Godišnji izveštaj
2010
Kosovska Fondacija za Otvoreno Društvo
2
Godišnji izveštaj 2010
Sadržaj
Izveštaj Fondacije 2010 Budžet Fondacije
|05
|09
Programi
Program za Evropske Integracije i Dobro upravljanje
|15
Program za Manjine i Rome
|59
Program za Civilno Društvo
Program za podršku letnjim/zimskim
Školama i međunarodnim sastancima
Program Istok-Istok Partnerstvo preko granica
Programi mreže OSI
|87
Fond za hitne slučajeve
|107
|111
|115
|123
Izveštaj
Fondacije
Godina 2010, je godina značajnih
promena na Kosovu. Ove promene
su uglavnom bile predviđene
dvogodišnjom Strategijom Fondacije
2008-2010. Kosovo još uvek prolazi
kroz unapređenu fazu tranzicije
i stvaranja države, zaostajući
od drugih zemalja iz regiona, u
procesima evropske integracije,
kao i sa brojnim međunarodnim
organizacijama sa prefiksom UN.
Važno je da se utvrdi da se ove
godine nisu realizovali scenariji koji
su predvideli destabilizaciju zemlje,
što bi dovelo do potpune blokade
razvojnih procesa kao i onih koji
doprinose unapređenju demokratskih
institucija.
Kraj 2010.godine je doneo velike
političke promene. Nakon ostavke
Predsednika Kosova, Fatmira
Sejdiua, i ostavke Vlade kao rezultat
razbijanja vodeće koalicje PDK-LDK,
zemlja je ušla u krizu upravljanja
i objavljeni su prevremeni izbori,
koji su održani 12.decembra 2010.
Rezultati ovih izbora još uvek nisu
poznati, zbog brojnih nepravilnosti
koje su ih pratili. Izbori su do sada
ponovljeni u 6 regiona Kosova
kao i prebrojavanje glasova, koje
jeobavljeno u velikom delu biračkih
mesta.
Fondacija je predvidela da se tokom
2010.godine bavi sa tri važna
pitanja: (1) unapređenje agende
integrisanja zemlje posebno u EU,
(2) podrška inicijativama za bolje
integrisanje etničkih manjina, pored
borbe za njihovim individualnim i
kolektivnim pravima i (3) jačanje
kapaciteta vladinih institucija za
dobro upravljanje, i civilnog društva,
za ostvarivanje svoje uloge kao
grupa za pritisak, ali i partner vlade
u javnoj politici. Ova pitanja su
prioritetna i dugoročna, i dalje ostaju
primarna odrednica Fondacije i u
narednim godinama.
Tokom 2010, Kosovo je donekle
napredovalo sa svojom agendom
integracije: blizu je da preduzme
uputstvo za liberalizaciju viznog
režima, popunilo je upitnik za
uspostavljanje trgovinskih odnosa sa
EU, započelo je Dijalog o Stabilizaciji
Pridruživanju i potpisalo nekoliko
ugovora sa zemljama članice EU-a
za repatrijaciju svojih građana, kao
preduslov za početak dijaloga za
liberalizaciju viza. U Briselu, tokom
2010, bilo je više inicijativa za
prihvatanje Kosova u svoje planove
za integraciju zapadnog Balkana,
iako su do sada nedostajali konkretni
koraci.
Posle proglašenja nezavisnosti,
i pozitivnog mišljenja MSP-a,
postoji više ohrabrujućih znakova
za integrisanje kosovskih Srba
u kosovsku realnost, a posebno
onih koji žive južno od reke Ibar.
Po prvi put Srbi su učestvovali na
lokalnim i centralnim izborima za
uspostavljanje srpskih opština u
skladu sa Ahtisarijevim planom.
Ostale zajednice, pogotovo RAE,
nemaju političkih problema za
integrisanje, ali su i dalje ranjiva
grupa koja treba da bude na vrhu
razvojne agende zemlje.
5
6
Godišnji izveštaj 2010
Godina 2010, je pogotovo
dovela do nekoliko koruptivnih
skandala u kojima se sumnja da
je učestvovao jedan deo Vlade
Kosova. Akcija EULEX-a za otkrivanje
i kažnjavanje ovih skandala je
prihvaćena sa puno optimizma i
podrške od većine građana, i ovde
je civilno društvo odigralo veoma
pozitivnu i mobilizacijsku ulogu,
za obelodanjenje i kažnjavanje
ovih zločina. NVO su sada ne samo
dobro strukturisane za praćenje
slučajeva zloupotrebe sile zakona,
nego i pokazuju konkretne rezultate.
Uloga fondacije u ovom pravcu je
bila ključna, ne samo kao podrška
NVO-ma u izgradnji transparentnosti
i odgovornosti, nego kao i nosioc
operativnih projekata u tom pravcu.
Kosovska agenda za integraciju je
realizovana kroz Program evropskih
integracija, kroz operativne projekte
fondacije, i sa davanjem grantova
(vidi grafikon o ishodima/Outcome
chart). U proleće 2010, osnovano je
Ministarstvo za Evropske Integracije.
Ovo je bio odgovarajući trenutak
koji je omogućio fondaciji da podrži
ovo novo Ministarstvo u ponovnom
stvaranju novog zamaha u odnosima
sa EZ. Na operativan način, fondacija
je preduzela nekoliko aktivnosti
kako bi sastavila odgovarajuću
i funkcionalnu agendu ovog
Ministarstva, kako bi našli izazove
integracije. Susreti između Vlade,
Ministarstva, KVEK-a i Nevladinih
organizacija sa evropskom agendom,
organizovani su od strane Fondacije,
i rezultovali su akcionim programom
Ministarstva za Integracije, koje je
zvanično uvedeno od strane Vlade
u junu 2010. Takođe, kroz Fond
za Razvoj Kapaciteta je imenovan
stručnjak za savetovanje ministra o
radu koji obavlja.
Operativni Projekat „Komuniciranje
sa Evropom“, podržan od strane
dodatnog fonda kojeg je Institut za
Otvoreno društvo dodelio fondaciji,
počeo je sa realizacijom u 2010.
godini. Da bi se proširila aktivnost
kosovskog civilnog društva i olakšala
komunikacija između odgovarajućih
društava, Kosovskog društva i
zemalja koje do sada nisu priznale
Kosovo, a koje su članice EU, u
2010, Fondacija je preuzela nekoliko
pokušaja kako bi približila civilne
lidere, poslanike i medije u Španiji,
Grčkoj, Srbiji sa Kosovskim liderima.
Ovaj projekat nastavljen je sa
sprovođenjem i u 2011, sa ostalim
zemljama, predviđenim u projektu.
Fondacija je ove godine posebno
radila u pripremi inputa građanskog
društva za Izveštaj o Napretku 2010.
Prema KVEK, saradnja sa nevladinim
organizacijama u ovoj godini je
bila bolja. Fondacija je sažela
komentarne civilnih stručnjaka kao
i organizacija koje su predstavljene
u Prištini i Briselu. Ovo je četvrta
godina da fondacija radi u tom
pravcu, i vidi se da komentari dati
od naših stručnjaka, bivaju sve više i
više prisutni u izveštaju o napretku.
Iskustvo Fondacije u radu sa velikim
projektima javnog zastupanja, sve
više dokazuje da jedan projekat
javnog zastupanja, povećava šanse
da se dobiju pozitivni rezultati,
ukoliko stalno vrše pritisak kod
donosioca odluka na donete
preporuke. Budući da se projekti
fondacije bave velikim pitanjima
kosovskog društva, operativne
kampanje zastupanja treba da
nastave sa radom sve dok se ne
istraže sve mogućnosti koje imamo.
Najbolji primer u ovom pravcu
jeste projekat „Živeti u Getou“,
koji je prikazan tokom 2009.
godine, i podstakao je niz pozitivnih
reakcija u Briselu i drugde. Ali,
pošto se zalaganje za uputstvom
faktički završava onda kada se
dodeli uputstvo o upotrebi (Dijalog
o viznom režimu), fondacija je u
2010, nastavila sa zalaganjem,
koristeći jedno drugo sredstvo i
mesto zastupanja-zalaganja. U maju
2010, je urađen jedan dokumentarni
TV film pod istim nazivom, koji je
između ostalog prikazan i u Briselu,
uz prisustvo šefova administracije EU
i civilnog društva koje tamo boravi.
Ovaj dokumentarni film je emitovan
najmanje deset puta na nacionalnoj
televiziji, i raspodeljen je brojnim
institucijama EU i u Skupštini. Istu
maršutu je proteklih godina imao i
projekat Fondacije „Moderna priča“,
koji je nakon 3 godišnjeg zastupanja
uspešno zaključen, jer su uzeti u
obzir gotovo svi predlozi koje je ovaj
studij obavio u vezi sa izgradnjom
novih termoenergetskih kapaciteta
na Kosovu. Studij i kampanja za
zastupanje „Živeti u Getou“ je
nagrađena trećim mestom, u Berlinu,
u januaru 2010, od strane mreže
think tenk evropskih organizacija
„PASOS“.
Škola za Evropske Integracije je
nastavila rad sa 10-om i 11-om
generacijom, koje su pripremile
još 110 osoba iz vlade, vladinih
agencija, policije, carina, medija i
civilnog društva, da bolje razumeju
procese integracije u Evropu i
vrednosti koje ona donosi. Drugi
operativni projekat ’Bridging Europe’
omogućio je povezivanje organizacija
na Kosovu u 2010, sa pitanjima ali i
sa sličnim organizacijama iz regiona
i šire. Mnogi grantovi su dodeljeni
za podršku ovih inicijativa. Dobro
upravljanje, kao deo Programa za
Evropsko Integrisanje, uglavnom je
podržano kroz ponašanje stručnjaka
za rad sa civilnim osobljem u
pružanju saveta i to političkih u
centralnoj i lokalnoj upravi. Više od
50 savetnika je podržano da radi
zajedno sa 24 subjekata kosovske
administracije. Ovaj projekat je
po prvi put finansijski pomognut
iz značajnih sredstava Norveške
Vlade, posredstvom UNDP-a, koja je
dodelila grant fondaciji u iznosu od
2.4 miliona dolara.
Rad fondacije tokom 2010.godine
u rešavanju pitanja manjinskih
zajednica je usmeren u dva pravca:
(1) Podrška za integrisanje RAE
(Roma, Aškalije i Egipćani) u
kosovsko društvo i (2) Integrisanje
ostalih etničkih zajednica, u prvom
redu srba, u kosovsku realnost.
Tokom 2010 su definitvno zaključeni
svi sporazumi sa kosovskom
vladom i Evropskom Komisijom, da
Fondacija preuzme vodeću ulogu
u podržavanju realizacije akcionog
plana vlade za integrisanje RAE.
U tu svrhu, Evropska Komisija je
dodelila Fondaciji grant od 1 milion
eura. Grant je dobijen u julu 2010.
Pored toga, Fondacija je nastavila sa
sprovođenjem specijalnog projekta
odobrenog od strane George Sorosa,
u vrednosti od 0.5 miliona eura,
za podržavanje strategije Vlade za
integrisanje RAE. Ovaj projekat je
ušao u fazu razvoja, gde se kroz 10
osnovanih opštinskih centara i kroz
uključivanje 5 opština unapređuje
infrastruktura i angažovanje
zajednica za realizovanje obrazovnih
projekata na svim nivoima,
zdravstvenim, i razvija projekte za
mlade iz ovih etničkih grupa. Grant
dobijen od Evropske Komisije (IPA
fonde), će veoma dobro dopuniti rad
fondacije u ovom smeru.
Isto tako, Fondacija je u proleće
2010, nastavila sa međunarodnim
zastupanjem za 3 pitanja Romske
zajednice: pristupanje Kosova u
Dekadi Roma, ponovna patrijacija
predstavnika RAE zajednice na
silu i pitanje zatvaranja romskih
kampova. U tom pravcu Fondacija
je zaključila i predstavila važan
studij za RAE na Kosovu, koji je
korišćen od strane mnogih naučnika
o problemu ovih etničkih zajednica.
Zalaganje koje je obavila Fondacija
i koje još uvek nastavlja je u
7
8
Godišnji izveštaj 2010
potpunosti usklađeno sa Inicijativom
roma, program mreže OSI. U martu
2010, realizovan je koordinativni
sastanak sa sekretarijatom Dekade,
RI (OSI) i Vlade Kosova, iz kojeg
je proizašla agenda za zastupanje
ka pridruživanju Kosova kao
punopravnog člana Dekade Roma.
Tokom jeseni 2010, održani su prvi
sastanci na nivou predsedništva
Dekade, koje ove godine predvodi
Češka Republika. Što se tiče
zatvaranja kampova RAE, Fondacija
je u 2010, realizovala nekoliko
kampanja javnog zastupanja
realizovanih putem jednog
televizijskog dokumentarnog filma
i nekoliko rasprava organizovanih
u prisustvu vlade Kosova i
međunarodnog faktora koji ima
nadležnosti da zatvori ove kampove
kako bi ponudio održivo rešenje
svojim stanovnicima.
Srpska zajednica je podržana nizom
operativnih projekata fondacije,
kao što je projekat podrške
Medija Centra u Gračanici, kao i
podržavajući najuspešnije srpske
NVO na terenu. Prisustvo civilnog
društva je posebno očigledno tokom
lokalnih izbora 2009, i centralnih
izbora u 2020., kada je po prvi
put učestvovala srpska zajednica,
u najvećem delu Kosova. Ostale
etničke zajednice se značajno
razvijaju, dok je i podrška Fondacije
kroz multietnički centar u Prizrenu,
kao i Foruma Bošnjaka i Turaka,
bila plodna: ove civilne manjinske
institucije se danas smatraju
najjačim promoterima multietničkih
projekata. Zastupanje bošnjaka
za obrazovna pitanja, kao i turske
zajednice za jezičku jednakost bilo
je veoma efikasno i promovisali su
niz pozitivnih promena na opštinske
vlasti u ovom pogledu.
Još jedna važna oblast delatnosti
Fondacije tokom 2010.godine,
bilo je da promoviše što više
rad kosovskih organizacija u
sastavljanju (javnih) i razvojnih
politika, kao i projekte zastupanja
za važna pitanja demokratske
izgradnje zemlje. U ovoj godini bilo
je zabeleženih projekata koji su
realizovani od strane NVO koje su
dokazale da su stvorile dovoljan
kapacitet sprovođenja. Fondacija
ih je podržala bilo dodeljivajući im
grantove za predložene projekte,
bilo dovodeći ih u mogućnost da
rade pod strukturom fondacije,
na operativnim projektima, koji u
brojnim slučajevima imaju više od
jednog sprovodioca. U nastavku ovog
projekta pruženo je više detalja o
ovim projektima.
Važna oblast delatnosti
Programa Civilnog Društva bila
je i promovisanje saradnje i
uspostavljanje strateških planova za
partnerstvo Vlada – Civilno Društvo.
Nastavljeno je sa sprovođenjem
projekta započetog u 2007, kada
je Fondacija, nakon niza učesničkih
radionca sa civilnim društvom i
Vladom, bila uspešna u sastavljanju
i usvajanju prvog memoranduma o
saradnji civilnog društva sa Vladom
Kosova. Godine 2009, mreža CiviKos
nastavila je da se bavi važnim
pitanjima u promovisanju interakcije
ova dva faktora. Tokom 2010,
izvršeno je restrukturisanje ove
mreže, koje je napravilo programske
i administrativne promene, i danas
sa novim osobljem i odborom
nastavlja da zastupa u nekoliko
oblasti čiji je cilj poboljšanje pravnog
i finansijskog stanja NVO na Kosovu,
posebno težeći na odobravanju
srednjoročne strategije strateške
saradnje NVO sa Vladom Kosova.
Budžet Fondacije u 2010.
godini
Fondacija je tokom 2010.godine
potrošila 3,073,272.39 eura, od
kojih je iz osnovnog bužeta bilo
1,631,055.99 eura, dok od sredstava
programa mreže OSI 487,078.40
eura. Novčana sredstva trećih
strana su u ovoj godini bila veća od
prethodnih godina – 955,138.00
eura. Budžetska struktura je
prikazana na sledećoj tabeli, koja
sledi iz grafičkih finansijskih analiza.
Treba pomenuti da je Fondacija u
2010.godini započela sa realizacijom
ugovora sa UNDP i Norveškom
Vladom, od kojih će dobiti grant od
2.4 miliona dolara za sledeće dve
godine, za sprovođenje projekta CBF.
Isto tako, tokom 2010, Fondacija je
započela i sa sprovođenjem granta
dobijenog od ECLO putem IPA
fondova – grant od 1 milion eura
koji će se realizovati tokom 2010 i
2011, za sprovođenje jednog dela
Strategije za integrisanje zajednice
RAE.
FINANSIJSKI PREGLED RASHODA KFOS-a
Za vremenski period Januar- Decembar 2010
Br. Specifikacija
Budžet Programa
1
3
4
Sredstva osnovnog budžeta
za godinu 2010 *
Ukupno
Potrošeno
Euro
Euro
1,766,490.00 1,631,055.99
% potrošeno
92.33
Ukupno:
1,766,490.00
1,631,055.99
92.33
Sredstva Programa mreže
OSI za 2010.godinu 2010
487,078.40
487,078.40
100.00
Ukupno:
487,078.40
487,078.40
100.00
955,138.00
955,138.00
100.00
955,138.00
955,138.00
100.00
3,208,706.40
3,073,272.39
Sredstva treće strane za
2010.godinu 2010
Ukupno:
Ukupan budžet:
Preostala sredstva osnovnog budžeta su povezana sa projektom
„Komunicirati sa Evropom“ i prenose se u 2011. godinu.
9
Troškovi na osnovu programa
Shpenzimet e bëra sipas programeve
16%
29%
14%
41%
Minoritetet / Roma
EU Integration-Forum 2015
Shoqeria Civile
Programet tjera te rrjetit
Budžet potrošen na osnovu programa-euro
Buxheti i shpenzuar sipas programeve - euro
900,000.00
792,409
800,000.00
700,000.00
600,000.00
569,301
10
Godišnji izveštaj 2010
500,000.00
400,000.00
308,720
300,000.00
269,884
200,000.00
100,000.00
Minoritetet / Roma
EU Integration-Forum 2015
Shoqeria Civile
Programet tjera te rrjetit
Slika1. Potrošen budžet podeljen po
Figura 1. Buxheti i shpenzuar
i ndare sipas
kategorive finasuese
finansijskim
kategorijama
Buxheti i
paleve treta
31%
Buxheti baze
53%
Buxheti i rrjetit OSI
16%
Slika 4. Podela grantova po njihovoj vrednosti
Figura 4. Shperndarja e granteve sipas vleres se tyre - euro
– euro
(Eshte marrë per baze shuma totale e shpenzuar sipas ketyre kategorive)
me shume se 20.000
9 grante
12%
0 - 5.000
168
grante
12%
10.000 - 20.000
60 grante
37%
5.000 - 10.000
94 grante
39 %
11
12
Godišnji izveštaj 2010
Program za Evropske
Integracije
i Dobro Upravljanje
13
Evropska Integracija i
Dobro Upravljanje
Evropeizacija institucija i politika
Kosova je ostala korak iza svih
zemalja Zapadnog Balkana i u 2010.
godini. Nepriznavanje državnosti
Kosova od strane pet zemalja
članica EU je značajno uticalo na
ovom usporavanju. Takav položaj
je dosledno rezultirao nejasnim
politikama prema Kosovu i učinilo
nemogućim donošenje odluka
u širokom spektru pitanja. U
međuvremenu, druge zemlje
zapadnog Balkana i dalje beleže
napredak ka punopravnom članstvu,
polako ostavljajući Kosovo izolovano
u geto. Poslednje uklanjanje
viznog režima za Albaniju i Bosnu
i Hercegovinu je ostavilo Kosovare
kao jedine ljude u regionu koji još
uvek treba da se prijavljuju za
vize da bi putovali na teritoriji EU.
U međuvremenu, Srbija je dobila
status kandidata, kao i Albanija i
Bosna i Hercegovina su sve bliže
dobijanju tog statusa, Kosovo
ostaje bez perspektive ugovornog
sporazuma sa EU.
Evropeizacija Kosova je i dalje
otežana nekonkretnim politikama
Evropske Unije, osim Dijaloga o
Procesu stabilizacije i pridruživanja,
koji je zapravo adaptirana verzija
Sporazuma o Stabilizaciji i
Pridruživanju, kojeg su povezale
sve zemlje regiona sa EU. Ovaj
sporazum dovodi zemlju pristupanja
i EU do ugovornog sporazuma, i
kada se završi rezultira sa statusom
kandidata za državu potpisnika. Ne
bivajući priznato od svih zemalja
članica EU, Kosovo ne može da
uđe u takve odnose sa EU. Iz istih
razloga EU nastavlja sa odlaganjem
potpisivanja sporazuma za trgovinu
između Kosova i EU, iako su
institucije Kosovske Vlade podnele
odgovore na upitnik u aprilu 2010.
Slična situacija i dalje stoji za dodelu
vodiča Kosova o liberalizaciji viznog
režima. Iako je, Pierre Mirel, Direktor
za Proširenje u EU za Zapadni Balkan
obećao da će Kosovo dobiti vodič
do septembra 2010, sve do danas
Savet Ministara nije raspravljao o
ovom pitanju. Uprkos svemu tome,
88.4 odsto stanovnika Kosova i
dalje ostaje u korist evropeizacije.
Ni Vlada ne ostaje iza ove podrške.
Proces je imao koristi od važne
retoričke podrške i nedovoljne
praktične posvećenosti. Osnivanje
Ministarstva za Integracije u aprilu
2010, je definitivno dalo novi
podsticaj ovom procesu, ali razvoj
politika evropeizacije od strane
ministarstava i posmatranje od
skupštine ostaje i dalje spor. Štaviše,
kritike iz Izveštaja o Napretku
prošle godine nisu pronašle proces
planiranja i budžetskih prioriteta.
Situaciji nisu pomogle ni druge
političke dinamike u prethodnoj
godini, a posebno, prevremeni
izbori koji su imali negativan uticaj.
Prevremeni izbori prošle godine, su
isto tako sprečili svaki napredak.
Skupština je zaključila godinu sa više
od 60 zakona koji još uvek čekaju
na usvajanje, čija se odgovornost
prenosi novim vladinim strukturama
koje se očekuju da će se osnovati
negde u martu 2011. Kao takav,
proces evropeizacije na Kosovu je
naišao na praktičan jaz od oko šest
meseci. Sve se to dogodilo u periodu
15
kada je bivši premijer Hashim Thaçi,
sa ponosom tokom izborne kampanje
obećao, da će Kosovo postati
članica EU tokom njegovog budućeg
upravljanja. Takve lažne izjave
čine pitanje još težim za konkretno
sprovođenje zahteva.
16
Godišnji izveštaj 2010
Ova hitnost postaje još očiglednija
sa činjenicom da se u Izveštaju o
Napretku od prošle godine navodi
da nedostaje napredak u većini
procesa koji se ocenjuju u izveštaju
svake godine. Najviše korišćena
kvalifikacija prošle godine bio je mali
napredak registrovan u 47 prioriteta
Evropskog partnerstva. Ograničeni
napredak beleži 39 prioriteta, dok
se malo ili nimalo napretka navodi
za 17 drugih prioriteta. Nažalost,
dobar napredak ili suštinski napredak
se kvalifikuje samo sa ukupno 4
prioriteta.
U ovakvim izazovnim okolnostima,
Program za Evropske Integracije
i dobro upravljanje nastavlja sa
sprovođenjem svojih aktivnosti,
u cilju ispunjavanja strateškog
cilja. Takođe, Program za Evropske
Integracije i Dobro Upravljanje je i
dalje bio glavni program Fondacije
tokom 2010.godine. Operativni
projekti realizovani u tom okviru,
i dalje su uticajni mehanizmi u
stvaranju politike Kosova i visoko
su cenjeni od mišljenja i donosioca
odluka. Otvaranje nekoliko kanala
komunikacije sa zemljama EU i
regiona, imalo je preko predviđen
uticaj, budući da su nove realne slike
za Kosovo počele da se predstavljaju
njihovoj publici. Program je nastavio
sa dodavanjem pokretačke snage
za poboljšanje odlučivanja na
Kosovu, ne samo u vezi sa procesom
evropeizacije, nego i sa efikasnijim
i demokratskim upravljanjem.
Evropeizacija politika se kontinuirano
zahteva kroz razvoj novih ljudskih
kapaciteta. Takvi programi su
postali bitan izvor evropskog
znanja o Kosovskim institucijama i
drugim sektorima društva. Obuka
u toku radnog vremena osigurava
da se politike razviju u skladu sa
evropskim standardima kao što
je navedeno u Akcionom Planu
za Evropsko Partnerstvo. Iznad
svega, podržano praćenje civilnog
društva stalno vrši pritisak nad
transparentnim i sveobuhvatnim
procesima upravljanja. Značajni
uspeh je postignut kroz:
•
•
•
•
•
Analizu pripremljenih
dokumenata iz Foruma 2015;
Javne rasprave o izazovnim
pitanjima u vezi sa
upravljanjem i evropeizacijom
Razvojem i konsolidacijom
ljudskih kapaciteta u
javnoj admanistraciji nad
sprovođenjem Akcionog Plana
za Evropsko Partnerstvo
Dalju izgradnju kritične
kosovske mase, dobro
informisane o Evropskoj
Zajednici i pitanjima
integrisanja
Podršku aktivnosti civilnog
društva, koji su nadgledali i
doprineli evropeizaciji politika i
donošenja odluka
Postoje četiri glavna razloga koje je
program zahtevao da se realizuju
tokom prošle godine: u nastavku,
u izveštaju će se navesti obavljene
aktivnosti, kategorizovane po
svakom cilju.
a) Ubrzavanje procesa
reformisanja politika u pravcu
ispunjavanja političkih i
ekonomskih kriterijuma i
evropskih standarda, koje
zahteva Evropsko Partnerstvo
Capacity Development
Facility
Već nekoliko godina za redom
zbog velikog broja faktora, javna
uprava je predstavljala jednu od
najslabijih karika politike prema
Kosovu. Ogromna administracija,
nedovoljno osposobljeni ljudski
resursi, nemotivisani civilni službenici
iz niskog sistema plata, veliki
politički uticaj, su neki od razloga
za pominjanje. Nekoliko dešavanja
u protekloj godini su zabeležili
napredak po ovom pitanju a posebno
u procesu evropskih integracija.
Pre svega, Skupština je usvojila
zakon o civilnoj službi, putem kojeg,
među mnogim promenama, javna
uprava je smanjila broj zaposlenih
od više od 70,00 na manje od
19,000 civilnih službenika, kroz
novi sistem kategorizacije. Drugo,
vlada je usvojila strateški pregled za
reformisanje javne uprave, davajući
prioritet 12 sektora. Treće, kao i u
vezi sa evropskim integrisanjem,
u aprilu 2010.godine, osnovano je
Ministarstvo za Evropske Integracije,
mandatirano da upravlja, koordinira
i prati sve aktivnosti u vezi sa
integrisanjem u Evropsku Uniju.
Na ovaj način, proguran je proces
evropeizacije. Od stupanja na novu
dužnost, imenovani Ministar, Besim
Beqaj, dao je prioritet triju aspekta
procesa evropeizacije, razvoju
trgovinskih odnosa između Kosova i
EU, lobiranje kod institucija članica
Evropske Unije za obezbeđivanje
vodiča za liberalizaciju viza i
proširenje saradnje između vladinih
institucija i aktera civilnog društva.
Evropska Komisija izveštava
o ukupnom napretku koji je
postignut u javnoj administraciji, ali
bivajući ključni prioritet Evropskog
Partnerstva, smatra da je ovaj
napredak i dalje slab.
Da bi se uputili ovi nedostaci
javnoj upravi putem povećavanja
ljudskih kapaciteta, Fondacija je
takođe sprovela projekat Capacity
Development Facility (CDF) i
tokom 2010.godine. Ovaj projekat
je realizovan u partnerstvu sa
UNDP-om, ali je Fondacija imala
odgovornost upravljanja. Sa
raspoloživim sredstvima od preko
1 milion dolara godišnje, projekat
CDF je na uspešan način povećao
podršku, koju je ponudio vladinim
institucijama, kako na političkom
nivou tako i na nivou civilnih
službenika. Ukupni broj podržanih
zahteva je prešao u proseku 33 do
60 godišnje angažovanih savetnika1.
Pored redovne podrške sa
savetovanjima i mentorstvima,
projekat je imao koristi od aktivnosti
koje su zahtevale dodatni uticaj i
efikasnost istih. Kao prvo, program
je organizovao jednu radionicu
tokom koje su partneri i klijenti
obavili strateški pregled projekta za
prethodnu godinu. Predstavnici iz
ministarstava i podržanih agencija
su raspravljali o brojnim pitanjima,
koji su imali uticaj na razvoj ljudskih
kapaciteta u javnoj administraciji
i njenoj održivosti. U to vreme,
učesnici su izvestili da su brojni
nedostaci u razvoju kapaciteta bili
posledica šire osnove civilne službe,
koja je u to vreme prevazilazila iznos
od 70.000 osoba, uključujući ovde i
zaposlene iz policijske službe, javnog
zdravstva, obrazovnog sistema
i vatrogasce. Kao rezultat toga,
administracija rezultira kao veoma
politizovana sa velikim prometom
osoblja i drugim izazovima. Pored
toga, jedan broj razvijenih strategija
u okviru gotovo svakog ministarstva
ostaje ne koordinisan i završava
se stvarajući preopterećenje za
civilne službenike. Stoga je vrednost
projekta viđena je kao dopuna
1 Listu dostignuća možete naći u
dodatku ovog izveštaja.
