Izdavač:
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u okviru Zajedničkog programa Ujedinjenih
nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“
IZVEŠTAJ PRIPREMIO:
Leopold Rollinger
LEKTURA:
Jasna Dimitrijević
GRAFIČKA PRIPREMA, DIZAJN I ŠTAMPA
MaxNova creative
Izveštaj je realizovan u okviru Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija „Održivi turizam
u funkciji ruralnog razvoja“, koji finansira Kraljevina Španija kroz Fond za dostizanje
Milenijumskih ciljeva razvoja (MDGF)
Stavovi predstavljeni u ovom izveštaju su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove
Ujedinjenih nacija
CIP - , 338.48-44(4-22)
IZGRADNJA lokalnih kapaciteta za ruralni razvoj usmerena na unapređenje turizma =
Local Capacity Building for Rural Development Aimed at Promoting Tourism / [izveštaj
pripremio Leopold Rollinger]. - Beograd : Ujedinjene nacije - Program za razvoj,
Kancelarija u Srbiji, 2012 (Beograd : MaxNova creative). - 130 str. : ilustr. ; 24 cm
Uporedo tekst na srp. i engl. jeziku. - Tiraž 1.000. - Napomene i bibliografske reference
uz tekst.
ISBN 978-86-7728-178-6
1. . в. .
a) в в ()
COBISS.SR-ID 189116940
Izgradnja
lokalnih kapaciteta
za ruralni razvoj
usmerena na
unapređenje turizma
Izveštaj pripremio: Leopold Rollinger
Izveštaj je realizovan u okviru Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog
razvoja“, koji finansira Kraljevina Španija kroz Fond za dostizanje Milenijumskih ciljeva razvoja (MDGF)
Stavovi predstavljeni u ovom izveštaju su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Ujedinjenih nacija
Beograd, januar 2012. godine
Poštovani prijatelji,
Ovaj izveštaj predstavlja rezultate Programa „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“. Od njih će imati
koristi njegovi učesnici, partneri u sprovođenju, ali i svi građani Republike Srbije koji su zainteresovani za
razvoj turizma.
Nadamo se da smo njegovom realizacijom doprineli razvoju održivog ruralnog turizma u našoj državi, osnaživanjem i povezivanjem institucija, organizacija i pojedinaca koji se bave ovom temom. Upravo je saradnja svih
partnera koji su učestvovali u Programu, bila ključni element bez kojeg je njegovo uspešno sprovođenje bilo
nemoguće. Agencije Ujedinjenih nacija, ministarstava Vlade Republike Srbije i Turistička organizacija Srbije,
izlaze iz Programa bogatiji za dragocena iskustva koja su stekli u prethodnom periodu. Važan doprinos dali su
i predstavnici lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, turističkih organizacija, preduzetnika, medija
i drugih partnera. Njihova posvećenost i entuzijazam inspirisali su i oplemenjivali sve naše aktivnosti.
Želim da se zahvalim svim predstavnicima pomenutih institucija koji su direktno ili indirektno bili uključeni u
realizaciju programskih aktivnosti i ovog izveštaja. Zahvaljujući njihovoj podršci, Program je doprineo razvoju
turizma u Srbiji što možemo videti i kroz porast broja dolazaka turista od 21% u toku prvih devet meseci ove
godine, a u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
S obzirom na širinu i raznovrsnost aktivnosti u Programu, za ovaj izveštaj odabrane su samo one koje su
koncentrisane na izgradnju kapaciteta lokalnih aktera za upotrebu Leader principa i formiranje partnerstava
po modelu Lokalnih akcionih grupa.
Predstavnici Vlade Kraljevine Španije u Srbiji, koja je kroz Fond za dostizanje Milenijumskih ciljeva razvoja
finansirala Program, bili su više od donatora. Njihova proaktivnost i podrška često su nam pomagali da
prebrodimo izazove sa kojima smo se suočavali.
Na kraju, nadam se da ćete se čitanjem ovog Izveštaja upoznati sa aktivnostima koje smo sproveli, ali i da
ćete unaprediti znanja potrebna za uspešan razvoj ruralnog turizma u Srbiji.
Za tim Programa
Karlo Puškarica, menadžer Programa
LISTA
SKRAĆENICA
EAFRD
Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj
EU
Evropska unija
FAO
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu
LAG
Lokalne akcione grupe
Leader Srbija
Projekat „Izgradnja kapaciteta za uspostavljanje i implementaciju Leader
inicijative u Republici Srbiji“
MDGF
Fond za dostizanje Milenijumskih ciljeva razvoja
MERR
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
MPTŠV
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede
NRTK
Nacionalna razvojna turistička korporacija
OCD
Organizacije civilnog društva
Program
Zajednički program Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog
razvoja“
RuralNet
Nacionalna mreža za ruralni razvoj
TOS
Turistička organizacija Srbije
UN
Ujedinjene nacije
UNDP
Program Ujedinjenih nacija za razvoj
UNEP
Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNICEF
Dečiji fond Ujedinjenih nacija
WTO
Svetska turistička organizacija
-5-
SADRŽAJ
O PROGRAMU „ODRŽIVI TURIZAM U FUNKCIJI RURALNOG RAZVOJA“ .......................... 09
UVOD .............................................................................................................................. 11
1
METODOLOGIJA ZA JAČANJE KAPACITETA .................................................................... 15
2
LEADER PRINCIP I LOKALNE AKCIONE GRUPE ................................................................ 19
2.1
Ruralni razvoj Evropske unije kroz Leader i LAG ............................................................................. 20
2.2
Lokalne akcione grupe u Strategiji ruralnog razvoja Evropske unije 2007–2013 ............................. 21
2.3
Leader princip ............................................................................................................................... 22
2.4
Primeri dobrih praksi Lokalnih akcionih grupa ................................................................................ 27
2.4.1
Škotska: Leader program u ruralnom Aberdenširu – Projekat revitalizacije pešačkih staza na brdu Skolti 27
2.4.2
Slovenija: LAG Dolenjska i Bela Krajina, projekat „Stazama nasleđa“ ............................................. 29
2.4.3
Finska: Participativni pristup kao pokretač aktivnosti LAG-a Oulujarvi............................................. 31
3
OBUKE SPROVEDENE U OKVIRU PROGRAMA.................................................................. 33
3.1
Zbirni pregled obuka ..................................................................................................................... 33
3.1.1
Rodna struktura učesnika treninga ................................................................................................ 33
3.1.2
Struktura učesnika po kriterijumu regiona iz kojih dolaze ............................................................... 34
3.1.3
Obuke iz ugla institucija i organizacija koje su učestvovale u njima ................................................ 34
3.2
Pojedinačni pregled obuka ............................................................................................................. 35
3.2.1
Obuka o razvoju ruralnog turizma, iskustva iz Bavarske, Divčibare 18–19. juna i Orašac 23–24. juna 2010. 35
3.2.2
Obuka o Leader i LAG principima, iskustva iz Italije, Rtanj, 21–24. jun 2010. .................................. 36
3.2.3
Obuka „Kulturna baština i ruralni razvoj kroz partnerstva“, Knjaževac, 1–2 decembar 2010. .......... 37
3.2.4
Obuka „Investicije i finansiranje održivog turizma“, Kladovo, 30-31. mart 2011.............................. 38
3.2.5
3.2.6
Obuka „Leader princip i metodologija sa specijalnim osvrtom na funkcionisanje i ulogu Lokalnih
akcionih grupa (LAG-ova)“, Kladovo 4–6. juna i Divičibare 11–13. juna 2011. ................................ 39
Regionalni treninzi ......................................................................................................................... 42
4
PROCES REVIZIJE LOKALNIH RAZVOJNIH STRATEGIJA ................................................. 45
4.1
Proces revizije lokalnih razvojnih strategija .................................................................................... 45
4.2
Radionice: Rodna ravnopravnost, osnaživanje žena i razvoj održivog ruralnog turizma ................... 46
5
PODRŠKA LOKALNIM INICIJATIVAMA KROZ DODELU BESPOVRATNIH FINANSIJSKIH
SREDSTAVA (GRANTOVA)................................................................................................ 47
5.1
Skraćeni prikaz poziva za podnošenje projekata ............................................................................ 47
5.2
Proces odobravanja grantova ......................................................................................................... 50
5.3
5.3.1
Projekti koji su finansirani u okviru prve teme konkursa „Proizvodnja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda i aktivnosti za potrebe lokalnog/regionalnog turističkog tržišta“ .................... 51
Mirisi i ukusi banatskih vina i sireva ............................................................................................... 51
5.3.2
Stimulisanje starih zanata .............................................................................................................. 51
5.3.3
Plodovi u „Srpskoj magazi“............................................................................................................ 52
5.4
Projekti koji su podržani u okviru druge teme konkursa „Podrška za projekte ekološki održivog
turizma“ ........................................................................................................................................ 52
Silver Eko program: Odmor kakav ste oduvek želeli ....................................................................... 52
5.4.1
5.4.2
5.4.3
Sačuvajmo naše blago: Unapređenje infrastrukture u funkciji razvoja ruralnog turizma u opštini
Kladovo ........................................................................................................................................ 55
Zapadna Srbija: Internet kao alat za razvoj seoskog turizma ........................................................... 57
6
STUDIJSKA PUTOVANJA U DRŽAVE EVROPSKE UNIJE .................................................... 61
6.1
Studijsko putovanje u Republiku Sloveniju, 12–15. septembra 2011. ............................................. 61
6.2
Studijsko putovanje u Republiku Italiju, 3–7. oktobra 2011............................................................. 63
O PROGRAMU
„ODRŽIVI TURIZAM U
FUNKCIJI RURALNOG RAZVOJA”
Program „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“ zajednički sprovodi pet agencija1 Ujedinjenih
nacija (UN), Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo ekonomije i
regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije kao i Turistička organizacija Srbije. Sprovođenje programa
je počelo u decembru 2009. i trajaće do maja 2012. godine.
Aktivnosti se sprovode na nacionalnom nivou i u četiri grupe opština u Centralnoj Srbiji (Ljig, Valjevo,
Kosjerić, Mionica, Gornji Milanovac), Istočnoj Srbiji (Golubac, Kladovo, Majdanpek, Požarevac, Veliko
Gradište), Južnom Banatu pored Dunava (Alibunar, Vršac, Kovin), i Donjem Podunavlju (Knjaževac,
Zaječar, Dimitrovgrad, Negotin).
Predviđeno je da se Programom postignu dva ključna rezultata:
•Nanacionalnomnivouželiserazvitipravniipolitičkiokvirzapodrškudiverzifikacijiruralne
ekonomije kroz turizam. Razvijeni okvir treba da doprinese ostvarivanju Milenijumskih ciljeva
razvoja2 Ujedinjenih nacija. Ovaj rezultat ostvaruje se kroz podršku Vladi u procesu razvoja
nacionalnog master plana za ruralni turizam i nacionalnog programa za ruralni razvoj, kao i
kroz utvrđivanje smernica za javne investicije.
•Nalokalnomnivoupredviđenojeboljepovezivanjeiorganizovanjelokalnogruralnogturizma
i privrednih aktivnosti koje ga prate, kao i usklađivanje kapaciteta zainteresovanih strana iz
lokalnih zajednica za pružanje usluga i proizvodnju u skladu sa nacionalnim strategijama.
Aktivnosti koje doprinose ostvarivanju ovog rezultata sprovode se na regionalnom i lokalnom nivou u
četiri grupe opština sa ciljem da pruže podršku lokalnim zajednicama u planiranju, razvoju i upravljanju turističkim destinacijama. Da bi se ovo postiglo, Zajednički fond UN za održivi ruralni turizam
obezbedio je ulaganja u tri tematske oblasti: razvoj turističkih destinacija, diverzifikaciju ruralne ekonomije kroz turizam i investicije u oblasti aktivnog učenja o turizmu.
1
2
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i
poljoprivredu (FAO), Svetska turistička organizacija (WTO) i Dečji fond Ujedinjenih Nacija (UNICEF).
Milenijumski ciljevi razvoja su: iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi; postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja; promovisanje
jednakosti polova; smanjenje smrtnosti kod dece; poboljšanje zdravlja majki; borba protiv HIV/SIDA, malarije i drugih oboljenja; obezebeđivanje
ekološke održivosti; stvaranje globalnog partnerstva za razvoj.
UVOD
Ovaj izveštaj ima za cilj da predstavi sprovedene aktivnosti3 i rezultate postignute u okviru Programa
„Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“, a koje su za cilj imale izgradnju lokalnih kapaciteta za
ruralni razvoj koji su usmereni ka unapređenju turizma.
Da bi se ostvario navedeni cilj, osmišljen je i sproveden poseban program koji se sastojao iz četiri
komponente:
•Obukazaosnaživanjelokalnihkapacitetazarazvojruralnogturizma,kojujeprošlo638preduzetnika, predstavnika turističkih organizacija i nevladinog sektora.
•Dodelabespovratnihfinansijskihsredstavazaprojektekojidoprinoserazvojururalnogturizma, a koji su do sada uključili više od 450 direktnih korisnika.
•Revizijalokalnihrazvojnihstrategijau19lokalnihsamoupravakakobiseunjihuvrstilemere
za promociju turizma.
•StudijskaputovanjaudržavečlaniceEvropskeunijeradiupoznavanjasanjihovimiskustvima
u razvoju ruralnog turizma.
Pored gore navedenog, Program podržava i učestvuje u različitim manifestacijama i događajima koji
imaju za cilj razvoj ruralnog turizma.
Primer aktivnosti koju Program podržava a koja ima za cilj jačanje kapaciteta je podrška tradicionalnoj turističkoj manifestaciji Kosidba na Rajcu. Ovaj događaj kojem svake godine prisustvuje više od
50.000 posetilaca iz Srbije i inostranstva, primer je uspešne inicijative celokupne lokalne zajednice
na promociji ruralnog turizma
Kosidba na Rajcu nije samo međunarodno takmičenje kosača. U okviru nje nastupaju međunarodni
folklorni ansambli, održavaju se koncerti, sportski turniri i izložbe poljoprivredne mehanizacije.
Da bi sve ovo omogućili, manifestaciju zajedno organizuju predstavnici opštine Ljig, lokalne organizacije civilnog društva, ali i pružaoci usluga u turizmu i poljoprivredni proizvođači, koji se na ovaj
način istovremeno i promovišu, stvaraju nove kontakte, privlače nove investitore i turiste.
Program je organizaciju kosidbe na Rajcu podržao 2010. godine, dok je naredne godine podržana
jedna od pratećih manifestacija, međunarodna turistička konferencija „Manifestacije – put ka razvoju i prepoznatljivosti ruralnih regiona“.
Kroz ovakve događaje jačaju se organizacioni kapaciteti lokalnih aktera, kao i partnerstva između
privatnog, civilnog i javnog sektora, koja su neophodna za uspešni razvoj ruralnog turizma.
3
Izveštaj obuhvata aktivnosti sprovedene od početka realizacije Programa do 7. oktobra 2011.
LEADER I LAG
S obzirom na strateško opredeljenje Republike Srbije da postane član Evropske unije, u okviru Programa prepoznata je potreba da se izgrade kako lokalni tako i nacionalni kapaciteti za razumevanje,
prihvatanje i primenu Leader4 i LAG5 principa.
Leader - sedam osnovnih načela za funkcionisanje Lokalnih akcionih grupa:
•lokalne razvojne strategije za specifične oblasti,
•participativni pristup (bottom-up approach),
•partnerstvo u lokalnim akcionim grupama,
•inovacija,
•integrisani i međusektorki pristup,
•umrežavanje i
•saradnja.
Ova dva principa su motor ruralnog razvoja Evropske unije, pa je shodno tome neophodno da se
i naša država pripremi i osnaži za njihovo sprovođenje kako bi mogla ravnopravno da učestvuje
u planiranju i raspodeli sredstava koja će joj uskoro biti na raspolaganju.
Imajući ovo u vidu, program za izgradnju kapaciteta imao je za cilj i da kroz sve svoje komponente
doprinese širenju znanja, podizanju svesti i stvaranju uslova za njihovu primenu. Ovaj cilj prožima
se kroz sve aktivnosti na izgradnji lokalnih kapaciteta za ruralni razvoj sa fokusom na turizam.
OBUKE SPROVEDENE U OKVIRU PROGRAMA
Sprovedeno je 27 obuka na kojima je učestvovalo 638 učesnika. Obukama su pokrivene najvažnije teme za jačanje lokalnih kapaciteta za razvoj ruralnog turizma: planiranje u lokalnim
zajednicama, investicije i finansiranje održivog turizma, iskustva država EU u ruralnom razvoju,
Leader i LAG princip, promocija kulturne baštine i ruralni razvoj kroz partnerstva, upravljanje
projektnim ciklusom, prikupljanje sredstava, standardi kvaliteta ponude u ruralnom turizmu,
proizvodnja i prerada hrane itd.
U obukama su učestvovali i mnogobrojni akteri važni za razvoj ruralnog turizma, uključujući predstavnike ministarstava Vlade Republike Srbije, Nacionalne razvojne turističke korporacije, Turističke organizacije Srbije, Mreže za ruralni razvoj Srbije, lokalne samoprave, Zavoda za zaštitu
spomenika kulture, Nacionalne službe za zapošljavanje, Delegacije Evropske unije i projekata koje
ona podržava, pružaoce usluga u turizmu, poljoprivredne proizvođače i prerađivače hrane itd..
REVIZIJA LOKALNIH RAZVOJNIH STRATEGIJA
U okviru ove komponente podržana je revizija lokalnih razvojnih strategija radi uključivanja
projekata za razvoj ruralnog turizma, ali i radi mobilisanja i povezivanja svih partnera iz lokalnih
zajednica koji su važni za razvoj turizma.
4
5
LEADER – Liaison Entre Actions de Dévelopement de L’Economie Rural – Veze između akcija usmerenih na razvoj ruralne ekonomije
LAG – Lokalna akciona grupa - Local Action Group
Aktivnost je sprovedena u svih 19 lokalnih samouprava koje su uključene u Program. U okviru
nje, održane su i radionice o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena kako bi se doprinelo
jednom od Milenijumskih ciljeva UN – promovisanju jednakosti polova.
Dodela bespovratnih finansijskih sredstava
Da bi dodatno stimulisao učesnike da praktično primene znanja stečena tokom obuka, Program je podržao lokalne zajednice u osmišljavanju i sprovođenju projekata za razvoj ruralnog
turizma.
Ukupno je primljeno 50 predloga projekata, a podržano je šest lokalnih inicijativa koje su najbolje odgovorile na kriterijume osmišljene u okviru Programa.
Evaluacija svake od ovih šest inicijativa govori o tome da su postignuti rezultati koji će dovesti
nove turiste u ciljane opštine i učiniti im boravak ugodnijim. Pored toga, ovi projekti mogu
poslužiti kao primeri dobre prakse i drugim lokalnim zajednicama u Srbiji.
Studijska putovanja u države članice Evropske unije
Ova komponenta imala je za cilj informisanje o primerima dobre prakse u razvoju ruralnog
turizma u dvema državama EU, Sloveniji i Italiji, kao i o upravljanjanju sistemom za podršku
ruralnom razvoju u Hrvatskoj.
Putovanja su bila prilika za upoznavanje sa iskustvima Lokalnih akcionih grupa u osmišljavanju
i sprovođenju aktivnosti koje za cilj imaju razvoj ruralnog turizma. Ovom prilikom učesnici su
se bliže upoznali sa različitim modelima za promociju ruralnog turizma, povezivanjem preduzetnika, jačanjem lanaca dobavljača hrane i drugih proizvoda.
Studijskom putovanju su pored predstavnika lokalnih zajednica prisustvovali i predstavnici
ministarstava Vlade Republike Srbije, Nacionalnog saveta za ruralni razvoj, Mreže za ruralni
razvoj i Turističke organizacije Srbije.
Na kraju potrebno je reći da je Program za izgradnju lokalnih kapaciteta koncipiran i sproveden
na osnovu UN metodologije za jačanje kapaciteta. Detaljan opis metodologije dat je u poglavlju
1 ovog izveštaja.
