Elektronsko učenje – asinhroni,
blended learning model
Autor, Saša Stamenković, [email protected], www.sasastamenkovic.com, publikovano je:
03.05.2013.

Abstract — Cilj ovog rada je bio da se identifikuju
mogućnosti za implementaciju elektronskog učenja u
formalnoj edukaciji. Težište istraživanja je zasnovano na
asinhronom obliku elektronskog učenja u mešovitom
(blended) modelu nastave. Jedan od ciljeva ovog istraživanja
je bio da se identifikuju pojedini, važni činioci koji spadaju u
grupu tehničkih aspekata implementacije blended e-nastave
kao i metoda za oblikovanje i organizovanje elektronskih
kurseva u nastavi. U radu su identifikovani neki alati koji se
mogu koristiti u asinhronim sredinama pri struktuiranju
adaptivnih elektronskih kurseva, pogodnih za identifikaciju
kognitivnih stilova ličnosti, ali i nivoa prethodno ostvarenih
postignuća studenata, neophodnih za dalji razvoj i
usavršavanje.
Ključne reči — elektronsko učenje, blended learning,
asinhrono učenje, lms, moodle.
I. UVOD
lektronsko učenje definišemo kao metod distribucije
instrukcija primenom informaciono-komunikacionih i
mrežnih tehnologija. Nastavni sadržaji se dostavljaju
oslanjanjem na usluge mrežnih protokola, često u posebno
dizajniranom, virtuelnom prostoru (virtuelnoj sredini) koju
opslužuje namenski sistem (server) kojim upravlja
posebno dizajniran skup aplikacija koje obezbeđuju
efikasno iskorišćenje mrežnih resursa.
U formalnom kontekstu elektonsko učenje može da bude
organizovano prema:
E
•
blended learning modelu ili
•
modelu učenja na daljinu.
U osnovi oba navedena modela formalno pripadaju grupi
daljinskog obrazovanja. “Elektronsko učenje se smatra
posebnom podkategorijom ”. [1]

II. BLENDED LEARNING MODEL
Blended Learning predstavlja mešoviti model nastave
u kojoj se kombinuju tradicionalni vidovi obrazovanja sa
njenim formalnim, metodološkim principima i naprednim
obrazovnim konceptima karakterističnim za elektronsko
učenje.
U tehnološkom smislu, elektronsko učenje, postavljeno
na validnim osnovama, u blended learning modelu
zahteva adekvatno projektovanje i planiranje hardversksoftverske infrastrukture.
U blended learning režimu računarska infrastruktura je
mrežne orijentacije. Komunikacija je uspostavljena na
osnovama fizičkih linkova koji međusobno povezuju
čvorove kojima upravljaju aplikacije. Karakter hardverske
infrastrukture je predodređen specifičnim vrstama čvorova
kojima upravljaju posebno projektovane aplikacije što
ovakve računare svrstava u grupu Host-ova.
Uloga ovako specijalno dizajniranog host-a u mreži ima za
cilj da osluškuje i obrađuje dolazeće zahteve klijenata.
Ova vrsta host-a spada u grupu Web servera. U
pojednostavljenoj interpretaciji uloga Web servera je da
prima zahteve, dok specijalno dizajniran softver (LMS) ili
aplikacioni mehanizam platforme za elektronsko učenje,
prispele HTTP zahteve obrađuje i generiše povratnu
vrednost.
Rezultat obrađenog zahteva server prosleđuje kao odgovor
klijentu, čime se formalno zatvara jedan (engl. Request –
Response) ciklus.
Web server treba da bude u stanju da uspešno obradi svaki
servisni zahtev. Zato postoji očigledna korelalcija između
hardverskih karakteristika računara u ulozi Web servera i
skupom softvera koji obezbeđuju funkcionalnost
ekspolatacije mrežnih resursa, i servisnih usluga LMS-a.