17
Godišnji izveštaj 2010
18
mnogih praznina, koje su posledica
tih izazova.
Sredinom jula meseca, program
je obavio nezavisni pregled, dok
kasnije i spoljnu procenu projekta.
Svrha nezavisnog pregleda, bila
je, identifikovanje praznina u vezi
sa ljudskim kapacitetima u okviru
javne uprave za koju se mogu
razviti novi mehanizmi. Ovaj pregled
je obavljen tokom jula 2010, od
strane nezavisnog stručnjaka za
administraciju, G. Zef Preçi iz Tirane,
Albanija. G. Preçi je izvršio pregled
horizontalnih i vertikalnih izveštaja
pripremljenih putem projekta
DFID-a, pod nazivom „Funkcionalni
pregled i Institucionalni dizajn
Ministarstava“ (FRIDOM), planovi
za strateški razvoj Ministarstva
Javne uprave i Ministarstva
Unutrašnjih poslova, i saslušao
je 16 vladinih zvaničnika, počevši
od Ureda Premijera, jednog broja
ministarstava, Kosovski Institut za
Javnu Upravu i Kosovsku Agenciju
protiv korupcije. Na osnovu ovog
rada, G. Preçi je sastavio izveštaj,
koji naglašava trendove za buduće
potrebe za razvoj ljudskih kapaciteta
u javnim institucijama na Kosovu.
U drugoj polovini godine, projekat
je angažovao G-đu Veronica Lullies,
koja je obavila procenu projekta
od 2005.godine, kako bi zaključila
spoljnu procenu uticaja koji je
imao projekat CDF u prethodnim
godinama. Njena procena je izašla
da je projekat „uspešna priča u
nastavku, visoko cenjena od strane
korisnika/klijenata i smatra se
veoma važnom za Kosovo“. Ona
je posebno navela da projekat
vrši vidnu promenu, prelazeći
sa podizanja kapaciteta u razvoj
istih, iz individualnog pristupa u
institucionalni/organizativni pristup,
dodajući funkcionisanje i efikasnost
departamenta, gde je angažovan
savetnik, faktori koji nude održivost
za razvijene kapacitete.
Uopšteno, projekat je i dalje
važan mehanizam programa za
evropsko integrisanje sa kojim
se cilja evropeizacija upravljanja
Kosova. Kao takav program će
se sprovesti i u 2011. Tabela u
nastavku predstavlja sve savetnike i
departamente ministarstava u kojima
su se oni angažovali.
Savetnik/ca
Departament
Arben Gashi
Ured Premijera, Opština Priština
Odeljenje za javno informisanje,
Opština Priština
Kancelarija zamenika Šefa Ureda, Ured
Premijera
Departament Informativne Tehnologije,
Ministarstvo Javne uprave
Departament Opštinske uprave,
Ministarstvo za Administraciju lokalne
uprave
Kosovska Komisija za Konkurenciju
Parlamentarna Komisija za Bezbednost
Stalni Sekretar, Ministarstvo Privrede i
Finansija
Kancelarija zamenika Premijera
Departament za Porez na imovinu,
Ministarstvo Privrede i Finansija
Ministarstvo za Energetiku i Rudarstvo
Kancelarija Predsednika
Kancelarija za Zajednice, Ured
Premijera
Sekretarijat Nezavisnog Odbora za
Nadzor Kosova
Departament Poreza na imovinu,
Ministarstvo Privrede i Finansija
Ured Premijera
Parlamentarna Komisija za Privredu,
Trgovinu, Industriju, Telekomunikacije,
Energetiku i Rudarstvo
Ministarstvo za Kulturu, Omladinu i
Sport
Parlamentarna Komisija za
Poljoprivredu, Šumarstvo, Ruralni
razvoj, Okruženje i Prostorno planiranje
Kancelarija Stalnog Sekretara,
Ministarstvo Unutrašnjih poslova
Kancelarija Stalnog Sekretara,
Ministarstvo Unutrašnjih poslova
Pravno Odeljenje, Nezavisna Komisija
za Rudnike i Minerale
Kancelarija za Licenciranje,
Ministarstvo za Trgovinu i Industriju
Departament za Makroekonomiju,
Ministarstvo Privrede i Finansija
Ministarstvo za Poljoprivredu,
Šumarstvo, i Ruralni razvoj
Ured Ministra, Ministarstvo za
Integrisanje
Kancelarija Stalnog Sekretara,
Ministarstvo za Energetiku i Rudarstvo
Asdren Osaj
Ermir Hajdini
Ardian Zajmi
Enton Elezi
Lush Perpali
Afrim Hoti
Ilir Kanina
Kushtrim Istefi
Drin Cano
Vaso Leno
Korab Sejdiu
Srdjan Sentic
Fadil Miftari
Skender Tullumi
Ertjan Çabiri
Ibrahim Krasniqi
Flutura Germizaj
Qazim Kukalaj
Sylë Sefaj
Besnik Vasolli
Robert
Muharremi
Visar Bajraktari
Nagip Skenderi
Xhevat Lushi
Verena Knaus
Agon Demjaha
Ukupna
vrednost granta
€ 8,678.58
€ 8,678.58
€ 15,000.00
€ 15,000.00
€ 15,000.00
€ 13,250.00
€ 6,276.96
€ 11,450.00
€ 6,618.10
€ 13,450.00
€ 24,238.50
€ 18,000.00
€ 10,889.04
€ 10,889.04
€ 10,889.04
€ 12,000.00
€ 10,152.18
€ 10,152.18
€ 10,152.18
€ 8,678.58
€ 9,415.44
€ 18,000.00
€ 9,415.44
€ 10,889.04
€10,152.18
€ 18,500.00
€ 18,000.00
19
Jordan Daci
Driart Elshani
Ilir Kanina
Ardian Zajmi
Haki Merovci
Arben Gashi
Asdren Osaj
Kushtrim Istrefi
Ermir Hajdini
Zef Preci
Blerinda Idrizi
Eridana Cano
Flutura Germizaj
Vasillaq Leno
Marta Gazideda
Afrim Hoti
Korab Sejdiu
Silvia Cravero
Eleonora
Kelmendi
Qazim Kukalaj
20
Godišnji izveštaj 2010
Ibrahim Krasniqi
Skender Tullumi
Veronica Llullies
Srdjan Sentiç
Besnik Vasolli
Ertjan Cabiri
Drin Çano
Fadil Miftari
Faton Peci
Departament za Stanovanje i
Izgradnju, Ministarstvo za Okruženje i
Prostorno planiranje
Divizija Informativne tehnologije, Ured
Premijera
Kancelarija Stalnog sekretara,
Ministarstvo Privrede i Finansija
Departament Informativne Tehnologije,
Ministarstvo Javne uprave
Kancelarija Stalnog Sekretara – Ured
Premijera
Kancelarija predsednika – Opština
Priština
Departament za Javno informisanje,
Opština Priština
Kancelarija Zamenika Premijera
Kancelarija Zamenika Šefa Kabineta,
Ured Premijera
Nezavisni savetnik za javnu upravu
Agencija za Ravnopravnost polova
Kancelarija Direktora, Institut
Narodnog Advokata
Departament za Socijalno staranje,
Ministarstvo za Rad i Socijalno staranje
Kancelarija Stalnog Sekretara,
Ministarstvo za Energetiku i Rudarstvo
Savetnica projekta CDF
Parlamentarna Komisija za Unutrašnje
poslove i bezbednost
Kancelarija Predsednika
Kosovki Savet za Kulturno nasleđe
Savetnica projekta CDF
Parlamentarna Komisija za
Poljoprivredu, Šumarstvo, Ruralni
razvoj, Okruženje i Prostorno planiranje
Parlamentarna Komisija za Ekonomiju,
Trgovinu, Industriju, Telekomunikacije,
Energetiku i Rudarstvo
Departament Poreza na Imovinu,
Ministarstvo Privrede i Finansija
Spoljna evaluatorka projekta CDF
Kancelarija za Zajednice, Ured
Premijera
Kancelarija Stalnog Sekretara/
Ministarstvo Unutrašnjih poslova
Kancelarija Stalnog Sekretara/
Ministartstvo za Evropske Integracije
Departament za Porez na imovinu, MEF
Departament za Javno Informisanje,
Kosovska Agencija protiv Korupcije
Departament za Omladinu, Ministarstvo
za Kulturu, Omladinu i Sport
€ 15,850.00
€ 7,200.00
€ 17,050.00
€ 15,000.00
€ 10,889.04
€ 8,678.58
€ 8,678.58
€ 7,941.72
€ 15,000.00
€ 4,500.00
€ 19,396.01
€ 15,000.00
€ 10,889.04
€ 13,749.25
€ 24,000.00
€ 9,415.44
€ 18,000.00
€ 3,253.22
€ 17,759.55
€ 10,152.18
€ 10,152.18
€ 10,889.04
€ 11,120.25
€ 5,444.52
€ 10,889.04
€ 12,000.00
€ 13,200.00
€ 10,889.04
€ 8,678.58
Arta Balaj
Enton Elezi
Kancelarija za Informisanje,
Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i
Ruralnog razvoja
Departament Opštinske Uprave,
Ministarstvo za Administraciju Lokalne
Vlasti
Kosovski Savet za Kulturno Nasleđe
Strateški Pregled projekta CDF
€ 10,152.18
€ 15,600.00
Silvia Cravero
Radionica CDF
Ukupno grantova
Shpenzimet lidhur projektin
Troškovi projekta
€
€
€
€
€
Troškovi projekta USD
$ 1,029,125.51
b) Izgraditi specijalizovano
znanje o Evropskoj Uniji među
akterima civilnog društva
Škola za Evropske
Integracije
Projekat Škole za Evropske
Integracije nastavio je i tokom
2010.godine da drži primat
najedukativnijeg projekta za
Evropsku Uniju na Kosovu. Stalna
zainteresovanost za učešćem
pokazuje da, potreba sa proširenjem
znanja o procesu reformisanja
u pravcu punopravnog člansta u
Evropsku Uniju, je još uvek velika.
Vladini zvaničnici, civilni službenici,
policijski i carinski službenici Kosova,
novinari, aktivisti civilnog društva,
i zaposleni u privatnom sektoru
su kategorije koje već pet godina
pokazuju veliko interesovanje za
pohađanjem evropske škole kako
bi dobili znanja predstavljena plan
programom. Kao takva, Škola
nastavlja da a) promoviše ideje i
evropske vrednosti u kosovskom
društvu, b) obezbedi evropsko
obrazovanje visokog kvaliteta za
visoke službenike u vladi, lidere
građanskog društva, zajednica,
preduzeća, medija i ostalih, c)stvori
masovnu kritiku kako bi pomogla u
uključivanju integracionih procesa na
15,000.00
10,075.56
20,232.50
42,243.31
72,551.37
Kosovu, d) promoviše dijalog unutar
kosovske zajednice za rešavanje
suštinskih potreba regionalne
saradnje, i e) stvori mrežu bivših
polaznika škole. Tokom 2010,
Program za Evropsku Integraciju i
Dobro Upravljanje je organizovao
desetu i jedanaestu školu, kroz koju
je prošlo 120 polaznika i povećan
je opšti broj polaznika škole na
oko 670. Nastavni plan i program
za obe generacije sadrži sfond od
35 predavanja za svaku grupu, sa
dve dvodnevne radionice, jedna
regionalna konferencija, do sve
otvorena predavanja, dva odvojena
testa, a od jedanaeste generacije
predstavljena je stalna vežba u kojoj
je simuliran rad Saveta Evropske
Unije.
Redovni nastavni program je
organizovan u pet modula:
a. Evropska Unija: Istorijska
evolucija, institucije i politički
akteri
b. Pravni okvir Evropske Unije
c. Politike i politički procesi
Evropske Unije
d. Evropska Unija kao globalni
akter
e. Kosovo i Evropska Unija
Prvi modul je predstavljen
učesnicima tokom dvodnevne
21
22
Godišnji izveštaj 2010
radionice na početku svake
škole. Predavanja o istoriji EU,
institucionalnoj strukturi, procesima
odlučivanja, i ključne politike,
održana su učesnicima od strane
G. Ditmir Bushati. Radionica za
desetu generaciju, održana je 20-21
februara 2010, dok za jedanaestu
generaciju 25-26 septembra, 2010.
Obe radionice održane su u Draču,
Albaniji.
Sledeći moduli održani su u
Prištini. Od jedanaeste generacije,
predavanja se održavaju u
Evropskom Informativnom i
Kulturnom Centru, dok su se
predavanja ranijih generacija
održavala u Američkom Univerzitetu.
Svaki modul je podeljen u nekoliko
predavanja koja su polaznicima
predavana od strane poznatih
akademika i istaknutih lokalnih i
međunarodnih službenika, iz zemlje,
regiona i Evropske Unije. Na osnovu
pozitivnih procena koje se prenose
predavačima od strane učesnika,
nakon 11 generacija projekat
je uspeo da osigura istaknute
predavače. Među njima se izdvajaju
Ditmir Bushati, bivši direktor
Evropskog Pokreta u Albaniji,
Hajredin Kuqi, Zamenik Premijera,
Elie Muir, predavač na Univerzitetu
Mastrihti, Laurent Van De Poele,
Katolički Univerzitet Leuven-a,
Augustin Palokaj, dopisnik iz Brisela,
Besim Beqaj, Ministar za Integracije,
kao i Luan Shllaku, izvršni Direktor
Fondacije. Za prošle dve generacije
organizovana su tri otvorena
predavanja, dva od strane G. Veton
Surrori, o spoljnoj politici na Kosovu,
i jedno od strane ambasadora tokom
predsedavanja Belgije u Evropskoj
Uniji.
Regionalna konferencija
organizovana prošle godine u okviru
škole, razmotrila je mogućnosti
saradnje vladinih struktura i civilnog
društva tokom procesa integrisanja.
Za ovu temu, posebno interesovanje
je pokazao Ministar za Integracije,
Besim Beqaj, koji je i ranije dokazao
spremnost za konstruktivno i
produktivno angažovanje vladinih
organizacija u unapređenju procesa
integracije. U tu svrhu, partner
Škole za Evropske Integracije,
Kosovska Fondacija za Civilno
Društvo, pripremila je analitički
izveštaj u kome su predstavljene
i diskutovane mogućnosti takve
saradnje na Kosovu, osnivajući se
na neka od iskustava zemalja koje
su sada već punopravne članice
EU. Zbog toga, na konferenciji su
pozvani i predstavnici iz regiona,
uključujući i Igora Vidacaka
iz Hrvatske, Sašo Klekovski iz
Makedonije i Daliborka Uljarević iz
Crne Gore.
Zaključne radionice za obe
generacije poslužile su u oblikovanju
znanja o tome kako se sastavljaju
javne politike i koja su osnovna
načela na osnovu kojih se
pripremaju. Predavanja u ovoj
nameni održao je G. Luan Shllaku.
Drugi deo radionice je služio za
procenjivanje škole od učesnika i
za realizovanje provere naučenog
znanja. Prva radionica je održana
22-23 maja, dok je druga održana
18-19 decembra. Obe radionice
su održane u Hotelu Belvedere, u
Draču.
Inovacija uneta u Školu za Evropske
Integracije prošle godine jeste
simulacija Saveta EU. Svaka
država je predstavljena od po dva
učesnika škole, uključujući ovde i
Evropsku Komisiju, predsedništvo
EU i Sekretarijat Saveta. Dok se
tokom celokupnog trajanja škole
od učesnika tražilo da se upoznaju
sa državama koje predstavljaju
uključujući i političke partije,
interesne grupe, političke partije,
ekonomske interese, socijalna i
druga pitanja koja predstavljaju
njihove stavove na simulirajućim
sastancima Saveta EU. Upoznavanje
sa ovim faktorima je omogućilo
predstavnicima da dostignu do cilja
svoje zemlje, uloge koju žele da imaju
u regionu i na Kosovu, i ulogu u EU. Na
kraju, od predstavnika država/učesnika
11-te generacije je zatraženo da uzmu
u obzir spoljne uticaje na svoju državu.
Stavovi država su pismeno predstavljeni
tokom tri (mesečna) simulativna
sastanka. Ove pozicije su činile osnovni
deo pripreme zajedničke pozicije Saveta
i naravno osnovu za prezentacije svake
zemlje pojedinačno.
Tabela grantovae
Aktivnost
Radionica: Istorijska evolucija
i Evropska Unija – generacija
10
Vrednost
granta
€ 14,556.40
Radionica: Sastavljanje javnih
politika – generacija 10
€ 13,351.32
Radionica: Istorijska evolucija
i Evropska Unija – generacija
11
€ 14,232.55
Radionica: Sastavljanje javnih
politika – generacija 11
€ 13,916.77
Predavanja za obe generacije
€ 16,158.40
Ostali programski troškovi
€ 3,859.00
Evropski Magazin
Ispunjavanje cilja za izgradnju
specijalizovanih znanja o procesima
i politikama Evropske Unije,
Program za Evropske Integracije
i Dobro Upravljanje je postigao
objavljivanjem tri broja Evropskog
Magazina/Časopisa, tokom protekle
godine. Ovim novim proizvodom,
i rasprava o procesima integracije
dobija novi i sadržajni oblik.
Prvi broj Evropskog Magazina je
posvećen energetskim pitanjima
i različitim temama koje se vežu
sa razvojima u ovom sektoru
na Kosovu. Objavljeni članci su
pripremljeni od različitih lokalnih i
evropskih autora, svaki obogaćujući
raspravu sa energetskim gledištima,
životnim, ekonomskim, evropskim i
pravnim. U ovom broju su izdvojeni
intervjui sa predsedavajućim
komisije o okruženju Evropske
Komisije, članak o opremi sa kojom
se štedi energija u kući, razni
evropski tokovi za eko-efikasnu
ekonomiju, i potrebu EU za dalje
upućivanje emisije CO2 kroz razne
23
24
Godišnji izveštaj 2010
poreze. Magazin je objavljen i
promovisan jednim svečanim
koktelom, dana 23.juna 2010.
Na promociji je prisustvovala i
Ministarka za Energetiku i Rudarstvo,
Justina Pula, koja je takođe i
doprinela članku o potrebi razvoja
energetskog sektora kao preduslov
za ekonomski razvoj u zemlji.
Drugi broj Evropskog Magazina je
uputio pitanje liberalizacije viznog
režima, jedno od najaktuelnijih
pitanja što se tiče procesa
integracije, zbog činjenice jer Kosovo
dan za danom ostaje izolovano od
sveta i Evropske Unije ostajući jedino
mesto čiji građani treba i dalje da
ponose zahteve za dobijanje viza
i da se odbijaju njihovi zahtevi
velikim mahom kada žele da putuju
u Evropu. U ovom broju magazina
navedene su ove zabrinutosti
kosovara kroz 13 člankova napisanih
od lokalnih i evropskih analitičara,
uključujući i G. Hajredin Kuqi,
zamenika Premijera, Ulrike Lunaçek,
poslanica u Evropskom Parlamentu,
Verena Knaus, stručnjak za evropsko
proširenje, Renzo Daviddi, šef
kancelarije Evropske Komisije,
Augustin Palokaj i Gjeraqina Tuhina,
dopisnici iz Brisela, Besnik Vasolli, i
dr.
Treći broj Evropskog Magazina je
dotakao veoma važno pitanje, ali
ujedno i najmanje upućeno pitanje
od strane civilnog društva na
Kosovu, a to je pitanje poljoprivrede
i ruralnog razvoja. Jedan veliki
broj budućih razvoja u kosovskoj
privredi biće upućen ka razvoju u
poljoprivredi, ne samo zbog lošeg
položaja koji ima danas, nego i zbog
razloga jer se to smatra nedostižnom
šansom kako treba i koliko treba, za
unapređenje našeg ekonomskog i
socijalnog razvoja uopšte. Ovaj broj
je pružio kosovskim čitaocima 10
članaka napisana od strane lokalnih
i stranih stručnjaka koji pružaju
širi spektar izazova ovog sektora.
Ovde vredi istaći članke Saradnja
i Koordinisanje kao vremenski
imperativ, napisan od Ministra za
Poljoprivredu, Blerand Stavileci,
Uloga Politike EU-a za razvoj u
ruralnim zajednicama, napisan od
strane prof. Laurent van Depoele,
Korišćenje Mogućnosti: Strateška
mešavina proizvoda hortikulture
na Kosovu, napisan od američkih
stručnjaka angažovanih na Kosovu,
Hema Chugh, John Mennel i Heidi
Shiao, Navodnjavanje u Republici
Kosovo, od prof.dr. Bashkim Kabashi
i Iskustva Slovenije pre učlanjenja u
BU u oblasti poljoprivrede, od Brina
Korinshek.
Ovaj broj Magazina je objavljen i
na srpskom jeziku i promovisan
je 22. jula 2010, u Medija Centru
u Čaglavici, kako bi se naveli
problemi izolovanja koji pogađaju
sve stanovnike Kosova, a ne samo
posebne grupe. Tokom promovisanja,
o problemu izolacije koji dolazi usled
nemogućnosti slobodnog kretanja
van zemlje, diskutovali su zamenik
Ministra za Evropske Integracije
u Vladi Kosova, Arban Abrashi,
Hajrulla Çeku, istraživač u Klubu za
Spoljnu Politiku i Iliriana Kaçaniku,
koordinatorka programa u Fondaciji
za Otvoreno Društvo.
Ovaj broj je promovisan
21.decembra 2010, u Evropskom
Centru za Kulturu i Informisanje,
otvorenom raspravom o izazovima
poljoprivrede na Kosovu. Panelisti
ovom prilikom bili su, Fatmir
Selimi, Magistar Poljoprivrednih
nauka, Imer Rusinovci, Profesor na
Poljoprivrednom i Veterinarskom
Fakultetu Prištinskog Univerziteta
i Bashkim Kabashi, Profesor
na Fakultetu za Poljoprivredu i
Veterinarstvo, Univerzitet u Prištini.
Ova rasprava je obavljena u saradnji
sa Evropa me Afer- Evropa Bliže, iz
Radio Televizije Kosova, i služila je
za raspravljanje o ovom problemu
i u jednoj od sledećih emisija.
Civilno društvo može da monitoriše
i da utiče na proces integrisanja
na efikasan način, samo onda
kada je snabdeveno adekvatnim
znanjem o fazama i integracionim
politikama Evropske Unije. Bez jedne
takve pripreme, monitorisanje i
sprovođenje evropskog partnerstva
postaje neprevaziđen izazov za
nevladine organizacije. Dok se
njihovo ispunjenje od strane
vladinih zvaničnika odugovlači preko
predviđenih rokova.
Da bi ispunili ovaj nedostatak,
program za Evropske Integracije
i Dobro Upravljanje, sastavio je
nekoliko operativnih projekata.
Škola za Evropsko Integrisanje
dokazala je već pet godina za redom
da je najviše vrednovan projekat
u kosovskom društvu koji edukuje
polaznike te škole sa opštim znanjem
o evropskom procesu. Cilj iliti target
Evropskog Magazina-časopisa,
najnovijeg projekta Fondacije, su
vladini zvaničnici koji se svaki dan
suočavaju sa izazovima integracije.
Teme kojima se pridaje poseban
značaj u svakom broju oslanjaju se
na hitne potrebe ali istovremeno
one koje nisu dovoljno obrazložene
od vladinih i nevladinih aktera. Dok
je osnovna odgovornost civilnog
društva prema procesu integracije i
dalje kontinuirano praćenje napretka
u implementaciji evropskih prioriteta.
Takvu podršku je obezbedio
operativni projekat Bridging Europe.
Bridging Europe
Aktivno uključivanje nevladinih
organizacija u proces evropske
integracije uzimajući ulogu aktivnih
posmatrača, evaluatori kvaliteta
proevropskog reformisanja, i
istraživači raznih aspekata procesa
integrisanja, bila su tri glavna cilja
u pravcu čijeg ispunjenja je delovao
projekat Bridging Europe, tokom
2010.godine. Kao mehanizam čiji je
cilj jačanje uloge civilnog društva,
projekat je postigao da tokom
godina njegovog funkcionisanja
znatno poveća interesovanje ovog
društvenog sektora za evropskim
procesima i njihov napredak. Prošle
godine projekat je započet u martu
2010, sa objavljivanjem konkursa
koji je pozvao nevladine organizacije
da se prijave sa idejom koncepta
kako bi:
•
•
•
•
Unapredili civilni dijalog –
između vladinih struktura
i civilnog društva – u
ispunjavanju prioriteta i
aktivnosti evropskih integracija
Razvili i promovisali saradnju
sa opštinskim vlastima u
efikasnom sprovođenju
delatnosti i evropskih prioriteta
na opštinskom nivou
Pratili primenu i uticaj aktivnosti
Evropskog Partnerstva, ili
Pomogli umrežavanju i
saradnji sa organizacijama
u regionu i Evropskoj Uniji u
pravcu razmene iskustava i
mehanizama zastupanja
25
Javne politike, EU i
Fondovi, Vila Belvedere,
Drač, 8-9.Maj 2010
Mogućnost za prijavljivanje iskoristilo
je 29 organizacija od kojih je 19
odabrano da učestvuje na radionici.
Radionica je održana u Draču 8-9.
maja, i imala je kao svrhu da upozna
učesnike sa procesom sastavljanja
razvojnih politika i da ih upozna sa
finansijskim mehanizmima Evropske
Unije, kao što je instrument IPA.
26
Godišnji izveštaj 2010
Program EIDU izabrao je ove
dve teme za radionicu sa ciljem
da razvije sposobnosti među
predstavnicima NVO, kako bi
analizirali procese razvojnih politika,
kako bi analizirali i monitorisali iste,
kao i identifikovali faze donošenja
odluka kada oni budu mogli da
intervenišu svojim akcijama.
Drugom temom, cilj je da se
naglase procesi evropeizacije, čije
ispunjenje se podržava iz IPA
fondova Evropske Unije i potreba
za njihovim monitorisanjem.
Nakon radionice, organizacijama
učesnicama je ponuđena mogućnost
da izrade svoje koncepte na punim
projekt predlozima i da se prijave
za finansijsku podršku. Na kraju
ovog procesa, program je podržao
realizaciju 13 projekata, čija je lista
prikazana na donjoj tabeli.
Radionica: Kako stvoriti
Evropski trenutak, 11-12.
maj 2010, Vila Belvedere,
Drač, Albanija
U aprilu 2010, Vlada Kosova osnovala
je Ministarstvo za Integracije, koje
je zaduženo za koordinaciju i nadzor
procesa integrisanja. U saradnji sa
novim ministarstvom, Fondacija je
organizovala dvodnevnu radionicu
da bi razgovarali i saslužali iskustva
zemalja iz regiona o tome kako
identifikovati neophodne prioritete,
kako stvoriti efikasnu administraciju
veštu za proguravanje evropskih
integracionih procesa i na taj način
stvaranje jednog „nezaustavljivog
evropskog trenutka.“.
Strateška radionica okupila je
vladine i evropske predstavnike
visokog nivoa, uključujući i zamenika
premijera Hajredin Kuçi, ministra za
integracije, Besim Beqaj, ministra
unutrašnjih poslova, Bajram Rexhepi
i šef kancelarije za vezu Evropske
komisije, Renzo Daviddi, Venera
Hajrullahu, Direktorka Kosovske
Fondacije za Civilno Društvo (KCSF),
Veton Surroi, i drugi.
Novi ministar, G. Beqaj, predstavio
je Ministarstvo koje on vodi, i
identifikovao tri strateška prioriteta:
upućivanje izazova izveštaja
o napretku, budući trgovinski
sporazum sa Evropskom Unijom i
liberalizaciju viznog režima sa EU.
Dok da bi saslušali iskustva drugih
zemalja, Fondacija je pozvala tri
predstavnika iz regiona: Zhivka
Staneva, Evropski Institut, Bugarska,
Verena Knaus, analitičar ESI, i Ditmir
Bushati, poslanik SP u Albanskoj
skupštini. G-đa. Knaus je dala
pregled situacije na Kosovu, i navela
da se u narednih šest meseci trebaju
postaviti prioriteti i intenzivno raditi
na ispunjavaju istih. Da bi pokazala
koliko je spor proces integrisanja
i kako isti može da se blokira
zbog različitih pitanja, ona je dala
jedan komparativan opis za slučaj
u Bugarskoj i Turskoj. Iz iskustva
Albanije, G. Ditmir Bushati je
izdvojio značaj za jasnom političkom
vizijom u ispunjavanju kriterijuma,
odgovarajuće institucionalno
strukturisanje, stvaranje kulture
međuinstitucionalne komunikacije, i
podela adekvatnog budžeta.