- 13 -
Četiri komponente programa za razvoj kapaciteta
19 lokalnih samouprava
13.000 km2 700.000 stanovnika
1. Obuke
638 učesnika obuka
21 stručnjak za ruralni razvoj
7 oblasti od izuzetne važnosti za razvoj ruralnog turizma
2. Revizija lokalnih razvojnih Strategija
Komponenta sprovedena u 19 lokalnih samouprava
Učešće predstavnika javnog, civilnog i poslovnog sektora
Sprovedeni treninzi o rodnoj ravnopravnosti za 56 učesnika
3. Grantovi za podršku lokalnim inicijativama
Primljeno 50 predloga projekata
Podržano šest najboljih inicijativa koje su ukupno generisale preko 180.000 USD, aktivnosti sprovedene na teritoriji 15 lokalnih samouprava uz učešće predstavnika javnog, civilnog i privatnog sektora
4. Studijska putovanja
Učestvovalo 40 predstavnika ministarstava Vlade Republike Srbije, Turističke organizacije, Nacionalnog saveta za ruralni razvoj, Mreže za ruralni razvoj i lokalnih zajednica
Predstavljeni najbolji primeri rada Lokalnih akcionih grupa iz Italije, Slovenije i Hrvatske u razvoju
ruralnog turizma
Pojašnjeni Leader i LAG principi, stečena upotrebljiva znanja i iskustva, ostvareni kontakti.
Leader i LAG
Zajednički Program je među prvima promovisao ove principe u Srbiji
Prožimaju se i povezuju sve četiri komponente za razvoj kapaciteta
Osnaženi kapaciteti za njihovo sprovođenje na nacionalnom i lokalnom nivou
Pokrenute prve projektne inicijative za njihovo sprovođenje.
- 14 -
1
METODOLOGIJA
ZA JAČANJE
KAPACITETA
Metodologija4 za jačanje kapaciteta koja je korišćena prilikom definisanja i sprovođenja Programa, temelji se na metodama, praksama i iskustvima agencija UN.
Naime, razvojne agencije UN rade u državama koje imaju svoje specifičnosti i potrebe. U skladu
sa ovim, važno je naglasiti da je i sama metodologija formulisana tako da obuhvati osnovne korake za jačanje kapaciteta, ali i da bude prilagođena potrebama korisnika iz Srbije.
Najbolji uvod u metodologiju za jačanje kapaciteta daju autori ovog dokumenta, navodeći da „on
nema nameru da prisvoji sve znanje, poglede i prakse u ovoj širokoj oblasti. Ipak, mi se nadamo
da dokument obezbeđuje uverljiv i primamljiv uvod u oblast znanja i praksi o razvoju, što i jeste
osnova održivog razvoja ljudske zajednice. U društvu onih koji se bave razvojem raste uverenje
da je jačanje kapaciteta motor za razvoj svake zajednice.“
Ova metodologija polazi od načela da su ljudi najbolje osposobljeni da ostvare svoj pun potencijal
kada su sredstva za razvoj održiva. To podrazumeva da su domaća/lokalna sredstva dugoročno
održiva i generisana, te da njima primaoci sredstava upravljaju kolektivno.
Pre nego što predstavimo pet osnovnih koraka za jačanje kapaciteta, važno je napomenuti da je
UN definisao četiri osnovna principa za sprovođenje ovog procesa. Oni su ugrađeni u sve aktivnosti koje UN sprovodi, s obzirom na to da njihovo uvažavanje doprinosi postizanju dobrih rezultata.
Četiri osnovna principa su:
•
•
•
•
Institucionalniugovori
Vođstvo(Leadership)
Znanje
Odgovornost
Osnovni činilac u ovom pristupu za jačanje kapaciteta je promena. Da bi određena aktivnost
mogla biti kvalifikovana kao jačanje kapaciteta, ona mora dovesti do promene koja je održiva.
Promene ove vrste šire su od promena u obavljanju poslova; one se više tiču promene stavova i
svesti.
Proces izgradnje kapaciteta zasniva se na ciklusu koji se sastoji od pet koraka u organizovanju i
programiranju aktivnosti. Specifične okolnosti vezane za datu situaciju određuju koliko će koji od
koraka biti naglašen tokom procesa.
4
Naslov originala Capacity Development: A UNDP PRIMER, United Nations Development Programme (UNDP) Bureau for Development Policy,
2009.
Korak 1: Uključivanje zainteresovanih strana
Izgradnja kapaciteta započinje komunikacijom učesnika: oni pričaju i slušaju jedni druge. Shodno
ovome, prvi korak je pokretanje dijaloga između svih onih koji će imati koristi od unapređenja kapaciteta. Cilj koji bi trebalo ostvariti je da se sve zainteresovane strane posvete i lično založe za proces
– na to mislimo kada kažemo vlasništvo nad procesom. Osećaj vlasništva se mnogo bolje ostvaruje
kada se potreba za njim prepozna iznutra, nasuprot nametanju spolja.
Korišćenje lokalnih metoda za konsultacije i donošenje odluka, kao i omogućavanje svima da doprinesu dizajnu i sadržaju ovih procesa, pomaže da se inicijativa za jačanje kapaciteta uspostavi u
okviru nacionalnih razvojnih prioriteta.
Takođe je važno da se na samom početku definiše odgovornost: ko će šta da radi, ko će biti zadužen
da nadgleda sprovođenje i koje će posledice biti ako ne bude kako je planirano? Odgovornost treba
da se definiše za sve ciljeve i dužnosti za koje se podrazumeva da su jasno definisani. Spoljni partneri
treba da izbegnu da stvaraju paralelne sisteme koji će da potcene lokalne ili da im budu konkurencija.
Korak 2: Procena kapaciteta
Metodologija za procenu kapaciteta razvijena je na osnovu višegodišnjih iskustava stečenih u aktivnostima koje su sprovedene širom sveta. Ova metodologija mora se prilagoditi različitim situacijama
i potrebama. Ipak, u svim situacijama njen krajnji cilj je pokretanje procesa od analize ka akciji, i
uspostavljanje jasnih indikatora za merenje napretka. Ovaj korak bi trebalo da pomogne uspostavljanju polazne osnove u odnosu na koju se meri napredak. Ovo se postiže utvrđivanjem postojećih
kapaciteta kao i definisanjem nivoa do kojeg se žele izgraditi novi.
Proces procene kapaciteta sastoji se iz tri koraka:
• obilizacija i dizajn,
• sprovođenje procesa,
• sumiranje i procena rezultata.
Mobilizacija i dizajn
Procena kapaciteta trebalo bi da počne od pretpostavke da postoje kapaciteti koji mogu i treba da
se nadograde.
Sprovođenje procesa
Procena kapaciteta upoređuje željene postojeće kapacitete. Ljudi mogu doći u iskušenje da priželjkivane kapacitete zamisle na najvišem nivou. Zbog toga je važno definisati realistične ciljeve i odrediti
realan vremenski okvir za njihovo ostvarivanje.
Sumiranje i procena rezultata
Poređenje postojećih i priželjkivanih kapaciteta pomaže u projektovanju rezultata koji se žele postići.
Prilikom tumačenja rezultata procene dobija se pregled kapaciteta koji nedostaju, pa je moguće i
odrediti da li se nedostaci odnose na osnovne ili na specifične kapacitete. Da bi se ovo postiglo važno
je prikupiti različite poglede i mišljenja i uzeti ih u razmatranje.
- 16 -
Korak 3: Formulisanje mera za jačanje kapaciteta
Dobar plan zasniva se na korišćenju postojećih sredstava kojima će se delovati na nedostatke identifikovane tokom procene kapaciteta. Većina zainteresovanih koristi svoje snage da bi unapredila i
ostale poslove/aktivnosti.
Budući da su četiri osnovna principa međusobno povezana, kao i da se dopunjuju, efekat mera će
biti jači ako one podrazumevaju aktivnosti koje uključuju svaki od ovih principa i tom prilikom koriste
lokalne kapacitete.
U nekim situacijama važno je odrediti kratkoročne aktivnosti koje će doneti brže rezultate. Na ovaj
način obezbeđuje se osnova za sprovođenje dugoročnih aktivnosti na izgradnji kapaciteta. Imajući
ovo u vidu, prilikom utvrđivanja mera za izgradnju kapaciteta potrebno je kombinovati aktivnosti
koje će rezultate doneti brzo (u roku od godinu dana) sa aktivnostima koje će to učiniti posle dužeg
perioda. Ovo je naročito važno u tranzicionim ili postkonfliktnim situacijama.
Da bi se nadzirali napredak i sprovođenje, potrebno je uspostaviti indikatore. Tokom procesa definisanja indikatora pokreću se i diskusije o zakonskim okvirima, otvara se prostor za unapređenje nadgledanja i evaluacije, pa se samim tim stvara i prilika za dodatno osnaživanje svih koji su uključeni
u definisanje indikatora.
S obzirom na to da je proces definisanja prioriteta čvrsto povezan sa političkim procesima, potrebno
ga je sprovesti pažljivo i transparentno uz uključivanje svih zainteresovanih strana. U suprotnom
bi faktori koji nisu uključeni mogli povući svoju podršku tokom sprovođenja aktivnosti na jačanju
kapaciteta.
Korak 4: Sprovođenje mera za jačanje kapaciteta
U fazi sprovođenja mera izvode se konkretne akcije. Ovo je trenutak kada se u realnim okolnostima testiraju sva razmišljanja, procene i analize. Ukoliko se žele dugoročno održivi rezultati, bolje je
sprovoditi akcije kroz nacionalne sisteme i procese, nego kroz paralelne sisteme koje stvaraju spoljni
partneri. Sama činjenica da se koriste nacionalni resursi može ojačati suštinski važne kapacitete kao
što su oni za upravljanje ili oni za sprovođenje nabavki. U skladu sa ovim, države koje su partneri UN
imaju jak osećaj vlasništva nad inicijativama kada se njihovi sistemi i mehanizmi koriste za sprovođenje programa i projekata.
Sa isticanjem važnosti korišćenja nacionalnih sistema nikada se ne može preterati. UN pod nacionalnim podrazumeva širok spektar mehanizama: od onih za planiranje i razvoj pa sve do onih za
sprovođenje i evaluaciju.
Korak 5: Procena jačanja kapaciteta
Merenje uspešnosti jačanja kapaciteta ne može se svesti na uvećanja u osnovnim resursima kao što
je povećanje ljudskih, finansijskih ili fizičkih kapaciteta. Raspoloživost osnovnih sredstava ne garantuje njihov doprinos ostvarivanju razvojnih ciljeva.
- 17 -
Napredak i rezultati mogu se potvrditi promenama u funkcionisanju. Uspešnost funkcionisanja može
se izmeriti unapređenjima u efikasnosti. Ipak, ovakve promene teže je izmeriti od konkretnih rezultata. Upravo zbog ovoga može biti primamljivo da se usredsredimo na podeljene fondove, održane
radionice ili istrenirane učesnike. Veza između jačanja kapaciteta i njihovog uticaja takođe je interesantna. Snaga određenih kapaciteta zavisi od interakcije nekoliko faktora, a njihovo jačanje može
biti samo jedan od njih.
Na kraju, procena je korisna samo onoliko koliko su njene preporuke prihvaćene i sprovedene. Izazov
je kreiranje okvira koji je dovoljno obiman da predstavi sva pitanja ali da istovremeno bude i sprovodljiv.
- 18 -
2
LEADER PRINCIP
I LOKALNE AKCIONE GRUPE
Ovo poglavlje izveštaja ima dvostruku namenu. Sa jedne strane, u njemu će biti predstavljeni osnovni
pojmovi koji su vezani za Lokalne akcione grupe (LAG), ali i za Leader princip koji, metodološki i
praktično, predstavlja osnovu za njihov nastanak i funkcionisanje. Na kraju poglavlja biće predočena
tri primera dobrih LAG praksi iz zemalja Evropske unije (EU), kroz koje će se predstaviti konkretni
projekti sprovedeni u lokalnim zajednicama i pomoću kojih je unapređen ruralni turizam u njima.
Na samom početku potrebno je naglasiti da je, u suštini, nemoguće posmatrati LAG i Leader odvojeno, s obzirom na to da se oni međusobno prožimaju i upotpunjuju. Prilikom izrade ovog izveštaja
uvažene su ove činjenice, tako da se suštinski svako od njegovih poglavlja, paralelno sa svojom
prevashodnom temom, bavi i pitanjima koja su dominantna u njegovim ostalim delovima.
U uvodnom delu biće prikazani Leader i LAG, a s obzirom na kompleksnost i obim informacija koje su
vezane za njih biće predstavljeni najosnovniji podaci potrebni za razumevanje kako oni funkcionišu,
kontekst u kome su nastali i u kome se razvijaju, EU, njena politika i praksa usmerena ka ruralnom
razvoju, osnovni principi njihovog funkcionisanja kao i potrebe i do sada sprovedene aktivnosti na
razvoju LAG-ova i Leader u Republici Srbiji.
Imajući u vidu da se osnivanje, funkcionisanje i svi ostali procesi koji se dešavaju u okviru LAG-a
dešavaju po Leader principu, uslediće kratak prikaz sedam osnovnih načela ovog principa: lokalne
razvojne strategije za specifične oblasti, participativni pristup (bottom-up approach), partnerstvo u
Lokalnim akcionim grupama, inovacija, integrisani i međusektorki pristup, umrežavanje, saradnja.
S obzirom na to da ovaj izveštaj ima za cilj da pomogne svima onima koji žele da primene Leader
princip i da osnuju LAG, na kraju prvog poglavlja će u kratkim crtama biti predstavljeni praktični primeri dobre prakse funkcionisanja LAG u državama članicama Evropske unije. Dati primeri prikazaće
dobre prakse i modele uspešnih projekata sprovedenih u oblati ruralnog turizma. Namera je da se
na ovaj način pruže informacije, kao i da se ohrabre svi oni koji žele da u lokalnim zajednicama u
Republici Srbiji osnuju LAG i sprovedu Leader princip kako bi unapredili turističke potencijale svojih
lokalnih zajednica.
Na kraju uvodnog dela, potrebno je reći da trenutno u Srbiji postoje tri ključne inicijative, programi koji
se odnose na LAG i Leader: Program Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“,
projekti finansirani od strane EU „Podizanje kapaciteta za uspostavljanje i implementaciju Leader inicijativa u Republici Srbiji“ (Leader inicijativa u Srbiji) i „RuralNet – nacionalna mreža za ruralni razvoj,
instrument za učešće OCD u pripremi politika i unapređenje dijaloga sa EU ruralnim mrežama“. Sva
tri projekta snažno su podržala nadležna ministarstava Republike Srbije. Razlike koje postoje u okviru
- 19 -
samih projekata i koje se odnose na prevode termina i pojmova koji su vezani za teme projekata
formalne su, a ne suštinske prirode. Jedan od ciljeva ovog izveštaja, koji je pripreman kroz saradnju
sa predstavnicima sva tri projekta, je i da standardizuje termine i pojmove koji su vezani za LAG i
Leader. Do standardizacije terminologije dolazi se i kroz aktivnosti članova lokalnih zajednica koje su
uključene u ove projekte.
2.1
RURALNI RAZVOJ EVROPSKE UNIJE KROZ LEADER I LAG
Ako se ima u vidu da je strateško opredeljenje Republike Srbije pridruživanje EU, jasno je da je u
tom procesu prioritet prihvatanje Evropskih standarda, implementacija preporuka Unije, ali i učenje
iz primera dobre prakse.
Ruralni razvoj jedan je od najvažnijih prioriteta5 EU. Potreba za njenim ruralnim razvojem proističe
iz činjenice da više od 56% populacije država članica EU živi u ruralnim predelima, kao i da ruralne
oblasti zauzimaju preko 90% njene teritorije.
Sa stanovništa generisanja i raspodele sredstava važno je napomenuti da je Evropska unija za sprovođenje svoje politike regionalnog razvoja opredelila6 oko 90,8 milijardi evra, a države članice oko
57,7 milijardi evra. Procenjuje se da će u ruralni razvoj – kada se na gore pomenute vrednosti dodaju
i privatna (64,8 milijardi evra) i dodatna ulaganja (12,4 milijardi evra) – ukupno biti uloženo oko 225,7
milijardi evra.
Jedan od najvažnijih alata za unapređenje ruralnog razvoja u zemljama EU je Leader princip. Ovaj
termin istovremeno označava metodološki princip koji se koristi u aktivnostima na razvoju lokalnih
zajednica, ali takođe i inicijative koje su u različitim periodima koristile Leader princip za razvoj ruralnih zajednica.
U državama članicama EU su aktivnosti na razvoju ruralnih područja sprovođene su i pre uvođenja
ovog principa. Ipak, može se reći da su se jedinstvene i svrsishodne politike i prakse u vezi sa ruralnim razvojem počele uobličavati 1991. godine.
U prvih petnaest godina (1991–2006) Leader princip spadao je pod takozvane inicijative zajednice i
bio je finansiran od strane različitih strukturalnih fondova EU. Tokom ovog razdoblja postojale su tri
generacije ovih programa Leader I (1991–1993), Leader II (1994–1999) i Leader + (2000–2006). U
ovom periodu su države članice i njihovi regioni imali nezavisne programe sa odvojenim finansiranjem iz različitih fondova EU.
U pomenutom periodu Leader princip se razvijao i usavršavao. Istovremeno se i omasovljavao, kako
u pogledu broja LAG koji u njemu učestvuju ili kojima je osnov za funkcionisanje, tako i u broju lokalnih zajednica koje su u njega uključene. S druge strane, sredstva koja su EU i njene države članice
ulagale u sprovođenje ovog principa iz godine u godinu bivala su sve veća. Dobri rezultati i uticaj na
razvoj lokalnih zajednica doveli su ne samo do veće institucionalne podrške, već i do toga da ovaj
princip generiše sve više sredstava koja dolaze iz lokalnih zajednica i njihovog poslovnog sektora. U
tabeli7 koja sledi prikazana je evolucija Leader principa kroz tri početne faze njegovog funkcionisanja:
http://ec.europa.eu/agriculture/rurdev/index_en.htm, pristupljeno 28.06.2011.
Evropska komisija, Strategija ruralnog razvoja Evropske unije: Suočavanje sa izazovima.
http://enrd.ec.europa.eu/app_templates/filedownload.cfm?id=2067BB37-F930-016B-4338-41FC992B5F58, pristupljeno 28.06.2011.
7
The Leader Approach, a basic quide, European communities, 2006.
5
6
Leader inicijativa
Godina
Broj LAG-ova
Obuhvaćena
teritorija
EU fond u evrima
Leader I
1991–1993.
217
367.000 km2
442 miliona
Leader II
1994–1999.
906
1.375.144 km2
1.755 miliona
Leader +
2000–2006.
893
1.577.386 km2
2.105 miliona
Uspešno sprovođenje Leadera dovelo je do toga da se ovaj princip „integriše“ u sveukupnu Strategiju
ruralnog razvoja EU 2007–2013.8 Naime, da bi pospešila ruralni razvoj, EU u okviru novoosnovanog
Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD) od 2007. godine podržava sprovođenje
Leader principa u svakoj od država članica. Na ovaj način je Leader postao sastavni deo nacionalnih
i ruralnih razvojnih programa koje je EU podržala. Štaviše, jedna od četiri „osovine“ za sprovođenje
EAFRD ne samo da je nazvana po Leaderu, već podržava isključivo projekte i programe koji funkcionišu na osnovu njega.
2.2
LOKALNE AKCIONE GRUPE U STRATEGIJI RURALNOG RAZVOJA
EVROPSKE UNIJE 2007–2013
Strategija ruralnog razvoja EU ističe da se Leader princip i LAG-ovi prožimaju i da ih je nemoguće
posmatrati odvojeno. Sam akronim Leader znači „Liaison Entre Actions de Développement de
l’Économie Rurale“ to jest „Veze između akcija usmerenih na razvoj ruralne ekonomije“. Pored
toga, Strategijom za ruralni razvoj Evropske unije definisano je da se Leader principi moraju sprovoditi kroz rad LAG-ova.
