Upravljanje prirodnim dobrima i zaštićenim područjima
kao mogućnost za održivi regionalni razvoj
Predgovor
„Potraga za prilikama za razvoj zasnovanim na prirodnim dobrima i održivoj upotrebi prirodnih izvora, predstavljaju glavne
izazove modernog doba, a ujedno i prepreke sa kojima planeri, izvođači i zainteresovane strane u okviru projekta NATREG
treba da izađu na kraj. Tokom rada nisu se zadovoljili samo nekritičnim transferom razvojnih ambicija iz drugih oblasti, već
su započeli sopstvenu potragu za prilikama za razvoj u određenim pilot-područjima jedinstvenim po prirodnim bogatstvima
i održivom razvoju. Tokom ove jedinstvene potrage osnovane su i unapređene brojne mreže glavnih predvodnika u razvoju
od reke Po do Vojvodine, uz pomoć zajedničke strategije integrisanog upravljanja zaštićenim područjima. Ovaj projekat je
opovrgnuo ustaljeno verovanje da očuvanje prirode bezuslovno podrazumeva stagnaciju razvoja, a da su ljudi naseljeni u
zaštićenim područjima u podređenom položaju. Rezultati projekta jasno pokazuju da je aktiviranje unutrašnjih potencijala
za razvoj svake oblasti moguće i izvodljivo, kao i da je vrednost usluga ekosistema veća od koristi koje pruža kratkoročno
neodrživo iskorišćavanje. Za ovo su neophodni izvesni intelektualni napori i spremnost da se traga za zajedničkim rešenjem.
Međutim, upravo su ovakvi napori najpotrebniji u današnjem savremenom društvu. Za kraj, hteo bih da se zahvalim celom
timu na odličnoj implementaciji projekta, uz želju da se rezultati u potpunosti primenjuju u svakodnevnoj praksi.”
Dr Darij Krajčič,
direktor Zavoda Republike Slovenije za zaštitu prirode
Dragi čitaoci!
Brošura pred vama je poslednje izdanje
u okviru projekta pod nazivom NATREG
“Upravljanje prirodnim dobrima i
zaštićenim područjima kao mogućnost za
održivi regionalni razvoj”, koji je započet
u martu 2009. godine, a završava se u julu
2011. Postignuti su mnogobrojni važni
uspesi koje vam sa ponosom predstavljamo
u ovoj brošuri. NATREG je povezao šest
zaštićenih područja i 11 partnera iz pet
zemalja sa teritorija Jadrana, Alpa i Panonije
u zajedničkom naporu da se potvrde i
promovišu potencijali prirodnih resursa i
zaštićenih područja kao pokretača održivog
razvoja i poveća percepcija zaštićene
prirode kao vrednog dobra. Pod „budnim
okom” vodećeg partnera, Zavoda za zaštitu
prirode Republike Slovenije, projektni
partneri u pilot-područjima Velaher Košna
u Austrijskim Karintskim Alpima, austrijska
oblast Štajerska, Regionalni park MuraDrava u Hrvatskoj, Parkovi delte reke Po
Veneto i Emilija Romanja u Italiji, Specijalni
rezervat prirode Deliblatska peščara u
Srbiji i slovenačka oblast NATURA 2000
Pohorje, smelo su se uhvatili u koštac sa
zadatkom povezivanja očuvanja prirode i
razvoja određenog područja, pri čemu je
uveden participativni pristup u planiranju
upravljanja, kao i u edukaciji javnosti o
važnosti očuvanja prirodnih bogatstava
za sadašnje i buduće naraštaje.
Zajednička strategija za integralne planove
upravljanja zaštićenih područja jugoistočne Evrope
Baza podataka najbolje prakse i implementacija
Autor: Amela Smajić Hođić, IRSNC. Fotografija: Mirko Pajenk.
Autor: Gregor Danev, IRSNC, and Eva Stare, Alianta, DOO. Fotografija:Boštjan Peterka.
Zajednička strategija za integralne planove upravljanja (JSIMPA) zaštićenih područja (ZP)
u jugoistočnoj Evropi (JIE), koja predstavlja jedan od glavnih rezultata projekta NATREG,
sakuplja različite prakse upravljanja i stvara širi aspekt ZP u JIE.
Uviđanje razlika između partnera i njihovog istorijskog nasleđa bila je polazna tačka u
razvoju JSIMPA, zasnovano na integraciji, učešću i međusobnom razumevanju. Uzimajući
u obzir ove principe, menadžeri ZP uspeli su da povežu upravljanje i finansiranje očuvanja
prirode sa održivim razvojem, na osnovu principa participativnosti, prepoznavanja i
promovisanja ukupne ekonomske vrednosti određenog zaštićenog područja, kao i na
prepoznavanju važnosti povezivanja u veću i jedinstvenu mrežu.
Tokom implementacije pilot planova
upravljanja prema JSIMPA smernicama,
pojavile su se mnoge ideje o daljem
nastavku aktivnosti i saradnje. U projektu
NATREG, ove ideje su objedinjene pod
temama akcionog plana JSIMPA, u čijem
fokusu su područja u kojima je neophodno
sprovođenje konkretnih akcija za razvoj
prirode. Ideje su osmišljene kao predlozi za
projekte. Na nivou pilot-područja partneri
su stvorili jake lokalne mreže, razvijajući
pritom ideje koje će dovesti do implementacije mera održivog razvoja i očuvanja
prirode, a koje su sadržane u planovima
upravljanja pripremljenim za zaštićena
pilot-područja. Na međugraničnom nivou,
projektna partnerstva su stvorila osnove
za uspostavljanje međugraničnih inicijativa i upravljanja. Na nivou JIE osmišljeni su
naredni koraci ka izgradnji zelene infrastrukture JIE. Do sada je sakupljeno preko
30 ideja, od kojih su neke već u obliku
predloga za projekte.
U NATREG projektu uveden je zanimljiv
”onlajn” alat, formular „Najbolja praksa”
(http://www.natreg.eu/good-practices/
submitgood-practice), kao doprinos dobroj
praksi u očuvanju prirode, širenju održivog
razvoja i transferu. Za vreme trajanja
projekta, partneri i drugi učesnici predali
su više od 60 primera najbolje prakse i to iz
nekoliko oblasti poput upravljanja prirodnim
resursima, upravljanja biodiverzitetom/
očuvanjem, zakonodavnih pitanja/
politike zaštite životne sredine, širenja
saznanja, ruralnog razvoja, integrisanog
turizma i zaštite/upravljanja pejzažima,
kako bi učesnici i drugi pripadnici javnosti
koristili/prenosili/prikupljali ideje projekta
i primenjivali ih u svojim organizacijama,
stručnim oblastima i oblastima rada u
svojim zemljama.
Ljudi, parkovi i novac – priručnik za podršku
učesnika i regionalni razvoj u zaštićenim područjima
Uputstva za ekonomsku procenu prirodnih dobara
Autor: Amela Smajić Hođić, IRSNC.
Autor: Daniel Zolner, E.C.O.
Priručnik „Ljudi, parkovi i novac”, koji
su u okviru NATREG projekta napisali
Majkl Gecner, Majkl Jungmajer i Sigrun
Lange sa Univerziteta Klagenfurt,
otvara nove vidike u oblasti učešća u
regionalnom razvoju zaštićenih područja
(ZP). Iako postoji veliki broj knjiga koje
se bave pitanjima upravljanja zaštićenim
područjima iz različitih perspektiva, ne
postoji nijedna koja naglašava regionalni
razvoj i učešće uporedo sa „životnim
ciklusom” ZP i koja se dodatno fokusira
na evropsku perspektivu upravljanja ZP.
Naš priručnik pokušava da popuni tu
prazninu. Struktura knjige je zasnovana
na konceptu IPAM životnog ciklusa ZP
(Jungemajer et al. 2005), koji hronološki
razmatra njegov nastanak i predstavlja
ciklus sledeći posebne faze u razvoju, kao
i oblasti aktivnosti (OA) koje su povezane
sa fazama u razvoju. U knjizi se razmatra
svaka aktivnost, specifični aspekti
učešća aktera, prednosti i troškovi
učešća, kao i povezanost sa regionalnim
razvojem. U fokusu priručnika je analiza
učešća u svakom od radnih koraka
predviđenih OA. Treba naglasiti da
se na početku procesa komunikacije
mora jasno odrediti stepen učešća
osobama koje se uključuju u proces.
Pomenuti stepen uglavnom zavisi od
faze razvoja ZP. Dok je u ranim fazama
informisanje od presudnog značaja,
procesi savetovanja i donošenja odluka
dobijaju na sve većoj važnosti uporedno
sa razvitkom ZP. Uopšteno gledajući,
može postojati i „premalo” i „previše”
različitih oblika učešća, u zavisnosti od
sadržine i same grupe učesnika. Kao
sledeća glavna komponenta, naglašen
je ogroman značaj ZP za uspešan
regionalni razvoj. Keru-Rajd (2003) tvrdi
da svako ZP ima svoj razvojni potpis,
ali „razmere zaštićenog područja nisu
uvek direktno povezane sa razmerama
njegovog potpisa. Međutim, upravljanje
grupama zaštićenih područja širom
jednog pejzaža uvećava razmere i
značaj kolektivnog potpisa, pri čemu se
kroz specijalizaciju, deljenje i razmenu
promovišu razvojne funkcije. Najvažniji
princip koji se primenjuje u upravljanju i
širenju razvojnog potpisa je u tome da
korisnici treba da plaćaju za održavanje
prednosti koje dobijaju.”
…ili koliko košta ptica?
Ekosistemi ili priroda obezbeđuju širok
spektar usluga (proizvodnja hrane, sveže
vode ili delatnosti koje su manje opipljive i teško izmerive, a podjednako
bitne) koje nisu večne, neuništive, niti
neograničene. Međutim, prema shva-
tanju javnosti, te usluge ne doprinose
ekonomskoj vrednosti lokalne zajednice ili zemlje. Sa porastom populacije,
prihoda ili nivoa potrošnje, ljudi vrše
sve veći pritisak na prirodno okruženje.
Stoga, mora se postaviti jednostavno
pitanje: “Kako da pitamo koliko košta
ptica, drvo, livada ili močvara”? Shvatanjem ove tematike projekat se suočava sa
izazovom, pripremajući opšta uputstva
čiji je glavni cilj utvrđivanje najčešće
upotrebljavanih metoda ekonomske
procene prirodnih dobara i rangiranje
istih kroz najbitnija pozitivna i negativna
obeležja, zasnovano na odabranim kriterijumima. Ekonomskom procenom
prirodnih dobara se meri upotrebna
vrednost svakog ekosistema, kako bi
šira javnost i državne institucije prepoznale štetno dejstvo nekontrolisanog
iskorišćavanja prirodnih dobara, kao i
korisnost aktivnosti vezanih za njihovo
očuvanje. U uputstvu je razrađeno i predstavljeno nekoliko metoda i studija kako
bi se korisnici brzo informisali o karakteristikama svake metode, kao i o poziciji određene karakteristike u poređenju
sa ostalim metodama. Ipak, bez obzira
na rezultat analiza, svaki pojedinac će,
shodno sopstvenim potrebama, odabrati
odgovarajuću metodu.
Uputstva za regionalne, međuregionalne i vangranične
strategije razvoja stvaranja ekoloških koridora
Uputstva za pripremu poslovnog plana zaštićenih područja
Autor: Amela Smajić Hođić, IRSNC. Fotografija: Mirko Pajenk.
Autor: Martin Viser, Služba Štajerske Vlade, Odeljenje 16.