G-đa Staneva je naglasila da zemlja
treba sama da odredi u kojoj godini
planira da postane punopravna
članica EU, tek nakon početka
pregovora o članstvu i efikasnog
koordinisanja procesa unutar
zemlje. Ona je upozorila da će
Ministarstvo za Integracije u većini
slučajeva delovati kao arbitar između
drugih ministarstava, a posebno sa
zakonodavstvom, čiji sektor treba
da bude deo procesa izgrade tokom
svog vremena. G-din Hajrullahu je
naglasio važnost saradnje sa civilnim
društvom. G-din Veton Surroi je
upozorio o stanju nedovršene
države i kako ova činjenica zapravo
konstantno odugovlači proces i
stvoriće poteškoće u mogućim
političkim razgovorima sa Srbijom;
G-din Shllaku je skrenuo pažnju na
činjenicu da se strateški trenutak
procesa integrisanja može dobiti
onda kada se dekonstruišu specifični
izazovi i definišu akcije za njihovo
rešavanje.
Civilno društvo apeluje
na liberalizaciju viznog
režima
Uoči samita Evropske Unije održanog
u Sarajevu 2. juna 2010, 471
organizacija Zapadnog Balkana
apelovala je na EU da koordiniše
retoriku nad regionom sa svojim
delatnostima, dok je za Kosovo
apelovano „da se pridruži redovnim
politikama EU za liberalizaciju viznog
režima.“ Fondacija je mobilisala 38
kosovskih organizacija, uključujući
i jedan broj srpskih nevladinih
organizacija, za potpisivanje ovog
apela.
Beqaj i Ministra Unutrašnjih poslova,
Bajrama Rexhepija evropskim
vlastima u Briselu, Fondacija
je ponovo organizovala civilno
društvo da apeluje na institucije
i evropske aktere u donošenju
odluka da osiguraju Kosovu vodič
za liberalizaciju viznog režima. Apel
navodi da Kosovo, kao nijedna druga
zemlja u regionu, ima potrebu za
transformirajućom snagom procesa
evropske integracije i da mi, kao i
svi ostali, želimo da budemo deo
Evrope.“
Fondacija predstavlja
izveštaje za izveštaj
o Napretku Evropske
Komisije, 23-26. Juni,
2010, Brisel
Evropska Komisija svake godine
poziva nevladine organizacije da
pruže svoj doprinos u sastavljanju
izveštaja o napretku. Prošle
godine, program za evropske
integracije angažovao je tri
nezavisna stručnjaka za temeljnu
analizu ključnih sektora, sudstva i
bezbednosti, manjina i borbe protiv
korupcije. Prvi izvešaj je sastavio
Robert Muharremi, drugi Blerinda
Idrizi, dok treći Eridana Çano.
Sva tri izveštaja predstavljena su
ispred Evropske Komisije u Briselu,
tokom prezentacija i saslušanja
organizovanih za same doprinosioce.
Nekoliko dana pre nego što je
Fondacija emitovala dokumentarni
film Živeti u Getou u Briselu, i pre
posete Ministra za Integracije, Besim
27
28
Godišnji izveštaj 2010
Tanja Fajon, poslanica u
Evropskom Parlamentu
raspravlja o Liberalizaciji
viznog režima: Šta treba
da zna svaki običan
građanin, 22.oktobar
2010, u klubu „Sheshi 21“,
Priština
Tanja Fajon, Slovenačka poslanica u
Evropskom Parlamentu, imenovana
za izvestioca o pitanjima viza u
Zapadnom Balkanu i promeni
pravilnika 539/2000, boravila je u
poseti od nekoliko dana na Kosovu.
KFOS je iskoristio tu priliku i zajedno
sa svojim projektima i alumnima
iz Evropske Škole, organizovao je
okrugli sto sa G-đicom Fajon. Između
ostalog, diskutovano je o podršci
i rezoluciji Evropskog Parlamenta
o obuhvatanju i Kosova u proces
liberalizacije viza, radu i pripremi
Kosovskih institucija za početak i
za dobijanje vodiča za vizni režim,
očekivanja iz Izveštaja o napretku
2010 kao i angažovanje i pripreme
koje treba da obavi Kosovo kako bi
dobio vodič i kako bi se isti sproveo
u odgovarajućem ritmu. Učesnici su
bili više skeptični od same gospođe
Fajon koja je bila veoma zadovoljna
debatom i svojom posetom i izrazila
je zadovoljstvo da prenese mišljenja
i zabrinutosti Kosovara Evropskom
Parlamentu.
Tabela grantova:
Organizacija
Naziv projekta
Iznos granta
Operacional
Radionica sa NVO za Fondove EU
Strateška radionica sa Ministarstvom za
Integracije
Okrugli sto rasprave o monitoring izveštaju
fondova IPA
Nacrt izveštaja o pitanjima protiv korupcije za
izveštaj o napretku Evropske Komisije
Nacrt izveštaja o pitanjima Zajednice Roma i
izveštaj o napretku Evropske Komisije
Nacrt izveštaja o bezbedonosnim pitanjima
i pitanjima sudstva za izveštaj o napretku
Evropske Komisije
Praćenje sprovođenja politika zaštite sredine
koji proizilaze iz akcionog plana evropskog
partnerstva:
Zaštita životne sredine prema Evropskim
Standardima
€ 10,103.04
Mysterious Shopper
€ 9,850.00
Evropski Pokret Kosova
Analiza i nadzor imenovanja KELP-a
€ 7,990.00
Centar za Politiku i
Zastupanje
Povećanje regionalne i međunarodne saradnje
kosovskih NVO
Kratki dokumentarni film – Opština Novo
brdo, decentralizacija, i EVROPSKA POVELJA O
LOKALNOJ SAMOUPRAVI
Operacional
Qelnaja
Eridana Çano
Blerinda Idrizi
Robert Muharremi
Center for European
politics and Policies
Fondacija za Zaštitu
životne sredine
Kosovski Institut za
Lokalnu samoupravu
NGO Youth Voices
UNI-Group Prishtina
Kosovski Centar za
Javne politike
Centar za Humanitarno
Pravo
Euro-Atlantski Forum
Udruženje stručnjaka
protetike na Kosovu
Inicijativa Mladih za
Ljudska prava
Letnji program,
Američki univerzitet na
Kosovu
Adaptivit
Levizja FOL
Balkan Institute for
Policy Studies
Kosovska fondacija za
civilno društvo
Ostali Troškovi projekta
€ 9,777.44
€ 600.00
€ 740.00
€ 300.00
€ 880.00
€ 9,954.00
€ 3,000.00
€ 6,000.00
€ 2,550.00
Lobiranje za mlade Kosova
Održavanje Međunarodne Konferencije „Zapadni
Balkan: Mogućnost ili Izazov za budućnost EU“
Praćenje suđenja ratnih zločina i etnički i politički
motivisanih zločina
“Euro-Atlantski Forum – Podela odgovornosti za
bezbednost Zapadnog Balkana“
Organizovanje 34-og Evropskog Kongresa
evropskih udruženja protetike
€ 8,000.00
Škola Mladih Lidera
€ 10,000.00
Letnji Program u Izgradnji mira, post-konfliktna
transformacija i Razvoj
€ 8,474.57
Kabina-votimi.net – Povećanje političkog učešća
i komunikacije pre izbora
Merljivost istinitosti
€ 4,000.00
€ 10,000.00
€ 2,000.00
€ 4,000.00
€ 5,000.00
€ 10,000.00
Javna nabavka, konkurencija i zaštita korisnika
€ 10,000.00
Evropeizacija stvaranja politike na Kosovu
€ 40,050.00
€ 13,303.48
29
c) Razvoj ideja i političkih
preporuka unapređenih putem
javnih rasprava i izgradnja
socijalnog koncenzusa u pravcu
demokratskih promena na
Kosovu
Forum 2015
30
Godišnji izveštaj 2010
Forum 2015, projekat fondacije čiji
je cilj zalaganje za velikim pitanjima
demokratskog razvoja zemlje, u
2010, je nastavio sa upućivanjem
izraženih problema, uključujući
pojedince i nevladine organizacije
specijalizovane za određena pitanja.
Forum je, da bi rešio pitanja sa
kojima se bavio, i tokom 2010.
godine koristio instrumente
razvijene proteklih godina: okrugle
stolove, medijske rasprave, ugledni
gosti pozvani za stolom, TV –
dokumentarci, prezentacije u Prištini
i drugim centrima (Brisel), itd.
U ovoj godini, Kosovo je nastavilo
sa brojnim izazovima demokratske
izgradnje zemlje, koje su Forumu
pružile mogućnosti angažovanja
za zastupanje najboljih rešenja,
kroz istraživanje rešenih pitanja,
i predstavljanja preporuka
unutar platformi zastupanja, na
odgovarajućim mestima kao i sa
različitim instrumentima zastupanja,
van okruglih stolova. U nastavku su
date neke od tema kojima se bavio
ovaj projekat.
Važan aspekt rada u ovom projektu
je da se sve više posmatra kao
instrument za zastupanje i za
druge programe Fondacije. Projekti
programa za manjine kao i Roma
projekat tokom 2010, su već upućeni
i od strane Foruma, čineći na taj
način ovaj projekat univerzalnim
programskim projektom fondacije,
ili bolje reći, produženi programski
instrument za postizanje ciljeva
zagovaranja o ključnim pitanjima
koja Fondacija konstantno upućuje.
Isto tako, platforma Foruma je
korišćena i tokom realizacije
operacionog projekta Komuniciranje
sa Evropom.
Biblioteka Foruma 2015 i ove godine
je blagoslovena analizama javnih
politika i ostalih pitanja iz kosovske
realnosti, kao i sa TV dokumentarnim
filmom koji se smatra veoma
efikasnim instrumentom za
promovisanje navedenih problema
kosovske demokratije kao i za
predlaganje preporuka za rešavanje
problema sa kojima se bavi.
Forum 2015 i tokom 2010.godine je
sarađivao sa institucijama iz zemlje i
inostranstva, i sastavljao zajedničke
projekte. Vredi pomenuti saradnju sa
UNICEF-om i agencijama Ujedinjenih
Nacija prisutnih na Kosovu, pogotovo
u planu zastupanja za rešavanje
problema sa zajednicom RAE.
Lokalna Reforma na
Kosovu (maj 2010)
Studija „Lokalna Reforma na Kosovu“
ponovo upućuje izazov reforme
lokalne vlasti na Kosovu. Konkretnije,
ova studija vrši pregled uticaja i
efekata koje će ova reforma imati na
opštine na Kosovu. Dok je početna
rasprava za decentralizaciju vođena
od različitih političkih konotacija
i smatrana je mehanizmom za
integrisanje srpske zajednice na
Kosovu, ovaj studij donosi potpuno
novu perspektivu za ovaj proces.
U stvari, studij ispituje nedavna
dostignuća, trenutni status i buduće
perspektive reformisanja vlade sa
ciljem da doprinese dvaju šira cilja:
(i) polaska i podsticanja šire debate
između kreatora politike na Kosovu
i šire javnosti u vezi sa ciljevima
i sredstvima lokalne reforme u
krajnjoj analizi, i (ii) uspostavljanje
institucionalnog i političkog okvira,
koji je više pogodan za funkcionalan
sektor lokalne vlasti.
Studij je obavljen u saradnji sa
programom mreže Instituta za
Otvoreno Društvo za opštinsko
upravljanje u Budimpešti, Institutom
KIPRED u Prištini, i Kosovskom
Inicijativom za Stabilnost (KIS)
u Prištini. Studij obuhvata
teorijski aspekt efikasne reforme
upravljanja i praktične studije u 9
kosovskih opština, uključujući ovde
i one koje su prošle kroz proces
decentralizacije. Teorijski deo je
obavila ekipa iz Budimpešte, dok
su studije i analize po opštinama
obavljene od strane KIPRED –a i
KIS-a. Institut KIPRED je analizirao
opštine Gnjilane, Gračanica, Štimlje,
Klokot i Mališevo. Dok je analizu u
opštinama Hani i Elezit, Mamuša,
Orahovac i Dragaš obavila Kosovska
Inicijativa za Stabilnost.
Rasprava je organizovana od
Foruma 2015 pod istim nazivom,
predstavila je zaključke ove studije i
raspravljeno je o trenutnoj situaciji i
perspektiva lokalne reforme sa ciljem
da opštinska vlast postane efikasnija,
odgovornija, transparentnija i da
bude bliže kosovskim građanima.
Raspravu je otvorio G-din
Luan Shllaku, Izvršni direktor
Kosovske Fondacije za ljudska
prava i predvođena je od strane
G-dina Adriatik Kelmendi. Članovi
panela bili su: G-din Pieter Feith,
Civilni Međunarodni Predstavnik,
G-din Sadri Ferati, Ministar za
Administraciju lokalne Vlasti u Vladi
Kosova, G-din Gábor Péteri, Izvršni
direktor LGID/Budimpešta, G-din
Gyorgy Hajnal iz Mađarskog Instituta
za Javnu Upravu/Budimpešta, G-din
Ilir Deda, Izvršni direktor KIPRED-a
i G-đa Engjellushe Morina, Izvršni
direktor Kosovske Inicijative za
Stabilnost.
Čekajući donosioce
odluka (juli 2010)
Realizacija zadataka i odgovornosti
sa kojima se terete lokalne institucije
sa ustavom, zakonom, pravilnikom,
strateškim planovima i ostalim
obaveznim dokumentima, kao što su
odluke različitih institucija, odluke
Vlade i administrativna naređenja
izvedena iz Vlade, bili su tema
koja se tretirala u studiju „Čekajući
donosioce odluka – 10 KS 100“.
Autori ovog studija koncentrisani
su na analizu ovih kašnjenja
tokom institucionalnog mandata iz
izbora u 2007.godini sve do 2010.
Identifikovanje ovih kašnjenja je
obavljeno na bazi stručnosti, koju
poseduju Kosovski Institut Pravde i
Demokratski Institut Kosova. Autori
su se takođe konsultovali sa drugim
grupama i organizacijama koje su
imale za cilj fenomene tretirane u
ovom studiju.
Rasprava pod nazivom „Kašnjenja
u donošenju odluka“ organizoavana
od strane Foruma 2015, otvorena je
i predvođena od strane G-dina Luan
Shllaku, Izvršnog Direktora Kosovske
Fondacije za Otvoreno Društvo, dok
su zaključci studija predstavljeni
od strane predstavnika Kosovskog
Instituta Pravde i Demokratskog
Instituta Kosova
Etničke manjine-izazovi
i smetnje za uspešnu
integraciju, novembar
2010
Uspešno integrisanje manjinskih
zajednica u društvo ostaje i dalje
izazov za demokratiju na Kosovu.
Upravo je ovo tema koja se odvija
u studiju pod nazivom „Etničke
31
32
Godišnji izveštaj 2010
manjine- Izazovi i Smetnje za
uspešnu integraciju“.
Kroz ovaj studij pruža se jasna
slika o nekim od zabrinutostima
manjinske zajednice koje utiču na
kvalitet njihovih života i predstavljaju
stalni izazov za Kosovsku vlast i
njihove političke predstavnike koji
trebaju iste zastupati. Studij sadrži
četiri poglavlja, svako se posebno
bavi jednim od pitanja. Predstavljene
analize su rad organizacija civilnog
društva manjinskih zajednica i
predstavljaju najveće probleme sa
kojima se njihova zajednica suočava.
Konkretnije, srpska zajednica
predstavila je koliko su stanovnici
decentralizovanih opština zadovoljni
radom njihovih opština, zajednice
Roma, Aškalija i Egipćana bave se
pitanjima repartijacije od zapadnih
zemalja, Bošnjačka zajednica bavi
se izazovima kojima se suočava
ova zajednica u obrazovanju na
bošnjačkom jeziku, počevši od
predškolskog do univerzitetskog
obrazovanja, i turska zajednica
govori o problemima u vezi sa
ozvaničavanjem turskog jezika.
Studij je obavljen u saradnji
sa nevladinim organizacijama
manjinskih zajednica na Kosovu:
KIM Radio iz Čaglavice, Centar za
Dokumentovanje Roma i Aškalija,
Udruženje Bošnjaka „Kosovski Avaz“
i Nezavisna grupa Turskih istražioca.
Forum 2015 organizovao je još
jedan okrugli sto na istu temu, gde
su predstavljeni zaključci ovih četiri
studija, sakupljeni jedno po jedno,
učesnici su imali prilike da diskutuju
o trenutnoj situaciji i obavezama
institucija i političkih predstavnika
manjinske zajednice vis-a-vis
građanima i zakonske infrastrukture
koja postoji u Republici Kosovo.
Dokumentarni film “Te
jetosh ne Geto”/ „Živeti u
Getou“ (maj 2010)
Kosovska Fondacija za Otvoreno
Društvo, kroz Forum 2015 nastavlja
da se i dalje u potpunosti angažuje
u praćenju i upućivanju velikih
izazova Kosova koji stoje na putu
punopravnog učlanjivanja u Evropsku
Uniju.
Dokumentarni film „Živeti u Getou“
navodi pitanje izolovanja Kosova
unutar Evropskog kontinenta. Kosovo
je jedino mesto na Zapadnom
Balkanu koje je ostavljeno po
strani i daleko od Sporazuma za
Liberalizaciju viznog režima sa
Evropskom Unijom, dok se isti
sporazum potpisao i sproveo sa svim
drugim zemljama Zapadnog Balkana.
Ova stvorena realnost, stvara
rizik da će Kosovari ostati jedni od
najizolovanijih naroda sveta, što se
još više otežava, nepriznavanjem
državnosti i pasoša Republike
Kosovo od svih zemalja članica
Evropske Unije. Pre svega, Kosovari
se suočavaju sa visokim stepenom
odbijanja zahteva za Schengen
Vizu. Konačno, Kosovari još uvek
nastavljaju da žive u getou.
Fondacija, u saradnji sa kancelarijom
OSI i ESI u Briselu, u junu 2010,
organizovala je u Briselu prezentaciju
dokumentarnog filma i okrugli sto
rasprave pod nazivom „Kosovo
– breaking the isolation“, gde su
učestvovali Ministar Bajram Rexhepi,
članovi Evropskog Parlamenta,
Tanja Fajon i Ulrike Lunaček, Luan
Shllaku, Veton Surroi, i predstavnici
iz Evropske Komisije. Kopije
dokumentarnog filma podeljene su
i saradnicima u Prištini i Briselu,
uključujući i kancelariju Komisionera
Stefan Fule.
Dokumentarni film je prvi put
emitovan na TV kanalu „Kohavision“,
a kasnije i na drugim lokalnim
i regionalnim kanalima. Dok
je televizija Vizion+, u emisiiji
„Zabranjena zona“, emitovala
film najmanje 3 puta u različitim
terminima. Dokumentarni film je
prikazan i na festivalu Dokufest.
Takođe, dokumentarni film „Živeti
u Getou“, dobio je treću nagradu
mreže PASOS, u 2010.godini, za
grupe „think tank“, za podsticanje
debate i senzibilisanju javnosti o
pitanju izolacije na Kosovu.
Zbog toga su predlozi da se reforma
usredsredi na zakone koji regulišu
izbore na Kosovu – i upravo potreba
za jednom odgovarajućom reformom
izbornog zakona pre vanrednih
izbora, u decembru 2010, je tema
obrađena u dokumentarnom filmu
„Izbori Ange Portas“, sproveden od
Foruma 2015.
Dokumentarni film
„Izbori Ante Portas“
(oktobar 2010)
Okrugli sto povodom
Međunarodnog dana dece
(juni 2010) i
Dana 15.novembra 2009, Kosovari
su izašli na prve izbore nakon
proglašenja nezavisnosti. Nakon
duge i intenzivne kampanje, izborni
dan je protekao u mirnoj i pozitivnoj
atmosferi. Glasanje je bilo za lokalnu
vlast i predsednike opština, ali je
proces viđen kao veliki test koji
država u razvoju treba uspešno
da prođe. Lokalne institucije po
prvi put preuzimaju na sebe punu
odgovornost za organizovanje
demokratskih izbora. Pohvale za
dobar demokratski proces čule su se
čak i pre završetka procesa glasanja.
Izgledalo je da sve dobro ide i
da će se prvi izbori nezavisnog
Kosova zaključiti bez suštinskih
problema. Iako su posmatrači i
novinari primetili brojne nedostatke
i probleme, konstantno se
prijavljuju incidenti, punjenje kutija,
deformisanje glasova, porodična
glasanja....
Mediji su izveštavali o teškim
slučajevima prekršaja, od višestrukih
glasanja do glasanja u ime umrlih
osoba.
Forum 2015 u saradnji sa UNICEFom ove godine je organizovao dva
okrugla stola.
Prvi, povodom 1. Juna,
Međunarodnog dana dece,
organizovali su okrugli sto na kojem
je diskutovano o pronalascima u
izveštaju UNICEF-a „Siromaštvo
dece na Kosovu“ koji je imao
za cilj započinjanje dijaloga o
trenutnom stanju dece koja žive u
siromaštvu, kako bi se diskutovalo
o mogućnostima ublažavanja ove
situacije kao i, da bi se podržao
razvoj partnerstva između Vlade
Kosova, Evropske Zajednice i
predstavnika Zemalja članica EU na
Kosovu, agencija za razvoj i civilnog
društva uopšte.
Kanal „Kohavision“ je emitovao
dokumentarni film nekoliko puta u
različitim terminima, i organizovao je
televizijske debate sa stručnjacima,
na istu temu.
Članovi panela bili su: Johannes
Wedenig, Šef kancelarije UNICEF-a
na Kosovu, Hajredin Kuqi, Zamenik
Premijera, Pieter Feith, Predstavnik
EU na Kosovu, Luan Shllaku, Izvršni
direktor KFOS-a i glumica Alyssa
Milano, Ambasador Dobre volje
UNICEF-a.
33
Godišnji izveštaj 2010
34
Drugi okrugli sto, organizovan je sa
ciljem rasprave o pronalascima iz
izveštaja „Integrisanje po uslovima“.
Ovaj događaj imao je za cilj da i
dalje pomogne raspravama koje se
odvijaju oko trenutne situacije u
kojoj se nalaze deca Roma, Aškalija
i Egipćana, koji su na silu vraćeni
iz Nemačke na Kosovo. Na osnovu
podataka ovog izveštaja, postojeće
prakse povratka i vraćanja ove
zajednice, nisu uspele da obezbede
dostojanstven povratak pod
bezbednim uslovima. Uglavnom,
potrebe i interesi dece Roma,
Aškalija i Egipćana, se ne uzimaju u
obzir koliko treba, bezobzira da li se
isti dobrovoljno vraćaju ili se vraćaju
protiv svoje volje. Ovaj događaj ima
za cilj da na kraju postavi u centar
ovih rasprava dobrostanje dece
uopšte, u vezi sa sporazumima o
readmisiji između Zapadnih zemalja
i Kosova.
jeste da se prikaže stanje korupcije
i njeni efekti razaranja, za društvo
na Kosovu, uopšteno, sa fokusom na
tri oblasti: proces privatizacije, javni
tenderi/ponude i upravljanje javnim
novcem.
Deo panela rasprave bili su Luan
Shllaku, Izvršni Direktor KFOS-a,
Ulrike Lunaceck, Članica Evropskog
Parlamenta, Bajram Rexhepi,
Ministar Unutrašnjih poslova, Osman
Osmani iz NVO Inicijativa 6, Orsolya
Szekely, Šef Kancelarije Saveta
Evrope na Kosovu i Habit Hajredini,
Direktor kancelarije za Dobro
upravljanje, ured Premijera.
„Živeti u zdravstvenoj neizvesnosti“
naziva se studij Foruma 2015
koji ima za cilj da pruži pregled
stanja u sektoru zdravstva na
Kosovu, osnivajući se na relevantnu
dokumentaciju i gledišta glavnih
stranaka, kao i da pruži preporuke o
tome kako prevazići situaciju u kojoj
se nalazi javno zdravstvo danas.
Dokumentarni film o
korupciji (decembar
2010)
Monitorisanje
Performanse na osnovu
rezultata (decembar
2010)
Prikazivanje korupcije kao fenomen
koji je udario politiku na Kosovu i
koji je vrlo često premašio jednu
određenu političku partiju ili
interesnu grupu, je sledeća tema
koja će se obraditi u dokumentarnom
filmu koji će Forum 2015 realizovati
u saradnji sa organizacijom „COHU“.
Glavni cilj ovog dokumentarnog filma
Nakon uspešnog zaključenja
prvog dela projekta „Monitorisanje
performanse na osnovu rezultata“,
Forum 2015 u saradnji sa
organizacijom Demokratija u
Razvoju (D4D), izašli su sa jednim
sadržajnim izveštajem. U drugom
delu projekta, nastaviće se sa
Živeti u zdravstvenoj
neizvesnosti (decembar
2010)
Kosovska Vlada se suočava sa
pritiskom da promeni model
finansiranja zdravstvenih usluga.
Politički, ekonomski i socijalni
kontekst Kosova, direktno utiču
na nivo performansi sistema
zdravstvene zaštite. Neodgovarajuća
performansa, kao rezultat ima loš
kvalitet nege, nisku transparentnost i
odgovornost.
poboljšanjem informatinog sistema
koji će imati više od 250 pokazatelja
na godišnjoj osnovi. Čineći to,
odmeriće se napredak u različitim
oblastima upravljanja. Zbog toga će
jedno takvo monitorisanje omogućiti
konstruktivan pritisak od strane
civilnog društva.
Svrha ovog projekta je merljivost
iz godine u godinu određenog broja
indikatora kako bi se trendovi
primetili što je pre moguće, kako bi
se identifikovao napredak i s’time
uticalo na stvaranje bolje politike
orijentisane na rezultate.
35
Tabela Grantova:
Grantist:
Ditmir Bushati
Operacional
Klubi për Politikë
të Jashtme
Butterfly
Production
operacional
RADC
UBKA
Atina: Kako daleko a kako blizu
Proizvodnja dokumentarnog filma Živeti
u Getou
Istraživanje i promovisanje
dokumentarnog filma Živeti u Getou
Neodgovorna repartriacija
Obrazovanje na bošnačkom jeziku na
Kosovu
€ 2,700.00
€ 21,768.00
€ 6,000.00
€ 10,000.00
€ 5,191.01
€ 3,190.00
€ 3,406.60
Decentralizacija i nove srpske opštine
€ 960.00
Baltam
Društveni problemi turaka na Kosovu o
ozvaničenju turskog jezika
€ 1,440.00
Butterfly
Production
operacional
operacional
operacional
Butterfly
Production
drejtor, Çohu
operacionale
Godišnji izveštaj 2010
Proizvodnja dokumentarnog filma
„Živeti u Getou“
Koordinisanje Foruma 2010
Vrednost
granta
Kim Radio
operacionale
36
Naziv projekta
drejtor, D4D
drejtor,
Encompass
operacional
Ostali troškovi
projekta
Publikovanje i okrugli sto „Etničke
manjine: Izazovi integracije“
Proizvodnja dokumentarnog filma:
"Izbori Ante Portas"
Istraživanja o dokumentarnom filmu
"Izbori Ante Portas"
Okrugli sto“Lokalna Reforma na
Kosovu"
Okrugli sto: Integrisanje na osnovu
uslova
Proizvodnja dokumentarnog filma o
korupciji na Kosovu
Istraživanje o dokumentarnom filmu za
korupciju na Kosovu
Štampa i okrugli sto "Čekajući
donosioce odlukat"
€ 10,569.00
€ 10,000.00
€ 5,228.07
€ 1,200.00
€ 1,280.00
€ 10,000.00
€ 10,000.00
€ 4,145.00
Monitorisanje upravljanja na osnovu
rezultata
€ 9,998.50
Živeti u zdravstvenoj nesigurnosti
€ 10,000.00
Pripreme za dokumentarni film o
povratku i integrisanju zajednice RAE
€ 924.18
€ 34,852.33
Komuniciranje sa
Evropom
Iskrivljena slika Kosova u
inostranstvu, uticala je na proces
izgradnje države unutar nje, ali
pre svega, u procesu interakcije te
države sa državom i međuvladinim
akterima na globalnom nivou. Kao
rezultat toga, državnost Kosova
je i dalje priznato od 73 države,
dok je najnovija država uspela da
se pridruži samo jednom broju
međunarodnih organizacija, posebno
onih, čiji glas ima veliku težinu, kao
što je Svetska Banka i Međunarodni
Monetarni Fond.
Dok se dominantne slike još uvek
vezuju sa sukobom i nestabilnošću,
studij Fondacije (sproveden
sa Kosovskom Inicijativom za
Stabilnost) iz 2009.godine, dokazuje
da Kosovo stoji mnogo bolje od
broja evropskih zemalja u pogledu
zabrinutosti u vezi sa organizovanim
kriminalom, drogama i trgovinom
ljudima, posedovanju lakog i
malog naoružanja. Iznad svega,
međuetnički zločin je drastično opao,
još od 1999.
