji osnovnih žitarica za ljudsku ishranu, najveći deo njih to nije. Tako da je trgovina žitaricama među državama i kontinentima intenzivna. Žitaricama se najčešće trguje na berzi, što znači da ima sve odlike berzanske robe, među kojima najvažniju – mogućnost terminske trgovine. Azija pretežno koristi pa samim tim i trguje pirinčem, dok Amerika i Evropa trguju pšenicom. Godišnje se žitaricama u svetu trguje sa oko 260‐280 miliona tona, što predstavlja oko 11‐12% ukupne proizvodnje. Skoro polovinu čini pšenica. Na drugom mestu je kukuruz sa oko 40% i sa desetak posto je pirinač. Žitarice su ubedljivo na prvom mestu po ukpnoj trgovini. Najveća tržišta za žitarice jeste Azija i Afrika, a najveći izvoznik je Severna Amerika. Najveći deo trgovine se obavlja upravo među njima. Da bi se ova trgovina obavila mora postojati infrastruktra, pre svega u velikim lukama, bilo morskim ili rečnim. Dodatno, dobar deo bilo prilikom sakupljanja od proizvođača ili dostavljanjem do krajnjih kupaca, mora koristiti kamione za transport. Nekoliko značajnih promena se dešava na svetskom tržištu žitarica, koje mogu značjno da utiču na Srbiju. Jedna od promena je da zemlje našeg relativnog okruženja (Rusija, Ukrajina, i zemlje CIS i OIS) beleže ogroman rast u trgovini žitaricama i predviđanja su da će se taj rast nastaviti, bržim tempom nego u drugim regionima. Grafikon 40: Predviđanja potrošnje žitarica u svetu u milionima tona Kina i Indija pored velike potrošnje pirinča povećavaju i potrošnju pšenice. Predviđanja su da će u žitaricama oni zadovoljavati svoje potrebe, ili pak, da će biti uvoznici prvenstveno žitarica iz regiona bivše SSSR. Rast cene kukuruza poslednjih nekoliko godina je „povukao“ i rast cene ostalih žitarica (dešavalo se po prvi puta da je kukuruz skuplji od pšenice, pa se pšenica počela koristii za stočnu hranu). Na berzama se predviđa pad cene kukuruza, što će smanjiti i obim trgovine u ukupnoj vrednosti. Ovo će najviše pogoditi cenovno nekonkurentne zemlje u trgovini kukuruzom, ali su zbog visokih cene imale značajan uvoz. Grafikon 41: Projekcije trgovine pšenicom u odabranim Grafikon 42: Projekcije trgovine kukuruzom u odabranim regionima regionima Proizvodnja žitarica u Srbiji tokom 70. i 80. godina je prvenstveno bila orjentisana na zadovoljavanje sopstvenih potreba i izvoza u Rusiju zarad barter trgovine. Tada izgrađene luke na Dunavu, koriste se i danas. Jedan manji deo je bio izvožen na Bliski Istok preko luke u Baru. Ova strultura je i danas preovlađujuća. Usled ovako izgrađenih kapaciiteta, naročito luka na Dunavu, naš izvoz žitaricama je prvenstveno orjentisan na luku Konstancu u Rumuniji. Tako je 60% svog kukuruza izveženog tokom perioda od 2005 ‐ 2009 ima ovu krajnju destinaciju. Iako je Srbija značajan izvoznik žitarica u regionu ipak je tržišni prostor u Srbiji u institucionalnom i zakonodavnom smislu u velikoj meri neizgrađen. Pre svega, usled nemanja jasne podele žitarica po kvalitetnim grupama i nemanja izgrađenog terminskog berzanskog poslovanja. Jedini tržišni prostor gde se organizuje model trgovanja na SPOT 52
tržištu u Srbiji je “Produktna berza” u Novom Sadu. Na ovoj berzi se ne trguje terminski pa samim tim nema značajnu ulogu u upravljanju rizicima, kako za proizvođače tako i za trgovce i prerađivače. Tržište žitarica se pokazalo, kako u svetu tako i kod nas, vrlo nestabilno i izuzeteno osetljivo na promenu osnovnih tržišnih faktora. Cenovni rasponi na tržištu žitarica poslenjih nekoliko godina su izuzetno veliki. Tako da ovo tržište, koje se generlno karakterisalo relatvnom stabilnošću i trendom opadanja cena, sada je postalo vrlo dinamično i nepredvidljivo. Grafikon 43: Trend cene u međunarodnoj trgovini žitaricama u svetu Izvor: CBOT Karakteristike tržišta u Srbiji Formiranje cene žitarica u Srbiji, usled zatvorenosti tržišta i nemanja sistema terminske kupovine, bi trebalo da je u potpunosti prepušteno trenutnoj domaćoj proizvodnji i mogućnosti za izvoz. Međutim to nije slučaj. Tako na formiranje cene žitarica u Srbiji utiču i referentna svetska i regionalna tržišta (CBOT; MGEX, Budimpešta, Pariz), kartelski dogovori otkupljivača (izraženiji kod pšenice i manje kod kukuruza), uticaj države, igre oko proizvodnih količina. Referentna svetska i regionalna tržišta. Logično jepretpostaviti da, ukoliko ne postoji mogućnost uvoza, kao što ne postoji za pšenicu u Srbiji (usled velike carine), i da ne postoji velika mogućnost izvoza usled cenovne ili kvalitativne nekonkurentnosti, da cena neće biti u velikoj korelaciji sa regionalnom berzom, ili pak, da će ona imati sličan trend ali da će biti manja ili veća u odnosu na nivo carine. S druge strane očekivano je da žitaricama, kojima se intenzivno trguje, kao što je kukuruz, cena u potpunosti prati regionalne i svetske berze. Međutim, dešava se potpuno obrnuti slučaj, gde cene pšenice prate okolne berze ali ne i cena kukruza. Razlozi za ove nelogičnosti su više psihološke prirode i kartelskog dogovora, nego tržišne. Kartelski dogovori otkupljivača. Možda kao ni u jednoj drugoj proizvodnji u Srbiji ne postoji toliko izražen kartelski dogovor pred žetvu, da se izađe sa jednistvenom cenom, naročito kod pšenice i ječma. Ukoliko proizvodnja premašuje domaće potrebe, ovaj dogovor se produžava sve dok se ne počne javljati manjak. Ukoliko pak postoji očigledan manjak i tada dogovor opstaje, makar mesec dana po žetvi. Nepoznavanje proizvedenih količina i igre oko toga. Srbija ne zna pouzdano koliko zaseje, proizvede, uskladišti pšenice i pored statističke službe koja ima dobro razvijenu mrežu prikupljača podataka i metodologiju. Na žalost statistika više veruje prodavcima semena, koji imaju svoj interes, nego svojim podacima. Upravo zato se dešavaju statističke greške od skoro 30%. Ovakve procene imaju veliki uticaj na cenu. Postojeća carina je imala negativan uticaj: Carina na pšenicu, kukuruz kako semenski tako i merkantilni je iznosila 30%, za raž, ječam i ovas bila je 20%, tritikale 10% a pirinač 3%. Ovakva carina imala je svoje efekte, ne toliko direktne koliko indirektne. Uvoz kukuruza ili pšenice se nije ostvarivao jer je Srbija imala i ima niže cene žitarica nego okruženje iz kojeg je mogao da se ostavri uvoz. Kada to nije bio slučaj onda su visoka carina i transportni troškovi, koji sa dodatnih desetak procenata opterećuju trgovinu, onemogućavali uvoz. Tako da visoka carina nije imala direktan uticaj na proizvodnju i cenu, nego su uticali mnogi drugi faktori. Međutim, carina je imala svoj značajan uticaj pre svega na način da je sprečavala konkurenciju u pristupu inputima, prvenstveno semenu. Ova carina nije sprečavala pristup semenu, ali je poskupljavala uvozno seme i time mu smanjivala uspostavljanje ravnoparne konkurencije koju bi trebalo omogućiti da se najbolje seme seje. 53
Mogućnost promene Nekoliko generalnih zaključaka možemo doneti vezanih za liberaizaciju žitarica. • Potpisivanje bilateralnog spozuma sa Belorusijom kojim se ukida carina na uvoz žitarica neće imati nikakav značajn efekat na uvoz žitarica u Srbiju. • Belorusija ima značano cenovno nekonkurentniju proizvodnju, sa nižim prinosima. Dodatno, Belorusija često ne uspe da proizvede žitarica dovoljno za svoje potrebe pa mora da ih uvozi. S druge strane Srbija je u ovoj proizvodnji cenovno konkurentna • Bilateralni sporazum sa Turskom nije predvideo snižavanje carina za žitarice sa srpske strane, pa ne može biti ni efekata. • Postupno spuštanje carina u okviru EU može dovesti do sporadičnog uvoza žitarica prvenstveno pšenice i ječma iz EU, ali i semena viših kvalitetnih grupa. Ovakav uvoz će imati pozitivne efekte na unapređnje proizvodnje i kvalitet pekarske i pivarske industrije • Najveći potencijlani uticaj može da ima liberalizacija u okviru STO jer Ukrajina teoretski u budućnosti može da bude snabdevač žitaricama region Zapadnog Balkana. Međutim, pored zahteva Ukrajine za ukidanjem carine na sve žitarice, koji je još u opticaju, očekivano je da se ovi pregovori neće zavriti na taj način. Dodatno visoki transportni troškovi, relativno malo tržište Srbije, činjenica da će danom ulaska u EU, Srbija prihvatiti carine EU ukazuju da do ovakvog scenarija povećanog uvoza iz Ukrajine neće doći. Žitarice čine oko 60% zasejanih površina i izuzetno su važne za prehrambenu sigurnost i ostvarivanje dohodka. Činjenica je da Srbija neće biti pogođena predstojećom liberalizacijom carina, jer će to biti drugi sektori, i to što Srbija izvozi značajne koiičine kukuruza, ne bi trebalo da stvore lažnu sliku o Srbiji kao uspešnom proizvođaču žitarica, jer ona to nije. Čak šta više, Srbija se može vrlo lako naći na listi uvoznika određenih žitarica, prvenstveno ječma i pšenice ukoliko ne unapredi svoju proizvodnju. Neophodno je smanjivati udeo proizvođača koji proizvodnju žitarica vidi kao ekstenzivnu proizvodnju na račun proizvođača, koji imaju stalni cilj maksimiziranja prinosa i profita. To bi podrazumevalo stabilizaciju površina (pšenica 550.000 ha, kukuruz 1.250.000 ha), povećanje prinosa (pšenica 5.5 t/ha, kukuruz 8.0 t/ha), povećanje izvoza (pšenica 1.200.000 t, kukuruz 4.000.000 t). Kao prve korake ka ovom cilju potrebno je: • Organizovati skladištenje po kvalitetnim klasama, • Razviti berzansku trgovnu • Unaprediti gajeni sortiment 54
Pšenica Pšenica je poljoprivredna roba kojom se najviše trguje u svetu, preko 130 miliona tona godišnje, što predstavlja više od 20% ukupne svetske proizvodnje. Najveći svetski proizvođač je EU sa oko 140 miliona tona, zatim Kina sa oko 110 tona, Indija, Rusija, SAD, Kanada. Najveći svetski uvoznici pšenice su Egipat, Iran, Brazil, Indonezija, dok su najveći svetski izvoznici SAD, EU, Kanada, Rusija, Australija, Kazahstan. Među kontinentima, Azija ,najviše uvozi pšenicu, koja u najvećoj meri stiže iz Severene Amerike i zemalja bivše SSSR. Afrika kao drugi najveći uvoznik se gotovo isključivo snadbeva iz severne Amerike, isto kao i Južna i Centralna Amerika. Mapa 1: Trgovina pšenicom u svetu u izveženim tonama Mapa 2: Trgovina pšenicom u Evropi u USD Evropska Unija je najveći svestki proizvođač pšenice, ali i među prva tri izvoznika pšenice. EU uvozi oko 6 miliona tona godišnje (prosek 2006‐2009) od čega preko 70% iz tri zmelje (Kanade, Amerike i Ukrajine). U isto vreme EU izvozi oko 15 miliona tona i to u stotinak zemalja, od čega najviše u Alžir, Egipat, Maroko, Iran itd. Grafikon 44: Odnos LIFFE AND CBOT cena Grafikon 45: Trgovina pšenicom EU (6 Grafikon 46: JV uvoza i izvoza pšenice digit) u mil EUR pšenice u EU Pšenica u EU je u sistemu interventne kupovine u EU, koji donekle pomaže da se ublaže veliki pikovi cena, naročito u godinama sa velikim viškovima u proizvodnji. EU je područje sa najvišim prinosima pšenice, koji pored visokih subvencija osiguravaju profit proizvođačima pšenice. Prvenstveno, usled ekoloških razloga, ali delimično i da bi se smanjila proizvodnja žitarica EU primenjuje politiku „set aside“ po kojoj svaki proizvođač žitarica mora da makar 10% površina ostaviti neobrađeno. Pšenica u Evropi je uvek bila skuplja nego američka pšenica. Zato su indeksi na evropskim berzama LIFFE11 i MATIF12 uvek beležili više vrednosti nego CBOT. Posle skoka cena 2007. godine situacija je donekle promenjenja, ali su sva očekivanja da će se posle povratka iz probuđenog stanja situacija vratiti na predhodni nivo. Međutim, jedinična vrednost uvoza pšenice je veća nego što je njena izvozna vrednost. Belorusija beleži veliki rast zasejanih površina pod pšenicom poslednjih godina, sa oko 360 hiljada hektara 2005. godine na preko 560 hiljada hektara 2009. godine. Ovako brz rast morao bi da se odrazi na prosečne prinose koji su i ovako za 9% niži nego prosečan prinos u Srbiji za poslednjih pet godina. Razlozi ovakvom porastu površina je državna politika podrške cenema koja ima za cilj da smanji uvoz pšenice. Belorusiju su negativni efekti krize viskoh 11 London International Financial Futures and Options Exchange 12 Marché à Terme International de France 55
cena iz 2007/08, ostavili na uvoznicima pšenice. Belorusija je još uvek neto uvoznik pšenice. Sada sa značajno manjim količinama (37 hiljada tona) nego u periodu 2005‐2008 kada je prosečan uvoz za ove tri godine iznosio preko 240 hiljada tona. Za razliku od Belorusije, gde se površine pod pšenicom stalno povećavaju, u Turskoj u periodu od 2005‐2008 površine su se smanjivale po prosečnoj stopi od 6%. Godine 2009. ovaj trend je zaustavljen i zabeležen je blagi rast površina, koji sada iznose 7.6 miliona hektara, dok je 2005. godine bilo zasejano 9.25 miliona. Ovakav pad površina se odrazio i na trgovinu pšenicom pa je Turska u periodu 2007‐2009 uvezla prosečno 3.1 miliona tona pšenice dok je u periodu 2005‐2006 taj iznos bio ispod 200 hiljada tona. Turska je pšenicu uvozila iz Rusije (prosečno 50% u periodu 2007‐2009), zatim Nemačke, Kazahstana, Ukrajine. Grafikon 47: Prosečni prinosi (2005‐
2008) u odabranim zemljama (kg) Grafikon 48: Trend zasejanih površina Grafikon 49: Procenat veličine JV izvoza pšenice u EU, Belorusiji, Turskoj i Srbiji Srbije u EU i JV uvoza Belorusije u Turskoj Grafikon 49 pokazuje trend i jediničnu vrednost izvoza Srbije u odnosu na jediničnu vrednost izvoza Evropske unije, kao i odnos jediničnih vrednosti uvoza Belorusije i Turske. Jasno se vidi da je izvozna jedinična vrednost pšenice iz EU značajno veća nego izvozna jedinična vrednost pšenice iz Srbije, isto kao što je uvozna jedinična vrednost pšenice koja je uvežena u Tursku veća od one koja je uvežena u Belorusiju To ukazuje da tržišta Srbije i Belorusije imaju niske zahteve za kvalitet. Karakteristike tržišnog lanaca u Srbiji Pšenica u Srbiji nije obična poljoprivredna kultura. Ona se poistovećuje sa hlebom, a hleb je simbol gladi. Ako nemaš pšenice, nemaš ni hleba pa si samim tim gladan. Upravo zato je pšenica često političko, a ne samo ekonomsko pitanje. Zbog toga se i o karakteristikama trgovine stalno provlači veza sa politikom, bilo kada se zabranjuje uvoz ili izvoz, ili kada se mora imati sopstveno seme i sl. Nekoliko osnovnih karakteristika trgovine pšenicom koje će u velikoj meri uticati na efekte liberalizacije date su u nastavku: Država je sprečavala trgovinu pšenicom, naročito uvoz, a ponekad i izvoz. Carina na uvoz pšenice je donekle spečavala da pšenica bude kultura u čijoj razmeni će Srbija beležiti uvoz i izvoz. U godinama kada je Srbija proizvodila dovoljno pšenice za svoje potrebe, kada je njena cena bila veća od svetske,kada se javljala potreba za uvozom određenih kvalitetnijih kategorija, usled carine od 30% i transportnih troškova, nikada se to nije dešavalo. Kada domaća proizvodnja nije bila dovoljna da zadovolji potrošnju, tada se donosila odluka o privremenom ukidanju carine. Ovo ukazuje da na potencijalni uvoz pšenice utiče pre svega domaća proizvodnja i politika. Dodatno, politika utiče i kada se proceni da pšenice nema dovoljno ili da su potrošnja i proizvodnja izbalansirani na način da se donose odluke o zabrani izvoza i time utiče na smanjivanje domaće cene. Najveće tržište za pšenicu iz Srbije jesu CEFTA zemlje. Od raspada bivše SFRJ, Srbija je svake godine izvozila pšenicu, prvenstveno u CEFTA zemlje. Ovaj izvoz se njačešće obavlja kamionima i to preko brojnih malih preduzeća. CEFTA zemlje seju pšenicu na oko 1.4 miliona hektara i prosečan prinos (ne nizak), oko 3 tone. To nije dovoljno da se zadovolji potrošnja unutar CEFTA zemalja. Izvoznici (Srbija, Hrvatska i Moldavija) teže da zemlje uvoznici (BiH, Crna Gora, Makedonij, Albanija, UNMIK Kosovo) svoje potrebe zadovolje unutar regiona, međutim, obično nedostaje jedna ili nekoliko stotina hiljada tona koja se najčešće kupuje od CIS zemalja. Tabela 14: Statistika proizvodnje i trgovine pšenicom u CEFTA zemljama PŠENICA Zasejano Prinos Rod Potrošnja Uvoz Izvoz 56
1.000 ha 110 63 173 117 347 8 550 78 Albanija BiH Hrvatska Makedonija Moldavija Crna Gora Srbija UNMIK Kosovo ha/t 3.00 2.67 4.46 2.48 2.32 2.60 3.75 2.8 1.000 t 330 160 767 270 883 20 2.062 170 1.000 t 605 645 720 365 795 105 1.650 345 1.000 t 275 485 / 95 / 85 / 175 1.000 t / / 47 / 88 / 410 / Srbija nema izvozni kvalitet pšenice. U protekle četiri godine Srbija je u Evropsku uniju izvezla merkantilnog semena kukuruza za preko 440 miliona dolara. U isto vreme na isto tržište izvezli smo pšenice za manje od 40 miliona dolara i pšeničnog brašna oko dva miliona. Pšenica se seje na dva i po puta manjim površinama nego kukuruz. Srbija je cenovno konkurentna u obe proizvodnje, prvenstveno zbog nižih zarada naših poljoprivrednika, s jedne, i niže cene zemljišta, s druge strane. Međutim, Srbija izvozi samo kukuruz, dok se zalihe pšenice prenose iz godine u godinu, a zasejane površine se smanjuju. Prvenstveni razlog za ovo je ‐ loš kvalitet. Naša pšenica se, najčešće, svrstava u takozvanu stočnu tzv. fid (feed) umesto fud kvalitet (food quality). Prvenstveni razlog za to je jako loš kvalitet našeg semena. Seme pšenice, je skupo, zbog čega ga seljaci u većini slučajeva i ne kupuju, već seju “sa tavana”. To seme i ne može da postigne kvalitet potreban za izvoz. Znajući da Srbija ima jednu semensku kuću koja ima monopol na tržištu i koja se ponaša sasvim logično u datoj situaciji tj. savršeno je nije briga za kvalitet i cenu. Tako da, dokle god se na tržištu ne nađe neko kvalitetnije i prinosnije seme pšenice, Srbija iako cenovno konkurentna neće značajnije izvoziti pšenicu u EU. Srbija ima potencijal i sve prerekvizite da bude značajan izvoznik pšenice (veliki udeo obradivog zemljišta u ukupnom zemljištu, povoljnu kllimu, mala očekivanja prihoda poljoprivrednika, dovoljno skladišnih prostora...) i da, danom ulaska u EU, bude značajan snabdevač pšenicom zemalja CEFTA regiona i zemalja EU. S druge strane Srbija lako može postati povremeni uvoznik pšenice ukoliko se proizvođaču ne omogući da ima: • Veću konkurenciju u izboru semena • Nižu cenu i veći kvalitet semenske robe koja će omogućiti veću primenu deklarisanog semena • Cenovno pristupačniju mogućnost za primenu mineralnih đubriva • Izjednačavanjem visine subvencije sa zemljama u okruženju • Zanavljanje i osavremenjivanje mehanizacije i skladišnih prostora pod povoljnijim uslovima Ukoliko se desi ovaj scenario, tada će se pšenica prvenstveno uvoziti iz zemalja CEFTA okruženja ukoliko su u pitanju male količine „za popunu rupa“, a „ozbiljniji uvoz“ koji bi bio motivisan bi došao preko luke u Konstanci, gde bi najverovatnike bila pšenica nekog proizvođača iz CIS regiona. Međutim, da bi se ovaj scenario ostvario, potrebno je da carina bude ukinuta u potpunosti ili na ispod 15% jer ovako visoki transportni troškovi (prvenstveno usled male vrednosti 1 tone pšenice) opterećuju uvoz. Dogovorena liberalizacija Tarifa koja se tiče pšenice, genralno se može podeliti na semensku i merkantilnu kao i običnu i durum. Za Srbiju je najvažnija obična Triticale vulgare pšenica, dok Triticale durum potencijlano može biti zanimljiv za gajenje. Ali Srbija nema tradiciju niti prilagođeno seme za ovakvu proizvodnju. Generalno, liberalizacija u okviru SAA jeste „istorijska“ jer po prvi puta otvara ovo tržište. Tabela 15: Dogovorene liberalizacija u okviru SAA, bilateralnih sporazuma sa Turskom i Belorusijom i očekivanja u pregovorima sa STO Početna EU STO U prvoj godini 0% Ponuda 30% 21.6% ‐ 20.4% ‐ 19.3% ‐ 17.8% ‐ 15.3% Ponuda 30%, zahtev Brazila 5% Turska Belorusija Bez promene 30% Ukidanje carina 0% Obična semenska Obična durum Merkantilna durum 30% Merkatilna obična Mogućnost promene 57
Prema kalkulacijama moguđnosti promene, pšnenica se nalazi među proizvodima koje imaju najmanju mogućnost da se dese promene. I to zbog domaće proizvodnje i politike vezane za pšenicu, malog dogovorenog nivoa liberalizacije u odnosu na konkurentne partnere (EU, STO i Turska) i nekonkuretne proizvodnje u partnerskim zemljama (Belorusija, Turska). Pored potpune liberalizacije trgovine pšenicom između Srbije i Belorusije i pored velikog rasta zasejanih površina, Belorusija je još uvek neto uvoznik pšenice. Samim tim mogunoćnost da se Beloruska pšenica izvozi u Srbiju je zanemarljiva. Transportni troškovi, nemanje plovnih puteva, državna politika kako Belorusije tako i Srbije, konkurencija ostalih zemalja, nizak kvalitet Beloruske pšenice i ostalo, su dodatni razlozi zašto je mogućnost ove trgovine još manja. Promene u carini sa Turskom za pšenicu nisu previđene pa samim tim nema ni mogućnosti za promene. Dodatno, ako bi čak i zanemarili da nije došlo do liberalizacije, Turska kao uvoznik i mali izvoznik kvalitetne pšenice sa relativno višom cenom nego što je to cena nisko kvalitetne pšenice u Srbiji, ne bi predstavljala potencijlanog uvoznika u Srbiju. Određene kategorije, kao što je semenska pšenica ili sorte poboljšivači, se uvoze i u Srbiju ali to još uvek nisu značajne količine iako stalno rastu (sa 5 2006 na 300 hiljada USD 2009). Razlog za ovo povećanje nije liberalizacija semenske i durum pšenice koja se desila tokom 2009. godine, nego povećanje cene pšenice i nedostatak određenih kvalitetnih kategorija. Koliko će ovaj trend da se nastavi, bude izražen i da bude uslovljan liberalizacijom prvenstveno će zavisiti od domaće proizvodnje i svih ostalih faktora koji utiču na formiranje cene u Srbiji (vidi predhodni paragraf). Nema sumnje da će se povećavati uvoz durum i semenske pšenica, koju Srbija ne proizvodi, ili nije konkurentna i u kojim je neophodno da ima pristup kvalitetnijim inputima (kvalitetnoj durum pšenici za proizvodnju testenina ili semenskoj pšenci za proizvodnju). Ovaj uvoz će doprineti povećanju konkurentnosti ovih proizvoda. S druge strane zadržavanje carine od 15.3% za uvoz merkantilne pšenice do kraja prelaznog perioda uz transportne troškove je dovoljno da, u regularnim godinama kada Srbija proizvede dovoljno pšenice, se spreči uvoz. Među najvećim izvoznicima pšenice nalaze se zemlje sa kojima Srbija treba da definiše svoju poziciju kroz pregovore u okviru STO. Najveći izvoznici su i najudaljeniji i po pravilu nisu izgrađeni trgoviniski tokovi prema delu sveta u kome se nalazi Srbija. Međutim zemlje CIS, naročito zemlje bivšeg SSSR sve više unapređuju proizvodnju pšenice, njen kvalitet i povećavaju izvezene količine. Očekivanja su da će izvoz iz ovih zemalja rasti. Sa njima Srbija takođe treba da defniše trgovinsku politiku kroz STO. Imajući to u vidu članstvo Srbije u STO i ‐ u okviru ovog sporazuma dogovorena carina ‐ može dovesti do povećanja uvoza pšenice. Razlog zašto su mali izgledi da se to desi jeste, pre svega, mala mogućnost da se carina zaista spusti jer nema izričitih zaheva od zemalja sa kojima se pregovara. Ponuda Srbije prema STO je zadržavanje carine na nivo od 30%. U dosadašnjim pregovorima jedino je Brazil tražio snižavanje carina za pšenicu na 5%. Imajući u vidu da je Brazil spreman da odustane od svojih zahteva ukoliko se odobre koncesije na neke druge proizvode13 verovatno je da će i ovaj zahtev biti eliminisan. Očigledno je da nijedna zemlja ne vidi potencijlano tržište za svoju pšenicu pa će verovatno bound tarifa za pšenicu u okvir STO biti na nivou od 30%, što uz visoke transportne troškove‐sprečava uvoz. Iako je mala mogućnost promene po bilo kom trgovinskom sporazmu, to ne znači da se uvoz pšenice neće povećati pa čak i postati redovno pravilo, ukoliko se ne naprave reforme politike prema pšenici. Međutim, carina neće biti niti motiv niti kočnica tome jer ukoliko Srbija nema dovoljno pšenice za svoje potrebe tada će se ukinuti carina na uvoz pšenice bez obzira na potpisane sporazume. Tada će se uvoz desiti iz one zemlje koja je u stanju da ponudi najbolje uslove, a ne one koja ima najpovoljnije carine za uvoz. Čak šta više, ukoliko se i javi mogućnost uvoza, ne kao posledica nedostatka domaće pšenice, nego usled više cene u Srbiji od zemlje uvoznika uključujući carinu i transportne troškove moguće je aktivirati razne vancarinske barijere, ili prodaja iz robnih rezervi jer to tada postaje političko pitanje. Međutim, takva politika nije dugoročno održiva. Naročito ne prilikom implementacije SAA i STO ugovora, a takođe i gubitnička za Srbiju, jer čuva visoke cene i loš domaći kvalitet. Efekti Generalno gledajući liberalizacija, u okviru posmatrana 4 ugovora, neće doneti značajnije posledice u promeni uvoza, prihoda i broja proizvođača. Takođe, ona neće zavisiti od carina nego od drugih mera. 13 Ministarstvo poljoprivrede 58
Prvenstveno efkat na smanjenje proizvodnje u osnovi neće toliko zavisiti od liberalizacije carine, jer su brojni drugi činioci koji značajno više utiču na nivo domaće proizvodnje i konkrentnosti. Najveći efekat bi se mogao očekivati ukoliko bi se liberalizovala carina na uvoz semenske pšenice. Ipak, brojni su razlozi zašto će i ovaj efekat da bude usporen. Tabela 16: Tipovi proizvođača pšnice Karakteristike Procena efekta liberalicije na proizvođače Zemljovlasnici kojima poljoprivreda nije primarna delatnost Pšenica je kultura koja je „omiljena“ među onima koji imaju zemljište, ne žele da ga prodaju ili iznajme pa njenom setvom koja zahteva minimilne troškove održavaju zemljište obrađeno Liberalizacija neće imati nikakv uticaj ali se generlno njihov broj smanjuje jer naslednici lakše prodaju ili iznajmljuju zemljište Najčešće ekstenzivno gajenje pri čemu ugovaraju mašinski rad sa pružaocima te usluge Zarada im nije primarna nego održavanje zemljišta zato su im površine vrlo stabilne i ne variraju od očekivane zarade Pretežno u centralnoj Srbiji Procena da zauzimaju od 10‐15% ukupnih površina Proizvodnja pšenice nije primarana delatnost nego je prvenstveno gaje zarad plodoreda ili barer zaduživanja Proizvođači koji imaju nekoliko desetina ili stotina hektara zemljišta koje obrađuju pretežno drugim kulturama (povrće, industrijsko i krmno bilje) pšenicu seju zbog plodoreda ili da bi u zadruzi mogli da se zaduže sa đubrivom koje pretežno koriste u pšenici ali i u drugim kulturama Neće biti efekata jer ni ne očekuju prihod U zavisnosti od procene isplativosti „lako ulaze i izlaze u/iz proizvodnje“ pa im površine variraju Često ostvaruju vrlo dobre prinose Najvećim delom koriste svoju mehanizaciju Proizvođači koji očekuju da od pšenice imaju prihod U potpunosti orjentisani na ratarsku proizvodnju i najčešće uzgajaju takozvano balkansko dvopolje ‐ pšenica pa zatim okopavine (kukuruz, suncokret, soja) Liberalizacija carina ih neće pogoditi jer će uvek biti konkurentniji od svih Osnova prihoda je veličina zemljišta koje obrađuju i veličina prinosa koji ostvare zato kupuju ili iznajmljuju zemljište. Poseduju svoju mehanizaciju i ulažu u njeno zanavljanje Kompanije koje imaju veritikalnu povezanost proizvodnje i prerade Nejveći broj mlinara bilo onih malih ili velikih imaju svoje proizvodne površine Osnova njihove proizvodnje je pšenica i ostale kulture u plodoredu se prilagođavaju ovoj proizvodnji Liberalizacija carina ih neće pogoditi jer imaju veliki prostor za minimiziranje rizika Kalkulacije ukupnih prihoda se vertikalno izračunavaju i hedžuju, unutar kompanije Zaključak • Srbija se nalazi između mogućnosti da postane značajan izvoznik pšenice, ili pak, da počne da je redovno uvozi. Od spremnosti za reformama koje će se desiti u narednom periodu zavisiće kojim će putem Srbija krenuti. • Pretpostavka, da će ukoliko Srbija ima nedostatk pšenice da se ukine carina na uvoz pšenice, je stalna praksa. Tako da potpisani sporazumi imaju svakako malu važnost. • Bileteralni sporazumi sa Turskom i Belorusijom nemaju nikakv efekat na trgovinu pšenicom u Srbiji. • Najpozitivniji efekat je ukidanje carina na semensku pšenicu i nada da će svetske kompanije pronaći interes da selekcionišu i proizvode seme u Srbiji. Kukuruz Kukuruz je biljka koja se uzgaja širom sveta. Oko polovine svetske proizvodnje kukuruza je u SAD (40%), na drugom mestu je Kina, na trećem EU, a četvrti je Brazil. U 2009. godini ukupna svetska proizvodnja kukuruza bila je oko 820 miliona tona. Zasejane površine pod kukuruzom iznosile su oko 160 miliona ha, a prosečan prinos kukuruza u svetu bio je 5,1 t/ha. 59
SAD je najveći svetski proizvođač kukuruza i najveći izvoznik kukuruza. U 2009. godini zasejanih površina pod kukuruzom u SAD bilo je više od 32 miliona ha sa ukupnom proizvodnjom od oko 333 miliona tona kukuruza. Pored SAD, najveći svetski izvoznici kukuruza su Argentina, Brazil, EU, Južna Afrika, Kina. Najveći svetski uvoznici kukuruza su Japan, Republika Koreja, Meksiko, EU, Kolumbija, Alžir. Mapa 3: Trgovina kukuruzom u svetu u izveženim tonama Mapa 4: Trgovina kukuruzom u Evropi u tonama Cena kukuruza je usko vezana za cenu energije, jer se kukuruz koristi za proizvodnju etanola koji se može koristiti kao dodatak benzinu. Prema CBOT, cena kukuruza dostiže svoj maksimum u junu 2008. godine, oko 7,88$/bushel, zatim je pala krajem 2008. i početkom 2009. godine. Ovaj pad cene je rezultat usporavanja privrede zbog finansijske krize koja je počela septembra 2008. godine. S obzirom da etanol kao biogorivo smanjuje zagađenje vazduha, nekoliko država SAD zakonom propisuju sadržaj etanola u benzinu od 10%. Istarživanja pokazuju da, ako broj država koje zakonom zahtevaju etanol kao aditiv raste ili ako se količina etanola koju benzin mora da sadrži povećava, će doći do povećanja potražnje za etanolom i samim tim će se i cena kukuruza povećati. Godišnji prinos kukuruza u SAD je više od dva puta veći od bilo kog drugog useva pokrivajući izuzetno veliku površinu od 32 miliona ha. Međutim, ova žitarica u SAD je trenutno ugrožena. Najnovija istraživanja pokazuju da će uslediti manji prinosi kukuruza kao posledica globalnog zagrevanja, što će koštati američke proizvođače više od 1 milijarde dolara na godišnjem nivou. Moguće promene usled globalnog zagrevanja ne tiču se samo SAD kao najvećeg proizvošača kukuruza već će uticati i na ukupnu svetsku proizvodnju. Klimatske promene jesu važan faktor u proizvodnji useva, tako da povećanje temparature za 0,5 do 1,5 celzijusa može uticati na smanjenje prinosa kukuruza za 2 do 5 %. Uzlazni trend cene kukuruza na svetskom tržištu je u velikoj meri posledica sa jedne strane rasta cene sirove nafte, što se odražava u povećanoj tražnji kukuruza kao sirovine za proizvodnju etanola, a sa druge strane povećanje cene kukuruza je, posledica i povećane tražnje za etanolom. Ovakav rastući trend potražnje etanola koji svakako dovodi do rasta cene kukuruza, takođe, dovodi i do smanjenja zaliha ove žitarice (naročito u SAD). Na cenu kukuruza, takođe će uticati i pretpostavka da će sa rastom životnog standarda u zemljama u razvoju doći do povećanja potrošnje mesa a samim tim i kukuruza kao komponente za stočnu hranu. U periodu 2005. – 2009. godine prosečan prinos kukuruza u Evropskoj Uniji iznosio je 6,7 t/ha, a prosečno zasejane površine bile su 8,5 miliona hektara. U EU u periodu od 2005‐2007, površine su se smanjivale po prosečnoj stopi od 5,5%, da bi u 2008. godini ovaj trend bio zaustavljen. Zasejane površine su se zatim povećavale za 2% u periodu 2008. ‐ 2009. godine. Slično se dešavalo i sa prinosom kukuruza. Najmanji prinos u posmatranom periodu bio je u 2007. godini, 6 t/ha, a zatim usled povećanja zasejanih površina pod kukuruzom u 2008. godini dolazi i do povećanja prinosa na 7,1 t/ha. Grafikon 50: Prosečni prinosi (2005‐ Grafikon 51: Trend zasejanih površina Grafikon 52: Zasejane površine pod kukuruzom 2009) u EU i odabranim zemljama kukurzom i prinosi u EU, u periodu 2005 – 2009. godine (t/ha) 60
Evropska Unija je među prva tri najveća svetska proizvođača kukuruza i među deset najvećih svetskih izvoznika, ali i u prvih deset svetskih uvoznika kukuruza. EU izvozi oko 1,1 milion tona godišnje (prosek 2007‐2009), od čega najviše izvozi u Ukrajinu, Rusku Federaciju, Tursku, Republiku Koreju. Sa druge strane uvozi 7 puta veće količine kukuruza što direktno utiče na ostvarivanje negativnog salda u trgovini kukuruzom. EU ostvaruje deficit od oko 1,3 milijarde evra godišnje (prosek 2007‐2009). Međutim, jedinična vrednost uvoza kukuruza je manja nego što je to njena izvozna vrednost. EU uvozi oko 7,8 miliona tona kukuruza godišnje (prosek 2007‐2009), od čega najviše iz Brazila, Argentine, Ukrajine, Srbije, SAD. Grafikon 53: Trgovina kukuruzom u EU u periodu 2007–2009 (4‐
digit heading of HS 2007) u mil EUR Grafikon 54: Jedinična vrednost uvoza i izvoza kukuruza u EU (u EUR/kg) Kukuruz se seje na malim površinama u Belorusiji. Od 2005. do 2009. godine zabeležen je rast zasejanih površina za oko 60.000 ha, tako da je Belorusija 2009. godine kukuruz uzgajala na oko 96 hiljada hektara. Ovakav rast odražava se i na prinose koji su u 2009. godini 20% veći u odnosu na 2005. godinu. Prosečan prinos kukuruza u Belorusiji, u periodu 2005‐2009. godine je 4,4 t/ha. Belorusija je još uvek neto uvoznik kukuruza. Godišnji uvoz (prosek 2008‐
2009) je oko 150 hiljada tona od čega preko 90% iz Ukrajine. Ostale zemlje iz kojih Belorusija uvozi kukuruz su Moldavija, Ruska Federacija i EU. 61
Grafikon 55: Površine i prosečni prinosi Grafikon 56: Površine i prosečni prinosi Grafikon 57: Površine i prosečni prinosi kukuruza u Belorusiji kukuruza u Turskoj kukuruza u Srbiji Za razliku od Belorusije gde se površine pod kukuruzom povećavaju, u Turskoj u periodu od 2005‐2007. godine površine su se smanjivale po prosečnoj stopi od 7%. U 2008. godini ovaj trend je bio zaustavljen i započet je rast od 7% u naredne dve godine, tako da je 2009. godine zasejano oko 600 hiljada hektara. Turska uvozi oko milion tona kukuruza godišnje (prosek 2007‐2009) i to iz SAD (prosečno 30% u periodu 2007‐2009), Ukrajine, Argentine i EU, dok izvozi oko 8 puta manje količine najviše u Siriju, Egipat i EU. Za razliku od Belorusije i Turske u Srbiji su zasejane površine pod kukuruzom, u period 2006‐2009. godine relativno konstantne, dok se isto ne može reći za ostvarene prinose. U 2007. godini zabeležen je izrazito nizak prinos kao posledica suše. Srbija uvozi oko 2 hiljade tona godišnje (prosek 2007‐2009) i to iz EU, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, dok izvozi neuporedivo veće količine najviše u Bosnu i Hercegovinu, EU, Makedoniju i Albaniju. Srbija izvozi oko 860 hiljada tona kukuruza godišnje (prosek 2007 – 2009). U 2009. godini dostignut je rekordni izvoz od oko 1,6 miliona t. Ovako velika količina izveženog kukuruza posledica je, sa jedne strane dobrog roda u 2008. godini, a sa druge strane ukidanja zabrane izvoza juna 2008. godine. Od kada se vodi statistika spoljne trgovine, Srbija je pored 2009. godine još samo 2 puta izvezla više od 1 milion tona kukuruza, i to 1925. godine 1,01 milion tona i 2006. godine 1,33 miliona tona. Kukuruz predstavlja izrazito bitnu stavku ukupne spoljnotrgovinske razmene zemlje koja sada već tradicioanalno zauzima jedno od prvih mesta po vrednosti izvoza. Poslednjih godina, usled viškova pšenice ali i usled pozitivnih trendova u proizvodnji kukuruza (konstantan rast prinosa, primena savremenih tehnika i mehanizacije, sortiment zasnovan na uvoznim sortama...), kukuruz učvršćuje svoj primat u ratarskim kulturama. Tradicionalno, ova kultura zauzima najveće površine od ukupno zasejeanih kultura, a nekoliko poslednjih godina ga karakterišu pozitivni cenovni tokovi koji osiguravaju pristojan prihod za proizvođače. Karakteristike tržišnog lanca Država bez realne potrebe sprovodi protekcionističku politiku u trgovini kukuruzom. Visina carinske zaštite, uvećana za pripadajuće troškove, onemugućava uvoz. Čak šta više potpuno je nerealna situacija supstitucije domaćeg kukuruza uvoznim, pa je potpuno nejasno zašto se u pregovorima sa EU insistiralo na visokoj zaštiti. Tabela 17: Prosečne zasejane površine, prinos, rod, potrošnja, uvoz i izvoz u CEFTA zemljama, u periodu 2007‐2009. godine KUKURUZ Zasejano Prinos Rod Potrošnja Uvoz Izvoz 1.000 ha ha/t 1.000 t 1.000 t 1.000 t 1.000 t Albanija 48 5,1 242 306 64 0,005 BiH 197 4,4 868 1.034 173 6 Hrvatska 300 6,8 2.037 1.900 66 203 Makedonija 31 4,2 133 189 56 0,2 Moldavija 421 2,4 994 931 0,6 64 Crna Gora Srbija 3 2,5 7 7 / / 1.288 4,5 5.486 4.632 2 856 Kukuruz nije samo kultura koja se najviše seje u Srbiji, nego je u periodu od 2008. godine, i kultura koja je podspešila velika očekivanja poljoprivrednika i smanjila proizvodnju drugih kultura. Zahvaljujući visokoj ceni, mnogi poljoprvrednici se odlučuju za setvu kukuruza usled njegove profitabilnosti. Negativni efekti su da ovakvo 62
reagovanje na poticaj visoke cene gradi očekivanja visokog profita, koji će ipak početi da se smanjuje (po svetskim fušersima). Negativan uticaj na sveukupnu poljoprivredu je i to što se ostale prolećne kulture manje seju. Kukuruz se lako čuva jer postoje skladišni kapaciteti na samim farmama. Ova činjenica omogućava da poljoprivrednici upravljaju vremenom prodaje. Postojanje velikog broja skladišta snižava cenu skladištenja i sušenja što Srbiji omogućava da bude cenovno konkurentna. Kukuruz, kao ni jedna druga kultura u Srbiji, ima mogućnost da unapredi prosečan prinos. Pošto je velika ukupna vrednost proizvodnje kukuruza u Srbiji, sa malim unapređnjima sortimenta i tehnologije gajenja, može se dobiti veliki novčani efekat. Na cenu kukuruza, za razliku od pšenice, pretežni je uticaj regionalnih a manje vanevropskih tržišta. Razloge treba tražiti u činjenicama da je: • Kukuruz roba sa većim izvoznim potencijalom od pšenice • Izvozni “konkurenti” su zemlje bližeg okruženja i zemlje crnomorskog basena • Kukuruz je roba mnogo zahvalnija za skladištenje u sopstvenim skladištima kod privatnog sektora – razlog zbog kojeg proizvođač ne zavisi od kampanjskog otkupa u vreme skidanja useva • Na cene na najvećim svetskim berzama (CBOT pre svih) često utiče i pojavljivanje investicionih fondova, što uglavnom nije slučaj u Evropi Dogovorena liberalizacija Proizvodi unutar ove kategorije se mogu najgrublje podeliti na semenski i merkantilni kukuruz. Sa aspekta broja lica uključenih u proizvodnju, vrednosti proizvodnje i angažovanih površina, za Srbiju je najvažniji merkantilni kukuruz. Tabela 18: Dogovorene liberalizacije u okviru SAA, bilateralnih sporazuma sa Turskom i Belorusijom i očekivanja u pregovorima sa STO Početna EU STO Turska Belorusija Merkantilni kukuruz Semenski kukuruz 30% 27% ‐ 25,5% ‐ 24% Ponuda 30% 24% ‐ 21% ‐ 15% ‐ 12% ‐ 9% ‐ 0% Ponuda 30%, Bez promene 30% Ukidanje carina 0% Na svetskom tržištu kukuruza glavnu reč imaju SAD, Argentina, Brazil i Kina. Povoljan splet okolnosti za Srbiju je i činjenica da unutar dosadašnjeg toka pregovora o članstvu zemlje u STO nije iskazan interes glavnih svetskih sila u liberalizaciji srpskog tržišta kukuruzom. Budući da razgovori ulaze u završnu fazu, mala je verovatnoća da će doći do liberalizacije ili, u najgorem slučaju, doći će do blagog sniženja carinske zaštite za kukuruz. Ukoliko do toga dođe, realna opasnost preti od zemalja Istočnog bloka, (skorih članica STO) zbog blizine tržišta i transportnih troškova (suviše visoki troškovi transporta iz SAD ili Brazila čine logičnim izostanak interesa ovih zemalja za kukuruzom u pregovorima o carinskoj zaštiti). Mogućnost promene Što se tiče promena usled dogovorenih liberalizacija, kod kukuruza je slična situacija kao i kod pšenice. Kukuruz je proizvod kod koga je mogućnost da se dese promene na srpskoj strani zanemarljiva. Uzrok nemogućnosti promena je mali dogovoreni nivo liberalizacije u odnosu na konkurentne partnere STO, EU i Tursku, kao i nekonkuretne proizvodnje u partnerskim zemljama (Belorusija, Turska). Potpisivanje Sporazuma i primena nulte carinske stope za kukuruz u određenoj meri se odrazila na povećan izvoz kukuruza iz Srbije u Belorusiju (u 2009. godini izveženo je oko 100t semenskog kukuruza, dok je prethodnih godina izvoz bio zanemarljiv). Sa jedne starne, imajući u vidu da je Belorusija neto uvoznik ove žitarice, ne postoji mogućnost da se beloruski kukuruz izvozi u Srbiju. Međutim, sa druge strane, obzirom da se Srbija nalazi među 10 najvećih izvoznika kukuruza u svetu, kao i da je Sporazum potpisan tek 2009. godine, u narednom periodu se očekuje povećanje izvoza srpskog kukuruza u Belorusiju, naročito merkantilnog. Obzirom da je prilikom pregovora sa Turskom stranom posebno zaštićena poljoprivreda i da bilateralan sporazum nije predvideo snižavanje carina za kukuruz sa srpske strane, u pogledu uvoza kukuruza iz Turske nema mogućnosti za promene. Sa druge strane, ovim Sporazumom Srbija ima mogućnost da plasira merkantilni kukuruz na Tursko tržiše sa preferncijalima (bez carine do kvote od 5.000 t), a semenski po stopi od 0%. Obzirom da je do sada Srbija u Tursku izvozila samo semenski kukuruz i to u malim količinama (200 tona, prosek 2007‐2009), ovaj Sporazum predstavlja šansu za srpske izvoznike da plasiraju veće količine merkantilnog kukuruza u Tursku. 63
Turska kao uvoznik i mali izvoznik ove žitarice, ne bi predstavljala potencijlanog izvoznika u Srbiju, već bi predstavljala potencijalnog uvoznika kukuruza iz Srbije. Efekti Glavni podstrek dosadašnjem snažnom rastu izvoza kukuruza dao je (i daće) asimetrični trgovnski aranžman sa EU i, u nešto manjoj meri, zona regionalne slobodne trgovine. Liberalizacija trgovine kukuruzom ima brojne i složene efekte na makro nivou. Pozitivni efekti liberalizacije najviše su se odrazili u izvozu merkantilnog kukuruza. Najveća spoljnotrgovinska razmena merkantilnog kukuruza ostvarena je sa zemljama članicama EU, tako da je u 2009. godini Srbija izvezla više od 80% merkantilnog kukuruza u EU. Posmatrano sa druge strane, carinska stopa na uvoz merkantilnog kukuruza iz EU se postepeno smanjuje do određenog nivoa. Međutim, Srbija ima konkurentnu proizvođačku cenu ovog proizvoda pa su samim tim potencijalni negativni efekti ove liberalizacije u velikoj meri ograničeni. Za sada je efekat liberalizacije na uvoz semenskog kukuruza zanemarljiv iz razloga što svaki strani hibrid bi trebalo da prođe proseces priznavanja sorti. Međutim, povećanje uvoza EU hibrida semenskog kukuruza očekuje se u narednim godinama kada isti prođu proceduru priznavanja i kada carinska stopa na uvoz iz EU bude spuštena na 0%. Samim tim uvoz semenskog kukuruza postaće jeftiniji, a time posredno i izvoz konkurentniji. CEFTA zemlje predstavljaju prirodno tržište za srpsku ekonomiju, kako zbog prepoznatljivosti brendova, tako i zbog blizine koja snižava troškove. U skladu sa tim, CEFTA sporazum je i do sada već u velikoj meri pomogao povećanju izvoza kukuruza iz Srbije u region. Tako da je realno očekivati da će biti nastavljen trend porasta izoza kukuruza u zemlje CEFTA sporazuma, što svakako predstavlja pozitivan efekat liberalizacije. Sporazumom o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske dogovorena je asimetrija u korist srpske strane za 38 grupa proizvoda, u koje spada i kukuruz. Tako da ovaj bilateralan sporazum nije predvideo snižavanje carina za kukuruz uvežen iz Turske pa samim tim ne može ni biti efekata na srpkoj starni. Zaključak • Srbija neće uvoziti kukuruz i liberalizacija neće imati efekat na ovu proizvodnju • Najveću opasnost predstavlja smanjenje izvoza usled mogućeg smanjenja svetskih i regionalnih cena koji u kratkom periodu može da ima iste efekte kao i prekomerni uvoz • Kako u svetu tako i u Srbiji cena kukuruza ima uzlazni trend što će se odraziti na dobru tržišnu perspektivu u pogledu cena. Ovakav trend u Srbiji je posledica rasta cena na inostranom tržištu ali i padu vrednosti dinara. • Srbija je 2009. godine oborila sve rekorde u izvozu kukuruza i našla se na osmom mestu među 10 najvećih izvoznika ove žitarice u svetu. Pored toga što je kukuruz najznačajniji izvozni proizvod poljoprivrede, on je i među prvih 10 najznačajnijih proizvoda domaće privrede po ostvarenoj vrednosti izvoza. Ovakvi izvozni rezultati svakako imaju pozitivan efekat na proizvođače da još dodatno povećaju svoju konkurentnost ulaganjem u proizvodnju. • Obzirom na trend povećanja broja stanovnika u svetu, klimatske faktore, korišćenje kukuruza za proizvodnju biogoriva, dolazimo do zaključka da će se trend povećanja cene ove žitarice nastaviti. 64
