ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET U BEOGRADU
KATEDRA ZA ENERGETSKE PRETVARAČE U POGONE
Laboratorijske vežbe iz
Energetskih pretvarača i pogona
Elektromotorni pogoni
Optimizacija gubitaka u asinhronom motoru u pogonu sa skalarnom i
vektorskom kontrolom
Autori:
Leposava Ristić, Milan Bebić, Borislav Jeftenić
Ilija Mihailović, Dragan Jevtić, Neša Rašić
Beograd, 2013.
2
Elektromotorni pogoni
OPTIMIZACIJA GUBITAKA ASINHRONOG MOTORA U POGONU SA
SKALARNOM I VEKTORSKOM KONTROLOM
1.
UVOD
Cilj vežbe je da se korišćenjem mogućnosti rada jednog industrijskog uređaja za
upravljanje pogonom sa asinhronim motorom prouče načini za smanjenje gubitaka u
asinhronom motoru koji radi u zadatoj radnoj tački. U vežbi se koristi frekventni pretvarač
ABB serije ACS800, kod koga je primenjen algoritam za direktnu kontrolu momenta (DTC)
asinhronog motora. Odgovarajućim podešavanjem određenih parametara pretvarača može se
ostvariti i skalarno upravljanje i direktno upravljanje momentom asinhronog motora, rad sa
različitim vrednostima fluksa u mašini, kao i rad pogona u zadatoj radnoj tački (zadata brzina
i moment opterećenja) sa optimalnom vrednošću fluksa, pri kojoj se imaju minimalni gubici u
asinhronom motoru. Da bi se vežba mogla uraditi, moraju biti prezentovani neki osnovni
detalji vezani za korišćenje ovog uređaja, kao i uređaja ABB serije DCS800 koji služi za
upravljanje jednosmernim motorom, a kojim se opterećuje asinhroni motor. Međutim,
najbitnije je obratiti pažnju na suštinu pristupa jer je ona u osnovi ista i kod drugih
proizvođača i sličnih uređaja.
Na laboratorijskom modelu grupe koju čini jednosmerni motor sa nezavisnom pobudom
i trofazni asinhroni motor sa kaveznim rotorom, potrebno je proučiti režime rada pogona u
različitim zadatim radnim tačkama i za različite zadate vrednosti fluksa u mašini, u dva
slučaja:
1. asinhroni motor je skalarno upravljan (primenjeno je upravljanje Us/s = const),
2. asinhroni motor radi sa direktnom kontrolom momenta.
U toku vežbe, asinhronom motoru se zadaje brzina preko kontrolnog panela frekventnog
pretvarača iz koga se motor napaja. Zadaju se tri vrednosti za brzinu: n1 = 0,25nn, n2 = 0,5nn i
n3 =nn. Pri svakoj od ovih brzina, jednosmerna mašina radi u generatorskom režimu rada, tako
što se preko potenciometra na upravljačkom pultu zadaje potrebna vrednost momenta četvorokvadrantnom tiristorskom ispravljaču, iz koga se napaja jednosmerna mašina, a kojim se
ostvaruje moment opterećenja asinhronog motora u iznosu od 0,25mn, 0,5mn i mn (vrednost
momenta opterećenja se prikazuje na displeju kontrolnog panela frekventnog pretvarača).
U toku vežbe treba proučiti i statičke i dinamičke režime rada pogona. Statički režimi
rada odnose se na proračun gubitaka u asinhronom motoru na osnovu merene električne snage
motora i izračunate mehaničke snage, koja se dobija merenjem momenta i brzine u zadatim
radnim tačkama pri promeni fluksa u mašini. Proučavanje dinamičkih režima rada odnosi se
na analizu vremenskih dijagrama karakterističnih veličina, koji se prikazuju na ekranu
računara, a pomoću softvera (ABB DriveWindow) koji služi za komunikaciju između
frekventnog pretvarača i računara.
Osnovni podaci o asinhronom motoru:
Pn = 3 kW, nn = 1435 o/min, cosn = 0.8
Men = 19,964 Nm, In = 6,5 A, Un = 380 V, sprega statora u zvezdu
Rs = 1,667 , Rr = 1,468 , Rm = 2,75 k, λs = λr = 16,34 mH, M = 0,214 H
Osnovni podaci o jednosmernom motoru:
Pn = 6 kW, nn = 1430 o/min
pobuda: Upn = 230V, Ipn = 0,6 A
indukt: Un = 230V, In = 26,1 A
Optimizacija gubitaka u asinhronom motoru u pogonu sa skalarnom i vektorskom kontrolom 3
Na slici 1. prikazana je principijelna šema regulisanog četvoro-kvadrantnog pogona koji
se koristi u vežbi.
