USPILI SMO!
Bunjevački Nacionalni Savet
) %$"$ &' (*+! $) %$"$ #* $
Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine
National Council of the Bunjevac Ethnic Minority
Slušajte radio emisije na bunjevačkom
jeziku – „Bunjevačka rič”
SKUPILI SMO
POTRIBAN BROJ
POTPISA, AL NJI JOŠ
UVIK MOŽTE DAVAT
DO 21. MAJA
2010. GODINE
Izañite na izbore 6. juna!
Radio Novi Sad - 100 MHz vrime emitovanja:
petak 22.00 - 22.30 sati
Radio Subotica - 89,6 MHz vrime emitovanja:
subota 20.00 - 20.30 sati
Radio „Trend” - Bačka Topola 97,8 MHz vrime emitovanja:
nedilja 12.00 - 12.30 sati
Radio Sombor - 97,5 MHz 14.00 - 14.30 sati
Gledajte bunjevačku emisiju „SPEKTAR”
Televizija Novi Sad – II program
vrime emitovanja: subatom od 15.30, a repriza
je naredne subate od 15.30 sati
Bunjevački nacionalni praznici:
PODVIKUJE
BUNJEVAČKA VILA
PODVIKUJE BUNJEVAČKA VILA
IZ OBLAKA RAŠIRILA KRILA,
OJ BUNJEVČE PROBUDI SE SADA
STAREŠINO SUBOTIČKOG GRADA.
MENE MATI UČILA PIVATI
PIVAJ SINE DA BUNJEVCI ŽIVE,
NEK NAM ŽIVI NAŠA MILA BAČKA,
TAMBURICA, PISMA BUNJEVAČKA.
NE ZOVEMO SAMO BOGATAŠE
VEĆ I DRUGE STANOVNIKE NAŠE,
JA SAM SINAK SUBOTICE GRADA
NE DAM VIŠE DA MOJ NAROD STRADA.
BUNJEVAČKA SVEČANA PISMA
2. februar, Dan velikog prela
23. februar, Dan izbora prvog novog Nacionalnog savita
15. avgust, Dan Dužijance
25. novembar, Dan kad je 1918. godine u Novom Sadu
održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca
i ostali Slovena
Positite naše internet strane
www.bunjevci.org.rs
OSNIVANJE I FUNKCIONISANJE NIU „BUNJEVAČKOG INFORMATIVNOG CENTRA POMOGLI
MINISTARSTVO
KULTURE
REPUBLIKE
SRBIJE
POKRAJINSKI
SEKRETARIJAT
ZA INFORMACIJE
AUTONOMNE
POKRAJINE
VOJVODINA
SADRŽAJ
Rič urednika
Informativno-političko glasilo
bunjevačke nacionalne manjine
Godina VI Broj 59
Maj 2010. godine
Cina 50 dinara
Izlazi prve nedilje u misecu
Izdavač:
NIU „BUNJEVAČKI INFORMATIVNI
CENTAR” - Subotica
Osnivač izdavača:
NACIONALNI
SAVET BUNJEVAČKE NACIONALNE
MANJINE
Direktor NIU „BIC” i
glavni i odgovorni urednik:
mr Suzana Kujundžić – Ostojić
Poštivana čeljadi,
Vrime za izbor novog Nacionalnog savita, o čem se već duže vrimena divani,
uveliko se približilo. Do sad su prijavljene tri izborne liste, a najavljeno je još nikoliko. Ono što je najvažnije kod ovi izbora za Bunjevce je to što će narod moć neposridno, demokratski, izabrat nacionalni savit po svojoj volji. O tom šta je nacionalni savit, šta je njegova uloga pisali smo skoro iz broja u broj „Bunjevački novina”, pa opet podsitićemo još jedared on se stara o: kulturi, informisanju, obrazovanju i službenoj upotribi jezika. Jednom riči, nacionalni savit je motor koji pokreće sve bunjevačke institucije. On određiva u kojem pravcu i kojom brzinom će
Bunjevci napridovat u ostvarivanju svi svoji prava.
Zato je važno da svi koji su se upisali u poseban birački spisak Bunjevaca iskoriste svoje pravo, izađu 6. juna na izbore i dadu svoj glas onoj listi za koju misle
da će najbolje i najodgovornije sprovest u dilo bunjevačke interese.
Mr Suzana Kujundžić -Ostojić
Savit novina:
Mijo Mandić, Marija Šamu, Joso Poljaković
Sadržaj
Tehnički urednik:
Ivan Stantić
Stalni saradnici:
Ana Vojnić Kortmiš, Livia Tričko Stantić,
Joso Poljaković, Desa Kujundžić, Marija
Horvat, Ružica Parčetić, Nikola Sedlak,
Dragan Tovarišić, Tamara Babić
Naslovna strana:
Proliće
Strana 4
Strana 5-6
Strana 7-8
Strana 9
Strana 12
Strana 17
Adresa:
Trg cara Jovana Nenada 15/1,
24000 Subotica
Telefon/fax: 024 523-505
e-mail: [email protected]
Tekući računi:
160-143270-73 i 335-16082-21
Štampa:
Rotografika Subotica
Tiraž:
1.000
Dizajn:
Studio Trid Beograd
Distribucija:
„Štampa sistem” - Beograd, „Press international” - Novi Sad, „Futura plus” Zemun
Nacionalni savet
bunjevačke nacionalne manjine:
Kancelarija u Subotici:
Trg cara Jovana Nenada 15/5,
24000 Subotica
Telefon/fax: 024 554-881
e-mail: [email protected],
[email protected]
Regionalna kancelarija u Somboru:
Staparski put br. 10, 25000 Sombor
Telefon/fax: 025 449-175
Godina VI, Maj 2010, broj 59
4
Nuz jezik izučava se cila
baština
5-6
Proglašena prva bunjevačka
lista
6
Sačuvajmo ikavicu za nove
naraštaje
7-8
Lipše prostorije, nove sekcije i dičiji hor „Tandrak”
9
Seosko stanovništvo u Savit
12
Puno posla i puno optimizma
14
Kreativnost i izazov
17
Polivači, divojke, svirka i
fijakeri
Ako i vi želite da vam poštaš svakog prvog u misecu donese „Bunjevačke novine” pritplatite se na nji.
Godišnja pritplata je 420 dinara, a od junskog do decembarskog broja je 245 dinara.
Platit možete na naš tekući račun: 335-16082-21 (Metals Banka) sa naznakom za pritplatu.
Godišnja pritplata za inostranstvo je 20 evra.
Platit možete na naš devizni racun: IBAN: RS35335007010004868865; SWIFT: MBSORS22
sa naznakom za pritplatu (Metals Banka).
Posli uplate nazovite nas, kako bi upisali vašu kućnu adresu: 024 523-505
3
VISTI
ĐURĐICA SKENDEROVIĆ: ZAŠTO JE VAŽNO DA DICA POČNU UČIT
BUNJEVAČKI OD PRVOG RAZREDA OSNOVNE ŠKULE
Nuz jezik izučava se cila baština
P
očo je upis u prve razrede
osnovne škule i roditelji mogu već sad za svoje dite odabrat izborni pridmet. Pošto je Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture jedan od nji, Đurđica Skenderović, član privrimenog organa Bunjevačkog nacionalnog savita, obraća se roditeljima i
objašnjava nam zašto je važno da
se dica uključe u ovaj izborni pridmet već od prvog razreda osnovne
škule.
Ovo je treća škulska godina kako se u osnovnim škulama u Subotici a prva u Somboru, izučava
bunjevački govor. Počelo se sa 80
učenika u Subotici, slideće godine
je bilo priko sto, a ove godine upisan je 171 učenik u 11 osnovni škula, a jedna od nji je u Somboru.
– Poslidnji 60-ak godina izučavanje bunjevačke nacionalne
kulture je bilo zapostavljeno –
divani Đurđica Skenderović.
– Ono je sad donekle pod-
staknuto i formiranjom Bunjevačkog nacionalnog savita 2003.
godine, i donošenjom Statuta
Vojvodine prošle godine, di su
Bunjevci zvanično priznati ko
posebna nacionalna manjina.
Ističuć zašto je potribno da se
bunjevački govor izučava u škuli
ko poseban izborni pridmet, i zaš-
to već od prvog razreda, Đurđica
Skenderović je kazala:
– Ne radi se samo o potribi
učenja jezika. Poenta je da Bunjevci do 1991. godine nisu imali
mogućnost da se izjašnjavaje ko
Bunjevci, pa je izosto jedan dugogodišnji period učenja bunjevačkog jezika a sotim i nigovanja
IN MEMORIAM
Aleksandar
Marganić
(1914-2010)
Samo par dana nakon što smo ga u
našim, „Bunjevačkim novinama” pridstavili u intervjuu, Aleksandar Marganić
iz Bajmoka je umro u 96. godini, krojač
koji se proslavio ko jedan od najbolji
fodbalera kadgodašnje Jugoslavije. Marganić se fodbalom počo bavit u najranijem ditinjstvu, a ko vrlo mlad posto je
odličan fodbaler oko kojeg su se klubovi u Beogradu otimali. Vrhunac karijere
je bilo njegovo učešće u reprezentaciji pridratne
Jugoslavije.
Posli Drugog svitskog rata, kad se
vratio u Bajmok, ponovo je oživio bajmočki fodbalski klub, di je godinama
bio pridsidnik i trener, a kasnije je radio
i ko fodbalski sudija.
Marganić krojački zanat nije ostavio
sve do penzije. Sve do nikoliko miseci
prid kraj krećo se i radio jednostavnije
poslove, a fodbal mu je bila najčešća tema razgovora. Saranjen je na bajmočkom groblju, a na grob je, po njegovoj želji, metnuta fodbalska lopta s cvićom.
kulturne baštine a naročito iz
oblasti istorije. Zato je bitno da
naši mali prvaci od samog početka upoznaje s kulturom Bunjevaca.
Nedavno je Privrimeni organ
Bunjevačkog nacionalnog savita
uputio pismo svim direktorima
osnovni škula, di se već pridaje
ovaj izborni predmet, al i tamo di
tek triba da se uvede.
– U tom pismu smo zamolili
direktore da obaviste roditelje
prilikom njevog anketiranja o izboru izbornog pridmeta za svoje
dite. Ovo je prvo anketiranje ove
škulske godine i radi se prilikom
upisa u prvi razred, a konačno će
bit kad se formiraje odiljenja 1.
septembra. Posebno apelujemo
na roditelje prvaka da odaberu
ovaj pridmet, jel ga dica vole i s
uživanjom uče o svojem poriklu.
Na kraju Đurđica Skenderović
je kazla da će se uskoro pojavit udžbenici za bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture, posli
dugačkog čekanja.
V. M.
4
Godina VI, Maj 2010, broj 59
VISTI
ODRŽANA KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU LISTE BROJ JEDAN
„SAD I UVIK - SAMO BUNJEVCI” mr SUZANA KUJUNDŽIĆ - OSTOJIĆ,
ZA IZBOR BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITA
Proglašena prva
bunjevačka lista
U
Bunjevačkoj matici je 20.
aprila održana konferencija za štampu na kojoj je
koalicija za listu broj jedan pridstavila 23 svoja kandidata za izbor novog Bunjevačkog nacionalnog savita ko i njeve ciljove. U ovoj koaliciji se nalaze Bunjevačka matica,
KUD „Bunjevka”, Udruženje građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora i Bunjevačka stranka Vojvodine. Izbori za nacionalne savite u
ciloj Srbiji biće održani 6. juna.
Lista je privaćena u Ministarstvu
za ljudska i manjinska prava 19.
aprila. Lista je zanimljiva i po tom
što je na njezinom čelu žena, ženski pol je na ovoj listi zastupljen više
od polovine.
Mr Suzana Kujundžić - Ostojić, direktor Bunjevačkog informativnog centra i glavni i odgo-
vorni urednik „Bunjevački novina”, otvorila je konferenciju i izmed ostalog kazala:
– Prilikom sačinjavanja izborne liste od 23 imena vodilo se računa da ti ljudi mogu poboljšat
kvalitet u određenim segmentima života Bunjevaca u Subotici i
u Somboru, i svudan di oni žive:
u oblasti kulture, informisanja,
obrazovanja i službene upotribe
jezika. Ostali su vrlo važni i ozbiljni zadaci koje triba da završi
novi Nacionalni savit. Od koji je
standardizacija bunjevačkog jezika na prvom mistu. Ona je u
toku i triba je privest kraju, što će
se uradit s završetkom dopunjenog izdanja Bunjevačkog ričnika i izrade bunjevačke gramatike. Dok bunjevačka gramatika
od I - IV razreda „Klupko” triba
uskoro da ugleda svitlost dana –
kazala je mr Suzana Kujundžić Ostojić, koja je nosilac navedeni
projekata.
Zatim je mr Suzana Kujundžić
Ostojić dodala:
– Velika mi je čast al i obaveza
bit na čelu ovi 23 ljudi, kojima je
zajedničko to što su izuzetno
privrženi svom narodu, za koji
su se zalagali dugi niz godina
svojim radom iz razni oblasti, pa
su ko taki u svojem narodu i poznati i priznati. Mislimo da ćemo
s ovim ljudima poboljšat sve one
segmente dilovanja za koje je zadužen Nacionalni savit. Veliko
fala svakom Bunjevcu koji se
upiso u poseban birački spisak,
jel na taj način mož svojim glasom uticat na budućnost svojeg
naroda.
SAMO BUNJEVCI
Lista br. 1 „Sad i uvik samo Bunjevci” mr Suzana Kujundžić - Ostojić
1. mr Suzana Kujundžić Ostojić
2. dr Andrija Peić Tukuljac
3. Josip Bošnjak
4. Kata Kuntić
5. Marko Marjanušić
6. Ivan Bošnjak
7. Marija Šamu
8. Aleksandar Matković
9. Ivan Vojnić Kortmiš
10. Tamara Babić
11. Mirko Babičković
12. Marija Bošnjak
13. Ana Popov
14. Goran Vojnić Purčar
15. Jadranka Tikvicki
16. dr Aleksandar Raič
17. Nela Ivić
18. Mijo Mandić
19. Jasna Buljovčić
20. Zvonko Stantić
21. Gabriela Diklić
22. Velibor Mačković
23. Antun Fratrić.
Marko Marjanušić, podpridsidnik Bunjevačke matice, naglasio
je da je do sad ova koalicija postigla
dva cilja.
– Bunjevačka matica je zajedno sa svojim partnerima postigla
svoj prvi cilj, prikupila je 8 iljada
glasova da bi mogli ostvarit izlazak na neposridne izbore, što je
najbolji način da se za Nacional-
Godina VI, Maj 2010, broj 59
5
VISTI
ni savit izaberu pošteni ljudi koji
će dostojno moć da pridstavljaje
Bunjevce.
– Ostvaren je i drugi važan cilj,
a to je da se oformi dobra izborna lista i da se ona prida na vrime. Lista nosi broj jedan, što kazuje da smo bili dobro ogranizovani, da smo uspišno izvršili sve
pripreme. Na toj izbornoj listi
nalaze se poznata bunjevačka
imena koja nisu kompromitovana, to su ljudi koji se bore za Bunjevce, za bunjevačka nacionalna prava. Zastupljena su obadva
pola i različite struke. Sad je na
građanima Bunjevcima da odrade svoj dio posla, da prija neg što
se odluče da 6. juna izađu na izbore, dobro pogledaje sve izbor-
ne liste, da ji izanaliziraje i promisle i tek onda da se odluče za
jednu listu. Jel od tog će zavisit
kako će funkcionisat budući Nacionalni savit, jel će moć dostojanstveno zastupat sva njeva htenja i prava. Ako zaokruže listu
broj jedan, mi ćemo se maksimalno potrudit da to povirenje
koje nam je dato i opravdamo.
Kata Kuntić, pridsidnik KUD „Bunjevka”, je podsitila da je ova koalicija počela sarađivat prošle godine:
– Do danas smo postigli da
smo prvi upisani med bunjevačke liste. Ova koalicija je ostala na
autohtonoj liniji, da su Bunjevci
samo Bunjevci i to je ono najvažnije što triba da nas pridstavlja
kod Bunjevaca. Mislim da su pri-
poznatljive sve ove naše institucije u koaliciji. Tušta smo uradili
na upisu stanovništva u zdravo
malo vrimena. KUD „Bunjevka”
od ovi izbora puno očekiva i nadamo se dobrim rezultatima, a
samim tim i da se i sve nadležnosti Nacionalnog savita uspišno rešavaje. Pozivamo sve Bunjevce koji će pripoznat autohtonu liniju Bunjevaca i sve naše institucije koje su i dosad radile na
tom, da izađu na izbore i glasaje
za listu broj jedan.
Novinarima se obratio i Branko
Francišković, pridsidnik Bunjevačke stranke Vojvodine.
– Razvoj i egzistencija ukupnog bitisanja svakog naroda, pa i
bunjevačkog, zavisi od tog ko-
liko uspe da ostvari svoje državne, nacionalne, istorijske, kulturne i, u svakom slučaju, političke interese. U tom smislu se
Bunjevačka stranka Vojvodine i
pojavljiva ko koalicioni partner,
da da podršku, da da svoj doprinos, da zajedno sa drugima kreira i podrži sve aktivnosti koje
radi Nacionalni savit. Mi mislimo da je to sasvim korektan pristup podrške vlasti Nacionalnom
savitu, a podrška vlasti se dobija
kroz podršku politički stranaka.
S obzirom da su drugi pozvali
Bunjevce da glasaju za nji, ja bi u
skladu sa ovom listom kazo - sad
i uvik najbolji su na prvom mistu! Bunjevci, glasajte za listu broj
jedan!
V. M.
GORAN VOJNIĆ PURČAR – O STUDIJAMA ISTORIJE I VAŽNOSTI OBIČAJA
Sačuvajmo ikavicu za
nove naraštaje
Svako u životu ima svoj put kojim želi ić, tako i naš mladi Bunjevac - Goran Vojnić Purčar
apsolvent istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu želi da se u budućnosti posveti svojoj
profesiji istoričara
G
oran Vojnić Purčar, stipendista BNS-a, za koji misec će bit diplomirani istoričar. Zatekli smo ga u Istorijskom
arhivu, di se nalazi na civilnom odsluženju vojnog roka. Ode je uspio
spojit ove dvi stvari i trudi se svakim danom obogati svoje istorijsko znanje.
