Romi, Aškalije i Egipćani
evropski magazin
2
UVOD
Integracija zajednica Roma,
Aškalija i Egipćana na Kosovu
Kada se radi o Kosovu, do sada je veoma
malo toga rečeno i napisano o politici EU
prema romskoj zajednici, uključujući i zajednice Aškalija i Egipćana. Nije nam namera da kažemo da EU nije bila
zainteresovana za ove zajednice i za pitanja u vezi sa njihovim zapošljavanjem,
kulturom, pravima, integracijom i obrazovanjem, posebno onih koji žive u zemljama članicama EU. Uprkos posvećenosti
EU, napredak ovih zajednica, koje ni na
koji način ne predstavljaju manjinu u Evropi, bio je spor, a ponekad čak i obrnut.
Neko bi mogao da kaže da su u poslednjih
par godina romsko pitanje i način na koji
se prema njemu odnose u Evropi postali
predmet robustnije politike od strane zemalja članica EU, koja može da se prevede u ohrabrujuća poboljšanja. Ovaj
magazin pruža iscrpne informacije o ovim
politikama koje bi trebalo da obeleže pozitivnu prekretnicu u integraciji ovih zajednica u savremoj Evropi.
Evropski magazin, na način na koji smo ga
pokrenuli u Kosovskoj fondaciji za otvoreno društvo, okuplja različita mišljenja
eksperata i aktivista na terenu. Za ovo izdanje smo došli do ljudi koji su veoma
zainteresovani da sa nama podele svoje
stručno znanje i bogato iskustvo u bavljenju romskim pitanjima u Evropi i pitanjima koja se posebno tiču RAE zajednica
na Kosovu.
U protekle dve decenije, posebno na Balkanu, ove etničke grupe su se našle uhvaćene u tuđim ratovima i bile prisiljene
da se kreću iz jedne ekstremne situacije u
drugu. Većina je pobegla iz svojih domova, dok je manji broj ostao i suočio se
sa užasom rata. Oni koji su imali sreće i
stigli do Zapadne Evrope nisu srdačno
dočekani raširenih ruku. Osim humanitarne pomoći i privremenog utočišta, zapadne zemlje nisu pokazale da su
spremne i u stanju da se nose sa problemima sa kojima se suočavaju ove zajednice.
Proteklih godina, dok se veliki broj ljudi
koji su doživeli rat sada konsolidovao u
balkanskim zemljama, Kosovo se suočilo
sa drugim egzodusom RAE zajednica, ali
sada u suprotnom smeru. Naime, zapadne zemlje u kojima borave pripadnici
RAE zajednica prisilno ih vraćaju nazad na
Kosovo i ostavljaju da se suočavaju sa
istim teškim problemima sa kojima su se
suočavali pre deset godina.
Ovaj magazin donosi različite informativne članke, uključujući kritička razmišljanja o ovim procesima. Posebno se
fokusiramo na mišljenja koja proizilaze iz
evropskih politika, koje će nadajmo se
ubrzo uključiti i Kosovo, i na rezultate
sporazuma o readmisiji koje su kosovske
vlasti potpisale sa zapadnoevropskim
zemljama, uglavnom sa zemljama članicama EU. Takođe smo posvetili pažnju
dvoma procesima koji obeležavaju sadašnji diskurs i koji istovremeno pružaju
mogućnosti za uspešnu integraciju: na
međunarodnom nivou radi se o Dekadi
Roma, a na nacionalnom nivou o Strategiji za integraciju RAE zajednica na Kosovu. Verujem da magazin pruža iscrpne
informacije koje će čitaoca približiti ovim
procesima koji su u fokusu civilnih institucija i različitih donatora. I vladine institucije su sada bliže ovim problemima i
dokazuju da shvataju njihov značaj: izdvojena su budžetska sredstava za nekoliko aktivnosti koje proističu iz strategije a
namenjena su podršci procesu repatrijacije.
Čvrsto verujemo da smo svedoci prvih
znakova povećane svesti u Evropi, na Balkanu i na Kosovu o važnoj potrebi da se
zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana
pruži ozbiljna mogućnost za bržu i bolju
integraciju u društva kojima pripadaju.
Luan Shllaku
Izvršni Direktor
Kosovska Fondacija
za Otvoreno Društvo
Magazin je pokrenut i realizovan od Kosovske Fondacije za Otvoreno Društvo. Mišljenja autora izražena u
objavljenim člancima ne predstavljaju stavove Fondacije. • Urednički Bord: Luan Shllaku, Agron Bajrami,
Venera Hajrullahu, Iliriana Kaçaniku, Fatmir Curri, Ilir Deda i Alban Zogaj. Koordinator ove edicije: Vera Pulja,
Design & Layout: Sami Kçiku. • Kosovska Fondacija za Otvoreno Društvo - Adresa: Ulpiana, Imzot Nikë Prela,
Villa Nr. 13, 10000 Prišna; tel.: +381 38 542 157; e-mail: [email protected]
U OVOM BROJU
ROMI, AŠKALIJE I EGIPĆANI
KORACI EU KA INTEGRACIJI ROMA:
DA LI ĆE IH ZEMLJE ČLANICE SLEDITI
SVOJIM KORACIMA?
Bernard Rorke
Strana 4
POLITIKA EU O INKLUZIJI ROMA
Martin Demirovski
Strana 6
OKVIR EU ZA NACIONALNE STRATEGIJE
ZA INTEGRACIJU ROMA – MOGUĆNOST
DA SE OBNOVE NJEGOVI NAPORI NA
ZAPADNOM BALKANU I DA SE POPLOČA
PUT NAPRED
Blerinda Idrizi
Strana 10
ANTI CIGANSKA OSEĆANJA: PREDRASUDE
KOJE MOGU DA IZBACE NAPREDAK IZ
KOLOSEKA
Bernard Rorke
Strana 13
IZAZOVI PRAĆENJA I SPROVOĐENJA
STRATEGIJE I AKCIONOG PLANA ZA INTEGRACIJU ZAJEDNICA ROMA, AŠKALIJA I
EGIPĆANA, 2009-2015
Cairan O’Toole
Strana 37
PRE NEGO ŠTO BUDE SUVIŠE KASNO –
DEKADA INKLUZIJE ROMA NA
ZAPADNOM BALKANU
Stephan Müller
Strana 16
ČETRDESET MERA ZA BOLJU
REALIZACIJU STRATEGIJE I AKCIONOG
PLANA ZA ROME, AŠKALIJE I
EGIPĆANE
Strana 39
BUDUĆNOST SA VIŠE POŠTOVANJA OD
SIMBOLIČNOG: UČESTVOVANJE, ZASTUPLJENOST I EMANCIPACIJA ROMA
Željko Jovanović
Strana 19
PROJEKTI KOJI PODRŽAVAJU SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZA INTEGRACIJU
ZAJEDNICA ROMA, AŠKALIJA I
EGIPĆANA
Strana 41
NE POSTOJI MESTO KOJE ĆE SE ZVATI
DOM – SADAŠNJA REALNOST
REPATRIJACIJE NA KOSOVU
Verena Knaus
Strana 21
PODRŠKA EU SPROVOĐENJU
STRATEGIJE ZA RAE
EU podržava proces integracije
Strana 42
PREFORMULACIJA DEBATE: PRISILNA
REPATRIJACIJA IZ PERSPEKTIVE
PRAVA DETETA
Chelsey Lepage
Strana 24
KOSOVO: REPATRIJACIJA NAJRANJIVIJE POPULACIJE U EVROPI
Autor: Romski i aškalijski dokumentacioni centar - RADC
Strana 28
POGLED UNAZAD, POGLED KRIŠOM
UNAPRED
Strategija za integraciju zajednica Roma,
Aškalija i Egipćana u Republici Kosovo
Strana 31
ROMI, AŠKALIJE I EGIPĆANI EVROPSKI
IZAZOV
Vera Pulja
Strana 35
SOROS FOND ZA SPROVOĐENJE
STRATEGIJE ZA RAE
Rebeka Qena
Strana 45
KULTURA ROMA
Kujtim Pačaku
ROMI – NJIHOVA KULTURA
I IDENTITET
Ibrahim Eljšani
Strana 47
Strana 51
UMETNOST U AKCIJI, MAŠTA
POKREĆE ROMSKU OMLADINU,
PLEMETINA PLANETI
Strana 55
ROMSKE PROJEKCIJE, FILMOVI ZA
PROMENU
Filmovi koje su napravili Romi
i o Romima
Charlotte Bohl
Strana 57
evropski magazin
Romi, Aškalije i Egipćani
3
evropski magazin
4
Romi, Aškalije i Egipćani
EU i Regionalne Inicijative
KORACI EU KA
INTEGRACIJI
ROMA: DA LI
ĆE IH ZEMLJE
ČLANICE
SLEDITI SVOJIM
KORACIMA?
Bernard Rorke
Usvajanje ’Okvira EU za Nacionalne
strategije za integraciju Roma do
2020. godine’ od strane Evropskog saveta 24. juna, podstaklo je komesara
Vivijen Reding da izjavi sledeće:
“Današnji sporazum je ogroman korak
napred za milione Roma širom Evrope.
EU šalje snažan signal: isključivanje
Roma nije u skladu sa našim društvenim vrednostima i našim ekonomskim
modelom.”
Možda je to ogroman korak za zvaničnike EU, ali da li je ogroman korak
za čovečanstvo, ogroman korak za milione Roma? Mnogo toga treba uraditi
da to ne bi bilo samo preuveličavanje,
jer izazov sa kojim se suočava Evropski okvir je potpun. Kako ćemo definisati ’društvene vrednosti’ uprkos
izbornim uspesima političkih partija
krajnje desnice širom Evrope koje šire
mržnju i sve glasnijem ako ne i nekoherentnom omalovažavanju multikulturalizma proisteklog iz matičnih
prava? A šta je inkluzivno kada se radi
o ’našem ekonomskom modelu’ u
Uniji u kojoj toliko puno konstitutivnih
zemalja članica robuje ortodoksiji neoliberalizma? Postoje veoma realni izgledi da bi Evropu 2020. mogla da čine
sve zatvorenija društva i neliberalne
demokratije u kojima nejednakost i siromaštvo napreduju nesmanjenom
žestinom, a Romi i druge vidljive manjine su i dalje klevetani i ponižavani
kao žrtveni jarci i parije.
Ipak, Okvir nagoveštava sledeću mogućnost: održivi izgledi za izgradnju naprednih i potpuno inkluzivnih društava
koja neguju osećanje zajedničke pripadnosti, kohezije i uzajamnog pošto-
vanja među svim građanima, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Iz
tog razloga i bez obzira na upozorenja,
Okvir treba da bude pozdravljen od
strane svih koji su posvećeni produbljivanju demokratije. Okvir je bez sumnje do sada najotvoreniji i najdetaljniji
izraz namere Evropske komisije kada
se radi o pitanju inkluzije Roma. Stoga,
zaključci Saveta kojim se usvaja Okvir,
doneti 19. maja, predstavljaju najviši
nivo političkog priznanja da je integracija Roma prebačena sa margina u glavni tok političkih pitanja u Evropskoj
uniji i van nje.
Zahtev Komisije da sve zemlje članice
razviju i sprovedu ciljne strategije i
obezbede dovoljne resurse za promociju integracije u četiri prioritetne oblasti zdravlja, stambenih pitanja,
obrazovanja i zapošljavanja, proističe
direktno iz Dekade inkluzije Roma
2005-15, koju su inicirali Fondacije za
otvoreno društvo i Svetska banka. Izgledi da će biti uspostavljen robustan
mehanizam praćenja sa godišnjim izveštavanjem od strane Evropske komisije u cilju obezbeđivanja da
strategije budu sprovedene, da će biti
učinjen opipljivi napredak i da će
novac namenjen integraciji Roma stići
do krajnjih korisnika, su ono što najviše ohrabruje.
Okvir je eksplicitan u svojoj posvećenosti da pomogne zemljama potencijalnim kandidatima iz Jugoistočne Evrope,
da na regionalnom i nacionalnom nivou
povećaju svoje napore na inkluziji
Roma na tri načina: poboljšanje pružanja podrške u okviru Instrumenta predpristupne pomoći; jačanje uključivanja
civilnog društva; i brižljivo praćenje napretka koji je učinila svaka zemlja. Izgledi su da će takvo angažovanje, za
razliku od ranijih talasa proširenja EU,
dovesti do toga da pitanje prava i inkluzije Roma stvarno budu uzeti u obzir
i da će Kopenhagenški kriterijumi biti
uzeti u obzir kada se radi o pridruživanju novih zemalja Evropskoj uniji.
Sličnosti između Dekade i Okvira su
tako velike da je razumno sugerisati da
Okvir ne treba da bude zamišljen bez
konteksta koji obezbeđuje Dekada od
2005. godine, kada je desetak nacionalnih vlada obećalo da će premostiti
jaz između Roma i ostalih građana u
četiri prioritetne oblasti, da će se boriti protiv diskriminacije i promovisati
rodnu ravnopravnost. Dakle, ono što
je usvojeno i što je formalno ratifikovano na najvišem nivou EU je znak napretka Dekade. Sličnost je takva da
postoje dragocene lekcije koje treba
naučiti a koje mogu da uštede puno
vremena. Posle pet godina od usvajanja Okvira ne želimo da govorimo o
propustima u sprovođenju, nepostojanju realnih ciljeva u prioritetnim
oblastima, neadekvatnim budžetima,
nepostojanju koordinacije između resornih ministarstava kada se radi o Nacionalnim strategijama za integraciju
Roma. Pet godina posle usvajanja
Okvira ne želimo da sedimo na konferencijama i radionicama oplakujući nepostojanje pouzdanih analitičkih
podataka, razmišljajući šta da se radi
sa uskim grlima i preprekama da se
sredstva EU za inkluziju Roma iskoriste
na najbolji način. Pet godina od usvajanja Okvira ne želimo da se suočimo
EU i Regionalne Inicijative
sa situacijom u kojoj su se životni
uslovi miliona Roma koji žive u akutnom siromaštvu još više pogoršali, a
predrasude protiv Roma još uvek nailaze na plodno tle. Sve ovo zbog toga
jer smo obeležili petogodišnjicu Dekade a situacija je upravo takva.
Ovim ne želimo da potcenimo postignuća Dekade koja je obezbedila radne
šablone onoga što treba da bude
urađeno da bi se ostvarila integracija,
ravnopravnost, društvena kohezija kao
i za borbu protiv diskriminacije i predrasuda. Postoji obimno iskustvo i dobra
praksa koji su rezultat rada od pokretanja Dekade a koji treba da budu stavljeni u službu u cilju postizanja najboljih
rezultata i povećani. Postoji potreba da
u periodu od sada pa do 2020. godine
bude uspostavljen koordinišući mehanizam koji je proporcionalan zadacima
koji su pred nama. Saopštenje prepoznaje da uloga Platforme EU o Romima
treba da bude ojačana. Izveštaj upućen
Komitetu za građanske slobode,
pravdu i unutrašnja pitanja je eksplicitan kada kaže da otvoreni metod koordinacije nije dorastao zadatku kada se
radi o negovanju inkluzije Roma. Teško
da će se to promeniti. Komisija može
bolje da iskoristi mehanizme Dekade
koristeći svoju okupljajuću snagu, svoje
strukture i jedinstven niz partnera, u
koji spadaju agencije UN, međunarodne organizacije, civilno društvo i vlade
učesnice u cilju održavanja potrebnog
impulsa da bi se obezbedilo da ovaj
Okvir EU, da iskoristimo krilaticu Komi-
Romi, Aškalije i Egipćani
5
sije, ‘napravi razliku do 2020. godine’.
Izazovi koji su pred nama su teški. Nedavni izveštaj Komisije je naveo da
„zemlje članice ne koriste na odgovarajući način novac EU u svrhu efikasne
društvene i ekonomske integracije
Roma.“ U njemu stoji da je nepostojanje znanja i kapaciteta za apsorpciju
sredstava EU kombinovano sa slabim
strategijama za inkluziju i uskim grlima
na nacionalnim, regionalnim i lokalnim
nivoima. Treba pohvaliti iskazanu nameru u saopštenju Okvira da se „prevaziđe pitanje kapaciteta“ i da se radi
sa zemljama članicama na promeni
operativnih programa u cilju posvećivanja pažnje novim potrebama,
pojednostavljivanja sprovođenja i ubrzavanja realizacije prioriteta.
Saopštenje takođe pozdravlja pominjanje učestvovanja i konsultovanja
Roma. Kao što je Komisija već primetila, „kvalitet politike EU zavisi od
obezbeđivanja širokog učešća u celom
lancu - od koncepcije do sprovođenja
politike”. Ako se želi da Okvir bude
uspešan, tada on treba da obezbedi
osmišljene i struktuirane konsultacije
i učestvovanje Roma.
Prošlo je vreme kada su Romi bili doživljavani samo kao neizdiferencirana,
pasivna i izdražavana populacija. Komisija mora da odigra vitalnu ulogu u
promociji suštinskog učestvovanja
Roma u ovom procesu i u snažnom
ohrabrivanju zemalja članica da prihvate ideju da je aktivno građanstvo od
suštinske važnosti za društvenu inklu-
evropski magazin
ziju i da obuhvata sve građane bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
Romskim zajednicama i predstavnicima mora da bude pružena mogućnost da učestvuju u oblikovanju
politika i inicijativa koje direktno utiču
na njihove živote.
Jasno je iz sapštenja Okvira i zaključaka
Saveta da je primarna odgovornost za
prava, dobrobit i bezbednost svih
građana na nacionalnim vladama. Na
kraju krajeva to je, kao što se Komisija
potrudila da naglasi, okvir za naconalne
strategije za integraciju Roma. Ipak, primarna odgovornost se razlikuje od
isključive odgovornosti. Aktivisti civilnog
društva su dugo insistirali da Evropska
unija ima vitalnu ulogu u zaštiti prava
manjina, uključujući i Rome, i u koordinaciji napora zemalja članica da promovišu jednakost i sprovode efikasnu
politiku društvene inkluzije. Kao što je
predsednik Barozo izjavio na prvom EU
Roma Samitu 2008. godine, ‘nema
mesta za pristup lese fer ili stvari se
odvijaju uobičajeno.’ Okvir poduprt zaključcima Saveta obezbeđuje mapu
puta za integraciju Roma do 2020. godine. On je takođe nedvosmislen kada
kaže da je da bi se prešlo sa reči na dela
da bi integracija postala stvarnost za
najveću etničku manjinu u Evropi, potrebno aktivno učestvovanje samih
Roma. Zadatak koji je pred nama odnosi
se na nacionalne vlade koje treba da
‘naprave neku razliku do 2020. godine’
koja će imati opipljiv uticaj u naseljima,
getoima, gradovima i selima u kojima
milioni Roma opstaju u uslovima poraznog siromaštva i isključenosti.
Bernard Rorke, Direktor Istraživanja i
Medjunarodnog Zastupanja, Roma Initiatives, Institut za Otvoreno Društvo
Nalazi, tumačenja i zaključci prikazani
u ovom dokumentu pripadaju autori i
ne moraju da odražavaju politiku i stavove OSI-a.
(Autor je Direktor Istraživanja I
međunarodnog zastupanja, Roma
Initiatives, Institut za Otvoreno Društvo, Nalazi, tumačenja i zaključci
prikazani u ovom dokumentu pripadaju autori i ne moraju da odražavaju politikui stavove OSI-a.)
evropski magazin
6
Romi, Aškalije i Egipćani
EU i Regionalne Inicijative
POLITIKA
EU O
INKLUZIJI
ROMA
Martin Demirovski
Jul 2011.
U poslednjih pet godina zabeležen je
značajan napredak u izgradnji zajedničkog pristupa EU povećanju inkluzije Roma i poboljšanju socio-ekonomskih uslova u romskim
zajednicama. Ipak, ova misija kao i
misija obezbeđivanja jednakih prava
za Rome je i dalje nepotpuna.. Dok je
Evropska komisija 24. juna usvojila
Okvir EU za koordinaciju nacionalnih
strategija za Rome, potrebno je
mnogo više da bi se obezbedilo poštovanje prava Roma i njihova društvena inkluzija širom Evrope. Kako
EU može da pređe sa sveukupnog
okvira i pristupa na implementaciju
na nacionalnom nivou? Ovaj izveštaj
procenjuje najnovija dešavanja u politici EU prema Romima i naglašava
dalje obaveze koje su potrebne u cilju
postizanja opipljivih rezultata.
Poslednja dešavanja u polici EU
prema Romima
Evropski parlament je posvetio povećanju pažnju pitanjima Roma, što je
bilo od ključne važnosti da se podstaknu Komisija i zemlje članice da
reaguju. U periodu 2004-2009, Parlament i najveće političke grupe dogovorili su se oko prava Roma, što je
kulminiralo Rezolucijom Parlamenta
kojom se pozivaju Komisija i Savet da
usvoje Evropsku strategiju za Rome.1
Slična rezolucija sa konkretnijim preporukama i političkim ambicijama je
usvojena 2011. godine.2 Druga rezolucija je obuhvatila sedam prioritetnih
oblasti i preko 30 ciljeva za strategiju
o inkluziji Roma. Pažnja koju je Ev-
ropski parlament posvetio Romima
stvorila je politički impuls ka budućoj
Politici EU o Romima, iako su detalji i
mehanizam dogovarani i osporavani
između Komisije i zemalja članica.
Evropska komisija je ove godine
učinila veliki korak napred svojim
saopštenjem, „Okvir EU za nacionalne
strategije za inkluziju Roma do 2020“.3
Okvir EU je predstavljen u aprilu 2011.
godine, podržan je zaključcima Saveta
u maju i usvojen od strane Evropskog
saveta 24. juna.4 Okvir je najobuhvatniji dokument o politici koji je do sada
pripremila Evropska komisija u cilju
povećanja društvene inkluzije 10-12
miliona evropljana romskog porekla.
On ima za cilj definisanje i koordinaciju obaveza i odgovornosti zemalja
članica EU i zemalja kandidata prema
svojim romskim populacijama. U
ovom Okviru, Komisija predlaže da
zemlje članice donesu svoje sopstvene strategije za Rome, zasnovane
na četiri ključna cilja nacionalne integracije (stambeno pitanje, zdravstvo,
obrazovanje i zapošljavanje). Ovaj dokument takođe sadrži 10 zajedničkih
osnovnih načela za inkluziju Roma5 i
načela iz Dekade inkluzije Roma.6
19. maja 2011. godine svih 27 zemalja članica Saveta za zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravstvo i pitanja potrošača (EPSCO) se složilo oko niza
zaključaka kojima se prihvata Okvir
EU za koordinaciju nacionalnih strategija za Rome.7 Ovaj sporazum je bio
posebno ohrabrujući imajući u vidu
suprotstavljene diskusije između zapadnoevropskih i istočnoevropskih
država oko toga ko je odgovoran za
politiku o Romima i kakve nadležnosti
ima EU u nametanju zajedničke
agende.
EPSCO je usvojio koncept nacionalnih
strategija o Romima pri čemu je dozvoljena određena fleksibilnost zamalja da mogu da razviju sopstvene
mere u vezi četiri integraciona cilja
koja su povezana sa Nacionalnim programima reformi, kao deo Strategije
EU 2020 za “pametan, održiv i inkluzivan rast”. Zaključci obavezuju zemlje članice da “poboljšaju sprovođenje
i ojačaju efikasnost sredstava EU“ i
na bolji način iskoriste tehničku pomoć. Oni su mnogo smeliji od Okvira
kada se radi o inkluziji Roma u procese odlučivanja i imaju snažan fokus
na osposobljavanje Roma kroz
učestvovanje u debati o politici i njenom sprovođenju. EPSCO je pozvao
Komisiju „da vrši rigorozno praćenje
1
http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.d o? type=MOTION&reference=P6-RC-2008-0050&language=EN.
http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=//EP//TEXT+TA+P7-TA-2011-0092+0+DOC+XML+V0//EN.
3
“Okvir EU za nacionalne strategije za integraciju Roma do
2020”, COM(2011) 173, Brisel, 5.4.2011, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2011:0173:FIN:
EN:PDF.
4
Zaključci Evropskog saveta, 24. jun 2011, http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/
ec/123075.pdf.
5
10 zajedničkih osnovnih načela: 1. Konstruktivne, pragmatične i nediskriminatorne politike; 2. Eksplicitno ali ne i
ekskluzivno određivanje ciljeva; 3. Interkulturalni pristup; 4.
Težnja ka usaglašavanju politika; 5. Svest o rodnim pitanjima;
6. Transfer politika zasnovanih na dokazima; 7. Korišćenje instrumenata Zajednice; 8. Uključivanje regionalnih i lokalnih
vlasti; 9. Uključivanje civilnog društva; 10. Aktivno učestvovanje Roma.
http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=761&langId=en.
6
http://www.romadecade.org. Savet za zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravstvo i pitanja potrošača (EPSCO) čine ministri za rad, socijalnu zaštitu, zaštitu potrošača, zdravstvo i
jednake mogućnosti, koji se sastaju oko četiri puta godišnje.
Zaključci iz maja 2011. godine su dostupni na: http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_Data/docs/pressdata/en/lsa/122100.pdf.
7
Okvir EU, COM(2011) 173.
2
EU i Regionalne Inicijative
sprovođenja Direktive Saveta 2000/43/EC”, za koju neki tvrde da je najmoćniji instrument EU za borbu protiv diskriminacije po osnovu etničkog
porekla. EPSCO je takođe naglasio potrebu da se intenzivira borba protiv
krijumčarenja Roma i da se garantuju
zakonska prava Romima žrtvama trgovine ljudima.
Zaključci Saveta za opšta pitanja od
24. juna predstavljaju poslednji stepenik na lestvici izgradnje konsenzusa
na nivou EU oko pitanja koja su prve
pokrenule organizacije civilnog društva sa poslanicima Evropskog parlamenta početkom 2000-tih (i ranije).
Zaključci prepoznaju važnost inkluzije
Roma na nivou EU i pozivaju na brzo
sprovođenje zaključaka Saveta (EPSCO) od 19. maja 2011. godine o
Okviru EU. Zaključci EPSCO i sam Okvir
sadrže detalje o pristupu EU prema
Romima, ali konačni tekst iz juna
predviđa rok za “pripremu, ažuriranje ili razvoj nacionalnih strategija o
inkluziji”, ili “integrisanog skupa mera
u okviru njihovih širih politika društvene inkluzije“, do kraja 2011. godine. Iako postoji prostor za varijacije
u politikama nacionalnih pristupa,
ipak bar postoji utvrđen datum za napredak kada se radi o strategijama.
Novi i dobrodošao okvir polike
Saopštenje o Okviru predstavlja
značajnu promenu u pristupu EU politici prema Romima. Komisija se do
sada držala toga da rešenja za Rome
treba da budu pronađena u boljem
sprovođenju postojećih glavnih politika, čak i ako su ove politike razvijene
bez uzimanja u obzir specifičnosti situacije u kojoj se nalaze Romi. Priznanje da ciljani pristup prema Romima ne podriva “širu strategiju za
borbu protiv siromaštva i isključenosti“ niti „isključuje podršku drugim ranjivim i uskraćenim grupama“ i „da
je kompatibilan sa principom nediskriminacije na nivou EU i na nacionalnom nivou“, u velikoj meri je omogućilo najnovija dešavanja na planu
politike prema Romima.8
• Praćenje: Jedan od najdragocenijih
predloga koji je Komisija unela u Okvir
Romi, Aškalije i Egipćani
7
EU je ono što se zove „robustni mehanizam praćenja“ kojim će se meriti
individualan napredak svake zemlje
članice. Rezultati, i dobri i loši, na sprovođenju nacionalne strategije za
Rome biće dostavljeni Komisiji, a kasnije i Savetu i Evropskom parlamentu.
Ovo pozivanje na robustno praćenje
treba smatrati jedinstvenom mogućnošću za širenje pravila za odgovarajuće uključivanje Roma, za učenje na
greškama i pružanje pomoći zemljama
članicama da razmenjuju najbolje prakse. Ipak, verovatno je da će mehanizam praćenja biti komplikovan. On će
zahtevati mešavinu inputa iz Agencije
za osnovna prava (FRA), zajedno sa
„drugim relevantnim organima“,
uključujući između ostalih Evropsku
fondaciju za poboljšanje uslova života
i rada, sopstvene mehanizme praćenja
zemalja članica i proces praćenja i revizije Strategije EU 2020. Uloga FRA
da radi sa zemljama članicama na razvoju metoda praćenja koje će obezbediti komparativne podatke biće od
ključne važnosti za celokupan evropski
pristup.
• Proširenje: Pristupanje Zapadnog
Balkana i Turske EU bi značilo još 3.8
miliona Roma u EU. Komisija je dugo
potencirala poboljšanje u postupanju
sa Romima u ovim zemljama kao ključan politički uslov za proširenje i izdvojila značajna sredstva za jednakost
i inkluziju Roma kroz Instrument za
evropski magazin
predpristupanje (IPA). Komisija je objavila da će ona poboljšati i bolje koordinisati korišćenje IPA sredstava za
Rome i da će usmeriti sredstva ka
strateškim politikama koje su orijentisane na rezultate.9 Komisijin Paket
proširenja 2010-2011 (Komisija procenjuje napredak zemalja kandidata i
potencijalnih kandidata ka pristupanju) naglasio je povećani rizik koji po
Rome kao „posebno ranjivu manjinu“
predstavlja ekonomska kriza. GD za
proširenje, kao preventivu Okviru,
ohrabrila je zemlje obuhvaćene proširenjem da rade na smanjivanju siromaštva i socijalne isključivosti, u
skladu sa Strategijom Evropa 2020 i uz
korišćenje Dekade inkluzije Roma, i
preporučila da te zemlje razmotre
“postavljanje eksplicitnih i ambicioznih ciljeva za zapošljavanje, obrazovanje i smanjivanje siromaštva hendikepiranih zajednica, posebno
Roma.”10 U stvari, EU je pružila mogućnost zemljama obuhvaćenim proširenjem da nadmaše zemlje članice u
tome kako postupaju sa Romima i
vrše njihovu inkluziju.
• Radna grupa za Rome: Radna
grupa Evropske komisije za Rome
8
Okvir EU, ibid.
Strategija proširenja i glavni izazovi 2010-2011, Brisel,
9.11. 2010. COM(2010) 660: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2010/package/strategy_pa
per_2010_en.pdf.
10
http://europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do?reference=IP/10/1097&format=HTML&aged=1&language=EN&guiLanguage=fr.
9
evropski magazin
osnovana je da bi se videlo kako
može da se poboljša trošenje sredstava EU. Krajem decembra 2010.
godine Radna grupa je objavila studiju o korišćenju sredstava EU za inkluziju Roma.11 Studija je ukazala da
zemlje članice još uvek ne koriste na
odgovarajući način novac EU za efikasnu socijalnu i ekonomsku integraciju Roma, dok su razlozi za to
nedostatak znanja i kapaciteta za apsorpciju sredstava EU. Studija je takođe identifikovala probleme u
obezbeđivanju nacionalnog sufinansiranja i u nedovoljnoj političkoj volji u nekim zemljama članicama.
Okvir EU stoga sadrži zaključke Radne grupe koji preporučuju bolje i
efikasnije korišćenje sredstava EU za
inkluziju Roma od strane zemalja članica u sadašnjem i narednom programskom periodu. Radna grupa će
sada postati stalno interno telo za
fokusne diskusije između direktora
u relevantnim generalnim direktoratima Komisije.12
8
Romi, Aškalije i Egipćani
Nedostajući element: borba
prov diskriminacije
Saopštenje o Okviru EU ima za
eksplicitni cilj usmeravanje socijalne
inkluzije, a nedostaje mu vitalni element - borba protiv predrasuda i diskriminacionog ponašanja prema Romima. Dobre namere na nivou EU
su daleko od toga da su usklađene sa
individualnim politikama i izjavama
u zemljama članicama. U Evropi postoji duboko ukorenjeno anti romsko osećanje. “Netrpeljivost prema
Ciganima“ je očigledna u više zemalja članica i ogleda se u medijima,
državnim politikama i ponašanju individualnih građana - od prisilnih iseljavanja i raščišćavanja kampova po
etničkoj osnovi, rasističkih izjava, govora mržnje i podsticanja nasilja.13
Rasističko nasilje često upražnjavaju
članovi ekstremističkih grupa, ponekad uz političko pokriće od strane značajnih političara. Povećana netolerancija takođe može da se vidi u
aktivnostima nekih vlada. Od suštinske
je važnosti da Komisija bude brza i ne-
EU i Regionalne Inicijative
dvosmislena u svojoj reakciji na takvo
ponašanje zemalja članica. Postojeći
zakonski instrumenti i mere na nivou
EU mogli bi da budu nabrojani u saopštenju Komisije da bi podsetili zemlje
članice da inkluzija i poštovanje Roma
idu ruku pod ruku sa borbom protiv
diskriminacije. Snažniji fokus na zakonske elemente antidiskriminacione
politike i potreba za mnogo boljim
sprovođenjem na nacionalnom nivou,
učinile bi Okvir EU kompletnijim dokumentom. Na sreću, zaključci EPSCO
o Saopštenju čine korak ka tome time
što traže od Komisije da rigorozno
prati sprovođenje Direktive Saveta
2000/43/EC.14 Ranjivi Romi u Evropi
11
Tu spadaju Generalni direktorati za pravdu, osnovna prava
i državljanstvo; zapošljavanje; unutrašnja pitanja; obrazovanje, kulturu, višejezičnost i omladinu; regionalnu politiku,
istraživanje, inovacije i nauku; poljoprivredu i seoski razvoj;
zdravlje i potrošačku politiku; finansijsko programiranje i
budžet; politiku proširenja i evropskog susedstva; i Kancelarija generalnog sekretara Evropske komisije.
12
Na primer, vidite: http://www.romadecade.org/files/downloads/News/CSCE%20Presentation%20-%20Stanislav%20Daniel.pdf.
13
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32000L0043:en:HTML
14
http://siteresources.worldbank.org/INTROMA/Resources/Policy_Note_Fact_Sheet.pdf.
EU i Regionalne Inicijative
računaju na to da Komisija bude aktivna u pozivanju zemalja članica na
odgovornost kada vlade krše zakone
EU u pogledu diskriminacije Roma.
Ključne oblas u kojima zemlje
članica moraju da preuzmu dodatne obaveze
• Obrazovanje Roma: Obrazovanje
je jedan od najbitnijih elemenata u
Okviru EU. Cilj koji je Komisija postavila kada je reč o obrazovanju (da bi
se obezbedilo da romska deca završe
bar osnovnu školu) poziva na obezbeđivanje pristupa kvalitetnom obrazovanju bez diskriminacije ili segregacije; završetak osnovne škole;
pristup kvalitetnom obrazovanju i
nezi u ranom detinjstvu; smanjivanje broja prevremenog napuštanja
srednje škole i snažno ohrabrivanje
mladih Roma da učestvuju u srednjem i tercijarnom obrazovanju.
Ovo su važni elementi, ali ipak cilju
nedostaje ambicija. Ako EU uspe u
svom cilju da sva romska deca do
2020. godine završavaju osnovnu
školu, to će ih ipak ostaviti pet godina iza nacija u razvoju koje se bore
da ispune Milenijumske ciljeve razvoja postavljene za 2015. godinu.