Uprkos naporima za uspostavljenje
zaštićenih područja, biodiverzitet u
zemljama Evrope je u stalnom opadanju. Glavne razloge čine uništavanje prirodnih staništa i propadanje predela sa
nasleđem kulture, usled fragmentacije
vitalnih oblasti flore i faune. Pošto se
mnoge dragocene vezne strukture
nalaze van zaštićenih područja, neophodno je primeniti međudisciplinarni
pristup kako bi se pomenute stukture
identifikovale i očuvale. Povezanost
fizičkih regiona i pejzaža mora se obezbediti na dugoročnim osnovama. Za
ovakav izazov potrebna je zajednička
vizija, te se može uspešno primeniti
jedino ukoliko različiti učesnici i discipline teže ka istom cilju na nivou cele
Evrope uz zajedničku koherentnu
strategiju.
Metodološki pristup: multifunkcionalnost
otvorenog prostora
Pored funkcija ekološkog koridora i
staništa, otvoreni prostor ima mnogobrojne pozitivne funkcije po ljude.
Postoje brojne sinergije među pomenutim funkcijama, a dodatna vrednost
će biti istaknuta kroz rezultate ovog
projekta. Ove smernice predstavljaju
sistem procene kojim se određuju i
proračunavaju vrednosti područja
prema sledećim funkcijama:
- ekološka funkcija (zaštita prirodnih i
kulturnih pejzaža);
- povezujuća funkcija koridora;
- rekreaciona funkcija (lokalna rekreacija u blizini urbanih područja);
- opšta korist (društvena dobrobit i funkcija zaštite, npr. područja sa efektnom
klimom, područja retencije radi zaštite
naseobina i dr.).
Ovim je kroz sukob potencijala i dopunskih funkcija ilustrovano preklapanje
funkcionalnosti.
Uloga prostornog planiranja
Na regionalnom nivou prostorno planiranje obezbeđuje odgovarajuće instrumente i mere kao osnovu za sve
naredne mere implementacije koje bi
dovele do osnivanja ekološke mreže u
NATREG pilot-području Štajerske,
uključujući, na primer, uspostavljanje
takozvanih „zelenih zona” i „ekoloških
koridora”. Ovim merama pomenuta
područja bi se obezbedila od bilo kakvih
daljih fragmentacija i razvoja izgradnje.
Obzirom na to da je oblast upravljanja zaštićenih područja manjkava
po pitanju poslovnog plana, NATREG
projekat se pozabavio i ovim izazovom i pripremio Uputstva za
poslovno planiranje u kojma je izneta opšta struktura poslovnog plana
sa praktičnim studijama slučajeva.
Najveća vrednost ovog uputstva
ogleda se u drugom delu gde su prikazane brojne mogućnosti za finansiranje očuvanja prirode, pri čemu je
sadržina poslovnog plana prilagođena
potrebama zaštićenih područja i
kao podrška (pomoć) menadžerima
zaštićenih područja prilikom procesa
donošenja odluka. Date su definicije
plana upravljanja, poslovnog i finansijskog plana zajedno sa rešenjima
za pripremu poslovnog plana.
Tu su objašnjene glavne stavke u
pripremanju poslovnog plana za
zaštićena područja, što bi se reklo:
“Pripremiti marketinšku strategiju,
postaviti okvire upravljanja i, na
kraju, pripremiti detaljni finansijski plan startujući od sprovođenja
finansijske analize”. Očuvanje pri-
rode mora se dovesti na najviši nivo
samoodrživosti, pri čemu se mora
imati u vidu da su državni, regionalni
i lokalni budžeti veoma ograničeni,
a da se priroda često doživljava kao
večna, neuništiva i neograničena.
Stoga je pripremljeno posebno
poglavlje u kome se različiti finansijski mehanizmi stavljaju na različite
nivoe, sa svim prednostima i nedostacima, kako bi korisnici uputstva
mogli sami da odaberu odgovarajući
poslovni i finansijski plan.
Uputstva za učešće u pripremi integrisanog plana
upravljanja zaštićenim područjima
Autor: Milena Marega, REC
Kada je u pitanju upravljanje zaštićenim
područjima, lokalno stanovništvo često
biva izostavljeno iz procesa planiranja.
Sukobi su neizbežni kada se uzme u
obzir da saradnja između predstavnika
iz oblasti očuvanja prirode, razvoja i
prostornog planiranja obično i ne
postoji. Međutim, to se može izbeći
uspostavljanjem konstruktivnog dijaloga između svih zainteresovanih
strana, odnosno predstavnika vlasti,
lokalnog stanovništva, kao i glavnih
učesnika regionalnog razvoja, prostornog planiranja, zaštite prirode i
drugih povezanih sektora kroz proces
pod nazivom uključivanje učesnika. Pod
uključivanjem učesnika podrazumeva se
informisanje i konsultovanje sa lokalnim
stanovništvom tokom procesa planiranja, kako bi oni mogli izneti svoje
stavove. Time se, takođe, pruža prilika
da učesnici komuniciraju kako sa onima
koji donose odluke, tako i međusobno.
Sveukupna korist učestvovanja u plan-
iranju upravljanja zaštićenim područjima
ogleda se ne samo u kvalitetnijem planu
upravljanja, već i u njegovom prihvatanju od strane lokalne zajednice, jer
se kod njih stvara osećanje da imaju
moć i odgovornost prilikom donošenja
odluka u pomenutom procesu. Glavna
namena ovog Uputstva je davanje
strateških smernica i praktičnih alatki za
uključivanje u proces planiranja upravljanja. Dokument se sastoji iz dva dela.
Prvi je više teoretskog karaktera i ima za
cilj uspostavljanje uopštene predstave o
učešću u kontekstu dobrog upravljanja
zaštićenim područjima. Tu su, takođe,
predstavljene prednosti i prepreke,
glavni principi, načini identifikovanja
učesnika, kao i različiti nivoi i alati za
njihovo angažovanje. U drugom delu
su ponuđena uputstva kako praktično
uključiti učesnike. Na osnovu ciljeva
projekta NATREG, tu su sadržane preporuke za prelazne faze u planiranju upravljanja, uključujući aktivnosti vezane
za participaciju učesnika. Za svaku fazu
u planiranju postoji opis aktivnosti
vezanih za participaciju učesnika i to
prime­njeno kroz praksu u zaštićenom
području Pohorje (studija slučaja).
Specijalni rezervat prirode (SRP) Deliblatska peščara je jedan od poslednjih i najvećih oaza
peska, stepe, šume i močvarne vegetacije u Panonskoj niziji. Ova prostarna oblast od 35.000
hektara, sa brojnim elipsastim peščanim masama okruženim plodnim poljoprivrednim
zemljištem, nalazi se u jugoističnom delu pokrajine Vojvodina, Republika Srbija, duž
regionalnog puta između Beograda i Temišvara (Rumunija), reke Dunav i padina Karpata.
Ovaj rezervat, nazvan i evropska Sahara, jedan je od najvećih centara biološke raznolikosti
u Evropi i regija neobičnih, univerzalnih vrednosti za zaštitu prirode i za nauku. Ovaj
rezervat je stanište prirodnih retkosti, posebno orla krstaša i stepskog sokola. Ramsar
lokacija Labudovo okno je naseobina močvarnih ptica, kao i najveća migracijska oblast u
ovom delu Evrope. Bogatstvo flore se ogleda u 900 biljnih vrsta od kojih su mnoge endemiti i
retkosti. Zbog velikog prisustva biljnih vrsta u oblasti, SRP Deliblatska peščara je označena
kao bitna oblast za ptice. Prirodne karakteristike i jedinstvenost ovog regiona čine
Delibratsku peščaru pogodnom za rekreaciju, lov i ribolov, nautički i ekološki turizam.
Osnovni doprinos projekta NATREG
Važnost projekta NATREG za SRP
Deliblatsku peščaru kao pilot-oblast
za projekat i za Javno preduzeće (JP)
Vojvodinašume Petrovaradin, kao i za njegovo rukovodstvo, može biti sagledana sa
nekoliko aspekata.
Naime, ovo je prvi EU projekat u kome
JP Vojvodinašume Petrovaradin aktivno
učestvuje.
Uzevši u obzir to da su mnoge institucije
uključene u ovaj projekat, razmena informacija i iskustava je jedna od osnovnih
koristi. Učešće u ovom projektu samo
potvrđuje potencijale SRP Deliblatska
Autori: Ivana Vasić and Miljan Velojić
Fotografije: JP Vojvodinašume
peščara i predstavlja veliku priliku za
njegovo promovisanje. Inovacija u ovom
projektu se ogleda u učesničkom pristupu
upravljača zaštićenog područja u procesu
planiranja, održivosti rezultata projekta,
prilagođavanja i predloženih rešenja nakon
zvaničnog završetka projekta.
Plan upravljanja
Priprema Plana upravljanja za ovu
zaštićenu oblast je veliki korak, imajući
u vidu da je ovaj dokument bitan alat
za izvršavanje svih zakonom propisanih funkcija upravljanja zaštićenim
područjem. Koristeći Plan upravljanja,
upravljač zaštićenog područja može
detaljno da isplanira sve aktivnosti za
narednih 10 godina, bilo da je to naučno
istraživanje, posebna delatnost vezana
za zaštitu i očuvanje vrsta i ekosistema,
razvoj sistema za posetioce ili instituci­
ono ojačavanje upravljača i obrazovanje
njegovih zaposlenih.
Plan upravljanja SRP Deliblatska peščara
rezultat je dugotrajnog zajedničkog truda
mnogih kolega i spoljnih saradnika. Osim
zaposlenih u JP Vojvodinašume, u njegovoj pripremi su, takođe, učestvovali
predstavnici Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja,
Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam,
graditeljstvo i zaštitu životne sredine,
Pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode,
nevladinih organizacija i drugih brojnih
institucija, kao i pojedinci.
Ovaj Plan upravljanja ispunjava sve
nacionalne i međunarodne standarde
za pripremu dobrog plana upravljanja.
Nacionalni uslovi za pripremu dobrog
plana upravljanja su navedeni u Zakonu
o zaštiti prirode, dok su inostrani predstavljeni u priručniku za integrisano upravljanje zaštićenim područjima, koji je
pripremljen tokom ovog projekta.
Pošto je ovo prvi desetogodišnji plan za
rezervat, očekuje se da će tokom njegove primene biti prilike za testiranje
njegove adekvatnosti, ispunjenje
planiranih ciljeva i primenu mera, ali
i uočavanje njegovih nedostatka, da
bi mogao da bude podvrgnut reviziji u
narednom periodu.
Ovo je bila jedinstvena šansa za sve
zainteresovane strane da učestvuju i
izraze svoje interesovanje za pripremu
Plana upravljanja putem organizovanih
radionica.
Veruje se da će primena Plana uprav­
ljanja SRP Deliblatska peščara doprineti
i zajedničkom cilju – očuvanju prirode
Deliblatske peščare radi naše zajedničke
koristi.
Studija o turizmu
Imajući u vidu da je SRP Deliblatska
peščara zanimljiva turistička destinacija,
načinjena je studija u cilju utrvrđivanja
potencijala za turistički razvoj SRP
Deliblatska peščara.
Za ovu studiju su definisani i stvoreni zadaci i opisi posla koji, uz snimke, treba
da pruže osnovnu verziju i da budu smernica strateškog pravca u kome ide SRP
Deliblatska peščara. Studija je pružila prikaz trenutnog stanja i prikazala analizu
promena u spoljašnjoj i unutrašnjoj okolini, analizu turističkih poseta i potrošnje,
kao i analizu trenutnog stanja resursa za
razvoj turizma u SRP Deliblatska peščara.