Slika 1. Principijelni blok dijagram četvoro-kvadrantnog pogona
Na slici 2. prikazana je postavka laboratorijske vežbe sa označenim glavnim
elementima.
7
6
8
9
Slika 2. Osnovni delovi laboratorijske postavke: 1- Frekventni pretvarač, 2 - Regulisani
četvoro-kvadrantni tiristorski ispravljač, 3 - PC sa aplikativnim softverom, 4 - Upravljački
pult, 5 - Uređaj za merenje snage, 6 - Asinhroni motor, 7 - Jednosmerni motor sa nezavisnom
pobudom, 8 - Mrežna prigušnica za tiristorski ispravljač, 9 - Otpornik za kočenje u
jednosmernom međukolu frekventnog pretvarača
2.
PRIPREMA ZA VEŽBU
2.1. Kratak opis uređaja ACS800
Na slici 3. je prikazana blok šema frekventnog pretvarača ABB serije ACS800 sa
upravljačkim interfejsom.
4
Elektromotorni pogoni
Slika 3. Blok dijagram upravljačkog interfejsa i energetskog kola frekventnog pretvarača
ABB serije ACS800
Na slici se mogu videti glavni delovi uređaja:
Energetsko kolo:
1) Šestopulsni ili dvanaestopulsni ispravljač - pretvara trofazni naizmenični napon u
jednosmerni napon;
2) Jednosmerno međukolo - kondenzator koji vrši stabilizaciju napona u jednosmernom
međukolu;
3) Šestopulsni invertor sa IGBT tranzistorima - pretvara jednosmerni u naizmenični
napon i obrnuto, korišćenjem PWM modulacione tehnike;
Električne štampane ploče:
1) ploča sa energetskim kolom (RINT);
2) ploča za upravljanje motorom i ulazno/izlaznim uređajima (I/O) (RMIO). Poseduje
mogućnost ugradnje dodatnih komunikacionih modula (npr. tipa RAIO za enkoder);
Standardni I/O kanali služe za više funkcija: za kontrolu, regulaciju, monitoring i
merenje. Postoji 3 analogna ulazna porta jedan za naponski signal (0-10V rezolucije 12
bita) i dva strujna (0-20 mA 11 bitni), dva analogna izlaza, 7 digitalnih ulaza kao i 3
relejna izlaza (24V);
3) ploča sa EMC (Electromagnetic compatibility) filterom (RRFC), u slučaju da je
izabrana EMC oprema ili, u suprotnom, varistorska ploča (RVAR);
4) kontrolni panel (CDP 312R). Korisnik je upućen na komunikaciju sa uređajem
posredstvom kontrolnog panela (lokalno upravljanje) ili preko nekog procesnog
računara ili PC-a, korišćenjem specijalnog aplikativnog softvera DriveWindow
(daljinsko upravljanje).
Upravljanje motorom:
Optimizacija gubitaka u asinhronom motoru u pogonu sa skalarnom i vektorskom kontrolom 5
Upravljanje motorom je bazirano na metodi Direktne kontrole momenta (Direct Torque
Control - DTC). U cilju realizacije upravljanja mere se i koriste struje dve faze i napon
jednosmernog međukola. Struja treće faze se meri u cilju zaštite od kratkog spoja sa
uzemljenjem (zemljospoja). Upravljački algoritam raspolaže mogućnošću nalaženja
optimalne radne tačke u pogledu gubitaka snage u motoru, a takođe i mogućnošću rada sa
različitim vrednostima fluks u mašini. Takođe, postoji i mogućnost skalarnog upravljanja
asinhronim motorom održavanjem odnosa U/s = const, pri čemu je moguće programirati
različite U/s karakteristike, zadavanjem različitih vrednosti za fluks u mašini.