9.2. Voće Predhodnih godina u svetu je proizvodnja i promet voća značajno unapređen. Ove promene su prvenstveno uslovljene zahtevima kupaca i potrebama supermarketa. Neke od osnovnih promena jesu: • Sve veća okrenutost ka kvalietu • Grupisanje nabavke u supermarketima od strane nekoliko kompanija • Unapređenje pakovanja i zahteva da svaka roba bude propisno upakovana • Unapređenje tehnologija koje omogućavaju duže čuvanje kako u skladištima tako i u prodavnicama • Veliki rast svetske trgovine voćem (samo u period od 2005 – 2008. vrednost trgovine voćem je povećana za skoro 43%) Ovakve promene zahtevaju i odgovore od strane proizvođača i trgovaca. Iako Srbija beleži značajne uspehe u trgovini voćem ipak je ona, pre svega, orjentisana na mali broj tržišta (zamrznuta malina tržište EU, sveža jabuka sveže Rusko tržište za kvantaše) i sa tih tržišta ne izvlači se maksimum (nema malina u supermarketima u EU pod našim brendovima, tržište višnje ne može da se ustali u količinama i sl). Upravo zato je potrebna nova strategija orjentisana na poznavanju funkcionisanja tržišta. Grafikon 58: Ukupan uvoz svežeg voća iz 12 NZČ u 2008. godini (mil Grafikon 59: Bazni indeks trgovine povrćem (grupa 7) u 12 USD) i indeks povećanja izvoza (2000/2008) NZČ EU Iskustva NZČ pokazuju da je u sektoru voća teško ući na novo tržište. Zato uvoz raste brže od izvoza iako je bilo očekivano da će oslobađanjem svih carinskih barijera doći do ispoljavanja prednosti jeftinije radne snage u NZČ. Međutim, očigledno da tehnologija proizvodnje, pristup tržištu, preferencijal ka loklanom, doprinose da sektor bez ozbiljnih reformi ne može značajno profitirati. Naprotiv, dešava se značajan uvoz i brži rast uvoza nego izvoza. Najbolji primer je Mađarska u kojoj je uvoz voća 2008. godine povećan 5.6 puta u odnosu na 2000. godinu, dok je izvoz porastao samo 2.6 puta. Srbija zato mora da reformiše svoj sektor voća jer će u suprotnom imati isti odnos uvoza i izvoza kao Mađarska po priključenju u EU. Tabela 19: Izvoz voća odabranih zemalja CIS (vidi Aneks 9,10,11 i 12) u 000 USD Izvozers Izveženo Izveženo Izveženo 2005 2006 2007 Svet 49,262,200 52,814,416 61,109,324 Izveženo 2008 70,487,760 % učešća 100.00% 4.10% Turska 2,501,037 2,388,333 2,670,618 2,855,221 Poljska 577,575 623,827 854,838 1,044,183 1.50% Litvanija 57,468 177,827 292,550 410,972 0.60% Srbija 160,232 196,892 303,659 335,670 0.50% 4,015 10,535 30,103 217,804 0.30% Uzbekistan 219,784 377,983 280,894 209,036 0.30% Mađarska 68,869 72,119 109,216 181,558 0.30% Ukrajina 102,166 151,545 141,496 171,962 0.20% Kirgistan 65
Karakteristike tržišta u Srbiji Proizvodnja voća u Srbiji je nestabilna i varira među godinama prvenstveno usled vremenskih uslova, ali i zbog proizvodnje koja ne obavlja uvek na profesionalan način. Tako sve proizvođače možemo podeliti u dve velike grupe: I grupa: proizvođači koji su tržišno orijentisani i profesionalno se bave proizvodnjom voća. Prodaja je orijentisana uglavnom ka izvozu ili ka prodaji na kvantaškim pijacama. U ove proizvođače spadaju: • Kompanije koje se bave trgovinom ili preradom i ulažu u proizvodnju radi sigurne i kvalitetne robe, • Fizička ili pravna lica, koja su novac zarađen u drugim sektorima uložili u savremene intenzivne zasade koji su obično veći od 50 ha, • Proizvođači koji se tradicionalno bave voćarstvom i imaju posede od 5 do 30 ha. II grupa: veliki broj malih proizvođača koji nisu vertikalno integrisani. Prosečan proizvođač voća ima proizvodnju na maloj površini, a njegovi proizvodi najčešće zavšavaju u kući ili lokalnoj pijaci. Koncentracija voćarske proizvodnje u određenim proizvodnim područjima. Intenzivna voćarska proizvodnja locirala se u pojedinim regionima koji nisu direktno vezana za tradiciju uzgoja voća. To je posledica činjenice da se nove tehnologija lakše uvode tamo gde ne postoje prethodna iskustva i predubeđenja o određenoj proizvodnji. Tako je proizvodnja maline gotovo zanemariva u tradicionalnim područjima gajenja. Intenzivni zasadi jabuke dominiraju u Vojvodini (Subotička peščara, Srem, okolina Novog Sada). Breskva se intenzivno širi u području Srema, a višnja je još uvek dominantna voćka na jugu Srbije. Zastareli skladišni i prerađivački kapaciteti. U Srbiji još uvek ne postoji registar ukupnih kapaciteta hladnjača za čuvanje voća (i povrća). Najveći deo i hladnjača i preradnih kapaciteta nije u funkciji, ili ima zastarelu tehnologiju. U poslednjih 5 godina podignute su ULO hladnjače ukupnih kapaciteta gotovo 30.000 t, ali to predstavlja mogućnost za skladišetenje samo 15 % proizvodnje jabuke. Neorganizovana “prometna” strana tržišta voća – sakupljanje, klasiranje, skladištenje i transport. U Srbiji nema distributivnih centara sa modernom tehnologijom probiranja kvalitetnog voća (kalibratora). Pored toga kultura pakovanja i proizvodnja ambalaže je tek na početku razvoja. Isto tako, postoje i problemi u transportu koji su vezani za prevozna sredstva, ali još više i za nerazvijenu i lošu putnu infrastrukturu. Nepostojanje veletržnice koja bi bila mesto prodaje na kojem bi proizvođači mogli da svoju standardizovanu robu prodaju ili ostave trgovcima koji bi je prodavali za njihove potrebe. Dogovorena liberalizacija Sa Evropskom unijom je ispregovarano oko 6.7% za 2010. godinu na nivou celog poglavlja, a da će pri tom doći do dalje liberalizacije voća tako da će poslednja prosečna zaštita (nakon 5 godina) iznositi oko 0.5%. Ostale zemlje (STO) imaju najmanje liberalizovan pristup tržištu voća što na nivou poglavlja iznosi oko 15%. Bitno je napomenuti da pošto proces pregovaranja za STO nije završen postoje određeni zahtevi zemalja članica za dalju liberalizaciju voća kao što je npr. zahtev SAD za snižavanje carina na badem i grejpfrut; zatim Ekvador za banane; Ukrajina za tropsko jezgrasto voće i razne mešavine. Prema Turskoj i STO zemljama članicama najveća zaštita je na jabukama (oko 80%) i kruškama (oko 50%) kod kojih postoje sve tri carine. Zatim idu šljive, grožđe, lubenice, višnje koje takođe imaju sve tri vrste carina. Sezonski se štite sve vrste citrusnog voća osim limuna, dinje, jagode, breskve i kajsije. Od proizvoda koji se ne gaje u Srbiji prema STO najveća carina je na bananama. Takođe, prema zemljama STO ne postoji ni jedan proizvod iz grupe voća koji je potpuno liberalizovan, tako da je najmanja zaštita 5% i to za razne vrste oraha (brazilski, kokos, akažu) badem, limun, papaja, mango, razne mešavine suvog voća. Turska je zatražila slobodan pristup za samo određene vrste voća, one za koje postoji interes i kod kojih postoji ozbiljan izvoz, odnosno za koje su mnogo konkuretniji, a to su samo citrusi, lešnici, pistaći, suvo grožđe i suve kajsije. Kod ovih proizvoda je Srbija u okviru kvota ustupila 0% carine. Prema tome, izuzimajući ovih nekoliko proizvoda poglavlje voća nije preterano liberalizovano u odnosu na STO zemlje i iznosi oko 14.5%. Za zemlje članice EU (trenutno za 2010. godinu) jabuka i kruška su takođe najviše zaštićeni proizvodi s tim što je to za nekih 15% manje nego kod Turske i STO. Osim kod jabuke i kruške, prelevmani su zadržani i kod šljiva, grožđa, lubenice, višnje, dinje, kajsije i trešnje. Voće kod kojeg je odmah ukinuta carina su određene vrste citrusnog voća, orasi, pistaći, guava, mango, banane, crne i crvene ribizle, dudinje, papaja, razne mešavine voća i određena sušena voća kao što su suve smokve i suvo grožđe. Voće koje se postepeno liberalizuje na 0% smatra se za manje osetljive proizvode, kod kojih je potreban određen period ulaganja i prilagođavanja tržištu a to su od svežeg voća: lešnici, kruške, kajsije, nektarine, lubenice, maline; od smrznutog jagode, maline, višnje, itd.; sušeno voće i mešavine kao 66
što su kajsije, jabuke, nektarine itd. Pri tom za šljive, jabuke, jagode, grožđe i višnje ostaje sezonska carina, a npr. za brusnice, borovnice, suve šljive ostaje određeni nivo zaštite oko 6% i nakon 5 godina. Najveća zaštita se na kraju liberalizacionog perioda zadržava kod suvih šljiva (10%). Mogućnost promene Kako je proizvodnja voća u Srbiji usmerena na izvoz, gubitak tržišta (za jabuku u Rusiji, za malinu u EU, ...) bi imao značajno pogubnije efekte nego liberalizacija. U tom smislu liberalizacija će imati nedvosmisleno pozitivan efekat jer će inicirati značajne promene u sektoru koji će se odraziti na povećanu konkurentnost tj. zadržavanje ili osvajanje novih tržišta. Ovo se svakako odnosi na proizvodnju maline, jabuke i breskve. Dakle, liberalizacija potencijalno može da unapredi sektor voćartsva u Srbiji. Ovakav scenario zavisi od reformi sektora koje treba da obuhvate • Unapređenje znanja, prihvatanje novih tehnologija • Uspostavljanje efikasnijeg sistema zaštite intelektualnih prava kako bi se olakšala implementacija novih sorti • Organizaciju proizvođačkih grupa i objedinjavanje ponude • Stvaranje uslova za implemetaciju standarda i implementacija standarda • Investiranje u skladišta, hladnjače i savladavanje tehnologije čuvanja voća • Investicije u prerađivačke kapacitete Veliki deo proizvođača, koji još uvek nije promenio pristup prema voćarstvu, moraće se prilagoditi promenama ili preći u neki drugi sektor. Cene voća u Srbiji su niže od cena u EU, ali su veće od cena voća u okruženju. Liberalizacija neće značajno uticati na cene, ali će potrošači za istu cenu dobiti značajno bolji kvalitet i ravnomernije snabdevanje. 67
Jabuke Po obimu proizvodnje (od 60 do 68 miliona tona godišnje) jabuka zauzima treće mesto (1. banana, 2. grožđe) među svim voćem. Proizvodnja jabuke je danas gotovo 3 puta veća nego 1960. godine a od 1998. do 2008. godine povećala se za 20%. Oko 10% svetske proizvodnje sveže jabuke učestvuje u svetskoj trgovini. Samo mali broj zemalja je uključen u izvoz na daljinu (long distance Izvoz). Najveća globalna tržišta sveže jabuke su Kina, EU i SAD. Izvoznici sveže jabuke su Kina, Francuska, SAD, Čile, Italija, Novi Zeland i Južnoafrička Republika. Većina ovih zemalja spada i u izvoznike koncentrata jabuke. Glavna uvozna tržišta jabuke su Rusija i razvijene zemlje Evrope, SAD i Azije. Tržišta zemalja u razvoju kao što su Meksiko, Indija i Indonezija postaju potencijalno zanimljiva tržišta za plasman jabuke. U toku je blago skretanje trgovine sa ovih tradicionalnih tržišta ka Rusiji i jugoistočnoj Aziji. Po pravilu, glavna tržišta jabuke su okolne zemalje. Na primer, tržište SAD se snabdeva iz Čilea dok su Kina i Poljska glavni snabdevači ruskog tržišta. Trgovina jabukom se povećala sa 4.2 miliona tona u 2004. na 5 miliona u 2008. godine, a 4 najveća izvoznika (Kina, EU, Čile i SAD) pokrivaju 70% ukupne trgovine u 2008. godini. U okviru EU odvija se velika trgovina jabukom. Nemačka i Velika Britanija su najveći svetski uvoznici jabuke. Primarni snabdevači ova dva tržišta su Italija i Francuska koje su i među najvećim svetskim izvoznicima jabuke. Većina zemalja, koje su najveći proizvođači jabuke, istovemeno su i najveći trgovci i potrošači sveže jabuke. Mapa 5: Trgovina jabukama svetu po vrednosti izvoza Mapa 6: Trgovina jabukama u Evropi u tonama Kineska proizvodnja je bila dominantna na svetskom tržištu s udelom koji se sa 30% povećao na 43%. Od 1990. godine proizvodnja jabuke u Kini je četvorostruko veća. Rast proizvodnje u Kini se usporio od 2000. godine, ali se povećao izvoz i po volumenu i po vrednosti. Iako je najveće tržište za kineske jabuke bila Rusija, ona je izvozila i u mnoge zemlje jugoistočne Azije, konkurišući i ugrožavajući plasman američke jabuke na tom tržištu. Konkurentnost kineske poizvodnje jabuke se zasniva na malim troškovima poizvodnje koji dovode do cenovne konkurentnosti iako su prinosi znatno manji nego u drugim zemljama. Isto tako i kvalitet jabuke koja je proizvedena u Kini nije na nivou onog koji je standard u EU i SAD, iako su kineski proizvođači jabuke uložili značajne napore u unapređenje sistema gajenja poslednjih godina. Većina voćnjaka u Kini su još uvek klasični voćnjaci sa velikim razmacima sadnje (low density plantations). Ne koriste se slabo bujne podloge (dwarfing rootstocks), većina zasada se ne navodnjava a prosečna veličina zasada je od 1 do 2 ha. Postoje pokušaji da se objedinjavaju voćnjaci jabuke te se očekuje da će se povećati njihova veličina. Od 2003. godine ipak opadaju površine pod jabukom i proizvodnja se koncentriše u najbolja uzgojna područja kao što su Shandong i Shaanxi. U ovim područjima rastu prosečni prinosi kao rezultat prelaska na gušću sadnju. U Kini dominira sorta Fuji koja je zastupljena sa skoro 60%. SAD su po proiyvodnji jabuka na drugom mestu, a među velikim proizvođačima su Francuska, Nemačka, Italija, Poljska i Rusija. Turska, Iran i Indija su, takođe, značajni proizvođači, ali većina njihove proizvodnje je namenjena njhovoj sve većoj populaciji. Na južnoj hemisferi najveći proizvođači su Argentina, Australija, Čile, Novi Zeland i Južoafrička Republika. Čile je tzv. kontra sezonski dobavljač jabuke za mnoga tržišta na severnoj hemisferi i to ga čini jednim od najvećih izvoznika jabuke. Izvoz iz Čilea se povećavao kako je rasla tražnja za jabukom izvan njene „normalne“ sezone potrošnje. U poslednjoj deceniji rasle su i proizvodnja i površine pod jabukom. Crvene sorte jabuke su zastupljene u proizvodnji, skoro 75% i čine 2/3 čileanskog izvoza. Čile prati trendove proizvodnje koji se dešavaju u SAD i sortiment 68
se diversifikuje ka novim sortama kao što su Gala, Fuji, a smanjuje se proizvodnja Crvenog delišesa. Raste i proizvodnja sorte Granny Smith kao odgovor na zahteve tržišta na koja se izvozi. Zemlje Evropske unije su tradicinalni centar komercijalnog gajenja jabuke i upravo su evropljani komercijalnu proizvodnju jabuke preneli u druge delove sveta. Evropska Unija je jedan od najvećih svetskih izvoznika, uvoznika, proizvođača i potrošača jabuke. Postoje značajne razlike u cenama, kvalitetu, potrošnji kao i u strukturi proizvodnje jabuke među različitim zemljama članicama EU. Vrednost izvoza jabuke iz EU je povećan gotovo 50% od 2007. godine, prvenstveno zbog povećane cene jabuka na svetskom tržištu, ali i zbog povećanja količina. Dva najveća tržišta na koje je plasirana jabuka su Rusija i Ukrajina. Ovaj rast izvoza iz EU u Rusiju i Ukrajinu je uglavnom postignut izvozom jeftinije, manje kvalitetne, jabuke iz Poljske. Većina izvoza jabuke iz zemalja članica EU plasira se u druge zemlje EU. Najveći deo (80%) jabuke iz Francuske i Italije završi na tržištu EU. Nemačka kao glavni proizvođač i uvoznik jabuke igra važnu ulogu na tržištu EU. Proizvodnja jabuke u zavisnosti od vremenskih uslova varira po godinama i od toga zavisi i količina jabuke koja će se uvoziti da bi se zadovoljila velika potrošnja jabuke u Nemačkoj. Srbija je od neto uvoznika jabuka, postala redovni izvoznik. Najveće tržište za jabuku proizvedenu u Srbiji je Rusija. U Rusiju se od 2006. godine izvozi godišnje blizu 32.000 t (u 2007. 57.000 t), ili u vrednosti od oko 12 miliona $ (u 2007. 19 miliona $). To je, ukoliko je proizvodnja koja se prema statistici navodi od oko 280.000 t tačna, oko 20% proizvedene jabuke, a procena je da je to najmanje 50% jabuke proizvedene u Srbiji koja je namenjena tržištu. Izvoz u CEFTA je konstantan tj. konstantno mali i iznosi u proseku 5.000 t (varira od 2 do 10.000 t) godišnje. Izvoz u EU je gotovo beznačajan, najveći je bio 2000. godine i iznosio je 4.000 t. Jedinična cena izvoza varira, a prosečna jedinična cena u poslednjih devet godina je 0.27 $. Najveća je prema ruskom tržištu, prosečno 0.38 $. (2002‐2009). Prosečna jedinična cena uvoza je 0.48 $. Grafikon 60: Trgovina jabukama u Srbiji (in USD) Grafikon 61: Destinacije izvoza jabuke iz Srbije (u tonama) Turska je zemlja sa najvećom potrošnjom jabuke po glavi stanovnika (31 kg). Pošto je Turska veliki proizvođač, a nije veliki izvoznik, većina jabuke je namenjena domaćoj proizvodnji. Potrošači u Turskoj preferiraju Crveni i Zlatni Delišes i ove sorte su zastupljene u proizvodnji s oko 85%. Proizvodnja jabuke u Turskoj je stabilna i kreće se oko 2,3 miliona tona. Sama, proizvodnja je prilično ekstenzivna, a to je direktni rezultat velike carinske zaštite koja je oko 60.3%.Tako da domaća proizvodnja nije imala motiva da se unapredi i modernizuje. Belorusija je neto uvoznik jabuke, bez obzira što je proizvede više nego Srbija. U stvari glavna karakteristika proizvodnje je njena velika varijabilnost od 230 hiljada tona (2005. godine) pa do 488 hiljada (2006. godine) ili 432 hiljada (2009. godine). Prosečan godišnji uvoz u proteklih pet godina iznosio je oko 30 miliona USD (od 24 do 35 miliona USD), dok je ostavren izvoz u vrednosti od oko 2.5 milion USD uz varijacije od 0.5 miliona USD (2008) do 7.2 miliona (2007). Gotovo celokupan izvoz plasiran se u Rusiju, dok jabuku uvozi iz Poljske (63%) i Moldavije (23%). Karakteristike tržišta u Srbiji Tržište jabuke u Srbiji je različito zavisno od regiona gajenja i može se reći da postoje 3 tipa proizvodnje koje se razlikuju po intenzivnosti gajenja i tržištu na koje se plasira. U Vojvodini u kojoj se proizvodi oko 37% jabuke proizvodnja je zasnovana na intenzivom gajenju u okviru porodičnih komercijalnih gazdinstava. Najveći deo voćara u Vojvodini ima preko 10 ha voćnjaka. Napredni voćari su se 0d 2005. godine udružili u cooperative, kako bi bili podobni za dobijanje investicionih sredstava za izgradnju ULO hladnjača. Koncentrisanje prodaje na ovaj način dovelo je trgovce iz Rusije. Od 2005. Rusija postaje glavno tržište za jabuku iz Vojvodine. Nekoliko kompanija je, takođe u Vojvodini investiralo u veoma moderne zasade jabuke i ovaj trend podizanja novih jabučnjaka se nastavlja. Drugi voćarski region, koji je veoma značajan, je u Grockoj i Smederevu, ali profesionalnih voćara ima i u Topoli i Čačku i oni imaju sličan način prodaje. Površine u posedu voćara u ovim krajevima su manje od onih u Vojvodini (2 69
do 10 ha) a prodaja se obavlja na kvantaškoj pijaci u Beogradu ili u lokalu na lokalnim pijacama ili preko otkupljivača. Investicije u skladišne kapacitete su preokrenule bilans trgovine jabukom. Izgradnjom ULO hladnjača u poslednjih 5 godina ukupnog kapaciteta od oko 30.000 t, Srbija je od uvoznika postala značajan izvoznik jabuke. Uvoz se od 2005. godine prosečno godišnje kreće oko 5 miliona $, a izvoz je povećan na 15 miliona $. Velika zavisnost proizvođača u Vojvodini od ruskog tržišta. U Vojvodini je od 2005. godine podignuto 25.000 t ULO hladnjača. Većina ovakve proizvdnje, koja je vezana za ove skladišne kapacitete, je orijentisana na rusko tržište. U periodu posle 2005. godine gotovo celokupne količine iz ovih hladnjača su izvožene na rusko tržište i nisu se pokušavali uspostavljati alternativni kanali prodaje. Isto tako, standardi prilikom proizvodnje su od 2009. godine u potpunosti prilagođeni ovom tržištu. Mala prodaja na kvantaškim pijacama. Prema podacima Gradskih pijaca Beograd, promet jabuke na Kvantaškoj pijaci u Beogradu u 2009. godini je bio 7.000 t ili 2.5 % proizvodnje jabuke u Srbiji. Kako je na ovu pijacu usmerena prodaja proizvođača jabuke iz okoline Beograda (Grocka, Smederevo) i drugih voćarskih rejona u centralnoj Srbiji (Topola, Čačak), može se pretpostaviti da se na drugim kvantašima ne proda ukupno više nego u Beogradu tj. da se najviše 5% vrednosti proizvodnje jabuke plasira na ovaj način. Nedostatak opreme za kalibriranje i pakovanje. U najvećem broju skladišta ne postoji adekvatna oprema za kalibriranje i pakovanje koja bi kapacitetom i kvalitetom zadovoljila standarde prodaje za tržište EU. Dodatno, nedostatak proizvodnih standarada (GlobalGap), objedinjenih količina kao i uspostavljenih veza sa velikim dobavljačima supermarketa u EU onemogućava izvoz na bogato tržište EU ili makar ga limitira na prodaju na veletržnicama u EU. Dogovorena liberalizacija Trenutna zaštita tržišta jabuke u Srbiji je carina 30%, 20% je sezonska carina i 10 RSD/kg uvozni prelevman. Dogovorena je liberalizacija tržišta, a to je prema EU postepeno smanjivanje TE sa 32% na 6.7%u narednih 6 godina. Tabela 20: Dogovorena liberalizacija za jabuku Početna Za jabukovaču, sezonska Za jabukovaču, ostala Ostala sveža 60.2% 64.8% 32.1% EU STO Turska Belorusija 49.5% ‐ 38.8% ‐ 28.1% ‐ 17.4% ‐ 6.7% 51.9% ‐ 38.9% ‐ 26% ‐ 13% ‐ 0% 27% ‐ 21.9% ‐ 16.9% ‐ 11.8% ‐ 6.7% 73.6% 81.0% 38.4% 73.6% 81.0% 38.4% Ukidanje carina 0% Mogućnost promene Pored značajnog unapređenja proizvodnje i podignutih novih zasada zasnovanih na novim tehnologijama proteklih godina, generalna ocena je da proizvodnja u Srbiji zaostaje za proizvodnjom u najvećem delu zemalja EU. Međutim, Srbija ima svoje prednosti, prvenstveno vezane za mala očekivanja zarade i relativno manje troškove po jedinici površine. Obe ove činejnice ostavljaju prostor da Srbija bude cenovno konkurentna u proizvodnji jabuke i da se čak dodatno prilagođava povećanoj konkurenciji. Iako se može konstantovati da Srbija zaostaje po tehnologiji i prinosima za proizvođačima u EU, ne može se reći da su svi proizvođači u EU na nivou najboljih, već da je još uvek dobar deo proizvođača na nivou proizvođača u Srbiji. Isto kao što se i oko 20% izvozno orjentisanih proizvođača u Srbiji nalazi na nivou najboljih u EU. Ovakva struktura ukazuje na moguće različite efekte na nivou pojedinačnih proizvođača (onih koji proizvode za tržište, a među 20% loših), ali ne i na nivou Srbije jer tu postoji prostor za ublažavanje negataivnih efekata. Pošto je Srbija imala veliku zaštitu na uvoz, teško je oceniti koliko je Srbija konkurentna na evropskom i svetskom tržištu. Dokazana je, pre svega, carinska konkurentnost na Ruskom tržištu međutim, uz carisnke privilegije u odnosu na konkurente. Nema dileme da novopodignuti voćnjaci jabuke, sa primenjenom novom tehnologjom u koju se konstantno ulaže znanje u njegovo održavanje, jesu konkurentni na svetskom tržištu jer eliminišu postojeće nedostake i slabosti koje karakterišu proizvodnju u Srbiji (loša kompozicija sorti, nepostojanje standarada i sl). Međutim, iako je cena koštanja jabuka, proizvedenih u ovakvim voćanjcima, niska i cenovno konkurentna na EU tržištu one se ipak tamo ne prodaju. Prvenstveno iz naših internih razloga u koje možemo ubrojati: • Bolji uslovi (u odnosu cena/pakovanje, standardi, ambalaža...) koja se ostvaruje na Ruskom tržištu • Potpuno nepoznavanje i nepostojanje želje da se nastupi na EU tržištu • Namanje objedinjene ponude • Neispunjavanje proizvodnih standarda 70
Međutim, isto tako i eksterni razlozi pre svega vezani za načine funkcionisanja tržišta u EU i načine snadbevanja supermarketa jabukom koji se zasniva na: • Limitiranju konkurencije u domenu nabavke na način da samo jedna kompnanija dobije pravo na snadbevanje • Cena je bitna ali nikako presudna • Mogućnost upravljanja neprodatom robom • Kvalitetno pakovanje • Disribucija do svakog objekta Tabela 21: Osnovne karakteristke proizvodnje EU, Kine, Turske i Belorusije Trgovinski Konkurentnost partner EU Zasnovana na novim tehnologijama, visokom kvalitetu, novom sortimentu, kvalitetnim skladištima za dugo čuvanje, stabilnim prinosima i minimalnim rizicima, visokoj ceni... Velika raznolikost među zemljam, naročito među novim i starm članicama STO (Kina) Zasnovana na jeftinoj radnoj snazi, niskom kvalitetu, prodaji posle berbe i niskoj ceni Turska Prizvodnja za sopstvene potrebe, prilično ekstenzivna, značajno unapređenje poslednjih godina i u skldišnim, proizvodnim i prodajnih tehnologijama Belorusija Proizvodnja ali za sopstvenu upotrebu, niskog kvalieta, malih površina Svakako da smanjenje izvoza u Rusiju može da ima iste efekte kao i povećanje uvoza, tako da je neophodno u isti kontekst staviti nastavak izvoza i uvoz jabuka. Ukoliko bi došlo u skoroj budućnosti do nemogućnosti izvoza u Rusiju to bi dovelo do većih poremećaja na tržištu u Srbiji jer domaće tržište nema kapacitet za još 40.000 t jabuke. U proizvodnji jabuka, zemlje Evropske unije su kvalitetno najkonkurentnije na svetu. Italija, Francuska, Nemačka postavljaju standarde, kreiraju tražnju i ukus potrošača u celom svetu. Od zemalja EU potencijno najveća mogućnost za uvoz predstavlja jabuka iz Poljske. Poljska se već pozicionirala na istočnoevropskom tržištu gde je konkurentna zbog niske cene. Izvoz jabuke iz Poljske je usmeren na tržišta Ukrajine, Litvanije i Rusije. Za razliku od Italije i Francuske, samo 40% jabuke iz Poljske se izveze unutar EU, jer se na ovom tržištu traži jabuka boljeg kvaliteta. Tržište u Srbiji je orijentisano više na cenu jabuke nego na kvalitet. Zbog toga se može očekivati potencijalni uvoz jabuke iz Poljske, koja je cenovno konkurentna i koja je u proteklim godinama zauzela tržišta istočno evropskih zemalja. Jabuke iz Italije ili Francuske se pojavljuju i sada na našem tržištu ali više kao ekskluzivni proizvod nego kao relana opasnost od velikog uvoza. Neke od karakteristika koje utiču na ove procese a tiču se direktno uvoza u Srbiju jesu: • U proizvodnji jabuke u EU dominiraju specijalizovani profesionalni proizvođači i integrisan sistem, koji se sastoji od proizvođača – pakera – špeditera (trgovca) – supermarketa. Ovaj sistem je u velikoj meri zatvoren za proizvođače iz Srbije • Snabdevači (nekoliko velikih kompanija koje snadbevaju supermarkete kao najveće potrošačke centre) poseduju spremnost da ispoštuju sve zahtevane količine kao i sorte jabuke i proizvoda od jabuke. • Glavni snabdevači se suočavaju sa najvećom konkurencijom, što se tiče cena, u poslednje dve decenije i isto tako kod svake isporuke mogu biti suočeni sa vraćanjem robe zbog kvaliteta • Konkurencija tražnji jabuke je povećana potražnjom za drugim vrstama voća • Izvoz je postao teži i zahtevniji, uvode se novi internacionalni i nacionalni standardi, propisi i takse • Nabavka jabuka u supermarketima u EU je skocentrisana u nekoliko kompanija (u osnovi je zasnovana na ograničavanje kokurencije u nabavci na uštrb više cene, sigurnosti plasmana i upravljanjem neprodate robe) Kad posmatramo zemlje koje potencijalno mogu da izvoze jabuke u Srbiju iz zemalja STO potencijlano najveća opasnost dolazi iz Kine. Čile, kao značajan izvoznik kvalitetne jabuke za tržište Srbije, ima veliku konkurenciju u zemljama EU. Kina, pre svega zbog svoje cenovne konkurentnosti, ima mogućnost izvoza na tržište Srbije. Iako se rast proizvodnje jabuke u Kini usporava ona je i dalje svuda prisutan konkurentan suparnik. Belorusija i Turska, iako značajni proizvđači jabuk,e zbog svojih specifičnosti kao što su velika potrošnja, niska konkurentnost, izvozna orjentisanot na okolna tržišta, ne mogu predstavljati relanu opsanost za uvoz jabuke i mogućnost promene je mala. Efekti 71
Promene će pre svega biti uslovljene promenom načina prodaje i samim tim promenama u funkcionisanju tržišta. Očekuje se da će se i u Srbiji prodaja jabuke sve više biti u supermarketima u kojima se težište prebacuje na kvalitet. Prodaja domaće jabuke u supermarketima, ukoliko se zadrži trenutno stanje (sortiment, nedostatak klasirki i pakerica, nepoštovanje standarda), dugoročno nema mnogo šanse u poređenju s jabukom iz Italije i Poljske. Prodaja u marketima zahteva i kontinuitet isporuke koja može da se očekuje samo od udruženih proizvođača i velikih kompanija. Znači, proces liberalizacije i supermarketizacije idu jedan sa drugim. Supermarketima omogućava da idu za lakšom opcijom koju predstavlja uvoz, a liberalizacija im smanjuje troškove u tom procesu. Upravo zato, najveća promena tržišta mora se ogledati u radu domaćih proizvođača. Onimorjui pratiti ove trendove i u svoju ponudu uvrsti kvalietniji i bolje zapakovan proizvod. Za to će biti potrebno objedinjavanje ponude. To se može desiti, ili od strane specijlaizovanih kompanija, ili od strane samih proizvođača kroz proces udruživanja porodičnih gazdisntava zarad zajedničke prodaje. U kojoj meri će se objedinjavati ponuda od strane porodičnih gazdinstava udruživanjem, ili tako što će velike kompanije organizovati svoju proizvodnju i/iliotkup u velikoj meri zavisisti od politike države. Ukoliko država ne podrži investicije porodičnih gazdinstava i na taj način promoviše udruživanje, ne može se ni očekivati da buduća prodaja bude zasnovana na objedinjenoj ponudi kroz zadruge, nego samo kroz kompanije. Povećanje konkurencije će ubrzati uvođenje novih sorti i tehnologija kako bi se obezbedio veći procenat jabuke prve klase. Kompanije, napredni proizvođači i zadruge će povećati ulaganja u skladišta i marketing (kaibriranje, pakovanje, uvođenje standarda). Liberalizacija i promene u funkcionisanju tržišta usloviće i promene kod proizvođača. Zbog specifičnosti proizvodnje (zahtevna za znanjem i velika ulaganja), u proizvodnji jabuka možda doći do profilisanja proizvođača pre nego kod drugih proizvodnji. Onda se očekuju sledeći efekti: • Vrlo brza profesionalizacija proizvođača. Tako da će opstati veliki ili udruženi dok je gotovo izvestan relativno brzi nestanak malih proizvođača koji trenutno imaju površine od 1 do 5 ha i u kojima preovlađuje ekstenzivni sistemi gajenja i sorta Ajdared. • Intenzifikacija proizvodnje u Vojvodini i u području oko Beograda (Grocka, Smederevo) i lagani prestanak proizvodnje u ostalim krajevima14 • Kompanije, zadruge i proizvođači moraće značajno više da ulažu u uvođenje novih sorti, skladišta i marketing (kaibriranje, pakovanje, uvođenje standarda) što će potstaći dalje udruživanje porodičnih gazdinstva Zaključak • Jabuka je proizvod koji Srbija u značajnoj meri izvozi, ali ga je, isto tako, uvozila i uvozi iako je carina visoka. Zato nema dileme da će se i izvoz i uvoz nastaviti. Međutim postoji pitanje trendova koji će ih pratiti i koji će, pre svega, zavisiti od kapaciteta kompanija za investiranje u sektor i države da pripremi okruženje i podrži ulaganje u nove zasade i skladišne prostore. Najverovatniji scenario je da će privatan kapital ulagati sam i da se neće u potpunosti nastaviti postojeći, pozitivni trendovi povećanja izvoza i smanjenja uvoza, nego će se postepeno povećavati uvoz. • Uvoz jabuke po godinama će zavisiti od uticaja vremenskih prilika na rod jabuke zbog velikog broja ekstenzivnih voćnjaka i proizvodnje u baštama i okućnicama. U rodnim godinama neće biti povećane tražnje za jabukom i uvoz će biti manji, dok će u nerodnim godinama biti uvoz cenovno konkurentne jabuke. • Potencijalna opasnost od liberaliazacije carina je značajno manja nego opasnost od smanjenja ili ukidanja izvoza jabuke u Rusiju jer Srbija ne može te količine konzumirati, a verovatno ni izvesti u EU ili druge zemlje. • Efekat liberaliazacije će biti ubrzavanje objedinjavanja ponude bilo kroz udruživanja porodičnih gazdinstava ili investiranjem velikih kompanija. U kojoj meri će određena grupa imati primat zavisiće od države i toga da li želi da podrži procese udruživanja proizvođača. • Konkurencija će ubrzati uvođenje novih sorti i tehnologija kako bi se obezbedo veći procenat jabuke prve klase. Komapnije, napredni proizvođači i zadruge će povećati ulaganja u skladišta i marketing (kaibriranje, pakovanje, uvođenje standarda) 14
Iskustva drugih zemalja, pa i Srbije je da je jabuka kultura čija je proizvodnja izuzetno skoncentrisana 72
Šljive Šljiva se u svetu gaji na oko 2,5 miliona ha i od 2005. godine beleži se blag rast površina. Godišnje se proizvede oko 10 miliona tona šljive. Šljiva se uzgaja svuda u svetu ali preko 85% šljive se proizvede u Aziji (60%) i Evropi (25%). Najveći proizvođači šljive su Kina, Srbija, SAD i Rumunija, s tim da se u Kini proizvede 50% svetske proizvodnje. Šljiva je voće koje se teže čuva, i ima izražene pikove cena u toku godine. Najveći izvoznici šljive u svetu su Španija, Čile i SAD, najveći uvoznici Velika Britanija, Nemačka, SAD i Holandija. Pored trgovine svežom šljivom, značajna je i trgovina suvom šljivom. Godišnje se izveze oko 180.000 tona u vrednostiod oko 400 miliona $. Mapa 7: Trgovina šljivama svetu po vrednosti izvoza Mapa 8: Trgovina šljivama u Evropi u mil USD U zemljama Evropske unije šljiva se 2009. godine uzgajala na nešto više od 180.000 ha. Od 2005. do 2009. godine beleži se smanjenje površina pod šljivom. U 2009. godini EU je proizvela 1,3 miliona t šljive, najviše u Rumuniji, Španiji, Italiji, Francuskoj i Poljskoj. Trgovina šljivom je u porastu. Izvoz je povećan 2008. godine na 59 miliona $ što je gotovo dvostruko u odnosu na 2005. kada je iznosio 28 miliona $. Uvozi se konstantno u vrednosti od 120 do 150 miliona $ godišnje. EU naviše uvozi iz Južne Afrike, Čilea, Argentine a izvozi u Rusiju, Brazil, Švajcarsku, Norvešku. Jedinična vrednost uvezene šljive viša je za 0.5 $/kg od šljive u izvozu. Evropska Unija je veliki prometnik suve šljive sa oko 20% ukupnog svetskog prometa. Godišnje izveze oko 40.000 tona sive šljive u vrednosti od 118 miliona $. Međutim i u trgovini suvom šljivom ostvaruje negativan trgovinski bilans u vrednosti od oko 84 miliona $ godišnje. U Srbiji se šljiva uzgaja na oko 200.000 ha. Primećuje se, posle rasta zasejanih površina 2005. i 2006. godine, stalnost u naredne tri godine. Sa ovih površina dobije se oko 650.000 tona šljive, čime Srbija zauzima drugo mesto u svetu po proizvodnji šljive. Velike količine šljive se koriste za dobijanje rakije i drugih prerađevina pa Srbija nije veliki izvoznik šljive. Dodatno, način proizvodnje i sortiment nije prilagođen stonoj nego industrijskoj upotrebi pa je i cena dosta niža. Srbija ostvaruje pozitivan bilans u trgovini šljivom u iznosu od oko 10 miliona $ u poslednje tri godine. Od 2005. do 2009. godine zabeležen je veliki rast izvoza šljive. Tako je 2009. godine vrednost izvoza bila veća od 10 miliona $, što je skoro deset puta više u odnosu na 2005. godinu. Najveće količine se izvezu u Rusiju (63%), Bosnu (10%), a ostali značajniji izvozni partneri su Češka, Nemačka i Bugarska. Količine šljive koje Srbija uvozi su male. Godišnji uvoz je u vrednosti od nekoliko stotina hiljada $. Jedinična vrednost šljive koju uvozimo i šljive koju izvozimo je slična u poslednje tri godine, a u oba slučaja dosta niža u odnosu na jediničnu vrednost izvoza i uvoza u EU. Srbija izvozi i značajne količine suve šljive, više od hiljadu tona godišnje u vrednosti većoj od 2 miliona $. Grafikon 62: Izvoz svežih i suvih šljiva Grafikon 63: Izvoz šljiva po tipovima u Grafikon 64: Uvoz šljiva po tipovima milionima USD 73
U Turskoj šljiva se gaji na oko 20.000 ha i ima stabilnu godišnju proizvodnju od oko 200.000 t. Turska, ovim, zauzima peto mesto u svetu po proizvodnji šljive. U poređenju sa Srbijom, Turska ima gotovo 4 puta veći prinos šljive i proizvodi šljivu višeg kvaliteta. To se može videti i po jediničnoj vrednosti izvoza, koja je i više od tri puta veća nego jedinična vrednost izvoza Srbije. Turska ima samo simboličan uvoz šljive, a izvozi od 3 do 5.000 t godišnje u vrednosti oko 5 miliona $ i to u Nemačku, Saudijsku Arabiju, Holandiju, Irak i Rusiju. Turska je i izvoznik suve šljive. Godišnje izveze oko 1.000 tona, u vrednosti od oko 1,1 miliona $. Belorusija zauzima četrnaesto mesto po proizvodnji šljive u svetu. Godišnje proizvede oko 50.000 tona koje ubere sa površne nešto manje od 8.000 ha. Prinos šljive u Belorusiji dosta varira od godine do godine, ali je u svakom slučaju viši od prinosa u Srbiji, nekad čak i duplo. Ipak, Belorusija ostvaruje negativan trgovinski bilans u iznosu od oko 600.000 $ godišnje. Količine šljive koje Belorusija izvozi variraju iz godine u godinu i najviše su bile 2008. godine kada je izvezla šljive u vrednosti od 88.000 $. Sva šljiva je izvezena u Rusiju. Vrednost uvoza se menja iz godine u godinu. Prosečno se uveze šljive u vrednosti od 620.000 $ godišnje i to najviše iz Moldavije (50%), Španije i Poljske. Trgovina suvom šljivom je mala i beznačajna. Karakteristike tržišta u Srbiji Šljiva predstavlja značajan izvor prihoda seoskog stanovništa, ali isto tako, predstavlja jedan od najvećih problema u voćarstvu Srbije. Postoji nekoliko uzroka i posledica ovakvog stanja koji se prepliću, a koji proističu od velikog broja stabala šljive, tradicionalnog načina gajenja, ali i emotivnog odnosa prema šljivi u Srbiji. Proizvodnja varira zavisno od vremenskih uslova i iskustva u prodaji prethodne godine. Proizvodnja šljive, onako kako je vodi statistika, predstavlja polovinu voćarske proizvodnje u Srbiji. Međutim, ova virtualno velika, potencijalna, proizvodnja koja se bazira na velikom broju stabala šljive, u rodnim godinama prevazilazi potrebe, kapacitete i mogućnosti prerade. Ovim se upravo uzrokuje veliki pad cena koji obeshrabruje proizvođače da investiraju u proizvodnju. U sledećim godinama zbog smanjene zaštite od bolesti i štetočina, smanjene ishrane i agrotehnike, prinosi su znatno manji te ponuda na tržištu varira iz godine u godinu. U Srbiji se mogu prepoznati 4 tržišna lanca šljive: 1. Sveža šljiva za lokalnu potrošnju i izvoz u Rusiju. Potrošnja sveže šljive u Srbiji je veoma limitirana (4.300 t) u poređenju s proizvodnjom. Određeni deo sveže šljive se prodaje na zelenim pijacama. Nekoliko velikih proizvođača ih u sezoni distribuira u supermarket, a određena količina sveže šljive se izveze u Rusiju. U Srbiji su raširene sorte za kojima ne postoji potražnja tržišta. Pre dvadeset godina, pored rakijskih sorti (Požegača, Crvena ranka) i Stenleja u Srbiji su počele da se šire sorte stvorene u Institutu za voćarstvo Čačku. Međutim, sorte koje su se uvodile u proizvodnju ne sazrevaju onda kad je najveća potražnja za šljivom (kraj jula, početak avgusta). Jedini izuzetak je sorta Čačanska lepotica koja sazreva u to vreme i zbog cena koje postiže uspela je da se nametne u intenzivnim zasadima, naročito u Vojvodini. 2. 80% proizvodnje koja iznosi od 600.000 t se preradi u rakiju. Godišnja proizvodnja rakije je oko 45 miliona litara. Gotovo sva rakija je za kućnu upotrebu. Postoji nekoliko industrisjkih proizvođača koji su fokusirani na kvalitet i koji u manjim serijama rakiju prodaju kroz trgovinske lance. 3. Minimalna prerada u suvu šljivu: 200 t po statistici, a procena je da domaćinstva prerade još 600‐800 t što statistika ne beleži. U Srbiji postoji 5 većih industrijskih sušara, dok se većina šljive suši u kućnim sušarama. 4. Smrznuta poluprerađena šljiva. U Srbiji postoji nekoliko hladnjača koje sečenu šljivu zamrzavaju i izvoze u EU. Dogovorena liberalizacija 74
Pregovarači u okviru SAA su se odlučili da carnu na uvoz šljive čuvaju i posle isteka prelaznog perioda a prema STO i Turskoj da je čuvaju u potpunosti. Tabela 22: Dogovorena liberalizacija za šljivu Početna EU STO Turska Šljive 28.9% 23.3% ‐ 20% ‐ 15.5% ‐ 11.1% ‐ 6.7% 36.2% 36.2% Trnjine 0.0% U prvoj godini 0% 36.5% 36.5% Belorusija Ukidanje carina 0% Mogućnost promene Iz Srbije su se tradicionalno izvozili suva šljiva i rakija, a od 2004. godine izvozi se sveža šljiva u Rusiju. Pored Rusije, Srbija šljivu izvozi i u Austriju, Italiju i Hrvatsku. Od 2006. do 2009. godine izvoz je udvostučen. Liberalizacija tržišta ka EU može da utiče na tržište sveže šljive u Srbiji. Kako se u Srbiji nisu raširile sorte koje su atraktivne za kupce u julu i septembru (izvan sezone sazrevanja sorti koje se gaje u Srbiji, a koje se gaje i u EU) može se očekivati da će preko supermarketa i kvantaških pijaca pojedini izvoznici iz EU pokušati da plasiraju određene količine šljive u Srbiji. Ukidanje carine u trgovini sa Belorusijom neće promeniti ništa na tržištu šljive u Srbiji, jer Belorusija ima samo simboličnu proizvodnju šljive. Uvoz sveže šljive iz Turske je malo verovatan zbog sorti koje se proizvode u Turskoj, koje nisu odgovarajuće za ukus potrošača u Srbiji. Eventualno, ograničen uvoz može da se očekuje na zahteve potrošača iz pojedinih regiona Srbije (Sandžak). Potencijalna mogućnost bi bio uvoz sveže šljive u periodu jula meseca, pre dozrevanja Čačanske rane i Čačanske lepotice, ali ove količine bi bile ograničene. Efekti Virtuelno ogromni potencijal proizvodnje, koji u tzv. rodnim godinama nadmašuje potrebe, kapacitete i mogućnosti prerade, prouzrokuje dramatični pad cena. Zbog varijacija u rodu i tradicionalnog gajenja, a ne tržišno orijentisane proizvodnje šljive u Srbiji, veoma je teško izmeriti efekte koji bi se dogodili u sektoru šljivarstva. Povećanje konkurencije će imati različite efekte na različita tržišta šljive. Zbog tradicije i navika potrošača, tradicionalno gajenje šljive iz koje se trenutno proizvodi 90 % neće biti ugroženo liberalizacijom, jer je ova proizvodnja namenjena većim delom upotrebi u okviru domaćinstva. Ukoliko je namenjena tržištu onda je cenovno konkurentna zbog veoma malih ulaganja i zbog niskih očekivanja. Napuštanje ove ekstenizivne proizvodnje imaće efekat oslobađanja dela poljoprivrednih površina u ruralnim područjima. Naime, u nekim ruralnim regionima i regionima manje pogodnim za poljoprivredu, zemljište je zauzeto i ograničeno je njegovo korišćenje zbog tradicije i tradicionalnog pristupa gajenju šljive. Velika površina poljoprivrednog zemljišta, na inače malim poljoprivrednim posedima, je desetinama godina zauzeta s neprofitnom proizvodnjom. Razmaci sadnje i u novim zasadima šljive su ekstremno ekstenzivni: od 10 x 8m do 6 x 4m. U poređenju s 3.5 x 1.5m što je standard u Evropi iskorišćenost zemljišnog potencijala u Srbiji u proseku je dva do pet puta manji, u odnosu na standarde razvijenih zemalja. Liberalizacija će imati veliki uticaj na prihvatanje šljive kao poljoprivredne kulture kao proizvoda koji je namenjen tržištu. Jedan deo proizvođača koji trenutno proizvodi šljivu u intenzivnijim zasadima moraće promeniti sortiment, kao i način uzgoja i moraće prestati da povlađuju navikama i sopstvenim stavovima o pojedinim sortama, kako bi odgovarali zahtevima tržišta. Proizvodnja sveže šljive, suve šljive i prerađevina od šljive moraće značajno da se unapredi. Ovo unapređenje bi dovelo do ostanka cenovne konkurencije i do osiguranja i povećanja kvaliteta. Tabela 23: Promene koje će se dešavati prema tipovima proizvođača Tip proizvođača Glavne karakteristike Efekti Malo domaćinstvo sa površinom od 0.1 ‐
1 ha Mala površina, stari voćnjak podizan na ekstenzivan način sa autohtonim sortama koje su neadekvatne za trenutne zahteve tržišta Odumiranjem gazdinstva polako će odumirati i ovaj vid proizvodnje Niska cena koštanja, ali mali prinos i nestandardizovan 75
kvalitet Direktna prodaja najčešće preko nakupaca i prerada i kasnije prodaja rakije Mali – Srednji proizvođači, Manji proizođači koji proizode za tržište, bilo sveže šljive ili rakije 1‐5 ha Upražnjavaju redovno održavanje i zaštitu voćnjaka Sredni do veliki proizvođač, Proizvod se isporučuje prerađivaču ili trgovcu. preko 5 ha Značajan broj proizvođača intenzivno unapređuju svoju tehnologiju gajenja i podižu nove savremene voćnjake kao i skladišne kapacitete Polako nestajanje ukoliko ne pronađu više lukrativno tržište, uvedu nove sorte, unaprede organizovanje u zadruge ili asocijacije .... Neće biti efekata usled liberalizacije, nego od toga koliko će dugo voćnjaci koji se ne održavaju imati proizvodnju i snižavati cenu koštanja Zaključak • Šljiva je voće koje se u Srbiji gaji ekstenzivno i veći deo proizvodnje je namenjen samom poljoprivrednom gazdinstvu. Ovakva proizvodnja će postepeno nestajati i ustupiće površine savremenijim zasadima ili drugim poljoprivrednim kulturama. • Jedan deo proizvođača koji je već tržišno orijentisan moraće značajno da promeni pristup gajenju šljive jer će ih konkurencija naterati da se više usmeravaju ka zahtevima tržišta a manje ka navikama i tradiciji. Ulaganja u prerađivačke kapacitete (sušenje, hladnjače, topla prerada), moraće se povećati kako bi se povećala konkurentnost. • Može se, realno, očekivati da će liberalizacija pozitivno uticati na proizvodnju i trgovinu šljivom – povećaće se uvoz naročito sveže šljive. Međutim će se zbog konkurencije intenzivirati i osavremeniti proizvodnja te se očekuje značajno povećanje izvoza. 76
9.3. Povrće Povrće se odlikuje brojnim specifičnostima u svojoj trgovini, proizvodnji i potrošnji. Dodatno, priikom razmatranja trgovne povrćem moraju se razlikovati dve velike grupe povrća – kvarljive i nekvarljive. Svaka od njih ima još dodatnih specifičnosti i zato je teško generalizovati, ali neke zajedničke karakteristike koje determinišu efekte liberalizacije tržišta u Srbiju jesu: • Povrće nije berzanski proizvod i da se njime ne trguje terminiski • Vrlo je lokalno specifičan u potrošnji i proizvodnji • Nije transportabilan proizvod tako da se trgovina obavlja među susedima • Postoji veliki broj varijeteta i sorti kreiranih prema raznim preferencijama kupaca • Mnogo više kvalitativno nego cenovno određen od većine drugih kultura • Usled značajno veće cene nego žitarice i industrijsko bilje mnogi proizvođači, naročito oni sa malim zemljišnim površinama, vide svoju šansu u gajenju povrća Povrćem se trguje u svežem i prerađenom stanju. Prerada može biti obavljena na razne načine: smrzunuto, sušeno, pasterizovano, sterilisano... Nejviše se trguje svežim povrćem pa smrznutim. Najveći izvoznik povrća je Meksiko, ali uz jako nisku jediničnu vrednost. Slede ga Holandija, Italija, SAD i Francuska koja ima i najveću jediničnu vrednost izvoza. Zatim dolaze zemlje sa kojima Srbija reguliše svoje trgovinske odnose kroz sporazum u okviru STO – Kenija, Kina i Izrael. Smrznuto povrće najviše izvozi Belgija (preko milijardu dolara godišnje), zatim Kina, Španija, Meksiko, Francuska i Poljska koja izvozi oko 250 miliona dolara smrznutog povrća. Među zemljama u regionu veliki izvoznici svežeg povrća su Turska i Makedonija. Tabela 24: Izvoz povrća u odabranim zemljama u 000 USD (vidi Aneks 9,10,11 i 12) Izvozers Svet Izvozed value in 2005 33,441,048 Izvozed value in 2006 38,679,980 Izvozed value in 2007 44,934,704 Izvozed value in 2008 49,189,660 2008% 100.00% Poljska 624,134 671,477 926,293 1,104,018 2.20% Turska 533,203 706,556 861,385 951,873 1.90% Litvanija 48,059 107,107 174,679 282,678 0.60% Mađarska 159,790 176,002 237,201 278,341 0.60% Makedonija 46,546 52,087 66,538 90,831 0.20% Ruska Federacija 54,412 68,439 63,867 76,826 0.20% Bugarska 54,879 48,452 60,526 71,525 0.10% Belorusija 19,978 22,508 41,165 62,712 0.10% Srbija 43,861 51,059 62,021 60,181 0.10% Srbija je 2008. godine postala neto uvoznik povrća. Dok je još 2005. godine vrednost uvoza bila oko ¾ izvoza, 2008. godine izvoz čini oko ¾ uvoza. Generalno, trendovi u trgovini povrćem su iz godine u godinu sve lošiji po Srbiju, što ukazuje na duboke strukturalne probleme u proizvodnji, preradi i trgovini. Grafikon 65: Uvoz lako kvarljivog povrća u milionima USD u 2009 Grafikon 66: Uvoz teško kvarljivog povrća u mili USD prosečno za period 2005‐2008 77