Posebna pažnja je posvećena SWOT analizi, mogućim selektivnim oblicima segmentacije marketinga i turizma, uporednoj analizi (poređenju sa uspešnim praksama), osnivanju integrisanog turističkog
proizvoda, unapređenju drugih instrumenata politike, Ramsarskom području
Digitalna baza podataka biološke raznovrsnosti i Studija
biološke raznovrsnosti Ramsarskog područja Labudovo okno
Labudovo okno kao turističkoj oblasti,
strateškom planiranju i akcionom planu
razvoja.
Rezultati ovog istraživanja, kao i sama
studija, povoljni su za osnovne ciljeve
ovog projekta, a to su: zaštita prirode,
ekonomska dobit, društveni i drugi razvoj
u ovoj oblasti putem turizma, a u skladu
sa postojećim režimima zaštite i obuka
zaposlenih u JP Vojvodinašume za marketing menadžment održivog razvoja
turizma SRP Deliblatska peščara.
SRP Deliblatska peščara je kao celina
jedinstvena, privlačna i veoma vredna
turistička destinacija sa obavezom da
poštuje ograničenja po pitanju turističke
upotrebe i izgradnje turističkih objekata.
U okviru ovoga, upravljač ovog područja,
kao prvi korak, mora da obezbedi jasnu sliku razvoja, posebno dugoročnog.
Istovremeno mora da garantuje ”klimu“
i uslove za saradnju svim uključenim in-
teresnim grupama. Razvoj turizma može
da doprinese potpunom ekonomskom
razvoju, porastu standarda i kvaliteta
života lokalnih stanovnika. Turistički
razvoj SRP Deliblatskla peščara treba da
bude zasnovan na konceptu integrisanog
i održivog razvoja sa jasnom vizijom.
Uzimajući u obzir potrebu JP
Vojvodinašume Petrovaradin da razvije
sistem za monitoring retkih, ranjivih i
ugroženih vrsta u SRP Deliblatska
peščara, kompanija FORNET Ltd je
preuzela odgovornost da pripremi
platformu za osnovanje digitalne baze
podataka za praćenje stanja biološke
raznovrsnosti i izradi digitalnu mapu
projektovane oblasti. Osnovni zadatak
je bio da se stvori jedinstveni softver
koji bi omogućio efikasno nadgledanje
promena na terenu, što znači stvaranje
softvera koji bi na najjednostavniji
mogući način pomogao zaposlenima
pri sakupljanju, obradi, prezentovanju
i upoređivanju podataka.
Razvijena je softverska platforma
koja obezbeđuje potpunu podršku
pri unošenju i sažimanju podataka
iz terenskih manuala. Aplikacija je
dizajnirana kao otvoreno softversko
rešenje koje obuhvata trenutne i
buduće potrebe korisnika. Korisnički
interfejs je lak za korišćenje, što je od
ključnog značaja za veliki broj korisnika
softvera. Sistem je podeljen na dva dela
– za korisnike i administratore. Pristup
administrativnom delu imaju samo
osobe sa posebnom dozvolom. Ovaj deo
sadrži kodiranu bazu podataka i druge
bitne podatke. U ovom delu korisnici
prilagođavaju sistem svojim ličnim
potrebama. U korisničkom delu podaci
mogu biti unošeni i kontrolisani pomoću
uputstava, a mogu se, takođe, stvarati i
izveštaji. Pošto je neophodno da ciljana
oblast bude u digitalnom formatu da bi
se omogućilo kartografsko prikazivanje
izlaznih podataka, digitalizovanje
oblasti Deliblatske peščare je bio jedan
od osnovnih zadataka. Kao završni
korak u ovom projektu, obezbeđena je
obuka zaposlenih da bi naučili da koriste
softver za kreiranje baze podataka.
Na ovaj način je stvoren model koji
omogućava zaposlenima da rade
nezavisno na svim procesima upravljanja
bazama podataka, stvaraju mape i prate
promene na terenu nakon sakupljana
terenskih podataka.
Istraživanje Ramsarskog područja
Labudovo okno je bio glavni zadatak
Biološkog fakulteta Univerziteta u
Beogradu koji je, takođe, učestvovao u
projektu NATREG. U ovoj studiji, osim
pregleda opštih karakteristika oblasti,
prikazani su strukturalni i prostornovremenski aspekti elemenata biološke
raznovrsnosti Labudovog okna. Na
osnovu ovih parametara, izvršena je
analiza sektora sa procenom uticaja
šumarstva, lovstva, ribarstva, turizma
i drugih na Ramsarsko područje
Labudovo okno.
Prateći projekti
Da bi se doprinelo daljem razvoju SRP
Deliblatska peščara, JP Vojvodinašume
Petrovaradin je pripremilo predloge za četiri
prateća projekta:
1. Signalizacija i neformalno
obrazovanje – obrazovni kursevi
određivanja turističke i poslovne
politike različitih interesnih grupa
u SRP Deliblatska peščara
Potreba za ulaganjem u razvoj i unapređenje
kapaciteta je vrlo izražena. Projekat se
prvenstveno odnosi na obrazovanje i obuku
svih učesnika vezanih za turizam koji rade
u oblasti rezervata i neposrednoj blizini.
Obrazovni program bi bio primenjivan
kroz seriju radionica gde bi ciljne grupe bile
obučavane o osnovama turizma od strane
uvaženih stručnjaka iz oblasti turističkog
marketinga, menadžmenta turističkih
destinacija i održivog razvoja turizma.
2. Otvaranje prodavnice sa tradicionalnim
proizvodima u SRP Deliblatska peščara
Prodavnica sa tradicionalnim proizvodima
je zamišljena tako da udovolji potrebama
posetilaca rezervata po pitanju lokalnih
proizvoda. Prodavnica će se usredsrediti
na prodaju tradicionalnih i ekološki zdravih
proizvoda, kao što su vino, rakija kandirano
voće, džem, med i drugi, koncentrišući se,
uglavnom, na kupce koje su okrenuti prirodi,
a koji su i glavni potrošači ovih proizvoda.
3. Upravljanje otpadom u SRP Deliblatska
peščara – borba sa plastičnim otpadom
Projekat ima za cilj da permanentno
sakuplja plastični otpad, a pre svega u toku
i nakon nadolaženja velikih voda Dunava,
sa leve obale reke u oblasti između sela
Dubovaca i Stare Palanke, kao i dunavskih
rečnih ostrva Žilava, Čibuklija i Zavojska
ada. Prvi korak u tom procesu bi bio da se
osnuje postrojenje na mestu tzv. “marine“
za šta je potrebno restaurirati građevinu,
nabaviti odgovarajuću presu i organizovati
transport do mesta za reciklažu. U isto
vreme, organizovala bi se kampanja za
podizanje svesti o ovom problemu putem
raznih dešavanja.
4. Upravljanje otpadom u SRP Deliblatska
peščara – uklanjanje i sanacija deponija
Zadatak ovog projekta je uklanjanje
nagomilanog otpada, raščišćavanje, sanacija
i rekultivacija ilegalnih deponija svuda po
SRP Deliblatska peščara, sa posebnim
akcentom na sakupljanje i uklanjanje otpada
u blizini vikend naselja. Sakupljeni otpad
mora biti transportovan na mesta koja su za
to posebno određena, sve dok ne bude bio
recikliran i/ili trajno uklonjen. Puno pažnje će
biti posvećeno podizanju svesti o pravilnom
sakupljanju i uklanjanju otpada.
Definisanje važnih staništa u oblasti
Štajerska, druga provincija po veličini u Austriji, prostire se na oblasti od oko 16.400 km² i pruža
veliku raznolikost reljefa od alpske regije na severozapadu (Dahštajn, 2.995 m) do brdovitih oblasti
na jugoistoku. Oblasti pod zaštitom, kao osnovne oblasti od ekološkog značaja, nalaze se po celoj
regiji (npr. Nacionalni park Grencmur ili lokacija NATURA 2000 Štajerski grencmur). Karakteristike
jugoistočnog dela Štajerske su razređena populacija i urbanizacija, dok predelima alpskih dolina
dominiraju gradići i veliki gradovi glavne saobraćajne infrastrukture. Većina populacije (1.207.000
stanovnika) je koncentrisana u regijama oko glavnog grada Graca i u dolinama reka Mur, Murc i
Ens. Zbog visokog procenta šuma (61% oblasti prekriveno je šumama), Štajerska se naziva i zelenim
srcem Austrije i poznata je po zimskim sportovima i termalnim oblastima, ali i po “Weinland“
(vinskoj oblasti), koja se nalazi na južnoj granici regije sa Slovenijom. Glavni ekonomski sektori su
automobilska grupa Štajerska, grupa za čistu tehnologiju koja obuhvata više od 150 kompanija i grupe
za proizvodnju materijala.
Osnovni doprinosi NATREG projekta
Autori: Brižit Grizer, Johanes Lajtner
i Martin Vizer. Fotografije: Freiland (str.3 i str.4) i
Johanes Lajtner (str.5).
Prema direktivama za ptice i staništa, brojne zaštićene oblasti su proteklih godina osnovane u Evropskoj uniji.U već postojećim
planovima za upravljanje, oblasni ciljevi,
održavanje i razvoj mera i strategija bili su
i biće unapređivani. Za većinu životinjskih i
biljnih vrsta, rezervati koji trenutno postoje
postaju premali, pošto njihove potrebe,
kao što su potraga za hranom, reprodukcija, migracija itd., često prevazilaze granice
tih oblasti. Da bi se obezbedilo očuvanje
biološke raznovrsnosti nije dovoljno
samo osigurati izolovana utočišta. Stoga,
otvorenog prostora. Putem oblikovanja
već postojećih podataka i struktuiranog
pribavljanja stručnog znanja, razvija se
Štajerska “Zelena mreža“. Sledeći korak
je pravna zaštita rezultata studija putem
instrumenata za prostorno planiranje.
važan dalji korak je uspostavljanje kontinuiteta zaštićenih oblasti u integrisanoj
višenacionalnoj “Zelenoj mreži“. U okviru
profesionalne saradnje između prostornog
planiranja i (divljeg sveta) ekologije u pilot
području Štajerske, primenjuje se pristup
razvoja i obezbeđuju zelene zone i prostori
za život u okviru koridora. Bez grešaka
izvedena profesionalna demarkacija zelenih zona i koridora je od vitalne važnosti
za osnovanu argumentaciju u okviru
definisanja oblasti u prostornom planiranju. Osnova je multifunkcionalnost
Zelene zone zajedno sa prostorima
za život u okviru koridora formiraju
“Zelenu mrežu“ Štajerske. Mreža
posebno podržava ekološke funkcije ove oblasti. Prema pristupu
višefunkcionalnosti, otvoreni prostori
obezbeđuju dodatne bitne funkcije i
efekte, kao što su rekreacija, zaštita
i zajednička korist. U skladu sa svojim
principima i ciljevima, prostorno planiranje predviđa otvorene prostore sa
različitim funkcijama i potencijalima.
Štajerski pristup zahteva usku saradnju između prirode, zaštićenih predela i prostornog planiranja. Razvijeni
model je zasnovan na propozicijama
Štajerskog prostornog planiranja.
Veliki deo projekta je zaštita unap-
red određenih krajeva, oblasti visoke
ekološke vrednosti i preklapanje rekreacionih oblasti visoke vrednosti,
kao i zaštićenih oblasti u funkciji
zajedničke dobiti.