2.2. Kratak prikaz aplikativnog softvera DriveWindow
Frekventni pretvarači su najčešće preko standardnnih protokola za industrijsku
komunikaciju (Profibus, Modbus, industrijski Ethernet,DeviceNet, ControlNet, CANopen...)
povezani sa nadređenim sistemima za upravljanje u kojima su realizovani upravljački
algoritam za generisanje referenci za pojedine motore. Pored ove osnovne komunikacije koja
omogućava upravljanje iz nadređenog kontrolera, pretvarači poseduju i optički interfejs koji
podržava specijalan komunikacijski protokol za podešavanje parametara pretvarača, merenje i
akviziciju svih dostupnih veličina u jednom pogonu primenom aplikativnog softvera
DriveWindow. Na ovaj način može se formirati jedan savremen sistem za merenje i akviziciju
podataka u industrijskim uslovima koji se sastoji iz sledećih funkcionalnih delova:
-frekventni pretvarač,
-optička komunikaciona mreža za distribuirane pogone,
-softver – korisnička aplikacija.
Svaki frekventni pretvarač ima okruženje koje omogućava dodatno umrežavanje svih
pretvarača na server, koji u tom slučaju poseduje posebnu aplikaciju instaliranu na računaru
za merenje i akviziciju podataka.
Interfejs pomoću koga se jedan pretvarač povezuje u optičku komunikacijsku mrežu
predstavlja optički komunikacijski modul (RDCO modul). Za povezivanje računara u optičku mrežu
upotrebljava se optički adapter (RUSB-02 USB/DDCS) koji konvertuje optički signal u električni i
obrnuto. Na računaru za merenje i akviziciju je potrebno instalirati i pokrenut aplikativni softver
DriveWindow, kao što je prikazano na slici 4.
ACS800-02
RDCO
modul
Optički
kabl
DriveWindow
Adapter USB
na DDCS
USB
PC
Slika 4. Povezivanje frekventnog pretvarača sa računarom
6
Elektromotorni pogoni
Drive Window je 32 bitna Windows aplikacija za puštanje, održavanje i monitoring
elektromotornih pogona koji se napajaju iz frekventnih pretvarača. Primena ovog softvera
omogućava istovremeno praćenje veličina od interesa (momenata, brzine, fluksa i struje)
asinhronog motora u toku rada pogona.
Optički interfejs frekventnog pretvarača sa programom DriveWindow omogućava
galvanski izolovano merenje, prikazivanje i čuvanje izabranih električnih i neelektričnih
veličina motora. Jedino ograničenje je raspoloživi memorijski prostor računara na kome je
instaliran aplikativni softver. Osnovne karakteristike aplikativnog softvera DriveWindow su
sledeće:
- Radi istovremeno sa više pogona koristeći DDCS komunikacijski protokol;
- Moguće je praćenje signala u numeričkom i grafičkom formatu;
- Moguć je rad sa parametrima pretvarača;
- Daljinsko povezivanje preko LAN-a i interneta;
- Pregled stvarnog statusa priključenih pretvarača;
- Grafički prikaz;
- Funkcija hronološkog zapisa događaja;
- Funkcija hronološkog zapisa grešaka;
- Podržava Windows ;
- Upravljačke operacije (start, stop, referenca);
- Monitoring signala;
- Promena vrednosti parametara pretvarača;
- Prikaz upravljanja;
- Prikaz grešaka.
2.3. Kratak opis uređaja DCS800
Na slici 5. a) prikazan je izgled trofaznog tiristorskog četvoro-kvadrantnog ispravljača,
proivođača ABB iz serije DCS800 sa monofaznim napajanjem pobude, a na slici 5. b) njegov
energetski deo.
a) ABB DCS 800
b) Antiparalelna veza tiristora u most (B6) sa osiguračima
Slika 5. Trofazni tiristorski četvoro-kvadrantni ispravljač
Optimizacija gubitaka u asinhronom motoru u pogonu sa skalarnom i vektorskom kontrolom 7
Za ispravan i bezbedan rad ispravljača, proizvođač preporučuje da se između tačke
napajanja i ispravljača vezuju mrežne prigušnice, kao što je prikazano na slici 2. (oznaka 8).
Na slici 6. prikazani su osnovni delovi upravljačkog interfejsa DCS800.
Slika 6. Upravljački interfejs ABB DCS800
Upravljanjem iz DCS800, omogućen je rad jednosmerne mašine u generatorskom i
motornom režimu rada, u oba smera obrtanja, dok se upravljanje samim uređajem može vršiti
lokalno - sa kontrolnog panela ili daljinski, iz nadređenog regulatora korišćenjem nekog od
industrijskih protokola ili iz PC-a korišćenjem DriveWindow softvera, na isti način kao i u
slučaju ACS800, ili pomoću upravljačkog pulta - korišćenjem analognih, digitalnih i relejnih
ulaza i izlaza. Postoji i dodatna opcija integracije malog PLC-a unutar DCS800, koja se
ostvaruje ugradnjom dodatne memorijske kartice.
