BI­BLI­D 0350–1426 (206) 41:4 p. 51–55
BUDUĆI
RASHLADNI FLUIDI
ALEXANdER CoHR PACHAI, Sabroe Factory, denmark,
Christian d.X’s Vej 201, dK‑8270 Hoejbjerg, denmark,
[email protected]
FUTURE
REFRIGERANTS
Ono što pada u oči jeste način na koji se pojedini
gasovi postepeno isključuju iz upotrebe i kako se brzo
novi gasovi pojavljuju u atmosferi. Zamenjujemo jednu
porodicu gasova drugom i stižemo da tačke u kojoj
političari moraju da pokažu pravac kojim će se kretati
industrija. U EU postoje pokreti koji se zalažu za neke
propise. Pitanje je gde će se sve to završiti. Mnogima
je jasno da se tako ne može ići u nedogled, jer će se
konačno dokazati da i ti drugi gasovi utiču na klimu i
doprinose globalnom zagrevanju
Ključne reči: rashladni fluidi; nove mešavine; nove alternative
Uvod
U debati koja se vodi o budućnosti rashladnih fluida, s vre‑
mena na vreme se pojavljuje jedna slika, tj. dijagram iz
poslednjeg izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim
promenama (IPCC). Na toj slici je prikazan udeo različitih
jedinjenja u atmosferi (slika 1).
U ovoj debati deo rešenja predstavlja niz rashladnih fluida
koji su bazirani na prirodnim supstancama. Takođe se uvo‑
de fluorisana jedinjenja kratkog veka. Sve se ovo zasniva
na istoj osnovnoj ideji da se uticaj na globalno zagrevanje
svede na najmanju moguću meru. Gde i kakav uticaj će ova
jedinjenja imati na industriju i na način na koji radimo?
Nema više sumnje da je dobar deo globalnog zagrevanja
neposredna posledica delovanja, tj. aktivnosti, ljudi. Jedan
od ishoda tih aktivnosti mogao bi se posmatrati tokom leta
i sezone topljenja 2012. godine. U sezoni 2012. godine do‑
stignuta je površina ispod 4 milliona kvadratnih kilometara
i površina od oko 0,75 milliona kvadratnih kilometara ma‑
nja od prethodnog rekorda iz 2007. godine, što se može vi‑
deti na slici 2.
What one can notice is the way we are
phasing out some gases and how quickly
new gases turn up in the atmosphere.
We are substituting one family of gases with
another and we have reached a point where
the politicians have to tell the industry where
to go. I­n the EU there are some movements
coming for some kind of regulation.
The question is going to be about where
it will all end. I­t is clear for many that this
cannot go on because it finally has also
been proven to be affecting the climate and
contributing to the global warming.
KEy woRdS: refrigerants; new blends;
new alternatives
Godine 1939. Tomas Midžli (Thomas Midgely) i njegov tim
napravili su ono što će kasnije biti poznato pod nazivom
CFC rashladni fluidi. Ovaj rad je u određenoj meri podsta‑
knut željom da se ovi rashladni fluidi koriste za klimatizaciju
i da se tehnologija proširi na široki dijapazon primena.
Tim Tomasa Midžlija je definisao raspoloživost atoma sa
kojima su mogli da rade. Gledajući u tablicu periodnog si‑
stema, niz halogena koji su se mogli koristili bili su F, Cl,
Br i I. I (jod) je element sa kojim se teško mogu napraviti
stabilne veze i, iako je bilo dosta pokušaja, nikada nije ko‑
rišćen u rashladnim fluidima. Br (brom) je dosta korišćen u
proizvodima za protivpožarne aparate. Cl (hlor) i Br su ima‑
li vrlo snažan uticaj na ozonski omotač koji štiti život na na‑
šoj planeti. Ove dve supstance su Protokolom iz Montreala
praktično izbrisane iz palete opcija.
Rashladni fluidi
Vrlo brzo je ustanovljeno da su hlor i brom u ovim prvim
rashladnim fluidima oštetili ozonski omotač koji štiti živi
svet na Zemlji. Takođe je postalo jasno da ove vrste gaso‑
va utiču na globalno zagrevanje. Godine 1987. većina na‑
cija sveta je potpisala Protokol iz Montreala koji je trebalo
da ukine upotrebu rashladnih fluida koji sadrže hlor, budući
da je za njega kao komponentu utvrđeno da oštećuje ozon‑
ski omotač.