Iskustvo trgovine povrćem novih zemalja članica, posle liberalizacije trgovine (kako delimične kroz sporazum o evropskom partnerstvu tako i potpune posle priključenja EU) pokazuje da: • Trgovina povrćem se intenzivira (povećana u odnosu na 2000. godinu za oko pet puta), ali je to povećanje u nivou proseka za sve ostale kulture • Uvoz i izvoz imaju slične stope rasta • Uvoz povrća je vrlo eleastičan, na nivo standarada, tako da se uvoz jako smanjuje sa padom kupovne moći • Zemlje koje imaju razvijenu preradu povrća imaju i najznačajniji rast izvoza svežeg povrća Grafikon 67: Ukupan izvoz svežeg povrća iz 12 NZČ u 2008 (mil USD) i Grafikon 68: Bazni indeks trgovine povrćem (grupa 7) u indeks povećanja izvoza (2000/2008) 12 NZČ EU Karakteristike tržišnog lanca u Srbiji Tržišni lanac, u Srbiji, u sektoru povrća je nerazvijen. Verovatno jer se najmanje reformi i promena desilo u ovom sektoru. Veliki nedostatak skladišnog i preradnog prostora kao i nizak nivo tehnlogije u proizvodnji uslovljava da je tržišni lanac kratak, neorganizovan i obično se završava na loklanoj pijaci. Samo male količine povrća se upakuju i transportuju do supermarketa i bivaju izvežene. U poređenju sa izvozom u svetu, zemljama Južne i Istočne Evrope, Srbija ima najlošiji trend, što ukazuje i na relativnu nekonkurentnost u odnosu na parnetre. Pored ovih osnovnih sektorskih karateristika ostale su: Grafikon 69: Indeks rasta izvoza povrća 78
• Prisutne specifine navike potrošača koje potenciraju potrošnju domaćih varijeteta. • Mala potrošnja u odnosu na druge zemlje i vrlo malo diverzifiovana potrošnja • Cena povrća se defniše na kvantaškim pijacama koju prate supermarketi u nabavci dok u prodaji prate cenu ili su generalno niži sa cenom od zelene pijace • Velike su varijacije između gradova i ne postoje tržišne informacije pa je vrlo lokalizovano tržište, naročito tamo gde nema supermarketa Dogovorena liberalizacija Prosečna zaštita povrća je veća nego kod voća, industrijskog bilja, šećera, itd, a manja od zaštite na meso i mesne prerađevine, mleko i mlečne proizvode, testenine i alkohol. Za razliku od voća, na određeno povrće postoji maksimalna Ad valorem carina od 30%. Potpuno liberalizovan pristup tržištu kada je u pitanju povrće ustupljen je Belorusiji iz koje, inače u poslednjih 5 godina, nije zabeležen uvoz ovih proizvoda, dok Srbija izvozi manje količine kupusa, smrznutog kukuruza i belog luka. Mala je razlika u carinskoj dažbini prilikom uvoza povrća iz Turske i ostalih zemalja članica STO. Ona je za malo više od 1% povoljnija za Tursku, koja je sa Srbijom ispregovarala smanjenje carina za paradajz, praziluk, papriku, šargarepu, sušeni grašak i slanutak. Prema tome, visok nivo zaštite za tursko povrće ostao je na kornišonima (oko 65%), krastavcima (oko 50%), mešavini konzervisanog povrća, smrznutoj paprici, grašku itd. Najmanja zaštita (5%) je na semenskom krompiru i praziluku, a zatim (10%) i na manioki, pasulju i grašku za setvu, kaperima, artičoki, trifle, špargli... Visoka zaštita sa primenjenom ad valorem carinom i prelevmanima, a iznosi preko 30% primenjena je na cvekli, renu, celeru, krompiru, crnom luku, kupusu. Ostalo povrće kao npr. tikvice, spanać, vrganji, pasulj, plavi patlidžan, zatim većina smrzutog povrća kao što je smrznuti paradajz, artičoka, pečurke kao i sušeno ili privremeno konzervisano povrće, ima Ad valorem carinu od 20%. Veoma mali broj povrća je zaštićen sa carinom ispod 20% i to masline, kelj i beli luk sa carinom od 15%. Prema Evropskoj uniji nekoliko proizvoda je već od prve godine potpuno liberalizovano, a to su masline, cikorija, špargle, tikvice, artičoke, kaper, manioka...Trenutno su paprika i kornišoni najviše zaštićeni carinama. Preko 30% TE je na paradajzu, grašku, krastavcima. Na preko 20 proizvoda, iz glave povrća Srbija nakon tranzicionog perioda, zadržava određen nivo zaštite. Najviša zaštita za povrće u poslednjoj godini iznosi 19% i to za papriku u svežem obliku i privremeno konzervisanu. Ostale vrste paprike će se takođe štititi carinom od 8 – 13%. Kao izrazito osetljive proizvode, koje takođe namerava da štiti i kasnije Srbija je izdvojila krompir, salatu, kupus, paradajz, krastavac, kornišone, smrznuti kukuruz šećerac, pasulj, grašak i ostale mešavine ili privremeno konzervisano povrće. Paradajz i paprika su jedino povrće kod kojih se zadržava sezonksa carina. Generalno, najveća zaštita ostaje na svežem, smrznutom ili na neki drugi način polupripremljenim povrću. Najmanja zaštita ostaje za suvom povrću i onom koje se ne gaji u Srbiji kao što su masline, artičoke, kaper. Trenutni TE za glavu povrća je 12.7%, a nakon 5 godina od početka liberalizacije biće oko 2.27%. Mogućnost promene i efekti Liberalizacija donosi veliku mogućnost promene u sektoru povrća i imaće značajne efekte na tržište, cene i proizvodnju. Koliki će taj uvoz biti pre svega će zavisiti od sposobnosti Srbije da napravi reforme u sektoru koje će biti usmerene: • Na investicije u skladišne prostore. Ukoliko Srbija u skorije vreme ne napravi moderne skladišne prostore za oko 50.000 tona povrća neće moći da konkuriše domaćim povrćem i trend uvoza će biti veliki • Kreiranja okruženja za izgradnju preradnih kapaciteta. Posle liberalizacije postoji veća verovatnoća investicija u preradne kapacitete zbog postojanja sigurnosti u nabavku sirovina. • Standarde u proizvodnji • Unapređenje tehnlogije gajenja kroz investicije na farmi i unpaređnjem znanja • Objedinjavanjem ponude bilo za izvoz ili domaći supermarket/veletržnicu bilo preko kompanija, ili zadruga 79
Pored velike mogućnosti promene, efekti na proizvođače će biti spori usled nerazvijenog tržišta i kratkog tržišnog lanaca. • Mali proizvođači će se prilagođavati ceni, a da neće biti ni svesni zašto se to dešava. • Veliki proizvođači koji proizvode za tržište i imaju mogućnost skladištenja će smanjiti svoje profite ali i povećati proizvodnju da bi nadoknadili prihode. • Srednji prooizvođači će morati da se odluče da li da investiraju i udruže se, ili proizvode samo za spostvene potrebe. Pošto Srbija uvozi značajane količine povrća iz CEFTA zemalja, jedna od promena će biti promena destinacije uvoza. Tako da će se povećavati uvoz iz EU zemalja na račun CEFTA zemalja koje trenutno imaju preferncijal za izvoz na tržište Srbije. 80
Paradajz Paradajiz je povrće koje se konzumira u celom svetu, ali je njegova proizvodnja uglavnom koncentrisana u određnjim regionima i zemljama. Spada u lako kvarljivo povrće pa period od berbe do prodaje mora biti kratak. Paradajz je najtipičniji primer uticaja perioda prodaje na cenu. Tako da njegova prodaja, pre sezone i posle sezone, uslovljava veću cenu. Zato su zemlje sa povoljnim geografskim položajem u prednosti, ali i proizvođači koji paradajiz uzgajaju u kontrolisanim uslovima manje zavisnim od klime. Pod paradajzom je 2008. godine bilo zasejano preko 5 miliona ha i sa njih ubrano oko 130 miliona tona. Najviše se gaji u Aziji (56% površina i 55% proizvodnje), Evropi (11% površina i 16% proizvodnje), Severnoj Americi (3.2% površina i 10.3% proizvodnje) i Africi (23% površina i 9,6% proizvodnje). Trgovina svežim paradajzom beleži konstantan rast u prethodnih 5 godina. Trgovina se obavlja pretežno sa susednim zemljama (Meksiko‐SAD, Turska, Kina – Rusija, Jordan, Maroko – Srednji Istok). Najveći izvoznici paradajza su Meksiko, Holandija, Španija, Kanada, SAD. Paradajz se proizvodi u svim zemljama članicama Evropske unije ipak najveći izvoznici su Holandija i Španija, a zatim Belgija, Francuska i Italija. Međutim, i pored značajne proizvodnje i izvoza EU je veliki uvoznik paradajza i svake godine ostvaruje negativni bilans u iznosu od 200 do 300 hiljada tona. Ali zemlje EU su i veliki izvoznici prerađevina od paradajza i pri tom svake godine ostvare pozitivan bilans u iznosu od 50 do 90 miliona USD. Najveći izvozni partneri su Švajcarska, Rusija, Norveška, Australija i Hrvatska. Prerađevine od paradajza EU uvozi najviše iz Turske i SAD. Mapa 9: Vrednost izvoza paradajza u svetu Mapa 10: Vrednost izvoza paradajza u Evropi Turska je veliki evropski i svetski proizvođač i izvoznik paradajza. Gaji ga na oko 300.000 ha i godišnje proizvede oko 10 miliona tona. Turska konstantno povećava količine paradajza koje izveze. Od 2005. do 2009. godine te se količina i više nego duplirala i izvezeno je više od 500.000 tona (što čini petinu ukupne proizvodnje. Turska paradajz najviše izvozi u Rusiju (oko 50%), Bugarsku (10%), Rumuniju (10%), Ukrajinu i Nemačku. Jedinična vrednost paradajza izvezenog u Rusiju iznosi od 0.6 do čak 0.9$/kg koliko je bila 2009. godine, u zavisnosti od zemlje u koju se izvozi. Turska u Rusiju izvozi skuplji paradajz nego u Srbiju, a takođe Srbija u Rusiju izvozi jeftiniji paradajz nego Turska. Količine paradajza koje Turska uvozi su zanemarljive. Turska je takođe i veliki izvoznik prerađevina od paradajiza koje preko 70% izvozi u EU. Belorusija je 2005. godine paradajz proizvodila na 8.000 ha. Do 2008. godine površine su smanjene za oko 500 ha. Ipak, dobar prinos obezbedio je u 2008. godini rod od oko 270.000 tona. Belorusija je veliki uvoznik ali i stalni izvoznik paradajza. Najveći uvozni partneri su Španija, Turska i Ukrajina. Prema vrednosti uvezene robe Španija je na prvom mestu, a zatim Turska, ali prema količini uvezenog paradajza Turska blago prednjači. Belorusija iz Turske uvozi nešto jeftiniji paradajz po jediničnoj vrednosti koja se u zavisnosti od godine kretala od 0.63 d0 1.2 $/kg, što je nešto viša cena nego cena paradajza koji Turska izvozi Rusiji i značajno viša nego izvozna cena prema Srbiji. Jedinična vrednost uvezenog paradajza iz Španije je od 0.62 do 1.4 $/kg. Paradajz uvezen iz Ukrajine ima daleko nižu cenu (od 0.18 do 0.36) jer se uvozi u vreme kada ga ima i u Belorusiji. Ipak, zanimljivo je da je uvoz iz Turske i Španije u 2009. godini drastično pao u odnosu na prošlu godinu (uvoz iz Španije se smanjio gotovo 6 puta) dok je količina uvezenog paradajza iz Ukrajine uvećana gotovo tri puta. Belorusija sav paradajz koji izveze izvozi na Rusko tržište. Količine izvezenog paradajza se iz godine u godinu značajno povećavaju. Jedinična vrednost izvezenog paradajza kreće se od 0.7 do 1.25 $/kg. Belorusija u minimalnim količinama izvozi prerađevine od paradajza, a uvozi ih iz Rusije, Ukrajine i nekih zemalja EU. 81
U Srbiji se već godinama paradajz gaji na nešto preko 20.000 ha odakle se dobija prosečno oko 180 hiljada tona prinosa. Ipak, Srbija je i uvoznik paradajza pogotovo u vreme zime i ranog proleća kada ga naši proizvođači ne proizvode. Godišnje se uveze oko 21.000 t, što je više od desetog dela ukupne proizvodnje, ukupne vrednosti od oko 15 miliona USD. Najviše paradaza uvezemo iz Makedonije (oko 85% ukupnog uvoza), zatim iz Turske, Španije i Italije. Vrednost uvezenog paradajza po kg iz Turkske i Makedonije se malo razlikuju (oko 0.6$/kg iz Makedonije i oko 0.5$/kg iz Turske), dok je vrednost paradajza uvezenog iz Španije često i duplo viša. Srbija je takođe i izvoznik paradajza, ali je njen uvozno‐izvozni bilans uvek negativan i to za 18.000 tona godišnje ili za oko 14 milona $. Srbija paradajz izvozi u Rusiju (oko 50% ukupnog izvoza) i to po jediničnoj vrednosti gotovo istoj kakvu ima paradajz uvezen iz Makedonije. Ostali izvoz se obavlja sa Slovenijom, BiH, Bugarskom i Crnom Gorom. Srbija je izvoznik prerađevina od paradajza i ostvaruje pozitivan bilans u iznosu od 3 miliona $. Prerađevine od paradajza najviše izvozi u Crnu Goru, BiH i Makedoniju, a uvozi ih najviše iz BiH. Grafikon 70: Bilas trgovine svežim paradajzom u EU i JV uvoza i Grafikon 71: Odabrane jedinčne vrednosti izvoza Karakteristike tržišta u Srbiji Dobro organizovani uvozni kanali i konkurencija među uvoznicima. Čak 71 kompanija se 2009. godine bavila uvozom paradajza. Najviše 1.800 tona, a najmanje 3 tone po kompaniji. Uvozni kanali su dobro razrađeni i ovaj tržišni lanac funkcioniše bez većih problema. Gotovo sve kompanije koje se bave uvozom su domaćeg porekla, i ovde se radi o tome, da naše kompanije pronalaze proizvode u inostranstvu, a ne da veliki ino proizvođači napadaju naše tržište. Izuzetno ciklična potrošnja uslovljena navikama i malom kupovnom moći. Za razliku od bogatijih zemalja EU, gde su pikovi potrošnje manje izraženi i vreme korišćenja paradajza duže, u Srbiji je potrošnja (sveža i za preradu) koncentrisana na nekoliko meseci. Ostatak godine potrošnja je mala, ponuda je slaba u pogledu kvaliteta i broja mesta prodaje. Grafikon 72: Distribucija broja kompanija koje uvoze paradajz i veličine uvoza Rast proizvodnje paradajza u zatvorenom prostoru na savremen način. Do pre deset godina bilo je nezamislivo da se u Srbiji proizvodi paradajz tokom perioda od 10 meseci. Danas, značajan broj proizvođača ima moderne plastenike i staklenike i primenjuje tehnologiju koja to omogućava. Procena je da se u ovakvim modernim objektima proizvede oko desetak hiljada tona. Najveći deo ovog paradajza se proda u periodu kada postoji konkurencija otvoreog polja i plastičnih tunela, ali 3‐4 hiljade tona, kako rano prolećne tako i kasno jesenje proizvodnje, ima konkurenciju samo u uvoznom paradajzu. Međutim, potrošači preferiraju domaći paradajz, tako da ovi proizvođači više gađaju konkurentnost kvalitetom nego cenom. Mala industrijska prerada koja zadovoljava domaće potrebe, trgovina u oba pravca i velika kućna prerada za sopstvene potrebe. Iako postoji potrošnja prerađevina od paradajza u obliku paste i smrzutog programa ona je mala i pretežno zasnovana na uvozu. S druge strane, tako uvežen proizvod se obrađuje, pakuje i izvozi u CEFTA zemlje prvenstveno kao kečap. Dodatno veliki deo paradajza se prezervira na samom imanju. 82
Tabela 25: Uvoz i izvoz prerađevina od paradajza Izvoz 2103 A – Soja sos, kečap 2002 X – Konzervirani paradajz, bez sirćeta Total Uvoz 2103 A – Soja sos, kečap 2002 X – Konzervirani paradajz, bez sirćeta Total 2006 $3,603,866 $360,909 $3,964,775 $3,338,805 $676,786 $4,015,591 2007 $4,580,549 $522,628 $5,103,177 $4,845,535 $987,800 $5,833,335 2008 $4,804,025 $797,292 $5,601,317 $6,278,530 $1,699,415 $7,977,945 2009 $4,674,294 $555,887 $5,230,181 $6,713,353 $1,526,308 $8,239,661 Velika baštenska proizvodnja i proizvodnja za sopstvene potrebe. Gotovo da ne postoji niko ko ima poljoprivredno zemljište ili baštu, a da ne gaji paradajz proizvodeći ga za sebe, prodaju od kuće ili pak prodaju na lokalnim zelenim pijacama. Njima u toj prodaji na pijacama konkurenciju prave mali proizvođači sa nekoliko hektara diverzifikovane proizvodnje i nekoliko stotina m2 plasteničke proizvodnje u tipu niskog tunela, koji više osigurava proizvodnju od negativnih uticaja kiše, grada, ptica i sl. nego što omogućava raniji ili kasniji rod kada je cene veća. Proizvođači koji se bave proizvodnjom paradajza na nekoliko hektara otvorenog polja proizvode ga za preradu, ali pokušavaju da što je moguće veće količine prodaju za potrošnju u svežem stanju bilo preko nakupaca ili dirktnom prodajom na kvantaškim pijacama. Veliki proizvođači u plastenicima saveremenog tipa nisu preterano zainteresovani za proizvodnju tokom perioda kada se paradajz dobija na otvorenom polju jer imaju fiksne troškove tokom cele godine (cene koštanja kilograma paradajza u sezoni je značajno niža i kreće se oko 40 dinara), a cena u tom periodu im ne pokriva troškove. Zbog toga, odlažu proizvodnju za kasnije kada su značajan tržišni učesnik, snadbevajući prvenstveno supermarkete. Dogovorena liberalizacija U pregovorima sa EU Srbija je odlučila da insistra na zadržavanju carine za uvoz svežeg paradajza na oko 13% tj. da ga liberalizuje za oko 2/3 od postojeće carine. U bilateralnim pregovrima sa Turkom, koja je među njavećim svetskim proizvođačima, postignut je dogovor da se carina liberalizuje za oko 1/3 i da iznosi 21%. Potpuna liberalizacija naše carine je dogovorena u bilateralnom sporazumu sa Belorusijom. Tokom pregovora u okviru STO, Ukrajina zahteva da se carina na uvoz svežeg paradajza i proizvoda od paradajza spusti na 3%. Ukoliko bi se zahtevi Ukrajine ispunili i MFN carina Srbije bila 3% na uvoz svežeg paradajza, najveći gubitnik takvog dogovora bila bi Turska. Ona će imati značajno višu carinu u odnosu na konkurentne (Maroko, Jordan, Sirija) za paradajz tokom zime koji se sada pretežno uvozi iz Turske. Isto tako, Turska će imati nepovoljniji položaj u odnosu na evropske proizvođače jer će carina biti za deset procentnih poena viša nego što je to za proizode iz EU. Tabela 26: Dogovorena liberalizacija carina za paradajz Početna EU Svež ili rashlađen 30.8% 26% ‐ 22.4% ‐ 16.4% ‐ 14% ‐ 11.6% Smrznuti 17.0% 14.5% ‐ 13.6% ‐ 12.8% ‐ 10.2% ‐ 5.10% Sušen 12.0% 7.2% ‐ 4.8% ‐ 2.4% ‐ 1.2% ‐ 0% STO 56.3% Ukrajina traži na 3% 20.0% Ukrajina traži na 3% 20.0% Ukrajina traži na 3% Turska Belorusija 21.8% 20.0% Ukidanje carina 0% 20.0% Mogućnost promene Paradajz je kompozitni proizvod kojeg Srbija uvozi i malo izvozi. Takva situacija će se i nastaviti posle potpisivanja sporazuma. Međutim, liberalizacijom trgovine kroz sva tri potpisana ugovora (SAA, Belorusija i Turska), kao i potencijalno značajna mogućnost da će se slično desiti i kroz dogovor u okviru STO, doneće određene promene u tržišoj utakmici. Karakteristike ovakve situacije su da će u petouglu EU/CEFTA/BEL/TUR/STO Srbija imati različitu carinu za sve zemlje ili grupe zemalja, što i ovako komplikovanu situaciju još više usložnjava. Tako će značajno profitirati Belorusija i zemlje EU jer dobijaju bolji pristup za ulazak na tržište. Turska će imati bolje uslove nego sada, ali i veću konkurenciju jer ima nepovoljnije uslove od većine ostalih zemalja (potencijalno uključujući i STO zemlje koje su joj najveći konkurenti za ovo tržište). Najviše će izgubiti CEFTA zemlje, Makedonija konkretno, koja će imati značajno veću konkurenciju na tržištu uvoza Srbije. Ovakva situacija će neminovno dovesti do određenih prekompozicija izvoza i snižavanje cene ka potrošačima samim tim i povećanja potrošnje u periodima kada Srbija uvozi paradajz. Grafikon 73: Cena paradajza po nedeljama na Beogradskoj kvantaskoj pijaci 83
Koliko će biti povećanje uvoza iz zemalja EU prvenstveno će zavisiti od toga kako će se završiti pregovori u okviru STO. Ukoliko Ukrajina (ili u međuvremenu neka druga zemlja) insistira na niskoj carini, onda će konkurentnije zemlje u proizvodnji paradajza, pre svega zemlje Mediterana i Severne Afrike, biti snadbevači paradajzom tržiša Srbije. Ukoliko to ne bude slučaj, EU će povećati svoj izvoz paradajza u Srbiju na način da će se proširiti vreme izvoza. Ipak najviše paradajza Srbija će i dalje uvoziti iz Makedonije i ako će sigurno doći do promene cene, kvaliteta, količine i perioda uvoza usled nove veće konkurencije na Srbskom tržištu. Delimično može da se desi smanjenje uvoza iz Turske na račun Španije. Turska je carinskim ugovorom sa Srbijom dobila nižu carinu, ali ne i bolju pozicju jer je za razliku od predhodnog perioda, kada je imala isti pristup tržištu kao i EU i ostale zemlje, sada on lošiji u odnosu na EU, a moguće i u odnosu na STO zemlje. Međutim, niža carina, usposavljeni kanali uvoza kao i fazno spuštanje nivoa carine prema EU će ipak dovesti do toga da se u prvoj fazi uvoz iz Turske poveća, tj. da se uslovi poboljašaju. Samim tim možemo reći i da posotoji mogćnost promene, koja će usloviti povećanje uvoza. Pošto se carina za uvoz paradajza iz Belorusije u potpunosti ukida i pošto Belorusija ima bolje prinose i nižu cenu koštanja paradajza nego Srbija, logično je zaključiti da je mogućnost uvoza velika. Međutim, imajući u vidu da: • Belorusija proizvodi paradajz u sezoni kada i Srbija, a da Srbija ne uvozi paradajz u to vreme usled lokalne potrošnje, niskih cena domaće proizvodnje i navika potrošača • Belorusija ima tržišta koja su joj mnogo bliža i sa uspostavljenim trgovačkim odnosima, kao što je tržište Rusije i Ukrajine. • Transportni troškovi od oko 14‐16% značajno opterećuju cenu Može se zaključiti da je izuzetno mala verovatnoća da će Belorusija izvoziti paradajz u Srbiju. Relana mogućnost povećanja uvoza paradajza dolazi iz zemalja STO kao što su: Egipat, Maroko, Izreal, Jordan odakle već postoji sporadičan uvoz proteklih godina u periodu kada paradajza nema na tržištu. Grafikon 74: Količinski uvoz paradajza po mescima iz različitih Grafikon 75: Procetualno učešće vremena uvoza paradajza po zemalja tokom 2009. godine mesecima iz različitih zemalja Efekti Očekivani efekti su da će se povećati uvoz u periodu kada Srbija ne proizvodi paradajz na otvorenom polju. Uvoz će se dešavati: iz zemlja EU, u prvim fazama iz Turske (do potpune liberalizacije prema EU zemljama) i eventualno iz zemalja STO u zavisnosti od toga kako će se zaključiti pregovori. Možemo razlikovati tri grupe promena i shodno tome efekte na svaku od faza: 84
I grupa efekata: vreme domaće proizvodnje na otvorenom polju. Kao i do sada neće se dešavati nikakve promene pa neće biti nikakvih efekata na cenu ili domaću prozvodnju. Verovatnoća da će neko da bude cenovno konkurentniji postoji i dešava se u čestim periodima, međutim, verovatnoća da će doći do uvoza je mala pre svega što: • Već postoji potpuna liberalizacija u okviru CEFTA zemalja odakle najveće količine paradajza stižu čak i u „rubnim“ periodima (kada još nije stigla svima proizvodnja na otvorenom polju ili pak je prestala a još postoji potražnja (maj‐jun, sredina septembra – sredina oktobra)). • Potencijlani izvoznici su udaljeni i veliki su troškovi za transport jeftine kvarljive robe • Cena domaćeg paradajza bi se vrlo lako prilagodila uvoznoj jer je to roba koja ne može da se čuva i mora da se proda pa bi potencijlani uvoznik morao da menja kalkulaciju. II grupa efekata: vreme kada na tržištu dominira domaći paradajz iz savremenih staklenika i plastenika, uvoz iz Makedonije i delimično Turske. Efekti koji će se javiti jesu smanjenje cene i povećanje potrošnje usled smanjene cene. Delimično će se povećati uvoz iz Turske na račun Makedonije i domaći proizvođačima će se smanjiti profit, ali kao posledica se ne očekuje značajno smanjenje proizvodnje. III grupa efekata: vreme kada Srbija ne proizvodi svoj paradajz ni u plastenicima nego ga uvozi iz EU i STO zemalja. Efekat će biti smanjenje cene za nivo carine. Neće biti pozitivnih efekata liberalizacije na cenu ili proizvodnju prerađevina od paradajza, jer se prerada snabdeva paradajzom sa otvorenog polja u vreme niske cene i ne zavisi od uvoza. Naprotiv, liberalizacija prerađevina će uticati na povećanje uvoza smrznutog i sušenog paradajza i paste čime će najviše biti pogođeni upravo prerađivači. Međutim, usled činjenice da se ovi proizvodi u Srbiji proizvode u relativno malim količinama i da se njima malo trguje, a da je mogućnost substitucije sa svežim paradajzom vrlo mala, neće doći do značajnih promena niti efekata usled liberalizacije prerađenih proizvoda od paradajza. Zaključak • Efekat na domaću proizvodnju je izuzetno mali i moguće ga je tražiti samo kod onih proizvođača paradajza koji proizvode u plastenicima ranu ili kasnu proizvodnju • Najviše će profitirati potrošači koji će dobiti jeftiniji paradajz u vreme kada ga Srbija ne proizvodi • Usled različite carine, za različite trgovinske partnere EU/CEFTA/BEL/TUR/STO, doći će do prekompozicije uvoza na način da će Makedonija dobiti značajno veću konkurenciju • Uvoz iz Belorusije se neće desiti • Pregovori u okviru STO mogu da donesu promene, prvenstveno na račun uvoza iz Makedonije, Turske i EU, ali ne i da ugroze značajno domaću proizvodnju 85
Paprika Paprika spada u lako kvarljive proizvode koje je teško čuvati u svežem stanju, ali i porizvod koji se puno koristi i troši kao prerađen. Gaji se u celom svetu. Potrošnja je loklano specifična i određena loklnim varijetima. Cena sveže paprike najviša je kada je ima najmanje na tržištu, tokom zimskog perioda, a najniža je u ranu jesen. U svetu pod paprikom 2009. godine bilo je zasejano gotovo million i 900 hiljada ha, i na njima proizvedeno 28 miliona tona paprike. Proizvodnja paprike koncentrisana je u nekoliko regija na svetu. Najveće površine zasejane paprikom su u Aziji, preko 60%, (Kini, Indiji i na jugu Azije), zatim u Africi (severna Afrika), Evropi i centralnoj Americi. Najveći izvoznici paprika su Meksiko, Holandija, Španija, Izrael i SAD. Zemlje Evropske unije su veliki uvoznici paprike i njen spoljno trgovinski bilans paprikom je uvek negativan. Količina uvezene paprike je 2007. godine skočila za više od 50 hiljada tona i taj pojačan trend uvoza je nastavljen i u 2008. i 2009. godini. Tako da uvoz iznosi oko 250.000 tona paprike godišnje. U isto vreme izvoz paprike iz EU je stabilan i kreće se oko 100 hiljada tona. Zanimljivo je da je vrednost paprike, koju EU uvozi, niža od njene izvozne cene i kreće se od 1.3 do 1.6$, izuzimajući 2007. godinu kada je paprika bila ekstremno skupa i u uvozu i izvozu (oko 3$). Izvozna vrednost kg paprike se kreće od 2.2 do 2.8 $. EU najviše paprike izvozi u Rusiju, SAD, Švajcarsku, Norvešku i Kanadu, dok najviše uvozi iz Izraela, Maroka i Turske. Grafikon 76: Trgovina svežom paprikom u Srbiji Grafikon 77: Izvoz paprika po tipovima i destinacijama u milionima USD u 2009 U Srbiji 2009. godine je proizvedeno više od 170 hiljada tona paprike. Površine zasađene paprikom su relativno stalne i u poslednjih 5 godina se paprika sadi na oko 19.000 ha. U strukturi ukupnih površina pod povrćem učestvuje sa 8% (2007. godine). Prosečan prinos paprike iznosi 7,2 tone po hektaru što je tri puta manje u odnosu na evropski prosek. U strukturi evropske proizvodnje Srbija učestvuje sa 4,4% i nalazi se na sedmom mestu. Najveći deo naše proizvodnje paprike realizuje se kroz prodaju na zelenim i kvantaškim pijacama u Srbiji. Veoma mali procenat proizvodnje se izveze ili upotrebi u domaćoj prerađivačkoj industriji. Prema količini izvezene paprike Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvaruje pozitivni bilans u spoljnoj trgovini, ali prema vrednosti bilans je nekad pozitivan nekad negativan. Razlog tome je jedinična vrednost uvezene i izvezene paprike koje se razlikuju i do tri puta u zavisnosti od godine. Naime, Srbija izvozi papriku koja je i od dva do tri puta jeftinija nego paprika koju uveze. 86
Grafikon 78: Jedinična vrednost uvežene i izvožene Grafikon 79: Jedinična vrednost izvežene paprike paprike iz Srbiji 2005‐
paprike u Srbiji 2005‐2009 u USD 2009 u USD Preko 70% uvežene paprike u Srbiju dolazi iz Makedonije, a 13% iz Španije. Srbija najviše paprike izvozi u BiH, ali izvozi i značajne količine u Sloveniju, Mađarsku, Češku i Hrvatsku. Paprika koju Srbija uvozi iz Makedonije košta od 0,4 do 1$ po kg u zavisnosti od godine. Najjeftiniju papriku Srbija izvozi u BiH, a najskuplju u Sloveniju. Turska je veliki evropski i svetski proizvođač i izvoznik paprike. Prema količini izvezene paprike nalazi se na sedmom mestu. U Turskoj je 2009. godine pod paprikom bilo zasejano 90.000 ha, odakle su ubrali 1.800.000 t paprike. Turska u poslednjih 5 godina izvozi od 55 do 65 hiljada t u vrednosti od 56 do 66 miliona $ godišnje. Najviše paprike Turska izvozi u Nemačku (oko 60% ukupnog izvoza), zatim u Holandiju, Rumuniju, Austriju i Bugarsku. Jedinična vrednost izvezene paprike kreće se od 0,9 do 1,2 $ po kg. Turska izveze u Srbiju godišnje oko 3.000 t paprike u vrednosti u proseku od 1.200.000 $ godišnje. Jedinična vrednost izvezene paprike u Srbiju je mnogo niža nego prosečna izvozna vrednost i kreće se od 0.28 do 0.46 $/kg. Belorusija ne proizvodi dovoljno paprike da bi pokrila svoje potrebe. Izvoz paprike iz Belorusije je gotovo simboličan dok godišnje uveze od 2 do 3 hiljade t u vrednosti od oko 3 miliona $. Najveće količine paprike uvozi iz Španije, Holandije i Izraela, ali i iz Ukrajine i Poljske. Jedinična vrednost paprike koju Belorusija uvozi je dosta visoka i kreće se od 1 do 1.8 $/kg. Srbija i Belorusija ne ostvaruju spoljnotrgovinsku razmenu paprikom. Karakteristike tržišnog lanca u Srbiji Velika varjabilnost u tipovima paprika i načinima proizviodnje i prerade. Generalno paprika se karakteriše velikim varijabilnostima – slatka, ljuta, šilje, babura, dugačka, kratka, feferona… a u Srbiji su zastupljeni gotovo svi varijeteti ‐ babura tip ‐ 35%, kapije (kanije, ajvaruše) – 40%, polu babure – 10%, chilli – 5%, začinske – 5%, rotunda – 4% i ostale. Ovakva raznolikost ukazuje na veliki značaj koji paprika ima u ishrani u Srbiji. Isto tako se karakteriše varijabilnošću u preradi. Paprika se prerađuje na desetine načina (sušena, smrzuta, pasterizovana, sterilisana, u ajvaru, u pavlaci, sečena, cela, pečena…), čime joj se produžava njen značaj u ishrai. Pored paradajza, paprika je najzastupljenija povrtarska kultura koja omogućava značajan prihod ruralnoj populaciji, bilo kao prodaja u svežem stanju ili prerađena. Za razliku od većine drugih kultura paprika se gaji isključivo na malim i srednjim posedima usled velih zahteva za radnom snagom. Dodatno njena cena prevazilazi cenu ostalih povrtarskih kutura (parađaz, krompir, luk, kupus) pa se ostvaruje značajni ukupan obrt i velika vrednost proizvodnje. Velika je razlika između proizvodnje u Vojvodini i ostatku Srbije. Vojvodina ima proizvodnju koje je prvenstveno namenjena tržištu i gde su prinosi značajno veći nego u Centralnoj Srbiji. Dodatno, poslednjih 10 godina prinosi u Vojvodini su se povećali za 30‐tak procenata, dok to nije slučaj u Centralnoj Srbiji. Upravo zato i efekti liberalizacije će biti drugačiji u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. 87
Grafikon 80: Površine i prosečni prinosi paprike u Srbiji Grafikon 81: Prosečni prinosi paprika u Vojvodini i centralnoj Srbiji Za razliku od većine drugih vrsta povrća paprika se karakteriše značajnim udelom domaćih sorti u proizvodnji. Sorte (80%) su pretežno dominantne na otvorenom polju,a hibridi (20%) u plastenićkoj proizvodnji. Domaće sorte su preferencijalna opcija za najveći deo potrošača. Kao i kod drugih lakokvarljivih vrsta povrća, cena paprike značajno ne oscilira mđju godinama. Jednostavno, postoji stabilnost i u površinama i u ceni iz razloga što za proizvodnju paprike je potrebno veliko znanje u proizvodnj i u prodaji. Teško se ulazi, ali i izlazi iz proizvodnje paprike. Grafikon 82: Uporedba nedeljnih cena paprika u Srbiji i Grafikon 83: Prosečne cene paprika na 4 kvantaške pijace po nedeljama Hrvatskoj 2005‐2008 (evri) Dogovorena liberalizacija Carina za papriku je definisana sa ukupno 7 tarifnih linija, pri čemu je sveža paprika, u zavisnosti od namene, bila definisana sa 4 tarifne linije, koje su imale različit nivo carinske zaštite i otvarale prostor za zlopupotrebe. Generlano gledajući paprika se odlikovala visokim nivoom carinske zaštite koji se kroz proces liberalizacije dodatno spušta. Za oko 2/3 u okviru SAA i za trećinu u sporuzumu sa Turskom. U bilateralnom ugovoru sa Belorusijom, dogovoreno je potpuno spuštanje carina, dok je sa Turskom zadržan nivo koji je predložen u okviru STO tj. trenutna MFN carina. Tabela 27: Dogovorena liberalizacija za papriku Slatka, sveža ili rashlađena Paprika iz roda Capsicum za proizvodnju kapsicina ili boja na bazi kapsikum oleosmola, sveže ili rashlađeno Paprika iz roda Capsicum ili iz roda Pimenta za industrijsku eteričnih ulja i rezinoida proizvodnju, sveže ili rashlađeno Početna EU STO Turska Belorusija 34.7% 26.9% ‐ 24.3% ‐ 21.7% ‐ 19% ‐ 16.4% 46 % Južnom Korejom traži smanjenje 23.5% Ukidanje carina 0% 20.9% 14.6% ‐ 12.5% ‐ 10.4% ‐ 8.4% ‐ 6.3% 34.9% 20.1% 21.9% 15.4% ‐ 13.2% ‐ 11% ‐ 8.8% ‐ 6.6% 36.4% 20.1% 88
Paprike, sveže ili rashlađene,ostale 23.4% Slatka, smrznuta 38.5% Paprika ostala, smrznuta 37.5% Privremeno konzervisane 33.9% 16.4% ‐ 14% ‐ 11.7% ‐ 9.3% ‐ 7% 30.8% ‐ 27% ‐ 23.1% ‐ 15.4% ‐ 7.7% 31.9% ‐ 30% ‐ 28.2% ‐ 22.5% ‐ 11.3% 28.8% ‐ 27.1% ‐ 25.4% ‐ 20.4% ‐ 17% 38.5% 20.1% 48.1% 48.1% 44.2% 44.2% 39.9% 39.9% Mogućnost promene Generlano posmatrajući sa ovoliko značajnom liberalizacijom proizvoda koji se već uvozi u značajnim količinama i gde Srbija ima negativan trgovinski bilans, očekivano je, da je mogućnost promene velika. Međutim, verovatno da se postojeći trendovi neće značajno menjati iz sledećih razloga: • Paprika pre svega kvalitativno defnisana a ne cenovno • Postoji veliki preferencijal za lokalne varijetete • Od potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama u regionu i kasnije CEFTA sporazuma Srbija je izložena slobodnoj konkurenciji cenovno i kvalitetno konkuretne paprike iz Makedonije. Tako će budući izvoznici paprike u Srbiju kao i sadašnji domaći proizvođači već imaju veliku konkurenciju • U vreme velike potrošnje paprike proizvođači u Srbiji su cenovno konkurentni • Limitirana je potrošnja u vremenu kada se paprika ne proizvodi na otvorenom polju u Srbiji • Paprika nije transportabilan proizvod • Mala je mogućnost da se poveća uvoz paprike zarad prerade jer i) ne postoji značajna industrijska prerada; ii) prerada koja postoji zasnovana je na domaćim sirovinama; iii) ako bi neko i pravio strategiju prerade na osnovu uvozne paprika teško bi bilo očekivati da se postigne konkurentnost i znčajniji uvoz usled ne postojanja izraženog brenda . Grafikon 84: Vreme uvoza sveže paprika Grafikon 85: Vreme uvoza prerađevina od paprika Za razliku od ostalog, posebno nekvarljivog, povrća paprika se uvozi i kada je vreme proizvodnje u Srbiji i to gotovo celokupna količina iz Makedonije sa kojom postoji slobodan uvoz još od 2003. godine i vrlo dobro uspostavljeni trgovinski kanlali. Jedinu realnu opasnost od značajanog povećanja uvoza predstavlja politika supermarketa koji se, zbog toga što u Srbiji ne postoji objedinjena ponuda i adekvatno pakovanje, odlučuju za uvoznu ponudu paprike radi eliminisanja ovih nedostatka. Ipak, potrošnja paprika u supermarketima je mala u odnosu na ostala mesta prodaje, jer se, tradicionalno, veće količine sveže parike distribuiraju kroz zelene pijace i kroz kamionsku prodaju. Mogućnost uvoza se pre svega javlja od strane Turske kao i EU. Iako mnoge zemlje STO jesu veliki proizvođači teško je očkivati da će paprika iz STO zemalja (Maroco, Sirija…) imati značajniji ulogu na tržištu Srbije. Različite carine za sve trgovinske partnere (EU, STO, Turska, Belorusija i CEFTA zemlje) i dodatno različite carine na slične tarifne linije, uvešće priličnu konfuziju kod uvoznika prilikom određivanja odakle uvoziti papriku. 89
Efekti Velikih negativnih efekata po proizvođače paprike neće biti. S druge strane, očekuje se, da će ponuda paprike biti bolja u periodima kada se ona svakako uvozi, kao i u „rubnom vremenu“ (Maj‐Jun i Okt‐Nov) kada domaća paprika dobija konkurenciju u uvoznoj, prvenstveno Makedonskoj. Sada će imati još dodatnu konkurenciju u paprici iz EU i Turske. Zaključak • Iako se carina na uvoz paprike spušta značajno neće biti značajnih promena niti velikih negativnih efekata. • Proizvođači paprike u Srbiji i Makedoniji će dobiti konkurenciju pre svega u Turskoj. Paprika iz Turske cenom i kvalitetom neće moći da bude konkurentnija postojećim proizvođačima u vreme kada Srbija i Makedonija proizvode papriku na otvorenom polju, naročito imajući u vidu da se carina na uvoz parike iz Turske zadržava na još uvak visokom nivou. • Paprika iz EU i Turske koja se uvozi kada proizvođači u Srbiji i Makedoniji nemaju svoje proizvode će biti jeftinija za nivo spuštene carine, a možda i više. 90
Krompir Krompir je povrće koje se konzumira u celom svetu i to u velikim količinama. Proizvodi se na svim kontinentima, najmanje u Južnoj Americi. Najveći proizvođači krompira su zemlje sa puno stanovnika ‐ Kina, Indija, Rusija, SAD i Nemačka. Poslednjih dvadeset godina proizvodnja krompira opada u razvijenim zemljama (u odnosu na 1991. godinu opala za 13%) dok je u zemljama u razvoju u istom periodu ona duplirana. Potražnja za krompirom raste prosečno za 4.5% godišnje, a poslednjih godina prvenstveno usled povećanja potrošnje. Potrošnja, naročito, raste u zemljama u razvoju dok u Evropi ona opada, ali je još uvek duplo veća nego u ostatku sveta. Krompir je povrće koje se relativno lako čuva, ali ne i preterano dugo, ukoliko ne postoje prilagođena skladišta. Cena krompira najviša je na početku sezone (u našim uslovimato je rano proleće) kada se vadi mlad krompir koji ima cenu višestruko veću od jesenjeg krompira. U svetu je pod krompirom 2009. godine bilo zasejano preko 18 miliona ha i sa njih izvađeno oko 330 miliona tona. Najviše krompira se uzgaja u Aziji i Evropi, gotovo preko 70% ukupne proizvodnje. Najveći izvoznici krompira, po količinama i po vrednosti izvoza, su Francuska, Holandija i Nemačka. Mapa 11: Količine izvezenog krompira u svetu 2008 Mapa 12: Vrednost izvoza krompira u zemljama Evrope Najveće površine pod krompirom u zemljama Evropske unije se nalaze u Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji. Ipak zbog značajno višeg prinosa najviše krompira se proizvodi u Nemačkoj, Poljskoj, Holandiji i Francuskoj koje su, izuzimajući Poljsku, i najveći izvoznici. Pored toga što je EU veliki izvoznik krompira ona svake godne ostvaruje negativni trgovinski bilans, jer je vrednost krompira koje uvozi veća od vrednosti izvezenog krompira i to od 60 do 110 miliona $. Ipak, bilans količine krompira kojim se trguje na spoljnom tržištu u toku 2008. i 2009. godine nije bio negativan, nego je EU godišnje izvezla oko 120.000 t više nego što je uvezla. Najveći izvozni partneri su Rusija, Norveška, Senegal, Tunis i Alžir, a najviše krompira uvozi iz Izraela, Egipta i Maroka. Upravo zato je vrednost uvezene robe daleko veća nego izvezene, jer EU krompir uvozi uglavnom u rano proleće kada ga nema na domaćem tržištu, a kada mu je svetska cena najviša. U Srbiji 2009. godine proizvedeno je gotovo 900.000 t krompira. Mada površine zasejane pod krompirom su se od 2005. godine značajno smanjile (za gotovo 10.000 ha), što je dovelo i do manje proizvodnje. Grafikon 86: Trgovinski bilas semenskog i konzumnog krompira u Grafikon 87: Jedinična vrednost uvoza i izvoza Srbiji u millionima USD merkantilnog krompira u Srbiju 91
Srbija je bila značajan izvoznik krompira. Tokom 2005. godine izvezla je 50.000 tona krompira. Od 2007. godine izvoz je naglo pao 5 puta. Ipak, Srbija i dalje ostvaruje pozitivni bilans u okviru spoljne trgovine krompirom. Krompir koji Srbija uvozi višestruko je skuplji od krompira koje izvozi. Svake godine Srbija uveze od 1.500 do 3.000 tona krompira i to preko 50% iz Makedonije. Ostali značajni trgovinski partneri u uvozu su BiH i Nemačka. Gotovo sav izvoz krompira se obavlja sa susednim državama. Najviše sa Crnom Gorom (više od 80%), Rumunijom (do ulaska Rumunije u EU, kada je stupila na snagu zabrana usled neispunjenja fito sanitarnih uslova koji važe za EU), BiH, ali i sa Hrvatskom i Bugarskom. Jedinična vrednost izvezenog krompira kreće so od 0.11 do 0.17 $/kg. Turska je veliki evropski i svetski proizvođač i izvoznik krompira. Pod krompirom je u Turskoj zasejano oko 150.000 ha i odatle se izvadi više od 4 miliona tona. U poslednjih pet godina Turska izveze krompira u vrednosti od 6 do 9 miliona $ godišnje, osim ekstremne 2007. godine kada je izvezla krompir u vrednosti od preko 37 milona $. Od čega samo Iraku preko 7 milona. Najveći izvozni partneri Turske su okolne zemlje Irak, Azerbejdžan, Tunis, Pojas Gaze i Grčka. Turska, takođe, uvozi krompir, ali u mnogo manjim količinama, tako da ostvaruje višestruko pozitivni bilans. Krompir koji Turska uvozi i do tri puta je skuplji od onoga koji izvozi. Gotovo sav uvežen krompir je sa Kipra tj. turskog dela Kipra. Između Turske i Srbije trgovina krompirom gotovo da ne postoji. U toku 2008. i 2009. godine Turska je izvezla u Srbiju ukupno 17 tona krompira. Proizvodnja krompira u Belorusiji je velika i zuzimala je, konstantno, preko pola miliona hektara. Poslednjih godina površine se značajno smanjuju i 2009. godine je bilo zasejano oko 389 hiljada hektara sa kojih je izvađeno nešto više od 7 miliona tona krompira. Proizvodnja se obavlja pretežno na porodičnim gazdinstvima dok nešto preko 10% na solhozima. Belorusija je veliki izvoznik krompira i svake godine ostvaruje pozitivan bilans u trgovini krompirom. Preko 80% krompira izveze u Rusiju po ceni od 0.11 do 0.23 $/kg. Male količine koje uvozi dolaze, pretežno, iz Poljske (40%). Trgovina krompirom između Belorusije i Srbije je minimalna. Belorusija je u poslednjih 5 godina izvezla u Srbiju 350 tona krompira, a iz Srbije nije ništa uvezla. Beloruisja je zemlja sa najvećom potrošnjom krompira u svetu (od 181 kg po stanovniku). Slede je i ostale bivše SSSR države Kirgistan, Rusija, Ukrajina. Među prvih deset zemalja u svetu po potrošnji čak 8 su bivše SSSR zemlje i tek na desetom mestu je UK. Karakteristike proizvodnje u Srbiji Velika je razlika zmeđu profesionalnih proizvođača i onih koji proizvode za sopstvene potrebe. U proseku proizvodnja krompira u Srbiji je ekstenzivna. Tako je prosečan prinos samo 15‐ak tona. Međutim, dobar deo proizvođača ostavruje prinose koji su na nivou onih njboljih u EU od 40‐50 tona. Upravo zato se proizvodnja i mogući efekti liberalizacije trebaju posmatrati pojedinačno po grupama proizvođača. Cena izuzteno varira između godina kao i između različitih regiona u Srbiji. Čak i više nego kod drugih kultura kod kromira je prisutan uticaj domaće proizvodnje na cenu, samim tim ,i „dobre i loše“ godine. Grafikon 88: Prosečna godišnja cena krompira na razliitim zelenim pijacama u periodu Mapa 13: Ditribucija proizvodnje 2006‐2008. godina krompira u Srbiji 2009. godine Cena izuzetno varira između godina. Zanimljivo u četvorogodišnjem proseku ona je vrlo stabilna po mescima, ali su međugodišnja variranja u istim mesecima izrazito velika. Ako dodamo još veće variranje na zelenim pijacama i među gradovima vidimo da je teško govoriti o bilo kakvoj stabilnosti cena. Naprotiv, krompir prednjači u nestabilnosti od ekstremno cenovno konkurentne, do izuzetno visoke cene. Ove oscilacije su prvenstveno posledica nemanja mogućnosti da se viškovi izvezu (nemanje dozvole za izvoz u EU, nepostojanja objedinjene ponude, neposedovanja osnovnih proizvodnih standarad i sl.), kao i nedostaka skladišnog prostora koji onemogućava da se određena 92
količina skloni sa tržišta i pravilnije upravlja prodajom i visokom carinom koja je onemogućavala uvoz u godinama sa visokom cenom. Usled ovakvih variranja u ceni, dešava se da je dugoročno prosečna cena krompira izuzetno stabilna i iznosi približno 15 dinara, bez obzira da li se krompir čuvao ili ne. Međutim, ovakva nepredvidljivost najviše utiče na smanjenje površina kao i na nespremnost proizvođača da ulažu u skladišne prostore. Grafikon 89: Uporedna cena krompira u Hrvatskoj i Srbiji u Grafikon 90: Nedeljne cene krompira na 4 kvantaške pijace u EURIMA 2005‐2008 Srbiji Supermarketi u Srbiji nisu uspostavili stabilan tržišni lanac nabavke krompira zasnovan na kvalitetu nego često menjaju dobavljače i pokušavaju da krompirom postignu samo cenovnu konkrentnost. Očekivanja supermarketa su da privuku kupce sa cenovnim akcijama usmerenim ka proizvodima koji imaju veliku potrošnju, kao što je krompir. Na ovaj način supermarketi u Srbiji još uvek nisu odigrali svoju ulogu u stabilizaciji i uspostavljanju dugoročnih tržišnih lanaca (od zadruga ili velikih kompanije, koje će objediniti i upakovati ponudu), nego se ponašaju kao veleržnica ili zelena pijaca. Izuzetno mala raznolikost ponude, koja otvara mogućnost da se uvozi krompir koji se razlikuje od postojeće domaće ponude. Usled situacije gde veliki broj malih proizvođača na relativno ekstenzivan način proizvodi krompir koji se po pravilu prodaje u džakovima, gde je pretežno cena odlučujuća u potrošačkom izboru, nema uopšte diverzifikovane ponude na tržištu krompira u Srbiji. Čak šta više ponuda se svodi na nekoliko varijeteta i razlikovanje između belog i crvenog. Pošto postoje potrošači koji su spremni da plate drugačiju ponudu, pretežno boljeg kvaliteta, to otvara mogućnost za uvoz krompira koji će targetirati ovakve potrošače, koji po pravilu preferiraju inostranu robu. Dogovorena liberalizacija Liberalizacija tarifnih linija kod krompira je značajna u ugovoru sa EU, potpuna u bilateralnom sporazumu sa Belorusijom i nepostojeća sa Turskom. Do sada ni jedna zemlja u pregovorima u okviru STO nije tražila koncesije na tarifne linije kojima se defniše trgovina kromprirom. Tabela 28: Dogovorena liberalizacija za krompir Početna EU STO Turska Semenski 0.0% 5.0% 5.0% 19.2% ‐ 15.6% ‐ 9.6% ‐ 6% ‐ 0% 38.8% 38.8% 19.2% ‐ 15.6% ‐ 9.6% ‐ 6% ‐ 0% 40.9% 40.9% Ostali mladi 19.2% ‐ 16.8% ‐ 14.4% ‐ 9.6% ‐ 4.8% 40.7% 40.7% Ostali krompir 19.2% ‐ 16.8% ‐ 14.4% ‐ 9.6% ‐ 4.8% 42.3% 42.3% Za proizvodnju skroba Mlad od 1.januara do 30 juna 24.0% Smrznuti 12.0% 7.2% ‐ 4.8% ‐ 2.4% ‐ 1.2% ‐ 0% 20.0% 20.0% Sušen 12.0% 7.2% ‐ 4.8% ‐ 2.4% ‐ 1.2% ‐ 0% 20.0% 20.0% Slatki 0.0% 20.0% 20.0% Belorusija Ukidanje carina 0% 93
Mogućnost promene Dodadašnji uvoz krompra dolazi iz Evroske Unije i CEFTA zemalja. Jedna od karakteristka uvoza iz EU je da se obavlja iz velikog broja zemalja (čak 17 u periodu 0d četiri godine), gde su najveći broj njih nekonkurentne na svetskom tržištu. Razloge bi trebalo tražiti u strukturi uvoza. Generalno, uvoz iz EU možemo podeliti na dve velike grupe: 1.
2.