Partnerski pristup u lokalnom ekonomskom razvoju treba da sprovedu Lokalne akcione grupe koje
ispunjavaju sledeće uslove:
(a) one moraju da predlože jedinstvenu strategiju lokalnog razvoja koja je bazirana na najmanje
jednom elementu definisanom u Članu 61 (a) do (d) i (g) i moraju biti odgovorne za njeno
sprovođenje (Članom 61 definišu se elementi Leader principa, o čemu će više reči biti u
narednim poglavljima ovog izveštaja);
(b) one moraju biti grupa koja je već kvalifikovana za Leader II ili Leader+ inicijative, ili moraju
biti formirane po Leader principu, ili biti nova grupa koja predstavlja partnere iz različitih lokalnih socio-ekonomskih sektora sa određene teritorije. Prilikom donošenja odluka, partneri
koji dolaze iz socioekonomskog sektora, kao i ostali predstavnici građanskog društva kao
što su farmeri, žene, mladi ljudi i njihova udruženja, moraju činiti najmanje 50% partnerstva;
(c) one moraju pokazati sposobnost da definišu i implementiraju razvojnu strategiju za oblast
koju predsavljaju.
2. Upravljačko telo (nacionalne institucije koja upravljaju EAFRD fondovima i procesima u okviru njih)
treba da omogući Lokalnoj akcionoj grupi da odabere administrativnu ili finansijsku organizaciju
sposobnu da upravlja javnim fondovima i osigura zadovoljavajuće funkcionisanje partnerstva, ili da to
8
Council Regulation (EC) No 1698/2005 of 20 September 2005 on support for rural development by the European Agricultural Fund for Rural
Development (EAFRD), Official Journal L 277 , 21/10/2005 P. 0001 0040.
sama obavlja kroz legalno ustanovljenu zajedničku strukturu koja garantuje zadovoljavajuće funkcionisanje partnerstva i mogućnost da se upravlja javnim fondovima.
3. Oblast pokrivena Strategijom mora biti koherentna i mora imati zadovoljavajuće kapacitete u pogledu ljudskih, razvojnih i finansijskih kapaciteta kako bi podržala održivu razvojnu strategiju.
4. Lokalna akciona grupe treba da izabere projekte koji će biti finansirani u okviru Strategije. Ona
takođe može da izabere projekte koji se prevashodno bave saradnjom.
Pored definisanja LAG, ovom Strategijom osniva se i EAFRD kojom se uspostavljaju osnovi za programe i projekte kojima se u okviru EU i njenih država žele podržati aktivnosti usmerene ka ruralnom
razvoju u periodu 2007–2012.
Procenjuje se da je od ukupno predviđenih 225,7 milijardi evra za sprovođenje Strategije ruralnog
razvoja oko 6% ili 13,5 milijardi namenjeno za Leader princip koji će sprovoditi LAG u okviru četvrte
osovine EAFRD-a.
Što se tiče država članica EU, one su za sprovođenje Leader principa, to jest za aktivnosti LAG, odvojile 5,5 milijardi od ukupno 90 milijardi evra koje su doprinele EAFRD-u.
Od ovih sredstava 3,7 milijardi evra namenjeno je za sprovođenje aktivnosti na diverzifikaciji
ruralne ekonomije i unapređenju kvaliteta života, 522 miliona za konkuretnost, a 165 miliona
evra za zaštitu životne sredine. Za saradnju između različitih teritorijalnih oblasti unutar jedne ili
više država EU, to jest za njihove zajedničke aktivnosti, države članice odvojile su 265 milliona
evra. Pojedinačno, najviše sredstava izdvojile su Italija (45,7 milliona), Španija (33,8 millona) i
Nemačka (30,2 miliona).
Međutim, učešće LAG i Leader u ruralnom razvoju nije ograničeno samo na sredstva i aktivnosti
unutar četvrte osovine. Štaviše, veliki broj država članica EU obavezao se da aktivnosti planirane
u okviru prve, druge i treće osovine EAFRD-a takođe sprovodi kroz Leader princip. Konkretno, ovo
podrazumeva da će se podržavati oni projekti koji su definisani kroz lokalne razvoje Strategije ili u
kojima na drugi način učestvuju LAG.
2.3
LEADER PRINCIP
U narednom delu biće opisano sedam glavnih načela Leader principa. Važno je ponovo napomenuti
da su ovo ujedno i principi na osnovu kojih funkcionišu LAG-ovi.
NAČELO 1: LOKALNE RAZVOJNE STRATEGIJE ZA SPECIFIČNE OBLASTI
Pristup zasnovan na oblastima uzima male, homogene, socijalno koherentne teritorije, koje se često
karakterišu zajedničkom tradicijom, lokalnim identitetom, osećajem pripadnosti ili zajedničkim potrebama i očekivanjima. Identifikovanje ovakve oblasti omogućava prepoznavanje lokalnih vrednosti i
slabosti, pretnji i prilika, unutrašnjih potencijala, ali i identifkaciju glavnih problema za održivi razvoj.
- 22 -
Ovakav pristup ima potencijale da bolje funkcioniše nego drugi pristupi, jer dozvoljava da akcija bude
prilagođena kako bi odgovarala stvarnim potrebama i lokalnim komparativnim prednostima. Odabrana oblast mora imati dovoljnan nivo koherentnosti i kritičnu masu u smislu ljudskih, finansijskih
i ekonomskih resursa. Pritom, oblast ne mora da odgovara prethodno utvrđenim administrativnim
granicama.
Definicija „lokalne oblasti“ nije univerzalna. Ona se razvija i menja sa ekonomskim i socijalnim promena, ulogom domaćinstava, upravljanjem zemljištem, brigom za životnu sredinu itd.
Načelo 2: Participativni pristup (bottom-up approach)
Participativni pristup podrazumeva da lokalni učesnici vode proces usvajanja strategija i prioritizacije
problema koje treba rešiti u njihovim područjima. Iskustva su pokazala da participativni pristup ne
treba primenjivati kao altrenativu za centralizovani pristup (od nacionalnog, preko regionalnog, ka
opštinskom nivou) već ga treba kombinovati sa ovim pristupima (ukoliko ih ima) kako bi se postigli
bolji rezultati.
Od sedam načela Leader principa, participativni pristup je najspecifičniji. On osigurava da se
politike za ruralni razvoj dizajniraju i sprovode na način koji najviše reflektuje potrebe lokalnih
zajednica. Jedna od metoda za omogućavanje ovakvog pristupa je i povezivanje lokalnih aktera,
kako bi učestvovali i preuzeli odgovornost. Države članice EU koriste ovaj princip, ali je važno
da ga koriste i države koje teže da postanu članice EU, budući da u njima postoje strukturalnii
problemi vezani za ruralni razvoj, ali i mnoge mogućnosti za poboljšanje kvaliteta života u ruralnim oblastima.
Angažovanje lokalnih aktera podrazumeva učešće predstavnika ekonomskih i socijalnih grupa kao i
predstavnika javnog i poslovnog sektora.
Izgradnja kapaciteta je osnova participativnog pristupa. Ona podrazumeva:
• podizanje svesti, obuku, učešće i mobilizaciju lokalnog stanovništva za analizu prednosti i
mana oblasti;
• učešće različitih interesnih grupa u izradi lokalnih razvojnih strategija;
• utvrđivanje jasnih kriterijuma za selekciju odgovarajućih akcija (projekata) na lokalnom nivou.
Učešće aktera ne sme biti ograničeno na početnu fazu, već se mora odvijati tokom celog procesa
sprovođenja strategija i aktivnosti. Takođe je važno pitanje transparentnosti, koje se odnosi na mobilizaciju učesnika i na donošenje procedura za njihove aktivnosti.
Načelo 3: Partnerstvo u Lokalnim akcionim grupama
Ovaj princip podrazumeva osnivanje lokalnih partnerstava u formi Lokalnih akcionih grupa (LAG).
Zadatak LAG-ova je da razviju i sprovedu lokalnu razvojnu strategiju, donose odluke o dodeli finansijskih sredstava i/ili upravljaju njima. LAG-ovi bi po logici stvari trebali da budu efikasne u stimulisanju
održivog razvoja zato što:
- 23 -
• okupljaju i kombinuju ljudske i finansijske resurse iz javnog, privatnog i civilnog sektora;
• okupljaju lokalne „igrače“ oko zajedničkih projekata i multisektorskih akcija, kako bi
se postigla sinergija, osećaj vlasništva nad strategijom i aktivnostima i kritična masa
neophodna za poboljšanje ekonomske konkurentnosti konkretne oblasti;
• pospešuju dijalog i saradnju između različitih činilaca koji često imaju jako malo iskustva u zajedničkim projektima. Pospešivanje dijaloga treba da smanji tenzije, omogući
dijalog i pronalaženje rešenja koja će svi podržati;
• omogućavaju lakše prilagođavanje i promene u ruralnom razvoju. Ovo se postiže kroz
uzajamnu interakciju različitih partnera.
LAG-ovi treba da okupe partnere iz svih sektora, da budu dobro izbalansirani i reprezentativni
u odnosu na postojeće lokalne interesne grupe, koje potiču iz različitih socijalno-ekonomskih
sektora u konkretnoj oblasti. Na nivou na kome se donose odluke, privatni partneri i udruženja
moraju činiti najmanje 50% lokalnog partnerstva. LAG može biti uspostavljen ad hoc radi dobijanja Leader podrške, ili se može zasnivati na prethodnim partnerstvima.
Iskustva su pokazala da je iz ovih opštih karakteristika razvijeno nekoliko tipova LAG-ova.
Shodno ovome, uloga i nadležnosti LAG-ova su u nekim državama članicama vremenom evoluirali kroz bolje razumevanje Leader principa.
LAG odlučuje o pravcu i sadržaju lokalne razvojne strategije i donosi odluke o različitim projektima koje treba finansirati. Konkretna plaćanja se često vrše putem ovlašćenog (obično
institucije ili organizacije koje se bave javnim finasijama) platnog sistema, pre nego kroz same
LAG-ove. Plaćanja se vrše na osnovu izbora projekata. Najaktivniji učesnici LAG-ova su:
• profesionalne organizacije i savezi (predstavnici farmera, stručnjaci iz različitih oblasti,
mikropreduzeća);
• trgovinske asocijacije;
• građani i njihove lokalne organizacije;
• lokalni političari;
• udruženja za zaštitu životne sredine;
• kulturne i komunalne službe iz lokalne zajednice, lokalni mediji;
• udruženja žena;
• mladi ljudi i njihove organizacije.
Od lokalnih akcionih grupa očekuje se da:
• okupe oko zajedničkog projekta relevantne interesne grupe;
• samostalno donose odluke i određuju kapacitete za preispitivanje lokalnih resursa;
• povežu različite mere;
• budu sposobne da u pravoj meri iskoriste mogućnosti koje nude kombinaciju lokalnih
resursa;
• budu otvorene za inovativne ideje;
• budu u mogućnosti da povežu i integrišu zasebne sektorske pristupe.
Lokalne akcione grupe su izabrane da preuzmu veliki deo odgovornosti za razvoj lokalne zajednice (odabir, nadzor, kontrolu i ocenjivanja projekata).
- 24 -
Stepen autonomije LAG-a varira u zavisnosti od specifičnog načina organizacije države članice
i institucionalnog konteksta. Bespovratna sredstva su najuobičajeniji oblik finansiranja Leader
projekata i aktivnosti. Ova sredstva, sufinansirana od EU i nacionalnih javnih fondova, pokrivaju
različite zahteve za realizaciju aktivnosti u zavisnosti od tipa projekta i oblasti.
Načelo 4: Inovacija
Leader ima značajnu ulogu u stimulisanju novih i inovativnih koncepata za razvoj ruralnih
oblasti. Ovo se postiže dopuštanjem širokih margina LAG-a u pogledu sloboda i fleksibilnosti
u donošenju odluka.
Inovacije treba shvatiti u širokom smislu. One mogu značiti predstavljanje novog proizvoda,
procesa, organizacije ili tržišta. Ipak, ruralna oblast, zbog slabe gustine naseljenosti i relativno
malobrojnih ljudskih i finansijskih resursa, ima slabije veze sa istraživačkim i razvojnim centrima, te se može sresti sa poteškoćama kada je potrebno napraviti radikalne inovacije.
Inovacije u ruralnim oblastima mogu značiti preuzimanje i prilagođavanje metoda koji su se
razvili u drugim oblastima ili pronalaženje novih rešenja za izuzetno uporne probleme.
Ovo može obezbediti nove odgovore na specifične probleme u ruralnim oblastima.
Uvođenje Leader principa pomoću sedam načela samo po sebi može biti inovacija u kreiranju
i sprovođenju politika razvoja. Na primer, particpativni pristup može stimulisati pojavu novih
projektnih ideja koje onda LAG može podržati, a uvođenje informacionih i komunikacionih tehnologija u ruralne oblasti može postati važan alat stanovništva za bolji pristup inovacijama.
Načelo 5: Integrisani i međusektorski pristup
Leader ne sme biti program za razvoj jednog sektora. Strategija koja se razvije u okviru njega treba
da se bavi razvojem više sektora kroz njihovo međusobno povezivanje i sprovođenje zajedničkih
aktivnosti. Projekti i aktivnosti definisani u lokalnim strategijama moraju biti povezani i jedinstveni
u pogledu doprinosa konačnom cilju i u pogledu međusobne komplementarnosti. Integracija može
obuhvatiti aktivnosti sprovedene u jednom sektoru, sve programske aktivnosti ili specifične grupe
aktivnosti. Još je važnije da se kroz aktivnosti podrži jačanje veza između različitih učesnika iz
ekonomskog, socijalnog, kulturnog sektora, kao i iz oblasti zaštite životne sredine.
Načelo 6: Umrežavanje
Umrežavanje podrazumeva razmenu primera dobre prakse, iskustava, inovacija i znanja između LAG-ova iz različitih ruralnih oblasti, administracija i organizacija koje su uključene u ruralni
razvoj EU.
Umrežavanjem se stvaraju veze između ljudi, projekata i ruralnih oblasti, pa samim tim umrežavanje može doprineti prevazilaženju izolacije koja je problem za neke ruralne oblasti. Umrežavanje treba da stimuliše uspostavljanje kontakata između LAG-a i definisanje zajedničkih projekata.
- 25 -
Postoje različite vrste mreža:
• Institucionalne mreže
Njih finansira Evropska komisija, koja definiše njihovu ulogu. Evropska unija podržava mrežne
strukture i na evropskom i na nacionalnom nivou. Ove mreže spajaju LAG-ove, administracije i
sve druge zainteresovane partnere, aktivne u razvoju ruralnih oblasti.
Od 2007. godine Evropska komisija rukovodi Evropskom mrežom za ruralni razvoj. Takođe,
u ovu grupu spadaju i nacionalne mreže iz svake od država članica. Ranije je umrežavanje
uglavnom bilo fokusirano na Leader aktivnosti, ali od 2007. ono pokriva mnogo više tema koje
su povezane sa ruralnim razvojem. Uz podršku stručnjaka, umrežavanje sada podrazumeva i
pripremu publikacija o različitim temama koje su vezane za ruralni razvoj, organizovanje seminara, analizu aktivnosti koje su vezane za ruralni razvoj kako bi se identifikovale dobre prakse,
i identifikaciju razvojnih trendova u ruralnim područjima. Umrežavanje se takođe odnosi i na
web prezentacije koje se bave ruralnim razvojem i na aktivnosti koje se bave formiranjem
partnerstava.
Evropska mreža za ruralni razvoj je sabirno mesto za sve nacionalne mreže i administracije iz
svake od država članica. Učestvovanje u aktivnostima umrežavanja je obaveza svih LAG-ova
koji primaju pomoć od EU. Ipak, i druge grupe su doborodošle da doprinesu svojim znanjima i
iskustvima.
• Nacionalne, regionalne i lokalne mreže
Mreže ili asocijacije LAG-ova postoje na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. U ovu
grupu mreža spada i ELARD (Evropska Leader asocijacija za ruralni razvoj).
Načelo 7: Saradnja
Saradnja prevazilazi okvire umrežavanja. Ona obuhvata LAG koji sprovodi zajednički projekat
sa drugim LAG-om ili sa grupom koja ima sličan pristup u drugom regionu, državi članici, pa
i sa grupama iz država izvan EU. Saradnja može podstaći i ubrzati aktivnosti LAG-a. Može im
pomoći u rešavanju konkretnih problema ili doprineti podizanju kapaciteta lokalnih resursa. Na
primer, saradnja može biti način za dostizanje kritične mase za realizaciju određenog projekta
ili za podsticanje komplementarnih aktivnosti. Primeri obuhvataju i zajednički marketing LAGova iz različitih regiona, razvoj zajedničkih turističkih inicijativa koje se zasnivaju na jedinstvenom kulturnom nasleđu. Projekti saradnje nisu samo jednostavna razmena iskustava. Oni
podrazumevaju i konkretan zajednički projekat kojim se u idealnim uslovima zajedno upravlja.
Postoje dva tipa moguće saradnje:
• t eritorijalna saradnja: saradnja između različitih ruralnih područja unutar države članice koja se odvija između LAG-ova iako je otvorena i za druge lokalne grupe koje se
rukovode sličnim principima;
• međudržavna saradnja: saradnja između LAG-ova iz najmanje dve države članice, ili
sa grupama iz država koje nisu članice EU ali se rukovode sličnim principima;
- 26 -
2.4
PRIMERI DOBRIH PRAKSI LOKALNIH AKCIONIH GRUPA
2.4.1
Škotska: Leader program u ruralnom Aberdenširu – Projekat revitalizacije pešačkih staza na brdu Skolti
Lokalne akcione grupe preuzimaju sve veću ulogu u razvoju lokalnih zajednica. One ne samo da
planiraju i sprovode projekte koje su same osmislile, već i odobravaju i pomažu druge inicijative koje
dolaze iz lokalne zajednice, a koje se uklapaju u Strategiju LAG-a.
Lokalna akciona grupa9 „Ruralni Aberdenšir“ formirana je u avgustu 2007. godine. Ubrzo nakon
toga podnela je predlog za finansiranje Vladi Škotske koja rukovodi nacionalnim Ruralnim razvojnim
programom. LAG je dobio sredstva u iznosu od 3,8 miliona evra i konkretne akcije na obnovi lokalne
zajednice u okviru Leader projekta mogle su da počnu.
LAG „Ruralni Aberdeenšir“ okuplja 14 partnera, a vodeća organizacija u okviru partnerstva je
lokalno veće gradića Aberdenšira. U celoj oblasti koja se prostire na oko 4,8 km2 živi oko 148.000
stanovnika. U oblasti ima oko 50 naselja, čiji broj stanovnika varira od 432 do 4.500. Procenjuje
se da oko 70.000 stanovnika živi van naselja u pojedinačnim domaćinstvima. Strategija ruralnog
razvoja Aberdenšira 2008–2013. godine ima sedam osnovnih prioriteta: održive zajednice, održivu
energiju, dodavanje vrednosti na proizvode i tržišta, inovacije u funkcionisanju mikropreduzeća,
razvoj održivog turizma, razvoj radne snage, kao i očuvanje životne sredine.
Unapređenje turizma jedan je od prioriteta Strategije koju je LAG izradio. Njegovi članovi odmah su
prepoznali potrebu da podrže projekat „Korak“. Ova akcija imala je za cilj da revitalizuje i unapredi
postojeću mrežu pešačkih staza koje vode ka brdu Skolti, u blizini grada Bankorija. Na vrhu brda
nalazi se poznati vidikovac, koji godišnje poseti više od 100.000 posetilaca i turista. Sve ovo ima
ogroman značaj za funkcionisanje lokalnih turističkih i uslužnih kapaciteta.
Inicijativa za Bankori koju čine mnoge organizacije i pojedinci iz ovog gradića, započela je 2006. godine aktivnosti na obnovi staza. U prve dve godine izrađena je studija kojom su definisane četiri staze
koje je potrebno obnoviti, definisani su radovi koje je potrebno obnoviti i proračunata su sredstva koja
je potrebno uložiti.