Prvi rashladni fluidi koji su korišćeni u rashladnoj industriji
bili su amonijak, eter, CO2, SO2, a kasnije i propan i ostali
ugljovodonici. Ovi gasovi su u velikoj meri korišćeni u ra‑
znim industrijskim aplikacijama i mahom za čuvanje hrane.
Protokol iz Montreala je industriji ostavio jednu opciju među
halogenima, i to je bio F (fluor). Atom fluora je ono što ras‑
hladnim fluidima daje potencijal grejanja. Mali je broj gaso‑
va koji su korišćeni. To su serija metana, etana i nekoliko
51
4 • 2012
kgh
Supstanca
Vek trajanja
(god.)
ODP
GWP
(20 god.)
GWP
(100 god.)
CFC hlorofluorougljenici
CFC‑11
45
CFC‑12
100
CFC‑113
85
1
6.730
4.750
1
11.000
10.900
0,8
6.540
6.130
HCFC Hidrohlorofluorougljenici
HCFC‑22
HCFC‑141b
HCFC‑142b
11,9
0,055
5.130
1.790
9,2
0,11
2.240
717
17,2
0,065
5.390
2.220
HFC Hidrofluorougljenici (zasićeni)
Slika 1. U izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama iz 2007. godine, možemo da vidimo količinu različitih gasova
u atmosferi. Može se videti porodica HFC zajedno sa CFC i HCFC.
HFC 23 je odavno prisutan, budući da predstavlja nusproizvod proizvodnje R22. HFC 134a, HFC 152a i HFC 125 koriste se kao zamena za gasove koji se više ne koriste prema Protokolu iz Montreala (Ref: IPCC, AR4)
gasova u kojima se kao osnova koriste propan i propilen.
Stabilnost rashladnih fluida, pa stoga i atmosferski vek,
predstavljaju ono što daje vrednost potencijala globalnog
zagrevanja (GWP) koja se koristi u razmatranjima.
Problem potencijala globalnog zagrevanja (GWP) nije raz‑
matran u Protokolu iz Montreala, ali je bio tema Protokola
iz Kjota potpisanog 1997. godine. Jedan od prvih evrop‑
skih pokušaja da se nešto preduzme u vezi sa F‑gasovima
koji se pominju u Protokolu iz Kjota došli su sa zakonima o
F‑gasovima. Dve direktive su izazvale žučne rasprave, jed‑
na koja se odnosila na mobilne klimatizacione sisteme, pod
nazivom MAC Directive i druga pod nazivom Direktiva o
F‑gasovima (F‑gas Directive).
HFC‑32
5,2
2.470
716
HFC‑41
2,8
377
107
HFC‑125
28,2
6.290
3.420
HFC‑134a
13,4
3.730
1.370
HFC‑143a
47,1
5.780
4.180
HFC‑152a
1,5
468
133
HFC‑161
0,3*
43*
12*
HFC‑227ea
38,9
5.480
3.580
HFC‑245fa
7,7
3.140
1.050
HFC‑365mfc
8,7
2.670
842
16,1
4.170
1.660
HFC‑43‑10mee
HFC Hidrofluorougljenici (nezasićeni)
HFC‑1234yf
10,5 dana
4
trans‑HFC‑1234ze
16,4 dana
7
* Izvor: IPCC (2007).
Slika 3. Podaci o raznim popularnim rashladnim fluidima, uključujući nove nezasićene HFC rashladne fluide za koje se predviđa da
će se u budućnosti koristiti umesto R134a, koji je izuzetno popularan, kao što se može videti na osnovu vrednosti na slici 1. Nezasićeni HFC se takođe plasira na tržištu kao HFO. Zadržavanje u
atmosferi je vrlo kratko, te stoga ima vrlo mali potencijal globalnog zagrevanja
Uz pritisak na industriju da pronađe rešenja koje će imati
mali potencijal globalnog zagrevanja, popularniji HFC ras‑
hladni fluidi, kao što su R404A i R507 ne predstavljaju deo
dugoročnog rešenja.