Brojčano manjih, ali količinski velikih uvoza čije su karakteristike da dolaze iz zemalja koje su poznate kao veliki proizvođači krompira (Holandija, Danska). Ovaj uvoz se dešava pretežno za potrebe supermarketa, i to samo u godinama kada je cena u Srbiji visoka usled male proizvodnje pa se uvoz obavlja tokom zime i proleća. Jedinična vrednost je oko 0.3 USD. Veliki broj malih količina čije su karakteristike da im je jedinična vrednost velika i da targetiraju kvalitet, uvoze se tokom cele godine, ali najčešće u periodu nedostka domaćeg krompira. Tako je jedinična vrednost uveženog krompira iz Špaije, Francuske ili Italije preko 0.6 USD. Uvoz iz CEFTA zemalja najčešće predstavlja uvoz mladog krompira iz Makedonije i krompira iz Bosne. Ovaj uvoz značajno varira po godinama. Može se konstatovati da nema kontinuitet. Jedinična vrednost krompira uveženog iz EU i CEFTA zemalja je sličan. Grafikon 91: Uvoz konzumnog krompira Grafikon 92: Uvoz konzumnog krompira Grafikon 93: Jedinična vrednost uvoznog po destinacijama (000 USD) krompira po destinacijama Imajući u vidu da je prinos u Srbiji mali i nestabilan, da proizvođači lako ulaze i izlaze iz proizvodnje, i da nema kontinuiteta i stabilnosti u proizvodnji, a da je nivo liberalizacije u okviru EU velik normalno je očekivati da je mogućnost uvoza značajna. Međutim, osnovna pitanja su i) kada će se uvoz dešavati (kojih godina i kojih meseci unutar godina); ii) koliki će biti nivo (konstantan ili sporadičan); iii) odakle će se uvoziti (CEFTA, EU, Turska); i iv) ko će uvoziti krompir. i)
Očigledno je da je Srbija, u godinama sa velikom proizvodnjom, usled značajne unutrašnje konkurencije, cenovno konkurentna i sa izrazito niskim carinama. S druge strane u godinama kada je cena proizvodnje krompira visoka Srbija je nekonkurentna i svakako uvozi određenu količinu krompira. Ovi uvozi, u osnovi ne utiču značajano na spuštanje domaće cene nego više za povećanje ponude i sprečavanje nestašice. Ovakva situacija je bila pre liberalizacije sa carinom koja je u osnovi sprečavala uvoz. Posle spuštanja carina situacija je drugačija jer se otvara mogućnost uvoza, naročito u godinama sa visokim cenama i malom proizvodnjom. Pored ovog uvoza koji se dešava i sa trenutnom visokom carinom, uvoz će se proširiti i na godine kada potrošnja odgovara proizvodnji. Dodatno će rasti uvoz vezan za kvalitet i objedinjenu ponudu (prvenstveno za supermarkete), bez obzira na vreme i tip godine. Tabela 29: Promene izazvane liberalizacijom po tipovima godina Opis Karakteristike Sutuacija pre liberalizacije Posle liberalizacije Proizvodnja je značajno veća od potrošnje Cena je niska i ne raste tokom godine usled efekta čuvanja krompira Nije bilo uvoza, značajan je bio izvoz u CEFTA zemlje Neće biti uvoza sem povećanja vezanog za kvalitet, pakovanje i objedinjavanje ponude Potrošnja odgovara Cena raste što se udaljava Nije bilo značajnog uvoza Uvoz će se dešavati, naročito sa 94
proizvodnji vreme od čuvanja Potrošnja je veća od proizvodnje Cena je visoka i konstantno raste dostižući nivoe koji su meju najvećim u Evropi produživanjem vremena čuvanja Postojao je uvoz, naročito u rano proleće, ali je cena ostajala visoka Uvoz će vrlo brzo da spusti cenu i situacija sa ekstremno visokom cenom se neće dešavati Uvoz će ostati sporadičan ako se njegov konstantni deo, koji je vezan za kvalitet i diverzifikovanu ponudu ustaliti i poveća Pošto se krompir, u godinama kada je domaća proizvodnja ujednačena sa potrošnjom i kada su cene niske, uvozi pretežno iz CEFTA zemalja (Bosne i Makedonije), a tek u obrnutim slučajevima (male proizvodnje i visoke cene) iz EU, očekivano je, da će se destinacije uvoza promeniti tako da će zemlje EU imati povoljniju carinu nego pre liberaliazcije koja je na sličnom nivou kao što je to prema zemljama CEFTA sporazuma. Nema dileme da će uvoznici iz zemalja EU ovakvu priliku koristi tako da će najveći gubitnici biti proizvođači iz Makedonije jer će se na njihv račun i račun domaćih proizvođača povećati uvoz, prvenstveno iz EU. Pošto EU i Turska računaju na kvalitetnu konkurentnost, njihov uvoz će se sigurno povećavati (prvenstveno iz EU jer je Turska svoje šanse umanjila činjenicom da ima značajno lošiju carinsku poziciju u odnosu na EU i Belorusiju, a moguće i zemlje STO), dok će uvoz iz Belorusije zavisisti od godine. Najveći potencijalani uvoznici jesu supermarketi koji imaju značajnu prodaju krompira i koji uvoze krompir jer im obezbeđuje bolje pakovanje, količine, a u mnogim slučajevima i kvalitet. Supermarketi će ići za „lakšom opcijom“ uvoza krompira koji će imati ujednačen kvaliet i izgled. Kod privlačenja potrošača jeftinim krompirom, neupakovanog i na čestim akcijama ići će se na opciju domaćeg. Koliki će biti uvoz kvalitetnog krompira, pre svega će zavisi od spremnosti domaćih proizvođača i pakerica da se prilagode novim cenama posle liberalizacije tj. njihove mogućnosti drugog izbora. Pošto će ta mogućnost takođe biti smanjena velika je verovatnoća prilagođavanja. Snižavanje carine je toliko da uz postojeću domaću nekonkurentnu proizvodnju određeni prerađivači se mogu odlučiti za uvoz primarno prerađenih proizvoda od krompira, što dodatno umanjuje domaću proizvodnju. ii)
iii)
iv)
Grafikon 94: Vreme uvoza konzumnog krompira po mesecima u tonama Efekti Spuštanje nivoa carine na uvoz krompira daje efekte na cenu, tržište, proizvođače i prerađivače. Cenovne oscilacije će još uvek postojati, ali neće biti tako izražene usled eliminisanja ekstremno visokih cena. Pikovi niskih cena će ostati u slučajevima kada je proizvodnja veća od potrošnje, a onemogućen je izvoz krompira u zemlje EU. Kao posledica ovakve situacije doći će do generalnog snižavanja cena. Tržište će se sve više profilisati tako da će morati da prati tokove pakovanja i prerade koji važe za razvijenija tržišta. Kreiranjem situacije gde će krompir biti cenovno pristupačniji, kako onaj iz uvoza tako i domaći krompir će povećati konkurenciju, koja će sve više ići u pravcu boljeg pakovanja, povećanja varijeteta, načina promocije i sl. Ove promene će morati da budu praćene sa promenama u organizovanju tržišnih lanaca (upravljnje kvalitetom, ugovorna proizvodnja, objedinjavanje ponude i sl.), ali i same proizvodnje (navodnjavanje, kontrola proizvodnje i sl.). Dodatno će biti neophodno sve više uvoditi proizvodne standarde. Najveći efekat će biti investicije u nova moderna skladišta, da li od strane samih kompanija ili potpomognuta od strane države, kao moranje ukoliko se želi opstati na tržištu. 95
Proizvođači će se vrlo brzo profilisati na one koji proizvode za svoje potrebe i one koji žele da učestvuju u tržišnoj utakmici. Sredina će postojati samo kod onih koji imaju mogućnost i koji su spremni da prodaju na lokalanim pijacama. Ovakva situacija stvara povoljno tle za investiranje u preradu krompira, koja je na jako niskom nivou u Srbiji. Koliko će se ona zaista i desiti i koliko će relano povoljni prirodni uslovi (zemljište, klima, geografski položaj) i tržišni uslovi (povoljni trgovinski ugovori, očekivanje rasta potrošnje krompira...) za gajenje krompira moći da se iskoriste, zavisiće i od mnogih drugih faktora vezanih za poljoprivredne (agarna politika, domaća podrška, pristup inputima), ali i nepoljoprivredne (poreska, monetarna, socijalna politika, razvoj infrastrukture ...) uslove privređivanja. Zaključak • Mogućnost za promene je velika i one će se dešavati prevenstveno u trgovini sa EU • Doći će do stabilizacije cena, profilisanja proizvođača i tržišta u parvcu definisanja novih cenovnih i kvalitetnih standarda • Prerađivačima se otvara mogućnost da kroz veću cenovnu predvidljivost i investicije unaprede preradu • Kao posledica novog okruženja moraće se izgraditi nova, moderna skladišta za krompir i unaprediti pakovanje i načini prodaje 96
Luk Luk spada u povrće koje je teže kvarljivo i njegov transport i čuvanje su relativno jednostavni i ne preterano skupi. Luk se dosta koristi u svim kuhinjama sveta pa je i njegova potrošnja srazmerno velika. U 2008. godini pod lukom je bilo zasejano gotovo 4 miliona ha sa kojih je prikupljeno 71 miliona tona luka. Očigledno da adaptilnost luka na razne uslove proizvodnje utiče da se njime relativno malo trguje i da se pretežno koristi onaj koji je proizveden lokalno. Lukom se trguje na svim kontinentima, dok su najveći izvoznici luka Indija, Holandija, Meksiko, SAD i Kina. Luk se proizvodi u svim zemljama Evropske unije. Međutim, ozbiljna proizvodnja za izvoz se obavlja u pet država koje su ujedno i najveći izvoznici Holandija, Španija, Poljska, Francuska i Italija. EU je, takođe, i veliki uvoznik luka pa u zavisnosti od godine u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaruje i pozitivan i negativan bilans. U Srbiji se luk uzgaja na oko 19.000 ha na kojima se proizvede prosečno 130.000 tona što u najvećoj meri zadovoljava našu potrošnju. Prosečno se u Srbiju više uveze nego izveze luka godišnje. Luk se uvozi u periodu kada ga u Srbiji nema, a to je od decembra do marta meseca, što znači da Srbija nema dovoljno skladišnih kapaciteta i neprimenjuje savremen način čuvanja luka. Srbija najviše luka uvozi iz Holandije (oko 70%) i Makedonije (oko 15%), a najviše izvozi u svoje najbliže okruženje, zemlje bivše SFRJ Sloveniju, BIH, Crnu Goru i Makedoniju kao i Bugarsku. Trgovina lukom između Srbije i Turske gotovo da i ne postoji iako je Turska veliki proizvođač i izvoznik luka. Po proizvodnji se nalazi među prvih 5 zemalja u svetu. Luk izvoze u Rusiju, Irak, Saudijsku Arabiju, Nemačku i Jordan. Dok su količine luka koje uvozi zanemarljive. Luk koji Belorusija proizvede u velikoj meri zadovoljava njene potrebe. Ipak, luk se uvozi i to najviše iz Holandije oko 70% ukupnog uvoza, zatim iz Poljske i Ukrajine. Belorusija je i izvoznik luka. Iz godine u godinu provećava joj se vrednost izvoza. Najveći izvozni partneri su Rusija i Ukrajina. Takođe je vidljivo stalno povećanje površina zasejanih lukom. Mapa 14: Izvoz luka u svetu u USD Mapa 15: Izvoz luka u Evrop u USD Karakteristike tržišta u Srbiji Male količine koje idu u preradu. Srbija nema razvijenu industriju prerade luka, bio to sušenjem ili zamrzavanjem. Nekoliko fabrika koje se bave preradom ne mogu da postignu konstantni izvozni kvalitet ni cenu usled velikih varijacija u proizvodnji, tako da se ne može postići cenovna stabilnost proizvoda niti izvozni u kontinutitetu. Grafikon 95: Prosečna cena na kvantaškim pijacama Grafikon 96: Prosečna cena luka u Srbiji na 4 kvantaške pijace 97
Cena luka je u potpunosti definisana veličinom proizvodnje, koja jako varira usled velikih variranja prinosa a naročito površina. Razlog ovih fruktuacija je mali broj specijlaizovanih proizvođača. S druge strane, veliki broj njih lako ulazi i izlazi iz proizvodnje prvenstveno gledajući profitabilnost predhodne godine. Ukoliko je cena predhodne godine bila dobra površine značajno rastu naredne godine pa samim tim i proizvodnja. Jedna u 4 godine je godina kada postoji značajan nedostak luka koji se nadoknađuje Mapa 16: Luk proizvodnja Mapa 17: Luk prinos uvozom tokom većeg dela godine. Nedostatk skladišnih kapaciteta uslovljava stalni uvoz luka. Srbija konstantno uvozi luk u periodu od decembra do jula meseca, bez obzira da li je ukupno proizvedena količina u Srbiji dovoljna da zadovolji domaću potražnju. Osnovni razlog je nedostak kvalitetnih skladišnih kapaciteta. Dodatno u takvim godinama se luk, ili izveze po niskoj jedinčnoj vrednosti, ili značajan deo propadne usled kvarenja u neadekvatnim skladištma. Velike su razlike u proizvodnji koja se obavlja u Vojvodini i onoj u Centralnoj Srbiji, kako u prinosima tako i načinu proizvodnje i prodaje. Najveći deo luka za tržište se proizvede u Vojvodini, gde se pretežno seje iz semena i ostvaruju se dobri prinosi kod specijlaizovanih proizvođača. U Centralnoj Srbiji luk se proizvodi pretežno iz arpadžika, za sebe, ili prodaju na zelenim pijacama. Za razliku od tržišta u EU, koje je vrlo monolitno sa uhodanim tržišnim lancima, malim brojem učesnika u njemu i velikom predvidljivošću, tržište u Srbiji je vrlo dinamično, raznoliko sa mnogo različitih tipova učesnika (razni tipovi proizvođača i trgovaca), različitim načinima i tipovima prodaje (od kuće pa do supermarketa). Samim tim je i značajno nepredvidljivije od nekog uređenog tržišta. Ovakva nepredvidljivost otvara prostor za razne tržišne igre. Zato se redovno osluškuju signali sa tržišta sa ciljem njegovog predviđanja – kolika je proizvodnja, kakve su cene u okruženju, kolike su zalihe, kakva je godina za čuvanje luka i koliko će dugo moći da se čuva u priručnim skladištima i sl. Dogovorena liberalizacija Početna carina pre liberalizacije sa EU kao i ponuda prema STO iznosi 37,6%. U pregovorima sa EU dogovorena je potpuna liberalizacija za sve vrste luka u periodu od 6 godina, pri čemu se već posle treće godine carina spušta sa 37% na 22%. U dosadašnjim pregovorima u okviru STO nema zahteva za liberalizacijom, isto kao i što Turska nije imala zahteve. Carina na uvoz luka iz Belorusije se ukida u potpunosti. Tabela 30: Dogovorena liberalizacija kod luka Početna EU STO Turska Arpadžik 7.0% 4.9% ‐ 3.5% ‐ 2.1% ‐ 0.7% ‐ 0% 10.0% 10.0% Crni luk 22.8% 15.9% ‐ 11.4% ‐ 6.7% ‐ 2.3% ‐ 0% 37.6% 37.6% Vlašac 10.5% 7.4% ‐ 5.3% ‐ 3.2% ‐ 1.1% ‐ 0% 20.2% 20.2% Konzervisan 14.0% 9.8% ‐ 8.4% ‐ 5.6% ‐ 2.8% ‐ 0% 20.0% 20.0% Sušen 12.0% 7.2% ‐ 4.8% ‐ 2.4% ‐ 1.2% ‐ 0% 20.0% 20.0% Belorusija Ukidanje carina 0% Mogućnost promene Evropska Unija: Kada posmatramo uvoz iz EU mogućnost promene kod luka je velika (najveća od svih ispitivanih proizvoda). Postojeća carina od 37% iako velika nije sprečavala uvoz iz EU u periodu od januara do aprila. Sa ukidanjem carine ta mogućnost se značajno povećava sa zemljama EU, naročito Holandijom, koja je među najkonkurentnijim zemljama u ovoj proizvodnji, a postoje već dobro uhodani uvozni kanali. EU je veliki svetski izvoznik i uvoznik luka. EU izvozi luk pretežno u periodu kada ga drugi nemaju a uvozi cenovno niže kategorije luka, pogotovo iz zemalja prema kojima ima bileteralni sporazum i preferencijalne carine na uvoz (većina zemalja u svetu). 98
Kada Srbija uvozi velike količine luka onda postoji i značajan uvoz iz Holandije i to po nižim jediničnim vrednostima. S druge strane, kada je uvoz generlano mali onda je i procentualno učešće Holandije značajno manje, ali je jedinična vrednost veća. Uvoznici znaju da Holandija uvek ima luk za izvoz, ali će prva opcija da im bude neka od CEFTA zemalja pa tek ukoliko nije moguće pronaći luk posegnuće za uvozom iz Holandije. Upravo zato se dešava da je velika jedinična vrednost kada se uvoze male količine iz Holandije jer je pretpostvka da su tada iscrpljene sve mogućnosti uvoza iz regiona i da je to luk koji se kupuje pred novu žetvu (april‐jun). Međutim, u ovom periodu počinje da stiže i luk iz Makedonije tako da u to vreme postoji konkurncija između: • Domećih proizvođača koji imaju kvalitetna skladišta • Uvoznog luka iz EU • Makedonskog novog luka • Mladog luka proizvedenog u Srbiji U zavisnosti od godine u ovoj utakmici najkonkurentniji luk imaju domaći proizvođači, ali oni imaju i male količine i često je slučaj da su u potpunosti rasprodali zalihe. Najveću količinu na raspolaganju ima EU, ali usled velikog carinskog opterećenja i značajnih transportnih troškova ona nije prva opcija potrošačima. Luk iz Makedonije nema carinu, ima manje transportne troškove od luka iz EU i zato je dominantan na tržištu u ovom periodu. Grafikon 97: Uporedba ukupno uveženih količina luka i jednične Grafikon 98: Uporedba uvezenih količina i udela uvoza vrednsti sa uvozom i jedničnom vrednošću iz Holandije luka iz Holandije i Makedonije u periodu 2007‐2009. godine Belorusija: Pored činjenice da je u potpunosti liberalizovano tržište za uvoz luka iz Belorusije i da Belorusija beleži stalni rast površina i izvoza ipak do značajnijeg uvoza iz Belorusije u Srbiju neće doći. Čak je verovato da uopšte neće doći ni do kakvog uvoza usled činjenice da Beloruska proizvodnja ne zadovoljava ni svoje potrebe. Belorusija je neto uvoznik luka i to luka niske jedinične vrednosti, a male količine luka koji Belorusija izvozi završava na Ruskom tržištu. Teško je sakupiti značajne količine ujednačenog kvaliteta na jednom mestu. Transportno opterećenje po toni luka je 10‐13%. Čak ne postoje ni uhodani trgovački kanali. Turska: Mogućnost promene za uvoz luka iz Turske je vrlo mala usled nepostojanja liberalizacije. Čak šta više Turska sa bileteralnim ugovorom, kojim carina osaje na nivou od 37%, je potpuno sebe isključila iz tržišne utakmice za Srpsko tržište, jer će sve ostale zemlje imati povoljniji trgovinski režim. Da bi se promena desila, Turska bi trebalo da bude za oko 50% cenovno konurentnija od Srbije i zemalja EU i CEFTE ‐ što ona nije, niti trendovi ukazuju da će biti. Efekti Na tržište. Srbija luk uvozi i ako je carina 37%, ne zato što ne može da ga proizvede dovoljno na način da bude cenovno konkurentna, nego zato što ne može da ga sačuva do novog proizvodnog ciklusa. Sa nižom carinom uvoz će se povećati i prvenstveno vršiti iz zemalja EU. Najverovatnije promene će ići u sledećem pravcu: 99
• Povećanje uvoza luka iz EU u periodu april – jun na račun makedonskog novog luka i domaćeg sačuvanog luka • Produžavanje sezone uvoza na mesece februar i mart • Snižavanje cene posle uspostavljanja uvozne konkurencije • Stabilizacija cena i smanjivanje pikova cena Tabela 31: Karakteristike uvoza u određenim vremenskim periodima Jun Karakteristike Početak postepenog pada cena usled rasprodaje uvezenih zaliha i dolaska novog luka Jul Avg Dovoljno domaće konkurencije da cenu drži jako niskom, mala trgovina usled baštenske proizvodnje Sep Oct Nov Početak trgovine, početak rasta cene koja je još uvek niska usled dovoljne domaće konkurencije, nema značajnog uvoza. Već se zna koliko luka ima na tržištu i prave se planovi uvoza Dec Jan Feb Postoji samo konkurencija među velikim robnim proizvođačima sa kvalietnim skladištima i uvoznika gde konkurencija među domaćim proizvođačima diktira cene u godinama sa velikom proizvodnjom a uvoznici u ostalim Mar Apr Javlja se nova konkurencija – uvozni novi luk iz Makedonije, koji polako postaje dominantan na tržištu zbog povoljne cene i navika potrošača. Uvoznici ovog luka počinju da diktiraju cenu May Očekivane promene izazvane liberalizacijom Neće biti značajnih promena osim što će se prilagođavenje cena novom proizvodnom ciklusu da počne sa nižeg nivoa Neće biti promena jer postoji dovoljno domaće konkurencije koja drži nisku cenu Proširiće se vreme intenzinijeg uvoza na način da će uvoz ranije da počne, samim tim će i rast cene da bude blaži Cenu će diktirati uvoznici, gde postoji veća konkurencija i doći će do njenog sniženja; domaći proizvođači će smanjiti prihod koji su ostvarivali na račun imanja skladišnih kapaciteta Prošlogidišnji luk iz Holandije će bti konkurentniji usled snižavanja carine i smanjiće dobrim delom tržište novog Makedonskog luka ali ne u potpunosti. Taj luk će i diktirati cenu, koja će biti niža. Nema sumnje da će se uvoz luka povećati najviše proširenjem vremena uvoza, ali postojeći uspostavljeni odnosi na tržištu će se opirati toj promeni. Delimično će i uspevati usled: • Specifičnosti tržišta ‐ velikog broja malih proizvođača koji skladište luk u svojim priručnim skladištima i nikad se ne znaju prave zalihe, velikih varijacija u cenama između pojednih regija, nemanja tržišnog informacionog sistema, loše infrastrukture koje otežava lak protok robe...) • Prilagođavanja ‐ kao odgovora na nove uslove gde će proizvođači smanjivati marže i investirati u znanje i opremu da bi opstali na tržištu, potrošači će povećati potrošnju usled snižene cene, prerađivači će kupovati veće količine ... Na proizvođače i prerađivače. Povećanjem uvoza će doći do smanjenja domaće proizvodnje. Ovakva tržišna promena usloviće promene kod proizvođača: • Veliki robni proizvođači, koji luk proizvode na savremen način, imaće konkurenciju prvenstveno kod prodaje supermarketima i moraće da investiraju dodatno u skladišne prostore i pakovanje ukoliko žele da zadrže profit • Proizvođači u Centralnoj Srbiji, gde se luk prodaje pretežno na loklanim pijacama ili nakupcima usled loše infrastrukture, nemanja tržišnih informacija, navike kupovine loklnih proizvoda i ostalog, neće u velikoj meri osetiti promene do momenta dok se ne promeni način prodaje u pravcu otvaranja supermarketa koji imaju centralizovanu nabavku • Proizvođači, koji ulaze i izlaze u proizvodnju u zavisnosi od dobre ili loše godine, će imati manje dobrih godina • Trgovci i prerađivači imaće stabilnije okruženje za poslovanje sa značajno većom predvidljivošću. Zaključak • Uvoz luka će se povećati najviše proširenjem vremena uvoza i to iz Evropske unije • Cene će se stabilizovati što će trgovcima, prerađivačima i potrošačima doneti veću predvidljivost 100
• Proizvođači će morati da se prilagode ili prestanu sa proizvodnjom. Najmanje će se menjati velika robna proizvodnja i mali proizvođači u centralnoj Srbiji, koji proizvode za sopstvene potrebe i lokalnu pijacu 101
9.4. Industrijsko bilje Soja Soja se uzgaja u 70 država od toga u 45 zemalja na više od 10.000 ha. Najviše se uzgaja u Severnoj Americi (43% od ukupne proizvodnje) i Južnoj Americi (isto 43% ukupne proizvodnje), zatim u Aziji (12%). U SAD se proizvede preko 40% ukupne proizvodnje, u Brazilu 25%, a u Argentini 14%. Pod sojom je 2009. godine bilo zasejano 98 miliona ha i proizvedeno je 222 miliona tona soje, od čega se u međunarodnom prometu trgovalo u vrednosti od 61 milijarde USD. Vrednost trgovine raste iz godine u godinu. Najviše se trguje sojom u zrnu, zatim sojinom sačmom, uljem od soje i na kraju sojinim brašnom. Tendencija rasta izvoza svih proizvoda, do početka krize, je gotovo identična. Grafikon 99: Promet različitim kategorijama soje u svetu u milionima USD Tri najveća proizvođača soje su ujedno i najveći izvoznici soje u zrnu. SAD izvozi 45% vrednosti ukupnog izvoza, Brazil 32%, a Argentina 11%. Među veće izvoznike mogu se ubrojiti i Paragvaj i Kanada. Od ukupnih količina u međunarodnoj trgovini, Kina uveze gotovo 50%. Veliki uvoznici su i Japan, Holandija, Nemačka i Meksiko. Argentina za razliku od SAD i Brazila procentualno više izvozi sojinu sačmu nego soju u zrnu i prva je po količini izvoza sojine sačme sa 37% ukupnog izvoza. Sojinu sačmu najviše uvoze zemlje EU i to Francuska, Holandija, Nemačka, Španija i Italija. Trgovina uljem i brašnom ide u sličnom pravcu, pri čemu je ukupna vrednost trgovine značajno manja i iznosi oko 750 miliona $. Trgovina sojom među zemljama članicama je definisana Sektorskom inicijativom15 gde su sve zemlje članice EU. Ovo podrazumeva da je trgovina slobodna tj. da je u svim zemljama potpisnicima carina 0%. Zemlje Evropske unije nemaju tradiciju da gaje soju. Sve zajedno su u 2009. godini zasejale 303 hiljade ha od čega je dobjeno 840 hiljada t soje. Čak šta više površine se smanjuju u poslednjih pet godina. Proizvođačima stočne hrane u EU je profitabilnije da uvoze proizvode od soje i to najviše sojinu sačmu, zatim soju u zrnu. U trgovini sojom u zrnu EU ostvaruje negativni bilans u vrednosti od 3 do 7 milijardi $ u zavisnosti od godine. Mapa 18: Izvoz soje u svetu u USD Mapa 19: Izvoz soje u Evropi u USD Slično je i sa trgovinom sojinom sačmom, gde je bilans još više negativan. Tako su zemlje EU 2009. godine uvezle sojinu sačmu u vrednosti od 8,5 milijardi USD, a soje u zrnu u vrednosti od 5,6 milijardi $. Iz Argentine i Brazila dolazi 96% ukupne sojine sačme. Međutim, EU se javlja i kao manji izvoznik i to sojine sačme i ulja od soje. Vrednost izvoza 15
Sektorska inicijativa u okviru STO je dobrovoljni sporazum između grupe zemalja da u potpunosti eliminišu i harmonizuju carine za određeni proizvod. Finalni cilj sektorske inicijative je uvek 0% koji obično prihvataju najveći uvoznici. 102
sojine sačme veća je od vrednosti izvoza soje u zrnu i do deset puta. Najviše sojine sačme se izvozi u Rusiju, Švajcarsku, Ukrajinu, Alžir i Makedoniju i u blagom je porastu. Jedinična vrednost izvoza takođe raste. Grafikon 100: Vrednost (hilj USD), količina (t) u jedinična Grafikon 101: Bilansi trgovine kategorijama proizvoda od soje u vrednost izvoza sojine sačme iz EU hiljadama USD u Srbiji EU godišnje izveze ulja od soje u vrednosti od 168 miliona USD. Ipak, u trgovini uljem od soje ostvaruje negativni bilans, u vrednosti od 12 do 590 miliona USD. Ulje od soje najviše izvozi u Alžir, Tunis, Maroko, Tursku i Gruziju, a najviše ga uvozi iz Argentine, Brazila, Norveške, Srbije i Rusije. Odnos jediničnih vrednosti uvoza i izvoza varira iz godine u godinu i one su međusobno dosta slične. EU ima pozitivan bilans u trgovinskoj razmeni sojinog brašna i najviše ga uvozi iz Srbije. Srbija se nalazi na dvadesetom mestu po površinama zasejanim sojom, a na sedamnaestom mestu po količini proizvedene soje. Površine zasejane sojom u poslednje tri godine rastu, ali pošto je prinos niži količina dobijene soje se već pet godina značajno ne menja i prosečno iznosi 360 hiljada tona. Srbija najviše izvozi sojino ulje (prosečno za poslednjih pet godina 22 miliona USD), zatim sojino brašno (prosečno 4.6 miliona USD), dok soju u zrnu i sojinu sačmu izvozi konstantno, ali u mnogo manjim količinama. U poslednje tri godine ostvaren je pozitivan bilans u zbirnoj spoljnoj trgovini sojom i glavnim prerađevinama od soje, najviše zahvaljujući naglom rastu izvoza sojinog ulja. Najviši pozitivni bilans bio je 2008. godine. Jedinična vrednost izvezenog sojinog ulja je slična izvoznim cenama koje postiže EU, dok jedinična vrednost izvoza brašna je čak za oko 20 centi po kg niža nego ona u EU. Razlog za to je postojanje izvozne subvencije za sojino brašno koju Srbija daje svojim izvoznicima. Trgovina sojom u zrnu je sve do 2009. godine imala bilans koji se kretao od pozitivnog u iznosu od 1,3 miliona USD do negativnog od 2 miliona USD, pri čemu je prosečan uvoz bio 1.7 milion USD. Godine 2009, uvoz soje u zrnu je naglo skočio i uvezeno je soje u vrednosti od 20 miliona. Glavni uvozni partneri su Brazil i Hrvatska. Jedinična vrednost soje koju smo uvezli 2009. godine je duplo niža od one koju smo izvezli. Izvoz soje je manje više konstantan i ima prosečnu vrednost od 1,5 miliona $. Najviše se izvozi u Rumuniju i BiH (oko 50% ukupnog izvoza), ali i u Dansku, Ukrajinu i Italiju. Uvoz sojine sačme beleži velike oscilacije: 12 miliona USD – 2007, 26 – 2008, 8 – 2009. Sojinu sačmu Srbija uvozi iz Brazila (45%), Argentine (25%) i BiH (19%). Izvoz sojine sačme se povećava, ali je on u osnovi mali (oko 1 miliona USD) i gotovo sve količine se izvoze u Crnu Goru. Turska nije veliki proizvođač soje. Godišnja proizvodnja je oko 37.000 tona koja se proizvede sa oko 10 hiljada hektara. Samim tim trgovinski bilansi su jako negativni u svim kategorijama. Najviše se uvozi soja u zrnu (416 miliona USD), zatim sojina sačma (120 miliona USD). Jedinična vrednost uvežene soje i sojine sačme je niža od one u EU, i značajno niža od cene u Srbiji. Uvoz ulja od soje 2005. i 2006. je iznosio oko 110 miliona USD da bi u poslednje tri godine drastično opao i dostigao vrednosti od 10 miliona USD. Uvoz i izvoz sojinog brašna je gotovo beznačajan godišnje se izveze brašna u prosečnoj vrednosti od 74.000 $, a uveze u vredosti od 59.000$. Ovo je jedini proizvod kojim se trgovalo između Turske i Srbije. Srbija je 2006. godine izvezla samo 2t u vrednosti od 1.500$. Belorusija nema svoju proizvodnju soje, tako da sve proizvode od soje uvozi. Ne uvoze soju u zrnu, nego, isključivo, sojinu sačmu, čiji se uvoz povećava iz godine u godinu. Tako je 2005. godine uvoženo sačme u vrednosti od 31 milion USD, a 2009. 122 miliona $, od čega najveći deo (66%) iz Argentine. Vrednost uvoza sojinog brašna se kreće od 1,3 do 4,1 milion USD. Najviše brašna se uvozi iz Rusije (90%), ali određne količine (19 t, vrednost 15 hiljada USD) iz Srbije. Jednične vrednosti izvoza Srbije za većinu proizvoda su niže od jediničnih vrednosti uvoza Belorusije. Uvoz ulja od soje značajno varira iz godine u godinu. Tako je 2006. godine uvezeno ulja u vrednosti od 600.000 $, a 2008. godine u vrednosti od 23 miliona $. Iz Rusije se uveze 69% ulja od soje, a 29% iz Ukrajine. Jedinična vrednost uvoza viša je od izvozne jedinične vrednosti Srbije i EU. 103
Dogovorena liberalizacija Postojeća carina na soju i sojinu sačmu je bila niska i nije predstavljala barijeru na uvoz. Čak i postojeća carina na uvoz soje i sojine sačme iz STO je niska i nijedna zemlja nije zatražila njeno spuštanje. Srbija, kao budući deo Evropske unije, će prihvatiti sektorsku inicijativu i spustiti carinu na uvoz soje i sojine sačme u okviru STO na 0%. Međutim barijere, na uvoz soje i sojine sačme iz STO i drugih zemalja, ne predstavlja carina nego vancarinske barijere. Konkretno, Zakon o GMO u potpunosti zabranjuje uvoz GMO soje i sojine sačme u Srbiju, čime se Srbija u poptunosti ističe kao jedina zemlja u Evropi u kojoj je ovakav uvoz zabranjen. Ovakva situacija ne samo što nije dobra za industriju stočne hrane i industriju proizvodnje mesa, nego je i suprotna pravilima STO. Posledica ovakve vancarinske barijere je snižavanje konkurentnosti stočarstva i industrije stočne hrane, ali i konflikt koji Srbija ima sa važnim partnerima ‐ SAD ali i EU (koja je najveći uvoznik GMO sojine sačme i soje u svetu). Pravilo koje STO(koje Srbija nije član)nalaže, glasi: da bi imali pravo na uvođenje ovakvih mera zabrane, morate se naučno dokazat da je mera kojom ograničavate trgovinu štetna za zdravlje stanovništva. Evropska Unija, koja je pokušala da naučno dokaže štetnost GMO (štetnost GM soje i sojine sačme se čak nije ni stavljala na probu ili kao predlog za zabranu trgovine), nije uspela. Čak, šta više, ponovo je prihvatila ,ne samo trgovinu, nego i gajenje GM useva shodno svojim direktivama o gajenju i prometu GM proizvoda. Tabela 32: Dogovorena liberalizacja za soju i njene proizvode Početna EU Za setvu Sojina sačma Ostala 0.0% 0.0% STO Turska Belorusija Bez promene 5% Ukidanje carina 0% U prvoj godini 0% U prvoj godini 0% Ponuda 5% Mogućnost promene Mogućnost bilo kakve promene Zakona o GMO, koji zabranjuje uvoz soje i sojine sačme koja je GM porekla, je nemoguća ukoliko se Zakon o GMO striktno primenjuje16. Na tržištu ne postoji NON GMO soja i sojina sačma, ili pak, ona što postoji je značajno skuplja i ne isplati se koristi je za ishranu stoke. Ovakva situacija pogoduje proizvođačima i naročito prerađivačima soje na kratki rok, jer im omogućava potpunu zatvorenost tržišta. Međutim, ova situacija kratkoročno ne odgovara nikome drugome, jer Srbija nema dovoljne količine sojine sačme za sopstvene potrebe. Zbog toga je cena soje i sojine sačme u Srbiji izuzeteno visoka, a rašće i dalje. Trenutno rešenje za ovakvu situaciju je, ili da se stočni fond smanji (usled smanjenje potrošnje kao posledica visoke cene) do nivoa da je proizvodnja soje dovoljna, ili da se menja Zakon. U vreme pisanja ove studije (2010) prva opcija o prilagođavanju stočnog fonda proizvodnji soje je opcija agrarne politie. Međutim, dugoročno ova situacija ne odgovara ni proizvođačima soje jer će neminovno Zakon morati da se menja17. Dodatan problem, koji se neće rešiti ni samo liberalizacijom tržišta niti promenom Zakona o GMO, je u velikoj meri monopolizovano tržište sojom i sojinom sačmom. Ovakva situacija je uslovljena brojnim nepoljoprivrednim razlozima koje liberalizacija spoljne trgovine ne može da reši, nego samo liberalizacija unutrašnje trgovine. Tek tada će se znati gde je granica do koje Srbija može da proizvodi soju, tako da bude konkurentna u odnosu na zemlje u okruženju (Rumunija, Italija) i zemlje najveće izvoznike (Brazil, SAD, Argenitina). Nekoliko indikatora ,koji nisu samo cenovni, ukazuju da će Srbija teško da zadrži postojeću proizvodnju • Zemlje Evropske unije gaje soju na vrlo malim površinama, tako da bi Srbija ulaskom u EU bila zemlja sa najvećim površinama pod sojom • Zemlje EU konstantno smanjuju površine pod sojom i okreću se uvozu sa američkih kontinenata. Tako su prosečno 2005‐2006. imale zasejano preko 450 hiljada hektara pod sojom a 2008‐2009. samo 270 hiljada • Zemlje EU, kao i gotovo sve druge svetske zemlje su prihvatile sektorsku inicijativu za soju i ukinule carine na uvoz soje i sojine sačme 16
Brojne indicije pokazuju da se Zakon ne primenjuje jer se uvozi soja i sojina sačma i gotovo sam uvoz ima ispod 1% (po pravilu 0.8, 0.7) modifikacije, pri čemu kompnija koja uvozi isto tako tako je i vlasnik laboratorije koja kontroliše nivo modifikacije. 17
EU je izgubila slučaj u STO i ukoliko ona nije bila u mogućnosti da zabrani uvoz određenih proizvoda, među kojima soja nije ni bila, pa je teško očekivati da će Srbija uspeti da odbrani svoju logiku uvođenja zabrane, kada postane ćlan STO 104
• Po ulasku u EU Rumunija, koja je imala značajne površine pod sojom, ih je smanjila na trećinu (sa 170 na 46 hiljada hektara) Očigledno, da je dugoročno gledano, teško da će Srbija zadržati svoju konkurentnost u proizvodnji soje kada se liberalizuje spoljno i urašnje tržište po ulasku u EU. Do tada Srbija može da veštački održava iluziju o konurentnosti, ali to ima svoj trošak, koji u ovom slučaju plaćaju proizvođači stočne hrane, mesa i potrošači. Efekti Efekati liberalizacije se u potpunosti poništavaju sa vancarinskom merom zabrane uvoza. Efekti zabrane na pojedine grupe su sledeći. • Efeki na cenu sojine sačme –soja i sojina sačma je među najskupljim u celom svetu. Liberalizacja neće doprineti promeni na bolje. • Efekti po proizvođače soje – kratkoročno pozitivni jer uživaju mogućnost potpune zaštite ali dugoročno se stvaraju uslovi na povećanu unutrašnju konkurenciju, monopola u otkupu i teškoća kada se vancarinska mera ukine • Efeki po proizvođače stočne hrane i stoke – vrlo negativni i u potpunosti su onemogućeni da budu konkurentni na drugim tržitima • Efekti na prerađivače soje – ekstremno pozitivni • Efekti na imidž zemlje – pozitivan Zaključak • Liberalizacija trgovine sojom i sojinom sačmom neće doneti nikakve promene, jer ograničavanje spoljne konkurencije se ne dešava carinama nego van carinskim barijerama • Cene soje i sojine sačme, u Srbiji, su među najvišim cenama u celom svetu. Njih liberalizacija spoljne trgovine ne može da reši, nego samo liberalizacija unutrašnje trgovine. • Najskuplji trošak ovakve politike plaćaju proizvođači stočne hrane, svinja, živine, goveda, kao i sami potrošači 105
9.5. Mleko i mlečni proizvodi Kravlje mleko se proizvodi na svim kontinentima. Najveću proizvodnju ima Evropa, zatim Azija, Severna Amerika i Južna Amerika. Na svetu se gaji oko 250 miliona mlečnih krava i ovaj broj je relativno konstantan od 2005. godine. U 2009. godini zabeležen je porast broja krava za dvadeset miliona grla. U svetu se godišnje proizvede oko 570 miliona t mleka. Najveći proizvođači su SAD, Indija, Kina, Rusija i Francuska, sa proizvodnjom većom od 20 miliona tona godišnje. Mleko i proizvodi od mleka su značajni nutritivni, ali i trgovinski artikli. Grafikon 102: Proizvodnja mleka po kontinentima Grafikon 103: Trgovina mlekom po kategorijama i milijardama USD U svetu se najviše trguje sirevima, zatim mlekom u prahu, a najmanje surutkom, jogurtom i ostalim proizvodima dobijenim fermentaciom mleka. Najveći proizvođači sira su SAD, Nemačka, Francuska i Italija, a najveći proizvođači mleka u prahu SAD, Nemačka, Holandija, Peru i Singapur. Sira se godišnje proizvede oko 19 miliona tona i proizvodnja sira je iz godine u godinu u blagom ali konstantnom porastu. Mleko u prahu se proizvodi u količini od oko 4,7 miliona t i ova proizvodnja je manje više konstantna. U svetu se godišnje izveze sira u vrednosti od oko 20 milijardi USD. Sirom se najviše trguje u evropskim zemljama, pa su najveći izvoznici Nemačka, Francuska, Holandija, Italija i Danska, a najveći uvoznici Nemačka, Italija, Velika Britanija, Belgija i Francuska. Vrednost trgovine sirom je bila u stalnom porastu do nastupanja krize. Slično je bilo i sa trgovinom mlekom u prahu, mada je ova trgovina pretrpela veći pad vrednosti u 2009. godini. Mlekom u prahu se godišnje trguje u vrednosti od oko 13 milijardi USD. Najveći izvoznici su Novi Zeland (20% ukupnog izvoza), Holandija, Nemačka, Australija i SAD, a najveći uvoznici Alžir, Holandija, Saudijska Arabija, Meksiko i Indonezija. Sveže mleko je treći artikal po vrednosti trgovine. Njim se godišnje trguje u vrednosti od 5,7 milijardi USD. Najveći deo svetske trgovine se obavi između evropskih zemalja. Najveći izvoznici su Nemačka (25% ukupnog svetskog izvoza), Francuska, Belgija, Holandija i Velika Britanija, a najveći uvoznici su Italija, Nemačka, Belgija, Francuska i Holandija. Proizvodnja putera se iz godine u godinu povećava i u 2009. godini na svetu je proizvedeno 9,6 miliona tona putera. Godišnja vrednost izvoza je oko 5 milijardi USD. Najveći izvoznici putera su Novi Zeland, Holandija, Belgija, Irska i Nemačka, a najveći uvoznici Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Belgija i Holandija. Godišnja vrednost izvoza jogurta i izvoza surutke je slična i u oba slučaja nešto je viša od 3 milijarde USD. Jogurtom se najviše trguje u okviru starog kontinenta. Najveći izvoznici su Nemačka, Francuska i Belgja, a najveći uvoznici Velika Britanija, Italija, Španija, Nemačka i Belgija. Surutkom se trguje i na drugim kontinentima. Najveći izvoznici su Nemačka, Francuska, SAD, Novi Zeland i Holandija, a najveći uvoznici Holandija, Kina i SAD. Proizvodnja mleka je konstantna u EU. Definisana je proizvodnom kvotom i iznosi oko 148 miliona tona mleka. Najveći proizvođači su Francuska, Velika Britanija, Poljska, Italija i Holandija. EU je veliki proizvođač sireva i proizvede preko 45 % ukupne svetske proizvodnje. Sa preko 30% učestvuje i u proizvodnji mleka u prahu i obranog mleka. 106
Evropska Unija u spoljnoj trgovini svim mlečnim proizvodima ostvaruje pozitivan bilans. Trendovi izvoza mleka i proizvoda od mleka u EU slični su trendovima u svetu. Najviše se izvoze sirevi i mleko u prahu. Sir je i najznačajniji uvozni artikal, dok je uvoz mleka u prahu daleko manji. Godišnje se proizvede oko 8,6 miliona tona sira. Vrednost izvoza je bila u stalnom porastu do 2009. godine, kada je iznosila 3,3 milijarde USD. Zemlje EU sir najviše izvoze u SAD i Rusiju. Vrednost uvezenog sira kreće se oko 550 miliona USD godišnje. Najviše sira se uvozi iz Švajcarske. Jedinična vrednost izvoza niža je od jedinične vrednosti uvoza. Izvoz mleka u prahu je u 2007. i 2008. godini gotovo stigao vrednost izvoza sira. Ipak kod izvoza mleka u prahu postoje značajnije oscilacije i vrednost izvoza se kreće od 1,7 milijardi USD 2006. godine, do 3,4 milijarde u 2008. godini. Najveći izvozni partneri su Alžir, Nigerija i Saudijska Arabija. Mleko u prahu se uvozi u mnogo manjim količinama. Vrednost uvoza se krece od 22 u 2009. godini do 50 miliona USD u 2006. godini. Najviše se uvozi iz Amerike, Švajcarske i Novog Zelanda. Jedinična vrednost izvoza viša je od jedinične vrednosti uvoza. Evropska Unija godišnje proizvede oko dva miliona tona putera. Puter je treći mlečni artikal po vrednosti izvoza, a drugi po vrednosti uvoza. Ipak bilans trgovine puterom je pozitivan za više od pola milijarde USD. Puter se najviše izvozi u Rusiju, Saudijsku Arabiju, Egipat i Maroko, a gotovo 90 % putera se uvozi iz Novog Zelanda. Jedinična vrednost izvoza putera viša je od jedinične vrednosti uvoza. Grafikon 104: Izvoz mleka po kategorijama iz EU u mil USD Grafikon 105: Uvoz mleka po kategorijama u EU u mil USD EU je 2007. izvezla najveće količine surutke u vrednosti od 830 miliona USD, dok je prosečan izvoz oko 600 miliona USD. Najviše se izvozi u Rusiju i azijske zemlje i to Kinu, Republiku Koreju, Japan i Indoneziju. Količine surutke koju EU uvozi znatno su manje i kreću se od 12 do 32 miliona USD. Izvozna jedinična vrednost surutke je 3 do 4 puta viša od uvozne cene. Najviše svežeg mleka (18%) EU izvozi u Saudijsku Arabiju, zatim u Rusiju i neke Afričke zemlje. Izvoz svežeg mleka bio je u porastu do 2009. godine. Godišnje se izveze svežeg mleka u vrednosti od oko 270 miliona USD. Preko 50% svežeg mleka EU uvozi iz Švajcarske. Godišnje se uveze svežeg mleka u vrednosti od oko 20 miliona USD. Jogurt je artikal sa kojim EU najmanje trguje. Vrednosti izvoza je oko 200 miliona USD, a vrednost uvoza deset puta manja. Najviše se jogurt izvozi u Rusiju, SAD, Angolu, Švajcarsku i Indoneziju, a 70% uvoza dolazi iz Švajcarske. U Srbiji se već posednjih desetak godina konstantno proizvodi oko 1,5 miliona tona mleka, samo sada sa značajno manje krava (50.000 grla manje u posleđih nekoliko godina). Po proizvodnji mleka Srbija zauzima 42 mesto u svetu, sira 54, i mleka u prahu 57 mesto. Srbija za razliku od EU i drugih velikih proizvođača najviše izvozi sveže mleko, zatim sir i jogurt. Uvoz mleka i proizvoda od mleka je dosta mali i poprilično uravnotežen između svih proizvoda. Jedino odskakanje se desilo 2008. godine kada su uvezene velike količine mleka u prahu. Srbija ipak ostvaruje pozitivan bilans u spoljnoj trgovini mlekom i mlečnim proizvodima u vrednosti od 20 miliona USD godišnje. Izvoz svežeg mleka iz godine u godinu raste i 2009. godine izveženo je svežeg mleka u vrednosti od 25 miliona USD, dok je 2005 izvoz bio nešto manji od 4 miliona USD. Najviše se izvozi u Crnu Goru (66%), zatim u BiH (23 %) i Makedoniju (10%). Uvoz svežeg mleka takođe raste iz godine u godinu. Najviše je uvezeno 2009. godine u vrednosti od 5,2 miliona USD. 70% ukupnog uvoza svežeg mleka se uveze iz BiH, 12 % iz Belgije, i 9% iz Nemačke. Jedinična vrednst izvoza niža je od jedinične vrednosti uvoza osim u 2009. godini kad to nije bio slučaj. Jedinična vrednost svežeg mleka izvezenog iz Srbije daleko je niža od jedinične vrednosti koju ima EU pri izvozu. Srbija izvozi sir u vrednosti od 2 miliona USD (2005. godine) do 19 miliona USD (2008. godine). Glavni izvozni partneri su isti kao i kod mleka ‐ Crna Gora, BiH i Makedonija. Uvoz sira se takođe povećavao do 2009. godine. Prosečno se godišnje uveze sira u vrednosti od 4,2 miliona USD. Najviše se uvozi iz Nemačke, Italije, Makedonije, Poljske i Hrvatske. 107