Konkretnije, Okviru EU je propustio
mogućnost da pozove na eliminisanje, ne samo segregacije škola, već i
neodgovarajućeg slanja romske dece
u posebne škole, da pomogne da se
smanji jaz u obrazovnim postignućima između Roma i drugih građana
EU na sekundarnom i tercijarnom nivou. Podsticanje diplomiranja Roma
na univerzitetskom nivou je od ključne važnosti za osposobljavanje
Roma. Mladi Romi biće u mnogo boljoj situaciji da ostvare socijalnu inkluziju ako imaju dobro obrazovanje.
• Učestvovanje Roma: Aktivno učestvovanje Roma u oblikovanju i sprovođenju politike prema Romima moglo bi da bude nabrojano u Okviru
kao peti cilj integracije. Politika
prema Romima ne može da bude
urađena na distanci od zajednica čiju
dobrobit ima za cilj. Značajno učestvovanje romskih profesionalaca u
formulisanju i sprovođenju politike
Romi, Aškalije i Egipćani
9
prema Romima je od suštinske važnosti za njen uspeh, da bi se negovao duh vlasništva i odgovornosti.
Na sreću, Zaključci EPSCO su obuhvatili ovaj suštinski element. Inkluzija nije moguća bez učestvovanja.
• Efikasno praćenje: Dok je robustno
praćenje naglašeno u Okviru, mehanizmi za njegovo obezbeđivanje
tek treba da budu razvijeni. Sistem
praćenja koji beleži napredak, okrivljuje one koji su podbacili i promoviše
dobre prakse, je od suštinske važnosti. EU bi mogla da uči iz metodologija koje je već iskoristila Dekada posmatranja
koja
predstavlja
instrument za praćenje razvijen za
praćenje napretka u Dekadi inkluzije
Roma. On je pomogao zemljama članicama Dekade tako što je isticao njihova postignuća i ukazivao na ono
čemu je trebalo posvetiti više pažnje.
Efikasno praćenje bilo bi lakše kada
bi uloga nacionalnih osoba za kontakt sa Romima bila jasnija. U Okviru
EU, ove osobe za kontakt imaju koordinacionu i razvojnu ulogu, ali Zakljčci EPSCO pominju samo obavezu
praćenja. Rešenje bi bilo da neka nezavisna komisija izvrši procenu. Iskustvo iz nekih Istočnoevropskih zemalja je pokazalo da ako isto telo
sprovodi, prati i razvija politiku, rezultat će verovatno biti loše sprovođenje politike.
Zaključci: polički faktor
Svaku romsku zajednicu definiše njen
lokalni kontekst, posebno nivoi pohađanja škole, socijalne inkluzije, životnog standarda i zapošljavanja.
Standardi, zakoni i nadležnosti koji
su potrebni za hvatanje u koštac sa
ovim lokalnim realnostima leže na
lokalnom, nacionalnom i evropskom
nivou, ali ključ za efikasnu promenu
je politička volja zemalja članica.
Strategije zemalja članica za Rome
tek treba da premoste jaz između
dogovora o politici u Briselu i njenog
sprovođenja u zemljama članicama.
Okvir Komisije navodi podatke Svetske banke koji pokazuju koliko isključivanje Roma košta zemlje članice.1
Inkluzija bi mogla u nekim slučajevima da poveća nacionalni BDP za
evropski magazin
još 4%, ili posmatrano u poreskim
doprinosima, Romi bi mogli da doprinesu sa dodatnih 175 miliona evra
po zemlji. EPSCO je ponovo naglasio
„ekonomsku cenu za društvo kao celinu, uključujući kroz neiskorišćavanje ljudskog kapitala i gubitak produktivnosti”.15 Paralelno sa tim, EU
ohrabruje zemlje članice da iskoriste
sredstva i tehničku pomoć EU kao
pomoć za posvećivanje pažnje pitanjima Roma. Ekonomska dobrobit bi
mogla da bude efikasna motivacija,
pre nego bavljenje socijalnom isključenošću, siromaštvom i predrasudama. Ako nacionalni kreatori politike, parlamentarci i građani shvate
da inkluzija Roma ima za rezultat korist u vidu dodatnog prihoda u nategnutim nacionalnim budžetima, uz
korišćenje dodatnih sredstava EU i
poboljšanje tržišta rada (kao i uz
smanjivanje siromaštva i socijalne
isključenosti), šanse da političke izjave na nivou EU budu pretočene u
efikasne, dobro sprovedene nacionalne strategije, biće povećane. Slično tome, ako neprihvatanje inkluzije ne može više da se oslanja na
pravdanje finansijskim troškovima,
ono mora da štiti od optužbi za namernu diskriminaciju.
Rezolucije Parlamenta, Okvir Komisije, zaključci EPSCO i Evropskog saveta, zajedno čine dobar skup političkih preporuka zemljama članicama
za borbu protiv isključenosti Roma.
Ovim političkim temeljima je sada
potrebna snažna akcija od strane zemalja članica kako one budu pripremale, ažurirale ili razvijale svoje strategije. Da bi ovaj proces napredovao,
biće potrebni povećani ljudski i finansijski resursi, politički pritisak za
obezbeđivanje efikasnog sprovođenja i nedvosmislena reakcija Komisije ako obaveze nisu ispunjene.
(Kontakt osoba za pitanja roma u OSI
Brisel, Nalazi, tumačenja i zaključci
prikazani u ovom dokumentu pripadaju autori i ne moraju da odražavaju politiku i stavove OSI-a.)
15
Zaključci EPSCO, ibid.
evropski magazin
10
Romi, Aškalije i Egipćani
EU i Regionalne Inicijative
OKVIR EU ZA NACIONALNE STRATEGIJE
ZA INTEGRACIJU ROMA
– MOGUĆNOST DA SE
OBNOVE NJEGOVI NAPORI NA ZAPADNOM
BALKANU I DA SE
POPLOČA PUT NAPRED
Blerinda Idrizi
Pre dvadeset godina, Vaclav Havel je
na drugom simpozijumu iz 1991. godine o „Manjinama u politici“, održanom u Bratislavi u Slovačkoj, rekao
„Osnovne promene koje se dešavaju
posle svih totalitarnih sistema – sloboda štampe, sloboda govora, obrazovanja, mišljenja, sloboda veroispovesti, sve ove građanske slobode
otvaraju prostor raznim etničkim grupama, nacionalnim manjinama i nacionalnim grupama, tako da te grupe
mogu da počnu da uspostavljaju
svoju nezavisnost na jedan prirodan
način i da stvaraju svoje sopstvene, a
ne veštačke i kontrolisane, uzajamne
odnose. Početak odgovarajućeg dela
Kopenhagenškog dokumenta Helsinškog procesa daje jednu važnu ideju,
odnosno činjenicu da manjine mogu
da pronađu svoja prava i njihovu samorealizaciju pre svega u demokratskom okruženju, pod demokratskim
uslovima, gde demokratske institucije i nezavisno pravosuđe funkcionišu na odgovarajući način, gde su izvršna, zakonodavna i sudska
ovlašćenja razdvojena, gde se toleriše sloboda govora.”
Dvadeset godina kasnije, Komisija EU
je pokrenula novu inicijativu, Okvir
EU za nacionalne strategije za integraciju Roma kao sredstvo „...koje
dopunjuje i ojačava propise i politike
EU o ravnopravnosti time što posvećuje pažnju, na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, ali takođe i
kroz dijalog sa Romima i uz njihovo
učestvovanje, konkretnim potrebama
Roma u pogledu ravnopravnog pristupa zapošljavanju, obrazovanju,
stambenom pitanju i zdravstvenoj zaštiti.”1
Pad Berlinskog zida pružio nam je
nadu da će 21. vek biti vek nade, bolje budućnosti, prosperiteta, saradnje, demokratije, humanizma, kohabitacije, koegzistencije i slavljenja
raznolikosti i multikulturalizma. Ipak,
poslednje dve decenije su nas učinile
svesnim da bez obzira na to koliko
zastrašujući mogu da budu i zvuče svi
ti principi, koliko velika čežnja može
da postoji među nama za sve njih,
bez obzira koliko političkih okvira i
međunarodnih konvencija je doneto,
koliko je iskazano političke spremnosti i bez obzira na uticajni aktivizam
aktera iz oblasti ljudskih prava, put ka
toleranciji i prihvatanju, dobrodošlica
„strancu među nama“ još uvek čeka
da do nje dođe. Zidovi predrasuda i
nerazumevanja su još uvek visoki, zajednica Roma još uvek nije dobrodošla i ostaje na marginama društva.
Nova inicijativa EU koja s jedne strane
obavezuje zemlje članice EU, ne
isključuje zemlje obuhvaćene proširenjem (Zapadni Balkan i Turska) i
biće deo plana Evropske komisije za
proširenje u njenom dijalogu sa tim
zemljama, kao što je navedeno u dokumentu: „Ciljevi EU na planu integracije Roma su jednako relevantni i
za te zemlje. Njihove nacionalne strategije i akcioni planovi za integraciju
Roma (u većini slučajeva razvijeni u
okviru Dekade inkluzije Roma 20052015) treba da budu revidirani u
skladu sa tim ciljevima.”2 Dalje, dokument kaže da će on podržati napore ovih zemalja kroz Instrument
predpristupne pomoći (IPA), drugim
rečima stavljanjem na raspolaganje
dodatnih sredstava da bi se omogućili
i dopunili napori vlada i lokalnih i međunarodnih NVO u zemljama obuhvaćenim proširenjem koje rade na pitanjima Roma.
Ipak, pitanje da li će ova nova inicijativa poboljšati položaj Roma u tim
zemljama i voditi ka projektovanim
promenama koje Okvir smatra potrebnim, je i dalje neizvesno i diskutabilno. Okvirni dokument je, što je
vredno hvale, pobrojao i iskoristio
neke od ključnih lekcija naučenih tokom inicijative Dekade Roma i od postignuća i neuspeha proisteklih iz prvog kruga nacionalnih strategija i
akcionih planova. Konkretno, Okvirni
dokument identifikuje prioritetne
sektore za intervenisanje, kao što su
obrazovanje, zapošljavanje, stambeno pitanje i zdravstvo, zahteva izradu nacionalnih politika, uspostavljanje sistema za praćenje,
koordinacionih organa i izdvajanje
dovoljnog budžeta i proaktivnih sistema za prikupljanje podataka i na
nivou države i na nivou EU, a takođe
eksplicitno navodi finansirajuće mehanizme i institucije EU koje će imati
i obavljati konkretne uloge i odgovornosti.
Dok je s jedne strane inicijativa vredna hvale, u zemljama Zapadnog Balkana koje žele da se pridruže porodici
1
DOPIS KOMISIJE EVROPSKOM PARLAMENTU, SAVETU,
EVROPSKOM EKONOMSKOM I SOCIJALNOM KOMITETU
I KOMITETU REGIONA, Okvir EU za nacionalne strategije
za integraciju Roma do 2020. godine, str. 4 (Brisel,
5.04.2011).
2
Ibid, str. 11-12.
EU i Regionalne Inicijative
EU postoji rizik da ova inicijativa
ostane da zavisi samo od donatora,
odnosno zahtev prema spolja koji
može da dovede do istog fenomena
kao u nekim od 10 zemalja koje su
pristupile EU 2007. godine, kada su
strategije za integraciju Roma postale
aktivnost u okviru zatvaranja poglavlja, umesto suvislog, održivog kontinuiranog procesa integracije Roma
koji vode same države. Da bi se prevazišlo ovo neprijatno iskustvo, Evropska unija i njene institucije imaju
dobre mogućnosti da izvrše pritisak
na političke entitete i državne institucije ovih zemalja i iskoriste njihove
mehanizme i instrumente pomoći
tako da reaguju na složene realnosti
u ovim zemljama na način koji se ne
oslanja samo na očekivanja, pristup
vrednost za novac i aktivnosti planiranja, već uzima u obzir socijalno-etničku i kulturnu dimenziju romske zajednice i kontekst u kojem oni žive.
Prvo i najglavnije, kada se radi o pitanju vlasništva, institucije EU moraju da povedu ovo pitanje sa političkim partijama na Zapadnom
Balkanu, sa partijama na vlasti i u
opoziciji. Političke partije u ovim zemljama su značajno omanule na planu
uzimanja u obzir romske zajednice
Romi, Aškalije i Egipćani
11
kao svoje potencijalne glasačke baze
i stvore prostor za njihovo učestvovanje i konkretno doprinošenje povećanju njihovog učestvovanja i predstavljanja kroz ravnopravan pristup i
mogućnostima političkog sistema.
Umesto slikanja za novine i jednokratnih aktivnosti, političke partije
treba da prevaziđu svoj personalizam
i odgovore svojoj klijenteli i pronađu
efikasne načine da obavljaju „politiku
uz razvoj“ i prepoznaju siromaštvo i
socijalnu inkluziju romske manjine
kao politički cilj. Na taj način efikasnost i legitimnost državnih institucija
ne bi bila pod znakom pitanja.
EU ima izuzetnu stratešku poziciju
kada se radi o globalnom uticaju, ekonomskoj snazi i političkim ovlašćenjima njenih 25 demokratskih država,
koje imaju puno ovlašćenja u državama koje žele da uspostave tešnje
veze sa EU ili da postanu deo nje. Takva snažna pozicija ostaće čvrsta i beskompromisna u promociji prava
Roma, nediskriminacije i efikasne ravnopravnosti pri pravljenju programa
i u dijalogu sa zemljama Zapadnog
Balkana kao deo ispunjavanja standarda i poštovanja principa koji su
obuhvaćeni planom proširenja.
Pošto se nalazi u poziciji jednog od
evropski magazin
najvećih multilateralnih donatora u
ovoj geopolitičkoj oblasti, EU mora
da razmotri preuzimanje aktivne
uloge u multiučesničkim koordinacionim organima i organima pojedinačnih država u vezi sprovođenja nacionalnih strategija ili akcionih
planova za integraciju Roma. Tamo
gde takva multiučesnička koordinaciona tela ne postoje, EU mora da
ohrabri njihovo osnivanje, koje uključuje ali nije ograničeno samo na njih,
državne institucije, predstavnike
romskih NVO/ zajednica, ključne donatore itd. Učestvovanje u takvim telima će olakšati mogućnost da se izvrši proaktivan uticaj na sprovođenje
nacionalnih strategija, od promocije
principa inkluzije, osposobljavanja,
zastupanja, učestvovanja i odgovornosti za izdvajanje dovoljnih resursa,
predlaganja dobro zasnovanih pristupa politici, do koordinacije donatora i do usmeravanja pitanja koja se
tiču Roma.
U zemljama Zapadnog Balkana gde su
s jedne strane kvote zvanične razvojne
pomoći nepostojane i u velikoj meri
promenljive zbog nestabilne političke
situacije i niza etničkih sukoba koji su
se tamo desili u proteklih dvadeset
godina, treba reći da su te kvote ipak
evropski magazin
održive. Sama EU je od 2007. godine
uvela Instrument predpristupne pomoći kao svoj ključni mehanizam za
podršku naporima zemalja koje učestvuju u procesu pristupanja Evropskoj uniji, čiji je cilj „poboljšanje efikasnosti i koherentnosti pomoći pomoću
jedinstvenog okvira.”3 Koristeći stečeno iskustvo kroz sprovođenje Instrumenta predpristupne pomoći, EU
u zemljama u kojima je koordinacija
donatora i dalje slaba, preko svojih
delegacija u tim zemljama i putem periodičnih sastanaka sa bilateralnim
agencijama za pružanje pomoći i
preko diplomatskih predstavnika zemalja članica EU, posvećuje pažnju pitanju koordinacije usmeravanja sredstava prema programima za
integraciju Roma. Zauzvrat, nadamo
se da će razmena informacija i bolja
koordinacija prerasti u efektivnu, efikasnu i kohezionu raspodelu pomoći.
Sprovođenje Okvira EU je utvrđeno
za period od 10 godina. U miljeu u
kojem su se razlike zasnivale na viktimizaciji i isključivosti umesto na prih-
12
Romi, Aškalije i Egipćani
vatanju i slavljenju raznolikosti, samo
dugoročno izgrađeni procesi će olakšati uspostavljanje poverenja, ojačati zajedničke vrednosti i unaprediti
dostojanstvo svih. U ovoj inicijativi i
njenom uspešnom sprovođenju trebalo bi uzeti u obzir određene programske aspekte. Na primer, makro i
mikro projekti imaju različitu ulogu i
ostvaruju različite rezultate. Makro
projekti imaju posebno veliku vrednost ako su preduzete velike inicijative kao što je ova, koje imaju za cilj
transformaciju stavova, borbu protiv
institucionalne diskriminacije i indukuju politike i prakse koje menjaju živote ljudi. U međuvremenu, mikro
projekti postaju važni za dopiranje i
posvećivanje pažnje potrebama onih
koji su i dalje nevidljivi, ili posvećivanje pažnje aspektima koji predstavljaju prozor za mogućnosti za poboljšanje života i uvođenje promena.
Pokazalo se da kombinacije oba tipa
projekata, dugoročnih i sa odgovarajućim nastavcima, koji naglašavaju
participatorne metodologije i pitanja
EU i Regionalne Inicijative
osposobljavanja, koji su dobro osmišljeni i brižljivo praćeni, koji uzimaju u
obzir rodna prava i prava dece, gde
pristup zasnovan na pravima ostaje
glavno načelo, a ne pružanje usluga,
koji su fleksibilni prema promenljivim
okolnostima i gde je međuetnička složenost dobro shvaćena, donose održive i dugotrajne rezultate. Takve
kombinacije treba da se traže i potpuno podržavaju.
Deset godina možda i nije puno vremena da se sve promeni i transformiše i uradi na pravi način ono što je
vekovima rađeno pogrešno, a pošto
smo ljudi mi nemamo čarobni štapić,
ali uvek postoji nešto čarobno čega se
ljudi drže i poznaju kao želju! A ta želja može da otvori i poploča put promenama i pozdravi danas „stranca
među nama“, a sutra samo još jedno
ljudsko biće kao što smo.
(Autorka je konsultant za javne
politike).
3
Instrument predpristupne pomoći (IPA),
http://europa.eu/legislation_summaries/agriculture/en
largement/e50020_en.htm
EU i Regionalne Inicijative
Romi, Aškalije i Egipćani
13
evropski magazin
ANTI CIGANSKA
OSEĆANJA: PREDRASUDE KOJE
MOGU DA IZBACE
NAPREDAK IZ
KOLOSEKA
Bernard Rorke
Anti ciganska osećanja širom Evrope su
tako duboko ukorenjena, predrasude i
netolerancija prema Romima su tako
preovlađujući da nijedna nacionalna integraciona strategija ne može da bude
uspešna bez odlučne i nedvosmislene
akcije u borbi protiv rasizma i diskriminacije. Obim diskriminacije i isključivanja sa kojima se suočavaju Romi, najveća etnička manjina u Evropi, je
ogoljen u rezultatima EU-MIDIS, Anketa
Evropske unije o manjinama i diskriminaciji iz 2009. godine. Izveštaj je utvrdio
da su u proseku u devet oblasti svakodnevnog života Romi bili diskriminisani zbog svog etničkog porekla, više
od bilo koje druge grupe koja je anketirana u EU-MIDIS, kao što su Subsaharski Afrikanci ili Severnoafrikanci. Svaki
drugi anketirani Rom je rekao da je bio
diskriminisan po osnovu svog etničkog
porekla najmanje jednom u prethodnih 12 meseci.1
Nema ničeg novog u vezi anti ciganskih
osećanja: slično mnogim oblicima predrasuda, ono je polimorfno i raznovrsno,
niti je statično u pogledu svog sadržaja.
U različitim državama predrasude protiv Roma su više ili manje prožimajuće,
više ili manje otvorene, manifestuju se
u različitom stepenu i u veoma specifičnim direktnim i indirektnim oblicima
protiv Roma i zauzimaju pravac u zavisnosti od tokova i vrtloga širih političkih
dešavanja. Veoma predviđajuće upozorenje koje je dao češki predsednik
Vaclav Havel u Leti, na mestu bivšeg
koncentracionog logora 1995. godine,
prilikom otkrivanja spomenika u znak
sećanja na romske žrtve holokausta,
danas odjekuje sa još većom hitnošću:
“Ako se ne suočimo sa zlom rasizma u
njegovom samom začetku, naizgled nevinom manifestacijom, ono će prerasti
u fenomen koji je zaista opasan, ozbiljan
i preteći za celo društvo...Čak i danas ponekad čujemo ljude koji pozivaju ’Cigane u gasne komore’. Čak i danas možemo da primetimo indiferentnost
prema ovim pozivima, tihu podršku
onima koji ih izvikuju, kukavičke posmatrače, obnavljanje razlika između
ljudi prema njihovom etničkom poreklu.
Sa svim tim moramo da se stalno suočavamo jer je to proverena i dokazana
teritorija rasizma.”2
Na istom komemorativnom mestu, šesnaest godina kasnije, 13. maja 2011.
godine, lider češke Zelene partije Ondrej
Liška pozvao je češko društvo da oda
počast na dostojanstven način sećanju
na one koji su mučeni i umrli u logoru u
Leti i opisao obližnju farmu svinja kao
uvredu živih i umrlih. On je izjavio da
„veliki deo češkog društva ili ne zna kako
da prihvati svoj deo istorijske krivice za
sudbinu ondašnjih Roma, ili ne želi da
prihvati ... Za razliku od Poljaka, koji danas otvoreno govore o krivici svojih
prethodnika u pogledu sudbine poljskih
Jevreja tokom Drugog svetskog rata, mi
Česi nismo u stanju da uradimo ništa slično u vezi sa našim Romima.“ On je
opisao političke elite kao duboko saučesničke u ovom ’kukavičluku’ i izgrdio
ih zbog olakšavanja kretanja ka rasizmu,
obojenog populizmom na nacionalnoj
političkoj sceni. „Mi smo se suočili sa otvorenim manifestacijama rasizma i ksenofobije u svim – ponavljam, u svim –
partijama koje trenutno sede u Parlamentu.“ Liška je insistirao da najveću
opasnost po manjine ne predstavljaju
skinhedsi, već naizgled bezopasni ljudi
različitih životnih dobi u vrhu političke
elite koji govore sa takvim zanosom o
pretnjama koju po naciju predstavljaju
multikulturni socijalisti u Briselu:
“Oni kroz svoje javne aktivnosti doprinose tužnoj činjenici da veliki deo češkog društva ne smatra 13. maj i koncentracioni logor u Leti vrednim
komemoracije na bilo koji način. Postoji nešto čemu ovde treba odati poštu: tužna prošlost i tužna sadašnjost.
Nepune četiri godine pošto je Evropski
sud za ljudska prava u Strazburu presudio protiv Češke Republike zbog segregacije romske dece u obrazovanju, ova
deca još uvek nemaju jednak, pošten
pristup obrazovanju ili mogućnostima u
životu.”3
Mnogo se promenilo u periodu od šesnaest godina između Havelovog i Liškinog govora, ali pretnja koju po Rome
predstavlja rasizam nije umanjena.
Neke stvari su se promenile na bolje, sa
jedne strane od 1990-tih, pozivi od
strane Roma i proromskih kampanjaca
i aktivista za priznavanje, zastupanje i
poštovanje najveće etničke manjine u
Evropi, sada odjekuju sa većim uticajem nego ikada pre. Bez sumnje je bilo
ohrabrujućih znakova da evropske institucije i nacionalne vlade počinju da
obraćaju pažnju na takve pozive. Ipak
1
Agencija za osnovna prava; EU-MIDIS izveštaj o glavnim
rezultatima, 2009’. http://fra.europa.eu/fraWebsite/eumidis/eumidis_main_results_report_en.htm
2
František Kostlán,’ † 13. 5. 1995: Ubistvo Tibora Berkija’,
ROMEA http://www.romea.cz/english/index.php?id=detail&detail=2007_2486
3
Ondřej Liška, Komentar: Lider Češke zelene stranke poziva
vladu da ukloni farmu svinja iz Letia, ROMEA
http://www.romea.cz/english/index.php?id=detail&detail=2007_2465
evropski magazin
tamo gde je najbitnije, veoma malo se
menja na terenu za veoma osiromašene i socijalno isključene zajednice. Zaista, ono što je najalarmantnije je da ove
jedva primetne promene odozgo mogu
da budu zaustavljene ili čak vraćene
unazad zbog rastuće plime anti ciganskih osećanja: široko rasprostranjene i
virulentne predrasude koje prete da izbace napredak iz koloseka. Uprkos Dekadi inkluzije Roma, dva samita EURoma, jedne platforme EU-Roma,
klastera rezolucija Evropskog parlamenta i Okvira EU za nacionalne strategije za inkluziju Roma, anti ciganska
osećanja su postala još otrovnija.
Politički orkestrirana anti ciganska kampanja čiji smo danas svedoci je drugačija
od započetog klastera tradicionalnih,
uobičajenih predrasuda koje neguje većina stanovništva u gradovima i selima
na celom kontinentu. Za partije krajnje
desnice, njihove paramilitarne garde i
prateće medijske ispostave, predrasude
su postale mobilizirajuća snaga. Besramne i neinhibirajuće anti romske
predrasude su zauzele centralno mesto zajedno sa sirovim nacionalizmom
kao ključni sastojci u širem radikalnom
populističkom napadu na takozvani liberalni konsenzus. Tomas Hamarberg je
opisao pojavu klime netolerancije protiv Roma i drugih manjina kao pomeraj
sa ’tradicionalnih’ predrasuda ka „otvorenim rasističkim stavovima koje propovedaju sve vidljivije političke grupe,
koje uglavnom ostaju nekontrolisane
od strane većeg dela društva“. Ono što
je za Hamarberga posebno uznemiravajuće je da „danas čak ni značajnije
partije nisu imune na korišćenje anti
romske retorike zarad kratkoročne političke koristi – nešto što ne bi bilo tolerisano pre jedne decenije.” 4
Vodeći političari iz novoprimljenih zemalja članica EU su opisivali Rome kao
loš ljudski materijal i bez ustručavanja
tvrdili da su Romi genetski predodređeni da se bave kriminalnim aktivnostima i opisivali romske zajednice kao
’inkubatore kriminala’. Kada se radi o
kriminalu, kao što je Salman Ruždi nedavno primetio: stvarni kriminal je naš,
sve dok naše demokratije ovekoveča-
14
Romi, Aškalije i Egipćani
vaju isključivanje, ne uspevaju da se izbore sa šokantnim nivoima siromaštva
i predstavljaju Rome kao krivce za sve
bolesti u društvu, mi ćemo osuđivati
romske zajednice za ono što je Ruždi
opisao kao ’životna noćna mora’.5
U toj životnoj noćnoj mori otrovne reči
su praćene gnusnim delima. Kao što je
Hamarberg primetio:
“Porast anti romske retorike ide ruku
pod ruku sa promenljivim šablonima
nasilja protiv Roma i Sinta. Dok smo početkom 1990-tih bili svedoci slučajeva
nepripremljenog nasilja zajednice protiv Roma, danas vidimo rastući broj napada na Rome koje vrše pojedinci mobilizirani rasističkom i anti romskom
ideologijom. To su napadi sa predumišljajem, sa namerom da se ubije, koji za
cilj imaju slučajne pojedince ili porodice
zbog njihove etničke pripadnosti.”
U Mađarskoj, posle ubistva Jeno Koke,
koji je upucan kada je pošao iz kuće na
posao u noćnoj smeni u Tisaloku, njegova bolom ophrvana kuma Agnes, koja
se bavi pitanjima zajednica i koja ima
univerzitetsku diplomu, koja je sedam
godina radila na pitanjima integracije
Roma objašnjava: „Osećamo se kao
prave mete. Smrt mog kuma dokazuje
da šta god da radimo, kako god pokušavamo da se dokažemo većinskom stanovništvu i nama samima – jedina stvar
koja je bitna je da smo rođeni da budemo Romi.”6
Niz oružanih i bombaških napada čiji su
ciljevi romska naselja koji su odneli ži-
EU i Regionalne Inicijative
vote muškaraca, žena i dece, imao je za
pozadinu prejudicirano medijsko izveštavanje, rašireno anti cigansko osećanje i krajnje desničarski paramilitarizam
podstican od strane ekstremističke partije Jobik i njenih uniformisanih squadrista. Veza između reči i dela, između
anti romske retorike i smrtonosnog rasističkog nasilja utvrđena je otrežnjujuće jasno u optužnicama protiv onih
koji su optuženi za ubistva. Optuženi
neonacisti delili su ubeđenje da država,
pravosuđe i policija nisu uradili svoj posao u bavljenju ’ciganskim kriminalom’.
Optužnica navodi da su u avgustu 2007.
godine okrivljeni prisustvovali inauguraciji Mađar Garde. Oni su smatrali da
nije na odgovarajući način rešena ’socijalna situacija’, pa su odlučili da se naoružaju i preuzmu aktivnu ulogu u ’ponovnom uspostavljanju reda’. Oni su
odabrali svoje mete na osnovu medijskih izveštaja, „pošto su skretali njihovu
pažnju gde god je bilo značajnijeg romsko – mađarskog sukoba.”
Možda su ubice uhvaćene, ali predrasude i zastrašivanje još uvek preovla4
Tomas Hamarberg, ‘Diskriminacija Roma u Evropi:
Perspektiva ljudskih prava’, govor komesara za ljudska
prava Saveta Evrope (Seminar o pravima Roma koji je
organizovao ABF – Udruženje za edukaciju radnika)
Stokholm, 30. septembar 2010. https://wcd.coe.int/wcd/ViewDoc.jsp?id=1674977&Site=CommDH&BackColorInternet=FEC65B&BackCol
5
Bernard Rorke, ‘Pozovite svedoke: Ruždi o Romima’,
http://blog.soros.org/2011/06/call-the-witnessrushdie-on-roma/
6
Silvia Varó on Kisléta: Imali smo san, prevedeno iz Népszabadság Online, ponedeljak, 17. avgust 2009, od Bernarda Rorkea, ‘Ako ste Rom možete da budete ubijeni kao
pas’ http://www.romadecade.org/if_you_are_roma
EU i Regionalne Inicijative
đuju. Početkom ove godine, u mađarskom gradu Đonđispatu, uniformisani
neofašistički paramilitarci, uz podršku
skinhedsa sa bičevima i borbenim
psima, uspostavili su kontrolne punktove i patrolirali romskim naseljem uz
privid nekažnjivosti, dok su policajci
mirno stajali.7 Prema izjavama svedoka,
lokalna policija je posmatrala dok su
gardisti zastrašivali romske žene i decu
na njihovom putu ka školi i iz nje i pljuvali poslanike u parlamentu koji su se
usudili da pređu linije da bi se susreli sa
lokalnim romskim liderima. Opsada je
trajala dve i po nedelje. Slični primeri zastrašivanja i sile desili su se i na drugim
mestima. Ovo ukazuje na jasnu nameru
krajnje desnice da unese strah među
romske građane. Reakcija premijera
Viktora Orbana da se ’ružne stvari dešavaju’ i da su izbegnute jer je policija
delovala sa dovoljnom odvraćajućom
silom odisala je samozadovoljstvom. To
je veoma ružna stvar za demokratiju,
koja sebi pravi gnezdo u Evropskoj uniji,
kada je državni monopol na upotrebu
sile uzurpiran od strane fašističkih militanata koji postupaju po nalogu partije
Jobik, čiji predstavnici sede i u mađarskom i u Evropskom parlamentu. To je
veoma ružna stvar kada su građani pripadnici etničkih manjina terorisani, zlostavljani i pod opsadom na način koji
podseća na 1930-te. Za preveliki broj
Roma ovakav scenario je verovatniji od
svitanja novog dana inkluzije, jednakosti i uzajamnog poštovanja.
Reakcija građana Đonđiospata u julu
bila je da izaberu kandidata Jobika,
Oskara Juhasa za gradonačelnika, na izborima na kojima je 45% biračkog tela
glasalo za kandidate krajnje desnice. Juhas je izjavio da će uvesti zakon i red
uvođenjem terenskih patrola i naoružanih ’lokalnih’ policijskih snaga. Na zaprepašćenje svojih kritičara, Jobik je
uspeo ponovo da osvoji nivo podrške
koji je imao na izborima 2010. godine.
Prema Političkom kapitalu, to se pripisuje javnoj reafirmaciji od strane rukovodstva Jobika radikalnijeg i ratobornog stila politike: vraćanje na uličnu
politiku, pojačavanje anti romske i anti
semitske retorike i podrška organizaci-
Romi, Aškalije i Egipćani
15
jama sličnim Gardi: „Jasno je da je podsticanje etničkih tenzija u političkom interesu rukovodstva Jobika i drugih organizacija krajnje desnice koje su
povezane sa partijom”.8 Ono što je nejasno je da li rukovodstvo Jobika može
da održi kontrolu nad ovim paramilitarnim organizacijama. Ohrabreni svojim uličnim uspesima, postoji opasnost
radikalnijih i rasističkih mobilizacija organizacija sličnih Gardi, posvećenih zastrašivanju, neopterećenih izbornim brigama i svojim rejtingom prema
anketama javnog mnjenja.
Ovakav ekstremizam kontaminira sve
oblasti javnog života. Kao što je ambasador Janez Lenarčič (direktor Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i
ljudska prava) nedavno izjavio u vezi sa
Češkom Republikom, manifestacije netolerancije uključujući anti romsku retoriku od strane javnih ličnosti na nacionalnom i lokalnom nivou i
ekstremističko zastrašivanje romskih
zajednica, doprinose neprijateljskom
okruženju koje ima negativan uticaj na
integracione napore.9
8. marta, rezolucija Evropskog parlamenta pozvala je Evropsku komisiju da
poveže prioritete socijalne inkluzije sa
jasnim skupom ciljeva koji uključuju zaštitu građana od diskriminacije u svim
oblastima života; promociju socijalnog
dijaloga između romskih i neromskih
zajednica u cilju borbe protiv rasizma i
ksenofobije; i da Komisija, kao garant
sporazuma, obezbedi punu implementaciju relevantnih propisa i odgovarajućih sankcija protiv rasno motivisanih krivičnih dela.10 Dok to nije eksplicitno
navedeno u Okvirnom saopštenju Komisije, Zaključci Saveta koji su usledili
posle saopštenja Komisije su reafirmisali
vitalnu važnost ove veze. U uvodnoj
preambuli svojih zaključaka, Savet Evropske unije kaže da je on ovlašćen da
preduzme odgovarajuće mere za borbu
protiv diskriminacije i da je primenio ta
ovlašćenja kada je usvajao Direktivu
200/43/EC o sprovođenju principa ravnopravnog tretiranja lica nezavisno od
rasnog ili etničkog porekla i poziva Komisiju „da preduzme rigorozno praćenje sprovođenja Direktive Saveta
evropski magazin
200/43/EC koja je moćan instrument
za borbu protiv diskriminacije po
osnovu etničkog porekla”.11
Komisija je potpuno u pravu kada insistira da primarna odgovornost za obezbeđivanje prava, dobrobiti i bezbednosti građana leži na nacionalnim
vladama. Ipak, ako se želi da Okvir bude
uspešan kao što je zamišljeno, pošto je
na raspolaganju „10 godina da se napravi razlika“, tada Komisija mora da
uradi sve što je u okviru njenih nadležnosti i ovlašćenja da preuzme poziv Saveta i signalizira državama članicama i
zemljama kandidatima da ništa manje
od pristupa nulte tolerancije nije zadovoljavajuće kada se radi o anti ciganskim
osećanjima i svim vidovima diskriminacije Roma.12 Ali da li vlade hoće to da
čuju? Njihovo dosadašnje ponašanje
daje malo razloga za optimizam. Ipak,
posle masakra u Norveškoj, čak ni najgluplji politički lideri ne mogu da ostanu
spokojni kada se radi o opasnosti koju
predstavlja ekstremizam krajnje desnice. Njima čak može da postane očigledno da je populističko dodvoravanje rasizmu igranje vatrom. Da je
rasizam, kao što je na to upozorio Havel
pre mnogo godina, zaista opasan fenomen, koji nanosi štetu celom društvu.