Umesto ovih zabrinutosti, na
kraju 2009.godine, Fondacija je
započela novi projekat pod nazivom
Komuniciranje sa Evropom, kroz koji
nastoji da stvori nove percepcije i
razumevanja o trenutnom položaju
Kosova, budućim perspektivama i
evropskim perspektivama, na osnovu
kojih će komunikacija i novi odnosi
generisati sa novim društvima u EU i
regionu.
Od početka osnivanja projekta
u 2009.godini, dve španske
delegacije, jedna grčka i četiri srpske
delegacije, stigle su na Kosovo da
bi se sastale sa svojim kolegama iz
civilnog društva, medija, članova
skupštine, diplomate, poslovne
zajednice, predstavnicima vlade i
političarima. Sastanci su povećali
zainteresovanost posetilaca i
generisali interesantne rasprave
među učesnicima. Ovo je poslužilo
delegacijama koje su posetili Kosovo
da shvate novu realnost na Kosovu,
počevši od postignutog napretka i
izazova u izgradnji politički održive
države sve do stvaranja društva
tolerancije i razumevanja. Na taj
način, ove posete su učesnicima
predstavile objektivnu realnost
Kosova, koja se razlikuje od realnosti
predstavljene u njihovim državama.
Fondacija je pažljivo pratila
razvoj događaja u uspostavljanju
socijalnih, ekonomskih i političkih
odnosa između Kosova i Srbije.
Zategnuti i ne optimistični odnosi,
bili su osnova za Fondaciju da otvori
komunikaciju između dva društva
kroz angažovanje vodećih umova i
umerenih političara sa obe strane,
tokom ove godine. U stvari, poseta
od oko 30 osoba, koje čine lideri
civilnog društva, članovi parlamenta,
ugledne ličnosti iz kulturnog života
i medija iz Srbije, koji su posetili
Kosovo u oktobru 2010, imala
je veliki uticaj. Po prvi put, u
posleratnom Kosovu, javno je uživo
emitovan dijalog koji se dogodio
između kosovskog i srpskog društva.
Istaknuti aktivisti za ljudska prava,
vlasnici medija, pravnici i poštovani
članovi elitne kulture, društva ili
albanske i srpske politike, govorili
su za okruglim stolom o potrebi
za ulaganjem u civilni dijalog, na
način na koji će podržati razvoj
komunikacije društva sa društvom u
budućnosti.
Svaka poseta je stvorila novo
shvatanje među posetiocima na
Kosovu. Konkretno, shvatili su razlike
koje se prostiru između konflikta
na Kosovu i Jugoslaviji i unutrašnjih
sukoba u njihovim zemljama, kao
37
što je teritorijalni sukob Baskije i
Katalonije u Španji ili teritorijalni
sporovi između Grčke i Makedonije.
Posete takođe naglašavaju potrebu
obuhvatanja Evropske Unije kako bi
se osiguralo ispunjenje Evropskog
obećanja dato Kosovu i nadzor
procesa njegove evropeizacije. Ovo
je posebno bilo izraženo tokom
poseta kosovske delegacije Španiji,
Atini, Solunu i Briselu.
U nastavku, u izveštaju će se
hronološkim putem predstaviti
obavljene aktivnosti u okviru
projekta:
38
Godišnji izveštaj 2010
Španski članovi skupštine
posećuju Kosovo (1-4.
mart 2010)
Opšti cilj ove dvodnevne posete
imao je za cilj podršku dobrog
shvatanja potreba Kosova u okviru
španskih političkih krugova. Dok, ako
ostavimo na jednu stranu pitanje
nezavisnosti Kosova, projekat je
imao za cilj da angažuje Španiju
bliže sa Zapadnim Balkanom,
i da pruži veću mogućnost za
razumevanje socijalnih, ekonomskih
i političkih pitanja u regionu. Tokom
posete, Španija je imala svoj red
predsedavanja u EU i delegacija je
bila iznenađena kada je shvatila, da
nije bila predstavljena na Kosovu , u
vreme kada je ona igrala najvažniju
ulogu za njenu budućnost.
Radna poseta počela je 28.februara
u Beogradu i završena je u Prištini,
3. marta. (pogledajte u prilogu
dnevni red). Nedelja i ponedeljak
provedeni si u glavnom gradu
Srbije i grupa je povezana sa
glavnim članovima srpskog civilnog
društva, uključujući ovde i glavnu
aktivistkinju za ljudska prava,
Natašu Kandić, Dr. Jadranka Jelinčić,
Direktorka Fondacije za Otvoreno
društvo u Srbiji, G-din Miljenko
Dereta, Građanske Inicijative, G-din
Milan Pajević, Institut za Bezbednost
i Međunarodna pitanja; G-đa Sonja
Biserko, Helsinški Komitet za ljudska
prava u Srbiji; Dr. Jovan Teokarević,
Beogradski Centar za Evropske
Integracije i Dr. Miroslav Hadžić,
Centar za građansko-vojne odnose.
Grupi je prikazan dugačak pregled
o obuhvatanju Evropske Unije na
Kosovu kao i Ahtisaarijev proces
od strane predstavnika Evropskog
Saveta u Beogradu, G-din Peter
Sorensen i G-din Ben Crampton.
Trećeg dana, grupa je otputovala u
Mitrovicu, gde se sastala sa liderima
albanske i srpske zajednice i gde
su čuli o zajedničkim ekonomskim
problemima sa kojma se suočavaju
obe zajednice kao i nedostatkom
vladavine zakona u severnom delu
grada. Sa povratkom u Prištinu,
grupa se sastala sa istaknutim
članovima civilnog društva,
umetnosti, medija i industrije dizajna
– sve primeri dinamičnog potencijala
mladog stanovništva na Kosovu. Oni
su takođe učestvovali na raspravi o
strategiji proširenja Evropske Unije i
za Američki Univerzitet na Kosovu.
Njihov ceo poslednji dan je obuhvatio
raspravu o spoljnoj politici Španije na
Balkanu kao i sastanke sa članovima
vlade i predstavnicima glavnih
međunarodnih misija na Kosovu.
Grupa je takođe posetila Gračanicu,
gde se sastala sa članovima srpske
opštine, osnovane nakon lokalnih
izbora prošlog novembra.
Španci su bili iznenađeni kada su
shvatii da su Rumunija, Slovačka,
Rusija, Grčka i Kina uspostavili
diplomatska predstavništva u Prištini,
i jedan deo njih je razvio pozitivnu
saradnju sa akterima kosovskog
društva, uključujući i Vladu.
“Posle ručka u Prištini, sa Grčkim
i Slovačkim ambasadorima i kada
smo videli da su njihove zemlje
zastupljene na Kosovu i posvećene
budućnosti Kosova – iako nisu
potpisali jednostranu izjavu
nezavisnosti – Verujem da sam video
razliku između dve vrste diplomatije.
Jedan je usmeren na rešavanje
problema ljudi i doprinosu stabilnosti
u regionu, dok drugi tip (Španije)
ostaje namerno uzdržan od osnovnih
oblasti, i koje se, i dve godine
kasnije, još uvek bavi teorijskim
cepidlačenjem i poređenjem dalekih
trikova sa unutrašnjim regionalnim
nacionalizmom Španije.2”
Pored sastanaka, lideri građanskog
društva, mediji, parlament, vlada
i poslovna zajednica, jedan broj
članova delegacije razgovarali
su sa kosovskim studentima i
širom zajednicom NVO-a kao i
diplomatskom zajednicom, na
jednom predavanju i otvorenoj
diskusiji. Diplomatska zajednica je
pregledala Spoljne Politike Španije
tokom predsedavanja EU i njen uticaj
na putu Kosova ka integraciji u EU.
Delegaciju čine: Jesus Lopez Medel
(Predavač Administrativnog prava,
član Kraljevske Akademije za sudsku
praksu i zakon i bivši član Narodne
partije), Aitor Esteban Bravo
(Baskijska nacionalistička partija,
Član parlamenta, portparol Komisije
za spoljne poslove), Jordi Xucla i
Costa (Član Parlamenta, Portparol,
Konvergencija i Unija Katalanske
partije), Jose Ignacio Torreblanca
(Direktor Saveta Evrope za Spoljne
poslove u Madridu) i Roger Pi
de Cabanyes Montané (Agencija
Senado).
2 Jose Ignacio Torreblanca,
http://jitorreblanca.wordpress.
com/2010/03/12/eye-opener/, posetio
dana 13 Januara, 2011
Ulaganje u Civilni dijalog
između Kosova i Srbije
(13-16. oktobar 2010)
NJedna velika delegacija, u sastavu
visokih predstavnika iz civilnog
društva i kulturnog života Srbije,
došla je u dvodnevnu posetu Kosovu.
Široki i raznoliki program pripremljen
ovom prilikom, poslužio je delegaciji
da stvori novo shvatanje za realnost
na Kosovu i stvaranje osnove za
civilni dijalog između ova dva
društva. Po prvi put, u posleratnom
Kosovu, srbi i kosovari su razgovarali
putem javnog dijaloga, koji je
direktno emitovan na nacionalnoj
televiziji, o potrebi za započinjanjem
dijaloga u pravcu razvoja novih
odnosa i poboljšanju života građana,
a u posebnosti, srba na Kosovu.
Aktivnosti lobiranja
(konstantno)
U maju 2010, Veton Surroi, Ilir
Deda i Luan Shllaku diskutovali su
sa publikom u Madridu o odnosima
Kosova ka opštem unapređenju
država Zapadnog Balkana u
učlanjenje u Evropsku Uniju. G-din
Surroi je diskutovao o procesima
izgradnje države i problemima
koje suočava isti, G-din Shllaku je
naglasio koliko ga ometa izolacija
koja je došla nakon proglašenja
nezavisnosti o postajanju član
Evrope tokom procesa izgradnje
države.
Richard Youngs, generalni direktor
FRIDE i Jose Ignacio Torreblanca,
direktor ECFR u Madridu, pored
izabrane grupe stručnjaka koji su
isto tako bili prisutni na ovom skupu,
ili su i političari i specijalizovani
novinari. Ovaj događaj je
organizovan od strane FRIDE, grupe
evropskih stručnjaka za globalno
39
delovanje, sa sedištem u Madridu.
Tokom posete, ekipa je diskutovala o
pitanju broja vladinih predstavnika.
Nakon odluke Međunarodnog Suda
Prave, nekoliko poseta Atini i Solunu
poslužile su za raspravljanje o
odnosima Grčke i Kosova, njenom
uticaju na proces evropeizacije
Kosova, sledećem dijalogu za
normalizaciju odnosa sa Srbijom i
potrebu za podršku Kosovu putem
međunarodnih finansijskih institucija.
Veton Surroi, Venera Hajrullahu,
Agron Bajrami i Ylli Hoxha,
učestvovali su na ovim posetama.
40
Godišnji izveštaj 2010
U Parizu, Veton Surroi i Yll Hoxha
su se sastali sa Ministrom Spoljnih
poslova, Bernardom Kouchnerom.
Kosovo nakon MSP-a i platforme
za normalizaciju, bila su najviše
diskutovana pitanja. Tom prilikom
G-din Surroi se obratio studentima
političkih nauka u Međunarodnom
Centru za međunarodne studije.
Tokom leta, G-din Surroi se sastao
sa G-dinom Marti Ahtisaarijem i
G-dinom Alber Rohanom, kako bi
diskutovali o evropskoj budućnosti
Kosova, u svetlu odnosa Kosova i
Srbije.
U septembru 2010, G-din Surroi je
posetio London. U Chatham House-u
govorio je o „Kosovo, Srbija i dug
put ka Evropi.“ Iste zabrinutosti,
na dugom putu koji leži ispred
Srbije i Kosova za normalizovanje
njihovih odnosa, pomenute su
tokom sastanka sa Joanna Hanson
iz Kancelarije za Spoljne poslove i
Komonvelta.
Veton Surroi, Luan Shllaku i Venera
Hajrullahu, u novembru 2010.,
sastali su se sa G-dinom Robertom
Cooperom, Generalnim direktorom
za spoljna vojno-politička pitanja u
Generalnom sekretarijatu Saveta
Evropske unije. Oni su naglasili
značaj pokretanja dijaloga između
Kosova i Srbije u procesu evropskog
proširenja i koliko je strateška i
neophodna podrška Evropske Unije
za ovaj uspeh. Da bi lobirali za podržavanje istog
procesa, iz vlade Sjedinjenih
Država, G-din Surroi je otputovao
za Washington, DC i u Nju Jork, u
decembru 2010, kako bi se sastao
sa zamenikom pomoćnika državnog
sekretara, Thomas Countryman i
prethodnim glasnikom na Kosovu,
g-din Frank Wisner.
Atina – Koliko blizu
koliko daleko – delegacija
istaknutih grčkih
intelektualaca posećuje
Kosovo (22-25. april
2010)
Jedna delegacija predstavnika
civilnog društva iz Atine, boravila
je na Kosovu između 22 i 25.aprila
2010, da bi se izbliza upoznala sa
razvojima na Kosovu , pogotovo
onima nakon proglašenja
nezavisnosti na Kosovu. Članovi
delegacije iz Grčke bili su: Dr.
Ioannis Armakolas, Direktor za
Istraživanja u zajedničkom projektu
“Hellenic Center for European
Studies” (EKEM) i “Center for
Strategic and International Studies”
(CSIS): “US-Greece Task Force:
Transforming the Balkans”; Dr.
Jens Bastian, Saradnik/Istraživač u
“Hellenic Foundation for European
and Foreign Policy” (ELIAMEP);
G-đa. Katerina Economakou, novinar,
“Eleftherotypia”; G-din. Apostolos
Fotiadis, dopisnik, “Inter Press
Service”; Dr. Evangelos Kofos,
savetnik za pitanja na Balkanu u
ELIAMEP; Ambasadori(u penziji)
Alexandros Mallias, Sepcijalni
savetnik Eliamep-a; G-đa. Sofia
Papadopoulou, Urednica, “Athens
News Agency” (ANA); G-đa.
Elizabeth Phocas, Zamenica
direktora, ELIAMEP; G-din. Filios
Stangos, odgovorni urednik redakcije
međunarodnih vesti na javnoj
televiziji NET, G-din. Stavros Tzimas,
Glavni urednik, “Kathimerini”; Prof.
Thanos Veremis, Univerzitet u Atini,
Potpredsednik, ELIAMEP.
Delegacija se sastala sa visokim
političkim predstavnicima Kosova,
predstavnicima civilnog društva kao
i predstavnicima etničkih i verskih
zajednica na Kosovu. Na sastanku
je diskutovano o dostignućima
Kosova od proglašenja nezavisnosti i
izazovima sa kojima se suočava nova
država. U fokusu su bile i smetnje
koje Kosovu stvara ne priznavanje
od 5 država članica EU, uključujući
i Grčku. Gosti iz Grčke izrazili su
svoja mišljenja zbog čega Grčka
još uvek nije priznala nezavisnost
Kosova kao i dali svoje preporuke
političkoj klasi na Kosovu i civilnom
društvu kako bi dostigli do političke
klase i javnog mnjenja u Grčkoj.
Konstruktivan razgovor obavljen je
sa organizatorima posete, Kosovska
Fondacija za Otvoreno društvo,
G-din Luan Shllaku i Klub za Spoljnu
politiku, G-din Veton Surroi. Tokom
svog boravka, ekipa se između
ostalog sastala i sa ambasadorom
Dimitris Moschopoulos, Šefom Grčke
kancelarije u Prištini, Predsednikom
Kosova, G-din Fatmir Sejdiu,
Premijerom Kosova, G-din Hashim
Thaci, Ministrom Spoljnih poslova,
G-din Skender Hyseni, G-dinom
Pieter Feith-om, Civilni Međunarodni
predstavnik/Specijalni predstavnik
EU, G-din Khaldoun Sinno, Šef
Sektora za politička, ekonomska i
pitanja integrisanja pri Kancelariji
za veze Evropske Komisije na
Kosovu, G-din Yves de Kermabon,
Šef EULEX-a i g-din Michael Giffoni,
Italijanski ambasador na Kosovu.
Drugog dana, delegacija je
učestvovala na Konferenciji „Pogled
iz Atine“ koja je održana u „Sheshi
21“ na kojoj su učestvovali visoki
predstavnici političkog i civilnog
života na Kosovu. Panelisti na
konferenciji bili su: Dr. Evangelos
Kofosi, kkoji je govorio o istoriji
odnosa između Grčke i Kosova,
Ambasador Alexandros Mallias, koji
je elaborisao politički stav Grčke,
Prof. Thanos Veremis, koji je govorio
o perspektivi Kosova kao nezavisnoj
državi, zamenica ministra spoljnih
poslova g-đica Vlora Çitaku, koja
je govorila o stavu Kosova nad
Grčkom, poslanik Ardian Gjini, koji je
govorio o potrebi za komunikacijom
između Kosova i Grčke, i g-đa
Venera Hajrullahu, koja je govorila
o evropskoj perspektivi zapadnog
Balkana. Uveče, delegacija se sastala
sa liderom opozicije, G-dinom
Ramush Haradinajem.
Platforma normalizacije
odnosa Kosova - Srbija
Nakon završetka procesa MSP-a,
pitanje priznavanja statusa Kosova,
ponovo ostaje na državama, dok će
dnevni red u punom obliku dominirati
sa pitanjima evropske integracije.
Pod ovim okvirom, kao što je rečeno
više puta, Kosovo i Srbija mogu da
se nadaju za unapređenje odnosa
sa EU u zamenu za normalizaciju
odnosa između njih. Ovaj proces će u
velikoj meri odrediti dinamiku Kosova
da se pretoči u funkcionalnu državu
i isto tako i dinamiku integrisanja
u Evropsku Uniju. Uprkos toga,
upozorenje o novim razgovorima
nakon objavljivanja mišljenja MSP-a,
nije baš ozbiljno shvaćeno od strane
Vlade Kosova, koja se uvek pokazuje
nespretnom u pripremi stavova
pred važnim procesima. Bilo kakav
proces razgovora o normalizaciji
41
42
Godišnji izveštaj 2010
odnosa ima potrebe za tačnim
definisanjem načela i uslova, koji će
odrediti položaj Kosova u odnosu sa
pitanjima o kojima će se raspravljati.
U ovom kontekstu, izrada
platforme o normalizaciji odnosa,
izgleda da je obaveza civilnog
društva, koje u odsustvu jednog
unapređenog mišljenja o ovom
pitanju u Kosovskim institucijama
treba da pruži svoju stručnost u
odgovarajućim oblastima i da nastoji
da izgradi široku društvenu podršku
za osnovne ideje normalizacije
odnosa sa Srbijom.
Kroz projekat normalizacije (i
publikovanja, kao finalni proizvod)
cilj je da se pruži doprinos civilnog
društva Kosovu za proces razgovora
između Kosova i Srbije pod okvirom
normalizacije odnosa između dve
zemlje. Korišćene metode tokom
sprovođenja projekta:
• Istraživanje javnosti (anketa
sa uzorkom 1200) o pitanju
odnosa između Kosova i Srbije,
• Follow-up ankete pre
objavljivanja dokumenta
Platforme
• Sastanci i konsultacije sa
važnim međunarodnim osobama
za određivanje položaja Kosova
u odnosu sa pitanjima koja će
se raspravljati,
• Fokus grupe sa stručnjacima
i aktivistima civilnog društva
kako bi se analizirarala statička
pitanja,
• Pisana analiza statičkih pitanja
koja će se (bi trebalo da)
pomenuti tokom razgovora
(dokument Platforme).
Kroz obavljene aktivnosti, KFOS I
KPJ su postigli da:
• realizuju niz sastanaka i
konsultacija lobiranja sa važnim
međunarodnim ličnostima
o položaju Kosova i nacrtu
Platforme za normalizaciju
odnosa – u okviru razvijenih
•
•
•
poseta u važnim prestonicama,
projektna ekipa se sastala sa
važnim ličnostima nove istorije
Kosova (Ahtisaari, Ischinger,
Rohan). Ove ličnosti, koje su
bile obuhvaćene u različitim
oblicima osnovnih razvoja oko
Kosova, pružile su mišljenja i
svoj doprinos u sastavljanju
kosovskog položaja u odnosu sa
procesom normalizovanja.
realizuju dve sveobuhvatne
radionice sa visokim
vladinim predstavnicima,
vođama opozicionih partija,
diplomatskim predstavnicima
na Kosovu. Obe radionice
uspele su da stvore koncenzus
između lokalnih i međunarodnih
aktera za niz pitanja koja se
nadovezuju sa dijalogom sa
Srbijom. Prvo, u obe radionice
dogovoren je zajednički stav
prema dijalogu, identifikovana
su glavna pitanja za raspravu,
i određeni su dalji koraci za
izgranju platforme.
realizuju istraživanja sa
javnim mnjenjem (anketa sa
uzorkom 1200) o pitanjima
odnosa između Kosova i Srbije,
kako bi odmerili raspoloženje
građana Kosova oko razgovoa.
Rezultati istraživanja ponudili
su vrednu informaciju koja je
poslužila kao izvorni vodič za
definisanje državnih položaja u
procesu normalizacije. Štaviše,
javna prezentacija jednog
dela ovih rezultata izazvala
je informativnu raspravu i
kvalitetne reakcije o osnovnim
pitanjima koja će se obraditi
tokom ovog procesa.
Realizuju tri fokus grupe sa
stručnjacima i aktivistima
civilnog društva kako bi
analizirali statička pitanja
o kojima će se (treba da)
razgovarati sa Srbijom.
Pod vođstvom stručnjaka
angažovanih u izradi Platforme,
•
•
-
fokus grupe su pozvale ostale
stručnjake i stvaraoce politika
i relevantne donosioce odluka.
Kao takvi, oni su služili za
potvrđivanje nalaza istraživanja,
analize stručnjaka projekta i
obezbedili su sveobuhvatanje u
definisanju državnih položaja,
koji su reflektovali u dokumentu
Platforme.
Objave analize za statička
pitanja od strane stručnjaka iz
civilnog društva, uključujući:
odnose Kosovo-EU, slobodna
trgovina i CEFTA i regionalne
inicijative, sever Kosova,
nestala lica, sport, sloboda
kretanja, penzije, reparacija, i
kulturno nasleđe. Sva praktična
pitanja, koja se nalaze u aneksu
dokumenta Platforme, izrađena
su od strane stručnjaka iz
oblasti, dok kao što je gore
navedeno, proces je bio
sveobuhvatan i korišćene su
različite metode istraživanja i
određivanja položaja.
Izrada Platforme za
normalizaciju odnosa i
izgradnja šire podrške o
sadržaju platforme – proces
izrade dokumenta Platforme
je osnovan na sveobuhvatnom
načelu. Zbog toga su razvijene
runde sastanaka i rasprava
između relevantnih političkih
i institucionalnih aktera
na Kosovu (uključujući i
međunarodnu zajednicu)
kako bi obezbedili koncenzus
delovanja nakon izrade
dokumenta. Jedan od najvećih
uspeha projekta bio je
obuhvatanje svih političkih i
institucionalnih aktera, pored
angažovane stručnosti iz
civilnog društva.
Povlačenje sa izradiocima
dokumenta Platforme i ostali
akteri (političke partije i
međunarodne institucije)
kako bi diskutovali o sadržaju
dokumenta Platforme i
izgradili krajnji koncenzus pre
objavljivanja istog.
Realizacijom ovih aktivnosti,
pogotovo sastavljanjem dokumenta
Platforme o Normalizaciji, KFOS je
uspeo:
• Da ohrabri Kosovsku vladu da
razmotri pitanje razgovora sa
Srbijom
• Da promoviše dijalog
između kosovskog društva
i institucionalnih lidera za
poštovanje volje građana u
ovim razgovorima
• Da ojača pregovarački položaj
na Kosovu, imajući napisana
pravila i uslove pod kojima će
se razgovarati (Platforma)
• Da promoviše pristup
„normalizaciji odnosa“ između
Kosova i Srbije pod zajedničkim
okvirom evropskih integracija.
Kampanja za učešće Srba
na opštim izborima na
Kosovu 2010
Uoči vanrednih izbora u decembru
2010, a kao rezultat razgovora
tokom posete srpske delegacije na
Kosovu, Fondacija i Helsinški Komitet
za ljudska prava u Srbiji, sproveli
su kampanju u kojoj je osnovni cilj
bio da se poboljša stanje političkog
predstavljanja grupe kosovskih
Srba kroz ostvarivanje prava glasa.
Ovim projektom bilo je pokušaja
da se senzibiliše srpska zajednica
u Albaniku, Novom brdu, Gračanici
i Štrpcu zbog njihove političke
važnosti, i da se senzibilišu donosioci
odluka i šira javnost na Kosovu i
Srbiji, zajedno sa međunarodnim
faktorima o prednostima i
preprekama političke zastupljenosti
Srba na centralnom nivou.
43
Tabela grantova:
Grantist
Naziv projekta
Iznos granta
Operacional
Poseta španske delegacije Kosovu
€ 14,348.61
Nick Wood
Poseta španske delegacije Kosovu
€ 4,115.30
Klub za Spoljnu
politiku
Platforma za Normalizaciju
odnosa Kosovo Srbija
Alternativni razgovori Beograd
– Priština: u susret suštinskom
dijalogu o “tehničkim pitanjima“
Helsinški Komitet za
ljudska prava u Srbiji
Godišnji izveštaj 2010
€ 11,963.00
operacional
Poseta srpske delegacije Kosovu
€ 16,349.44
Helsinški Komitet za
ljudska prava u Srbiji
Kampanja za učešće Srba na
opštim izborima na Kosovu 2010
€ 19,458.00
Operacionale
Platforma za normalizaciju
€ 22,633.96
Operacionale
Aktivnosti Lobiranja
€ 29,446.73
Operacionale
Realizacija Grčke posete
€ 10,253.00
Ostali troškovi projekta
44
€ 30,200.00
€ 8,218.28
Prilog 1. Projekat CDF
Spisak dostignuća u 2010.godini
Departament/
traženo
ministarstvo
Savetnici & Mentori
Angažovanja/Odgovornosti
Savetnika/Ce
Kabinet Predsednika
Kabinet
Predsednika
H.E. Fatmir Sejdiu,
Predsednik Kosova
Korab Sejdiu,
Savetnik za Dijasporu
Funkcionalizacija Konsultativnog
Saveta za Zajednice u Kancelariji
Predsednika;
Podrška završavanja prve faze
ponovnog imenovanja sudija
u Vrhovnom sudu; ponovno
imenovanje državnih tužioca i
specijalnih tužioca
Podrška kabinetu Predsednika u
procesu izrade zakonodavstva
koje zahteva proglašenje od
strane Predsednika;
Osigurati da zakonodavstvo bude
u skladu sa Ustavom; Podrška
pravilnom upravljanju obavljanje
rada Predsednika na osnovu
ustava.
Ured Premiijera
Ured Premijera
Lirim Grejcevci,
Zamenik šefa
Kabineta
Ermir Hajdini,
Regionalni savetnik
Podrška KP u rešavanju pravnih
pitanjau vezi sa sastavljanjem
jedne funkcionalne pravne
platforme, koja će omogućiti
Kosovu učlanjenje u Svetsku
Banku i MMF;
Podrška u izradi Akcionog plana
2010-2012 nad Neformalnom
ekonomijom
Izrada plana, koji će omogućiti
racionalizaciju jedinstvenih
informacija u vezi sa obavezama
koje proističu iz članstva u MMF
i SB.
Izrada jedinstvene platforme
monitorisanja za realizaciju
obaveza koje proističu iz
članstva u MMF i SB.
45
Ured Premijera
Srdjan Sentic
Nacionalni Savetnik
Savetovanje Premijera o
pitanjima u vezi sa zajednicama i
o formulisanju razvoja politika;
Podrška monitorisanju
zakonodavstva u vezi sa
zajednicama i politikama podrške
za vladu kako bi se pridržavala
ključnih pitanja kao što su
jednaka podela finansiranja,
jednake mogućnosti zapošljenja
itd.
Regionalni Savetnik
Podrška KP u monitorisanju i
sprovođenju odluka vlade za
integrisanje u EU i obezbeđivanje
dobre saradnje sa Ministarstvom
za Evropske Integracije.
Driart Elshani, Mentor
za dijasporu
Podrška za razvoj nezavisne
infrastrukture IT-a za KP;
Iniciranje sprovođenja
E-Kabineta i sistema za zaštitu
podataka
H.E. Hashim Thaçi,
Premijer Kosova
Bekim Qollaku, Šef
osoblja
Divizija IT-a/ KP
G-din. Shkelzen
Ibrahimi, Direktor
Kancelarija za
dobro upravljanje
G-din. Habit
Hajredini
Generalni sekretar
Vlade
46
Godišnji izveštaj 2010
G-din. Fitim
Krasniqi, Generalni
Sekretar
Blerinda Idrizi,
Savetnica za dijasporu
Izrada Akcionog Plana za
sprovođenje strategije RAE 20092015, u skladu sa zahtevima
Dekade Roma
Haki Merovci,
Nacionalni savetnik
Podrška podizanja kapaciteta za
državne protokole;
Saglasnost sa Bečkom
Konvencijom, pružajući
koordinirani pristup
akreditovanim diplomatama i
međunarodnim organizacijama
na Kosovu.
