EUROPEAN RAILWAY AGENCY
SISTEMSKI PRISTUP
Smernica za izradu i primenu
Sistema za Upravljanje
Bezbednošdu u železničkom
saobradaju
Verzija 1.0
13.12.2010.
Kontrola verzije
Dokument
izradio:
Evropska agencija za železnice
120 rue Marc Lefrancq - F-59300 Valenciennes - Francuska
Izdao:
Anders LUNDSTRÖM, Rukovodilac jedinice, Bezbednost
Pregledao:
Bart Accou
Autori:
Anna Patacchini
Vrsta
dokumenta:
Smernica za izradu i primenu Sistema za upravljanje bezbednošdu, namenjenjena je
železničkim preduzedima i Upravljačima infrastrukture u cilju sprovođenja SMS-a u
skladu sa članom 9 i Aneksom III Direktive 2004/49/EZ
Status
dokumenta:
Javni
Verzija:
1
Datum:
13/12/2010
Change Control
2
Sadržaj
Deo I – Uvodne odredbe................................................................................................................. 5
1
Uvod ............................................................................................................................. 5
2
Svrha SMS-a ................................................................................................................. 8
3
Delokrug i sadržaj SMS-a ............................................................................................. 9
Deo II – Opšta uputstva ................................................................................................................ 10
4
Zakonska osnova ........................................................................................................ 10
5
Sistemski pristup ........................................................................................................ 11
5.1
Sadržaj SMS-a (kao osnove za sistemski pristup) ............................................11
5.2
Usvajanje sistemskog pristupa ..................................................................13
6
Elementi ..................................................................................................................... 17
7
Procesi za Izradu i poboljšanje ................................................................................... 18
7.1
Rukovođenje .....................................................................................19
7.1.1
Posvedenost uprave ................................................................................................... 19
7.1.2
Politika bezbednosti ................................................................................................... 20
7.1.3
Bezbednosni ciljevi korporacije .................................................................................. 21
7.1.4
Donošenje odluka ....................................................................................................... 22
7.1.5
Kontrola upravljanja ................................................................................................... 22
7.2
Procena rizika ........................................................................................24
7.2.1
Kontrola rizika povezana sa aktivnošdu RU-a/IM-a.................................................... 24
7.2.2
Rizici koji potiču od aktivnosti drugih strana ............................................................. 25
7.2.3
Procedure i metode za procenu rizika i implementaciju mera za kontrolu rizika
(upravljanje promenama) .......................................................................................... 26
7.2.4
Usklađenost sa zakonima, propisima i standardima .................................................. 27
7.2.5
Uklađivanje za IM ....................................................................................................... 28
7.3
Pradenje...............................................................................................30
7.3.1
Prikupljanje i analiza podataka o bezbednosti ........................................................... 30
7.3.2
Istraživanja / analiza / izveštavanje o nesredama i nezgodama Preventivne i
korektivne mere......................................................................................................... 31
7.3.3
Interna revizija SMS-a................................................................................................. 32
7.4
Organizaciono učenje ..............................................................................33
7.4.1
Neprekidno unapredjenje .......................................................................................... 33
7.4.2
Bezbednosne preporuke ............................................................................................ 33
7.4.3
Upravljanje promenama ............................................................................................ 34
8
Procesi za implementaciju ......................................................................................... 36
8.1
Struktura i odgovornost ...........................................................................36
8.1.1
Raspodela odgovornosti ............................................................................................. 36
8.1.2
Odgovornost uprave................................................................................................... 37
8.1.3
Organizaciona struktura ............................................................................................. 37
8.1.4
Planiranje radnog opteredenja ................................................................................... 37
8.2
Upravljanje kompetencijama ....................................................................39
8.2.1
Programi za obuku osoblja – sistem za upravljanje kompetencijama ....................... 39
8.3
Informacije ...........................................................................................41
8.3.1
Kontrola konfiguracije bezbednosnih informacija ..................................................... 41
8.3.2
Učešće osoblja i njihovih predstavnika ...................................................................... 42
3
8.3.3
8.4
8.4.1
8.4.2
8.4.3
9
9.1
9.1.1
9.1.2
9.1.3
9.2
9.2.1
9.2.2
Aneks I
Interna / eksterna komunikacija ................................................................................ 42
Dokumentacija ......................................................................................44
SMS Dokumentacija ................................................................................................. 44
Upravljanje dokumentima.......................................................................................... 44
Godišnji izveštaj o bezbednosti .................................................................................. 45
Operativne aktivnosti ................................................................................................ 47
Operativni aranžmani / procedure .............................................................49
Procedure za ispunjavanje važedih propisa – Procedure za obezbeđenje usklađenosti
kroz životni cikus opreme / aktivnosti (faza isporuke) .............................................. 49
Korišdenje izvođača i kontrola dobavljača ................................................................. 50
Upravljanje imovinom ................................................................................................ 50
Planovi u vanrednim situacijama................................................................52
Upravljanje vanrednim situacijama............................................................................ 52
Zadaci za usklađivanje za IM ...................................................................................... 52
Skradenice korišdene u tekstu .................................................................................... 53
4
Deo I – Uvodne odredbe
1 Uvod
Direktiva 2004/49/EZ1 (Direktiva o bezbednosti na železnici) jasno propisuje u članu 4 da
su Železnička preduzeda (RU – Railway Undertaking) i Upravljači infrastrukture (IM –
Infrastructure Manager) odgovorni za bezbedno funkcionisanje i, da bi se ova obaveza
ispunila, u istoj direktivi se zahteva da oni osnuju svoj sistem za upravljanje bezbednosti
(SMS - Safety Management System).
SMS koji su primenili Železnička preduzeda i koji sadrži karakteristike i elemente
navedene u članu 9 i Aneksu III Direktive o bezbednosti na železnici mora da bude
procenjen od strane Nacionalnih organa za bezbednost (NSA – National Safety
Authorities) pomodu zajedničkih metoda bezbednosti za procenu usklađenosti sa
zahtevima za dobijanje sertifikata o bezbednosti kako je navedeno u članu 6(3)(b)
Direktive 2004/49/EZ. Takve zajedničke metode bezbednosti definisane su u Uredbi (EZ)
br. 1158/2010/EZ2.
SMS koji su primenili Upravljači infrastrukture i koji sadrži karakteristike i elemente
navedene u članu 9 i Aneksu III Direktive o bezbednosti na železnici mora da bude
procenjen od strane NSA-ova pomodu zajedničkih metoda bezbednosti za procenu
usklađenosti sa zahtevima za dobijanje odobrenja za bezbednost kako je navedeno u
članu 6(3)(b) Direktive 2004/49/EZ. Takve zajedničke metode bezbednosti definisane su
u Uredbi (EZ) br. 1169/2010/EZ3.
RU-ovi i IM-ovi stoga treba da dokumentuju svoje procedure i sporazume na način koji
omoguduje:
 procenu pre isporuke sertifikata o bezbednosti ili odobrenja za odobrenje za
bezbednost,
 nadzor nakon dodele sertifikata o bezbednosti ili odobrenja za za bezbednost,
1
DIREKTIVA 2004/49/EZ EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA od 29. aprila 2004. o bezbednosti na
železnicama Zajednice i izmena i dopuna Direktive Saveta 95/18/EC o izdavanju licenci železničkim
preduzedima i Direktiva 2001/14/EZ o dodeli kapaciteta železničke infrastrukture i naplata nadoknade za
korišdenje železničke infrastrukture i izdavanje sertifikata o bezbednosti (Direktiva o bezbednosti na
železnici)
2
Uredba Komisije (EU) br. 1158/2010 od 9. decembra 2010. o zajedničkim metodama bezbednosti za
procenu usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata o bezbednosti na železnici. Sl. gl. L 326, s.11
3
Uredba Komisije (EU) br. 1169/2010 od 10. decembra 2010. o zajedničkim metodama bezbednosti za
procenu usklađenosti sa zahtevima za dobijanje odobrenja za bezbednost na železnici. Sl. gl. L 327, s.13
5
 obnova sertifikata o bezbednosti ili odobrenja za bezbednost.
Iako Zajedničke metode bezbednosti (CSM – Common Safety Methods) za procenu
usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata o bezbednosti i odobrenja za
bezbednost ved daju jasno uputstvo o adekvatnoj implementaciji SMS-a, uz uvid u član 9
i Aneks III Direktive o bezbednosti na železnici, nema odredbi koje se isključivo odnose
na RU-ove i IM-ove, a koje treba da se koriste kao referentna dokumenta za podršku
izradi i implementaciji njihovog SMS-a.
Agencija namerava da obezbedi podršku kroz niz uputstava za SMS, te je ovaj dokument
prvi u nizu koji se dostavlja.
Ovaj vodič za primenu vedinom se odnosi na gore navedene delove Direktive o
bezbednosti na železnici, ali sadrži i elemente koji daju šire područje primene SMS-a. Ti
elementi su ubačeni u kontekst i povezani su sa obavezujudim zahtevima sadržanim u
ovom dokumentu.
Ovaj dokument je dopunjen slededim elementima:

‘RSD i ostali sistemi upravljanja’, koji pružaju objašnjenja o mogudnosti integracije u
drugačiji sistem upravljanja, kao ‘kvalitet’, ‘okruženje’, ‘zaštita na radu’,

‘interna revizija’, koja pruža objašnjenja o tehnikama i procedurama za takvu
aktivnost,

‘terminologija vezana za SMS’, koja obezbeđuje primere iz literature u cilju
objašnjenja termina korišdenih u Direktivi o bezbednosti na železnici i uputstvo o
SMS-u. Ti termini su boldovani i podvučeni, a referentni elementi su dati u
fusnotama,

‘znanje koje gradi tekstove’, koje obezbeđuje spisak tekstova koji se koriste za
razvijanje razumevanja pojedinačnih i elemenata SMS-a kao celine.
Terminologija i tekstovi odnose se na dobre prakse i ostala dokumenta dostupna u
železničkom sektoru, u drugim visoko pouzdanim industrijama4 (civilno
vazduhoplovstvo, pomorska, hemijska, nuklearna industrija, itd.) i u široko
rasprostranjenim sistemima upravljanja kao što je kvalitet.
Vodič za primenu je organizovan na slededi način:
 uvodne odredbe,
 opšti vodič, organizovan u skladu sa strukturom opisanom u Poglavlju 5 „Sistemski
pristup“ koji se odnosi na glavne karakteristike procesa dizajniranja i poboljšanja,
implementaciju i operativne aktivnosti,
 opis svakog elementa bide dopunjen tabelom sa informacijama o tekstovima gde
mogu da se nađu obavezujudi zahtevi i uputstva o ekološkoj proceni rizika (ERA –
Environmental Risk Assessment) (uokviren tekst),
 prilozi.
4
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *11+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
6
VAŽNO:
Ova smernica nije obavezujuda poput zakonskih dokumenata usvojenih od strane
Evropske unije. Namenjena je da bude deo referentnih priručnika za sve učesnike koji
se bave implementacijom SMS-a, olakšavajudi razumevanje pristupa baziranog na
sistemu i zahteva iz Direktive o bezbednosti na železnici. Pored toga, podržava
učesnike putem dodatnih objašnjenja i elemenata koje učesnici treba da uzmu u obzir
prilikom izrade i/ili implementacije SMS-a.
Ova smernica nije obavezujudi, ved savetodavan dokument. Sadrži detalje koji mogu
da pomognu nekim učesnicima; iskusni učesnici mogu da nastave da se oslanjaju na
sopstveno iskustvo.
Stoga, ova smernica treba da se čita i koristi samo kao informativni dokument i
pomod prilikom izrade i/ili implementacije SMS-a, a da pritom ne zamenjuje
relevantne primenljive propise.
7
2 Svrha SMS-a
Opšta svrha SMS-a je da obezbedi da organizacija postigne svoje poslovne ciljeve na
bezbedan način. Ti ciljevi moraju da se ispune u današnjem stalno promenljivom i
kompleksnom železničkom okruženju, obezbeđujudi dokaze da organizacija zadovoljava
sve bezbednosne zahteve koji se na nju odnose.
Uvidelo se da postoji veliki broj pogodnosti od upravljanja preduzedem na strukturalni
način. Time se dodaje vrednost pomažudi u poboljšanju celokupnih performansi,
uvođenju operativnih efikasnosti, unapređivanju odnosa sa korisnicima i zakonodavnim
organima i izgradnji pozitivne bezbednosne kulture5.
Pored bezbednosti, usvajanje strukturalnog načina omoguduje identifikaciju opasnosti i
neprekidno upravljanje rizicima povezanim sa aktivnostima samih organizacija, u cilju
sprečavanja nesreda . Kada je mogude, treba uzeti u obzir interfejse sa RU-ovima i IMovima u železničkom sistemu. Adekvatna implementacija svih relevantnih elemenata
SMS-a može da obezbedi organizaciji neophodnu garanciju da ona u svim uslovima
kontroliše i da de nastaviti da kontroliše sve identifikovane rizike povezane sa njenim
aktivnostima.
Adekvatna implementacija SMS-a od strane svih RU-ova/IM-ova predstavlja ključni
element za uspeh celokupnog bezbednosnog regulatornog okvira, kako je predviđeno
Direktivom o bezbednosti na železnici, pošto stvara osnovu na kojoj Nacionalni organi za
bezbednost izdaju sertifikate o bezbednosti i odobrenje za bezbednost.
Stoga razvijene organizacije uviđaju da efikasna kontrola njihovih rizika može da se
postigne samo putem procesa koji spaja tri kritične dimenzije: tehničku komponentu sa
korišdenim alatima i opremom, ljudsku komponentu front line osoblja sa njihovim
veštinama, obukom i motivacijom i organizacionu komponentu koja se sastoji od
procedura i metoda koje definišu odnos zadataka. Kao posledica toga, dobar SMS je
uspešan u pradenju i poboljšanju mera za kontrolu rizika6 u tri dimenzije.