(Autor je Direktor Istraživanja I međunarodnog zastupanja, Roma Initiatives, Institut za Otvoreno
Društvo, Nalazi, tumačenja i zaključci prikazani u ovom dokumentu
pripadaju autori i ne moraju da
odražavaju politikui stavove OSI-a.)
7
Ričard Fild, Poziv na milostinju, Budapest Times, 26. mart
2011. http://www.budapesttimes.hu/index.php?option=com_content&task=view&id=17156&Itemid=223
8
Budimpeštanski institut za politički kapital, Detaljna
analiza: Politički izgledi radikalnog prava u Mađarskoj, 26.
jul 2011.
9
Saopštenje za javnost OEBS-a, ‘Šef OEBS-a za ljudska
prava poziva na okončanje segregacije I diskriminacije
romske dece u češkim školama’, 17. maj 2011.
http://www.osce.org/odihr/78815
10
Mađarsko predsedavanje Savetom Evropske unije,
EU2011.hu, ‘Evropski parlament za izradu strategije o
Romima 2011’, 9. mart http://www.eu2011.hu/news/european-parliament-roma-strategy
11
Savet Evropske unije (2011) Zaključci Saveta o Okviru EU
za nacionalne strategije za integraciju Roma do 2020. godine.
12
Bernard Rorke, Izvan retorike: Mapa puta za integraciju
Roma za 2020, Dekada inkluzije Roma 2005-15.
http://www.romadecade.org/beyond_rhetoric
evropski magazin
16
Romi, Aškalije i Egipćani
EU i Regionalne Inicijative
PRE NEGO
ŠTO BUDE
SUVIŠE KASNO –
DEKADA
INKLUZIJE ROMA
NA ZAPADNOM
BALKANU
Stephan Müller
Institut za otvoreno društvo i Svetska
banka su 2005. godine inicirali Dekadu inkluzije Roma. Zemlje učesnice
su se obavezale da premoste jaz između većinskog stanovništva i
Roma.
Na Zapadnom Balkanu, Hrvatska, Srbija, Makedonija i Crna Gora su bile
među zemljama koje su finansirale
Dekadu inkluzije Roma, dok su se Albanija i Bosna Hercegovina tek kasnije pridružile Dekadi. Dakle, Kosovo
i Grčka su jedine zemlje na Zapadnom Balkanu koje ne učestvuju u Dekadi inkluzije Roma.
Dekada je pokrenula velika očekivanja u romskim populacijama i civilnim društvima u zemljama Zapadnog
Balkana. Romi žive na marginama, ili
bolje reći na dnu društava sa velikim
stopama nezaposlenosti, malim stopama pohađanja škola, sa lošim
zdravstvenim statusom i u neprihvatljivim životnim uslovima. Predrasude i diskriminacija, pa čak i nasilje
prema Romima su široko rasprostranjeni. U tom pogledu situacija na Zapadnom Balkanu je slična situaciji u
ostalim evropskim zemljama sa velikom romskom populacijom.
Ipak, opšte siromaštvo na Zapadnom
Balkanu, a posebno posledice ratova
iz devedesetih odredili su njihov društveno-ekonomski status. pored
toga, sa izuzetkom Makedonije i Srbije, niujednoj od zemalja Zapadnog
Balkana ne postoji veliko i snažno
romsko civilno društvo.
Dekada inkluzije Roma je pokrenuta
u periodu kada je postalo očigledno
da se uprkos finansijskim investicijama položaj Roma dodatno pogoršao, a etnička distanca između Roma
i drugih etničkih grupacija je još više
povećana. Relevantni političari su
možda shvatili situaciju, ali nisu želeli
niti su bili u situaciji da se bave socijalnom isključenošću Roma u svojim
zemljama.
Mnogi predstavnici civilnog društva
su smatrali (i još uvek smatraju) Dekadu za ključni alat koji bi mogao da
zaustavi proces daljeg pogoršanja životnih uslova Roma i odnosa između
Roma i drugih etničkih grupa.
Ipak, da je Dekada bila (ili je to još
uvek) ključni alat koji bi mogao da
zaustavi sva negativna dešavanja i
polako preokrene politike u pravom
smeru? Da li je Dekada dovela do donošenja sveobuhvatnih i održivih politika u zemljama učesnicama? I da li
se društveno-ekonomski položaj
Roma u tim zemljama menja?
Osnivanjem Fonda za obrazovanje
Roma, Dekada je stvorila instituciju
koja uspešno investira u promociju i
pristup kvalitetnom obrazovanju
romske dece.
Dekada je bez ikakve sumnje podigla
svest o položaju Roma i čak štaviše
povećala je razumevanje da su hitno
potrebne sveobuhvatne politike za
poboljšanje položaja Roma. Dekada
je na neki način možda čak i uticala
na donošenje novog Evropskog
okvira za nacionalne politike prema
Romima.
Evropski okvir je takođe validan za
zemlje u procesu pristupanja. Relevantno Saopštenje Komisije kaže da
su “ciljevi EU za integraciju Roma podjednako relevantni za ove zemlje.
Njihove nacionalne strategije i akcioni planovi za integraciju Roma
(razvijeni u najvećem broju slučajeva
u okviru Dekade inkluzije Roma
2005-2015) treba da budu preispitani u skladu sa ovim ciljevima.”1
Međunarodni nadzorni odbor Dekade inkluzije Roma je reagovao na
ovaj izazov i na svom zasedanju od
28. juna 2011. godine u Pragu prihvatio obavezu koja između ostalog
sadrži sledeće:
“Ažuriraćemo i dalje razvijati naše
nacionalne akcione planove u okviru
Dekade u cilju ispunjavanja zaključaka Saveta kojima se pozivaju države da razviju sveobuhvatan pristup
inkluziji Roma. Postavićemo ostvarive nacionalne ciljeve u prioritetnim
oblastima obrazovanja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite i stanovanja.
Uspostavićemo mehanizme za praćenje da bi merili i podnosili godišnje
izveštaje o učinjenom napretku. Takođe ćemo obezbediti da postojeća
sredstva EU budu dostupnija za projekte inkluzije Roma, tako da se oni
efikasno „bave novim potrebama,
pojednostavljuju dostavljanje i ubrzavaju sprovođenje prioriteta ”.”2
1
Evropska komisija, Saopštenje Komisije Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom
komitetu i Komitetu regiona – Okvir EU za nacionalne
strategije za integraciju Roma do 2020, COM (2011) 173
final, Brisel 5. april 2011. godine, dostupno na
http://ec.europa.eu/justice/policies/discrimination/docs/
com_2011_173_en.pdf (pristupljeno 29. jula)
2
Klauzula Dekade inkluzije Roma o obavezi podržavanja
Okvira EU za nacionalne strategije za integraciju Roma do
2010. može se videti na http://www.romadecade.org/20th_isc_meeting_eu_roma_framework_pledge
(pristupljeno 4. jula 2011.)
EU i Regionalne Inicijative
Zemlje koje učestvuju u Dekadi su
ovom obavezom indirektno priznale
slabosti Dekade:
• Većina akcionih planova koja je razvijena u okviru Dekade ne odražava
sveobuhvatni pristup politike, već
odražava spisak želja mogućih intervencija koje je nemoguće realizovati u zadatim vremenskim okvirima akcionih planova.
• Pored toga, mnogi akcioni planovi
ne sadrže „ostavarive nacionalne
ciljeve“, SMART indikatore, niti budžet potreban za njihovo sprovođenje (ili predloženi budžet ne bi
nikada mogao da bude izdvojen).
• Većina akcionih planova treba potpuno da bude revidirana sa metodološkog stanovišta.
• Ni zemlje niti Evropska unija nisu
obezbedile dovoljna finansijska
sredstva za ozbiljno rešavanje problema.
• U nijednoj zemlji ne postoje mehanizmi za praćenje ili adekvatno
izveštavanje.
Romi, Aškalije i Egipćani
17
• Uticaj na terenu je vrlo ograničen.
Spisak bi mogao da bude nastavljen
sa sledećim:
• Uključivanje Roma u razvoj, sprovođenje i praćenje politika je i dalje
veoma slabo.
• Odredba Dekade da rodna pitanja
moraju da budu prožimajuća pitanja praktično nije ni uzeta u obzir.
• Institucije na nacionalnom nivou zadužene za sprovođenje ili koordinaciju politika prema Romima nemaju dovoljne načine u vladama da
promovišu sveobuhvatne politike i
generalno im nedostaje osoblje.
Ova opšta procena čak više važi za
zemlje Zapadnog Balkana. Ipak, Izveštaj 2010 o praćenju Dekade, zasnovan na ekspertskom istraživanju, dao
je relativno pozitivnu ocenu uticaju
Dekade u zemljama Zapadnog Balkana:3
Uticaj vladinih programa na „obrazovanje“ dobio je najbolju ocenu u Ru-
evropski magazin
muniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, na
“stambena pitanja” u Bosni i Hercegovini, Češkoj Republici i Albaniji, na
„zapošljavanje“ u Srbiji, Makedoniji i
Albaniji i na „zdravstvo“ u Makedoniji, Rumuniji i Španiji.4
Najbolju sveukupnu ocenu dobile su
dve zemlje, Albanija (4.00) i Španija
(3.92) koja je tek nedavno pristupila Dekadi. Generalno, zemlje Zapadnog Balkana (i zemlje koje su tek nedavno pristupile Dekadi) imale su trend pozitivnih
ocena kada je reč o uticaju Dekade.
Kada se radi o promenama na planu
integracije i diskrimacije tokom poslednjih pet godina, istraživanje je
dalo slične rezultate pri čemu su bolju ocenu dobile zemlje Zapadnog
Balkana i zemlje koje su se nedavno
pridružile Dekadi.
Kako ova relativno pozitivna ocena
eksperata o zemljama Zapadnog Bal3
4
Izveštaj o praćenju Dekade, rezultati istraživanja iz 2009.
godine. Budimpešta 2010.
Ocenjivanje je urađeno na sledeći način: veoma pozitivan
5 poena; pozitivan 4 poena; neutralan 3 poena; negativan
2 poena; veoma negativan 1 poen; ne znam 0 poena.
evropski magazin
kana može da bude objašnjena u
svetlu slabosti Dekade i nedostatka
stvarnih rezultata na terenu?
S jedne strane mora da se prizna da je
polazna tačka za zemlje Zapadnog
Balkana bila niža nego što je to bio
slučaj kod zemalja koje su članovi Evropske unije.
Zemlje članice EU imaju pristup većim
finansijskim resursima, a nove zemlje
članice su u godinama koje su prethodile pridruživanju Evropskoj uniji
već dobile značajne iznose. EU je pristupanje članstvu uslovila razvojem
nacionalnih strategija za integraciju
Roma, pa su zbog toga nove zemlje
članice EU napravile ove strategije
još tokom devedesetih godina.
Relativno negativna ocena eksperata
iz zemalja članica EU verovatno više
odražava nezadovoljstvo time što raspoloživi dokumenti kao što su nacionalne strategije i akcioni planovi
Dekade i povećani finansijski resursi
nisu pokazali bolje rezultate. S druge
strane, čini se da je pozitivna ocena
eksperata iz zemalja Zapadnog Balkana zasnovana na pozitivnim dešavanjima u zemljama, kao što je usvajanje akcionih planova i formulacija
nacionalnih politika, što znači da su
politike i političari počeli ozbiljno da
shvataju potrebu za posvećivanjem
pažnje položaju Roma, a manje na
stvarnom poboljšanju društveno-ekonomskog položaja Roma.
Iako Kosovo još nije član Dekade inkluzije Roma, ono bi moglo da izvruče
lekcije iz iskustava zemlja Zapadnog
Balkana koje su članice Dekade.
Kosovo je pre izvesnog vremena
usvojilo Strategiju za integraciju
Roma, Aškalija i Egipćana i odgovarajuće akcione planove i mora da ih
iskoristi za sprovođenje sveobuhvatne, integrisane i održive politike.
Jedna od lekcija koje su naučene od
drugih zemalja Zapadnog Balkana je da
vlada u tesnoj saradnji sa predstavnicima Roma, Aškalija i Egipćana mora da
preuzme vođstvo u sprovođenju politike i da integriše međunarodnu donatorsku zajednicu u ovaj proces.
Na Kosovu još uvek preovlađuju po-
18
Romi, Aškalije i Egipćani
sledice sukoba – takođe i u zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana.
Vlada treba da prepozna osećanja i
preuzme proaktivniju ulogu u promovisanju integracije ove tri zajednice u kosovsko društvo.
Posebno kada se radi o evropskim integracionim procesima, integracija
ove tri zajednice će postajati sve važnija tema.
Veoma važna lekcija koju vlada može
da nauči iz iskustava drugih zemalja
Zapadnog Balkana je ta da se ne
isplati odlaganje hvatanja u koštac sa
isključivanjem i diskriminacijom
Roma, Aškalija i Egipćana. Obim problema će rasti što će ga činiti sve težim za pronalaženje rešenja.
Povećana obaveza koja takođe uzima
u obzir posebne okolnosti u kojima se
nalaze zajednice na Kosovu mogla bi
da doprinese olakšavanju integracije
Kosova u Dekadu.
EU i Regionalne Inicijative
P.S. Nažalost, ne postoji „zemlja za
primer“ za inkluziju Roma na Zapadnom Balkanu, mada uzimajući u obzir nizak nivo inkluzije u celom regionu, bilo bi relativno lako da neka
zemlja postane zemlja za primer.
Biće potrebno političko vođstvo koje
prepoznaje da samo posvećenost sprovođenju sveobuhvatne, integrisane i
dugoročne politike može da promeni
položaj Roma i da će svi drugi građani,
nezavisno od svoje etničke pripadnosti,
imati korist od ove promene.
(Autor je politički istraživač. Radio je
na Kosovu, između ostalog i kao viši
ekspert za razvoj Strategije za integraciju Roma, Aškalija i Egipćana
(2006-2008) i kao savetnik za pitanja
manjina u Misiji OEBS-a na Kosovu
(2000-2002)).
EU i Regionalne Inicijative
Romi, Aškalije i Egipćani
19
evropski magazin
BUDUĆNOST SA
VIŠE POŠTOVANJA
OD SIMBOLIČNOG:
UČESTVOVANJE,
ZASTUPLJENOST
I EMANCIPACIJA
ROMA
Željko Jovanović
“Kada su ljudi zaglibljeni u ugnjetavanje, oni mogu da se oslobode tek kada
prikupe snagu da sprovedu promene.”
Reči dr Martin Luther Kinga iz 1967.
godine o ugnjetavanju, oslobađanju i
snazi za sprovođenje promena odjekuju i danas istom snagom, a osposobljavanje je i dalje naš vodeći princip u
Inicijativi Otvorenog društva za Rome u
hvatanju u koštac sa ugnjetavanjem,
nasiljem, diskriminacijom i segregacijom sa kojima se suočavaju Romi širom Evrope.
Često su pojedinačne priče one koje
najsnažnije pokazuju kako Romi „zaglibljeni u ugnjetavanje“ opstaju i kako
teško može da bude da se prekine krug
isključenja. Jedan od primera je onaj
osmogodišnjeg Danijela Stepanovića i
njegove majke koji su 2002. godine napustili Valjevo i otišli u Beč. Danijelova
majka nije videla mogućnost za svetliju
i bolju budućnost za sebe ili svog sina
ako ostanu u Srbiji. Brzo su se smestili
u Beču. Danijel se upisao u školu, a njegova majka je pronašla posao. Tamo su
živeli sedam godina dok nije došlo
vreme da se Danijel upiše u srednju
školu. Pošto je njegov pravni status još
uvek bio nerešen, i uprkos tome što je
njegova majka imala pravo da ostane u
Austriji, Danijel je deportovan. I majka
i sin vratili su se u Valjevo. Zaglavljen u
Srbiji godinu dana, Danijel nije pohađao
školu, a njegova majka nije radila. Odmah po ukidanju viza u januaru 2010.
godine ponovo su otišli u Beč.
Za ogroman broj Roma u Srbiji budućnost je sumorna. Pored višeg nivoa siromaštva i nezaposlenosti u odnosu na
ostalo stanovništvo, oni se suočavaju sa
mnogim oblicima direktne i indirektne
diskriminacije. Sa malo nade za bolju
budućnost u Srbiji, izvesno je da će kao
i Danijel i njegova majka, više hiljada
Roma izabrati da odu u emigraciju. Oni
su umorni od čekanja da vlade održe
svoja obećanja, umorni su od čekanja
da apstraktne politike dovedu do stvarnih promena. Ovakvo stanje nije karakteristično samo za Srbiju. To je
realna situacija u kojoj se nalaze Romi
na celom Zapadnom Balkanu.
Na Zapadnom Balkanu ima oko milion
nas Roma. Oko 700,000 je nezaposleno, a procenjuje se da je oko
300,000 naše omladine nepismeno. Za
sve nas eventualno pridruživanje naših zemalja Evropskoj uniji predstavlja
šansu za bolji život i svetliju budućnost.
U međuvremenu se pitamo: da li da
ostanemo kod kuće, ili da emigriramo
i pokušamo da se skućimo negde u Evropskoj uniji?
U ovom trenutku možemo da biramo:
da ostanemo kod kuće, suočimo se sa
diskriminacijom, siromaštvom i nedostatkom mogućnosti; ili da emigriramo
u potrazi za boljim životom. Nema sumnje da će se naše zajednice suočiti sa
diskriminacijom u inostranstvu, ali
mnogi smatraju da je to cena koju vredi
platiti za stvaranje budućnosti za svoju
decu.
Kao što je ’komponenta proširenja’
Okvira EU za nacionalne strategije za integraciju Roma jasno naglasila, EU ima
ključnu ulogu da poveća finansiranje i
prati njegov progresivan uticaj na socijalnu koheziju, jednake mogućnosti i
inkluziju Roma u ovom razvučenom
procesu pridruživanja. On mora da
obezbedi da se buduće nove zemlje
članice pridržavaju Kopenhagenških kri-
terijuma za pridruživanje EU. On mora
da pozove na odgovornost ove države
ukoliko one ne ispune svoje obaveze
prema svojim najranjivijim, najuskraćenijim i najisključenijim građanima.
Evropska unija takođe ima ključnu
ulogu u pružanju pomoći vladama i opštinama da izgrade kapacitete i koordiniraju postojeće i buduće aktivnosti na
promociji inkluzije Roma. U tom cilju,
Evropska unija mora da obezbedi da
postojeći instrumenti finansiranja budu
iskorišćeni tako da daju najbolje rezultate na celom Zapadnom Balkanu. EU
mora da obezbedi da vodeće načelo
„ekplicitno ali ne ekskluzivno ciljanje“
čini osnov za stratešku politiku prema
Romima u celom regionu. Kako ulazimo u drugu polovinu Dekade inkluzije
Roma pod makedonskim predsedavanjem, jasno je da mnogo više mora da
bude urađeno u borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti na način
koji pravi razliku u životima ljudi, da bi
se pružio barem tračak nade za budućnost.
Pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji je prilika za napredak za sve građane. Danijel i njegova
majka se takođe nadaju da će proširenje, između ostalog, doneti veće mogućnosti za zapošljavanje, bolje obrazovanje i poboljšanu zdravstvenu
zaštitu. Potrebno je da budemo i dalje
oprezni da bi se obezbedilo da ova istorijska mogućnost za promovisanje socijalne kohezije, borbe protiv isključivanja i ulivanje osećanja nade za
budućnost nije izgubljena i da u ovoj
istorijskoj tranziciji Romi ne budu gubitnici. Ako treba da naučimo neku lekciju iz prošlosti to je ona da kada se
evropski magazin
radi o konsultacijama sa Romima,
stvarna ovlašćenja moraju da idu više
od simboličnog priznavanja, da vlade
prihvate ideju da je ’aktivno građanstvo od fundamentalne važnosti za socijalnu inkluziju i da uključuje sve građane bez obzira na njihovu etničku
pripadnost. Romskim zajednicama i
predstavnicima mora da bude pružena
mogućnost da učestvuju u oblikovanju
politika i inicijativa koje direktno utiču
na njihove živote.’1
Obećanje demokratije je da će svako
lice biti zastupljeno u odlučivanju. Jedino tada neko lice može da bude obavezano da poštuje i postupa u skladu sa
opštim pravilima na koje obavezuje državno uređenje. Tomas Hamarberg, komesar Saveta Evrope za ljudska prava,
opisao je nedovoljnu zastupljenost procenjenih deset miliona Roma kao ozbiljan neuspeh današnjih demokratija.2
Dakle kada govorimo o integracionim
strategijama moramo da imamo na
umu da samo onda kada su Romi zastupljeni i potpuno priznati kao građani, odluke koje se tiču njihovih života će steći legitimnost i relevantnost.
U suprotnom, političke intervencije od
vrha naniže - koje se dobro manifestuju u brutalnoj snazi buldožera koji
sravnjuju sa zemljom romske kuće –
će i dalje nagrizati pojam Roma kao
građana.
U poslednjih petnaestak godina, romske i pro-romske organizacije su postale sve glasnije u svojim zahtevima u
vezi učestvovanja Roma. Tokom godina, nacionalne vlade, međunarodne
organizacije i međuvladine agencije su
prigrlile retoriku učestvovanja Roma.
Izjava o viziji i vrednostima Dekade inkluzije Roma stavlja veliki naglasak na
učestvovanje Roma:
Ništa o nama bez nas: Učestvovanje
Roma će omogućiti ili onemogućiti Dekadu. Predstavnici Roma i organizacije
civilnog društva su uključeni u svaku
fazu Dekade. Romi su oblikovali i definisali viziju od samog početka. Romske grupe civilnog društva i eksperti su
identifikovali prioritete politike i odigrali ključnu ulogu u definisanju ciljeva
Dekade. Učestvovanje Roma biće u
centru redovnog nadzora i praćenja
procesa u narednih deset godina.
20
Romi, Aškalije i Egipćani
Dakle, retorika je suštinski poboljšana
proteklih godina. Ipak, jaz i dalje ostaje,
a izazov pred nama je da ne ostanemo
samo na praznim rečima kada se radi o
pojmu učestvovanja Roma. Za Rome
nije dovoljno da neki od njih budu zaposleni u državnim institucijama, da
mali broj njih ima korist od političkih
imenovanja, ili da vlade sporadično pozivaju romske NVO i eksperte na konsultacije. Učestvovanje znači mnogo
više od toga.
U idealnom slučaju, političke partije
treba da predstavljaju svoja izborna
tela, uključujući i romske građane. Ipak,
to nije bio slučaj. Vodeće političke partije pružaju ekstremno ograničen prostor kandidatima romskog porekla i
slabo zastupaju potrebe romskih zajednica. EU ne može da sedi i čeka da se
političke partije promene. Ona sama
mora da preduzme akciju.
Evropska unija treba da pronađe model
za stimulisanje zastupljenosti Roma.
Propisi o rodnim kvotama mogu da
budu usvojeni kao srednjoročno rešenje za povećanje broja izabranih predstavnika Roma u Evropskom parlamentu i u nacionalnim parlamentima.
Od sada pa do 2020. godine, Komisija
mora da pogura koncept aktivnog građanstva ispred svog Okvira za nacionalne strategije za integraciju Roma.
Moraju da budu donete odredbe koje
će obezbediti da svaki građanin romskog porekla bude registrovan za glasanje, da ima pristup glasačkim me-
EU i Regionalne Inicijative
stima i da može da donosi odluke za
koga će da glasa na osnovu dovoljno informacija koje ima.
Romi moraju da postanu priznato političko biračko telo građana koji imaju
sva prava. Moramo da akumuliramo
političku i građansku moć proporcionalno našem broju. Samo tada će se
čuti naš glas, samo tada će vlade saslušati naše zahteve i samo tada, kako je
to rekao dr King, možemo da se ’oslobodimo’.
U današnjim demokratijama glas svakog pojedinačnog građanina, pismenog i nepismenog, bogatog i siromašnog, Roma ili onog ko nije Rom, treba
da ima istu težinu. Naše današnje društvene i političke okolnosti su neuporedivo bolje od onih u kojima su živeli
Afro Amerikanci tokom ropstva ili crni
Južnoafrikanci tokom aparthejda. Ima
nas puno, i bez obzira koliko siromašni,
nepismeni ili ugnjetavani možemo da
budemo, možemo da iskoristimo snagu
proporcionalno našem broju; snagu
koja će obezbediti bolju budućnost za
našu decu.
(Autor je direktor Roma Initiatives, Institut za Otvoreno Društvo
Nalazi, tumačenja i zaključci prikazani
u ovom dokumentu pripadaju autori i
ne moraju da odražavaju politiku
i stavove OSI-a)
1
2
Bernard Rorke, Više od retorike: Plan puta za integraciju
Roma do 2020. godine. Dekada inkluzije Roma 2011, str. 7.
Audio klip na http://www.osce.org/item/26769.html.
Repatrijacija
Romi, Aškalije i Egipćani
21
evropski magazin
NE POSTOJI
MESTO KOJE ĆE
SE ZVATI DOM –
SADAŠNJA REALNOST REPATRIJACIJE NA
KOSOVU
Verena Knaus
Prošla je godina od kada je UNICEF po
prvi put objavio svoj izveštaj ‘Integracija podređena uslovima: Izveštaj
o položaju dece kosovskih Roma,
Aškalija i Egipćana u Nemačkoj i posle njihove repatrijacije na Kosovo’.
Položaj koji je opisan u prošlogodišnjem izveštaju bio je alarmantan. U
Nemačkoj se deca bez dozvole boravka suočavaju sa ozbiljnim ograničenjima u pristupu obrazovanju, medicinskoj zaštiti i učestvovanju u
društvu. Na Kosovu troje od četvoro
repatrijisane romske, aškalijske i
egipćanske dece više ne pohađa
školu zbog jezičkih barijera, zbog toga
što nemaju školska svedočanstva i
zbog siromaštva. Četrdeset procenata dece repatrijisane iz Nemačke
nije imalo civilna dokumenta pa su
se de fakto našli u situaciji ’lica bez državljanstva’.
Mnoge repatrijisane porodice bile su
lošeg psihološkog i fizičkog zdravlja.
Deca koja pate od depresije i drugih
bolesti ostavljena su da se sama sa
tim nose. Svako drugo romsko, aškalijsko ili egipćansko dete koje je repatrijisano iz Nemačke živelo je u oronulim kućama u potpunom
siromaštvu. Njih devetoro je završilo
u kampovima u Mitrovici i Leposaviću. Dezorijentisani i iščupani iz korena, ova deca - posebno ona rođena, odgajana i školovana u
Nemačkoj – mučila su se da prihvate
Kosovo kao svoju ’domovinu’. Postojeći programi reintegracije koje finansira Nemačka sve u svemu nisu
uspeli da pomognu da se najranjivije
porodice suštinski reintegrišu. Pre go-
dinu dana vlada u Prištini i odgovorne
opštinske institucije su jednostavno
zatvorile oči pred potrebama ove
dece. Za obezbeđivanje privremenog
utočišta za repatrijisane porodice izdvojeno je ne više od 100,000 evra.
UNICEF je u avgustu ove godine objavio ažurirani izveštaj pod naslovom
’Nema mesta koje će se zvati dom:
Repatrijacija iz Nemačke na Kosovo
onako kako je vide i doživljavaju romska, aškalijska i egipćanska deca”. Zaključci su ponovo zasnovani na oko
310 direktnih razgovora sa repatrijisanom romskom, aškalijskom i egipćanskom decom i na više od 40 intervjua sa odgovornim zvaničnicima u
centralnim i opštinskim institucijama
na Kosovu. Poslednji izveštaj odslikava lična iskustva svakog drugog
romskog, aškalijskog i egipćanskog
deteta repatrijisanog iz Nemačke ili
Austrije tokom 2010. godine. Samo iz
Nemačke je prošle godine vraćeno
133 romske, aškalijske i egipćanske
dece, uključujući 94 dece školskog
uzrasta. Većina ove dece je rođena i
odrasla u Nemačkoj. U proseku, porodice koje se danas vraćaju, u Nemačkoj su živele oko 15 godina.
Ažurirani izveštaj pokušava da pruži
odgovore na tri konkretna pitanja:
Da li su prošlogodišnje preporuke u
vezi repatrijacionih praksi uzete u obzir od strane relevantnih nemačkih i
kosovskih organa? Da li je bilo poboljšanja u pogledu politika i budžetskih resursa namenjenih reintegraciji? i Da li je obećana pomoć stigla do
porodica kojima je potrebna i da li
im je pomogla da se reintegrišu na
Kosovu?
Ako pogledamo unazad videćemo da
je puno urađeno u poslednjih dvanaest meseci. U impresivnom naporu
da ispuni uslove Evropske komisije
za otpočinjanje viznog dijaloga, Vlada
Kosova je povećala sredstva za reintegracionu pomoć sa 100,000 evra
na 3,4 miliona evra (povećanje od 40
puta), usvojila novu Strategiju za reintegraciju i detaljan akcioni plan, osnovala Fond za reintegraciju kojeg nadgleda Izvršni odbor koji čine sedam
resornih ministarstava, obučila oko
190 opštinskih službenika za reintegraciju i počela da dostavlja pomoć. U
poređenju sa prošlom godinom, sada
postoje sredstva, postupci i politike
za reintegraciju.
U međuvremenu je nekoliko nemačkih Lendera takođe preduzelo aktivnosti u skladu sa preporukama UNICEF-a. Najznačajnije su one koje je u
septembru 2010. godine preduzela
novoizabrana vlada Severne Rajne
Vesfalije, koja je donela dekret kojim
se ograničava deportacija kosovskih
Roma, Aškalija i Egipćana iz humanitarnih razloga i koji zahteva od svih
organa da u prvi plan stave najbolji
interes deteta. Organima je dalje naloženo da razmotre svaki slučaj pojedinačno i da izbegavaju prekomerne
tegobe. Kao rezultat toga, broj romskih i aškalijskih maloletnika koji su
vraćeni iz Severne Rajne Vestfalije je
opao sa 30 u prvoj polovini 2010. godine na 4 u drugoj polovini te godine.
Vlade Saksonije Anhalt i Bremena su
donele slične dekrete. Od 1. jula ove
godine novi stav (25a) u Aufenthalts-
evropski magazin
gesetz (zakon koji reguliše pravo boravka) omogućava dobro integrisanim licima starosti između 15 i 21 godine, koja su rođena u Nemačkoj ili su
došla pre svog 14. rođendana da dobiju pravo boravka.
Ipak, nastavak izveštaja ’Ne postoji
mesto koje će se zvati dom’ dokumentuje da se malo toga, ako ne i ništa, poboljšalo za većinu ove romske
i aškalijske dece koja su već ’vraćena’.
Naprotiv, uslovi života za mnoge porodice su se u stvari pogoršali. Nekoliko porodica koje su ponovo posećene je izgubilo svoja prava na
socijalnu pomoć; mnogi koji su ove
godine ponovo posećeni su jedva
uspevali da kupe dovoljno hleba za
jedan obrok u toku dana. Jedini koji
‘zarađuju’ neki redovan prihod bili su
oni koji su dovoljno siromašni da bi
dobili socijalnu pomoć. Pet porodica,
uključujući i 15 dece, ponovo je napustilo Kosovo.
Ono što najviše razočarava je to što,
sa izuzetkom dve devojčice, nijedno
od 49 dece školskog uzrasta koja su
praćena prošle godine nije moglo da
22
Romi, Aškalije i Egipćani
se ponovo upiše ili nastavi školovanje
na Kosovu. Situacija je i dalje dramatična: troje od četvoro romske i aškalijske dece školskog uzrasta koja su
repatrijisana na Kosovo ne pohađa
školu.
To je posebno razočaravajuće imajući u vidu da je Akcioni plan za reintegraciju izdvojio 181,000 evra namenski za obezbeđivanje jezičkih
kurseva, obuku nastavnika i pripremnih razreda za hvatanje koraka sa redovnim školovanjem. Administrativno naređenje (17/2010) čak
predviđa imenovanje službenika koji
se bavi samo sa upisivanjem repatrijisane dece. Od juna ove godine nije
potrošen nijedan cent za jezičke kurseve ili druge mere za reintegraciju
repatrijisane dece. Direktori škola i
opštinska odeljenja za obrazovanje i
dalje uskraćuju repatrijisanoj romskoj, aškalijskoj i egipćanskoj deci pristup obrazovanju.
Jedina oblast u kojoj je došlo do merljive i pozitivne promene je civilna registracija. Tokom 2010. godine, 48 od
116 anketirane dece nije bilo regi-
Repatrijacija
strovano. Ove godine samo osmoro
dece (koja nisu mogla da budu registrovana zbog nedostajućih izvoda iz
knjige rođenih iz inostranstva) nije
registrovano, dok su sva druga deca
registrovana. Čini se da je zauzeti pristup - da se eksplicitno informišu repatrijisane porodice o postupcima i
zahtevima za registraciju i upućivanje njihovih predmeta nevladinim organizacijama i kancelarijama za civilnu registraciju u odgovarajućim
opštinama – bio uspešan.
S druge strane, postupci za pristup
reintegracionoj pomoći iz Fonda za
reintegraciju nisu funkcionisali onako
kako je očekivano. Opštinski službenici za povratak su odgovorni za identifikaciju porodica i pripremu aplikacija za dobijanje pomoći. Konačnu
odluku o odobravanju ili odbijanju
pojedinačnih zahteva donosi Odbor
Fonda za reintegraciju. Opštinski službenici za povratak su pokušavali da
identifikuju i uđu u trag porodicama
kojima je pomoć najviše potrebna. U
stvari, veoma mali broj aplikacija je
prosleđen Fondu za reintegraciju, a
Repatrijacija
centralizacija svih odluka u Bordu se
pokazala komplikovanom uz veliki
utrošak vremena. Postojeći sistem takođe čini praćenje ili nadzor nad
sredstvima, korisnicima ili pruženim
uslugama skoro nemogućim. Nedavni
pokušaji vlade koji su imali za cilj povećanje broja aplikacija i korisnika tek
treba da daju rezultate.
Tokom prošle godine Ministarstvo
unutrašnjih poslova je pokušalo da
preuzme na sebe većinu odgovornosti za reintegraciju repatrijisanih lica.
Ali da bi se uspelo, reintegracija mora
da bude zajednička odgovornost koja
uključuje centralne i decentralizovane institucije, vlade zemalja koje
šalju ta lica i same povratnike. Važnu
ulogu imaju i međunarodni akteri kao
što je Evropska unija.
Očekivanja takođe moraju da budu
realistična. Nedavno osnovan Fond
za reintegraciju svakako ne može da
vrati decenije socijalne isključivosti
ili nadoknadi neuspehe direktora
škola, kosovskog tržišta rada ili nemačkih migracionih politika. Čak i da
sve odredbe u Akcionom planu za
reintegraciju budu sprovedene i ako
svih 3,4 miliona evra bude efikasno
potrošeno na pomoć za reintegraciju,
mnoge repatrijisane romske, aškalij-
Romi, Aškalije i Egipćani
23
ske i egipćanske porodice će i dalje živeti život na margini.