Oblasti sa velikom ekološkom
vrednošću su na primer ramsarske
oblasti ili oblasti za koje postoji dokaz
o postojanju zaštićenih vrsta (u skladu
sa direktivama o pticama i staništima).
Rezultati mapiranja biotopa su,
takođe, dragoceni ulazni podaci.
Određeni rezultati sektora ekologije
pokazuju da vrlo malo područja sa visokim ekološkim vrednostima postoji
u blizini urbanih sredina.
Prema tome, još je bitnije zaštititi ove
oblasti i sprečiti dalji razvoj izgradnje.
Određeni rezultati sektora rekreacije
imaju svoj prostorni fokus sa osnovnim
funkcijama u blizini naseljenih oblasti.
Posebno u oblasti grada Graca postaje
jasno da su u ovom sektoru područja
sa visokim ekološkim vrednostima
izložena jakim pritiscima. Takođe, u
ovom sektoru zaštita i sprečavanje
dalje izgradnje su od presudnog
značaja.
U većini slučajeva sektorski rezultati
za zaštitnu funkciju su i zajednički interesni cilj za oblast zaštićenih voda,
klimatski bitnih otvorenih prostora ili
plavnih područja. To je poistovećivanje
oblasti koja su od velikog značaja,
zbog svojih karakteristika ili prisustva
dragocenih prirodnih resursa.
Određivanje glavnih stanišnih koridora
Uprkos tome što su u evropskim zemljama utvrđena različita zaštićena
područja, nastavlja se gubitak biološke
raznovrsnosti. Glavni uzroci za to su
uništavanje staništa i gubitak flore i faune
u urbanim sredinama sa čime je dovedeno u vezu ometanje migratornih koridora. U većini slučajeva ovi poremećaji
se događaju izvan zaštićenih područja.
Područja bez statusa zaštićenih, koja
su poljoprivredna ili na neki drugi način
korišćena ili nastanjena, ipak poseduju
veliki potencijal kao stanišni koridori i u
skladu sa tim treba da budu zaštićena.
Povezanost prirode i predela treba
biti dugoročno obezbeđena. Ovaj cilj
zahteva zajedničku viziju i jedino može
uspešno biti primenjen ako različiti
učesnici/interesne grupe i discipline
teže zajedničkom cilju sa usklađenom
strategijom.
Stanišni koridori ispunjavaju važne
ekološke funkcije:
- jačanje funkcija zaštićenih područja
preko povezanosti;
- r azmena među populacijama da bi se
sprečilo parenje u bliskom srodstvu i
genetski gubici;
Razvoj mera u oblastima prostornog planiranja
- dopunska utočišta.
Pristup povezivanja se sastoji od dve faze.
Tokom prve faze se objašnjava strateška
definicija zelene mreže koja pokriva
celu teritoriju provincije, uključujući
prekogranične koridore. Stoga je ova faza
istovremeno i izjava o misiji za glavne
prekogranične koridore Štajerske. Tokom
druge faze se određuju regionalno važni
otvoreni prostori i povezujuće ose koji
moraju biti zaštićeni od dalje fragmentacije i sa time obezbediti nastavak migracije različitih vrsta u budućnosti.
Štajerski pristup uzimanja u obzir
višefunkcionalnih zelenih zona i
koridora u pravno obavezujućim instrumentima prostornog planiranja
se smatra dobro ustanovljenim oblikom balansiranja različitih interesa
unutar naše životne sredine. Rezultati
NATREG-a daju ojačanu osnovu za
formiranje saveza između različitih
potreba sektora (ekologije, divlje prirode, rekreacije, zajedničke koristi)
i osiguravaju bitne strukture našeg
predela da bi se oformila dobro izbalansirana i održiva životna sredina.
Rezultat toga su zelene zone i koridori NATREG-a koji su deo zvaničnih
Štajerskih instrumenata za prostorno planiranje na regionalnom nivou
(Regionale Entwicklungs programme,
REPRO) i koji su pravno obavezujući i
za lokalne nivoe. Osnovni cilj je da se
obezbede višefunkcionalni aspekti tih
otvorenih prostranstava od visoke
vrednosti i da se spreči dalja upotreba
ili prodaja zemljišta od strane naselja
ili industrijske infrastrukture. Na ovaj
način, javni interes za održavanje
zelene infrastrukture, kako zbog
ekološkog, tako i zbog društvenog
interesa je ne samo jasno dokumentovan u gore pomenutim instrumentima za prostorno planiranje, nego
je i definisan na preciznom fukcionalnom i prostornom nivou. Podaci iz
NATREG-a pomažu podizanju nivoa
prihvatljivosti višefunkcionalne zelene infrastrukture u Štajerskoj i
obezbeđuju razumljive i uporedive
osnove za dalje procese planiranja
sa regionalnim i lokalnim učesnicima.
Prateći projekti
U toku postupka i nastavka NATREG
ideja i rezultata projekta (deo projekta
– Štajerska), definisana su sledeća tri
prateća projekta:
1. Urbane reke i vodeni putevi – prilika
za razvoj gradića i unakrsno povezivanje
gradova (URIWA)
Ciljevi ovog projekta su ekološka
nadgradnja integracije reka u gradske
oblasti i sa time povezano povećanje
kvaliteta života građana. Korišćenjem
četiri velike reke koje se nalaze u
gradovima treba da bude prikazana
višefunkcionalnost delova reka u
urbanim sredinama i funkcija spoljašnih
regionalnih koridora. Višefunkcionalni
pristup za povećanje intra-urbanih delova
reke ujedinjuje različite discipline na
zajedničkom radu u okviru iste tematske
oblasti. Stoga, neophodno je nositi se
sa najviše sukobljavanim potrebama
ekologije, zaštite od poplava, estetike,
istorije kulture, rekreacije između ostalih,
ali i sa sektorom ekonomije. Osnovni
izazov će biti usklađivanje ciljeva i mera
definisanih u već postojećim direktivama
(Water Framework Directive - okvirna
direktiva o vodama, itd.) i smernicama.
2. Snažna zelena infrastruktura – razvoj
i jačanje “zelene infrastrukture u Evropi“
merama EIA (FORGREENING)
Ovim projektom se predlažu načini
za poboljšanje strukture definisanih
zelenih zona koje su bile neobeležene
po zakonskim okvirima. Stoga će se
zahtevi i potrebe različitih tipova zelenih
površina prikazati tokom prve faze,
njihovi deficiti će biti analizirani, a prilike
za njihovo strukturalno unapređenje
razvijane. Unutar interdisciplinarnog
procesa sa regionalnim i nacionalnim
organima vlasti, razvijan je za ova
područja koncept za skup mera u EIA
procesu i posebnim administrativnim
zakonima (voda, šumarstvo i zaštita
prirode).
3. Integracija multifunkconalne zelene
infrastrukture u prostornom planiranju
(IMGIS)
Cilj ovog projekta je da razvije prenosiv
okvir za integraciju multifunkcionalne
zelene infrastrukture u prostornom
planiranju za nacionalni/transnacionalni
nivo (Austrija i druge države Evropske
komisije). Geografski informacioni sistem
(GIS), koji je povezan preko interneta,
razvijen je da bi pregledao, analizirao,
integrisao i modelirao bitne skupove
podataka (npr. poboljšano korišćenje
zemljišta/pokrivenost zemljišta), zbog
dodatnih pogodnosti pri korišćenju
podataka prikupljenih na daljinu koje
finansira Evropska unija. IMGIS će podići
prihvatanje za multifunkcionalne zelene
infrastrukture tako što će obezbediti
uporedive skupove podataka i metode.
U februaru 2011. hrvatska Vlada je proglasila privremeno zaštićenu oblast tok Mure i Drave
Regionalnim parkom Mura-Drava koji se proteže od granice sa Slovenijom do Dunava kroz pet zemalja.
Pilot područje NATREG-a koje ima površinu od 167 km2 uključuje samo deo Regionalnog parka MuraDrava u okrugu Koprivica-Križevci. Područje ukljičuje dvanaest sela (neka od njih su raštrkana naselja
”konaki”) i 3000 stanovnika. Gradovi Koprivnica i Đurđevac se nalaze deset kilometara od reke Drave
čije prirodno korito sadrži mnogo meandara i rukavaca sa raznovrsnim životinjskim i biljnim svetom –
ovo područje je nazvano ”Evropski Amazon”.
Podravina je pretežno poljoprivredna oblast sa razvijenom industrijom za preradu hrane (Podravka)
i ima najveća nalazišta prirodnog gasa u Hrvatskoj (2/3 nacionalne proizvodnje), kao i veliki
geotermalni potencijal, zbog mnogih lokacija bogatih geotermalnom vodom. Ovo je, takođe, i
domovina naivnog slikarstva.
Glavni doprinosi NATREG projekta
Zvanična deklaracija Regionalnog parka
Mura-Drava je nesumljivo veliko dostignuće
NATREG projekta, pošto je ubrzala celokupni proces kroz pozitivnu promociju zaštite
prirode i zaštićenog područja.
Tokom projekta posvećena je posebna
pažnja razvoju zajedničkih strategija za upravljanje zaštićenim područjima, jačanjem
saradnje odgovornih institucija i organa
na nacionalnom, regionalnom i lokalnom
nivou istovremeno, što je intenziviralo komunikaciju sa lokalnom zajednicom.
Takav uključiv način rada se u praksi pokazao kao dobar i treba ga koristiti za ostala
zaštićena područja u Hrvatskoj. Ovo je
posebno važno u svetlu pristupanja Hrvatske
Evropskoj Uniji i označavanju oblasti koje
treba uključiti u mrežu NATURA 2000.
Isticanje potencijala zaštićenih područja za
društveni i ekonomski razvoj je još jedan od
NATREG-ovih doprinosa. Nekoliko važnih
studija o održivom razvoju je urađeno, kako
bi se jasnije odredilo šta zaštićeno područje
Regionalni park Mura-Drava može da po-
Autori: Mladen Matica, Željka Kolar i Miroslav Hodić
nudi. One su otkrile da glavne mogućnosti
zaštićenog područja leže u netaknutoj prirodi, turizmu, geotermalnoj, solarnoj i energiji vetra, kao i promovisanju lokalnog
kulturnog nasleđa.
Plan upravljanja
Tokom priprema za nacrt Plana upravljanja, hrvatski partneri su organizovali trinaest pojedinačnih sastanaka i pet radionica na temu prirode,
turizma, SWOT analize, prostora i
zaštite životne sredine. Glavni fokus
je bio na izgradnji trajne saradnje na
svim nivoima, npr. među sektorima,
okruzima u oblasti i relevantnim ministarstvima da bi se osiguralo efektno upravljanje novouspostavljenog
Regionalnog parka Mura-Drava.
Radionicama je prisustvovalo preko
osamdeset ljudi – od lokalnih rukovodilaca i administrativnog osoblja
do predstavnika privatnih kompanija
i udruženja nevladinih organizacija
– i svi su se složili da tu oblast treba
sačuvati i da njen veliki turistički potencijal treba dalje razvijati.
U nacrtu Plana upravljanja Regio­
nalnim parkom Mura-Drava gotovo
svaka važna lokacija se smatra odvojenim entitetom koji se razlikuje od
okolnih oblasti zbog posebnih prirodnih vrednosti i karaktera ekosistema,
kao i metoda koje se koriste.