O istoriji, velikoj ljubavi još iz
osnovne škule, Goran vako divani:
– Štogod me je privlačilo istoriji još od ditinjstva. Onda sam
malo „zaluto” u sridnju poljoprivrednu škulu u Bačkoj Topoli. Al
sam zato upisom na studije istorije opet došo na svoj - pravi put.
Goran je apsolvent na filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
– Ode sam najviše zavolio
pridmet nacionalna istorija no-
6
vog vika, kazo nam je Goran Vojnić Purčar.
– O istoriji Bunjevaca je pisalo
puno eminentni stručnjaka, pripovida Goran. – Čitajuć ta dila i
ja sam se opridilio okušat iz ove
oblasti. Tema mojeg diplomskog
rada je „Običaji Bunjevaca ko
vid očuvanja nacionalnog identiteta u 20 viku”.
– Ovu temu sam odabro jel smatram da su običaji upravo ono što
je najkarakterističnije kod Bunjevaca. Izmed ostali to su kraljice
(običaj na Dove), Materice (običaj prid Božić), polivanje (običaj
na drugi dan Uskrsa - Vodeni ponediljak). Ovi običaji su najtipičniji za Bunjevce.
– Svaki od ovi običaja se veziva
za određeni veći praznik kao što
su Božić – rođenje Isusa Krista,
Uskrs – uskrsnuće Isusa Krista.
Iz ovog možemo zaključit da su i
Bunjevci, ko i drugi narodi,
brinili o svojoj viri, tradiciji i
postojanju tokom više stotina
godina unatrag. Tako i običaj
kraljica koji se dešava na Dove
potiče još iz paganski vrimena di
se veliča boginja prolića „Ljelja“.
Nakon završeni osnovni studija
istorije Goran želi upisat i master
studije na istom fakultetu, di bi
proširio i upotpunio svoje znanje
na području istorije. U svoje slobodno vrime voli čitat literarturu
koja ima istorijsku tematiku i sotim se takođe pripravlja za svoj budući poziv - profesora istorije.
– U budućnosti bi se volio
posvetit istraživanju Bunjevaca
u periodu od 1918. godine, i istraživati njev položaj i bitisanje u
Kraljevini i kasnije u socijalističkoj Jugoslaviji, objasnio je Goran.
Nije ritkost da danas mladi Bunjevci izbigavaje divanit bunjevački, čak i kad ga dobro znadu. To
nije slučaj i s Goranom, koji svoj
maternji jezik divani zdravo dobro. Evo šta o tom kaže ovaj dvadesetčetvorogodišnjak:
– Ono što bi poručio mladima
je da sačuvaje bunjevačku ikavicu i da svako od nas da doprinos našim bunjevačkim institucijama. Da opstanemo u ovom
procesu glabalizacije, jel ako ne
budemo radili na tom nećemo
imat šta ostavit budućim pokolenjima.
T. B.
Godina VI, Maj 2010, broj 59
VISTI
KATA KUNTIĆ, PRIDSIDNICA KUD „BUNJEVKA” O NOVINAMA U RADU
OVOG DRUŠTVA
Lipše prostorije, nove sekcije i
dičiji hor „Tandrčak”
Prostorije KUD-a „Bunjevka” se renoviraje i sve će izgledat drugčije, osim postavke salaša i divojačke sobe. Novost je i tek formiran dičji hor koji će dobit ime „Tandrčak”, ko i obnavljanje Dramske sekcije, koja do kraja godine triba da postavi komediju
„Trinajst grišni slova” Marka Peića. U planu je da Sekcija narodni rukotvorina osnuje radionicu za tkanje
K
UD „Bunjevka”, koji postoji
od 1996. godine i niguje
bunjevačku kulturnu tradiciju i posli četrnajst godina rada
nalazi se, moglo bi se kast, na novom početku. Ona najvidljivija
promina je renoviranje njevi prostorija u Ulici Miloša Obilića 6, al tu
je i ponovno formiranje dramske
sekcije ko i formiranje dičjeg hora.
O svemu tom divanimo sa Katom
Kuntić, pridsidnicom KUD „Bunjevka”.
O novinama koje se pripravljaje
u KUD-u „Bunjevka” Kata Kuntić
kaže:
– Zasad je cigurno cilj obnovit
Dramsku sekciju, brez obzira što
nismo ništa novaca dobili ove
godine za dramu, al je činjenica
da je u besparici jedino to moguće. Ova sekcija je već naučila
radit volonterski. Ove godine
pripravićemo pridstavu „Trinajst grišni slova”, tekst za nju je
napiso Marko Peić. Tekst je napisan 1963. godine i nije na bunjevačkom, al gospodin Peić mi je
dozvolio da ga privedem i prilagodim temu današnjem vrimenu, jel u tekstu se radi o nezaposlenosti, socijalno ugoroženom stanovništvu. Radnja se događa u jednom našem velikom
evropskom gradu, al bi je ja sad
spuštila u ovu našu domaću situaciju, i to bi bila jedna blaga
komedija.
Kako kaže Kata Kuntić, ovu
pridstavu bi premijerno prikazali
digod na zimu, do kraja godine.
Ako pridstava bude dobra planiram da slideće godine s njom iđemo na Smotru dramskog amaterskog stvaralaštva.
Na pitanje di se sve planira ig-
14 GODINA RADA KUD „BUNJEVKA”
KUD „Bunjevka” osnovan je 1996.godine u Tavankutu. Ogranizuje PRVI
FESTIVAL BUNJEVAČKOG
NARODNOG STVARALAŠTVA, 1998. godine, a sve u
cilju očuvanja bunjevačkog
identiteta. Od 2000. godine KUD „Bunjevka” društva diluje i radi u Subotici.
Rukovodioci sekcija, ujedno su i članovi Glavnog odbora. Glavni odbor ujedno
čini Organizacioni odbor
svih manifestacija, koji se
Godina VI, Maj 2010, broj 59
proširuje po potrebi sa
stručnim i kvalifikovanim
osobama raznih profila. U
2004.g. KUD Bunjevka, se
seli po treći put, počinje
opet ispočetka. Konačno,
od Grada dobija na korištenje prostorije u ulici Miloša Obilića 6. u Subotici.
U 2007. godini broji 100
članova. Programske osnove društva su očuvanje bunjevačke kulture uopšte,
ko i drugi naroda i narodnosti.
rat ova pridstava Kata Kunić nam
kaže:
– Činjenica je da KUD „Bunjevka” nije ni imala veliku sriću,
pridstave su se uglavnom posli
premijere ponovile jedared jel dvared, ne mož drugačije jel novaca
nema. Jedino su „Bunjevački svatovi” obašli sela, pritprošle zime.
S pridstavom „Trinajst grišni slova” je najvažnije napravit premijeru i odigrat je na još dva-tri
mista di ima našeg bunjevačkog
svita. Srićna sam što oko sebe
imam jednu grupu zaljubljenika
u dramu. Bitno nam je da se ne
skupljamo na praznom divanu,
neg da se skupimo pa radimo ovo.
O sekciji narodne baštine:
– U KUD „Bunjevka” bi ostala
sekcija narodni rukotvorina. Ima
lipi ideja članova ove sekcije koji
su joj prominili ime u „narodne
baštine”. Oni bi volili i kake tematske radionice pravit na temu
tkanja.
O radu dičijeg hora:
– Prioritet nam je rad dičijeg
hora, kojeg vodi Irina Kovačev.
Ona s njima stvarno radi jako lipo i svaki put kad prisustvujemo
na njevoj probi mi se oduševimo.
Pivaje dica različit repertoar na
različitim jezicima. Novina je i ta
7
VISTI
što će ovaj hor dobit ime „Tandrčak”, po našem dičijem listu
na bunjevačkom jeziku a ime mu
je dala njegova urednica mr Suzana Kujundžić - Ostojić. Već
sad hor se priprema za dva nastupa, proslavu godišnjice lista
„Tandrčak” i promociju knjige
Tamare Babić.
Izdali ste jedan muzički CD, jel
su u planu i drugi?
– Mislim da bi slideći tribo
snimit dičji hor. Oni pivaje bunjevačke pisme, al mislim da
triba napravit jedan miks u kojem će biti i drugi pisama naminjeni dici. Već imamo lipi moderniji pisama na bunjevačkom
jeziku, koje bi mogli snimit i da
taki CD postane i poklon dici za
rođendan – kazla je Kata Kuntić
za „Bunjevačke novine”.
Ko su finansijeri projekta renoviranja KUD-a „Bunjevka” i šta je
sve urađeno?
– U okviru ovog renoviranja
prostorija KUD-a „Bunjevka”
skinut je stari plafon i metnut je
nov, gipsani, prominjeni su električni vodovi jel metnuti su reflektori. U jednom uglu metnuto
je pročelje salaša s pendžerima,
8
metnute su podne pločice i renoviran je sanitarni čvor. Etno
postavka, koja
je i do sad bila,
se neće dirat,
znači da ostaje
divojačka soba i
salaš.
Ove godine nije bilo izložbe za
Uskrs?
– Nije bilo jel
nismo imali novaca. Više nema
otkaleg, a novca
mora bit, brez
njeg se ne mož
radit, a ušli smo
i u ovo renoviranje.
Šta je s folklornom sekcijom,
jel će je bit?
– Više ne. Uslovi za to su u
KUD-u „Bunjevka” loši. Prvi
razlog je neodgovarajući prostor, a drugi sidište našeg društva.
Oko nas ima više kulturno-umitnički društava u gradu koja već
dugo postoje, tako da tu konkurenciju ne možemo pobidit. To
smo mi zdravo dobro radili u
Malom Bajmoku. Tamo smo imali priko 150 članova, jel Mali Bajmok nije imo ništa, pa su roditelji puštali dicu kod nas da se čimegod bave.
KUD „Bunjevka” je uvik pridnjačila sa svežim i interesantnim
idejama, kako za izložbe tako i za
Festival bunjevačkog narodnog
stvaralaštva. Jel ste zbog tog bili
nagrađivani jel ste imali problema?
– Nisam nikad očekivala nagrade, ne znam ni šta su nagrade
za ovo što ja radim. Meni su veće
nagrade bile osmij i zadovoljstvo
ljudi kad su vidili štogod što smo
napravili. A za Festival bunjevačkog narodnog stvaralaštva mi je
drago da je trajo i da traja, al ne
znam dokle će opstat. Kroz festival sam stekla jedno veliko iskustvo i tušta sam naučila. Moram kasti da sam se pripremajuć
ga susrila sa pametnim i stručnim ljudima, pa i to mi je veliko
iskustvo. Al kroz njega sam i
proživila puno muka. Dobro je
što je postojo, evo sad je njegovu
organizaciju priuzela Tamara
Babić, dugogodišnji član KUD-a.
Ne znam jel bi imala snage za to,
al ću joj maksimalno pomoć da
festival nastavi da živi.
KUD „Bunjevka” je i u koaliciji
liste broj jedan na izborima za Bunjevački nacionalni savit. Šta očekujete od izbora za novi Bunjevački nacionalni savit?
– Očekujem da se iz korena
štogod promini. U svemu do sad
meni zdravo smeta to što su ode
upleteni pojedinačni, lični interesi. Očekujem da napravimo
jednu ozbiljnu prominu, da se
jedna grupa ljudi ozbiljno pozabavi sa standardizacijom jezika.
Što se tiče informisanja, ono što
je uradio Bunjevački informativni centar velika je stvar za Bunjevce, mi nismo prija tog imali
ništa. Ono što je izdavala Bunjevačka matica bio dobar početak,
al mislim da informisanje sad
već cvata, al i to mož bit bolje.
Imamo osnovu za dobar nastavak sa ljudima koji su sad tu. Nisam tu da bi samo KUD „Bunjevka” cvatala, neg da napravimo
reda u našoj kulturi, da se zna šta
je to što, na primer, triba da iđe
na TV, šta je to što triba da iđe u
javnost, da me nije sramota da
gledam bilo kaku manifestaciju,
neg da to bude dika. Drugo, mislim da ne bi tribalo da se radi samo na amaterizmu, neg da se
počne radit i na profesionalnom
nivou. Imamo mi pametni ljudi
koji bi se temama Bunjevaca bavili na intelektulanom i profesionalnom nivou.
S. K. O.
ZNAČAJNI PROGRAMI I PROJEKTI
Danas nakon 14 godina
KUD „Bunjevka” ima više
tradicionalni manifestacija
koje pridstavljaje bunjevačko izvorno narodno stvaralaštvo: Bunjevačko divojačko prelo, Uskršnje manifestacije, Polivači na Voden ponediljak, Kraljice na
Dove, Festival bunjevačkog narodnog stvaralaštva
i Uskršnje i Božićne izložbe narodnih rukotvorina. Etno postavke. KUD
„Bunjevka” je u okviru Festivala bunjevačkog narodnog stvaralaštva obnovila i
prezentovala dilove bunjevačke kulture, istorije, tradicije koja je već davno zaboravljena, ko npr. Bunjevačke groktalice, koleda, betlemare i dr.
U okviru svog četrnajstogodišnjeg rada, KUD
„Bunjevka” realizovala je
značajne projekte: CD-bunjevačke izvorne pisme
„Bunjevki” hora KUD Bunjevka, Subotica, 2002.; brošura „Tragom nasleđa” autor Tamara Babić, KUD
Bunjevka, Subotica, 2007.;
knjigu, „Bunjevka” monografija, autor Kata Kuntić,
Subotica, Bunjevačka ma-
tica, 2008.; brošura „Molitva Bunjevaca”, autor Tamara Babić, KUD Bunjevka, Subotica, 2008.; CD sa
svi sedam pozorišni pridstava: „Čestitam Vam matarice”1999, „Bunjevačko
divojačko prelo” 2002, „Kraljice na Dove”2001, „Običaji za Božić” 2003, „Bunjevačka tradicija u tranziciji” 2004, „Odvirandženi pendžeri salaša” mjuzikl
2006, „Bunjevački svatovi”
2008; CD s više izvorni narodni običaja, etno izložbi
i izložbi narodni rukotvorina
KUD Bunjevka u okviru
svog prostora ima dvi stalne etno postavke: „Divojački štafir” i „Salaš”.
U svim projektima divani se bunjevačka ikavica i
prezentuje se bunjevačka
kultura.
KUD „Bunjevka” u 2009.
nije dobila podršku ni za
jedan projekat od Nacionalnog savita za konkurse
raspisane od Republike i
Pokrajine. Nakon sminjivanja nelegalnog BNS-a u
KUD-u „Bunjevka” nadaje
se boljim novim danima koji dolaze.
Godina VI, Maj 2010, broj 59
VISTI
NA KONFERENCIJI ZA ŠTAMPU PRIDSTAVLJENA BUNJEVAČKA NARODNA
LISTA ZA IZBOR BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITA
Seosko stanovništvo u Savit
Na konferenciji za štampu 30. aprila javnosti su pridstavljeni kandidati Bunjevačke narodne liste za izbor novog Bunjevačkog
nacionalnog savita. Rič je o koaliciji Bunjevačkog kulturnog centra Bajmok i Bunjevačkog kulturnog centra Tavankut
B
ranko Pokornić, nosilac
ove liste, kazo je da ona spaja uglavnom seosko stanovništvo na periferiji grada u cilju
mogućnosti ostvarivanja ulaska u
Nacionalni savit. On je istako da se
vodilo računa o ženskim kandidatima, tako da nji ima 11, a muškaraca 12. Objasnio je i otkaleg on
na mistu nosioca liste, tj. po tradiciji stari bunjevački porodica, ko
najstariji pridstavnik Bunjevaca iz
ovi sela. Kako je kazo na konferenciji, na listi se pored Bajmočana i
Tavankućana nalaze stanovnici
Mišićeva, Male Bosne, Bikova,
Đurđina i Subotice. Vodilo se računa da tu bude i mladi, i različliti
stručnjaka različite škulske spreme, od oni sa fakultetom do radnika, seljaka i penzionera, naglasio je
Branko Pokornić.
Nevenka Bašić Palković, druga
na listi, podstila je da je puno postignuto u prithodnom sazivu Nacionalnog savita. Posebno je istakla obrazovanje te da će se tako nastavit i dalje. To je ono najvažnije,
kako je kazala, jel naša dica triba da
saznaju koji su to naši pisci, koji su
KANDIDATI NA LISTI
Kandidati na listi Bunjevačka narodna lista:
Branko Pokornić, Nevenka
Bašić Palković, Mirjana
Savanov, Stevan Bešlić,
Antun Stanković, Sanela
Tumbas, Dubravko Godar,
Ivan Lazić, Milica Iršević,
Perica Vujević, Ivan Šarče-
vić, Svetlana Mormer, Vince Jaramazović, Marko Beretić, Kata Dulić, Magda
Benčik Badić, Damir Sekulić, Marina Šunjka, Ivan
Spaić, Ivana Nimčević, Jelisaveta Harangozo, Marija
Bošnjak i Franjo Šarčević
to listovi postojali, koje su to knjige
Bunjevci čitali unazad 200 i 300
godina, naglasila je Bašić - Palković. Zatim je naglasila da će se upotribit sva zakonska sridstva da se
oformi Zavod za kulturu Bunjevaca.
Apolon Savanov, portparol koalicije Bunjevačke narodne liste, je
naglasio da je njev cilj da se distanciraje od politike:
– Najbolji način za to je kad
imate članove iz sedam parlamentarni stranaka, koji će pazit
da ne bi kogod okrenio Nacionalni savit u pravcu svoje stranke – kazo je Apolon Savanov.
V. M.
PROMINE U EMITOVANJU I UREĐIVANJU RADIO I TV EMISIJA NA BUNJEVAČKOM
Nova imena i
novi termini
O
bavištavamo naše čitaoce
da je novi termin emitovanja tv emisije „Spektar”
na RT Vojvodine nedilja od 17 i 30,
a svake druge nedilje je repriza.
Urednik emisije Joso Poljaković i
njegova saradnica – novinarka Nataša Nimčević, koji pripremaje
ovu emisiju, na osnovu odluke
Godina VI, Maj 2010, broj 59
POU BNS-a od sad pripremaje i
radio emisiju „Bunjevačka rič”.