Uz postojeći tempo biće potrebno još
37 godina za repatrijaciju svih kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana koji još
uvek borave u Nemačkoj bez pravnog
osnova. Svakako će doći vreme za političko rešenje koje će toj deci pružiti
izvesnost da mogu da ostanu u Nemačkoj i tu konačno puste korene.
Takođe nema više opravdanja za neaktivnost kosovskih organa na centralnom i lokalnom nivou. Posebno
kada se radi o upisu u škole, postoje
politike i sredstva za obezbeđivanje
jezičkih kurseva, razredi za hvatanje
koraka sa redovnim školovanjem i
druge mere za olakšavanje reintegracije sve repatrijisane dece u školski sistem na Kosovu, uključujući decu
sa posebnim obrazovnim potrebama.
Treba samo potrošiti postojeća sredstva i sprovesti politike predviđene
Akcionim planom za reintegraciju.
Idući dalje, u cilju povećanja efikasnosti i uticaja Fonda za reintegraciju, mora da se uspostavi moderan
sistem za upravljanje predmetima
koji je u stanju da identifikuje potrebe povratnika, koordinisano pružanje usluga od strane agencija i praćenje napretka. Da bi se podržala
evropski magazin
dugoročna integracija najugroženijih
porodica, kosovski sistemi za socijalnu pomoć u gotovom novcu će takođe morati da budu ojačani a njihovi kriterijumi podobnosti i postupci
apliciranja revidirani. U narednim godinama, najranjivija romska, aškalijska i egipćanska deca će se i dalje
oslanjati na šemu socijalne pomoći u
gotovom novcu kao na glavni izvor
prihoda. Investiranje u održivu reintegraciju ove dece je investicija u budućnost Kosova. Stoga možemo
samo da se nadamo da će privrženost reintegraciji koju je prošle godine pokazala Vlada biti nastavljena i
posle otpočinjanja dijaloga o vizama.
(Autorka je autor ovogodišnjeg izveštaja ’Ne postoji mesto koje će se
zvati dom: Repatrijacija iz Nemačke
na Kosovo onako kako su je videla i
doživela romska, aškalijska i egipćanska deca’, avgust 2011, ©UNICEF
Kosovo & autor kosovskog dela prošlogodišnjeg izveštaja ’Integracija podređena uslovima: Izveštaj o položaju
dece kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana u Nemačkoj i posle njihove repatrijacije na Kosovo’, jun 2010,
©UNICEF Kosovo i Nemački komitet
za UNICEF. )
evropski magazin
24
Romi, Aškalije i Egipćani
Repatrijacija
PREFORMULACIJA DEBATE:
PRISILNA REPATRIJACIJA IZ
PERSPEKTIVE
PRAVA DETETA
Chelsey Lepage
Oko prava dece, kao i oko svih ljudskih prava se ne može pregovarati.
Svako dete u svakom kutku sveta je
nosilac prava. A svi mi imamo obavezu da pomognemo deci da zahtevaju i kreatorima politike da ispune
sve ono što je povezano sa ovim pravima. Naravno, posledica je politička
debata oko toga “kako”. Ali činjenicu
da sva deca imaju ova prava ne bi
trebalo politizovati. To je pitanje humanizma.
(Sebastian Sedlmajer, šef,
Zastupanje prava deteta
i obrazovanje, UNICEF Nemačka)
Uvod
Kada je šef Kancelarije UNICEF-a na
Kosovu, Johanes Vedenig krenuo tog
jutra, novembra 2009. godine u terensku posetu, teško da je mogao da
očekuje da će naleteti na dve sestre
čije će priče okupirati mnogo vremena u naredne dve godine njegovog
života. Stare 9 i 14 godina, obe su živele u nečemu što je ličilo na produženo stanje šoka i odbijanja. Odbijale
su sve pokušaje da se integrišu u zajednicu Roma, Aškalija i Egipćana u
kojoj su živele, ne pokazujući interes
da se druže sa ostalim mladim ljudima oko njih ili da napuste granice
svoje kuće. Ne samo da nisu pohađale školu, nego čak nisu ni nogom
stupile u učionicu od kada su stigle na
Kosovo pre tri godine. Kada su upitane zašto, njihov odgovor je bio jednostavan: “Wir warten darauf, wieder nach Hause zu fahren.”
Čekamo da odemo kući.
Upoznavanje sa činjenicama
“Pošto sam Austrijanac i govorim nemački, susret sa decom iz ovih zajednica koja izvanredno govore nemački
jezik potpuno me je iznenadila. Kada
je to počelo da se ponavlja, počeli
smo da pitamo tu decu i njihove porodice odakle su došli, tako da smo
utvrdili da su prisilno vraćeni iz Nemačke”, kaže šef Kancelarije UNICEFa na Kosovu Johanes Vedenig. „Kao
globalno telo zaduženo da prati univerzalna prava deteta, potreba za našom trenutnom intervencijom bila je
očigledna“. UNICEF Kosovo je kontaktirao nemački Nacionalni komitet
UNICEF-a (NatCom) da bi se utvrdio
broj ljudi koji su određeni za prisilnu
repatrijaciju na Kosovo. Odgovor je
bio alarmantan. Onih koji žive u nesigurnom ‘tolerišućem statusu’ - što ih
stavlja pod direktan rizik od repatrijacije - bilo je skoro 12000.1 Skoro polovina od tog broja bila su deca, od
kojih je većina ili rođena ili provela
većinu svog života u Nemačkoj.
Pokazalo se da je očajnu situaciju u
kojoj su se nalazila ova deca – živeći
u virtuelnoj izolaciji zbog lingvističkih,
kulturnih, ekonomskih i obrazovnih
barijera – nemoguće ignorisati. Tako
je započeto nekonvencijalno savezništvo između Terenske kancelarije
UNICEF-a i Nacionalnog komiteta u
cilju zalaganja za prava deteta u areni
migracionih politika sa velikim nabojem unutar Evropske unije.
Onima koji rade na terenu na Kosovu
odmah je bilo jasno da, pod ovim
uslovima, deportacija dece na mesto
koje se još uvek bori da se ispetlja iz
nasleđa sukoba, siromaštva i korupcije ne bi bila u njihovom najboljem
interesu. „Odmah smo shvatili da bi
ovaj proces mogao potencijalno da
pogodi na hiljade dece koja su se prirodno identifikovala i osećala ’Nemcima’. Oni govore jezik, integrisani
su u različitom stepenu u nemačko
društvo i smatraju tu zemlju svojim
domom“, objašnjava službenik UNICEF-a za praćenje i procenu, Beate
Dastel. Većina nikada nije ni nogom
kročila na Kosovo, tako da je ’repatrijacija’ za njih u stvari značila deportaciju u sredinu o kojoj su veoma
malo znali i gde nisu hteli da idu. Ali,
što je važnije, to je značilo kraj svih
mogućnosti za obrazovni, socijalni i
profesionalni razvoj koji im je bio na
raspolaganju u Zapadnoj Evropi - što
je, prosto rečeno, neprihvatljivo.”
Kosovo je danas još uvek najsiromašniji region u Evropi, sa džepovima
ekstremnog siromaštva. Među kosovskim manjinskim zajednicama,
Romi, Aškalije i Egipćani (RAE) su najhendikepiraniji. Prema izveštaju Svetske banke iz 2007. godine, više od
polovine stanovništva živi u apsolutnom siromaštvu, koje najviše pogađa
decu. Dok ne postoji raspoloživa tačna populaciona statistika o sadašnjim RAE zajednicama na Kosovu,
mogućnost da se apsorbuje veliki broj
prisilnih povratnika pod sadašnjim životnim uslovima praktično ne postoji.
Kada ih vrate na Kosovo, većina re1
Verena Knaus, Peter Vidman, Integracija podređena
uslovima – Izveštaj o položaju dece kosovskih Roma, Aškalija
i Egipćana u Nemačkoj i posle njihove repatrijacije na
Kosovo. UNICEF Kosovo i Nemački komitet UNICEF-a, 2010.
Repatrijacija
patrijisanih porodoca biva ostavljena
bez sredstava za pokrivanje čak i najosnovnijih potreba, nemaju osnovna
lična dokumenta koja bi im omogućila pristup postojećim socijalnim
službama, uključujući upisivanje dece
u škole, dobijanje socijalne pomoći
ili pristup sistemu zdravstvene zaštite.
“Uticaj koji je proces deportacije
imao na živote ove dece je zaista nemoguće preceniti,“, kaže ekspert
UNICEF-a za praćenje rada na terenu
Hil Nrecaj. „Prvo, oni su odsečeni od
škole, svojih vršnjaka i različitih vanškolskih aktivnosti. Ovde na Kosovu
oni nemaju prijatelja. Ne idu u školu.
Ne učestvuju u nijednoj besplatnoj
[vanškolskoj] aktivnosti. Oni čak ne
govore ni jezik sredine. Oni su praktično zatvoreni u svojim kućama –
obavljajući razne poslove kao što je
pranje, čišćenje i čekaju da stupe u
brak.”
Dok je potreba za delovanjem na terenu bila jasna, UNICEF Kosovo je
prepoznao da je potrebno pronaći
političko rešenje koje će na najbolji
način odražavati interese dotične
dece. Zajedno sa nemačkim NatCom,
kosovska kancelarija je odlučila da
sprovede zajedničko istraživanje. Dogovorili su se da bi obezbeđivanje solidnih podataka i jasno praćenje uticaja procesa repatrijacije na živote
ove dece s obe strane granice bila
najefikasnija platforma iz koje treba
čvrsto ugraditi prava deteta u političku agendu.
“Da bi istraživanje bilo izvodljivo morate da angažujete ljude i da na kraju
budete u stanju da doprete do srca
ljudi. Radeći na taj način vi istovremeno morate da se držite najviših
standarda istraživanja da bi ono bilo
kredibilno,“ kaže Johanes Vedenig.
„Kada radite sa decom to postaje još
važnije. Kreatori politike i učesnici
moraju da dobiju dokaz koji je čvrst,
ali koji takođe naglašava ljudsku dimenziju da bi ih angažovao intelektualno i emotivno. Morate da obezbedite primere koji živo ilustruju vaše
istraživanje i predstavljaju trend koji
imate u podacima na ubedljiv način,
Romi, Aškalije i Egipćani
25
jer na kraju krajeva, ljudsko lice koje
stoji iza njih je ono što ima snagu da
promeni debatu.”
Partnerske istraživačke institucije su
ubrzo identifikovane u obe zemlje, a
ono što se pokazalo ogromnim prekograničnim poduhvatom, započeto
je u februaru 2010. godine. Ono je
najpre uključilo fizičku potragu za porodicama koje su prisilno vraćene na
Kosovo. Prema vodećim istraživačima, niko na početku nije znao gde
su te porodice ili koliko ih ima. Tako
je otpočeo obiman zadatak kontaktiranja svih NVO i lidera zajednica i potrage za jednom po jednom porodicom, slušajući i dokumentujući
njihove priče onako kako su se desile.
Tek kad su se približili kompletiranju
izveštaja oni su otkrili da su u stvari
pokrili daleko više od reprezentativnog uzorka repatrijisanih porodica.
Razgovarajući sa ukupno 40 porodica
i 173 pojedinca, istraživači su pronašli i intervjuisali oko 40 procenata dotične populacije.
Detalji zaključaka su urađeni u početnom izveštaju koji je objavljen u
oktobru 2010. godine pod nazivom
’Integracija podređena uslovima: izveštaj o položaju dece kosovskih
Roma, Aškalija i Egipćana u Nemačkoj i posle njihove repatrijacije na
Kosovo’. Uravnotežavajući obilje terenskih podataka sa živim opisima
evropski magazin
svakodnevnih života pogođene dece
i njihovih porodica, izveštaj je pružio
solidnu osnovu za zastupanje.
Podešavanje tona za zastupanje
zasnovano na dokazima:
perspekva prava deteta
Imajući studiju u ruci, oba tima su
krenula da intervjuišu ključne kreatore politike na Kosovu i u inostranstvu. “Od početka je bilo jasno da će
nastavak izveštaja biti najključniji
deo,” kaže šef za prava deteta i obrazovanje (UNICEF Nemačka) Sebastijan Sedlmajer. “Zaključci su trebali da
posluže kao osnov za odluke donete
posle pokretanja i preporuka koje je
bilo potrebno čuti.”
Posle sastanaka sa relevantnim ministarstvima i kreatorima politike na
Kosovu usledili su sastanci sa nemačkim Nacionalnim komitetom i Ministarstvom unutrašnjih poslova Nemačke. Na njihov zahtev, zaključci su
prezentovani u nemačkom parlamentarnom odboru za unutrašnje
poslove na ekspertskom saslušanju
o pitanju repatrijacije Roma. Tokom
ovog procesa tim je nastavio da pokreće ovo pitanje u različitim evropskim forumima, uključujući između
ostalih Konferenciju o osnovnim pravima u Briselu i Savet Evrope u Strazburu. U svim slučajevima istraživanje
je naišlo na dobar prijem. „UNICEF je
evropski magazin
u jedinstvenoj situaciji da ima praktično globalno prisustvo. On ima decenije iskustva u zemljama u razvoju,
a preko svojih nacionalnih komiteta,
takođe i u industrijalizovanim zemljama, “ nastavlja Sebastian Sedlmajer. “Zbog toga je UNICEF u stanju da
pokaže sve faze putovanja deteta od
juga do severa i nazad, ako je dete repatrijisano.”
Ipak, čini se da je uspešan prijem izveštaja rezultat više faktora – od kojih
nije najbeznačajniji mogućnost da se
utiče da retorika na visokom nivou o repatrijaciji odražava jasan fokus na detetu. Pošto su sve zemlje članice potpisnice Konvencije o pravima deteta
(KPD), u kombinaciji sa Lisabonskim
sporazumom, prava deteta su već
eksplicitno ugrađena u zakone EU. Imajući na umu ovu jasnu polaznu tačku,
prekogranični tim UNICEF-a je počeo
da istražuje u kojoj su meri postojeće
prakse repatrijacije romske, aškalijske i
egipćanske dece uzele u obzir njihov
najbolji interes. Dokumentujući kako
je taj interes ugrožen, izveštaj UNICEFa iz 2010. godine omogućio je relativno
brzo nastajanje snažne zastupajuće poruke.
“Na kraju, tu se radilo o tome da se
vidi gde se nalaze mogućnosti, da se
one uokvire u smislu naše sopstvene vizije i gde mi želimo da krenemo dalje sa
tim pitanjem u smislu prava deteta, a
da zatim istražimo i iskoristimo razne
raspoložive mreže za bolju podršku pravima ove dece u Nemačkoj i na Kosovu”, dodaje Johanes Vedenig.
Ali pravovremenost je bila bitna. Želja
Kosova za približavanjem Evropskoj
uniji se pokazala jedinstvenom mogućnošću za poboljšanje perspektive prava
deteta (u zemljama članicama EU i van
njih) kroz specifičnu konstelaciju Kosovo-Nemačka-EU. Kao jedna od ‘mekih tačaka’ unutar bezbednosnog
okvira Evropske unije, migracije su i dalje ključno pitanje povezano sa procesom vizne liberalizacije za Kosovo.
Obezbeđivanje dokaza strateškom lobiju u vezi pitanja koje je već bilo na najvišim nivoima evropske političke
agende, pružilo je dodatnu polugu potrebnu za uticanje na politiku u korist
dece.
26
Romi, Aškalije i Egipćani
Rezultati su premašili početna očekivanja svih članova UNICEF-ovog tima,
uključujući i one iz nemačkog NatComa, koji su u tesnoj saradnji sa kolegama
iz Regionalne kancelarije UNICEF-a za
cetnralnu i istočnu Evropu sa sedištem
u Ženevi zastupali prava romske dece
od 2006. godine. „Federalna vlada je
učinila ozbiljne korake da bi se izbeglo
kršenje prava dece na puta za Kosovo i
na njemu i podržala zakon o odobravanju stalnog boravka deci koja se nalaze u tolerišućem statusu preko 14 godina sa visokim nivoom integracije.
Ključne federalne države (lenderi) su
donele dekrete koje uzimaju u obzir
najbolji interes deteta pre njegove repatrijacije na Kosovo, što jasno smanjuje broj repatrijisane dece iz romskih
porodica u Nemačkoj na Kosovo, dok je
podrška koja se njima pruža na Kosovu
značajno povećana”, kaže Sebastian
Sedlmajer. “Do sada je pitanje prava
deteta bilo slepa tačka u nemačkoj migracionoj politici. Položaj dece i prava
dece su svakako poslužili za otvaranje
vrata debati o repatrijacionim praksama, dozvolama za boravak u Nemačkoj i potrebi za podršku zemljama
van Evropske unije.”
Očigledno je da ovi rezultati ne mogu
da budu pripisani samo naporima UNICEF-a već održavaju saglasje političkih
mogućnosti i partnerstva između mnogih učesnika oko zajedničkog pitanja.
Repatrijacija
Ipak, doprinos UNICEF-a je bio i značajan i konkretan. Kada se prvi put ušlo u
debatu o repatrijaciji, deca jednostavno
nisu bila vidljiva, duboko zatrpana tehničkim diskursom ‘fokusiranim na bezbednost’. Sada su najbolji interesi dece
nedvosmisleno na stolu kreatora politike u Evropskom parlamentu.
Održavanje debate
Dok su uspesi ostvareni na političkom
nivou, malo toga se promenilo u svakodnevnom životu najranjivije dece i
porodica koji su već prisilno vraćeni.
Godinu dana posle objavljivanja početnog izveštaja, manje od šačice intervjuisane dece trenutno pohađa školu.
Većina porodica i dalje živi u neprihvatljivim uslovima siromaštva i bez pristupa javnim uslugama i mogućnostima za zapošljavanje koji bi im
omogućili da obezbede svoju decu.
Ove okolnosti naglašavaju možda snažniju nego ikad potrebu da se održe i pojačaju dalji napori na planu zastupanja.
“Naša uloga kao terenske kancelarije
nije samo da sprovodi istraživanja. To
su porodice i deca čije smo živote živo
dokumentovali i portretisali u našem
početnom izveštaju. Mi tačno znamo
ko su oni i gde se nalaze i znamo u kakvoj su situaciji. Dakle postalo je nemoguće da jednostavno okrenemo
leđa i kažemo ‘to je to, a sada idemo’.
To jednostavno nije u redu. I etička di-
Repatrijacija
menzija istraživanja - prevođenje u konkretne i održive aktivnosti – za nas je i
dalje veoma važna. Neuspeh u daljem
delovanju shodno našim zaključcima
bio bi neuspeh u sprovođenju našeg
mandata da zaštitimo najugroženiju
decu među nama”, objašnjava Johanes Vedenig.
Prema svima koji su bili uključeni u
istraživački proces, objavljivanje početnog izveštaja nikada nije planirano da
bude kraj sam po sebi, već da služi kao
odskočna daska za održivu kampanju
zastupanja. “Da bi se pokazao efekat
politike, potrebno je najmanje godinu
dana”, objašnjava vodeći istraživač Verena Knaus. “To znači da morate da
održite i napore na zastupanju najmanje toliko dugo ako želite da vidite bilo
koje konkretne rezultate”.
Jedan aspekt strategije zastupanja koju
je predvodio UNICEF uključuje angažovanje terenskog konsultanta tokom
cele godine koji pomaže da se repatrijisane porodice povežu sa pružaocima
usluga tamo gde oni postoje i brižljivo
prati njihovu situaciju, individualno zastupajući njihove interese kada je to
potrebno. U mnogim slučajevima to je
uključivalo bukvalno stalno kucanje na
vrata relevantnih opštinskih kancelarija, škola i drugih institucija i pažljivo
praćenje svakog pojedinačnog koraka
na putu do postizanja konkretnih rezultata za dotično dete ili porodicu. Iako
je to ponekad mukotrpno spor proces,
i dalje je od kritične važnosti da se prati
prevođenje politike u akciju u zaštiti
najranjivijih. Drugi aspekt ove strategije
koju predvodi UNICEF je usmeren na
kontinuirano dokumentovanje situacije sa obe strane granice, uz posvećenost da se obezbede dalji javni alati za
zastupanje zasnovani na dokazima. Tu
spada kontinuirano traženje drugih kanala za pojačavanje ovog pitanja širom
Evrope, sa ciljem da se konstantno ojačava javna debata o pitanju prisilnih
repatrijacija.
“Sa ovakvom vrstom istraživanja uvek
morate da radite na dva nivoa“, nastavlja Verena Knaus. „Prvo moraju direktno međusobno da rade kreatori
politike, a zatim vi morate da radite
preko medija. Mediji vole priče koje
kasnije mogu lako da koriste i umnoža-
Romi, Aškalije i Egipćani
27
vaju. Tako da vi skraćujete rad novinara ako ste im već dali priču, umesto
da im dajete svoje podatke a zatim pravite priču. Bilo je puno odjeka u medijima koji je pratio ovo istraživanje, što
je po mom mišljenju zaista ojačalo naše
napore”.
Grupe međunarodnih novinara i fotografa su rutinski pozivane da pokriju
ovo pitanje i u Nemačkoj i na Kosovu,
pri čemu im je obezbeđivan pristup i informacije koje je obezbeđivao UNICEF.
Partnerska organizacija, OneMinute Juniors, je angažovana da sprovodi radionice u trajanju od nedelju dana sa
decom i mladima koji su prisilno vraćeni na Kosovo. Do kraja nedelje ovi
mladi ljudi su pravili sopstvene snažne
video poruke u trajanju od 60 sekundi,
što im je pružilo mogućnost da razmene svoje lične priče, iskustva i ideje
sa širom publikom i da se njihov glas
čuje. Ovi video materijali su zatim posmatrani na raznim forumima i postavljeni na internet preko YouTube-a i
na više drugih internet stranica.
Iščupani, dokumentarac u trajanju od
22 minuta koji je proizveden u saradnji
sa Kosovskom fondacijom za otvoreno
društvo (KFOS) je takođe planiran za
javno emitovanje na Kosovu. Film prikazuje dirljivu priču o dosadašnjim dešavanjima i izazovima, a u narednim
mesecima biće prikazan na više raznih
skupova i festivala posvećenih ljudskim
pravima širom Evrope. Drugi dokumentarac britanskog reditelja je takođe
na putu i bavi se životima mladih koji su
prisilno vraćeni i žive na Kosovu, kao i životima njihovih bivših školskih drugova
i zajednica u Nemačkoj. Snimak oba
dokumentarca biće prikazan mladim
ljudima koji žive u obe sredine - povezujući bivše drugove ovaj put preko videa. Sučeljavanje načina života i mogućnosti pre i posle repatrijacije biće
bez sumnje potpuno.
“Za nas to je zaista samo pitanje nastavljanja pronalaženja kreativnih načina za držanje ovog pitanja otvorenim
i u mislima šire javnosti, da bi pomogli
da se generiše još veći politički pritisak
na uključene kreatore politike, pored
naših drugih direktnijih aktivnosti zastupanja“, kaže Beate Dastel. „Kao što
to postojeća situacija pokazuje, još
evropski magazin
uvek ima puno toga što treba da uradimo da bi obezbedili da najbolji interesi dece budu podržani i u politici i u
praksi, tako da naš ključni zadatak
ostaje da nastavimo da rasvetljavamo
ovo pitanje svuda i kad god je to moguće”.
Zaključak
Godinu dana posle objavljivanja početnog izveštaja, UNICEF pokreće naredni
izveštaj, Integracija podređena uslovima: Izveštaj o položaju dece kosovskih Roma, Aškalija i Egipćana u Nemačkoj i posle njihove repatrijacije na
Kosovo, Deo 2. Poklapajući se sa prikazivanjem KFOS-ovog dokumentarca,
ovaj izveštaj naglašava napredak i preostale izazove i preporuke u vezi politike.
To je početak koji je bez sumnje slatkogorkog ukusa. Mnogo toga je urađeno,
ali daleko više tek treba da bude urađeno. Kada se radi o pitanju migracija,
a posebno o repatrijaciji, najranjivija će
uvek biti deca.
Uprkos narednim izazovima, stav UNICEF-a u vezi ovog pitanja je i dalje jasan.
“Prema mom mišljenju, mi kao UNICEF ne možemo a da ne zastupamo
prava dece, bilo gde da se nalaze. Sve
drugo nas čini nekredibilnim. Sve drugo
je na kraju krajeva kršenje našeg mandata”, insistira Johanes Vedenig. „Dakle, prvenstveno pitanje je kako to uraditi, ili kako obezbediti da mi to
uradimo svuda i gde god je to potrebno, bez razlike između zemalja u kojima ova deca žive. Ako to pitanje u
jednoj zemlji direktno i negativno utiče
na interese dece koja žive u drugoj
zemlji, moramo zajedno da delujemo
da bismo rešili to pitanje. Kada je reč o
tome, naš univerzalni mandat je i dalje
jasan.”
(Autorka je Stručnjak za zastupanje,
UNICEF.
Stavovi, tumačenja i zaključci navedeni u
ovom dokumentu pripadaju autoru i ne
moraju da održavaju politiku ili viđenja
UNICEF-a. Tekst nije uređen prema
zvaničnim standardima za objavljivanje i
UNICEF nema nikakvu odgovornost za
moguće greške.)
evropski magazin
28
Romi, Aškalije i Egipćani
Repatrijacija
KOSOVO:
REPATRIJACIJA
NAJRANJIVIJE
POPULACIJE
U EVROPI
Autor: Romski i aškalijski
dokumentacioni centar RADC
R. B. je živeo u Nemačkoj od 1991.
godine. Njegova deca su išla u školu,
a on je bio primeran građanin. Nikada nije pravio probleme nemačkoj
vladi niti je imao problem sa zakonom. Ali tamo je imao Duldung status, odnosno privremeno “tolerisanu” dozvolu da živi u toj zemlji koja
je obnavljana svaka tri meseca. 12.
aprila 2011. godine prisilno je vraćen
na Kosovo.
“Policija je došla u sedam izjutra bez
prethodne najave. Nisam imao vremena da prikupim svoje stvari. Nisam čak uzeo ni kaput. Prisilno sam
vraćen na Kosovo. U avionu su mi dali
osamdeset evra, trideset za mene i
pedeset za moju ćerku”, rekao je g. B
RADC-u dok sedimo na tremu ispred
kuće u Đakovici, okruženi njegovom
porodicom.
Potrebno je da stupimo u neposredan kontakt sa zajednicama Roma,
Aškalija i Egipćana na Kosovu, da bi
smo se uverili u njihove životne
uslove i da bi smo čuli njihove priče o
očaju, što bi trebalo da nas podseti
šta smo u stanju da uradimo jedni
drugima. Zaista, ljudska rasa i dalje
nalazi načine da podjarmi populacije
samo zbog njihove pripadnosti.
Imao sam sreću da se sretnem sa nekoliko pripadnika zajednica Roma,
Aškalija i Egipćana tokom mog kratkog boravka na Kosovu tokom ovog
leta i da iz prve ruke čujem sa kakvim
se teškoćama suočavaju.
Ali nisu samo odrasli ti koji pate zbog
sporazuma o readmisiji i bilateralnih
sporazuma Vlade Kosova koji regulišu proces repatrijacije lica koja nisu
uspela da dobiju državljanstvo u nekoj od evropskih država. Deca Roma,
Aškalija i Egipćana, koja su rođena i
socijalno integrisana u Nemačkoj,
koja tečno govore nemački jezik, su
prisilno vraćena da bi se suočila sa
velikom jezičkom barijerom, socijalnom isključenošću i okončanjem svog
školovanja.
“Moja ćerka je bila u osnovnoj školi,
a sin u devetom razredu. Oboje govore nemački jezik. Moj sin razume
pomalo albanski jezik, ali ne zna da ga
govori“, kaže g. B kada sam ga upitao
za decu koja nisu mogla da pohađaju
školu na Kosovu.
G. B i njegova porodica žive sa njegovim bratom i njegovom porodicom,
što je samo jedan primer prenatrpanih životnih uslova na Kosovu sa kojima moraju da se suoče prisilno vraćeni Romi, Aškalije i Egipćani. Mnogi
povratnici su prodali svoju imovinu
da bi finansirali svoj odlazak u zemlje
kao što je Nemačka. Njihov povratak
na Kosovo znači da moraju da budu
kod rođaka, što je za mnoge neodrživ
predlog.
“Šestoro nas živi u maloj kući bez toaleta. Moramo da grejemo flaše sa vodom da bi se oprali“, kaže Š. B., Rom
koji preživljava u Đakovici.
Da li ste svi vi prisilno vraćeni?, upitao
sam.
“Ne,” odgovara g. B., „moja žena se
dobrovoljno vratila zbog izjave koju je
dao bivši romski poslanik u Parlamentu. On je rekao da će oni koji se
dobrovoljno vrate dobiti neka primanja. Prošlo je više od dve godine, a
ona nije dobila ništa.”
U Peći, P. R., koji je kao i g. B vraćen
12. aprila 2011. godine, boluje od paranoidne psihoze, stanja koje mu je
dijagnostikovao nemački lekar koji
mu je prepisao lekove. „Nemačka policija je došla u četiri sata izjutra 12.
aprila ove godine. Nisam dobio obaveštenje o tome. Posle dolaska na
Kosovo otišao sam kod lekara koji
nije hteo da me leči zbog toga što
moje prezime zvuči kao srpsko. Ne
mogu da dobijem lekove koji su mi
potrebni za lečenje ove bolesti“, kaže
g. R.
Mnogi od onih koji su vraćeni su nezaposleni sa vrlo malom nadom da
će pronaći posao i ne dobijaju nikakvu socijalnu pomoć od vlade. U razgovoru sa Etemom Arifijem, aškalijskim poslanikom u Parlamentu i
Ćazimom Rahmanijem, političkim savetnikom u Ministarstvu rada i socijalnog staranja, rečeno mi je da je
Bord direktora pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji je nadležan za
odlučivanje o zahtevima za socijalnu
pomoć prisilno vraćenih Roma, Aškalija i Egipćana, a koji se sastaje jednom u tri meseca, odbio da odobri hitnu pomoć porodicama kojima je ona
očajnički potrebna da bi uspele da
prežive iz dana u dan.
“Mi smo ovde manjina. Mi smo
ugnjetavani i ostavljeni po strani.
Vlada Kosova ne daje prioritet Romima, Aškalijama i Egipćanima jer
žele da naprave Kosovo evropskom
državom“, kaže g. Rahmani.
Ali Isljam Caka, direktor Odeljenja za
azil, državljanstvo i migracije, i član
Borda za repatrijaciju pri Ministar-
Repatrijacija
stvu unutrašnjih poslova, negira tvrdnje da se Bord direktora sastaje jednom u tri meseca.
“Ako je zahtev kompletan, razmatranje dokumentacije ne traje dugo. Sastanci Borda mogu da budu održani u
bilo kom trenutku i mogu odmah da
budu preduzete mere”, kaže g. Caka.
Postoje neki povratnici iz Nemačke
koji imaju pravo na ograničenu finansijsku pomoć, ali ona ne dolazi iz
Vlade Kosova. Projekat URA 2, ogranak nemačke vlade, pruža tim povratnicima iz odabranih regiona Nemačke unapred određenu finansijsku
pomoć kada stignu u Prištinu.
“Svako ima pravo na socijalno savetovanje, bez obzira iz kog dela Nemačke
se vraća. Oni koji se vrate dobrovoljno
dobijaju malo veću pomoć od onih koji
su deportovani. Inače, postoji budžet
po svakom licu za one koji su vraćeni
iz četiri regiona u Nemačkoj. Zašto
samo za one iz tih regiona, to je politička odluka o kojoj ne mogu da govorim”, kaže Birgit Bude, lokalni savetnik u kancelariji URA u Prištini.
Usvajanjem Akcionog plana Republike Kosovo za sprovođenje Strate-
Romi, Aškalije i Egipćani
29
gije za integraciju zajednica Roma,
Aškalija i Egipćana 2009-2015, kojeg
je 2. marta 2010. godine potpisao
premijer Tači, pripadnici civilnog društva koji rade na ostvarivanju interesa zajednica Roma, Aškalija i Egipćana žele da vide da reči na papiru
postanu realnost širom Kosova. Ali
razgovori na terenu sa onima koji su
prisilno vraćeni pokazuju da je to proces pun birokratije, sa slabom komunikacijom između ministarstava ili između ministarstava i opština i sa
malom ili neodrživom podrškom od
Vlade Kosova, novčanom ili nekom
drugom, jednom kada se pomoć koja
se dobija od URA iskoristi u celosti.
“Kosovo nema sredstva da podrži povratnike“, kaže Špresa Aguši, koja
vodi svoju NVO koja se zalaže za
prava Roma. „Stambeno pitanje i nezaposlenost su najznačajnija pitanja,
a mi ne vidimo bilo kakve velike promene.”
Dževahire Derviši-Redžepi je opštinski službenik za zajednice u Uroševcu.
Kada se vraćeni pripadnik zajednice
Roma, Aškalija i Egipćana obrati njenoj kancelariji za pomoć, ona je od-
evropski magazin
govorna za prikupljanje potrebne dokumentacije od pojedinca, tako da
može da pošalje zahtev za socijalnu
pomoć Ministarstvu unutrašnjih poslova.
“Ne mogu da pošaljem zahtev Ministarstvu bez svih potrebnih dokumenata. Moj zadatak je da pomažem ljudima kojima je potrebna pomoć, ali
bez civilne registracije i zakonskih dokumenata kao što su izvod iz knjige
rođenih ili dokumentacije o vlasništvu, mogu samo da zadržim zahtev
dok pojedinac ne dostavi kompletnu
dokumentaciju”, kaže g-đa Redžepi
pošto smo se susreli sa nekoliko
Roma na čije zahteve za pomoć nije
bilo odgovora u Uroševcu.
Kada je upitan o procesu repatrijacije kao celine, g. Caka je naglasio da
iako se vlada suočava sa nekim izazovima, on smatra da se Akcioni plan
uspešno sprovodi.
“Trenutno je najslabija karika u ovom
procesu na opštinskom nivou. Tamo
moramo da intervenišemo i izvršimo
određena poboljšanja. Kada to kažemo, mi prihvatamo da smo odgovorni za građane Kosova. Sve građane
evropski magazin
tretiramo ravnopravno. Postoji mehanizam za brzu reintegraciju ovih
ljudi jer ne želimo pasivnu populaciju“, kaže g. Caka.
Kao što je g. Caka pravilno primetio,
Vlada Kosova je prva i jedina vlada u
Evropi koja je donela plan koji se bavi
inkluzijom zajednica Roma, Aškalija i
Egipćana. To je značajno imajući u
vidu da pitanja sa kojima se suočavaju Romi, Aškalije i Egipćani u Evropi
nisu nova. Uzmimo na primer Dekadu
inkluzuije Roma, Aškalija i Egipćana
2005-2015, dobro zamišljenu ali nedovoljno finansiranu inicijativu sa desetak uključenih zemalja. Iako nije
potpisnica Dekade, Vlada Kosova,
naoružana rešenošću da stvori državu
u kojoj vizije prosperiteta i demokratije nisu samo poštapalice već načela
koja treba da zažive, može da iskoristi
ovu mogućnost da postane primer
kako se na najbolji način integrišu najranjivije populacije.
Zaista, ciljevi Akcionog plana su visoki i mogu da budu transformišući
ako se pažljivo sprovode i izvršavaju.