Implementacija SMS-a je zakonski propisana obaveza u skladu sa članom 4(3) i 9(1)
Direktive 2004/49/EZ. Ovaj vodič za primenu zasnovan je na relevantnom sadržaju;
međutim, prilikom implementacije SMS-a, RU-ovi i IM-ovi treba da uzmu i obzir i
nacionalne zakone u koje je transponovana Direktiva 2004/49/EZ. Uprkos tome, postoje
i drugi dobri razlozi za implementaciju i isporuku efikasnog SMS-a: mnoge karakteristike
železničkog SMS-a su veoma slične praksama u upravljanju koje zastupaju zagovornici
kvaliteta, bezbednosti i zdravlja na radu7, zaštite životne sredine i poslovne izvrsnosti.
Stoga principi dobrog upravljanja mogu da se integrišu na jednostavan način i nije
potrebna kompletna reorganizacija unutar organizacija kod kojih su ved uvedeni takvi
sistemi.
5
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *40+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu [35+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
7
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *37+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
6
8
3 Delokrug i sadržaj SMS-a
Izrada i implementacija adekvatnog SMS-a predstavlja izazovni zadatak i ne postoje
jednostavni odgovori.
Ove generičke smernice visokog nivoa, koje je razvila Agencija zajedno sa relevantnim
zainteresovanim stranama, namenjene su za podršku izrade , implementacije i isporuke
struktuiranog i železničkog SMS-a u celoj organizaciji, putem praktičnih saveta i
predloga. Opšti cilj je obezbeđenje alata kako bi se železničkim kompanijama
pojednostavila upotreba i istovremeno olakšalo usklađivanje sa zakonskim zahtevima
naznačenim u Direktivi o bezbednosti na železnici kako je navedeno u slededem
Poglavlju 4 (Zakonska osnova). Ove smernice treba čitati zajedno sa Direktivom o
bezbednosti na železnici i sa svim važedim propisima vezanim za bezbednost na
železnicama.
Ovaj dokument odražava napor u predočavanju pregleda u nastanku o toj dinamici i
važnim temama kroz ove smernice na jednostavan način koji je prilagođen korisniku
(videti „Veliku sliku“ u Poglavlju 6 i opis pojedinačnih elemenata u poglavljima 7, 8 i 9).
Takođe se odnosi na obavezujuda dokumenta i dokumenta koja su povezana sa
smernicama o implementaciji sistema za upravljanje bezbednošdu.
Inicijalno izdat set dokumenata de se progresivno dopunjavati, kao „živi sistem“ koji de
se razvijati sa produbljivanjem znanja i kroz postupke nakon utvrđivanja daljih potreba.
Agencija de koristiti povratne informacije od sektora o idejama kako bi u dokumentu za
informisanje predočila neprekidni razvoj ove smernice za primenu.
Namera Agencije je da dopuni ova uputstva tekstovima o širokom spektru tema, koji
sadrže dalja objašnjenja o specifičnim elementima i multidisciplinarnim područjima
vezanim za SMS, kao što su: ljudski faktori, bezbednosna kultura, zdravlje i bezbednost
na radu, upravljanje rizikom u preduzedu, obaveza saradnje, organizaciona zrelost, itd.
NAPOMENA: Ovaj dokument u svojoj suštini nije obavezujudi; međutim, neki od zahteva su propisani u
Direktivi o bezbednosti na železnici, te moraju da budu usklađeni sa njom.
U vodiču za primenu, slededi termini de se koristiti u opisanom značenju:
‘Mora’ označava da je izjava obavezujuda. Koristi se samo za direktne citate iz pravnog dokumenta.
‘Treba’ označava preporuku.
‘Može’ označava postojanje mogudnosti.
9
Deo II – Opšta uputstva
4 Zakonska osnova
Zakonska osnova za implementaciju SMS-a od strane RU-ova i IM-ova je Direktiva
2004/49/EZ.
Svi relevantni delovi Direktive o bezbednosti na železnici mogu da se nađu u zvaničnim
prevodima dokumenta:
 Član 2(j) - Definicije
 Član 4(3) - Razvoj i poboljšanje bezbednosti na železnici
 Član 9 – Sistemi za upravljanje bezbednosti
 ANEKS III – Sistemi za upravljanje bezbednosti
Karakteristike i osnovni elementi SMS-a sadržani su u članovima 2 i 9 i u Aneksu III
dokumenta.
10
5 Sistemski pristup
5.1 Sadržaj SMS-a (kao osnove za sistemski pristup)
RU-ovi/IM-ovi treba da izrade svoj SMS na način koji je usklađen sa zahtevima
postavljenim u članu 9 i Aneksu III Direktive 2004/49/EZ.
Novi RU/IM može da izradi svoje procese vezane za bezbednost na osnovu elemenata
opisanih u ovom vodiču za primenu.
Postojedi RU/IM može da koristi elemente da bi proverio usaglašenost sa sopstvenom
organizacijom, kako bi doneo odluku o neophodnim postupcima za obezbeđenje
usklađenosti sa gore navedenim zahtevima.
SMS od RU-a/IM-a, zajedno sa konceptom sistema za upravljanje, treba da sadrži opis
procesa i procedura vezanih za bezbednost, od kojih svi moraju da budu sposobni za
procenu (na osnovu CSM-a o usklađenosti procene sa zahtevima za dobijanje železničkih
sertifikata o bezbednosti/odobrenje za bezbednost) i za nezavisne revizije.
U slededoj tabeli je prikazano:
 elementi koji zajedno čine SMS (kolona 1),
 njihovo relevantno upudivanje na Direktivu o bezbednosti na železnici, odakle potiču,
prikazano je u koloni 2,
 njihovo relevantno upudivanje na Zajedničke metode bezbednosti za procenu
usklađenosti sertifikata o bezbednosti (kolona 3).
Elementi od A do S su zajednički i za SMS kod železničkih preduzeda i za SMS kod
rukovodioca u infrastrukturi.
U skladu sa članom 9(3) Direktive o bezbednosti na železnici, Sistem za upravljanje
bezbednosti koji su implementirali Upravljači infrastrukture mora da sadrži neke
dodatne informacije koje su neophodne za povezivanje sa slededim elementima:
 posledice postupaka na mrežu drugih železničkih preduzeda,
 odredbe koje dozvoljavaju svim železničkim preduzedima da posluju u skladu sa
Tehničkim specifikacijama za interoperabilnost (TSI – Technical Specification for
Interoperability) i nacionalnim bezbednosnim propisima, kao i uslovima navedenim u
njihovom sertifikatu o bezbednosti,
 koordinacija procedura u hitnim slučajevima kod svih železničkih preduzeda koja
posluju na kontrolisanoj mreži.
11
1
Procedure za ispunjenje postojedih, novih i izmenjenih i dopunjenih tehničkih i
radnih standarda ili drugih propisanih uslova
2
Član
9(2)
Član
9(2)
Član
9(2)
Član
9(2)
Aneks
III(1)
Aneks
III(1)
Aneks
III(1)
Aneks
III(1)
Aneks
III(1)
Aneks
III(2)(a)
Aneks
III(2)(b)
Aneks
III(2)(c)
Procedure i metode za sprovođenje procene rizika i implementaciju mera za kontrolu
rizika kad god promena radnih uslova ili novog materijala namede nove rizike za
infrastrukturu ili poslovanje
Aneks
III(2)(d)
Mere za kontrolu rizika povezane sa aktivnošdu železničkih preduzeda/upravljači
infrastrukture
8
Kontrola rizika povezana sa nabavkom održavanja i materijala
Kontrola rizika povezana sa korišdenjem usluga izvođača i kontrola dobavljača
Rizici koji potiču od aktivnosti drugih strana van železničkog sistema
Dokumentacija o SMS-u
Raspodela odgovornosti
Obezbeđenje kontrole od strane rukovodstva na različitim nivoima
Angažovanje osoblja i njihovih predstavnika na svim nivoima
Obezbeđenje stalnog unapredjenja
Politika bezbednosti, odobrena od strane izvršnog direktora organizacije i saopštena
svim članovima osoblja
Kvalitativni i kvantitativni ciljevi organizacije za održavanje i poboljšanje bezbednosti,
i planovi i procedure za postizanje tih ciljeva
Procedure i formati za dokumentovanje bezbednosnih informacija, i označavanje
procedure za konfiguraciju kontrole vitalnih bezbednosnih informacija
Aneks
III(2)(e)
Aneks
III(2)(f)
Aneks
III(2)(g)
Procedure koje obezbeđuju da nesrede , incidenti , neposredne opasnosti i ostali
opasni događaji budu prijavljeni, istraženi i analizirani i da sve neophodne
preventivne mere budu sprovedene
Aneks
III(2)(h)
Odredba o programima i sistemima za obuku osoblja, kojom se obezbeđuje očuvanje
nadležnosti osoblja i tome shodno izvršavanje zadataka
Sporazumi za pružanje dovoljno informacija u okviru organizacije i, kada je prikladno,
između organizacija koje posluju na istoj infrastrukturi
Priprema akcionih planova, planova za uzbune i informacije u hitnim slučajevima,
dogovorenih sa nadležnim državnim organima
Priprema periodičnih internih revizija sistema za upravljanje bezbednosti
8
Aneks
III(2)(i)
Aneks
III(2)(j)
3
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O
P
Q
R
S
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu [10+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
12
5.2 Usvajanje sistemskog pristupa
Glavna svrha SMS-a, u skladu sa članom 3(i) je „da osigura bezbedno upravljanje
aktivnostima RU-a/IM-a“ kako bi ispunio opšte zahteve navedene u članu 4 Direktive o
bezbednosti na železnici, gde su uvedeni opšti koncept neprekidnog unapredjenja ,
pristup baziran na sistemu9 i raspodeli odgovornosti. Pristup baziran na sistemu, poznat
i kao ’pristup baziran na procesu u domenu inženjeringa sistema za upravljanje, sastoji
se od:
 procesa kao međusobno povezanih aktivnosti koje transformišu ulazne podatke u
izlazne,
 mape procesa, zajedno sa interakcijama, i
 detaljnog opisa procesa i potprocesa.
Stoga sistem za upravljanje bezbednosti na železnici može se identifikovati kao zbir
procesa koji doprinose izradi, planiranju, isporuci i kontroli aktivnosti, kao delu
poslovanja kompanije. To znači da SMS pokriva samo osnovne aktivnosti na železnici
koje su navedene u Direktivi o bezbednosti na železnici (na primer, ne treba da uključuje
aktivnosti kao što su bezbednost na staničnom parkingu, u radnjama, itd.).
U ovom poglavlju opisan je način na koji treba predstaviti procese u skladu sa njihovim
funkcijama:
 izrada i poboljšanja,
 implementacija,
 aktivnosti.
Međutim, poglavlje služi samo kao smernica i nije namenjeno za davanje pretpostavki o
usklađenosti sa zahtevima SMS-a.
Predloženi model opisuje samo jednu od mnogih mogudnosti koje grupišu procese. Svaki
proces može da se vidi, u potpunosti, kao operativni proces, zato što razvija izlazne
podatke.
RU-ovi i IM-ovi mogu da ih koriste kao referencu za izgradnju njihovih procesnih mapa i
sistema za upravljanje bezbednosti sa interakcijama i definisanim odgovornostima.
U slededim tabelama prikazano je kako su organizovani različiti elementi SMS-a. U tim
tabelama predviđeno je kako de oni biti prikazani u slededim poglavljima i date su i
sledede reference:
 njihov položaj u glavnim karakteristikama izrade/poboljšanja, implementacije i
aktivnosti,
 njihovo numerisanje,
 relevantni CSM za procenu usklađenosti sa
sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnicama,
9
zahtevima
za
dobijanje
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *50+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
13
 stranica u vodiču za primenu.
Rukovodstvo
Procena rizika
7.2
7.1
Tabela 1 –Procesi za Izradu i poboljšanja [Poglavlje 7]
CSM
Str.
7.1.1 – Posvedenost uprave
=
19
7.1.2 – Politika bezbednosti
J
20
7.1.3 – Bezbednosni ciljevi korporacije
K
21
7.1.4 – Donošenje odluka
=
22
7.1.5 – Kontrola upravljanja
G
22
7.2.1 – Kontrola rizika10 povezana sa aktivnostima RU-ova/IM-ova
A
24
7.2.2 – Rizici koji potiču od aktivnosti drugih strana (van železničkog
sistema)
D
25
7.2.3 - Procedure / metode za procenu rizika i implementaciju mera za
kontrolu rizika (upravljanje promenama)
M
26
7.2.4 – Usklađenost sa zakonima, propisima i standardima
L
27
Čl.9(3)
28
7.3.1 – Prikupljanje i analiza podataka
Q
30
7.3.2 – Istraživanje i izveštavanje o nesredama/nezgodama
Q
31
7.3.3 – Interna revizija
S
32
7.4.1 – Neprekidno unapredjenje
I
33
7.4.2 – Bezbednosne preporuke11
Q
33
7.4.3 – Upravljanje promenama
M
34
10
11
Pradenje
Organizaciono
učenje
7.4
7.3
7.2.5 - Zadaci za usklađivanje za IM
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *7+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *43+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
14
Struktura i odgovornost
Dokumentacija
informacije
Upravljanje
kompetencija
ma
8.4
8.3
8.2
8.1
Tabela 2 – Procesi za implementaciju [Poglavlje 8]
CSM
Str.
8.1.1 – Raspodela odgovornosti
F
Error!
Bookmark
not
defined.
8.1.2 – Odgovornost uprave
G
37
8.1.3 – Organizaciona struktura
E
37
8.1.4 – Planiranje radnog opteredenja
=
37
8.2.1 – Sistem za upravljanje kompetencijama
(programi za obuku osoblja)
N
39
8.3.1 – Kontrola konfiguracije bezbednosnih informacija
P
41
8.3.2 – Angažovanost osoblja i njihovih zastupnika
H
42
8.3.3 - Interna/eksterna komunikacija
O
42
8.4.1 – Dokumentacija o SMS-u
E
44
8.4.2 – Upravljanje dokumentima
=
44
Čl.
9(4)
Error!
Bookmark
not
defined.