Iskustvo Jose Poljakovića, u novinarskom poslu, oma je došlo do izražaja a i Nataša Nimčević odlično se
snašla u ovom obliku informisanja.
Vrlo je lipo čut i našu dopisnicu iz
Sombora Ružicu Parčetić, koja pleni
svojim glasom.
S. K. O.
9
VISTI
IZAŠLA DRUGA KNJIGA BAJKI, PISMICA, PRIPOVIDAKA I IGROKAZA NA
BUNJEVAČKOM JEZIKU
Raste „Tandrčkovo blago”
Vodili smo računa kod svake pismice, kod svake pripovitke i bajke, da one imaje pozitivnu i
pedagošku poruku dici, koja ji uči da budu plemeniti, dobri, vridni. Ovi tekstovi su zaista blago
za bunjevačku književnost koja je doživila svoj procvat u 21. viku
I
zašla je druga knjiga po redu
„Tandrčak i njegovo blago”, prva je izašla početkom lanjske
godine. Ona je nastala izborom
književni tekstova iz 12 poslidnji
brojova dičjeg lista „Tandrčak”, a
ima i novi sadržaja. Knjiga je štampana nuz pomoć Ministarstva kulture Srbije a jedan dio sridstava je
obezbiđen iz sridstava od prodati
brojova „Bunjevački novina”. Izdavač knjige „Tandčak i njegovo
blago” 2 je Bunjevački informativni centar, a njezin urednik je mr
Suzana Kujundžić - Ostojić. Svi
tekstovi su pisani na bunjevačkom
jeziku, a ova izvanredna knjiga je
naminjena najmlađima. Njezina
promocija će bit održana u petak,
7. maja, na obilužavanju drugog
rođendana lista „Tandrčak”, u am-
AUTORI
Tekstove za knjigu „Tandrčak i njegovo blago” 2 su
napisali Alisa Prćić, Gabrijela Diklić, Ana Popov, Mirjana Savanov, Marko Peić,
Tihomir K. Matković, Ivan
Stantić i mr Suzana Kujundžić Ostojić, a bajke i pripovitke je ispripovidala Ana
Vojnić Kortmiš.
Urednik knjige je mr Suzana Kujundžić - Ostojić, recenzenti su Ruža Josić i Marija Bošnjak, ilustrator Bane
Kerac, lektori mr Tatjana Rakić i mr Suzana Kujundžić Ostojić, korektor Gabrijela
Diklić, tehničku pripremu je
uradio Ivan Stantić, a štampala je „Rotografika”.
10
fiteatru Otvorenog univerziteta sa
početkom u 17 sati.
– I ovaj put ona je naminjena
dici koja u osnovnim škulama
uče bunjevački jezik, da učiteljima bude lakše da rade sa dicom,
pošto još uvik nemamo udžbenike – divani mr Suzana Kujundžić
Ostojić. – Al i da ji ima, vaka jedna knjiga je dobrodošla ko potpora osnovnoj građi koja se radi
na časovima Bunjevačkog govora sa elementima nacionalne
kulture. U knjigi imamo pismice, narodno blago di su narodne
bunjevačke bajke al i drugi naroda, pripovitke i basne, tu su i igrokazi da se dica oprobaje u glumi i da časovi bunjevačkog budu
malo zanimljiviji. Na kraju su
autorske pripovitke, koje divane
o ditinjstvu, polasku u škulu, vrlo važnom danu u životu.
Knjigu je ponovo ilustrovo Bane
Kerac prilipim crtežima i bojama
koji su zdravo važni za ovaj uzrast
dice i daju posebnu notu izdanju.
Recenzije su napisale Ruža Josić,
učiteljica OŠ „Sonja Marinković”,
koja je i saradnik u listu „Tandrčak”, i Marija Bošnjak, saradnik
za užu nastavu u oblasti Prirodne
nauke na Pedagoškom fakultetu u
Somboru.
Med ostalim, pažnju privlače
bunjevačke bajke koje su ode prvi
put zabilužene.
– Nike od ti bajki su prvi put
zapisane, sve iz glave Ane Vojnić
Kortmiš, žene koja je očigledno
svojevrimeno puno čitala, il je
imala majku il mamu koja je puno bajki pripovidala, pa je ona
dosta tog i zapamtila. Ono po
čem su te narodne pripovitke,
bajke drugačije jesu ilustracije
koje su za nji posebno pravljene,
što ji čini savrimenijima i lipo ji
približi dici. Posebno je jezik u
njima zdravo interesantan i bogat.
Dica uzrasta kojima je knjiga
naminjena, po ričima učiteljica,
najviše vole pismice. Taj dio knjige
je bogatiji neg lane.
– Cilu ovu knjigu napisali su
ljudi koji nisu zaboravili kako je
to bilo kad si bio dite, šta ji je
onda interesovalo i kako je onda
svit izgledo, i zato mislim da je
knjiga zdravo dobra. Pisci su uglavnom žene, one pišu o raznim
stvarima koje su dici interesantne, o proliću, o tavanu koje je
prava misterija, o zimi i Snišku
Biliću, o pivcu, o tom kad se dite
pita šta će bit kad naraste...
Kako je već kazano, ova knjiga je
izdata s namirom da posluži učiteljicama u nastavi bunjevačkog govora, da, kako kažu učiteljice, nadomiste nedostatak udžbenika.
– U svakom slučaju mož se kazat da raste jedna nova književnost kod Bunjevaca, a to je dičja
književnost, koja je prija bila zapostavljena, a danas doživljava
svoj bum, i nadam se da će se tako i nastavit. Vake knjige su
zdravo važne jel kod malog diteta nigujete čitaoce koji triba da
narastu, a sad ga usmiravate.
Drago mi je to što učiteljice kažu
da ova knjiga, ko i list „Tandrčak”, nadomišćava nedostatak
udžbenika.
Poseban dio knjige čine igrokazi, a jedan ćemo imat prilike da vi-
dimo u izvođenju sami učenika na
godišnjici „Tandrčka” i promociji
„Tandrčka i njegovog blaga”. Zašto igrokazi, divani mr Kujundžić Ostojić:
– Igrokaze piše Ana Popov
koja se već oprobala u pisanju
dičji pridstavica. Prvo je to radila
na srpskom jeziku, jel ona je
inače nastavnik srpskog u OŠ
„Ivan Milutinović”, a onda smo
se dogovorili da ji piše na bunjevačkom. Igrokaze dica lako uče
napamet i vole ji zato što su zabavni i poučni. Vodili smo računa kod svake pismice, kod svake
pripovitke i bajke, da one imaje
onu pozitivnu i pedagošku poruku koja dicu uči da budu plemeniti, dobri, vridni...
Otkaleg naslov „Tandrčak i njegovo blago”? Na to mr Kujundžić Ostojić kaže da je ono „Tandrčak”
došlo logično jel su tu tekstovi iz
12 brojova lista „Tandrčak”.
– A šta je to „Tandrčkovo”? Pa
logično je da je blago! Ovi tekstovi su zaista blago za jednu
književnost koja nije tako razvijena i koja je doživila svoj procvat u 21. viku – kazla je urednica
knjige „Tandrčak i njegovo blago”.
V. M.
Godina VI, Maj 2010, broj 59
DIVAN S...
NEOBAVEZNO SA MARIJOM ŠAMU
Nacionalni interes
na prvom mistu
Bunjevke su te koje su stub i nosilac porodice, snažne i energične, one koje se snažno nose sa
problemom. Mentalitet, sistem vridnosti, zdrava racionalna logika, snaga, energija to je ono što
sam usvojila i ponela u život od majka Teze. Žene koje se sad i nalaze u ovoj našoj pripovitki upravo su take – prave Bunjevke
M
arija Šamu je dugogodišnji član UG „Bunjevačko kolo” iz Sombora i
ovdi je, kako kaže, i po ličnom
osićaju a i po zavitu svoje mame
Julijane, koja je u Bunjevačkom
kolu bila od reosnivanja pa sve do
poslidnji dana svoga života. „Bunjevačko kolo” je bilo njezin život.
Marija je pravnik po struki i zaposlita je u Sridnjoj tehničkoj škuli
u Somboru.
zik. Mislim da nam upravo to nosi ovo vrime što je prid nama.
Poruka i podsićanje
Kad divani o ditinjstvu…
– Sićanje na ditinjstvo jeste
zapravo sićanje na salaše i na
moju majka-Tezu ko ključnu ličnost u mojem odrastanju. Naime, moja mama je radila u trgovini dvokratno, pa je majka Teza
bila moja druga mama. Ona me
čuvala, brinula o meni. Uz nju
sam naučila prve riči bunjevačkog jezika kojeg osićam kao svoj
maternji jezik. Ta ikavica, to je
ono što osićam ko svoje, to sam
ja u svom biću. Nikad nisam
naučila madžarski iako je moj
otac znao, provodila sam vrimena i sa rodbinom u Bačkom Brigu, Šokcima... Slušala njevu ikavicu, sve slično al ji nisam razumila... Mentalitet, sistem vridnosti, zdrava racionalna logika,
snaga, energija - to je ono što
sam usvojila i ponela u život od
majka Teze.
Kroz lik svoje majke, Marija je
pripoznala osobine žene Bunjevke.
Godina VI, Maj 2010, broj 59
– Bunjevke su te koje su stub i
nosilac porodice, snažne i energične, one koje se snažno nose sa
problemom. Žene koje se sad i
nalaze u ovoj našoj priči upravo
su take. Sitila sam se upravo i riči
ministra Čiplića koji je nakon
jednog našeg razgovora konstatovao da osim komplimenata
koje bi uputio Bunjevkama, mora njim odat priznanje za snagu,
upornost i energičnost.
O pridstojećim izborima i
novom Nacionalnom savetu...
– Očekivam da novi Nacionalni savet donese novu energiju
bez postavljanja lični i porodični
interesa na prvo misto. Kroz
institucije i njeve pridstavnike
doće novi ljudi i nove ideje i taj
opšenacionalni interes će doć na
pravo - prvo misto.
A kad je rič o Somboru?
– U Somboru očekivam novo buđenje nacionalne svisti. Država i
zakoni nam omogućavadu ostvarenje svog, bunjevačkog identiteta i ne vidim razlog zašto bi se i
dalje dio naroda osićio ko dio nike druge nacionalne manjine... Očekivam da se ljudi pripoznadu, da
osite i progovore svoj maternji je-
– Naš lokal patriotski interes,
naš bunjevački nacionalni interes mora imat sve prioritete u
novom Nacionalnom savitu. Moramo ostvarit još jače veze sa
Suboticom i Bunjevcima iz Madžarske, da očuvamo jedan segment društva moramo biti jedinstveniji i čvrće vezani. Sombor i Subotica su jedini gradovi
obiluženi mentalitetom i tradicijom Bunjevaca. Njeva intelektualna energija pa i materijalna
uložena je u bogatu istoriju ovi
gradova. Imamo zato veliku obavezu prema budućim generacijama, prema Bunjevcima koji viruju i koji će to povirenje nama
dat.
R. P.
PROMOCIJA II ZBORNIKA
„BUNJEVAČKA LIPA RIČ”
U subotu, 15. maja 2010. godine u Svečanoj sali Bunjevačke matice
održaće se promocije II zbornika dice stvaraoca na maternjem, bunjevačkom jeziku BUNJEVAČKA LIPA RIČ. Pored promocije , u drugom dilu programa, biće proglašeni najbolji radovi s III nagradnog
konkursa ove manifestacije. Priredba počinje u 11 sati, a naša publika
će pored lipi riči i stihova, imat priliku čut pisme u izvođenju Borisa
Vujkovića Lamića i dičijeg hora ,,Tandrčak”. Pozivamo sve naše
čitaoce da dođu a dici i mladima poručivamo da dođu u što većem
broju sa svojim učiteljima i nastavnicima.
BUNJEVAČKA MATICA, KORZO br. 8
11
DIVAN S...
JOSIP BOŠNJAK, PRIDSIDNIK „BUNJEVAČKOG KOLA” O NOVOJ
BUNJEVAČKOJ KUĆI, IZBORIMA...
Puno posla i puno optimizma
Kad otvorimo novi Bunjevački dom, pa nam lipo prođu izbori, sišću u sulke da se malko odmorim!
J
edan od reosnivača „Bunjevačkog kola” 2000. godine bio je i
sadašnji pridsidnik udruženja
Josip Bošnjak. No, za svoji, kako
kaže, pedeset osam godina, više od
četrdeset godina uložio je u somborsku bunjevačku priču. Za sebe
kaže da je ortodoksni Bunjevac,
borac za očuvanje identiteta, kulture i jezika Bunjevaca. A to je više
nego jedna borba u već dobro poznatim istorijskim uslovima. I danas, kad definitivno Bunjevci ne
moradu svoj identitet pokrivat drugom nacionalnošću, svaka uspišna
borba za boljitak i napridak bunjevačkog korpusa naročita je radost.
– Udruženje građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora je krajom lanjske godine od grada
Sombora dobilo na korišćenje
zgradu prijašnje samoposluge u
ulici Jovana Popovića bb za
obavljanje svoje dilatnosti. Eto,
dočekali smo konačno i svoju
bunjevačku kuću.
Kako se vaki prostor ipak mora
uredit i prilagodit namini, s prolićnim danima krenilo se s prvim
poslovima i uređenjima u zgradi
12
ko i u avlijskom prostoru. Članovi
UG „Bunjevačko kolo” obilaze i
prate kako se napriduje s poslom
na novom, kako kažu „Bunjevačkom domu” a svakidašnje vizitiranje „Bunjevačke kuće” je postala lipa navika pridsidniku Josipu Bošnjaku.
– Imamo sriće da smo našli
prave majstore i da naši radovi
lipo odmiču još i brže i bolje od
planirani. Ovo je lip i veliki prostor koji ćemo, nadam se, iskoristit na dobrobit, prija svega, omasovljavanja članstva našeg društva, a kad to kažem mislim na na-
še mlade koji će ovdi pronać različite interesantne sadržaje. Ovo
je već odavno moja vizija da u
Bunjevačkom domu sve vrvi od
mladosti i čeljadi koja će se ovdi
susrićat i družit.
Razlog više što se ovi radovi žurno privode kraju jeste i blizina datuma izbora za novi Nacionalni
savit a novi „Bunjevački dom” bi
mogo bit jedno od birački mista.
Kako vidite novi Nacionalni savit?
– Na listi „Sad i uvik – samo
Bunjevci” nalaze se i četvero
Somboraca, članova UG „Bunjevačko kolo”. Iskreno, velik sam
optimista i siguran da će Somborci u novom Nacionalnom savitu imat svoje misto. Virujem u
mlade snage, nove ljude i svakako u naše Bunjevke. Raduje
me što je nosilac liste žena. Smatram da zakonodavac nije zabadavad pridvidio četvorogodišnje mandate pa to se u istinu i
pokazalo u prošlom sazivu. Ko i
svagdi, tribadu novi, mlađi ljudi
s puno volje, energije i vizije koji
će sačuvat bunjevački identitet.
Na našoj zajedničkoj koalicionoj
listi su upravo taka imena i otale
i moja vira i optimizam kad je u
pitanju novi Nacionalni savit.
Med Vašim poslovima i planovima, ima li mista odmoru?
– Posla ima zdravo puno. Bunjevački dom tribamo što prija
privest namini i svečano otvorit,
kad se nadamo i obećanoj positi
ministra Čiplića. Lipu zgradu
tribaće i lipo opremit. Ubrzo slide i promocije „Tandrčkovog blaga” ko i promocija knjige Mije
Mandića „Buni, Bunijevci, Bunjevci”, pa slamarska kolonija...
A sad nam tek i pridstoje naročiti zadaci oko izbora Nacionalnog saveta... Sve to, s obzirom na
relativno kratko vrime, znači puno rada, puno energije, odricanja, strpljenja... Al kad se vratim
na svoj salaš tu nađem svoj mir.
Salaš je moj odmor, moj neiscrpni izvor energije... Među marvom, morkačama, dračom, konjima i đermom ja nađem svoj
mir i novu snagu... Još da mi
zdravlje dozvoli da upregnem
lipe konje i sidnem u sulke... Ima
li lipšeg odmora i zadovoljstva?
R. P.
Godina VI, Maj 2010, broj 59
PRIPOVITKE IZ ŽIVOTA
KAKO JE TAVANKUĆANIN ŠIME STANKOVIĆ POSTO MAJSTOR ZA METLE
Metla čisti i zarađiva
Počo je prija 25 godina kad mu je jedna žena donela korov za metle. Od onda ji je napravio po 300 komada godišnje. Korova za
metle je sve manje, a ni mladi nisu zainteresovani da nauče ovaj zanat
Ž
ivimo u savrimenom životu
u kojem se čistoća održava
sve modernijim mašinama i
hemikalijama, a šta nam se nudi
još od prijašnjeg vrimena podsitiće
ova pripovitka iz Tavankuta. Šime
Stanković (74), penzioner rođen
je u Mirgešu, u paorskoj familiji.
Od sedmero dice on je treći po
redu, ima dva brata i četri sestre,
svi su živi i stanuju u Subotici i
Tavankutu.
Kako je kadgod bilo...
Šime živi u Tavankutu. Prvo polugodište, daleke 1941. godine,
škulu je Šime učio na madžarskom
jeziku, u Mirgešu. Posli je prišo u
Tavankut i završio četri razreda.
– Dva brata, tri sestre i ja išli
smo po četri razreda, a najmlađa
sestra osam razreda. Baćo je bio
majstor ziđar i trščar, pa sam s
njim radio oko dvi godine. Posli
tog u Somboru bio sam čobanin.
Bilo je to kod porodice Radojević, lipo su me primili i nisu me
izdvajali od njevi sinova, sve sam
imo. Stariji sin je bio u vojski, a ja
sam s mlađim spavo u istoj sobi.
Sićam se, prid spavanje moralo
se molit boga, naravno, svako na
svojem jeziku. U Maloj Bosni zaposlio sam se 1951. godine u zadrugi, a posli odslužene vojske u
Zeleniki, u Sloveniji, počo sam
radit u „29. novembru”. Posli
sam radio na željeznici do odlaska u penziju 1989. godine.
A danas...