Civilno društvo pohvaljuje Vladu Kosova zbog vizionarstva i izrade plana
u nadi da će biti stvoreno poštenije
društvo koje uključuje sve njegove
pripadnike. Kada to kažemo, uprkos
tvrdnji g. Cake da postoji mehanizam,
razgovori koje sam obavio sugerišu
da postoje dve praznine u procesu
repatrijacije koje bi odmah mogle da
budu otklonjene sa samo malo političke volje i novčanih troškova.
Najpre, po dolasku na Kosovo, povratnici bi trebalo da dobiju jedan list
papira na svom maternjem jeziku. U
njemu treba da budu nabrojani svi
dokumenti civilne registracije i drugi
zakonski dokumenti koje zahteva Ministarstvo unutrašnjih poslova da bi
procesuiralo zahtev za socijalnu pomoć. To bi ublažilo, ako ne i eliminisalo, bilo koja iznenađenja u vezi sa
zahtevima Ministarstva, čime bi se
omogućilo brže slanje zahteva i njegovo stizanje u prave ruke.
Drugo, pozivamo Ministarstvo unutrašnjih poslova da preispita svoje
postojeće postupke i izdvoji potrebna sredstva za sprovođenje sveo-
30
Romi, Aškalije i Egipćani
buhvatnog procesa repatrijacije, počevši od trenutka kada porodica stigne na aerodrom. Svaku porodicu ili
pojedinca treba da dočeka dobro
upoznato lice koje može da pruži
uputstva o procesu repatrijacije,
skrene pažnju porodici na dokumenta
koja će morati da podnesu za dobijanje pomoći i koje bi im bilo na raspolaganju za dodatne buduće konsultacije ukoliko je porodici potrebna
dodatna pomoć.
Ja nisam naivan. Znam da se Kosovo
suočava sa puno složenih izazova, pri
čemu je pitanje RAE zajednica samo
jedan od njih. Ali pozivam one koji su
u stanju da naprave pozitivnu promenu da samo to i urade. Molim vas
Repatrijacija
da iskoristite ovu mogućnost da pokažete ostatku Evrope da vlada i narod
Kosova mogu da izvrše promenu tako
da svako u okviru svojih mogućnosti,
bez obzira na etničku pripadnost,
može da doprinese rastu zemlje i stavaranju mogućnosti za izgradnju sopstvenog individualnog prosperiteta.
Kao što g-đa Aguši ispravno kaže, „Mi
smo građani Kosova. Prvo treba da
nas smatraju stanovnicima Kosova, a
ne Romima, Aškalijama ili Egipćanima.”
(Ovaj članak je izvučen iz poslednjeg
izveštaja RADC „Kosovo: Repatrijacija najranjivije populacije u Evropi ”,
objavljenog u julu 2011. godine.)
Strategija Integracije
Romi, Aškalije i Egipćani
31
evropski magazin
POGLED UNAZAD,
POGLED KRIŠOM
UNAPRED
Strategija za integraciju
zajednica Roma,
Aškalija i Egipćana
u Republici Kosovo
Muhamet Arifi
i Rand Engel
Razvoj i sprovođenje „strategije“ za
inkluziju zajednica kosovskih Roma,
Aškalija i Egipćana traje više od šest
godina. Korisno je da se osvrnemo
na napredak i izazove. Da li ove kosovske zajednice kojima je namenjena mogu ravnopravno da učestvuju u životu, politici i ekonomiji
Kosova? Da li su direktna i podrazumevana obećanja kosovskih i međunarodnih učesnika, ugrađena u “Strategiju za integraciju zajednica Roma,
Aškalija i Egipćana u Republici Kosovo“1 ostvarena? Pokušaćemo da
ovim pregledom damo bar delimične
odgovore na ova pitanja.
Opis strategije, 2005-2008
Prvi koraci ka strategiji bili su inicijativa civilnog društva, konferencija
koja je organizovana 17. juna 2005.
godine od strane Kosovskog foruma
Roma, Aškalija i Egipćana o razvoju
prioritetnih sektora Roma, Aškalija i
Egipćana kroz posebnu strategiju.
Učestvovali su politički predstavnici,
Savetodavna kancelarija za dobro
upravljanje pri Kabinetu premijera,
predstavnici civilnog društva Roma,
Aškalija i Egipćana, OEBS, Kosovska
fondacija za otvoreno društvo
(KFOS/SOROS) i drugi.
Proces je započeo. Najaktivniji su bili
Savetodavna kancelarija za dobro
upravljanje (SKDU) pri Kabinetu premijera, OEBS, KFOS i tri zajednice.
Različita ministarstva su takođe dala
svoj doprinos. Osnovane su radne
grupe, uz konačno fokusiranje na 11
aspekata života kojima će se baviti
Strategija: antidiskriminacija, obra-
zovanje, kultura, mediji i informisanje, stambena pitanja i neformalna
naselja, zapošljavanje i ekonomsko
osposobljavanje, zdravstvo i socijalna
pitanja, povratak i reintegracija, registracija i dokumenti, rodna pitanja,
političko učestvovanje i zastupanje i
bezbednost (policijske aktivnosti). Da
bi se ohrabrilo uključivanje, radne
grupe su održale sastanke sa zajednicama širom Kosova. Većini radnih
grupa bilo je potrebno više od dve
godine da obave svoje zadatke, iako
je radna grupa za obrazovanje, kojom je predsedavao Kosovski edukacioni centar, brže prezentovala edukacionu komponentu Strategije
zajedno sa akcionim planom i budžetima u novembru 2007. godine.
Konačni nacrt Strategije razmotren
je 29. novembra 2008. godine na
konferenciji u Grand hotelu. Strategija nije imala akcioni plan i budžetski
plan. Neke NVO i pojedinci iz zajednica nisu bili zadovoljni, navodeći da
nisu imali dovoljno vremena da daju
komentare konačnog nacrta, bilo
elektronskim putem pre sastanka ili
tog dana. Mnogi komentari od učesnika, posebno iz zajednica Roma,
Aškalija i Egipćana nisu bili uključeni.
Sve u svemu, u toj fazi procesa, civilno društvo i političke partije iz tri
zajednice su bili za Strategiju, osim
Nove demokratske inicijative Kosova
(IRDK), egipćanske političke partije.
Strategiju za integraciju zajednica
Roma, Aškalija i Egipćana 2009-2015,
usvojila je Vlada Kosova 24. decembra 2008. godine.
Akcioni plan Vlade Kosova2 za spro-
vođenje Strategije predstavljen je u
martu 2010. godine. U uvodnoj reči
premijer Hašim Tači je napisao, „Akcioni plan treba da bude viđen kao
snažan instrument za postizanje fundamentalnih ciljeva, koji su najvažniji za ostvarivanje manjinskih prava
– učestvovanje, inkluzija i ispunjavanje obaveza. Ovom prilikom, pozivam
javne institucije na Kosovu, aktere iz
civilnog društva, zajednice Roma,
Aškalija i Egipćana i međunarodnu
zajednicu da u potpunosti iskoriste
ovu priliku i rade zajedno da bi se
smanjilo siromaštvo, postiglo demokratičnije i inkluzivnije upravljanje i
veća stabilnost u kosovskom društvu.”
Pravni i polički kontekst
Ustav Kosova je napisan tako da u
sebi sadrži posebne mere iz Ahtisarijevog paketa. Pored uključivanja međunarodnih dokumenata iz oblasti
ljudskih prava u Ustav, Vlada Kosova
se obavezala da će koristiti afirmativne mere u cilju brzog poboljšavanja
situacije u tri zajednice.
Sa pozicije Evropske unije, sprovođenje Strategije je ključni element kriterijuma EU da bi Kosovo moglo da
započne proces pristupanja EU. Strategija može da bude viđena kao izražavanje okvira EU o ljudskim pravima
i zaštiti manjina, kao i fundamentalnih rezolucija UN-a i ugovora o ljudskim pravima. EU kontekst ima i
1
2
http://www.roma-kosovoinfo.com/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=66&Itemid=
http://www.aktion302.de/fileadmin/aktion302/KosovoIntergration-RAE-2009-2015.pdf
evropski magazin
druge implikacije, posebno finansijske - inkluzija u Dekadu Roma, EU
fondovi, sredstva iz Fonda za edukacija Roma (REF) itd. Naravno, može
da se tvrdi da je fundamentalni cilj
nekih zemalja članica repatrijacija
Roma, Aškalija i Egipćana iz njihovih
zemalja na Kosovo i da su one posebno zainteresovane za strategiju koja
olakšava ove povratke.
Konferencija EU i inkluzija Roma,
Aškalija i Egipćana – Put napred za
Kosovo3, održana je 11. maja u Prištini
i njom je predsedavao Pjer Mirel, direktor Evropske komisije za Zapadni
Balkan. Kada se radi o uočenim nedostacima u sprovođenju Strategije,
EU je objavila 40 predloženih akcija za
podsticanje njenog sprovođenja.
Odgovornos
Pošto je Vlada Kosova preuzela celokupnu odgovornost za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, sledi
da će određene vladine agencije biti
zadužene da prate realizaciju ovog cilja. U stvari, postoji više učesnika na nivou vlade koji su za to zaduženi.4 Konkretni zadaci takođe mogu da budu
podeljeni između centralnog nivoa i
opština. Na centralnom nivou prvenstvenu odgovornost ima Vlada, odnosno premijer, i to je konkretno nadležnost Savetodavne kancelarije za
dobro upravljanje, ljudska prava, jednake mogućnosti i rodna pitanja
(SKDU). Tehnička radna grupa za akcioni plan (TRG) koju predvodi SKDU
treba da koordinira implementaciju,
razmenjuje informacije među učesnicima, prati i procenjuje implementaciju i formuliše politiku i pravi prioritete. Ovi ciljevi takođe sadrže u sebi
usklađivanje vladinih i donatorskih investicija, rešavanje budžetskih pitanja
i pripremu dvogodišnjeg izveštaja o
implementaciji strategije. Ova poslednja tačka je razmotrena u nastavku.
TRG ima 11 članova, njom predsedava
direktor SKDU, a pored njega čine je
visoki javni službenici iz različitih ministarstava i agencija, KFOS-a, Kancelarije za vezu Evropske komisije, USAIDa i član iz Konsultativnog saveta za
zajednice (KSZ).
32
Romi, Aškalije i Egipćani
Osnova je upravni odbor na visokom
nivou koji nadgleda rad. Upravnim
odborom predsedava zamenik premijera, i u njegov sastav ulazi nekoliko ministara, predstavnici tri zajednice i predstavnik iz KSZ. On se
sastaje svakih 6 meseci da bi procenio implementaciju i usvojio izveštaje
o implementaciji. Do sada su održana
dva sastanka ovog odbora.
Konsultativni savet za zajednice (KSZ)
čine predstavnici svih kosovskih nevećinskih grupa. On je pod patronatom predsednika Kosova. KSZ je
osnovao radnu grupu (RG) za pitanja
Roma, Aškalija i Egipćana. Ostale vladine agencije koje bi mogle da budu
uključene su Ministarstvo za zajednice i povratak (MZP), Kancelarija za
pitanja zajednica (KPZ) pri Kabinetu
premijera, jedinice za ljudska prava
pri ministarstvima, ombudsman itd.
Na opštinskom nivou, opštinske kancelarije za povratak i zajednice
(OKPZ), ranije poznate kao opštinske
kancelarije za zajednice (OKZ), treba
da koordiniraju implementaciju Strategije. Ostali opštinski departmani
treba da budu uključeni prema potrebi, kao npr. departmani za obrazovanje, zdravstvo, rad itd.
Prepreke sprovođenju
Malo je verovatno da je bilo koji učesnik u procesu Strategije očekivao glatku i brzu implementaciju. Niti je bilo
koga iznenadila realnost. Iako proaktivan, pristup pozitivne diskriminacije, za one koji čekaju na promenu,
je kada se radi o implementaciji bolno
spor. U stavarnosti, većina komponenti akcionog plana do sada nije dobila vladina sredstva, one nisu podržane akcionim planom, potpuno su
nepoznate na opštinskom nivou i (naravno zbog toga) nema linije u opštinskom budžetu ili budžeta u bilo
kom vidu, koji je posvećen njihovoj
realizaciji. Predlažemo da ozbiljne
prepreke implementaciji obuhvate
sledeće:
• Akcioni planovi su skoro potpuno
nefinansirani. To znači da niti ministarstva ni opštinske kancelarije nemaju nikakvu budžetsku liniju za
Strategija Integracije
implementaciju strategije.
• Zajednice – relativno mali broj aktivista – posvetio je značajnu energiju svojim radnim grupama, strateškim konferencijama itd. Oni još
uvek čekaju na rezultate – i umorni
su. Postoji utisak da „obećanja“ –
stvarna ili podrazumevana – nisu
održana.
• OKZP imaju veoma ograničene kapacitete – kapacitete da urade ono
što nisu uradili, da otvore budžetske linije, da traže sredstva. Često u
njima nema predstavnika zajednica
Roma, Aškalija i Egipćana. Može da
se desi da je njihov fokus potpuno
na srpskoj zajednici.
• Široko prihvaćeno mišljenje u zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana je da je veća verovatnoća da
će srpska manjina dobiti ono što
želi od Ministarstva za povratak i
zajednice nego što je to slučaj sa
njima.
• Opštinski departmani često uopšte
nisu upoznati da takva stvar kao što
je Strategija za zajednice Roma,
Aškalija i Egipćana postoji. Kako oni
mogu da znaju šta da rade sa njom
kad ne znaju da ona uopšte postoji.
Na primer, nedavni sastanci koje je
organizovao OEBS u pet opština su
otkrili da direktori departmana nisu
uopšte znali za Strategiju.
• Nekim opštinskim direktorima, osoblju i departmanima možda nedostaje volja da urade ono što je potrebno da bi se finansirao akcioni
plan.
• OKZP nisu funkcionalne u mnogim
zajednicama. U nekim, iako su funkcionalne, u njima ima predstavnika
iz tri zajednice.
• Politički lideri zajednica tek treba da
iskoriste svoje političke kapacitete –
glasove i mreže – da se zalažu za
budžete za sprovođenje Strategije.
• Vlada Kosova ima druge prioritete i
realna budžetska ograničenja. Dugoročno gledano, ona može da
bude posvećena ispunjavanju svog
3
4
http://eeas.europa.eu/delegations/kosovo/press_corner/all_news/news/2011/20110621_01_en.htm
http://www.ecmi-map.com/map/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=35&Itemi
d=62&lang=en
Strategija Integracije
ustavnog mandata – ali kratkoročno, nema novca. Dalje, pošto je to
nametnuto pitanje, neki će imati
malo stvarne volje da daju prioritet
ovoj obavezi.
• Do nedavnog objavljivanja izveštaja
SKDU bilo je malo očiglednog praćenja od strane vlade, iako je bilo
različitih izveštaja od međunarodnih i lokalnih NVO.
Romi, Aškalije i Egipćani
33
• Budžet Kosova za 2012. godinu –
kao i u prethodnim godinama –
nema sredstva posebno namenjena
za implementaciju Strategije.
Prvi izveštaj
Prvi značajniji izveštaj je Godišnji izveštaj o akcionom planu za sprovođenje Strategije za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana u
evropski magazin
Republici Kosovo 2009 – 2015, koji je
objavljen u maju 2011. godine. Cilj
izveštavanja svakih šest meseci je
propušten očigledno zbog nepostojanja pravovremenog izveštavanja od
strane ministarstava i drugih učesnika. Izveštaj je dragocen i dobrodošao prvi doprinos za uspostavljanje
vladine uloge u praćenju i vođenju
Strategije. Na 210 strana, on sadrži
ogromnu količinu prikupljenih informacija, dobijenih od ministarstava,
departmana i opština. Informacije
mogu da budu veoma dragocene za
saradnju između učesnika, prilagođavanje budžeta i postavljanje realnih planova.
U isto vreme, kao što je moglo da se
očekuje sa prvim izveštajem, bilo je
nedostataka. Iako je dobijeno dodatno vreme, na kraju mnoge opštine
nisu podnele izveštaje, pri čemu su
neke tvrdile da nisu znale za Strategiju. Izveštaj je prezentovan upravnom odboru 5. maja 2011. godine sa
zahtevom za trenutno usvajanje.
Kada se UO nije složio, dobili su 24
sata za komentare. Aktivisti u zajednicama nisu bili zadovoljni vremenom
koje im je ostavljeno na raspolaganje
da pročitaju, zauzmu stavove i daju
komentare. Sledeći problem bio je
taj što izveštaj sadrži informacije o
velikom broju aktivnosti za sprovođenje Strategije i ne pravi u potpunosti razliku između aktivnosti vlade
i civilnog društva. Može da se stekne
utisak da vlada radi svoj posao - kada
u većem delu projekte i investicije
vodi civilno društvo - lokalni ili međunarodni donatori i NVO. Budžetska sredstva nisu navedena. Ne postoji način da se uporedi šta Strategija
i akcioni plan predviđaju u pogledu
budžetskih potreba za realizaciju
Strategije i šta je tačno utrošeno. Napomenuto je da pripadnici zajednica
dobijaju primanja od vlade, kao npr.
socijalnu pomoć. Pošto svi siromašni
ljudi u sličnoj situaciji primaju sličnu
pomoć, to nije pravi primer implementacije Strategije, pošto proces
Strategije podrazumeva pozitivnu diskriminaciju. Dalje, neke navedene aktivnosti nemaju ništa sa zajednicama
evropski magazin
34
Romi, Aškalije i Egipćani
Strategija Integracije
Roma, Aškalija i Egipćana, što možda
ukazuje na to da ne samo da zajednice nisu imale vremena da komentarišu izveštaj, već da ni SKDU nije
imala vremena da razmotri šta joj je
podneto pre roka za objavljivanje.5
Čini se takođe da je bilo slučajeva
kada je vlada (ministarstvo, opština
itd.) uradila više nego što je navedeno u Godišnjem izveštaju.6
Sadašnja perspekva
Izveštaj SKDU/TRD iz maja 2011. godine i dalje pruža najbolji pregled,
iako nekompletan. Teško je videti šta
je potrošeno i gde i kako to može da
se uporedi sa projektovanom potrebom. Najveći programi su bili za povratak raseljenih ljudi iz kampova na
severu Kosova i drugih lokacija u
Romsku mahalu u Mitrovici i na
druge lokacije. Ovaj program je do
sada preselio oko 200 porodica južno od reke Ibar, sa većim međunarodnim i lokalnim NVO (Mercy Corps,
Danish Refugee Council, RADC,
KAAD) i donatorima uključujući
USAID i Evropsku komisiju.7 Učešće
opštine u legalizaciji preseljenja ili
smeštaja povratnika je najznačajnije
u Mitrovici, Gnjilanu, Đakovici (naselje Ali Ibra). U obrazovanju i kulturi,
Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) je nastavila da bude vodeća organizacija, kao što je to bio
slučaj godinama, u podržavanju implementacije Strategije i finansiranju
projekata. Vodeći edukativni projekti
su bili Mreža centara za učenje Balkanskih suncokreta (BSF),8 nedavno
pokrenuta inicijativa Kosovskog edukacionog centra (KEC)— KFOS-ov projekat centara za učenje i zajednice, uz
podršku Evropske unije, i edukacioni
programi Glas Roma, Aškalija i Egipćana uz podršku Swiss Development
i HEKS-a (Švajcarska međucrkvena
pomoć), Bethany Christian, Inicijativa
6, i Caritas. Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT) je
uradilo program na romskom jeziku
koji je pokrenut u Prizrenu u septembru 2011. godine. Medije i kulturu su obogatili Yekhipe i Durmish
Aslano. Projekat civilnih prava na Ko-
sovu (CRPK) i Dokumentacioni centar
Roma i Aškalija (RADC) sa UNHCRom imaju nekoliko godina učešća u civilnoj registraciji. Neki projekti za
stvaranje prihoda širom Kosova su
učinili posebne napore da uključe
učesnike iz zajednica Roma, Aškalija i
Egipćana – ali stopa nezaposlenosti u
ovim zajednicama je i dalje daleko iznad 90%. Organizacija za evropsku
bezbednost i saradnju (OEBS) nastavlja da prati ukupnu situaciju u
oblasti ljudskih prava, a posebno implementaciju Strategije, inkluziju manjina i doprinos obrazovanju, medijima i političkoj obuci. Evropski centar
za pitanja manjina (ECMI) je bio vodeća agencija za obuku i savetovanje
SKDU, KSZ i opština. ECMI i BSF će
sarađivati, uz podršku UNICEF-a, u
radu na poboljšanju implementacije
Strategije u Kosovu Polju. U partnerstvu sa Ljudima sa potrebama i uz
podršku Češke razvojne agencije, BSF
sprovodi projekat u 10 opština u cilju
dalje implementacije Strategije kroz
informisanje, razvoj lokalnih radnih
grupa, praćenje i inicijative usmerene
na izradu opštinskih akcionih planova
i budžeta za ispunjavanje vladinih
obaveza. Iako svi ovi napori podržavaju implementaciju Strategije, postoji slaba koordinacija ovih napora
među donatorima ili izvođačima, a
nema ni dovoljne procene, uticaja,
preklapanja ili primerenosti prioriteta.
Vireći napred
„Vireći napred“ je kao sresti duha Božićne budućnosti u Dikensovom delu
Božićna priča. Radi se o onome što
budućnost nosi, koja podrazumeva
duha, ako ne promenite svoje puteve: sumorna, jalova, izgubljena. Šta
treba da uradim da izbegnem ovakvu budućnost, pita jadni Skrudž.
Duh ne odgovara ali čini se da je odgovor: „Pokušaj da učiniš ili ne učiniš
promenu. Ti odlučuješ“. Strategija će
biti primenjena ako ministarstva i opštine usvoje akcione planove, ozbiljno
se angažuju da pretoče akcione planove u relanost i obezbede budžete.
Ako se novac ne pojavi u budžetskim
linijama, čini se da će celokupna aktivnost od 2005. godine izgledati kao
prazno obećanje.
5
Na primer, 3 veoma detaljne stranice o povratku u Dragaš završavaju se napomenom da se u nijednom slučaju
ne radi o Romima, Aškalijama ili Egipćanima.
6
Gradonačelnik Lipljana je na nedavnom sastanku naveo
višestruke primere značajnih opštinskih inputa Strategiji
koji nisu uneti u Godišnji izveštaj.
7
Godišnji izveštaj o implementaciji , str. 209, navodi projekte u vrednosti od oko 15 miliona evra potrošenih na
projekte povratka i preseljenja, ali oni ne uključuju sve
projekte povratka i preseljenja koji su navedeni negde u
izveštaju.
8
Potpuno razotkrivanje: autori ovog članka su direktori Balkanskih suncokreta. Projekat su podržali Sunshine Lady
Foundation, UNICEF, KFOS, Ljudi sa potrebama, Češka
razvojna agencija, ambasada SAD, ambasada Norveške,
Austrijska razvojna agencija, OEBS, kancelarija Luksemburga, ambasada Finske, ambasada Holandije, ambasada
Ujedinjenog Kraljevstva i drugi.
Strategija Integracije
Romi, Aškalije i Egipćani
35
evropski magazin
ROMI,
AŠKALIJE I
EGIPĆANI
EVROPSKI
IZAZOV
Vera Pulja
Prva polovina ove godine započela je
sa veoma pozitivnim dešavanjima za
romsku zajednicu na evropskoj sceni.
To potvrđuje zahtev EU svojim zemljama članicama da obnove svoje
obaveze u pogledu poboljšanja
uslova života i socijalne inkluzije
Roma kroz izradu drugog talasa nacionalnih strategija. Ovaj zahtev ne
isključuje zemlje obuhvaćene proširenjem, odnosno region Balkana i
Tursku. On će svakako kada se radi o
tim zemljama biti na dnevnom redu
dijaloga sa Evropskom komisijom u
vezi sa proširenjem. Izjava u Saopštenju Komisije podnetom Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom
komitetu regiona1 u kojoj se kaže da
marginalizacija, diskriminacija, netolerancija, loš socijalno-ekonomski položaj i drugo kada se radi o Romima u
Evropi nisu prihvatljivi na početku 21.
veka u EU, pokazuje snažnu privrženost struktura EU premošćivanju jaza
između Roma, najveće manjinske zajednice u Evropi i onih koji nisu Romi.
Romski pokret širom Evrope je svakim danom sve snažniji i mobilniji,
zahtevajući ispunjavanje njihovih
ljudskih prava, poboljšanje uslova života i ravnopravnost njihovih pripadnika.
Ova nova inicijativa EU zatekla je Kosovo sa dobro razvijenom Strategijom za integraciju zajednica Roma,
Aškalija i Egipćana koja je u drugoj
godini sprovođenja. Mnogi donatori
trenutno učestvuju u sprovođenju
Strategije a neki od njih su intenzivirali svoje napore i maksimizirali svoje
doprinose podržavajući određene
sektore Strategije i njihove odgovarajuće aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje života ovih zajednica. Dok
na budžet Kosova utiče globalna kriza
i dok su raspoloživa sredstva za Strategiju i dalje nedovoljna za obezbeđivanje ispunjavanja njenih ciljeva,
treba primetiti da se neke aktivnosti
za koje nisu potrebne značajne investicije na odgovarajući način finansiraju iz kosovskog budžeta. Romske,
aškalijske i egipćanske NVO su pokazale inicijativu kroz aktivno učestvovanje i sprovođenje brojnih aktivnosti koje navodi Strategija.
Ali, da li je to dovoljno? Da li će EU
smatrati da je Vlada Kosova uradila
svoj posao samo time što je donela
ove dokumente?
Iako treba pozdraviti početak procesa
sprovođenja Strategije za RAE na Kosovu, takođe se može zaključiti da
mnogo toga tek treba da bude urađeno. Skoro sve aktivnosti na ispunjavanju ciljeva zacrtanih u Akcionom
planu sada se sprovode sredstvima
koja obezbeđuju donatori i međunarodne institucije na Kosovu, a veoma
sporadično sredstvima iz Kosovskog
konsolidovanog budžeta. Vreme je
da Vlada Kosova obnovi svoju posvećenost i političku volju kada se radi o
sprovođenju Strategije za RAE yajednice time što će je postaviti među
svoje glavne prioritete i odmah izdvojiti dovoljne resurse za obezbeđivanje njenog sprovođenja i ostvarivanje ciljeva iz Akcionog plana kroz
proces planiranja godišnjeg budžeta,
koheziju i koordinaciju između insti-
tucija odgovornih za odredjene aktivnosti.
Nedostatak koordinacije, prioritizacije ciljeva, razmene informacija između vladinih institucija, donatora i
NVO i mehanizama za praćenje i procenu sprovođenja Strategije za RAE
su slabosti koje samo zadržavaju proces sprovođenja, a time i poboljšanje
uslova života ove tri zajednice. Stoga,
Vlada Kosova treba da preuzme vodeću ulogu u procesu stavljajući u
potpunu funkciju rukovodeća i koordinirajuća tela zadužena za nadziranje sprovođenja Akcionog plana, odnosno Tehničku radnu grupu za
akcioni plan i Međuinstitucionalni
upravni odbor. Oba ova tela treba u
potpunosti da se pridržavaju uslova i
postupaka sadržanih u Akcionom
planu i u vladinim dekretima. Ova dva
tela treba da utvrde grupe aktivnosti
koje treba prioritetno da budu sprovedene, obezbede potreban budžet i
zahtevaju hitne akcije koje treba da
preduzmu odgovorne institucije.
Slika na lokalnom administrativnom
nivou, gde se sve i dešava, nije ništa
bolja. I kapaciteti opštinskog osoblja
za dizajniranje i sprovođenje politika
i njihove mogućnosti da generišu finansijska sredstva su i dalje nedovoljni i predstavljaju tekući izazov za
potpuno stupanje na snagu Akcionog
plana na lokalnom nivou.
Bez odlaganja treba napraviti baze
podataka i sisteme z a prikupljanje
podataka koji olakšavaju praćenje
učinjenog napretka tokom sprovo1
http://ec.europa.eu/justice/policies/discrimination/docs/com_2011_173_en.pdf
evropski magazin
đenja Akcionog plana. U suprotnom
neće biti moguće izmeriti ni kratkoročni ni dugoročni napredak. Kosovska fondacija za otvoreno društvo je
sprovela dva istraživanja tokom
2009; jedno o socio-ekonomskom
položaju zajednica Roma, Aškalija i
Egipćana2 i drugo o kapacitetima
vlade na oba nivoa za sprovođenje
Strategije3. Oba ova dokumenta su
dragocena i mogu da ih iskoriste i vladine institucije i međunarodna zajednica na Kosovu i civilno društvo
pri planiranju inicijativa ili kasnije za
merenje njihovog uticaja.
Dobjanje statusa „posmatrača“ u Međunarodnom upravnom odboru Dekade inkluzije Roma 2005-2015 je
svakako postignuće koje zaslužuje čestitke. Ipak, vlada ne bi trebalo da
bude zadovoljna ovim statusom u
jednoj od najvažnijih struktura čiji je
cilj poboljšanje položaja Roma u Evropi. Vlada Kosova treba da pokaže
pravu posvećenost tome da postane
punopravni član Dekade Roma tako
što će imenovati odgovornu instituciju koja će održavati dalje kontakte i
konsultovati se sa sekretarijatom Dekade u cilju pripreme svih potrebnih
struktura i mehanizama za punopravno članstvo i na kraju time što će
što će izdvojiti potrebna budžetska
sredstva za ove namene. (Napomena:
Punopravno članstvo Kosova u Dekadi Roma je i dalje pod znakom pitanja i neizvesno zbog toga što pet
zemalja članica EU nije priznalo nezavisnost Kosova, od kojih su tri članice Dekade Roma.)
Izveštaj Evropske komisije o napretku
za 2010. godinu bio je prilično kritičan
prema Vladi Kosova, uključujući napredak u sprovođenju Strategije i Akcionog plana za RAE i generalno poboljšanje uslova života za ove tri
zajednice4.
Novi izveštaj za 2011. godinu upravo
treba da bude završen i ne očekuje se
da će biti pozitivniji od prethodnog.
Perspektiva svake zemlje koja teži pristupanju EU u velikoj meri zavisi od
zaključaka prezentovanih u izveštaju
o napretku, pa tako to isto važi i za
Kosovo.
36
Romi, Aškalije i Egipćani
Sledeći logiku Dijaloga o procesu stabilizacije i pridruživanja, u Prištini je
11. maja održana konferencija „EU i
inkluzija Roma, Aškalija i Egipćana –
put napred za Kosovo“. Ova celodnevna konferencija kojoj su predsedavali direktor za Zapadni Balkan u
GD za proširenje, g. Pjer Mirel i ministarka za evropske integracije, g-đa
Vljora Čitaku, održana je na veoma visokom institucionalnom nivou, uz
učestvovanje glavnih lokalnih i međunarodnih organizacija, donatora i
civilnog društva, a njen rezultat je
skup od 40 preporuka za oba nivoa
vlasti, koje su još jednom pokazale i
naglasile važnost procesa integracije
i inkluzije zajednica Roma, Aškalija i
Egipćana za aspiracije Kosova da postane zemlja članica Evropske unije.
Vlada i druga implementirajuća tela
moraju veoma ozbiljno da uzmu u
Strategija Integracije
obzir ove preporuke ako želimo da
dobijemo pozitivniju ocenu Evropske
komisije, barem za narednu 2012. godinu, ali pre svega, svi mi moramo
da budemo posvećeni poboljšanju
položaja i dobrobiti ovih zajednica na
Kosovu i da im pomognemo u njihovoj potrazi za pravednim društvom i
očuvanjem ljudskog dostojanstva.
(Autorka je Koordinator Programa u
Kosovskoj Fondaciji za Otvoreno Društvo, Nalazi, tumačenja i zaključci prikazani u ovom dokumentu pripadaju
autori i ne moraju da odražavaju politiku i stavove KFOS-a)
2
http://kfos.org/wp-content/uploads/2011/10/The-Position-of-RAE-Communities-in-Kosovo-BaselineSurvey_ENG.pdf
3
http://kfos.org/wp-content/uploads/2011/10/Governance-of-Roma-Ashkali-and-Egyptian-Rights-in-Kosovo.pdf
4
http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2010/package/ks_rapport_2010_en.pdf
Strategija Integracije
Romi, Aškalije i Egipćani
37
evropski magazin
IZAZOVI PRAĆENJA I
SPROVOĐENJA
STRATEGIJE
I AKCIONOG PLANA
ZA INTEGRACIJU
ZAJEDNICA ROMA,
AŠKALIJA I EGIPĆANA,
2009-2015
Cairan O’Toole
Dok su Strategija i akcioni plan za
integraciju zajednica Roma, Aškalija i
Egipćana prožimajući i napravljeni da
dopune čitav niz nacionalnih napora u
cilju povećanja prava svih pripadnika
društva, oni nisu dovoljno usklađeni sa
drugim sektorskim i među sektorskim
strategijama, što povećava transakcione
troškove na opštinskom i centralnom
nivou. Pored toga, preklapanje dovodi do
dupliranja u izveštavanju koje opterećuje
postojeće strukture koje prate sprovođenje, kao i do povećanja vremena
koje je potrebno osoblju da sredi različite
odgovore na preklapajuće oblasti. Neophodno je da mehanizmi ovih akcionih
planova budu usklađeni kada se radi o
usmeravanju procesa praćenja i
izveštavanja, čime se povećava mogućnost za prečišćavanje pristupa i
pravovremeno praćenje sprovođenja.
Predložena struktura za uniformnu
strukturu praćenja institucija koje se
bave ljudskim pravima prikazana je na
slici 1.
Dva glavna mehanizma za implementaciju i praćenje integracije zajednica
Roma, Aškalija i Egipćana, koja se
trenutno sprovode, uključuju Međuinstitucionalni upravni odbor i Tehničku
radnu grupu za akcioni plan (TRGAP).
Prvi mehanizam je političko telo sa
širokom institucionalnom zastupljenošću
na visokom nivou, sa ključnom ulogom
da se uspostavi saradnja između
nevladinog sektora i vlade u implementaciji aktivnosti. Funkcije TRGAP su
da prati sprovođenje, formuliše, pravi
prioritete i istražuje relevantna pitanja na
političkom nivou. Takođe vrši
kontinuirano i brižljivo praćenje. Ovu
tehničku radnu grupu uglavnom čini
osoblje iz jedinica za ljudska prava pri
resornim ministarstvima, pa time nju ne
čini tehničko osoblje dovoljno visokog
ranga. Razmena informacija između
institucija unutar nekih departmana
resornih ministarstava mora da bude
poboljšana da bi rezultati mogli lako da
budu iskorišćeni za pravovremeno
informisanje tehničkog nivoa. Ova
kašnjenja mogu delimično da budu
rezultat niskog nivoa funkcija ovih
predstavnika.
Ova predložena struktura (slika 1)
poboljšava postojeće koordinacione
aranžmane na tehničkom i političkom
nivou proširenjem članstva da bi se
omogućilo odgovarajućim ključnim
učesnicima učestvovanje da bi izvršili
svoje eksplicitne funkcije, kao i
usklađivanje agende ljudskih prava u
koherentnu celinu (tj. integracija
zajednica Roma, Aškalija i Egipćana;
hendikepiranost; prava deteta; itd.).
Postojeći komiteti na različitim nivoima
treba da obezbede inpute Međusektorskoj tehničkoj radnoj grupi za jasne
kanale izveštavanja koji će usmeriti
tokove rada procesa i posvetiti pažnju
ljudskim pravima kao celini, a ne kao
izolovanim pitanjima. Predloženi strukturalni aranžman omogućava poboljšanu
komunikaciju između Tehničke radne
grupe na visokom nivou koju čine stalni
sekretari iz relevantnih resornih
ministarstava, koji podnose izveštaje
političkom nivou koji čine ministri. Ovaj
tok informacija između stalnih sekretara
i ministarstava je jedna od nedostajućih
karika u pogledu sprovođenja ljudskih
prava na Kosovu i kao takvoj, revidirana
struktura će posvetiti pažnju ovoj
komunikacionoj funkciji na konsolidovan
način.