[2] Usaglašenost hardversk-softverskih komponenata je
ključna.
III. PLANIRANJE HARDVERSKO-SOFTVERSKE
INFRASTRUKTURE ZA ELEKTRONSKO UČENJE
Usaglašavanje hardversko-softverske infrastrukture za
elektronsko učenje u blended režimu rada podrazumeva
uspostavljanje optimalnog odnosa između hardverskih
karakteristika sa formalnim zahtevima LMS softvera sa
jedne strane i očekivanog opterećenja sistema iz
okruženja sa druge strane. „Konfiguracija optimalnih
performansi sistema za elektronsko učenje treba da bude
u stanju da zadovolji planirana opterećenja u realnom
okruženju i time osigura efikasnost sistema i brzinu
odziva“. [2] Sistem za elektronsko učenje u
produkcijskom režimu rada mora da bude u stanju da
obradi sve servisne zahteve koji podrazumevaju iniciranje
i izvršavanje sistemskih procesa, a za rezultat, oslanjanjem
na usluge mrežnih protokola, Web server treba da prosledi
natrag klijentu odgovor koji je prvobitno uputio zahtev.
Optimalan nivo sistemskih podešavanja treba da bude
usaglašen sa karakteristikama opreme kao važnog
sastavnog dela hardverske infrastrukture za elektronsko
učenje.
Efikasnost hardversko / softverske infrastrukture
zahteva primenu multivarijantnih tehnika u istraživanju
u cilju postavljanja validnih polaznih osnova za
implementaciju sistema za elektronsko učenje u blended
režimu rada.
Efikasnost infrastrukture za elektronsko učenje
podrazumeva primenu mernih istrumenata i statističkih
principa u dokazivanju spremnosti sistema za rad u
realnom okruženju.
IV. ASINHRONO ELEKTRONSKO UČENJE
Elektronsko učenje u blended režimu rada
podrazumeva kombinaciju tradicionalne nastave sa
elektronskom. Elektronska nastava može da bude
organizovana primenom tehnoloških principa koji su
obezbeđeni primenom:
•
•
asinhronih ili
sinhronih oblika nastave.
Asinhroni oblik nastave kako u blended tako i u
pretežno online orijentisanom režimu, zahteva primenu
adekvatnog sistema za elektronsko učenje. U najvećem
broju slučajeva, radi se Web orijetisanim aplikacijama
koje imaju za cilj da „prate, i izveštavaju o interakciji
između učesnika i sadržaja, ali i učesnika i tutora“. [3]
U stručnoj literaturi, postoji veliki broj termina koji se
koriste da označe sistem za elektronsko učenje: LMS,
LCMS, VLE, DLS, TMS i sl.
Većina ovih termina, različitih po svojoj semantičkoj
formi se ipak koriste da označe softverski sistem, pretežno
mrežne orijentacije koji u osnovi treba da omogući
interakciju studenata sa nastavnim sadržajem, ali i
interkaciju sa drugim učesnicima u sistemu.
Tradicionalni oblici blended learninga se u osnovi
oslanjaju na principe tradicionalne nastave kombinujući
pritom elektronsko učenje za ostvarivanje interkacije
studenata sa nastavnim sadržajem.
V. ELEKTRONSKO UČENJE ZAHTEVA OBLIKOVANJE NASTAVNIH
MODULASAŠA STAMENKOVIĆSAŠA STAMENKOVIĆ
Asinhroni – blended sistemi za elektronsko učenje
podrazumevaju primenu LMS-a u cilju kreiranja
funkcionalnog, virtuelnog prostora za oblikovanje enastave u strukturu elektronskih kurseva.
Funkcionalno oblikovanje elektronske nastave u svim
njenim pojavnim oblicima podrazumeva adekvatnu
strukturu stručnog kadra zasnovanu na više nivoa,
povezujući pritom različite profesije. Od Web dizajnera,
developera, programera, preko instrukcionog dizajnera...,
elektronski kursevi se planiraju, razvijaju i implementiraju.