Šime se momčio u Tavankutu, u
vrime njegove mladosti održavali
su se balovi, a nediljom posli podne kola na salašima. Svako voli lipe
Godina VI, Maj 2010, broj 59
pisme, pa i Šime. Prid ženidbu volio je pismu „Ja sam momak prve
klase”. Žena Emilija je umrla prija
devet godina, s kojom ima sina i
ćer, četvoro unučadi i jedno praunuče.
– Obično sam išo drugima rizat voće, al to sad više ne radim.
Ujtru kad ustanem popijem kafu, naranim koke, zecove i moju
ljubimicu lane Bambiku, kojoj
sam spasio život prija dvi godine.
Od tog doba šeta po avliji – kaže
Šime. – Nediljom se nas četvorica penzionera skupimo u Vatrogasnom domu da se kartamo, i to
bule. Puni osam godina igram
folklor u Tavankutu – kaže nam
Šime.
– Kako malo triba da se vratimo po vika, pa i više, unatrag.
Razgovor me podsitio na ditinjstvo na salašu kad sam korovskom metlom mela avliju, obor
kod svinja, košaru, ispod nasla-
ma. Metla me, borme, znala i
ubost, a sad ponovo metla u ruki
i pripovitki.
Kako se pravi korovska metla
Šime pripovida da je vezanje korovski metala porodična tradicija, i
dida, i baćo su to radili.
– Prija 25 godina komšinica
mi donela korov da joj napravim
metle, i to napole. Ona je svoje
odnela, a ja moje za 50 dinara po
komadu prodo na peci, subotom
sam prodavo po pet metala. I
fabrike su svoje avlije meli mojim metlama. Godišnje napravim oko 300 metala. Korova ima
sve manje, dikad mi korov donesu iz varoši. Korovske metle se
danas još i hasniraje za metenje
sokaka i uvenutog lišća. Metle su
se kadgod vezale prućom, jednom vrstom vrbe, u stvari, cicamacom koja je rasla po dolovi-
ma, a sad su to već velika stabla i
nema više pruća.
Šime kaže da se danas metle vežu s trakama koje su jake, jel se s
njima vežu ciglje u cigljana u pakete. Za jedan sat Šime sveže četri
metle. U želji da pokaže kako se
veže prava metla, domaćin je dono
s dola dva pruta, doduše malo stara, al želja je čudo. Prvo se slože
kraće grane korova u sridini, pa se
okolo poslažu dulje grane 10-12
struki, i to se onda veže. Štranga
pričvršćena za gredu u avliji, ispod
nadstrišnice, služi za stezanje metle, a doli malko višlje od zemlje nalazi se omča koja se povlači nogom
radi boljeg stezanja. Oko sridine
štranga se obmota oko metle i steže. Onda se vezuje. Interesantan je
alat za cipanje pruta, i on će u
prošlost, to je cipač napravljen od
drveta koji cipa prut na tri el četri
strane, u zavisnosti od debljine
pruta. Na svojim krajovima cipač
ima na jednoj strani tri kraka, a na
drugoj četri. Prvo se nožom zasiče
prut i cipačom provlači do vrva
pruta pa se dobije tanka korica
kojom se veže metla. Ako je dugačka jedan meter obavije se 7-8
puti oko metle. Šime s tugom u
glasu kaže da niko od mladi nije
zaintersovan za ovaj zanat koji polagano izumire, a stari majstora
baš i nema, pa ni on nije više mlad.
Ako nestane korovska metla, niko se neće plašit da u ponoć vištice
iđu na metli. Eto, vrimena se minjaje, zato velika fala onima koji
nam otvore kućna vrata i dušu da
zavirimo, napišemo i prinesemo
našim čitaocima njeve životne
pripovitke koje imaje dušu i poruku da se stara vrimena ne zaborave.
M. Horvat
13
PRIPOVITKE IZ ŽIVOTA
JASNA BALAŽEVIĆ DIVANI O ZANATU KOJI PUNO DAJE I TRAŽI
Kreativnost i izazov
U vrimenu kad velik broj ljudi muku muči s zaposlenjom Jasna Balažević iz Tavankuta ovaj problem rišila je tako što se bavi
samostalno šnajderajom
K
o dica svi maštamo šta ćemo postat kad odrastemo i
šta će bit naš životni poziv.
No, Jasna Balažević (38), rođena
Tavankućanka, od malena je znala
da će se bavit krojačkim zanatom.
– Moždar je prisudnu ulogu u
odabiru baš ovog zanata imo
komšija obućar, s kojim sam ko
dite provodila dosta vrimena i
pomagala mu. Gledajuć ga kako
opravlja cipela razni oblika i veličina i ja sam znala po koji put
udarit po koji mali klinčić u đon
cipele – kazala nam je Jasna.
Za razliku od druge dice kojima
su roditelji kupovali bebe, plišane
mede i druge sigračke, ona je sama
sebi izrađivala bebe od kartona, bojadisala ji i ukrašavala po svoj želji:
– Kreativnosti mi nikad nije
falilo, od rasparani stari farmerki
pravila sam torbe od džinsa koje
sam ručno šila – objašnjava Jasna.
– Kad sam završila osmi razred osnovne škule upisala sam
nikadašnju sridnju Hemijskotehnološku škulu „Lazar Nešić”
u Subotici, smir: krojač ženske
odiće.
14
Tokom sridnje škule stiče osnovno znanje ovog zanata, a njegovo usavršavanje stekla je kroz
praksu kod gospođe Margite Kovač s Palića, kod koje je provela godinu dana di je živila i radila. Nakon zavšene sridnje škule zaposlila
se u fabriki konfekcije „Željezničar” u Subotici, di je radila na odiljenju za pravljenje džepova. Zatim
je radila kod mnogi privatnika al se
na kraju ipak opridilila za samostalni rad.
– Da bi se kvalitetno radio
ovaj poso čovik se mora posvetit
potpuno i dat sebe u cilosti. Svaki skrojeni odivni pridmet mora
bit urađen po miri mušterije i
mora stojat ko saliveno, jel samo
tako i mušterija i krojač mogu
biti zadovoljni. Ono što bi izdvojila što i najviše volim šit su večernje haljine, jel tu kreativnost
dolazi potpuno do izražaja –
kazala nam je Jasna.
Da bi u ovom poslu čovik mogo
napridovat triba da dobro savlada
tehniku šivenja, izradu kroja i na
kraju mora tom modelu dat ličnu
notu - dušu odivnom pridmetu.
Jasmina smatra da ovaj zanat neće
nikad izumrit jel će uvik bit oni
mušterija koji ne mogu kupovat
konfekciju jel nemadu savršene
proporcije tila. U tom je i čar šivenja po miri, jel brez obzira na
nesavršenu građu tila za svakog se
mož skrojit savršen odivni pridmet. Prilikom izrade večernji haljina Jasna ji ukrašava s raznim perlama, goblen koncom pa i vunom.
– U budućnosti se i dalje želim
bavit ovim poslom i otvorit prodavnicu metraže, Subotica malo
oskudeva s prodavnicama ovog
tipa.
Za niki poseban hobi u svom životu Jasna nema kada, jel je 24 sata
dnevno posvećena svojem poslu kojeg voli i sa zadovoljstvom ga radi.
Jedna od pridnosti ovog posla što
daje mogućnosti uživanja stvaranju čegagod lipog i u kreiranju modela nuz puno mašte. Ko i svega
onog što je vezano za ljude koji u
sebi imaje umitničku liniju koja ji čini posebnim, što je i slučaj sa našom Jasnom Balažević.
T. B.
Godina VI, Maj 2010, broj 59
VISTI
ODRŽANA 40. MEĐUNARODNA
IZLOŽBA RUČNI RADOVA
Slamarke u Molu
Za vrime uskršnjih praznika Mol je bio centar za priko 3500
izlagača i kolekcionara iz 62 države a naročito zapaženi bili
su radovi Bunjevki iz Sombora i Subotice
N
a jubilarnoj 40. Međunarodnoj izložbi ručnih
radova i kolekcionarstva
MIRK-2010, koja je ove godine
bila održana u Molu, među 3500
izlagača iz 74 udruženja, izlagale
su i članice UG „Bunjevačko kolo”
iz Sombora. Brojnoj publici pridstavile su se Irena Vuković sa slikom rađenom u tehnici slame,
Nevenka Domić, sa svojim ikebanama i aranžmanima kao i Ilonka
Bogišić sa slamarskom slikom.
Najviše uspiha imala je Ilonka
Bogišić:
– Možemo se, eto i pofaliti
učešćem na festivalu a i našim
lipim nagradama. Irena je nagrađena diplomom „Nivo nagrada”
a Nevenka Domić je dobila diplomu za učestvovanje. Sa zadovoljstvom se mogu pofaliti da
sam iz Mola donela prvu nagradu za svoju sliku od slame
„Jesenji plodovi”. Naše nagrade
donele su i Bunjevačkom kolu
takođe specijalnu diplomu za
učešće na ovom 40. međunarodnom festivalu ručni radova i
kolekcionarstva.
– Koliko su ove nagrade nama
značajne govori i podatak da su
se u Molu pridstavili izlagači i
kolekcionari iz čak 62 države
širom svita, pa su time osvojena
mista i nagrade još draže.
KUD „AKLEKSANDROVO” NA FESTIVALU FOLKLORNI ANSAMBALA SRBIJE U VALJEVU
„Zlatni opanak” za sedam iljada izvođača
U
Valjevu, gradu na obalama
Kolubare, ovog aprila je
održan po sedmi put Festival folklorni ansambala Srbije
„Zlatni opanak”. Učestvovalo je
193 ansambla sa oko sedam iljada
igrača i svirača. Na festival je poziv
dobio i KUD „Aleksandrovo” iz
Subotice.
Ovaj KUD je nastupio s bunjevačkim igrama. Kiša nije dozvolila
da po glavnom sokaku prođe povorka izvođača i tako prošetaje lipe
bile šlingovane bunjevačke nošnje,
kako je to planirano. Naš folklor je
pridstavljalo sedam momaka i
osam divojaka.
KUD „Gradac” iz Valjeva je bio i
organizator i domaćin festivala, a
Boris Tadić je bio pokrovitelj.
M. H.
Godina VI, Maj 2010, broj 59
15
OBIČAJI
BUNJEVAČKA ZDILA
Prolićna poslastica
– potoški fanki
Naše su domaćice ove kolače
zdravo odavno pekle. Znale su obradovat svoju dicu i čeljad slatkim
kolačima najčešće u proliće, kad je
na salašima bilo tušta jaja. A brašna, mlika, masti i malo šećera je
bilo u svakojoj kući.
Prave se ovako:
Na šporelj u labošku se ulije tri
deci vode i u nju doda četri ravne
kašike masti i na vr noža soli. Kad
voda provre ukuvat u nju tri deci
oštrog brašna i stalno mišat da se
ne zgrumenča. Kad se proladi dodat jedno po jedno šest jaja i dobro
izmišat da se sjedini. Malom kašikom vadit male gombočiće i mećat
u tepciju namazanu s mašćom i
posutom brašnom. Ređat ji tako
da izmed nji ima malo veći razmak
jel fanki dosta narastu dok se peku.
Kad se ispeku i olade oštrim nožom ocić kotur s vrva a praznu sridinu napunit kremom.
Za krem je potribna jedna litra
mlika u koje se, kad provre, ukuva
osam žumanjaca, osam kašika oštrog brašna, osam kašika šećera i
jedan vanilin šećer.
U zgusnut krem umišat osam
čvrsto umućeni biljanaca. Prolađenim kremom punit potoške fanke i posut pra šećerom.
A. V. K.
Sveci koji se spominjemo
Posli Uskrsa se spominjemo
Svetog Đure vojnika i mučenika
koji je, kako kaže legenda, ubio
aždaju od sedam glava koja je plašila i proždirala svit. Bio je to sotona. Ljudi još nisu znali za Boga,
pa su živili u griju. Jedared je došo
Sveti Đuro na bilom konju i ubio
aždaju. Kralj te zemlje mu je nudio novaca rišen da mu da koliko
zaište al je Sveti Đuro kazo da mu
ne triba ništa, samo jedan prsten
da ima spomen kad je bio na zemlji. Posli ga više niko nije vidio. Na
našim salašima se i sad mogu vidit
svete slike na kojima Sveti Đuro
na bilom konju ubija aždaju a na
ruki mu prsten.
Spominjemo se još i Svetog Marka evanđeliste, koji je napiso jedno od četri sveta Isusova
evanđelja. Prvog maja slavimo Svetog Josipa
radnika. On je bio pravedan i pobožan mladić,
pa mu je Bog povirio da se stara za Isusa Krista
ode na zemlji kad je bio dite. Josip je bio zanatlija, tesar, pa je od svog rada živio s ženom
Marijom i malim Isusom.
16
Spominjemo se i Pankracije mučenika, Servacije biskupa i Bonifacije mučenika, obično za
ove svece bude ladno vrime.
Spasovo je maja 13. a taj svetac je četrdeseti
dan posli Uskrsa. Isus je za ti četrdeset dana
više puti bio sa svojim apostolima, ijo i pio s
njima i kazo njim da ne iđu iz Jeruzalema dok
ne prime obećanog Duva s neba. Na Spasovo
se isprid nji uzdigo u nebo. Apostoli su gledali za njim dogod ga oblak nije zakrilio. Odjedared ugledaje dva čovika u čistom bilom
koji su njim kazali: „Ljudi Izraelci,
šta gledate u nebo, ovaj isti Isus što
je uzdignut u nebo opet će doć na
svršetku svita”. Apostoli su bili
tužni i u velikom stravu od Židova.
Pedeseti dan posli Uskrsa slavimo Dove, a to je dan kad nam je
Bog poslo svetog Duva. Apostoli
su se skupili na molitvu i zaključali
vrata i najdared čuli kako duše jak
vitar ko oluja. Zdravo su se poplašili i opazili jaku svitlost u sobi i
male vatrene jezike više svačije
glave. Tako su primili Duva svetog
utišitelja s neba. Mogli su divanit i razumit
strane jezike, više se nisu ničeg bojali. Pošli su
pripovidat sveto Isusovo evanđelje svud po
svitu. Imali su moć da u ime Isusovo liče svit od
bolesti i drugi nevolja.
Sveto Trojstvo slavimo 30. maja, a to je jedan
Bog a tri osobe: Otac, Sin i Duv sveti.
A. V. K.
Godina VI, Maj 2010, broj 59
VISTI
U BAJMOKU OBILUŽEN VODENI PONEDILJAK
Polivači, divojke, svirka i fijakeri
B
unjevački kulturni centar
Bajmok nastavio je nigovat
bunjevački običaj na Vodeni
ponediljak - polivanje ženskog svita. Tako su 4. aprila momci iz ovog
Centra, na fijakerima, s svirkom
obašli više porodica u Bajmoku
koje imadu divojke za polivanje.
To su bile: Tamara Sakač, Andrea Babić, Helena Kanjo, Danijela Kumer, Maja i Aleksandra
Šimić, Dragana Bajić, Maja
Maksimćuk, Mirjana Kolar, Ana
Berkeš i porodica Palašti. A med
polivačima su bili: Perica Kumer,
Saša Burza, Perica Vujević, Pajo
Mandić i Dalibor Kolar. Polivače
su u fijakerima vozili: Veco Feher,
Lajčo Lebović, Pere Milodanović, Joso i Srđan Vuković, Ivan
Bajić, Franjo Vujević i Mijo
Bajić.
V. M.
SASTANAK AKTIVA UČITELJA KOJI PRIDAJU
BUNJEVAČKI GOVOR
Kako zainteresovat
nove đakove
U
čiteljice i učitelji koji, u
osnovnim škulama, pridaju bunjevački govor sa
elementima nacionalne kulture,
sastali su se sa dr Andrijom Peićom Tukuljcom, pridsidnikom
Privrimenog organa upravljanja
Nacionalnim savitom Bunjevaca
i Đurđicom Skenderović, članom ovog organa kako bi, zajednički povećali interesovanje dice
za ovaj pridmet i u novoj škulskoj
godini.
Dogovoreno je da se održi
Godina VI, Maj 2010, broj 59
pridstavljanje druge knjige „Tandrčak i njegovo blago” 2 di će se
promovisat ovaj pridmet.
Takođe i da se divani s učiteljicama koje će na jesen imat nove
đakove te da se uputi pismo direktorima škula da bunjevački
govor sa elementima nacionalne
kulture ponude roditeljima dice
da upisivaje ovaj pridmet.
Podsitimo se da je jesenas ovaj
pridmet izabralo 171 dite i da bi
ovaj broj tribalo povećat.
J. P.
17
PRIPOVITKE IZ ŽIVOTA
POSITA VINSKOM SALAŠU NA KELEBIJSKOM PUTU U VLASNIŠTVU
PORODICE ČUVARDIĆ
Stari salaš, dobro vino i rana
Bračni par Čuvardić od stogodišnjeg salaša napravio je Vinski salaš koji odiše prošlošću a unosi lipotu, mir, tišinu u sadašnjost,
nuz dobro vino
P
etar Čuvardić (56), agronom po zanimanju, rođen je
u Somboru di je išo u osnovnu i sridnju škulu, a 1980. godine
diplomiro je na Poljoprivrednom
fakultetu u Novom Sadu. Daleke
1982. godine došo je u Suboticu,
prominio nikoliko firmi a one sve
redom propadale. Onda je odlučio, kako kaže, da se vrati „kući” na
Kelebiju, jel voli salaš. Iz početka to
je bio hobi a sad je zanimanje. To
je gazdinstvo u okviru kojeg je
proizvodnja grožđa i vina i vinski
turizam.
Tinde Čuvardić (50) je rođena
u Subotici, završila je ekonomsku
škulu, nakupila oko 25 godina radnog staža u preduzećima koja su
isto tako pozatvarana, pa se i ona
onda pridružila Petru da rade zajedno u vinogradarstvu i turizmu.
– Salaš smo – kazla je Tinde –
naslidili od mog dida Joške kojeg
je on kupio 1932. godine. Salaš
ima priko sto godina a u avliji
stoji jedna stara zgrada, kažu
najstarija u kraju. Tamo je jedna
dvokrevetna soba, soba za prolaznike el goste.
priznanja su stigla i iz Iriga. S prijateljima se obere dio grožđa, to je
uobičajeno godinama, a ostalo Petar i Tinde polagano oberu sve do
kraja, a posli se grožđe prirađiva u
vino. Tinde je kazala lipu ričenicu: „Sav ovaj poso okreće se u
slavu vinograda i vina.”