Ipak, projekat je uspešno završen tek nakon što ga je podržao LAG Aberdenšir. Toni Braun, rukovodilac projekta „Korak“, ističe da je podrška Leader programa bila ključna za finalizaciju projekta:
„Informaciju da su nam odobrena sredstva iz Leader programa doživeli smo kao rani i cenjeni novogodišnji poklon. Ova sredstva omogućila su nam da obnovimo veoma zapuštene staze koje vode
ka brdu Skolti. Da nije bilo podrške Leadera, trebalo bi nam mnogo vremena da prikupimo potrebna
sredstva što bi imalo negativan uticaj na turiste koji posećuju brdo. “
U okviru projekta „Korak“ obnovljene su četiri staze koje vode ka brdu Skolti, a ukupna uložena sredstva iznosila su 172.000 evra. Podrška Leader programa iznosila je oko 72.000 evra, dok su ostala
sredstva uložili škotska Asocijacija za očuvanje nasleđa (68.000), različiti akteri iz lokalne zajednice
(26.000) i škotska Komisija za šume (6.000). Važno je istaći da bi realizacija projekta bila nemoguća
9
Svi podaci i fotografije preuzeti su sa : www.aberdeenshireleader.org
bez izvrsne saradnje sa lokalnim zemljoposednicima preko čijih imanja prolaze staze. Uostalom i oni
su deo lokalne zajednice koja će imati koristi od realizacije ovog projekta.
Kontakt:
LAG Aberdeenshire
Kontakt osoba: Vicky Thompson
Tel: +1467 628 383
E-mail: [email protected]
Web: www.aberdeenshireleader.org
Slika 1. Rekonstruisane staze koje vode ka brdu Skolti koje godišnje poseti više od 100.000
posetilaca.
Slika 2. Jedna od staza koja vodi ka brdu Skolti pre i posle rekonstrukcije.
- 28 -
2.4.2
Slovenija: LAG Dolenjska i Bela Krajina, projekat „Stazama nasleđa“
LAG Dolenjska i Bela Krajina10 počeo je kao partnerstvo osam aktera 1996. godine. Danas ovaj LAG
čini četrdeset i osam partnera iz svih sektora, koji zajedno rade na unapređenju svoje male oblasti.
Partneri su se već prilikom osnivanja dogovorili da se njihova razvojna strategija fokusira na unapređenje održivog turizma i uspostavljanje upravljačkog tela, javno-privatnog partnerstva koje bi vodilo
ceo proces pripreme i sprovođenja strategije.
Polazna tačka i glavni element prilikom izrade Strategije bila je činjenica da oblast ima bogato istorijsko nasleđe koje čine stari zamkovi, crkve, vidikovci, muzeji itd. Ideja projekta „Stazama nasleđa“
bila je da se ovakva mesta revitalizuju i stave u funkciju razvoja održivog turizma. Ovakav pristup
otvorio je mogućnosti svim partnerima u LAG-u da kroz saradnju unaprede turističke standarde i
kvalitet turističkih proizvoda u Dolenjskoj i Beloj Krajini.
Republika Slovenija je razvila sopstveni model Integrativnog ruralnog razvoja 1991. godine. Ovaj model bazirao se na principima koji su slični Leader metodologiji. Ovakav pristup pokazao se kao dobar,
s obzirom na to da je pripremio strukture u Sloveniji da 2007. godine uspešno počnu da primenjuju
Leader metodologiju. Od 2007. godine do danas osnovano je preko 30 LAG-ova. Većina je veoma
funkcionalna i aktivno je uključena u stvaranje boljeg okruženja u slovenačkim ruralnim zajednicama
Partneri u LAG-u bili su svesni da prihodi od turizma nisu zagarantovani ako se otvore novi objekti. Znali
su da ovo možda važi za oblasti koje već imaju solidnu turističku posetu. Ipak, u ruralnim, manje razvijenim oblastima, u kojima postoji problem migracije, kao što je Dolenjska i Bela Krajina, to nije bilo tako.
Imajući ovo u vidu, partneri su želeli da oblasti pruže dodatnu vrednost i da diverzifikuju njenu ekonomiju.
LAG Dolenjska i Bela Krajina je pilotirao projekat „Stazama nasleđa“ koristeći Leader princip. Ukupno
je identifikovano 38 objekata koji su se smatrali istorijskim nasleđem. Njihova revitalizacija bila je
osnovni zadatak razvojne strategije u kojoj se kao cilj opisuje „regionalna mreža istorijskih mesta, sa
dobro definisanim identitetom koji može da pruži ponudu i održi pažnju turistima do jedne nedelje“.
Da bi ostvario navedeno, projektni tim je prilikom pripreme Strategije sproveo sledeće aktivnosti:
10
•proučavaojerazličitaistorijskamesta;
•identifikovaojeonakojamogudaprivukuturiste;
•anketiraojevlasnikeilokalnostanovništvouvezisakapacitetimaistorijskihmestazaprimanje turista (ukoliko mesto nije imalo kapacitete, nije bilo uvršteno u Stazu);
•sproveo je detaljnu marketinšku analizu kako bi ustanovio koji tip posetilaca bi zanimala
ovakva mesta;
•pripremiojenacrtmapebudućeStazekojijebiospremanzapromociju;
•konsultovaosesalokalnimvlastimaidrugimzainteresovanimstranamakakobikompletirao
i definitivno dogovorio buduću Stazu;
•pripremiojeipodeliohotelimaiturističkimsubjektimadetaljnouputstvoostandarduusluga
i kvalitetu proizvoda kako bi mogli uspešno da servisiraju potrebe turista koji posećuju Stazu.
Podaci o radu LAG Dolenjska i Bela Krajina dobijeni su zahvaljujući gospodinu Marku Košćaku, vođi projekta Leader inicijativa u Srbiji, odnosno
preuzeti su sa web prezentacije www.las-dbk.s
Upravljanje svim projektnim aktivnostima bilo je povereno LAG-u koji je bio formiran u obliku javnoprivatnog partnerstva. Unutar njega, svi su imali jasno definisane uloge:
•Državniorganinadležnizaturizampomoglisufiskalnimifinansijskimolakšicamaiuzelisu
učešće u promotivnim aktivnostima na nacionalnom nivou.
•Lokalnevlastisupočeledasistematskiulažuuputeve,snabdevanjevodomiudrugeinfrastrukturne radove kako bi podigli standard turističkom proizvodu „Stazama nasleđa“.
•Privatnisektorjepočeodaulažeuobnovuturističkihobjekataiuzajedničkimarketingnove
turističke destinacije.
Paralelno sa ovim, stanovnici lokalnih zajednica počeli su da unapređuju postojeću i osmišljaju novu
ponudu proizvoda i usluga koje mogu da pruže. Počele su da se nude nove usluge, lokalni proizvođači hrane dobili su podsticaj da dodatno unaprede kvalitet svojih proizvoda i da primene najnovije
standarde u pakovanju i marketingu.
Od 1996. godine do danas ukupno je revitalizovano 22 od 28 objekata i u ove aktivnosti uloženo je
preko 2,2 miliona evra, kako javnih tako i privatnih sredstava. Ovo je dovelo do toga da se otvore nova
radna mesta i da lokalni prehrambeni proizvodi počnu da se koriste u hotelima i restoranima. Takođe, lokalna preduzeća imala su više posla prilikom izgradnje i rekonstrukcije puteva, organizovanju
lokalnog transporta. Turisti su počeli da koriste usluge koje se nude u oblasti.
Strategija i aktivnosti sprovedene u okviru nje dali su više nego jasne rezultate u povećanju broja
turista koji posećuju oblast Dolenjska i Bela Krajina. U tabeli koja sledi prikazano je povećanje broja
turista za period 2002–2007.godina:
Grafikon 1: Broj turista u oblasti Dolenjska i Bela Krajina
3500
3029
3000
2546
2500
2147
2000
1759
1412
1500
1000
500
0
453
2002
582
2003
2004
2005
2006
2007
2007
Projekat „Stazama nasleđa“ pokazuje kako legati prošlosti mogu da se iskoriste za turizam tako da
lokalni stanovnici i ekonomija imaju koristi, a da se istovremeno važno istorijsko nasleđe očuva. LAG
Dolenjska i Bela Krajina nastavlja da radi na unapređenju svoje oblasti. Partneri se trude da održe i unaprede kvalitet proizvoda i usluga koje pružaju posetiocima, da kontinuirano sprovode marketinške aktivnosti kroz objavljivanje rezultata koje su postigli i što je još važnije – da jačaju i šire svoje partnerstvo.
Kontakt:
Lokalna akciona skupina (LAS) Dolenjska i Bela Krajina
Kontakt osoba: Povše Jožica
Tel: +386 7 33 729 85
E-mail: [email protected]
Web: www. www.las-dbk.s
- 30 -
2.4.3
Finska: Participativni pristup kao pokretač aktivnosti LAG-a Oulujarvi
LAG11 Oulujarvi bavi se ruralnim razvojem još od 1997. godine. Oblast koju pokriva nalazi se u
idiličnom i mirnom regionu u kome se nalazi i jezero Oulu koje je četvrto po veličini u Finskoj.
Glavni cilj LAG-a je da pruži dodatnu vrednost lokalnim proizvodima kao i da malim proizvođačima omogući pristup tržištu kroz njihovo povezivanje i zajednički nastup. Takođe, jedan od
glavnih prioriteta je razvoj i promocija lokalnog turizma.
Projekat „Pro jezero Oulu“ uspešno je „rebrendirao“ ceo region kroz pristup baziran na lokalnim potrebama. Njega su sa LAG-om inicirala lokalna preduzeća čije su aktivnosti vezane za
turizam. Njih 30 uzelo je učešća u projektu koji je i dizajniran na osnovu njihovih potreba.
LAG Olujarvi osnovan je 1996. godine. Pokriva teritoriju od 7.700 km2 na kojoj živi oko 34.00 stanovnika. U periodu 1996–2007 sproveo je aktivnosti u vrednosti od 5,5 miliona evra, a za aktivnosti
planirane za period 2007–2013 predviđeno je 5,25 miliona evra.
LAG i privrednici sproveli su niz aktivnosti kako bi unapredili turizam u oblasti. Kreiran je zajednički marketinški brend, uspostavljeni su kontakti sa međunarodnim turističkim agencijama
(preko 120 predstavnika je posetilo jezero za vreme trajanja projekta), deset promotivnih tekstova o jezeru Oulu objavljeno je u nacionalnim i lokalnim časopisima.
Paralelno sa ovim, svi preduzetnici želeli su da unaprede svoja znanja i veštine pa su organizovani treninzi na osnovu njihovih potreba. Kroz ove treninge preduzetnici su konkretizovali
svoje ideje za unapređenje turizma: pokretanje zajedničke web prezentacije, kreiranje brošura
za turiste, izradu specifičnih biznis projekata itd. Jedanaest ovakvih ideja realizovano je kroz
posebne aktivnosti. Navešćemo samo da je, kao rezultat inicijative preduzetnika, počeo sa
radom veb-sajt koji ima opciju rezervacije smeštaja.
Na kraju projekta oformljeno je udruženje koje čine svi preduzetnici čije su aktivnosti u vezi sa
turizmom. Odlučeno je da kroz ovu formu zajedno odlučuju o budućim aktivnostima. Uspešnost
projekta vidi se i kroz činjenicu da je broj noćenja nakon realizacije porastao za 10% ali i da su
projekat replicirale još neke oblasti u Finskoj.
Ukupna vrednost projekta iznosila je 110.667 evra, od čega 38.733 iz evropskih, 38.734 iz nacionalnih, a 33.200 iz privatnih fondova.
Ipak, prava vrednost ovog projekta ogleda se u činjenici da su korišćenjem participativnog principa
na najbolji način iskorišćeni ideje i znanja lokalnih aktera. Oni su shvatili da je bolje da se povežu
i nastupaju zajedno, umesto da svako radi za sebe i na svoju ruku. Rezultati naravno nisu izostali.
Kontakt:
LAG Oulujar vi Leader Ry
Kontakt osoba: Pirjo Oikarinen
Tel : +358 8 616 32 15
E-mail: [email protected] leader.com
Web: www.oulujarvileader.com
11
A selection of Leader+ best practices, European Commision 2007, http://ec.europa.eu/agriculture/rur/leaderplus/pdf/bestpractice/bp1_
en.pdf, pristupljeno 14.09.2011.
- 32 -
3
OBUKE SPROVEDENE
U OKVIRU PROGRAMA
Pre samog opisa obuka, važno je još jednom naglasiti da su sve sprovedene obuke osmišljene tako da podignu kapacitete učesnika u različitim oblastima. Znanja, veštine i iskustva
predočena tokom svake od njih neophodna su svima koji su aktivni na području razvoja
ruralnog turizma.
U skladu sa koracima za jačanje kapaciteta koji su predstavljeni u prethodnom poglavlju, a u
okviru kojih se postizanje osećaja vlasništva nad aktivnostima ističe na više mesta, sve obuke
su dizajnirane tako da podstaknu aktivno učešče njihovih polaznika. Ovo je ostvareno stavljanjem naglaska na rad u grupama tokom kojeg su učesnici imali priliku da praktično upotrebe
predstavljene informacije, kao i kroz angažovanje predavača koji su imali zadatak da podstaknu komentarisanje prezentacija i uključivanje u diskusije.
Svakoj od obuka prisustvovali su učesnici iz sva četiri ciljana regiona, predstavnici javnog, privatnog i civilnog sektora, a posebna pažnja posvećena je i ravnomernoj zastupljenosti polova.
Takođe, u zavisnosti od teme obuka, njima su prisustvovali i relevantni predstavnici ministarstava Vlade Republike Srbije i njenih institucija. Sprovednim obukama ukupno je prisustvovalo
638 učesnika.
Opis obuka počeće zbirnim pregledom u okviru koga će biti dat kratak prikaz strukture učesnika na osnovu roda, regiona iz kojih dolaze i institucija koje predstavljaju.
Pregled će se nastaviti kratkim predstavljanjem svake od održanih obuka.
3.1
ZBIRNI PREGLED OBUKA
3.1.1
Rodna struktura učesnika treninga
Razvoj održivog ruralnog turizma u okviru kojeg je potrebno stvoriti uslove za rodnu ravnopravnost i dodatno osnažiti žene, jedan je od ciljeva Programa. Pored specijalno osmišljenih
treninga koji su održani na temu rodne ravnopravnosti, velika pažnja posvećena je i potrebi da
tematskim obukama ravnopravno prisustvuju predstavnci oba roda. U Grafikonu 2 prikazana je
struktura učesnika treninga na osnovu roda.
- 33 -
Grafikon 2: Ukupan broj učesnika i njihova rodna struktura
53%
47%
Muškarci (335)
Žene (303)
3.1.2
Struktura učesnika po kriterijumu regiona iz kojih dolaze
U skladu sa namerom da se osnaže kapaciteti učesnika iz četiri ciljane grupe opština, njihovi predstavnici činili su blizu 85% polaznika obuka. Preostalih 15% činili su predstavnci republičkih institucija, kao i organizacija koje se nalaze van ciljanih regiona ali koje su aktivne u razvoju ruralnog turizma.
Struktura učesnika na osnovu regiona iz kojih dolaze prikazana je u Grafikonu 3.
Grafikon 3: Struktura učesnika po regionima
Ostali regioni
15%
Centralna Srbija
21%
Južni Banat
21%
Istočna Srbija
26%
Donje Podunavlje
17%
3.1.3
Obuke iz ugla institucija i organizacija koje su učestvovale u njima
Metodologija za sprovođenje obuka osmišljena je tako da obuhvati sve važne aktere za razvoj ruralnog
turizma. Da bi se ovo pojasnilo nije dovoljno upotrebiti uobičajenu terminologiju i reći da su obukama prisustvovali predstavnici privatnog, javnog i civilnog sektora. Važno je napomenuti da se prilikom odabira
polaznika vodilo računa da sva tri pomenuta sektora unutar sebe poznaju različite oblike funkcionisanja.
Detaljan prikaz strukture učesnika po kriterijumu institucija koje su predstavljali dat je u Grafikonu 4.
Takođe je pažljivo osmišljen pristup organizovanja obuka kroz parnerstva sa drugim činiocima aktivnim u oblasti ruralnog turizma. Na ovaj način učesnici su se upoznali sa trenutnim aktivnostima,
planovima i stavovima velikog broja institucija koje su važne za njihov rad. Takođe su imali priliku i
da se lično upoznaju sa njihovim predstavnicima, što će im svakako olakšati komunikaciju sa njima.
Obukama su prisustvovali predstavnici sledećih institucija sa nacionalnog nivoa:
•Ministarstvaekonomijeiregionalnograzvoja
•Ministarstvapoljoprivrede,trgovine,šumarstvaivodoprivrede
- 34 -
•Nacionalnerazvojneturističkekorporacije
•Zavodazaočuvanjespomenikakulture
•Nacionalneslužbezazapošljavanje.
Korist od ovakvog pristupa imali su i predstavnci institucija. Oni su putem rada u grupama, kao i
tokom diskusija, mogli da saznaju više o problemima sa kojima se suočavaju lokalne zajednice, kao
i da zajedno sa lokalnim akterima učestvuju u osmišljavanju rešenja za njih.
Grafikon 4: Struktura učesnika po institucionalnoj pripadnosti
9%
17%
3%
26%
24%
21%
Organizacije civilnog društva
Regionalni razvojni centri i agencije,
Mreža za ruralni razvoj, Biznis inkubatori
Pružaoci usluga u turizmu/pojedinci
Lokalne turističke organizacije i predstavnici
lokalnih vlasti
Ministarstva, Turistička organizacija Srbije, Nacionalna turistička
korporacija, Zavod za zaštitu spomenika kulture, Autonomna
pokrajina Vojvodina
Kulturni centri, muzej i zavodi za zaštitu spomenika, Nacionalna
služba za zapošljavanje, centri za socijalni rad, sportske ustanove,
institucije koje upravljaju zaštićenim prirodnim dobrima, javna
komunalna preduzeća, zadruge, LAG koordinatori, mediji
Od upoznavanja sa problemima verovatno je bitnija činjenica da su tokom obuka predstavnici lokalnih zajednica dobili mogućnost da predstave i njihove potencijale za ruralni turizam. Ovo je posebno
važno ako se ima u vidu da informacije sa lokalnog nivoa često teško stižu do nacionalnih institucija.
Dodatna vrednost je u tome što su tokom obuka učesnici iz različitih sektora, bez obzira na to što
dolaze iz istih lokalnih zajednica, često po prvi put bili u prilici da razmene mišljenja i stavove, ali i da
nauče nešto jedni o drugima.
Takođe, na ovo se nadograđuju upoznavanja i razmene iskustava sa predstavnicima drugih lokalnih
zajednica. Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa primerima dobre prakse, ali i da čuju probleme
iz svih delova Srbije.
Sveobuhvatno, ovakav pristup doprineo je stvaranju partnerstava koja će u budućnosti imati važnu
ulogu u razvoju ruralnog turizma u Srbiji.
3.2
POJEDINAČNI PREGLED OBUKA
3.2.1
Obuka o razvoju ruralnog turizma, iskustva iz Bavarske, Divčibare 18–19. juna i Orašac 23–24.
juna 2010.
Ove obuke organizovane su u saradnji sa Ministarstvom, poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Navedeno Ministarstvo je na osnovu sporazuma o bilateralnoj saradnji sa
Vladom Republike Nemačke obezbedilo prisusustvo predavača iz ove države koji su preneli iskustva
vezana za razvoj ruralnog turizma.
- 35 -
Predavači na ovom treningu bili su stručnjaci zaposleni u bavarskom Ministarstvu poljoprivrede,
hrane i šumarstva zaduženi za planiranje i sprovođenje Leader principa.
Učesnicima je prezentovana opšta situacija u oblasti ruralnog turizma u Bavarskoj, relevantni tržišni
pokazatelji, sistemi kvaliteta, podrška koju dobijaju od države, instrumenti za marketing i promociju
kao i trening sistem koji je specijalno osmišljen za pružaoce usluga u turizmu.
Obukama su prisustvovala 54 učesnika koja su predstavljala lokalne turističke organizacije, javna i
privatna preduzeća, Mrežu za ruralni razvoj Srbije, pružaoce usluga u turizmu i u poljoprivrednom
sektoru, lokalne samouprave, medije i organizacije civilnog društva.