Kushtrim Istrefi,
Nacionalni savetnik
Stručna pomoć i vodič za Kabinet
Zamenika premijera za Vladavinu
zakona i Evropske integracije
Kabinet Premijera
Kabinet Zamenika
premijera
G-din. Hajredin
Kuci, Zamenik
Premijera
Ministarstvo za Lokalnu Samoupravu
Departament
lokalne
samouprave
G-đa. Rozafa
Ukimeraj,
Direktorka
Enton Elezi,
Regionalni savetnik
Podrška u izradi izveštaja o
proceni pojedinačnih i opštinskih
kapaciteta (30 izveštaja
procene);
Podrška Šefu Divizije za
podizanje kapaciteta u
aktivnostima razvoja opštinskih
kapaciteta;
Podrška Šefa Divizije u izradi
koncepta dokumenata za svaku
opštinsku nadležnost (na osnovu
zakonske infrastrukture, najboljih
praksi iz različitih zemalja i
radnih iskustava zvaničnika
po opštinama), koji će služiti
kao osnova za monitorisanje
opštinskih aktivnosti za razvoj i
procenu opštinskih usluga.
Ministarstvo Javne Uprave
Departament
Informativne
Tehnologije
Ardian Zajmi,
Regionalni
savetnik
G-din Isa Krasniqi,
direktor
Podrška direktoru i ekipi tokom
procesa restrukturisanja DIT-a na
osnovu preporuke funkcionalnog
pregleda (kao deo restrukturisanja
MJU-a);
Podrška u upravljanju projekata za
proširenje infrastrukture;
Podrška u upravljanju integrisanja
podataka i bezbednosti pristupa,
posebno u vezi sa Centrom
podataka.
Ministarstvo Privrede i Finansija
Kancelarija
Generalnog
Sekretara
G-din Naim Baftiu,
Generalni sekretar
Jedinica za
makroekonomiju/
Kabinet Ministra
G-din Selim Thaçi
Ilir Kanina,
Regionalni
savetnik
Nagip Skenderi,
Nacionalni
savetnik
Podrška poboljšanju upravljanja
administrativnih procedura i
institucionalne memorije;
Sprovođenje „Zakonodavne
strategije za 2010“;
Sprovođenje i usklađivanje
obaveza koje proističu iz
učlanjenja u MMF i SB;
Pregled radnih zadataka
direktora i departamenata.
Podrška Kabinetu Ministra i
Makro Jedinici u pripremi okvira
za iniciranje Strategije za Razvoj
Kosova.
47
Drini Cano,
Këshilltar Rajonal
Departament
poreza na imovinu
G-din. Shkelzen
Morina
Drini Cano,
Regionalni
savetnik
Pregled postojećeg Zakona o
eksproprijaciji (br. 03/L-139,
dana 26.03.2009) i priprema
preporuka za suplementacije
zakona;
Obučavanje aktera uključenih
u proces eksproprijacije sa
fokusom na pravne procedure i
relevantne podzakonske akte;
Podrška razvoju sistema
monitorisanja (posmatranje
ugovarača) za upravljanje
procesa eksproprijacije;
Podrška i savetovanje direktora
za osnivanje Kancelarije za
Eksproprijaciju i planiranje
razvoja kapaciteta radnika,
uključujući i razvoj radnih
obaveza;
Podrška DPI-u tokom rada na
terenu.
Ministarstvo za Energetiku i Rudarstvo
Vaso Leno, Mentor
za Dijasporu
Kancelarija
Generalnog
sekretara
48
Godišnji izveštaj 2010
G-din Hakif
Jashari, Generalni
sekretar
Agon Demjaha,
Regionalni
savetnik
Kosovska Komisija za Konkurenciju
Podrška u sprovođenju
politika, strategija, programa i
projekata za sektor energetike i
rudarstva;
Podrška u koordinisanju
aktivnosti u okviru Energetskog
sporazuma Jugo-Istočne Evrope
u vezi sa APEP;
Podrška u izradi sekundarnog
zakonodavstva.
Podrška procesu dekomisije
termocentrale Kosovo A.
Podrška za saradnju i
koordinaciju lokalnih i
međunarodnih institucija za
proces dekomisije postrojenja
Kosovo A
Podrška promovisanju i
podizanju svesti za zaštitu
životne sredine.
Kosovska Komisija
za Konkurenciju
G-din Osman
Ejupi, Predsednik
Komisije
Skupština Kosova
Parlamentarna
Komisija za
Unutrašnje poslove
i bezbednost
G-din. Rrustem
Mustafa, Šef
komisije
Parlamentarna
Komisija za
Ekonomiju,
Trgovinu,
Industriju,
Energetiku,
Transport i
Telekomunikacije
Lush Perpali,
Regionalni savetnik
Afrim Hoti,
Nacionalni savetnik
Ibrahim Krasniqi,
Nacionalni savetnik
G-đa. Myzeje
Selmani,
Predsedavajuća
Parlementarna
komisija za
šumarstvo, ruralni
razvoj, okruženje
i prostorno
planiranje
Qazim Kukalaj,
Nacionalni Savetnik
G-din. Naser
Rugova,
Predsedavajući
Pregled i promena-dopuna
Zakona o konkurenciji 2004/36
i usvajanje istog od strane
Skupštine Kosova;
Podrška poboljšanju
administrativnih procedura za
Komisiju (opšte upravljanje,
priprema godišnjih izveštaja,
unapređeni projekti za
osposobljavanje/radionice
o konkurenciji za poslovnu
zajednicu , metodologija
ispitivanja i odlučivanja, itd.)
Podizanje kapaciteta za
poboljšanje radne efikasnosti
Komisije (pravni aspekt).
Podrška Komisije za razmatranje
i osiguravanje preporuka o
nacrtu zakona za rudarstvo i
energetiku;
Podrška Komisije za razmatranje
i davanje preporuka Strategiji za
rudarstvo i energetiku.
Podrška Komisiji u skladu sa
zakonodavnom agendom, na
osnovu Godišnjeg Radnog plana;
Izrada kvalitetnog
zakonodavstva, koji pokriva
šumarstvo, upravljanje i
očuvanje šumskih prostora,
zaštita prirode i biodiverziteta
Nezavisni odbor za nadzor
49
Nezavisni odbor za
nadzor
G-din Miran Zeneli,
Izvršni direktor
Fadil Miftari,
Nacionalni savetnik
Podrška razvoju i konsolidovanju
Kancelarije za odnose sa
javnošću, uključujući i
unapređenje profesionalnih
kapaciteta;
Podizanje svesti centralnih
institucija i uprave IOBK-a, kao
i rada i usluga koje one nude
(uključujući pripremu godišnjih
izveštaja);
Organizovanje (po prvi put)
seminara za civilne službenike
srednjeg i visokog nivoa (koji
je u skladu sa danom civilne
službe);
Izrada Pravilnika o unutrašnjem
funkcionisanju NON-a i Pravilnik
za žalbene procedure.
Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog razvoja
Departament za
Ruralni razvoj
i Savetodavne
usluge
G-din Hysni Thaci,
Direktor
G-din Hysni Thaci,
Direktor
Pomoć DRRSU-u u definisanju
uloge i odgovornosti za jedinice
plaćanja u cilju upravljanja
subvencija i grantova za
poljoprivredne projekte i seoski
razvoj;
Izrada administrativnih
naređenja za sprovođenje
Zakona o poljoprivredi i
ruralnom razvoju;
Izrada dokumenata za podršku
proizvođačima vina i žita
50
Godišnji izveštaj 2010
Ministarstvo Unutrašnjih poslova
Syle Sefaj,
Nacionalni savetnik
Kancelarija stalnog
sekretara
G-din Hajzer
Salihu
Besnik Vasolli,
Nacionalni savetnik
Tehnička podrška za
funkcionisanje nove
organizativne strukture i za
sprovođenje Plana za Strateški
razvoj MUP-a.
Tehnička podrška MUP-u za
koordinisanje, monitorisanje i
izveštaj o sprovođenju Akcionog
plana za Liberalizaciju viza, koji
obuhvata razvoj kapaciteta za
osoblje MUP-a;
Podrška MUP-u da budu u skladu
sa zahtevima koji proizilaze iz
Akcionog Plana za Liberalizaciju
viza.
Ministarstvo za Trgovinu i Industriju
Departament za
licenciranje
G-din Ramadan
Buzhala, Direktor
Podrška u izradi standarda,
procedura i kritika, koje
dozvoljavaju licenciranje
proizvođača/rafinera sirove
nafte/polu obrađene i njenih
derivata.
Visar Bajraktari,
Nacionalni savetnik
Ministarstvo za Evropske Integracije
Kabinet Ministra
Ministar Besim
Beqaj
Razvoj kapaciteta u: planiranju
politika, komuniciranjui
upravljanju u vezi sa procesom
integrisanja Kosova u EU.
Verena Knaus,
Međunarodni
mentor
Nezavisna Komisija za Rudnike i Minerale
Pravno odeljenje
G-đa. Selvete
Grajcevci,
direktorka
Robert Muharremi,
Savetnik za
dijasporu
Podrška u izradi sekundarnog
zakonodavstva za sprovođenje
zakona; standardne zakonske
procedure;
Razvoj administrativnih
kapaciteta: procedure za pregled
zahteva i žalbi za licenciranje i
ujednačenje dozvola, u skladu
sa zakonom;
Razvoj kapaciteta za
preduzimanje administrativnih i
krivičnih mera
Opština Priština
Kabinet
predsednika
opštine
G-din Isa Mustafa,
Predsednik opštine
Arben Gashi,
Nacionalni savetnik
Asdren Osaj,
Nacionalni savetnik
Podizanje kapaciteta za
sastavljanje opštinskog statusa,
kao i podizanje kapacitate za
unutrašnju reorganizaciju,
koja će omogućiti poboljšanje
funkcionalnog i administrativnog
aspekta.
Razvoj kapaciteta za obuhvataje
građana u procese odlučivanja,
transparentnosti i javnih
rasprava
Agencija za ravnopravnost polova
Direktor
administracije
G-din. Jashar
Kastrati
Blerinda Idrizi,
Regionalna
savetnica
Izrada Strategije za Ekonomski
razvoj i Integraciju kosovskih žena
Narodni advokat/Ombudsperson
51
Direktor
administracije
G-din. Jashar
Kastrati
Eridana Cano,
Regionalni
savetnik
Razvoj kapaciteta kroz upravljanje
i poboljšanu efikasnost;
Izrada i sprovođenje politika za
zaštitu ljudskih prava na Kosovu;
Podrška implementaciji zakona
o funkcionisanju ombudsmana,
u skladu sa međunarodnim i
evropskim standardima.
Ministarstvo za Rad i socijalno staranje
Departament za
socijalno staranje
G-din Muhamet
Gjocaj
Flutra Germizaj,
Nacionalna
savetnica
Podrška u efikasnom
identifikovanju slučajeva
krajnjeng siromaštva uz pomoć
sakupljanja informacija i
sakupljanja podataka;
Poboljšanje u pružanju
socijalnih i porodičnih usluga,
pripremom unutrašnjih izveštaja
i objavljivanju informacija o
korisnicima i opštinama;
Poboljšanje komunikacije i
saradnje sa opštinama u smislu
decentralizacije usluga
Kosovski Savet za Kulturno Nasleđe
52
Godišnji izveštaj 2010
Izvršni direktor
G-đa Gjejlane
Hoxha
Silvia Cravero,
Međunarodna
savetnica
Izrada Strategije za Razvoj
KSKN-a, uključujući politike,
strategiju, programe i
projekte za procenu i zaštitu
kulturnog nasleđa u skladu sa
međunarodnim standardima;
Razvoj sistema imenovanja i
procene liste za kulturno nasleđe,
kao i samu listu;
Razvoj procene, usvajanja,
kontrole i sprovođenja politika
programa i planova za pravnu
zaštitu kulturnog nasleđa,
uključujući sprovođenje Zakona o
Zaštiti posebnih Zona;
Razvoj programa/politika za
razvoj standarda, obrazovanja i
licenciranje stručnjaka.
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja
Odsek za
stanovanja i
izgradnju
G-đa Lirie Berisha
Jordan Daci,
Regionalni savetnik
Izrada četiri administrativna
naređenja i pružanje pravnih
mišljenja za oba (koja su
proizašla iz Zakona o finansiranju
specijalnih programa za
stanovanje);
Izrada predloga za osnivanje
Centralnog Saveta za Stanovanje,
uključujući pravilnik za
organizaciju i funkcionisanje
Saveta.
Izrada pokazatelja zakonodavstva
EU za stanovanje i izgradnju.
53
54
Godišnji izveštaj 2010
Program za Manjine i
Rome (RAE)
55
Program za Manjine i
Rome (RAE)
Program za Manjine i Rome i
tokom 2010.godine je održao istu
programsku i budžetsku strukturu;
ovaj program radi putem dva
odvojena budžeta upućujući potrebe
zajednice Roma, Aškalija i Egipćana
posebno iliti odvojeno od ostalih
manjinskih zajednica, imajući za
cilj ispunjenje objektiva određenih
strategijom Fondacije 2009-2011:
•
•
•
•
Podrška vladi u sprovođenju
javnih i razvojnih politika za
integrisanje zajednice Roma,
Aškalija i Egipćana,
Osnaživanje civilnog društva za
zastupanje i nadzor, zastupanje
i povećanje učešća u javnom
životu,
Izgradnja lokalnih politika u
multietničkim opštinama i
regionalna saradnja,
Izgradnja zajednica kroz
civilno društvo i podrška
u promovisanju kulturnog
identiteta i regionalne saradnje.
Program za Manjine i Rome radio
je suštinski neometan od dnevnih
političkih razvoja. Ove godine
je nastavljen rad sa nevladinim
organizacijama sa kojima je
uspostavljena dugoročna saradnja,
kao i sa novim organizacijama
koje su značajno obogatile civilnu
manjinsku scenu. Manjinske
organizacije civilnog društva
pokazale su upornost da se
profiliziraju i postanu važan faktor
koji utiče na političke pokrete, socioekonomske,obrazovne, kulturne,
i druge pokrete. NVO manjinskih
zajednica sve više pokazuju zrelost
i posvećenost da se bave velikim
pitanjima njihovih zajednica, sa
tendencijom dalje faktorizacije
potencijala kojeg imaju za donošenje
pozitivnih promena u zaštiti položaja
dotičnih zajednica i njihovog
integrisanja u kosovsko društvo.
Tendencija manjinskih NVO za
saradnju i umrežavanje je posebno
došla do izražaja tokom predizborne
kampanje za centralne izbore na
Kosovu, u decembru 2010. U ovom
periodu, veliki broj manjinskih
NVO odlučio je da u saradnji
utiče na što veći odjek birača iz
njihovih zajednica, da se zalažu
kod kandidata njihovih subjekata
kako bi se više zalagali za pitanja
od važnosti za njihovu zajednicu i u
praćenju izbornih kampanji političkih
partija i samog izbornog procesa.
Program za Manjine i Rome je i
ove godine nastavio sa dobrom
saradnjom sa Vladom Kosova
kako na centralnom tako i na
lokalnom nivou, podržavajući je
u izradi i sprovođenju javnih i
razvojnih politika za integrisanje
manjinskih zajednica, a posebno
zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.
Najbliža saradnja realizovana je sa
Kancelarijom za Dobro upravljanje
u sklopu Kancelarije Premijera, sa
kojim Fondacija sarađuje od 2006.
godine, kada je započeta izrada
Strategije za Integrisanje zajednica
RAE i nastavljajući sa podrškom
za sastavljanje Akcionog plana za
sprovođenje ove strategije i sada
u njenom sprovođenju za šta je
57
Fondacija obezbedila 1,5 miliona €
od kojih 0.5 miliona €, kao posebni
grant dodeljen od G-dina Sorosa
i 1.0 miliona € iz Kancelarije za
Vezu Evropske Komisije na Kosovu
(ECLO). Na lokalnom nivou,
Fondacija je pomogla 5 opština:
Đakovici, Uroševcu, Kosovo Polju,
Mitrovici i Prizrenu u izradi opštinskih
planova za sprovođenje Strategije
RAE, sklopila sporazum o saradnji
sa opštinama za sprovođenje
Strategije RAE, stvarajući na taj
način dobru institucionalnu osnovu
za sprovođenje Strategije RAE.
Godine 2010, Fondacija je nastavila
sa vrlo dobrom saradnjom sa svim
predstavnicima etničkih, političkih
i civilnih zajednica. U nastavku je
dat detaljan pregled realizovanih
programa, podeljenih po strateškim
ciljevima kao i lista odobrenih
grantova za sve subjekte sa kojima
je sarađivano.
Program za Manjine i Rome, tokom
2010.godine, imao je uspešnu
saradnju sa programima mreže,
posebno sa Inicijativom Roma OSI
Budimpešta, u inicijativama za
zastupanje i osnaživanju mladih.
Program Roma (RAE)
58
Godišnji izveštaj 2010
Strateški ciljevi
Roma (RAE) program ima za cilj da
poveća nivo integracije i da unapredi
ukupni položaj ovih zajednica
u kosovsko društvo, stvarajući
institucionalnu osnovu za rešavanje
i upućivanje potreba zajednice RAE,
za osnaživanje civilnog društva
u zastupanju i monitorisanju kao
i poboljšanju obrazovnog nivoa i
promovisanju kulturnog identiteta.
Strateški ciljevi programa Roma su:
•
•
•
Podrška vladi u sprovođenju
javnih i razvojnih politika za
integraciju zajednica Roma,
Aškalija i Egipćana,
Osnaživanje civilnog društva
za zastupanje i monitorisanje,
zastupanje i povećanje učešća u
javnom životu,
Izgradnja zajednica kroz civilno
društvo i podrška promovisanja
kulturnog identiteta.
Cilj 1: Podrška vlade u sprovođenju
javnih i razvojnih politika za
integrisanja zajednica Roma, Aškalija
i Egipćana
Fondacija ispunjava cilj 1 kroz dva
projekta:
(1) Podrška za implementaciju
strategije Vlade Kosova za
integraciju zajednica RAE –
projekat finansiran posebnim
grantom od G-dina Sorosa
(2) Podrška EU za sprovođenje
Strategije za zajednice RAE
finansiran od strane Kancelarije
za Vezu Evropske Komisije na
Kosovu.
Godine 2006, Vlada Kosova započela
je proces izrade „Strategije za
Integraciju zajednice Roma, Aškalija
i Egipćana 2009-2015“, koja je
usvojena u decembru 2008. Nakon
toga, Vlada je počela sa nacrtom
„Akcionog Plana za sprovođenje
Strategije za Integraciju Zajednice
Roma, Aškalija i Egipćana 20092015“ , koji je usvojila u decembru
2009, i u isto vreme je pozvala
lokalne i međunarodne partnere da
se pridruže njihovim naporima u
poboljšanju života zajednice Roma,
Aškalija i Egipćana i olakšavanju
njihove integracije u kosovsko
društvo. Kosovska Fondacija za
Otvoreno Društvo je obezbedila
stručnost i fondove za oba započeta
procesa u saradnji sa Vladom Kosova
i sada nastavlja da bude jedan od
glavnih partnera vlade u sprovođenju
ove strategije.
U tu svrhu, Fondacija je obezbedila
fondove iz dva izvora. Posvećenost
G-dina Soroš na donatorskoj
konferenciji za Kosovo, održanoj
2008.godine u Briselu, za podršku
u sprovođenju strategije vlade
Kosova za integraciju zajednice RAE,
u iznosu od 0.5 mil €, povukla je i
posvećenost Evropske Komisije da
izdvoji 1.0 miliona € za istu svrhu.
Ovaj sporazum između G-dina
Soroša i G-dina Rehna, kasnije
je operacionalizovan na Kosovu
između Fondacije i Kancelarije za
vezu Evropske Komisije na Kosovu.
Oba projekta su sada operativna i u
procesu sprovođenja.
(1)
Podrška za sprovođenje
strategije vlade Kosova za
integraciju zajednice RAE-RAES
(G.S Fondet)
Ovaj trogodišnji projekat, podržan
iz fondova izdvojenih od G-dina
Soroša na donatorskoj konferenciji,
započeo je u 2009.godini, sa ciljem
unapređenja socio-ekonomskog
položaja zajednice RAE i stvaranja
jedne institucionalne osnove za
upućivanje njihovih potreba za
integrisanje sa što više smisla u
kosovsko društvo.
U provoj godini, u 2009, kroz
ovaj projekat je pripremljena
infrastruktura neophodna za
njegovu uspešnu implementaciiju.
Tokom ove pripremne godine,
izvršena je procena i identifikovanje
opština gde će se sprovesti
ovaj projekat, organizovano je
nekoliko planiranih radionica sa
predstavnicima zajednice RAE i
sa lokalnom i centralnom vladom
za određivanje prioriteta i oblasti
projekta,ugovorena su i završena
dva istraživanja koja će pružiti jasan
pregled socio-ekonomskog položaja
zajednica kao i postojećih kapaciteta
vlade na lokalnom i centralom
nivou za sprovođenje Strategije
RAE, pripreljeni su opštinski centri
putem kojih će se sprovesti projekat
i započeto je sprovođenje pilot
projekta u tri opštine o unapređenju
položaja zajednice RAE u oblasti
zdravstva i socijalnih pitanja.
Projekat, u nejednakom kapacitetu,
sprovodi se u svega 9 opština:
(1) Đakovica, (2) Gračanica, (3)
Uroševac, (4) Kosovo polje, (5)
Mitrovica, (6) Istok, (7) Lipljane, (8)
Peć, i (9) Prizren.
Tokom 2010, imajući neophodnu
infrastrukturu za sprovođenje,
projekat je usredsređen na sledeće
ciljeve:
1. Osnaživanje mladih zajednice
RAE za preuzimanje aktivne
uloge u društvu;
2. Unapređenje socijalnog i
zdravstvenog položaja zajednice
RAE, i
3. Unapređenje i saradnja između
opštinskih predstavnika RAE i
lokalne vlasti;
Naziv
projekta
Grantista
Iznos
Koordinisanje
projekta
Operacional
33
599,35
Cilj 1: Osnaživanje mladih iz
zajednice RAE za preuzimanje
aktivne uloge u društvu
Unapređenje mladih iz zajednice RAE
kroz kurseve jezika, kompjutera,
praktički rad u realizovanju mini
projekata, unapređenje njihovog
znanja o građanskom aktivizmu, itd,
je neophodno ako se uzme u obzir
potreba za identifikovanjem njihovog
potencijala kao budućih lidera. Sa
fokusom na mlade iz zajednice RAE,
Fondacija ima za cilj da poveća
njihove kapacitete kako bi stvorila
59
potencijal novih lidera budućnosti
i model za ostale mlade iz ovih
zajednica sa ciljem unapređenja
njihovog položaja u kosovsko
društvo.
60
Godišnji izveštaj 2010
U okviru ove oblasti je dosta urađeno
u dosta opština, u zavisnosti od
potreba same zajednice. Na taj
način su podržani projekti koji su
u direktnim oblicima identifikovali
i radili sa mladima u izradi predlog
projekata, vođenju projekata,
izveštavanja i odnosa sa donatorima
kako bi izgradili svoje sposobnosti.
Pilotovano je i obuhvatanje dece
vraćene iz Crne gore u opštinu Istok,
kako bi im se omogućilo uključivanje
u redovnu nastavu. Zbog tog
razloga, njima je omogućeno učenje
albanskog jezika i istovremeno i
podizanje samouverenosti. Druga
potreba, jeste obuvatanje mladih
starijeg godišta, koji nisu zaposleni
i koji isto tako nisu uključeni u
školstvo. U Gračanici je razvijen
jedan takav projekat u centru
zajednica, gde je ova grupa mladih,
uz pomoć kurseva stranih jezika i
kompjutera, sportskih aktivnosti i
klubova za raspravu, kao i slobodnih
aktivnosti gledanja filmova,
ohrabrena da preuzme aktivnu ulogu
u društvu i da preuzme inicijative za
poboljšanje svog položaja i položaja
njihove zajednice u kosovskom
društvu..
Letnja škola za mlade
zajednice RAE
Pošto je obrazovanje jedna od
najosetljivijih oblasti zajednice
RAE, koja postavlja ovu zajednicu
u nepovoljan društveni i socijalni
položaj, Fondacija je organizovala
Letnju školu, koja je imala za cilj
da mladi, identifikovani iz zajednice
RAE, sa odličnim školskim uspehom,
iz 5 opština Kosova, osnaže
svoja znanja iz nekoliko oblasti.
Identifikovanje mladih uzrasta 14-18
godina za učešće u ovoj letnjoj školi,
Fondacija je obavila u saradnji sa
Direkcijom za obrazovanje iz ukupno
5 opština i škola gde će ovi mladi
pohađati nastavu.
Svega 56 mladih je boravilo u Draču
od dana 2-9. Jula 2010, gde su
dobili intenzivno učenje u raspravi
Karl Popper, o važnosti građanske
inicijative, dobrovoljnom radu,
realizaciji projekata i umetničkom
prikazivanju kroz fotografiju. Ove
aktivnosti propraćene su i slobodnim
aktivnostima kojom prilikom su
mladi iz različitih opština stvorili
nova poznanstva i upoznali se sa
različitim iskustvima jedni od drugih.
U ovoj letnjoj školi obuhvaćeni su i
nastavnici iz ovih zajednica kako bi
unapredili svoja znanja koja mogu da
koriste tokom svog rada.
Sa ciljem nastavka letnje škole,
Fondacija u saradnji sa Inicijativom
za Napredak, sakupila je još jednom
učesnike letnje škole na dvodnevnu
obuku, gde su učesnici proširili svoja
znanja u sastavljanju projekata i
njihovom upravljanju. U okviru ovog
projekta, svi učesnici su uradili po
jedan mini projekat koji se slaže sa
jednim ciljem iz Strategije RAE za
sprovođenje sa mladima u opštini iz
koje dolaze. Ovaj put, mladi su se
opredelili da rade u okviru oblasti
obrazovanja, podizanja svesti o
potrebi za obrazovanjem i mladi su
uglavnom radili na realizaciji ovog
cilja.
Tabela grantova
Naziv projekta
Grantista
Iznos
Obuka i rad za upravljanje
OJQ Vizioni 02
OJQ Romane
Djuvla ko
Angluno Veko
470
OJQ Vizioni 02
1 300
Operacional
21 496,13
Mladi u akciji
Kurs albanskog jezika za decu koja su se
vratila na Kosovo
Letnja škola za mlade iz zajednice RAE u
5 opština
Obuka mladih u Bogaju
Cilj 2: Poboljšanje socijalnog i
zdravstvenog položaja zajednice RAE
U cilju poboljšanja polođaja RAE
zajednica u oblasti zdravstva i
socijalnih usluga, i na osnovu
iskustva zemalja u regionu, posebno
o iskustvima u Rumuniji i Bugarskoj,
Fondacija je preuzela inicijativu
za izgradnju modela zdravstvene/
socijalne medijacije. Ovaj model ima
za cilj posredstvo između zajednica
i institucija kako bi se olakšao
pristup zajednica odgovarajućim
institucijama.
Ove godine u okviru kampanje za
Zdravstveno posredstvo, završena
je obuka u svega osam opština
na Kosovu. Obuka je održana od
Udruženja porodičnih lekara na
Kosovu, gde je uspešno prošlo 20
osoba.
Projekat je imao za cilj
osposobljavanje Medijatora iz pet
opština na Kosovu ali ujedno i
nadgledanje rada medijatora iz tri
opštine gde je obuka ranije završena
i njihov rad u zajednici je već
započeo prošle godine.
U okviru razvoja ove inicijative,
održana je prva radionica, od 2426.juna 2010, gde su učestvovali
potencijalni zdravstveni/
socijalni Posrednici iz 5 opština.
Zdravstveni/socijalni Posrednici
iz tri prethodne opštine, vođe
4 260
Inicijativa za
6 130,00
napredak
centara zajednica putem kojih se
obavlja sprovođenje ovih inicijativa,
direktori Domova zdravlja kao i
direktori opštinskih departamenta
za Zdravstvo i socijalna pitanja.
Radionica je podeljena u tri celine:
(1) upoznavanje sa dosadašnjim
radom Posrednika iz tri pilot centra
u opštinama Prizrena, Đakovice
i Uroševca, koji su predstavili
postignute rezultate do sada kroz
projekat, (2) izgradnja uspešnog
modela zdravstvenog/socijalnog
posrednika i (3) metode procene
potreba zajednica i tehnike procene.
Prvi deo radionice je predvođen
od strane Udruženja porodičnih
lekara na Kosovu, dok je drugi deo
predvođen od strane G-dina Mihallaq
Qirjo, trener.
Nakon prve radionice, održane su
četiri obuke za zdravstvene/socijalne
Posrednike, koje su se istovremeno
bavile i realizacijom obaveza koje se
nadovezuju sa Projektom Posrednika,
uvek imajući podršku lekara iz AMFK
i pod njihovim nadzorom.