8.4.3 – Godišnji izveštaj o bezbednosti12
Operativni
aranžmani i
procedure
9.1
Tabela 3 – Operativne aktivnosti [Poglavlje 9]
9.1.1 – Procedure za ispunjavanje važedih propisa za vrstu isporučene usluge
– Procedure za obezbeđenje usklađenosti kroz životni ciklus opreme i
aktivnosti (faza isporuke)
9.1.2 – Korišdenje izvođača i kontrola dobavljača
12
CSM
Str.
L
49
B/C
50
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *44+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
15
Planovi u
vanrednim
situacijama
9.2
9.1.3 - Upravljanje imovinom
=
50
9.2.1 – Upravljanje vanrednim situacijama
R
52
Čl.
9(3)
52
9.2.2 - Zadaci za usklađivanje za IM
16
6 Elementi
Ved smo naveli da Sistem za upravljanje bezbednosti, implementiran od strane
Železničkih preduzeda i Upravljači infrastrukture, sadrži karakteristike i elemente
naznačene u članu 9 i Aneksu III Direktive 2004/49/EZ.
Karakteristike i elementi koji formiraju SMS označeni su u ovim smernicama, na osnovu
broja kriterijuma navedenih u Aneksu II Uredbe o proceni usklađenosti sa zahtevima za
dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnicama.
Sistemski pristup je ovde predstavljen kao „velika slika“ koja objedinjuje sve elemente
SMS-a u međusobno povezanim procesima, grupisanim u skladu sa svojim funkcijama:
 procesi za Izradu i poboljšanje
[Poglavlje 7]
 procesi za implementaciju
[Poglavlje 8]

operativne aktivnosti
[Poglavlje 9]
Ovaj pristup je razvijen putem smernica, na slededi način:
 tri grupe de biti opisane i sadržade reference za orijentisanje čitaoca na sadržane
elemente,
 elementi SMS-a de biti navedeni i opisani pod glavnim karakteristikama procesa
(izrada/poboljšanja, implementacija, aktivnosti),
 kako bi se obezbedili referentni tekstovi koji se razlikuju od tekstova koji mogu da
sadrže obavezne zahteve od onih čija je namera da služe kao smernice, korišdeni su
brojni stilovi formatiranja za olakšavanje korišdenja dokumenta,
 uokvireni tekst na kraju specifičnih elemenata, prikazan na sivoj pozadini označava
srodne tekstove koji sadrže obavezne zahteve,
 uokvireni tekst prikazan na svetlo crvenoj pozadini označava tekst smernica agencije
ERA o takvim zahtevima,
17
7 Procesi za Izradu i poboljšanja
Železnička preduzeda i Upravljači infrastrukture moraju da obezbede kontrolu dela
železničkog sistema za koji su odgovorni, uglavnom uspostavljanjem dogovora u svojim
organizacijama u cilju da:
 budu usklađeni sa bezbednosnim zahtevima koji se primenjuju na železnički sistem
kao celinu (TSI, nacionalni zahtevi, itd.),
 identifikuju specifične rizike povezane sa njihovim aktivnostima,
 identifikuju i upravljaju nekim bududim i lokalnim rizicima.
Upravljanje takvim organizacijama trebalo bi da se sastoji od nepromenljivih dogovora,
usvajanja ad hoc politika, struktuirane implementacije i operativnih procesa i
raspodelom odgovornosti po oblastima aktivnosti.
Pored toga: organizacije su dinamične i stalno se razvijaju. Postoji stalna potreba za
podešavanjem i poboljšanjem svih procesa vezanih za SMS. Da bi bile u stanju to da
učine, organizacije moraju da obezbede Izradu i kontrolu implementacije i operativnih
procesa, kroz efikasno rukovodjenje [7.1] i angažovanost osoblja.
Procena rizika [7.2] može da pomogne da se bududi razvoj i pretnje predvide kao
potencijalni poremedaji, pritisci i njihove posledice.
Može da dođe do nepredviđenih događaja, koji nisu identifikovani prilikom planiranja
mera za kontrolu rizika. Mere za kontrolu rizika mogu, zbog promenljivog okruženja
(eksternog, poput novih tehnologija, propisa, standarda, itd., i/ili internog kao što su
nove ili promenljive tehnike, operativne procedure, organizaciona struktura, itd.), da
prestanu da ispunjavaju namenjenu svrhu. Pored toga, promene u dogovorima i
strukturi opšteg upravljanja mogu da utiču na sistem za upravljanje bezbednosti.
Pradenje [7.3] bilo performansi operativnih procesa bilo okruženja neophodno je za
identifikovanje latentnih kvarova na sistemu, koji spadaju u one sistemske elemente koji
jesu ili mogu da postanu pretnja u bliskoj bududnosti. Pradenje podržava povratak
iskustva, što je važna dopuna za neprekidno razmišljanje o rizicima.
Pored toga treba naučiti lekcije *7.4+ iz incidenata prilikom eksploatacije . To i nalazi
revizija, inspekcija i svih drugih relevantnih izvora informacija mogu se koristiti za
poboljšanje sistema.
Svi ti procesi zajedno su konačno potrebni da rukovodstvu kompanije obezbede
neophodne ulazne podatke za donošenje odluka o strukturalnim ili funkcionalnim
promenama sistema, tako da bude bolje pripremljen za ono što može da se dogodi u
bududnosti.
Naravno, za dobro funkcionisanje tih procesa za Izradu i za poboljšanje, neophodno je
da odgovorno osoblje/rukovodstvo zna šta da radi, kako to da uradi i da pravovremeno
prima sve relevantne informacije da se to uradi. To znači da se neke implementacije
odnose i na procese za poboljšanje, kao što je slučaj i kod principa za pradenje.
Procesi za Izradu i poboljšanje:
18
 namenjeni su obezbeđenju ispunjenja željenih ciljeva, sprečavanju svih problema ili
ponavljanju tih problema i prilagođavanju ili poboljšanju u skladu sa promenljivim
eksternim i internim zahtevima,
 definišu način ispunjavanja zadataka i njihovo procenjivanje i prilagođavanje na
promenljivo okruženje, dodeljivanjem adekvatnih resursa13.
7.1 Rukovodjenje
Jako i efikasno rukovodjenje osigurava da bezbednosni ciljevi budu postavljeni i
prioritizovani (Planiraj), da prakse budu implementirane tako da ispunjavaju
bezbednosne ciljeve (Uradi), da se sistemska efikasnost stalno proverava
(Proveri) i da su sprovedene korektivne i/ili proaktivne mere (Postupaj).
7.1.1 Posvećenost uprave
Odgovornost za rukovodjenje i za kreiranje okruženja neprekidnog poboljšanje pripada svim
nivoima uprave, a naročito najvišim.
Više rukovodstvo bi trebalo da bude svesno da uspeh organizacije, u odnosu na bezbedno
funkcionisanje železničkog sistema u stalno promenljivom unutrašnjem i spoljašnjem
okruženju, u mnogome zavisi od sposobnosti pradenja i stalnog poboljšanja efikasnosti mera za
kontrolu rizika.
Ukoliko više rukovodstvo izričito ne proglasi kontinuiranu obavezu bezbednosti kao jedan od
primarnih poslovnih ciljeva, obaveza bezbednosti na licu mesta može da se prebaci na druge,
ponekad konfliktne, poslovne ciljeve, naročito u manje zrelim (sa manjim iskustvom u ovoj
oblasti) organizacijama.
Obaveza uprave podrazumeva direktno učestvovanje najvišeg rukovodstva u svim specifičnim i
važnim bezbednosnim aspektima ili programima organizacije.
U listi ispod dati su primeri kako se obaveza uprave izvršava u praksi, kroz nekoliko aspekta
bezbednosti i u slučaju relevantne veze sa drugim elementima SMS-a o kojima je reč u ovom
vodiču za primenu:
 pokazivanje posvedenosti i interesovanja prema bezbednosti
 formulisanje i uspostavljanje politike bezbednosti i bezbednosnih ciljeva [videti § 7.1.1 –
politika bezbednosti],
 postavljanje ciljeva za poboljšanje ili održavanje bezbednosti i merenje performansi u
odnosu na ostale u železničkom sektoru ili drugim industrijama *videti § 7.1.3 –
bezbednosni ciljevi korporacije],
 obezbeđenje resursa i obuke *videti 7.2.1 – kontrola rizika i 8.2.1 – sistem za upravljanje
kompetencijama],
13
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *33+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
19
 obezbeđenje da celokupno osoblje – uključujudi i odbor – bude dovoljno obučeno i
kompetentno u svojim odgovornostima vezanim za bezbednost [videti 8.2.1 – sistem za
upravljanje kompetencijama],
 obezbeđenje kontrole na svim nivoima organizacije *videti 7.1.5 – kontrola upravljanja],
 redovni prijem informacija o bezbednosti, npr. podataka o performansama (nesrede,
nezgode, opasne pojave), i procena i pregled SMS-a u svetlu dobijenih rezultata [videti 7.3 –
pradenje+,
 svest o onome šta se događa na zemlji, i koje revizije ili procene su preduzete, prijem
rezultata u vezi sa interno sprovedenim aktivnostima ili od strane izvođača *videti 7.3.3 –
interna revizija],
 obezbeđenje odgovarajudeg pregleda SMS-a na nivou odbora,
 obezbeđenje da svi nivoi organizacije, uključujudi i odbor, dobiju relevantne bezbednosne
informacije [videti 8.3.3 – interna i eksterna komunikacija],
 imanje poverenja da je radna snaga pravilno konsultovana i da pitanja bezbednosti i njihov
interes dostižu odgovarajudi nivo uključujudi, ukoliko je neophodno, da odbor obezbedi
procenu rizika vaše organizacije, i da su odgovarajude kontrolne mere uspostavljene i
održane *videti 8.3.2 – angažovanost osoblja+,
 kreiranje okruženja sa neprekidnim poboljšanjem [videti 7.4.1 – neprekidno poboljšanje ],
 iznošenje pred odbor promene u radnim aranžmanima koji imaju značajan uticaj na
bezbednost [videti 7.4.3 – Upravljanje promenama],
 promovisanje kulture bezbednosti.
Snažno i aktivno rukovodjenje se ojačava vidljivom, aktivnom posvedenošdu sa vrha:
 uspostavljanje efikasnih sistema komunikacije ’nadole’ i ’nagore’,
 uspostavljanje efikasnih struktura upravljanja,
 integracija upravljanja bezbednosti sa poslovnim odlukama.
7.1.2 Politika bezbednosti
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: J
Politika bezbednosti pokazuje i odražava posvedenost, obavezu (misiju) i strateški pogled (viziju)
organizacije vezane za bezbednost na železnici.
Treba saopštiti izjavu o politici bezbednosti i dostaviti je osoblju uz pomod odgovarajudeg
medija (formalna komunikacija, bilten, intranet, itd.). Ona treba da sadrži, između ostalog,
izjavu o nameri i treba da obezbedi pokazatelje o celokupnom smeru koji organizacija treba da
sledi, opšte ciljeve sistema za upravljanje bezbednosti, kao i neophodne resurse i aktivnosti
potrebne za ispunjenje tih ciljeva.
Politika bezbednosti treba da odrazi sledede karakteristike, dajudi time dokaz o posvedenosti
rukovodstva organizacije i obezbeđujudi osoblju jasne smernice za aktivnosti za konsolidovanje
kulture bezbednosti i svesti o bezbednosti unutar organizacije:
20
 da je razvijena od strane rukovodstva i osoblja i potpisana od strane najvišeg nivoa u
organizaciji,
 da odgovara prirodi i skali rizika organizacije i da doprinosi svim aspektima poslovanja
kompanije kao deo pokazne posvedenosti stalnom napretku,
 naglašava principe i osnovne vrednosti u skladu sa kojima organizacija i osoblje posluju,
 radi na razvoju i poboljšanju radne etike,
 uživa posvedenost i angažovanost celokupnog osoblja,
 usklađena je sa drugim operativnim politikama,
 naglašava odgovornosti i obaveze direktora, rukovodioca i zaposlenih.
Pored toga, politika bezbednosti trebalo bi da stremi ka tome da bude iskazana u postupcima i
odlukama celokupnog osoblja. Očekuje se periodično preispitivanje politike bezbednosti.
7.1.3 Bezbednosni ciljevi korporacije
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: K
Očekuje se da svaki RU/IM, u okviru sopstvenog SMS-a, uključi prikaz sopstvenih sposobnosti za
postizanje bezbednosnih ciljeva svoje korporacije, koji mogu da zahtevaju održavanje ili
poboljšanje svog nivoa bezbednosti, u skladu sa ostalim poslovnim ciljevima.
Bezbednosni ciljevi korporacije treba da se razmotre kao deo neprekidne petlje:
 postavljeni su na osnovu prošle procene performansi (koja može da bude postignuta
prethodnim korporativnim bezbednosnim ciljevima organizacije). Oni bi trebalo da budu
kredibilni
i ostvarivi. Merenje bezbednosnih performansi (sakupljanje relevantnih
bezbednosnih podataka putem rutinskih provera izvršenja performansi , interne revizije i
izveštavanja o bezbednosti14) predstavlja deo pradenja *videti stranu 7.3],
 specifični postupci su planirani i implementirani, te razbijeni kako bi njima moglo da se
upravlja na svim relevantnim nivoima organizacije (planiranje bezbednosti15),
 postupci su pradeni i njihova efikasnost je merena (ponovo, putem rutinskih provera
aranžmana, interne revizije i izveštavanja o bezbednosti), usredsređujudi se ne samo na
bezbednosni ishod, nego i na efektivne rezultate aktivnosti upravljanja bezbednosti;
 korporativni ciljevi se preispituju u skladu sa rezultatima pradenja.
14
15
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *44+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *41+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom)..
21
7.1.4 Donošenje odluka
Procesi sistema za upravljanje bezbednosti u potpunosti su integrisani u poslovni kontekst
železničkih kompanija16. Važno je da se takve kompanije mogu osloniti na robusne procese
donošenja odluka, kako bi opravdale i pratile odluke vezane za operativnu bezbednost.