3.2.2
Obuka o Leader i LAG principima, iskustva iz Italije, Rtanj, 21–24. jun 2010.
Ova obuka sprovedena je u okviru saradnje Ministarstva poljoprivrede, trgovine šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede Republike Italije.
S obzirom na strateško opredeljenje Republike Srbije da se pridruži Evropskoj uniji, najveća pažnja
bila je posvećena predstavljanju funkcionisanja Leader i LAG principa. Ukratko, Leader i LAG su dva
najvažnija metodološka i praktična oruđa koja Evropska unija koristi da bi pospešila razvoj svojih ruralnih oblasti. Njihov detaljni prikaz i primeri dobre prakse iz država Evropske unije dati su u Poglavlju
2. ovog izveštaja.
Imajući u vidu ove činjenice, zaključeno je da će informacije o i upoznavanje sa Leader principom i
funkcionisanjem LAG-ova koristiti svim korisnicima Programa bez obzira na ciljane regione iz kojih
dolaze ili koji sektor predstavljaju.
Procenjeno je i da će jačanje kapaciteta u ovim oblastima imati kako kratkoročan tako i dugoročan
značaj za učesnike Programa. Naime, informacije o Leaderu i LAG-ovima važne su radi pripreme za
trenutak kada će Srbiji biti dostupni fondovi Evropske unije koji podržavaju ruralni razvoj baziran na
ovim principima. Imajući ovo u vidu, Program je želeo da na lokalnom i nacionalnom nivou osnaži
postojeće i stvori nove kapacitete za njihovu primenu u Srbiji.
Bez obzira što su LAG i Leader principi Evropske unije koji se primenjuju u svim državama članicama,
unutar svake od njih postoje specifičnosti u vezi sa njihovom primenom. Želeći da polaznicima približi
ove različitosti, ali i da im pruži što više primenljivih informacija, obuke o njima održali su predavači
iz Nemačke, Italije, Slovenije i Irske. Predavači iz Italije bili su stručnjaci iz tamošnje „Mreže za ruralni
razvoj 2007–2013“. Njihov zadatak je bio da predstave iskustva u vezi sa ruralnim razvojem iz svoje
države ali i da promovišu mogućnosti za saradnju u sprovođenju Leader principa između institucija i
organizacija iz Srbije i Italije.
Učesnici su bili predstavnici Mreže za ruralni razvoj Srbije, pružaoci usluga u turizmu, kao i predstavnici javnog, privatnog i civilnog sektora iz lokalnih samouprava koje su obuhvaćene Programom.
Prisustvovalo je ukupno 17 polaznika.
Tokom obuke su predstavljena znanja i veštine potrebne za jačanje kapaciteta za primenu Leader i
LAG principa i pojašnjene su politike Evropske unije za ruralni razvoj koje se baziraju na njima. Obuka
- 36 -
je završena radom u grupama, kada su učesnici imali prilike da iznesu svoje stavove i zapažanja
vezana za moguću primenu predstavljenih znanja, kao i za mogućnost međusobne i saradnje sa
predstavncima italijanske Mreže za ruralni razvoj.
Odmah nakon obuka učesnici su mogli da u svom svakodnevnom radu upotrebe dobijene informacije. Naime, ova dva principa su osmišljena tako da budu primenljiva i na funkcionisanje bilo koje
lokalne zajednice, odnosno u aktivnostima na ruralnom razvoju u okviru bilo koje države.
3.2.3
Obuka „Kulturna baština i ruralni razvoj kroz partnerstva“, Knjaževac, 1–2 decembar 2010.
Ova dvodnevna radionica organizovana je u saradnji sa stručnjacima UNESCO. U okviru nje su učesnici
imali priliku da se informišu o dva velika izazova za razvoj održivog turizma: korišćenju kulturnog nasleđa uz
stvaranje javno-privatnih partnerstava, kao i o temi promocije investicija i finansiranja u ruralnom turizmu.
Tema korišćenja kulturnog nasleđa radi promocije ruralnog turizma sve je prisutnija u delu javnosti koji se bavi razvojem turizma, kao i unutar institucija i organizacija koje se bave pripremom
zakonskog okvira kojim će biti utvrđena pravila i procedure za uspostavljanje i funkcionisanje
privatno-javnih partnerstava.
Na ovo se nadovezuju i teme investiranja i finansiranja ruralnog turizma. Posedovanje veština, znanja,
kao i poznavanje primera dobre prakse iz ovih oblasti, može bitno da doprinese pokretanju i sprovođenju aktivnosti koje za cilj imaju unapređenje turističkih ponuda lokalnih zajednica.
Radionici je prisustvovalo 30 ključnih aktera, to jest potencijalnih partnera za osnivanje privatnojavnih partnerstava. Priliku da se upoznaju sa znanjima iz ove oblasti, ali i da razmene iskustva i da
se međusobno upoznaju dobili su direktori, savetnici i koordinatori lokalnih turističkih organizacija,
predstavnici opštinskih odeljenja za lokalni ekonomski razvoj, predstavnici Republičkog zavoda za
zaštitu spomenika kulture, predstavnci kulturnih centara i medija.
Stručnjaci UNESCO iz Italije i Slovačke prezentovali su metodologiju za zaštitu i podršku kulturnom
nasleđu, kao i svoja specifična iskustva stečena tokom procesa umrežavanja kulturnog nasleđa sa
turizmom. Oni su učesnicima predočili glavne pouke iz aktivnosti koje su sproveli, kao i moguće
modele za kreiranje partnerstava.
Učesnici obuke identifikovali su sledeće primere kulturnog nasleđa Republike Srbije kao podobne za
razvoj ruralnog turizma:
• Sela na Staroj planini
• Felix Romuliana
• Negotinske pimnice (kompleks vinskih podruma iz 19. i 20. veka)
Na kraju obuke, svi učesnici složili su se da su prezentovane informacije bile vrlo korisne i inovativne
u odnosu na trenutnu situaciju u Srbiji. Učesnici smatraju i da je potrebno pokrenuti inicijative za
formiranje privatno-javnih partnerstava koja povezuju kulturno nasleđe i ruralni turizam, kako na
lokalnom tako i na nacionalnom nivou.
- 37 -
3.2.4
Obuka „Investicije i finansiranje održivog turizma“, Kladovo, 30-31. mart 2011.
Obuka „Investicije u i finansiranje održivog turizma“ realizovana je kao zajednička inicijativa Nacionalne turističke razvojne korporacije i Programa.
Slika 3. Kladovo pejzaž - Podrška koju Program pruža stvoriće uslove za bolju promociju bogate
turističke ponude donjeg Podunavlja
S obzirom na njenu važnost i kompleksnost, za sprovođenje ove obuke angažovano je sedam stručnjaka različitih profila. Svaki od njih obradio je određenu temu u okviru pokrivene oblasti:
•Tokomprvesesijerazgovaranojeopozitivniminegativnimuticajimaturizmanaekonomsku,
socijalnu i situaciju u oblasti zaštite životne sredine. Ovo je obuhvatilo prezentacije i diskusije o tome kako turizam može doprineti razvoju destinacija, smanjenju siromaštva i većem
uključivanju žena i poljoprivrednika u aktivnosti koje su vezane za njega. Razmatrane su i
opasnosti za životnu sredinu kao i opasnosti vezane za produbljivanje socio-ekonomskih
razlika u lokalnoj zajednici.
•Sledećasesijabilajeposvećenaanaliziizvorafinansiranjauodrživomturizmu.Unjenom
uvodnom delu pojašnjeni su pojmovi investiranje i održivi turizam, i predstavljene su različite vrste investicija kao i zakonski okvir kojim se one regulišu. Usledilo je predstavljanje
najvažnijih informacija koje zanimaju investitore, ali i načina na koje ih treba prezentovati.
U završnom delu ove sesije predstavljeni su trendovi u Evropskoj uniji koji su vezani za ubrzavanje procedura za izdavanje dozvola kao i za dodelu sertifikata zajednicama u kojima se
vodi računa o zaštiti životne sredine.
•Nakonovoga,učesnicisuimaliprilikudaseupoznajusaindikatorimazaprocenurazvoja
održivog turizma i konkurentnosti turističkih destinacija. Predstavljeni su i primeri dobrih
praksi u razvoju održivog turizma iz Slovenije (razvoj održivih destinacija, proizvoda, prevoza,
smeštajnih kapaciteta) kao i model razvoja turizma koji podržava održivost i konkurentnost,
a koji je razvijen za slovenačke Alpe.
•Tokomčetvrtesesijeučesnicisuseupoznalisaiskustvimauupravljanjuinvesticijama
u turizmu u Republici Srbiji. Takođe, pojašnjeni su i osnovni instrumenti za privlačenje
investitora. Ovaj deo obuke završen je sa diskusijom o budućnosti turizma u Srbiji, a
jedan od njenih zaključaka bio je da bi država zajedno sa investitorima trebalo da radi
na održivosti turizma.
- 38 -
• U okviru sesije tokom koje su predstavljeni različiti modeli za razvoj turističkih destinacija i za
upravljanja kulturnim i prirodnim dobrima, naglašena je važnost povezivanja razvoja kulturnih
i prirodnih dobara sa razvojem destinacija, a kao primer je dat model razvoja turizma u Evropi.
Na ovo se nadovezala i tema održivog upravljanja turističkim destinacijama. Diskutovalo se o važnosti
stvaranja institucionalnog okvira za ovu aktivnost, a nakon toga su predstavljeni modeli za razvoj
organizacija koje upravljaju turističkim destinacijama. Posebno je istaknuta uloga najvažnijih partnera (turističkih organizacija, pružaoca usluga, organizacija civilnog društva) u kreiranju turističkog
proizvoda, važnost promocije turističke destinacije na tržištu i potreba da pružaoci usluga u turizmu
koji su aktivni na teritoriji jedne destinacije usvoje zajednički sistem vrednosti.
U okviru obuke predstavljeno je i kako investitori procenjuju mogućnosti za finansiranje projekata u
turizmu. U ovom smislu, istaknuta je važnost pravovremene i ažurne pripreme projektne dokumentacije koja uključuje i pripremu studije izvodljivosti.
Na kraju, predstavljene su Terme Snovik iz Slovenije, koje su jedina turistička destinacija u ovoj državi
koja ima Ekološki sertifikat (Ecolabel) Evropske unije. Razvoj Termi i dobijanje sertifikata primeri su
razvoja održive turističke destinacije koja se zasniva na očuvanoj životnoj sredini. Ovo je postignuto
kroz poštovanje i isticanje ekoloških vrednosti, kao i kroz saradnju sa lokalnom zajednicom i institucijama EU koje su podržale aktivnosti iz svog Fonda za regionalni razvoj.
Svi učesnici složili su se da je ova vrsta obuka potrebna svima koji se bave razvojem turizma u Srbiji.
Znanja stečena tokom obuka mogu doprineti sticanju novih veština koje su korisne u predstavljanju
Srbije, ali i pojedinačnih destinacija, mogućim investitorima. Zaključeno je da je privlačenje investicija kompleksan proces koji zahteva puno planiranja i ulaganja već tokom prvih koraka u njegovom
sprovođenju. Jedan od najvažnijih koraka je i stvaranje uslova da investitori dobiju sve potrebne
informacije, ali i da im se pruži podrška tokom realizacije investicije. Istaknuta je potreba inteziviranja
komunikacije i razmene informacija između svih onih koji su uključeni u procese investiranja i finansiranja projekata u turizmu.
3.2.5
Obuka „Leader princip i metodologija sa specijalnim osvrtom na funkcionisanje i ulogu Lokalnih
akcionih grupa (LAG-ova)“, Kladovo 4–6. jula i Divičibare 11–13. jula 2011.
Ove dve obuke organizovane su u saradnji sa projektom Evropske unije „Izgradnja kapaciteta za
uspostavljanje i implementaciju Leader inicijative u Republici Srbiji” (Leader Srbija). Na njima su
učešće uzeli i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja kao i predstavnici delegacije Evropske unije u Srbiji. Ove obuke
nadovezale su se na prethodne radionice za strateško planiranje.
Važno je napomenuti da je u okviru projekta „Leader Srbija“ prepoznata potreba za povezivanjem sa
Programom i aktivnostima koje su sprovedene u okviru njega. Iz ovoga je i proizašlo zajedničko organizovanje obuka kojima su prisustvovali predstavnici organizacija iz regiona obuhvaćenih Programom.
Leader princip i funkcionisanje i ulogu LAG-ova predstavili su stručnjaci iz Slovenije i Irske koji vode
projekat „Leader Srbija“. Budući da su učesnici Programa već imali priliku da pohađaju obuke koje
su ranije održali stručnjaci iz Italije i Nemačke, na ovaj način zaokruženo je ostvarivanje jednog od
- 39 -
Slika 4.
LAG trening Divčibare - Rad u
grupama doprineo je razmeni
iskustava, upoznavanju i boljem
povezivanju učesnika
ciljeva obuka. Konkretno, učesnicima su preneta iskustva iz različitih država Evropske unije kako bi
mogli da uporede drugačije pristupe u sprovođenju lokalnih inicijativa.
Ostvarivanju drugog cilja – podizanju svesti učesnika o neophodnosti saradnje između različitih aktera – pored izabranih tema, doprineo je i pažljivo osmišljen grupni rad. Tokom njega, učesnici su podeljeni u pažljivo formirane grupe, imali mogućnost da se upoznaju, uoče zajednički interes u saradnji,
kao i da razmene iskustva u sprovođenju aktivnosti na razvoju lokalnih zajednica.
Učešće organizatora ove obuke, kao i njihovih partnera u grupnom radu, potvrdilo je da je neophodno
sarađivati i sa institucijama sa nacionalnog nivoa kao i sa predstavnicima donatora i razvojnih agencija tokom primene Leader principa. Učesnici i predavači su tokom grupnog rada zajedno odgovarali
na postavljene zadatke, pa je ovo bila još jedna prilika da učvrste međusobno poverenje.
Ukupno je prisusustvovalo 65 učesnika, koji su predstavljali područne centre Mreže za ruralni razvoj
Srbije, organizacije civilnog društva koje se bave razvojem ruralnog turizma kao i regionalne razvojne
agencije. Koncept ove obuke bio je da se u svakom od tri dana njenog održavanja pokrije po jedna
zasebna celina važna za pojašnjavanje Leader principa i neophodnost međusobne saradnje tokom
njegovog sprovođenja. Sledi pregled12 obuke.
Obuka je počela prezentacijom metodologije za integrativno planiranje na lokalnom nivou. Predstavljeni su i načini za razvoj partnerstava u ruralnim područjima. Usledilo je predstavljanje primera dobre
prakse: stvaranje partnerstva radi jačanja i razvoja lokalne zajednice, Knežja, Slovenija. Ovaj model
izabran je zbog zajedničkog nasleđa kao i zbog istorijskih, kulturnih i sličnosti u mentalitetu između
stanovnika Slovenije i Srbije.
Sesija je završena radom u grupama koji je za cilj imao podsticanje učesnika da kreativno razmišljaju o prvim koracima u procesu stvaranja partnerstava. Nakon što su predstavili rezultate
svog rada, učesnici su komentarisali predstavljena rešenja i razmenjivali mišljenja. Oni su se
složili da su predstavljene informacije korisne ne samo za osnivanje LAG-a, već i za ostale
aktivnosti u okviru kojih je potrebno uspostaviti saradnju, uključiti što više aktera iz jedne zajednice i planirati razvojne strategije. Zajednički zaključak svih učesnika je da postoji mnoštvo
metoda, mogućnosti i načina da se formiraju partnerstva, kao i da je predstavljene principe
moguće i neophodno koristiti tokom ovog procesa.
12
Kompletni materijali sa obuka dostupni su na www.li-serbia.org.
Učesnici su ponovo imali aktivnu ulogu i komentarisali su različite probleme koji su vezani za
formiranje LAG-ova u Republici Srbiji. Oni su istakli sledeće principe kao bitne za sprovođenje
ovog procesa:
•TokomosnivanjaLAG-ovabićeidentifikovanapartnerstvakojasezasnivajunazajedničkoj
potrebi da se unapredi razvoj lokalne zajednice. Ovakva partnerstva su dugoročnija i stabilnija od onih koja se nameću spolja.
•TokomprocesaizradeStrategijezarazvojlokalnezajednicedefinisaćesekonkretnarešenja
i odgovori za probleme njenih stanovnika.
•ČlanovibudućihLAG-ovatrebalobipažljivodasagledajusvemogućepreprekezanjihovoosnivanje i funkcionisanje, kako bi bili u stanju da ih otklone. Posebnu pažnju treba da posvete
pronalaženju rešenja pomoću kojih bi minimizirali moguća protivljenja unutar lokalnih zajednica.
Primer dobre prakse: saradnja Ujedinjenih nacija i Evropske unije u Srbiji
U okviru obuke koja je održana na Divčibarama, saradnja između Leader Srbija i Programa formalizovana je potpisivanjem protokola o saradnji. Ovaj dokument koji promoviše principe međusobnog
razumevanja i zajedničkog sprovođenja aktivnosti, potpisali su Marko Košćak, vođa tima za sprovođenje projekta „Leader Srbija“, i Karlo Puškarica, koordinator UN Programa.
U okviru radnih grupa učesnici su predstavili svoja rešenja za otklanjanje ili minimiziranje potencijalne štete
koja bi mogla nastati ukoliko bi neko od partnera imao negativan pristup i ako bi opstruirao rad ostalih članova.
Tokom prezentacija zaključaka grupnog rada i diskusije koja je usledila, uočeno je da su mnogi problemi zajednički za sve lokalne zajednice u Srbiji, bez obzira na specifičnosti svake od njih.
Kao primer dobre prakse predstavljen je rad udruženja Tamiška razvojna inicijativa. Najvažniji prezentovani podaci su:
•Iako u Republici Srbiji još uvek nije uspostavljen zakonski okvir za formiranje LAG-ova, ova
organizacija formirana je 2007. godine i registrovana je kao udruženje građana.
•Bez obzira na zakonski okvir, osnivači su Tamišku razvojnu inicijativu formirali po Leader i LAG
metodologiji.
•Udruženje obuhvata teritoriju od 536,7 km2 koja se nalazi na teritorijama tri (Zrenjanin, Kovačica i Opovo) opštine
•Na ovoj teritoriji živi 20.144 stanovnika koji su grupisani u devet lokalnih zajednica
•Glavni ciljevi Udruženja su su promocija očuvanja zdrave životne sredine i ekonomski razvoj
zajednica koje ga čine
Predstavljanje ovog uduženja kao i konkretnih rezultata (kampanje za očuvanje i razvoj flore i faune,
promocija mogućnosti za nautički turizam, uspostavljanje saradnje sa LAG iz Republike Poljske)
njegovog rada bilo je vrlo korisno učesnicima obuke. Oni su uvideli da je moguće primeniti Leader i
LAG principe i bez postojanja formalnih pravnih mehanizama, ali su se i složili da ovakve inicijative
ujedno pospešuju njihovo uspostavljanje.
- 41 -
Na kraju obuke, svi učesnici su dobili sertifikate kojima se potvrđuje njihovo prisustvo obukama. Oni su
uslov za učešće u konkursima za finansijsku podršku koji su planirani u okviru projekta Leader Srbija.
Ova obuka nadovezala se na prethodne koje je sproveo Program. Ona je pomogla da informacije o
Leader i LAG principima dođu do još jedne grupe predstavnika ruralnih zajednica, kao i da se povećaju njihovi kapaciteti za razvoj održivog ruralnog turizma.
Njenom realizacijom proširena je baza lokalnih zajednica koje će koristiti Leader i LAG principe u
svom radu i koje će aktivno zagovarati stvaranje zakonskog okvira za njihovo formalizovanje, to jest
za njihovu punu primenu.
Partnerstvo koje je demonstrirano organizacijom i sprovođenjem obuka od strane projekta Leader
Srbija i Programa, kao i učešće predstavnika Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije i delegacije Evropske komisije, doprineli su da se kod učesnika
učvrsti poverenje u partnere sa nacionalnog nivoa koji su angažovani na stvaranju boljih uslova za
razvoj ruralnih zajednica u Republici Srbiji.