Zoniranjem oblasti u skladu sa
Planom upravljanja, aktivno zaštićene
zone su određene u pet od šest ispitanih važnih lokacija. Predviđene su
mere upravljanja čiji je cilj održavanje
stabilnih uslova životne sredine, usporavanje nasleđivanja i/ili obnove tih
ekosistema, što će za posledicu imati
očuvanje njihovih biljnih i životinjskih
vrsta, dok će istovremeno stimulisati
ljudske aktivnosti koje nemaju negativan uticaj na te dragocenosti.
U oblasti vodoprivrede, predložene
su sledeće mere zaštite:
- sprovođenje studije izvodljivosti
o intervencijama upravljanja vodom da bi se povezala individualna
vodna tela sa matičnim tokom kroz
rukavce i mrtvaje Drave;
- održavanje već postojeće veze vodnih tela sa Dravom;
- sprečavanje vodoprivredne aktivnosti koje mogu loše uticati na
hidrološki režim rukavaca i uključiti
mere zaštite životne sredine u vodoprivredne planove.
Izučavanje turizma
Da bi se poboljšao kvalitet razvoja
održivog turizma, pripremljena je studija po imenu ”Prirodni resursi za razvoj
turizma” kao i ”Akcioni plan za razvoj
turizma na lokacijama Lepa Bakovci u
Regionalnom parku Drava-Mura u okrugu
Koprivica-Križevci”.
Zaštićeno prirodno područje Regionalni
park Mura-Drava je kompleksan ekološki
sistem velike biološke raznovrsnosti.
Stoga, razvoj turizma se mora planirati
vrlo pažljivo. Dakle, glavna svrha ove
studije je bila da identifikuje i proceni
prirodne i antropogene resurse za razvoj
turizma parka.
Oblast koja se sastoji od deset opština
duž reka Mure i Drave u okrugu KoprivicaKriževci nije homogena, ali turizam bi
mogao biti oblast od zajedničkog interesa
među opštinama. Mura i Drava su tokom
istorije bile prirodne prepreke i razvoj turizma bi mogao biti povezujući faktor.
Ekološki kriterijumi i održivi razvoj treba da budu najvažniji faktori za planiranje razvoja turizma u parku. Analiza
zaštite prirode (Institut za zaštitu prirode
Studija biološke raznovrsnosti
Republike Hrvatske), opšte, demografske
i saobraćajne karakteristike, kao i kvalitet
i kvantitet turističke ponude su pokazali
sledeće:
- da je ovaj deo parka vrlo važan, jer
uključuje delove Drave zajedno sa
njenom bližom okolinom u svom gotovo
potpuno prirodnom stanju;
- velika teritorija je prekrivena prirodnim šumama i zaštićenim područjima
(zoološki rezervat Veliki Pažut i važan
pejzaž Čambine);
- manjak velikih prirodnih atrakcija, koji
je uzrok trenutno nerazvijenog turizma sa izuzetkom (donekle) kupalačkog
(Šoderica), ribolovačkog i lovačkog turizma;
- trenutno se veći turistički značaj pridaje
veštačkim atrakcijama, primarno zbog
nasleđa naivnog slikanja.
Akcioni plan je definisana kombinacija
ključnih akcija sa ciljem da se postignu
organizacione pretpostavke i definiše
okvir za razvoj turizma na specifičnim
lokacijama.
Hrvatski institut za zaštitu prirode je
završio dve studije da bi zaštitio vodena staništa. To su: ”Valorizacija vodenih
staništa u privremeno zaštićenom
Regionalnom parku Mura-Drava” i
”Predlog zaštitnih mera za šest rečnih
meandara u privremeno zaštićenom
Regionalnom parku Mura-Drava”.
Druga studija je uključila šest vodenih
i močvarnih staništa tokom reke Drave
– Đelekovac, jezero Šoderica, Ješkovo,
Osredek, Bakovci i Lepa Greda – sa
ciljem da procene njihovu trenutnu situaciju i potrebe za dodatnom zaštitom.
Većina lokacija ima meandre različitih
veličina, koje sada nisu direktno povezane sa tokom Drave, gde se, takođe,
nalazi i šljunkara u aktivnoj upotrebi.
Studija je započeta proučavanjem već
postojeće literature i skupljanjem podataka u važnim oblastima za projekte
i njihove detaljne analize koje prate
posmatranja na terenu i posetama terena koje obezbeđuju ekstenzivnu fotografsku dokumentaciju. Svi prikupljeni
podaci se skladiše u GIS-u.
Kao deo studije, odrađena je važna osnova za stručni rad, koja se sastojala od
prikupljenih podataka i analiza vezanih
za Ekološku mrežu Republike Hrvatske i
pripremu predloga Ekološke mreže EU
NATURA 2000 u Hrvatskoj, uzimajući
u obzir vrednost ispitane oblasti koja
je priznata kao takvo mesto.
Uzimajući u obzir da su ranije studije
odredile da je kategorija ”regionalni
park”, na osnovu koje su ta mesta
zaštićena, adekvatna za svrhu upravljanja tim oblastima, procenjuje se da
dodatna zaštita koju obezbeđuju neke
kategorije Akta o zaštiti prirode nije
potrebna. Cilj ove studije je definisanje
važnosti vodenih i močvarnih staništa u
zaštićenom Regionalnom parku MuraDrava i procena njihovog trenutnog
stanja za koja može da im treba dodatna
zaštita.
Propratni projekti
Izvedena iz potreba ovog zaštićenog
područja, okvirno su predstavljena tri
propratna projekta:
1. Među-granično upravljanje zaštićenim
područjima (Inicirala AGNATURE).
Primarna briga projekta je bolja komunikacija i zajedničko upravljanje
međugraničnim zaštićenim područjima.
Projekat je usklađen i povezan sa ciljevima
Politike kohezije i programom JIE, koji
doprinosi procesu teritorijalne i društvene
integracije, koheziji i stabilnosti i koji teži
kooperaciji i dostizanju sporazuma o stvarima od zajedničkog interesa među organizacijama iz različitih sektora i zemalja
različitih statusa u procesu uvećanja EU.
2. Projekat SNAPA
Projekat će nastojati da osnaži učesnike
duž međunarodnih reka JIE da bi uspostavio zajedničke okvire za integrisano i održivo upravljanje zaštićenim
područjima i prirodnim dobrima duž njihovih međunarodnih reka. Takvi okviri
upravljanja će obezbediti povezanost
zaštićenih područja i integrisati očuvanje
i razvoj interesa raznih učesnika.
3. GIS Drave i Mure (GISRI)
(Inicirala AGNATURE).
Projekat će se fokusirati na dostizanje
zajedničke strategije za prostorni razvoj
sliva Drave i Mure. GISRI će uspostaviti
kooperacionu mrežu u institucijama za
prostorno planiranje. Glavni ciljevi projekta
su: razmena iskustava među institucijama,
zajednička baza GIS prostornih podataka
i metodologija prenosa podataka.
Plan upravljanja
Reka Po, ‘crvena linija’ Padske nizije se proteže na više od 71.000 km2, uključujući 3200 opština i
šesnaest miliona stanovnika. Delta je njen najkrhkiji deo, ali njena bogatstva predstavljaju priliku
za svakoga: prelepi pejzaži, prirodno nasleđe, athitektura i urbana naselja, tradicije i savremena
kultura su izmešani na izuzetan način. Meštani su njenu vrednost odavno ustanovili, a zbog
programa NATURA 2000, priznata je i na (među)narodnom nivou.
Sada deltom upravljaju dva upravljača regionalnog parka koji pripadaju regijama Veneto i
Emilija-Romanja, i dele teritoriju sa zajedničim karakteristikama, vrednostima, mogućnostima
i problemima. Dva upravljača su takođe dužna da primene plan upravljanja Posebim zaštićenim
oblastima i lokacijama NATURA 2000. Takve oblasti se često ne poklapaju sa fizičkim granicama
parka, dok problemi i pitanja Upravljača prelaze njihove administrativne granice. Takođe,
specifični ekološki, društveni i ekonomski elementi teritorije delte su isti za oba regiona, dok
se najvažniji tiču ekonomskih sektora povezanih prirodnim resursima kao što su poljoprivreda,
uzgajanja mekušaca, obimno uzgajanje ribe i turizam: aktivnosti koje su primenjivane vekovima.
Glavni doprinos NATREG projekta
Italijanski partneri NATREG-a, regije Veneto
i Emilija-Romanja, odabrali su deltu reke
Po za oblast istraživanja: cilj je primena
transnacionalne strategije koju definiše
projekat na međuregionalnom nivou da bi
se formirao zajednički plan upravljanja koji
bi, čak i zbog ograničenja, mogao da posluži
kao model za razvoj celog sliva delte reke Po
u obe regije. Ovaj put se mora posmatrati kao
trajna ‘međuregionalna koordinacija’ delte
Po koja može postati osnova za zajedničko
upravljanje obema zaštićenim oblastima, uz
podršku aktivnog učešća svih ekonomskih
operatora i tvoraca politike kao i kulturnih,
prirodnjačkih i naučnih udruženja.
Stoga, počevši od ove ‘Evropske vizije’
i pitanja ‘prirodnog kapitala’, Veneto i
Emilija-Romanja promovišu lokalno prirodno
nasleđe delte kroz procenu njenih ekonomskih i prirodnih resursa, identifikuju metode i
sisteme za upravljanje zaštićenim područjem
kroz odgovarajuće teritorijalno planiranje i
instrumente upravljanja, u perspektivnoj
budućnosti interregionalnog Parka delte
reke Po.
Autori: Marko Međiolaro, Ticijana Kuaglia,Irena
Montanari, Graciano Karamori, Rikardo Santolini, David
Fero, Paolo Riđoni i Kiara Oki.
Od 1991. italijansko zakonodavstvo je
forsiralo ideju stvaranja nacionalnog
ili međuregionalnog Parka delte reke
Po između Veneta i Emilija-Romanje.
Tokom prošlih godina sve više i više je
istraživana mogućnost, kao i potreba,
da se ova inicijativa pokrene. Projekat
NATREG obezbeđuje važan doprinos
u ovom pravcu, fokusiran na nove prilike i najbolje prakse za održiv razvoj.
Najveći izazov je međuregionalni plan
upravljanja koji bi trebalo da zadovolji
potrebe lokalne ekonomije i ciljeve
biološke raznovrsnosti. Ove oblasti visokih vrednosti biološke raznovrsnosti
su pod pritiskom oko 400.000 stanovnika. Stanovnici su uvek koristili imovinu
parka, eksploatišući njegove potencijale, ali zbog procesa industrijalizacije
njihova sposobnost da izmene oblast
povećala se u ogromnoj meri kao i
efekti klimatskih promena: to znači
da su aktivnosti koje nisu kompatibilne sa rekom doprinele povećanju
rizika po ceo eskosistem reke Po.
Stoga, na duge staze, održivi razvoj
takvog mozaika biološke raznovrsnosti
i veštačkog pejzaža mora biti zasnovan
na međuregionalnoj viziji.
Dakle, dve regije i dva parka koji su
uključeni u NATREG smatraju da je
imperativno interesne strane, posebno
meštane, obavestiti i konsultovati po
pitanju planskih procesa na njihovoj
teritoriji. Cilj toga je da se poveća
njihov osećaj da su uključeni u akcije
Upravljača i učini ljudske aktivnosti
kompatibilne sa funkcijama ekosistema i ljudskom dobrobiti.