Za razliku od EU jogurt je u Srbiji jedan od vodećih izvoznih mlečnih artikala i njegova vrednost izvoza konstantno raste da bi u 2009 izvoz iznosio 9,6 miliona USD. Destinacije su ste kao i kod mleka i sira. Jogurt se najviše uvozi iz Nemačke, Hrvatske i Poljske i godišnja vrednost uvoza varira od 1,5 do 2,6 miliona USD. U trgovini puterom Srbija ostvaruje mali pozitivni bilans. Poslednjih nekoliko godina uvoz se povećao sa pola miliona USD na 2,8 miliona USD i to iz Češke, Nemačke, Litvanije, Hrvatske i BiH. Srbija proizvodi male količine mleka u prahu. Samim tim ga malo i izvozi. Uvoz varira od nekoliko stoina hiljada pa do 16 miliona USD kada je odobren inerventni uvoz. Mleko u prahu se najviše uvozi iz Češke, Slovačke, Nemačke, Austrije i Poljske. Proizvodnja i izvoz surutke u Srbiji gotovo da nepostoji. Godišnje se izveze surutke u vrednosti od nekoliko desetina hiljada USD, dok je uvoz značajniji i kreće se od 1,9 do 4,7 milona USD. Najviše se uvozi iz Hrvatske, Belgije, Holandije, Mađarske i Holandije. Grafikon 106: Izvoz mleka po kategorijama iz Srbije u mil USD Grafikon 107: Uvoz mleka po kategorijama u Srbiju u mil USD Turska je veliki proizvođač mleka. Kod njih se uzgaja 4 miliona mlečnih krava i one godišnje daju oko 11 miliona tona mleka, čime je Turska deseta zemlja u svetu po količini proizvedenog mleka. Broj mlečnih krava se od 2005. godine polako povećava. I pored toga Tuska, u zavisnosti od godine, često ima i negativan bilans u spoljnoj trgovini mlekom i mlečnim proizvodima. Najviše izvoze sir, a najviše uvoze mleko u prahu, puter i sir. U trgovini sirom ostvaruje se pozitivan trgovinski bilans. Godišnje se izveze sira u vrednosti i do 87 miliona USD, što je bio slučaj 2009. godine. Izvoz sira konstantno raste, pa je vrednost izvoza sira od 2005 godine u 2009 godini i više nego duplirana. Sir se najviše izvozi u Saudijsku Arabiju, Irak i Kuvajt. Vrednost uvoza varira iz godine u godinu. Najmanje je uvezeno 2006. godine u vrednosti od 16 miliona USD, a najviše 2009. u vrednosti od 27,7 miliona USD. Najveći uvozni partneri su Kipar i Italija. U trgovini mlekom u prahu Turska ostvaruje negativan bilans u vrednosti od oko 40 miliona USD godišnje. Negativni bilans Turska ostvaruje i u trgovini puterom. Oni izvozi značajne količine surutke i u trgovini surutkom ostvaruje pozitivan bilans. Najviše surutke je izvezeno 2007. godine u vrednosti od 20 miliona USD, dok se ostalih godina izveze prosečno oko 7,5 miliona USD. Vrednost izvoza svežeg mleka u poslednje dve godine je veća od 12 miliona USD. Najviše mleka se izvozi u Irak (preko 50%). Pozitivan bilans Turska ostvaruje i u trgovini jogurtom. Vrednost izvoza jogurta od 2005 do 2009. godine povećala se za četiri puta i 2009. godine iznosila je 9,4 miliona USD. Preko 70% jogura se izvozi u Irak. Belorusija je takođe veliki proizvođač mleka i sa proivodnjom od 6 miliona tona godišnje zauzima 18 mesto u svetu. Broj muznih krava se u Belorusiji blago smanjuje, pa je od 2005. do 2009. smanjen za 150.000 krava, tako da ih sada ima oko 1,45 miliona. Od prerađevina od mleka najznačajnija im je proizvodnja sira i putera. Za razliku od Turske i Srbije, Belorusija ima slične trendove u trgovini mlekom i mlečnim proizvodima kao i EU i većina velikih svetskih proizvođača mleka. Belorusija najviše izvozi sir i mleko u prahu. Izvoz sira se povećavao iz godine u godinu i 2008. i 2009. godine, Belorusija je izvezla sira u vrednosti od oko 400 miliona USD. Gotovo celokupan izvoz sira ostvaren je sa Rusijom. Drugi veliki izvozni proizvod je mleko u prahu i do 2008. godine se izvozilo u većoj vrednosti nego sir. Vrednost izvoza mleka u prahu rasla je do 2008. godine kada je iznosila 390 miliona USD. U 2009. godini izvoz je smanjen za 90 miliona. Gotovo svo mleko u prahu se izveze u Rusiju. Belorusija i uvozi mleko u prahu u vrednosti od oko 3 miliona USD i to iz Rusije, Ukrajine i Litvanije. Belorusija prosečno u poslednjih pet godina izvezla putera u vrednosti od 155 miliona USD. Izvoz putera raste iz godine u godinu i u 2009. godini iznosila je 232 miliona USD (90% putera se izveze u Rusiju). Uvoz putera je dosta mali i vrednost uvoza prosečno iznosi oko miliona USD. Gotovo sav se uveze iz Ukrajine i Rusije. 108
Jedini mlečni proizvod u čijoj spoljnoj trgovini je Belorusija do 2008. godine ostvarivala negativni bilans je jogurt. Vrednost uvoza jogurta se kretala od 9 do gotovo 20 miliona USD u zavisnosti od godine. Poslednjih godina raste izvoz jogurta i 2009. godine iznosi 30 miliona USD, što je 12 puta više nego 2005. godine. Najveći i gotovo jedini i uvozni i izvozni partner Belorusije u trgovini jogurtom je Rusija. Belorusija i u trgovini svežim mlekom ostvaruje značajan pozitivan bilan. Sveže mleko se izvozi u prosečnoj vrednosti od oko 40 miliona USD. Belorusija izvozi i značajne količine surutke, mada vrednosti izvoza značajno variraju iz godine u godinu. Najviše je izvezeno 2007. godine u vrednosti od 13 miliona USD, a najmanje 2005. u vrednosti od 3 miliona USD. Karakteristike tržišnog lanca Mlekarstvo je u Srbiji značajna poljoprivredna grana koja sublimira više primarnih proizvodnji u jednu. Ovo je jedan od sektora sa najvećom vrednošću primarne proizvodnje od preko 500 miliona evra godišnje. Pored toga gajenje muznih krava i dobijanje mleka i proizvoda od mleka predstavlja i veliki socijani oslonac siromašnim stanovnicima ruralnih područja. Sam podatak da se proizvodnjom mleka bavi preko 280.000 proizvođača govori dosta o tome. Srbija ima kapacitete u mlekarstvu ali je proizvodnja procentualno gledano zasnovana na ekstenzivnoj proizvodnji i preradi koja ne zadovoljava standarde EU, naročito određene grupe proizvođača. Čak preko 40% mleka u Srbiji se prodaje „od kuće“ i tako ne ulazi u legalne tokove. U Srbiji se jasno odvajaju tri grupe proizvođača mleka, koji zahtevaju različitu agrarnu politiku. Prvi su mali proizvođači sa jednom ili nekoliko krava koje po pravilu nemaju dobar gentski potencijal i daju malo mleka. Krave gaje u neadekvatnim uslovima u poređenju sa standardima EU. Oni svoje mleko najčešće prerađuju u sir i kajmak i ove proizvode prodaju od kuće ili na lokalnim pijacama. Druga grupa su srednji proizvođači sa 3‐10 krava. Rasni sastav, uslovi držanja i muže kod ovih proizvođača se u poseldnjih 6 godina značajno poboljšao ali još uvek najveći deo njih ne ispunjavaju EU standarde o kvalitetu iako u najvećem broju slučajeva melko predaju mlekarama. Njihov broj se tokom 2009. i 2010. značajno smanjio. Treća grupa su velike farme sa dobrim genetskim potencijalom i koje su i po proizvodnji i po standardima na EU nivou. Srbija je zemlja sa najmanjom prosečnom veličinom mlečnih farm u Evropi (posle Albanije). Tako 125.000 proizvođača mleka ima po 1 kravu, 80.000 ima po 2 krave, 50.000 ima po 5 krava i zanemarljiv je broj proizvođača koji ima veći broj krava. U Srbiji u proseku svaka evidentirana farma ima 2,8 muznih krava dok u EU taj prosek iznosi 20 muznih krava. U Srbiji trenutno radi preko 200 mlekara koje snabdevaju domaće tržište mlekom i mlečnim prerađevinama. Najveći deo od tog broja su male zanatske mlekare, dok na velike industrijske mlekare otpada oko 10%. Međutim, i pored tog velikog učešća u brojnom stanju malih mlekara, one u stvari pokrivaju svega 13% prerade mleka. U isto vreme velike industrijske mlekare zahvataju 67% prerađivačkih kapaciteta. Proizvodnjom prerađevina od mleka bave se uglavnom velike mlekare, dok male i srednje uz mleko proizvode i jogurt. U poslednjih par godina na tržištu su se pojavile i manje mlekare koje su se specijalizovale samo za preradu mleka ili sira. Mleko u prahu pravi samo jedna mlekara, a upravo mleko u prahu je jedan od proizvoda od mleka sa kojim se najviše trguje u svetu. Mali proizvođači mleko često prerađuju kod svojih, kuća bez kontrole samog procesa prerade i kontrole kvaliteta, i svoje proizvode (uglavnom kajmak i sir) prodaju na lokalnim pijacama. Upravo ovi proizvodi su mnogima glavni izvor primanja jer njihovu cenu i potražnju diktira slobodnije tržište, pa je samim tim planiranje lakše, a isplativost mnogo veća od prodaje svežeg mleka mlekarama. Mogućnost promene Upravo zato što je proizvodnja mleka jedna od glavnih grana stočarenja i zbog velikog broja proizvođača ovaj sektor je dosta zaštićen carinskim stopama ali i vancarinskim merama. Carine na sveže mleko prema EU su i do 62% u zavisnosti od vrste mleka. To je jedan od razloga zašto Srbija ne uvozi mleko. Drugi je da je Srbija cenovno konkurentna a treći je da postoji prostor daljeg prilagodjavanja cena, ukoliko bi počelo dolaziti do uvoza. Takođe je ovaj sektor vrlo osetljiv na promene koje pradstoje ulaskom u EU, što se može videti i iz iskustva ostalih zemalja. Tri su osnovna razloga: • Prilagođavanje standardima EU za kvalitet mleka je izuzetno teško • Melkarski sektor se po plavilu „čuva“ visokim carinama do dana ulaska • Složenost tržišnih lanaca i prilagođavanje proizvodnoj kvoti Ulaskom u EU carinske stope na sveže mleko neće postojati i tako veliki i nagli pad zaštite negativno će uticati na sektor mlekarstva. Ovakav pad carinske zaštite u relativno najnespremnijem poljoprivrednom sektoru u Srbiji najviše će štetno uticati na srednje proizvođače koji će se teško okrenuti drugim proizvodima od mleka, a sama proizvodnja svežeg mleka nije konkurentna evropskoj ceni i proizvodu. Mali proizvođači će veći akcenat staviti na preradu mleka u proizvode na koje uvoz nema gotovo nikakav uticaj (kajmak i beli sir), dok će veliki proizvođači u većem broju slučajeva moći da se uključe u tržišnu utakmicu, ali samo ukoliko pretpristupni period bude povoljan za razvoj mlekarstva i poboljšanje konkurentnosti. 109
Carine na mleko u prahu trenutno su značajno niže od carina na sveže mleko i u zavisnosti od proizvoda kreću se oko 20% i kod njih je predviđeno spuštanje na 0%. Pošto Srbija gotovo da nema proizvodnju mleka u prahu ova liberalizacija neće ugroziti njenu proizvodnju i mlekarstvo direktno, ali će svakako dovesti na tržište Srbije veće količine mleka u prahu koje će sigurno imati uticaj na Grafikon 108: Cene plaćene od starne mlekara u zemljama EU i Srbiji u Junu 2009 i 2010 sektor mlekarstva. Carinske stope na ostale proizvode od mleka sada iznose oko 20% i predviđeno je njihovo ukidanje. Ovo ukidanje može značajno da utiče i na tržište jogurta, čime će mnoge male mlekare izgubiti svoj glavni izvor profita pa samim tim biti i zatvorene. Što se tiče proizvodnje sira, tu neće doći do velikih promena jer većina sireva koje se proizvode i najviše koriste u Srbiji su beli sirevi koji nisu toliko zastupljeni u drugim zemljama EU. Tako da će se uticaj liberalizacije osetiti uglavnom u proizvodnji tvrdih sireva kojom se trenutno bave uglavnom veće mlekare. Da bi se sa većom sigurnošću moglo odgovoriti na pitanje kolika je mogućnost uvoz mleka i mlečnih proizvoda u Srbiju u pretpristupnom periodu, potrebno je predvideti nekoliko važnih procesa kako u svetu tako i u Srbiji: • Da li će EU, kako je najvljano, ukinuti kvotu za mleko već 2015 godine? Ukoliko se ovo desi verovatno je da će mnogi proizvođači i prerađivači povećavati proizvodnju što može da stvori viškove, koji mogu završiti na tržištu Srbije koja u tom periodu ima liberalizovanu carinu ali nije deo Zajedničke agrarne politike EU. • Da li će biti ozbiljnije narušeni trgovinski odnosi izmedju Rusije i Belorusije? Trenutno najveći deo svojih viškova Belorusija plasira na Rusko tržište. Ove količne su velike i ukoliko bi došlo do narušavanja ovih odnosa, Srbija se čini kao idealno tržište za proizvode iz Belorusije jer su carine u potpunosti liberalizovane. • Da li će Srbija nastaviti da vodi politiku prema mleku na način da se stvaraju ozbiljne nestašice i smanjuje baza za proizvodnju? Ukoliko bi se politika malog premiranja od strane države i plaćanja male cene od strane mlekara nastavila, došlo bi do daljeg smanjenja proizvodnje mleka koje bi neminovno rezultiralo uvozom, bilo kao interventni uvoz ili kao redovni. Dodatno nekoliko procesa ne idu na ruku proizvodjačima mleka u Srbiji • Neadekvatna politika i mala podrška sektoru • Liberalizacija u regionu prema EU koje smanjuje naš izvozni potencijal jel dobijamo konkurenciju na tom tržištu • Sve zahtevniji standardi u sektoru koje Srbija ne može da ispuni, pa samim tim ni da dobije dozvole za izvoz svežeg mleka u EU • Liberalizacija carina i trend povećanja uvoza mleka i mlečnih prerađevina Ipak otvaranjem carina ne možemo očekivati nagli uvoz mleka nego pre stabilizaciju u sektoru, privlačenje investicija i povećanje konkurentnosti sektora. Razlozi leže pre svega u: • Sveže mleko je ne trasportabilni proizvod • Proizvodjač u Srbiji proizvodi mleko za koje dobija manje para nego proizvodjači u regionu i EU • Dobijanje konkurencije u CEFTA zemljama smanjiće izvoz i povećati pritisak na domaćem tržištu • Tržište nekih prerađevina od mleka (sira i kajmaka) gotovo uopšte ne zavisi od uvoza jer su domaći kupci navikli i najviše poverenja imaju u kupovinu tih proizvoda na pijacama ili direktno od proizvođača • Mlekare u Srbiji imaju razvijene brendove i široku lepezu kvalitetnih proizvoda Ovakva situacija se može promeniti ukoliko je jedno od gore postavljenih ptanja reši na način koji neće ići u prilog mlekarskom sektoru. Pravi izazovi za sektor će nastupiti danom ulaska u EU, dok u pretpristupnom periodu Srbija ima dosta načina i kapaciteta za prilagodjavanje. 110
Efekti Dogovorena liberalizacija neće podjedanko uticati na sve proizvođače mleka i na sve proizvode od mleka. Najmanje će uticati na malog proizvođača, koji prodaje sveže mleko i prerađevine od mleka od kuće ili na pijacama, i na velike proizvođače koji imaju snage i potencijala da se izbore sa slobodnim tržištem. Najviše problema imaće srednji proizvođači koji neće moći da se uključe u trku postizanja kvaliteta i cenovne konkurentnosti u EU okruženju, a neće moći ni da prerade svoje mleko i nađu lokalno tržište. Ipak daleko veći uticaj liberalizacija će imati na preradnu industriju. Veliki broj mlekara neće moći da ispuni potrebne standarde, ali neće moći ni da izdrži pritisak slobodnog tržišta, koje će oboriti cene njihovom glavnom proizvodu (mleku). Zaključak • Srbija ima kapacitete u vidu broja muznih krava, dostupnosti hrani, objektima za gajenje, preradnim kapacitetima i sve to može da olakša pretpristupni period i proces liberalizacije u sektoru mlekarstva • Uvoz odredjenih kategorija mleka i sireva će se povećati na račun domaće proizvodnje. Veličina i brzina ovog procesa će pre svega zavisiti odgovora agarne politike ali i od politike EU u mlekarstvu, odnosa između Rusije i Belorusije i standarda domaćeg stanoništva • Vrlo brzo će doći do cenovnog prilagođavanja na račun profita domaćih proizvođača i prerađivača • Značajno će se smanjiti broj mlekara 111
9.6. Stočarstvo i proizvodnja mesa Goveđe meso Gajenje goveda je rasprostranjeno širom sveta i potrošnja je značajna u svim delovima sveta uz velike razlike po regionima. Međutim procentualno, od ukupne proizvodnje trgovina je generalno mala, jer ova proizvodnja u mnogim zemljama predstavlja osnovu samoodrživosti jedne porodice. U svetu se uzgaja gotovo milijardu i 400 miliona grla goveda. Najviše goveda se uzgaja u Aziji i Južnoj Americi, zatim u Africi, a u Evropi i Severnoj Americi upola manje nego u Africi. Grafikon 109: Distribucija razlicitih kategorija govedine po kontinentima Raspored zaklanih goveda nešto je drugačiji. Na prvom mestu je i dalje Azija sa 34%, zatim Južna Amerika sa 21%, Evropa i Severna Amerika pa tek onda Afrika. Prema količini dobijenog mesa raspored se ponovo menja. Zanimljivo je da su zemlje Evrope monogo češće među najvećim izvoznicima goveđeg mesa, dok zemalja iz Azije, Afrike i Južne Amerike gotovo da i nema. Od goveđeg mesa u svetu se najviše trguje goveđim zaleđenim mesom bez kosti, svežim mesom bez kosti u vrednosti od oko 100 milijardi $, zatim živim životinjama (oko 50 milijardi $), mesom sa kostima (oko 35 milijardi$), i na kraju polutkama (nešto više od 20 milijardi $). Najveći izvoznici živih životinja su Francuska (40% ukupne trgovine), Kanada (30%), Meksiko, Australija i Brazil, a najveći uvoznici SAD i Italija, koji ukupno uvoze preko 60% ukupnog svetskog uvoza. Spoljna trgovina živom stokom obavlja se, isključivo, sa okolnim zemljama. Najveći izvoznici goveđih polutki su Holandija, Francuska, Kolumbija, Nemačka i Belgija, a uvoznici Italija, Holandija, Venecuela, Francuska i Portugal. Tabela 33: Proizvodnja različitih grupa proizvoda Žive životinje Brazil Zaklana grla 204,500,000 Kina Meso (t) 45,561,095 SAD Indija 172,451,000 Brazil 38,500,000 Kina SAD 94,521,000 SAD 33,487,800 Argentina Kina 92,131,951 Argentina 13,500,000 Australija 11,891,227 6,115,591 2,830,000 2,147,908 Etiopija 50,884,005 Ruska Federacija 9,397,747 Ruska Federacija 1,740,628 Argentina Sudan 50,750,000 Australija 8,702,488 Francuska 1,466,669 41,563,000 Indija 8,600,000 Nemačka Pakistan 33,000,000 Francuska 4,953,361 Italija Australija 27,906,765 Kolumbija 4,350,000 Kolumbija 936,302 Kolumbija 27,359,290 Novi Zeland 3,875,083 Indija 885,800 1,193,196 1,055,006 Italija je takođe i najveći uvoznik mesa sa kostima (više od 30% ukupnog svetskog uvoza). Veliki uvoznici su i Francuska, Grčka, Holandija i Nemačka. Pošto su i najvći izvoznici zemlje EU (Nemačka, Francuska, Holandija, Poljska i Austrija), može se zaključiti da se glavna trgovina goveđim mesom sa kostima obavlja u okviru EU. Najrasprostranjenija trgovina svežim mesom je trgovina mesom bez kosti. Najveći uvoznici su: Japan, SAD, Meksiko, Nemačka i Velika Britanija, dok su najveći izvoznici: Australija, Irska, SAD, Holandija i Kanada. Slika je nešto drugačija ako se pogledaju podaci o trgovini zaleđenim goveđim mesom. Najznačajnija je trgovina mesom bez kostiju, gde su najveći izvoznici zemlje koje su udaljene od glavnih potrošačkih centara (EU i SAD). Na prvom mestu to je Brazil, zatim Australija, Novi Zenland, Indija i Urugvaj. Izvoz zaleđenog mesa bez kosti iz godine u godinu raste pa se vrednost izvoza od 2005. do 2009. godine povećala za 3 milijarde USD. Takođe i izvoz zaleđenog mesa sa kostima raste ali je njegova vrednst izvoza u poređenju sa vrednošću mesa bez kostiju značjano manja. 112
Tako je vrednost svetskog izvoza mesa sa kostima 2009. godine iznosila nešto više od 400 miliona $. Najveći izvoznici su Australija, SAD, Novi Zenland, Kanada i Argentina. Dok su najveći uvoznici Republika Korea (44%), Grčka, Saudijska Arabija, Velika Britanija i Oman. Preko 50% zaleđenih goveđih polutki u svetu izveze Belorusija. Veliki izvoznici su Ukrajina i Holandija. Najveći uvoznici su Rusija (42%), Holandija, Maroko, Saudijska Arabija i Kuvajt. Rusija je takođe i najveći uvoznik smrznutog mesa bez kosti, odmah za njom su SAD, Japan i Republika Korea. Pored goveđeg mesa, trguje se i prerađevinama od goveđeg mesa, kao i dimljenim i sušenim goveđim mesom. Italija kao jedan od najvećih uvoznika živih goveda, polutki i mesa sa kostima je i najveći izvoznik dimljenog i suvog mesa. Veliki izvoznici su i Švajcarska, Brazil, Holandija i Danska, a najveći uvoznici Francuska, Nemačka, Velika Britanija, SAD i Danska. Prerađevinama od goveđeg mesa se trguje u vrednosti od dvadesetak milijardi USD, od čega na Brazil otpada preko 30%. Veliki izvoznici su Irska, Argentina, Nemačka i SAD. Gotovo 50% prerađevina od goveđeg mesa uveze se u SAD i Veliku Britaniju. Veliki uvoznici su i Kanada, Nemačka i Japan. Mapa 20: Izvoz svih ketegorija goveđeg mesa u svetu u USD Mapa 21: Izvoz goveđeg mesa u Evropi u tonama U EU se gaji oko 90 miliona goveda. Najveći uzgajivači su Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Irska, Italija, Španija i Poljska. Iste države se izdvajaju u prvih deset država i kada je u pitanju broj zaklanih goveda, ali je primetno da je po ovom kriterijumu Italija na drugom mestu, dok je Irska na osmom. EU je značajan izvoznik živih goveda (378 miliona USD u 2009), dok je uvoz mali (9,5 miliona USD od čega 99% iz Švajcarske). Najveći izvozni partneri su Hrvatska, Rusija, Liban, Alžir i Maroko. Grafikon 110: Trendovi i nivo prometa goveđeg mesa po kategorijama u EU je izvoznik goveđih polutki ali jedna od njenih osnovnih karakteristika jesu velike međugodišnje varicije (od 1.129 tona 2005. godine do 13.408 2008) i činjenica da preko 80% izvoza je u Švajcarsku. S druge strane uvoz je simboličan i gotovo sve količine dolaze iz Srbije (preko 70%) i Hrvatske (23%). Međutim, ovo tržište je izuzetno dinamično između zemalja članica EU. milionima USD EU pođednako izvozi i sveže mesto sa kostima i meso bez kosti u vrednosti od 60 do 115 miliona $ godišnje. Iz godine u godinu povećeava se izvoz mesa sa kostima, pa se od 2006. do 2009. gotovo duplirao, dok je izvoz goveđeg mesa bez kosti relativno konstantan. EU daleko manje uvozi meso sa kostima nego meso bez kosti. Tako je 2009. uvezla meso sa kostima u vrednosti od gotovo 19 miliona $, a meso bez kosti u vrednosti od milion $. Primetno je da i u jednom i u drugom slučaju, kad se radio o mesu sa ili bez kosti jedinična vrednost uvezene robe često je i duplo veća nego jedinična vrednost izvezene robe. Najviše mesa uvozi se iz Argentine, Brazila, Urugvaja, Australija i Nambija, a najveći izvozni partneri su Rusija, Švajcarska, Makedonija, Norveška i Hrvatska. 113
EU dosta uvozi zaleđeno meso bez kosti. Godišnje se uveze mesa u vrednosti od oko 600 miliona $, dok je izvoz znatno manji (2009. godine iznosio je 140 miliona $). Gotovo svo zaleđeno meso bez kosti uvoze iz Južne Amerike i to najviše iz Brazila. Najveći izvozni partneri za zaleđeno meso bez kosti su Rusija (oko 70%), Grenland, Norveška, BiH i Izrael. Za razliku od živih životinja i svežeg goveđeg mesa, EU duplo više uvozi suvo meso nego što ga izvozi. Jedinična vrednost uvezenog suvog goveđeg mesa viša je od jedinične vrednosti izvezenog. Najveći uvozni i izvozni partner suvog mesa je Švajcarksa (69% uvoza i 86% izvoza). Značajne količine suvog mesa EU uveze i iz Brazila (29% ukupnog uvoza). Isto kao i sa suvim mesom EU mnogo više uvozi prerađevina od mesa nego što ih izvozi. Tako je 2009. uvezla prerađevina u vrednosti od 400 milona USD, a izvezla u vrednosti od 57 miliona USD. Najviše prerađevina uvozi iz Brazila (preko 80%) i Argentine (13%), a izvozi gotovo pođednako u dosta zemalja širom sveta. U Srbiji ima nešto više od milion grla goveda. Godišnje se zakolje oko 450.000 i dobije se nešto manje od 100.000 t mesa. Srbija izvozi više goveda nego što ih uvozi. Količina uvezenih goveda iz godine u godinu raste. Veliki skok uvoza zabeležen je 2008. godine, kada je vrednost uvezenih životinja porasla sa 3,3 miliona $ na 7,7 miliona. SEK i pad investiranja u Srbiji doveo je do drastičnog pada uvoza stoke u 2009. godini pa je uvezeno, samo goveda, u vrednosti od 305 hiljada $. Najviše goveda uvezeno je iz Austrije, Nemačke, Kanade i Holandije. Izvoz goveda je u poslednjih tri godine postigao višestruki skok. Tako je 2006. godine izvezeno goveda u vrednosti od milion $, a 2008. i 2009. u vrednosti od preko 50 miliona $. Gotovo sva goveda su izvezena u BiH (67%) i Crnu Goru (32%). Ostali izvozni partneri su Izrael, u koji se izvoze goveda u vrednosti od 323 hiljade $, Albanija i Makedonija. Srbija je mnogo veći izvoznik nego uvoznik goveđeg mesa. Najviše izvozi meso sa kosima, zatim polutke pa meso bez kosti. Meso sa kostima najviše se izvozi u Italiju, Crnu Goru i Makedoniju. 2006. godine Srbija je zabeležila značajan rast izvoza ovog proizvoda, pa je izvoz iz 2005. povećala tri puta na vrednost od 27 miliona $. Rast izvoza je zabeležen i sledeće godine, ali daleko manji (za 5 miliona $). Od tada se beleži blagi pad. Tako je 2009. Srbija izvezla goveđeg mesa sa koskom u vrednosti od 18 miliona $. U isto vreme uvoz mesa sa koskom se povećava, ali je vrednost uvoza daleko manja i 2009. je iznosila 78.000$. Jedinična vrednost uvezenog mesa je veća nego izvezenog. Jedini uvozni partneri Srbije su Crna Gora i Makedonija. Za razliku od mesa sa koskom, meso bez kosti Srbija gotovo da i ne uvozi. 2009. godine ga je izvezla u vrednosti od 315.000$, ali 2008. i 2007. izvoz je bio preko 2 miliona $. Preko 99% izvoza se obavlja sa Crnom Gorom. Neznatni deo goveđeg mesa bez kosti se izveze u Makedoniju i Italiju. Srbija ostavaruje pozitivni bilans i u spoljnoj trgovini suvim mesom. Godišnje se u poslednjih pet godina izvozilo suvog mesa u vrednosti od 150.000 do 270.000 $. Zanimljivo je da je, u poslenje dve godine, jedinična vrednost izvezene robe bila veća od vrednosti uvezene robe. Glavni izvozni partneri su Crna Gora i Makedonija. Male količine se izvoze i u Albaniju, Rusiju i Nemačku. Srbija godišnje uveze suvog mesa u vrednosto od oko 90.000$. Jedini uvozni partneri su Crna Gora (95%) i BiH. Srbija, takođe, ostvaruje pozitivni bilans u trgovini prerađevinama od goveđeg mesa. Godišnje u proseku izveze prerađevina u vrednosti od 1,5 milion $, a uveze u vrednosti od 60 hiljada. U 2009. godini zabeležen je veliki skok uvoza ovih prerađevina pa je vrednost uvoza iznosila 700.000 $, dok je izvoz od 2007. godine u blagom padu. Srbija najviše prerađevina izvozi u Crnu Goru (60%), Makedoniju (22%), Rusiju (8%), BiH i Albaniju, a uvozi ih iz najviše iz BiH (preko 80%), ali i iz Rusije, Crne Gore, Mađarske i Ukrajine. Generalno se može reći da su izvozni partneri Srbije u svim proizvodima od govedine, pa i u trgovini živim životinjama gotovo isti. Dva najznačajnija i najveća su Crna Gora i Bosna i Hercegovina. U Turskoj se gaji više od 10 miliona goveda, godišnje se zakolje od milion i 600 hiljada do 2 miliona i dobije se od 300.000 do 400.000 t mesa. Tursko tržište mesom je dosta zatvoreno i spoljna trgovina skoro da ne postoji, ili gledano prema drugim poljoprivrednim proizvodima zanemarljiva je. Gotovo da se i ne beleži izvoz živih životinja. Uvoz goveda u poslednje dve godine je postigao veliki rast, tako je u 2008. i 2009. godini uvezeno goveda u ukupnoj vrednosti od 30 miliona $, dok je uvoz 2007, 2006. i 2005. bio daleko niži u proseku od oko 3,5 milona $.Najviše goveda je uveženo iz SAD (50%), Australije (32%), Urugvaja i Švedske. Za razliku od živih životinja, uvoz polutki i mesa gotovo da ne postoji. Turska vlada je stavila takse na uvoz goveđeg mesa i na taj način poprilično zatvorila Tursko tržište. Carina na uvoz goveda je 10%, a carina na uvoz goveđeg mesa 25%. Turska svo meso koje izvezi, izveze u Irak i Pojas Gaze. Izvoz polutki iz godine u godinu varira. tako je Turska 2007. izvezla polutki u vrednosti od 490 hiljada $, 2008. u vrednosti od 51.000$, a 2009. u vrednosti od 135.000 $. Zanimljivo je da je jedinična vrednost polutki koje Turska izveze gotovo duplo veća nego jedinična vrednost izvoza Srbije ili EU. 114
Goveđe meso sa kostima Turska izvozi svake godine u vrednosti od prosečno 40.000$, osim 2007. godine kada je vrednost izvoza bila 240.000$. Izvoz goveđeg mesa bez kosti je nestalan. Tako da Turska 2007. i 2008. i nije imala izvoza ovog proizvoda. Dok je 2009. godine vrednost izvoza bila 115.000$. Količine i vrednosti izvezenog suvog mesa su simbolične. 2009. godine izvezeno je 4t u vrednosti od oko 65.000$. Za razliku od mesa, izvoz prerađevina od goveđeg mesa je značajan. Prerađevine su 2009. godine izvezene u vrednosti od 1.280.000 $. Primetan je znatan rast izvoza u poslednjih pet godina (od 2005 do 2009. izvoz se povećao za više od 6 puta). Najveće količine su izvezene na Kipar, ali i u Pojas Gaze, Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju i Azerbejdžan. Belorusija gaji oko 4 miliona grla goveda, od toga se svake godine zakolje nešto više od milion i po grla i dobije se meso u vrednosti od 250.000 do 300.000$. Do 2008. godine Belorusija je ostvarivala pozitivan bilans u izvozu živih goveda, a od 2008. taj bilans je negativan zbog velikog pada izvoza koji u 2009. godini iznosi 100.000$, a 2006. je iznosio gotovo 6 miliona $. Belorusija, sva živa goveda koja izvozi, izveze u Rusiju i Uzbekistan, dok se uvoz u najvećoj meri obavlja sa Mađarskom (93%), ali i sa Rusijom, Švedskom i Ukrajinom. Belorusija najviše izvozi goveđe meso sa kostima, zatim polutke i na kraju meso bez kosti. (Isto kao i Srbija). Generalno gledano Belorusija je veliki izvoznik goveđeg mesa sa kosima i svoj izvoz značajno povećava iz godine u godinu. 2009. godine izvezla je meso sa kostima u vrednosti od 158 milona $. Grafikon 111: Izvoz goveđeg mesa sa kostima u Belorusiji Grafikon 112: Jedinična vrednost izvoza goveđeg mesa sa kostima u Srbiji, EU i Belorusiji Jedinična vrednost izvezenog mesa sa kostima je dosta niža nego ona koju postiže EU ili Srbija. Najveći i jedini izvozni partner Belorusije je Rusija. Belorusija uvozi meso sa kostima najvećim delom iz Litvanije, zatim Ukrajine, Poljske, Latvije i Rusije. Vrednost uvoza varira iz godine u godinu tako je 2007. godine iznosila 100.000 $, a 2005. 9 miliona. Ukupno gledano, zabeležen je pad uvoza i on 2009. iznosi 200.000$. Belorusija ostavaruje veliki priliv novca i izvozom goveđih polutki. Ona godišnje izveze polutki u vrednosti od 12 miliona $ prosečno. Sav izvoz se ostvaruje sa Rusijom, Uvoz polutki u odnosu na izvoz je simboličan i 2007. godine je iznosio 30.000$, dok u 2008. i 2009. godine nije ni zabeležen. Uvoz mesa bez kosti nije stalan i iz godine u godinu se dešavaju velike oscilacije. Tako je Belorusija 2007. uvezla goveđeg mesa bez kosti u vrednosti od 8.000 $, a 2008. od 2 milona $. Najveći uvozni partneri su Litvanija i Poljska. Izvoz goveđeg mesa bez kosti je bio stalan sve do 2009. godine i do tad je iznosio oko 300.000 $. 2009. godine izvoz goveđeg mesa bez kosti iznosi 5.300.000 $. Najveći i gotovo jedini izvozni partner je Rusija, mada manje količine se izvoze u Irak. Belorusija je takođe, veliki izvoznik zaleđenog goveđeg mesa. Vrednost izvoza zaleđenih polutki je, uglavnom, veća od 100 miliona $ godišnje. I time je ona najveći svetski izvoznik ovog proizvoda. Oni, takođe, izvoze i zaleđeno meso sa kostima. Do 2006. godine izvozla ga je godišnje u vrednosti od 4 miliona $, 2007. izvoz se smanjio na 800.000$, a u 2008. i 2009. godini je postao zanemarljiv. Svo ovo meso izvoženo je u Rusiju. Spoljna trgovina suvim goveđim mesom gotovo da i ne postoji. Male količine suvog mesa se izvezu u vrednosti od 2 do 7 hiljada $ godišnje i to u Rusiju. Za razliku od suvog mesa, Belorusija je veliki izvoznik prerađevina od goveđeg mesa i godišnje prosečno izveze meso u vrednosti od preko 12 miliona $. Ovaj izvoz je iz godine u godinu konstantan. 99% prerađevina od goveđeg 115
mesa izveze se u Rusiju, ali se izvozi i u Azerbejdžan, Kazakstan, Tadžikistan i Moldaviju. Belorusija, takođe, uvozi prerađevine od mesa u vrednosti od oko 3 miliona $ godišnje. 94% uveze iz Rusije, a ostalo iz Ukrajine, Irana i Irske. Karakteristike tržišnog lanca Govedarstvo u Srbiji ima ogroman značaj. Učestvuje u ukupnoj vrednosti stočarske proizvodnje sa 46,6% i učešćem količinske proizvodnje mesa u ukupnoj proizvodnji mesa sa 57,3%. Čak 4/5 goveda se nalazi u rularnim područjima Centralne Srbije. Govedarstvo u Srbiji ima jaku genetsku bazu i osnovu za ishranu. Pre svega, ova tvrdnja se odnosi na simentalsku rasu, koja čini osnovnu proizvodnju jer je proizvodnja goveđeg mesa bazirana, najvećim delom, na domaćem šarenom govečetu u tipu simentalca (56,6%) i simentalcu (25,3%). Isto tako ima dobru osnovu u cenovno konkurentnoj stočnoj hrani. Uvozna zavisnost proizvodnje stočne hrane i repromaterijala je mala, jer je primarna proizvodnja u velikoj meri oslonjena na domaće resurse i nezavisna od uvoza. Srbija ima kapacitete u mlekarstvu i preradi mesa, ali je proizvodnja i prerada zasnovana pretežo na ekstenzivnoj proizvodnji i zastareloj tehnologiji prerade. Sektor nije pripremljen za utakmicu za evropsko i svetsko tržište, jer nema certifkate o zdravstvenoj i kvalitetnoj kategoriji. Dodatno veoma mali broj klanica ispunjava uslove za izvoz mesa na velika tržišta – EU, arapskih zemalja i SAD. Mali je broj objekata za klanje, rasecanje i preradu mesa registrovanih za izvoz na tržište Evropske unije (6) i na tržište trećih zemalja (53). Samo pre dvadesetak godina Srbija je bila jedna od konkurentnijih zemalja u proizvodnji kvalitetnog junećeg mesa. Ipak ,najveći deo tovljenika se otkupljuje preko klanica, direktno ili preko posrednika. U okviru CEFTA okruženja (slobodna trgovina unutar zemalja i visoka zaštita prema zemljama EU) Srbija je najkonkurentnija zemlja kako sa sirovinom tako i sa prerađevinama. Međutim, izostanak suštinskih reformi u sektoru govedarstva Srbije uslovljava smanjenje prisustva proizvoda Srbije na ovom tržištu koje polako biva preuzimano od strane proizvođača iz zemalja EU ne samo usled liberalizacije CEFTA zemalja prema EU nego i smanjenjem cenovne i kvalitetne konkurentnosti Srbije. Proizvodni lanac sa aspekta zdravstvene sigurnosti u proizvodnji je neadekavtan za standarde EU, prvenstveno usled neispunjavanja sistemske kontrole zdravstvene bezbednosti hrane, higijenskih i ekoloških standarda. Usled toga izvozna dozvola postoji samo za vrlo selektivne proizvode – baby beef. Posledica neizgrađenih tržišnih lanaca je cenovna i proizvodna cikličnost. Naročito trendovi smanjenja broja mlečnih krava i velikog izvoza teladi, bi trebalo da nas zabranjeno jer se tako uništava genetska osnova i otežava se brzo prilagođavanje na poticaj dobre cene. Ova činjenica će dodatno povećati cenovnu cikličnost. Srbija ima dozvolu za izvoz „baby beef“ poreklom iz Srbije u EU u količini od 8.700t, po preferencijalnim uslovima‐
carine za 80% niže od MFN carine koje se pimenjuju u EU. Kvota se ispunjava sa oko 20% iz razloga što je isplatljivije prodavati govedinu na domaćem tržištu, nego na tržištu EU (zbog teškoća u ujednačavanju kvaliteta, neorganizovanog tržišnog lanca koji poskupljuju proizvodnju, postojanja značajnog broja tehničkih uslova za izvoz koje treba ispuniti i sl). Dogovorena liberalizacija Sektor govedarstva se generalno smatra vrlo osetljivim po pitanju liberalizacije carine jer je spor obrt kapitala, složeni su i dugački tržišni lanci, puno proizođača je uključeno u proizvodnju, preradu i sl. Dodatno postoji generalno viđenje da je liberalizacija, inače visoko zaštićenog tržišta žive stoke, mesa i prerađevina, potrebna tek po dostizanju adekvatnog nivoa konkurentnosti kvalitetom i cenom. Upravo zato je dogovorena liberalizacija u dužem prelaznom periodu, uz zadržavanje kvota na većem broju osetljivih proizvoda. Proizvodi iz sektora govedarstva nalaze se u dva odeljka carinske tarife. U prvoj glavi „Žive životinje, proizvodi životinjskog porekla“, obuhvaćeno je 58 stavova tarife gde je osovna logika da se: • najnižom stopom od 1%, carine obuhvate životinje namenjene reprodukciji, odnosno za priplod, i proizvodi koji nemaju značaja za domaću proizvodnju, • a najvišom stopom od 30% životinje za ostale namene. • proizvodi u istoj grupi carine istom carinskom stopom. Na primer, za uvoz junadi stopa je 30%, za juneće meso takođe 30%, kao i za prerađevine od junećeg mesa. • Uz prosečnu carinu za uvoz proizvoda, za 10 tarifnih stavova bila je propisana obaveza plaćanja prelevmana i to u visini od 12 do 15 dinara po kilogramu uvezene žive životinje, u zavisnosti od vrste i mase. 116
U drugoj glavi, „Meso i drugi klanični proizvodi za jelo“, obuhvaćeno je 259 tarifnih stavova. Najviše carinske stope bile su predviđene za uvoz svih kategorija mesa, goveđeg, svinjskog, ovčijeg i kozijeg, klaničnih proizvoda od navedenih vrsta mesa, mesa i jestivih otpadaka od živine. Dogovorena liberalizacija u okviru SAA je snižavanje carine sa početnog nivoa od oko 40% na 14% u roku od šest godina za meso. Nema liberalizacije sa Turskom, dok je dogovoreno potpuno ukidanje carina sa Belorusijom. Pregovori u okviru STO još nisu završeni i postoje tri vrlo istrajna zahteva za snižavanje carina od strane Brazila, SAD i Ukrajine. Tabela 34: Dogovoreni nivo liberalizacije Početna Sveža ili rashlađena govedina, teletina i junetina EU STO Turska Belorusija 22.7% ‐ 19.9% ‐ 17% ‐ 14.2% ‐ 11.4% 41.0% Brazil zahteva 10%, SAD 15, a Ukrajina za prerađevine 7% 41.0% 39.0% Brazil zahteva 10%, SAD 15, a Ukrajina za prerađevine 7% Ukidanje carina 0% 39.0% 28.4% Smrznuta govedina, teletina, junetina 22.1% ‐ 19.3% ‐ 15.6% ‐ 13.8% ‐ 11.4% 27.6% Mogućnost promene Mogućnost promene je značajna, naročito u okviru STO, Belorusije i EU, posebno uzimajući u obzir negativne trendove u broju goveda i smanjenju proizvodnje mesa koji karakterišu Srbiju poslednjih godina. Dogovor u okviru SAA da se postepeno smanjuju carine za uvoz goveđeg mesa tokom tranzicionog perioda od pet godina podrazumeva da, za najveći deo kategorija mesa, Srbija postavlja nivo zaštite na nivo od oko 10% koji ne predstavlja značajnu zaštitu i za koji se sigurnošću može reće da će omogućiti uvoz za određene kategorije mesa, naročito imajući u vidu da: • Srbija nije cenovno konkurentna u proizvodnji goveđeg mesa u odnosu na najveći broj zemalja EU • Srbija ima velike oscilacije u proizvodnji koje izazivaju cenovne varijacije • Veliki broj goveda, naročito za proizvodnju mleka, poslednjih nekoliko godina je zaklan ili izvežen čime je smanjena mogućnost brzog prilagođavanja na novonastale situacije kao što je podizanje proizvodnje usled poticaja visoke cene • Bilansi su vrlo nategnuti jer je trend smanjenja proizvodnje bio uslovljen smanjenom domaćom potrošnjom. Pretpostavka je da će povećanje potrošnje (usled povećanja standada i ulaska Hrvatske u EU18) biti teško praćeno povećanjem domaće proizvodnje (barem ne u kratkom vremenskom periodu) • Prerađivačka industrija će praviti sopstvene kalkulacije i brzo organizovati uvoz čim se javi mogućnost Međutim, pored velike mogućnosti za promene (uvoz) goveđi proizvodi iz EU neće odmah po liberalizaciji preplaviti tržište Srbije iz nekoliko razloga: • Najveći broj proizvođača ima prostora da se prilagodi novonastalim uslovima sniženja cene na način da će unaprediti proizvodnju i zadržati prihode na istom nivou • Za uvoz je potrebna značajna logistika u skladišnim i prodajnim objektima. Činjenica je da najveći trgovinski lanac ima i svoju proizvodnju, tako da će uvoz biti prvenstveno namenjen preradi koja je značajno manja u odnosu na svežu potrošnju • Prodaja mesa zahteva vremena za planiranje i pripremu • Ne postoje uhodani uvozni kanali niti trgovačke veze između proizvođača u EU i prerađivača, ili prodavaca mesa u Srbiji, a cela industrija je u velikoj meri zasnovana na dugoročnim ugovorima 18
Trenutno Bosna i Hercegovina ima visoku zaštitu na proizvode iz EU ali ne i na proizvode iz CEFTA zemalja. Ovu činjenicu koriste Srbija i Hrvatska na način da na ovom tržištu nemaju značajnu konkurenciju osim jedne druge. Upravo zato po ulsaku Hrvatske u EU s jedne strane će Srbija moći da više izvozi u Hrvatsku jer neće biti toliko carinskih barijera a sa druge će izgubiti konkurenta na tržištu BiH, što će omogućiti povećanje izvoza i potražnje. 117
• EU nije cenovno najkonkurentnija u proizvodnji goveđeg mesa (jeste kvalitetno). Ukoliko se nastave negativni trendovi u proizvodnji u Srbiji i time otvori prostor za zanačajniji uvoz izvoznici iz zemalja, Srbija će se suočiti sa još dodatnom konkurencijom (zamrzuta govedina iz Brazila i Aregentine, polutke iz Belorusije) koji već imaju, ili mogu da imaju i povoljniji carinski tretman od EU. Ovo naročito važi za meso nižih cenovnih kategorija, jer na našem tržištu cena je preovlađujuća za odabir proizvoda, a kvalitet ne toliko. Uzimajući sve ovo u obzir, pretpostavljamo, da će se mogućnost za promene iskoristiti kako bi se povećao uvoz goveđeg mesa iz Evropske unije, međutim taj uvoz neće biti kontinuiran, nego pre ad hock i prvenstveno od strane prerađivača mesa. Ovaj uvoz neće u potpunosti uništiti domaću proizvodnju, ali će je smanjivati i ona će morati da mu se prilagođava, što danas i nije slučaj. S obzirom da je Belorusija značajan proizvođač i neto izvoznik goveđeg mesa, očekivano je da Belorusija može predstavljati opasnost po proizvođače goveđeg mesa u našoj zemlji. Sigurno da pored postojećih količina za izvoz iz Belorusije, nepostojanje carine i cena u određenim periodima može omogućavati uvoz. Međutim, s obzirom da Belorusija, gotovo isključivo, svoje viškove izvozi na skupom Ruskom tržištu, da su transportni troškovi veliki, da postoje brojne veterinarske neusklađenosti, da ne postoji tradicija trgovine između zemalja ‐ smanjuje se i mogućnost trgovine. Nepostojanje liberalizacije, visoka cena goveđeg mesa, postojanje ograničenja za izvoz, najlošija carinska pozicija u odnosu na ostale zemlje (CEFTA, EU i verovatno STO) i činjenica da je Turska uvoznik junećeg mesa, ukazuju da ne postoji mogućnost promene tj. da ne postoji mogućnost da Turska izvozi goveđe meso u Srbiju. U okviru pregovora za ulazak u STO, mnoge zemlje pokazuju interes za ovaj sektor poljoprivrede i traže smanjenje zaštite, što ukazuje da će za Srbiju biti teško da održi postojeću ponudu u okviru STO. Pregovori će odlučiti na koliki nivo će se carina spustiti. U osnovi mogućnost za promene iz STO zemalja se svodi prvenstveno na uvoz zamrzutog goveđeg mesa iz zemalja udaljenih od Srbije – Brazila, Argentine i SAD. Srbija nema naviku da troši smrzuto meso, ali prerađivačkoj industriji ono može da bude opcija. Imajući u vidu da najveći deo potrošnje goveđeg mesa u Srbiji se ne prerađuje, utoliko se i smanjuje mogućnost uvoza smrzutog mesa. Dodatna okolnost koja će uticati na veličinu ovog uvoza jesu visoki transportni troškovi i činjenica da Srbija ima malo nestabilno i tržište koje je naviklo da trošiti domaće proizvode. Dodatno, veterinarski uslovi koji još nisu usaglašeni sa zemljama velikim izvoznicima zamrznutog goveđeg mesa će umanjiti mogućnost uvoza. Upravo zato, nerealno je očekivati da će doći do kontinuiranog većeg uvoza ove kategorije mesa. Takođe je nerelno očekivati da određene prerađivačke industrije neće pronaći svoje kanale kojima bi snizile cenu koštanja svojih proizvoda na račun uvezenog mesa iz STO zemalja. Grafikon 113: Izvoz živih goveda iz Poljske po mesecima u Grafikon 114: Ivoz goveđeg mesa iz Poljske po mesecima u milionima USD milionima USD Efekti Dogovorena liberlizacija u okviru ova četiri ugovora će imati efekte pre svega na cenu žive stoke za klanje, mesa i prerađevina od mesa. Povećanje uvoza i prilagođavanje cene tom uvozu će smanjiti cenu na domaćem tržištu, a to znači da jedan deo nekonkurentnih proizvođača će smanjivati svoju proizvodnju. Međutim, na smanjenje proizvodnje će prvenstveno uticati nivo pravilnih investicija u ovaj sektor poljoprivrede, domaća podrška i agrarna politika, a manje liberalizacija carine. Tabela 35: Mogući efekti na tipove proizvođača goveđeg mesa 118
Proizvođači Mali proizvođač za sopstvene potrebe Karakteristike Procena efekta liberalizacije Hrana se, gotovo isključivo, obezbeđuje sa farme Liberalizacija neće imati uticaj jer je u pitanju proizvodnja za sopstvene potrebe; Nizak nivo ulaganja u objekte, opremu i genetski materijal Problemi oko standarda bezbednosti hrane i širenja bolesti
Broj će im se smanjivati ali više kao posledica socijlanih (starost), ekoloških (trošak ispunjenja standarda) i ekonomskih razloga nego liberalizacije Mali robni proizvođači Od nekoliko do desetak goveda ‐ kao dopunska delatnost osnovnoj proizvodnji (mleko npr), ili svaštarska proizvodnja na većem obimu i gde se jedan deo ponudi tržištu Vrlo osetljivi na snižavanje cene i vrlo lako mogu preći u prvu grupu (proizvodnja goveđeg mesa za sopstvene potrebe) Robni proizvođači Ukupna proizvodnja na farmi im je usmerena ka proizvodnji goveđeg mesa Postoji dobra osnova (genetika, znanje, iskustvo) na koju bi trebalo da budu dodate investicije koje eliminišu mogućnost smanjenja proizvodnje used liberalizacije. Velike kompanije Imaju zemljišne resurse i stočnu hranu, imaju objekte i preradne kapacitete Samostalni, vertikalno povezani i cenovno konkurentni
Značajna unutrašnja konkurencija Prerađivači Nedostatak investicija kako u proizvodnji tako i prodaji Većina ne ispunjava standarde za izvoz u EU
Mali efekat jer su cenovno konkurentni i u najvećem broju slučaja ostvaruju veću prodajnu cenu , ili usled uspostavljenog vertikalnog lanca, ili bolje prodaje usled većih količina Moći će da jeftinije nabavljaju inpute za preradu ali će imati i veću konkurenciju u finalnim proizvodima tako da će se pojačati konkurencij, koja će ubrzati procese ukrupnjavanja i nestanka malih prerađivača Efekti će pre svega zavisisti od spremnosti da se iskoriste prednosti koje Srbija ima u ovom sektoru i verovatno je da će efekti liberalizacije biti stimulativni na proizvođače. Veruje se da će proizvođači unaprediti svoju proizvodnju i prodaju. Zato se očekuje ubrzavanje procesa ukrupnjavanja i povećanja konkurentnosti kao direktna posledica liberalizacije. Zaključak Verovatno je malo proizvodnji u kojima Srbija ima toliko komparativnih prednosti, kao u proizvodnji goveđeg mesa i mleka. Isto tako, nema proizvodnje koja ima toliko negativnih indikatora poslednjih nekoliko godina. Liberalizacija zato dolazi kao jedan stimulans koji bi ubrzao procese, dok bi celokupna agrarna politika trebalo da odredi u kom pravcu će ti procesi ići (oporavka, ili daljeg smanjenja proizvodnje). • Imajući na umu da Srbija u ovoj proizvodnji ima dobru osnovu (rasni sastav, pristup inputima i stočnoj hrani, objektima za smeštaj, niska očekivanja prihoda i sl.) i da je govedarstvo proizvodnja koja nije zahtevna prema tehnologiji, lako je zaključiti da Srbija može biti jedan od lidera u proizvodnji goveđeg mesa. Liberalizacija će dugoročno imati stimulativne efekte na proizvodnju. • Kratkoročno će se povećati uvoz i doći će do snižavanja cena posle potpune liberalizacije u okviru SAA • Brzo će doći do cenovnog prilagođavanja na račun profita domaćih proizvođača koji će oni kompenzovati unapređenjm proizvodnje • Relano, najveća opasnost za prekomeran uvoz smrznutog mesa postoji iz STO. U velikoj meri će budući uvoz i efekti biti definisani sa pregovorima u okviru STO 119