2.3. Ostala oprema
Ostalu opremu čine mrežna prigušnica za trofazni tiristorski četvoro-kvadrantni
ispravljač (oznaka 8 na slici 2.), otpornik za kočenje u jednosmernom kolu frekventnog
pretvarača (oznaka 9 na slici 2.) i uređaj za merenje snage - multimetar sa klještima F 09
proizvođača Chauvin Arnoux. Ovaj merni uređaj, prikazan na slici 7, koristi se u
laboratorijskoj vežbi za merenje aktivne snage koju asinhroni motor uzima iz frekventnog
pretvarača, tj. iz izvora napona koji nije prosto periodična veličina. Kako asinhroni motor
predstavlja simetrično opterećenje, merenje se vrši vezivanjem naponskih sondi mernog
instrumenta između dve faze i obuhvatanjem provodnika treće faze strujnim kleštima. Na
displeju uređaja moguće je očitati vrednosti (po fazi) za aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu,
kao i faktor snage.
8
Elektromotorni pogoni
Slika 7. Chauvin Arnoux - multimetar sa klještima F 09
3.
ZADATAK
Pročitati predavanje „Optimizacija gubitaka u asinhronom motoru u pogonu sa
skalarnom i vektorskom kontrolom”, koje je ostavljeno u vidu Power Point prezentacije na
sajtu grupe predmeta iz oblasti elektromotornih pogona http://www.pogoni.etf.rs.
Izračunati gubitke u asinhronom motoru za svaku zadatu radnu tačku, oduzimanjem
izračunate mehaničke snage motora od merene električne snage. Spojiti tačke, koje
predstavljaju gubitke za istu zadatu radnu tačku (RTx) pri različitim vrednostima fluksa u
jednu krivu PgubRTx(). Na istom dijagramu nacrtati i sve ostale krive snage gubitaka za
različite radne tačke u funkciji promenljivog fluksa. Uočiti minimalne vrednosti. Postupak
primeniti u slučaju skalarnog upravljanja asinhronim motorom održavanjem odnosa
U/s = const, kao i u slučaju primenjene direktne kontrole momenta asinhronog motora.
Zapisati odgovarajuće komentare koji se odnose na dinamiku karakterističnih veličina pri
promeni fluksa.
3.
POSTUPAK
1. Optimizacija gubitaka u asinhronom motoru u pogonu sa skalarnom kontrolom
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)
i)
Uključiti frekventni pretvarač podizanjem odgovarajućeg osigurača.
Uključiti ispravljač podizanjem odgovarajućeg osigurača. Uključiti računar i pokrenuti
softver za komunikaciju između PC-a i frekventnog pretvarača - DriveWindow.
Izvršiti podešavanje parametara frekventnog pretvarača , tako da asinhroni motor bude
skalarno upravljan (U/s = const), obrće se brzinom koja odgovara nominalnoj
učestanosti (fs=50Hz) i radi sa nominalnom vrednošću fluksa.
Pritiskom na zeleni taster na komandnom pultu pokrenuti jednosmerni motor,
zadavanjem reference momenta preko potenciometra na komandnom pultu. Podešavati
ovu vrednost sve dok se na displeju frekventnog pretvarača ne očita nominalna
vrednost momenta opterećenja (100%). Zapisati odgovarajuće vrednosti za merene i
zadate veličine u odgovarajuće tabele. Isključiti zadatu referencu momenta pomoću
odgovarajućeg prekidača na komandnom pultu.
Podesiti referentu vrednost za učestanost na kontrolnom panelu frekventnog
pretvarača na 30Hz, uključiti referencu momenta pomoću prekidača na kupravljačkom
pultu i zapisati odgovarajuće vrednosti za merene i zadate veličine u tabelu. Isključiti
zadatu referencu momenta pomoću odgovarajućeg prekidača na upravljačkom pultu.
Podesiti referentu vrednost za učestanost na kontrolnom panelu frekventnog
pretvarača na 15Hz i ponoviti postupak pod e).