Parlament EU vrši pritisak da se pronađe novo rešenje, tj.
novi fluid umesto trenutno korišćenih rashladnih fluida koji
imaju veliki potencijal globalnog zagrevanja i koji se če‑
sto mogu naći u supermarketima i drugim rashladnim si‑
stemima, a to su mešavine različitih komponenti. R404A
se kombinuje sa R125/R143a/R134a(44/52/4). To se može
izračunati primenom formule:
GWP = (GWP × pct) + (GWP × pct) + (GWP × pct)
GWP R404A = (3420 × 0,44) + (4180 × 0,52) +
+ (1370 × 0,04) = 3733
Slika 2. Završila se sezona topljenja u 2012. godini. Pre ovogodišnjeg najniži rekord je bio 2007. godine. Nivo u 2012. godini je bio
oko 750.000 km2 manji od nivoa iz 2007. i sada iznosi manje od 4
mil. km2 (Ref.: http://nsidc.org/arcticseaicenews/)
kgh 4 • 2012
52
U ovom trenutku, maksimalno prihvatljivi potencijal global‑
nog zagrevanja u Direktivi za mobilnu klimatizaciju iznosi
150, a vrednost koja se u poslednje vreme razmatra u EU
iznosi 2150. Vrednost od 2150 se može promeniti tokom
političkog procesa.
Nove mešavine se mogu formulisati kombinovanjem ras‑
hladnih fluida sa velikim i malim potencijalom globalnog za‑
grevanja. To se može postići korišćenjem npr. R32 umesto
R143a, i to sa istim udelima. Tako se dobija sledeća me‑
šavina:
560
GWP blend = (716 × 0,44) + (4180 × 0,52) +
+ (1370 × 0,04) = 1932
Ova mešavina će biti ispod limita od 2150. Moguće je pred‑
videti različite mešavine u pokušaju da se pripremimo za
još niže granične vrednosti. Međutim, neke od tih mešavi‑
na mogu postati zapaljive. Drugi problem koji se može javi‑
ti sa promenom mešavine jeste temperaturno klizanje, koje
može da bude ozbiljan problem ukoliko je preveliko.
Tabela 1. Prvobitna mešavina R404A ovde ima GWP od 3733. Ostale mešavine su ovde prikazane tako da imaju manji potencijal globalnog zagrevanja (GWP) od ove mešavine
Ukupno
R143a
GWP1
3733
4180
0,52
Ukupno
R143a
GWP 2
3733
4180
0,52
R125
3420
0,44
R125
3420
0,44
R134a
1370
0,04
R134a
1370
0,04
GWP1
3733
GWP 2
3733
716
0,52
4180
0,34
Ukupno
R32
Ukupno
R143a
R125
3420
0,44
R32
R134a
1370
0,04
R134a
716
0,52
1370
0,14
Tabela 2. Pojavljuju se nove mešavine sa rashladnim fluidima koji imaju vrlo mali potencijal globalnog zagrevanja. Na tabeli je prikazano kako GWP mešavina može da se smanji korišćenjem nezasićenih HFC fluida
Ukupno
GWP 5
1514
Ukupno
GWP blend
700
420
280
140
–4E-16
R32
R1234yf
Grafikon 1. Što je niži potencijal globalnog zagrevanja (GWP) rashladnog fluida, to i mešavina ima niži potencijal globalnog zagrevanja (GWP). Ovde su korišćene mešavine od 100% R32 do 100%
R1234yf. Dve krajnje vrednosti naravno ne predstavljaju mešavine
I tako dobijamo podatke sređene u tabeli 3.
Tabela 3. U tabeli je prikazano da broj mogućnosti za smanjenje potencijala za globalno zagrevanja (GWP) mešavine postaje veliki tako što se jedna od komponenti zameni komponentom sa malim potencijalom globalnog zagrevanja (GWP), bez uklanjanja komponente sa velikim potencijalom globalnog zagrevanja (GWP)
R32
R125
R134a
R1234yf
GWP
R407A
0,2
0,4
0,4
2107
R407B
0,1
0,7
0,2
2804
GWP 6
1536
R407C
0,23
0,25
0,52
1774
R32
716
0,25
R32
716
0,52
R407D
0,15
0,15
0,70
1627
R125
3420
0,15
R125
3420
0,34
R407E
0,25
0,15
0,60
1552
R134a
1370
0,6
R1234yf
0,14
R407F
0,3
0,3
0,4
1825
Nova mešavina A
0,2
0,4
0,4
1537
Nova mešavina B
0,1
0,7
0,2
2518
Nova mešavina C
0,23
0,25
0,52
1032
Nova mešavina D
0,15
0,15
0,70
629
Nova mešavina E
0,25
0,15
0,60
696
Nova mešavina F
0,3
0,3
0,4
1254
4,4
Stalno se pojavljuju nove mešavine. Nove alternative su
zapaljive i da bi se taj problem rešio, mogu se koristiti tra‑
dicionalni rashladni fluidi, kao što je prikazano na primeru
u tabeli 2 (ovo nije standardna mešavina). Neke od no‑
vih mešavina su bazirane na binarnim mešavinama R32 i
R1234yf. Za proračune i analizu će se koristiti gore navede‑
na formula sa samo dva korišćena rashladna fluida.