Sa ciljem obuhvatanja svih
relevantnih institucija kako bi se
obezbedila održivost inicijative,
Fondacija i AMFK su organizovali
i redovne sastanke sa lekarima iz
Glavnih Centara Doma zdravlja i
Opštinskim departamentima za
Zdravstvo i socijalna pitanja u
svim opštinama obuhvaćenim ovim
61
projektom a to su: Prizren, Đakovica,
Peć, Uroševac, Mitrovica, Istok,
Gračanika, Lipljane.
62
Godišnji izveštaj 2010
Na taj način je postignuta izrada
opisa radnog položaja od strane
AMFK-a kao i obezbeđena je puna
podrška od strane Centra Dom
zdravlje i Opštinskih departamenta
za Zdravstvo i socijalna pitanja za
dalju realizaciju ovog projekta.
Tabela Grantova
Naziv projekta
Grantista
Iznos
Obuka za izgradnju uspešnog modela
zdravstvenog posredstva u 8 opština na
Kosovu
Udruženje porodičnih
lekara
7 140
Radionica o izgradnji uspešnog modela za
zdravstveno posredovanje
Operacional
23
002,48
Podrška zdravstvenom/socijalnom
posredovanju u opštini Prizren
Iniciativa 6
5 484, 24
Podrška zdravstvenom/socijalnom
posredovanju u opštini Đakovica
Bethany Christian
Services
3 588,24
Podrška zdravstvenom/socijalnom
posredovanju u opštini Uroševac
NVO Naša mladalačka
radost
Podrška zdravstvenom/socijalnom
posredovanju u opštini Prizren
Iniciativa 6
1 734,12
Podrška zdravstvenom/socijalnom
posredovanju u opštini Đakovica
Bethany Christian
Services
1 73412
Podrška zdravstvenom/socijalnom
posredovanju u opštini Gračanica
NVO Romane Djuvla ko
Angluno Veko
1 734,12
Podrška zdravstvenom/socijalnom
posredovanju u opštini Lipljane
NVO Ashkani
1 734,12
Podrška zdravstvenom/socijalnom
posredovanju u opštini Peć
NVO Shtatë Shtatori
1 734,12
Podrška zdravstvenom/socijalnom
posredovanju u opštini Istok
NVO Vizioni 02
1 734,12
Podrška zdravstvenom/socijalnom
posredovanju u opštini Mitrovica
Roma and Ashkali
Documentation Centre
1 734,12
Podrška zdravstvenom/socijalnom
posredovanju u opštini Uroševac
NVO Naša mladalačka
radost
1 734,12
2 991,18
63
Cilj 3: Unapređenje saradnje između
predstavnika zajednice RAE i lokalne
vlade
64
Godišnji izveštaj 2010
Sve do sada putem projekta podrške
za sprovođenje Strategije za
Integrisanje zajednica RAE, urađeni
su Lokalni Akcioni planovi kako bi
na direktan način „preneli“ obaveze
Opštine na lokalni nivo, olakašavajući
ispunjavanje objektiva i nadgledanje
sprovođenja istih. Sve do sada u
okviru ove oblasti realizovani su
lokalni akcioni planovi u Kosovo
polju, Uroševcu, Đakovici, Prizrenu
i tokom 2010, realizovan je Akcioni
plan u Mitrovici.
KFOS je pomogao u funkcionisanju
novog socijalnog Centra u Dubravi,
gde živi veliki broj zajednice Aškalija.
Ovaj Centar, na direktan način
podržava i Opština Uroševca koja je
uključena u procese koji se razvijaju
u ovom Centru. Zbog tog razloga,
KFOS je sarađivao sa Caritas-om
Kosovo i sa opštinom Uroševac
kako bi pomogao u funkcionisanju
ovog centra, kako bi zajednice koje
žive u Dubravi imale lakši pristup
neophodnim kursevima, učenje
rada na kompjuteru, raspravljanje
ali i pristup Ambulanti koja je
postavljena u ovom centru – čije
funkcionisanje je pomogla i opština
Uroševac. Mladi učesnici uključeni
su i u organizativno-tehnička pitanja
održavanja gorepomenutih obukakurseva.
Tabela Grantova
Naziv projekta
Grantist
Iznos
Izrada lokalnog
plana akcije u
opštini Mitrovica
Community
Building
Mitrovica
9 990
Funkcionalizacija
Socijalnog i
obrazovnog
Centra zajednica u
Dubravi
Caritas Kosova
16 183
(2) Podrška EU za
sprovođenje strategije
za zajednice RAE-EU
SIMRAES
Projekat podrške EU za sprovođenje
strategije za zajednice RAE EUSIMRAES je izrađen kroz jedan
proces učešća, uključujući
ovde i predstavnike relevantnih
ministarstava, opštinske
predstavnike i predstavnike Roma,
Aškalija i Egipćana. Projekta je u
punoj sinergiji sa projektom koji
sada već KFOS sprovodi iz fondova
datih od strane G-dina George
Soroša, u vrednosti od €0.5 miliona.
Projekat podrške EU za sprovođenje
strategije za zajednice RAE je
projekat kojeg sprovodi Fondacija i
finansiran je od strane Kancelarije za
vezu Evropske Komisije na Kosovu.
Ugovor sa Kancelarijom za vezu
Evropske Komisije na Kosovu (ECLO)
u iznosu od 1.0 mil € potpisan
je 26.jula 2010, dok je period
njegovog sprovođenja dve godine,
od 1.septembra, 2010 do 31.avgusta
2012. Ovaj projekat obrađuje dve
oblasti intervenisanja predviđene
u Akcionom planu za sprovođenje
Strategije RAE: (1) Obrazovanje i
(2) Kultura i Mediji. Partner u oblasi
obrazovanja u ovom projektu je
Centar za Obrazovanje Kosova, spin
off Fondacije, kao i ogranizacija
sa neophodnom stručnošću za
sprovođenje ovakvog projekta, dok
će se komponenta Kulture i Medija
sprovesti od strane Fondacije,
odnosno kroz pod-ugovaranje
ogranizacija u određenim oblastima.
Sa odobrenjem projekta i
potpisivanjem ugovora, Fondacija
je angažovala menadžera projekta,
koordinatora komponente za Kulturu
i Medije i asistenta projekta, dok
je Centar za Obrazovanje Kosova
angažovao koordinatora komponente
za Obrazovanje i njegovog asistenta.
Kosovska Fondacija za Otvoreno
Društvo, u saradnji i sporazumom
sa Savetodavnom Kancelarijom za
Dobro upravljanje, i Kancelarijom
za Pitanja zajednica, odabrala je
šest (6) centara zajednice Roma,
Aškalija i Egipćana u pet (5) opština
širom Kosova, u (1) Uroševcu, (2)
Đakovici, (3) Gračanici, (4) Mitrovici,
i (5) Prizrenu.
Projekat EU-SIMRAES će osnovati
i podržati šest centara za učenje u
ovih pet opština, kako bi se olakšalo
učešće oko 1,100 osetljive dece
iz zajednice, u četiri obrazovna
programa usmerena za decu:
pripremni predškolski program,
pomoć u izradi domaćih zadataka,
paket za podršku i aktivnosti mladih.
U svakoj od opština Fondacija
je obezbedila lokalne partnere
za sprovođenje projekta u
odgovarajućoj opštini; u nastavku je
data lista partnera u 5 opština:
1. Đakovica-Bethany Christian
Service,
2. Gračanica-Balkan Sunflower
Kosova,
3. Uroševac-Caritas Kosova,
4. Mitrovica-Roma and Ashkali
Documentation Center,
5. Prizren- Iniciativa 6 i Durmish
Aslano.
Projekat se u svoja prva tri meseca
nalazi u fazi „osnivanja“, što u
rečniku Evropske Komisije znači
pripremna faza tokom koje se
postavlja osnova za sprovođenje,
predstavljanje eventualnih promena
koje mogu da proiziđu iz projekta,
sklapaju razne sporazume sa
partnerima projekta, pripremaju
se infrastrukture projekta itd. U
vezi sa ovim, sastavlja se izveštaj
koji mora biti odobren od strane
Evropske Komisije. Fondacija je ovaj
izveštaj pripremila i dostavila EK na
odobrenje koji se očekuje tokom
meseca januara 2011, nakon čega
počinju konkretne aktivnosti.
U međuvremenu, Fondacija je
sklopila (1) sporazum saradnje sa
5 opština uključene u projekat,
što osigurava održivost projekta
i obrazovnih centara i nakon
perioda sprovođenja projekta, (2)
obezbedila je i pripremila centre
za zajednice putem kojih će se
obaviti sprovođenje ovog projekta
(3) sakupljeni su kvalitativni i
kvantitativni podaci o korisniku
projekta, kako bi se stvorila
osnova za planiranje i nakon toga
procenila dostignuća tokom i nakon
sprovođenja projekta, (4) izvršena
je procena potrebe za opremom i
nameštajem u svakom centru, (5)
izvršena je priprema i planiranje
aktivnosti za prvu godinu, (6)
informisane su sve interesne strane
u ovom projektu, (7) postavljene su
veze sa lokalnim i međunarodnim
organizacijama koje sprovode
projekte EK u sličnim oblastima
i gde su korisnici zajednica RAE,
kako bi se obezbedila saradnja i
izbeglo udvostručavanje aktivnosti,
(8) identifikovani su potencijalni
partneri za sve aktivnosti predviđene
sa komponentom kulture i medija, i
65
(9) postavljene su veze i sporazum
sa RTK-om kako bi se obezbedila
institucionalna podrška u prvom redu
medijske komponente ali i ostalih
aktivnosti predviđenih projektom.
Tabela Grantova
66
Godišnji izveštaj 2010
Naziv projekta
Grantist
Iznos
EU-SIMRAESKomponenta
za
obrazovanje,
prva godina
KEC
308
260
Finalizacija
projekta EUSIMRAES
Dukagjin
Pupovci
900
Savetovanje u
izradi izveštaja
o započinjanju
komponente
Kulture
Jeton
Neziraj
700
Cilj 2: Zastupanje i osnaživanje
kapaciteta civilnog društva zajednice
RAE za zastupanje i nadgledanje
javnih politika.
Poteškoće sa kojima se suočava
zajednica RAE na Kosovu su brojne;
za razliku od sličnih zajednica u
regionu i širom Evrope, pored
suočavanja sa problemima niskog
nivoa obrazovanja, hroničke
nezaposlenosti, nedostatka
ličnih dokumenata, ekstremne
siromašnosti, itd, ove zajednice na
Kosovu suočavaju se i sa ostalim
specifičnim poteškoćama samo
za našu zemlju kao što je ne
dobrovoljan povratak iz zapadnih
zemalja. Odluka nekoliko zapadnih
zemalja da izvrše repartrijaciju
desetine hiljade članova zajednice
RAE koji nisu dobili pravo na
boravak, otežava još više položaj
ovih zajednica na Kosovu. Posledice
bez planske repartrijacije, bez
prethodne pripreme i sporazuma
ne samo da otežavaju situaciju već
siromašnim zajednicama RAE, nego
i stvaraju novi potencijal ilegalnih
emigracija i povećavaju broj onih koji
žive po kampovima. Ne tako često
se dešava da povratnici koji nemaju
porodicu ili sklonište za boravak, da
završe u 2 još uvek ne pokrivena/
nezatvorena kampa na Severu.
Drugi problem je još alarmantniji,
samo 16% vraćene dece nastava
sa redovnim obrazovanjem i razlog
toga jeste ne poznavanje jezika, jer
se veliki broj dece rodio i odrastao
u zapadnim zemljama, i jedini jezik
koji oni poznaju jeste jezik te države.
Ne učlanjenje Kosova u Dekadu
Inkluzije Roma
Civilno društvo zajednice Roma,
Aškalija i Egipćana, nastavlja da
bude aktivno i prisutno na kosovskoj
sceni, međutim njeni kapaciteti su
još uvek nedovoljni za obrađivanje
velikih pitanja sa kojima se ove
zajednice suočavaju, kao što je
repartrijacija ili učlanjenje Kosova u
međunarodne strukture kao što je
Dekada Inkluzije Roma 2005-2015.
Podizanje kapaciteta organizacija
civilnog društva ovih zajednica ostaje
jedan od stalnih izazova programa
Roma.
Fondacija se tokom 2009.godine
angažovala u dva pravca: (1) u
zastupanju rešavanja hitnih pitanja,
sa kojima se suočavaju zajednice
RAE, za koje odgovornost snosi
Vlada Kosova, i međunarodni faktor
učlanjenje u Dekadu Inkluzije
roma, 2005-2015, usporavanje
ili privremeno zaustavljanje
repartrijacije zajednice RAE sve dok
vlada i opštine budu pripremljene
i podela fondova iz vlade za
sprovođenje Strategije RAE i (2) u
podizanju kapaciteta civilnog društva
za zastupanje i nadgledanje javnih
politika.
Pošto organizacije civilnog društva
zajednice RAE još uvek nisu
dovoljno podigle svoje kapacitete za
zastupanje i nadgledanje, Fondacija
je izdvojila delovanje u dva ugla:
(1)inicijativa za zastupanje na
međunarodnom nivou za pitanja kao
što su: učlanjenje u Dekadu Inkluzije
Roma 2005-2015 i prinuđeni
povratak iz zapadnih zemalja. Za
ova dva pitanja Fondacija je sprovela
operativne projekte sprovedene
od strane same Fondacije sa
obuhvatanjem zajednica i (2)
podizanje kapaciteta civilnog društva
zajednice RAE za posmatranje i
zastupanje na lokalnom nivou;
projekti davanja grantova koji su
dizajnirani i upravljani od strane
Programa.
Inicijativa javnog
zastupanja na
međunarodnom nivou
Prinudno vraćanje zajednica RAE
U okviru operativnog projekta
za zastupanje u međunarodnim
centrima i u Prištini za najizraženija
pitanja zajednice RAE, Fondacija
je izabrala da u 2010.godini obradi
velike probleme kji proizilaze iz
prinudne repatrijacije predstavnika
ove zajednice iz zemalja članica
EU. Za kreiranje čvrste osnove
zalaganja, Fondacija je iskoristila sve
mogućnosti koje ima: (1) istražila
je probleme RAE na Kosovu, i
rezultate je objavila u knjizi „RAE na
Kosovu“, koja je tokom godine dosta
korišćena od lokalnih i međunarodnih
organizacija, (2) podržala civilne
organizacije RAE, da permanentno
prati proces povratka, prateći
sudbinu povratnika na Kosovo, (3)
organizovala okrugli sto gde su
predstavljeni rezultati obavljenih
istraživanja korišćenjem platforme
Foruma 2015, (4) započela sa
snimanjem dokumentarnog filma koji
predstavlja probleme povratka koji
se snima na Kosovu i u Nemačkoj,
prateći sudbinu povratnika RAE
koji se prinudno vraćaju. Ovaj film
će biti završen u februaru 2011,
kada se i očekuje da Fondacija
zajedno sa UNICEF-om, koji su
obavili zajedničke studije u 2010,
zastupaju u Briselu i u nekoliko
evropskih centara koji se smatraju
problematičnijim, kao što je
Nemačka i Švajcarska.
Učlanjenje Kosova u Dekadu
Inkluzije Roma 2005-2015
Fondacija je tokom 2010 nastavila
sa zastupanjem za prihvatanje
Kosova u Dekadu Roma. U vezi sa
ovim obavljena je veoma plodna
poseta kosovskim vlastima, koje
zastupa Ministar Ministarstva za
Povratak, Direktor Kancelarije za
Dobro Upravljanje i Kancelarija za
pitanja zajednice i osoble programa
Roma, u Budimpešti, prilikom
čega su kontaktirane nadležne
vlasti za upravljanje Dekadom –
Sekretarijat Dekade, i Ministarstvo
za Rad i socijalnu dobrobit, koje je
nadležno za Dekadu za Inkluziju
roma 2005-2015 u vladi Mađarske.
Ova poseta je rezultovala velikim
angažovanjem Sekretarijata Dekade
da otvori put Kosovu u učlanjenje
u ovu važnu strukturu koja ima za
cilj unapređenje socijalnog položaja
Roma širom Evrope i stvaranje veza
između vlade Kosova i narednog
predsedništva Dekade, vlade
Češke. Pored ove inicijative, jedna
delegacija Kosova pozvana je na
sastanak sa Međunarodnim Upravnim
odborom Dekade Roma, održan u
u oktobru u Pragu, prilikom čega je
Kosovu dat status posmatrača.
67
Razvoj civilnog društva
zajednice Roma, Aškalija i
Egipćana
Ovaj projekat započet 2008.godine
u saradnji sa Roma Initiatives OSI
Budimpešta, nastavio je sa radom i
tokom 2009 i 2010. Svrha projekta
jeste podizanje kapaciteta civilnog
društva za zastupanje i nadgledanje
javnih politika kao i povećanje
učešća ovih zajednica u javnom
životu. Prva radionica održana 2008,
naglasila je dobru osnovu za dalje
unapređenje kapaciteta organizacija
civilnog društva zajednica RAE. U
ovoj radionici, učesnici su se upoznali
sa modelima, mogućnostima i
primerima samoogranizacije,
načinima zastupanja i komunikacije/
partnerstva sa vladom. Tokom 2010,
Fondacija je nastavila sa podrškom
NVO zajednica RAE kako bi postigla
sledeće ciljeve:
•
68
Godišnji izveštaj 2010
•
•
Stvaranje snažnih struktura
na opštinskom nivou za
posmatranje i zastupanje
sprovođenja Strategije RAE i
svih zakona, pravilnika, itd,
koji utiču na dobrobit zajednice
Roma, Aškalija i Egipćana.
Zastupanje u sastavljanju
razvojnih politika na centralnom
i lokalnom nivou, kao i
sprovođenje istih sa ciljem
poboljšanja komunikacije
i obrade pitanja od vitalne
važnosti za zajednice Roma,
Aškalija i Egipćana.
Osnažiti aktiviranje civilnog
društva zajednice Roma,
Aškalija i Egipćana za zaštitu
prava zajednice Roma, Aškalija i
Egipćana u svim sferama života.
Kroz ovaj projekat Fondacija je
podržala stvaranje grupa/koalicija
za nadgledanje i zastupanje u tri
opštine gde se sprovodi projekat
za podršku vlade za sprovođenje
Strategije RAE: (1) Đakovica, (2)
Uroševac i (3) Prizren, dok se
ostale opštine planiraju za sledeću
godinu. Za osnaživanje ovih grupa,
Fondacija je podržala organizacije
sa stručnošću i ekspertizom u
nadgledanju i zastupanju koristeći
metodu „learning by doing“, koja je
do sada pokazala vidne rezultate.
Ove grupe su sada već oformirane
i deluju u svojim opštinama
održavajući redovne kontakte sa
kancelarijama za zajednice i povratak
i druge opštinske kancelarije
odgovorne za sprovođenje Strategije
RAE, one takođe u vremenskim
periodima od 3 meseci, organizuju
okrugle stolove/javne sastanke na
kojima se diskutuje o dostignućima
ili nedostacima za sprovođenje
Strategije i daju preporuke o tome
kako nastaviti dalje.
U Septembru 2010. godine,
Fondacija u saradnji sa NVO
Inicijativa 6, organizovala je još
jednu radionicu o izradi javnih
politika, nadgledanju i zastupanju
koja je sakupila predstavnike iz 30
NVO iz 10 opština gde žive zajednice
RAE u velikom broju, i u kojima je
započela sa sprovođenjem Strategija
RAE.
Uz podršku Fondacije, omogućeno je
i sprovođenje nekoliko projekata koji
su imali za cilj mobilizaciju NVO-a
oko trenutnih važnih pitanja kao što
su vanredni centralni izbori održani u
decembru 2010.
Tabela Grantova
Naziv projekta
Grantista
Iznos
Povećanje učešća građana zajednice
RAE u procesima odlučivanja u opštini
Đakovica-Nadgledanje i zastupanje
sprovođenja Strategije RAE
Forum za
Demokratske
Inicijative
9 980
Povećanje učešća građana zajednice RAE
u procesima odlučivanja u opštini Prizrena
– Nadgledanje i zastupanje sprovođenja
Strategije RAE
Centar za
Integrisanje
Etničkih zajednica
10 000
Povećanje učešća građana zajednice
RAE u procesima odlučivanja u opštini
Uroševca – Nadgledanje i Zastupanje
sprovođenja Strategije RAE
Inicijativa za
napredak
8 960
Debate na radiju o centralnim vanrednim
izborima 2010
Radio Romano
Avazo
7 820
Osavešćavanje zajednica RAE u vezi sa
centralnim vanrednim izborima 2010
Inicijativa za
napredak
1 500
Procena socijalnog stanja povratnika
zajednice RAE iz zemalja EU-nadgledanje
procesa reintegracije
Savet za zaštitu
ljudskih prava i
sloboda
9 850
Savetovanje u izradi i editovanju izveštaja
o repatrijaciji zajednice RAE iz zemalja
EU: Repatrijacija bez odgovornosti
Blerinda Idrizi
4 150
Proizvodnja dokumentarnog filma o
repatrijaciji iz zemalja EU
Romedia
27 000
69
Cilj 3: Izgradnja zajednica
kroz civilno društvo i podrška u
promovisanju kulturnog identiteta i
regionalne saradnje.
Podizanje nivoa obrazovanja i
podrška medija i kulture zajednice
RAE je dugoročni cilj Fondacije. Nizak
nivo obrazovanja je jedan od glavnih
uzroka za ne učešće predstavnika
zajednice RAE u javnom životu.
Jedan od najefikasnijih načina se
pokazao rad NVO-a u osavešćavanju
roditelja o važnosti obrazovanja
njhove dece i pomoć deci koji
pohađaju redovne škole sa
dopunskom nastavom iz predmeta sa
kojima imaju poteškoće. Potvrđeno
je da pohađanje predškolske
nastave dosta pomaže u redovnom
pohađanju nastave.
70
Godišnji izveštaj 2010
Letnji programi za redovne učenike
obrazovnih centara i radnici u ovim
centrima unapredili su rad centara
za pružanje nastave. Fondacija je
i ove godine podržala organizaciju
Balkan Sunflowers Kosova, kako bi
organizovala letnju školu na kojoj
je učestvovalo više od 100 učenika
i 37 predavača, tutora i asistenata
iz 4 centara za pružanje nastave u
Plemetinu, Kosovo polju, Štimlju i
Gračanici.
Fondacija je prošle godine nastavila
sa podrškom radio stanice Romano
Avazo u Prizrenu, kao jedina radio
stanica na Kosovu čiji se program
priprema od romskih novinara i
emituje se program 24 časa na
romskom jeziku. Fondacija je i ove
godine podržala ovaj radio imajući
u vidu važnost koju predstavljaju
mediji u informisanju pogotovo
manjinskih zajednica. Takođe je
podržana i jedini mesečni časopis na
romskom jeziku „Ykhipe“. Što se tiče
kulture, Fondacija je podržala jedino
pozorište i objavljivanje prevoda
knjige Barak Obame: „Hrabrost za
nadanje“ na romskom jeziku.
Godine 2010, sproveden je još jedan
kulturni program razmene između
Kosova, Nemačke i Francuske koji
je organizovan u opštini Gnjilana.
Ova inicijativa je organizovana
tokom letnjih meseci i sakupila je
24 aktivna predstavnika koji su
putem umetničkih radionica proizveli
dva dokumentarna filma, jednu
alternatinvu pozorišnu predstavu uz
pomoć režisea Rom iz Makedonije.
Međunarodni dan Roma na Kosovu
je zabeležen nizom raznih aktivnosti
koje su sprovedene u Prištini i
ostalim opštinama. Fondacija je, uz
saradnju sa Kancelarijom za Pitanja
zajed nice u Uredu Premijera,
podržala 5 malih projekata u
opštinama Gračanica, Kamenica,
Prilužje, Prizren i Priština. U Prištini
ovaj dan uz podršku Fondacije
zabeležen je organizovanjem jednog
okruglog stola gde je predstavljen
romski oktat sa starim romskim
pesmama nakon čega je sledio
koncert dobro poznate Romske
pevačice iz Makedonije, Esme
Redžepove, koja je prvi put bila na
Kosovu nakon 1999.godine.
Tabela Grantova
Naziv projekta
Grantista
Iznos
Iskorenjivanje nepismenosti zajednice
RAE u Opštini Đakovice
Prosperiteti
720
Pomoć studentima srednjeg nivoa
zajednica RAE u opštini Podujevo
Nova Alternativa Llapi
1 200
Glas Roma
Future Without Fear
7 500
Letnji program mreže centara za
nastave učenja
Balkan Sunflowers
8 540
Časopis na romskom jeziku Yekhipe
Sakuntala
5 000
Prevod i objavljivanje knjige“Smleost
za nadanje“ autora Barak Obama
Sakuntala
3 000
Drama na romskom jeziku Jivdipasko
Phiripe
Durmish Aslano
5 000
Bahtalo! Međunarodni dan Roma Koncert
Urban FM
2
467,50
Romski dani, opština Gračanica
Međunarodna unija
Roma
1 500
Slavite sa nama Romima iz Kamenice
Jekhipe
500
Proslava međunarodnog dana Roma u
Prilužju
Romano Anglunipe
500
Program kulturne razmene mladih
roma Kosovo-Nemačka-Francuska
Romawood
10
780,20
71
Program za Manjine
Strateški ciljevi
Program za manjine ima za cilj
da poveća nivo integrisanja i da
unapredi stalni položaj manjinske
zajednice u kosovsko društvo
ojačavajući njihovo civilno društvo za
monitorisanje, zastupanje, podizanje
nivoa saradnje sa lokalnom vladom,
podizanje saradnje/umrežavanja
između NVO i podrška inicijativama
za izgradnju zajednice. Strateške
orijentacije programa za manjine bile
su:
1. Osnaživanje civilnog društva
za zastupanje i nadgledanje i
uspostavljanje učešća u javnom
životu,
2. Izgradnja lokalnih politika u
multietničkim opštinama i
regionalna saradnja,
3. Izgradnja zajednica kroz civilno
društvo i podrška promovisanja
kulturnog identiteta.
72
Godišnji izveštaj 2010
Cilj 1: Osnaživanje civilnog društva
za zastupanje i nadgledanje i
uspostavljanje učešća u javnom
životu
Povećanje kapaciteta manjinskih
NVO i podrška think tank grupa,
ostaje još uvek jedna od glavnih
strateških orijentacija Fondacije.
Fondacija je tokom proteklih godina
pomogla u stvaranju i podržavanju
rada nekoliko think tank grupa,
vredi pomenuti (1) Forum Bošnjaka
Kosova, (2) Forum Turaka, (3) Forum
Roma, Aškalija i Egipčana Kosova
kao i (4) Centar za razvoj zajednice
(Srba). Ove think tank grupe bile su
uspešne u svojoj misiji diskutovajući
i obrađujući njihove najveće potrebe
između sebe i sa širom javnošću
na okruglim stolovima rasprave.
Pored gorepomenutih pomenutih
manjinskih grupa, tokom 2010, u
sceni civilnog društva predstavljene
su još neke nove organizacije,
pogotovo one iz srpske zajednice,
koje su sa hrabrošću uputile
specifična pitanja samo za ovu
zajednicu, nadgledajući rad upravo
osnovanih opština sa procesom
decentralizacije, primena zakona
o zapošljavanju o predstavljanju
zajednica u javnim preduzećima,
posmatranje i sprovođenje zakona
o korišćenju jezika, itd. Program
za manjine, podržao je još jedan
broj inicijativa koalicija organizacija
civilnog društva koje su stvorene
za obrađivanje specifičnih ad
hock pitanja od velike važnosti za
zajednice, kao što su prevremeni
izbori u decembru 2010. Posebno su
bile uspešne organizacije bošnjačke
zajednice koje su putem jedne
formalne koalicije pokrile gotovo
sve opštine u kojima ova zajednica
živi i obrađuje različita pitanja koja
se vežu sa njihovim učešćem na
centralnom nivou.
Kao i svake godine, tako i 2010.
godine Fondacija je organizovala
sada već tradicionalni godišnji
sastanak sa predstavnicima
manjinskih zajednica, kako bi
diskutovala o prioritetima svake
zajednice i kako bi zajedno dizajnirali
adekvatnije pristupe za upućivanje
identifikovanih problema. Ovaj
sastanak održan je od 1-2 februara.
2020, u Mavrovu, sa učešćem od oko
90 predstavnika iz civilnog društva
manjinskih zajednica. Sastanku
su prisustvovali i predstavnici
Kancelarije za dobro upravljanje
i kancelarije premijera za pitanja
zajednice, koji su obavili prezentaciju
njihovih programa za podršku
zajednicama tokom 2010.godine.
Rad Fondacije sa srpskom
zajednicom je jedan od glavnih
izazova programa za Manjine. Rad
sa predstavnicima civilnog društva
kako u Severnoj Mitrovici tako i
u Gračanici i ostalim mestima sa
srpskim stanovništvom, imao je
svoje plime i oseke, u zavisnosti
od vremena i političkog trenutka
kada su se projekti sprovodili.