Svinjsko meso Gajenje svinja je u svetu ograničeno kulturnim i verskim razlikama, pa se svinje gotovo ne gaje i ne konzumiraju u muslimanskim zemljama. U svetu se godišnje zakolje oko milijardu i 300 miliona svinja, najviše u Aziji (60% ukupne proizvodnje), zatim u Evropi, pa u Severnoj Americi. Najveći proizvođači svinjskog mesa su Kina i SAD. Kina proizvede oko 50 miliona tona svinjetine što predstavlja gotovo polovinu svetske proizvdnje. Po proizvodnji je slede SAD sa preko 10,4 miliona tona, Nemačka 5,3 miliona tona, Španija 3.3 miliona tona, Brazil 3 milione tona, Vijetnam, Rusija Francuska, Poljska ... Kad je reč o izvozu slika je drugačija jer su najveći izvoznici zemlje EU, Severne Amerike i Južne Amerike: Danska, Nemačka, Holandija, SAD, Kanada, Brazil, Belgija, Španija i Francuska. U svetu se najviše trguje svežim svinjskim mesom, zatim smrznutim mesom i to u oba slučaja najviše sa mesom bez kosti, zatim sa kostima pa na kraju polutkama. Trend trgovine je imao značajan rast do početka krize. Grafikon 115: Trgovina kategorijama svinjskog mesa u milionima USD Grafikon 116: Proizdnja svinjskog mesa po kontinentima u tonama Sveže meso je dominantno u trgovini svinjentinom sa preko 15 milijardi USD godišnjeg prometa (pre krize) od čega 55% se trguje sa mesom bez kosti, 27% sa kostima i 18% polutkama. Osnovne karakteristike ove trgovine su: • Gotovo 70% sveukupne trgovine polutkama i mesom sa kostima obavi se unutar zemalja EU gde Belgija, Danska, Nemačka, Španija, Francuska, Holandija i Poljska su veliki izvoznici, dok su uvoznici Nemačka, Italija, Grčka, Austrija i Rumunija. • Najveći svetski izvoznici, mesa bez kosti, su Nemačka, SAD, Danska, Kanada i Holandija, a najveći uvoznici Japan, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, SAD. • Trgovina mesom bez kosti iz godine u godinu se povećava, dok je trgovina mesom sa kostima i polutkama nepromenjiva. Vrednost svetske trgovine zaleđenim mesom iznosila je oko 11 milijardi USD u 2008. godini. Struktura izvoza je drugačija od svežeg mesa jer čak 91% čini meso bez kostiju, 6% meso sa kostima i 3% polutke. Generalno, trgovina smrznutim mesom ima potpuno drugačije tokove nego trgovina svežim mesom i kreću seiz pravca Evropa, SAD, Brazil prema zemljama Azije i Rusiji. Ubedljivo najveći uvoznik zaleđenog mesa bez kosti je Japan koji uvozi oko 32% ukupnog svetskog uvoza, zatim Rusija, Republika Koreja i Kina. Najveći svetki izvoznici su Danska, SAD, Brazil, Kanada i Nemačka. Zemlje EU su najveći proizvođači i izvoznici suvog svinjskog mesa i to pojedinačno Italija, Holandija, Danska, Nemačka i Španija. Preko 50% vrednosti ukupnog svetskog izvoza suvog svinjskog mesa uveze Velika Britanija. Francuska i Nemačka su, takođe, veliki uvoznici. Značajna trgovina se obavlja prerađevinama od svinjskog mesa i ona godišnje iznosi oko 2 milijarde USD i povećava se svake godine da bi 2009. dostigao 2,5 milijarde USD. Najveći svetski izvoznici su Nemačka, Kina, Danska, Belgija i Irska, a najveći svetki uvoznici Japan, Velika Britanija, Hon Kong, Nemačka i Francuska. 120
Mapa 22: Izvoz svinjskog mesa u svetu u USD Mapa 23: Izvoz svinjskog mesa u Evropi u hiljadama USD U EU se godišnje zakolje oko 250 miliona svinja i dobije oko 21,5 miliona t svinjskog mesa, sto je petina ukupne svetske proizvodnje. Najveći uzgajivači svinja i najveći proizvođači svinjskog mesa u EU su Nemačka (21% ukupne proizvodnje EU), Španija (17%), Francuska (10%), Poljska i Danska. EU je veliki izvoznik živih čistokrvnih svinja. Izvoz iz godine u godinu varira, tako je 2005. godine EU izvezla čistokrvnih svinja u vrednosti od 15 miliona USD, a 2007. godine 42 milion $, da bi se opet 2009. godine, izvoz smanjio na 22 miliona USD. Najviše se izvozi u Rusiju i to 66% od ukupnog izvoza, zatim u Ukrajinu (13%), Hrvatsku, Belorusiju i Kinu. Slični trgovinski tokovi su i kod izvoza svinja iz EU za klanje, s tim što je izvoz značajno veći i ima izražen trend rasta. Tako je 2007. godine iznosio 90 miliona USD, a 2009. godine, 300 miliona USD. Kao i kod čistokrvnih svinja, najveći izvozni partner je Rusija (oko 60% ukupnog izvoza), zatim Hrvatska (prosečno 38 miliona USD za poslednjih pet godina) i Ukrajina. Uvoz živih svinja za klanje je simboličan. EU je veliki izvoznik svežeg svinjskog mesa, a uvozi ga jako malo. Najviše izvozi sveže svinjsko meso bez kosti, zatim polutke, a daleko manje meso sa kostima. Najveći trend rasta ima izvoz svinjskih polutki. Izvoz mesa sa kostima je mali, prosečno za 5 godina iznosi 24 miliona USD. Meso se izvozi u Crnu Goru (gotovo 40%), Hrvatsku (26%), Rusiju (12%). Glavni izvozni artikl EU je meso bez kostiju koje, takođe, beleži trend rasta. Tokom 2009. godine, EU je izvezla ovaj proizvod u vrednosti od 195 miliona $, a uvezla u vrednosti od 22 miliona $ (90% iz SAD). Jedinična vrednost uvezneog mesa veća je od vrednosti izvezenog mesa. EU izvozi i zaleđeno meso sa kostima i polutke i to najviše u Rusiju, Belorusiju, Republiku Koreju, Hong Kong, Hrvatsku, Ukrajinu. EU od svih vrsta svinjskog mesa najviše izvozi zamrznuto svinjsko meso bez kosti i to u vrednosti od 2,3 milijarde USD (prosek za poslednjih 5 godina), što je oko 65% od ukupnog izvoza svih kategorija svinjskog mesa. Glavni izvozni partneri su Japan, Rusija, Republika Koreja, SAD i Australija. EU je i veliki uvoznik smrznutog svinjskog mesa bez kosti. Uvozi ga godiše u prosečnoj vrednosti od 86 miliona $. Najveći uvozni partneri su Čile (44%), SAD, Australija, Kanada i Brazil. Jedinična vrednost izvezene robe je u poslednjih pet godina gotovo konstantna i kreće se od 3.01 do 3.17 $/kg, dok jedinična vrednost izvezenog svinjskog mesa bez koske u poslednjih pet godina raste od 2.6 $/kg u 2005. godini, do 3.36 $/kg u 2009. godini. U poslednje tri godine jedinična vrednost izvezene robe je niža od jedinične vrednosti uvezene robe. Gotovo celokupan svetski izvoz suvog svinjskog mesa ostvari EU. Godišnje, oni izvezu suvo svinjsko meso u vrednosti većoj od 200 miliona $. Najviše izvoze u SAD, Švajcarsku, Japan, Hrvatsku i Rusiju. EU, takođe, uvozi ovaj proizvod, ali u daleko manjim vrednostima. Najviše ga uvozi iz Norveške, Švajcarske i Brazila. Jedinična vrednost uveženog suvog mesa za više od 30% je viša od jedinične vrednosti izveženog mesa. Vrednost izvoza prerađevina od svinjskog mesa je u proseku za poslednjih 5 godina 250 miliona USD. Ovi proizvodi se izvoze širom sveta, a najviše u SAD, Rusiju, Japan, Angolu i Republiku Koreju. EU uvozi i prerađevine od svinjskog mesa u prosečnoj vrednosti nešto većoj od 2 miliona $. Najviše proizvoda uvozi iz Hrvatske, Švajcarske, Norveške i SAD. Srbija je na 21. mestu u svetu po proizvodnji svinjskog mesa. Godišnje se zakolje oko 6 miliona svinja i dobije oko 580.000 t svinjskog mesa. Karakteristike trgovine su da: • Srbija ima poslednje dve godine negativan bilans u trgovini svinjskim mesom, (pozitivan u prerđevinama i svežim polutkama, a u svim ostalim kategorijama negativan) • Srbija je u poslednjih pet godina uvezla oko 4.1 milion USD svinja za priplod, pri čemu samo 2006. godine 2.2 miliona USD 121
• Izvoz svinja za klanje raste velikom brzinom u poslednje dve godine, međutim, taj rast je praćen padom jedinične vrednosti za 50% u odnosu na 2007. godinu. Grafikon 117: Uvoz svinjskog mesa u Srbiju po kategorijama u Grafikon 118: Izvoz svinjskog mesa u Srbiju po kategorijama u milionima USD milionima USD • Izvoz nečistokrvnih svinja je daleko veći i povećava se iz godine u godinu. Zanimljivo je da je jedinična vrednost izvoza 2007. godine pala za 50% i ostala na toj vrednosti u sledeće dve godine. Taj celokupni izvoz ostavren je sa Crnom Gorom. • Uvoz svinja za klanje je nestalan. Tako je Srbija 2006. godine uvezla svinje u vrednosti od 600$, a 2009. godini u vrednosti većoj od 6 miliona $, dok 2005. i 2007. uvoz nije bio ni zabeležen. Najveći i gotovo jedini uvozni partneri su Makedonija i Mađarska. • Od svežeg svinjskog mesa Srbija najviše i najstalnije izvozi polutke.U poslednjih pet godina Srbija je izvozila sveže svinjske polutke u vrednosti od 2 do 5.3 miliona USD i to u Crnu Goru i Makedonija. • U poslednje dve godine Srbija je povećala uvoz polutki, sa par hiljada na 2.8 miliona 2008. godine, ili milion $ 2009. godine. Gotovo sve polutke uvezene su iz Makedonije, a malo njih (u vrednosti od oko 100.000$) iz Holandije. • Uvoz mesa sa kostima u poslednje dve godine se jako povećava. Dostigao je milion USD, pri čemu sav uvoz stiže iz Danske i Holandije. Jedinična vrednost uvezene robe u te dve godine bila je niža od jedinične vrednosti izvezenog mesa. • Trgovina smrnutim polutkama gotovo da ne postoji. • Uvoz smrznutog mesa sa kostima se drastično povećavao u poslednjih pet godina, tako je 2005. godine iznostio 10 hiljada USD a 2009. godine 841 hljadu. • Srbija ostvaruje negativan bilans u trgovini smrznutim svinjskim mesom bez kosti, pošto se godišnje uvozi ovaj proizvod u vrednosti od 3 do 10 miliona $, a izvoze simbolične količine u vrednosti od nekoliko desetina hiljada $. Uvoz ovog mesa se u poslednje dve godine povećao za tri puta u odnosu na 2006. i 2007. godinu. Meso se uvozi iz Nemačke, Španije, Mađarske, Italije i Belgije. • Pozitivni bilans je postojao u trgovini suvim svinjskim mesom, ali je taj trend u poslednje dve godine prekinut. • Jedini konstantni pozitivni bilans Srbija ostvaruje u trgovini prerađevinama od svinjskog mesa. Godišnje se izveze suvog svinjskog mesa u vrednosti od 5.5 miliona $, a uveze nešto manje od milion $, pri čemu uvoz poslednjih godina raste. Najveći uvoz dolazi iz BiH, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Nemačka. Grafikon 119: Balans trgovine svinjskim mesom (prosek 2005‐2009) Grafikon 120: Trend bilansa trgovine svinjskim mesom u po kategorijama u mil USD mil USD 122
Turska proizvodnja i potrošnja svinjskog mesa gotovo da i ne postoji. S obzirom da je u Turskoj Islam najrasprostranjenija religija, koja zabranjuje konzumiranje svinjsog mesa, logično da proizvodnja i potrošnja ovog mesa i ne postoje. Jedino se beleži značajniji uvoz prerađevina od svinjskog mesa i on se povećava iz godine u godinu. 2005. godine iznosio 122.000 $, a 2009. godine 400.000 $. Prerađevine od svinjskog mesa najviše se uvoze iz Velike Britanije, Italije, Grčke, Španije i Mađarske. Belorusija je 31. država po proizvodnji svinja u svetu u poslednjih tri godine u Belorusiji je godišnje zaklano oko 5 miliona svinja i dobijeno oko 380.000 tona svinjskog mesa. Gajenje svinja u Belorusiji u poslednjih pet godina ima tendenciju blagog rasta. Karaktersitike trgovine svinjama i prerađevinama su: • Trgovina živim životinjama bilo za priplod ili klanje je mala i vrlo varira među godinama. • Belorusija ima značajan uvoz svežih svinjskih polutki (prosečno 2005‐2009, 17 miliona USD) i to iz Poljske, Holandije i Nemačke. Isto tako i uvozi značajane količine polutki (prosečno 2005‐2009, 20 miliona USD). Jedinična vrednost izvezenih polutki iz godine u godinu je viša od jedinične vrednosti uvezenih polutki. • Belorusija, gotovo uopšte ne izvozi sveže meso sa kostima • Belorusija u trgovini mesom bez kosti ostvaruje negativni bilans jer uvoz raste u poslednje dve godine i 2008. godine je dostgao 15 miliona USD. Jedinična vrednost izvezenog mesa veća je od jedinične vrednosti uvezenog mesa. Celokupan izvoz ostvaren je sa Rusijom, dok meso najviše uvozi iz Holandije, Belgije i Nemačke. • Prosečan izvoz smrznutih polutki u periodu od 2005‐2009. godine je 45 miliona USD. Belorusija je i veliki uvoznik smrznutih svinjskih polutki (prosečno 2005‐2009, 18 miliona USD). Jedinična vrednost izvezenih proizvoda je veća od jedinične vrednosti uvezenih proizvoda. • Belorusija je veliki uvoznik smrznutog mesa bez kosti. Prosečno uvozi ovo meso u vrednosti od 27 miliona $, mada su razlike po godinama velike. Najmanje je uvezla 2007. godine, nešto manje od 9 miliona $, a najviše 2008. godine 46 miliona $. • Belorusija prosečno izveze suvog mesa u vrednosti od 400.000$ i ima pozitivan bilans u trgovni. • Ostvaruje pozitivan bilans i u spoljnoj trgovini prerađevinama od svinjskog mesa i to u vrednosti od 9 do 43 miliona $ u zavisnosti od godine. Izvoz ovih prerađevina je poslednje dve godine povećan za više od tri puta i 2008. godine je dostigao vrednost od 46 miliona $. Dogovorena liberalizacija Proizvodnjom svinja u Srbiji se bavi preko 200 hiljada domaćinstava i kompanja, bilo zarad sopstvene potrošnje, ili prodaje na tržištu. Upravo zbog toga što bilo kakvoj inovaciji, koja bi podigla konkurentnost, bi trebalo vremena da se „primi“ među toliki broj farmi, logično je, da ovaj sektor bude zaštićen od uvoza. Carina na uvoz živih životinja za klanje, mesa, bilo svežeg ili zamrzuntog, i prerađevina je bila najviša i dodatno ograničena visokim prelevmanima. Tako da je u zavisnosti od cene Tarifni ekvivalent varirao od 50‐tak pa čak i do 100% za najzaštićenije kategorije mesa. Pored carinske zaštite uvek su bile prisutne i vancarinske mere zaštite tako da se moralo tražiti odobrenje za uvoz i kontrolisala se svaka pošiljka koje se uvozi (umesto imanja odgovarajućeg upravljanja rizikom). Isto tako, liberaliazcija u okviru CEFTA sporazum u sektoru svinjarstva nije potpuna nego ograničena kvotama i carinom. Predstojećim liberalizacijama u okviru SAA carina se spušta do nivoa od oko 65% od postojeće. 123
Tabela 36: Dogovoreni nivo liberalizacije Početna Žive životinje za priplod Prasići Žive životinje za klanje Sveža svinjetina 0% 41.4% 32.3% EU 0% 39.3%‐37,2%‐35,2%‐29,0%‐26,9% 25.8%‐19.4%‐16.1%‐12.9%‐9.7% 31.3% ‐27.4% ‐ 23.4% ‐ 19.5% ‐ 12.7% 39.0% Smrznuta svinjetina 28.9% ‐ 25.3% ‐ 21.7% ‐ 18% ‐ 12.2% 36.0% STO Turska Belorusija 0% 48.8% SAD 15%, Ukrajina 7% 45.1% SAD 15%, Ukrajina 7% 48.8% Ukidanje carina 0% 45.1% Karakteristike tržišnog lanaca u Srbiji Proizvodnja svinja je polarizovana između onih koji proizvode za svoje potrebe i specijalizovanih farmi za proizvodnju svinja. Pored ove dve grupe postoje i veliki broj proizvdođača koji imaju kapacitete za proizvodnju hrane i smeštaja životinja. Oni, relativno, lako ulaze i izlaze iz proizvodnje. Upravo oni izazivaju velike oscilacije u proizvodnji i ceni. Što predstavlja jednu od osnovnih karakteristika proizvodnje svinja u Srbiji. Posebno u sektoru svinjarstva postoji izuzetno izražena potpuna vertikalna integracije gde veliki trgovinski lanci imaju proizvodnju hrane, svinja, preradu i prodaju čime malim proizvođačima sužavaju prostor za prodaju i usmeravaju ih na neformalne kanale. DELTA, Matijević, IDEA imaju svoje zatvorene lance i u svojim prodajnim objektima pretežno prodaju meso proizvedeno i prerađeno na svojim farmama. Povećanjem potrošnje u supermarketima, smanjuje se mogućnost za ostale proizvođače da pronađu kupce. Dodatno, obeshrabruje ih da ulažu u povećanje standarda, znajući da su im tržišta supermarketa zatvorena. Tipično tradicionalno držanje svinja je daleko od većine standarda EU. Misli se na standarde vezane za zdravstvenu bezbednost i dobrobit žvotinja. Sektor očekuju značajane reforme, koje se trenutno ne dešavaju, a trebalo bi, ukoliko Srbija teži EU. Takođe je vrlo teško kontrolisati zdravstvenu bezbednost kod proizvođača sa nekoliko svinja što predstavlja rizik za potrošače i otežava mogućnost dobijanja izvoza u EU. Grafikon 121: Trend cena tovljenika u Srbiji na 4 najveće stočne pijace Grafikon 122: Prosečna godišnja cena tovljenika na 4 najveće stočne pijace i kurs din/evro Veliki i srednji proizvođači svinja u Srbiji u najvećem broju slučajeva jesu ili imaju potencijal da budu konkurentni koliko i najbolji proizvođači u EU. Naročito, u periodu 2006‐2008. godine je došlo do uvoza kvalitetnih linija za potrebe velikih farmi i njihovog transfera, u drugoj i trećoj generaciji, na srednje farme čime se značajno poboljšao rasni sastav i unapredila konkurentnost ovih farmi. Međutim, pored ovog unapređenja rasnog sastava veliki deo genetskog potencijala je izgubljen usled smanjenja broja svinja Tako da je sve teže obnoviti proizvodnju u kratkom roku. U periodu od 2000. godine broj svinja u tovu je smanjen za 12% od 4.066.000 na 3.631.000 grla usled nestabilne cene svinja i stočne hrane, trenda rasta uvoza svinjskog mesa, nesrazmerno male podrške sektoru u poređnju sa konkurencijom u regionu i EU i nemogućnosti izvoza na tržište EU. Mali proizvođači, sa nekoliko svinja, koji proizvode za sopstvene potrebe na ekstenzivan način imaju relativno nisku cenu koštanja i ne zavise od tržišnih kretanja usled zatvorene proizvodnje. Procena je da se oko ¼ proizvedenog mesa konzumira u domaćinstvu ili uz ekstremno kratak tržišni lanac koji završava u komšiluku ili kod rođaka. Ove proizvođače neće uvoz zaustaviti u toj proizvodnji. Njima se može desiti strožija regulativa, kazne, ili pobljšanje životnog standarda. 124
Sektor svinjarstva najviše doprinosi prihodu od 982 registrovana objekta za preradu (podaci iz juna 2010) jer mu je i učešće najveće (veće od goveđeg i pilećeg mesa). Najveći deo ovih kapaciteta je po veličini mali pa po pravilu ne ispunjava standarde EU. Reforma celokupnog sistema prerade mesa bi tek rebalo da se desi. Potrošači u Srbiji su posebno osetljivi na uvoz svinjetine, najviše zbog tradicije koju ova proizvodnja ima. Tako je rašireno mišljenje da Srbija uvozi nekvalitetno meso i iznutrice iz EU. Ili kada je cena žive vage niska, da je to posledica, ničeg drugog nego, prekomernog uvoza svinjskog mesa. Ova osetljivost potrošača često dovodi do reagovanja tvoraca politike da uvode razne necarinske barijere kojima sprečavaju uvoz, pa se može konstatovati da uvoznicima nije lako da planiraju uvoz usled netransparetnog i nepredvidljivog graničnog veterinarskog sistema. Tržište kukuruza je malo zavisno od tržišta proizvodnje i prerade svinja i obratno. Srbija je veliki proizvođač i izvoznik kukuruza i iako su očekivanja proizvođača da cena svinja prati cenu kukuruza na ova dva tržišta utiču mnogo više drugi faktori kao što su svetske cene i vremenske prilike kod kukuruza ili evropske cene kod svinja. Zato ih treba uvek posmatrati odvojeno. Iako je Srbija cenovno vrlo konkurentna u proizvodnji kukuruza ne mora da znači da će biti i u ceni svinja, mada bi trebalo da iskoristi tu činjenicu. Mogućnost promene Srbija već sada ima nepovoljne trendove u uvozu svinjskog mesa, naročito onog zamrzutog. Tokom 2009. godine je trgovinski deficit u razmeni svinjama, svinjskim mesom i svinjskim prerađevinama iznosio preko 13 miiona USD što nije mnogo uzimajući u obzir: • Ukupnu vrednost potrošnje u Srbiji. • Iskustva zemalja regiona koja imaju značajno veće deficite. • Činjenicu da je cena krajem 2008. godine dostigla svoje maksimalne vrednosti ikada, čime se otvorila mogućnost za uvoz. • Da najveći deo deficita dolazi usled uvoza smrzutog mesa koje pretežno završava u preradi • Da je cena kukuruza dugi period visoka i obeshrabruje proizvođače svinjskog mesa. I da se očekuje sniženje cene. S druge strane, postoje brojni pokazatelji koji ukazuju da će domaća potrošnja, sve više, biti snadbevana iz uvoza na račun smanjenja domaće proizvodnje. Pokazatelji koji najviše ukazuju na to su: • Značajan novo liberalizacije, naročito prema EU. • Trend povećanja uvoza koji se događa u predhodne dve godine. • Trend smanjenja izvoza na tržišta koja su bila otvorena za proizvode iz Srbije a ne za zemlje EU (CEFTA tržište) i otvaranje tih tržišta prema EU čime se dobija veća konkurencija na njima. • Činjenica da se uvoz povećava u 2009. godini i pored izraženog trenda smanjena cena. • Veliki izvoz žive stoke u susedne zemlje, koje su tradicionalno tržište za naše proizvode od svinjskog mesa. • Značajno smanjenje stočnog fonda svinja koje otežava brzo i lakao prilagođavanje poticajima visoke cene. • Donošenje Zakona o GMO koji onemogućava da Srbija ima pristup konkurentnoj ceni sojine sačme, a samim tim i stočnoj hrani. Upravo ovo značajno smanjuje konkurentnost proizvodnje svinja u odnosu na konkurenciju koja nema ovakva ograničenja • Mali nivo investicija i refomi u sektoru • Verovatno produženje izvozne zabrane za EU za narednih nekoliko godina • Iskustva novih zemalja članica u EU koja pokazuju da je proizvodnja svinja jedna od najosetljivihjih prozvodnji na liberalizaciju prema EU. Znači nema nikakvih dilema da će se uvoz nastaviti. Jedino pitanje je kakav će biti njegov tempo. Isto tako nema dileme da će postojati značajne varijacije u količini uvoza među godinama koje će pratiti oscilacije domaće proizvodnje. Ove oscilacije postoje i sada tako da, kada je domaća cena visoka u Srbiji uvoz se povećava i obrnuto. Cenovne varijacije u Srbiji su izraženije nego u EU i u regionu. Tako kada je cena u regijonu niska, u Srbiji je još niža nego u drugim zemljama, kada je cena visoka, u Srbiji još viša. Ova činjenica je pre svega uslovljena unutrašnjiom konkurencijom, zatvorenošću tržišta i velikog broja proizvođača koji lako ulaze/izlaze i povećavaju/smanjuju proizvodnju. Liberalizacijom će se pikovi visoke i niske cene smanjivati ali će proći dosta vremena (pa čak i posle ulaska u EU), da bi došli do nivoa zemalja EU sa razvijenim svinjarstvom. Grafikon 123: Cena i trend cene tovljenika u EU, Srbiji i Hrvatskoj 125
Međutim otvorena pitanja su: • Da li će se uvoz ostvarivati samo usled cenovne nekonkurentnosti ili će dolaziti i do nedostatka proizvoda koji će usloviti „moranje“ uvoza? • Koliko će se uvoz ustaliti tj. koliko on neće samo zavisiti od cenovnih varijacija i koja su to granična područja kada će se on dešavati? • Koji proizvodi će imati najveći uvoz? Ukoliko se nastave negativni trendovi u smanjenju broja grla i smanjenju proizvodnje, može se desiti da se određene kategorije mesa moraju uvoziti. Najveća stalnost uvoza se već sada postiže kod uvoza smrzutog mesa bez kosti (koje se uvozi zbog cenovne konkurentnosti), suvog mesa i prerađevina (koje se uvoze zbog konkurentnosti kvalitetom). Znajući da su ovo kategorije mesa u kojima je EU vrlo konkurentna očekuje se: • Povećanje uvoza smrznutog mesa bez kosti, prvenstveno za potrebe prerađivačke industrije, tako da će se proširiti vreme uvoza i količine. • Povećanje uvoza suvog mesa i prerađevina (prateći nivo rasta standarda stanovništva). Pored ovih kategorija mesa, a znajući iskustvo NMS i Hrvatske kao i cene postoji značajna mogućost da se pored ovih kategorija mesa poveća i uvoz ... Dodatni problem, za proizvođače u Srbiju, je što će se izvoz u CEFTA zemlje smanjivati usled činjenice da Srbija dobija konkurenciju na CEFTA tržištu, usled liberalizacije tarifa u BiH, Crnoj Gori i Makedoniji, kao i činjenice da će Hrvatska, verovatno uskoro, postati deo EU Time će iovako mali izvoz biti i potpuno onemogućen. 126
Grafikon 124: Prosečna cena tovljenika u EU zemljama, Srbiji i Grafikon 125: Prosečna cena tovljenika u EU zemljama, Srbiji i Hrvatskoj u 2008. godini Hrvatskoj u 2009 Najveća mogućnost uvoza svežeg, smrzutog, suvog svinjskog mesa kao i prerađevina od svinjskog mesa dolazi iz zemalja EU. Ove zemlje su među najkonkurentnijim u svetu, ali one često imaju „popuste“ u prodaji usled nesavršenog tržišta i proizvodnje viškova. Srbija kao zemlja sa tradicijom potrošnje svinjskog mesa i kao relativno „novo“ tržište sigurno se čini zanimljiva EU, izvoznicima iz EU, isto koliko i srpskim uvoznicima. Uspostavljanje ovih trgovinskih kanala je počelo da raste poslednjih dve godine i liberalizacija će ga ubrzati. Nije bez osnova razmišljanje da će se otvoriti trgovinski kanali za uvoz smrznutih polutki i mesa iz Belorusije u Srbiju. Srbija i Belorusija imaju slične proizvodne cene za većinu kategorija svinjskog mesa. Međutim, zbog velike državne regulacije u Belorusiji, postoje manji cenovni pikovi. Dodatno, Belosrusija ima i viškove koje prvenstveno usmerava na rusko tržište. Ukidanjem u potpunosti carinskih ograničenja na uvoz iz Belorusije, otvara se mogućnost da u određenim periodima Beloruisija bude opcija za uvoz svinjskog mesa u Srbiju. Koliko će se slična mogućnost otvoriti za uvoz iz STO zemalja prvenstveno će zavisiti od toga kako će se pregovori završiti i ko će imati (EU ili STO zemlje) preferencijlani pristup na tržište Srbije. Ovo se naročito odnosi na smrznuto meso bez kosti. Ono je glavni izvozni artikal zemalja EU i Brazila/Argentine/SAD, a isto tako je glavni uvozni artikal Srbije. Praktično pitanje je konkurencije između velikih izvoznika za jednu količinu proizvoda koje će Srbija uvoziti. Grafikon 126: Mesečni uvoz svinjskog mesa u Rumuniju 2oo2‐
2009. Grafikon 127: Proizvodnja svinja u Poljskoj u milionima tona Efekti Efekti liberalizacije u sektoru svinjarstva će, pre svega, zavisiti od spremnosti da se sprovedu reforme koje bi podrazumevale uvođenje standarda koji će omogućiti izvoz. Nekoliko efekata će se desiti svakako. Eliminisanje ekstremnih pikova visokih cena će sigurno biti prvi efekat koji će se primetiti. Vrlo je verovatno da će se eliminisati i efekat ekstremno niskih cena, ali ne kao direktna posledica liberalizacije nego kao posledica smanjenja 127
konkurencije usled smanjenja broja proizvođača. U tom kontekstu se može govoriti i o efektu snižavanje cena, kada se posmatra duži vremenski period. Ova sitaucija će najviše pogodovati potrošačima i prerađivačkoj industriji koja ima mogućnost da ima kontinuirani pristup inputima po pristupačnijim cenama. Ove promene će prvenstveno pogodovati velikim prerađivačima sa izgrađenim brendovima. Pa će shodno tome i mali preradni kapaciteti početi da se polako gase i postaju samo klanice, ne samo kao posledica liberalizacije nego sveukupnih tržišnih procesa. Smanjenje broja proizvođača svinja kao posledica nemogućnosti da se bude konkurentan usled sniženja cena, zahteva za većim standardima i procesa supermarketizacije. Ovo ukrupnjavanje proizvodnje će se desiti svakako, a liberalizacija samo ubrzava ovaj proces. Broj proizvođača koji imaju nekoliko svinja i proizvode za svoje potrebe će se smanjivati srazmerno povećanju životnog standarda. S druge strane povećavaće se broj specijlaizovanih proizvođača svinja, kojima je ova delatnost osnovni izvor prihoda. Ovo povećanje će se prvenstveno dešavati na račun srednjih proizvođača svinja, koji imaju kapacitete od 20 do 200 svinja u turnusu i koji proizvode za tržište, ali nemaju kontinuitet u proizvodnji. Sve više će se uspostavljati tržišni lanci zasnovan na dugoročnim ugovorima pa će pitanje kontinuiteta postati važno. Zaključak • Nema puno indikatora koji ukazuju da se trendovi povećanja uvoza svinjskog mesa iz poslednje dve godine neće nastaviti i posle uspostavljenje liberalizacije, naprotiv dosta ih ukazueje na značajno povećanje uvoza. • Srbija mora da poveća nivo investicija u sekor, ukoliko želi da proizvodnja ostane na makar istom nivou posle liberalizacije. • Nivo dogovorene liberalizacije u okviru STO će imati samo presudnu ulogu u tome odakle će se smrznuto meso uvoziti (EU ili STO zemlje), a ne i kolika će biti njegova količina. • Najveći negativni efekat liberalizacije će osetiti srednji proizvođači, koji sada lako ulaze i izlaze iz proizvodnje usled poticaja velike/niske cene. • Pozitivan efekat pored potrošača će imati i proizvođači mesnih prerađevina. Oni će dobiti pristup jeftinijoj sirovini, koja će uticati da se ubrzaju procesi ukrupnjavanje i smanjenje broja malih prerađivača 128
Živinsko meso Gajenje živine je široko rasprostranjeno širom sveta. Najviše živine se uzgaja u Aziji, oko 40% ukupne proizvodnje, zatim u Severnoj Americi, Evropi i Južnoj Americi. Najveći proizvođači pilećeg mesa su SAD, Kina i Brazil gde se proizvede gotovo 50% ukupno dobijenog pilećeg mesa. Najveći izvoznici su Brazil, SAD, Holandija, Francuska i Belgija, dok je od azijskih zemalja prva Kina koja se nalazi tek na 11. mestu. Najveću jediničnu vrednost izvezene robe ostvaruju zemlje EU. Grafikon 128: Zemlje izvoznici pilećeg mesa i njihove Grafikon 129: Trgovina pilećim mesom u svetu po kategorijama 2009. jedinične vrednosti u 2009. godini godine U svetu se najviše trguje zaleđenim isečenim pilećim mesom i prerađevinama od pilećeg mesa. Trgovina oba ova proizvoda raste iz godine u godinu. Značajna je i trgovina živim pilićima i to najviše jednodnevnim pilićima do 180g namenjenim za dalji tov. Njih se godišnje izveze u vrednosti od oko jedne milijarde USD i taj izvoz raste u poslednjih pet godina. Holandija je i najveći izvoznik i najveći uvoznik ovih pilića. Pored Holandije najveći izvoznici su: SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka, a najveći uvoznici Nemačka, Rusija, Ukrajina i Irska. Pored jednodnevnih pilića trguje se i pilićima do 2 i preko 2 kg. Izvoz i jednih i drugih u poslednje tri godine je drastično pao. Dok se 2005. i 2006. izvozilo pilića u vrednosti od preko milijarde USD, u poslednje tri godine taj iznos je pao na nekoliko desetina hiljada ili čak na nekoliko hiljada $, prvenstveno usled straha od ptičijeg gripa. Najveći izvoznici ovih pilića do 2 kg su Malezija, Nemačka, Holandija, Kina i Belgija, a najveći uvoznici Holandija, Singapur, Belgija i Hong Kong. Najveći izvoznici pilića preko 2kg su Nemačka (50% ukupnog svetskog izvoza), Francuska, Holandija i Belgija, a najveći uvoznici Belgija i Holandija. Mapa 24: Izvoz svih vrsta živinskog mesa u svetu u hiljadama USD Mapa 25: Izvoz živinskog mesa u Evropi u hiljadama USD U svetu se daleko više trguje zaleđenim pilećim mesom nego svežim. I to prvenstveno isečenim zaleđenim pilećim mesom. Prosečna vrednost spoljne trgovine iznosi oko 8 milijardi $, s tim da je 2008. godine ta vrednost premašila 10 milijardi $. Najveći izvoznici ovog proizvoda su Brazil i SAD koji izvoze preko 66% ukupne vrednosti svetskog izvoza. Najveći uvoznici su Rusija, Japan, Kina, Hong Kong i Velika Britanija. Vrednost izvoza zaleđenog nesečenog pilećeg mesa u poslednjih pet godina se povećava i 2009. godine je iznosila gotovo 3 milijarde $. Brazil izveze 66% 129
svetskog izvoza ovog proizvoda, zatim sledi Francuska sa 10%. Najveći uvoznik je Saudijska Arabija sa 40%, zatim Ujedinjeni arapski emirati, Jemen, Oman i Rusija. Sveže pileće meso se daleko manje izvozi. Tako se godišnje izveze svežeg, nesečenog pilećeg mesa u vrednosti od oko 570 miliona $. Najveći izvoznici su Francuska, Kina, SAD, Holandija i Belgija, a najveći uvoznici Velika Britanija, Hong Kong, Nemačka, Belgija i Grčka. Vrednost izvoza, isečenog svežeg pilećeg mesa, iz godine u godinu raste i u 2009. je iznosila gotovo 2,5 milijardi $. Najveći izvoznici su Holandija, Belgija, SAD i Nemačka, a najveći uvoznici Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Holandija i Kanada. Drugi proizvod po vrednosti trgovine su prerađevine od pilećeg mesa. Izvoz prerađevina iz godine u godinu značajno raste pa se vrednost iz 2005. gotovo duplirala do 2009. godine. Tada je u svetu izvezeno prepađevina od pilećeg mesa u vrednosti od 4,6 milijarde $. Najveći izvoznici su Tajland, Kina, Brazil, Nemačka i Holandija, dok su najveći uvoznici Japan, Velika Britanija, Nemačka, Holandija i Kanada. Zemlje Evropske unije znatno manje u ishrani koriste piletinu (EU 27 ‐ 15 kg po stanovniku, EU 15 ‐ 26 kg po stanovniku) nego stanovnici SAD (45 kg), Brazila (39 kg), Argentine (36 kg) i Rusije (19kg). Ipak U zemljama Evropske unije je 2009. godine zaklano 6,3 milijarde pilića i dobijeno 9,66 miliona t pilećeg mesa. Najveći proizvođači pilećeg mesa su Velika Britanija, Španija, Poljska, Francuska, Italija, Nemačka i Holandija. EU godišnje izvozi značajne količine pilića do 180g i taj izvoz se iz godine u godinu povećava, pa je 2009. godine izvežena vrednost od 276 miliona USD. U isto vreme uvoz se smanjuje sa 7.5 miliona USD, koliko je bilo 2005. godine, na 2,8 miliona $ 2009. godine. Najveći izvozni partneri su Rusija i Ukrajina, zatim Maroko, Alžir i Belorusija. 74% jednodnevnih pilića se uvozi iz SAD, ostali veći uvoznici su Kanada, Turska i Brazil. Izvoz živih pilića do 2 i preko 2 kg u poslednjih tri godine je bila mala i beznačajna. EU najviše izvozi zaleđeno pileće meso i izvoz ovog artikla je u porastu. Blago raste i izvoz prerađevina od pilećeg mesa, dok je izvoz svežeg pilećeg mesa gotovo konstantan. EU najviše uvozi prerađevine od pilećeg mesa. Drugi po vrednosti je uvoz zaleđenog sečenog pilećeg mesa, ali se vrednost uvoza ovog artikla smanjuje od 2005. do 2009. godine, za razliku od vrednosti uvoza prerađevina. Uvoz svežeg mesa je zanemarljiv. Grafikon 130: Izvoz pilećeg mesa i prerađevina od mesa u EU Grafikon 131: Uvoz pilećeg mesa i prerađevina od mesa iz EU EU najviše izvozi zaleđeno isečeno pileće meso, ali ga i uvozi u većim količinama. Do 2008. godine EU je imala negativan bilans u trgovini ovim mesom. U poslednje dve godine se slika promenila, jer se izvoz povećao a uvoz smanjio pa je 2009. godine bilans bio pozitivan u vrednosti od 82 miliona $. Međutim, kada se pogleda bilans uvoz‐
izvoz u količini izvezenog mesa, uvek je bio pozitivan i povećavao se iz godine u godinu. To povećanje se dešavalo jer je jedinična vrednost uvezenog mesa više nego duplo veća od jedinične vrednosti izvezenog mesa. Zemlje EU godišnje izvezu ovog mesa u prosečnoj vrednosti od oko 400 miliona $. Najviše se izvozi u Rusiju, Hong Kong, Benin, Ukrajinu i Maleziju, dok 80% uvezene robe stiže iz Brazila, zatim Čilea, Argentine i SAD. Od 2005. do 2009. godine uvoz se gotovo prepolovio. Tako da je EU 2009. godine uvezla sečenog zaleđenog pilećeg mesa u vrednosti od 380 miliona $. U spoljnoj trgovini, prerađevinama od pilećeg mesa, bilans je negativan. Uvoz i izvoz konstantno raste, ali su vrednosti uvoza daleko više. Tako je 2009. godine uvezeno prerađevina od pilećeg mesa u vrednosti nešto većoj od jedne milijarde $, najviše sa Tajlanda i iz Brazila, odakele stigne preko 96% ukupnog uvoza. Vrednost izvoza prerađevina je daleko manja i 2009. je iznosila 130 miliona $. Srbija je na 57. mestu u svetu po proizvodnji pilećeg mesa. Godišnje se zakolje oko 47 miliona pilića i dobije se oko 75 hiljada tona pilećeg mesa. Od živih pilića Srbija gotovo da jedino trguje jednodnevnim pilićima, ali i u toj trgovini ostvaruje negativan bilans. Godišnje se uveze živih pilića u prosečnoj vrednosti od oko 3,5 miliona $ i ova vrednost se u poslednjih pet godina konstantno povećava. Najviše se uvozi iz Mađarske, Nemačke, Holandije, Francuske i 130
Poljske. Živi pilići do 180g se izvoze u Makedoniju (62%), Crnu Goru i BiH. Vrednost izvoza iz godine u godinu raste i 2009. godine iznosila je 800.000 $. Verovatno jedna od osnovnih karakteristka trgovine pilećim mesom je njena nestalnost. Naročito je teško pratiti pravilnost u rastu ili padu vrednosti izvoza. Druga osnovna karakteristika trgovine je da Srbija za razliku od EU najviše trguje svežim pilećim mesom, dok je trgovina zaleđenim mesom daleko manja. Grafikon 132: Izvoz različitih kategorija pilećeg mesa iz Srbije Vrednost izvoza ,svežeg nesečenog mesa, bila je najviša 2005. godine i dostizala je gotovo 2 miliona $. U sledeće dve godine vrednost izvoza se prepolovila, da bi 2008., opet skoro dostigla vrednosti iz 2005. godine. Sav izvoz usmeren je prema Crnoj Gori, Makedoniji i BiH. Srbija generalno ne uvozi sveže nesečeno pileće meso, mada je 2009. godine prvi put zabeležen uvoz u poslednjih pet godina, ali u maloj vrednosti. Srbija ostvaruje pozitivan bilas i u trgovini zaleđenim nesečenim pilećim mesom. U poslednjih pet godina najviše ga je izvezla 2007. godine, u vrednosti od gotovo milion $. U predhodne dve godine izvoz je smanjen i 2009. godine ovog mesa je izvezeno u vrednosti od 465 hiljada $. Najviše je izvezeno u Crnu Goru, 80% ukupnog izvoza, zatim u Makedoniju i BiH. Srbija uvozi zaleđeno nesečeno pileće meso ali u mnogo manjim količinama. Vrednost uvoza se kreće od 4.500$ do 140.000$. Od pilećeg mesa Srbija najviše izvozi sveže sečeno pileće meso. U poslednje tri godine vrednost izvoza ovog mesa je veća od dva miliona $ i konstantna je. Jedini izvozni partneri su Crna Gora, Makedonija i BiH. Jedinična vrednost izvoza Srbije je uglavnom niža od jedinične vrednosti izvoza EU, osim 2009. godine kad je bila viša za gotovo 1$/kg. Uvoz svežeg sečenog pilećeg mesa u Srbiju gotovo da je simboličan. Bilans spoljne trgovine zaleđenim sečenim pilećim mesom je takođe pozitivan. Količine i vrednosti izvezenog mesa variraju iz godine u godinu. Najmanja vrednost izvoza bila je 2005. godine i iznosila je 250.000$, a najveća 2007. godine kada je iznosila 1,2 miliona $. Ovaj proizvod pored stalnih izvoznih partnera Crne Gore, Makedonije i BiH izvozi se i u Hrvatsku i Vietnam. Uvoz ovog mesa se povećava iz godine u godinu i 2009. godine iznosio je gotovo pola miliona $. Najveće količine Srbija uvozi iz BIH. Čak u trgovini sa Bosnom ove kategorije mesa imamo negativan trgovinski bilans. Negativni bilans u spoljnoj trgovini pilećim mesom Srbija ostvaruje i u trgovini prerađevinama. U 2009. godini deficit je iznosio preko 5 miliona $. Uvoz prerađevina je u stalnom rastu i u poslednjih pet godina se povećao gotovo pet puta. Tako je 2009. godine iznosio 5,8 miliona $. Srbija najviše uvozi iz BiH, Slovenije, Mađarske, Nemačke i Francuske. Jedinična vrednost uvezene robe višestruko je veća od jedinične vrednosti izvezene robe. Turska je deseta država u svetu po proizvodnji pilećeg mesa. Godišnje se zakolje oko 600 miliona pilića i dobije se oko milijardu tona pilećeg mesa. Ukratko osnovne karakteristike trgovine piličima i pilećim mesom Turske su: • Turska daleko više uvozi (prosečno u periodu 2005‐2009, preko 10 miliona USD) nego što izvozi (u istom periodu oko 2.3 mliliona USD) živih pilića do 180g. Jednodnevne piliće najviše izvozi u Egipat, Kipar, Rumuniju Gruziju i Azerbejdžan, a uvozi iz Velike Britanije, Nemačke, Holandije, Francuske i Izraela. • Trgovina živim pilićima do i preko 2 kg gotovo da i ne postoji. • Po izvozu mesa Turska se ubraja u države koje dosta izvoze pileće meso i to najviše zaleđenu piletinu, naročito zaleđeno nesečeno pile. Dodatno, izvoz ove kategorije se značajno povećava svake godine pa je tako vrednost izvoza 2006. godine iznosila je 6,8 miliona $, a 2009. godine 101 milion $. Oko 67% izvozi u Irak, zatim u Azerbejdžan 20%, BiH, Angolu i Makedoniju. • Sveže nesečeno meso Turska gotovo da i ne uvozi, a izvozi ga u vrednosti od oko milion $. • Sveže isečeno pileće meso Turska uopšte ne uvozi, a izvoz varira iz godine u godinu pa je 2005. godine izvoz bio 194 hiljada USD, a 2008. godine 2,8 miliona USD. • Turska ostvaruje veliki pozitivni bilans u spoljnoj trgovini zaleđenim sečenim pilećim mesom te je u 2009. godini izvezla ovog mesa u vrednosti od 46 miliona $. • Za razliku od EU i Srbije, Turska ne uvozi mnogo prerađevina od pilećeg mesa pa joj je i ovde bilans spoljne trgovine pozitivan. Turska je do 2009. godine prosečno izvozila prerađevine u prosečnoj vrednosti od oko 131
600.000 $, a 2009. godine u vrednosti od 4,88 miliona $. Prerađevine najviše izvozi u Irak, Azerbejdžan, Kipar, Kinu i Nemačku. Belorusija spada u značajne evropske izvoznike pilećeg mesa. Proizvodnja pilića i pilećeg mesa se u Belorusiji povećava iz godine u godinu. Godine 2009. zaklano je 177 miliona pilića i dobijeno 220.000 t pilećeg mesa. Belorusija ne trguje živim pilićima, osim što svake godine potroši od 10 do 16 miliona $ na uvoz pilića do 180g. Pilići se najviše uvoze iz Poljske, Litvanije, Holandije, Rusije i Nemačke. Najviše izvozi zaleđeno nesečeno pileće meso. Ovo meso je prosečno u periodu od 2005‐2009. izvozila u vrednosti od 11 miliona $. Zanimljivo je da izvoz ovog proizvoda naizmenično pada i raste iz godine u godinu. Tako je 2006. i 2008. iznosio 8 miliona $, a 2005. i 2007. više od 10 miliona. U 2009. godini izvoz se drastično povećao na 18 miliona $. Gotovo čitava količina izvezena je u Rusiju i jedna manja količina u Ukrajinu. Belorusija je i uvoznik zaleđenog nesečenog pilećeg mesa, ali u malim količinama. Belorusija je takođe i veliki izvoznik svežeg nesečenog pilećeg mesa. Izvoz ovog proizvoda se iz godine u godinu povećava i 2009. godine je iznosio 18 miliona $, dok se prethodnih godina kretao oko 4 miliona $. Celokupan izvoz ovog proizvoda ide u Rusiju. Celokupna spoljna trgovina svežim isečenim pilećim mesom obavlja se samo sa Rusijom, ali su vrednosti izvoza daleko manja nego kod predhodne dve kategorije i iznose nekoliko stotina hiljada USD godišnje. Belorusija ostvaruje negativan bilans u trgovini isečenim zaleđenim pilećim mesom i pilećim prerađevinama. U oba slučaja uvoz ima trend pada, ali još uvek dostiže značajne vrednosti. Tako kod isečenog zamrzutog pilećeg mesa je u 2009. godini iznosio 7 miliona USD (a izvoz 4.3), a kod prerađevina 2,5 miliona USD (izvoz oko 300 hiljada USD). Dogovorena liberalizacija Pileće meso je jedan od glavnih artikala ishrane u Srbiji. Veliki broj proizvođača se bavi uzgojem i proizvodnjom pilića od velikih živinarskih farmi, preko srednjih i malih proizvođača koji uzgajaju piliće za sebe i prodaju od kuće ili na lokalnoj pijaci. Sve ovo su bili razlozi da se carina na pileće meso prema EU smanjuje postepeno. Tako da će sa postojećih 57% biti snižene na 17% za svežu piletinu i 14% za zaleđenu piletinu. Carina prema zemljama STO koje su najveći svetski proizvođači i izvoznici za sada ostaje visoka i to 56,7 i 56,3%. Ista je i carina prema Turskoj, koja je, takođe, veliki izvoznik pilećeg mesa. Različitim carinama prema zaleđenom i svežem mesu Srbija je pokušala da više zaštiti tržište svežim mesom, jer ono predstavlja jedan od glavnih proizvoda i velikih farmi i malih proizvođača. Pored carinske zaštite, uvek su bile prisutne i vancarinske mere zaštite tako da se moralo tražiti odobrenje za uvoz. Morala se kontrolisati svaka pošiljka koja se uvozi, umesto imanja odgovarajućeg upravljanja rizikom. Ovo primenjivanje vancarinskih mera kada je u pitanju sveža piletina je lako sprovodljivo jer je sveža piletina lako kvarljiva i najmanje zaustavljanje na carini može da predstavlja veliki rizik za uvoznika. Tabela 37: Dogovoreni nivo liberalizacije za živinsko meso Početna EU Sveža piletina Smrznuta piletina 30.3% 30.2% 21.2% ‐ 18.2% ‐ 15.2% ‐ 12.1% ‐ 10% 21.2% ‐ 18.1% ‐ 15.1% ‐ 12.1% ‐ 9% STO Turska Belorusija 56.7% 56.7% 56.3% 56.3% Ukidanje carina 0% Karakteristike tržišnog lanaca u Srbiji Od ukupno proizvedene piletine u Srbiji 45% se proizvede na komercijalnim farmama, oko 40% polukomercijlanim i oko 15% na gazdinstvima koja proizvode za svoje potrebe. U komercijlanom sektoru, koji proizvodi za tržište, ima oko 70 velikih farmi brojlera sa kapacitetom od 10,000 do 120,000 živine, pri čemu ukupan kapacitet na njima je oko 10 milliona borjlera. S druge strane malo je domaćinstava na selu koje ne proizvode piletinu bar za svoje potrebe. Generalno gledano, glavna karakteristika tržišnog lanca pilećeg mesa u Srbij da je izrazito kratak uz postojanje mnogo malih proizvođača. U Srbiji postoji 31 klanica za proizvodnju živinskog mesa i 19 kombinovanih objekata (klanica, sečenje i prerada), od toga samo jedan objekat zadovoljava standarde za izvoz u EU, 9 zadovoljavaju standarde izvoza u ostale zemlje. Postoje i tri objekta za proizvodnju prerađevina od živinskog mesa i od njih 2 mogu da izvoze u istale zemlje, ali ne i u EU. Ovo je jedan od razloga zašto Srbija gotovo jedino izvozi piletinu u zemlje CEFTA sporazuma i to Crnu Goru, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Da bi bila konkurentna. po ulasku u EU, Srbija mora unaprediti genetski potencijal i načine čuvanja. Srbija je veliki uvoznik jednodnevnih pilića. Međutim, postoji problem jer je uvoz periodičan i ne preterano selektivan, tako da smo po genetskom potencijalu daleko iza zemalja ozbiljnih proizvođača pilećeg mesa, što dosta utiče i na konkurentnost našeg proizvoda. Srbija danas ima stabilno unutrašnje tržište za trgovinu pilećim mesom. Razlozi za to su: 132