675
R32
0,75
4,4
R1234yf
0,25
507
GWP 7
Jasno je da se može postići potencijal globalnog zagreva‑
nja (GWP) u zavisnosti od odnosa između dve komponen‑
te, što se vidi na grafikonu 1.
Takođe možemo da posmatramo postojeće mešavine i da
zamenimo jednu komponentu komponentom koja ima mali
potencijal globalnog zagrevanja (GWP) i da vidimo uticaj
te zamene na potencijal globlanog zagrevanja mešavine.
Ukoliko koristimo seriju R407, možemo da vidimo uticaj.
Ovde koristimo sledeće podatke:
R32
R125
R134a
R1234yf
675
3 500
1 430
4,4
Nove alternative
Teško je predvideti budućnost, a još teže je praviti pravil‑
ne korake u budućnosti. Ali, možemo da vidimo kakve nam
mogućnosti stoje na raspolaganju u ovom trenutku. Svoj‑
stvo poput zapaljivosti se često pominje kao barijera za ko‑
rišćenje nekoliko rashladnih fluida koji se nalaze u prirodi.
Ali, da li se to odnosi i na nove HFC gasove? Da, i može
da ima neka ograničenja za to gde se mogu koristiti ovi ras‑
hladni fluidi.
Porez se plaća na potencijal globalnog zagrevanja različitih
gasova. To znači da se porez zasniva na potencijalu glo‑
balnog zagrevanja pojedinačnih rashladnih fluida. Potenci‑
jal globalnog zagrevanja različitih gasova malo se menjao
tokom godina i porez je u zemljama primenjen na različitim
nivoima. Takođe, povraćaj (refundiranje) poreza se razliku‑
je od zemlje do zemlje.
53
4 • 2012
kgh
Tabela 4. Neke vrednosti klasifikacije i potencijala globalnog zagrevanja (AR4‑2007) za više rashladnih fluida. Klasa zapaljivovsti 2L je
u skladu sa ISO/fdis 817 i 5149
Rashladni fluid
GWP
Klasa po ASHRAE
Toksični nusproizvodi
Australijska vlada je donela poreski zakon koji je stupio na
snagu 1. jula 2012. i vlada Novog Zelanda će slediti austra‑
lijski primer. U Australiji i na Novom Zelandu koriste se po‑
daci AR4.
R290
3,3
A3
Ne
600000
R1270
1,8
A3
Ne
500000
R600a
4
A3
Ne
R170
1,8
A3
Ne
R717
0
B2L
Ne
R718
0
A1
–
200000
R744
1
A1
–
100000
0
R729 (air)
0
A1
–
R1234yf
4,4
A2L
Da
R1234ze
6
A2L
Da
650
A2L
Da
R134a
1430
A1
Da
R22
1840
A1
Da
R32
400000
300000
1993.
Porez na rashladne fluide
Tabela 5. Porez u različitim državama koji se plaća na različite rashladne gasove u €/kg (neke vrednosti su zaokružene)
Švedski
nacrt zakona
90,12
30,43
6,50
24,11
32,17
R134a
51,94
90,12
65,54
14,00
51,94
84,14
R125
70,48
2,50
88,95
19,00
70,48
106,41
R143a
10,20
12,28
12,87
2,75
10,20
13,61
R32
60,47
107,41
76,31
16,30
60,47
40,89
R404a
61,21
229,52
77,24
16,50
61,21
0,00
R507
28,30
32,81
35,71
7,63
28,30
48,88
R407C
32,00
44,93
40,38
8,63
32,00
95,28
R410A
Rashladni
fluid
Novi
Zeland
24,11
Sistem oporezivanja je započet u Danskoj i ubrzo zatim je
isti sistem primenjen i u Norveškoj, ali u većem iznosu. Dok
je danski porez nekoliko puta usklađivan tokom godina,
norveški je ostao na istom nivou. Poslednja revizija podata‑
ka Međuvladinog panela o klimatskim promenama i pove‑
ćanje poreza u Danskoj doveli su do toga da je nivo poreza
tamo isti kao onaj u Norveškoj.