Iako je predviđeno da se Međusektorska
tehnička radna grupa bavi pitanjima
ljudskih prava kao celine, oni će ih ipak
stavljati na dnevni red odvojeno da bi
obezbedili da je svakom posvećeno
dovoljno vremena za diskusiju i analizu
napretka, da bi se adekvatno informisao
Međuinstitucionalni upravni odbor i dale
preporuke za prilagođavanje sprovođenja napora na planu ljudskih prava.
Da bi se u potpunosti informisali
odgovarajući nivoi vlade, sugeriše se da
Međuinstitucionalni upravni odbor
dostavlja izveštaj Odboru za ljudska
prava, rodnu ravnopravnost, nestala lica
i peticije svakih šest meseci o napretku i
preprekama na planu ljudskih prava, u
cilju podnošenja konsolidovanih izveštaja
Parlamentu.
Godišnji izveštaj za 2010. godinu o
integraciji zajednica Roma, Aškalija i
Egipćana je završen u maju 2011. godine
i predstavlja kombinaciju izazova, uključujući ograničene kapacitete za praćenje
TRGAP, kao i izveštavanje na nivou
sprovođenja aktivnosti bez upućivanja
na indikatore predložene u akcinom
planu. Pored toga, prvi dvogodišnji
izveštaj za 2011. godinu nije završen iz
sličnih razloga. Da bi više objedinili ovo
pitanje, informacije koje dostavljaju
jedinice za ljudska prava su opisne
prirode sa ograničenim tehničkim/statističkim informacijama, što čini
upoređivanje različitih formata izveštavanja problematičnim u smislu njihovog
sintetisanja. Kao takva, potreba za
uniformnim formatom izveštavanja i
pridržavanje dogovorenog formata je
postala kristalno jasna. Pored toga, kada
se radi o sistemu praćenja, trenutno ne
postoji okvir, a opisno izveštavanje
obezbeđuje samo trenutan pristup,
imajući u vidu popuno odsustvo polaznih
i ciljnih tačaka u odnosu na koje bi se
izmerio napredak. Ovo nepostojanje
polaznih i ciljnih tačaka ne omogućava
procenu napretka zasnovanu na
dokazima niti omogućava prečišćavanje
godišnjih planova rada relevantnih
evropski magazin
ministarstava u cilju pojačavanja napora
u specifičnim oblastima.
Ostali izazovi na putu sprovođenja
Strategije uključuju budžetske prepreke
od strane resornih ministarstava,
uključujući Ministarstvo obrazovanja,
nauke i tehnologije (MONT), kao i
Ministarstvo zdravlja. Iako su finansijski
resursi potrebni za obavljanje ovih
aktivnosti uglavnom kvantifikovani,
trenutna budžetska izdvajanja za ove
aktivnosti su problematična što dovodi
do kašnjenja realizacije, a u nekim
slučajevima ne obavljaju se kompletne
aktivnosti. Ova budžetska ograničenja
su uticala na unapređivanje obrazovanja,
kao što je uključivanje većeg broja
edukatora na predškolskom nivou, što je
temelj čvrste edukacione karijere i jedan
od najboljih izlaza iz siromaštva. Pored
toga, MONT navodi ograničen broj
kvalifikovanog osoblja iz romskih zajednica za predavanje romskog jezika u
školama. Ovi izazovi su dalje objedinjeni
kao rezultat niskog nivoa usklađenosti
relevantnih institucija na svim nivoima (tj.
škola, opština i centralni nivo) na sprovođenju Zakona o obaveznom obrazovanju što za rezultat ima visoke nivoe
nepismenosti - posebno među ženama i
devojkama - pored preranog stupanja u
brak, što često dovodi do toga da
devojčice odsustvuju ili napuštaju školu.
Ministarstvo zdravlja navodi da je
nepostojanje baze podataka o zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana dovelo
do problema u pogledu koherentnog
reagovanja na pružanje usluga ovoj
populaciji. Pored toga, postoje samo
ograničena istraživanja ove specifične
populacije i odgovarajućih nepoznatih
oblasti u kojima je njima potrebna
pojačana podrška da bi se njihov pristup
zdravstvenim uslugama doveo na
standardni nivo koji važi za sve
stanovnike Kosova.
Sadašnje pisanje „Zakona o mehanizmima za saradnju, izveštavanje i
promociju ljudskih prava“ obezbeđuje
vreme za usklađivanje predloženih
mehanizama na slici 1. Uključivanje ovih
okvira u Zakon moglo bi da obezbedi
preko potreban pogon u bavljenju
pitanjima ljudskih prava sa povezanim, a
ne sa izolovanim komponentama. Savetodavna kancelarija za dobro upravljanje
(SKDU) pri Kabinetu premijera, uz
podršku UNICEF-a, je u procesu
operacionalizacije Nacionalnog akcionog
plana o pravima dece 2009-2013, sa
38
Romi, Aškalije i Egipćani
Strategija Integracije
Slika 1: Predložena struktura koordinacionih aranžmana za sprovo enje i pra enje nacionalnih akcionih planova
u vezi sa ljudskim pravima
kojim Akcioni plan za integraciju
zajednica Roma, Aškalija i Egipćana deli
mnoge komponente. Sličan pristup
mogao bi lako da bude primenjen i na
ovaj akcioni plan da bi se uskladili pristupi
i izbeglo dupliranje u izveštavanju –
smanjujući opterećenje postojećih
struktura. Ovaj revidirani okvir praćenja
bi usmerio mehanizme praćenja i
uskladio formate izveštavanja među
različitim nacionalnim akcionim planovima u jednu koherentnu celinu, u cilju
boljeg izveštavanja sistema prikazanog
na slici 1. Ovaj okvir praćenja ima za cilj
obezbeđivanje rutinskih podataka na
ministarskom nivou koji su već spremni
ili za jačanje sistema čineći da budu na
raspolaganju, umesto ad hok i opterećujućih aktivnosti prikupljanja podataka
za praćenje aktivnosti implementacije.
Ovi sistemi praćenja bi kulminirali svake
godine izradom godišnjeg izveštaja
povezanog sa budžetskim praćenjem da
bi se procenilo da li su izdvojena
adekvatna finansijska sredstva za
ostvarivanje zacrtanih aktivnosti. Ovaj
godišnji izveštaj bi uključio sektorske
zapisnike da bi se procenio rastući
napredak ka ostvarivanju akcionih
planova uz koordinisani pristup,
poboljšavajući rutinsko praćenje
socijalnog isključivanja sa fokusom na
pravičnost, uz omogućavanje razlaganja
podataka prema ranjivim populacijama.
Ako SKDU treba da obavlja funkciju
sekretarijata u aktivnostima ljudskih
prava, ne samo u pogledu podrške
političkom i tehničkom nivou prikazanim
na slici 1, već i širem krugu odbora koji bi
sada podnosili izveštaje Međusektorskoj
tehničkoj radnoj grupi, neophodno je da
se poveća broj zaposlenih u kancelariji.
Pored toga, mora da se obezbedi
adekvatan kadar jedinicama za ljudska
prava na opštinskom i centralnom nivou,
kao i da se donesu administrativna
uputstva koja će regulisati njihovo
funkcionisanje, da bi se efikasno
obavljale odgovornosti na samom izvoru
ovog predloženog strukturnog aranžmana. Pored toga, imajući u vidu
ograničene kapacitete za praćenje u
jedinicama za ljudska prava, neophodno
je da se uključi obuka i izgradnja
kapaciteta u ovu revidiranu strukturu.
Ova izgradnja kapaciteta mora da se
fokusira na praćenje i izveštavanje na
centralnom i opštinskom nivou. Da bi se
ostvarili svi predloženi strukturni aranžmani i zahtevi za izgradnjom kapaciteta,
neophodno je da se konkuriše za IPA
sredstva da bi se obezbedilo sprovođenje
informisanog pristupa. SKDU bi mogla
da iskoristi podršku međunarodne
zajednice preko UNICEF-a tokom izrade
ovog Zakona, kao i podršku u pripremi
aplikacija za dobijanje IPA sredstava.
(Autor je Međunarodni stručnjak za
monitoring, UNICEF.
Stavovi, tumačenja i zaključci navedeni u
ovom dokumentu pripadaju autoru i ne
moraju da održavaju politiku ili viđenja
UNICEF-a. Tekst nije uređen prema
zvaničnim standardima za objavljivanje i
UNICEF nema nikakvu odgovornost za
moguće greške.)
Strategija Integracije
Romi, Aškalije i Egipćani
39
evropski magazin
ČETRDESET
MERA ZA BOLJU
REALIZACIJU
STRATEGIJE
I AKCIONOG
PLANA ZA
ROME, AŠKALIJE
I EGIPĆANE
Kosovske zajednice Roma, Aškalija i
Egipćana (RAE) pripadaju najranjivijim
grupama. Evropska komisija je stoga
preduzela inicijativu i organizovala zajedno sa kosovskim Ministarstvom za evropske integracije konferenciju o političkom dijalogu o tome kako ojačati
inkluziju RAE zajednica na Kosovu. Konferencija je održana u Prištini 11. maja,
a domaćin je bio direktor za Zapadni
Balkan u GD za proširenje, g. Pjer Mirel.
Učestvovali su svi bitni međunarodni i lokalni učesnici koji se bave pitanjima RAE
zajednica. Tom prilikom je dogovoreno
40 konkretnih mera za bolje sprovođenje Strategije i akcionog plana za RAE zajednice. Te akcije se kreću od mera za
obezbeđivanje pohađanja škole od
strane dece iz RAE zajednica, aktivnosti
da se zaposle pripadnici RAE zajednica u
javnom sektoru, do jačanja aktivnosti
na planu civilne registracije RAE zajednica i dodeljivanja zemljišta za održivo
rešavanje stambenog pitanja. Poboljšani i bolje organizovani mehanizam praćenja i sprovođenja ima za cilj povećanje
efikasnosti svih mera. U nastavku je navedeno svih 40 mera.
Sveobuhvatna pitanja:
1. Potrebno je da se napravi prioritizacija
mera koje zahtevaju Strategija i akcioni plan za RAE (RAESAP) preko godišnjih planova rada, uključujući i budžetska izdvajanja od strane resornih
ministarstava i opština.
2. Tehnička radna grupa za akcioni plan
koji se tiče sprovođenja strategije za
integraciju zajednice Roma, Aškalija i
Egipćana (TRGAP) treba da poveća
svoje aktivnosti radi koordinacije efikasnijeg izdvajanja resursa i praćenja
sprovođenja prioriteta. TRGAP treba
da obaveštava relevantne vlasti i da
prati njihovu ulogu bez daljeg odlaganja.
svim vladinim institucijama, agencijama i opštinama.
3. Opštine imaju ključnu ulogu kada se
radi o uključivanju pripadnika zajednice RAE. Opštine i resorna ministarstva moraju da povećaju svoju saradnju u tom pogledu, u bliskoj saradnji
sa zajednicom RAE. TRGAP treba da
pruži orijentaciju opštinama u prioritizaciji i/ili realizaciji predloženih prioriteta RAESAP.
8. Potrebno je da vlada uspostavi jedinstven i rutinski sistem za praćenje
i izveštavanje koji će sadržati standardizovane instrumente i stalne procedure za prikupljanje podataka;
4. Posrednici iz zajednice, lideri zajednica i porodice imaju ključnu ulogu u
podizanju poverenja, edukaciji, zapošljavanju i socijalnim uslugama,
uključujući i sprečavanje ranog stupanja u brak. Prepoznavanje posrednika od strane opština je od ključnog
značaja.
5. Svest, transparentnost, učešće i
uključivanje ključne su stvari za realizaciju RAESAP. Potrebno je pokrenuti
kampanje u medijima radi podizanja
svesti o pravima zajednice RAE koje će
biti usmerene na centralne institucije,
opštine i širu javnost i kojima će se
ohrabriti angažovanje zajednica RAE
sa vlastima.
6. Pristup pravdi bez diskriminacije je
od ključne važnosti za postizanje
uključivanja zajednice RAE; stoga je
potrebno da vlada izdvoji sredstva
za podršku komisije za pravnu pomoć i olakšanje pristupa pravdi za zajednicu RAE.
7. TRGAP treba da obezbedi prikupljanje podataka kako bi se prioriteti RAESAP revidirali na godišnjem nivou; potrebno je da se uspostavi sistem za
odvojeno prikupljanje podataka u
9. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti
ženama i devojkama iz zajednice RAE.
10. Kosovo bi trebalo da razmotri prijavljivanje za članstvo u Dekadi
Roma.
Civilna registracija
1. Upisivanje u matiče knjige pripadnika
zajednice RAE treba da se proaktivno
završi i ažurira u opštinskim matičnim
službama, uz pomoć opštinskog službenika koji se bavi pitanjima u vezi sa
RAE. Potrebno je da se aktivira Odbor
za proveru kako bi se olakšao upis
ugroženih zajednica bez dokumenata
(„slučajevi iz stvarnog života“).
2. Uverenja o upisu pripadnika zajednica RAE u matične knjige treba da
budu besplatna tokom kampanja
osmišljenih za rešavanje pitanje registracije građana iz zajednice RAE.
3. Potrebno je da se usvoji novo zakonodavstvo o civilnom statusu uključujući podzakonska akta i administrativna uputstva o ponovnom upisu i
kasnom upisu. Potrebno je da se matičarima u svim opštinama obezbedi
obuka o primeni novog pravnog
okvira.
4. Potrebno je da se uspostave sistemi
za rutinski upis i proveru u svim opštinama uz podršku matičnih službi i
Agencije za civilnu registraciju.
5. Potrebno je da se sistematski spro-
evropski magazin
40
Romi, Aškalije i Egipćani
Strategija Integracije
vede civilna registracija dece vraćene
u procesu repatrijacije.
Obrazovanje
1. Potrebno je usvojiti mere kojima će se
osigurati pohađanje škole, uključivanje kao što je besplatan i pojednostavljen upis, kampanje za podizanje
svesti i delotvorno praćenje pohađanja nastave. Ove mere bi trebalo da
budu usmerene ka deci koja su se upisala u škole ili deci koja se nikada nisu
upisala.
2. Kosovo treba da se bori protiv napuštanja škola, uključujući i primenu Akcionog plana za borbu protiv napuštanja škole i utvrđivanje potreba i
broja đaka, naročito devojčica koje su
napustile školu. Briga u ranom detinjstvu, predškolske aktivnosti, dodatna
nastava i školarine su važni alati za
olakšanje pohađanja i smanjenje napuštanja škole.
3. Potrebno je da se prepozna i ojača
uloga roditelja i posrednika.
4. Opštine treba da se bore protiv predrasuda i diskriminacije u školi, naročito
kroz obuku nastavnika.
5. Ministarstvo obrazovanja, nauke i
tehnologije i opštine treba da realizuju
nastavni plan i program na romskom
jeziku od septembra 2011. godine kao
i da podele relevantne udžbenike. Nastavnici koji rade u okviru nastavnog
plana i programa na romskom jeziku
treba da pohađaju adekvatnu obuku.
6. Potrebno je da se đacima i odraslima
iz zajednice RAE pruže posebno osmišljene obuke, uključujući kurseve jezika i opismenjavanja.
7. Kvote utvrđene za đake iz zajednice
RAE treba da se delotvorno koriste.
8. Potrebno je da se poveća podrška
obrazovanju od strane međunarodnih donatora.
Zapošljavanje
1. Moraju se preduzeti dodatni napori
kao bi se pripadnici zajednice RAE zaposlili u javnom sektoru, naročito u
školama kao nastavni i pomoćni kadar, kao i u opštinskim administracijama i javnim preduzećima.
2. Ministarstvo rada treba dalje da primeni plan rada za povećanje kapaciteta javnih službi za zapošljavanje
kako bi popravile svoj rad sa marginalizovanim grupama.
3. NVO iz zajednice RAE treba da olakšaju koordinaciju između opštin-
skih/regionalnih socijalnih, centara za
stručno usavršavanje i centara za zapošljavanje kako bi se poboljšao pristup pripadnika zajednice RAE informacijama o tržištu i zapošljavanju.
4. NVO i službe za zapošljavanje moraju
da olakšaju vezu između zajednice
RAE i privatnih poslodavaca; obuke
na radnom mestu bi mogle da se razvijaju udrženim snagama.
5. Potrebno je uvesti fiskalne podsticaje
i mere za stvaranje prihoda, uključujući male dotacije i javno-privatna
partnerstva kako bi se olakšalo zapošljavanje pripadnika zajednice RAE i
kako bi se pomoglo pripadnicima zajednice RAE da otvore svoje firme.
Socijalna i zdravstvena zašta
1. Ministarstvo zdravlja treba da sprovede izradu „mape ugroženosti“ da bi
se utvrdilo gde postoji veća koncentracija i da bi se tačno identifikovale
potrebe ugroženih grupa.
2. Potrebno je revidirati šeme socijalne
pomoći i uvesti različite šeme gotovinske socijalne pomoći za borbu protiv dečijeg siromaštva. Potrebno je
povećati budžetska izdvajanja za
zdravstvo. Kosovo treba da primeni
primarnu zdravstvenu zaštitu/porodičnu medicinu.
3. Vlasti i NVO, uz podršku posrednika iz
zajednica, treba da organizuju kampanje za podizanje svesti o medicinskim faktorima.
4. Kosovo treba da poveća svoje napore
na ublažavanju faktora ekološkog rizika (trovanje olovom i ostalo) naročito kroz primenu protokola za upravljanje slučajevima trovanja olovom u
detinjstvu i obezbeđivanje njegove finansijske održivosti.
Stambena pitanja
1. Kampovi u Osterodu i Leposaviću moraju što pre da budu zatvoreni.
2. Potrebno je imenovati kosovskog
koordinatora za imovinska prava pri
Kabinetu premijera.
3. Sudovi i Kosovska agencija za imovinu
bi trebalo da daju prioritet pravnim
premetima za povraćaj imovine pripadnika zajednice RAE; najveći prioritet treba da bude dat porodicama iz
zajednice RAE koje su vraćene u procesu repatrijacije.
4. Opštine treba da obezbede zemljište
za trajno uspostavljanje legalnih naselja i/ili legalizaciju 174 tzv. „nelegalna naselja“;
5. Neformalna naselja treba da budu
uključena u opštinske prostorne planove.
6. Kosovo treba bez daljeg odlaganja da
usvoji strategiju za neformalna naselja.
7. NVO treba da pruže podršku opštinama u razvoju i sprovođenju šema za
socijalnu pomoć i popravku stambenih jedinica za pripadnike zajednice
RAE.
8. Ministarstvo rada i socijalne zaštite
treba da utvrdi i planira potrebe u
vezi sa smeštajem/povratkom osoba
vraćenih u procesu repatrijacije.
9. Potrebno je da se sistematski osigura
dodeljivanje zemljišta u svrhu povratka za period od najmanje četrdeset
godina.
Strategija Integracije
Romi, Aškalije i Egipćani
41
evropski magazin
PROJEKTI KOJI
PODRŽAVAJU
SPROVOĐENJE
STRATEGIJE ZA
INTEGRACIJU
ZAJEDNICA
ROMA, AŠKALIJA
I EGIPĆANA
Integracija je u stvari „krupna“ reča
koja znači da lica određenog porekla
i etničke pripadnosti treba potpuno
da budu uključena u neki sistem bez
rodne, socijalne ili neke druge diskriminacije.
Kosovska fondacija za otvoreno društvo bavi se ovom potrebom kroz dva
projekta: (1) Podrška sprovođenju
vladine Strategije za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana,
projekta koji se finansira preko namenskih grantova koje daje g. Soroš
i (2) Podrška EK sprovođenju vladine
Strategije za integraciju RAE zajednica, koji finansira Kancelarija za vezu
Evropske komisije na Kosovu.
2006. godine, Vlada Kosova je započela proces izrade „Strategije za integraciju zajednica Roma, Aškalija i
Egipćana 2009-2015”, koja je usvojena u decembru 2008. godine. Posle
toga Vlada je nastavila da radi na izradi “Akcionog plana za sprovođenje
Strategije za integraciju RAE zajednica 2009-2015“, koji je usvojen u decembru 2009. godine.
Lokalni i međunarodni partneri su
pozvani da se pridruže naporima za
poboljšanje uslova života ovih zajednica, kao i za olakšavanje procesa integracije u kosovsko društvo. KFOS
je obezbedio stručno znanje i finansiranje za oba ova procesa koja su
pokrenuta u saglasnosti sa Vladom
Kosova i dalje je jedan od glavnih
partnera u sprovođenju ove Strategije.
Da bi se ispunio ovaj cilj, Fondacija je
obezbedila dva fonda: 0.5 miliona
koje je obećao g. Džordž Soroš tokom Donatorske konferencije za Kosovo 2008. godine u Briselu za podršku sprovođenju Strategije za
integraciju RAE zajednica na Kosovu,
što je podstaklo Evropsku komisiju
da izdvoji 1.0 miliona evra za istu
svrhu. Ovaj dogovor postignut između g. Soroša i g. Rena su kasnije na
Kosovu sproveli u delo Fondacija i
KVEK. Oba ova projekta su funkcionalna i već se dosta odmaklo sa njihovom realizacijom.
evropski magazin
42
Romi, Aškalije i Egipćani
Projekti
PODRŠKA EU
SPROVOĐENJU
STRATEGIJE
ZA RAE
EU podržava
proces integracije
Siromaštvo i nedostatak socijalne integracije, što zauzvrat uzrokuje nedostatak obrazovanja, nezaposlenost, nedostatak odgovarajuće
zdravstvene zaštite i stambenih
uslova, su samo neke od teškoća sa
kojima se zajednice Roma, Aškalija i
Egipćana suočavaju u svom svakodnevnom životu na Kosovu. Sa ciljem
da se promeni ova surova realnost i
poboljša integracija ove tri zajednice
u kosovsko društvo, Evropska unija
kroz Instrument predpristupne pomoći (IPA) 2009 podržava projekat
Podrška EU sprovođenju Strategije za
RAE (EU SIMRAES). Projekat je uradila
Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) u tesnoj saradnji sa Vladom Kosova i Kancelarijom za vezu
Evropske komisije na Kosovu, pri
čemu ova Kancelarija i upravlja projektom. Kao takav, projekat se realizuje u periodu od dve godine, počevši od prvog septembra 2010.
godine, a takođe mora da se spomene da je ovaj projekat u punoj saglasnosti sa dva glavna dokumenta
Vlade Republike Kosovo za integraciju zajednica RAE: „Strategijom za
integraciju zajednica Roma, Aškalija i
Egipćana 2009-2015” i Akcionim planom za sprovođenje gore pomenute
strategije. Cilj projekta je da se poboljša socijalno—ekonomska dobrobit zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu kroz olakšavanje
pristupa obrazovanju, očuvanje i promovisanje kuluturnog nasleđa RAE
zajednica i kroz poboljšano informisanje o i od RAE zajednica u glavnim
medijima.
Iskustvo pokazuje da je obezbeđivanje boljeg pristupa i mogućnosti za
dobro obrazovanje prvi i najvažniji
korak u borbi protiv siromaštva, kao
i u obezbeđivanju bolje integracije
RAE zajednica u kosovsko društvo.
Stoga, KFOS je, kao glavni implementacioni partner projekta EU SIMRAES,
fokusirao svoje aktivnosti uglavnom
na poboljšanje i olakšavanje boljeg
pristupa obrazovanju mladih pripadnika RAE zajednica. Pored toga, planirane su i ostale aktivnosti koje
imaju za cilj promociju kulture i nasleđa RAE zajednica, kao i poboljšanje
informisanja o RAE zajednicama u
glavnim medijima na Kosovu. Da bi to
ostvario, KFOS je angažovao nekoliko
partnera i podizvođača kao što su:
Kosovski edukacioni centar, Inicijativa 6, Durmiš Aslano, Balkan Sunflowers, Romski i aškalijski dokumentacioni centar, Bethany Christian
Services, Caritas Kosovo, Close to
Children, Balkanska istraživačka
mreža, Multimedija centar i Urban
FM. Pored toga, izabrano je i šest
centara za zajednice koji se nalaze u
pet opština da budu deo ovog projekta.
Obrazovanje
Obrazovanje, kao glavna magistrala
društva, proširilo je svoje ogranke na
zajednice Roma, Aškalija i Egipćana
na Kosovu. Pre toga, situacija u kojoj
su se nalazila deca iz RAE zajednica na
Kosovu bila je sledeća:
• Samo simboličan broj dece starosti
od 3-6 godina je pohađao predškolsku nastavu;
• Manje od polovine pristigle dece je
pohađalo osnovnu školu;
• Manje od 20% dece pohađa ili je
pohađalo školu posle svoje 12. godine;
• Samo 4.5% dece je završilo srednju
školu;
• Samo 40 studenata (1.3%) bilo je
obuhvaćeno tercijarnim obrazovanjem.
Projekat EU SIMRAES posvećuje pažnju ovim pitanjima kroz obrazovne
programe koji se sprovode u centrima za učenje koji su osnovani u
okviru projekta na osnovu ispitivanja situacije na terenu. Ovi centri za
učenje su osnovani u opštinama Prizren, Đakovica, Mitrovica, Uroševac
i Gračanica, u srazmeri jedan centar
za učenje po opštini, osim za Prizren,
gde su osnovana dva centra. Da bi se
obezbedila održivost centara za učenje, potpisani su memorandumi o razumevanju sa odgovarajućim opštinama koje će preuzeti upravljanje
ovim centrima po okončanju projekta. Svi gore pomenuti centri su
snabdeveni standardnim kompletom
nameštaja koji je prilagođen svakom
programu koji treba da bude realizovan. Istovremeno, sa osnivanjem
centara planirano je i povećanje profesionalnih kapaciteta ovih zajednica.
Kosovski edukacioni centar (KEC),
koji je nadležan za obrazovnu komponentu projekta, radi sa šest partnera, od koji su četiri NVO koje vode
RAE zajednice. Obrazovne aktivnosti
projekta se realizuju uz pomoć i podršku Ministarstva obrazovanja,
nauke i tehnologije. Kao rezultat
Projekti
toga, svaki centar za učenje je na odgovarajući način realizovao sledeće
programe:
• Predškolski pripremni program –
deca starosti 3 - 6 godina
• Pomoć u izradi domaćih zadataka –
deca starosti od 6 – 15 godina
• Paketi podrške za školsku decu –
deca starosti od 6 – 15 godina
• Pripremni kursevi za perspektivne
đake za više srednje i tercijarno
obrazovanje
• Program opismenjavanja
• Program omladinskih aktivnosti
Svaki centar za učenje ima jednog
koordinatora i šest pomoćnika koji
su odgovorni za realizaciju predškolskog programa, programa pružanja
pomoći u izradi domaćih zadataka i
programa opismenjavanja. Važno je
napomenuti da je većina angažovanog osoblja iz RAE zajednica. Ovo
osoblje je obučeno u okviru dobro
poznatog programa korak po korak,
koji sprovode treneri iz KEC-a. Ovaj
program se koristi tako što se foku-
Romi, Aškalije i Egipćani
43
sira na individualizaciju, učenje društvene i osnovne pismenosti i numeričke veštine, kroz osnivanje učionica
orijentisanih na decu i uspostavljanje tesne saradnje sa porodicom.
Deca provode 2 - 3 sata dnevno u
centrima za učenje.
Učionice u kojima se uči korak po korak neguju demokratske navike. Deca
se ohrabruju da:
• Prave izbor i prihvataju odgovornost
• Uče nezavisno kao i uz međusobnu
saradnju
• Budu tolerantna i da poštuju razlike
Cilj ovih centara za učenje je da naprave prijateljsko i odgovarajuće
okruženje za decu iz RAE zajednica
koja ih pohađaju. Deca imaju mnogo
lakši pristup učenju i poboljšanju svojih sposobnosti tokom školske godine.
Takođe, pored učenja i izrade domaćih zadataka, centri pružaju mogućnosti za učestvovanje u zabavnim aktivnostima za mlade. Ipak, najvažnija
aktivnost u cilju poboljšanja socijalno
evropski magazin
- ekonomskog položaja mladih i dece
iz RAE zajednica je obezbeđivanje 200
stipendija u okviru ovog projekta za
đake srednjih škola, kao i dodatnih
20 stipendija za univerzitetske studente. To znači da će u periodu od 2
godine đaci koji pohađaju srednju
školu dobijati 100 evra mesečno. Pored toga, u cilju motivisanja dece (razredi od 1 - 9), projekat na početku
svake školske godine obezbeđuje
1000 školskih paketa podrške. To zaista utiče na decu prvog razreda kojoj
su zbog teške ekonomske situacije ovi
paketi najpotrebniji. Mora da se napomene da projekat nije ostavio po
strani ni odrasle, posebno žene. Odrasla lica iz RAE zajednica imaju mogućnost da pohađaju kurseve opismenjavanja koje vode pomoćnici za
opismenjavanje u centrima za učenje.
Na taj način centri za učenje, pored
pružanja gore pomenutih usluga,
stvaraju snažniju vezu sa zajednicom
i njihovom rešenošću da napreduju u
oblasti obrazovanja.
evropski magazin
Kultura i mediji
Da bi se predstavile kulturne specifičnosti RAE zajednica, EU SIMRAES
sprovodi različite kulturne aktivnosti.
Osim toga, u cilju poboljšanja situacije u oblasti medija, pripadnici RAE
zajednica pohađaju profesionalnu
obuku. Među aktivnostima su: organizacija celonedeljnog festivala, uključivanje pisaca iz RAE zajednica u Karavan kosovskih pisaca “Agim Deva”,
aktivistički klubovi, izrada TV dokumentarca, etnološka izložba, medijske obuke i zajednička produkcija.
Slavljenje kulture
Prvi Festival RAE kulture je organizovan od 23. do 29. maja 2011. godine,
sa dešavanjima održanim u Prištini,
Prizrenu i Mitrovici. Ovaj festival je
organizovan u saradnji sa Ministarstvom kulture, omladine i sporta, kao
i sa predstavnicima iz ove tri zajednice. Najvažniji rezultat bio je taj da
festivalu nisu prisustvovali samo pripadnici RAE zajednica, već i pripadnici
drugih zajednica koje žive na Kosovu,
kao i predstavnici medija. Na ovaj način festival je predstavio kulturu ovih
zajednica, ne samo onima koji su bili
prisutni, već i široj publici na Kosovu.
Otvaranje festivala je obeležila izložba fotografija pod nazivom „Mojim
očima“. Ova izložba bila je rezultat
fotografskih radionica koje su organizovane u šest centara za zajednice
koje su deo ovog projekta. Tokom
ovih radionica deca i mladi su imali
priliku da nauče osnove fotografije
od g. Naima Šalje, poznatog kosovskog fotografa. Posle toga dobili su
kompakt digitalne fotoaparate sa zadatkom da fotografišu značajne trenutke u svojim sredinama i na taj način pokažu kako izgleda njihov
svakodnevni život. Rezultat ove aktivnosti su brojne divne fotografije
od kojih je svaka prenosila poruku
posmatraču i približavala ove zajednice ljudima na Kosovu.
Etnološka izložba „Ko smo mi“ organizovana je sa ciljem da se predstave
specifični običaji, ceremonije i rituali
koje imaju ove zajednice, sa njiho-
44
Romi, Aškalije i Egipćani
vom tradicijom, nošnjama, istorijom
i važnim činjenicama.
Pozorišne predstave su takođe bile
deo ovog prvog festivala. Grupa mladih ljudi iz Prizrena i Đakovice radila
je sa profesionalnim trenerom. Rezultat je bio improvizovana predstava
„Mi smo budućnost“, koja povezuje
različite društvene teme kroz muziku
i lične priče ovih mladih glumaca.
Pored bogatog kulturnog programa,
tokom festivala je organizovana i debata posvećena pitanjima integracije.
Važnost i načini integracije zajednice
Roma, Aškalija i Egipćana kroz medije i kulturu bili su glavna tema koju
su predvodile ličnosti iz medija, kulture, vladinih institucija, međunarodnih organizacija itd.
Peti dan festivala bio je ključan zbog
planiranih muzičkih predstava. Lokalni RAE bendovi, pevači i igrači
predstavili su svoj repertoar gledaocima u prištinskoj glavnoj ulici i zaokupili pažnju ljudi karakterističnim
zvucima i ritmom. Umetnici su nastupali jedan za drugim stvarajući
pravu festivalsku atmosferu u glavnom gradu Kosova. Sledeća udarna
tačka bio je večernji nastup specijalnih gostiju: Prizrenski oktet, Ansambl
Rušita Šakira i Orkestar Toni Kitanovski i Čerkezi iz BJR Makedonije.
Festival je završen projekcijama dokumentarnih filmova o pitanjima koja se
tiču Roma. Dokumentarci su prikazani
u Prištini i Mitrovici gde su gledaoci
imali priliku da diskutuju o sadržaju
dokumentaraca sa njihovim autorima.
Promovisanje kulture
Osim festivala, projekat realizuje aktivnosti čija je svrha promocija RAE
kulture. Aktivističke klubove čini
grupa poznatih lokalnih umetnika
(muzičara, glumaca, pisaca, slikara,
TV direktora) koji posećuju RAE centre za zajednice i rade sa decom u cilju otkrivanja njihovih talenata.
Pored toga, grupa RAE pisaca se pridružila Karavanu kosovskih pisaca
„Agim Deva“, koji posećuje centre za
zajednice i komunicira sa mladim ljudima kroz poeme koje čitaju pisci.
Pored toga, projekat je uspostavio
Projekti
saradnju sa nacionalnim javnim emiterom RTK, koji svake godine pravi
dokumentarni TV film o Festivalu RAE
kulture.
Godinu dana kasnije
Danas, godinu dana od početka projekta, rezultati su već vidljivi. Centri za
učenje su osnovani, a programi su
bez ikakvih problema realizovani sa:
• Više od 300 dece koja pohađaju
predškolski program,
• 450 dece koja su obuhvaćena programom pružanja pomoći u izradi
domaćih zadataka,
• Oko 100 lica koja pohađaju kurseve
opismenjavanja,
• 1000 dece koja su dobila školske
torbe i školski pribor i
• 200 dece i 20 studenata koji dobijaju stipendije.
Osoblje centara za učenje je u stanju
da identifikuje probleme sa kojima se
suočavaju đaci i efikasno ih rešava tokom časova u centrima koje ta deca
pohađaju. Grupa mladih ljudi koja je
pohađala medijsku obuku uradila je
prve priloge koji su već emitovani na
kosovskom nacionalnom emiteru RTK.
Ovi izveštaji pokrivaju teme kao što
su Diskriminacija RAE zajednica na bazenima, Mladi i muzika i Interesantni
ljudi, pa se na taj način vreme koje je
posvećeno ovim zajednicama u glavnim medijima polako povećava. Festival romske, aškalijske i egipćanske
kulture obeležile su različite aktivnosti
i veseo ambijent tokom dešavanja kojima je prisustvovao veliki broj ljudi iz
svih zajednica koje žive na Kosovu.
Ako se ovaj trend nastavi i posle završetka projekta, poboljšaće se društveno – ekonomski položaj Roma,
Aškalija i Egipćana.