• Domaća proizvodnja je osnova za potrošnju. Uvezeno meso i prerađevine od mesa čine mali udeo u ukupnoj potrošnji u Srbiji (manje od 5%). • Ponuda pilećeg mesa i proizvoda od mesa je raznovrsna i piletine ima dovoljno. • Cena je relativno stabilna i pored konstantno pristutnog blagog rasta. Slično je i sa uvoznom piletinom gde jedinična vrednost kod nas, ali i u svetu od 2005. do 2009. godine porasla za jedan USD po kg. • Najveći deo deficita u trgovini pilećim mesom dolazi od uvoza smrznutog sečenog mesa koje završava u preradi. • Kupci imaju visok preferencijal prema domaćoj piletini, a veliku odbojnost prema piletini iz uvoza pogotovo piletini iz zemalja STO. • Cenovna konkurentnost Srbije u svežem pilećem mesu u odnosu na EU, ali ne i na zemlje STO i Tursku. Uzgoj pilića na manjim i srednjim farmama, kao i uzgoj pilića na tradicionalan način u domaćinstvima ne zadovoljava standarde EU pa će investicije biti neophodne. Takođe je teško kontrolisati zdravstvenu bezbednost pilećeg mesa dobijenog na ovakvim farmama, pogotovu onog mesa prodavanog na pijacama, ili direktno sa farme. Mada na pijacama postoje mere bezbednosti koje prodavac mora da ispuni, ali su i te mere nedovoljne. Proizvodnja pilećeg mesa i piletine ima specifično kratak obrt za stočarstvo i mogućnost da se na relativno brz način podigne konkurentnost proizvodnje (kvalitetan objekat, jato i hrana) ukoliko postoji znanje u proizvodnji. Dok je u govedarskoj, svinjogojskoj i proizvodnji ovaca potrebno nekoliko godina, značajne zemljišne površine, dugo ulaganje u genetiku i sl. U slučaju proizvodnje pililića obrt je mnogo brži. Mogućnost promene Srbija ima dovoljno unutrašnje konkurencije u proizvodnji pilećeg mesa što cene generalno drži na niskom nivou. Gledajući jedinične vrednosti izvoza sveže piletine u Srbiji i u EU, može se reći da je Srbija cenovno konkurentna. Gotovo svake godine jedinična vrednost izvoza Srbije je za 0,1 ili 0,2 $/kg jeftinija nego jedinična vrednost izvoza u EU. O cenovnoj konkurentnosti izvoza celog zaleđenog pileta teško je govoriti sa preciznošću jer Srbija ovim proizvodom malo trguje (ukupna vrednost godišnjeg uvoza i izvoza je manja od jednog miliona $). Vrednost izvoza zaleđenog isečenog mesa takođe nije velika, ali ovde možemo govoriti o cenovnoj konkurentnosti, jer izvoz Srbije u poslednje 3 godine je stalan i veći od dva miliona $ godišnje. Najveća stalnost uvoza se, već sada, postiže kod smrzutog mesa. Ono se uvozi zbog cenovne konkurentnosti i prerađevina koje se uvoze zbog konkurentnosti kvalitetom. U zaleđenom mesu EU je značajno cenovno konkurnetnija pa se može očekivati trend rasta uvoza ovog proizvoda. Pitanje povećanja standarda građana Srbije generisaće odgovor na pitanje da li će se povećavati uvoz prerađevina. Jedinična vrednost prerađevina u EU je značajno viša od jedinične vrednosti u Srbiji, ali se ove prerađevine uvoze u značajnim količinama i u trgovini njima Srbija ostvaruje negativni bilans. Znači, cena proizvoda uvezenih iz EU neće biti razlog uvoza, ali ukoliko domaće tržište bude sve više tražilo kvalitetne prerađevine od pilećeg mesa, rast uvoza se može očekivati Teško je ocenjivati konkurentnost kvalitetom. Ali na osnovu dominantnog mišljenja domaćih kupaca najukusnije i najkvalitetnije je pileće meso proizvedeno na tradicionalan način i kupac je spreman da ovo meso plati skuplje, zatim meso sa većih farmi u Srbiji, a najveća odbojnost je prema pilećem mesu uvezenom iz zemalja STO. Prema predviđanjima FAO OECD proizvodnja pilećeg mesa će u svetu rasti u narednim godinama. Svetske trendove će pratiti i Turska, dok će proizvodnja u EU biti manje‐više konstantna. Povećanja proizvodnje može dovesti i do niže jednične vrednosti piletine na svetskom tržištu, mada tokovi cena u poslednjih pet godina ne govore tome u prilog. Prema istim predviđanjima izvoz Turske će se u narednih deset godina gotovo duplirati. Zbog toga je dobro da Turska nije zatražila nikakve koncesije na uvoz pilećeg mesa i da je praktično sa ovako dogovorenim bilateralnim sporazumom sebi zatvorila vrata za tržište Srbije. Zadržavanje visokih carina i prema zemljama STO onemogućiće uvoz piletine iz ovih zemalja, jer su ove zemlje samo cenovno konkurentne, a među domaćim kupcima vlada mišljenje da je njihova piletina bezukusna i lošijeg kvaliteta. Iskustva drugih zemalja u okruženju govore o naglom povećanju uvoza pilećeg mesa odmah po ulasku u EU. Tako je u Mađarskoj uvoz na mesečnom nivou odmah po ulasku dupliran i nastavio je konstantan rast. Povećanje uvoza u Rumuniji je bilo drastičnije od 2007. godine i to najviše u korist EU, dok je uvoz iz SAD i Brazila smanjen. Grafikon 133: Projekcija izvoza pilećeg mesa do 2018 (FAO/OECD) 133
Pored toga što je tržište pilećim mesom i u Srbiji stabilno, bez bitnog uticaja uvoza, može se pretpostaviti da će priključivanjem EU uvoz rasti. Razloge bi trebalo tražiti u teškoćama sa standardima EU u gajenju, klanju i preradi živine, malom nivou tehničke opremljenosti farmi i prerade, lošom strukturom proizvođača, gubljenju određnih tržišta i slično. Na kraju, iskustva NZČ jasno ukazuju na ovaj trend. Liberalizaciom prema EU uvoz pilećeg mesa će se sigurno povećavati i to prvenstveno zaleđenog mesa i prerađevina od mesa jer je tu EU cenovno konkurentna. Pitanje je samo koliko će domaće tržište imati potrebe za ovim proizvodima i koliko će to smanjiti domaću proizvodnju prerađevina i zaleđene piletine. Situacija će sigurno biti nešto drugačija kada je u pitanje sveža piletina jer je u njoj Srbija cenovno konkurentna i postoji visoki preferencijal kupca prema domaćem proizvodu. Cenu koštanja sveže piletine i piletine uopšte može značajno da poveća i najavljeno postepeno uvođenje standarda, koje neće moći svi u potpunosti da ispune i koji će u početku značajno opteretiti proizvođače i prerađivače. Grafikon 134: Uvoz piletine u Mađarskoj po mesecima Grafikon 135: Mesečni uvoz živinskog mesa u Rumuniju po destinaciama Efekti Efekti liberalizacije u sektoru živinarstva najviše će se odraziti na uvođenje standarda u gajenju živine, klanju i preradi pilećeg mesa. Obezbeđivanje ovih standarda pružiće uslove za povećanje izvoza piletine na tržište EU. Relativne cene pilećeg mesa biće u odnosu na EU i druge zemlje slične današnjoj, jer otvaranje prema EU neće dovesti do automatskog obaranja cena. Cena hoće biti niža, ali tek u kasnijim fazama priključenja EU, kada cenu više neće samo diktirati domaća unutrašnje konkurencija nego i drugi faktori. Ova sitaucija će najviše pogodovati potrošačima i prerađivačkoj industriji koja ima mogućnost da ima kontinuirani pristup inputima po pristupačnijim cenama, naročito onim velikim sa izgrađenim brendovima. Shodno tome, mali preradni kapaciteti će imati poteškoće da opstanu na tržištu. Sve ovo neće biti direktna posledica liberalizacije carina nego, pre svega, ekonomskih zakonitosti i priključenja EU. Novi standardi i nova pravila neće mnogo uticati na male proizvođače koji proizvode od svojih kuća. Velikim kompanijama ovakva situacija će odgovarati, a najgore će proći srednji proizvođači koji su najmanje spremni na promene i nove propise i jaču konkurenciju. Mali proizvođači koji imaju niske troškove pri proizvodnji utovljenih pilića nastaviće jednako uspešno svoju proizvodnju i prodaju u lokalu i pri ulasku u EU. Takođe, prednost ovim proizvođačima daje i potencijalni domaći kupac koji radije kupuje domaće pile (koje je trčalo po dvorištu), čak ga i skuplje plaća nego pileće meso iz uvoza ili pileće meso gajeno na velikim farmama. Zaključak • Potrebno je sprovesti reformnu sektora živinarstva, povećati investicije usmerene na postizanje novih zahteva koje će pred Srbiju postaviti EU. 134
• Liberalizaciom trgovine sa EU, Srbija će sigurno povećati izvozni deficit u trgovini piletinom, jer će se povećati uvoz zaleđenog mesa i prerađevina. Sa druge strane ulaskom i ostalih zemalja CEFTE u EU, Srbija će izgubiti primarno mesto u izvozu sveže piletine. • Zadržavanje visokih carinskih stopa prema zemljama STO, zaštitiće Srpsko tržište, bar na kratko vreme, od velikog uvoza, prvenstveno, zaleđenog mesa. • Pozitivan efekat pored potrošača će imati i proizvođači mesnih prerađevina koji će dobiti pristup jeftinijoj sirovini koja će uticati da se ubrzaju procesi ukrupnjavanje i smanjenje broja malih prerađivača 135
1.7. PAPs Šećer Šećer se dobija iz repe i trske. Šećerna repa se u svetu u 2009. godini uzgajala na 4,3 miliona ha odakle je dobijeno 230 miliona tona repe. Površine pod šećernom trskom su bile 5.5 puta veće i zauzimale su 23,7 miliona ha i na njima je proizvedeno 1,6 milijardi tona šećerne trske. U poslednjih pet godina površine zasejane pod šećernom repom smanjene su za više od milion ha, dok površine pod šećernom trskom rastu svake godine. Samo za poslednjih 5 godina su porasle, gotovo, za 4 miliona ha. Šećerna repa se uzgaja u 42 zemlje i uglavnom je njena proizvodnja skoncentrisana u Evropi, gde se uzgaja 70% ukupne svetske proizvodnje. Ostale količine proizvedu se u Aziji i Severnoj Americi. Najveći proizvođači šećerne repe su Francuska, SAD, Nemačka, Rusija i Turska. Šećerna trska se uzgaja isto u 42 zemlje na svetu. Najviše se proizvodi u Južnoj Americi i Aziji (85%). Najveći proizvođač je Brazil koji godišnje proizvede preko 40% ukupne svetske proizvodnje, slede ga Indija i Kina. Među značajnim proizvođačima su i Tajland, Pakistan, Kolumbija i Australija. U svetu se najviše trguje belim šećerom u vrednosti od 8 do 10 milijardi USD, zatim sirovim šećerom od šećerne trske u vrednosti od 5,2 do 9,3 milijarde USD. U odnosu na ova dva proizvoda vrednost trgovine sirovim šećerom od šećerne repe mnogo je niža i iznosi od 88 do 364 miliona $. U poslednje vreme, izvoz sirovog šećera od šećerne trske u 2009. godini gotovo je jednak po vrednosti izvozu belog šećera,. Najpre zbog reforme šećernog sektora EU, kojim je omogućeno da šećerane u EU koje dobiju „full rafinery status“ prerađuju sirovi šećer u beli. Najveći izvoznici belog šećera su Brazil, Francuska, Nemačka, Tajland i Belgija, a najveći uvoznici Italija, Belgija, Nemačka, Španija i SAD. Brazil je ubedljivo i najveći izvoznik sirovog šećera od šećerne trske (52% ukupnog svetskog izvoza). Među veće izvoznike se ubrajaju Tajland i Gvatemala. Najveći uvoznici su Rusija, Velika Britanija, SAD, Republika Koreja i Japan. Trgovina šećerom u celom svetu, uglavnom, nije slobodna i u potpunosti je definisana carinama. Samo nekoliko zemalja (Brazil, Australija) nema nikakvo državno uplitanje u sektor (barem ne preko carina ili subvencija) dok je u svim ostalim zemljama proizvodnja i trgovina šećerom više administartivno nego ekonomsko pitanje. Ovo naročito važi za EU koja je 2007. godine započela reforme u sektoru proizvodnje šećera da bi se cene šećera prilagodila svetskom tržištu. Tim povodom EU je obezbedila oko 6 milijardi EURA za sprovođenje reformi, čime će biti kompenzovani gubitci oštećenih strana sprovođenja ovakve politike. Objašnjavanje vrlo komplikovane politike i reforma šećernog sektora u EU prevazišla je ovaj rad, ali činjenice koje je bitno znati za merenje efekata liberalizacije za Srbiju su sledeće: • U EU šećerna repa se tokom 2009. godine uzgajla na 1,6 miliona ha i odatle je dobijeno 113 miliona t šećerne repe. Što je smanjenje za oko 600 hiljada hektara u odnosu na pre pet godina i direktna su posledica reforme šećernog sektora. Najveći proizvođači šećerne repe u EU su Francuska, Nemačka, Poljska i Velika Britanija. • Zemlje EU su gotovo prestale da izvoze šećer (postoji izvoz malih količina u Izrael, Alžir, Švajcarsku, Siriju i Norvešku) kao posledica reforme i nemanja „slobodnog šećera sa kvote C“19 . • EU najviše uvozi nerafinisani šećer od šećerne trske u manje više konstantnoj vrednosti od oko 1,4 milijarde $. Ovaj šećer se najviše uvozi sa Mauricijusa i iz Brazila. • Vrednost uvoza belog šećera je, takođe, konstantna i prosečno u poslednjih pet godina iznosi 436 miliona $. Šećer se najviše uvozi iz Hrvatske i Srbije. • Vrednost uvoza nerafinisanog šećera od šećerne repe je neznatna. 2009. godine uvezeno je ovog šećera u vrednosti od 51.000$. Najveći uvozni partner je Srbija. Srbija se nalazi na 19. mestu u svetu po proizvodnji šećerne repe. Godišnje se pod repom zasadi oko 65.000 ha i proizvede između 400 i 450 hiljada tona šećera od čega se 180 hiljada tona izveze a ostatak potroši u zemlji. Najznačajnija spoljna trgovinska razmena Srbije je trgovina belim šećerom. U trgovini belim šećerom ostvaruje se pozitivan bilans u vrednsti od oko 145 miliona USD. Vrednost izvoza šećera se u poslednjih pet godina smanjuje usled smanjenja administrativne cene šećera u EU. Srbija šećer najviše izvozi u Grčku i Italiju (oko 70% ukupnog izvoza) iz kojih zemalja su vlasnici najvećih šećerana u Srbiji. 19
EU je pre reforme šećer delila po kvotama A.B i C gde kvota C nije smela da se prodaje u zemljama EU nego je morala da se izvozi po svetskim cenama 136
Srbija je uvozila beli kristalni šećer iz EU do 2007. godine (2005. godine je uvezeno 25.9 hiljada tona iz EU, 2006 ‐ 8.5 hiljada tona, 2007 – 2 hiljada tona). Isto tako je i uvozila određene količine šećera iz STO zemalja (8.300 tona u 2005. i 1.700 tona u 2007. godini) da bi i taj uvoz prestao. Iz CEFTA zemalja je uvožen razblaženi šećer pod tarifnom oznakom 1702 što je ekvivalent od oko 20 hiljada tona. Promenom nivoa prelevmana tokom 2009. godine i povećanjem cene šećera na svetskoj pijaci i ovaj uvoz je zaustavljen. Tako da, tokom 2009. godine se ostvarivao samo neznatan uvoz nerafinisanog šećera od šećerne trske (2009. godine u vrednosti od 1,3 miliona USD) što su neznatne količine u poredenju sa ukupnom vrednošću potrošnje. Turska je veliki proizvođač šećerne repe i zauzima peto mesto u svetu. Prosečno se godišnje zaseje 320.000 ha. Gotovo sve proizvedene količine se i potroše u zemlji. Manje količine belog kristalnog šećera se izvezu (2006. godine u rekordnoj vrednosti od 58 miliona USD, a 2008. i 2009. godine od 3,3 miliona USD). Najviše se izvozi u Iran, Irak, Gruziju i Azerbejdžan. Belorusija proizvodi više šećerne repe nego Srbija i nalazi se na 14. mestu u svetu sa oko 95.000 ha. Za razliku od Srbije i Turske, Belorusija je i uvoznik nerafinisanog šećera od šećerne trske i godišnje ga uvozi u prosečnoj vrednosti od 73 miliona USD (86% iz Brazila). S druge strane izvozi beli kristalni šećer od šećerne repe i to u periodu 2005 ‐ 2009. u vrednosti od 126 do 236 miliona $, u zavisnosti od godine. Jedinična vrednost izvezenog šećera daleko je niža od jedinične vrednosti izvezenog šećera iz Srbije. Najveće količine belog šećera izvozi u Rusiju (66%), ali i u ostale bivše članice SSSR ‐ Ukrajinu, Kazakstan, Kirgistan i Uzbekistan. Karakteristike tržišnog lanaca u Srbiji Šećerni sektor se u proteklih nekoliko godina znatno oporavio posle decenije lošeg poslovanja tokom devedesetih. Oporavak je lako vidljiv jer su: ostvareni značajani izvozni rezlutati (šećer je proizvod sa najvećom izvoznom vrednošću od svih poljoprivredno prehrambenih proizvoda u poslednjih 5 godina), povećane su gajene površine pod šećernom repom, porasla je potrošnja šećera na domaćem tržitu, cene su postale relativno stabilne i pristupačne za potrošače, vrednost uvoza se smanjivala, ostvarena je značajna profitabilnost na nivou proizvođača šećerne repe i šećerana. Ovi uspesi su ostvareni, prvenstveno, zahvaljujući: dobijanju preferencijalnog statusa za tržište EU, uspešnoj privatizaciji šećerana, investicijama (kako na nivou proizvodnje šećerne repe tako i na nivou šećerana), sposobnošću prilagođavanja na novonastale uslove privređivanja (od strane zaposlenih u sektoru), kao i politici implementiranoj u prethodnom periodu (koja je dovoljno zaštitila sektor ali u isto vreme omogućila dovoljno konkurencije). Tržišni lanac proizvodnje i prometa šećerne repe u osnovi je predstavljen proizvođačima šećerne repe, kojih ima preko deset hiljada, što kompanija što poljoprivrednika. Oni, godišnje, na oko 75 hiljada hektara proizvedu oko 4 miliona tona šećerne repe Šećerna repa se preko 150.000 transportnih tura preveze do 7 šećerana koje su u vlasništvu tri kompanije i u kojima je zaposleno preko hiljadu radnika. One proizvedu oko 450.000 tona šećera godišnje, od čega se minimalno izveze 180.000 u EU, dok se ostatak proda na domaćem tržištu. Osnovno čime se sektor karakteriše poslednjih godina je stabilnost i predvidljivost, koja pogoduje svakome (poljoprivrednicima, prevoznicima, šećeranama, prerađivačkoj industriji, trgovcima, dobavljačima inputa, bankama i ostalima). Srbija je u stanju da proizvede značajno veće količine šećera nego šo to čini danas, međutim nije u stanju da ih proda po ceni koja bi omogućila zaradu svima duž tržišnog lanca. Poslednjih godina 2009. i 2010. svetska cena beleži trend rasta i tako omogućava da šećer proizveden u Srbiji bude cenovno konkurentan na nivou regiona i u mnogim drugim zemljama. Ovakva situacija bi trebalo da bude iskorišćena tako da se poveća proizvodnja i obezbedi bolja pozicija za dobijanje proizvodne kvote po ulasku Srbije u EU. Među svim zemljama u regionu i upoređujući je sa zemljama EU, Srbija najmanje podržava proizvodnju šećera i šećerne repe. Ipak Srbija uspeva da ostavri značajne rezultate. Međutim, po ulasku u EU ukoliko ne poveća konkurenost u proizvodnji šećera tj. ne snizi cenu koštanja šećera ,u pretpristupnom periodu će imati značajne probleme sa profitabilnošću, Srbija će teško moći da predviđenom cenom šećera u EU (404 EURO/tona) ostvari ikakav profit. Dogovorena liberalizacija Šećer je najmanje liberalizovan proizvod u okviru SAA. Čak je sa Turskom u potpuosti zadržan nivo zaštite. U okviru STO, Brazil i Ukrajina traže spuštanje carine na uvoz na 5% odnosno 15%. Jedino u bilateralnom ugovoru sa Belorusijom su neke od tarifnih liinija liberalizovane, ali ne i beli šećer od šećerne repe. 137
Tabela 38: Dogovorena liberalizacija za šećer Sirovi šećer od šećerne trske, za rafinisanje Šećer,od šećerne trske,sirovi,ostali‐poreklo,uvoz EU Sirovi šećer od šećerne trepe za rafinisanje Šećer,od šećerne repe,sirovi,ostali,poreklo EU Šećer,sa dodatim sredstvima za aromatizaciju,sirovi Šećer beli Šećer,u čvrstom stanju,ostalo Početna EU STO Turska 37.2% 42.9% 42.9% 33.5% 21.5% 28.2% 20.0% 27.4% 20.0% 38.0% 22.0% 31.0% 20.0% 31.1% 20.0% 38.0% 22.0% 31.0% 20.0% 31.1% 20.0% Nema liberalizacije Belorusija Ukidanje carina 0% 31.1% 0.0% Mogućnost promene Proizvodnja i trgovina šećerom je toliko administrativno regulisana da se prlikom analize mogućnosti promene ne govori o tržišnim nego administrativnim predviđanjima. Čak i u slučajevima kada je sektor bez uticaja države i kada je prepušten, u pravom smislu reči, tržišnim zakonitostima (Brazil, Australija), cena zavisi od administratvnih mera drugih velikih proizvođača ili potrošača. Tako je EU svojom reformom šećernog sektora (spuštanja administrativne cene sa 620 Eura na 404 Eura, prebacivanja sa finansiranja sektora i poreskih obveznika na potrošače) uspela da ustalasa celokupno tržište tako da cenu na celokupnom svetskom tržištu povećaju za više nego duplo Kada se pređe sa administrativnog nivoa na ekonomski, takođe postoje teškoće prilikom predviđanja efekata uvozne zaštite zbog nekoliko prilično bitnih nepoznanica kao što su kurs dinara i kurs dolara u odnosu na EURO, kretanje svetske cene kao i pregovori u okiru STO. Tabela 39: Trendovi u uvozu i mogućnost uvoza za različite trgovinske ugovore Trendovi Činjenice Mogućnost uvoza EU Smanjenje uvoza 1701 šećera u predhodne tri godine do gotov potpunog prekida tokom 2008. godine Posle reforme šećernaog sektora u EU ne postoji velika opasnost od uvoza iz EU Gotovo nepostojeća uoliko se ne napravi nova reforma poloitike u EU Povećanje pa kasnije potpuno ukidanje uvoza invertnog šećera iz Bosne i Hercegovine Srbija i Hrvatska su se zaštitile od međusobnog uvoza sa veoma niskim kvotama od 200 tona za 1701 i 50 tona za 1702 i carinom od 20% unutar kvote, preko toga važi MFN carina 20 CEFTA Povećanje ilegalnog uvoza kristalnog šećera iz Crne Gore Počevši od 2009. godine Srbija izvozi značajne količine šećera na CEFAT tržište usled cenovne konkurentnosti STO Smanjenje uvoza u poslednjih nekoliko godina SAA je dogovorena značajno visoka zaštita kroz zadržavanje TE% na 70% u narednih 6 godina Sa ostalim zemljama unutar CEFTE promet šećerom je slobodan Regulisan problem uvoza šećra tarifne oznake 1702 sa povećanjem prelevmana 2009. godine. Velika carina koja ograničva u značanoj meri uvoz Predstojeći pregovori u okviru STO mogu da značajno smanje carinu i/ili uvode uvozne bescarinske kvote Značajana za uvoz šećerne repe Mala za uvoz šećra 1702 usled poveanja prelevmana i svetske cene Smanjena mogućnost ilegalnog uvoza Velka mogućnost izvoza šećera iz Srbije na CEFTA tržište od oko 150 hiljada tona Neznatna opasnot pri postojećim domaćim i svetskim cenama Velika opsanost usled loše završenih pregovora Mogućnost uvoza šećera iz Evropske unije praktično ne postoji. Da se carine za uvoz šećera spuste i na 0% (trenutna je preko 40% za uvoz iz EU i opet uvoza ne bi bilo jer EU više nema šećer koji bi nam ponudila i koji je predviđena za izvoz. Ovakva situacija će se nastaviti. Jedna od obaveza prilikom smanjenja proizvodnje usled reforme šećernog sektora je EU da se sve fabrike u potpunosti ugase (rašrafe). Tako da, iako bi verovatno mnogi donosioci odluka u EU želeli da ponovo razmotre politiku vezanu za sektor, povratka nema bez ogromnih ulaganja. Administracija u Briselu pokušava da odreaguje na poticaj visoke svetske cene i da pronađe administrativna rešenja koja bi rekordne cene šećera spustile. Međutim, verovatno će tržište pre da odreaguje tako da će mnogi proizvođači, stimulisani poticajem visoke cene, proizvsti veće količine šećera. One će svetsku cenu spustiti na nivo od oko 300 USD, pa možda i više. Pitanje je 20
CEFTA 2006. ‐ " Službeni glasnik RS", broj 88/07 od 24. septembra 2007.godine 138
samo koliki vremenski period će biti potreban za reakciju. U takvoj situaciji mogu da počnu ozbiljni problemi za Srbiju i njenu proizvodnju šećera (ukoliko se pristup STO ne ispregovara na zadovoljavajući način). Jedna od možda i najvećih mogućih opasnosti, koja može da značajno promeni poslovno okruženje u šećernom sektoru Srbije, jesu pregovori u okviru STO. Ukoliko se carina spusti, a cena šećera se vrati na svoj ustaljeni nivo (od pre krize i reforme šećernog sektora u EU) lako se može desiti da se celokupna proizvodnja u Srbiji ugasi, barem do ulaska u EU. Znači, ovde nije pitanje da li će se povećati uvoz i smanjiti domaća proizvodnja za određeni procenat, nego se može desiti potpuno gašenje proizvodnje. Trenutna situacija u ovim pregovorima je takva da postoji realna opasnost da neka od zemalja koja insistira na smanjenju carine na uvoz šećera istraje u svojim zahtevima. U svakom slučaju u pregovorima postoji dosta prostora za uspešan ishod, ali je važno da postoji spremnost da se podrži šećerni sektor, kao i da pregovarači razumeju šta se sa sektorom može desiti povlačenjem ovakog poteza. Argumenti koje pregovarači u okviru STO mogu koristiti za zadržavanje postojećeg nivoa carine su: • Po ulasku Srbije u EU za Srbiju će važiti EU carine, što znači da ono što se pregovara u okviru STO neće dugo trajati. Dodatno dobijanjem mogućnosti dužeg prelaznog perioda efektivnost ispregovaranog gubi na značaju. • EU daje punu podršku da se Srbija u što je moguće manjoj meri liberalizuje da ne bi plaćala kasnije kompanezacije. Zbog toga EU u svojim bilateralnim pregovorima stavlja i zahteve Srbije i na tome bi trebalo insistirati, naročito imajući u vidu da je Srbija usled mera EU postala deo njihovog šećernog sektora. • Druge zemalje koje znaju da Srbija može da ne žuri sa ulaskom u STO, nego da čeka poslednji moment pred ulazak u EU čime bi tržište Srbije bilo zauvek zatvoreno za njihove proizvode prate ekonomsku logiku i zato su preterano zhatevni prema Srbiji. • Srbija procesom priključenja EU, koji je mnogo zahtevniji od procesa priključenja STO dobija, neophodnu stabilnost i predvidljivost koju obično donosi pristupanje STO. Ukoliko se pregovori u okviru STO završe na manje povoljan način, tako da se carina spusti na ili oko nivoa proizvodne cene koštanja šećera, ipak ostaje ono što nije direktno vezano za brojeve. To, veoma bitno, utiče na odluku nekog uvoznika da se odluči na uvoz koji može da značajno poremeti tržište, kao što su: • Za ozbiljniji uvoz potrebno je obezbediti značajna devizna sredstva (5.000 tona x 400 EURA = 2.25 miliona EURA). • Za ozbiljniji uvoz potrebna je ozbiljna logistika (oko 200 kamiona). • Stalna promenljivost kursa dolara i kursa dinara u odnosu na euro u značajnoj meri unosi nesigurnost u posao. • Opasnost da šećerane spuste cenu i otežaju prodaju uvezenog šećera. • Potrebna logistika za prodaju. • Neizgrađene trgovinske veze u prodaji šećera. Sve ove činjenice govore u prilog da šećerane nemaju veliku opasnost od uvoza šećera, osim loše ispregovaranog pristupa STO. Efekti Pošto praktično nema liberalizacije, a trendovu u svetu u potpunosti idu na ruku proizvođačima u Srbiji nema mogućnosti za promenu pa se ni negativni efekati ne očekuju. Jedini efekti koji se očekuju kao posledica povećanja svetske cene jesu pozitivni ‐ povećanje izvoza šećera i povećanje konkurentnosti proizvođača šećerne repe i šećerana. Međutim, najveća opasnost za proizvodnju šećera predstavljaju pregovori u okviru STO, gde bi svako smanjenje carine moglo da izazove potpuno gašenje proizvodnje šećera u Srbiji. Snižavanje cene koštanja domaće proizvodnje je moguće, ali u relativno malom iznosu, i to investiranjem u šećerane i smanjivanje cene proizvođačima šećerne repe. S druge strane šećer je berzanska roba, ima izuzetno malu (gotovo da nema) kvalitativnu elastičnost, i u potpunosti zavisi od cene. To znači da će se, ukoliko se spusti carina ispod cene koštanja, sva domaća potrošnja biti obezbeđena iz uvoza ,a ne iz domaće proizvodnje. Šećeranama se ne može isplatiti da proizvode sa 40% kapaciteta za tržište EU i verovatni je scenario gašenja proizvodnje za dve trećine, koja podrazumeva gubitke kroz: • Smanjenje površina pod šećernem repom za oko 60%. • Nepostojanje investicija u sektor što će dugoročno onemogućiti konkurentnost šećernog sektora Srbije u okruženju EU. 139
• Prestanak rada četiri šećerane i gubitak oko 700 radnih mesta . • Gubitak prevoznih kompanija za oko 5.5 milona evra godišnje, usled smanjenja potreba za transportom šećerne repe i transporta šećera. • Gubitak u ukupnoj vrednosti proizvodnje za oko 140 miliona EVRA godišnje. • Gubitak na nivou proizvođača usled ne iskorišćenosti već kupljenih vadilica za oko 12 miliona EURA (oko 40 vadilica neće imati potrebe da radi). • Smanjenje proizvodnje koja će uticati na dobijanje niže proizvodne kvote po ulasku u EU. • Povećanje uvoza za ukupnu vrednost smanjenja proizvodnje. Zaključak • Proizvodnja šećera je stabilana i doprinosi značajno bogatstvu proizvođača, potrošača, kompanija kao i makroekonomskoj stabilnosti. • Trendovi u svetu u potpunosti idu na ruku proizvođačima u Srbiji, koji otvaraju brojne mogućnosti za povećanje izvoza. • Ne postoji gotovo nikakva opasnost od povećanog uvoza, ne samo jer se liberaliazcija nije desila nego i zato što je Srbija značajno podigla svoju konkurentnost, a svetske cene šećera su ekstremno visoke. • Nejveća opasnost za sektor jesu pregovori u okviru STO koji u potpunosti mogu da unište proizvodnju šećera u Srbiji 140
Ulje Suncokret se u svetu gaji na oko 24 miliona ha i na njima se proizvede 31 milion tona suncokreta. Najviše u Evropi (65%), zatim u Aziji i Južnoj Americi. Među zemljama najviše se gaji u Rusiji i Ukrajini. Relativno mali broj zemalja se bavi intenzivnom proizvodnjom suncokreta i ulja od suncokreta pa je zato trgovina intenzivna. U svetu se za ishranu korsti preko 70 vrsta ulja gde je suncokretovo na četvrtom mestu po potrošnji (4.2 puta manje nego palmino, 3.8 nego sojino i 1.9 nego canolino, ali i 3.5 puta više nego maslinovo21). U potrošnji je vrlo zastupljene regionalne specifičnisti. Tabela 40: Proizvodnja suncokreta u svetu Zemlja Proizvodnja (t) Zemlja Proizvodnja (t) Ruska Federacija 6,454,320 Bugarska 1,317,979 Ukrajina 6,360,600 Mađarska 1,256,185 Argentina 2,483,437 Rumunija 1,098,047 Francuska 1,703,900 Turska 1,057,125 Kina 1,650,000 Indija 1,044,000 SAD 1,377,130 Španija 876,400 Trgovina se obavlja sirovim i jestivim uljem i suncokretom. Najviše se trguje sirovim uljem u vrednosti od oko 3 milijarde USD godišnje. Vrednost trgovine uljem rasla je od 2005. do 2008. godine kada je dostigla rekordnih 4,7 milijardi $, međutim 2009. je naglo opala. Najveći uvoznici su Turska, Holandija, Francuska, Nemačka i Španija, a izvoznici Ukrajina, Argentina, Rusija i Holandija. Vrednost trgovine semenom suncokreta u stalnom je porastu poslednjih pet godina. Rekordni je bio izvoz 2008. godine koji je iznosio 2.4 milijarde USD. Najveći uvoznici su Turska, Holandija, Nemačka, Španija i Italija, a najveći izvoznici Bugarska, Francuska, SAD, Rumunija i Mađarska. Slično semenu suncokreta i trgovina jestivim uljem je u blagom porastu u poslednjih pet godina i takođe je 2008. bila rekordna godina sa izvozom od 2,6 milijardi USD dok se prosečno izvozi u vrednosti od 1.7 milijardi $. Najveći uvoznici su Velika Britanija, Belgija i Nemačka, a najveći izvoznici Francuska, Holandija, Belgija, Ukrajina i Mađarska. U Evropskoj Uniji se suncokret uzgaja u četrnaest zemalja. Prosečno se zaseje 3.7 miliona ha i sa njih sakupi 6.3 miliona t suncokreta. Najveći uzgajivači su Francuska, Bugarska, Mađarska, Rumunija i Španija. EU najviše uvozi sirovo ulje, zatim seme suncokreta, a onda jestivo ulje. Što se tiče izvoza slika je potpuno drugačija. Najviše se izvozi seme suncokreta, zatim jestivo ulje, a na kraju sirovo ulje. Jedini pozitivni bilans se ostvaruje u trgovini jestivim ulje. Ali kada se saberu svi bilansi trgovine suncokretom i suncokretovim uljem ukupni bilans je negativan prosečno za 860 miliona $ godišnje. Grafikon 136: Uvoz suncokreta i ulja u Grafikon 137: Izvoz suncokreta i ulja u Grafikon 138: Trgovina suncokreta i ulja u EU u mil USD EU u mil USD EU u mil USD EU najviše uvozi sirovo ulje u vrednostibod 600 miliona $ do 1,2 milijarde $. Najviše se uvozi iz Ukrajine i Argentine. Izvoz sirovog ulja je na zadnjem mestu i nema većih oscilacija u njegovom izvozu u poslednjih pet godina. Godišnje 21
USDA, 2008 141
se izveze u vrednosti od oko 50 miliona $. Najveći izvozni partneri su Turska, Makedonija, Srbija, Švajcarska i SAD. Jedinična vrednost izveznog sirovog ulja nešto je viša od njegove uvozne vrednosti. EU ostvaruje veliki negativni bilans u trgovini sirovim uljem u vrednosti i do 1,2 milijarde $ godišnje. Uvoz semena suncokreta je relativno konstantan u poslednjih pet godina. Prosečno se uveze semena u vrednosti od 380 miliona $, s tim da se uvoz semena u poslednje dve godine dosta povećao. Najviše se uvozi iz Kine, Amerike i Ukrajine. EU takođe ostvaruje negativan bilans i u trgovini semenom suncokreta, ali je taj bilans znatno niži i kreće se od 32 do 165 miliona $ u zavosnosti od godine. Godišnje se izveze semena suncokreta za oko 270 miliona $. Ekstremni slučaj je bila 2008. godina kada je vrednost izvoza bila preko 400 miliona $. Najveći izvozni partneri su Turska, Rusija, Pakistan i Ukrajina. Jedinična vrednost izvezenog semena je niža od uvozne jedinične vrednost. Jestivo ulje je artikal koji se najmanje uvozi u EU i u spoljnoj trgovini jestivim uljem ostvaruje se pozitivan bilans. Uvoz jestivog ulja se značajno povećao u poslednjih pet godina i 2009. godine uveženo ga je u vrednosti od gotovo 90 miliona USD. Jestivo ulje se uglavnom uvozi iz Ukrajine (gotovo 50%), Moldavije i Argentine. Najviše jesitivog ulja EU je izvezla 2008. godine u vrednosti od 160 miliona USD, a 2009. je taj iznos pao na 98 miliona USD. Najviše se izvozi u Švajcarsku, Albaniju, BiH, SAD i Norvešku. Srbija je na 15 mestu u svetu po proizvodnji suncokreta, a na osmom u Evropi. Godišnje se suncokret zaseje na oko 170.000 ha i na njima se dobije oko 377.000 tona. Kada je reč o trgovini, Srbija najviše izvozi jestivo ulje, zatim sirovo ulje, a najmanje seme suncokreta. Ukupno gledano Srbija ostvaruje pozitivan bilans u spoljnoj trgovini semenom suncokreta i uljima. Jedini negativni bilans postoji u trgovini suncokretovim semenom i to u poslednje tri godine. Tokom 2005 i 2006 uvoz semena suncokreta je iznosio 2,3 odnosno 5,9 miliona USD, dok se u poslednje dve godine povećao na 19,5 miliona USD koliko je uvezeno 2008. godine. Najviše se uvozi iz Hrvatske i Rumunije. Srbija je najviše semena izvezla 2008. godine u vrednosti od 10,6 miliona USD, dok je prosečna vrednost izvoza u poslednjih pet godina 7,2 miliona USD. Najviše se semena izveze u Ukrajinu, Rusiju, BiH, Rumuniju i Bugarsku. Jedinična vrednost izvezenog semena često je značajno veća od uvozne vrednosti. Srbija uvozi sirovo ulje ali su primetne velike oscilacije u vrednosti uvoza iz godine u godinu. Tako 2005 i 2009 gotovo da ga nema dok je 2006 i 2008 uveženo u vrednosti od oko 10 miliona USD. Najviše se uvozi iz Rusije, Ukrajine, Moldavije i Bugarske. Isto tako su prisutne velike oscilacije i u izvozu sirovog ulja. Najmanje je izvezeno 2006. godine u vrednosti od 1,3 miliona USD, dok je u protekle dve godine vrednost izvoza bila viša od 31 miliona USD. Najznačajniji izvozni partneri su Slovenija, Makedonija i Hrvatska. U poslednje dve godine kada je izvoz bio najveći jedinična vrednost izvoza bila je niža od jedinične uvozne vrednosti i niža od izvozne jednične vrednosti EU. Srbija obezbeđuje izvozne subvencije za jestivo i sirovo ulje u iznosu od 10% od vrednosti izvoza počevši od 2005 godine. Grafikon 139: Uvoz suncokreta i ulja u Grafikon 140: Uvoz suncokreta i ulja u Grafikon 141: Trgovina suncokreta i ulja u EU u EU u 000 USD EU u 000 USD mil USD Srbija najviše izvozi jestivo ulje, prosečno za 2008. i 2009. godinu 36 miliona USD što je duplo više nego za predhodne dve godine. Najviše izvozi u Crnu Goru, BiH i Makedoniju. U isto vreme Srbija uvozi jestivo ulje u vrednosti od od 2,8 do 7,4 miliona USD, izuzimajući 2005. godinu kada gotovo da i nije bilo uvoza. (19.000 USD). Jestivo ulje se najviše uvozi iz Rusije, BiH i Moldavije. Jedinična vrednost izvoza veća je od jedinične vrednosti uvoza i bila je vrlo slična jediničnoj vrednosti izvoza koju ostvaruje EU. Međutm, u poslednje dve godine je niža upravo za nivo izvozne subvencije. Turska je veliki proizvođač suncokreta. Godišnje se pod suncokretom zaseje 570.000 ha, i na njima se proizvede prosečno oko milion tona suncokreta. Međutim, Turska je i veliki potrošač suncokretovog ulja pa u ukupnoj trgovini suncokretom i uljima od suncokreta Turska ostvaruje negativan bilans. Jedini pozitivan bilans se ostvaruje u trgovini jestivim uljem. Turska najviše uvozi sirovo ulje i to naročito poslednje dve godine kada je ukupan izvoz iznosio 1.12 milijarde USD. Pre toga vrednost uvoza se kretala oko 180 miliona USD godišnje. Najviše se uvozi iz Ukrajine, Rusije i Argentine. 142
Vrednost izvoza sirovog ulja je mala i varira od od 74.000USD koliko je iznosio 2005. do 736.000USD koliki je bio 2007. godine. Čak 67% sirovog ulja Turska izvozi u Irak. Drugi veći izvozni partneri su Kipar i Okupirana Palestinska teritorija. Gledajući jediničnu vrednost uvoza Turske i jediničnu vrednost izvoza Srbije, može se reći da je Srbija cenovno konkurentna na turskom tržištu, međutim trgovina sirovim uljem između Srbije i Turske u poslednje četiri godine nije ostvarena. Turska takođe uvozi i velike količine semena suncokreta. Godišnje se uveze u vrednosti od oko 228 miliona USD, s tim da je i uvoz ovog artikla povećan u poslednjih tri godine. Najviše suncokreta se uvozi iz Bugarske, Rumunije i Ukrajine. Izvoz semena je desetostruko manji i prosečno iznosi 26 miliona USD. I kod izvoza se primećuje tendencija rasta u poslednje tri godine. Najveći izvozni partneri su Rusija, Ukrajina i Španija. Jedinična vrednost izvoza Turske dosta je viša od izvozne jedinične vrednosti EU, a u zavisnosti od godine često i od jedinične izvozne vrednosti Srbije. Jedino u trgovini jestivim uljem Turska ostvaruje pozitivni bilans, ali količine jako variraju među godinama. Godišnje uveze ulja u vrednosti od 87.000 do 1,4 miliona USD, a izveze u vrednosti od 21 do 164 miliona USD. Najveći uvozni partneri su Francuska i Irak, a najveći izvozni Irak i Sirija. Belorusija se ne ubraja među značajnije proizvođače suncokreta. Godišnje se pod suncokretom zaseje nešto više od 11.000 ha, i sa njih dobije 20.000 tona suncokreta. Zato je Belorusija značajan uvoznik i semena suncokreta, sirovog i jestivog ulja. Najviše uvoze jestivo ulje čiji se uvoz značajno povećao u poslednje tri godine. Gotovo celokupan uvoz dolazi iz Rusije i Ukrajine. Izvoz jestivog ulja je zanemarljiv i njegova vrednost je od nekoliko hiljada USD. Belorusija i sirovo ulje izvozi u neznatnim količinama dok se uvoz kreće između 20 i 40 miliona USD. Gotovo celokupan uvoz dolazi iz Ukrajine i Rusije. Uvoz semena suncokreta se značajno povećao u poslednje tri godine, tako je 2009. godine iznosio gotovo 11 miliona USD. Preko 80% uvoza dolazi iz Rusije. Izvoz semena je kostantan ali vrednosti izvoza su male i kreću se od 3 do 180 hiljada USD. I u ovom slučaju glavni izvozni partner je Rusija. Karakteristike tržišnog lanaca u Srbiji Proizvodnja suncokreta je jedna od retkih proizvodnji gde Srbija ima bolje prinose nego zemlje EU. Razloge treba tražiti u: i) prednostima koje ima Srbija u proizvodnji suncokreta kao što su prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija, značajne zemljišne površine (koje omogućavaju da se gaje kulture koje tradicionalno imaju niske prihode), postojanje sigurnosti otkupa ... ii) slaboj zainteresovanosti poljoprvredno razvijenih zemalja EU za setvom i ulaganjem u ovu proizvodnju. Srbija ima dovoljno konurencije na nivou otkupa suncokreta koji garantuje korist proizvođaču ali Srbija ima i dovoljno tržišnih nepravilnosti koje tu konkurenciju narušavaju. Postojanje četiri velike preradjđvačke industirije i značajan broj manjih trgovaca bi trebalo da garantuje dovoljnu konkurenciju u otkupu. Međutim, često se ona narušava usled raznih dozvoljenih ili nedozvoljenih „igara“ kao što su: dogovor o limitiranju konkurencije i plaćanju iste cene među glavnim otkupljivačaima, privilegovanje jedne kompanije i davanje im beneficija na račun poreskih obveznika ili drugih učesika u lancu, dampingovanje cena i sl. Sistem finasiranja, ugovaranja, otkupa suncokreta je dovoljno dobro razrađen da ne predstavlja prepreku nego prednost u proizvodnji ulja. Već dovoljno dug period postoji neformalni sistem finansiranja poljoprivrede bilo kroz kreditna zaduženja od banaka, bilo kroz barter aranžmane sa prerađivačima. U svakom slučaju mogućnost izbora postoji. Dogovorena liberalizacija Jedan od retkih proizvoda za koji Srbija nije liberalizovala svoju carinu prema EU je jestivo ulje suncokreta. Iako je prvobitni predlog u pregovorima sa Evropskom Unijom u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da se carina spusti fazno u 6 godina, naši pregovarači su odlučili da carina ostane na nivou od 30%. Razloge treba tražiti u lobijima vezanim za proizvodnju semena suncokreta i suncokretovog ulja. Drugačije je teško objasniti zašto se insistiralo da se ovaj proizvod ne liberalizuje, dok se nije insistiralo za proizvode za koje postoji relana opasnost od prekomoernog uvoza i značajnih negativnih ekonomskih i socijlanih efekata. Tabela 41: Dogovorena liberalizacija za suncokretovo ulje Početna Za industrijsku upotrebu Sirovo Jestivo EU STO Turska Belorusija Bez promene 30% Ukidanje carina 0% 19.2% ‐ 15.6% ‐ 12% ‐ 8.4% ‐ 0% 24.0% 24.0% 30.0% 19.2% ‐ 15.6% ‐ 12% ‐ 8.4% ‐ 0% nema liberalizacije Ponuda 30% Mogućnost promene i efekti 143
Mogućnost promene i pojava određenih efekata je vrlo mala jer nije ni bilo liberalizacije za jestivo ulje suncokreta i seme suncokreta. Sirovo ulje je uvozna opcija u godinama kada domaća proizvodnja suncokreta beleži lošu godinu ali ne iz zemalja EU sa kojom je dogovorena postupna liberalizacija, nego iz Ukrajine i Rusije sa kojima pregovaramo u okviru STO. Ne postoje za sada nagoveštaji da bi se ovi pregovori mogli završiti sa značajnom liberalizacijom. Belorusija nema proizvodnju koja bi mogla da bude konkurentnija od domaće. Upravo zato se poizvodnja suncokreta i suncokretovog ulja ističe kao jedan od primera gde bi bilo brojnih pozitivnih efekata liberalizacije, (povećanje konurencije i invesicija, stabilizacija proizvodnje i cena...) a da se u suštini ne bi smanjivala domaća proizvodnja. A to je jedan od retkih proizvoda gde se liberalizacija nije desla. Zbog toga se često pojavljuju problemi sa velikom oscilacijom cena, pa se redovno pribegava rešenjima koji situaciju uvek naprave dugoročno još gorom ‐ kao što je uvozni kontingent, intervencija iz robnih rezervi, ukidanje carine na mesec dana i sl. Zaključak • Mogućnost promene praktično ne postoji • Srbija u malo kojoj proizvodnji ima toliko dobru osnovu da bude konkurentna na evropskom nivou (kvalitetno podnevlje, seme, tradicija, preradni kapaciteti, izgradjeni tržišni lanci is l.) kao u proizvodnji suncokreta i ulja. • Tržište suncokretom i uljem u Srbiji je puno nesavršenstava. Zato ovo tržište zahteva pažljivo upravljanje i regulaciju, ali bi im pre svega trebalo omogućiti da se razvijaju na tržišnim principima
144
10. Aneksi Aneks 1: Indeksi trgovine poljoprivrednim proizvodima u NMČ Bugarska Kipar Estonija Češka Mađarska Litvanija Malta Rumunija Poljska Slovačka Letonija Slovenija 145
Aneks 2: Indeks trgovine poljoprivrednim proizvodima NZČ po tarifnim grupama Žive životinje Meso Riba i morski plodovi Ostali životinjski proizvodi Žive sadnice Voće Kafa, čaj, začini Zrnasti proizvodi Ulje Jaja, med, mlečni proizvodi Povrće Žitarice 146
Guma, smola, biljni sokovi Bambus, trska... Životinjske masti i ulja Mesne prerađevine Šećeri Kakao i proizvodi Cerealije, brašno, mlečni proizvodi Proizvodi voća i povrća Razne jestive prerađevine Pića, alkohol, sirće Prehrambeni ostaci, stočna hrana Duvan 147
Aneks 3: Stanje u pregovorima sa STO, najgori scenario, stanje septembar 2010 Graf: Zahtevi Ukrajine Graf: Zahtevi SAD Graf: Najgori scenario 148
Aneks 4: Trgovina poljoprivrednim proizvodima u okviru CEFTE Srbija je u suficitu u trgovinskoj razmeni sa CEFTA članicama. Najviše se izvozi u Bosnu i Hercegovinu i to prema podacima iz 2009. godine, preko 40% celokupnog izvoza u okviru CEFTA. Najmanje je u Moldaviju, manje od 1%. Srbija najviše uvozi iz Makedonije i to oko 33% od ukupnog CEFTA uvoza, a najmanje iz Albanije. Tabela: Top 15 proizvoda u izvozu u CEFTA PROIZVODI 2006 2007 2008 2009 Biskviti, tost i peciva $57,998,551 $66,579,186 $79,849,728 $71,987,199 Pivo $44,151,472 $55,184,596 $69,353,256 $63,641,242 Vode, sa sadržajem šećera $23,932,783 $47,185,368 $80,000,859 $73,300,917 Kakao čokolada $42,877,225 $51,756,865 $62,187,647 $60,588,218 Pšenično brašno $18,658,448 $49,818,454 $61,940,880 $41,466,241 Kukuruz, za potrošnju $41,305,841 $38,077,178 $30,205,667 $38,079,740 Suncokret i ulje od suncokreta $19,811,542 $42,221,487 $38,774,433 $40,802,378 $535,514 $13,148,245 $48,227,567 $44,855,261 $22,154,613 $23,473,006 $24,982,241 $19,795,674 Sveža govedina i teletina, trupovi i četvrti $20,911,293 $23,754,298 $15,980,986 $12,381,762 Mineralna voda $14,098,725 $19,183,683 $21,622,713 $17,603,225 Negazirani sokovi $26,576,430 $27,927,250 $10,976,153 $4,882,719 Cigarete, cigare i dr. $5,062,128 $14,790,382 $22,461,822 $26,964,190 Drugi preparati za ishranu životinja $6,520,974 $12,421,688 $22,363,436 $21,320,157 Prerađevide od žitarica $3,709,774 $22,437,275 $30,946,746 $4,549,768 Stoka, za dalju proizvodnju Kobasice Tabela: Top 15 proizvoda u uvozu iz CEFTA PROIZVODI 2006 2007 2008 2009 Cigarete, cigare i dr. $12,781,486 $12,478,427 $15,380,128 $22,789,554 Paradajz $8,892,864 $11,950,785 $18,352,795 $16,240,697 Kakao čokolada $8,112,450 $12,145,275 $14,426,034 $12,240,740 Kvalitetna vina, regioni SRB CG‐ crvena, do 2L $11,797,032 $14,489,359 $11,197,286 $2,759,630 Biskviti, tost i peciva $7,211,220 $8,706,756 $11,537,762 $9,713,202 Grožđe, sveže $6,216,264 $12,218,083 $9,416,072 $6,516,932 Žvakaće gume bez šećera $4,377,811 $6,283,684 $9,486,067 $11,225,636 Prerađena riba i kavijar $4,389,190 $6,521,760 $8,028,436 $11,058,808 Uljane pogače od soje & ostaci $7,717,091 $2,390,735 $11,530,729 $7,344,191 Seme suncokreta $354,223 $787,304 $12,413,261 $12,006,052 $3,225,434 $6,292,414 $8,339,645 $6,716,460 Južno voće Kvalitetna vina, ostala ‐ crvena, do 2L $969,518 $2,321,448 $6,832,889 $13,797,686 Nesukrozni šećer i sirup $4,540,879 $6,413,250 $7,388,443 $3,052,395 Pivo $7,648,567 $6,689,595 $5,698,510 $1,100,496 Kiselo povrće $3,059,762 $3,303,115 $5,817,951 $6,602,646 Graf: Ukupan izvoz i uvoz po glavama 149