Nakon nezavisnosti Kosova, stvorili
su se problemi i novi izazovi sa
ovom etničkom grupom. Civilno
društvo zajednice Srba uvek je
imalo i još uvek ima, u većini
slučajeva, tendenciju da se bavi
malim opštinskim projektima kojima
se obrađuje jedan lokalni izazov/
problem. Okruženje i politička
klima u regionima gde žive srbi,
a pogotovo na severu Kosova,
nije nimalo ohrabrujuća za razvoj
projekata od velike važnosti za
unapređenje njihovog opšteg
stanja. Ipak, Fondacija je tokom
2010, uspela da stvori dugoročno
partnerstvo sa novim organizacijama
srpske zajenice i da uz pomoć njih
sprovede projekte od izazova i od
velike važnosti za integraciju srpske
zajednice u kosovsko društvo.
Centralni izbori 2010, i
Bošnjačka zajednica
KOvaj projekat je sproveden
između 6 Bošnjačkih nevladinih
organizacija iz regiona Prizrena sa
okruženjem, Dragaša i Peći. Ova
koalicija, predvođena je od Centra
za Integraciju etničkih zajednica
iz Prizrena, koja pored toga što
je organizovala niz rasprava sa
bošnjačkim političkim subjekima
koji su se kandidovali na centralnim
izborima, isto tako je koordinisala
i rad sa ostalim NVO partnerima
u ovom projektu. Projekat se
sastoji od 5 elemenata koji čine
jednu celinu uključujući ovde: (1)
rasprave sa političkim subjektima,
(2) motivisanje i ohrabrivanje da
izlazak na glasanje, (3) ohrabrivanje
žena i mladih da preuzmu aktivnu
ulogu na izborima, (4) informisanje
kao i (5) monitorisanje predizbornih
kampanji. Projekat je upućen svim
interesnim grupama i rad između
NVO partnera je podeljen na osnovu
stručnosti svake od njih. Putem
projekta su obuhvaćeni i mladi i
žene iz ove zajednice motivisajući
ih da najpre izađu na izbore ali
i motivisajući ih da izraze svoje
zabrinutosti i da preuzmu aktivniju
ulogu u upućivanju problema, kako
bi se isti uzeli u obzir i obradili od
političkih subjekata. Sa ciljem što
boljeg informisanja i efikasne podele
informacija bošnjačkoj zajednici,
korišćena je najposećenija web
stranica ove zajednice www.info.
ks.net. Ovaj projekat završen je
okruglim stolom u hotelu Priština,
9.decembra u Prištini, tokom kojeg
su predstavljeni svi segmenti
projekta i gde je pozvana bošnjačka
zajednica da izađe na izbore i da
prate preporuke političkih partija
bošnjačke zajednice. Celokupan
projekat imao je veliki medijski
odjek, kako na RTK-u, tako i u
lokalnim medijima.
Centralni izbori 2010, i
srpska zajednica
Projekat oko kojeg je stvorena
troslojna koalicija između tri
srpske NVO, iz Prištine, Mitrovice
i Gračanice, imao je za cilj
posmatranje rada predizbornih
političkih kampanji u srpskim
opštinama i pritisci kojima se
podleže srpska zajednica od Vlade
Srbije i srpskih medija da ne
izađe na centralne izbore održane
u decembru 2010. Ova ad hoc
stvorena Koalicija; jednom dobrom
koordinacijom je pokrila sve srpske
opštine u kojima su održani lokalni
izbori. Istovremeno, posmatrani su i
štampani i elektronski mediji Srbije
i Kosova, kako bi se konstatovalo
sa koliko i kojim pritiscima se
suočava srpska zajednica na
Kosovu da ne izađe na lokalnim
izborima. Na osnovu izveštaja ove
73
koalicije, u sastavu od Centra za
mir i toleranciju, Priština, Mreže
Grupe Žena na Kosovu, Laplje selo
i Inicijativa mldih, Parteš, najveći
pritisak umesto da je dolazio iz
Srbije, kao što je i očekivano,
dolazio je iz paralelnih struktura.
Predstavljanje izveštaja je
obavljeno u javnosti na okruglom
stolu rasprave u Medijskom centru
u Čaglavici, početkom januara
2011. Izveštaj iz ove rasprave je
predstavljen i u Glasu Amerike na
srpskom jeziku.
74
Godišnji izveštaj 2010
Televizijske debate
„Vreme je za izbore“ –
Izbori 2010 – srpska
zajednica
Ovaj projekat je relizovan kao
serijal „talk show“ sa ciljem
prikazivanja izbornog procesa,
kandidata političkih subjekata, na
najobjektivniji način i kako bi se
razjasnila dilema koju imaju Srbi
na Kosovu oko izlaska na centralne
izbore Kosova. Ove emisije su
emitovane na RTK-u, svaki dan u
17.30 časova i realizovano je svega
7 istih. Emisije je vodila Anamari
Repić. Njeni gosti u studiju bili
su: Valdete Daka, predsednica
Centralne Izborne Komisije, Bajram
Latifi, član CIK-a, Nedeljko Zejak,
novinar lista Blic, Jelena Nedeljković,
predstavnica ženske NVO, Avenija,
Žarko Joksimović, nezavisni novinar
sa Kosova, Mihajlo Šćepanović,
Srpska Narodna Stranka, Dalibor
Jeftić, Samostalna Liberalna
Stranka, Siniša Djorič, Jedinstvena
Srpska Lista, Gordana Djorić, Mreža
srpskih žena na Kosovu, Jasmina
Stojković, novinarka TV Mosta iz
Zvečana, Slaviša Petković, Socijalna
Demokratska Partija, Branislav
Grbić, Gradjanska Inicijativa,
Nenad Maksimović, Centar za Mir
i Toleranciju, i mnogo drugih. Kroz
ovu emisiju poziv Srbima Kosova
da izađu na glasanje, obavili su i
intelektualci iz Srbije koji su za 2
nedelje boravili na Kosovu kako
bi ohrabrili što veći izlazak Srba
na izbore, ovaj projekat je takođe
podržan od strane Fondacije putem
projekta „Communicating with
Europe“.
Etničke manjine – izazov,
mogućnosti i pretnje u
uspešnoj integraciji
Program Manjinskih zajednica i
Roma u saradnji sa projektom Forum
2015, u novembru je organizovao
raspravu okruglog stola na temu
integracija etničkih manjina, koja
je praćena u drugom delu rasprave
sa prezentacijama i raspravama
političkih lidera četiri etničkih
manjina naKosovu, oko izbora u
decembru 2010. Ovom okruglom
stolu su prethodile četiri studije/
istraživanja koja su urađena od
srpskih nevladinih organizacija,
bošnjačkih, romskih (RAE) i turskih,
koje su izabrale teme za raspravu
unutar svog etničkog korpusa, koji
se bave pitanjima koje su prepreka
za brže i uspešnije integrisanje u
kosovsko društvo.
Istraživanje obavljeno unutar
srpske zajednice uputilo je pitanje
funkcionisanja novih srpskih
zajednica nakon lokalnih izbora
2009., u Gračanici, Štrpcu i Partešu,
i koliko su stanovnici ovih opština
zadovoljni uslugama koje nude
opštine i u kojoj meri je formiranje
novih opština uticalo na integraciju
i učešće srpske zajednice u lokalne
institucije.
Bošnjačka zajednica predstavila je
rezultate istraživanja koje je obradilo
pitanja obrazovanja na bosanskom
jeziku, na svim nivoima. Studija
je pokazala da i uprkos brojnim
dobrim rezultatima, i dalje postoje
problemi koji se trebaju ukloniti
kako bi se obezbedilo dosledno
pohađanje bošnjačke manjinske
zajednice u obrazovni sistem Kosova.
Manjine RAE donele su jedan studij
na kome su dugo radili, a koji
upućuje probleme sa članovima ovih
zajednica nakon njihove repatrijacije
iz zemalja u EU. I konačno, turski
intelektualci, doneli su brojna znanja
o istoriji i prisustvu ove zajednice
na Kosovu, kao i najizraženiji
problemi sa kojma se suočavaju
u obrazovanju, zapošljavanju,
informisanju, kao rezultat ne
uvođenja turskog jezika kao jedan
od službenih jezika na Kosovu.
Fondacija procenjuje da je više
nego potrebno da se započne sa
mobilizacijom civilnog društva
manjinskih zajednica, da preduzmu
aktivnu ulogu u ovom procesu i zbog
toga je od 15-16.decembra 2010,
organizovao dvodnevnu radionicu
sa predstavnicima civilnog društva
zajednice Roma, Aškalija i Egipćana
i Bošnjaka. Ova radionica je imala
za cilj da upozna učesnike bliže
o porocesu popisa stanovništva,
ispravnom informisanju o tome šta
to znači za celo Kosovo i zajednice
koje žive na Kosovu kao i da se
napravi planiranje konkretnih
aktivnosti koje je civilno društvo u
prilici da preduzme kako bi olakšao
ovaj proces.
Ovaj Forum 2015 je direktno
emitovan na javnoj televiziji RTK, i
zabeležio je dobar uvod u periodu
izbora gde manjine izgraju važnu
ulogu.
Popis stanovništva Kosova – izazovi,
mogućnosti i prepreke ispred etničke
zajednice.
Kosovo nije imalo popis stanovništva
već poslednjih 30 godina. Od
velike je važnosti da organizacije
manjinskih zajednica preuzmu
aktivnu ulogu tokom procesa popisa,
kako bi se sakupili podaci o broju
i strukturi stanovnika na Kosovu.
Nerazumevanje činjenice šta znači
popis stanovništva, može da stvori
konfuziju i strah, posebno kod
manjinskih zajednica, a pogotovo
kod zajednice Roma, Aškalija i
Egipćana.
Budući da će se popis stanovništva
na Kosovu, kao i u drugim
zemljama regiona i Evrope, održati
od 1. Aprila do 15.aprila, 2011,
75
Tabela Grantova
Naziv projekta
Godišnji sastanak predstavnika
manjinskih zajednica, Mavrovo, 01-02
februar, 2010
Operacional
18 135,
Edukator
Proizvodnja 6 TV rasprava o zakonu
za zapošljavanje o predstavaljanju
zajednica u javnim preduzećima
Qendra për Zhvillim
të Shoqërisë Civile
Organizacija bošnjačkih studenata
Ravoj kapaciteta civilnog društva
turske zajednice
Postavljanje organizativnih struktura
mreže srpskih žena na Kosovu
3 dokumentarna filma-priče Srba sa
Kosova koji žive i rade na Kosovu
Iskoristi priliku da budeš predstavljenIzbori 2010
Mladi i izbori
Civilna kampanja za izbore 2010
Godišnji izveštaj 2010
Iznos
Aktuelni politički trenutak u
bošnjačkoj zajednici i mogućnosti za
saradnju između političkih subjekata
Migracija mladih iz Gore
76
Grantista
Monitorimi i kampanjave zgjedhore
të Monitorisanje izbornih kampanji
bošnjačkih političkih subjekata
Informisanje o predizbornim
kampanjama bošnjačkih političkih
subjekata
Žene kandidati na izborima 2010
Televizijski Talk Show televiziv “Time
is Now”-Izbor 2010Elections 2010
Glasaj lokalno-Misli globalno
Kampanja za nadgledanje izbra 2010,
u srpskim opštinama
Trougao talk show-Radio ProgramDijalog Kosovo-Srbija
6 Rasprava-dijalog Kosovo-Srbija
Radionica o izazovima popisa
stanovništva na Kosovu 13-14.
decembar, 2010, Drač
Organizata e të
Rinjve Krushevo
Katedra Slobodnog
Uma
6 000
9 955
6 500
4 500
OJQ Esnaf
7 500
Rrjeti i grave Serbe
të Kosovës
5 000
Link Produkcija
10 000
Qendra për Integrim
të Komuniteteve
Etnike
Organizata e të
Rinjve Krushevo
Vijeće Kongresa
Bošnjačkih
Intelektualaca
Kosova
6 198,50
2 920
5 490
Katedra Slobodnog
Uma
3 440
Agency Utilis
5 400
OJQ Ozon
2 170
Link Produkcija
10 000
Urban FM
Qendra për Paqe dhe
Tolerancë dhe NGO
Avenija
2 929,20
Radio KIM
6 000
Media Qendër
Çagllavicë
9 450
Operacional
12 629,50
5 940
Cilj 2: Izgradnja lokalnih politika
u multietničkim zajednicama i
regionalna saradnja.
Stvaranje lokalnih politika u
svim životnim sferama i sferama
upravljanja, može imati odlučujući
efekat na normalizovanje odnosa,
položaja i integracije svih etničkih
zajednica. Prava manjina i stvaranje
preduslova za funkcionisanje
neometane vlade u svim sferama
su neophodna da bi se osigurala
stabilnost i socio-ekonomski
prosperitet. Ljudska prava i prava
manjina su jedan od prioriteta
nove kosovske elite i međunarodne
zajednice.
Da bi se postigao ovaj cilj, Fondacija
je radila na dva nivoa, radeći sa
opštinama i civilnim društvom.
Godine 2010, Program za Manjine
i Rome je više fokusiran na
nadgledanje rada opština u vezi
sa pružanjem predviđenih usluga
zakonom o manjinskim zajednicama,
međutim, istovremeno je pomogao
opštinama u izradi lokalnih politika,
kao što je izrada lokalne strategije
akcija za sprovođenje Strategije RAE
u opštini Mitrovice i izrada strategije
za održivi povratak i reintegraciju
srpske zajednice u opštini Prizren.
Jedan važan projekat je obavljen i
na severu Mitrovice gde su studenti
pravnog fakulteta kroz radionice,
redovne posete kancelariji EULEX-a i
kroz otvorena predavanja stručnjaka
evropskog pravnog sistema,
promovisali važnost vladavine
zakonom na Severu Kosova.
Fondacija je i ove godine nastavila
sa dobrom saradnjom sa Centrom
za Integracije Etničkih zajednica
u Prizrenu, organizacija koja je
osnovana iz Fondacije 2005.godine,
koja je sada jedna od organizacija
sa renomeom širom regiona Prizrena
i Kosova. Ovaj Centar pored ostalih
dnevnih obaveza koje nudi za
manjinske zajednice u Prizrenu
pomaže i malim organizacijama u
regionu Dragaša i Gore sa stručnošću
za male projekte zajednice i u
izgradnji njihovih kapaciteta.
Praćenje rada novih
srpskih opština – Opština
Gračanica, Štrpce i Parteš
Projekat je sprovela Radio stanica
KIM imajući za cilj praćenje rada
tri nove srpske opštine i proces
decentralizacije u opštinama,
najbolje shvatanje koristi od lokalne
zajednice za koristi učešća u lokalne
institucije kroz direktno angažovanje
u vezi sa pitanjma od važnosti kao
što su obrazovanje, zdravstvo,
javne usluge itd. i praćenje rada
opština putem media i približavanje
aktuelnih procesa stanovnicima
opština. Ovaj projekat je osnovan na
širem istraživanju prvih šest meseci
2010, o radu određenih opština i
gledišta stanovnika ovih opština
o radu iste. Tokom osam meseci
perioda sprovođenja ovaj projekat je
praćen jednočasovnim emisijama tri
puta nedeljno na radiju KIM, koji se
prenosi putem mreže širom Kosova.
Gosti u emisiji bili su predsednici
opština i opštinski službenici koji
su se pored pitanja pripremljenih
od voditelja emisije odgovorili i na
pitanja slušaoca. Ova emisija je vrlo
brzo postala jedna od najslušanijih
emisija na srpskim radio stanicama
širom Kosova. Istraživanje obavljeno
u preko tri opštine je predstavljeno
na okruglom stolu organizovanom
u saradnji između Programa za
Manjine i Rome i Foruma 2015.
77
78
Godišnji izveštaj 2010
Jačanje opštinskih
kapaciteta za održivi
povratak srpske zajednice
u Opštini Prizrena
Kroz ovaj projekat, Fondacija
pomaže procesu povratka srpske
zajednice u Opštinu Prizrena,
jačajući opštinske kapacitete i
institucionalizaciji procesa povratka,
kao i podržavajući inicijative
organizacija civilnog društva za
povratak i održivi razvoj zajednice.
Ovaj projekat je realizovan uz zahtev
opštine Prizren, da bi se izradio
akcioni opštinski plan za povratak
raseljenih iz srpske zajednice, koji
izvire iz vladine strategije za održivi
povratak srpske zajecnice na Kosovo.
Za tehničku pomoć opštini Prizrena,
angažovala se Akademija za Obuku
i Tehničku pomoć, nevladina
organizacija sa kojom Fondacija
sarađuje već duže vreme i koja ima
iskustva u ovakvim projektima,
imajući u vidu da je ista organizacija
za potrebe opštine Prizrena, sastavila
akcioni plan za sprovođenje
strategije RAE, takođe uz podršku
Fondacije. Projekat je u fazi
sprovođenja i do sada je sklopljen
memorandum o razumevanju sa
opštinom Prizrena, identifikovane su
potrebe srpske zajednice za povratak
i postavljeni su okviri akcionog
plana. Zaključenje ovog akcionog
plana i usvajanje od Skupštine
Opštine Prizrena se očekuje u prvih 6
meseci 2011.godine.
Tabela Grantova
Naziv projekta
Grantista
Kulturna manifestacija: Dani
bošnjačke kulture na Kosovu
Collegium Kulture,
Umjetnosti, Nauke i
Novinarstva
Učešće na Međunarodnom
festivalu dece u Ilidži, Sarajevo
Mladi Talenti
Multietnički kamp u Draču
Visioni 02
1 200
8-i Međunarodni Tradicionalni
festival „Buđenje umetnosti“
Udruženje Turskih
umetnika Kosova
3 000
Cilj 3: Izgradnja zajednica
kroz civilno društvo i podrška
promovisanju kulturnog identiteta
Kroz ovaj cilj, Fondacija se bavi
pitanjima koja ne dobijaju veliku
pažnju Vlade, ali koje su važne za
zajednicu, kao što su promocija
kulturnog identiteta, medija,
obrazovanje i osnaživanje žena u
zajednici.
Šema malih grantova se pokazala
među najpogodnijim načinima
Iznos
5 000
1 150
za rešavanje potreba manjinskih
zajednica, koje žive u ruralnim/
dalekim zonama na Kosovu. Ova
vrsta aktivnosti drži zajednice
uključene i promoviše građanski
aktivizam. Godine 2010, kroz
ovu šemu je podržana inicijativa
manjinskih zajednica u oblasti
kulture i umetnosti, okupljanje
različitih zajednica zajedno, da bi
se uspostavio međuetnički dijalog i
podržalo učešće kulturno-umetničkih
društava na međunarodnim
kulturnim festivalima.
Tabela Grantova
Naziv projekta
Praćenje rada novih srpskih opština –
Opština Gračanica, Štrpce, i Parteš
Uklapanje opštinskih normativnih akata
sa Zakonom o lokalnoj samoupravi
Razvoj saradnje između zajednica i
lokalnih institucija u opštini Prizren
Promovisanje važnosti vladavine zakona
na Severu Kosova
Praćenje Zakona za službenu upotrebu
jezika u opštini Prizren
Integrisanje Crnogorske zajednice na
Kosovu – saradnja sa opštinama za
održivi povratak
Jačanje opštinskih kapaciteta za održivi
povratak srpske zajednice u Opštini
Prizren
Grantista
KIM Radio
Centar za Integrisanje
Etničkih zajednica
Vijeće Kongresa
Bošnjačkih
Intelektualaca Kosova
Legal Clinik
Iznos
9 960
9 000
5 500
8 340
Centar za Integrisanje
Etničkih zajednica
9 000
Udruženje Kosovskih
Crnogoraca-Matica
4 430
Akademija za Obuku i
Tehničku pomoć
9 400
79
80
Godišnji izveštaj 2010
Program
Civilnog društva
81
Program
Civilnog društva
Tokom 2010, rad programa su
predvodili sledeći strateški ciljevi:
a) Promovisanje
najtransparentnijih i
odgovornijih praksi upravljanja
podizajući javni uticaj
organizacija civilnog društva
b) Osnaživanje kapaciteta
civilnog društva kako bi dobili
veću ulogu u procesu izrade
javnih politika – u političkim
analizama, usvajanju,
sprovođenju i njihovom
monitorisanju.
c) Podrška omladinskih inicijativa
d) Proširenje i podrška regionalne
i međunarodne saradnje i
umrežavanja organizacija
civilnog društva
Program Civilnog Društva (PCD) i u
2010.godini je uglavnom radio sa
dodeljivanjem grantova, podržavajući
civilne organizacije koje se bave
političkim analizama, zastupanjem
i posmatranjem transparentnosti i
odgovornosti vladinih organizacija.
Ove organizacije pokazuju stalni
trend angažovanja za velika pitanja
kosovskog društva, i povećanje
potencijala i njihove stručnosti je
već evidentno. Može se reći da
Kosovo danas ima jedan kritični broj
takozvanih think-tenk i watchdog
organizacija za garantovanje stalnog
civilnog pritiska nad institucijama i
velikim javnim projektima.
Fondacija je tokom 2010, nastavila
da podržava interesantne projekte
kosovskih NVO, kao i da izdvaja
institucionalne grantove kako bi
omogućila velikim i proizvodnim
organizacijama kontinuirano
povećanje kapaciteta performansi
koje imaju. Pored ovih organizacija,
Fondacija je kroz PCD radila i
u podržavanju oblasti koje su
zapostavljene, a u prvom redu
umetnost i kultura, kao i mentalno
zdravlje, u saradnji sa programom
mreže OSI za Mentalno zdravlje.
Program je podržao aktivnosti
koje su pažljivo pratile akcije
vlade za njhovu transparentnost i
odgovornost, efikasnost, uključivanje
i jednakost u formulisanju i
usvajanju razvojnih politika. Takav
nadzor je omogućen i realizovan
kroz istraživanja, studije, analize
ili monitorisanje odlučivanja u
državnim institucijama. Projekti
sprovedeni ovom podrškom,
proizveli su istraživačke izveštaje koji
su distribuisani široj javnosti kroz
različikte oblike, a posebno kroz
publikacije, i okrugle stolove.
Treba napomenuti da se PDC tokom
2010 suočavao i sa specifičnim
izazovima za efikasno upućivanje
rada NVO-a: (1) trebaju se uputiti
prevremeni izbori na kraju godine,
(2) treba se riaktivirati platforma
Civikos, i da se pronađe dugoročno
rešenje za ovu platformu, i (3) treba
se rešiti jedan niz problema zajedno
sa ostalim programima fondacije
i Forumom 2015, kao zajednički
projekti.
U daljem tekstu, izveštaj će opisati
realizovane i podržane aktivnosti za
83
ispunjavanje strateških ciljeva.
Inicijative o
Transparentnosti,
Odgovornosti i Zastupanju
i Projekti za podršku
razvojnih politika
1. BIRN - Istraživačko izveštavanje
o Transparentnosti i Evropskoj
Integraciji
84
Godišnji izveštaj 2010
Obuka novinara za istraživačko
novinarstvo: Pet novinara i
praktikanata je obučeno za
kreiranje izveštaja, istraživanja i
analiza pitanja vladavine zakona,
transparentnosti, korupcije, pitanja
Evropske Integracije i obučeni su
da deluju kao agenti za pozitivne
promene. Kao rezultat stalne obuke,
BIRN je proizveo i objavio brojne
pisane članke kao i rasprave i
istraživačke televizijske priloge koji
su publikovani u časopisu Prishtina
Insight, u lokalnim medijima i na
televizijskoj debati „Jeta ne Kosove“.
Publikacije: tokom ovog projekta,
BIRN je objavio 20 članaka na
engleskom jeziku u časopisu
Prishtina Insight. Ovi članci su
raspodeljeni širom Kosova, po
ključnim tačkama pristupa od
međunarodne zajednice i lokalnih
čitaoca engleskog jezika. Ovi
materijali su kasnije objavljeni i na
internetu, na prestižnoj web stranici
BIRN-a, Balkan Insight, kao i praćeni
su i prepričani od međunarodnih
medija, počevši od „The Economist“
do nacionalnih informativnih
programa u Švajcarskoj. 5 od ovih
članaka bila su duga istraživanja,
od kojih je 5 ripublikovano na
albanskom jeziku u štampanim
medijima na Kosovu, kao što su
dnevni list Koha Ditore i Zeri.
Takođe je održano 5 televizijskih
debata „Jeta ne Kosove“, koje su
obradile veoma važna pitanja afera
o korupciji i Evropskoj integraciji
i 5 televizijskih izveštaja koji su
elaborisali slučajeve koruptivnih
afera, koji su emitovani u okviru
emisije „Jeta ne Kosove“.
BIRN je, proizvodnjom TV debata
i detaljnih televizijskih izveštaja
koji su emitovani u emisiji „Jeta
ne Kosove“, u vezi sa pitanjima
korupcije, transparentnosti i
odgovornosti, loše upravljanje,
Evropska Integracija, ekonomski
razvoj i opšti napredak na Kosovu ,
vršio javni pritisak za borbu protiv
korupcije i doneo važne informacije
o koruptivnim akcijama i politici
integrisanja u EU, koje su stvorile
osnove za dalje postupanje od strane
odgovornih institucija.
Uspesi ovog projekta
•
•
Akcija Pretrage Ministarstva za
Transport i telekomunikacije
od strane EULEX-a: Nakon
objavljivanja istraživanja BIRN-a
o nepravilnostima u upravljanju
tenderima u Ministarstvu za
Transport i Telekomunikacije
na Kosovu, koji je imao
široku medijsku pokrivenost
na Kosovu i međunarodnim
medijima, EULEX je preduzeo
akcije pretrage Ministarstva za
Transport i Telekomunikacije.
Dobijanje nagrada za
antikorupciju; Istraživački
novinari BIRN-a, kjoi su radili
kao deo ovog projekta, Alban
Selimi, Lawrence Marzouk i
Petrit Çollaku, dobili su prve
nagrade, u okviru ceremonije
dodele nagrada za najbolje
novinare u oblasti izveštavanja
o tehnici borbe i spečavanja
korupcije na Kosovu, od
Nezavisnog Udruženja Novinara
Kosova, UNDP i Kosovske
•
Agencije za borbu protiv
Korupcije.
Povećanje transparentnosti:
povećan je broj transparentnosti
i odgovornosti javnih institucija,
kroz rasprave i televizijske
izveštaje, gde su visoki
rukovodioci za donošenje
odluka odgovorili na izazovna
pitanja i bili odgovorni prema
građanima, gledaocima ovih
debati izveštaja, kao i za čitaoce
časopisa Prishtina Insight.
Isto tako, osavešćeno je oko 350.000
građana, gledaoca koji su direktno
imali koristi od ovih rasprava i
televizijskih izveštaja, o važnosti
Evropske Integracije i procesa ka EU.
•
•
Podizanje kapaciteta u
istraživačkom novinarstvu:
stvarajući nove generacije za
profesionalne novinare, koji
su posmatrani i savetovani
od profesionalnog urednika,
razvijena je stručna i neutralna
novinarska zajednica.
Zahvaljujući stalnoj podršci
KFOS-a, Prishtina Insight je
pretrpela drastične ispravke
i tokom stalne podrške
pokušavali smo da povećamo
kapacitete naših novinara kako
bi stvorili odlične izveštaje i
istraživanja.
Velika gledanost: poslednje
merenje gledanosti televizijskih
programa u tri nacionalne
televizije na Kosovu, obavljeno
od strane Index Kosova,
objavljeno u septembru 2010,
pokazuje da emisija „Jeta ne
Kosove“ ima gledanost od
350,000 gledalaca različitih
uzrasta i društvenih statusa.
2. Američka Privredna Komora
na kosovu – AMCHAM – Kosovo u
očima stranih investitora
Opšti cilj projekta bio je da se
izvuku zaključci i preporuke koje će
pomoći u stvaranju Kosova pogodnim
okruženjem za strane investitore,
kroz studij o tome kako se Kosovo
vidi od strane velikih stranih
investitora, razlozi koji su ih naterali
da nerado investiraju na Kosovu, koji
su bili razlozi za odlazak nekoliko
stranih investitora sa Kosova, koja
su očekivanja i koje je činjeničko
stanje u kome su nailazili investitori
koji su prisutni na Kosovu i koje
mere ili aktivnosti su preduzete od
strane institucija i nadležnih organa
na Kosovu za privlačenje i zaštitu
stranih investitora.
Studij se sastoji od tri glavna dela:
Prvi deo studija pomoći će APKK da
shvati perspektivu stranih investitora
koji su prisutni u regionu, ali ne i
na Kosovu, kako bi shvatili svoja
gledišta u vezi sa tim zbog čega
oni ne vide Kosovo kao mesto za
ulaganje. Glavni cilj ovog dela
studija jeste da shvatimo koja su
saznanja i informacije koje imaju
ovi investitori za poslovno, pravno,
i poresko okruženje na Kosovu, kao
i da pronađemo kanale ili sredstva
koja su oni koristili da bi došli do
informacija o poslovnom okruženju
Kosova.