Odluke rukovodstva treba da uzimaju u obzir direktan ili indirektan uticaj na bezbednost.
Procesi treba da budu transparentni da bi se razumelo kako je donesena konačna odluka koja
utiče na bezbednost. Oni su efikasniji kada sadrže i shvatanje slededeg:
 identifikacije pitanja bezbednosti u okviru poslovnog konteksta (primeri kao što su
„smanjenje budžeta“),
 postavljanja prioriteta,
 odgovornosti na drugačijem nivou,
 dostupnih metoda za rešavanje problema (alati za analizu),
 vrednosti angažovanja neophodnih specijalista, znanja, veština i iskustva,
 obima konsultacija,
 izlaznih podataka,
 povezanih aktivnosti (planovi, vremenska osa, odgovornosti za završavanje).
Zbog toga, neidentifikovanje uticaja ostalih aktivnosti rukovodstva 17 na bezbednost i
neuključivanje bezbednosti kao ključnog poslovnog rizika u sve odluke odbora moglo bi da
dovede do katastrofalnih rezultata.
7.1.5 Kontrola upravljanja
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: G
U principu, kontrola upravljanja je sredstvo za usmeravanje, pradenje i merenje resursa
organizacije. Njen cilj je da pomogne organizaciji da postigne, u specifičnoj oblasti bezbednosti,
svoje specifične ciljeve ili svrhe.
Kontrola na svim nivoima organizacije, proporcionalno stavljena iznad delegiranih
funkcija/osoblja omoguduje identifikaciju mana/nedostataka u procesima SMS-a i stoga i
mogudnost implementiranja preventivnih18 ili korektivnih postupaka19.
Zbog toga je potrebno efikasno razmotriti bezbednost na svim nivoima organizacije kompanije i
svaka pojava nepravilnosti u radu mora se pravovremeno otkriti i rešiti.
16
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *28+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *22+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
18
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *26+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
19
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *8+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
17
22
Za najviše rukovodstvo je stoga od najvedeg značaja ne samo da omogudi bezbednost, nego i da
ispuni svoju obavezu i zakonske odgovornosti u poboljšanju bezbednosti na železnici, da ima u
vidu rezultate pradenja i revizije, i da preuzme celokupnu odgovornost za implementaciju
promena u mere za kontrolu rizika i relevantne procese SMS-a.
Sledede aktivnosti mogu da predstavljaju primere načina na koje je kontrola upravljanja
predočena u praksi:
 Izrada, implementacija i pradenje izvršenja aktivnosti SMS-a, uključujudi i neophodnu
procenu rizika i upravljanje promenama,
 Izrada organizacione strukture, kako bi bila usklađena sa regulatornim okvirom i svim
važedim propisima, kao i raspodela resursa,
 dodeljivanje odgovornosti, funkcija i zadataka na odgovarajudem nivou organizacije,
 dodeljivanje kontrolnih zadataka na odgovarajudem nivou organizacije i razvijanje povratne
petlje,
 razvoj i pradenje politike bezbednosti,
 razvoj i pradenje bezbednosnih mera i projekata koji omoguduju neprekidno poboljšanje
(uzimajudi u obzir troškove),
 promovisanje neprekidnog obrazovanja i obuke na svim nivoima organizacije radi
podsticanja stavova zaposlenih, uverenja rukovodstva, i sistema vrednosti,
 upotreba alata za upravljanje u vezi sa rešavanjem pitanja bezbednosti (npr: alati i tehnike
za rešavanje problema),
 merenje rezultata i procesa performansi,
 ravnoteža između zahteva o bezbednosti i dostupnih resursa,
 poboljšanje rukovodstvenih i tehničkih procesa,
 integrisanje očekivanja klijenata i dobavljača,
 stalno sprovođenje unutrašnjih revizija i kontrola.
Gore navedene aktivnosti pokazuju kako su procesi za Izrada i poboljšanje usko povezani:
posvedenost rukovodstva, pradenje i kontrola obezbeđuju neprekidnu kariku za ulazne podatke
i bezbedno izvršenje postupaka.
23
7.2 Procena rizika
U principu, rizik može da utiče na tri oblasti, a to su finansije, vreme ili kvalitet.
Rizici za bezbednost mogu da se jave u obliku opasnih pojava u sve tri oblasti,
koje mogu da budu povezane sa tehničkim sistemima, ljudskim ili
organizacionim faktorima.
Upravljači infrastrukture i železnička preduzeda preuzimaju odgovornost za
bezbedno funkcionisanje sistema na železnici i kontrolu rizika koja je povezana
sa njim, obavezujudi ih na taj način da implementiraju neophodne mere kontrole
i da primenjuju nacionale propise i standarde o bezbednosti.
Zbog toga je procena rizika (koja predstavlja celokupan proces analize i procene
rizika) ključni element za svaki efikasni SMS.
7.2.1 Kontrola rizika povezana sa aktivnošću RU-a/IM-a
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: A
1. Rizici povezani sa aktivnostima koje obavljaju isključivo RU-ovi ili IM-ovi
Kako bi bili u stanju da u svim uslovima kontrolišu rizike povezane sa svojim aktivnostima na
železnici, RU-ovi i IM-ovi moraju da utvrde okvir za sistematsku analizu svih rizika koji potiču
direktno od radnih aktivnosti, vrste posla ili radnog opteredenja i za implementaciju
odgovarajudih kontrola za zaštitu bezbednosti onih koji obavljaju zadatke ili koji su pod
uticajem zadataka.
To zahteva metodičnu identifikaciju rizika kako bi se obezbedila identifikacija svih značajnih
rizika u okviru organizacije i svih rizika koji potiču od tih definisanih aktivnosti. Procenom
posledica i verovatnode svakog od identifikovanih rizika trebalo bi da postoji mogudnost
utvrđivanja prioriteta kod ključnih rizika koje je potrebno detaljnije analizirati.
Prilikom analize tih rizika, treba razmotriti sledede elemente:
(a) jasno razumevanje od čega se sastoji posao,
(b) identifikacija, analiza i procena rizika povezanih sa poslom koji treba da se obavi;
(c) identifikacija načina eliminacije, ublažavanja ili kontrolisanja tih rizika;
(d) određivanje ili odobrenje specifikacija u kojima su detaljno izneseni uslovi koji treba da se
ispune, uključujudi kompetencije osoblja, razmenu informacija o bezbednosti (konfiguracija,
dostupnost u svakom trenutku), evidencija podataka, ...
(e) implementacija sistema za pradenje kako bi se obezbedilo da su postignute željene
performanse.
2. Zajednički rizici (povezani sa aktivnostima na interfejsu)
RU ili IM bi takođe trebalo da prepozna potrebu i da bude posveden saradnji, kada je potrebno,
sa drugim subjektima (RU-om, IM-om, proizvođačem, dobavljačem sredstava za održavanje,
službom za održavanje, vlasnicima vozila, pružaocima usluga, entitetom za nabavke, sporednim
24
kolosecima, itd.) po pitanjima u kojima su delili interfejse koji najverovatnije mogu uticati na
sređivanje adekvatnih mera za kontrolu rizika.
Prilikom analize takvih interfejsa potrebno je razmotriti sledede elemente:
(a) imati jasan uvid u procese i interfejse između strana,
(b) imati jasno razumevanje koji de posao svaka strana obaviti,
(c) identifikacija, analiza i procena rizika povezanih sa poslom koji treba da se obavi,
(d) identifikacija načina eliminacije, ublažavanja ili kontrolisanja tih rizika (prosto prebacivanje
rizika na druge ne bi trebalo da bude rešenje),
(e) određivanje ili odobrenje specifikacija u kojima su detaljno izneseni uslovi koje svaka strana
mora da obezbedi, uključujudi kompetencije osoblja, razmenu informacija o bezbednosti
(konfiguracija, dostupnost u svakom trenutku), evidencija podataka, ...
(f) implementacija sistema za pradenje kako bi se obezbedilo da su postignute željene
performanse. Takvo pradenje može da predstavlja deo sistema ili da bude integrisano u ved
postojedi sistem za upravljanje bezbednosti i trebalo bi da obezbedi vršenje odgovarajudeg
pradenja performansi, identifikaciju korektivnih i preventivnih mera i delovanje na osnovu istih.
Tokom procesa analize rizika, neophodno je uporediti procenjeni rizik na osnovu kriterijuma za
određivanje rizika koji je organizacija uspostavila.
Stoga se procena rizika koristi za donošenje odluka o značaju rizika za organizaciju i o tome da li
bi svaki pojedinačni rizik trebalo da bude prihvaden ili obrađen, odabirom i primenom mera
(bile one tehničke, ljudske, organizacione ili u bilo kakvoj kombinaciji) za kontrolisanje rizika.
Reference za važede pravne tekstove:
CSM o proceni rizika: UREDBA KOMISIJE (EZ) br. 352/2009 od 24. aprila 2009. o usvajanju zajedničke
metode bezbednosti o proceni i oceni rizika kako je navedeno u članu 6(3) Direktive 2004/49/EZ
Evropskog parlamenta i Saveta (Službeni glasnik Evropske unije L 108/4 od 29.04.2009.)
Pročitati više u:
ERA /GUI/01-2008/SAF Vodič za primenu uredbe o CSM
Kriterijum za procenu rizika (predviđa se da de biti dostupan tokom 2011. god.)
7.2.2 Rizici koji potiču od aktivnosti drugih strana20
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: D
Mogude je da druge strane, van železničkog sistema, donose rizike u železničku kompaniju (npr:
putni prelaz u nivou, pešački i biciklistički prelazi, mreža puteva, ne železničke konstrukcije, itd.)
U principu, možemo da kažemo da za vozove koji saobradaju na putnom prelazu u nivou
postoje propisi koji moraju da budu usklađeni na nacionalnom i lokalnom nivou te da je RUovima to dovoljno da rade u normalnim situacijama i situacijama sa smanjenim kapacitetima.
20
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *23+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
25
Međutim mogu da se jave neočekivani događaji koje treba analizirati kako bi se obezbedilo
održavanje ili poboljšanje bezbednosti.
Više je zadatak IM-ova da razmotre bezbednosni uticaj aktivnosti sprovedenih na interfejsu sa
drugim transportnim načinima (drumski, vodeni saobradaj) prilikom projektovanja ili
nadgradnje infrastrukture.
Pored toga, radne lokacije (bilo privremene ili stalne) pripojene kontrolisanim infrastrukturama
mogu da utiču na operacije i zahtevaju implementaciju specifičnih mera kako bi se obezbedila
neumanjena bezbednost (videti poglavlje 7.2.5 o koordinaciji zadataka za IM).
U tim slučajevima, prilikom analize interfejsa sa takvim spoljnim stranama, treba razmotriti
sledede elemente:
(a) imati jasno razumevanje aktivnosti koje de obavljati ta strana i kako one mogu da utiču na
funkcionisanje železnice,
(b) identifikacija, analiza i procena rizika povezanih sa tim aktivnostima,
(c) identifikacija načina saradnje sa relevantnim zainteresovanim stranama kako bi se
eliminisali, ublažili ili kontrolisali ti rizici (na primer, određivanje specifičnih razdvajanja ili
uspostavljanje bezbednih radnih procedura za radnike i zaštita korisnika),
(d) određivanje ili odobrenje specifikacija u kojima su detaljno izneseni uslovi koje druga strana
mora da obezbedi, uključujudi kompetencije osoblja, razmenu informacija o bezbednosti
(konfiguracija, dostupnost u svakom trenutku), evidencija podataka, ...
(e) implementacija sistema za pradenje kako bi se obezbedilo postizanje željene performanse.
Takvo pradenje može da predstavlja deo sistema ili da bude integrisano u ved postojedi sistem
za upravljanje bezbednosti i trebalo bi da obezbedi vršenje odgovarajudeg pradenja
performansi. Ako i kada bude neophodno, korektivne i preventivne mere se identifikuju i deluje
se na osnovu istih.
Reference za važede pravne tekstove:
CSM o proceni rizika: UREDBA KOMISIJE (EZ) br. 352/2009 od 24. aprila 2009. o usvajanju zajedničke
metode bezbednosti o proceni i oceni rizika kako je navedeno u članu 6(3) Direktive 2004/49/EZ
Evropskog parlamenta i Saveta (Službeni glasnik Evropske unije L 108/4 od 29.04.2009.)
Pročitati više u:
ERA /GUI/01-2008/SAF Vodič za primenu uredbe o CSM
7.2.3 Procedure i metode za procenu rizika i implementaciju mera za
kontrolu rizika (upravljanje promenama)
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: M
U principu se smatra da je nivo bezbednosti u Evropi dobar, a niz trenutno važedih propisa u
različitim državama trenutno se vidi kao rezultat „istorijske uspomene“ sektora koji se bavi
rizicima. Na osnovu toga, ispunjavanje važedih bezbednosnih zahteva omoguduje železničkim
kompanijama da posluju a da ne moraju da ponovo vrše procenu rizika za sve delatnosti koje
obavljaju.
26
Međutim, usklađenost sa zahtevima ne obezbeđuje trajno bezbedno poslovanje: železničke
organizacije moraju da imaju uspostavljen sistem za kontrolu promena/novih projekata i
upravljanje povezanim rizicima21, uzevši u obzir i one koji se odnose na bezbednost na radu22.
Promene mogu da se odnose na:
 Tehnike/tehnologije,
 Operativne procedure/propise/standarde (bilo interne ili one koje uključuju interfejse),
 Organizacionu strukturu.
SMS mora da obezbedi da de CSM-ovi o proceni rizika, izrađeni u skladu sa članom 6(3)(a)
Direktive o bezbednosti na železnici, biti primenjeni kada je potrebno.
Procedure i metode predstavljaju alat za ocenjivanje rizika, zato mogu da budu konfigurisane
kao ključne u celokupnom procesu upravljanjem rizika.