Veliki broj državnih i privatnih interesnih
strana je umešan na različitim nivoima u oblikovanje međuregionalnog
plana upravljanja, kao na primer vlade
na međuregionalnim i regionalnim,
provincijskim i opštinskim nivoima;
turistički operateri i restorani, putnički
brodovi i putni transport, uslužne
turističke kompanije; zemljoradnici,
zemljoradnički i zemljoradničkoprehrambeni kooperativi; obrazovna
poljoprivredna gazdinstva, ekonomski
operatori poljoprivrede – prehrane i
ribnjaka; udruženja zaštite životne
okoline, neprofitni jahting-klubovi;
istraživački instituti (univerziteti u
Bolonji, Veneciji, Fereri, Urbinu) i
prirodnjačka društva; tehničari i eksperti za upotrebu zemljišta, urbano
planiranje i socio-ekonomski status.
Identifikovanje strategije zelene mreže
Koncept Ekološke mreže je formulisan
kao odgovor na proces fragmentacije
sa zadatkom da sprovede raspršivanje
i migraciju vrsta. Ipak, razvoj veze
između raznovrsnosti i ekološke funkcije
usmerava na nove pristupe ekološkoj
mreži kao višescenarijskom ekosistemu
koji bi podržao održiv razvoj.
Zbog toga glavni cilj postaje održavanje
prostora za evoluciju ekološkog sistema;
biološka raznolikost mora biti nesputana;
težina antropogenih aktivnosti mora
biti suprotstavljena visokom nivou
samoodrživosti da bi se održala
funkcionalna efikasnost ekosistemskih
usluga prirodnog kapitala.
Jedan od ciljeva prostornog planiranja
bi trebalo da bude održavanje
funkcionalnosti kapitala (prirodnog i
antropogenog) da bi sprečili da on padne
ispod trenutnog nivoa, na primer tako što
će se povećati kvalitet i finkcionalnost
onoga što se smatra prirodnim kapitalom
posvećenom proizvodnji usluga
ekosistema (jaka održivost). Iz tog
razloga moramo pretpostaviti da prirodni
elementi kapitala okupljenih resursa ne
mogu biti zamenjeni za veštački kapital.
Nažalost, trenutni pristup prostornom
planiranju nije uvek saglasan sa ciljevima
održavanja najfunkcionalnije efikasnosti
usluga ekosistema. Strateške vizije koje
uobičajeno vode do odluka planiranja su
često pod uticajem velikog broja drugih
prioriteta i interesa.
U procesu planiranja ekonomska vrednost
ekosistema se još uvek podcenjuje
u poređenju sa drugim vrednostima
neodrživog ekonomskog rasta. Pa ipak,
metodologije identifikacije ekoloških
mreža su često igrale statičnu ulogu
u procesu planiranja; često nedostaje
veza između predložene ekološke
mreže i raznih opcija koje nudi pejzažno
projektovanje.
Strategija zelene mreže koja je usvojila
međuregionalno pilot područje delte reke
Po je pokušaj identifikacije novog modela
povezivanja identifikacije ekoloških
mreža i načina na koji administrativni
organi donose odluke o planiranju.
Usvojena metodologija Ekološke mreže
nudi veliku priliku da se definišu neka
od mesta za transformaciju zemljišta,
Promocije i događaji
pokuša da se reši razvoj obnovljivih i
nesputavajućih procesa, istakne da pejzaž
treba ceniti u skladu sastandardima
kvaliteta koji uzimaju u obzir nivo
zasićenosti sistema životne okoline i
njegovog visokog niva samoodrživosti.
Projekat Ekološke mreže tada postaje
koristan alat za inicijaciju akcija vezanih za
povećanje kvaliteta pejzaža i održavanje
kapitala prirodnih resursa, uključujući
biološku raznovrsnost, uz upotrebu
raznih instrumenata politike vlade na
visokokoordinisan sinergistički način.
U delti reke Po, gde izuzetna prirodna
dobra koegzistiraju sa ljudskim i
ekonomskim aktivnostima (poljoprivreda, industrija, pogoni za proizvodnju električne energije, rečni turizam,
lov i ribolov), lokalno stanovništvo
specifična ograničenja prouzrokovana
blizinom osetljivih zaštićenih područja
posmatra kao prepreke za razvoj nego
kao priliku za rast. Stoga, jedan od
osnovnih izazova jeste podizanje svesti
stanovništva i zakonodavstva po pitanju
ogromne koristi koje čitava teritorija ima
usled postojanja zaštićenih područja –
ovaj zadatak zahteva efektivno i ciljano
objavljivanje rezultata. Oblast Veneto i
ARPA Emilija Romanja dele zajednički
međuregionalni komunikacioni plan za
podršku ‘NATREG-ove poruke’, kao i
cilj povećanja efekta podizanja svesti
stanovništva, ’zelenih’ udruženja, zakonodavstva i ekonomskih operatora. U
ovom okviru, u saradnji sa odgovarajućim
Parkovima delte reke Po, oni organizuju
međuregionalne radionice i individualne sastanke sa interesnim grupama.
Među mnogobrojnim dešavanjima,
pomenućemo ona koja organizuje
ARPA: ’Održivo upravljanje zaštićenim
područjima’ organizovano u okviru
Međunarodnog Sajma posmatrača ptica
grada Komakia, kao i seminare ‘Vodeni
putevi’,’Ekološka funkcija i korišćenje
zemljišta’, ‘Budućnost delte i lokalna
vlast’, ‘Ekonomska procena nematerijalnih dobara’. Po pitanju radionica u
organizaciji regije Vento, NATREG je
predstavljen na sajmu prostornog
planiranja GEOOIKOS u Veroni, dok je
u hotelu Ca’ Vendramin održan ciklus
tematskih seminara o čoveku i biosferi
i upravljanju obalskih delova u delti, sa
akcentom na neophodnost integracije
ekonomskih resursa i alata za planiranje, naročito između privatnog i javnog
sektora. U aprilu 2010. godine, NATREG
je dosegao globalni nivo: predstavljen
je na Godišnjoj konferenciji američke
asocijacije za planiranje u Nju Orleansu,
gde su međunarodnoj publici predstavljeni ciljevi NATREG-a i transnacionalna
strategija postizanja izbalansiranog i
održivog razvoja zaštićenih područja u
jugoistočnoj Evropi.
Prateći projekti
Prateći projekti su identifikovani preko
dva pristupa: prvi je direktni pristup sa
direktnim posledicama na aktivnosti u
zaštićenom području, dok je drugi strateški
pristup sa sprovođenjem instrumenata
za planiranje i programiranje koji imaju
kulturni uticaj. Po ovim principima je
razvijeno pet pratećih projekata:
1. Promene u radu (iniciran od strane Parka
delte reke Po Emilija Romanja)
Cilj ovog projekta je prilagođavanje
kulture klimatskim promenama; njegov
cilj je otvaranje novih radnih mesta uzevši
za osnovu stare poslove.
2. Čovek i biosfera (iniciran od strane Parka
delte reke Po Veneto)
Projekat za cilj ima postavljanje osnova
za pilot-područja kao prostora zaštićene
biosfere.
3. Put parkova (iniciran od strane Parka
delte reke Po Emilija Romanja)
Projekat za cilj ima pretvaranje starog
komercijalnog puta (Strada Romea)
u put parkova za ljude i životinje,
pronalaženjem rešenja za kritične tačke
i ublažavanjem uticaja.
4. Prehraniti se deltom reke Po (iniciran
od strane Parka delte reke Po Emilija
Romanja)
Cilj ove ideje je predstavljanje pejzaža
kao objekta koji proizvodi i kupuje
hranu. Neophodno je razmatrati pejzaž
kao finalni rezultat čitave teritorije:
poljoprivredni i tipični pejzaži čine ’deltu
reke Po izuzetnom destinacijom’. Projekat
će razviti mere vezane za razvoj seoskog
i rečnog turizma. Biće predstavljen na
sajmu 2015. (u Milanu) – ’Nahranimo Svet’.
5. Poboljšanje biodiveziteta površinskih
voda hidrološkog sistema (iniciran od
strane Parka delte reke Po Veneto i Parka
delte reke Po Emilija Romanja)
Ovaj projekat za cilj ima davanje doprinosa
običnim instrumentima upravljanja
u okviru realizacije interregionalne
ekološke mreže. Model upravljanja
kanalima, koji uključuje drugačiji pristup
upravljanja rukavcima i obalama reke,
biće testiran u dva pilot-područja zajedno
sa povratom hidrauličke kontrole nivoa
zarad promovisanja biodiverziteta i
obogaćivanja pejzaža.
Pohorje je alpski planinski masiv koji se prostire na preko 840 km2, u severoistočnom delu
Slovenije. Preko 70% oblasti pokriveno je šumama, na platoima se nalazi mnoštvo zaravni,
ostataka livada i pašnjaka. Zahvaljujući nepropusnoj kamenoj podlozi, Pohorje ima bogatu
mrežu potoka, vodopada i tresetnih bara sa malim jezerima. Šume, livade i bare čine staništa
za mnogobrojne retke i ugrožene vrste ptica, leptira i vodozemaca. Po pitanju ekonomskog
razvoja, Pohorje je bilo i ostalo blisko vezano za eksploataciju šume, poljoprivredu i turizam.
Pohorje je zaštićeno Alpskom konvencijom. Od 2004. godine, veći deo Pohorja je proglašen za
područje NATURA 2000. Do sada, na takvim malim i fragmentiranim zaštićenim područjima
(945 ha, odnosno manje od 1% ukupne površine Pohorja) nije bilo mogućnosti za ostvarenje
ozbiljnijih ciljeva očuvanja životne sredine. Stoga se pristupilo sveobuhvatnoj zaštiti prirodnog
i kulturnog nasleđa u cilju stvaranja nacionalnog parka, što bi obezbedilo stalno očuvanje svih
vrednosti Pohorja.
Osnovni doprinosi projekta NATREG
Odluku da se Pohorje uključi u projekat
NATREG stimulisao je ogroman
nedostatak zajedničkog upravljanja. Pošto
površina zahvata 16 opština, tri Agencije za
regionalni razvoj u tri statistička regiona,
brojne obrazovne institucije i druge
bitne interesne strane, imaju sopstvene
planove i viziju za Pohorje, a u pojedinim
slučajevima imaju kontradiktorne planove
za upravljanje sektorima za isto područje,
istovremeno. Ako se osvrnemo na situaciju
pre početka projekta NATREG, možemo
slobodno reći da je došlo do napretka
uključivanjem interesnih strana. Glavne
interesne strane sada zajedno rade u cilju
održivog razvoja pilot-područja Pohorja;
oni imaju jasnu viziju i pozitivan stav
po tom pitanju. Razumevanje potreba
za održivim razvojem i prepoznavanje
nekontrolisane ekspanzije turizma i
rekreativnih aktivnosti kao najozbiljnije
pretnje ugroženim vrstama ptica i
staništima , zajedno sa nekontrolisanim
slobodnim aktivnostima uz nizak stepen
svesti posetilaca o očuvanju prirode bili su
glavni glavni razlozi za razvoj metoda rada
‘od osnove ka vrhu’, koji podrazumeva
uključivanje interesnih strana u proces
upravljanja u kasnijim projektnim
aktivnostima NATREG-a.
Autori: Gregor Danev, Sebastjan Štruc,
Jurij Gulič, Amela Smajić Hodžić, Nina Uratarič and
Milena Marega. Fotografije: Boštjan Šenet.
Plan upravljanja
U pripremi nacrta plana upravljanja
za pilot-područje Pohorje, slovenački
partneri su se striktno držali ciljeva
NATREG-a po pitanju uključivanja
interesnih strana u proces planiranja
upravljanja.