Isključiti frekventni pretvarač pritiskom na taster stop na kontrolnom panelu. Podesiti
fluks na 90% nominalne vrednosti, podešavanjem odgovarajućeg parametra
frekventnog pretvarača. Podesiti referentu vrednost za učestanost na kontrolnom
panelu frekventnog pretvarača na 50, 30 i 15Hz i za svaku od ovih vrednosti ponoviti
postupak pod e). Posmatrati vremenske dijagrame na ekranu računara pomoću
DriveWindow softvera. Šta se može zapaziti?
Isključiti frekventni pretvarač pritiskom na taster stop na kontrolnom panelu. Podesiti
fluks na 80%, 70 % i 60% nominalne vrednosti i za svaku od ovih vrednosti ponoviti
postupak pod g).
Vratiti fluks na nominalnu vrednost, zadati referentu vrednost za učestanost na
kontrolnom panelu frekventnog pretvarača na 50Hz. Podešavati referencu momenta
jednosmernog motora preko potenciometra na upravljačkom pultu sve dok se na
Optimizacija gubitaka u asinhronom motoru u pogonu sa skalarnom i vektorskom kontrolom 9
j)
k)
l)
m)
displeju frekventnog pretvarača ne očita 50% nominalne vrednosti momenta
opterećenja. Zapisati odgovarajuće vrednosti za merene i zadate veličine u
odgovarajuće tabele. Isključiti zadatu referencu momenta pomoću odgovarajućeg
prekidača na komandnom pultu. Ponoviti postupke pod e), f), g) i h).
Ponoviti postupke pod e), f) i g).
Vratiti fluks na nominalnu vrednost. Rasteretiti asinhroni motor zadavanjem 0%
nominalnog momenta preko kontrolnog panela trofaznog ispravljača. Preko
kontrolnog panela frekventnog pretvarača zadati brzinu u iznosu od 25% nominalne.
Podešavati moment jednosmernog motora preko kontrolnog panela trofaznog
ispravljača, sve dok se na displeju frekventnog pretvarača ne očita nominalna vrednost
momenta opterećenja. Zapisati odgovarajuće vrednosti za merene i zadate veličine u
odgovarajuće tabele.
Ponoviti postupke pod e), f) i g).
Vratiti fluks na nominalnu vrednost. Rasteretiti asinhroni motor zadavanjem 0%
nominalnog momenta preko potenciometra na komandnom pultu
2. Optimizacija gubitaka u asinhronom motoru u pogonu sa direktnom kontrolom momenta
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
Izvršiti podešavanje parametara frekventnog pretvarača , tako da asinhroni motor radi
sa direktnom kontrolom momenta, obrće se nominalnom brzinom i radi sa
nominalnom vrednošću fluksa.
Podešavati vrednost referentnog momenta jednosmernog motora preko komandnog
pulta sve dok se na displeju frekventnog pretvarača ne očita nominalna vrednost
momenta opterećenja (100%). Zapisati odgovarajuće vrednosti za merene i zadate
veličine u odgovarajuće tabele. Uključiti opciju za optimizaciju radne tačke u pogledu
gubitaka snage podešavanjem odgovarajućeg parametra frekventnog pretvarača i
zapisati potrebne vrednosti u tabelu. Isključiti opciju za optimizaciju.
Podesiti referentu vrednost za brzinu na kontrolnom panelu frekventnog pretvarača na
50% nominalne vrednosti, uključiti referencu momenta pomoću prekidača na
upravljačkom pultu i zapisati odgovarajuće vrednosti za merene i zadate veličine u
tabelu. Uključiti opciju za optimizaciju radne tačke u pogledu gubitaka snage
podešavanjem odgovarajućeg parametra frekventnog pretvarača i zapisati potrebne
vrednosti u tabelu. Isključiti opciju za optimizaciju. Isključiti zadatu referencu
momenta pomoću odgovarajućeg prekidača na upravljačkom pultu.
Podesiti referentu vrednost za brzinu na kontrolnom panelu frekventnog pretvarača na
25% nominalne vrednosti i ponoviti postupak pod c).
Isključiti frekventni pretvarač pritiskom na taster stop na kontrolnom panelu. Podesiti
fluks na 90% nominalne vrednosti, podešavanjem odgovarajućeg parametra
frekventnog pretvarača. Podesiti referentu vrednost za brzinu na kontrolnom panelu
frekventnog pretvarača na 100%, 50% i 25% nominalne vrednosti i za svaku od ovih
vrednosti ponoviti postupak pod c). Posmatrati vremenske dijagrame na ekranu
računara pomoću DriveWindow softvera. Šta se može zapaziti?