Angažovanje različitih nivoa organizacije i različitih stručnosti (ekonomska, tehnička i
organizaciona) u okviru železničke kompanije mora da obezbedi važan izvor organizacionog
učenja *videti i § 7.4.3+
Reference za važede pravne tekstove:
CSM o proceni rizika: UREDBA KOMISIJE (EZ) br. 352/2009 od 24. aprila 2009. o usvajanju zajedničke
metode bezbednosti o proceni i oceni rizika kako je navedeno u članu 6(3) Direktive 2004/49/EZ
Evropskog parlamenta i Saveta (Službeni glasnik Evropske unije L 108/4 od 29.04.2009.)
Pročitati više u:
ERA /GUI/01-2008/SAF Vodič za primenu uredbe o CSM
Kriterijum za procenu rizika (predviđa se da de biti dostupan tokom 2011. god.)
7.2.4 Usklađenost sa zakonima, propisima i standardima
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: L
Usklađenost sa zakonima i propisima ne predstavlja opciju. RU-ovi i IM-ovi moraju da
identifikuju i razumeju važede zakone i sve ostale relevantne standarde i propisane uslove i da
implementiraju sistem kontrole za postizanje usklađenosti.
Regulatorni okvir može da sadrži različita dokumenta, kao što su TSI-evi i povezani tehnički
standardi, nacionalni bezbednosni propisi, kako je navedeno u članu 8 i Aneksu II Direktive o
bezbednosti na železnici, i ostalim relevantnim propisima, primenljivim na nacionalnom nivou.
Stoga je od osnovnog značaja da sve procedure i procesi vezani za bezbednost u okviru SMS-a
budu:
 osmišljeni da budu usklađeni sa regulatornim okvirom i ažurirani uzimajudi u obzir sve
izmene ili dopune,
 usklađeni sa vrstom i obimom usluga23 koje vrši organizacija,
21
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu [x+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
22
Ref.: Direktiva 2004/49/EC, Recital (14)
27
 usklađeni sa relevantnim organizacionim promenama.
Da bi to obezbedio, SMS bi trebalo da ima uspostavljeni proces/proceduru za trenutno
identifikovanje, sakupljanje i navođenje relevantnih zahteva naznačenih u TSI-ima, nacionalnim
bezbednosnim i tehničkim propisima i internim propisima/procedurama za:
 svaku pojedinačnu kategoriju osoblja,
 svaku vrstu voznih sredstava,
 bezbednosnu opremu (ličnu zaštitnu opremu – PPE - personal protection equipment i
kolektivnu zaštitnu opremu CPE - collective protection equipment),
 ostalu opremu (u vozilu, na zemlji, uređaji za održavanje voznih sredstava i koloseka).
Treba odmah opaziti i prepoznati izmene/dopune u ovom regulatornom okviru.
Za procese održavanja, organizacije moraju da budu usklađene sa svim zakonskim zahtevima i
relevantnim specifikacijama, standardima i zahtevima kroz ceo životni ciklus opreme i operacija.
7.2.5 Usklađivanje za IM
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici:
(Čl. 9(3) Direktive o bezbednosti na železnici)
SMS kod IM-a je, u poređenju sa SMS-om RU-a, osetljiviji na broj, vrstu i opseg operatera koji
vrše usluge na njegovoj mreži. Kako se interakcije između železničkih partnera povedavaju, SMS
IM-a bi trebalo da iskaže odgovarajudi i ažurirani nivo kompleksnosti usluga koje pruža. Neki
primeri aktivnosti vezani za infrastrukturu i za funkcionisanje koji bi trebalo da se smatraju
interfejsima kojima treba da upravlja IM naznačene su u tekstu ispod:
a) vezani za infrastrukturu
- održavanje infrastrukture (koloseci, signalizacija, telekomunikacija, vazdušni vodovi),
obezbeđujudi da kretanje vozova i aktivnosti održavanja mogu da se vrše bez
ugrožavanja putnika, radnika, tredih lica i imovine (bilo da se isti obavljaju interno ili da
se koriste usluge drugih lica),
- zaštita od interfejsa drugih vidova transporta (prelazi, mostovi, sporedni koloseci),
- bezbednost tunela,
- bezbednost osoba koje rade (na održavanju koloseka, signalizacije, vazdušnih vodova) u
železničkim prostorijama ili pored njih (na gradilištima ili iz ostalih razloga),
- saopštavanje informacija vezanih za infrastrukturu koje mogu da utiču na saobradaj:
zahtevi, stalna/privremena ograničenja, usvajanje procedura u situacijama sa
smanjenim kapacitetima, upozorenja, itd.
b) vezani za funkcionisanje
- kontrola ili ovlašdenje za kretanje vozova, u normalnim situacijama i situacijama sa
smanjenim kapacitetima za sve RU-ove koji funkcionišu na kontrolisanoj infrastrukturi,
23
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu [51+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
28
interfejs sa graničnim IM-ovima (kako bi se obezbedio kontinuitet usluge na
nacionalnom i internacionalnom nivou),
- pristup ranžirnim postrojenjima, robnim terminalima, privatnim sporednim kolosecima,
- manevrisanje (direktno ili nadgledanjem preduzeda koja rade na kontrolisanoj
infrastrukturi),
- Razmena informacija operativnih informacija sa RU-ovima u slučaju kvarova na voznim
sredstvima koja mogu da imaju uticaj na predviđene aktivnosti,
- Kontrola aktivnosti na putničkim stanicama, uključujudi kontrolu putnika i javnih prilaza,
specifične pripreme za osobe sa smanjenom pokretljivošdu i dostupnošdu, osvetljenje i
uslovi na platformama. Ta pitanja su ograničena na oblasti koje su funkcionalne u
osnovnim aktivnostima vezanim za železnicu kao što je, na primer, pristup oblastima
oko koloseka, platformama za ukrcavanje i iskrcavanje iz vozova.
c) vezani za hitne slučajeve
- Zaštita putnika u slučaju nesrede,
- Razmena informacija sa svim zainteresovanim stranama24 u hitnim slučajevima i
prekidima usluga,
- Raščišdavanje koloseka nakon nesreda ili prekida.
-
24
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *12+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
29
7.3 Pradenje
Sistematsko pradenje treba svim rukovodiocima i zainteresovanim stranama da
obezbedi osiguranje da su svi identifikovani rizici efikasno kontrolisani i dokaz
da su ispunjeni zahtevi za SMS. Ono pruža osnovu za definisanje bilo koje mere
potrebne za poboljšanje ili održavanje ciljanog nivoa bezbednosti.
7.3.1 Prikupljanje i analiza podataka o bezbednosti
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: Q
Kako bi se obezbedili primena kontrole rizika i rad u praksi, organizacija mora da izmeri nivo
primene tih kontrola i njihove rezultate. Sakupljanje bezbednosnih podataka i naredna analiza
omoguduju organizaciji da meri svoje celokupne performanse, razumevajudi gde se nalaze
nedostaci u svim dogovorima o SMS-u.
Sakupljanje bezbednosnih podataka zasnovano je na pradenju i trebalo bi da uzme u obzir
sledede elemente:
 struktuirano izveštavanje o nesredama / nezgodama / neposrednim opasnostima / opasnim
događajima,
 nalaze inspekcija (mogu da budu vezani za otkrivanje neusaglašenosti sa operativnim
sporazumima i/ili da se odnose na stanje infrastrukture ili opreme),
 rezultate revizija (uglavnom na nivou projektovanja ili procesa implementacije).
Da bi se ostvarilo ovakvo prikupljanje podataka, organizacija mora da obezbedi dostupnost ili
mogudnost uspostavljanja informacija ili jedinicu mere za određeni indikator. Pored toga,
neophodna je periodična procena delokruga i sposobnosti razvoja indikatora i nivoa tolerancije.
Delokrug analize podataka bi trebalo da sadrži otkrivanje:
 svakog odstupanja od očekivanih rezultata (uz pomod „tromih“ indikatora),
 procesnih anomalija (uz pomod „vodedih“ indikatora).
„Tromi“ indikatori mere finalne rezultate koji proističu iz neke aktivnosti. Tromi indikatori,
poput broja nezgoda i nesreda, pokazuju da li je iznesen „bezbedan“ rezultat. U sistemu za
merenje performansi, omoguduju poređenje sa istorijskim podacima, pokazujudi u isto vreme
kvalitet rezultata (npr: poboljšanje ili pogoršanje) i mogudnost korišdenja u predvidljivom smislu
(npr: rastudi broj prolazaka kroz crveno svetlo može da prethodi sudaru).
Međutim, da bi se imala celokupna slika efikasnosti mera za kontrolu rizika, takođe mora da se
uporedi i selekcija vodedih indikatora sa podešenim nivoima tolerancije. Ti vodedi indikatori su
uglavnom zasnovani na proaktivnom pradenju kritičnih elemenata mera za kontrolu rizika (npr.
onih postupaka ili procesa koji moraju ispravno da funkcionišu da bi se dobio željeni rezultat),
ali deo tih kritičnih elemenata može da sadrži i elemente okruženja i/ili pretpostavke nastale
prilikom osmišljavanja mera za kontrolu rizika (uglavnom tokom procesa procene rizika).
„Vodedi“ indikatori se koriste za pradenje efikasnosti sistema kontrole i daju ranija upozorenja o
bilo kakvoj razvojnoj slabosti pre nego što se problemi pojave.
Neki od primera vodedih indikatora su slededi:
30
 % inspekcija izvršenih po planu,
 % održavanja za koji je utvrđeno od strane inspekcije da je izvršeno po rasporedu,
 % osoblja koje izvršava zadatke bez zahtevane stručnosti,
 % procesa kritičnih po bezbednost pregledanih po rasporedu.
Razvoj CSM-a o pradenju vrši se u vreme pisanja. Taj CSM obezbeđuje usredsređeni okvir za RUove/IM-ove, uključujudi detaljna uputstva o upotrebi indikatora.
Reference za važede pravne tekstove:
Direktiva Komisije 2009/149/EZ od 27. novembra 2009. kojom se menja i dopunjuje Direktiva
2004/49/EZ Evropskog parlamenta i Saveta u vezi sa zajedničkim bezbednosnim indikatorima
i zajedničkim metodama za obračun troškova nezgode)
CSM o pradenju (dostupan tokom 2011. god.]
Pročitati više u:
ERA – Sektor za izveštavanje o bezbednosti, UPUTSTVO ZA IMPLEMENTACIJU ZA CSI-e, ANEKS I i
PRILOG DIREKTIVE 2004/49/EZ
7.3.2 Istraživanja / analiza / izveštavanje o nesrećama i nezgodama
Preventivne i korektivne mere
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: Q
Interno istraživanje nesreda i nezgoda obezbeđuje organizaciji reaktivni pogled na performanse
mera za kontrolu rizika i povezanih procesa SMS-a (tromi indikatori). Zbog toga moraju
sistematski da se ispitaju ne samo neposredni, nego i osnovni uzroci.
Standardizovani dogovori za vreme i način obavljanja istraživanja sadrže sledede:
 procedure za obaveštenja i izveštavanje o internim i eksternim nesredama i nezgodama,
 procedure, formate i pristupe (npr. protokol sa lokacije) za istraživanja, eventualno uz neke
razlike zbog prirode nesrede (npr. okruženje, povrede zaposlenih, prevoz opasne robe),
 procedure za nalaze, zaključke i preporuke iz izveštaja i dokumentacije,
 procedure za pregled mera za kontrolu rizika nakon nesrede ili nezgode, i za obezbeđenje
implementacije preporuka i preventivnih ili korektivnih mera kako bi se sprečilo ponavljanje
istih.
Organizacije treba da podstaknu izveštavanje o nezgodama i opasnim pojavama i da ustanove
odgovornost tokom svojih istraga. Delokrug istraženih nezgoda sadrži i procesne anomalije
(vodedi indikatori) i odstupanja od očekivanih rezultata (tromi indikatori) kada je to mogude.
Železničke kompanije treba da obezbede da osoblje koje je imenovano za interna istraživanja
bude stručno i propisno obučeno za delokrug istraživanja koje treba da se izvrši.
Železničke kompanije mogu da sarađuju ukoliko istraživanje obuhvata više od jedne
organizacije.
31
Reference za važede pravne tekstove:
Direktiva Komisije 2009/149/EZ od 27. novembra 2009. kojom se menja i dopunjuje Direktiva
2004/49/EZ Evropskog parlamenta i Saveta u vezi sa zajedničkim bezbednosnim indikatorima
i zajedničkim metodama za obračun troškova nezgode)
Pročitati više u:
ERA – Sektor za izveštavanje o bezbednosti, UPUTSTVO ZA IMPLEMENTACIJU ZA CSI-e, ANEKS I i
PRILOG DIREKTIVE 2004/49/EZ
ERA – Klasifikacija uzročnih faktora SAF/REP/CL_CAUS_FACT – Metoda V2 24/04/2009
7.3.3 Interna revizija SMS-a
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: S
Kao opšti princip, interna revizija25 služi za periodični pregled sistema za upravljanje26.
Posebno bi interna revizija bezbednosti27 trebalo da proceni da li procedure koje su opisane u
okviru SMS-a potvrđuju da su usluge RU-a/IM-a usklađene sa relevantnim zahtevima i da su svi
procesi SMS-a još uvek na snazi.
RU-ovi/IM-ovi bi trebalo da uspostave sistem za internu reviziju28, uključujudi planiranje
internih revizija koje treba da se sprovedu kako bi se ispunili zahtevi navedeni u članu 9(4) u
izveštavanju za NSA.
Odgovorno osoblje za obavljanje internih revizija (revizori) mora da bude stručno i iskusno u
oblasti koju procenjuje, da ima veštine i da je adekvatno pripremljeno i obučeno za vršenje
revizorskih aktivnosti.
Revizije treba da budu nepristrasne, nezavisne i transparentne: revizori treba da budu nezavisni
od organizacione jedinice koja je predmet revizije i treba da se izbegne sukob interesa između
strane koja procenjuje i strane koja se procenjuje.
Pročitati više u:
ERA – SMERNICE ZA SMS – INTERNA REVIZIJA
25
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *14+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *24+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom)..
27
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *15+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom)..