U idealnim okolnostima, uloge su podeljene prema
nivou kompetencija. U takvim timovima mogu se očekivati
interaktivni e-kursevi visokog kvaliteta.
Interaktivni elektronski kursevi imaju za cilj da
osiguraju i podstaknu kolaborativne procese kod studenata
u interakciji sa prezentovanim sadržajem, ali i
međusobnim kolaborativnim interakcijskim procesima.
Njihov cilj je da podstaknu kolaborativno učenje, ali i
samostalnost u učenju, uz podsticanje kritičkog mišljenja
na individualnom nivou pri čemu se doprinosi razvoju
budućih veština kod studenata neophodnih u industrijskom
okruženju ili daljem istraživačkom radu.
U realnim okolnostima, pod ograničenjima materijalnih
sredstava, projektovanje i oblikovanje elektronskih
kurseva je često podređeno predmetim stručnjacima. U
ovakvim okolnostima često dolazi do pojave loše
organizovanih nastavnih modula, nedovoljno atraktivnih
usled nepoznavanja tehnologije, a samim tim i prevage nad
primenom statičkih tekstualnih resursa.
Izraz „statički materijal“ se koristi da označi
elektronski resurs koji je nastao kao rezultat prevođenja
teksta, odlomka ili nastavnog modula knjige predmetnog
natavnika u .pdf ili .doc formatu... Statički karakter
ovakvih materijala se ogleda u nemogućnosti ostvarivanja
aktivne interkacije studenata sa njima u redovnoj nastavi.
Nezamisliva je aktivna interkacija kolaborativne prirode sa
Word-ovim dokumentom!
Zato su u praksi česti pokušaji predmetnih nastavnika da
oslanjanjem na integralnu funkcionalnost LMS-a,
primenom nekih njegovih aktivnih resursa (forumska
diskusija, npr.), nadomeste nedostaci u nepravilno
oblikovanom temelju elektronskog kursa.
Ukoliko je elektronsko učenje asinhrone prirode
planirano prema mešovitom, blended modelu nastave koji
kombinuje tradicionalni oblik podučavanja, sasvim je
suvišno prevođenje postojećih tekstualnih resursa u
elektronsku formu. Sa druge strane primena forumskih
diskusija se takođe u velikoj većini slučajeva može
smatrati suvišnom budući da je interakcija studenata već
uspostavljena na principima realne socijalne interkacije u
okruženju formalne tradicionalne nastave.
VI. ULOGA LMS-A U OBLIKOVANJU ELEKTRONSKE NASTAVE
LMS sistemi novije generacije kao što je Moodle i
njemu slični, ukazuju na visok stepen fleksibilnosti pri
integraciji složenih scenarija u domenu razvoja
kurikuluma.
Elektronsko učenje se može planirati primenom
složenih adaptivnih modela u strukturi e-kursa.
LMS sistemi se na nivou elektronskog kursa se mogu
adaptirati prema sposobnostima učenika, otkrivajući
pritom sve njegove slabosti i nedostake u znanju
prouzrokovane neadekvatnim, nestručnim ili nedovoljno
efikasnim pristupima njegovih nastavnika ili čak, drugih
socioloških okolnosti koje su mogle da imaju negativnog
efekta u postignućima studenta u određenom obrazovnom
ciklusu.
Adaptivno orijentisan elektronski kurs ima za cilj da
obuhvati znatno širi spektar informacija i da pritom
automatizovano vrši „doziranje znanja“ u zavisnosti
uočenih potreba.
Elektronsko
učenje
asinhrone
orijentacije,
organizovano po blended metodologiji, potpomognuto
inteligentnim adaptivnim mehanizmima podučavanja ima
za cilj da uspostavi:
• balans između ciljeva i ostvarenih postignuća
studenta u formalnom obrazovnom modelu;
• potpuno neutrališe ili umanji oscilacije u znanju
ili veštinama između studenata u kvalitativnom i
kvantitativnom kontekstu, ali i na nivou
statističkih osnova.
