ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA
KISELINA, HIDROKSIDA (baza)I SOLI
-Elekrolit provodi struju (vodeni rastvori kuhinjske soli, natrijumhidroksida, hlorovodonične kiseline, voda za piće,...)
-Neelektrolit ne provodi struju ( vodeni rastvor šećera, alkohola,
destilovana voda, čvrsta kuhinjska so,...)
-Svante Arenijus 1887. postavlja teoriju elektrolitičke disocijacije
*Elektrolitička disocijacija je razlaganje jedinjenja sa jonskom
i polarnom kovalentnom vezom na jone u prisustvu polarnih
molekula vode.
Zašto čvrst natrijum-hlorid ne provodi struju?
Prikazivanje procesa elektrolitičke disocijacije hemijskom
simbolikom:
NaCl → Na+ + ClŠećer → ne disosuje
Alkohol → ne disosuje
NaOH →Na+ + OHHCl →H++ClNa osnovu elektrolitičke disocijacije definisane su kiseline,
hidroksidi (baze) i soli na sledeći način:
*KISELINE su jedinjenja koja u vodi disosuju isključivo na
pozitivne jone vodonika H+, i negativne jone kiselinskog
ostatka.
HNO3 → H+ + NO3H2SO4→ 2H+ + SO42 –
*KISELOST KISELINA POTIČE OD PRISUSTVA H+ JONA
(indikatori kiselosti: plavi lakmus papir pocrveni a metil-oranž
pocrveni).
*HIDROKSIDI (BAZE) su jedinjenja koja u vodenom
rastvoru sadrže kao negativne jone isključivo hidroksidne jone
,OH-.
NaOH → Na+ + OHCa(OH)2→ Ca2+ + 2OHBAZNOST BAZA POTIČE OD PRISUSTVA
HIDROKSIDNOG OH- JONA (indikatori baznosti: crveni
lakmus papir poplavi a fenol-ftalein poljubičasti).
*SOLI su jedinjenja koja u vodi disosuju na pozitivan jon iz
hidroksida i negativan jon kiselinskog ostatka.
NaCl
→ Na+ + ClCaCl2 → Ca2+ +2ClNH4NO3 → NH4+ +NO3Al2(SO4)3 → 2Al+ + 3SO42PODELA ELEKTROLITA
 jaki (u vodi potpuno disosuju: jake kiseline, jake baze,
soli)
 slabi (slabo disosuju: slabe kiseline, slabe baze)
Download

elektrolitička disocijacija kiselina, hidroksida (baza)