3.2.6
Regionalni treninzi
Treninzi za jačanje kapaciteta
Rukovodeći se iskustvima koja su stečena tokom Programa (prethodno sprovedenog u Albaniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji) koji je za cilj imao izgradnju kapaciteta za korišćenje fondova
Evropske unije za ruralni razvoj, u svakom od četiri ciljana regiona organizovano je ukupno 12 regionalnih treninga koji su za cilj imali davanje podrške lokalnim zajednicama u Strateškom planiranju
i jačanju organizacionih kapaciteta.
Treninzi su organizovani u periodu 30. jun - 8. avgust 2010. godine i bili su kombinacija predstavljanja
teorijskih znanja i praktičnih veština, simulacija situacija sa kojima se mogu suočiti ruralne zajednice
u svom razvoju i učenja na daljinu/mentorstva.
Koncept odabira učesnika podrazumevao je da njihova struktura što je više moguće simulira uobičajen
sastav LAG-ova iz država EU kako bi se lokalne zajednice praktično pripremile za buduće izazove. Shodno
ovome, iz svake od lokalnih zajednica koje učestvuju u Programu prisustvovao je po jedan predstavnik:
• lokalne samouprave (odeljenja koje se bave lokalnim ekonomskim razvojem); • turističke organizacije;
• javnih preduzeća (čiji je rad povezan sa razvojem turizma);
• individualnih poljoprivrednih proizvođača;
• područnih i regionalnih centara Mreže za ruralni razvoj Srbije;
• lokalnog obrazovnog sistema.
Pokrivene su sledeće teme:
• Upravljanje projektnim ciklusom
• Prikupljanje sredstava i pisanje predloga projekata
• Strateško planiranje.
- 42 -
Tokom sesija koje su se bavile strateškim planiranjem posebna pažnja bila je posvećena jačanju
organizacionih kapaciteta aktera važnih za ruralni razvoj. Uvažavajući primere dobrih praksi
LAG-ova, kroz praktične vežbe procenjivani su kapaciteti lokalnih vlasti, turističkih organizacija,
obrazovnih i ustanova kulture, privatnih preduzetnika, pružalaca usluga u turizmu i organizacija
civilnog društva.
Nakon završetka treninga, usledio je poziv za podnošenje projekata (prva tema konkursa, videti Poglavlje 5) u okviru kojeg su predstavnici lokalnih zajednica imali priliku da praktično upotrebe stečena
znanja i veštine. S obzirom na prethodna iskustva i kapacitete, učesnici treninga iz Mreže za ruralni
razvoj Srbije pružili su podršku svima koji su bili zainteresovani za pripremu projekata, to jest za
učešće na konkursu.
Predstavljanje najnovijih standarda kvaliteta u sektoru proizvodnje inputa za ruralni turizam (poljoprivreda, prerada i gastronomska ponuda)
Kroz 25 radionica predstavljeni su najnoviji standardi koji se tiču proizvodnje i posluživanja hrane.
Procenjeno je da su oni važni za razvoj održivog ruralnog turizma, budući da se njihovim ispunjavanjem proširuje ponuda turističkih destinacija, kao i da se dodatno diverzifikuje ekonomija.
Radionicama su prisustvovali individualni proizvođači, ali i predstavnici organizacija i institucija koje
su važne za njihov rad. One su prilagođene specifičnim potrebama svakog od četiri ciljana regiona,
a osmišljene su tako da pored osnovne teme promovišu i socijalni razvoj i očuvanje zdrave životne
sredine. Na njima su stručnjaci iz Instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada i Kulinarske
federacije Srbije održali sledeća predavanja:
• Uvod u HACCP standard
• Uvod u GlobalGAP standard
• Standardi za preradu i proizvodnju voća i povrća na malim farmama • Standardi za preradu i proizvodnju mesa na malim farmama
• Standardi vezani za hranu važni za individualne pružaoce usluga u turizmu
• Marketing i organizovanje proizvođača i ponuđača usluga u ruralnom turizmu
U nastavku rada planirani su i treninzi i mentorski rad sa polaznicima u vezi sa brendiranjem proizvoda i regiona, organskom proizvodnjom i ECEAT sertifikacijom, čime će se uvođenje novih znanja o
standardima kvaliteta u potpunosti zaokružiti.
Sve radionice bile su koncipirane tako da osnaže ceo lanac proizvođača, prerađivača i pružalaca
usluga u turizmu, s obzirom na to da su svi ovi akteri bitni za bolje povezivanje poljoprivrede i turizma
u ruralnim predelima. Ovo je ostvareno predstavljanjem osnovnih terojskih znanja i naprednih praktičnih primera i vežbi koje su u vezi sa nabrojanim standardima.
Radionicama su prisustvovali predstavnici individulanih poljoprivrednih proizvođača, njihovih zadruga
i udruženja, prerađivača hrane i Mreže za ruralni razvoj Srbije.
Na kraju, važno je napomenuti i da je tokom realizacije ovih treninga velika pažnja posvećena ravnopravnoj zastupljenosti polova, pa su žene činile 52% učesnika.
- 43 -
- 44 -
4
PROCES REVIZIJE
LOKALNIH RAZVOJNIH
STRATEGIJA
4.1
PROCES REVIZIJE LOKALNIH RAZVOJNIH STRATEGIJA
Revizija lokalnih razvojnih strategija s posebnom pažnjom usmerenom na turizam jedna je od
aktivnosti koje se sprovode u okviru Programa. U ovom izveštaju biće predstavljeni ciljevi i
najvažnije aktivnosti planirane u okviru ovog procesa, s obzirom na to da je on u vreme njegove
pripreme još uvek bio u toku.
Pomenuta aktivnost ima za cilj da se projekti za razvoj održivog ruralnog turizma uključe u
razvojne strategije 19 lokalnih samouprava koje se nalaze u regionima koje pokriva Program.
Takođe, jedan od ciljeva je i da se u revidirane strategije uključe principi rodne ravnopravnosti
kao i mehanizmi za osnaživanje žena.
Prvi korak bio je identifikovanje i povezivanje svih aktera iz lokalnih zajednica koji učestvuju
u razvoju lokalnih strategija, kao i onih koji se direktno bave ruralnim turizmom.U aktivnost
su uključeni predstavnici lokalnih samouprava, to jest donosioci odluka (predsednici opština i
drugi rukovodioci) i zaposleni u javnim preduzećima, turističkim organizacijama i opštinskim
odeljenjima koja su povezana sa turizmom. Pored njih, u reviziju razvojnih strategija uključili su
se i predstavnci organizacija civilnog društva, zadruga i pružalaca usluga u turizmu (pojedinci
i preduzeća).
U svakoj od 19 zajednica održane su radionice na kojima se razgovaralo o zastupljenosti turizma u postojećim strateškim dokumentima, kao i o viziji za njegov razvoj.
Nakon povezivanja najvažnijih aktera i diskusija u zajednicama održane su četiri regionalne
radionice. U okviru radionica predstavnici zajednica su imali priliku da se upoznaju sa principima za razvoj održivog ruralnog turizma. Na pomenutim radionicima učesnici su definisali i
modele međusobne komunikacije, koordinacije i zajedničkog planiranja aktivnosti na razvoju
strategija.
Proces revizije razvojnih strategija nastavljen je aktivnostima u lokalnim zajednicama, što je
podrazumevalo određivanje prioriteta kao i definisanje konkretnih projekata za razvoj ruralnog
turizma, sa ciljem da se oni uključe u lokalne razvojne strategije u 19 opština koje učestvuju
u Programu.
- 45 -
4.2
radIonIce: rodna ravnopravnost, osnažIvanje žena
I RAZVOJ ODRŽIVOG RURALNOG TURIZMA
Radionice su održane u periodu od 21. do 26. jula 2011. godine u Kladovu, Pirotu, Vršcu i Kosjeriću.
One su za temu imale uključivanje principa rodne ravnopravnosti i aktivnosti za osnaživanje žena
u lokalne razvojne strategije. Prisustvovalo je ukupno 56 učesnika koji su predstavljali organizacije
civilnog društva, lokalne samouprave i njihove institucije, kao i preduzeća odnosno individualne pružaoce usluga u turizmu.
Radionice su koncipirane na osnovu analize potreba regiona u kojima se sprovode aktivnosti. U obzir
su uzeta iskustva sa terena, ali i preporuke dva dokumenta razvijena u okviru Programa: „Analiza
uključenosti principa rodne ravnopravnosti u lokalne razvojne strategije“ i „Analiza uključenosti turizma u lokalne razvojne strategije“.
Na osnovu izvršene analize definisani su sledeći ciljevi radionica:
•Revizijapojmovapolirodipokretanjediskusijeotomezaštojerodnaravnopravnostvažna
za proces izrade razvojnih strategija.
•Upoznavanje učesnika sa međunarodnim i nacionalnim okvirima za uključivanje principa
rodne ravnopravnosti u razvojne aktivnosti.
•Identifikacijavažnihakterazaunapređenjerodneravnopravnostiulokalnimzajednicama.
•Pojašnjavanjekonkretnihaktivnostizauključivanjeprinciparodneravnopravnostiulokalne
razvojne strategije i projekte definisane unutar njih.
•Boljerazumevanjevažnostiplaniranjasredstavazaaktivnostinaunapređenjurodneravnopravnosti i osnaživanju žena u okviru budžeta lokalnih samouprava.
Da bi uspunili navedene ciljeve, predavači su osmislili i održali sedam prezentacija u okviru kojih su
pružene neophodne informacije, znanja i veštine. Razmena mišljenja i uključivanje učesnika u diskusije podstaknuti su i ovom prilikom.
Učesnici su istakli sledeća zapažanja:
•Ovavrstaradionicajevrlokorisna,sobziromnatodapomažestvaranjuuslovazaunapređenje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena.
•Odposebnevažnostijerazumevanjeprinciparodneravnopravnostiusmislurazvojaodrživog
ruralnog turizma.
•Planzaprimenuznanjastečenihtokomradionicakojijerazvijenuokviruradaugrupama
biće važna smernica za buduće aktivnosti.
•Programbitrebalodaugradimehanizamzapodsticanjeaktivnostikojepoboljšavajurodnu
ravnopravnost u svoj sledeći poziv za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava.
•Programbitrebalodarazmotrimogućnostangažovanjastručnjakakojibipomoglilokalnim
samoupravama da integrišu principe rodne ravnopravnosti u svoje aktivnosti kao i u predloge
projekata za razvoj turizma.
- 46 -
5
PODRŠKA LOKALNIM
INICIJATIVAMA KROZ
DODELU BESPOVRATNIH
FINANSIJSKIH SREDSTAVA
(GRANTOVA)
Jedna od aktivnosti koju je Program „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“ sproveo, a koja je
logični nastavak prethodno opisanih obuka, jeste pružanje materijalne podrške lokalnim inicijativama
(projektima) koje za cilj imaju diverzifikaciju lokalne ekonomije kroz razvoj održivog turizma.
Aktivnost je spovedena kroz šeme za dodelu bespovratne finansijske pomoći najboljim lokalnim inicijativama. Važno je naglasiti da je ovo prvi put da su u Srbiji korišćene regionalne komisije za ocenjivanje projekata. One su bile sastavljene od predstavnika lokalnih zajednica, baš kao što je i predviđeno
Leader metodologijom.
5.1
SKRAĆENI PRIKAZ POZIVA ZA PODNOŠENJE PROJEKATA
KONKURS ZA DIVERZIFIKACIJU RURALNE EKONOMIJE KROZ TURIZAM ZA 2010. GODINU
Cilj programa „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“ predstavlja pružanje podrške institucijama
i svim zainteresovanim stranama na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, u kreiranju politike
ruralnog razvoja i pokretanje odgovarajućih aktivnosti radi njenog sprovođenja.
Program Ujedinjenih nacija za održivi ruralni turizam pokriva sledeća tri tematska prozora:
1. Razvoj turističkih destinacija
2. Diverzifikacija ruralne ekonomije kroz turizam
3. Investicije u turizam za aktivno učenje
Ovaj konkurs odnosio se na tematski prozor pod nazivom „Diverzifikacija ruralne ekonomije kroz
turizam“, dok su konkursi za ostale teme bili objavljeni godinu dana kasnije (na jesen 2011. godine).
Radi ostvarenja ovih ciljeva, Program je tokom sprovođenja primenjivao nekoliko strateških pristupa,
uključujući i podršku razvoju partnerstava za ruralni razvoj putem promocije pristupa Leader programa EU.
- 47 -
Ovaj konkurs dao je prioritet akcijama čiji je cilj:
• uspostavljanje i osnaživanje partnerstva između javnog, privatnog i civilnog sektora; • razvijanje partnerstava unutar lanca proizvodnje i marketinga proizvoda i usluga ruralnog turizma;
• osnaživanje svesti lokalnog stanovništva o ruralnom turizmu;
• sprovođenje Leader principa Evropske unije;
• razvijanje ekonomske inicijative za uspostavljanje udruženja vođenih interesom;
• stimulacija saradnje sa privatnim sektorom prema realizaciji aktivnosti koje će doprineti
održivom razvoju ruralne ekonomije.
Teme predviđene za sprovođenje grant šeme:
1. Proizvodnja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda i aktivnosti za potrebe lokalnog/regionalnog turističkog tržišta;
2. Podrška za projekte ekološki održivog turizma.
Aktivnosti koje se odnose na temu 2 morale su predstavljati partnerstva javnog, privatnog i civilnog
sektora i uključivati neke od sledećih tema:
• zaštita životne sredine i održivo korišćenje prirodnih resursa;
• razvoj turizma kroz aktivno učenje.
Kriterijum podobnosti – teritorijalni obim
Projekti su mogli biti sprovedeni isključivo u sledeće četiri grupe opština:
1. Centralna Srbija: Ljig, Valjevo, Kosjerić, Mionica, Gornji Milanovac;
2. Donje Podunavlje: Golubac, Kladovo, Majdanpek, Požarevac, Veliko Gradište;
3. Južni Banat: Alibunar, Bela Crkva, Kovin, Vršac;
4. Istočna Srbija: Knjaževac, Zaječar, Pirot, Dimitrovgrad, Negotin.
Kako bi imali pravo na grant, podnosioci projekata morali su biti:
• grupe registrovanih zemljoradnika, preduzetnika i drugih stanovnika sela koji se bave pružanjem usluga u turizmu, organizovanih radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva razvoja ruralnog
turizma, a koji imaju najmanje šest meseci stalnog boravka i imovinu u ciljnim regionima za
projekte na području četiri projektna ciljna regiona;
• pripadnici lokalnih ruralnih zajednica ili klasteri tih zajednica u saradnji sa udruženjima građana
na teritoriji 4 projektna ciljna regiona, koji predlažu zajedničke aktivnosti koje će doprineti razvoju
integrisanih turističkih ponuda na nivou opština ili regiona definisanih u projektu (za temu 1);
• udruženja građana registrovana na teritoriji ciljnih regiona, u partnerstvu sa institucijama
javnog sektora i privatnim sektorom (za temu 2).
Trajanje
Vremenski rok predviđen za sprovođenje projektnih aktivnosti iznosio je šest meseci od dana potpisivanja ugovora.
Eliminacioni kriterijum za prvostepenu ocenu projektnih prijava:
U prvom stepenu ocenjivanja projektnih prijava predviđeno je isključenje projekata koji se nisu zasnivali
na saradnji individualnih zemljoradnika i/ili drugih stanovnika i udruženja (civilnog sektora), kao ni na
- 48 -
saradnji udruženja sa institucijama javnog sektora i privatnim sektorom za projekte ekološki održivog
turizma. Prihvaćeno je partnerstvo aktera koji proizvode prehrambene ili neprehrambene proizvode ili u
okvirima svog gazdinstva obavljaju aktivnosti u turizmu za lokalno tržište, kroz bilo koji oblik ruralnog turizma i drugih ponuđača usluga u ruralnom turizmu (smeštajni kapaciteti, ugostiteljstvo i sl.; promotivne
aktivnosti i sl., kao što su udruženja građana sa određene teritorije) – u jedinstvenom lancu vrednosti.
Opšti kriterijumi za drugostepenu ocenu predloga projekata:
U procesu selekcije prednost su imali projekti koji:
Kriterijum
Bodova
1. doprinose smanjenju siromaštva
10
2. uključuju u realizaciju ili proizvode rezultate čiji su korisnici 50% žene
10
3. imaju za ciljnu grupu korisnika pripadnike marginalizovanih grupa (stari, mladi,
deca, nezaposleni, izbeglice, interno raseljena lica, osobe sa invaliditetom)
5
4. proizvode sadržaj/rezultate koji su dostupni osobama sa invaliditetom
5
5. promovišu i doprinose očuvanju kulture i tradicije
10
6. promovišu i doprinose očuvanju prirode i održivom korišćenju prirodnih resursa
10
Posebni kriterijumi za drugostepenu ocenu projektnih prijava (ovaj deo pokriva detaljan opis za
svaku od četiri geografske oblasti, dat je primer Donjeg Podunavlja):
U ciljnom regionu Donje Podunavlje u procesu selekcije prednost će imati projekti koji:
Kriterijum
Bodova
1. se zasnivaju na definisanom geografskom području
5
2. su otvoreni za kasnije pristupanje svima ili kao dobra praksa
5
3. sadrži jasno definisanu saradnju između izvođača i korisnika rezultata
5
4. doprinose razvoju turističkih proizvoda regiona
5
5. odnose se na domaćinstva sa najmanje dva člana i više generacija
5
Takođe su uspostavljeni posebni kriterijumi za drugostepenu ocenu projektnih prijava pa se navode
vrste projekata koje će imati prednost u procesu selekcije:
Kriterijum
Bodova
1. koji uključuju najmanje dve opštine
10
2. gde podnosilac projektne prijave ima dovoljno tehničkih sposobnosti u
vezi sa problemima koje treba rešavati (podnosilac projektne prijave bio
je na organizovanim treninzima iz oblasti Leader principa i uspostavljanja javno-privatnih partnerstava).
10
3. gde je učešće podnosioca projektne prijave ili partnera sa sredstvima u
projektu veće od 10 % od ukupne vrednosti projekta.
5
Pravila konkursa
Kriterijumi u vezi sa troškovima za koje postoji mogućnost finansiranja
Odobreni su grantovi u okviru sledećih iznosa:
- 49 -
•Do5.000USDpojednomdomaćinstvuilimalomisrednjempreduzećukojeučestvujenaprojektu
•Do20.000USDpojednomudruženjugrađanakojeučestvujenaprojektu
•Do40.000USDzaprojekatuokviruteme1
•Do20.000USDzaprojekatuokviruteme2.
Iznos granta nije mogao biti veći od 90% od ukupne vrednosti prihvatljivih troškova. Taj iznos ne uključuje porez
na dodatnu vrednost (PDV). Ostatak je morao biti finansiran iz vlastitih izvora podnosioca projektne prijave ili
partnera, ili iz drugih uzvora osim MDG-F. Sopstveno učešće moglo je takođe uključiti i učešće u naturi (in-kind),
u obliku dobara ili usluga (moralo je biti specificirano u biznis planu, a iznos budžeta morao je biti naveden).
Deo budžeta, kojim kandidat za ostvarenje podrške učestvuje u realizaciji projekta (10% budžeta),
mogao je biti obezbeđen, osim iz sopstvenih izvora, i od strane lokalne samouprave ili drugih donatora.
Napomena: Budžet projekta kojim se podnosilac prijavljivao na konkurs morao je uključivati i troškove revizije projekta od strane ovlašćenog revizora.
Neprihvatljivi troškovi u projektu:
•troškoviaktivnostikojiseodnosenapripremupredlogaprojekta;biznisplanaizahtevane
dokumentacije;
•neizmirenidugoviikamatanazaostaledugove;
•kamata;
•troškovikojiseneodnosenaperiodimplementacijeprojekta;
•finansijsketransakcijeibankarskegarancije;
•kupovinazemljištailizgrada;
•porezi,uključujućiPDV.