VII. ODABIR ELEKTRONSKIH RESURSA
Adaptivni model u sklopu kurikuluma elektronskog
kursa podrazumeva implementaciju aktivnih sadržaja
dinamičke prirode pružajući osnov za interakciju sa
resursima. Ovo se ne može postići primenom „hard copy“
materijala.
Postoji u praksi izvestan broj respektabilnih sredina za
elektronsko učenje koje se mogu efikasno koristiti u
formalnoj edukaciji. Na konkretnijim osnovama primena
Moodle LMS-a se može efikasno koristiti u domenu
oblikovanja elektronske nastave primenom nekih njegovih
„aktivnih“ komponenta.
Modularni sklop Moodle LMS-a omogućava sistemska
proširenja primenom prključivih komponeti sistema što
utiče na uvećanje skalabilnsoti [2], a time i fleksibilnosti
sistema da se prilagodi tekućim potrebama kursa.
VIII.ZAKLJUČAK
Elektronsko učenje asinhrone orijentacije, zasnovano
na adaptivnim osnovama u blended režimu rada,
kombinovanjem tradicionalne nastave ima za cilj da
obezbedi transfer specifičnih veština, ali i navika za
samostalno rešavanje problema i kontinualno usavršavanje
studenata tokom formalnog obrazovnog ciklusa i nakon
njegovog završetka.
Suština primene mešovitog modela nastave (blended elearning) je da se na realnim osnovama, putem socijalne
interakcije uspostavi iskustvo kod studenata u dodiru sa
konkretnim nastavnim modulom. Kombinovanjem
tradicionalne i elektronske nastave studenti su u prilici da
materiji pristupaju iz različitih uglova što posebno
pogoduje raličitim tipovima ličnosti.
Primenom adaptivnog modela kao integralnog sklopa
Moodle LMS-a, moguće je uspostaviti uslovnu
identifikaciju znanja i sklonosti studenatana na
individualnom nivou i tako uočiti sklop individualnih
razlika u načinima opažanja [4] kod studenata i tako
usmeriti sadržaj koji je potreban u formi koja je
najprihvatljivija za studenta.
U virtuelnom prostoru studenti su u prilici da
primenom simulacionih procesa aktivno učestvuju, realno
primenjuju i usavršavaju veštine neophodne u kasnijem
industrijskom okruženju.
LITERATURA
[1]
S. Stamenković. (2012, Nov.) Saša Stamenković - Daljinsko učenje
- modeli, tehnološki uticaj i razvoj daljinski orijentisanih sredina.
[Online].
http://www.sasastamenkovic.com/blog/2012/07/23/daljinskoucenje-modeli-tehnoloski-uticaj-i-razvoj-daljinski-orijentisanihsredina/
[2]
S. Stamenković. (2011, Sep.) Saša Stamenković - Moodle plugins
used for improving the performance of e-learning system. [Online].
http://www.sasastamenkovic.com/naucni_radovi/m45932/1.1/Moo
dle-Plug-in-ovi-za-unapredjenje-performansi-sistema-zaelekrosnko-ucenje.pdf
[3]
S. Stamenković. (2011, Mar.) Saša Stamenković - Budućnost
learning management sistema (LMS-a). [Online].
http://www.sasastamenkovic.com/blog/2011/03/25/buducnostlearning-management-sistema-lms-a/
[4]
S. Stamenkvić. (2011, Jan.) Uticaj VAK kognitivnih faktora na
oblikovanje I efikasnost e-učenja. [Online].
http://www.sasastamenkovic.com/blog/2011/01/05/uticaj-vakkognitivnih-stilova-na-oblikovanje-i-efikasnost-e-ucenja/
Download

Elektronsko učenje - asinhroni blended learning model