Treći član porodice Čuvardić je
ćer Judita (21), student više poljoprivredne škule u Senti. Kad završi
škulu i ona želi da radi na imanju
roditelja, no, kažu roditelji vrime
će pokazat svoje. Petar, Tinde i Judita doselili su se na salaš 2001. godine, a turizmom se bave od 2005.
godine.
Ona podsića na stara vrimena, u
ćoši paorska peć i sav namištaj, zdravo stari, tavanicu su okitile gredice,
na zidu stare slike i jedna zdravo
stara iz koje ko da se čuju vorgule.
Štogod što je korisno a kvari prošlo
vrime jeste kupatilo pored sobe.
Salaš, vinogradi, čaša vina
Nuz puno truda i malo renoviranja nasto je vinski salaš. Vinogradi su odavno obukli čokoćom
LEPANJA SA ŠLJIVAMA
Jedan od omiljeni kolača
positilaca vinskog salaša je
lepanja sa šljivama. Jevo kako
se ona pravi:
Po kile brašna, dvi deke
kvasa rastopit u malo mlika, 1
jaje, malko soli, 2 kašike za
čorbu šećera, oko 2 deci mlika. Od ovog zakuvat ukiselo
tisto da ne budne tvrdo i dodat 6 deka otopljenog margarina. Kad tisto naraste razvit
18
ga u tepciju. Namazat lepanju
pekmezom od šljiva, na to poslagat 2 kile prisni očišćeni šljiva i ostavit malo da odstoji. Posebno sastavit 15 deka šećera,
15 deka brašna, malo soli, 1
kašičica cimeta i 10 deka margarina. To sve izmišat i izmrvit na šljive u tepciji prija pečenja. Peći na 225 stepeni po
sata.
plac od 21 motike. Za pogled prava milina, sve je pod konac. Petar
kaže da ima tušta posla oko vinograda, al je slaba hasna. Radi se na
malo, to je samo za priživit, al eto,
snalaze se.
– Od ditinjstva volim
vinograde, a pored ženinog baće naučio sam kako se prave dobra vina,
kaže Petar. Da se prave
dobra vina dokazivaje pehari koji u pridnjoj sobi
imadu svoje misto i di ji
gosti mogu vidit. Sorte
grožđa koje se ode niguju
su: buvije, šasle, šardone,
ezerjo, kabernet, merlot,
kadarka. Podsitimo da je
buvije sorta grožđa koja je
davno nestala s ovi prostora.
Iz Budimpešte i sa Novosadskog sajma Petar je
dono srebrne medalje. U
Temerinu su Čuvardići
uzastopno tri godine pobidnici za kvalitet vina,
Gostoprimstvo vinskog salaša
Vinski salaš se nalazi na Kelebiji,
oko sedam kilometeri od granice
sa Madžarskom. Gosti koji svrate,
Godina VI, Maj 2010, broj 59
PRIPOVITKE IZ ŽIVOTA
ponovo se vraćaje zato što su
zadovoljni. Vinski salaš odiše toplinom i prijatnom atmosferom.
Nuz čašu buvije vina divanimo s
Čuvardićima u ambetušu salaša kojeg okruživaje rascvatani tulipani.
Vinski salaš mož ugostit 30-ak
osoba, pravi se domaća rana koju
sprema Tinde. Na jelovniku je krumpirača
s divenicom a ako gosti požele mož i s piletinom. Vrlo je popularna kolenica, takođe
pečena u parasničkoj
peći, peče se krumpir u kori, jagnjetina,
pogačice sa žmarama
a ima i kozijeg sira. Paprikaš od pivca kuva
se na šporelju koji je u
avliji. Za pridilo se služi gužnjak – kulen. U
peć se loži čutkama i
granjom od loze. Ako
je u pitanju nediljna
užna kuva se zlatna
čorba od kokoške el od morkače.
Sos od višanja je omiljen med gostima, a i dunc od brisaka, šljiva,
trišanja. Sve je to dilo rukivi vridne
domaćice Tinde. Ostavlja ona i sav
kiseliš papriku, krastavce, peče
papriku.
– Ovo je lip poso al kad se radi
porodično. Na licima gostivi vidi
se radost kad vide kako se zajednički nas dvoje paštrimo da ji
ugostimo i š njima nazdravimo.
Naravno, vino je važna karika u
ovom lancu.
M. H.
TAMARA ŠTRICKI, NOVO IME MED IZVOĐAČIMA BUNJEVAČKI PISAMA
Naš poso je da sačuvamo tradiciju
Zajedno sa Tijanom Stankić Tamara Štricki je privukla pažnju publike svojim izvanrednim izvođenjom bunjevački pisama. Ko
budući muzikoetnolog sprema diplomski o vokalnoj tradiciji bački Bunjevaca
N
astup dvi mlade Subotičanke, Tamare Štricki i Tijane Stankić, na prošlom
Festivalu bunjevačkog narodnog
stvaralaštva krajom lanjske godine,
u Gradskoj kući, nije mogo ostat
nezapažen, pa je publika dugačkim alpauzom nagradila njevo pivanje bunjevački narodni pisama.
Raskošnom doživljaju doprinele su
i bunjevačke svile u kojima su bile
obučene. Bila su to nova lica na
bunjevačkoj muzičkoj sceni. Obadvi su studentkinje muzičkog odseka Akademije umitnosti u Novom Sadu di provode najviše vrimena, a ovog puta usplili smo samo divanit s Tamarom. Ona je Subotičanka, ima 23 godine i nalazi
se na poslidnjoj, petoj godini grupe za etnomuzikologiju, a pivanjom se bavi od ditinjstva. MuGodina VI, Maj 2010, broj 59
Tijana Stankić i Tamara Štricki (desno)
zikologija samo zvuči da je isključivo teoretska nauka, al nije, kod
nje je važno da koliko ima teorije,
toliko da bude i prakse.
– Bavim se muzikom iz razni
uglova od izučavanjom literature do obilaska terena di dolazim u kontakt s kazivačima – kaže
nam Tamara.
– Pivala sam u škulskim i crkvenim horovima, i išla sam u
Muzičku škulu. Prvo što me dovelo u kontakt s narodnom muzikom bila je folklorna sekcija
OKUD-a „Mladost”, di sam
shvatila da me to zanima. Posli
osnovne završila sam Sridnju
muzičku škulu, na dva odseka,
flauta, u klasi Kristine Molnar i
teoretski odsek.
Svoje zanimanje za etnomuzikologiju otkrila je u sridnjoj škuli
kad je u treći i četvrti razred stigo
nov pridmet, etnomuzikologija upoznavanje s tradicionalnom
muzikom na jedan drugi način, a
19
PRIPOVITKE IZ ŽIVOTA
snažniji podsticaj je stigo u
OKUD-u „Mladost”, kad je došo
profesor Slobodan Stojkovski,
koji je u Makedoniji završio trombon, ode uveo i pivanje. Tu je osnovo pivačku grupu „Čuvari tradicije” i orkestar, di je ušla i Tamara.
Svi su i pivali, i svirali. Kasnije je ta
grupa zbog uslova rada prišla u
Srpski kulturni centar, i tu je dilovala nikoliko godina.
– To je bio početak mojeg ozbiljnog zanimanja za pismu.
Razmišljala sam da konkurišem i
na smer flaute, al nisam. Međutim, flauta je uvik tu. Jedno
vrime sam u Novom Sadu svirala
u KUD-u „Neven”, al sad sam
tamo manje aktivna. Na prvoj
godini studija sam imala prilike
sarađivat s profesorom Svetozarom Sašom Kovačevićom, koji
trenutno radi u Somboru i pozna dobro bunjevačku muziku –
kaže Tamara.
Tamara ističe da su uz njegovu
pomoć osnovali „Mali oktet” s kojim su nastupali u Somboru, na
bunjevačkim prelima, dvi godine.
Na ovom drugom pripremili su nikoliko novi bunjevački pisama
aranžirani četvoroglasno za manji
sastav, oktet. A onda je zimus uslidio i njev prvi nastup prid subotičkom publikom.
– Drago mi je da pivamo i bunjevačke pisme. Pozvale su nas
Kata Kuntić i moja imenjakinja
Tamra Babić i tako nam pružile
priliku da pokažemo šta znamo.
Bilo je reagovanja, uglavnom su
svi bili zadovoljni. Nadamo se da
će biti još prilika.
20
Tamara Štricki (livo) i Tijana Stankić
Protekla zima je za našu Tamaru bila vrlo plodna. Učestovala
je u emisiji „Naš sokak” Televizije
Vojvodina, di se takmičila ko vokalni solista, nuz pratnju Narodnog orkestra TV Vojvodine. Prvi
takmičarski krug je prošla, al drugi
nije. Glasali su jedino gledaoci putem SMS poruka. Tamra kaže da
je to za nju bilo veliko i važno iskustvo. Desilo se i to da su zimus
Tamara, Tijana Stankić i njeva koleginica Mirjana Rajić osnovale jednu pivačku grupu u kojoj su samo
nji tri članovi, i izvode narodne
pisme Srbije.
– Ne znači da nećemo pivat i
koju bunjevačku pismu. Ime
grupe je „Rođenice”, po onom
običaju di uvik neparan broj žena dolaze po rođenju diteta i određivaje mu sudbinu.
Tamara je do sad na studijama
napisla 4 seminarska rada iz etnomuzikologije i oni se odnose na
bačke Bunjevce, čime se svrstala u
one koji rade na očuvanju muzičke
tradicije Bunjevaca. Na prvoj godi-
ni je to bio rad o svadbenim običajima, na drugoj o božićnim običajima, na trećoj bas prim u muzičkoj tradiciji bački Bunjevaca, u četvrtoj harmonika u tradiciji bački
Bunjevaca.
– Za diplomski rad želim da
obradim vokalnu tradiciju bački
Bunjevaca, i tu bi volila da spojim istraživanja u Suboticu i u
Somboru, koliko budem stigla,
da bude što više kazivača, što više pisama, što više varijanata pisama. Tako bi dobili jednu pravu
sliku današnjeg njevog izgleda a
onda bi ji mogli uporedit s ranije
zabiluženima – kazla je Tamara i
naglasila da, na žalost, sve tradicije
danas izumiru.
– Naš posao je da zabilužimo
kako je to sad, da izanaliziramo i
sačuvamo.
Sve ovo s 23 godine zvuči jako
ozbiljno, al Tamara Štricki živi život jedne mlade divojke pune
energije i radoznalosti, o čemu svidoče stalno nasmijane oči. Ona
pronalazi slobodnog vrimena za
izlaske, za dečka, za druženje. Ima
još jedan hobi, mali bend „Vegas”,
s kojim svira po kafićima u Novom
Sadu, kako kaže, više iz želje da se
posveti različitim stilovima muzike, da to nije samo narodna il samo klasična, neg i rok i pop, i džez,
i bluz… Tamara bi volila da se i
dalje bavi s pivanjom, al ne ko osnovnim poslom, mada smatra da
bi se i u pozivu prosvitnog radnika
mogla dobro snać. A šta će od svega bit, još ne zna. To će donet vrime, kaže nam na kraju Tamara
Štricki.
V. M.
Godina VI, Maj 2010, broj 59
PRIPOVITKE IZ ŽIVOTA
JULIJA MALJUGIĆ I U STOTOJ GODINI RADI SKORO SVE POSLOVE
PO KUĆI I ZDRAVA JE
Kad stota ne liči na starost
Sve poslove po kući radi sama, uz malu pomoć ćerke, jel je dobrog zdravlja i ne iđe kod doktora. Prvo se udala za jednog Jevreja
koji je strado u logoru za vrime Drugog svitskog rata, a drugi put za Stevu Maljugića, s kojim ima ćer Milicu, a sad je već i pramajka. Kod doktora je bila samo nikoliko puti
S
vaki put kad čujemo da je kogod doživio sto jel i više godina začudimo se. Al kad čujemo da je ta osoba zdrava i fizički i
mentalno i da skoro sve sama radi
po kući, onda možmo kasti da je to
velika ritkost. Med ovake osobe
spada i Julia Maljugić, koja je u
januaru napunila 99 godina, što
znači da je u stotoj. Za nju smo čuli
kad se zimus uz pomoć svoje ćeri
Milice Čučković, upisala u poseban bunjevački spisak.
Juliana jel Julka, kako je zovu,
već na prvi pogled odaje utisak žene mlađe bar za 20-30 godina, lice
brez tušta bora, vedra i spremna
na smij. Ništa od usporenog govora, karakterističnog za stariju čeljad. Društvo nam pravi njezino
jedino dite, ćer Milica, koja ima
svoju ćer i unuče. Julija je zdrava,
ne iđe kod doktora, bila je samo
nikoliko puti, kad je povridila nogu, pa ruku, i kad se za jedan Uskrs
zdravo naila šunke, divenice i jaja,
pa je pokrenila žuć. Ima mašinu za
pranje, al sve donedavno je više
volila veš prat na ruke, nijedna mašina nemož tako, kaže. A prisvlaka
za krevet mora bit uštirkana i ispeglana brez mrsaka. Kuva sebi,
spremi kuću, pomalo radi bašču.
Nikoliko godina unatrag tu je
veća Milicina pomoć. Dočekala
nas je s lakumićima i pogačom s
makom, kako je to, kaže Julka, običaj kod Bunjevaca. Milica je zakuvala kolače, al uz detaljnu asistenciju svoje mame. Čujemo da je prija nikoliko godina išla na krov da
popravi antenu. Od tušta uspomina koje je Julka izdivanila u naš
Godina VI, Maj 2010, broj 59
kasetofon, izdvajamo nikoliko.
– Ja sam se rodila u Osijeku jel
je moj otac radio na železnici i
zbog službe smo se selili. U to
vrime u Osijeku je vladala velika
kolera. Moja mama se zdravo
bojala zbog dice, i onda smo došli natrag u Suboticu. Mama je šila košulje, koje su žene prodavale
na peci. Bilo nas je šestoro dice,
dva derančića i nas četri cure.
Prvo je rođeno 1907. a poslidnje
1915. godine, na dvi godine je
dolazilo po jedno dite. Stojali
smo u Palmotićevoj ulici, broj
80, kod „Bačkinog” igrališta di
smo se išli sigrat.
Julka se ko dite sića da je njezin
pradida imo rakijdžijsku radnju.
– Tu se pekla rakija, stalno su
donosli velike ardove. Kad sam
počela ić u peti razred ni mi se
više sviđalo ić u škulu pa me je
otac tio dat za šustera. Onda u
novini izađe da traže radnike u
„Meki”, oni su pravili tepihe na
početku Korzoa. Tu sam radila
sve do Drugog svitskog rata, a
posli oslobođenja sam nastavila,
onda se fabrika zvala „Jovan Mikić”. Tu sam bila poslovođa.
Julka je imala dva braka, obadva
muža su pokojna. Prvi put se udala
za jednog Jevreja, Belu Vejsa, 1938.
godine.
– Kad je počo Drugi svitski rat
mog čovika su odneli na rad u
Madžarsku. Posli je došo kući na
tri nedilje, i onda on meni kupi
ovu kuću u kojoj i sad živim. Posli su ga još jedared puštili, i onda
mi je kupio po jutra zemlje. Imo
je novaca i zlata, pa je mogo. On
je znavo sve šta će bit i iz logora
se nije vratio, tamo je umro. Nisam imala dice s njim.
Posli rata Julka se drugi put udala za Stevu Maljugića.
– Moj Stevo je bio iz Novog
Bečeja, završio je za mašinosla-
gača i radio je u Željezničkoj
štampariji u Subotici. Upoznala
sam ga priko muža moje sestre
Marge. Stevo je uvik išo kod nji.
S njim sam rodila Milicu i još
jednu curicu Mirjanu, koja je s
dvi godine umrla. Izgleda da je
ozebla na lađi i dobila fras. Zdravo je bila lipa. Kad sam se udala
za prvog čovika Belu moji roditelji nisu ni znali. Došo on mene
da prosi, a moj otac pita, a ko ste
vi? Bela kaže, ja sam Jevrej. Šta,
Jevrej, napolje! A mi se već upisali. Posli tog mi se i vinčali jedne
subote. Bela je bio trgovac, radio
je u „Crvenoj Nami”. Upoznali
smo se kad sam jedared išla u
Beograd, i posli tog on bi uvik da
me prati kući. A ja neću, bože sačuvaj, ja ga izbegavala. To je najedared došlo. Ja radila cio dan
jel sam bila poslovođa, i uvik sam
poslidnja odlazila. A on me uvik
čeko, i kad me jedared dočeko,
ne znam ni ja kako, pristala sam
da se udam.
– Posli vinčanja, kod njegove
tetke smo imali užnu, mi i dva
kuma. A otac ne zna ništa. Kaže
mama, nema je tako dugo. A ja
ćer od moje komšinice Justiku
metnila da radi misto mene. I
moja mama pita Justiku, pa di je
moja Julka, a ona će, znate snašNanika, ona se danas vinčala. Je,
kaže mama, kako ću to da kažem
čoviku?! Došo otac kući, a mama
plače. Zamisli da se danas Julka
vinčala. Šta, za koga? Za onog
Jevreja. Ispisaću je sa svojeg imena, viče otac, nek samo dođe kuć!
A ja imala kod kuće moje stvari,
21
PRIPOVITKE IZ ŽIVOTA
dunje, uzgljance, jorgan, ruva,
sve što sam još prija spremila sebi. Kad tata nije bio kod kuće, a
ja spopala sve moje brulje, pa na
fijaker i odselila se kod Bele.
Vinčala sam se u braon haljini,
nuz koju je išo dugačak kaput i
crni šešir i lagovane cipele, crno
sa crvenim, zdravo se dobro sićam.
– A posli kad je Bela već kupio
ovu kuću, kaže moj otac, ja imam
zeta Bunjevca, imam Srbina i
imam Jevreja, a taki ko što je Jevrej nema više, on je kupio mojoj
ćeri kuću i po jutra zemlje – sića
se Julka.
