RASTVORI
1. razred gimnazije opšteg i prirodno-matematičkog smera
DISPERZIONI SISTEMI

Homogene smeše u kojima je rastvorena supstanca fino raspoređena u rastvoru.
RASTVARAČ + RASTVORENA SUPSTANCA = R A S T V O R
(disperziono sredstvo)
(disperziona faza)
(disperzioni sistem)


Disperzioni sistem se sastoji od:
1. Disperzione faze- to je supstanca koja se raspodeljuje.
2. Disperziono sredstvo- to je supstanca u kojoj se faza raspoređuje.
Prema veličini čestica disperzione faze, disperzioni sistemi se dele na:
1. Grubo disperzioni sistemi- veličina čestica je veća od 100 nm.
a) Suspenzije- pesak u vodi.
b) Emulzije- nafta u vodi.
2. Koloidno disperzioni sistemi- veličina čestica je od 1 do 100 nm. Kod koloidnih
rastvora disperziono sredstvo je u tečnom agregatnom stanju. Primeri za
koloidne rastvore su: koloidne pene, emulzije, gelovi …
3. Molekulsko disperzioni sistemi (pravi rastvori)- veličina čestica je manja od
100 nm. Ovi rastvori su homogeni i stabilni.
Pravi rastvori





Rastvori se sastoje od dve komponente:
1. Rastvarač
2. Rastvorena supstanca
I rastvarač i rastvorena supstanca mogu biti u sva tri agregatna stanja.
Najčešći rastvarač je voda koja rastvara mnoge čvrste, tečne i gasovite supstance.
Rastvori se dele na: čvrste (legura), tečne (vodeni rastvor šećera) i gasovite (vazduh)
Rastvarač je ona komponenta koja se nalazi u istom agregatnom stanju kao i rastvor.
Ako se obe komponente nalaze u istom agregatnom stanju, obično se uzima da je
rastvarač ona komponenta koje ima više.
RASTVORLJIVOST



Rastvorljivost je fizičko-hemijsko svojstvo supstanci koje zavisi od prirode
supstanci i temperature.
Rastvorljivost (R) predstavlja broj grama rastvorene supstance u 100 grama
rastvarača na određenoj temperaturi.
Na osnovu rastvorljivosti, rastvori se dele na:
1. Zasićeni rastvori (imaju onoliko rastvorene supstance koliko odgovara
rastvorljivosti);
2. Nezasićeni rastvori (imaju manje rastvorene supstance nego što odgovara
rastvorljivosti);
3. Prezasićeni rastvori (imaju više rastvorene supstance nego što odgovara
rastvorljivosti).
1
RASTVORI
1. razred gimnazije opšteg i prirodno-matematičkog smera
KVANTITATIVNI SASTAV RASTVORA

Kvantitativni sastav rastvora se izražava pomoću više fizičkih veličina:
1. Količinska koncentracija
c= n/V
mol/dm3
Količinska koncentracija u rastvoru predstavlja odnos količine supstance i
zapremine rastvora.
2. Maseni udeo
W=mrs/mr
%
Maseni udeo neke supstance u rastvoru predstavlja odnos mase te supstance i
ukupne mase rastvora.

Zadaci:
1. Izračunati količinsku koncentraciju sumporne kiseline (H2SO4), ako je količina te
supstance 2 mol, a zapremina 10 dm3.
2. Izračunati količinu molekula azotne kiseline HNO3 u 2 dm3 rastvora količinske
koncentracije 0,25 mol/dm3.
3. Koliko je grama bezvodnog natrijum-karbonata (Na2CO3) potrebno za
pripremanje 250 cm3 rastvora koncentracije 2 mol/dm3? Molarna masa Na2CO3 je
106 g/mol.
4. Izračunati maseni udeo alkohola u vodi ako se rastvor sastoji od 30 g alkohola i
80 g vode.
5. Kolika je masa NaCl rastvorena u 200 g rastvora, ako je dobijen 5% rastvor?
6. Kolika je masa vode dodata u odmernu tikvicu u kojoj se nalazi 20 g šećera, ako je
dobijen 20% rastvor?
2
RASTVORI
1. razred gimnazije opšteg i prirodno-matematičkog smera
MASENA KONCENTRACIJA

Pored količinske koncentracije postoje još i:
1. Masena koncentracija
ℓ= mr/Vr
kg/dm3
Masena koncentracija predstavlja masu rastvorene supstance po jedinici
zapremine rastvora.