28
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu [13+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
26
32
7.4 Organizaciono učenje
Efikasan sistem za upravljanje bezbednosti treba da se osloni na stalan,
strukturan i dokumentovani odraz na osnovu prakse kroz pradenje
performansi, analizu podataka i rezultata i uspostavljanje povratnog sistema
za neprekidno poboljšanje svojih bezbednosnih performansi, kulture i stava.
7.4.1 Neprekidno poboljšanje
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici:
I
Neprekidno poboljšanje je uglavnom povezano sa aktivnostima u kojima su predložene i
usvojene ideje od poboljšanja , npr:
 rezultati revizije,
 izlazni podaci od inspekcija, istraživanja,
 izlazni podaci iz izveštaja o nesredama,
 ad hoc ideje od osoblja,
 novi zakonski propisi,
 itd.
Kako bi neprekidno unapredjenje bilo efikasno i podržavalo proces donošenja odluka, ono
mora da pokriva i da obuhvata sve relevantne faze SMS-a organizacije, npr:
 planiranje preventivnih/korektivnih postupaka,
 njihova implementacija na adekvatnoj skali,
 procena/pradenje/provera njihove efikasnosti,
 sprovođenje, pregled i revizija planova i dogovora za kontrolu rizika.
U kombinaciji sa odgovarajudim statističkim alatima za analizu podataka, mora se obezbediti da
svi procesi budu periodično sistematski preispitani. Najopštije predstavljanje ove ciklične
aktivnosti je krug upravljanja „Planiraj – Uradi – Proveri – Postupaj“, ili Demingov ciklus.
Treba proceniti napredak kako bi se obezbedilo da je njegovo sprovođenje razumno. Ta
procena treba da uzme u obzir šire operativne i poslovne koristi.
7.4.2 Bezbednosne preporuke
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: Q
Razvoj organizacionog učenja je usko povezan sa analizama nesreda / nezgoda / opasnih pojava
zasnovanih na eksternom i internom izveštavanju, kao i na rezultatima internih revizija. Te
analize su od krajnje važnosti za pregled nebezbednih uslova i prekida procesa, i predstavljaju
deo osnovnih elemenata za izvođenje planiranja reaktivnih ili proaktivnih mera.
33
Bezbednosna preporuka u smislu Direktive 2004/49/EZ je predlog nacionalnog organa za
istraživanje nezgoda za poboljšanje bezbednosti na železnici, na osnovu rezultata istraživanja
jedne ili više nesreda ili nezgoda.
Treba razmotriti relevantne preporuke od strane NSA-a ili NIB-a (NIB-u se šalje preko NSA-e,
svim sektorima, a ne pojedincima) nakon istraživanja nesrede, u kontekstu sistema pradenja, i
implementirati ih ako je potrebno. Takođe bi trebalo razmotriti i uzeti u obzir relevantne
izveštaje/informacije RU-ova/IM-ova i imaoca i ostalih relevantnih izvora.
Pročitati više u:
ERA – Sektor za izveštavanje o bezbednosti. SMERNICE O BEZBEDNOSNIM PREPORUKAMA U
SMISLU ČLANA 25 DIREKTIVE 2004/49/EZ, dostupne na:
http://www.era.europa.eu/Document-Register/Documents/2010-07-19-guidance-on-safetyrecommendation-safety-directive-art-25.pdf
ERA – Klasifikacija uzročnih faktora SAF/REP/CL_CAUS_FACT – Metoda V2 24/04/2009
7.4.3 Upravljanje promenama
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici:
M
Upravljanje promenama je proces za kontrolu promena u postojedim i novim projektima putem
identifikacije potencijalnih opasnosti i definisanja odgovarajudih mera kontrole pre sprovođenja
promene.
Ovaj proces treba da se vrši tokom uzastopnih koraka projekta:
 identifikacije potrebe za promenom (npr: nakon analize bezbednosnih podataka,
optimizacije resursa, zastarelosti opreme, itd.),
 utvrđivanja izvodljivosti,
 osmišljavanje,
 planiranja.
Očekuje se da gore navedeni elementi procesa podržavaju sprovođenje promena: identifikaciju
potrebe za promenom, utvrđivanje izvodljivosti i osmišljavanje promene su uglavnom aktivnosti
koje pokrede rukovodstvo, dok je planiranje više proces za sprovođenje.
Krajnji cilj je dokazivanje da te promene ne smanjuju nivo bezbednosti u sistemu i da
omoguduju sledljivost sprovedenih promena.
Organizacija kao celina treba da se osloni na proces upravljanja promena u cilju identifikovanja
promena u okviru organizacije koje mogu da utiču na uspostavljene bezbednosne procese i
usluge:
 za opisivanje dogovora u cilju obezbeđivanja bezbednosnih performansi pre sprovođenja
promena,
34
 za uklanjanje ili izmenu bezbednosnih kontrola rizika koje više nisu potrebne ili na snazi
zbog promena u operativnom okruženju.
Kada treba da se sprovedu dodatne mere za kontrolu rizika, relevantni međukoraci treba da
budu identifikovani i treba da se izmeri nivo potreba za implementacijom.
U svakom slučaju, upravljanje promenama mora da se izvrši uzevši u obzir zajedničke metode
bezbednosti za procenu rizika.
Reference za važede pravne tekstove:
CSM o proceni rizika: UREDBA KOMISIJE (EZ) br. 352/2009 od 24. aprila 2009. o usvajanju zajedničke
metode bezbednosti o proceni i oceni rizika kako je navedeno u članu 6(3) Direktive 2004/49/EZ
Evropskog parlamenta i Saveta (Službeni glasnik Evropske unije L 108/4 od 29.04.2009.)
35
8 Procesi za implementaciju
Da bi ponekad veoma kompleksni projekti i operativni procesi efikasno radili, potreban je niz
procesa za implementaciju. Oni treba da posluže za implementaciju aktivnosti i da obezbede da
su te aktivnosti sprovedene, kao i da su rezultati dobijeni.
U tom kontekstu ljudi moraju da znaju koja je njihova uloga u sistemu i za šta su odgovorni.
Zbog toga, struktura [8.1] mora da sadrži identifikaciju odgovornosti i zadataka, kada je to
mogude, te funkcije i aktivnosti ljudi.
Pored toga, moraju da poseduju znanje i veštine [8.2] da bi znali kako da postupe u svakoj
prilici i u svakom trenutku moraju da imaju sve relevantne informacije [8.3] dostupne u
adekvatnom obliku.
Upravljanje resursima29, a naročito prikladnost profesionalne stručnosti i zdravstveni zahtevi za
vršenje zadataka kritičnih za bezbednost ili zadataka vezenih za bezbednost30 (termini se
koriste poprilično podjednako) predstavlja ključni faktor za bezbedno izvršenje operacija.
Procesi za implementaciju podupiru i obezbeđuju dokumentaciju [8.4] svih operativnih procesa
i procesa za Izradu i unapredjenje , pošto moraju efikasno da se implementiraju, a time i da
upravljaju poslom.
8.1 Struktura i odgovornost
Sistem za upravljanje bezbednosti bi trebalo da se zasniva na jasnoj distribuciji
odgovornosti i na adekvatnim ljudskim i tehničkim resursima, kako bi se
operacije vršile bezbedno.
8.1.1 Raspodela odgovornosti
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: F
Svaki RU/IM bi trebalo jasno da identifikuje i definiše oblasti odgovornosti u vezi sa
bezbednošdu na železnici kako bi ih rasporedio na odgovarajudi nivo31 u okviru njihove
organizacione strukture, da poveže osoblje i/ili specifične funkcije.
Raspodela odgovornosti i zadataka vezanih za bezbednost treba da bude formalna i odobrena
od višeg/najvišeg rukovodstva i od člana osoblja koji je zadužen za specifične funkcije i
bezbednosne zadatke. Organizacija mora da obezbedi da osoblje sa određenim odgovornostima
ima ovlašdenje, stručnost i odgovarajude resurse u cilju ispunjavanja svojih funkcija. Stoga bi
odgovornost i stručnost trebalo da budu koherentne i kompatibilne sa datom
ulogom/zadatkom.
29
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *33+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu [39+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
31
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *3+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
30
36
Jasna ovlašdenja, uloge, zadaci i ciljevi za bezbednost na svim nivoima u železničkoj kompaniji
imaju važan udeo u projektovanju i implementaciji SMS-a obezbeđujudi da osoblje na svim
nivoima preuzima odgovornost.
8.1.2 Odgovornost uprave
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: F
Organizacija mora da obezbedi da te date uloge, zadaci i ciljevi u upravljanju bezbednosti budu
odgovorni32 za ispunjenje poslovnih bezbednosnih ciljeva za koje su odgovorni.
Adekvatan nadzor, usklađen sa mehanizmima za pradenje, dopunjuje pružanje informacija,
uputstava instrukcije i obuke kako bi se obezbedila efikasna primena i razvoj politike
bezbednosti organizacije. Dobri režimi nadziranja mogu da formiraju snažan deo sopstvenog
SMS-a.
8.1.3 Organizaciona struktura
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: F
Organizaciona struktura RU-ova/IM-ova treba da bude prikladna za izvršenje politike
bezbednosti i bezbednosni pristup organizacije, tako da:
 kontrole rizika budu razumno uklopljene u upravnu strukturu (projekat strukture treba da
pokrije sve interne i eksterne interfejse),
 odgovornost za poslovne ciljeve (po mogudstvu konfliktne) i njihovo bezbedno izvršenje su
transparentni i efikasno se nose sa interfejsima,
 resursi su efikasno raspodeljeni,
 informacije vezane za bezbednost dostupne su najvišem nivou organizacije, tako da mogu
da se razmatraju prilikom donošenja odluka.
8.1.4 Planiranje radnog opterećenja
Dobro planiranje aktivnosti de značajno poboljšati način na koji organizacije upravljaju
bezbednošdu, obezbeđujudi odgovarajude resurse (ljudske i tehničke) i to u dovoljnoj količini za
izvršenje zadataka.
SMS može da ima koristi od posedovanja procedura za procenu neophodnih resursa koji de biti
potrebni kompaniji:
32
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavovima [1] i [2] dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na
engleskom).
37
 za vođenje i održavanje svog poslovanja na železnici,
 za implementaciju, upravljanje i održavanje sistema za upravljanje bezbednosti kao celine,
 za pripremu planova za obezbeđenje adekvatne raspodele posla i radnog opteredenja.
Očekivalo bi se da ti procesi postanu deo normalnog ciklusa poslovnog planiranja tokom
vremena, i da naknadno budu preispitani kako bi se obezbedilo odgovarajude upravljanje
resursima.
To de dovesti do efikasne kontrole rizika, kao i do efikasnog poslovanja.
Kada posao koji treba da se dodeli svakoj kategoriji osoblja sadrži izvršenje zadataka kritičnih po
bezbednost, osmišljavanje posla33 mora da uzme u obzir sledede:
 da obim zadataka koji treba da se obave nije preveliki u trenutku kada se izvršava zadatak
kritičan po bezbednost,
 da kada se kombinuju zadaci kritični po bezbednost, RU bude u stanju da pokaže da nema
pogoršanja bezbednosti (npr: Nema zahteva za nezavisnost, ta kombinacija je dozvoljena
nacionalnim propisima o bezbednosti, ne sadrži „funkcionalne“ kontradikcije),
 ne postoje kontradikcije između izvršenja zadataka kritičnih po bezbednost i ostalih ciljeva
koji su dodeljeni osoblju (na primer: sistematski konflikt između bezbednosti i proizvodnje,
nedostatak resursa, itd).“
33
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *16+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
38
8.2 Upravljanje kompetencijama
Organizacija mora da obezbedi da svi zaposleni koji imaju odgovornost u
sistemu za upravljanje bezbednosti budu kompetentni dakako bi osigurali
bezbedno, efektivno i efikasno izvršenje njenih ciljeva, u svim prilikama. Pored
toga, mora i da održava veštine i znanje zaposlenih.
8.2.1 Programi za obuku osoblja – sistem za upravljanje kompetencijama
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: N
Što se tiče dela koji nije pokriven određenim zakonskim propisima, sistem za upravljanje
kompetencijama treba da sadrži:
 identifikaciju mesta koja imaju odgovornost za vršenje operativnih procesa, implementacije
i procesa za Izrada i poboljšanje u okviru SMS-a, uključujudi i one zadatke koji obavljaju
bezbednosne zadatke,
 identifikaciju znanja, veština i iskustva neophodnih za vršenje tih procesa ili zadataka,
 izbor principa (neophodni osnovni nivo obrazovanja, stav, psihološko dobrostanje i fizička
spremnost),
 početnu obuku,
 potvrdu o stečenoj stručnosti i veštinama,
 neophodne mere za držanje pod kontrolom kompetencija osoblja,
 stalnu obuku i periodično ažuriranje postojedih znanja i veština, kako bi se obezbedila stalna
stručnost osoblja za vršenje dodeljenih zadataka,
 provere veština, po potrebi,
 specifične mere u slučaju dugog odsustva sa posla, po potrebi.
Takođe je važno da sistem za upravljanje kompetencijama teži da obezbedi da svi zaposleni
budu svesni značaja i važnosti svojih aktivnosti i načinu doprinošenja u postizanju bezbednosnih
ciljeva.
Više rukovodstvo / top menadžment i zaposleni u ulogama nadzora u principu treba da se
obuče tako da razumeju svoje bezbednosne odgovornosti.
Reference za važede pravne tekstove:
DIREKTIVA 2007/59/EZ EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA od 23. oktobra 2007. o
sertifikaciji mašinovođa koji upravljaju lokomotivama i vozovima na železničkom sistemu
Zajednice.
Odluka Komisije 2008/231/EZ – Tehničke specifikacije interoperabilnosti vezane za usvojeni
operativni podsistem transevropskog železničkog sistema brzih pruga iz člana 6(1) Direktive
Saveta 96/48/EZ i opozvane Odluke Komisije 2002/734/EZ od 30. maja 2002.