(Autori su iz redova osoblja projekta:
Podrška EU sprovođenju Strategije za
RAE;
Muamer Nikšić, rukovodilac projekta;
Drilon Krasniqi, koordinator Obrazovne komponente;
Mimoza Gavrani, koordinator komponente Kultura i mediji)
Projekti
Romi, Aškalije i Egipćani
45
evropski magazin
SOROS
FOND ZA
SPROVOĐENJE
STRATEGIJE
ZA RAE
Rebeka Qena
Ovaj trogodišnji projekat, koji se finansira iz sredstava koje je g. Soroš
obećao na Donatorskoj konferenciji
za Kosovo, imao je za cilj u 2009. godini unapređivanje društveno-ekonomskog položaja RAE zajednica, kao
i stvaranje institucionalnog osnova
za uvažavanje njihovih potreba u cilju
značajnije integracije u kosovsko društvo.
Tokom prve, 2009. godine, ovaj projekat je omogućio izgradnju infrastrukture za uspešno sprovođenje
projekta.
Pripremna godina je takođe iskorišćena za procenu i identifikaciju opština koje su bile najpogodnije za
sprovođenje projekta. Da bi se identifikovale prioritetne oblasti intervencija, organizovane su planske radionice na kojima su učestvovali
predstavnici RAE zajednica, lokalnih i
centralnih vlasti. Urađene su i kasnije
objavljene dve studije koje su omogućile da se stekne bolja slika o postojećim kapacitetima na lokalnom i
centralnom nivou za sprovođenje
Strategije za integraciju RAE zajednica. Opremljeni su lokalni centri za
zajednice da bi mogli bolje da funkcionišu (opremljeni su računarima,
stolicama, stolovima i drugom potrebnom opremom).
Unapređivanje zdravstvenog i socijalnog položaja RAE zajednica je takođe započeto kao pilot projekat.
Projekat se, mada ne sa jednakim kapacitetima, sprovodi u 9 opština: (1)
Đakovica, (2) Gračanica, (3) Uroševac,
(4) Kosovo Polje, (5) Mitrovica, (6)
Istok, (7) Lipljan, (8) Peć i (9) Prizren.
Tokom 2010. godine je uspostavljena
potrebna infrastruktura za sprovođenje projekta, a projekat se koncentrisao na postizanje sledećih ciljeva:
1. Osposobljavanje mladih iz RAE zajednica da preuzmu aktivniju ulogu
u društvu;
2. Unapređivanje saradnje između
predstavnika RAE zajednica i lokalnih uprava;
3. Poboljšanje socijalnog i zdravstvenog položaja pripadnika RAE zajednica.
Mladi i njihova uloga u društvu
Podrška mladima iz RAE zajednica je
od posebne važnosti. Identifikovanje
njihovih potreba i jačanje njihovog
poverenja kroz sticanje znanja, su
preduslovi za stvaranje pozitivnih
promena u bliskoj budućnosti. Zbog
toga se ovim potrebama pruža kontinuirana podrška kroz različite projekte, počevši od malih projekata koji
omogućavaju učenje engleskog jezika
ili obuku za rad na računaru, pa do
različitih obuka i lekcija iz albanskog
jezika za decu koja su vraćena iz drugih zemalja.
Organizovani su časovi obuke za rad
na računaru kao i druge aktivnosti
(obuka o vođenju debate, predlozi
vodećih projekata, izveštavanje), sve
sa ciljem podizanja kapaciteta. Takođe su podržavane i druge kulturne,
obrazovne i ekološke aktivnosti.
Povećanje znanja je veoma moćno
sredstvo koje će im omogućiti da
ostvare svoj potencijal koji će svakako omogućiti stvaranje potrebnih
promena koje su neophodne kosovskom društvu.
Soroš letnja škola – invenvna
ideja sa ciljem da se pomogne
novim liderima!
Kosovska fondacija za otvoreno društvo smatra oblast obrazovanja jednom od najosetljivijih oblasti u kojoj
su potrebe pripadnika RAE zajednica
najizraženije.
Zbog toga je KFOS organizovao drugi
put za redom Letnju školu (2010. i
2011. godine) koja je identifikovala
decu/ mlade iz RAE zajednica koji pokazuju dobre rezultate u školi, iz više
različitih kosovskih opština (prve godine je obuhvaćeno 5, a druge godine 6 opština). Letnje škole su pružile učesnicima mogućnost da nauče
više o Karl Poper debati, važnosti građanskih inicijativa, dobrovoljnom
radu, osnovama projekta, dok se u
drugoj godini škola više koncentrisala
na sticanje znanja o funkcionisanju
države i o pravosudnom sistemu.
Da bi se identifikovala deca koja zaslužuju da učestvuju u Letnjoj školi,
KFOS je sarađivao sa Ministarstvom
za obrazovanje, nauku i tehnologiju,
dok je u drugoj godini Ministarstvo za
obrazovanje, nauku i tehnologiju sufinansiralo Letnju školu, a ta sinergija
će se nastaviti i u narednim godinama. U isto vreme, Ministarstvo kulture, omladine i sporta je takođe obećalo podršku Letnjoj školi u narednim
godinama.
evropski magazin
Jačanje saradnje između
predstavnika RAE zajednica
i lokalnih uprava
Projekat pružanja podrške sprovođenju vladine Strategije za integraciju
RAE zajednica je posvetio pažnju pitanju izrade lokalnih akcionih planova
koji na direktan način “prevode” obaveze koje su u nadležnosti lokalnih
uprava kroz identifikovanje konkretnih ciljeva i kroz praćenje njihovog
ispunjavanja.
Do sada su u skladu sa Strategijom,
lokalni akcioni planovi urađeni u Kosovu Polju, Uroševcu, Đakovici, Prizrenu i Mitrovici. Njihovo usvajanje u
skupštinama opština je važno jer se
time identifikuju glavni akteri za preduzimanje aktivnosti i istovremeno
se pomaže donatorima u ostvarivanju
lakše koordinacije u sprovođenju
konkretnih koraka koji proističu iz postojećih dokumenata.
Zdravstvo i socijalna medijacija
za bolji život
Sa ciljem poboljšavanja života pri-
46
Romi, Aškalije i Egipćani
padnika RAE zajednica u oblasti
zdravstva i socijalnih usluga, Fondacija je, uzimajući u obzir iskustva iz
Rumunije i Bugarske, inicirala uvođenje modela zdravstvenog/socijalnog
medijatora.
Ovaj model ima za cilj da ohrabri medijaciju između pripadnika zajednica
i lokalnih institucija u cilju olakšavanja
pristupa ovim uslugama.
U toku 2011. godine obuka za medijatore je sprovedena u svih osam
obuhvaćenih opština. Obuku je održalo Udruženje lekara porodične medicine, a ukupno 20 lica je uspešno
završilo obuku.
Sada ima osam opština u kojima po
dva medijatora zajednički rade na terenu, a njima pomaže koordinator
projekta koji organizuje predavanja
u saradnji sa osobljem glavnih zdravstvenih centara u dotičnim opštinama. Ova predavanja pokrivaju različite teme koje se uvek identifikuju
tokom terenskih poseta.
Obrađuju se različite teme kao što je
vakcinacija (razgovara se o važnosti
Projekti
vakcinisanja i organizuju se vakcinacije), obezbeđivanje potrebne dokumentacije (identifikovani su problemi
i preduzeti su pravi koraci u cilju rešavanja uočenih problema).
Prizren, Đakovica, Uroševac, Istok, Lipljan, Gračanica, Mitrovica i Peć su
opštine u kojima se sprovodi projekat
medijacije – projekat koji će od sledeće godine dobijati finansijsku podršku iz opština, jer on veoma pozitivno pomaže u podizanju svesti
građana i u pružanju direktne pomoći
tamo gde je ona najpotrebnija.
Istovremeno, projekat pomaže jačanju veza između pripadnika zajednica
i institucija Republike Kosovo. Fondacija nastavlja da podržava ovaj program pošto se on smatra veoma važnim zbog svog uticaja i promena koje
može da postigne tamo gde je to potrebno.
(Autorka je Koordinator Projekta u
Kosovskoj Fondaciji za Otvoreno
Društvo)
Kultura
Romi, Aškalije i Egipćani
47
evropski magazin
KULTURA
ROMA
Kujtim Pačaku
Kratak uvod
Na osnovu filozofije kulture, znamo
da kultura objedinjuje najrazličitije
ljudske aktivnosti. Gde se susrećemo
sa njima? U svakodnevnom životu, od
ponašanja grupe ljudi, do njihovih duhovnih kreacija. Antropolozi uključuju
ovaj termin u sve aspekte ljudskog života. Pod time podrazumevamo da
kada govorimo o kulturi jedne nacije,
ovoga puta to se odnosi na kulturu
Roma, tada kažemo da ta kultura ima
širok koloritni spektar. Treba pomenuti segmente koji se odnose na kulturu, kao što su: način života, ekonomija, vera, običaji, brakovi, porodica,
verovanja, simboli, stvaranje i vrednost, jezik, svi umetnički segmenti,
mišljenja itd. Obično su svi gore pomenuti segmenti podeljeni na materijalna i duhovna kulturna dobra.
Svi konstitutivni elementi ili kreatori
kulture mogu da budu pronađeni i
kod Roma. Na osnovu porekla može
se zaključiti da kultura Roma ima
mnogo toga zajedničkog sa Hindu kulturom. Od migracije Roma iz severnog
dela Indije- Kanaudž od 1017-18 pa
do danas i uprkos istorijskim promenama tokom vekova, Romi su zadržali
mnoge elemente svoje kulture, što
bez sumnje govori o njihovoj kulturi i
identitetu. Da pomenemo samo neke
od njih: običaji, obredi, jezik, simboli,
način života, brakovi itd.
Svako može da se nađe pod uticajem
drugih kultura, kultura većinskog naroda, u sredini u kojoj Romi u stvari
žive pod uticajem kulture drugih ljudi,
koji takođe imaju i razvijeniju kulturu.
Ipak, veoma je iznenađujuće da temelji, motivi suština kulture Roma
nisu izgubljeni, kao na primer: jezik,
pesme, obredi, običaji, verovanja, u
stvari duhovna kultura.
Govoreći o uticaju, možemo da vidimo da u romskoj kulturi, tamo gde
oni žive kao manjina, mogu da se primete uticaji drugih ljudi. Vredi pomenuti uticaje od Persijanaca, Arapa, Turaka,
Grka,
starih
Slovena,
Ilira-Albanaca itd. Svi ovi „pozajmljeni“ elementi koje je romska kultura
preuzela iz drugih kultura ugrađeni
su u „srž“ romske tradicionalne kulture, i dalje se promovišu sa velikom
ljubavlju i poštovanjem bez obzira o
kom se kulturnom elementu radi.
Tri elementa: Sudbina, ljubav
i sloboda
Kao što su istraživači uočili i analizirali,
kazavši da romska kultura promoviše
ljude i ljudske vrednosti iz kojih proizilazi čudna stvar koja jasno pokazuje
da su sudbina, ljubav i sloboda elementi koji imaju centralno mesto u
romskoj kulturi i načinu života.
Genocid i istorijska asimilacija nad Romima doveli su do dekulturalizacije
romske kulture. Ipak, uprkos ovim pritiscima, da ne pominjemo te zemlje
koje se nepravedno bave radom istoričara, i uprkos elementarnim oblicima pritiska nad Romima, Romi su
ipak uspeli da očuvaju ono što imaju
u svojim dušama – kulturu.
Umetnost
Da bi se bolje ilustrovala romska kultura, pomenućemo nekoliko balkanskih zemalja u kojima su Romi bili nosioci muzičke kulture. Kada su došli u
balkanske mediteranske zemlje u XIII
veku, oni su predstavljeni kao“phirne
zanatlie”, majstori, kao nosioci kulture zanatstva. Idući od sela do sela i
iz grada u grad, oni su doprineli svojim
radom kao kovači čelika, bakra itd.
Njihovi proizvodi su dobijali etiketu
“Romski”, kao npr.: ekser (karfin),
dugi ekser (klinco), klin (pull-lia), burgije, konjske potkovice, metalne stolice, hladno oružje, kao i drveni proizvodi: kašike, kade, cediljke, tanjiri itd.
Na osnovu evropske i logičke izreke
da je pismenost temelj kulture, može
se reći da je to razlog zbog kojeg je
kultura pobedila vreme. U mnogim
slučajevima ne susrećemo se sa pisanom kulturom za Rome i o njima. To
je kultura koja je nasleđena i čuvana
sa velikom ljubomorom i ljubavlju sa
generacije na generaciju. Čak i danas
legende i mitovi čine veliki deo romske kulture.
Pronađeni su konvencionalni znaci iz
vremena migracije Roma iz Indije koji
su korišćeni za vizalne dogovore, za
određivanje mesta i vremena. Ovi
znaci su se zvali “shikajmako” ili “patrina” (lišće), jer su oni koristili lišće ili
su urezivali odgovarajući znak na drvo
da bi komunicirali. Pronađeno je 19
takvih znakova.
Ovo je bila kratka retrospektiva o
romskoj kulturi. Ali potrebno je više
vremena da govorimo o romskoj kul-
evropski magazin
48
Romi, Aškalije i Egipćani
Kultura
turi. U ovom članku fokusiraću se
samo na najznačajnije karakteristike
koje karakterišu Rome sa njihovom
kulturom u novom veku:
… jezik je još uvek živ
Ovaj jezik pripada velikoj indo-evropskoj porodici koja je došla na Balkan
preko sanskrita. Svi koji govore romski jezik isto ga zovu “Romani ćhib –
Romski jezik”. Danas u Evropi ovim
jezikom govori preko 12 miliona deklarisanih Roma i veliki broj asimiliranih Roma. Sastav romskog jezika je
dijalektičan; on ima svoju strukturu i
razumljiv je. Romski jezik je veoma
lak za razumevanje, Posebno u kulturnim segmentima, u pesmama,
obredima, običajima, bajkama, legendama itd.
Vera i verovanja:
Pošto govorimo o veri i verovanjima,
neizbežno je da pomenemo Boga. Na
romskom jeziku Bog se kaže Del ili
Devel. Ta reč označava veličinu koja
daje sve, Sunce, nebo, zemlju, vodu.
Naziv Del ili Devel se pominje u svakoj
veri ili verovanju, kako kod drugih
ljudi, tako i kod Roma. Romi preuzimaju veru većine u sredini u kojoj
žive. Oni su poznati kao posvećeni
vernici vere kojoj pripadaju.
Bibi (Tetka)
Pored vere kao dela kulture, oni su zadržali svoja verovanja. Slavljenje Bibi
(tetke) ili kako je zovu u drugim balkanskim zemljama Kali Sara (Crna
Sara), pokazuje da su Romi u Indiji
slavili kult “Šive” i da su pripadali sekti
Sakta, koju karakterišu vesele proslave.
Bibi se obično proslavlja krajem januara. On se proslavlja da bi se ostvarile želje romske porodice. Najčešće
želje su: brak sa voljenom osobom,
rođenje, izgradnja kuće, zapošljavanje, lek za bolest, itd. Na proslavu se
pozivaju članovi uže porodice.
Elementi koji se koriste tokom proslave su: sveće, zlatni nakit, ogledalo
i češalj. Ovi elementi imaju svoje sim-
boličko značenje; sveće simbolizuju
svetlost, zlatni nakit - bogatstvo u porodici, ogledalo – simbolizuje da “se
veruje” da će posle obroka doći divna Bibi i ogledati se u ogledalu, dok
češalj simbolizuje da će ona očešljati
svoju kosu. Tanjiri i kašike koji su korišćeni za večeru se ne peru te večeri
jer se veruje da će Bibi doći i posmatrati da li je ta porodica slavila te
večeri.
Romska muzika i plesovi
Znajući da je u Indiji svaka umetnost
joga i da je veoma poštovana, Romi se
takođe prema svojoj nasleđenoj muzičkoj kulturi odnose sa posebnim poštovanjem. Hindu muzika, koja se
puno razlikuje od evropske muzike,
imala je veliki uticaj na muziku na Azijskom kontinentu, u Kini i Japanu. To
pokazuje da romska muzika ima
značajnu korelaciju sa muzičkom kulturom ljudi iz Persije, Avganistana,
arapskih zemalja, Turkmenistana itd.
Romska muzika, kako to kažu neki
poznati kompozitori, ima senzualni
kavalitet, ona je spontano vesela i što
je čudno duhovno povezuje, na jedan
ili drugi način, izvođača sa slušaocima.
U međuvremenu ritam i muzika asociraju na radost, ritam srca, a time i na
ritam krvi u telu.
Ova muzička umetnost često preu-
zima elemente od drugih ljudi, elemente koji su inkorporisani u romsku
muziku i podjednako poštovani tokom cele muzičke linije ili pesme. Interesantno je da reč muzika ne postoji
u romskom izražavanju. Reč za muziku u romskom jeziku je “baśalipe-n”,
kao onomatopeja koja označava pravljenje muzike (od sanskritskog bhaś,
što znači hučanje ili žamor).
Romska muzika je pre svega vokalna
muzika koja obično izražava sudbinu,
filozofski život ljudi. Druga karakteristika je i ta da Romi često za svoju
muziku kažu: “amare dila isi dukhavne
– naše pesme su tužne”. Takođe, stihovi romskih pesama govore o Bogu,
životu, ljubavi, smrti. Kao primer činjenice da je romska muzika dobra,
Mnogi poznati kompozitori bili su inspirisani romskom muzikom, kao na
primer: List, Bize, Brams, Kodalj, Bartok itd.
Romski muzičari daju svoj doprinos
kroz romsku muziku drugim ljudima,
na primer u Indiji, Mađarskoj, Španiji,
Turskoj, zemljama Istočne Evrope i na
Balkanu. Vredi pomenuti da muzička
udruženja na Balkanu i gore pomenuti ljudi ne mogu da zamisle svoje radio kanale, TV stanice, muzičke koncerte i svadbe, razne proslave bez
prisustva romskih muzičara ili romskih pesama.
Kultura
To pokazuje da su Romi dali veliki doprinos muzičkoj kulturi drugih ljudi,
ali da su takođe i preuzeli muzičke i
kulturne elemente od drugih ljudi i
da su ih poštovali.
Romski plesovi, kao deo njihove kulture, se ne razlikuju puno od muzike.
Možda ne na Balkanu, ali posebno u
Španiji, azijskom delu Turske i na celom Azijskom kontinentu, kulturni tragovi koreografije, posebno kada se
radi o plesovima, su veoma očigledni.
Da pomenemo samo flamengo u Španiji, kreatore kostima ili igre Čardaš i
Verbunktoš u Mađarskoj.
Muzička kultura i grupe
Postoje četiri glavne grupe romske
muzičke kulture, koje se obično sreću
u bivšim jugoslovenskim republikama:
1) Muzička kultura istočnih zemalja, 2)
Muzička kultura srednje Evrope, 3)
Starobalkanska muzička kultura i 4)
Romska muzička kultura.
Muzička kultura istočnih zemalja -
Romi, Aškalije i Egipćani
49
Romi su pravili muziku tokom decenija i vekova u Otomanskom carstvu.
Od tada, Romi su dodavali i preuzimali
muzičke elemente tokom muziciranja
na različitim vašarima, proslavama,
svadbama itd. Na ovaj način Romi su
se zbližili sa opštom kulturom istočnih
zemalja, uglavnom sa turskom muzikom. I ne samo sa muzikom, već i sa
načinom življenja, obredima, verom.
Posebno je u bogatim romskim orkestrima tokom XX veka primećeno korišćenje instrumenata poreklom iz
istočnih zemalja, kao što su: klarineti,
bubnjevi, tamburice, zurle, kao i plesovi i kostimografija.
Muzička kultura srednje Evrope - bavi
se kontinuiranim romskim migracijama kroz srednjoevropske i balkanske zemlje, posebno kroz austro-ugarske i jugoslovenske zemlje. One
takođe donose različite sastave orkestara u ove zemlje u odnosu na one iz
istočnih zemalja. Sada vidimo violine,
viole, čembala i basove u romskim or-
evropski magazin
kestrima. Pored ovih muzičkih instrumenata imamo i mađarske plesove,
obrede i tradiciju koji su doneti iz srednje Evrope preko austro-ugarskih zemalja. Sve to je kultivisano, pa se u današnje vreme može pronaći u
severnim delovima bivše Jugoslavije.
Starobalkanska muzička kultura – ovu
grupu uglavnom čini opšta muzika i
muzička kultura balkanskih naroda,
Rumuna, Albanaca, Grka itd. koju su
takođe negovali i Romi u stara vremena i nastavljaju da je neguju i danas.
Romska muzička kultura – ova grupa
bavi se autentičnim romskim pesmama. Ove pesme se obično pevaju
na romskim koncertima, svadbama i
proslavama. Ali zbog ekonomskih interesa Roma, ove pesme se ne pevaju ako naručilac traži drugačije pesme. Danas su reputacija i muzička
podloga romskih pesama dobri i pokazuju da su romska muzika i sami
Romi veoma napredni u tom pogledu.
evropski magazin
50
Romi, Aškalije i Egipćani
Kultura
Konačno, dozvolite nam da pomenemo imena romskih muzičara koji
su ušli u istoriju muzike: Raja i Nataša
Udvokova, Cinka Pana, Bihari, Đango
Rajnhart, Citruš, Esma Redžepova, Šaban Bajramović i mnogi drugi.
Priče i poezija
“Ko kupuje ono što mu ne treba, prodaje ono što mu treba ”
Narodne priče su generalno stare kao
i sami ljudi. Romska kultura je veoma
bogata narodnim pričama. One se
uglavnom prenose sa jedne generaciju na drugu. Imamo ih zapisane od
prošlog veka, ali pre toga to nije bio
slučaj. Romi su uglavnom opisivani
kao siromašni kada se radi o pričama,
oni su protagonisti u pričama koje ih
karakterišu kao dobroćudne, humane, miroljubive, ali i komične.
U romskim pričama nalazimo popularne poslovice o Romima. Pomenućemo neke: „Koga boli glava, on
učvršćuje glavu”, “Kakvo je selo, takvi
su i Romi”, “Onaj ko kupuje ono što
mu ne treba, prodaje ono što mu
treba”, “Novac i đavo ne sede mirno”.
Romska poezija, kao deo književnosti
privlači pažnju mnogih književnih
istraživača. Kritičari i umetnici misle
da je poezija ovih ljudi identična njihovom životu i duhu. Ona je topla,
ulazi u uvo, dušu i emocije, često naivna ali duboko časna. Mnogi svetski
pisci su slušali romsku poeziju sa velikom ljubavlju. Neki od njih rado preuzimaju motive iz romske poezije u
svojim delima. Neki od onih koji su
postali poznati romski pesnici su: Bravislava Papuša, Manuš Romanov, Sali
Ibrahim, Jovan Nikolić, Mehmet
Saćipi, Ali Krasnići, Florina Zoltan i Kujtim Paćaku… Mnogi romski pesnici su
identifikovani u svojoj poeziji kroz ljubav, romski duh, pesme, majku prirodu ili patnju zbog migracija. Da ilustrujemo to:
Lutali smo hiljadu godina.
Smrznuta srca,
naša krv ih je zagrejala ….
Ja sam posečena šuma
i prašina sa ulice.
Ja sam staro gnezdo
raseljenih ptica….
... i plamen ljubavi:
koji nas oboje zagreje.
Plamen koji gori
bez grmljavine
bez munje
bez dima.
Dakle to je plamen svih plamenova.
Obredi - Običaji
“… i kamen je bačen preko neveste”
U romskom jeziku ne postoji reč za
obrede ili običaje. To se obično pominje u kontekstu reči “puranimata”,
odnosno staro, ili se opisuje kao
„ovako su radili naši preci, pa i mi tako
radimo“. To znači da su oni deo stare
romske tradicije i verovanja. Obredi i
običaji su nasleđeni od naših predaka
i čuvani su na veoma poverljiv način.
Obredi ili običaji mogu da se vide kod
rođenja deteta, venčanja, trudnih
žena, različitih bolesti i pogrebnih ceremonija. Daćemo primer trudne
žene (khamni rromni) koja uživa veliku pažnju i privilegije u zajednici.
Romi kažu da sada “ona ima dve
duše”. U većini slučajeva običaj je da
trudna žena ne govori drugim ljudima
van porodične zajednice kad treba da
se porodi, zbog toga da se ne bi desilo
nešto loše. Članovi porodične zajednice ne smeju da jedu ništa krijući od
nje. Njoj takođe nije dozvoljeno da
bilo šta jede krijući, jer se veruje da
dete može da bude obeleženo. Interesantan je ritual u vezi trudnica tokom proslave Herdeleza – Đurđevdana, velike proslave kod Roma. U
noći kada se to slavi, trudnica ostavlja
deo svog donjeg veša ispod drveta
koji ostaje tamo cele noći. Ako tokom
noći list sa drveta padne na donji veš,
veruje se da će se ona lako poroditi.
Romski obredi ili običaji kao deo njihove kulture prate ih od rođenja pa
tokom celog života. Novorođenu
bebu majka treba prvo da podoji iz
desne dojke, a zatim članovi porodice
daju bebi interno ime šapućući ga u
bebino uvo nekoliko puta, a zatim
daju bebi ime koje je svima poznato.
Brakovi takođe imaju svoje karakteristike. Sito za brašno se koristi kao
znak bogatstva u kući. Svekrva (sasuj)
baca brašno preko mlade kada ulazi u
kuću da mlada donese bogatstvo u
kuću.
Običaj je običaj, obred je obred i oni
će se zadržati u romskoj kulturi još
dugo vremena, tako da će ti ljudi i dalje biti identifikovani po još neiskrenijoj raznolikosti.
Kultura
Romi, Aškalije i Egipćani
51
evropski magazin
ROMI –
NJIHOVA
KULTURA
I IDENTITET
Ibrahim Eljšani
Indija – kolevka kulture
i civilizacije
Tragovi porekla Roma vode u Indiju.
Njena kultura i istorija su veoma stari:
“Vedet” (Znanje) i njene četiri knjige:
“Rgveda”, “Samaveda”, “Jadžurveda”
i “Atharvaveda”. Rgveda je veoma
stara. Veruje se da se prvi put pojavljuje u 13. veku pre Nove ere. Zatim,
tu su grandiozni, fantastični i zapanjujući spomenici. Zatim poznati
epovi, “Mahabharata” i “Ramajana”,
jedni od najvećih epova na svetu. Mahabharata sadrži skoro 200,000 stihova i nikada nije objavljena u potpunosti. Nehru je jednom rekao: “To
je enciklopedija tradicije i legendi,
političkih i društvenih institucija stare
Indije“. Nemački filozof Šopenhauer
je u vezi dela „Bhagavat Gita“ napisao: „To je najbolja lektira koja nudi
najveće znanje na svetu: ona je olakšala moj život i olakšaće moju smrt”.
Romi su migrirali iz Indije negde u 10.
veku. Tragovi Roma vode u: Banjara u
Radžastanu i glavni grad Džaipur, Gadulia u Pendžabu – Čangidar, Lohari u
Maharaštri – Mumbaj (Bombaj) i Andra Pradeš – Hajderabad i Kandahar.
Iz Indije, Romi su migrirali u dva
pravca: Avganistan, Persija, Jermenija i Rusija i Severna Afrika: Egipat,
Alžir, Maroko, Tunis, a odatle su se
zaputili ka Španiji, Francuskoj, Italiji,
Nemačkoj, sve do skandinavskih zemalja. Stigli su na Balkan zajedno sa
Turcima (14. vek).
Romi su etnička manjina na Kosovu.
Kao manjinska zajednica oni moraju
da očuvaju svoje etničke karakteristike – svoj jezik, kulturu, običaje i
tradiciju, muziku, odeću, nacionalnu
svest, veru itd.
Jezik - odličje etničkog identeta
Kao što je rečeno u gornjem tekstu,
Romi vode poreklo iz Indije odakle
su migrirali u 10. veku. Najsiromašniji
Romi su migrirali iz Indije i nisu mogli
da ponesu sa sobom jezik ili kulturu
koja je bila veoma razvijena u Indiji,
pošto se ona smatra kolevkom svetske kulture i civilizacije. Krećući se iz
jedne zemlje u drugu, Romi su pozajmili mnoge reči iz različitih jezika,
uglavnom iz grčkog i persijskog. Ipak,
Romi su očuvali svoj jezik, tako da
danas Romi govore i pišu na svom jeziku.
Romski jezik ima dva glavna dijalekta:
Arli i Gurbet. Arli dijalekat uključuje
jezike koji se govore na Balkanu, u
Bosni, Srbiji (bez Vojvodine), Makedoniji, Bugarskoj, Turskoj, Grčkoj, Albaniji i na Kosovu. Gurbet dijalekat se
govori u Severnoj Evropi, Mađarskoj,
Rumuniji, Poljskoj, Nemačkoj i Rusiji.
Kao što je gore rečeno, Arli dijalekat
se govori na Balkanu. U gorepomenutim balkanskim zemljama govorni
jezik odlikuju manje ili više neznatne
promene ili lokalizmi.
Na Kosovu se govori isti jezik sa manjim izmenama u nekim regionima.
To je razlog zbog kojeg su kosovski
Romi zastupljeni istim jezikom koji
može da se vidi u našim delima: časopisima “Romano alav” – “Svet Roma”
i njegovih 13 izdanja i “Yekhipe” –
“Unija” i njegovih 37 izdanja.
Mogli bi da pomenemo i nekoliko
prevoda kao što su: Rabindranat Ta-
gora, “Gitanjali”, indijski ep “Mahabharata”, kao i Homerovu Ilijadu i Odiseju, od kojih svaka ima preko 650
strana. Takođe je prevedena i klasična indijska drama autora Kalidasa
pod naslovom „Sakuntala“. Ova
drama, koja je prevedena na mnoge
jezike, prvi put je objavljena na albanskom jeziku 1993. godine, dok je
ponovo objavljena 1970. godine u
Prištini.
Takođe ću pomenuti knjigu od 400
strana, „Publicistika, romski jezik,
književna kritika“, koja se bavi različitim pitanjima u vezi sa Romima,
uključujući kritičko mišljenje o
isključivanju i ignorisanju Roma u
štampanim i elektronskim medijima,
romski jezik - kako pravilno govoriti
romski jezik bez grešaka, kao i romsku književnu kritiku, dela koja mogu
da se pronađu samo ovde. Treba pomenuti i prevod poznatog romana
Ismaila Kadarea “General mrtve vojske”. Još dve knjige, jedna turskog pisca Orhana Pamuka “Moje ime je crveno” i autobiografsko delo
američkog predsednika Baraka
Obame „Treba imati hrabrost za
nadu“ su poslate u štampu. Takođe
ću pomenuti knjigu hrvatske autorke
Vesne Krmpotić „Hiljadu lotusa“ koja
je takođe u štampi.
Ovo su neka od skromnih dela na
romskom jeziku na Kosovu.
Romski jezik tek treba da bude standardizovan. Možda će za to biti potrebno puno godina, kao što je to
slučaj i sa drugim jezicima, kao na
primer sa albanskim jezikom koji je
standardizovan posle 200 godina, jer
evropski magazin
52
Romi, Aškalije i Egipćani
Kultura
je ovaj jezik pisan na dva dijalekta i to
još uvek predstavlja problem.
Romski jezik tek treba da bude razvijen i odgojen. Kada različita lingvistička pitanja budu rešena, tek tada
romski jezik može da bude standardizovan.
U međuvremenu, nastavićemo da koristimo naš govor i pismo na Kosovu
kao što smo to radili i proteklih 30 –
40 godina. U vezi ove teme vođeni su
razgovori sa dr Marselom Kurtiadom
i postignut je dogovor da se koriste
dijalekti Arli i Gurbet i dva pisma,
naše pismo i pismo dotičnog autora.
Imena - indikator etničkog
identeta
Ime i prezime nekog lica ima veoma
važnu ulogu u otkrivanju njegovog
nacionalnog identiteta. Ime je indikator nacionalnosti pojedinca. Na primer, kada neko čuje imena i prezimena kao Gzim Beriša – Teuta
Rogova, Mohamed Ali – Leila Bajram,
Ferdi Koćbaš – Sevim Karabeg, Franc
Bekenbauer – Ulrike Šnajder, Džon
Kenedi – Aleksis Majler, Lajoš Zilahi –
Eržebet Farkaš, Žan Pjer – Brižit
Bardo, Nikolaj Korsakov – Tatjana
Gončarova, Miguel Servantes – Carmen Himenez, Frančesko Petrarka –
Paola Tomazini, Ahiles Onazis – Penelopa Dimitrios, Mao Ce Tung - Sun
Jat Sen, Džavaharlal Nehru – Sirimavo
Bandaranaike i imena i prezimena
drugih nacija, odmah prepoznaje njihovu nacionalnost, pa tako Gzim –
Teuta su Albanci, Mohamed – Leila su
Arapi, Ferdi – Sevim su Turci, Franc –
Ulrike su Nemci, Džon – Aleksis su
Englezi, Lajoš – Eržebet su Mađari,
Žan – Brižit su Francuzi, Nikolaj – Tatjana su Rusi, Servantes – Karmen su
Španci, Frančesko – Paola su Italijani,
Ahilesi – Penelope su Grci, Mao – Sun
su Kinezi, Džavaharlal – Sirimavo su
Indijci.
Imena se povezuju sa jezikom, kulturom i istorijom nacionalnosti. Zato na
primer ime Gzim označava radost,
Teuta je ime albanske ilirske kraljice
Teute; Mohamed nas podseća na
Proroka Muhameda; Lejla je najpoz-
natije arapsko ime koje znači noć,
podseća nas na Juliju (Romeo i Julija)
i tako dalje.
Ovo pokazuje da se imena daju tako
da podsećaju na radost, ljubaznost,
slobodu, lepotu, čovečanstvo, snagu,
ali i na cveće, životinje i druge koncepte, uključujući imena povezana sa
nacionalnom kulturom i istorijom.
U novije vreme deca su blagoslovena
imenima koja ne vode računa o jeziku, kulturi ili tradiciji, već se koriste
imena umetnika, pobednika na takmičenjima u lepoti itd.
Mi Romi dajemo naša imena prema
zemlji u kojoj živimo, uzimajući u obzir jezik, kulturu, istoriju i veru dotične zemlje. Imena su takođe dokaz
naše asimilacije. Na Kosovu većina
romskih imena dolazi iz albanskog jezika, kulture i istorije. Takođe imamo
imena koja dolaze iz turskog, arapskog i drugih jezika.
Mi Romi vodimo poreklo iz Indije. Da
bi očuvali i obezbedili svoj nacionalni
identitet, naše specifične etničke i nacionalne karakteristike, našu kulturu,
tradiciju i jezik, treba da dajemo na-
šoj deci imena povezana sa našim poreklom. Imajući u vidi asimilaciju koja
se vrši nad nama, veoma je važno da
se ovom pitanju posveti pažnja. Posle
nekog vremenskog perioda još više
ćemo izgubiti naše izražene odlike,
dok ne dođemo do tačke kada ćemo
ih potpuno izgubiti. Stoga, moramo
da se trgnemo iz stanja letargije gde
mislimo da je sve dobro, da nam ne
treba ništa, a posebno da prekinemo
sa razmišljanjem da mi kao Romi ne
možemo ništa da učinimo u pogledu
našeg razvoja i napretka.
Inicijativa za obezbeđivanje i održavanje našeg identiteta je pokrenuta
pre 20 godina (1985.) od strane Hilmi
Jašarija u njegovom delu „Na ulici“.