Zadaci:
1. Izačunati masenu koncentraciju rastvora ako je masa sumporne kiseline 30 g u
60 dm3.
2. Izačunati zapreminu rastvora koji sadrži 30 grama supstance masene
koncentracije 2 g/dm3.
3
RASTVORI
1. razred gimnazije opšteg i prirodno-matematičkog smera
RASTVORI ELEKTROLITA
 Supstance čiji vodeni rastvori i rastopi provode električnu struju nazivaju se
elektroliti.
 U elektrolite spada većina neorganskih kiselina, baza i soli rastvorljivih u vodi
(hlorovodonična kiselina, natrijum-hidroksid, natrijum-hlorid...).
 Supstance čiji vodeni rastvori ne provode električnu struju nazivaju se neelektroliti.
 U ovu grupu spadaju većina organskih jedinjenja rastvorljivih u vodi (šećer, glicerin,
alkohol...).
ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA I STEPEN DISOCIJACIJE
 Teoriju elektrolitičke disocijacije prvi je objasnio Svante Arenijus krajem XIX veka.
 Po ovoj teoriji, kiseline, baze i soli pri rastvaranju u vodi disosuju (razlažu) na
pozitivno i negativno naelektrisane čestice (jone).
 Stepen disocijacije elektrolita (α) služi za izražavanje jačine elektrolita.
 Definiše se kao odnos između broja molekula disosovanih na jone i ukupnog broja
molekula koji su uneti u rastvor.
α= Ndis/Nuk
 Stepen disocijacije zavisi od prirode elektrolita, prirode rastvarača, temperature i
koncentracije rastvora.
4
RASTVORI
1. razred gimnazije opšteg i prirodno-matematičkog smera
KONSTANTA DISOCIJACIJE , JAKI I SLABI ELEKTROLITI
 Ako je stepen disocijacije elektrolita u rastvoru koncentracije 0,1 mol/dm3 veći od
30%, on spada u jake elektrolite.
 Jaki elektroliti su: H2SO4, HCl, HNO3, NaOH, KOH i većina soli koje su dobro
rastvorljive u vodi.
 Ako je stepen disocijacije elektrolita u rastvoru koncentracije 0,1 mol/dm3 manji od
3%, on spada u slabe elektrolite.
 Slabi elektroliti su: sirćetna kiselina, cijanovodonična kiselina, amonijak itd.
 Konstanta disocijacije (Kd) predstavlja kontantu ravnoteže procesa disocijacije.
 Što je konstanta veća, to je kiselina, odnosno baza jača.
Na osnovu Kk kiseline se dele:
1. Jake kiseline: HCl, HBr, HI, HClO4, HNO3, i H2SO4
2. Umereno jake kiseline: H3PO4 i H2SO3
3. Slabe kiseline: HF, HNO2, HCOOH, CH3COOH, H2CO3, H2S, HClO, HCN, H3BO3...
 Kod baza, slabe baze su Mg(OH)2 i NH3, a jake baze su NaOH, KOH, Ca(OH)2, Sr(OH)2,
Ba(OH)2.
 Veza između konstante i stepena disocijacije data je formulom:
α2. C
Kd =
1- α = 1
1- α
ako je
α < 3%
Kd=c.α2
 Ova formula se naziva Ostvaldov zakon razblaženja.
5
RASTVORI
1. razred gimnazije opšteg i prirodno-matematičkog smera
JONSKE REAKCIJE
 Reakcije koje se odvijaju u rastvorima elektrolita između jona.