U švedskom predlogu za donošenje zakona postoji namera
da se postigne isti nivo kao u Danskoj i Norveškoj. Švedska
koristi iste vrednosti date u Direktivi 842/2006 kao referen‑
tne, te stoga odražava vrednosti TAR‑a. U ovom trenutku
se ne zna tačno kada će biti sproveden švedski predlog.
Poljska je podnela nacrt zakona u Briselu na skupu Atmosp‑
here 2011. Još uvek se ne zna kolika će biti visina poreza i
kada će biti sproveden. Po prezentaciji to će biti 6,5 € T.
kgh 4 • 2012
54
1999.
2002.
2005.
2008.
Budući rashladni fluidi
Pritisak koji i politička i poreska strana vrše na potencijal
globlanog zagrevanja predstavlja podstrek da se u indu‑
striji više koriste zapaljivi rashladni fluidi. Neki od ovih fluida
mogu da sagorevaju brzo kao HC, ali ne proizvode otrov‑
ne proizvode poput HF, kao što to čine rashladni fluidi HFC.
HF ili hidrogenfluorid (fluorovodonik) vrlo je toksičan.
Na osnovu MSDS kartice znamo sledeće:
Fluorovodonik
Dir
842/2008
Poljski
nacrt zakona
AR3
Porez u
Norveškoj
AR3
Porez u
Danskoj
AR3
Porez u
Australiji
AR4
1996.
Grafikon 2. Prodaja HFC gasova je počela da pada odmah nakon
uvođenja sistema za recikliranje i najave poreza na potencijal globalnog zagrevanja na osnovu postojećeg zakona o CO2. Porez se
primenjuje od 2003. Na taj način, porez ima uticaj na upotrebu oporezovanog proizvoda (Podaci: www.KMO.DK, za KMO)
Porez je uveden u različitim državama na osnovu različi‑
tih vrednosti potencijala globalnog zagrevanja, umesto na
osnovu najnovijih raspoloživih vrednosti. Time se dobijaju
za nijansu različiti iznosi poreza na pojedinačne gasove, ali
gledano odozgo, većina se završava na istom nivou. Jedini
prilično mali porez je u Poljskoj. Argument za to je da indu‑
stija te zemlje nije dovoljno bogata da bi plaćala porez.
AR3
godina
prodato kg
Treći deo. Sastav i informacije o sastojcima
Naziv
CAS number % Volume Granice izlaganja
ACGIH TLV (United States,
Flurorvodonik 7664‑39‑3
100
2/2010).
Absorbed through skin. Notes: as F
C. 2 ppm, (as F)
TWA: 0.5 ppm, as (F) 8 hour(s).
NIOSH REL (United States,
6/2009). Notes: as F
CEIL: 5 mg/m3, (as F) 15
minute(s).
CEIL: 6 ppm, (as F), 15 minute(s).
TWA: 2.5 mg/m3, (as F) 10
hour(s).
TWA: 3 ppm, (as F) 10 hour(s).
OSHA PEL (United States,
11/2006). Notes: as F
TWA: 2.5 mg/m3, (as F) 8 hour(s).
OSHA PEL 1989 (United States,
3/1989). Notes: as F
STEL : 6 ppm, (as F) 15 minute(s).
TWA. 3 ppm, (as F) 8 hour(s).
OSHA PEL Z2 (United States,
11/2006).
TWA: 3 ppm 8 hour(s).
Neposredni znaci i simptomi
izloženosti fluorovodoniku
– Fluorovodonični gas, čak u maloj količini, može da iza‑
zove iritaciju očiju, nosa i respiratornog trakta. Udisanje
fluorovodonika u velikoj količini ili zajedno sa kontak‑
tom preko kože može da izazove smrt usled nepravilnog
–
–
–
–
rada srca ili nagomilavanja tečnosti u plućima. Čak i ka‑
pljice fluorovodonika na koži mogu biti fatalne. Fluorovo‑
donik u dodoru sa kožom može da ne izazove direktne
znake izloženosti.