Imena karaktera u komadu potiču iz
Indije, kao što su: Indira, Sadari, Anandi, Sinha, Samini, Mirani.
Imena su veoma lepa i muzikalna i
treba ih koristiti u našem svakodnevnom životu i treba da blagoslovimo
naše sinove i ćerke takvim imenima.
Na kraju, ne zaboravimo našu majku
Indiju. Setimo se nekih ženskih i muških imena koja su poznatija i često
Kultura
prisutna u današnjoj Indiji, kao što su:
Indira, Sakuntala, Anila, Anita, Gita,
Dušjanta, Maja, Šila, Suđita, odnosno
Gandi, Nehru, Amit, Krišna, Mohan,
Arun, Kamal, Rameš, Sandži, itd.
Ova zaista divna i muzikalna imena
imaju i veoma duboko značenje kao
što je to slučaj sa imenima svih ljudi.
Ime Indira znači Boginja meseca. Indija znači „Božija zemlja“, kako se nekada zvala. Sakuntala je još jedno
lepo ime koje koristi pesnik Kalidasa
koji je napisao delo „Sakuntala“ (Izgubljeni prsten) koje je dobilo pohvale Getea. Ime Gandi je ime oca Indije, Nehru, ime poznatog indijskog
predsednika, Arun – Sunce, i tako dalje, svako ime ima svoje značenje.
Verujemo da bi odgovarajuća romska imena koja proističu iz našeg jezika pomogla očuvanju romskog
etničkog identiteta. Takva imena bi
proistekla iz našeg jezika na isti način
kao i imena drugih nacija. Kao što je
gore rečeno, imena mogu da se daju
na osnovu zvuka, muzikalnosti i njihovog značenja. U nastavku ću predložiti nekoliko imena na našem romskom jeziku: Kamlie, Kamlan, Luludie,
Luludjan, Laćie, Bahtalie, Bahtalan,
Lošalie, Lošaljan, Sastran, Tromalan,
Dudie, Duđan, Nadarjan, Ušarjan,
Ušarnie, Devlan, Devlanie, itd. Za
sada, treba da počnemo sa ovim imenima, a zatim i sa drugim imenima
po želji i u skladu sa našim jezikom.
Na početku će svakako biti teško da
se koriste ova imena, ali je hrabrost
potrebna da bi se probio led. Verujemo da kada prva imena budu data,
ostala će slediti bez problema i bez
prepreka, a u dogledno vreme ta
imena će zvučati veoma uobičajeno.
Ovo je bilo naše mišljenje o imenima
kao indikatoru nečijeg etničkog identiteta. Verujemo da imena mogu da
nam pomognu da očuvamo naš identitet, kulturu, tradiciju, jezik i nacionalno poreklo. Ipak, jasno je da imena
ne mogu da se propisuju. Dajemo
predlog koji treba postepeno uvoditi
u svakodnevni život, a ne odjednom.
Razumljivo je da je potrebno
određeno vreme da naš predlog bude
prihvaćen i da češće čujemo naša
Romi, Aškalije i Egipćani
53
romska imena.
Muzika i odeća – indikatori
etničkog identeta
Romi su muzikalni ljudi. Dobro je poznato da muzika teče kroz vene Roma
i da su Romi i muzika neodvojivi. Prva
igračka romske dece je violina i oni
rastu igrajući se sa njom u svojim rukama.
Romi su poznati muzičari u svakoj
zemlji. Možete da naletite na romski
orkestar u svakom baru. Svadbe i
evropski magazin
druge proslave nisu prave bez romskih orkestara. Kroz svoju muziku
Romi daju doprinos razvoju domaće
muzike. Sve do nedavno, na Kosovu
su Romi bili jedini muzičari.
Poznati svetski muzičari i kompozitori su govorili o romskoj muzici. U
Mađarskoj je svetski poznat kompozitor, pijanista i dirigent Franc List
(19. vek) komponovao romsku muziku. Bela Bartok, savremeni kompozitor i pijanista, u čijem se radu puno
evropski magazin
ogleda folklor romske muzike, davao
je posebnu važnost prikupljanju romske muzike. U Austriji je podignut
spomenik romskom sviraču.
Romska muzika i teme se prepliću u
operi Žorža Bizea „Karmen“, u fantastičnoj opereti Johana Štrausa „Ciganski baron“, kao i kod mnogih drugih muzičara i kompozitora, da
pomenemo samo neke od njih. Ali
nećemo proširivati listu, imajući u
vidu drugu orijentaciju romske muzike i njenu ulogu u izražavanju i
očuvanju romskog identiteta.
Kao što je dobro poznato, Romi izvode lokalnu muziku u svakoj zemlji.
U Španiji oni prate duh španskog
mentaliteta i fokusiraju se na španski
ritam, melodiju i harmoniju. Da pomenemo kao primer flamengo, njegov fantastičan ritam i veoma atraktivnu i bizarnu odeću. Pomenućemo
i cigansku odeću Roma, koja predstavlja modifikaciju indijske odeće.
Ciganska odeća, sa specifičnim romskim odlikama: raznolikost boja,
brojni ornamenti na rukama i telu, sa
posebnim modelima, otkrivenim stomacima, karakteristikama koje su
ovde donete iz Indije, sada je postala
tradicionalna romska odeća. Kada se
radi o odeći, mi tvrdimo da je postignut uspeh sa romskom odećom.
I muzika i odeća za flamengo u Španiji
vode poreklo iz romske muzike, što
može da se vidi u arhitektonskom i
skulptorskom centru Al-Hambra u
Španiji.
Slični napori treba da budu učinjeni i
kada se radi o romskoj muzici, koju
treba iskoristiti za izražavanje našeg
identiteta. Romska muzika svuda
treba da bude stvarana u skladu sa
specifičnom harmonijom i ritmom karakterističnim za Rome. Da bi se to
postiglo, moramo da se oslonimo na
indijsku muziku i njene elemente, a
da u isto vreme zadržimo elemente
lokalne muzike. To će pomoći stvaranju originalne i specifične romske
muzike. Ova vrsta muzike je pre rata
pravljena u Gnjilanu. Ipak, to je bilo
samo osnovno i nedovoljno. Takva
muzika ovih dana može da se vidi u
Albaniji i Makedoniji. Kao rezultat
54
Romi, Aškalije i Egipćani
toga, ova muzika se sve više pretvara
u veoma atraktivnu stvarnost.
Romska odeća na Kosovu je veoma
raznolika. S jedne strane Romi koriste
odeću sa turskim i arapskim elementima: dimije sa štrikanim košuljama,
prslucima i veoma atraktivnim cipelicama, ukrašenim različitim bojama.
Romi treba da nastave da koriste takvu odeću jer je ona tradicionalno
kosovska.
Ali pored ove odeće, Romi treba da
koriste i veoma poznatu romsku
odeću – „cigansku odeću“. Tu veoma
lepu i atraktivnu nošnju koja je nedavno postala pravi hit koriste i drugi.
Na kraju, mi Romi moramo da pokažemo da potičemo iz Indije. U Indiji se
koriste različite vrste nošnji u zavisnosti od regiona. Jedna od najpoznatijih i najistaknutijih nošnji je nošnja koja se zove „sari“. To je veoma
lepa i atraktivna odeća. Mi koristimo
taj odevni predmet na našim koncertima i drugim folklornim dešavanjima
u Prizrenu. Taj isti odevni predmet se
koristi i na skupovima i venčanjima.
Dakle, Romi su poznati po tri različite
vrste nošnji koje se koriste na Kosovu.
Veroispovest Roma
Prva vera Roma bio je Budizam. Ipak,
tokom njihovih migracija i prelazaka
iz jedne zemlje u drugu, Romi su uzimali druge vere, sa ciljem da se prilagode nekoj zemlji, na isti način kao
što je to bio slučaj i sa drugim odlikama romskog identiteta. Danas
Romi imaju tri vere: muslimansku,
katoličku i pravoslavnu. Roma muslimana danas ima širom Kosova. Pre
sukoba, bilo je veoma malo Roma
pravoslavaca u Orahovcu, Suvoj Reci
i na nekim drugim mestima. Većina
Roma u Albaniji su takođe muslimani.
Romi koji žive u Grčkoj, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji i Rusiji su pravoslavni.
U drugim zemljama, lokalni Romi su
katolici. Znači da Romi imaju istu veru
kao i Albanci.
Svest o etničkoj pripadnos
Svi Romi, ovde i širom sveta, su isti.
Kultura
Neke razlike potiču iz ekonomskog i
društvenog razvoja, tako da su neki
Romi u boljem položaju, imaju bolje
kuće, garderobu i poslove koji su rezultat višeg životnog standarda. Neki
drugi Romi žive u veoma teškim uslovima: njihove kuće su izgrađene od
veoma lošeg materijala; drveta, kartona i plastičnih kesa. Imaju mnogo
dece i nizak nivo obrazovanja.
Romi se razlikuju i po svojim poslovima. Neki od njih su kovači, drugi su
poljoprivrednici, neki su muzičari,
drugi se bave trgovinom, a ostali rade
druge poslove. Romi se takođe
međusobno razlikuju prema nivou
svesti o etničkoj pripadnosti. Romi
koji ne priznaju da pripadaju romskoj
zajednici su često oni koji imaju bolji
ekonomski status i koji se kriju iza
različitih nacionalnosti. Oni zasnivaju
to nepriznavanje na romskom jeziku,
koji neki Romi ne govore zbog potpune asimilacije. Ali treba da se zna
da je jezik jedna od odlika etničke pripadnosti. Sve druge odlike su im iste
kao i kod Roma. Oni imaju veze samo
sa Romima i venčavaju se samo sa
Romima. Ti Romi nemaju nikakve
veze sa drugim ljudima, tako da ovi
drugi ne prave nikakvu razliku između
Roma, već ih sve smatraju istim. Na
ovu temu je napisan članak pod naslovom “Ko su Aškalije i Egipćani?”
Generalno, postoji veoma nizak nivo
svesti o romskoj nacionalnosti, posebno kod Roma sa boljim ekonomskim
– društvenim statusom, koji se kriju u
senci drugih i izjašnjavaju se da nisu
Romi.
*
*
*
Romi u multietničkoj, demokratskoj,
nezavisnoj i suverenoj državi Kosovo
su ravnopravni sa ostalim zajednicama. Oni nisu bili ovde u poslednjih
50 ili 100 godina, oni su došli ovde
pre više vekova. Naši preci su pokopani i počivaju ovde na Kosovu. Zbog
toga Romi smatraju Kosovo svojom
domovinom pa zato izreka „kuće
mogu da budu naše, ali zemlja ne“ ne
važi. Ja kažem sa punom sigurnošću
da je Kosovo i naša zemlja.
Kultura
Romi, Aškalije i Egipćani
55
evropski magazin
UMETNOST U
AKCIJI, MAŠTA
POKREĆE
ROMSKU
OMLADINU,
PLEMETINA
PLANETI
Umetnost u akciji bila je međunarodna razmena mladih koja je okupila
oko 60 mladih ljudi sa Kosova, iz Srbije, Nemačke i Francuske, ali za sve
nas to je bilo mnogo više od razmene
mladih.
Neko bi mogao da se pita zašto je izabrana Plemetina. Većina ljudi na Kosovu zaista ne zna gde je Plemetina.
Neki ljudi su čuli za nju samo zbog
toga što je u blizini Kosova, termoelektrane na ugalj, dok su neki čuli za
nju “zahvaljujući” socijalnim zgradama ili “bivšem kampu za IRL”, ali
ipak većina ljudi ne zna gde je Plemetina.
Pre dve godine grupa volontera iz Srbije, Poljske, Italije i Francuske došla
je u Plemetinu u Centar za učenje
Balkanskih suncokreta da bi organizovala radionice o životnoj sredini sa
romskom decom i omladinom. To je
bio njihov prvi boravak u Plemetini i
po prvi put su na jednom mestu videli
toliko puno nepravdi.
Iako vođena mešovitim utiscima i
osećanjima, grupa lokalnih mladih
ljudi „kontaminirala“ je grupu volontera pozitivnim vibracijama, tako da
su nastavili da se vraćaju. Ubrzo je u
Plemetini, u maju 2010. godine
rođena ideja o osnivanju mirovne organizacije koja će poseban fokus staviti na prava mladih Roma, Aškalija i
Egipćana. GAIA je osnovna uz podršku Balkanskih suncokreta (Balkan
Sunflowers) i Service Civil International, dok su glavni osnivači bili mladi
Romi, Aškalije, Egipćani, Albanci i Srbi
sa Kosova. Samo nekoliko meseci od
svog osnivanja, GAIA je zajedno sa
Romawood, počela da razvija ideju o
organizovanju događaja Umetnost u
akciji. Romawood je organizovala
2010. godine, u okviru IMAGelN’AIR
filmskog festivala u Gnjilanu, desetodnevnu umetničku radionicu sa
mladim Romima iz Francuske, Nemačke i sa Kosova. Na osnovu ovog
iskustva i zbog toga što dele zajedničke postupke i interese, GAIA i Romawood su zajedno napravili ovaj
novi projekat.
Cilj ove razmene mladih bio je da se
stvori međukulturni kreativni prostor
i mogućnosti za eksperimentisanje sa
umetnošću i kulturom kao alatima za
socijalnu promenu. U suštini, to je
ono što se ovde zaista i desilo.
Ostalo je mnogo neiskazanih emocija
i osećanja, nadamo se za neke buduće akcije. Za neke od mladih eksperata i aktivista ovo nije bilo prvi put
da borave na Kosovu, ali za one koji
su po prvi put došli ovde, izazov da
razumeju nije bio lak.
Iako postoje brojni socijalni, ekološki
i politički problemi u zajednici u Plemetini, prioritetna pitanja su definisana zajedno sa lokalnom omladinom. Mladi su sa puno entuzijazma
odabrali sledeće teme: socijalna
isključivost, mobilnost, situacija u
kampu u Plemetini, ekološka nepravda izazavana zagađenjem iz termoelektrana.
MISLI. UČI. DELUJ.
Ovo je jedan od slogana koje su sastavili učesnici razmene mladih,
Umetnost u akciji. Kroz 5 različitih radionica, imali su priliku da uče, razmenjuju i razvijaju nove veštine, ko-
riste nove medijske alate i izraze se
na kreativne i umetničke načine.
Umetnost u akciji bila je takođe mesto za razmenu najboljih praksi među
učesnicima i ekspertima iz Francuske, Nemačke i sa Kosova. To je
urađeno kroz radionice na temu muzike, videa, fotografije, plesa i kreativnog aktivizma. Pošto je to bilo prvi
put da se toliko mnogo mladih ljudi
veoma različitog porekla sretne u Plemetini sa istim ciljem, gde su proveli
dve nedelje živeći i radeći zajedno na
istom mestu, granice, taktike i moguća postignuća su dovedeni u pitanje.
Definisani su okvir i gruba forma, ali
je koncept bio popunjen od strane
najiskusnijih aktivista, umetnika i
skoro po prvi put uključene lokalne
omladine. Za dve nedelje napravljeno
je 5 kratkih dokumentarnih filmova i
videa, komponovane su 4 pesme, pripremljena je plesna koreografija, napravljena je foto izložba i predstavljeni su ekološki problemi.
Svi rezultati su prezentovani 3. septembra u centru Prištine. Ovo je možda bio jedan od prvih javnih događaja na otvorenom u Prištini koji je
održan na romskom i srpskom jeziku.
To je bilo snažno, inspirišuće, pozitivno i ohrabrujuće. neki od mladih
sanjali su o tom trenutku - da pevaju
na svom jeziku pred javnošću, koja
uživa i podržava ih. Neki drugi želeli
su glasno da kažu da su ponosni što
su Romi i da zaslužuju isto kao i ostali
- oni imaju ista prava kao i drugi i da
će učiti kako da se bore za sebe na
kreativne načine. Ovom akcijom
evropski magazin
mladi iz Plemetine su podelili svoju
zabrinutost u vezi pitanja koja utiču
na njihovu budućnost. Sve to je glasno iskazano u Deklaraciji koja je podeljena publici i poslata lokalnim
predstavnicima. Kao simbolična koincidencija, akcija je održana ispred Ministarstva za omladinu, Ministarstva
za energetiku i rudarstvo i Kosovske
elektrodistributivne kompanije. Šteta
je što niko od njihovih predstavnika
nije bio prisutan tog dana, pošto su
mladi iz Plemetine imali puno toga
da podele.
To je samo početak njihove borbe
koja će trajati tokom celog života.
Dok mladi u Nemačkoj i Francuskoj
mogu da biraju kako će i gde će provesti sledeću godinu studirajući ili volontirajući, mladi iz Plemetine moraju
da odaberu pub za svoju borbu. Nji-
56
Romi, Aškalije i Egipćani
hova ljudska prava se krše od trenutka kad su rođeni. Njihova sredina je
zagađena prašinom i dimom iz termoelektrana poslednjih 50 godina.
Oni nemaju pristup javnom prevozu
koji bi ih povezao sa većim mestima
kao što su Obilić ili Priština. Većina
njih još uvek živi u strahu od diskriminacije ili da će biti povređeni.
Za mlade u kampu situacija je još
gora. Oni su bili prinuđeni da napuste
svoje domove u koje se nikad neće
vratiti. Oni žive u siromaštvu, u socijalnim zgradama u kojima su životni
uslovi daleko od prihvatljivih i nikada
ne dobiju šansu da se razvijaju, uče,
putuju.
Ovom razmenom mnoge stvari su
urađene po prvi put. Lokalna omladina i međunarodni učesnici su imali
priliku da igraju, pevaju, sviraju, da
Kultura
pokažu i da kažu. Prištinska publika je
imala priliku da posmatra, sluša,
uživa, vidi i čuje.
Ova razmena mladih može samo da
nas još više inspiriše, jer je moguća i
vredna svakog napora, neprospavanih noći, dana bez vode i struje, jer
promena može da se oseti i da se
prepozna, ako zaista verujemo u to.
(Milica Milović, koordinator projekta
Umetnost u akciji i Helena Poucki,
član GAIA i ekspert za pitanja životne
sredine.)
Filmovi Umetnost u akciji www.youtube.com/user/gaiakosovo
Muzika Umetnost u akciji http://soundcloud.com/gaiakosovo
Preuzmite Deklaraciju mladih iz Plemetine i dodatne informacije o projektu: http://gaiakosovo.wordpress.com/
Kontakt [email protected]
Umetnost u akciji su podržali Francusko-nemački fond u
trećim zemljama, Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) i Institut za otvoreno društvo (Budimpešta).
Kultura
Romi, Aškalije i Egipćani
57
evropski magazin
ROMSKE
PROJEKCIJE,
FILMOVI ZA
PROMENU
Filmovi koje su
napravili Romi
i o Romima
Charlotte Bohl
“Moj životni pravac je pravljenje filmova o Romima, tako da ljudi mogu
da razumeju romsku kulturu, istoriju,
umetnost, a takođe i borbu sa kojom se
suočavaju u svakodnevnom životu. Ali
filmovi koji nemaju publiku nisu filmovi.
Potrebno mi je mesto na Kosovu na
kojem mogu da prikažem moje filmove
o romskoj zajednici, ali takođe i radove
stotina drugih filmskih stvaralaca širom sveta koji dovode u pitanje pogrešno predstavljanje, stereotipe i socijalnu nepravdu prema Romima. Ovi
filmovi su morali da budu prikazani,
da bi se čule njihove priče. Tako je sve
počelo kada se radi o Rolling Film Festivalu”.
Sami Mustafa, osnivač i umetnički direktor Rolling Film Festivala;
Osnovan 2009. godine, Rolling Film Festival je rođen zahvaljujući kreativnosti
mladog romskog filmskog stvaraoca
Sami Mustafe i uz podršku Balkan
Sunflowers (Balkanski suncokreti), posebno bivše koordinatorske projekata
Lare Kork, u saradnji sa NVO Romawood.
Stvaranje filmskog festivala sa ovom
temom nije bio lak zadatak. Ali snažnu
motivaciju tima pokretalo je osećanje
potrebe i hitnosti da se odgovori na nedovoljnu svest šire javnosti na Kosovu
o Romima i na značajnu diskriminaciju
i predrasude prema njima. Romi se
suočavaju sa istim pogrešnim predstavljanjem i u drugim evropskim zemljama, ali na Kosovu mnogi etnički Albanci smatraju za njih da su ’držali
stranu’ Srbima u toku sukoba iz 1999.
godine, pa ih zbog toga često tretiraju
sa prezirom.
Kako da se stane na kraj ovom negativnom imidžu Roma na Kosovu? Kako
da se izmeni nedovoljna svest? To su
pitanja na koje Sami pokušava da odgovori u svom svakodnevnom radu
kao romski filmski stvaralac.
Izazov koji predstavlja mašta
Obrazovanje, zdravstvo i zapošljavanje su potrebni da bi se krenulo napred. Ali i ljudskoj pažnji takođe treba
posvetiti pažnju. To može da se postigne kroz snagu kulture, koja je od suštinske važnosti za stvaranje otvorenih, inkluzivnih društava kroz
ohrabrivanje debate i stvaranje prostora za interakciju i za javno i političko izražavanje.
Film je izuzetno moćan medijum. On
može da dotakne i inspiriše publiku i
bude obećanje promene kolektivne zastupljenosti. Filmski stvaraoci mogu da
pomognu transformaciju mentaliteta
kroz njihove priče i kvalitet njihovog izražavanja.
Ali filmovi takođe mogu da doprinesu
postizanju suprotnih, negativnih ili destruktivnih rezultata. Dakle, filmski festival da, ali uz pažljivu selekciju. To je
bio jedan od najvećih izazova Rolling
Film Festivala. Proces selekcije je morao da obezbedi da RFF ne doprinosi širenju ili jačanju stereotipa o Romima ne samo negativnih, već i pozitivnih
stereotipa. Egzotično i romantično portretisanje može da koegzistira, da legitimitet i ojača negativne stereotipe.
Talentovani i poznati filmski stvaraoci
takođe flertuju sa pozitivnim stereotipima. Rolling Film Festival je odlučio da
o ovom pitanju treba razgovarati.
Od Roma i o njima
Jedan od odgovora na ovaj izazov bio
je da se uključe filmovi koje su napravili Romi, što je obezbedilo da se portretiše uravnoteženo viđenje Roma.
Romski filmski stvaraoci imaju različitu
perspektivu o svojim zajednicama u
odnosu na filmske stvaraoce koji nisu
Romi. Projekcije filmova koje su uradili
romski i neromski filmski stvaraoci
obezbeđuju uravnoteženiju sliku u javnosti. Takođe, romski filmski stvaraoci
ne prave uvek filmove o Romima. Dakle, mi takođe želimo da podržimo
ovakve inicijative i promovišemo njihov rad kao umetnika.
Prvo prikazivanje
Na prvom festivalu 2009. godine, tokom tri dana je prikazano dvadeset
šest filmova, uključujući kratke, duge,
fičerse, dokumentarne, profesionalne
i prve filmove.
Posle svakog prikazanog filma organizovane su diskusije – u nekim slučajevima sa filmskim stvaraocima, koji su
pozvani tim povodom. Tokom ovih diskusija obuhvaćene su teme kao što su
obrazovanje, identitet, rodna pitanja,
istorija, posledice stereotipa i razlike između romskih, aškalijskih i egipćanskih zajednica na Kosovu.
Kvalitet filmskog programa nije bio jedini uspeh ovog prvog izdanja. RFF je
imao 1700 posetilaca, neverovatnu podršku publike i pokrenuo je važnu akciju festivala: Prikazivanje u školama.
Projekcije u školama – randevu sa
mladima
Oko 600 mladih je učestvovalo na prezentaciji filmova praćenih diskusijama
evropski magazin
i „pozorištem stani i deluj“ o diskriminaciji i predrasudama. Edukatori iz zajednice su pomogli sprovođenje ovog
programa. Program u školama je imao
i najbolje i neke od najtežih trenutaka
festivala. Diskusija je iskristalisala da
najveći deo mladih stanovnika Kosova,
čak i u najboljim ili najprogresivnijim
školama u glavnom gradu, ima
ekstremno snažne predrasude i stereotipe o Romima.
Program je otvorio razmišljanja za
istraživanje, pa je 2011. godine „RFF
započeo svoje putovanje“ i doneo magiju bioskopa u zajednice i školske programe u devet gradova širom Kosova.
Više od 1300 đaka je učestvovalo u
diskusijama i projekcijama.
Ovaj školski program je održan posle
4 dana prikazivanja programa u Prištini (Pozorište ODA). Drugi festival je
udvostručio broj gledalaca, sa blizu
3000 posetilaca, uključujući prikazivanje u Prištini, na točkovima, u školama
i na projekcijama u zajednicama. Brzi
razvoj između dva festivala nosi
obećanje održivosti.
58
Romi, Aškalije i Egipćani
Projekcije.... način da se sretnemo
Tokom prvog festivala 2009. godine,
61% anketiranih gledalaca se identifikovalo kao kosovski Albanci, dok se
samo 3% identifikovalo kao kosovski
Romi. Balkan Sunflowers i Romawood
su sproveli ove godine kampanju u romskim zajednicama da bi povećali broj
Roma koji prisustvuju projekcijama.
Za razliku od Prištine, koja ima dinamičan kulturni život, većem delu Kosova nedostaju kulturne aktivnosti i infrastruktura. Romska zajednica na
Kosovu živi van Prištine. Romska omladina ima veoma malo mogućnosti da
se kreće, bilo zbog ekonomskih razloga, ili zbog nepostojanja slobode kretanja. Veći deo njih ima slab pristup
kulturnim aktivnostima.
Kako je moguće da se promeni negativno mišljenje o Romima ako oni koji
nisu Romi nemaju mogućnost da se
sretnu sa Romima?
RFF je organizovao prevoz iz okolnih
mesta da bi olakšao prisustvovanje
mladih Roma. Svake večeri mladi iz
Gračanice, Plemetine i Kosova Polja su
prisustvovali festivalu. Za veliku većinu
to je bio prvi put da su u bioskopu, ili
Kultura
čak da prisustvuju nekom događaju u
Prištini.
Iako je s jedne strane prisustvo romske
publike bilo izuzetno ove godine, pri
čemu je više od polovine prisutnih na
otvaranju festivala bilo iz romske zajednice, na žalost veoma mali broj
predstavnika iz kosovskih institucija je
prisustvovao ovom događaju. Loša komunikacija? Politička nestabilnost u
tom periodu? Nepostojanje interesa i
želje za učestvovanjem? Rolling Film
Festival mora da revidira svoju strategiju za naredni festival.
RFF je prikazao u 2011. godini više od
30 filmova iz celog sveta i inspirisao
promenu, prilagođvanje i očuvanje
romskog života u današnjem društvu.
Dok su se ove priče odnosile na Rome
i govorile o Romima, uspeh pripovedača je u tome što su to univerzalne
priče o sukobu tradicije i savremenog,
o gubitku nade, o kući i novim granicama, o ponosu i predrasudama, o humoru i očaju.
Izabrani filmovi su pronađeni zahvaljujući pozivu za slanje filmova, ali takođe i kroz obimno istraživanje o romskoj kinematografiji, korišćenjem
Kultura
mnogih različitih mreža za pronalaženje filmova i ohrabrivanje filmskih stvaralaca da prikažu svoje radove. U užem
izboru je bilo preko 70 filmova koje je
pregledao festivalski žiri. Jedan od ciljeva ovogodišnjeg programa bio je da
se odaberu određene teme koje bi bile
obrađivane svake večeri. Dva ili tri
filma koja su govorila o određenoj temi
su prikazivani jedan za drugim.
Publika je došla ne samo da gleda filmove, već i da uživa na koncertima, izložbama slika i fotografija, poeziji i malim performansima.
Prikazivanje ali i produkcija
Prikazivanje filmova je važna misija
RFF. Ali to nije dovoljno. Da bi se napravile promene na Kosovu moramo
da obezbedimo prostor da se čuje glas
mladih Roma i da ih dovedemo na pozornicu. Oni su ti koji mogu da utiču na
probleme u svojim zajednicama. Oni su
ti koji moraju da budu osposobljeni.
RFF smatra da oni to mogu da urade
kroz pravljenje filmova i korišćenje novih tehnologija. Njima možda nedostaje sloboda kretanja, ali svi oni imaju
mobilne telefone i nalog na Fejsbuku.
Medijska i filmska pismenost je mogućnost koja je apsolutno od suštinske
važnosti za život u demokratskom dru-
Romi, Aškalije i Egipćani
59
evropski magazin
štvu. To pomaže razvoju kritičkog mišljenja, učestvovanja i samoizražavanja. Postoji snažna potreba za povećanjem nivoa medijske pismenosti
većine ranjivih ljudi u Evropi, kao što su
Romi, i pružanje mogućnosti za analizu
i produkciju medija i filmova, tako da
oni mogu da se bore za svoja prava i
doprinesu uklanjanju negativnog kolektivnog mišljenja.
Zbog toga je RFF bio mesto ne samo za
prikazivanje u 2011. godini, već i za
produkciju filmova. Sa puno energije i
par inovativnih ideja, mladi Romi iz različitih mesta na Kosovu su napravili 15
kratkih filmova mobilnim telefonima.
Ovi filmovi su prikazani u Prištini u noći
čija je tema bila Romske umetničke
inicijative i kreativnost, posle čega su
podeljene nagrade. Kratki filmovi su
posle toga dobili nagrade i na drugim
evropskim filmskim festivalima.
potrebnih za postojanje Rolling Film
Festivala.
Ali to nisu jedini izazovi sa kojima se
suočava ono što je danas najveći romski događaj na Kosovu i jedan od malobrojnih festivala posvećenih romskoj
kinematografiji u svetu.
Još puno više toga treba uraditi da bi se
postigli naši ciljevi i napravila promena.
Možda je najvažnije napraviti dugoročni program i plan aktivnosti za celu
godinu kao što je „Romski filmski klub“,
redovan školski program i razvoj dugoročnog partnerstva sa školama, zajedno sa dugoročnim radionicama i
obukom za mlade Rome iz pravljanje
filmova. Ovaj razvoj, dopunjujen samim festivalom, dao bi dugoročnu putanju i održao obećanje stvaranja još
jačeg društvenog uticaja.
Treći RFF biće održan u oktobru 2012.
godine. Nastavimo dalje…..
Hajde da nastavimo u 2012.
(Autorka je Koordinator projekta
Rolling Film Festivala)
Pažljiv odabir filmova, svečana dešavanja oko festivala, strategija uspostavljanja kontakta sa zajednicom i publikom, posebne akcije u cilju
dopiranja do specifične publike, edukacioni programi, prostor za mlade
Rome da se iskažu i demokratizacija
filmske prakse: to su neki od sastojaka
————————————————
www.balkansunflowers.org
www.romawood.wordpress.com
www.rollingfilm.org
Rolling Film Festival ne bi mogao da bude organizovan bez organizatora“Romawood” i “Balkan Sunflowers Kosova” i bez
podrške sponzora: Kosovska fondacija za otvoreno društvo,
Filmovi koji su bitni- Amnesty Internationala, Institut za otvoreno društvo, Savet Evrope, Kampanja Dosta!, ambasada
Švajcarske na Kosovu i ambasada Francuske na Kosovu.
evropski magazin
60
Romi, Aškalije i Egipćani
Fotografije upotrebljene za ovo izdanje Evropskog Magazina
Chachipe takmičenje u fotografiji
Mnoge od fotografija koje su objavljene u izdanju Evropskog magazina o
Romima, Aškalijama i Egipćanima bile su među fotografijama koje su
učestvovale na Čačipe izboru za najbolju fotografiju koji su organizovale Fondacije za Otvoreno Društvo i OSA Archivum. Čačipe na romskom jeziku znači
„istina“
ili
„realnost“,
a
može
da
znači
i
„pravo“.
Prvo Čačipe takmičenje koje je održano 2007. godine bilo je u vezi fotografija koje su se bavile temama Dekade inkluzije Roma 2005-2015 – obrazovanje, zapošljavanje, stambena pitanja i zdravstvo – koje su razbile
predrasude u tradicionalnom portretisanju Roma. Drugo takmičenje koje je
organizovano 2008. godine, Čačipe Mladi, bilo je otvoreno za mlade ljude
koji su fotografisali Rome i njihove živote u zemljama obuhvaćenim Dekadom. Takmičenje Čačipe Mladi imalo je za cilj da pomogne borbi protiv vizuelnih stereotipa koji se pripisuju Romima i da predstavi Rome i njihovu
kulturu sa osećanjem i umetnički.
Treće takmičenje, Čačipe Mape, staviće poseban naglasak na geografsku rasprostranjenost romske kulture i simboličnu izradu „nove mape“ događaja
i aktivnosti koji se odnose na Rome. Održavanje takmičenja je planirano za oktobar 2011. godine.
Za više informacija i za dodatne fotografije posetite www.chachipe.org.
Čačipe fotografije koje su objavljene u ovom izdanju Evropskog magazina:
© Nina Nikolova: naslovna stranica
© Valentin Hristov: strana 2
© Slobodan Simić: strana 4
© Zoltan Balogh; strane 5 i 35
© Dimitar Apostolov: strane 6 i 22
© Krisztian Kondor: strane 23 i 25
© Lucian Enasoni: strane 24 i 56
© Decebal Codruta: strana 26
© Sandor Naske: strana 29
© Therese Lippold: strana 41
© Ognjen Ademovski: strana 52
© Tamas Fabianffy: strana 55
© Kincso Salat: strana 58
© Boris Kocis: strana 59
Romi, Aškalije i Egipćani
61
evropski magazin
Radionica Fotografije „U mojim Očima”
Veliki broj fotografija u ovom izdanju Evropskog magazina o Romima,
Aškalijama i Egipćanima su rezultat fotografske radionice organizovane u
6 centara za zajednice u 5 opština u okviru kulturne komponente podrške
EU sprovođenju RAE Strategije. 60 fotografija koje su nastale u toku održavanja radionica bilo je izloženo u Nacionalnom pozorištu tokom jednonedeljnog Festivala Roma, Aškalija i Egipćana koji je održan u periodu od
23-29 maja 2011. godine u Prištini, Prizrenu i Mitrovici.
Podrška EU sprovođenju RAE Strategije je projekat koji finansira EU, kojim
upravlja Kancelarija za vezu evropske komisije na Kosovu, a koji sprovodi
Kosovska fondacija za otvoreno društvo.
Za više informacija i za dodatne fotografije posetite
http://www.festival2011.info
© Sergjan Morina, Đakovica: strana 7
© Ibrahim Hajdari, Mitrovica: strana 8
© Gylten Vashall, Prizren: strane 12 i 18
© Egzon Krzeyiu, Uroševac: strana 19
© Kujtim Salihi, Mitrovica: strana 20
© Jemina Osmani, Prizren: strana 36
© Sognita i Sunaj Trefuni, Đakovica: strana 51
Projekti Kosovske Fondacije za Otvoreno Društvo
Takođe želimo da se zahvalimo Romedia Foundation iz Budimpešte na fotografijama urađenim tokom produkcije dokumentarnog filma IŠČUPANI.
Ovaj dokumentarac koji se bavi pitanjem repatrijacije zajednica Roma,
Aškalija i Egipćana iz zapadnih zemalja inicirali su i finansirali Kosovska fondacija za otvoreno društvo i Romske inicijative.
Zahvaljujemo se i Balkanskim Sunflowers Kosova i GAIA na fotografijama
napravljenim tokom izvođenja Rolling Film Festivala i projekata Umetnost u akciji.
Download

Untitled