 Predstavljaju se jonskim jednačinama u kojima su jaki elektroliti predstavljeni u
obliku jona, a talog, slabo disosovano jedinjenje i gas u obliku molekula.
 Teku u tri smera:
1. Stvaranje taloga
AgNO3(aq) + NaCl(aq)  AgCl + NaNO3(aq)
Ag+(aq) + NO3-(aq) + Na+(aq) + Cl-(aq)  AgCl + Na+(aq) + NO3-(aq)
Ag+(aq) + Cl-(aq)  AgCl
Kao talozi se javljaju: AgCl, AgBr, AgI, Ag2S, BaSO4, CuS, PbS, Al(OH)3, Cu(OH)2,
Zn(OH)2, PbSO4
2. Dobijanje slabo disosovanog jedinjenja (H2O)
Na+(aq)
NaOH(aq) + HNO3(aq)  NaNO3(aq) + H2O
+ OH-(aq) + H+(aq) + NO3-(aq)  Na+(aq) + NO3-(aq) + H2O
H+(aq) + OH-(aq)  H2O
3. Dobijanje gasa
Na2S + 2HCl  H2S + 2NaCl
2Na+ + S2- + 2H+ + 2Cl-  H2S + 2Na+ + 2ClS2- + 2H+  H2S
Na2CO3 + 2HCl  2NaCl + H2O + CO2
2Na+ + CO32- + 2H+ + 2Cl-  2Na+ + 2Cl- + H2O + CO2
CO32- + 2H+  H2CO3
6
RASTVORI
1. razred gimnazije opšteg i prirodno-matematičkog smera
RASTVORI – pitanja i zadaci
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Pojam disperzionog sistema.
Iz čega se sastoji disperzioni sistem?
Šta je disperziona faza a šta disperziono sredstvo?
Podela disperzionih sistema prema veličini čestica.
Grubo disperzioni sistemi. Podela.
Primer emulzije i primer suspenzije.
Koloidno-disperzioni sistemi.
Osobine koloidnih rastvora i primeri.
Molekulsko disperzioni sistemi.
10. Iz čega se sastoji rastvor?
11. Podela rastvora prema agr. stanju. Primeri.
12. Šta je rastvarač? Ko je najčešći rastvarač?
13. Šta je rastvorljivost i šta predstavlja rastvorljivost?
14. Podela rastvora prema rastvorljivosti.
15. Šta su zasićeni rastvori?
16. Šta su nezasićeni rastvori?
17. Šta su prezasićeni rastvori?
18. Šta je količinska koncentracija? Formula.
19. Šta je maseni udeo? Formula.
20. Šta je masena koncentracija? Formula.
21. Šta su elektroliti i koja jedinjenja spadaju u elektrolite?
22. Šta su neelektroliti i koja jedinjenja spadaju u neelektrolite?
23. Ko je tvorac elektrolitičke disosijacije?
24. Kako glasi teorija elektrolitičke disocijacije?
25. Kako se kreću joni u rastvoru?
26. Za šta služi stepen disocijacije i obeležavanje.
27. Šta je stepen disocijacije i napisati izraz.
28. Od čega zavisi stepen disocijacije?
29. Šta su jaki elektroliti i primeri jakih elektrolita.
30. Šta su slabi elektroliti i primeri slabih elektrolita.
31. Šta je konstanta disocijacije?
32. Podela kiselina i baza prema konstanti disocijacije.
33. Jake i slabe kiseline i baze.
34. Ostvaldov zakon razblaženja. Formula.
35. Šta su jonske reakcije?
36. Kako se predstavljaju jonske reakcije?
37. Stvaranje taloga u jonskim reakcijama.
38. Primeri taloga.
39. Dobijanje slabo disosovanog jedinjenja.
40. Dobijanje gasa u jonskim reakcijama.
7
Download

rastvori - Zrenjaninska gimnazija