Dokumentacija obavezna pri podnošenju projektne prijave
Za podnošenje projektne prijave bilo je neophodno uključiti:
2. čitko popunjen formular projektnog predloga sa obaveznim potpisom podnosioca zahteva;
3. fotokopiju lične karte fizičkog lica – nosioca komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva, i kartice registrovanog nosioca registrovanog gazdinstva; kao i potvrdu o upisu radnje/preduzeća
u registar APR ili potvrdu o upisu u registar udruženja, ukoliko se radi o udruženju građana;
4. biznis plan koji mora da predstavlja ekonomsku sposobnost predloga projekta;
5. potpisanu izjavu o partnerstvu sa naznakom odgovornog partnera – nosioca projekta, listu sprovedenih projekata i aktivnosti udruženja i biografije članova udruženja, koji će biti
uključeni u projekat (potrebno je navesti i nazive seminara na kojima su članovi udruženja
učestovali, kao i realizovane projekte).
5.2
PROCES ODOBRAVANJA GRANTOVA
Kao što je već istaknuto, tokom ovog konkursa prvi put su u Republici Srbiji u procesu odobravanja projekata
korišćene multisektorske komisije. Predstavnici različitih sektora lokalnih zajednica odlučivali su o tome koji
su efekti predloženih aktivnosti za njihove sredine. Učešćem u komisijama za dodelu sredstava predstavnici
- 50 -
lokalnih zajednica našli su se u ulozi koju će imati kada Srbija počne sa realizacijom Leader principa. Naime,
oni će u budućnosti učestvovati u izradi razvojnih strategija za svoje zajednice, ali će i podržavati druge
projekte koji se uklapaju u strategije (sličan primer rada LAG-ova iz EU dat je u Poglavlju 2. ovog izveštaja).
Evaluacione komisije formirane su od predstavnika javnog i privatnog sektora, odnosno od predstavnika uduženja koja su aktivna u oblasti razvoja lokalne zajednice i ruralnog turizma. Formirane su
ukupno četiri komisije, po jedna za svaku oblast iz koje su kandidovani projekti. Član komisije bio je i
stručnjak za ocenu biznis plana koga je obezbedio Program. U radu su u funkciji nadgledanja učestvovali i predstavnici Programa (predstavnici UN agencija i ministarstava Republike Srbije). Svi projekti
ocenjivani su pojedinačno prema navedenim kriterijuma.
5.3
PROJEKTI KOJI SU FINANSIRANI U OKVIRU PRVE TEME KONKURSA
„PROIZVODNJA PREHRAMBENIH I NEPREHRAMBENIH PROIZVODA
I AKTIVNOSTI ZA POTREBE LOKALNOG/REGIONALNOG TURISTIČKOG TRŽIŠTA”
Da bi doprineo jačanju kapaciteta ruralnih zajednica za diverzifikaciju ekonomije i promociju
ruralnog turizma, Program je kroz dodelu bespovratnih sredstava u okviru ove teme konkursa
podržao tri lokalne inicijative koje su ponudile inovativna, lako sprovodljiva i održiva rešenja za
ostvarivanje ovih ciljeva.
Ove inicijative prepoznate su kao potencijalni primeri dobre prakse koji mogu biti primenljivi i
u drugim delovima Srbije. Sledi njihov kratak pregled.
5.3.1
Mirisi i ukusi banatskih vina i sireva
Projekat „Mirisi i ukusi banatskih vina i sireva“ ima za cilj da pomogne lokalnim proizvođačima da prepoznaju zajedničke interese i uspostave kako međusobnu tako i saradnju sa organizacijama civilnog društva
koje se bave razvojem ruralnog turizma.
Kroz ovu aktivnost je farmerima pomognuto da unaprede proizvodnju tradicionalnih vina odnosno sireva, da
razmene ove proizvode i da ih uvrste u ponudu za turiste. Razvijeni su i novi alati (web prezentacija, sajamski
nastupi) za reklamiranje farmi i proizvoda.
Vrednost projekta je 30.000 USD, a zajedno ga sprovode organizacija civilnog društva Agroznanje iz Vršca i
vlasnici farmi koje se bave proizvodnjom hrane i pružanjem usluga u turizmu, Sonja Jocić iz Gudurice i Jovan
Brvadarević iz Bele Crkve.
5.3.2
Stimulisanje starih zanata
Projekat „Stimulisanje starih zanata“ podržan je sa 32.000 USD i sprovodi se u regionu Donjeg Dunava u opštinama Kladovo, Majdanpek, Požarevac i Veliko Gradište. U njemu učestvuju predstavnici javnog, privatnog
i civilnog sektora iz ove četiri zajednice sa ciljem da upotpune svoju turističku ponudu i ojačaju zajednički
- 51 -
identitet. Ovo će se postići formiranjem i osnaživanjem mreže proizvođača predmeta od grnčarije. Planirano
je da se predmeti koje izrade članovi mreže prodaju turistima koji posećuju region, ali i da utilitarni predmeti
iz ove proizvodnje budu u redovnoj i obaveznoj upotrebi u svim domaćinstvima koje nude usluge u turizmu i
na taj način čine deo regionalnog brenda i standardne ponude u jedinstvenom podunavskom stilu.
5.3.3
Plodovi u „Srpskoj magazi“
U okviru ovog projekta planirani su rekonstrukcija i opremanje „Srpske magaze“, prodavnice i izložbenog
prostora za prezentaciju proizvoda nastalih u ruralnim domaćinstvima. Voće i povrće i proizvodi od njih,
zanatski predmeti i suveniri, ali i turistička ponuda lokalnih zajednica biće predstavljeni i preko web prezentacija i putem promotivnih materijala koji će biti izrađeni u okviru ove aktivnosti čija je ukupna vrednost
40.000 USD. Na ovaj način obezbeđuje se pristup lokalnom turističkom, ali i nacionalnom tržištu, malim
ruralnim domaćinstvima i plasman njihovih kvalitetnih proizvoda – hrane i suvenira, uz obogaćivanje lokalne turističke ponude. Projekat ima ambiciju širenja na celu teritoriju Srbije i u tom smislu ima partnere i u
ostalim pilot regionima.
5.4
PROJEKTI KOJI SU PODRŽANI U OKVIRU DRUGE TEME KONKURSA
„PODRŠKA ZA PROJEKTE EKOLOŠKI ODRŽIVOG TURIZMA“
5.4.1
Silver Eko program: Odmor kakav ste oduvek želeli
U većini lokalnih zajednica u Srbiji postoji mnogo neiskorišćenih mogućnosti za razvoj održivog turizma. Takva je situacija i u opštini Veliko Gradište. Bez obzira na veliki broj atraktivnih lokacija i sadržaja, do sada nije postojala inicijativa da se turistička ponuda objedini, promoviše i uobliči u paket koji
bi posetioce zadržao duže od dva-tri dana u ovom regionu.
Slika 5. Projekat Silver Eko - pecanje na Srebrnom jezeru, odgovorno ponašanje u prirodi i očuvanje životne sredine - diverzifikacija i obogaćivanje ponude u ruralnom turizmu
Slika 6. Golubac, Silver Eko projekat - Tvrđava Golubac deo je UNESCO programa Put kulture –
„Tvrđave na Dunavu“
- 52 -
Po rečima Vere Stokić, članice udruženja „Afirmacija“ iz Velikog Gradišta i koordinatora Programa
Silver Eko, podrška Programa bila je odlučujuća za osmišljavanje aktivnosti koje imaju potencijal da
unaprede turizam u njenoj lokalnoj zajednici: „Prvo smo se upoznali sa LAG i Leader konceptima, a neposredno posle toga dobili smo i mogućnost da konkurišemo za sredstva koju su nam bila neophodna
kako bi stvari pokrenuli sa mrtve tačke. Uz pomoć Programa osmislili smo i sproveli Silver Eko koji je
samo prva od inicijativa koja će postaviti nove standarde u razvoju održivog turizma u našoj oblasti.“
Čim su čuli za Konkurs za diversifikaciju ruralne ekonomije kroz turizam, gospođa Stokić i njen tim počeli
su sa analizom situacije. Zaključak je bio jasan: na Srebrnom jezeru, najvećem turističkom potencijalu
njihove zajednice, ne postoje adekvatni sadržaji koji bi zadržali posetioce duže od dva-tri dana. Prelepa
priroda koja jezero čini jednim od najvećih potencijala za razvoj turizma ne samo u Velikom Gradištu, već
i u Republici Srbiji, i manji broj sportsko-rekreativnih sadržaja nisu dovoljni za razvoj održivog turizma.
Slika 7.
Silver Eko projekat
– učesnici Sila festa na
Srebrnom Jezeru
Pored ovoga odmah je uočeno da posetioci i potencijalni turisti nemaju nikakve mogućnosti da se informišu o brojnim atraktivnim kulturno-istorijskim lokalitetima koji se nalaze u blizini jezera. Takođe,
s obzirom na to da najbolje poznaju potencijale svoje lokalne zajednice, članovi „Afirmacije“ zaključili
su da bi posetiocima bilo dobro ponuditi i upoznavanje sa starim zanatima, tehnikama u ribolovu i
drugim veštinama koje su specifične za stanovnike njihove oblasti.
Koristeći Leader princip, partnerstva sa drugim organizacijama koje bi mogle učestvovati na projektu
brzo su sklopljena. U projekat su uključeni ribolovački klub „Ribolovačka priča“, Umetničko-zanatska
zadruga „Jefimija“, učenici i nastavnici turističkog smera Srednje škole u Velikom Gradištu, ugostiteljsko preduzeće „Dunavski cvet“ i saobraćajno preduzeće „Litas“ iz Požarevca.
Projekat koji je osmišljen podrazumevao je formiranje sedmodnevne ponude za posetioce ali i sprovođenje aktivnosti na njenoj promociji: organizovanje promotivne ture, pripremu kratkog filma i brošure kao i pokretanje internet prezentacije.
Partneri su se brzo usaglasili oko toga šta žele da predstave budućim turistima. Svaka od organizacija
preuzela je odgovornost za određeni deo Programa. Ponuda koja je formirana nazvana je Silver Eko.
Ime je smišljeno tako da se istaknu dve najveće turističke prednosti Velikog Gradišta, Srebrno jezero
(Silver) i prelepa, odlično očuvana životna sredina (Eko).
U ponudu za turiste uvršten je i obilazak tvrđave Golubac, koja se nalazi u susednoj istoimenoj opštini.
Pored ovoga, korist će imati i turistička privreda iz opštine Požarevac. Naime, preduzeće „Litas“, koje
je jedan od partnera u realizaciji, ima sedište u ovoj opštini.
- 53 -
Silver Eko program
Prvi dan: Dolazak gostiju na Srebrno jezero.
Drugi dan: Obuka, pecanje ribe na plovak, ponašanje u prirodi i očuvanje životne sredine.
Treći dan: Poseta umetničko-zanatskoj zadruzi „Jefimija“, upoznavanje sa radom i tradicijom izrade
suvenira, kratka obuka iz izrade grnčarskih predmeta.
Četvrti dan: Obilazak Ramske tvrđave i Ade Čibuklije. Prezentacija „Vrste ptica i ekosistem Ade Čibuklije“.
Peti dan: Ribolov i obuka u čamcima sa dunavskim alasima. Priprema riblje čorbe sa alasima.
Šesti dan: Poseta tvrđavi „Golubac“, brodom ili autobusom.
Sedmi dan: Slobodne aktivnosti, uveče oproštajna večera.
Nakon što je projekat odobren, održan je niz sastanaka u okviru kojih je razgovarano o ulozi svakog od partnera. Predstavnici „Jefimije“ i „Ribolovačke priče“ detaljno su razradili planove za animaciju turista, učenici
i profesori srednje škole za njihov prijem. Posebna pažnja poklonjena je prilagođavanju potrebama osoba sa
invaliditetom. Predstavnici transportnog preduzeća „Litas“ odlučili su da budućim posetiocima stave na raspolaganje svoje najbolje autobuse. Svi zajedno su predložili ideje za razvoj brošure, filma i web prezentacije.
Promotivna tura održana je od 30. avgusta do 5. septembra. Tada se grupa od 25 predstavnika turističkih organizacija i agencija upoznala sa turističkim potencijalima Velikog Gradišta putem Silver Eko programa. Njima su se pridružili i predstavnici sindikata i organizacija osoba sa invaliditetom. Prezentacija
celog projekta održana je i u avgustu 2011. godine u prostorijama Turističke organizacije Srbije (TOS).
Pored sajta (www.silvereko.com) koji je pokrenut u okviru aktivnost, od tada se informacije mogu naći i
na prezentaciji TOS. One su uvrštene u zvaničnu turističku ponudu opštine Veliko Gradište.
Promotivni film izrađen u okviru projekta osvojio je nagradu za najbolji srpski turistički film u okviru
međunarodnog festivala turističkog filma SILAFEST.
Da ovaj Program ima lepu budućnost, svedoče i reči učesnika Silver Eko programa, Nebojše Miljkovića predstavnika preduzeća „Guliver produkcija“: Vidi se da su Program osmislile osobe koje vole
i poznaju svoju zajednicu. Silver Eko je jedinstvena turistička ponuda u Srbiji, i siguran sam da će
turisti pokazati veliko interesovanje za nju. Ja ću i sam aktivno raditi na promociji Programa.
INFORMACIJE O PROJEKTU
Glavni partner na projektu: Udruženje „Afirmacija“, Veliko Gradište
Uključene opštine: Veliko Gradište, Požarevac, Golubac
Obuhvaćena površina: 1.194 km²
Broj stanovnika u oblasti: 109.974
Vrednost projekta: 21.000 USD (grant 19.000, doprinos aplikanta 2.000 USD)
Neki od turističkih potencijala
Srebrno jezero
Dugo 14 km, široko oko 300m. Ime je dobilo zbog čiste vode, srebrne boje. Izuzetno je bogato raznim
vrstama ribe, a iz njega je izvađen i najveći šaran (44kg) što je zabeleženo i u Ginisovoj knjizi rekorda.
Poseduje uređene plaže, kamp naselje, restorane, uslove za sportove na vodi, sportske terene...
Tvrđava Golubac
Sazidana je početkom 13. veka i jedna je od najbolje očuvanih srednjovekovnih tvrđava u Srbiji.
Zidine su nepravilnog oblika i povezuje ih devet prelepih kula.
- 54 -
Tvrđava je deo UNESCO programa Put kulture – „Tvrđave na Dunavu“. Evropska unija izdvojila je 6,5
miliona evra za njenu obnovu iz svojih IPA fondova.
Ram
Na ovom lokalitetu udaljenom 15km od Velikog Gradišta i 25 km od Požarevca, nalaze se ostaci
turskih i rimskih vojnih utvrđenja. Stara turska tvrđava jedna je od najbolje očuvanih u Srbiji. Što se
tiče ostataka starog Rima, na ovom lokalitetu je boravio i Atila Bič božji, a kao reljef isklesan je i na
čuvenom Trajanovom stubu u Rimu
Ada Čibuklija
Ada (rečno jezero) Čibuklija spada u najlepše oaze ptica na reci Dunav. Na njoj se gnezde veoma
retke vrste ptica: orao belorepan, patka crnka, mali i veliku kormoran itd. Nalazi se na međunarodnoj
listi zaštićenih područja – staništa rečnih vrsta ptica.
Korisnici projekta
Stanovnici tri uključene opštine, Turistička privreda (preduzeća, restorani i drugi ugostiteljski objekti),
ribolovački klub „Ribolovačka priča“, umetničko-zanatska zadruga „Jefimija“, učenici i nastavnici
turističkog smera Srednje škole u Velikom Gradištu, saobraćajno preduzeće „Litas“ iz Požarevca,
udruženje građana „Afirmacija“.
5.4.2
Sačuvajmo naše blago: Unapređenje infrastrukture u funkciji razvoja ruralnog turizma u opštini Kladovo
U većini lokalnih samouprava u Srbiji još uvek nisu postavljeni kontejneri za razdvajanje otpada. U nekima od njih postavljanje se planira, u nekima su aktivnosti u eksperimentalnoj fazi, a u mnogima ovakva
aktivnost još nije u planu. Međutim, zahvaljujući Programu i Asocijaciji za razvoj Kladova (ARK), građani
istoimene opštine mogu se pohvaliti da su ih dobili među prvima u Srbiji. U njihovoj zajednici postavljeno
je 45 kontejnera za separaciju otpada, na njihovu ali i na radost mnogobrojnih turista koji je posećuju.
Slika 8.
Unapređena
infrastruktura za
odlaganje smeća
doprinosi promociji
ruralnog turizma u
opštini Kladovo
Kao i sve dobro planirane aktivnosti, i projekat „Unapređenje ekološke svesti i postojeće infrastrukture ruralnih oblasti u delu Nacionalnog parka Đerdap“ počeo je sa analizom stanja.
Anketiranjem seoskih domaćinstava koja se bave turizmom u opštini Kladovo, zaključeno je da je
njihov najveći problem loša infrastruktura za odlaganje otpada. Rešavanje ovog pitanja mnogi građani
videli su kao način da bitno unaprede svoje poslovanje: „Jedan od glavnih razloga što turisti dolaze
- 55 -
kod nas je prelepa priroda i činjenica da se naše mesto nalazi u reonu Nacionalnog parka
Đerdap. Ipak, kada posetioci dođu, odmah uoče velike količine đubreta koje se gomilaju zbog
nepostojanja uslova za njegovo odlaganje i odnošenje“, reči su Mihajla Jovanovića iz sela Tekija, koji već deset godina izdaje sobe turistima u svom domaćinstvu.
Nakon što su pažljivo osmislili čitav projekat, članovi ARK-a su uključili i sve zainteresovane
partnere iz lokalne zajednice. Partnerstva na ovakvim projektima garant su za uspešno sprovođenje aktivnosti, ali i za održivost nakon prestanka finansijske pomoći donatora.
Lokacije za kontejnere izabrane su kroz saradnju sa Javnim komunalnim preduzećem „Komunalac“. Odgovorni u „Komunalcu“ obećali su da će se ova nabavka višestruko isplatiti jer će se
sredstva prikupljena reciklažom ulagati u novu infrastrukturu.
U ARK-u, koji je već sproveo niz projekata na unapređenju svoje zajednice, znali su da nije
dovoljno samo kupiti i postaviti kontejnere. Potrebno je i povećati ekološku svest ali i edukovati korisnike da bi kontejneri služili svojoj nameni. Iskustvo govori da je najvažnije i najbolje
ulagati u mlade. Radionice za učenike osnovnih škola i građane organizovane su uz pomoć
organizacije „Ekosfera“ koja se bavi zaštitom životne sredine. Na radionicama je učestvovalo
80 dece iz osnovnih škola i 40 žitelja lokalnih zajednica u kojima su postavljeni kontejneri.
U prostorijama Udruženja osoba sa posebnim potrebama „Nada“, organizovana je prodajna
izložba suvenira koji su napravljeni u okviru održanih radionica. Moto izložbe bio je „Biram
da recikliram“. Aktivnosti sa stanovnicima lokalnih zajednica zaokružene su sporazumom o
održavanju i nadzoru kontejnera sa mesnim zajednicama Kladušnica, Davidovac, Sip i Tekija u
kojima se oni nalaze.
U okviru projekta izrađen je i Katalog turističkih potencijala opštine Kladovo. On je turistima na
raspolaganju posredstvom Turističke organizacije, lokalne zadruge „Ključka“ koja promoviše
lokalne prehrambene i turističke proizvode, ali i preduzeća „Đerdap turist“ koje je najveći turistički operater u ovoj oblasti.
Na kraju, u okviru projekta izrađeno je i 300 promotivnih diskova na kojima se nalaze informacije o projektu, njegovim rezultatima i njihovoj važnosti. Predsednik ARK-a i menadžer projekta,
Predrag Petrić, nada se da će ovo pomoći da se u Kladovu ali i u drugim sredinama sprovedu
slični projekti koji će dodatno doprineti razvoju ruralnog turizma: „Smatram da je izuzetno
važno da se nastavi sa započetim aktivnostima. Malim projektima kao što je ovaj može se mnogo pomoći lokalnim stanovnicima koji imaju potencijal da postanu najvažniji faktor u razvoju
svake zajednice.“
INFORMACIJE O PROJEKTU
Glavni partner na projektu: Asocijacija za razvoj Kladova
Ostali partneri: opština Kladovo, Javno komunalno preduzeće „Komunalac“, Turistička organizacija
Kladovo, zadruga „Ključka“, „Đerdap turist“
Vrednost projekta: 22.500 USD
Krajnji rezultat: Povećana količina prikupljenog ambalažnog otpada za 20% na teritoriji opštine Kladovo, i to: plastičnog otpada sa 3.500 kg na 4.500 kg, i papira sa 1.600 kg na 2.000 kg.