Juliana Maljugić se dosta tog sića iz vrimena svog ditinjstva. Ispripovidala nam je kako su u Dulićevom sokaku žene sidile napolju, na
travi.
– Donesu krumpir i gule ga za
užnu, i divane. Zato su kraljice
pivale: „U Dulićevom sokaku side žene na sokaku, sude neoprane, a skute usrane”. Moja najmlađa sestra je bila kraljica i sićam
se tog. Nji je bilo osam u grupi,
zvali su se dva
pridnjaka, pa
kraljica i diver, sabljari i
stražnjaci, četri para. Sve su
bile divojke. Prvog dana su
bile obučene u
šarenu svilu, a
drugi dan sve
su imale bile
suknje i bluze.
Kad su došle
blizu kuće onda su pivale,
„Kraljicina nane, peči nam
kajgane, i još
malo žmara i
suvi rebara”.
Onda se pekla
kajgana i divenica, paprikaš i
fanki.
Dalje, Julka divani da su Bunjevci išli u balove u bunjevačkoj
nošnji, a održavani su u Beograd
kafani i u Nepkeru.
– Ja nisam išla u bal, neg u
„tančuru”,
kod Landai Juliške i kod
Pertića. Oni
su imali tančure u Bata
ulici. Kod Juliške su samo
išli Jevreji i
malo imućniji, a kod Pertića zanatlije.
Ja sam najviše išla kod Juliške. Učili smo
igrat i plesat
tango, valcer,
rićići, kola nije bilo. Uvik
sam išla sa mamom, ona je
bila gardir mama. Mame su bile okolo, imale
su stocove i klupe, i tu su sidile.
Kad smo išli kući nije bilo momak da nas prati, samo mame. Ja
sam išla tamo di su Jevreji išli,
tako da sam se za jednog i udala.
Kad je Milica iznela lakumiće i
pogaču s makom, prišli smo na divan o sadašnjem životu.
– Kako živim? Lipo! Ja sve što
možem i uradim. Spemam, kuvam, perem. Juče sam skuvala živinske supe, i meso iz supe metnila na boraniju. Odem ja i u dućan, tu je blizo, odem i u komšiluk, priko od mene. Ovi kolači,
s kojima Vas častimo, su pravi
bunjevački, kadgod nije bilo
torte. Ja sam ovo uvik pekla, i fanaka, i šeširića, i listića, uzlivance, tanka je bila sa skorupom, a
debela je bila s morskim grožđom.
Kad je već rič o rani, Julka se sića
da nijednan ručak, užna ni večera
nije prošla brez zafalnosti Bogu.
– Moja majka i moja mater su
posli ila kazivali: Fala Bogu, ko
nas naranio i napojio, nek da i
onom ko nema. Mi smo to priuzeli, ne mož se ist dok se ne pomoli – kazala je ova starica i uz poljupce na rastanku poželila svim
čitaocima „Bunjevački novina” dobro zdravlje.
B. E.
U TURISTIČKOJ PONUDI SOMBORA I DVA SALAŠA, DIDA HORNJAKOV I ART SALAŠ
Bunjevački salaši za turiste
U
turističkoj ponudi grada Sombora nalaze se i dva tipična bunjevačka salaša.Već ji uveliko obilaze đačke ekskurzije, razni turisti i putnici dobronamirnici… Često su to i mista di se mladež okuplja raznim
povodima… Održavaje se tu i razni susriti, seminari, folklorne smotre, slikarske kolonije…
Dida Hornjakov salaš - nalazi se u blizini
Sombora, na samo dva kilometra od izlaska iz
grada. To je misto di se čuva tradicionalna arhitektura salaša, tradicionalni način života Bunjevaca. Positiocima se nudi obilazak etno
postavke, razgledanje i ranjenje domaći životinja, ilo se pripravlja na tradicionalni salašarski
način a positioci mogu učestvovat u pripravljanju užne sa domaćinima. Možete uživat u
nastupu folklorne grupe i tamburaša, prezentaciji rukotvorina koje izrađivaje domaćice na
okolnim salašima, al i u vožnji fijakerom do
Sombora jel okolni salaša. Na raspolaganju su
22
i razne sportske aktivnosti - vožnja biciglom,
šetnja, fudbal, odbojka, košarka. Za najmlađe
tu je i lipo dičije igralište napravito od drveta i
stari guma.
Art salaš „Višinka” se nalazi u salašarskom
naselju Gradina, pet kilometeri od Sombora,
pored biciglističke staze „Panonski put mira” i
u blizini Velikog Bačkog kanala. Salaš je sagrađen 1925. godine, a obnavlja se i prilagođava
novoj namini: da postane slikarski atelje, što je
i postao od 2007. godine, od kad je u vlasništvu
slikara Jene Višinka. Na salašu se mož vidit
etno zbirka s ručno oslikanim nameštajom i
bogata prodajna izložba umitnički slika i suvenira. Salaš raspolaže s dičijim igralištom.
Ambijent salaša je idealan za opuštanje, druženje, slikarske kolonije i radionice.
Dobro došli na naše salaše!
R. P.
Godina VI, Maj 2010, broj 59
KULTURNA ISTORIJA
OD POJEDINAČNOG NAUČNIČKOG PATRIOTIZMA PREKO POLITIČKE
AGITACIJE KA INTEGRALNOM MASOVNOM NACIONALIZMU (III)
Bunjevci između politikanstva
i nacionalnog projekta
Ideja narodne emancipacije među Bunjevcima, pred Prvi svetski rat imala je respektivnu tradiciju i sadržajan i smisleni
kontinuitet
V
iševekovno prisustvo Bunjevaca na tlu današnje Srbije i nekoliko susednih država i njihova narodna osobenost
počela je kulturno da se afirmiše
stvaralaštvom Ivana Antunovića,
Paje Kujundžića, Laze Mamužića,
a potom i Mije Mandića i Blaška
Rajića. Stvarao se sopstveni identitet u direktnom otporu prema
mađarazaciji ondašnje austro-ugarske monarhije koja je nameravala
da, u svom asimilatorskom političkom nivelisanju, uskrati pravo na
tradiciju i običajnost, odnosno
pravo na istorijsku prepoznatljivost i postojanost.
***
Prihvatanje, usled političkog savezništva, da se Bunjevci u zvaničnoj rezoluciji prepoznaju kao
narodni elemenat bilo je značajno
priznanje dotadašnjeg rada na etno-lingvističkoj i običajnoj karakterizaciji Bunjevaca1. Međutim,
shodno uvažavanju tada prepoznatih teorija o konstituisanju nacije, a o čemu smo pisali u prethodnim redovima, bila je ovo konstatacija učinjenog. Faza politizacije
narodnog i pretvaranja u nacionalno nailazila je i ovde na (ne)svesnog neistomišljenika.
Zanos ushićenog bratskog ujedinjenja natopljen krvlju poginulih
patriota bio je, pre svega, emotivni
naboj iskrene, ali naivne eshatološke ideje konačnog slovenskog poGodina VI, Maj 2010, broj 59
vezivanja. Istorijsko iskustvo, tradicija državnosti, mentalitet, identitet jedinke i društva, konfesionalna pripadnost, različita državnoupravna politika, politička opredeljenost, kulturološka originalnost,
etnička raznovrsnot predstavljali
su mnoštvo razložnih karakteristika. Njihovo uvažavanje i pomirenje obeshrabruje i najistrajnije i
najozbiljnije intelektualce, a sa
druge strane njihovo neuvažavanje i prenebegavanje pokazuje nezrelost i neozbiljnost i nudi neostvarivu budućnost.
Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca stvoreno je 1. decembra
1918. godine. Posle stvaranja jugoslovenske države pokrajinske
vlade u Hrvatskoj, Slavoniji i Sremu, Bosni i Hercegovini, Sloveniji
i Dalmaciji zadržale su određenu
samostalnost u poslovima lokalne
samouprave, ali je njihova nadležnost objektivno bila sužena.
Za razliku od pokrajinskih vlada, Narodna uprava za Bačku, Banat i Baranju ubrzo je demisionirala.
Bez obzira na relativno brojnu
populaciju Banata, Bačke i Baranje
- 1.314.527 stanovnika, u odnosu
na druge pokrajinske oblasti, Sloveniju sa Prekomurjem 1.054.919, Dalmaciju 620.432, i
Hrvatsku, Slavoniju i Međumurje
2.739.988 stanovnika, Ministarski
savet se odlučio za demisiju pokrajinskih organa Bačke, Banata i Baranje, i ove oblasti podveo pod up-
ravu centralne vlade. Isti stav zauzet je i prema Crnoj Gori. Ove oblasti tretirane su kao sastavni deo
Srbije, a legislativno uporište bile
su odluke njihovih skupština da se
direktno prisajedine Kraljevini
SHS.
Strah od pokrajinskog autonomizma, koji je tada izrazito prisutan u srpskim političkim krugovima, odlučujuće je uticao da se neposredno po formiranju centralne
jugoslovenske vlade zatraži demisija Narodne uprave i otvori proces potpune centralizacije unutrašnjeg uređenja zemlje. S tim u
vezi potpredsednik Narodne uprave Petar Konjović primetio je nešto kasnije da je svojom demisijom
Narodna uprava dala „prvi primer
centralizovanju administrativne
vlasti”2, a list demokrata Jedinstvo
da se Vojvodina „jedina od svih
oblasti naše nove države... teatralnim i malo praktičnim gestom, odrekla svoje samouprave i predala
se bez rezerve u naručje središnjoj
vlasti3. Posledice ovog prenagljenog koraka teško se osećaju na
sve strane. Sa Vojvodinom se upravlja bez dovoljno poznavanja
naših lokalnih prilika i stoga se veoma često čine greške koje štete i
ovim krajevima i celini države.”4
Narednih godina politički život
u Vojvodini bio je opterećen aktuelnim pitanjem državnih granica
i evidentnim privredno-ekonomskim problemima. Razgraničenje
sa Rumunijom, ali pre svega sa
Mađarskom bio je mukotrpan
proces krunisanja nacionalne borbe.
U ovakvoj političkoj atmosferi
zasluge Bunjevaca, neposredno
posle rata, bile su prepoznate i izborom čelnih ljudi Subotice. Tada
su izabrani: Stipan Matijević, Vranje Sudarević, Stipan Vojnić-Tunić, Joso Prćić, Mirko IvkovićIvandekić, Time Vojnić i Mijo
Mandić. Odgovarajuće prisustvo
Bunjevaca bilo je predloženo i za
Privremeno-narodno predstavništvo (PNP) i to od strane Velikog
narodnog saveta. On je 16. februara 1919. godine izabrao Blaška Rajića, Martina Matića, Ivana Evetovića i Stipana Vojnića-Tunića kao
svoje predstavnike u Beogradu.
Oni su se u PNP priključili jugoslovenskom klubu nanovo demonstrirajući svoj zanos jugoslovenskog opredeljenja.
Saša Marković,
Pedagoški fakultet, Sombor
1 U dokumentu Narodne uprave za Banat, Bačku i Baranju, Odseka za privredu Ad br. 471/I1919 koji govori o posednim odnosima u odeljku sa Bačku se pominje izmedju ostalih
naroda da Južni sloveni poseduju 431.516 hektara zemlje ili 58%. Od toga Srbi pravoslavne vere poseduju 229.389 h, Bunjevci i Šokci 158.827 h i Slovaci i Rusi 43.300 h. Za
Banat se pominje da Južni sloveni poseduju 508.330 hektara zemlje ili 42%. Od toga Srbi pravoslavne vere poseduju 437.350 h, Hrvati, Šokci 17.700 h i Slovaci, Česi i drugi Slov.
53.210 h. Zvanični document Narodne uprave za Banat, Bačku i Baranju ovom prilikom prepoznaje Bunjevce, Šokce i Hrvate. Rukopisno odeljenje Matice srpske, M.14.513.
2 P. Konjović, Intervju Jugoslovenskom dopisnom uredu, Službene novine, 8. februar 1919.
3 Prema sećanju Trive Militara, koji je bio urednik Zastave do 1923. godine, i Jaša Tomić je izražavao skepsu prema prebrzoj centralizaciji zemlje. Nije se slagao ‘’sa pravcem i metodima koko se posle 1918. pristupilo organizovanju i uredjenju naše države. Nešto je o tome počeo i pisati, ali na negodovanje Beograda, on je prestao da u javnosti izlaže svoje mišljenje
i stavove...Pred užim krugom svojih prijatelja i saradnika on je iskreno i otvoreno - da je preuranjeno ukidanje autonomije pokrajina, da će forsiranje centralizma i unitarizma izazvati
nezadovoljstvo i otpor, da će se intregralno narodno jedinstvo i jugoslovenstvo tumačiti kao negiranje srpstva, a još više hrvatstva i izazvati separatizam. Obmana je bila da će jedna
generacija uspeti da ostvari srpsko-hrvatsko pretapanje, nego da treba ostaviti vremenu da reši pitanje srpsko-hrvatskog jedinstva, a dotle treba ostaviti i Srbe i Hrvate i Slovence da
žive svojim životom. No glavnu reč u politici vodili su tada u Beogradu oni koji su bii potpuno suprotnih shvatanja od Tomićevih.’‘ (T. Militar, Listići iz moje autobiografije, ROMS,
M.12.444).
4 Jedinstvo, 7. IX 1920.
23
KNJIŽEVNA RIZNICA
IZ KNJIŽEVNE RIZNICE: VELJKO PETROVIĆ (IV DIO)
Priuzeto iz elektronskog izdanja knjige Miroslava Josića
Višnjića „Antologija srpskih pripovedača XIX i XX veka”
http://www.knjizara.com/bib/knj/Antologija_srpskih_prip.pdf
Salašar
Samo, baća Babijan, što je više
pio tog svog vina, „k’o od majke
rođenog, koje iđe u noge a ne u
glavu, k’o što to i Bog zapovida”,
postajao je sve nepristupačniji.
Kao da je taj sok sopstvene zemlje
i svog sopstvenog sunca ulevao u
njegovu salašarsku krv ponosnu
svest o svojoj nepokretljivosti i o
svojoj osiguranoj, seljačkoj nezavisnosti. Što god su mu pohvalili,
on je primao k znanju, i s osmehom, samohvalisavo još više dodavao.
Kad ih je on sam podigao i poveo da im pokaže svoju zemlju,
uzeo je u ruke veliku, kukastu batinu i isprednjačio. Gospoda su ga
gledala, onako visoka, nepogurena,
plećata, crvena vrata, kako udara
batinom po grumenju crne zemlje,
kako zadovoljno zgazi po-koju
maljavu gusenicu ili ronca na
putanji, i osećala su se čudno, kao
da su obojica nekako neupućeni i
mnogo mlađi prema njemu, čija je
produljena senka padala preko
njih. Odveo ih je na uzvišicu na
kojoj je još njegov otac digao veliki
hrastov krst, sav ispucao ali još
čvrst. S tog mesta im je pokazao,
ispruženom batinom, granice svoga imanja:
- Eto, pogledajte: od Šikare onamo na drum, pa od druma čak
onamo do oni’ krušaka, ono drveće što se vidi, i sve onamo do onog
kuruza, di počinje salašić Žige
Turskoga - to je sve moje.
Župan se osmehnu, proprativši
Babijanov veliki, okrugli, osvajački
pokret:
AUO1G s’ez1 roiuo1g!
Tu nema nikada vode, ovaj kraj
nikad led ne tuče: bunar mi je dubok, vode u njemu i kad je suša,
dosta i za marvu i za nas. Dica mi
zdrava, marva, ‘vala Bogu, zdrava.
‘Ajd’, sad, na perad naiđe kadgod
24
da crkavaju, al’ to je sitniš, ženska
posla! - pa se okrete i s osmehom
doda: - Može se, ‘vala Bogu, ima se!
Kad se vratiše, sluga svinjar, Joška Madžar, hranio je svinje, a pomagali su mu sinovi, tri „svinjska
bojtara”. Jedna „partija”, na stotinu
prasadi i nazimčadi, tiskala se oko
niskih daščanih „valova” sa žitkim
mekinjama. Halapljiviji se zagnjuriše srčući i gurkajući se gubicama.
Kad bi koje zakoračilo u korito,
dečko bi ga udarao po papcima lopaticom. Babijan viknu i prezrivo
pokaza batinom na najveće mršavo nazime, nakostrešenih čekinja,
grdne glavurde, dugačke njuške i
visokih prednjih nogu kao u hijene: - Onog kurjaka da mi izbaciš;
to je, znate, njegovo; pokvariće mi
krmad. Taj će i na jesen još priskakivati plotove. Gledaj ga, nanu
mu šlavonsku, taj bi iz ćupice
mog’o da pije mlika!
U starim oborima je, međutim,
zadovoljno grokćući, mirno mljeckalo pedeset debelih bravaca. Bilo
ih je već koji su klečećki jeli, dok im
se na masne gronike i podvaljke
slivala žuta prekrupa s belom penom proždrljivaca.
Ovi će za deset dana biti zreli za
Peštu.
Odatle odoše u konjušnicu, gde
su osamnaest radnih konja birkali
buhavo seno kao da ga poištu. Čilaši su bili odeljeni; oni su, umaskirani vrećicama, drobili zob, i kad
čuše Babijana, obrtoše se, duhnuše
u zobnice i zablistaše očima. Babijan ih pljesnu po sapima i po vratu:
„Lipicaneri”, iz Gecine ergele!
To nisu konji, to su vile!
Pod kravama šuštaše slama. Dve
švajcarske, s ružičastim nozdrvama i nadulim vimenima, i šest podolinskih, s velikim rogovima, koji
tupo udaraju o ogradu, s crnim
njuškama i manjim sisama; sve
one čekaju mužu.
Ova ovdi dvaput mi otelila po
dvi kravice. Ova švajcarka dade i
osamnaest litri. Al’ ove „naše”, istina-bog, daju manje, al’ sam božji
kajmak!
Najzad uđoše u drugu zgradu, s
mašinama: vršaćom, vetrenjačom,
sečkalicom, s plugovima i drljačama. Mirisalo je na zejtin i na prašinu. Na tavanu dva otvora, pod
svakim po hrpica pšenice i kukuruza.
Tavan je pun. Pola lanjskog žita,
pola lanjskog kukuruza. - Pa prihvativši nekoliko zrna pšenice, odmerivši ih, predade ih županu u
dlan:
Olovo!