Gutanje samo male količine visokokoncentrovanog fluo‑
rovodonika izaziva povredu glavnih unutrašnjih organa i
može da ima fatalni ishod.
Često pacijenti koji su izloženi malim koncentracijama
fluorovodonika na koži ne pokazuju odmah znake izlože‑
nosti. Jak bol na mestu izloženosti može da bude jedini
simptom tokom nekoliko sati. Može se desiti da se vidlji‑
va povreda ne pokaže sve dok ne prođe 12 do 24 sata
od izloženosti.
U zavisnosti od koncentracije hemikalije i dužine vreme‑
na izloženosti, dodir sa kožom može da izazove oštar
bol na mestu kontakta, osip i duboke opekotine koje spo‑
ro zarastaju. Oštar bol se može javiti čak i ako se ope‑
kotine ne vide.
Pojava ovih znakova i simptoma ne znači zasigurno da je
lice bilo izloženo fluorovodoniku. I druge hemikalije mogu
da izazovu ovakve simptome.
Dugoročni efekti koje na zdravlje ima akutna izloženost flu‑
orovodoniku:
– Ljudi koji prežive nakon što su bili ozbiljno povređeni udi‑
sanjem fluorovodonika mogu da pate od dugotrajne hro‑
nične bolesti pluća.
– Opekotine izazvane koncentrovanim fluorovodonikom
mogu da zarastaju vrlo sporo i da ostave velike ožiljke.
– Povreda vrhova prstiju od fluorovodonika može kao po‑
sledicu da ima uporan bol, gubitak kosti i povredu leži‑
šta nokta.
– Fluorovodonik u kontaktu sa okom može da izazove du‑
gotrajna ili trajna oštećenja vida, slepilo ili potpuni gubi‑
tak funkcije oka.
– Gutanje fluorovodonika može da izazove oštećenje jed‑
njaka i želuca. Oštećenje može da napreduje tokom
nekoliko nedelja i kao posledica toga može se javiti po‑
stepeno i dugotrajno suženje jednjaka.
Kao što je prikazano u tabeli 4, većina budućih rashladnih
fluida biće zapaljiva i to treba uzeti u obzir kako prilikom
projektovanja, tako i prilikom obuke tehničara. Dobre vesti
za mnoge u industriji koji su radili sa HFC gasovima je ta da
će se uglavnom koristiti ista tehnologija. Potrebno je samo
imati na umu da novi gas može da gori i da u nekim sluča‑
jevima može da stvori neprijatne situacije na više načina.
Zaključci
Budući rahladni fluidi neće se značajnije razlikovati od onih
na koje smo se navikli, osim činjenice da će zahtevati više
pažnje od lica koja su direktno uključena u rad sa njima. Za‑
paljivost nije nova. Ono što se često zaboravlja jeste da je,
na primer, R22 zapaljiv ako postoji 65% vazduha. Slična je
stvar i sa drugim takozvanim nezapaljivim rashladnim flui‑
dima, te stoga to što se nazivaju nezapaljivim može da do‑
vede do pogrešnog zaključka. Standardi se ne bave drugim
problemom koji se javljaju sa proizvodima nastalim raspa‑
dom hlorisanih i/ili fluorisanih gasova.
Postao je trend da se standardi koriste kao regulatorni in‑
strument. To će zahtevati da državne organizacije vode ra‑
čuna o tome šta postaje standard u poređenju sa onim šta
političke ambicije zahtevaju od industrije. Standardi bi tre‑
balo da na idealan način reflektuju kodeks dobrog standar‑
da, ali se ponekad koriste za održavanje konkurencije na
tržištu.
Na nekim tržištima se pokazalo da porez ima dobar uticaj
na smanjenje upotrebe nepoželjnih gasova. Porez je po‑
sebno delotvoran kada se neki njegov deo refundira se‑
gmentima industrije koji podržavaju promene i razvijaju
proizvode zahvaljujući kojima politički svet napreduje. Stan‑
dardi se moraju pratiti kako ne bi postali instrument kojima
se pokrivaje odluke političara. Industrija je jasno pokazala
da ne može da upravlja svetom. Trenutna kriza predstav‑
lja dobar primer.
kgh
55
4 • 2012
kgh
Download

Budući rashladni fluidi