Pošto je Pohorje široka i slabo naseljena
oblast sa velikim brojem različitih
interesnih grupa koje suštinski nisu
međusobno sarađivale, ovo je
predstavljalo veliki izazov. Cilj nacrta
plana upravljanja jeste uspostavljanje
zajedničkog pravca za budući razvoj
Pohorja. Uz učešće interesnih strana
u procesu stvaranja nacrta plana
upravljanja, isti sada uključuje i
principe očuvanja prirode, kao i
stvarne potrebe, interese i ideje ljudi
koji žive i rade u ovoj oblasti. Učešće
interesnih grupa u procesu počinje
preko identifikovanja i analiziranja
interesnih strana uz istovremeno
informisanje o namerama i rasporedu
priprema plana upravljanja, o načinu
na koji se mogu uključiti i na koji način
će njihov doprinos biti upotrebljen.
Pored brojnih individualnih sastanaka,
održane su i preliminarne SWOT
radionice sa učesnicima iz tri najvažnije
grane ove oblasti – šumarstvo i lov,
poljoprivreda i turizam – u cilju
dobijanja pregleda viđenja Pohorja
od strane svakog relevantnog sektora.
Zajednička SWOT analiza je sledila
pravac koji je određen zajedničkom
Vizijom Pohorja do 2030. god. Nakon
toga, održane su tri regionalne
radionice sa interesnim stranama kako
bi se postavili strateški i operativni
ciljevi po kojima bi ustanovljena
vizija bila dostignuta. Učesnici su
takođe napravili listu prioritetnih
aktivnosti koje se moraju sprovesti
u ovoj oblasti; za one koji su pokazali
najveće interesovanje pripremljen
je detaljniji akcioni plan, pošto oni
predstavljaju dobru polaznu tačku za
naredne projekte. Plan upravljanja
razvijen unutar projekta NATREG
predstavlja dokument koji može
služiti kao osnova za dalje usklađene
akcije namenjene raznim sektorima
i interesnim stranama i doprinosi
održivom razvoju Pohorja. Takođe,
čitav proces pripreme ovog plana
predstavlja dobar podstrek za sledeće
korake ka stvaranju nacionalnog parka
Pohorje.
Ekonomska studija Lovrenških jezera
Nakon pripreme smernica za ekonomsku
procenu prirodnih dobara, Zavod RS za
zaštitu prirode zajedno sa ekonomskim
ekspertima, obavio je konkretnu studiju
za oblast Lovrenških jezera. Imajući u
vidu da ekosistemi, odnosno priroda,
obezbeđuje veliki broj resursa (izvor
hrane, vode za piće ili resursa koji nisu
opipljivi ili su teže za okarakterisati,
ali su podjednako kritični), koje nisu
večni, neuništivi i neograničeni,
stručnjaci u polju ekonomije ocenili su
njihove ekosistemske resurse preko
dva scenarija: prvo, kao kratkoročno,
neodrživo korišćenje njegovih resursa, a
drugo kao dugoročno, održivo korišćenje
resursa ekosistema Lovrenških jezera.
Studija pokriva oblast od 88,96 ha
Lovrenskih jezera u Pohorju, plavnom
području uvrštenom u mrežu NATURA
2000, uz šumski rezervat i prirodne
vrednosti od nacionalnog interesa.
Rezultati ekonomske procene resursa
ekosistema (usluge obezbeđivanja,
regulativni, kulturni i potporne usluge)
pokazuju da u slučaju dugoročne
održive upotrebe pomenutih resursa,
najviša vrednost u 2010. godini može
biti pripisana resursima rekreacije
i turizma (€ 10.245.812), potom
hidrološkim resursima (dopunski sistem
tokom suše – (€ 130.705)) i resursima
biodiverziteta (€ 19.035). U slučaju
kratkoročnog, neodrživog korišćenja
resursa ekosistema Lovrenških jezera,
najviša vrednost pripisuje se ponudi –
prodaji treseta (€ 2.984.727) i drvene
biomase i celuloze (€ 91.508). Međutim,
Terenske aktivnosti
moramo istaći da neodrživa eksploatacija
drveta svodi drvne zalihe na nulu za
svega pet, a zalihe treseta za dvadeset
godina; prema tome, ne postoji prihod
na koji se može dugoročno osloniti.
Javno mnjenje jeste, odnosno bilo je,
da ovi resursi ne doprinose ekonomskoj
vrednosti lokalne zajednice ili zemlje;
međutim, sprovedena studija daje
novu perspektivu, uzimajući u obzir da
očuvanje i održiva upotreba resursa
ekosistema predstavlja neophodnost,
imajući u vidu da bi nas gubitak resursa
ekosistema Lovrenških jezera koštao (u
slučaju intenzivne i neodržive upotrebe
u periodu od 50 godina) 152 miliona evra!
A govorimo o svega 88 ha!
Kroz aktivnosti NATREG-a, razvijene
su brojne kooperativne inicijative za
terensko delovanje.
Saradnja sa lokalnim planinarskim
udruženjem, opštinom Zreče i Unior
turizmom pomogla je projektu
NATREG da uspešno organizuje
obnovu i uspostavljanje drvene staze
do Lovrenških jezera koja su najveća,
najočuvanija i najposećenija visinska
jezera u južno-Alpskom regionu.
Akcija je postigla veliki uspeh i
predstavlja najbolji mogući uvod
u prateće NATREG-ove projekte,
WETMAN aktivnosti započete u
februaru 2011. godine. Zajedno sa
novoosnovanim Fondom za zaštitu
prirode, Šumskom službom Slovenije,
opštinama Zreče i Mislinja, lokalnim
poljoprivrednicima, planinarima i
ostalim zainteresovanim stranama,
obavljeno je prvo raščišćavanje
rastinja na tradicionalnim planinskim
pašnjacima zvanim ’planje’ oktobra
2010. godine, uz veliku promotivnu
akciju na vrhu Mulejev, gde je prvog
dana vredno radilo preko 30 ljudi. U
naredne dve nedelje raščišćeno je
preko dva hektara Pohorja. NATREGov tim takođe je učestvovao u
sveslovenačkoj akciji čišćenja 2010.
tako što su se pridružili lokalnim
organizatorima iz Ruše i očistili
otpad iz doline Lobnica, koja je jedna
od najočuvanijih dolina Pohorja,
sa potokom Lobnica, netaknutom
šumom Šumik sa dva vodopada – Mali
i Veliki Šumik.
Prateći projekti
U 2011. godini pokrenuta su dva prateća
NATREG-ova projekta u Pohorju. Prvi
je LIFE+ projekat WETMAN koji se
fokusira na revitalizaciju i održivo
upravljanje aktivnih planinskih jezera u
oblasti Pohorja. Naime, on će obezbediti
bolje upravljanje posetama Lovrenškim
jezerima putem pravljenja novih ili
obnove starih drvenih staza, klupa,
ograda i osmatračnica za posetioce. Drugi
projekat jeste promocija očuvanja prirode
i finansiranje manjih akcija za očuvanje
prirode putem novoosnovanog Fonda
za zaštitu prirode Pohorja. Uz to, preko
učešća interesnih grupa u upravljanju
procesa planiranja prikupili smo preko
20 veoma zanimljivih ideja za projekte
koje imaju veliki potencijal da prerastu
u prave projekte za Viziju Pohorja 2030.
Proces uključivanja interesnih grupa
započeo je upoznavanjem (tokom 2009.
godine) kroz nekoliko radionica i više od
15 bilateralnih sastanaka kako bi se došlo
do zajedničkog stanovišta po pitanju
potencijala za razvoj Pohorja. U 2010.
sve analize su spojene na kraju godine,
stvarajući viziju i postavljajući ciljeve za
narednih 20 godina, uz veliki entuzijazam.
Nakon toga, pripremljen je akcioni plan,
uglavnom putem aktivnog traženja ideja
po pitanju budućih projekata i aktivnosti.
Na platformi Pohorja (www.natreg.
eu/pohorje), koju je posetilo i koristilo
preko 5000 osoba, za prva četiri meseca
postojanja može se pronaći preko 20
definisanih ideja za projekte – od malih
individualnih projekata do velikih,
integrisanijih projekata koji zalaze u
sferu zakonodavstva, strateškog razvoja
i planiranja zaštite prirode.
Plan upravljanja
Zaštićeno područje Felaher Kočna se geografski nalazi na teritoriji koruških opština Bad
Ajzenkapel-Felah. Nalazi se u alpskoj dolini u najjužnijem delu Austrije, a 1959. godine
proglašena je zaštićenim područjem od strane koruške Vlade. Godine 2002. je određeno kao PSCI
(zaštićeno područje od posebnog interesa) NATURA 2000 područje koje, sa površinom od 586 ha
predstavlja jedno od najvećih zaštićenih područja u okviru Natura 2000 mreže u Koruškoj.
Glavni cilj zaštite je očuvanje jedinstvenog biotičkog skupa u ovoj naročitoj alpskoj oblasti. Oblast
Južne Koruške, uključujući i pilot-oblast, pod uticajem je snažne emigracije i starenja populacije.
Posledice su opadanje ekonomske moći i propadanje lokalnih infrastrukturnih dobara.
Glavni doprinos NATREG projekta
Projekat NATREG otkrio je nove prilike za
budući razvoj regiona. U okviru projekta
sprovedene su sledeće aktivnosti:
- priprema prvog plana upravljanja za
Felaher Kočna, uključujući aktivnosti u
cilju očuvanja prirode i razvoja mera u
zaštićenim područjima, kao i raspored njihovog sprovođenja;
- tokom pripreme plana upravljanja, ažurirana
je i proširena baza podataka o zaštićenim
staništima, biljkama i divljači, a analizirane
su i trenutne prirodne karakteristike;
- elaborirana je zajednička strategija za
budući razvoj, zasnovana na cilju integracije
očuvanja prirode i ekonomskih pitanja ukazivanjem na analizu postojećih problema i
nedoslednosti u zaštićenom području;
- razvijena su tri međugranična prateća
projekta u polju alpskog stočarstva, turizma i obnovljive energije, kao podrška
sprovođenju zajedničke strategije;
- priprema plana upravljanja za zaštićeno
Autori: Martina Berchtold-Ogris, Norbert
Kerschbaumer, Johann Olinowetz and Andreas
Berchtold. Photo: Helmut Assigal (p.6).
područje, izrada razvojne strategije za region i predlog pratećih projekata sproveden
je na osnovu učešća interesnih strana u
zaštićenim područjima, kao i u pograničnoj
oblasti sa Slovenijom;
- tokom priprema projekta NATREG,
postavljena je proširiva međugranična
i međusetorska mreža kako bi se implementacija strategije održala i nastavila i
u budućnosti.
Svrha plana upravljanja jeste očuvanje
i razvoj zaštićenih dobara na NATURA
2000 lokalitetima. Na osnovu sveobuhvatnog istraživanja flore i faune,
pripremljene su specifične mere za
svaku zaštićenu vrstu. U ovom procesu
nisu određene samo mere očuvanja
(npr. prekid eksploatacije šume), već
i (pravilno definisane) aktivnosti na
održavanju kao suštinski doprinos
očuvanju zaštićenih područja. U kontekstu plana upravljanja za Specijalno
zaštićeno područje Felaher Kočna,
’priroda’ je naravno bila primarno
pitanje, ali je i ljudima dodeljena bitna
potporna uloga. Pošto smo krenuli u
ovom pravcu, stvorili smo mogućnost
povećanja prihvaćenosti zaštićenih
područja i posledičnog stvaranja pozitivnog efekta na regionalnu ekonomiju.