Uredba Komisije 36/2010/EZ od 3. decembra 2009. o modelima Zajednice za licence za
upravljanje vozovima, pratedim sertifikatima, overenim kopijama pratedih sertifikata i
39
prijavama za licence za mašinovođe, na osnovu Direktive 2007/59/EZ Evropskog parlamente
i Saveta.
Odluka Komisije od 29. oktobra 2009. o usvajanju osnovnih parametara za evidenciju licenci
za mašinovođe i pratedih sertifikata na osnovu Direktive 2007/59/EZ Evropskog parlamenta i
Saveta (2010/17/EZ)
Odluka Komisije 2006/920/EZ od 11. avgusta 2006. o tehničkim specifikacijama za
interoperabilnost u vezi sa funkcionisanjem saobradajnih podsistema i upravljanjem
transevropskim konvencionalnim sistemom železnica.
Principi priznavanja centara za obuku (dostupni tokom 2011. god.)
Principi priznavanja ispitivača/ispita (dostupni tokom 2011. god.)
40
8.3 Informacije
Organizacije moraju da definišu procedure za kontrolu informacija, na osnovu
postojedih sistema upravljanja. Bezbednosne informacije moraju da budu
odmah spremne za konsultacije i/ili proveru. Neophodni tok(ovi) internih i
eksternih informacija moraju se identifikovati i u skladu sa njima se mora
postupati.
8.3.1 Kontrola konfiguracije34 bezbednosnih informacija
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici:
P
Mere za kontrolu vitalnih bezbednosnih informacija su važne za održavanje i poboljšanje
bezbednosnih performansi u okviru organizacije. Dostupnost korektnih informacija obezbeđuje
svesnost i omoguduje da se korektivne mere sprovedu momentano i efikasno.
Postoji nekoliko vrsta informacija kojima treba da se upravlja, sa različitim stepenom kritičnosti
po operaciji, kako pokazuje smer strelice:
- operativne hitne informacije koje se odnose na kretanja voza, kao što su
obaveštenja o kašnjenju, privremena ograničenja brzine, opasna roba, opteredenje
, itd.,
- operativne bezbednosne informacije/dokumentacija, kao što je tablica kočenja
vozova, vozni red,....
- dokumentacija sa operativnim permanentnim informacijama, kao što je pravilnik ili
knjižica reda vožnje , stalni bezbednosni nalozi,
- dodatne opšte informacije o SMS-u (povratne informacije o iskustvu,
angažovanost osoblja35, zapisnici sa sastanka, itd.).
Izrada, prenos i arhiviranje zahteva i procesa mogu se razlikovati za navedene vrste informacija.
Kao opšti princip, organizacije treba da obezbede da ključne operativne informacije budu:
 relevantne i validne,
 tačne,
 potpune,
 prikladno ažurirane,
 kontrolisane,
 dosledne i lake za razumevanje (uključujudi korišdeni jezik),
 osoblje je upoznato sa postojanjem tih informacija pre nego što one moraju da budu
primenjene,
 lako dostupne osoblju i kopije formalno predate kada su im potrebne.
Metoda za formatiranje i generisanje kontrolisanih dokumenata je da pruži odgovarajude
oblasti barem za:
34
35
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *6] dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *45+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
41
 jedinstveni matični broj,
 datum,
 osobu odgovornu za pripremu,
 osobu odgovornu za davanje odobrenja za puštanje (originalnog dokumenta i narednih
revizija),
 spisak revizija.
8.3.2 Angažovanost osoblja i predstavnika osoblja36
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici:
H
U okviru svake organizacije angažovanost osoblja je ključni element za razvoj bezbednosne
kulture, sticanje poverenja osoblja i podsticanje saradnje, podrške i prihvadenosti.
Angažovanost osoblja u implementaciji SMS-a je od ključnog značaja za razvoj, održavanje i
poboljšanje snažne bezbednosne kulture u okviru organizacije.
Prilikom izrade nacrta politike bezbednosti kompanije, preporučuju se konsultacije sa
zaposlenima ipredstavnicima. Saradnja de pomodi u obezbeđenju da značajne brige zaposlenih
budu obuhvadene politikom i pružide dodatan kanal za saopštavanje obavezanosti železnice
prema bezbednosti zaposlenih.
Sa zaposlenima i njihovim zastupnicima treba se konsultovati i prilikom određivanja godišnjih
bezbednosnih ciljeva i identifikacije srodnih bezbednosnih inicijativa.
Konsultacije sa zaposlenima i povezivanje procesa za određivanje cilja sa procesom upravljanja
rizicima pomodi de da se obezbedi rešenje za najznačajnija nerešena bezbednosna pitanja i
brige.
Zaposleni i njihovi predstavnici mogu značajno da doprinesu svakom koraku u procesu procene
rizika koji treba da uključi mehanizme putem kojih zaposleni identifikuju bezbednosna pitanja i
brige na rutinskoj i tekudoj bazi. Ti mehanizmi treba da imaju visok nivo vidljivosti i učešda kako
bi obezbedili da svi rizici budu obuhvadeni. Zaposleni i njihovi predstavnici treba da učestvuju i
u razvoju strategija za kontrolu rizika, naročito za one rizike koje su oni identifikovali.
Zaposleni treba da budu informisani o postupcima koji su sprovedeni ili koji su planirani za
rešavanje bezbednosnih pitanja i briga koje su identifikovali. Povratne informacije su izuzetno
značajne za obezbeđenje stalnog učešda.
8.3.3 Interna / eksterna komunikacija
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici:
O
Organizacije ne mogu da funkcionišu bez komunikacije. Komunikacija može da bude u raznim
oblicima, ali svi oblici sadrže prenos informacija od jedne strane do drugih.
36
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *47+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
42
Komunikacioni procesi koji se obavljaju u okviru organizacije omoguduju SMS-u da efikasno
funkcioniše. Razmena relevantnih bezbednosnih informacija je izuzetno važna u okviru
organizacija i među njima.
Stoga je važno da postoje definisani kanali izveštavanja i interfejsi, u okviru struktuiranog
procesa, kako bi obezbedili da je obezbeđeno znanje i razumevanje SMS-a zajamčeno, kao i da
sve informacije važne za bezbednost [videti na 8.3.1 „konfiguracija kontrole bezbednosnih
informacija“ ] budu odmah i jasno dostavljene ili dostupne pravoj osobi/ulozi/funkciji.
Interna komunikacija se odnosi na sve nivoe organizacije, na primer:
 osoblje koje je angažovano na projektovanju, implementaciji i isporuci SMS-a,
 osoblje koje je angažovano na organizacionim dogovorima i promenama,
 operativno osoblje.
Postoje tri međusobno povezana metoda komunikacije u okviru organizacije:
(i) vidljivo ponašanje,
(ii) pisana komunikacija,
(iii) razgovor licem u lice.
Menadžeri možda žele da potvrde i, ako je mogude, da uklone barijere u komunikaciji. Primeri
prepreka ili barijera obuhvataju , jezičke razlike, represije (nadređenih i/ili kolega), ili ostale
oblike diskriminacije. Programi podsticanja, programi testiranja na drogu i disciplinarni
mehanizmi treba da budu pažljivo osmišljeni i sprovedeni kako bi se obezbedilo da zaposleni
budu podstaknuti da prijave povrede povezane sa poslom, bolesti, nesrede i rizike.
Eksterna komunikacija se odnosi na bezbednosne aspekte koji mogu da budu važni, između
ostalog, i za:
 ostale kompanije koje posluju na istoj infrastrukturi (RU-ovi, IM-ovi, pružaoci usluga
održavanja, pružaoci usluga, ...),
 dobavljače / izvođače,
 klijente,
 regulatorne agencije (npr. NSA-ovi),
 ostale zainteresovane strane (korisnici, , sve vrste organa).
Informacije se mogu posebno odnositi na poznate opasnosti koje moraju drugi da kontrolišu.
Dobra dvostrana komunikacija je takođe izuzetno značajna zato što podržava razvoj pozitivne
bezbednosne kulture.
43
8.4 Dokumentacija
Procesi i procedure koji opisuju aktivnosti i koje imaju direktne i indirektne
uticaje na bezbednost na železnici, spadaju u značajne delove SMS-a kako na
organizacionom tako i na operativnom nivou te treba da budu propisno
dokumentovani kako bi obezbedili sledljivost.
8.4.1
Dokumentacija o SMS-u
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: E
Dokumentacija o SMS-u mora redovno i propisno da se ažurira u slučaju relevantnih tehničkih,
operativnih i organizacionih promena, iako direktno ne utiču na operativnu bezbednost.
Dokumentacija mora da obezbedi sledljivost procesa SMS-a. Treba da postoji ažurirana i
konsolidovana dokumentacija koja opisuje karakteristike i elemente sistema za upravljanje
bezbednosti.
Železnička preduzeda koja se prijavljuju za Sertifikat o bezbednosti Deo A (novi, obnovljeni ili
ažurirani/izmenjeni i dopunjeni) treba da dostave formalni dokument o SMS-u: „Rezime
uputstva za sistem za upravljanje bezbednosti (SMS)“. Dokument naglašava glavne elemente
SMS-a u železničkim preduzedima. On mora da iznese detalje i predstavi pratede informacije i
dokaze o različitim procesima ili standardima/propisima kompanije koji su sprovedeni (ili su u
fazi sprovođenja), i koji daju unakrsne reference ili su povezani sa stavovima iz člana 9 i Aneksa
III.
Slično tome IM treba da dostavi svoje uputstvo o SMS-u prilikom prijave za ovlašdenje o
bezbednosti [videti Uredbu o CSM-u za procenu usklađenosti ovlašdenja i bezbednosti, Aneks I,
3(e)].
Pored uputstva zahteva se i niz procedura. Procedura je specifičan način za obavljanje zadatka.
Reference za važede pravne tekstove:
Uredba Komisije (EZ) br. 653/2007 od 13. juna 2007. o upotrebi zajedničkog evropskog
formata za sertifikate o bezbednosti i dokumenta za prijave u skladu sa članom 10. Direktive
2004/49/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o važenju sertifikata o bezbednosti izdatih u
skladu sa Direktivom 2001/14/EZ
8.4.2 Upravljanje dokumentima
Procesi i procedure kojima se opisuju aktivnosti i koje imaju direktne i indirektne uticaje na
bezbednost na železnici, treba da se smatraju relevantnim delovima SMS-a, i na
organizacionom i na operativnom nivou.
44
Slededa dokumenta koja sadrže SMS treba da se razmotre:
 priručnik o bezbednosti iz Uredbe 653/2007/EZ,
 procedure navedene u Aneksu III Direktive 2004/49/EZ i ostale procedure primenljive na
nivou kompanije,
 bezbednosni planovi37 / izveštaji,
 rezultati revizije i pradenja,
 dokumenta u vezi sa implementacijom korektivnih/preventivnih mera,
 svi ostali operativni dokumenti neophodni kako bi se obezbedila usklađenost sa važedim
propisima (pravilnici, knjižica reda vožnje , bezbednosni nalozi, itd.), uključujudi sve
operativne informacije opisane na strani .... pod § 8.3.1 „konfiguracija kontrole
bezbednosnih informacija“,
 važedi standardi,
 sva ostala tehnička dokumentacija povezana sa životnim ciklusom opreme i sa
funkcionisanjem uz analizu rizika.
Za dokumentaciju o SMS-u treba primeniti sledede principe:
 format, priprema, distribucija i kontrola izmena treba blagovremeno da se definišu,
 dokumenta treba redovno pratiti i ažurirati
 svu relevantnu dokumentaciju treba sakupiti i sačuvati/arhivirati.
8.4.3 Godišnji izveštaj o bezbednosti
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici:
Čl. 9(4)
Godišnji izveštaj o bezbednosti predstavlja rezime informacija koje RU/IM mora da dostavi NSAi, u skladu sa članom 9(4) Direktive 2004/49/EZ. Godišnji izveštaj o bezbednosti sadrži:
(a) informacije o načinu ispunjenja korporativnih bezbednosnih ciljeva organizacije i o
rezultatima bezbednosnih planova,
(b) razvoj nacionalnih i CSI-ovih bezbednosnih indikatora, ukoliko je to relevantno za
organizaciju koja podnosi izveštaj,
(c) rezultate internih bezbednosnih revizija,
(d) zapažanje
nedostataka i neispravnosti u funkcionisanju železnice i upravljanju
infrastrukturom koje mogu da budu važne za bezbednosne organe.
Važno je napomenuti da:
 „korporativni bezbednosni ciljevi organizacije“ nisu direktno povezani sa „Zajedničkim
bezbednosnim ciljevima“ postavljenim na nivou države članice. Korporativni ciljevi mogu da
teže poboljšanjima ili održanju bezbednosnih performansi, koje potiču iz analize prošlih
performansi,
37
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *42+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
45
 „bezbednosni planovi“ su dokumenti koji sadrže spisak postupaka sa očekivanim
rezultatima, relevantnim vremenskim okvirom i raspodelom odgovornosti koji su
identifikovani kako bi težili poboljšanju performansi ili održanju adekvatnog nivoa
bezbednosti,
 „nacionalni bezbednosni indikatori i Zajednički bezbednosni indikatori (CSI)“ predstavljaju
niz podataka koji treba da se prikupe kako bi se procenile bezbednosne performanse
železničke kompanije. CSI-ovi su uspostavljeni na nivou EU, sakupljaju ih NSA-ovi i godišnje
dostavljaju ERA-i na osnovu člana 18 Direktive 2004/49/EZ. Nacionalni indikatori se
sakupljanju na nivou države članice i mogu da dopunjuju CSI-ove. Železničke kompanije
sakupljaju podatke na osnovu svoje oblasti delatnosti (prevoz tereta/putnici, samo prevoz
tereta, samo putnici) i relevantnosti.
Dostavljene informacije su relevantne i za NSA-ove i za RU-ove/IM-ove zbog procene
efikasnosti SMS-a u okviru organizacije koja podnosi izveštaj.