150
Aneks 5: Trgovina poljoprivrednim proizvodima sa EU Tabela: Top 15 proizvoda u uvozu iz EU Products 2006 2007 2008 2009 Kakao čokolada $25,946,001 $32,295,975 $46,584,224 $29,832,160 Žvakaće gume bez šećera $20,449,975 $22,902,657 $49,661,921 $27,779,329 Južno voće $16,602,161 $28,460,632 $41,205,748 $31,989,353 Cigarete, cigare i dr. $26,685,485 $14,857,008 $34,253,481 $25,410,572 Seme za setvu $9,964,964 $15,752,213 $17,743,658 $13,906,600 Drugi preparati za ishranu životinja $10,302,251 $12,434,939 $16,456,547 $14,370,527 Biskviti, tost i peciva $12,007,937 $10,115,776 $15,831,296 $10,507,960 Palmino ulje, sirovo i čvrsto $7,644,227 $10,746,928 $18,731,873 $8,914,492 Nesukrozni šećer i sirup $9,402,643 $10,894,710 $11,084,650 $12,265,379 Hrana za pse i macke, maloprodajno pakovanje $6,083,717 $8,528,148 $11,001,561 $14,142,769 Prerađena riba i kavijar $6,316,239 $6,868,344 $17,602,562 $8,593,578 Ekstrakti od kafe i proizvodi $4,388,831 $6,783,312 $12,198,191 $10,568,585 Seme suncokreta $3,345,481 $7,829,761 $13,754,058 $6,331,259 Hrana od brašna, štirak ili ekstrakt slada $5,273,919 $7,256,891 $10,836,626 $7,411,896 Kobasice $4,418,633 $6,519,888 $10,135,071 $9,049,729 Tabela: Top 15 proizvoda u izvozu u EU PROIZVODI 2006 2007 2008 2009 Smrznute maline $92,741,918 $142,163,028 $176,094,325 $184,629,400 Rafinirani beli šećer $154,270,167 $151,546,745 $152,295,366 $125,410,216 Kukuruz, potrošnja $131,554,107 $27,204,497 $62,770,640 $222,343,766 Smrznute višnje bez koštice i višnje $19,055,406 $34,359,198 $28,756,157 $25,582,653 Sirovo sojino ulje za prehrambenu industriju $3,519,558 $22,899,555 $44,581,653 $25,416,179 Suncokret i suncokretovo ulje $722,981 $13,185,556 $29,854,265 $31,693,257 Smrznute kupine $24,366,777 $18,986,709 $15,883,569 $12,708,515 Sokovi $16,124,800 $20,265,386 $14,170,942 $10,473,994 Smrznuto tropsko voće i orasi $9,417,661 $14,829,055 $17,382,342 $13,416,922 Maline, kupine, dudinje, loganjske bobice $9,308,320 $15,378,069 $19,255,806 $8,348,714 Pulpa šećerne repe, šećer i ostaci skroba $5,589,493 $19,486,528 $11,591,102 $12,817,093 Sveža govedina i teletina, trupovi i četvrti $9,714,841 $12,304,865 $11,523,265 $6,221,998 Ostala pšenica, za potrošnju $383,149 $35,953,380 $575,512 $2,808,989 Delimično ili potpuno ižiljen duvan, sušen $3,233,001 $7,757,857 $8,534,683 $19,279,746 Ulje od repice, slacice $1,670 $680,351 $24,564,278 $13,528,283 Graf: Ukupan izvoz i uvoz po glavama 151
152
Aneks 6: Trgovina sa STO zemljama Zahvaljujući uvozu kafe, Srbija je u deficitu u trgovisnkoj razmeni poljoprivredno prehrambenih proizvoda sa ostalim zemljama, odnosno sa zemljama sa kojima nema potpisane povlašćene trgovinske ugovore. I to najviše iz Brazila. Tabela: Top 15 proizvoda u izvozu u ostale STO zemlje Apples $9,254,446 $12,565,116 $13,093,416 $13,304,457 Konzervirano povrće, ostalo, nesmrznuto $8,158,887 $8,686,009 $7,235,075 $6,337,946 Kukuruz, semenski $2,537,380 $6,138,293 $12,007,887 $5,954,451 Šljive i trnjine $2,016,556 $7,855,295 $6,202,954 $8,160,858 Smrznute maline $3,434,361 $5,028,475 $7,803,738 $5,584,764 $1,495 $4,259,927 $204,758 $16,156,311 Vinova loza i voćke $3,563,060 $3,048,359 $7,808,210 $5,059,603 Seme suncokreta $3,850,972 $2,482,084 $6,102,006 $3,204,780 Delimično ili potpuno ižiljen duvan, sušen $2,628,133 $3,980,937 $8,396,535 $513,567 Ostalo sušeno voće $3,167,658 $2,729,001 $3,401,557 $3,332,313 $39,143 $3,257,027 $4,752,806 $4,351,213 Pulpa šećerne repe, šećer i ostaci skroba $3,612,419 $5,259,977 $2,327,788 $111,875 Breskve i nektarine $642,167 $2,202,582 $3,650,996 $4,736,550 Kakao čokolada $2,097,450 $2,768,911 $2,631,709 $3,236,814 Biskviti, tost i peciva $1,655,835 $2,327,786 $2,792,540 $3,087,187 Pšenica za potrošnju, ostala Trešnje Tabela: Top 15 proizvoda u uvozu iz ostalih STO zemalja PROIZVODI 2006 2007 2008 2009 Neprerađena kafa $56,106,872 $73,155,184 $98,006,927 $69,290,616 Banane $34,334,324 $45,965,962 $56,901,443 $48,331,247 Tropsko voće $16,688,668 $20,644,638 $26,660,775 $22,649,442 Delimično ili potpuno ižiljen duvan, sušen $19,875,327 $21,562,118 $22,151,906 $22,635,270 Prerađena riba i kavijar $9,583,372 $18,583,048 $23,506,979 $22,908,763 Morska riba (brancin, oslić) smrznut $16,182,462 $18,952,405 $20,016,332 $15,416,065 Uljane pogače od soje & ostaci $17,060,621 $10,057,966 $14,738,003 $5,377,202 Kikiriki $8,446,269 $10,195,627 $14,388,337 $9,254,894 Fileti, smrznuti $4,541,557 $8,235,973 $12,676,682 $16,430,559 Cigarete, cigare i dr. $19,449,283 $7,685,151 $3,272,381 $10,743,155 Biskviti, tost i peciva $4,293,604 $10,837,249 $11,596,919 $9,329,078 Kakako u zrnu $7,285,639 $8,013,207 $9,159,809 $8,655,833 Sušeni ostali mahunari $3,216,931 $7,954,074 $9,621,641 $11,007,616 Kakao buter $6,599,576 $6,823,753 $9,663,704 $7,328,168 Suncokret i suncokretovo ulje $10,324,908 $7,886,668 $8,152,699 $2,005,135 Aneks 7: Trgovina sa Turskom 153
Srbija je u velikom deficitu u trgovinskoj razmeni sa Turskom, iako se povećava izvoz u poslednje četri godine. Do 2009. Godine, uvoz iz Turske bio je 10 puta veći od izvoza. U 2009. godini izvoz je bio oko $5 miliona, dok je uvoz bio oko $35 miliona Tabela: Top 15 proizvoda u uvozu iz Turske PROIZVODI 2006 2007 2008 2009 Citrusi $12,154,420 $12,416,794 $14,411,810 $14,922,316 Jezgrasto voće Bela čokolada i slatkiši $5,696,005 $1,997,356 $4,199,636 $2,496,431 $3,608,615 $4,069,394 $2,573,957 $2,822,307 Neižiljen duvan Cigarete i cigare $1,369,352 $5,472,077 $3,077,538 $2,238,232 $2,607,611 $492,285 $1,765,329 Biskviti, tost i peciva Seme suncokreta $1,339,993 $353,590 $1,553,730 $1,292,586 $1,601,330 $2,610,820 $870,332 $991,118 Kakao čokolada Paradajz $1,238,153 $869,338 $1,526,997 $743,887 $1,237,736 $1,170,283 $1,121,480 $1,601,151 Sušeno tropsko voće $755,924 $724,266 $885,693 $1,048,699 Guma za žvakanje $744,692 $905,633 $505,154 $254,352 Sušeno grožđe $291,361 $296,581 $656,655 $866,725 Sušene kajsije $259,462 $339,238 $549,659 $565,597 Konzervisani paradajz $8,980 $8,454 $181,567 $1,162,910 Seme kukuruza $94,632 $86,545 $472,380 $404,596 Tabela: Top 15 proizvoda u izvozu u Tursku PROIZVODI 2006 2007 2008 2009 $168,559 $1,060,264 $1,522,629 $952,096 $2,011,900 $1,040,915 $456,340 $111,875 Smrznuti kukuruz šećerac $64,460 $545,509 $566,204 $1,497,643 Seme kukuruza $257,660 $451,630 $536,161 $1,176,468 $644,827 $169,888 $49,256 $86,937 $649,042 $282,016 Seme začina $61,596 $28,461 $122,831 $41,353 Seme za setvu $32,500 $56,424 $164,989 Proteinski koncentrati bez mlečne masti $3,546 $239,871 Smrznuti pasulj $15,114 $128,018 $41,317 $26,597 Sirove goveđe krupne i sitne kože $15,096 $17,182 $137,772 Voda sa sadržajem šećera $132,420 Bilje za proizvodnju metli $108,211 $18,822 $1,289 $123,589 Sirove ovčije krupne i sitne kože Rezanci od šećerne repe, otpaci iz proizvodnje šećera i skroba Delimično ili potpuno ižiljen duvan, sušen Smrznuti grašak Breskve i nektarine Bela čokolada i slatkiši 154
Aneks 8: Trgovina sa Belorusijom Trgovinska razmena sa Belorusijom veoma je mala i to uglavnom asimetrično u korist Srbije. Postoji samo tri proizvoda koje Srbija uvozi iz Belorusije – smrznuto tropsko i koštunjavo voće, ostale vrste brašna i seme za setvu, a za period od četri godine ukupan uvoz iznosi $ 1,177,153. Tabela: Top 15 proizvoda u izvozu u Belorusiju PROIZVODI 2006 2007 2008 2009 Žvakace gume bez šećera $261,700 $291,516 $322,590 $297,126 Seme koje se koristi samo za setvu $149,885 $176,145 $385,994 $210,229 Nezamrznuto konzervisano povrće, ostalo $431,685 $139,818 $44,160 $69,636 $9,389 $75,965 $78,810 $135,967 $307 $190 $275,151 Vinova loza i voćke Seme kukuruza Kiselo povrće $115,177 $55,581 $20,806 Trešnje $14,727 $13,860 $90,437 $16,878 $8,730 $106,281 $7,005 $67,481 $50,085 $29,892 $22,188 $42,996 $5,903 $31,339 $30,066 Smrznuti kukuruz šećerac $24,467 Višnje $21,406 Šljive i trnjine Breskve i nektarine Kajsije Ukrasne biljke Jabuke Senf, paprika i ostali sosevi 155
Aneks 9: Izvoz povrća iz CIS zemalja Izvozers Svet Izvozed value in 2005 Izvozed value in 2006 Izvozed value in 2007 Izvozed value in 2008 2008% 33,441,048 38,679,980 44,934,704 49,189,660 100.00% Poljska 624,134 671,477 926,293 1,104,018 2.20% Turska 533,203 706,556 861,385 951,873 1.90% Litvanija 48,059 107,107 174,679 282,678 0.60% Mađarska 159,790 176,002 237,201 278,341 0.60% Kirgistan 13,624 23,913 47,910 99,527 0.20% Makedonija 46,546 52,087 66,538 90,831 0.20% Ukrajina 39,331 86,661 70,692 81,928 0.20% Kazakhstan 33,694 47,483 60,800 81,307 0.20% Ruska Federacija 54,412 68,439 63,867 76,826 0.20% Bugarska 54,879 48,452 60,526 71,525 0.10% Uzbekistan 115,658 121,711 147,954 68,869 0.10% Slovačka 39,471 45,574 62,548 67,354 0.10% Azerbejdžan 26,224 33,284 39,097 63,595 0.10% Belorusija 19,978 22,508 41,165 62,712 0.10% Srbija 43,861 51,059 62,021 60,181 0.10% Rumunija 57,125 44,293 58,356 55,709 0.10% Tadžikistan 9,805 11,692 36,273 28,993 0.10% Slovenija 5,636 6,213 10,366 13,540 0.00% Bosna i Hercegovina 9,406 10,401 13,110 11,526 0.00% Hrvatska 4,447 5,070 8,865 9,762 0.00% Letonija 6,132 4,575 5,501 9,089 0.00% Estonija 4,199 4,308 5,962 9,056 0.00% Crna Gora 3,435 4,383 6,365 0.00% Moldavija 4,834 5,712 2,705 3,977 0.00% Albanija 1,272 1,319 1,334 2,239 0.00% Gruzija 1,054 1,151 852 1,436 0.00% Turkmenistan 2,723 1,884 918 648 0.00% Jermenija 68 166 152 495 0.00% Mongolija 106 ‐ 10 227 0.00% 156
Aneks 10: Uvoz povrća iz CIS zemalja Izvozers Svet Izvozed value in 2005 Izvozed value in 2006 Izvozed value in 2007 Izvozed value in 2008 2008% 33,441,048 38,679,980 44,934,704 49,189,660 100.00% Poljska 624,134 671,477 926,293 1,104,018 2.24% Turska 533,203 706,556 861,385 951,873 1.94% Litvanija 48,059 107,107 174,679 282,678 0.57% Mađarska 159,790 176,002 237,201 278,341 0.57% Kirgistan 13,624 23,913 47,910 99,527 0.20% Makedonija 46,546 52,087 66,538 90,831 0.18% Ukrajina 39,331 86,661 70,692 81,928 0.17% Kazakhstan 33,694 47,483 60,800 81,307 0.17% Ruska Federacija 54,412 68,439 63,867 76,826 0.16% Bugarska 54,879 48,452 60,526 71,525 0.15% Uzbekistan 115,658 121,711 147,954 68,869 0.14% Slovačka 39,471 45,574 62,548 67,354 0.14% Azerbejdžan 26,224 33,284 39,097 63,595 0.13% Belorusija 19,978 22,508 41,165 62,712 0.13% Srbija 43,861 51,059 62,021 60,181 0.12% Rumunija 57,125 44,293 58,356 55,709 0.11% Tadžikistan 9,805 11,692 36,273 28,993 0.06% 0.03% Slovenija 5,636 6,213 10,366 13,540 Bosna i Hercegovina 9,406 10,401 13,110 11,526 0.02% Hrvatska 4,447 5,070 8,865 9,762 0.02% Letonija 6,132 4,575 5,501 9,089 0.02% Estonija 4,199 4,308 5,962 9,056 0.02% Crna Gora 3,435 4,383 6,365 0.01% Moldavija 4,834 5,712 2,705 3,977 0.01% Albanija 1,272 1,319 1,334 2,239 0.00% Gruzija 1,054 1,151 852 1,436 0.00% Turkmenistan 2,723 1,884 918 648 0.00% Jermenija 68 166 152 495 0.00% Mongolija 106 ‐ 10 227 0.00% 157
Aneks 11: Izvoz voća iz CIS zemalja Izvozers Izvozed value in 2005 Izvozed value in 2006 Izvozed value in 2007 Izvozed value in 2008 2008% 49,262,200 52,814,416 61,109,324 70,487,760 100.00% Turska 2,501,037 2,388,333 2,670,618 2,855,221 4.10% Poljska 577,575 623,827 854,838 1,044,183 1.50% Litvanija 57,468 177,827 292,550 410,972 0.60% Srbija 160,232 196,892 303,659 335,670 0.50% Kirgistan 4,015 219,784 10,535 377,983 30,103 280,894 217,804 209,036 0.30% 0.30% Svet Uzbekistan Mađarska 68,869 72,119 109,216 181,558 0.30% Ukrajina 102,166 146,432 151,545 98,705 141,496 124,520 171,962 152,255 0.20% 0.20% Azerbejdžan Slovačka 87,384 99,251 94,744 115,035 0.20% Tadžikistan 30,946 49,331 62,223 90,055 0.10% Moldavija 60,977 64,587 92,851 85,376 0.10% Slovenija 31,492 24,360 46,215 75,473 0.10% Bugarska 39,029 48,419 60,757 71,961 0.10% Ruska Federacija 66,027 104,036 83,846 66,520 0.10% Kazakhstan 23,633 27,529 53,952 56,091 0.10% Makedonija 22,700 33,619 47,425 46,405 0.10% Rumunija 48,394 76,937 49,808 61,669 52,566 72,181 43,558 43,489 0.10% 0.10% Gruzija Letonija 10,817 13,398 24,766 30,070 0.00% Belorusija 12,953 37,842 44,414 29,650 0.00% Estonija Hrvatska 15,821 5,759 21,913 13,052 23,382 22,835 26,926 25,716 0.00% 0.00% Bosna i Hercegovina 8,504 14,694 16,974 20,755 0.00% 13,857 3,582 4,780 0.00% 679 659 2,378 2,843 2,786 1,456 4,102 3,717 0.00% 0.00% 491 1,437 6,428 4,591 211 2,595 2,472 1,231 0.00% 0.00% Crna Gora Albanija Jermenija Mongolija Turkmenistan 158
Aneks 12: Uvoz voća iz CIS zemalja Izvozers Izvozed value in 2005 Izvozed value in 2006 Izvozed value in 2007 Izvozed value in 2008 55,126,956 60,217,044 69,302,704 79,470,032 100.00% 2,134,674 2,973,035 3,738,074 4,462,698 5.60% Poljska 858,663 931,727 1,280,344 1,520,931 1.90% Ukrajina 193,687 267,926 294,006 581,792 0.70% Litvanija 135,982 240,530 334,338 519,228 0.70% Rumunija Slovačka 170,009 188,777 206,518 212,828 330,436 278,946 347,943 342,327 0.40% 0.40% Svet Ruska Federacija 2008% Mađarska 218,392 199,781 274,663 333,146 0.40% Turska Belorusija 154,307 117,108 189,999 137,425 252,576 168,465 319,241 226,333 0.40% 0.30% Slovenija 127,076 122,528 160,893 226,097 0.30% Srbija 92,859 107,259 154,703 186,739 0.20% Hrvatska 117,335 122,075 149,990 183,223 0.20% Letonija 80,653 100,795 137,986 154,257 0.20% Bugarska 60,456 65,312 102,031 119,315 0.20% Estonija 62,009 79,429 93,884 104,435 0.10% Kazakhstan 27,868 36,192 59,271 98,020 0.10% Bosna i Hercegovina 71,583 71,747 76,699 90,586 0.10% Albanija Jermenija 51,241 9,257 57,062 14,525 60,857 25,246 56,990 31,760 0.10% 0.00% Moldavija 17,687 20,482 28,653 29,528 0.00% Kirgistan 6,960 12,362 12,138 26,388 0.00% Makedonija Gruzija Azerbejdžan 19,569 4,463 6,594 19,600 8,606 7,340 26,387 12,494 9,775 24,554 12,875 11,818 0.00% 0.00% 0.00% Crna Gora 4,802 5,246 9,683 0.00% Mongolija Uzbekistan 4,721 5,270 3,580 6,171 4,034 1,662 2,813 1,144 0.00% 0.00% Turkmenistan Tadžikistan 8,799 1,426 10,041 3,579 57 231 596 387 0.00% 0.00% 159
Aneks 13: Kalkulacija transportnih troskova za potrebe izračunavanja mogućnosti promene i uvozne cene Tabela: Transportni troskovi Složenost transporta Udaljenost (1000 km) Proizvod CK 1 tone robe Kvarljivost/Kalo Indeks Procentualno opterecenje EU Inx STO Inx TUR Inx BEL Inx Opis Inx Opis Inx Opis Inx EU STO TUR BEL EU STO TUR Pšenica HUN 1 UKR 3 TUR 4 BEL 3 Mala 2 Jako mala 1 130 5 2.3 2.8 3.0 2.8 9% 11% 12% 11% Kukuruz HUN 1 UKR 3 TUR 4 BEL 3 Mala 2 Jako mala 1 170 4 2.0 2.5 2.8 2.5 8% 10% 11% 10% Jabuke POL 2 CHI 5 TUR 4 BEL 3 Srednja 3 Mala 2 400 3 2.5 3.3 3.0 2.8 10% 13% 12% 11% Šljive GER 2 CHI 5 4 BEL 3 Srednja 3 Velika 4 300 3 3.0 3.8 3.5 3.3 12% 15% 14% 13% Paradajz SPA 2 MAR 4 3 BEL 3 Velika 4 Jako velika 5 350 3 3.5 4.0 3.8 3.8 14% 16% 15% 15% Paprika HUN 1 MAR 4 TUR EU TUR EU TUR 3 BEL 3 Velika 4 Velika 4 430 3 3.0 3.8 3.5 3.5 12% 15% 14% 14% Krompir HOL 2 UKR 3 4 BEL 3 Srednja 3 Srednja 3 200 4 3.0 3.3 3.5 3.3 12% 13% 14% 13% Luk HOL 2 CHI 5 TUR EU TUR 3 BEL 3 Mala 2 Mala 2 250 4 2.5 3.3 2.8 2.8 10% 13% 11% 11% Soja ROM 1 BRA 5 TUR 4 BEL 3 Mala 2 Jako mala 1 180 5 2.3 3.3 3.0 2.8 9% 13% 12% 11% Mleko SLO 2 UKR 5 TUR 4 BEL 3 Jako velika 5 Jako velika 5 400 3 3.8 4.5 4.3 4.0 15% 18% 17% 16% Goveđe meso HUN 2 BRA 5 TUR 4 BEL 3 Velika 4 Velika 4 5000 1 2.8 3.5 3.3 3.0 11% 14% 13% 12% Svinjsko meso DAN 2 UKR 5 TUR 4 BEL 3 Velika 4 Velika 4 4000 1 2.8 3.5 3.3 3.0 11% 14% 13% 12% Živinsko meso SLO 2 SAD 5 TUR 4 BEL 3 Velika 4 Velika 4 2500 2 3.0 3.8 3.5 3.3 12% 15% 14% 13% Šećer GER 2 BRA 5 TUR 4 BEL 3 Mala 2 Mala 2 500 3 2.3 3.0 2.8 2.5 9% 12% 11% 10% Ulje ROM 1 UKR 3 TUR 4 BEL 3 Velika 4 Velika 2 1200 2 2.3 2.8 3.0 2.8 9% 11% 12% Udaljenost STO = Najkonkurentnijih zemalja Udaljenost EU = najkokonkurentnijih zemalja Slozenost = kamionski/brodski/železnikički/potreban pretovara/ BEL 11% Kvarljivost robe = potrebno hlađenje tokom transporta ili neka druga oprema Cena koštanja 1 tone robe podrazumeva da na skuplju robu manje procentulano opterećenje 160
Aneks 14: Merenje mogućnosti za promene Pšenica Parametri 1 Jed SRBIJA EU STO (UKR) Turska Belorusija VELIKI Uticaj 3 5.8 EU 17.3 5.9 STO 17.6 4.2 Turska 12.6 12.5 Belorusija 37.5 Mali 1 % 17.58 23.52 19.33 37.16 3.82 3 3 2 2 4 4 5 5 Srednji 2 % >1,32 < 2,53 <4,04 < 0,47 > 12,6 1 2 1 2 1 2 5 10 10 KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Srednji 2 % > 0,76 > 0,2 >3,46 < 3,09 >12,06 1 2 1 2 1 2 5 Prosečni prinosi Veliki 3 t/ha 3.66 5.21 2.85 2.34 3.38 4 12 1 3 1 3 5 15 Veliki 3 % >1,79 >17,41 >12,72 >2,55 >3,13 5 15 4 12 1 3 5 15 Srednji 2 Indeks mala srednja srednja mala srednja 2 4 2 4 1 2 5 10 Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Veliki 3 $/t 162.55 210 121.55 319.9 132.33 1 3 4 12 1 3 5 15 Trend cene Srednji 2 % >39,4 >25,24 >23,55 >19,46 >15,81 2 4 2 4 3 6 5 10 Uvoz (ukupan) Veliki 3 t 886 6,471,981 3,746 1,924,528 191,786 1 3 1 3 1 3 5 15 Izvoz (ukupan) Veliki 3 t 174,387 14,370,645 4,811,858 271,407 117 2 6 5 15 1 3 5 15 Uvoz (per capita) Veliki 3 kg 0.12574 13.06492 0.07988 21.20249 19.74368 1 3 2 6 1 3 5 15 Izvoz (per capita ) Veliki 3 kg 22.48325 28.96638 103.12122 3.67309 0.01205 2 6 4 12 1 3 5 15 Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje trgovinskih ogranicenja) NIVO LIBERALIZACIJE Srednji 2 % >153,53 >15,66 >170,18 >76,27 <21,64 1 2 2 4 1 2 5 10 Veliki 3 Indeks 1.57 1.2 3.6 0.91 0.41 2 6 1 3 3 9 5 15 Srednji 2 Nema Srednji Niski Niski Srednji 3 6 2 4 2 4 5 10 Veliki 3 Povremeno Nema Cesto Nema Cesto 5 15 2 6 5 15 5 15 VELIKI 3 ACC4 Key informans % ‐ 25.5% ‐ 15.3% 30% 30% 0% 3 9 1 3 0 0 5 15 % ‐ 9.00% Jako veliki rast 11.00% 12.00% 11.00% 2.3 5.4 2.8 4.4 3.0 4.0 1.0 8.0 Veliki rast Srednji rast Veliki rast 5 5 4 4 3 3 5 5 ‐ ‐ ‐ 2 2 2 2 2 2 5 5 3.6 7.7 3.1 6.2 0.0 0.0 5.7 14.1 2 3 4 TRANSPORTNI TROŠKOVI SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA 5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE SREDNJI 2 MALI 1 FAO/OECD MALI 1 Key informans Postoji osetljivost na uvoz ‐ 161
Pšenica Parametri 1 KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Prosečni prinosi Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje trgovinskih ogranicenja) 2 NIVO LIBERALIZACIJE 3 TRANSPORTNI TROŠKOVI 4 Uticaj VELIKI 3 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE SRBIJA EU STO (UKR) Turska Belorusija 6.3 EU 18.8 STO 5.9 17.6 Turska 4.3 12.8 Belorusija 4.9 14.6 17.58 23.52 19.33 37.16 3.82 4 4 2 2 5 5 1 1 Mali 1 % Srednji 2 % >1,32 < 2,53 <4,04 < 0,47 > 12,6 1 2 1 2 1 2 4 8 Srednji Veliki Veliki 2 3 3 % t/ha % > 0,76 3.66 >1,79 > 0,2 5.21 >17,41 >3,46 2.85 >12,72 < 3,09 2.34 >2,55 >12,06 3.38 >3,13 1 5 5 2 15 15 1 1 4 2 3 12 1 1 1 2 3 3 3 2 1 6 6 3 Srednji 2 Indeks mala srednja srednja mala srednja 2 4 2 4 1 2 2 4 Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 2 3 3 3 3 2 $/t % t t kg kg % 162.55 >39,4 886 174,387 0.12574 22.48325 >153,53 210 >25,24 6,471,981 14,370,645 13.06492 28.96638 >15,66 121.55 >23,55 3,746 4,811,858 0.07988 103.12122 >170,18 319.9 >19,46 1,924,528 271,407 21.20249 3.67309 >76,27 132.33 >15,81 191,786 117 19.74368 0.01205 <21,64 1 2 1 2 1 2 1 3 4 3 6 3 6 2 4 2 1 5 2 4 2 12 4 3 15 6 12 4 1 3 1 1 1 1 1 3 6 3 3 3 3 2 3 3 1 1 1 1 1 9 6 3 3 3 3 2 Veliki 3 Indeks 1.57 1.2 3.6 0.91 0.41 2 6 1 3 3 9 3 9 Srednji 2 Veliki 3 VELIKI SREDNJI 3 2 MALI 1 ACC4 Key informans % % FAO/OEC
D SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA 5 Jed MALI 1 Key informans Nema Veliki Niski Niski Srednji 5 10 2 4 2 4 3 6 Povremeno Nema Cesto Nema Cesto 5 15 2 6 5 15 2 6 ‐ ‐ 25.5% ‐ 15.3% 9.00% Jako veliki rast 30% 11.00% 30% 12.00% 0% 11.00% 3 2.3 9 5.4 1 2.8 3 4.4 0 3.0 0 4.0 5 2.8 15 4.4 Veliki rast Srednji rast Veliki rast 5 5 4 4 3 3 3 3 ‐ ‐ ‐ 2 2 2 2 2 2 2 2 3.7 8.0 3.1 6.2 0.0 0.0 3.5 7.8 Postoji osetljivost na uvoz ‐ 162
Kukuruz Parametri 1 KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Prosečni prinosi Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 2 NIVO LIBERALIZACIJE 3 TRANSPORTNI TROŠKOVI 4 SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA 5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE Uticaj VELIKI 3 Jed SRBIJA EU STO (UKR) Turska Belorusija 5.0 5.95 2.53 0.63 1 EU 15.0 Mali 1 % 39.29 7.89 1 Srednji 2 % > 0,37 < 5,06 >7,17 >2,82 >63,96 1 2 Srednji Veliki Veliki 2 3 3 % t/ha % < 0,13 4.86 >2,5 <0,15 6.68 >4,75 >14,17 4.16 >3,73 >0,12 7.09 >0,71 >62,92 4.41 >5,11 1 2 3 2 6 9 STO 4.5 13.5 1 Turska 5.3 15.8 Belorusija 5.4 16.3 1 1 1 1 1 3 6 2 4 5 10 3 1 2 6 3 6 1 3 1 2 9 3 5 1 3 10 3 9 Srednji 2 malo srednje srednje malo srednje 2 4 2 4 1 2 2 4 Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 2 3 3 3 3 2 $/t % t t kg kg % 160.15 >88,56 1,823 946,505 0.212218744 105.6978612 >54,91 188.3835 >23,3 5,940,699 819,080 11.98111572 1.649710611 >35,77 118 >32,4 21,458 2,061,043 0.46096 44.15277 >36,3 288.75 >9,06 602,726 133,868 8.630812215 1.196727819 >86,33 205.975 >24,87 203,548 228 20.98611115 0.009352352 <18,01 1 3 1 1 1 1 1 3 6 3 3 3 3 2 3 2 1 3 1 1 1 9 4 3 9 3 3 2 1 4 1 1 1 1 3 3 8 3 3 3 3 6 1 3 1 1 1 1 1 3 6 3 3 3 3 2 Veliki 3 13.84 0.7 15.14 0.39 0.32 4 12 1 3 5 15 5 15 Srednji 2 Veliki 3 VELIKI SREDNJI MALI 3 2 1 ACC4 Key informans % % FAO/OECD MALI 1 Key informans Nema Srednji Niski Niski Srednji 3 6 2 4 2 4 3 6 Povremeno Nema Cesto Nema Cesto 5 15 2 6 5 15 2 6 ‐ ‐ Postoji osetljivost na uvoz 25.5% ‐ 15.3% 9.00% Rast 30% 11.00% Veliki rast 30% 12.00% Srednji rast 0% 11.00% Veliki rast 3 2.3 5 9 5.4 5 1 2.8 4 3 4.4 4 0 3 3 0 4.0 3 5 2.8 3 15 4.4 3 ‐ ‐ ‐ ‐ 2 2 2 2 2 2 2 2 3.5 7.3 2.9 5.4 0.0 0.0 3.6 8.1 163
Jabuka Parametri 1 2 KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Prosečni prinosi Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) NIVO LIBERALIZACIJE 3 TRANSPORTNI TROŠKOVI 4 SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE 5 Jed SRBIJA EU STO (CHI) Turska Belorusija VELIKI Uticaj 3 6.4 EU 19.3 5.9 STO 17.8 6.1 Turska 18.2 5.4 Belorusija 16.1 Mali 1 % 1.16 0.53 1.4 0.58 0.55 1 1 2 2 1 1 1 1 Srednji 2 % >0,96 <2,7 >0,06 <13,86 >0,042 1 2 1 2 1 2 1 2 Srednji Veliki Veliki 2 3 3 % t/ha % > 1,51 6.68 <2,37 <2,74 19.99 >12,95 >1,9 13.87 >5,54 >10,24 18.43 <7,19 <0,5 5.3 >36,24 1 4 3 2 12 9 2 3 2 4 9 6 4 4 1 8 12 3 1 1 5 2 3 15 Srednji 2 malo malo malo malo malo 1 2 1 2 1 2 1 2 Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 2 3 3 3 3 2 $/t % t t kg kg % 505.15 >73,28 16,788 39605.69 2.40 5.35 >25,61 599.9338 >15,76 853,411 898576.27 1.72 1.81 >3,62 240.2 >29,58 39,436 994849.37 0.03 0.72 >9,9 322.3 >12,01 4,025 28663.47 0.05 0.29 >43,51 211.875 >1,62 82,960 7732.78 8.56 0.80 <1,62 2 4 1 5 2 3 1 6 8 3 15 6 9 2 4 3 1 5 3 1 1 12 6 3 15 9 3 2 3 4 3 1 3 1 3 9 8 9 3 9 3 6 4 4 1 1 1 1 1 12 8 3 3 3 3 2 Veliki 3 0.96 1.8 1.8 1.82 0.88 1 3 1 3 1 3 2 6 Srednji 2 Mali Veliki Nema Mali Srednji 4 8 1 2 2 4 3 6 Veliki 3 Nema Nema Nema Nema Nema 5 15 5 15 5 15 5 15 VELIKI 3 ‐ 27% ‐ 6.7% 38.40% 38.40% 0% 4 12 1 3 0 0 5 15 SREDNJI 2 ‐ 10.00% 13.00% 12.00% 11.00% 2.5 5.0 3.3 3.5 3 4.0 2.8 4.5 MALI 1 Rast Rast Rast Rast Rast 3 3 3 3 3 3 3 3 MALI 1 Postoji ‐ ‐ ‐ ‐ 2 2 2 2 2 2 2 2 3.6 8.3 3.0 5.9 0.0 0.0 3.6 8.1 164
Šljive Parametri 1 2 3 4 5 KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Prosečni prinosi Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) NIVO LIBERALIZACIJE TRANSPORTNI TROŠKOVI SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE Jed SRBIJA EU STO (CHI) Turska Belorusija VELIKI Uticaj 3 5.4 EU 16.3 3.9 STO 11.6 6.2 Turska 18.6 4.6 Belorusija 13.7 Mali 1 % 5.87 0.18 1.13 0.086 0.066 2 2 3 3 1 1 1 1 Srednji 2 % >5,37 <5,28 <0,29 >4,13 >1,66 1 2 1 2 1 2 1 2 Srednji Veliki Veliki 2 3 3 % t/ha % >5,98 3.39 <0,3 <4,45 7.51 >6,76 >3,24 3.31 <2,97 >0,7 12.05 >3,51 >1,11 6.76 >21,51 1 4 3 2 12 9 1 1 2 2 3 6 1 5 3 2 15 9 1 2 4 2 6 12 Srednji 2 malo malo malo malo malo 1 2 1 2 1 2 1 2 Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 2 3 3 3 3 2 $/t % t t kg kg % 239.95 >69,3 577 20,222 0.071538742 2.481557523 >111,83 912.2822 >13,88 80,170 38,486 0.161798489 0.077604841 >5,54 866.25 >51,75 8,915 9,322 0.00575 0.00584 >32,73 824.275 <10,05 16 4,045 0.000266065 0.048660844 >18,95 223 >6,31 1,803 165 0.185872683 0.01015661 >0,41 1 3 1 3 1 1 1 3 6 3 9 3 3 2 1 2 1 1 2 1 1 3 4 3 3 6 3 2 1 4 4 1 4 1 1 3 8 12 3 12 3 2 3 1 1 1 1 1 1 9 2 3 3 3 3 2 Veliki 3 2.45 1.42 3.63 1.27 0.99 2 6 1 3 2 6 2 6 Srednji 2 Mali Veliki Nema Mali Nema 4 8 1 2 2 4 1 2 Veliki 3 Nema Nema Nema Nema Nema 5 15 5 15 5 15 5 15 VELIKI 3 SREDNJI 2 MALI 1 ‐ ‐ Rast 27% ‐ 6.7% 10.00% Rast 38.40% 13.00% Rast 38.40% 12.00% Rast 0% 11.00% Rast 4 2.5 3 12 5.0 3 0 3.3 3 0 3.5 3 1 3 3 3 4.0 3 5 2.8 3 15 4.5 3 1 Postoji ‐ ‐ ‐ ‐ 2 2 2 2 2 2 2 2 3.4 7.7 2.4 4.0 3.0 6.1 3.5 7.6 MALI 165
Paradajz Parametri 1 2 3 4 5 KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Prosečni prinosi Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) NIVO LIBERALIZACIJE TRANSPORTNI TROŠKOVI SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE Jed SRBIJA EU STO (MAR) Turska Belorusija VELIKI Uticaj 3 6.4 EU 19.1 7.6 STO 22.7 9.0 Turska 27.0 5.5 Belorusija 16.5 Mali 1 % 0.66 0.29 0.26 1.24 0.07 1 1 1 1 2 2 1 1 Srednji 2 % <0,05 <5,23 >4,16 >7,18 <1,22 1 2 4 8 5 10 1 2 Srednji Veliki Veliki 2 3 3 % t/ha % <0,61 8.58 >4,49 <5,29 53.49 >1,58 <4,54 59.31 >10,64 >3,7 36.79 <0,54 <1,76 33.18 >5,64 1 5 1 2 15 3 1 5 4 2 15 12 3 4 1 6 12 3 1 4 2 2 12 6 Srednji 2 malo srednje srednje srednje malo 3 6 3 6 3 6 1 2 Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 2 3 3 3 3 2 $/t % t t kg kg % 322.25 >95,37 21,146 3,167 2.789147919 0.449476712 >7,3 1009.226 >8,95 435,476 168,091 0.878280002 0.339044409 >9,98 213.225 >11,96 275,257 8.45879 >13,26 389.625 >10,84 44 381,727 0.000565898 4.6959106 >21,34 989.275 >12,28 28,289 8,472 2.9278641 0.878962334 >19,77 1 5 1 3 3 1 2 3 10 3 9 9 3 4 2 4 1 4 1 5 3 6 8 3 12 3 15 6 1 4 5 5 5 4 5 3 8 15 15 15 12 10 1 4 1 2 1 2 4 3 8 3 6 3 6 8 Veliki 3 2.39 0.65 1.3 0.59 3 9 1 3 2 6 3 9 Srednji 2 Nema Veliki Srednji Srednji Nema 4 8 3 6 3 6 1 2 Veliki 3 Nema Nema Nema Nema Nema 5 15 5 15 5 15 5 15 VELIKI 3 SREDNJI 2 MALI 1 30.8% ‐ 11.6% 14.00% Blagi rast 56.30% 16.00% Rast 21.80% 15.00% Rast 0% 15.00% Rast 4 3.5 4 12.0 3.0 4 1 4 3 3 2.0 3 3 3.8 3 9 2.5 3 5 3.8 3 15 2.5 3 Znacajan ‐ ‐ ‐ ‐ 2 2 2 2 2 2 2 2 4.0 8.0 3.5 6.5 4.2 8.7 3.9 7.8 MALI 1 166
Paprika Parametri 1 Uticaj KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Jed SRBIJA EU STO (MAR) Turska Belorusija VELIKI 3 5.4 16.3 5.2 15.6 5.6 16.7 0.0 0.0 Mali 1 % 0.62 0,07% 0,10% 0.40% 1 1 1 1 1 1 0 0 Srednji 2 % <0,29 >1,47% <9,51% >2,08 2 4 1 2 3 6 0 0 Srednji 2 % <0,84 <1,19% >5,5 <0,39% 1 2 4 8 2 4 0 0 5 15 4 12 3 9 0 0 1 3 2 6 1 3 0 0 1 2 1 2 1 2 0 0 1 1 1 5 2 1 1 3 2 3 15 6 3 2 1 1 4 1 1 1 1 3 2 12 3 3 3 2 1 1 5 4 1 1 1 3 2 15 12 3 3 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 1 3 1 3 0 0 2 malo malo malo malo $/t % t t kg kg na na 2,927 7,573 0.381 0.9646 >9,28 na na 223,242 102,690 0.450 0.2072 >7,63 na na 145 36 0.004 0.0009 <1,89 na na 46 61,104 0.001 0.8299 >1,50 Veliki 3 2.52 na na na na 1 Srednji 2 Nema Veliki Srednji Srednji Nema 4 8 3 6 3 6 0 0 Veliki 3 Nema Nema Nema Nema Nema 5 15 5 15 5 15 0 0 VELIKI 3 SREDNJI 2 MALI 1 34% ‐ 16% 12.00% Blagi rast 46% 15.00% Rast 23.50% 14.00% Rast 0% 14.00% Rast 2 3 4 6 4.0 4 1 3.8 3 1 2.5 3 3 3.5 3 9 3.0 3 5 3.5 3 15 3.0 3 Znacajan ‐ ‐ ‐ ‐ 2 2 2 2 2 2 2 2 3.3 6.5 3.0 4.8 3.4 6.7 0.0 0.0 Prosečni prinosi Veliki 3 t/ha 8.43 32,34 30,29 20,34 Trend prinosa Veliki 3 % >4,7 >1,14 >4,99 >0,58 2 3 4 5 Belorusija 3 2 3 3 3 3 2 Turska Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji Trend proizvodnje STO Srednji Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) NIVO LIBERALIZACIJE TRANSPORTNI TROŠKOVI SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE EU nema proizvodnje nema proizvodnje nema proizvodnje nema proizvodnje nema proizvodnje nema proizvodnje na na 2,331 3 0.241 0.0002 >19,95 MALI 1 167
Krompir Parametri 1 2 3 4 5 KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Prosečni prinosi Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) NIVO LIBERALIZACIJE TRANSPORTNI TROŠKOVI SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE Jed SRBIJA EU STO (UKR) Turska Belorusija VELIKI Uticaj 3 6.8 EU 20.4 5.1 STO 15.4 6.4 Turska 19.3 5.9 Belorusija 17.8 Mali 1 % 2.65 2.05 4.5 0.68 3.56 1 1 3 3 1 1 2 2 Srednji 2 % <1,53 <1 <2,05 >0,87 <3,72 1 2 1 2 2 4 1 2 Srednji Veliki Veliki 2 3 3 % t/ha % <2,07 10.69 >0,97 <2,37 27.38 <3,43 <2,4 13.29 >2,66 <1,86 28.17 >3,86 <4,18 19.76 >1,77 1 5 1 2 15 3 1 2 3 2 6 9 2 5 4 4 15 12 1 3 2 2 9 6 Srednji 2 mala malo malo malo malo 1 2 1 2 1 2 1 2 Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 2 3 3 3 3 2 $/t % t t kg kg % 225.2 >29,91 6,408 25,176 0.916237404 3.819647393 <21,43 279.9818 >16,34 547,447 1,005,847 1.10570667 2.02928699 >1,44 192.275 >20,71 9,865 1,401 0.21154 0.03015 >211,32 336.5 >11,13 17,280 103,507 0.260238523 1.541824307 >48,98 113.6 >10,5 2,578 25,597 0.266174967 2.649708059 >30,34 2 3 3 5 1 3 2 6 6 9 15 3 9 4 2 2 1 2 2 1 5 6 4 3 6 6 3 10 1 4 1 3 2 2 3 3 8 3 9 6 6 6 4 4 3 1 2 3 3 12 8 9 3 6 9 6 Veliki 3 4.47 1.01 1.22 5.74 2.16 3 9 3 9 1 3 2 6 Srednji 2 8 1 2 3 6 2 4 5 15 3 9 5 15 3 9 VELIKI 3 SREDNJI 2 MALI 1 24% ‐ 4.8% 12.00% na 40% 14.00% na Mala Nema izvoza u EU 0% 13.00% na 4 Nema Nema izvoza u EU 40% 13.00% na Srednje 3 Nema Nema izvoza u EU na Velike Veliki 4 3 2 12 4.0 2 0 3.3 2 0 3.4 2 0 3.5 2 0 3.0 2 5 3.3 2 15 3.4 2 Nema 4 4 4 4 4 4 4 4 4.0 8.5 2.9 5.0 3.2 5.7 4.0 8.4 MALI 1 Nema Nema 168
Luk Parametri 1 2 3 4 5 KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Prosečni prinosi Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) NIVO LIBERALIZACIJE TRANSPORTNI TROŠKOVI SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE Jed SRBIJA EU STO (CHI) Turska Belorusija VELIKI Uticaj 3 6.4 EU 19.3 6.6 STO 19.9 5.4 Turska 16.1 Belorusija 5.1 15.4 Mali 1 % 0.61 0.17 0.7 0.32 0.09 3 3 4 4 5 5 1 1 Srednji 2 % <0,6 >1,09 >3,53 >3,11 >2,48 2 4 3 6 3 6 3 6 Srednji Veliki Veliki 2 3 3 % t/ha % <1,13 6.93 >2,61 >0,03 28.71 <2,74 >3,61 20.77 <0,55 <0,19 27.29 >0,11 >1,92 16.38 >8,25 2 5 1 4 15 3 4 4 1 8 12 3 1 5 1 2 15 3 3 2 3 6 6 9 Srednji 2 malo Veliko malo malo malo 4 8 1 2 1 2 1 2 Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 2 3 3 3 3 2 $/t % t t kg kg % 239.65 >38,7 255 64 0.040 0.010 >17,54 628.515 >24,17 39,235 3,932 0.079 0.008 >4,13 214.8 >11,56 505 11,038 0.000 0.007 >41,68 314 >9,35 652 35 0.010 0.001 >1,88 Slicna EU Slicna EU 109 1 0.011 0.000 >20,85 1 2 1 4 1 3 2 3 4 3 12 3 9 4 2 3 1 5 1 2 4 6 6 3 15 3 6 8 1 3 1 1 3 1 1 3 6 3 3 9 3 2 1 2 3 1 2 1 2 3 4 9 3 6 3 4 Veliki 3 0.68 0.65 1.36 0.78 0.67 1 3 1 3 1 3 1 3 Srednji 2 Nema Veliki Nema Srednji Nema 5 10 3 6 3 6 1 2 Veliki 3 Nema Nema Nema Nema Nema 5 15 5 15 5 15 5 15 VELIKI 3 SREDNJI 2 MALI 1 na 22.8% ‐ 0% 10.00% na 37.60% 13.00% na 37.60% 11.00% na 0% 11.00% na 4 2.5 2 12 5.0 2 0 3.3 2 0 3.5 2 0 2.8 2 0.0 4.5 2 5 2.8 2 15.0 4.5 2 Nema 4 4 4 4 4 4 4 4 3.8 8.5 3.2 5.9 0.0 0.0 3.8 8.2 MALI 1 169
Soja Parametri 1 Uticaj KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Jed SRBIJA EU STO (BRA) Turska Belorusija VELIKI 3 2.0 6.0 2.9 8.6 1.9 5.8 1.5 0.0 Mali 1 % 4.67 0.34 36.48 0.04 0% 1 1 5 5 1 1 1 0 Srednji 2 % >3,59 <6,34 <5,33 <10,79 1 2 1 2 1 2 1 0 Srednji 2 % >2,93 <14,83 <2,41 >7,91 1 2 1 2 3 6 1 0 1 3 1 3 3 9 1 0 4 12 5 15 3 9 1 0 1 2 4 8 1 2 1 0 1 3 5 15 1 3 1 0 2 4 3 6 4 8 0 1 4 4 1 1 3 12 12 3 2 1 5 1 5 1 3 15 3 15 2 1 1 1 1 1 3 3 3 3 2 3 1 2 1 1 0 0 0 0 0 Trend proizvodnje Prosečni prinosi Veliki 3 t/ha 2.5 2.58 2.56 3.63 Trend prinosa Veliki 3 % <2,48 >6,39 >8,35 >2,5 Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Srednji 2 mala mala velika mala Cena Veliki 3 $/t 316.7 321.8101 260.525 390.5 Trend cene Srednji 2 % >67,71 >22,55 >26,89 >9,84 Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 3 3 3 2 t t kg kg % 12,831 2,500 0.8 0.3 >219,96 14,210,678 41,034 28.7 0.1 <2,54 142,045 24,837,803 0.8 126.4 >6,18 1,122,991 50 16.0 0.0 <2,91 2 3 Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) NIVO LIBERALIZACIJE TRANSPORTNI TROŠKOVI 4 SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA 5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE Nema proizvodnje Nema proizvodnje Nema proizvodnje Nema proizvodnje Nema proizvodnje Nema proizvodnje Nema proizvodnje 611 99 0.1 0.0 >105,13 EU STO Turska Belorusija Veliki 3 0.63 0.79 0.93 0.42 0.72 1 3 1 3 2 6 1 0 Srednji 2 Mali Srednji Mali Mali Nema 3 6 2 4 2 4 1 0 Veliki 3 Ima potpuna Nema Nema Nema Nema 5 15 5 15 5 15 5 0 VELIKI 3 SREDNJI 2 0% 9.00% Blago povecanje 5% 13.00% 5% 12.00% Blago povecanje 0% 11.00% Blago povecanje 5 2.3 15 5.5 0 3.3 0 3.5 0 3 0 4.0 5 2.8 15 4.5 2 2 3 3 2 2 2 2 4 4 1 1 4 4 4 4 3.1 6.5 2.0 3.2 0.0 0.0 0.0 0.0 MALI 1 MALI 1 Veliki prema GMO Povecanje 170
Mleko Parametri 1 2 3 4 5 KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Prosečni prinosi Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) NIVO LIBERALIZACIJE TRANSPORTNI TROŠKOVI SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE Jed SRBIJA EU STO (UKR) Turska Belorusija VELIKI Uticaj 3 6.1 EU 18.4 5.3 STO 15.8 5.2 Turska 15.6 7.4 Belorusija 22.1 Mali 1 % 0,05% 0,14% 0,04% 0,05% 0,05% 3 3 1 1 1 1 1 1 Srednji 2 % <1,24% >0,17% <5,38% >6% >4,28% 2 4 1 2 3 6 3 6 Srednji Veliki Veliki 2 3 3 % t/živ. <1,78% 2,71 >0,004 >0,07% 5,38 <0,13 <4,97% 3,73 >0,038 >3,12% 2,66 >0,028 3,78% 3.98 >0,065 2 4 4 12 0 1 3 1 2 9 3 3 1 2 6 3 6 3 3 2 6 9 6 Srednji 2 male srednje velike male Mala 2 4 4 8 1 2 1 2 Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 2 3 3 3 3 2 $/t % t t kg kg % 350.2833 >34,43 3,237 27,326 0.285606153 3.456304729 >58,23 504.9058 >11,09 15,160 214,051 0.030593669 0.431917795 >5,12 280.6 >16,51 1,309 6,310 0.02811 0.13592 >99,12 635.375 >14,86 164 6,250 0.001672884 0.084242914 >15,06 186.825 <15,09 329 115,675 0.033972008 11.9400629 <2,96 1 4 1 4 3 1 1 3 8 3 12 9 3 2 3 2 1 2 3 1 3 9 4 3 6 9 3 6 1 3 4 1 4 1 1 3 6 12 3 12 3 2 4 3 4 3 3 4 1 12 6 12 9 9 12 2 Veliki 3 1.24 1.02 2.82 1.13 4.68 2 6 3 9 2 6 4 12 Srednji 2 2 4 3 6 4 8 15 2 6 2 6 2 6 12%‐0% 15.00% Stabilno Veliki Nemogucnost izvoza u EU 0 16.00% Opadanje 5 VELIKI 3 SREDNJI 2 MALI 1 Srednji Nemogucnost izvoza u EU od 20 ‐ 60% 17.00% Stabilno 10 Mali Nemogucnost izvoza u EU od 20 ‐ 60% 18.00% Rast 5 3 Mali Nemogucnost izvoza u EU Veliki Veliki 4 3.8 3 12 2.4 3 0 4.5 4 0 1.0 4 0 4.3 3 0 1.4 3 5 4 1 15 2.0 1 Osetljivo ‐ ‐ ‐ ‐ 2 2 2 2 2 2 2 2 3.8 7.6 3.2 4.6 2.9 4.4 3.9 8.4 MALI 1 Nema 171
Goveđe meso Parametri 1 2 3 4 5 KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Prosečni prinosi Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) NIVO LIBERALIZACIJE TRANSPORTNI TROŠKOVI SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE Jed SRBIJA EU STO (BRA) Turska Belorusija VELIKI Uticaj 3 5.4 EU 16.1 6.5 STO 19.5 4.9 Turska 14.6 4.9 Belorusija 14.6 Mali 1 % 3% 7,39% 15,10% 1,60% 2,35% 3 3 4 4 1 1 1 1 Srednji 2 % >3,45% >1,26% >4,06% >4,64% >5,42% 1 2 2 4 2 4 3 6 Srednji Veliki Veliki 2 3 3 % t/živ. >2,98% 0,20 >8,91 <0,41% 0.28 <0,66 >1,41% 0.22 >1,34 >1,64% 0.19 <2,1 >4,93% 0.17 >0,36 1 2 1 2 6 3 1 1 1 2 3 3 1 1 1 2 3 3 2 1 1 4 3 3 Srednji 2 malo srednje veliko malo srednje 2 4 3 6 1 2 2 4 Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 2 3 3 3 3 2 $/t % t t kg kg % 2858.35 >2,85 46 5,749 0.005604288 0.851777594 >52,88 3589.332 >8,66 290,845 105,588 0.587935856 0.21341291 <11,34 1813.75 Niska 23,775 1,109,157 0.125859844 6.109581454 <3,23 7018.125 >10,73 0 113 0 0.001722576 >170.81 1875.875 >15,83 5,218 68,786 0.535935274 7.130318679 >22,86 1 3 1 4 2 2 1 3 6 3 12 6 6 2 3 5 1 5 4 5 1 9 10 3 15 12 15 2 1 2 5 1 5 1 4 3 4 15 3 15 3 8 3 1 1 2 2 3 1 9 2 3 6 6 9 2 Veliki 3 1.12 2.37 0.8 0.84 1 3 2 6 0 0 2 6 Srednji 2 2 4 3 6 4 8 15 2 6 2 6 2 6 28% ‐ 11% 11.00% Opada Veliki Nemogucnost izvoza u EU 0% 12.00% Raste 5 VELIKI 3 SREDNJI 2 MALI 1 Srednji Nemogucnost izvoza u EU 40% 13.00% Jako raste 10 Mali Nemogucnost izvoza u EU 40% 14.00% Raste 5 3 Mali Nemogucnost izvoza u EU Veliki Veliki 3 2.8 1 9 4.4 1 0 3.5 3 0 3.0 3 0 3.3 5 0 3.4 5 5 3 3 15 4.0 3 Izrazena 3 3 1 1 1 1 1 1 3.0 6.7 2.8 5.3 0.0 0.0 3.4 7.5 MALI 1 Nema 172
Svinjsko meso Parametri 1 2 3 4 KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Prosečni prinosi Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) NIVO LIBERALIZACIJE TRANSPORTNI TROŠKOVI SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA 5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE Jed SRBIJA EU STO (UKR) Turska * Belorusija VELIKI Uticaj 3 7.5 EU 22.5 6.0 STO 18.0 3.4 Turska 10.3 5.5 Belorusija 16.5 Mali 1 % 18,56% 20,26% 1,73% 0% 3,07% 2 2 1 1 1 1 1 1 Srednji 2 % <1,73% >2,54% >13,68% 0% >5,4% 3 6 4 8 1 2 3 6 Srednji Veliki Veliki 2 3 3 % t/živ. <1,69% 0.096 >2,83 >0,13% 0.088 >0,21 >6,72% 0.088 >1,68 0% 0.064 >4,91% 0.076 <0,64 2 3 2 4 9 6 3 3 4 6 9 12 1 1 1 2 3 3 3 1 2 6 3 6 Srednji 2 malo malo malo malo 1 2 1 2 1 2 1 2 Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 2 3 3 3 3 2 $/t % t t kg kg % 1507.9 >1,7 2,785 1,226 0.296641118 0.149939421 >29,92 2120.196 >8,87 53,550 967,806 0.108320571 1.952307852 >6,59 2623.6 >13,46 83,699 1,781 1.80017 0.03783 >26,86 4828.7 >15,06 4 0 1.38719E‐05 3.51276E‐07 >3900 2082.525 >10,27 30,191 24,682 3.116978002 2.547157024 >45,34 3 2 3 5 4 4 1 9 4 9 15 12 12 2 2 1 4 2 3 1 1 6 2 12 6 9 5 2 1 1 1 1 3 1 2 3 2 3 3 9 3 4 3 1 2 2 1 4 3 9 2 6 6 3 12 6 Veliki 3 0.88 1.09 0.3 0.17 0.87 1 3 2 6 1 3 2 6 Srednji 2 2 4 3 6 4 8 15 2 6 2 6 2 6 39% ‐ 12% 11.00% Znacajan rast Veliki Nemogucnost izvoza u EU 0% 12.00% Stabilno 5 VELIKI 3 SREDNJI 2 MALI 1 Srednji Nemogucnost izvoza u EU 47% 13.00% ‐ 10 Mali Nemogucnost izvoza u EU 47% 14.00% Znacajan rast 5 3 Mali Nemogucnost izvoza u EU 1 Postoji osetljivost na uvoz Veliki Veliki 4 2.7 1 12 4.6 1 0 3.5 2 0 3.0 2 0 3.2 1 0 3.6 1 5 3 2 15 4.0 2 ‐ ‐ ‐ ‐ 3 3 1 1 1 1 1 1 3.6 8.6 2.5 4.8 0.0 0.0 3.3 7.7 MALI 1 Nema 173
Živinsko meso Parametri 1 2 3 4 5 KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Prosečni prinosi Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) NIVO LIBERALIZACIJE TRANSPORTNI TROŠKOVI SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE Jed SRBIJA EU STO (SAD) Turska Belorusija VELIKI Uticaj 3 2.2 EU 6.6 2.6 STO 7.7 2.0 Turska 6.0 Belorusija 2.1 6.2 Mali 1 % 2,43% 8,04% 11,43% 4,75% 1,43% 3 3 4 4 2 2 1 1 Srednji 2 % <22,95% >1,79% >2,12 >11,76% >18,22% 2 4 2 4 3 6 4 8 Srednji Veliki Veliki 2 3 3 % kg/životinji >2,46% 1,59 >1,07 >3,33% 1.5 >0,78 >1,78% 2.1 >1,46 >8,78% 1.78 >1 >17,67% 1.25 <0,71 2 1 1 4 3 3 1 3 2 2 9 6 3 2 1 6 6 3 5 1 1 10 3 3 Srednji 2 srednja velika veoma velika srednja srednja 2 4 3 6 1 2 1 2 Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 2 3 3 3 3 2 $/t % t t kg kg % 1806.638 >16,72 106 1,573 0.012330872 0.208979172 >19,91 2444.873 >11,31 247,120 681,318 0.499777852 1.374982348 <2,77 1288.325 >0,79 50,337 3,118,213 0.15987 9.87862 >8,89 7151.988 >11,7 399 65,102 0.002919063 0.725992325 >30,26 1770.825 >5,56 11,359 10,313 1.171410677 1.070491854 >16,20 1 2 1 4 1 3 1 3 4 3 12 3 9 2 3 5 1 5 1 5 1 9 10 3 15 3 15 2 1 2 1 3 2 2 3 3 4 3 9 6 6 6 2 3 1 2 1 2 1 6 6 3 6 3 6 2 Veliki 3 0.87 1.73 2.38 1.47 0.45 1 3 1 3 1 3 2 6 Srednji 2 2 4 3 6 4 8 15 2 6 2 6 2 6 30% ‐ 9%,0% 12.00% 4 Veliki Nemogucnost izvoza u EU 0% 13.00% 3 5 VELIKI 3 SREDNJI 2 MALI 1 Srednji Nemogucnost izvoza u EU 50% 14.00% 1 10 Mali Nemogucnost izvoza u EU 50% 15.00% 4 5 3 Mali Nemogucnost izvoza u EU 2 Veliki Veliki 4 3 4 12 6 4 0 3.7 4 0 7.4 4 0 3.5 1 0 7 1 5 3.2 3 15 6.4 3 Velika 2 2 1 1 2 2 2 2 3.0 6.1 2.3 4.0 0.0 0.0 3.1 6.5 MALI 1 Nema 174
Šećer Parametri 1 2 NIVO LIBERALIZACIJE 3 4 TRANSPORTNI TROŠKOVI SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE 5 Uticaj KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Prosečni prinosi Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) Jed SRBIJA EU STO (BRA) Turska Belorusija VELIKI 3 1.8 EU 5.3 3.4 STO 10.3 2.0 Turska 6.0 Belorusija 1.9 5.8 Mali 1 % 2.1 1.7 12,09 1.44 0.82 1 1 4 4 1 1 1 1 Srednji 2 % >3,24 <9,42 >10,44 >1,98 <0,32 1 2 4 8 1 2 1 2 Srednji Veliki Veliki 2 3 3 t/ha >2,57 45.36 <0,84 <11,5 62.11 >0,74 >11,95 77 >2,88 <0,7 46.58 >4,58 <0,78 39.37 >9,47 1 3 2 2 9 6 4 4 3 8 12 9 1 1 4 2 3 12 1 1 5 2 3 15 Srednji 2 mala srednja velika mala mala 2 4 3 6 1 2 1 2 Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 2 3 3 3 3 2 $/t % t t kg kg % 38.6 >15,64 19,458 203,139 3.144 28.070 <9,93 91.41 <1,12 3,174,900 3,309,444 6.40 6.70 <12,56 49 20,028,574 0.00025 100.26 >7,98 72.85 >2,17 4,852 36,606 0.06 0.61 >215,01 32.525 <3,1 220,209 353,506 22.72 36.55 >7,09 1 3 1 3 1 1 1 3 6 3 9 3 3 2 1 2 5 5 5 5 3 3 4 15 15 15 15 6 1 4 3 1 4 1 5 3 8 9 3 12 3 10 2 5 1 2 1 3 3 6 10 3 6 3 9 6 Veliki 3 0.63 1.36 11.62 1.62 0.85 1 3 1 3 1 3 1 3 Srednji 2 Nema Mali Mali 5 10 1 2 2 4 2 4 3 Nema Izvozna kvota u EU Veliki Veliki Puno Nema Puno Puno 1 3 5 15 1 3 1 3 VELIKI 3 0 0 0 0 0 2 6 od 42.9% ‐ 20% 11.00% Rast 0 2 1 od 42.9% ‐ 20% 12.00% Veliki rast 31 SREDNJI MALI nema liberalizacije 9.00% Stabilna 10.00% Stabilna 1.2 3 2.4 3 3 5 6 5 2.7 4 5.4 4 2.5 3 5 3 MALI 1 Nema 5 5 5 5 5 5 5 5 0.0 0.0 3.3 5.3 2.7 4.1 2.9 5.0 175
Ulje Parametri 1 2 3 4 5 KONKURETNOST Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%) Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji Trend proizvodnje Prosečni prinosi Trend prinosa Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom Cena Trend cene Uvoz (ukupan) Izvoz (ukupan) Uvoz (per capita) Izvoz (per capita ) Trend trgovine Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza Nivo subvencija Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) NIVO LIBERALIZACIJE TRANSPORTNI TROŠKOVI SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM MOGUĆNOST PROMENE Jed SRBIJA EU STO (UKR) Turska Belorusija VELIKI Uticaj 3 4.9 EU 14.6 5.6 STO 16.9 5.5 Turska 16.5 4.6 Belorusija 13.7 Mali 1 % 5,55 3,38 0.03 2,56 0,10% 1 1 1 1 1 1 1 1 Srednji 2 % <3,95 <3,32 >0,03 >3,62 >7,36% 1 2 2 4 3 6 4 8 Srednji Veliki Veliki 2 3 3 t/ha <3,95 2.19 >6,16 >2,29 1,72 >5,43 Nepromenjiv 0.93 >3,7 >0,87 1,74 >2,07 >6,86% 1.71 >4,85 3 2 1 6 6 3 1 1 1 2 3 3 2 2 1 4 6 3 4 2 1 8 6 3 mala srednja mala mala 1 2 2 4 1 2 1 2 Niska na 2,636 1,257,539 0.042 20.16 >35,31 Niska na 300,339 71,132 4.052 0.87 >50,79 Niska na 44,495 90 4.59 0.009 >7,71 3 1 1 3 1 2 1 9 2 3 9 3 6 2 3 1 4 5 2 1 2 9 2 12 15 6 3 4 3 1 2 2 1 3 3 9 2 6 6 3 9 6 3 1 3 1 1 1 1 9 2 9 3 3 3 2 1.49 0.32 0.93 1 3 1 3 2 6 1 3 Srednji 2 mala Veliki Srednji Veliki Veliki Veliki Veliki Srednji 3 2 3 3 3 3 2 $/t % t t kg kg % 9,263 47,713 1.33 5.50 >25,23 Veliki 3 0.97 0.94 Srednji 2 Srednje Srednje Male Male Nema 3 6 2 4 2 4 1 2 Veliki 3 Nema Nema Nema Nema Povremeno 5 15 5 15 5 15 3 9 VELIKI 3 SREDNJI 2 MALI 1 30 9.00% Blagi rast 30 11.00% Blagi rast 30 12.00% Blagi rast 0 11.00% Blagi rast 3 2.3 2 9 4.6 3 0 2.8 2 0 5.6 2 0 3 2 0 6 2 5 2.8 2 15 5.6 2 Mali 2 2 2 2 2 2 2 2 0.0 0.0 2.5 5.3 0.0 0.0 3.3 7.7 MALI 1 Niska na 1,074,3 136,23 2.16 0.27 <0,12 176
Download

Efekti liberalizacije na poljoprivredu Srbije (pdf)