Kukuruz samo zahiti i prosu natrag na hrpu.
Zvoni k’o šljunak!
Ej, deco, je l’ gotovo? E, kad je
tako, iđimo da se omrsimo. Ono je
tamo „ženska vlada”. Tamo su svilene bube, razboj i živina. To se
mene ne tiče. To im je na „štirku” i
„štafir”. Ja, k’o star čovik, još samo
malo vinogradarim i pčelarim.
I župan i poslanik behu spahije.
I oni su imali salaševe, ali su ih ili
davali u arendu ili su ih obrađivali
čitavim aparatom nadzornika i
ekonoma, pa se njihova poljoprivreda svodila isključivo na primanje
godišnjeg prihoda u novcu. Oni
ipak nisu imali ni komada zemlje
na kojoj bi koračali tako gospodarski, pouzdano, kao ovaj seljak.
Paprikaš se kao krv crveneo od
segedinske paprike. Nežna pilećina, samo belo meso i sami bataci s
bubrezima i jetrama, odvajala se
pri sipanju od tankih kostiju. A u
drugoj činiji žuteli su se i sijali
čvrsti valjušci, prigani u skorupu.
Gosti su bili gladni, te su prionuli,
a Babijan je neprestano divanio,
punih usta, o zemlji, o zidanju no-
vih staja, o sinovima koje nije hteo
da daje u „čkolu” da se ne bi otuđili
od njega. On je smelo, kao u svojoj
kući, zabadao viljušku u nabrizganu papriku iz sirćeta, te je ova cvrčala i štrcala čak do tavanice. Tek
što odahnuše i uhvatiše za čaše (na
Babijanovoj su odmah ostali daktiloskopski otisci masnih prstiju): E, pa dobro mi došli; ajd’ „na bilo”!
- što znači naiskap - a Manda unese nerasečenu rumenu gužvaru s
mladim ovčjim sirom i stavi je
pred svekra. Babijan, ne tumačeći
svoju domaću „etikeciju”, ščepa je
u šake, pa, duvajući nekoliko puta
u oparene prste, poče da je kida.
Čim je raskinu, sunu para i procedi
se mast iz bele meke sredine.
Svakom položi u tanjir po dobru
komadešku i pohvali Mandu da
gužvaru niko ne ume tako da
umesi:
- Ja taku begenišem. Nije gužvara doklen tu - pa se udari po
laktu - ne prokaplje mast čim zagrizem u nju.
Gospoda su se pomalo nevoljno
zgledala, ali gužvara im se zaista
dopala.
Ima li šećera u njoj?
Nema - ponosio se Babijan. - To
je od mojih ovaca. Držim desetak,
samo za sir. Nema takve slanače
trave ni u banatskim salašima k’o
što je na mojoj ledini i na mojoj
strnjiki!
Župan se, presićen, stresao: Ovo je vrlo dobro, baća-Babijane,
samo je suviše masno!
Deder da ga razgalimo! Pa živeli
koji ste vi meni došli da podičite
moju sirotinju! - osmehnu se Babijan kao bajagi skromno, utre brkove šakom i udari čašom o čašu.
Manda unese belog, prozirnog
saća, oraha, jabuka i grožđa, čitavih grozdova na komadu loze s lišćem; oni su bili još dosta sveži.
Godina VI, Maj 2010, broj 59
KNJIŽEVNA RIZNICA
Mi tako ocičemo drinak i kozje
vime sas lozom, pa je držimo u vodi priko cile zime da se pucevlje
održi. A saće je vriško, od sami’ rani’ voćkica. Sve miriši na višnje.
Na kraju je došla i kava i krijumčareni, „dugokosi” banatski duvan.
Stivu lulu sa zelenom kićankom,
već napunjenu i sa žeravicom ozgo, unela je sama Manda i svojom
rukom turila baći u zube. Babijan
je samo malo izgnjavio duvan crnim, ispucalim palcem, neosetljivim kao od azbesta, pa položio
mrku luletinu preda se na sto,
zažmirio i zapućkao. A, međutim i
zatim, neprestano vino, vino i vino. No, kada Manda unese i lampu
s pozdravom: Dobro veče! - župan
kao da se osvesti, pogleda svoj
džepni sat, pa u poslanika, koji je
teško disao „od najesti”. - A mi ljude i zaboravili! - Ali čiča manu rukom: - Nemajte brige! Posl’o sam
ja čeljade po nji’. Svi su oni već tu.
Ljudi večeraju, a konjima je data
zob. Gospoda kerovi mogu s nama. - Pa izruči sve kosti na pod. - A da
vi tako o’ma iđete, toga nema, ajak!
Naposletku će župan, snašavši
se, u promenjenom tonu:
Baća-Babijane, baš si nas lipo
dočekao. Fala ti. Da Bog poživi tebe i tvoju dicu, dabogda stekli oni
još dvista lanaca. Vidi se da si mi ti
pravi prijatelj. Šteta je samo što
nismo tako na ciloj liniji. Zašto da i
u politiki ne iđemo ovako lipo zajedno? Eto, ovako utroje, pa da nas
Bog vidi! Sad će biti izbori, pa da ti
lipo glasaš s nama, za gospodina.
Ti znaš, ja ne zaboravljam prijatelje, a on je isti taki. Ti imaš dicu,
znaš kako treba jaki’ prijatelja. Šta
si se vez’o s onim Vujevićem! On je
lud, tako on neće nikad na vladu, a
šta ti vridi politika brez vlade! Jer
ono malo „šporkase”? U našoj
banki... nema te banke na svitu čije
se kase same ne otvaraju samo pri
imenu Babijana Lipoženčića! Ajde
- pa mu pruži ruku kao na vašaru udri, pa da se izljubimo!
Babijan je žmirkao, pomodrio.
To mu je bio najsrećniji trenutak u
životu. Laskalo mu je i mamilo ga
je da pristane, a još više da odbije.
Godina VI, Maj 2010, broj 59
No, da bi trenuci sreće što duže
trajali, on poče, mudrački i s visine,
da izvija:
Da bi Lajča Vujević bio lud! Pametan je to čovik, još kako! On ima
dvaput toliko zemlje k’o ja. Čet’ri
stotine lanaca, oj-hoj! Istina,
podaleko, ispod Stančića, ništo mu
je i pod vodom, al’ čet’ri stotine lanaca, oj-hoj! Nije to ludorija. P’onda, doći će i njegovo vreme. Kad
Košut sidne na vladu.
Košut nikad, a Vujević?... Ne kažem, ako se vrimenom ne opameti. A zašto ti ranije ne bi doš’o
pameti?
E-e, gospodo slavna, ne možem
ja, k’o jedan dosta glavni čovik u
Varmeđi, danas ovo - sutra ono.
Ne minja se tako lako vira i politika. Mi jesmo glavni prijatelji, al’
drugo je prijateljstvo i, reći, društvo, a drugo politika. Zoto mi ostajemo prvi prijatelji. - Pa se utešitelno kucnu.
Župan izvadi monokl između
zakopčanih dugmadi, pa se poče
igrati njime. Na čelu mu se pojavi
rumena mrlja kao lišaj.
Pa dobro, ako nećeš odma’ da se
rešiš, a ti razmisli o tome; kažem ti,
što ranije, to bolje po tebe; posjetuj se sa svojima, sa sinovima župan će gotovo jetko.
Babijan drmnu oholo glavom i
sijajući od zadovoljstva:
Ne sjetujem se ja ni s kime inio
čeme. Ni moj pokojni Baća nije
nikad nikog pit’o, pa je lipo živio,
stek’o i očuv’o. Al’ ja ću, što se
kaže, razmišljati - ne kažem...
Neću ja tebi da solim pamet, Babijane, utubi, ni da te silim, samo ti
opet kažem: ovake prijatelje valja
nigovati - i tihim, pretećim glasom
dodade - razmisli, imaš dicu, ko zna
šta im može zatribati, ko zna?...
Babijan se skoro naduto isprsi:
Prisvitli, ko ima ovdikara - pa se
udari s desne strane po grudima,
po „šlajpiku” - taj će naći pomoći u
svitu. Šta vali Vujeviću i Ferbaku?
Ni nji’va dica ni služe cara. Sve se
može kad se ima, a ja, ‘vala Bogu,
imam za sebe i za dicu dosta. Vala
Bogu, imam za prijatelje taku jaku,
glavnu gospodu kao što ste vas
dvojica-aza malu gospodu? Ih, sas
ovim se kaldrmiše put do nji’va srca, sas ovim! - pa se besno poče
opet lupati po desnim rebrima.
Babijane, to nisam očekiv’o od
tebe! - strogo progovori župan i
diže srdito oči na njega.
Babijan se digao da natoči čaše i
učinio se županu strašno velik i bezobrazno trijumfalan. Smišljao je
reč da ga ujede, ali u tom ćutanju,
prekidanom samo brbljavim klokotanjem uskog vrata na boci, odjednom zakukureka petao. Župan
skupi lice u pakostan osmeh:
Deder, Babijane, odgovori mu.
Ko zna bolje?
Ali Babijan mirno odbi, sedajući
i kucajući se:
Tu moji pivci dosta glasno kukuriču. U varoši ja mogu i njakati,
al’ ovdi divanimo k’o ljudi. ‘Ajd’ u
zdravlju, pa ne zabavite, ne kažem
ja, razmišljaću ja!... ‘Ajd’ u naše prijateljstvo!... O, maj’, ded’ da pošaljem čeljade po Cigane!
No, gosti poskakaše, i sad tek
primetiše da ovo vino zaista hladi
glavu, ali u noge sipa vreli pesak.
Babijan ih je zaustavljao, dao je doneti još dve boce vina, sipao im u
čaše i pred kolima i u kolima kad je
kočijaš već zategao, ispratio ih je
do kapije i vikao za njima:
U zdravlju, gospodo prisvitla, pa
ne zabavite ničem, i do viđenja,
opet ovako, lipo prijateljski!...
Vratio se ponovo u „salu”, zavalio se u istu stolicu, ispružio noge,
isturio ruke sa stisnutim pesnicama, udario njima o sto i neobično,
raskalašno viknu Mandu:
Deder, sinko, donesi didi još
jednu flašu vina, pije mi se na ovo!
U kući se svi ubezeknuše, ali,
prikradajući se i motreći kako deda zadovoljno škilji u čašu, oni se
sašaptaše, i složiše se u tom da je
Dida opet postigao „niku veliku
čest”.
[1921]
- kraj -
25
SPORT
NOVA FELA FUDBALA - FRISTAJL
Trudom i odricanjom do
uspiha i slave
Dva derana, fristajler fudbalera Arijan Babičković i Alen Kurbašić izazivaje pažnju umećom u baratanju s loptom. Postigli su
velik uspih na kvalifikacionom nadmetanju za svitsko prvenstvo u Beogradu
D
va derana, fristajler fudbalera Arijan Babičković i
Alen Kurbašić izazivaje
pažnju umećom u baratanju s loptom. Fristajl fudbal po ričima sagovornika nema još uvik status
sporta, postoji pet godina u svitu,
štogod kraće u Srbiji. Disciplina se
sastoji od izvođenja razni egzibicija i trikova s loptom. Zanimljivo da
svaki potez nosi ime onog koji ga je
prvi izvo. Na samom takmičenju
sponzor obezbiđiva binu sa prilagođenom, neklizajućom gumiranom podlogom i lopte. Po dva
takmičara se uporedo nadmeću,
svaki ima tri puta po tri minute za
program. Borbe su eliminacionog
karaktera. „Cake” se izvode prid
tročlanim žirijom, zasebno ocinjivaje stil, kreativnost i kontrolu. U
svitu je ustanovljena federacija a
velika takmičenja su svake godine.
Najuspišniji fristajleri dolaze iz
Brazila, Madžarske i Poljske. Najčešće se derani takmiče, mada za
razliku od „pravog” fudbala ima
„žonglera” i priko četrdesete godine života.
Arijan „žonglira” s loptom
Stariji deran, Arijan se od mali
noga druži s loptom, prominio je
nikoliko klubova velikog fudbala,
igro je uporedo mali i skonto prija
godinu i po da bi se oprobo u fristajlu.
Na pitanje zašto se ipak odlučio
za ovu vrstu sporta Arijan nam
kaže:
– Odlučila je želja da se opro-
26
jel Kaka, jel su oni više skoncentrisani na igru. U početku su roditelji i okolina mislili da je to niki naš hir međutim, nakon osvojenog trećeg mista na kvalifikacijama u Beogradu skontali su
da je to daleko više od sigre. Alen
nam je kazo da bi volio otić u maju
na Balkansko prvenstvo u Hrvatsku.
bam u takoj disciplini di uspih
zavisi od mene samog a ne od cilog tima. Arijan ima osamnaest
godina i primeran je đak Medicinske škule, takmičenja pomno
prate i podršku uživa od strane
drugara. U beogradskim kvalifikacijama je od pet prijavljeni
takmičara pobidio i plasiro se na
Svitsko prvenstvo u Kejptaunu.
Kako je ovo nadmetanje izgleda
Arijan nam objašnjava:
– Medijski je dobro bilo propraćeno. Svaki dan kad vižbam
čeljad me gleda. Sviđaje njim se
vratolomije s loptom. Al to me
ometa u vižbanju, pa zato ne
vižbam na Trgu žrtava fašizma.
Zimi sam treniro u hali zahvaljujuć čeljadi iz varoške uprave za
sport, dok liti na otvorenom
vižbam svaki dan po dva sata.
Najduže sam na treningu osto
sedam sati, objasnio je Arijan Babičković.
– U namiri da se trikovi izvode
perfektno moguće su razne vrste
povrida, iščašenja i padova iako
ne postoji kontakt s protivnikom. U Subotici ima samo trojica fristajlera, što je pravi dokaz
da je viština vrlo zahtivna i od
dužine treniranja zavisi uspih na
takmičenju.
Sve novine u ovom sportu saznaje priko Interneta i u kontaktu je
s čeljadima koje je upozno na takmičenju u Madžarskoj, s čime je
probio led na međunarodnoj sceni.
Alen Kurbašić nam kaže:
– Pored Arijana sam prija
osam miseci upozno čari fristajla. I već sad smo u „finom” baratanju s loptom privazišli majstore ko što su Ronaldinjo, Mesi
Obadvojici je želja da proputuju
tušta zemalja i da obezbide sebi
pristojan život, je su nagrade na
velikim takmičenjima velike. Svakako je poruka Arijana i Alena da
se triba klonit ulice, poroka i bavit
se sportom. Volili bi da se fristajl
fudbal u Subatici omasovi i imadu
dobru volju da pomognu svim zainteresovanim deranima i curama
koji ji mogu nać svako poslipodne
u ulici Goce Delčeva kako vridno
vižbaje. „Bunjevačke novine” njim
žele još puno uspiha na daljim takmičenjima!
S. Kujundžić
Godina VI, Maj 2010, broj 59
POLJOPRIVREDA
KAD ĆE POLJOPRIVREDNICI IMAT SVOJU KOMORU?
Rad brez rezultata
N
ašavši se na „vitrometini
novog vrimena”, pokušavajući zaštit svoje interese,
poljoprivrednici su, iz najbolji namira, formirali ogroman broj udruženja, asocijacija, saveza i drugi
organizacija. Nesumnjivo da potribe za ovakim organizacijama postoje, al je prisutno i sve veće razočarenje naši domaćina u nji.
Ono je i sasvim razumljivo, jel su, u
najboljem slučaju, one samo u
nikim kriznim situacijama, tek dilimično i na kratko, uspivale rišit
probleme svoji osnivača.
Pored novostvoreni organizacija, još uvik figuruiraje i nike „staroslavne”, ko što je to Odbor za poljoprivredu u Privrednoj Komori,
di isti ljudi već više decenija „navodno” vrlo uspišno zastupaje interese poljoprivrede, al brez i jednog jedinog konkretnog rezultata.
Zadružni Savez Vojvodine je litos
u žetvi pšenice definitivno pokazo
svu svoju nemoć u prigovorima s
Ministarstvom poljoprivrede i ostaje mu da prikuplja članarinu i izdaje cinovnik mašinski radova u poljoprivredi, ko krajnji domet. Na žalost, poljoprivrednici od ovi institucija ne mogu više ništa očekivat.
Stoga je neophodno odma krenit u osnivanje POLJOPRIVREDNE KOMORE ko krovne organizacije koja bi okupila sva udruženja, asocijacije, saveze poljoprivredni proizvođača. Ustvari, ovo nije
ništa posebno novo, jel su poljoprivredne komore postojale na
ovim prostorima prija Drugog svitskog rata. U periodu socijalizma
poljoprivreda je imala svoje pridstavnike u Privrednim komorama,
što je donekle i moglo da se opravda s obzirom na dogovorenu ekonomiju tog vrimena. Danas u vrime tržišne ekonomije nema nikakog smisla da proizvođači i kupci
Godina VI, Maj 2010, broj 59
poljoprivredni proizvoda side u
jednom komorskom tilu. Dakle,
primarna poljoprivredna proizvodnja je zasebna privredna grana
i mora imat reprezentativnu instituciju koja će definisat i zastupat
njezine interese. U Sloveniji je poljoprivredna komora osnovana
1999. godine, a upravo prija par
miseci je konstituisana u Hrvatskoj. U evropskim zemljama postoji višedecenijska tradicija ko-
morskog udruživanja i organizovanja poljoprivrednika.
Tokom 2005. i 2006. godine bilo
je ozbiljni inicijativa, od Ministarstva poljoprivrede i od velikog broja udruženja poljoprivrednika da
se pristupi odvajanju poljoprivredne iz privredne komore i uspostavljanju zasebnog komorskog
sistema. Međutim, tu se i stalo, a
do danas su i ove inicijative tako
reći utihnile.
Pored poljoprivrednika i država
ima ogroman interes za formiranje
poljoprivredne komore, pogotovo
sad kad je uključivanje naše zemlje, pa tako i naše poljoprivrede, u
evropske integracije daleko izvesnije nego u bliskoj prošlosti. Baš
zato je neophodno da država i priuzme ulogu inicijatora donošenjom Zakona o poljoprivrednoj komori, zatim da pruži tehničku podršku samom procesu konstituisanja, i da prvi nikoliko godina priuzme finansiranje iste. U našem
neposridnom okruženju postoje
sveža pozitivna i negativna iskustva i triba ji koristit u svakom smislu. Međutim, i inicijative od udruženja, asocijacija, saveza poljoprivredni proizvođača, koje doduše postoje, moraje bit daleko glasnije i jače.