46
9 Operativne aktivnosti
Operativne aktivnosti formiraju jezgro kompanije kreiranjem, proizvodnjom i isporukom
proizvoda i usluga koje korisnici žele – uzevši u obzir primarne poslovne ciljeve kao što su
bezbednost, od početnog planiranja zbog usaglašavanja sa važedim zahtevom do održavanja i
funkcionisanja. Bezbednost je, naravno, jedan od primarnih ciljeva te bezbednost i
bezbednosne mere treba da budu uvršdene u operativne procese.
Mere za kontrolu rizika – bilo one tehničke, ljudske, organizacione ili svaka moguda
kombinacija istih – čine sastavni deo operativnih aktivnosti. Ugrađene su u sistem kako bi on
mogao normalno da funkcioniše i adekvatno da odgovara na redovne i neredovne poremedaje
i smetnje, npr. podešavanjem njegovog funkcionisanja da bude bolje usklađen sa novim
uslovima, ublažavanjem posledica neželjenog efekta, sprečavanjem daljeg propadanja ili
širenja događaja, obnavljanjem stanja koje je postojalo pre događaja, itd.
Operativne aktivnosti treba da obezbede da usluga bude izvršena u skladu sa važedim
propisima.
Tipični operativni procesi (spisak nije iscrpan) odnose se na:
 planiranje saobradaja,
 upravljanje saobradajem u normalnim situacijama i situacijama sa smanjenim kapacitetom
(u to spada kontrolno-komandni sistem i oprema),
 priprema vozova,
 upravljanje vozovima u normalnim situacijama i situacijama sa smanjenim kapacitetom,
 održavanje infrastrukture (koloseka i signalizacije),
 prikladnost voznih sredstava za rad
Takvi operativni aranžmani i procedure [9.1] treba da uzmu u obzir normalne situacije i
situacije sa smanjenim kapacitetom, kao i vanredne situacije [9.2].
Iako su Tehničke specifikacije za interoperabilnost primenljive samo na ograničeni deo
evropske železničke mreže one mogu da pruže detaljnije reference za opis operativnih
procesa:
 ODLUKA KOMISIJE od 1. februara 2008. o tehničkim specifikacijama za interoperabilnost u
vezi sa operativnim podsistemom transevropskog železničkog sistema brzih pruga
usvojena u skladu sa članom 6(1) Direktive Saveta 96/48/EZ i opozvane odluke Komisije
2002/734/EZ od 30. maja 2002. (2008/231/CE),
 ODLUKA KOMISIJE od 11. avgusta 2006. o tehničkim specifikacijama za interoperabilnost u
vezi sa podsistemom „Funkcionisanje i upravljanje saobradajem“ transevropskog
konvencionalnog sistema železnica (2006/920/EZ) [napomena: ovaj se dokument trenutno
revidira].
Važno: te tehničke specifikacije ne pokrivaju celokupan spektar operativnog aranžmana.
Isključiva usklađenost sa njima ne osigurava bezbedno funkcionisanje.
U slededoj tabeli prikazano je da su operativnim procesima potrebni procesi za
implementaciju da bi implementirali svoje ključne aktivnosti vezane za:
 tehničku opremu,
 osoblje,
 operativne procedure.
47
Stalna upotreba procesa za implementaciju obezbeđuje da se svaka operativna aktivnost
izvršava svrsishodno.
Početna usklađenost sa
zakonskim
bezbednosnim
zahtevima
Održavanje
usklađenosti
Operativno
upravljanje resursima
Tehnička
oprema
Vozna sredstva su
puštena u rad (=
postigla su svoju
tehničku prihvatljivost i
registraciju)
Infrastruktura (kolosekCCS oprema) je
stavljena u rad
Vozna sredstva i
infrastruktura se
propisno održavaju
Važedi zahtevi (npr:
knjižica reda vožnje ) se
svakodnevno
ispunjavaju.
Vozna sredstva su
funkcionalna i vozovi su
spremni za rad
Osoblje
Osoblje je adekvatno
obučeno i, kada je
potrebno, sa
sertifikatima (početna
obuka)
Provereni su medicinski
i psihološki zahtevi
Za sve zadatke vezane
za bezbednost usvojeno
je neprekidno pradenje,
uključujudi i procenu
znanja, veština i
kompetencija i
osvežavanje obuke
Posedovanje
neophodnih
kompetencija za
zadatak i usklađenost sa
zakonom o radu
Operativne
procedure
Vrši se a priori
identifikacija važedih
zahteva u odnosu na
oblast delatnosti IMova/RU-ova.
Dokumentacija je
iscrpna i podržava
usklađenost.
Dokumentacija
(pravilnici, uputstva,
bezbednosni nalozi,
protokoli, itd...) stalno
se ažurira
Kruženje dokumentacije
obezbeđuje da svaki
član osoblja ima pravu
dokumentaciju u
pravom trenutku
48
9.1 Operativni aranžmani / procedure
9.1.1 Procedure za ispunjavanje važećih propisa – Procedure za
obezbeđenje usklađenosti kroz životni ciklus opreme / aktivnosti
(faza isporuke)
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: L
RU-ovi/IM-ovi treba pažljivo da razmisle o elementima koji treba da budu razmotreni prilikom
bezbednog vršenja operacija, u pogledu usklađenosti sa važedim propisima, prikladnosti
voznih sredstava i profesionalne stručnosti osoblja.
U slededem spisku (koji se ne može smatrati iscrpnim) dati su neki funkcionalni procesi u
železničkom sektoru:
 procesi koji se odnose na kretanje vozova,
 procesi koji se odnose na rad bezbednosnih instalacija i opreme,
 procesi koji se odnose na rad električnih instalacija,
 održavanje koloseka i opreme,
 održavanje kontrolno-komandnog sistema i telekomunikacija,
 održavanja električnih instalacija,
 održavanje niskogradnji,
 upravljanje infrastrukturom i opremom,
 dodeljivanje i upotreba voznih sredstava i opreme,
 održavanje voznih sredstava i opreme,
 razmena informacija sa skretničarom ili ECM-om,
 inspekcije (pre polaska i tokom putovanja).
Osoblje koje se bavi zadacima vezanim za bezbednost treba da dobije instrukcije sa slededim
karakteristikama:
 iscrpnost. Svi propisi i zahtevi u vezi sa bezbednosnim zadacima vezanim za funkcionisanje
RU-a identifikovani su i prepisani u dokumentu,
 preciznost. Svaki propis i zahtev je tačno prepisan bez greške (na primer: ponašanje koje
treba da se usvoji pre signala, tekstovi saopštenja vezanih za bezbednost, itd.),
 doslednost. Zahtevi koji se odnose na pojedinca ili pojedinačni tim iz različitih izvora
kompatibilni su i dosledni. Nisu u sukobu.
Reference za važede pravne tekstove:
ECM sertifikati (dostupni tokom 2011. god.)
49
9.1.2 Korišćenje izvođača i kontrola dobavljača
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: B/C
Kada su dobavljači, partneri i podizvođači odgovorni da vrše aktivnosti u vezi sa operativnom
bezbednošdu, železnička kompanija mora da kontroliše vršenje bezbedne isporuke i usluga
koje obezbeđuju ti dobavljači, partneri i podizvođači.
To posebno znači da:
 Moraju postojati kriterijumi za izbor i akreditaciju,
 dobavljači, partneri i podizvođači da zadovolje iste zahteve koje je i samo železničko
preduzede u obavezi da ispuni: odgovarajudi ugovori moraju da pokriju sve relevantne
zahteve, uključujudi najmanje: odgovornosti i zadatke u vezi sa železničkim
bezbednosnim pitanjima, obaveze u vezi sa prenosom relevantnih informacija između
oba partnera i sledljivost dokumenata koji se odnose na bezbednost,
 RU/IM mora da obezbedi, kroz odgovarajude pradenje, da ponuđeni predmeti
snabdevanja i usluge stalno ispunjavaju bezbednosne zahteve,
 RU/IM mora da obezbedi da njegovi dobavljači, partneri i podizvođači prihvate
kontrole, inspekcije i revizije koje su zahtevane po propisima,
 RU/IM mora da obezbedi da su preventivne ili korektivne mere sprovedene nakon
kontrola, inspekcija i revizija.
Podjednako je važno da dobavljači i/ili izvođači jasno razumeju železničke rizike pod kojima se
nalaze, kao i rizike koje unose u funkcionisanje železnica.
Reference za važede pravne tekstove:
ECM sertifikati (dostupni tokom 2011. god.)
9.1.3 Upravljanje imovinom
Upravljanje imovinom predstavlja sistematske i koordinisane aktivnosti i prakse koje vrši
kompanija u cilju upravljanja imovinom koja je ključni ili kritični faktor za postizanje efikasnog
optimalnog izvršenja usluga i rizika povezanih sa istim kako bi postigla svoje strateške i
regulatorne ciljeve.
Uspešno upravljanje imovinom obuhvata identifikaciju imovine koju preduzede poseduje ili
upravlja. U principu, identifikovane su sledede vrste imovine:
 fizička imovina: npr. zgrade, mreže, infrastrukture, oprema,
 ljudska imovina: npr. ljudske veštine, karijere, obuka, izveštavanje, mentorstvo,
kompetencije,
 finansijska imovina: npr. gotovina, investicije, dugovanja, finansijski tokovi, potraživanja,
itd.,
- nematerijalna imovina: intelektualna imovina i imovina u odnosima, kao što je ugled kod
klijenata, dobavljača, poslovnih jedinica, regulatora, konkurencije, i brendova,
50
imovina u informacijama: digitalizovani podaci, informacije i znanje o klijentima,
performanse procesa, finansije, informacioni sistemi, itd.
Fokus železničkog sektora je uglavnom u prvoj grupi, a fizička imovina koja treba da se uzima
u obzir su koloseci i srodna oprema (uglavnom za IM-ove), i vozovi (uglavnom za RU-ove).
Upravljanje imovinom se odnosi na politike, strategije, informacije, planove i resurse, koji se
integrišu da bi funkcionisanje bilo efikasno, i sprovođenje gore navedenih aktivnosti i praksi
kako bi obezbedile da imovina ostane u stanju da omogudi bezbedno, efektivno i efikasno
ispunjenje poslovnih ciljeva tokom njenog celog životnog veka.
Rezultat kompetentnog upravljanja imovinom je integritet imovine, odnosno imovine koja je
spremna za svoju svrhu i čijim se rizikom od neuspeha upravlja tako da ispunjava određene
standarde performansi. Međutim, upravljanje imovinom može da planira i bezbednosne rizike
koji su doneti u organizaciju tokom obnavljanja i odlaganja imovine.
Upravljanje imovinom može stoga da podržava procedure kako bi se obezbedila usklađenost
tokom životnog ciklusa opreme u skladu sa tačkom § 9.1.1.
-
51
9.2 Planovi za vanredne situacije
9.2.1 Upravljanje vanrednim situacijama
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici: R
Svaka železnička organizacija mora da sastavi plan za vanredne situacije u kojem su
identifikovani i određeni različiti tipovi i nivoi (kritički, nekritički, itd.) vanrednih situacija do
kojih može da dođe. Svaki plan treba periodično da se preispita i detaljno da prikaže
postupke, uzbune i informacije koje treba dati u vanrednoj situaciji.
Sve predvidljive vanredne situacije moraju da se identifikuju i za svaku takvu situaciju plan
treba jasno da identifikuje i definiše:
 različite strane/osoblje zainteresovano/angažovano (uključujudi periodično učestvovanje
rukovodstva),
 interfejse između RU-a, IM-a i relevantnih javnih organa,
 reference za aktivnosti i postupke u vanrednim situacijama,
 procese i procedure koje treba uspostaviti u skladu sa vrstom vanredne situacije.
Periodično testiranje planova u vanrednim situacijama, uključujudi zajedničke vežbe sa drugim
uključenim stranama, predstavlja dobru vežbu za pradenje efikasnosti i za ažuriranje planova u
vanrednim situacijama.
9.2.2 Zadaci za usklađivanje za IM
Referenca: CSM o proceni usklađenosti sa zahtevima za dobijanje sertifikata/odobrenje za bezbednost na železnici:
Čl. 9(3)
Odgovarajudi subjekti treba da dogovore hitne postupke koji treba da budu adekvatni i da
predvide različite operativne scenarije do kojih može da dođe tokom poremedaja, uključujudi i
intervenciju javnih organa, hitnih i spasilačkih službi.
IM treba da vodi koordinaciju postupaka u vanrednim situacijama38, kako bi obezbedila
angažovanost svih uključenih strana (odgovarajuda služba IM-a; gore navedeni subjekti i
zastupnici železničkih preduzeda, imaoci , itd.)
Scenariji IM-ova treba da uzmu u obzir specifične situacije, kao na primer:
 pitanje jezika do kog može da dođe u slučaju događaja sa vozačima i osobljem voza koji
govore strani jezik,
 prevoz opasne robe (specifično poznavanje etiketiranja supstanci i toka informacija do
relevantnih subjekata u skladu sa odredbama RID-a i sa nacionalnim važedim propisima),
 svi interni i eksterni subjekti treba da budu informisani vezano za upravljanje u vanrednim
situacijama i otklanjanje posledica,
 angažovanost svih uključenih strana u fazama testiranja.
38
Dodatna objašnjenja o terminima dostupna su u stavu *x+ dokumenta “Terminologija vezana za SMS” (samo na engleskom).
52
Aneks I
CCS
CSI
CSM
ECM
EN(s)
ERA
IM(s)
NIB(s)
NSA(s)
RSD
RU
SMS
TSI(s)
WG
Skraćenice korišćene u tekstu
Kontrolno - komandni sistem
Zajednički bezbednosni indikatori
Zajednička(e) metoda (metode) bezbednosti
Lice zaduženo za održavanje
Evropski standard(i)
Evropska agencija za železnice
Upravljačinfrastrukture
Nacionalni organ(i) za istrage
Nacionalni organ(i) za bezbednost
Direktiva o bezbednosti na železnici (Direktiva 2004/49/EZ i relevantne izmene i
dopune)
Železničko preduzede
Sistem za upravljanje bezbednosti
Tehničke specifikacije za interoperabilnost
Radna grupa
53
Download

SAFETY MANAGEMENT SYSTEM - ERA