- 56 -
Neki od turističkih potencijala
Nacionalni park Đerdap
Najveći nacionalni park u Srbiji, površine od 63.500 hektara prostire se duž 100 kilometara desne
obale Dunava. Sastoji se od mreže klisura, kanjona i dubokih uvala. Ima izuzetno bogatu prirodnu
(64% šume, 1100 biljnih vrsta, 20 različitih staništa) i kulturnu (naselja i ostaci iz neolita, antičkog i
srednjevekovnog perioda) baštinu.
Trajanov most
Ostaci rimskog mosta iz II vek n.e.
Tekija
Plaža i marina na kojoj se održava tradicionalna ribolovno-sportska manifestacije Zlatna bućka Đerdapa.
Hajdučka vodenica
Izletište na obali Dunava. Učesnici regata, izletnici i turisti koji plove Dunavom ga često posećuju. Na
lokalitetu postoje vidljivi ostaci neistraženih rimskih građevina.
Ostalo
Srednjovekovna tvrđava Fetislam; rimsko utvrđenje Diana; manastir Sveta Trojica; kampovi Milutinovac, Ljubičevac, Brza Palanka; Kobrovska plaža; Lolićeva česma; gradska plaža i Marina Kladovo;
Etno kuća, Kladušnica; Vlaška kuća; hidroelektrana Đerdap 1.
5.4.3
Zapadna Srbija: Internet kao alat za razvoj seoskog turizma
„Oduvek sam seoski turizam zamišljao kao odlazak u smeštaj neproverenog kvaliteta, u kome
su sem prelepe prirode i ljubaznih domaćina, svi ostali resursi i kapaciteti nedostupni. Da
nisam saznao za prezentaciju www.selo.co.rs i dalje bih mislio ovako. Sada sam se uverio
da je lako upoznati se sa i rezervisati boravak u nekom od seoskih domaćinstava koje ima
odlične uslove za turiste.“ Žarko Lukšić, knjiga utisaka internet prezentacije www.selo.co.rs.
Da građani lokalnih zajednica i njihova udruženja najbolje znaju šta treba uraditi da bi se ove
sredine unapredile i razvile, može se videti i kroz primer delovanja organizacije Udruženje
Slika 9.
Štand projekta “Seoski turizam” iz Ljiga - predstavnici
udruženja “Seoski turizam Srbije” predstavljaju projekat na
turističkoj manifestaciji „Kosidba na Rajcu”
- 57 -
Seoski turizam Srbije, koja ima sedište u opštini Ljig. Udruženje ima više od 300 članova a
među njima su zastupljeni svi akteri koji su aktivni u oblasti seoskog turizma: individualna
domaćinstva, udruženja („Domaćini“, Valjevo, „Zavičaj“, Zlakusa, „Vesnik“, Kosjerić itd), turističke organizacije iz 67 opština u Srbiji. Udruženje koje je aktivno od 2002. godine do sada
je organizovalo niz aktivnosti i profilisalo se kao jedan od glavnih aktera u promociji seoskog
turizma u Republici Srbiji.
Posmatrajući do sada ostvarene rezultate, moglo bi se reći da su članovi i rukovodioci udruženja uradili veliki posao na unapređenju i promociji seoskog turizma u Srbiji. Uostalom,
udruženje je dobilo i zvanično priznanje za svoj rad. Nagrada „Turistički cvet“ koju dodeljuje
Turistička organizacija Srbije (TOS) za doprinos razvoju turizma, u kategoriji promocije u
elektronskim i štampanim medijima, dodeljena im je 2010. godine.
Nova prilika za unapređenje rada Udruženju se ukazala kroz konkurs Programa za diverzifikaciju ruralne ekonomije. Rezultati projekta vidljivi su samo mesec dana nakon završetka
njegove realizacije.
Aktivnosti koje je Udruženje sprovelo obuhvatile su pet opština centralne Srbije i njihove
turustičke organizacije, seoska domaćinstva i druge organizacije i pojedince koji se bave
turizmom. Ukratko, ideja projekta bila je da poveća i diverzifikuje ponudu seoskog turizma
u Centralnoj Srbiji, da poveća i unapredi kvalitet usluga koje se pružaju turistima i da predstavi savremene tehnologije seoskim domaćinstvima i tako im omogući da budu konkurentni
turističkim preduzećima.
O projektu sa pomalo glomaznim naslovom (Unapređenje konkurentnosti seoskog turizma u
Centralnoj Srbiji kroz razvoj novih usluga) najbolje govore sprovedene aktivnosti i postignuti
rezultati:
•P rezentacijawww.selo.rsjepotpunounapređenairedizajnirana.
•Dodatesučetirinoveopcijetakodasadaprilikompretraživanjairezervacijesmeštajaturisti
Slika 10. Projekat Seoski turizam iz Ljiga– pružaoci usluga u turizmu iz opštine Gornji Milanovac
primaju modeme za bežični internet
- 58 -
mogu naći posebnu ponudu za:
- smeštaj i aktivnosti za potrebe poslovnih korisnika,
- ponudu domaćinstava sa rekreativnim sadržajima,
- smeštaj koji je pogodan za lovce,
- smeštaj koji je pogodan za potrebe porodica sa decom.
•O sobesaoštećenimvidommogudapretražujuponuduseoskihdomaćinstava–stavljen je u funkciju specijalni softver za ove namene.
•Izrađenajemapadomaćinstavaiotvorenihfarmiu5.000primeraka.Umapisupredstavljena 173 seoska domaćinstva kao i 45 otvorenih farmi.
Iako je puna sezona još uvek u toku, neki podaci koji su već sada dostupni govore o uspešnosti projekta. Broj domaćinstava u Centralnoj Srbiji koja svoje kapacitete promovišu putem
prezentacije www.selo.rs povećao se sa 111 na 215. Poseta prezentaciji povećala se za
45 % a broj ostavljenih pozitivnih komentara za 30 posto. Otvorene farme su postale sve
atraktivnije. Navedimo da je Farmu Saratlić, koja do sada nije imala nikakvu posetu, nakon
sprovedenih aktivnosti posetilo 140 turista. Dušan i Cvetanka Saratlić su odlučili da svoje
domaćinstvo pruže turistima na raspolaganje. Samo u poslednja dva meseca su nabavili još
tri rasna konja u Karađorđevu i od jeseni će na zahtev svojih gostiju imati i školu jahanja.
Kuriozitet je da je najbolji pokazatelj uspešnosti sprovedenog projekta, ali i vizije udruženja
„Seoski turizam Srbije“, neuspeh da se realizuje jedna od planiranih aktivnosti. Naime, iako
je projektom predviđena podela 100 modema za bežični internet, podeljeno je samo 67. Ispostavilo se da je tridesetak domaćinstava koja se promovišu preko prezentacije www.selo.
rs već uvelo internet. O razlozima govori Nina Tomašević koja vodi svoje seosko turističko
domaćinstvo: „Od kada se oglašavamo preko sajta www.selo.rs poseta nam se višestruko
povećala. Kroz razgovor sa turistima zaključila sam da bi oni voleli da imaju pristup internetu
i kada su na odmoru. Mi se stalno trudimo da unapredimo svoje kapacitete, tako da sam
odmah uvela internet u svoje domaćinstvo.“
Na kraju, da dobar rad privlači i dodatna sredstva pokazuje i informacija da je kompanija
Telenor donirala seoskim domaćinstvima koja su bila uključena u ovaj projekta besplatan
internet u vrednosti od 2.000 USD.
Slika 11.
Tradicionalna manifestacija
„Kosidba na Rajcu”, jul 2010
- 59 -
-
Portal udruženja predstavlja ponudu više od 500 seoskih domaćinstava.
Više od 90% gostiju u ova domaćinstva stiže posredstvom portala koji ima oko 300.000 posetilaca godišnje.
Do sada je više od 50.000 turista posetilo seoska domaćinstva posredstvom portala www.selo.rs
Udruženje je učestvovalo u organizaciji prvog Kongresa seoskog turizma u Srbiji.
Udruženje svake godine promoviše seoski turizam i predstavlja domaćinstva na sajmu turizma
u Beogradu.
Zahvaljujući radu portala www.selo.co.rs „Seoski turizam Srbije“ je član Evropske federacije za seoski turizam „Eurogites“.
Dodatne informacije
Glavni partner na projektu: Udruženje Seoski turizam Srbije, Ljig
Ostali partneri: Turističke organizacije iz opština Valjevo, Ljig, Mionica, Kosjerić i Gornji Milanovac,
Udruženje „Domaćini“ Valjevo, Ekološko biciklističko društvo „Grin Bajk“, Markentiška agencija
„Gati“, Valjevo; Agencija za organizaciju manifestacija „Balkan DMC“, Gornji Milanovac.
Vrednost projekta: 32.500 USD (grant 22.000, doprinos predlagaca projekta 10.500 USD)
Neka od seoskih domaćinstava koja se bave turizmom u obuhvaćenoj oblasti:
Valjevo – Domaćinstvo Lukić, selo Petnica; Domaćinstvo Obradović selo Podbukovi.
Ljig – Domaćinstvo Milošević selo Belanovica; Vodenica kod Uče, selo Veliševci; Domaćinstvo Milovanović selo Kozelj.
Mionica – Etno Lepenica, selo Ključ; Markovića avlija, selo Gornji Mušić;
Kosjerić – Gostoljublje, selo Mionica; Domaćinstvo Stojanić, selo Stojići.
Gornji Milanovac – Vila Kikovi, selo Dragolj; Vila Milica, selo Trudelj; Rajski konaci, selo Leušići.
Dodatne informacije o turizmu:
Ljig http://selo.ljig.net
Kosjerić: http://www.kosjeric-online.com/turistickivodic/
Valjevo www.valjevo.seoski.com
Gornji Milanovac www.togm.org.rs
Mionica http://www.mionica.org/turizam.html
- 60 -
6
STUDIJSKA PUTOVANJA U
DRŽAVE EVROPSKE UNIJE
U okviru ove komponente Programa organizovana su dva studijska putovanja u države članice
EU, Sloveniju i Italiju. Njihov cilj bilo je sticanje znanja o sprovođenju Leader programa, iskustava o funkcionisanju Lokalnih akcionih grupa, odnosno upoznavanje sa konkretnim projektima
koji za cilj imaju razvoj ruralnog turizma.
Učesnici studijskih putovanja bili su predstavnici lokalnih zajednica (organizacija civilnog društva
i lokalnih samouprava) iz ciljnih regiona Programa, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, kao i predstavnici
Turističke organizacije Srbije. Učestvovalo je ukupno 17 predstavnika navedenih institucija.
Pažljivo osmišljen plan poseta obuhvatio je predstavljanje različitih modela za razvoj i promociju ruralnog turizma, povezivanje i mobilisanje lokalnih zajednica kao i upoznavanje sa
praksama u povezivanju preduzetnika i jačanju lanaca dobavljača hrane i drugih proizvoda.
Učesnici su posetili po dve Lokalne akcione grupe iz Italije i Slovenije. Upoznali su se sa
njihovom strukturom i informisali se o sprovedenim projektima, kao i o onima koji su u toku.
Posebna pažnja bila je posvećena iskustvima koja su bitna za razvoj ruralnog turizma, to jest
za korišćenje fondova namenjenih Leader programima. Treba napomeniti da je pokriven širok
spektar aktivnosti: revitalizacija turističkih aktrakcija, povezivanje kulturnog nasleđa i turizma,
povezivanje i osnaživanje lokalnih proizvođača i dobavljača tradicionalnih vrsta pića i hrane,
osnaživanje žena i preduzetnika iz ruralnih predela.
Na kraju, potrebno je istaći da su putovanja obavljena nakon što su realizovane ostale aktivnosti za jačanje kapaciteta. Naime, svi učesnici su prethodno prošli obuke koje je realizovao
Program. Na ovaj način, omogućeno je da predstavnici lokalnih zajednica i nacionalnih institucija bitnih za usvajanje Leader i LAG koncepta nadograde znanja i iskustva stečena kroz druge
aktivnosti koje je sproveo Program.
6.1
studIjsko putovanje u republIku slovenIju, 12–15. septembra 2011.
Republika Slovenija identifikovana je kao pogodna destinacija za studijsko putovanje iz više
razloga. Najvažniji među njima su zajedničko nasleđe, geografska i kulturna povezanost sa
Srbijom, kao i iskustva u implementaciji Leader principa.
- 61 -
Slika 12.
Učesnici studijskog putovanja upoznali su se
sa raznolikom turističkom ponudom seoskih
domaćinstava u Sloveniji
Naime, u ovoj državi u toku je sprovođenje nacionalnog Programa za ruralni razvoj 2007–2013. koji
se oslanja na EAFRD. Glavni prioriteti Slovenije u razvoju ruralnih oblasti u velikoj meri se poklapaju sa
potrebama naše države. Oni su: izgradnja lokalnih kapaciteta, povećanje zaposlenosti, diverzifikacija
aktivnosti u ruralnim područjima, lokalni razvoj zasnovan na sopstvenim resursima i unapređeno upravljanje. Metodologija za njihovu realizaciju zasnovana je na podršci i angažmanu Lokalnih akcionih grupa.
Kao najadekvatniji za ispunjavanje ciljeva studijskog putovanja izabrana su dva primera: Lokalna
akciona grupa Dolenjska i Bela Krajina to jest grupa “Srce Slovenije” iz Litije.
LAG Dolenjska i Bela Krajina uspešno koristi prirodne resurse i kulturno nasleđe, povezujući održivu poljoprivredu i turizam. Grupa je aktivna i u očuvanju tradicije kroz podsticanje starih zanata.
Paralelno sa ovim radi se i na podsticanju preduzetništva i inovacija kroz insistiranje na stvaranju
i održavanju partnerstava koja doprinose održivom razvoju.
Oblast koju LAG pokriva ima veliki potencijal za razvoj rekreativnog i porodičnog turizma. Bogat izbor tradicionalnih jela, vina, meda i suvog voća povećava ponudu ove regije. Bujna i raznolika flora
i fauna odličan su osnov za edukativni turizam. Što se tiče konkrektnih projekata, LAG sprovodi
više njih, a neki od primera su „Sajam ruralnog turizma“ i „Turizam u starim vinskim podrumima“.
Regija u kojoj funkcioniše Lokalna akciona grupa “Srce Slovenije” iz Litije udaljena je 50 kilometara od Dolenjeske i Bele Krajine. Upoznavanje sa ovim iskustvom pomoglo je učesnicima
da uporede različite modele i koncepte za sprovođenje Leader principa i korišćenje sredstava
namenjenih za aktivnosti na razvoju ruralnog turizma. Jedan od primera je projekat obnavljanja
zapuštenih restorana u Kamniškoj Bistrici. U okviru njega, sprovedene su aktivnosti koje su pomogle da se turistima omogući da uživaju u bogatoj ponudi lokalnih aperitiva, ali i da saznaju više
o tradiciji i istoriji njihove proizvodnje.
U okviru poseta navedenim Lokalnim akcionim grupama organizovano je upoznavanje sa njihovim konkretnim aktivnostima koje će učesnicima putovanja u budućnosti služiti kao primeri za
pokretanje sličnih projekata u Srbiji. Posećeni su:
•inkubatorzarazvojpreduzetništvauNovomMestu;
•planinskakućaGospodična(Gospođica)kojajerenoviranauzpomoćLeaderprograma;
•manastiruPleterjuiMuzejnaotvorenomSkansna;
- 62 -
•domaćinstvoMatjaž,učesnikuLeaderprojektu„Kućeuvinogradima“;
•projekat„Kuhinjazadruženje“kojijepomognutizLeaderprogramaiuokvirukojegse
žene iz ruralnih predela koje pokriva LAG “Srce Slovenije” druže, organizuju edukacije i
radionice, ali i pripremaju hranu za lokalne manifestacije;
•projekat udruživanja 50 seoskih domaćinstava koje se bave ruralnim turizmom iz sela
Jarine;
•seoskodomaćinstvokojeuzpomoćLeaderfondovaprikupljaituristimaizlažeetnološku
zbirku svog regiona.
6.2
studIjsko putovanje u republIku ItalIju, 3–7. oktobra 2011.
Republika Italija izabrana je kao pogodna destinacija za studijsko putovanje prevashodno zbog
toga što su njena iskustva u primeni Leader principa i u funkcionisanju Lokalnih akcionih grupa veoma primenljiva i korisna za rešavanje izazova u razvoju ruralnog turizma sa kojima se
suočava naša država.
Sa više od 130 LAG-ova koji funkcionišu na njenoj teritoriji, Italija je jedna od vodećih država
EU u sprovođenju Leader principa. Takođe, posmatrano po kriterijumima sličnosti geografskih
karakteristika, severni deo Italije i ruralni predeli u našoj državi veoma su bliski.
Da bi uspešno pratila ruralni razvoj ostalih delova svoje države, regija Veneto iz Severne Italije
opredelila se za razvoj turizma. Stručnjaci Programa koji su organizovali putovanje, procenili su
da će upoznavanje sa iskustvima i aktivnostima koje su sproveli LAG-ovi iz ove regije koristiti
učesnicima putovanja koji žele da pokrenu slične aktivnosti u Srbiji.
Domaćini su bile Lokalne akcione grupe Bassa Padovana i Patavino. Ove dve grupe odgovorne
su za realizaciju većeg dela Regionalnog razvojnog programa oblasti Veneto. Plan aktivnosti
koje su one razvile i usvojile regija finansira sa 5,3 miliona evra. Glavni fokus Programa je
razvoj i očuvanje socijalnog i kulturnog identiteta. Ovo se želi postići diverzifikacijom ruralne
ekonomije i povećanjem produktivnosti različitih sektora, kao što su poljoprivredni (proizvodnja
vina, džemova i mesnih prerađevina) i sektor tradicionalnih zanata, trgovine i turizma
Slika 13. Učesnici studijskog putovanja u Italiji u jednoj od hala lokalne vinarije Dominio di Bagnoli
- 63 -
Program se realizuje kroz promovisanje i finansiranje inicijativa za održivi razvoj u 30 lokalnih
zajednica koje sačinjavaju ove dve Lokalne akcione grupe. U okviru njega su, između ostalog,
razvijene i procedure za odabir i podršku najboljim projektima.
Veliki broj aktivnosti koje ova dva LAG-a podržavaju i sprovode ima za cilj razvoj lokalnih vinarija i proizvođača tradicionalnih vrsta hrane. Procenjeno je da će se na ovaj način povećati
njihovi kapaciteti, da će se oni povezati međusobno, kao i sa pružaocima ostalih usluga u turizmu. Ovo će doprineti razvoju turizma u celoj regiji. Njena ponuda će biti potpunija pa će ona
privući veći broj posetilaca koji će potrošiti više novca na ponudu i usluge koje im se pružaju.
Konkretno, učesnici putovanja posetili su seoska domaćinstva, proizvođače džemova, suhomesnatih i drugih tradicionalnih prehrambenih proizvoda. Poseban akcenat stavljen je na proizvođače vina, pa je organizovan obilazak četiri lokalne vinarije kao i sastanak sa predstavnicima
jednog od najvećih italijanskih udruženja vinara koje broji više od 900 članova. Posećen je
lokalni muzej koji privlači turiste a čija je obnova finansirana iz Leader sredstava. Na kraju,
upriličena je poseta zamku Lispida koji uz odlično opremljene smeštajne kapacitete nudi i
visoko kvalitetna lokalna vina i prehrambene proizvode.
- 64 -
Download

IZGRADNJA lokalnih kapaciteta za ruralni razvoj usmerena na