Dipl.ing Aleksandar Bošnjak
27
ŽIVOT
SREĆU MOŽE DA STVORI MNOGO TOGA
Koliko smo stvarno srećni
U jednoj nedavnoj studiji o ljudskoj sreći Univerziteta Erazmus iz Roterdama, na osnovu subjektivne procene ispitanika iz
devedeset zemalja sveta, konstatovano je da su građani Srbije osrednje srećni. Prema toj istoj studiji, Danci se osećaju najsrećnijim, a stanovnicima većine afričkih i nekih ruskih i azijskih zemalja izgleda da se ne mili ovaj život. U odnosu na narode bivše
Jugoslavije, Slovenci su se izjasnili kao najsrećniji, zatim slede Hrvati i Crnogorci, dok su na kraju Makedonci i Srbi
U
psihologiji se sreća definiše kao jedno unutrašnje,
subjektivno psihološko zadovoljstvo zbog nečeg što nam se
događa i što izaziva kod nas prijatnost. Osećanje sreće je obično jedan nagli iznenadni doživljaj koji
zadovoljava neke naše nagomilane
i dugo nezadovoljene potrebe (nešto smo dugo čekali pa nam se to
odjednom ispuni). To je emocija
koja kratko traje zbog čega ona ne
odražava ceo naš život jer se uvek
odnosi samo na jedan razlog, a to
je obično neki dobitak, materijalni,
moralni, emotivni ili je izbegavanje
neke tragedije („Uh što sam srećan što nisam pošao tim vozom”).
Sreća kao uspeh odvaja donekle
čoveka od stvarnosti i drugih ljudi
i ima neke sličnosti sa snom, pogotovo je velika sreća kad čovek sanja
(”Ne verujem da se to meni dešava”), pa kao i san bledi i brzo prolazi ostavljajući samo sećanje.
Zahtevi realnosti i problemi svakodnevice su suviše jaki i konkretni da bi to osećanje sreće i euforije
duže trajalo.
Inače, sreća je vrlo lična stvar.
Svako ima svoje viđenje sreće jer
svako ima svoja očekivanja i potrebe i svako doživljava stvari, događaje i sam život na svoj način. Za
nekoga je sreća bogatstvo i moć, za
nekoga je sreća završiti visoke škole, imati dobar posao, položaj i uspeh u društvu, a za nekoga je sreća
da ozdravi, da može sam da ode do
kupatila, da može da hoda, vidi…
Sreću može da stvori dobar ručak, muzika, seks, ples, čitanje, dobar auto, lepa kuća – sve su to situacije i stvari koje mogu da nam
pruže osećaj zadovoljstva, ali i ne
moraju – sve zavisi od našeg stava
prema tim stvarima. Prema tome,
od nas samih u velikoj meri zavisi
koliko ćemo biti srećni ili nesrećni.
Ako je čovek mrzovoljan, sebičan,
NIJE SREĆA ZA SVAKOG ISTA
Inače, sreća je vrlo lična
stvar. Svako ima svoje viđenje sreće jer svako ima
svoja očekivanja i potrebe i
svako doživljava stvari, događaje i sam život na svoj
način. Za nekoga je sreća
bogatstvo i moć, za nekoga
28
je sreća završiti visoke škole, imati dobar posao, položaj i uspeh u društvu, a
za nekoga je sreća da ozdravi, da može sam da ode
do kupatila, da može da
hoda, vidi…
gladan, sve mu smeta i sve kritikuje – teško da će ikada biti srećan
čak i kada su objektivne okolnosti
dobre. Oni pak koji su srdačni, optimisti, topli i otvoreni prema drugima imaju više šanse da budu
srećni čak i kada su životne okolnosti loše. Naravno, ne možemo
zanemariti ni okolnosti u kojima
živimo. Šta više, doživljaj sreće na
našim prostorima mora se posmatrati kao specifična kategorija s
obzirom na društveno-politička
događanja kod nas, jer prava istina
je da je teško biti srećan u zemlji u
kojoj ima toliko nesreće. Kulturolozi čak smatraju da su „ovde svi
izbegli iz normalnog života” jer i
pored jake volje teško je ostati
imun na konstantno neprijatna
događanja u sredini u kojoj živimo.
Frojd čak tvrdi da čovek zapravo
nikada ne može biti potpuno srećan. Po njemu, tri su razloga za to:
naše telo koje je sklono propadanju, bolesti i smrti; priroda pred čijom snagom i ćudima smo nemoćni; društvo i ljudi sa kojima živimo.
Pa ipak, ljudska potreba za životom i samoodržanjem je jača od
svega, pa bez obzira na životne
okolnosti čovek je sklon da gradi i
izgradi neki svoj svet i životni stil u
kome će naći koliko-toliko sreću i
zadovoljstvo. Tako neko nalazi sreću u porodici, ljubavi, poslu, prirodi, umetnosti… Iskonska je to i večna potreba čoveka da teži skladu, miru i zadovoljstvu i da traži načine kako bi lakše savladao životne probleme i prepreke a izbegao bol i neprijatnosti. I to je dobro, jer kako bi
inače opstali.
Desa Kujundžić
Godina VI, Maj 2010, broj 59
SPORT
SVITSKI ŠAH OSTO BREZ JEDNOG OD SVOJI VELIKANA
Umro Vasja Smislov
U
89. godini života od srčanog udara umro je Vasja
Smislov bivši prvak svita i
višestruki šampion Rusije. Najviše
ga šahisti pamte po izuzetno
teškim i dugačkim mečovima sa
Mikhailom Botvinikom tokom 50ti godina.
1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5
Botvinik i Smislov su dali velik
doprinos razvoju Grinfeldove
indijske odbrane koja danas
spada u najčešće viñena
otvaranja. 4.Sf3 Lg7 5.Db3
Ovaj potez je jedan od najak−
tuelniji i u današnje vrime a
ideja je da se crni natira da
popušti u centru uzimanjom
na c4. 5...dxc4 6.Dxc4 0-0
7.e4 Lg4 8.Le3 Sfd7 Ovim
potezom crni želi izvršit priti−
sak na tačku d4 putem Sc6 i
Sb6. 9.0-0-0 Sc6 10.h3 Lxf3
11.gxf3 Sb6 12.Dc5 f5 Ovo je
klasično podrivanje centra dok
je pritnja crnog f4! 13.Se2 Dd6
Diagram
14.e5! Veličina Smislova
ogledala se i u tome da je uvik
znao privest igru iz sridišnjice
u bolju završnicu i na taj način
uvećo svoju pridnost. 14...
Dxc5+15.dxc5 Sc4 16.f4 Iako
Godina VI, Maj 2010, broj 59
Njev prvi meč za titulu 1954.
godine okončan je nerišenim rezultatom što je Botviniku omogućilo da zadrži titulu dok je 1957.
godine Smislov konačno pobidio
Botvinika i tako posto šampion
svita. Njegova vladavina trajala je 4
godine. Vasja Smislov je 1984. godine igro finalni
meč kandidata za
pravo izazivača
Anatolija Karpova za svitsku titulu protiv u to vrime mladog Garija Kasparova,
međutim izgubio je i to su bili
poslidnji njegovi
mečevi u ciklusu
za titulu svitskog
prvaka. Onda je
imo 63. godine
što je za ovo vrime kad nadolaze mladi izuzetan uspih i dokaz njegove veličine.
Zanimljivo je spomenit da je
1987. godine bio učesnik međuzonskog turnira u Subotici. Pored
njega igrala su i još mnoga velika
šahovska imena poput pokojnog
Mihajla Talja, Najdžela Šorta,
Đule Saksa i drugi.
Važio je za jednog od najbolji
pozicioni igrača svi vrimena dok je
bio i veoma dobar poznavalac završnica. Dao je i veliki doprinos
razvoju teorije otvaranja i nike varijante nose njegovo ime. Osim
svog raskošnog šahovskog talenta
posidovo je i veliki talenat u muziki što je bio i njegov hobi. Mnogi
stručnjaci iz sfere opere falili su
Vasju i bili su mišljenja da bi Vasja
bio izuzetno uspišan da se posvetio operi koliko i šahu.
Prikazaću jednu njegovu partiju
iz meča sa Botvinikom iz 1957. godine kada je Vasja posto svitski
prvak.
velemajstor Nikola Sedlak
struktura bilog ne izgleda sjaj−
no, crni je u velikim problemi−
ma. Plan igre bilog je da igra
na slabog crnog lovca na polju
g7 koji nema nikaku pozitivnu
funkciju jel udara u bili pe−
šački klin. 16...Tfd8 17.Sxe3
18.fxe3 Sb4 Botvinik daje pe−
šaka jel mu ništa drugo nije ni
ostalo. Još gore bilo bi da
dozvoli da bili uzme na c6 i
odigra Sd4 19.Lxb7 Tab8
20.c6 Kf7 21.Sd4 e6 22.Sb5
Sd5 23.Txd5 Bili žrtvuje kva−
litet da crnom sa table skine
jedinu njegovu aktivnu figuru
koja drži tačku c7. 23...exd5
24.Sxc7 Tdc8 Svakako bi bili
vratio kvalitet sa slidećim Sa6
pa se crni odlučio da ga da na
ovaj način. 25.Lxc8 Txc8 26.
Sxd5 Txc6+ 27.Kd2 Ke6 28.
Sc3 U strateški izgubljenoj po−
ziciji i sa dva pešaka manje Bot−
vinik je moro da se prida. 1-0
29
HOROSKOP
HOROSKOP ZA MAJ
OVAN: Kako se nalazite u stvaralačkoj fazi, zagovaraćete ubrzani
poslovni ritam u svojem okruženju. Zarad veliki ambicija povrimeno ćete prikoracivat osnovna
pravila. U ljubavnom životu, uporno ćete pokušavat nametnit se
partneru ko autoritativna ličnost.
Zdravlje dobro.
DIVICA: Imaćete utisak da se
nalazite isprid drugi i samouvireno
ćete odbacivat opaske koje nisu po
vašoj volji. Uz to, pritirano insistiranje na ličnim interesima stvoriće
vam dodatne probleme u poslovnoj saradnji. Emotivni zanos koji
vas bude zavatio tribaćete kontrolisat. Povrimena nervoza.
BIK: Bićete angažovani na različitim stranama i budnim okom
pratićete nove događaje na poslovnoj sceni. Moraćete postavit listu
prioriteta u obavljanju poslova.
Ako vam je stalo do emotivnog
zbližavanja el pomirenja s voljenom osobom, upotribite svoje
skrivene adute. Povrimene glavobolje.
VAGA: Bićete aktivni na različitim stranama i umićete prinosit
stvaralački impuls i kreativnu
energiju na svoju okolinu. U ljubavi virujete u svoje zavodničke sposobnosti, al nećete se vezivat za
prolazne vridnosti, premda vam je
potribno prisustvo i emotivna naklonost suprotnog pola. Zdravlje
dobro.
BLIZANCI: Dilovaćete promišljeno u različitim situacijama na
poslu, a da bi uspili u svojim namirama moraćete pridobit čijegod
povirenje. Priželjkivaćete veću emotivnu slobodu el priliku da ostvarite svoje ljubavne namire, al događaji neće ić u željenom pravcu.
Mož doć do problema s organima
za varenje.
ŠKORPIJA: Pažljivo ćete analizirat kompletnu situaciju na poslovnoj sceni i procinjivat svoje mogućnosti, jel vam je stalo da ostvarite svoje ciljove. Ako vas kogod
bude navodio na slobodnije emotivno izražavanje, privatite dobar
podsticaj. Zdravlje brez veći promina.
RAK: Ositićete dodatni priliv
kreativne energije i nećete se moć
pomirit s prosičnim rezultatima.
Na svu sriću imate podršku u svojoj okolini. U ljubavi učinite sve što
je potribno da ulipčate svoj intimni život i odnos s bliskom osobom. Čuvajte se fizički povrida
uslid nepažnje!
LAV: Bićete energični i aktivno
ćete učestvovat u različitim događajima na poslovnoj sceni. Pri tom
ćete znat ostvarit korisne ciljove.
Nalazićete se u fazi emotivnog uzleta el nove ljubavne inspiracije.
Puni energije otiraćete sve moguće
zdravstvene probleme.
30
STRILAC: Nalazićete se u fazi
kreativnog uspona i pokušaćete
poboljšat svoj poslovni položaj, a
da bi uspili osmislite dobar plan i
mudro sačekajte na završnu fazu u
poslovnim prigovorima. Čerez
emotivne inspiracije zračićete pozitivnom energijom i imat pažnju
voljene osobe, al i dobro zdravlje.
JARAC: Bićete suviše ponosni
da progovorite o određenim problemima koji vas budu sputavali i na
taki način brespotribno ćete otežavat svoj poslovni položaj. U ljubavnoj perspektivi nema potribe
da se zavaravate velikim iluzijama i
ničijim obećanjima. Mož bit problema s jetrom.
UKRŠTENE RIČI
VODORAVNO: 1. Izrađivači pridmeta od slame; 8.
Pravit talase; 9. Široka ulica u gradovima; 10. Ime šahistkinje Gaprindašvili; 11. Hemijsko obilužje za Ilinijum; 12. Ostrvo na Jadranu; 13. Rusko ilo; 14. Naša
novinarka, Slobodanka; 16. Misto u Banatu; 22. Tanasije od mila; 24. Vrsta dalmatinskog pića; 25. Okoman; 27. Naš košarkaš, Milan; 29. Lipova šuma; 30.
Jedan od musketara; 31. Deset lita;
USPRAVNO: 1. Naš mladi pivač na sliki, Milan; 2.
Vrsta posude; 3. Žensko ime; 4. Falinka; 5. Asovi; 6.
Naš istoričar i pisac, Jovan; 7. Stanovnica Italije; 13.
Novinarstvo; 15. Pripadnik jedne filozofske škule; 16.
Udruženje; 17. Vrsta rične ribe; 18. Svanuće; 19. Sitna
čestica; 20. Indijsko muško ime; 21. Osovina; 23. Ime
atletičara Auite; 26. Flamanski slikar, Pol; 28. Istraživačka stanica (skr.).
Dragan Tovarišić
RIŠENJE IZ PROŠLOG BROJA:
VODORAVNO: anatomi, palamar, animato, Tisa,
Ov, i, Aravi, Nikolić, EMINA JAHOVIĆ, marinac, r, s,
m, inatit, Ankona, ranit, stegnit.
VODOLIJA: Po oprobanom
receptu vodiće vas uspišna pravila
u poslovno-finansijskoj saradnji, a
nuz to potriban vam je i kogod ko
bi vas podržo u odlučujućim situacijama. U odnosu s voljenom
osobom, kadgod vam manjka
hrabrosti da izrazite svoje emotivne namire. Kontrolišite preventivno pritisak!
RIBE: Dilovaćete energično
prid svojom okolinom i pokušavat
uskladit različite poslovne interese. U odnosu s voljenom osobom postoje različite potribe i interesovanja, al stalo vam je da premostite ljubavni nesklad i ostvarite
zajedničku sriću. Povedite računa
o sladama!
Dragan Tovarišić
Godina VI, Maj 2010, broj 59
USPILI SMO!
Bunjevački Nacionalni Savet
) %$"$ &' (*+! $) %$"$ #* $
Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine
National Council of the Bunjevac Ethnic Minority
Slušajte radio emisije na bunjevačkom
jeziku – „Bunjevačka rič”
SKUPILI SMO
POTRIBAN BROJ
POTPISA, AL NJI JOŠ
UVIK MOŽTE DAVAT
DO 21. MAJA
2010. GODINE
Izañite na izbore 6. juna!
Radio Novi Sad - 100 MHz vrime emitovanja:
petak 22.00 - 22.30 sati
Radio Subotica - 89,6 MHz vrime emitovanja:
subota 20.00 - 20.30 sati
Radio „Trend” - Bačka Topola 97,8 MHz vrime emitovanja:
nedilja 12.00 - 12.30 sati
Radio Sombor - 97,5 MHz 14.00 - 14.30 sati
Gledajte bunjevačku emisiju „SPEKTAR”
Televizija Novi Sad – II program
vrime emitovanja: nediljom od 17.30, a repriza
je naredne nedilje od 17.30 sati
Bunjevački nacionalni praznici:
PODVIKUJE
BUNJEVAČKA VILA
PODVIKUJE BUNJEVAČKA VILA
IZ OBLAKA RAŠIRILA KRILA,
OJ BUNJEVČE PROBUDI SE SADA
STAREŠINO SUBOTIČKOG GRADA.
MENE MATI UČILA PIVATI
PIVAJ SINE DA BUNJEVCI ŽIVE,
NEK NAM ŽIVI NAŠA MILA BAČKA,
TAMBURICA, PISMA BUNJEVAČKA.
NE ZOVEMO SAMO BOGATAŠE
VEĆ I DRUGE STANOVNIKE NAŠE,
JA SAM SINAK SUBOTICE GRADA
NE DAM VIŠE DA MOJ NAROD STRADA.
BUNJEVAČKA SVEČANA PISMA
2. februar, Dan velikog prela
23. februar, Dan izbora prvog novog Nacionalnog savita
15. avgust, Dan Dužijance
25. novembar, Dan kad je 1918. godine u Novom Sadu
održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca
i ostali Slovena
Positite naše internet strane
www.bunjevci.org.rs
OSNIVANJE I FUNKCIONISANJE NIU „BUNJEVAČKOG INFORMATIVNOG CENTRA POMOGLI
MINISTARSTVO
KULTURE
REPUBLIKE
SRBIJE
POKRAJINSKI
SEKRETARIJAT
ZA INFORMACIJE
AUTONOMNE
POKRAJINE
VOJVODINA
Srićan Uskrs
Dajte najbolje od sebe
Upis u poseban birački spisak
i izbori za nacionalne savite
nacionalni manjina
Srbija 2010.
Srbija je plod našeg
zajedničkog života
Download

bunjevacke novine maj:master kolor.qxd