U ovom cilju vlasnici zemljišta i drugi
korisnici (lovci, pčelari) uključeni su u
definisanje pratećih mera i određivanja
važnih područja. Takođe, održani su
sastanci sa predstavnicima opština i
turističkog sektora. Zajednički cilj je
bio, s jedne strane zaštita flore i faune
putem odgovarajućeg upravljanja posetiocima, a sa druge strane odobravanjem kontrolisanih poseta i planinarskih aktivnosti unutar zaštićenog
područja. Lokalno stanovništvo je
uključeno su preko individualnih sastanaka i specifičnih radionica u regionu.
Na tim radionicama, na kojima su se
obično okupljali svi članovi, rešavani su
i sporovi po pitanju korišćenja zemljišta
između pojedinih interesnih grupa. Sve
ovo doprinosi uspešnom razvoju u regionu i konačno dokazuje prednosti
samih zaštićenih područja.
Razvoj strategija za regionalnu,
međuregionalnu i prekograničnu saradnju
Razvoj strategija za regionalnu,
međuregionalnu i prekograničnu saradnju
jeste suštinska i integralna komponenta
radionica, uglavnom održavanih u
bilateralnim okvirima, kao i dopunskih
sastanaka u okviru projekta NATREG.
Razvijene strategije zasnovane su na dva
stuba, odnosno nivoa:
1.Fokus na prirodi i pejzažu
Cilj delatnosti u ovom tematskom
polju utiče neposredne prostorne
susede zaštićenog područja Felaher
Kočna. U bafer-zoni širokoj 15 km koja
okružuje zaštićenu oblast, 42% površine
potpada pod mrežu NATURA 2000,
71% granične linije prolazi direktno
duž susednih zaštićenih područja.
Bitan cilj ove strategije je integracija
zaštićenih područja u zelene mreže,
kao i očuvanje i unapređenje postojećih
koridora. Primarne mere za postizanje
ovih ciljeva se odnose na razumno
upravljanje posetiocima, održavanje
postojećih koridora, kao i prevencija dalje
fragmentacije zemljišta.
2. Supra-regionalni/transnacionalni fokus
Na prekograničnom nivou aktivnosti,
prihvaćen je takozvani evropski ‘Zeleni
pojas’. Lokacija Felaher Kočna u
ekološkom koridoru dugačkom 8.500 km,
duž bivše ’Gvozdene zavese’ prihvaćena
je kao zajednička vizija i izvor identiteta,
ne samo sa ekološkog aspekta, već pre
svega kao podrška socioekonomskom
razvoju. Tokom projekta NATREG, ova
vizija već počinje da dobija formu –
podneseno je nekoliko novih ideja za
projekte, kao i projektnih aplikacija
Obračun prirodnih resursa
za jačanje međugranične saradnje.
Kontakti nastali tokom projekta, kao i
intenzivirana saradnja između raznih
interesnih strana i predstavnika trebali
bi da obezbede dugoročnu i održivu
prednost za ovaj region. Ustanovljena
mreža, kao i razvijene strategije i ideje
grade osnovu za dalju saradnju.
Felaher Kočna je vrlo bogata dragocenim
prirodnim resursima. Tokom sprovođenja
istraživanja za pripremu plana upravljanja, u zaštićenom području ustanovljene su tri biljne i devetnaest životinjskih
vrsta kao i sedam tipova staništa koji su
nabrojani u aneksima Direktive o pticama
i Direktive o staništima. Osim gospine
papučice (Cypripedium calceolus) i zojsove zvončice (Campanula zoysii) u oblasti
projekta se može naći i zelena račvasta
mahovina (Dicranum viride). Osim njih, tu
se nalaze i mnoge druge vrste od izuzetne
važnosti za očuvanje prirode zato što se u
Austriji mogu naći samo u Južnoj Korušci,
npr. karniolianski ljiljan (Lilium carniolicum), rumeno milje (Paederota lutea) i
alpski mak (Papaver kerneri).
Tu je i širok spekatar staništa od Ilirskih
bukovih šuma do alpskih poljana i biotopa u pukotinam stena. Šume, kao i
kamenite i oblučke formacije pokrivaju
većinu zaštićenog područja. Zajedničko
za sva staništa je da su sva endemska za
biljne zajednice južnih Alpa (npr. Papaveri
kerneri-Thlaspietum kerneri).
Velika raznolikost staništa je osnova za
bogatu raznovrsnost vrsta faune Felaher
Kočne. Na primer u šumama se nalazi
crna žuna i troprsti detlić ali i tetreb i ljestarka. Staništa crnog tetreba se nalaze
u subalpskoj zoni, dok aplska zona verovatnije sadrži staništa snežnog tetreba.
Takođe, tri vrste slepih miševa bi se mogle ustanoviti u istraženom j zaštićenom
području: mali potkovnjak (Rhinolophus
hipposideros), veći mišouhi slepi miš
***(Myotis myotis) i Barbastella barbastellus. Konačno, nekoliko reptilskih i
amfibijskih vrsta označavaju izvanredan
status ovog NATURA 2000 mesta u evropskoj mreži zaštićenih oblasti.
Propratni projekti
Sa ciljem da se poboljša razvoj u zaštićenom
području pripremljena su tri predloga za
prateće projekte.
1. Upravljanje održivim alpskim pašnjacima
u zaštićenim oblastima (ALPA)
Ovaj projekat, koji ima za cilj da uspostavi
održiv razvoj alpskih pašnjaka u zaštićenim
područjima, pripremljen je u saradnji sa
Zavodom Republike Slovenije za zaštitu
prirode i nacionalnim parkovima Triglav
(Slovenija) i Nokberge (Austrija). Kao pilotpodručje odabran je Jenkalm koji je deo
zaštićenog područja Felaher Kočna. Mere
definisane projektom će poboljšati i biološku
raznovrsnost i ekonomsku dobit.
2. Veb portal prekograničnog turizma za
planinski lanac Istočne Karavanke.
Regija oko Felaher Kočne pokazuje veliki
potencijal za turizam. Ali postoji i velika
potražnja za autentičnim turizmom
u susednim turističkim centrima.
Postavljeni cilj projekta će se dostići
stvaranjem tržišta za turističke usluge
u obliku prekograničnog veb portala.
Razvoj rezervacijskih paketa, integracija
prodajnog sistema i razrada koncepta
mobilnosti su važni koraci u dostizanju
traženih ciljeva. Opštine, turistička
udruženja i regionalni sindikati u regiji
projekta su sigurni partneri.
3. Održiva proizvodnja energije u regijama
zaštićenih područja.
Ovaj projekat je značajno usmeren
ka ekološki razumnoj upotrebi izvora
energije u susednim oblastima Felaher
Kočne. U opštinama sa obe strane
granice se namerava povećanje upotrebe
obnovljivih izvora energije. Zbog toga
neophodna izgradnja vetroparkova,
sistema za gasifikaciju i kogeneraciju
drveta, solarnih i malih hidroelektrana
mora da se uskladi sa interesima očuvanja
prirode i turizma. Adekvatna rešenja za
tekuće probleme na polju proizvodnje
obnovljive energije će biti dostavljena
na osnovu pilot projekta.
Projekat NATREG se uspešno poneo ključnim
problemom svih šest odabranih probnih
oblasti − nedostatka koordinisanog upravljanja zaštićenim područjima, što često vodi
do nepotrebnih sukoba, pošto predstavnici iz
oblasti očuvanja prirode, razvoja i prostornog
planiranja ne sarađuju i stoga ne mogu prepoznati prilike za razvoj takvih mesta.
Projekat NATREG je upotrebio nov pristup pri
uspostavljanju konstruktivnog dijaloga među
svim zainteresovanim stranama tako što je
ohrabrio lokalno stanovništvo i ključne aktere
iz oblasti regionalnog razvoja, prostornog planiranja, zaštite prirode i drugih srodnih sektora
da učestvuju u pripremi integrisanih planova
upravljanja. Mora se naglasiti da uspostav­
ljanje dijaloga nije jednokratna aktivnost/cilj
− potrebni su i vreme i napor da se on ne samo
uspostavi već i neguje kroz celokupan proces.
Dijalog ne može početi bez lokalnih učesnika
pošto su oni ti koji žive u ovim područjima.
Njihovo znanje o specifičnim potrebama i
problemima oblasti, njihova mišljenja i ideje
su od velike važnosti, što će osigurati održiv
razvoj pilot područja i izneti inovativna lokalna
rešenja za lokalne probleme.
U projektu NATREG , partneri su sproveli
više od 100 prezentacija, konsultacija, obuka, radionica i sastanaka sa/za više od 4000
učesnika. Rezultat tih napora su nacrti planova
upravljanja za svih šest pilot područja, koji
će omogućiti razvoj sa prirodom i koji će biti
prihvatljivi većini interesnih strana. U projektu
su takođe:
- pripremljena zajednička strategija za integrisano upravljanje područjima sa akcionim
planom za njeno sprovođenje;
-izrađena je strategija za razvoj ekoloških
koridora između zaštićenih područja;
-poboljšanje (međunarodne) saradnje i transfer znanja/iskustva;
-jačanje transnacionalnih i međusektorskih
poslovnih veza;
-identifikovani i upotrebljeni najbolji primeri
dobre prakse za specifične potrebe pojedinih
oblasti;
-pripremljene ideje za prateće projekte koji
bi pojačali održivi regionalni razvoj čak i po
završetku projekta.
Partneri NATREG projekta:
• Zavod Republike Slovenije za zaštitu prirode,
vodeći partner (SLO)
• Republika Slovenija, Ministarstvo životne
sredine i prostornog planiranja (SLO)
• Regionalni ekološki centar, kancelarija u
Ljubljani (SLO)
• Kancelarija Koruške Vlade, odelj. 20 -
Prostorno planiranje i razvoj, Služba za
zaštitu prirode (AVS)
• Kancelarija Vlade Štajerske odelj. 16 Državno planiranje i regionalni razvoj
• Regija Veneto, Prostorno planiranje i služba
za parkove (ITA)
• Univerzitet Klagenfurt, Odsek za ekonomiju
(AVS)
• Regionalna agencija za zaštitu životne sredine - ARPA Emilija Romanja (ITA)
• Državni institut za prostorno planiranje
Koprivničko-križevačke županije (CRO)
• Državni Zavod za upravljanje zaštićenim
prirodnim vrednostima u Koprivničkojkriževačkoj županiji (CRO)
• Javno preduzeće Vojvodinašume (SRB)
Projekat NATREG finansira program za transnacionalnu saradnju jugositočne Evrope. www.southeast-europe.net
Ovo izdanje odražava samo poglede autora, i rukovodeći organ Programa jugoistočne Evrope se ne
može smatrati odgovornim za bilo kakvu upotrebu ovog materijala.
Objavio: REC Ljubljana; Uredila Nina Uratarič, REC; Fotografije: Arhiva NATREGA i arhiva partnera
projekta; Dizajn: Jaka Verbič Miklič / JVM Design; Prevod na sprski: Agencija za prevođenje i podučavanje
“Prevedi!”, Novi Sad, Srbija; Prelom i priprema za štampu: AvantGuarde Design, Beograd, Srbija; Štampa:
Zlatna knjiga plus,Jagodina, Srbija; Tiraž 200 primeraka; Jun 2011.
Izradu ove brošure su sponzorisali Zavod za zaštitu prirode Republike Slovenije i Ministarstvo Republike Slovenije za životnu sredinu i prostorno planiranje.
MINISTRSTVO ZA OKOLJE IN PROSTOR
Download

Upravljanje prirodnim dobrima i zaštićenim područjima kao