Isključiti frekventni pretvarač pritiskom na taster stop na kontrolnom panelu. Podesiti
fluks na 80%, 70 % i 60% nominalne vrednosti i za svaku od ovih vrednosti ponoviti
postupak pod e).
Vratiti fluks na nominalnu vrednost, zadati referentu vrednost za brzinu na kontrolnom
panelu frekventnog pretvarača na 100%. Podešavati referencu momenta jednosmernog
motora preko potenciometra na upravljačkom pultu sve dok se na displeju frekventnog
pretvarača ne očita 25% nominalne vrednosti momenta opterećenja. Zapisati
odgovarajuće vrednosti za merene i zadate veličine u odgovarajuće tabele. Isključiti
10
Elektromotorni pogoni
h)
zadatu referencu momenta pomoću odgovarajućeg prekidača na upravljačkom pultu.
Ponoviti postupke pod c), d), e) i f).
Vratiti fluks na nominalnu vrednost. Rasteretiti asinhroni motor zadavanjem 0%
nominalnog momenta preko potenciometra na upravljačkom pultu. Isključiti vežbu
dovođenjem opreme u beznaponsko stanje.
5.
IZVEŠTAJ
Za merenja karakterističnih veličina asinhronog motora koristiti pokazivanja na displeju
pretvarača.
1. Optimizacija gubitaka u asinhronom motoru u pogonu sa skalarnom kontrolom
m  100% - nominalni moment opterećenja:
zadati fluks
u odnosu
na nom.
vrednost
100%
90%
80%
70%
60%
fs
[Hz]
brzina
[o/min]
Us
[V]
Pul·3
[W]
Piz [W] 
P [W]  Pul  Piz
2 
n [o/min]  m [Nm] gub
60
Piz [W] 
P [W]  Pul  Piz
2 
n [o/min]  m [Nm] gub
60
50
30
15
50
30
15
50
30
15
50
30
15
50
30
15
m  50% nominalne vrednosti momenta opterećenja:
zadati fluks
u odnosu
na nom.
vrednost
100%
90%
fs
[Hz]
50
30
15
50
30
15
brzina
[o/min]
Us
[V]
Pul·3
[W]
Optimizacija gubitaka u asinhronom motoru u pogonu sa skalarnom i vektorskom kontrolom11
80%
70%
60%
50
30
15
50
30
15
50
30
15
m  25% nominalne vrednosti momenta opterećenja:
zadati fluks
u odnosu
na nom.
vrednost
100%
90%
80%
70%
60%
fs
[Hz]
50
30
15
50
30
15
50
30
15
50
30
15
50
30
15
brzina
[o/min]
Us
[V]
Pul·3
[W]
Piz [W] 
P [W]  Pul  Piz
2 
n [o/min]  m [Nm] gub
60
12
Elektromotorni pogoni
2. Optimizacija gubitaka u asinhronom motoru u pogonu sa direktnom kontrolom momenta
m  100% - nominalni moment opterećenja:
zadati fluks n [%]
u odnosu
na nom.
vrednost
100%
90%
80%
70%
60%
100
50
25
100
50
25
100
50
25
100
50
25
100
50
25
brzina
[o/min]
Is
[A]
Pul·3
[W]
Piz [W] 
P [W]  Pul  Piz
2 
n [o/min]  m [Nm] gub
60
Optimizacija gubitaka u asinhronom motoru u pogonu sa skalarnom i vektorskom kontrolom13
m  50% nominalne vrednosti momenta opterećenja:
zadati fluks n [%]
u odnosu
na nom.
vrednost
100%
90%
80%
70%
60%
brzina
[o/min]
Is
[A]
Pul·3
[W]
Piz [W] 
P [W]  Pul  Piz
2 
n [o/min]  m [Nm] gub
60
Piz [W] 
P [W]  Pul  Piz
2 
n [o/min]  m [Nm] gub
60
100
50
25
100
50
25
100
50
25
100
50
25
100
50
25
m  25% nominalne vrednosti momenta opterećenja:
zadati fluks n [%]
u odnosu
na nom.
vrednost
100%
90%
80%
70%
60%
100
50
25
100
50
25
100
50
25
100
50
25
100
50
25
brzina
[o/min]
Is
[A]
Pul·3
[W]
14
Elektromotorni pogoni
Download

Elektromotorni pogoni - Elektrotehnički fakultet