Drugi deo studija je fokusiran na
strane investitore koji su izabrali da
ulažu na Kosovu, ali još uvek nisu
prisutni ovde. Studij je imao za cilj
da sazna koja su početna očekivanja
ovih investitora pre nego što donesu
odluku o ulaganju na Kosovu kao i
njihova dosadašnja gledišta i stavovi
u vezi sa poslovnim okruženjem
na Kosovu na osnovu njihovog
iskustva, i šta mogu da pruže
Kosovske institucije njima i ostalim
potencijalnim investitorima.
Treći deo studija fokusiran je na
institucije i agencije na Kosovu koje
se bave promovisanjem mogućnosti
ulaganja na Kosovu. Studij je
85
fokusiran u identifikovanju zaštitnih
mera koje Vlada Kosova pruža
stranim kompanijama, spremnim da
ulažu na Kosovu.
Glavna dostignuća projekta su ta
da su po prvi put anketirana strana
poslovanja koja se nalaze u regionu
Zapadnog Balkana/Jugoistočne
Evrope, ali ne na Kosovu i izvučeno
je njihovo shvatanje i mišljenje
o Kosovu i njenom poslovnom
okruženju. Isto tako, projekat je
izneo na videlo koja je spremnost
ovih stranih poslovanja da ulažu na
Kosovu ili koji se razlozi kriju iza
njihovog ustručavanja za ulaganjem
na Kosovu do sada. Preporuke date
u studiju „Kosovo u očima stranih
investitora“, očekuje se da će pomoći
Agenciji za Promovisanje Investicija
na Kosovu kao i ostalim nadležnim
organima za promenu njihovog
poslovnog pristupa u sledećoj godini.
Jedna takva privrženost i obaveza
je otvoreno data tokom konferencije
pod istim nazivom „Kosovo u očima
stranih investitora“, koja je održana
24.novembra 2010.
86
Godišnji izveštaj 2010
Konferencija tokom koje je
predstavljen i studij/istraživanje
„Kosovo u očima stranih investitora“
imala je neverovatno veliku
pokrivenost svih elektronskih i
štampanih medija ali i stranih kao
što je Glas Amerike (SAD), ALSAT,
Top Channel, Vizion Plus (Albanija) i
Radio Slobodna Evropa (Češka).
Kao rezultat projekta, publikovan
je studij, koji sadrži kvantitativne
ishode iz anketiranja stranih
investitora koji jesu i koji nisu na
Kosovu, ali i kvalitetni podaci iz
intervjuisanja aktera koji su radili za/
ili pružali savete nadležnim organima
iz oblasti promovisanja investicija.
Studij „Kosovo u očima stranih
investitora“ je publikovano na dva
jezika: albanskom i engleskom.
Do sada je dostavljen ključnim
zainteresovanim stranama.
3. NVO INPO - Promovisanje
neutralne i pravedne Nabavke u
Opštini Priština
U okviru ovog projekta organizovane
su 2 rasprave na temu „Izveštaj
Generalnog Revizora Kosova o
Opštini Priština- izazovi i smetnje u
sprovođenju preporuka“ i „Proces
tretiranja ilegalne izgradnje- izazovi
i smetnje“. Obavljeno je 6 reakcija
nad problemima koji se vežu sa
sferom javne nabavke kako za
neuspele ponude, za nedostatak
objavljivanja tendera za regulisanje
gradske fasade, za proces tretiranja
nelegalne gradnje itd.
Kasnije je publikovan kratak izveštaj
o neuspesima i preprekama u
budžetskoj realizaciji prvih 6 meseci
2010.godine Predsednika opštine
Mustafa, gde su predstavljeni
nedostaci u objavljivanju ponuda
i drugih kašnjenja u realizovanju
budžeta Opštine Priština.
Fokus grupa sa novinarima je
održana kako bi dobila informacije
o funkcionisanju i izazovima i
smetnjama sa kojima se suočava
Opština Priština i o pristupu novinara
informacijama iz ove kancelarije.
Realizovan je seminar sa novinarima
elektronskih i štampanih medija
koji su iz kancelarije Nabavke pratili
predavanje i gde je diskutovano
o funkcionisanju ove kancelarije,
o pristupu unutrašnjim i spoljnim
informacijama koje se odnose na
ovu kancelariiju. Ovaj seminar je
održan zato što mediji uopšteno ne
izveštavaju i ne istražuju u oblasti
javne nabavke. Isto tako, izvršena
je neformalna ceremonija u kojoj
je podeljena zahvalnica za najbolji
članak u oblasti javne nabavke
kako bi se novinari ohrabrili da pišu
o problemima i smetnjama ove
kancelarije.
4. NVO Sa rukom na srce –
Saradnja građana – opštine sa
sektoralnim politkama, pomaže
procesima integracije
Projekat je fokusiran na analizu dva
važna sektora u opštini Mitrovica:
sektor mladih i poljoprivrede koja je
nakon toga podstakla diskusije sa 30
fokus grupa kako bi se kompletovale
i modifikovale analize dobijene iz
odgovarajućih institucija.
Takođe, projekat je imao tri cilja:
1.analiza stanja/plana i strategije u
ciljanim sektorima;
2. osnivanje 30 fokus grupa
3. diskutovanje pomenute analize sa
ciljem učešća i odgovornih opštinskih
službenika
Da bi se postigao cilj i objektivi
projekta i za dobijanje konkretnih
rezultata, obavljene su sledeće
aktivnosti:
Obavljene aktivnosti:
Tokom prvih meseci izvršene su
pripreme za sprovođenje projekta po
planu, što podrazumeva određivanje
datuma za informativne sastanke
sa 15 ciljnih grupa koje su već
ranije bile identifikovane kao i
stvaranje novih 15 ciljnih grupa
sa mladima. Isto tako, uzeti su i
postojeći radni planovi iz obe ciljne
direkcije, kako bi se obavila njihova
analiza. Kontinuitet aktivnosti bilo
je informisanje opštinskih vlasti u
relevantnim sektorima (direkcijama)
oko planiranih aktivnosti, sastanak
sa predstavnicima lokalnih medija
sa ciljem njihovog informisanja
oko projekta, aktivnosti koje će se
sprovesti kao i zatražena je saradnja
sa njima u određenim fazama
projekta.
Kao konkretni rezultat ove faze je
obavljeno stvaranje fokus grupa,
informisanje institucija i medija o
projektu kao i analiza nastavnog
programa sektora mladih i
poljoprivrede u Opštini Mitrovica.
Na osnovu pronalazaka u postojećim
planovima i programima ciljanih
sektora, procenili smo da sektori
predstavljaju listu projekata koji
su predviđeni da se sprovedu i
isti su predstavljeni samo kao
tituli aktivnosti bez odgovarajuće
elaboracije.
Razlika između sektora stoji u
tome da u sektoru mladih ruralni
delovi nisu u centru predviđenih
aktivnosti i jedina aktivnost koja se
u opštim uslovima odnosi ruralnim
područjima, ne specifikuje ništa
u vezi sa lokacijom i vremenskim
periodom.
Dok kod sektora poljoprivrede, plan
mora da obuhvata ruralna područja,
ali stvari nisu određene i elaborisane
kako treba i onoliko malo aktivnosti
koje se predviđaju da se finansijski
podrže iz opštinskog budžeta dolaze
iz kategorije subvencija, a ne iz
kategorije kapitalnih projekata.
Kao predlog proizašlo je da:
Obuhvatanje interesnih grupa
(farmera, pčelara i ostalih) u
izradi plana i programa sektora
poljoprivrede, ne samo što će
direktno pomoći istima da obuhvate
u opštinski plan projekte i planove
od interesa za njih, nego će i pomoći
odgovarajućem sektoru da poveća
transparentnost, odgovornost i svoj
rad.
Faza odvijanja sastanakaorganizovano je 30 sastanaka koji
su bili veoma plodni i uspešni, jer
je broj učešća od strane stanovnika
bio zadovoljavajući i dostigao
je 490 osoba. Isto tako priroda
projekta je bila takva da je direktno
dotakla interese stanovnika iz
ruralnih područja, jer sa jedne
strane omladina nije koliko treba
87
obuhvaćena u planiranja sektora
mladih i isto tako, poljoprivrednici
nis zadovoljni sa onim što im nudi
opština. Ovo je uticalo na to da ovi
učesnici daju preporuke i predstave
konkretne planove kako bi obavili
svoj rad. Pomenute su investicije
u osnivanju poljoprivrednih
koperativa koje će pomoći i u
smanjenju nezaposlenosti u ovim
oblastima. Oni su naglasili da bi sa
njihovom podrškom bilo efekata i u
ekonomskom poboljšanju u gradu.
I mladi su takođe dali svoje ideje za
što veće učešće u aktivnosti. Sve ove
preporuke i sugestije diskutovane su
na sastancima organizovanim između
stanovnika i opštinskih zvaničnika
iz nadležnih sektora i dobro su
dočekani od obe strane. Isto tako,
sva ova pitanja su konkretizovana u
dve radionice koje su organizovane u
poslednjoj nedelji decembra.
Kao rezultat od važnosti je stvaranje
saradnje između građana i opštinskih
struktura sa ciljem raspravljanja
o mogućim idejama koje će se
nakon toga obuhvatiti u opštinska
planiranja ili i šire.
88
Godišnji izveštaj 2010
5. NVO Demokratija u Razvoju
- Praćenje performanse na osnovu
rezultata
Praćenje učinka na osnovu rezultata
je bio šestomesečni projekat
sproveden od strane organizacije
Demokratija za Razvoj (D4D). Svrha
ovog projekta je da se svake godine
izmeri određeni broj indikatora kako
bi se trendovi posmatrali što je pre
moguće, identifikovao napredak i
stoga i uticalo na stvaranje bolje
orijentisane politike.
U početnoj fazi sprovođenja projekta,
D4D je fokusiran na identifikovanje
ovih pokazatelja i stvaranje njihove
uporedne osnove (2008-2009).
Pored angažovanja konsultanata koji
su bili odgovorni za identifikovanje
pokazatelja, D4D je organizovao
još jedan konsultativni sastanak sa
stručnjacima iz različitih oblasti koji
su doprineli u daljem obogaćivanju
broja pokazatelja i njihovog
kvaliteta.
Nakon identifikovanja pokazatelja
i njihove kategorizacije u četiri (4)
glavne oblasti: 1. Upravljanje i Javna
administracija; 2. Ekonomija; 3.
Sprovođenje zakona; 4. Socijalni
razvoj , započelo je i sakupljanje
podataka za pokazatelje. Nakon
sakupljanja podataka započela
je i priprema konačnog rada koji
obuhvata četiri gorepomenute oblasti
pokazatelja.
Rad nosi naziv „Pre i posle“ i
njegovo objavljivanje je obavljeno
na okruglom stolu rasprave
organizovanom od D4D. Na ovom
okruglom stolu predstavljeni
su glavni pronalasci ovog rada
kao i date su preporuke o tome
kako nastaviti i obogatiti još više
ovaj oblik merenja performansi
upravljanja na Kosovu. Iako je ovo
bio prvi okrugli sto organizovan od
D4D, broj učesnika i njihov profil je
bio prilično visok. Rad je pripremljen
na engleskom jeziku i preveden je na
albanskom i srpskom jeziku.
6. Savet za Zaštitu Ljudskih
prava i Sloboda – KMLDNJPraćenje pritvornih centara,
popravnih centara i Integracionog
centra za mentalno zdravlje u Štimlju
U periodu 1.06.2010. – 30.12.2010,
pratioci KMDLNJ posetili su pritvorne
institutcije, korektivni i integracioni
centar mentalnog zdravlja u
Štimlju. Svrha ovog praćenja bilo
je osigurati informacije o stanju
ljudskih prava za osobe koje su
lišene slobode i one koji imaju
mentalne probleme kao i koliko se
poštuje Zakon o sankcionisanju
krivičnih dela i evropskih zatvorskih
pravila. Praćenje ovih centara je
obavljeno na osnovu određenog
mandata koje ima KMDLNJ uz
dozvolu Ministarstva Pravde i
Ministarstva za unutrašnje poslove.
Posmatrači KMDLNJ-a za realizovanje
ovog projekta su sarađivali i sa
Parlamentarnom Komisijom za
Ljudska prava pri Skupštini Kosova,
Kosovskim centrom za rehabilitaciju
preživelih od tortura kao i Kaznenopopravnu službu Kosova. Dato je
na desetine intervjua elektronskim i
štampanim medijima i organizovano
je 5 televizijskih debata. Po prvi put
su organizovani okrugli stolovi u
okviru zatvora, uz učešće osuđenih
osoba i lišenih sa slobode. Redovno
su posećena pritvorena lica koja
pripadaju manjinama i ugroženim
grupama, pružajući pomoć za
obezbeđivanje transfera blizu svojih
porodica, informisanje na njihovom
jeziku i druga prava. U centru za
Žene i Maloletnike izvršene su
redovne posete, što je uticalo na
značajno poboljšanje tretmana
nad njima. Lobirano je za primenu
verskih prava za osobe lišene sa
slobode. Za strane državljanine
koji su pritvoreni ili kažnjeni na
Kosovu, rađeno je sa diplomatskim
predstavništima njihovih država
koji pokazuju interesovanje za
njihove građane. Nakon praćenja
ovih institucija, javnost je
senzibilisana u slučajevima gde
je bilo ozbiljnih kršenja ljudskih
prava, kao što je držanje u zatvoru
više godina bez sudskog naloga,
kao i lečenje osoba sa mentalnim
poremećajima. Angažovanje
KMDLNJ-a u sprovođenju ovog
projekta je uticalo na to da pitanje
tretiranja osoba lišenih sa slobode
više ne bude tabu tema, nego
da se o tome informiše i javnost.
Tokom realizacije ovog projekta,
KMDLNJ, Ombudsperson i Kosovski
Centar za Rehabilitaciju preživelih
od tortura, inicirali su formiranje
Nacionalnog Mehanizma za Praćenjemonitorisanje, koji će nakon toga,
kroz lobiranje Institucija, izaći isped
poslanika Skupštine Kosova i biti
usvojen od Skupštine. Inicijativa
za formiranje ovog Nacionalnog
Mehanizma je u fazi potpisivanja
Memoranduma između pomenutih
stranki nakon čega će se nastaviti sa
intenzivnim lobiranjem. Informacije
i izveštaji nakon poseta kaznenim,
istražnim, popravno-kaznenim
institucijama i instituciji u Štimlju,
poslate su pomenutim institucijama,
Kazneno-popravnoj službi Kosova,
Ministarstvu Pravde, Ministarstvu
Unutrašnjih poslova, Parlamentarnoj
Skupštini za ljudska prava,
Predsedniku Skupštine Kosova,
Kancelariji premijera i zamenika
premijera, Ministarstvu za Zdravstvo
i kabinetu Predsednika. Obavljeno
je preko 80 poseta institucijama
koje su praćene, uključujući ovde
i Istražni Zatvor u severnom delu
Mitrovice. Ovaj projekat je postigao
većinu ciljeva praćenja i ovo praćenje
se smatra veoma važnim za razvoj
demokratskih procesa.
7. Balkanski Institut Politika
– IPOL - Javna politika u oblasti
vladavine zakona
Ciljevi projekta su stvaranje (izrada)
jednog izveštaja (analize javnih
politika) koji obrađuje problem
razvojnih politika ili politika koje se
sprovode u oblasti vladavine zakona
na Kosovu iz nadležnih organa.
Fokus analize bio je uglavnom
orjentisan iz nedostataka i prednosti
ovih politika u praksi i nivou njihovog
sprovođenja. Isto tako, deo fokusa
je bila i reforma sudstva, reforma
tužioca, i planiranje budžetskih
politika u oblasti vladavine zakona.
Našim projektom uspeli smo
da senzibilišemo širu javnost o
problemima u oblasti vladavine
zakona, i isto tako je pruženo
i konkretno rešenje o tome
kako nastaviti sa sprovođenjem
zakonitosti na Kosovu.
89
Učesnici na projektu bili su
predstavnici iz: Institucija Republike
Kosova; Misija vladavine zakona na
Kosovu – EULEX; Sudski Institut
Kosova; Profesori i Studenti Pravnog
fakulteta itd.
90
Godišnji izveštaj 2010
Nakon prezentacije konačnog
izveštaja, gde su izašle i analize o
sadašnjem stanju vladavine zakona
na Kosovu i pružanje alternativnih
boljih puteva kuda se kretati, nada
se da će ovaj projekat donekle
uticati na poboljšanje zakonitosti na
Kosovu.
Tabela Grantova
Naziv projekta
Grantista
Iznos
Konferencija“Prirodni resursi na Kosovu i
njihova upotreba za održiv razvoj“
Centar za Ekonomski i
društveni razvoj
3000
Praćenje performanse upravljanja na
osnovu razultata
Demokratija u Razvoju
7000
Peticije kao demokratski instrument
NVO Fortesa
5468
Put za Integrisanje Kosova u NATO
Euro-Atlantski Klub Kosova
6500
BIRN
9925
INPO
9790
Kosovo u očima stranih investitora
AMCHAM
6000
Konferencija «Uticaj globalne krize na
privredu, poslovanje i zapošljavanje na
Kosovu i u drugim zemljama tranzicije»
Institut za Finansije
2000
Saradnja građana-opštine sa sektoralnim
politikama, pomoć procesima integrisanja
NVO Sa rukom na Srce
7625
Istraživačko izveštavanje o
Transparentnosti i Evropskoj integraciji
Promovisanje pravedne i transparentne
nabavke u opštini Priština
Izrada Zakona u funkciji slepe zajednice
Javne politike u oblasti vladavine zakona
na Kosovu
Povećanje transparentnosti javne
administracije kroz obrazovanje u
komunikaciji
Razvojna strategija
Promena Zakona o izricanju krivičnih kazni
za maloletnike i zatvorenika sa psihičkim
poremećajima kao potreba da se zaštite
prava osoba lišenih od slobode putem
lobiranja
Kosovske pećine
Nastavak projekta «Izrada zakona u
funkciji slepe zajednice»
Krivično-pravna zaštita ljudskog
dostojanstva u epoki globalizma
Video i radio klip
People and Memories Talks – Circle of
Short Documentary Films ëith True Stories
of Victims
Procena i praćenje projekata programa
civilnog društva
Udruženje slepih i osoba sa
oštećenim vidom na Kosovu
Balkanski Institut politika –
IPOL
5000
8000
Inicijativa za Kosovsku
Zajednicu
4501
Iniciativa për Komunitetin
Kosovar
6600
KMLDNJ
8700
Pro Geo Kosova
Shoqata e të verbërve dhe
me të parë të dobësuar e
Kosovës
Association Internationale De
Droit Penal – Albanian People
Group – AIDP-APG
Little people of Kosova
2920
NVO Integra
8250
IQ Consulting
3350
2760
2000
400
91
Izbori 2010
Program Civilnog Društva podržao
je dva projekta za izbore održane na
Kosovu , dana 12.decembra 2010.
1. Centar za Humanističke
Studije Gani Bobi - Exit poll
Exit Poll je realizovan u uzorku
predviđenom od 3500 anketiranih
građana u 25 Kosovskih opština. Od
toliko, na sva pitanja je odgovorilo
2200 anketiranih, dok su ostali dali
polovične odgovore o izbornom
procesu, ali su odbili da kažu za koju
su partiju glasali. Na terenu je bilo
35 anketara i 5 kontrolora. Anketari
su tokom radnog vremena posetili,
prethodno fiksirani u proseku po
7 biračkih mesta, u nekima su se
vraćali po dva puta. Kontrolori su
pratili svakog anketara najmanje
jednom dnevno, procenjujući njihovu
performansu.
92
Godišnji izveštaj 2010
Uopšteno, ekipa je obavila svoj
posao kako treba, sa nekoliko malih
izuzetaka koji nisu mogli da utiču na
tačnost ankete.
U Prištini je bila postavljena ekipa
od 8 članova koja je pripremila
instrumente za brzo izveštavanje i
koja je sakupila podatke sa terena.
Prvi izveštaj je pripremljen u
15:30 časova, u uzorku od 70% od
ukupnog broja anketa, znači oko
1550 anketa. Nakon prvog sastanka,
konstatovana je opšta tendecija
glasova, gde je politička stranka
PDK imala 30.36 %, LDK 25.29 %,
Samoopredeljenje 17. %, AAK11.53
%, AKR 5.84 %, FER 4.84 % i LDD2.54 %.
U 7 časova je bio gotov drugi i
završni izveštaj, gde je glas prikazan
u sledećim proporcijama: PDK 31.58
%, LDK 24.81 %, AAK 12.50 %, AKR
6.20 %, LDD 2.48 %, Fer 4.34 %,
Samoopredeljenje 16.32 % i ostali
1.77 %. Ovi rezultati ankete su
pokazani kao veoma bliski sa onim
preliminarnim iz CIZ-a, osim što
PDK ima jedan iznos skoro za 4%
veći, razlika sa LDK-om iznosi 9.9%,
i Samoopredeljenje i FER imaju 3%
manje nego u anketi Exit Poll-a. Za
druge stranke, razlika je mala.
Velika razlika u korist PDK-a može se
objasniti neregularnostima glasova
u Drenici, gde se smatra da je
navodno bilo oko 20 hiljada birača
„više“ kao rezultat manipulacija, i
ovo i predstavlja 3% viška PDK-a u
poređenju sa Exit poll-om. Takođe,
ako bi se uklonili ovi nezasluženi
procenti PDK-a i ostalih partija koje
imaju minus, Samoopredeljenje, Fer
i LDK bi imali procente približne Exit
Poll-u.
Samoopredeljenje se smatra da
je oštećeno i u druge dve opštine
u kojima je bilo neregularnosti, u
Dečanima i Mališevu, dok se FER
smatra da je oštećen u urbanim
centrima.
U ovom slučaju Exit Poll se
može uzeti kao mera kontrole
za deformisanje glasova. Pored
glasanja istraživanje je odmerilo
i procenu izbornog procesa, i
većina ispitanika je rekla da nije
primetila nepravilnosti. To dokazuje
da se nepravilnosti nisu dogodile
tokom glasanja, nego u određenim
trenucima i to zahvaljujući
nekorektnom radu komisionara i
brojioca. Oko 70 hiljada glasova
je proglašeno nevažećim što je još
jedan pokazatelj nestanka glasova
malih stranaka.
2. Adaptivit – Glasačka kutija
Kabina- Glasanje je jedna nova
online platforma za zaštitu birača,
pogotovo mladih i ima za cilj da
podstakne i poveća broj birača na
izborima organizovanim u Republici
Kosovo.
Prvi cilj je bio da postignemo da
dobijemo odgovore od najmanje
60% političkih subjekata u broju
glasova iz prošlih izbora. Dobili smo
odgovore od svih albanskih političkih
stranaka, iz procenta sa brojem
glasova iz prošlih izbora postigli smo
100% albanskih političkih stranaka.
Nakon toga smo dobili odgovore i
od 4 srpska politička subjekta, 1
bošnjačkog i 1 crnogorskog. Ovo
nam omogućava reprezentativno
poređenje.
Drugi cilj bio je da postignemo od
strane građana, uglavnom mladih, da
se suočavaju sa temama od važnosti
i da iz stavova političkih subjekata
stvore svoje mišljenje o izborima i
političkom subjektu. Platforma je
publikovana i korišćena je od strane
građana redovno i na intenzivan
način sve do dana izbora, i nakon
izbora sa manjim intenzitetom.
Tokom ovog perioda, imali smo
preko 42.000 pregleda na stranice
platforme i preko 5.000 učesnika
koji su odgovorili na upitnike.
Reakcije građana koji su učestvovali
u ispunjavanju upitnika su bile
uglavnom pozitivne, većina njih je
diskutovala o rezultatu iz platforme i
tema koje su u njemu navedene.
Uzimajući u obzir kratak vremenski
rok, i izbornu kampanju od samo
10 dana, smatramo da smo postigli
ciljeve na zadovoljavajući način.
Platforma je funkcionalna i stvorena
je i za buduće izbore, gde se može
iskoristiti sa velikom efikasnošću.
Ciljne grupe platforme bili su građani
Republike Kosovo, koji su imali pravo
glasa na izborima organizovanim na
Kosovu.
Na osnovu dobrovoljno datih
podataka od korisnika platforme,
godište korisnika je bilo od 18 do 60
godina starosti.
Dostignuća projekta:
Osavešćavanje građana sa pravom
glasa, pogotovo mladih sa pravom
glasa po prvi put, kako bi birali na
osnovu stavova, ponude i progama
političkih subjekata, bio je glavni cilj
ovog projekta. Da bi se to postiglo,
korišćeni su kanali komunikacije
sa mladima, kao online portali
informisanja, i socijalne mreže.
Isto tako, podeljeni su letci i ostali
promotivni materijali, uglavnom
ovom društvenom sloju po tačkama
kretanja kao i po lokalima mladih.
Ciljani društveni sloj je bio aktivan
i diskutovao je o pitanjima koja su
postavljena u ovoj platformii kao
i rezultatima i argumentima za
političke subjekte. Rasprave su dale
mogućnost predstavljanja stavova,
pogotovo novih političkih subjekata
koji još uvek nisu osnovani/uključeni
u kosovsku političku scenu.
Na osnovu rezultata iz upitnika,
građani su podstaknuti da stvore
svoje mišljenje, i ovo reflektuje na
rezultate proizašle iz upitnika, koji
imaju šire rastezanje u politički
spektar. Ovo, bez sumnje, stvara
osnovu političkog obrazovanja i
veliko osavešćavanje građana o
glasu koji će dati. Druga funkcija
koju će obaviti platforma Kabine
glasanja, je mogućnost kontrole/
provere stavova političkih subjekata
i nakon izbora, koristeći ih i u dužim
periodima kako bi se uporedili
stavovi političkih subjekata dati
tokom izborne kampanje, sa onima
koje poseduje subjekat tokom
upravljanja.
Iz aspekta funkcionisanja
platforme, bio je uspeh postizanje
predstavljanja celog političkog
spektra na Kosovu, uključujući
93
sve albanske političke subjekte
i odgovarajući broj manjinskih
političkih subjekata.
Iz aspekta upotrebe platforme sa
preko 42.000 klikova i učešće preko
5.000 građana Kosova različitog
godišta u korišćenju upitnika, bio je
uspeh za osnivanje ovog projekta
kao platforma za izbore na Kosovu,
pridružujući se broju u porastu
država Evropske Unije u kojima
ovakva platforma slično funkcioniše.
Projekat je konceptovan kao
platforma za izbore na Kosovu, kako
za parlamentarne tako i za lokalne
izbore, i ostaće online i u budućnosti
sa ovom destinacijom. Građani
mogu da uporede stavove političkih
stranaka i u budućnosti, u arhivi
izbora kao i na ovaj način da uporede
njihova obećanja sa realizacijom
istih.
94
Godišnji izveštaj 2010
Za sledeće izbore se treba obaviti
samo jedan proces korišćenja
platforme, a to je sastavljanje
upitnika sa aktuelnim pitanjima
u interes građana, dobijanje
stavova političkih subjekata koji
se takmiče na tim izborima,
njihovo registrovanje u platformu
i publikacija za upotrebu od strane
građana.
Tabela Grantova
Projekat
Grantista
Iznos
Kabina za
glasanje –
Povećanje
političkog učešća
i komunikacija
pre izbora
Adaptivit
10.000
Exit Poll
Gani Bobi
9960
Saradnja između Vlade i
Civilnog društva
1. Platforma CiviKos
Period 6 (šest) meseci u Platformi
CiviKos, odlikuje se promenljivim
intenzitetom rada i organizaciji
planiranih aktivnosti u projektu.
Angažovanje osoblja sa punim
radnim vremenom koji će se baviti
stalnim poslovima Platforme CiviKos,
bio je jedan od prvih koraka ka
funkcionisanju Platforme CiviKos.
Na osnovu toga, počevši od jula,
2010, Dren Puka je angažovan
kao Projektni Službenik u okviru
Platforme CiviKos.
Uprkos poteškoća i zastoja u procesu
prenosa odgovornosti sa bivšeg
osoblja Platforme CiviKos na njegovo
sadašnje osoblje, počevši od druge
polovine jula, osoblje Platforme
CiviKos obavilo je pripremu seta
dokumenata Platforme CiviKos.
Set dokumenata obuhvata: Statut
Platforme CiviKos-a, Memorandum
o Saradnji između Vlade Kosova
i Platforme CiviKos, Kodeks etike
Platforme CiviKos-a, Kratak opis
projekta gde su obuhvaćene sve
aktivnosti koje će se preduzeti
do marta 2011, kao i Obrazac
o učlanjenju Platforme CiviKos.
Svrha pripreme jednog takvog seta
dokumenata Platforme CiviKos-a bila
je detaljna prezentacija Platforme
CiviKos ispred organizacija civilnog
društva.
Održive zajednice (ISC).
Mobilizacija članstva bila je sledeća
po redu aktivnost zasnovana na
planu rada Platforme CiviKos. Od
kraja meseca jula sve do sada,
kontaktirano je četrdeset i secam
(47) NVO. Od svega četrdeset i
sedam kontaktiranihorganizacija,
odobrenje za pridruženje Platformi
CiviKos je proglasilo četrdeset i tri
(43) Nevladine organizacije kao
i četiri (4) od njih, su trenutno
oklevale da se pridruže Platformi
CiviKos. NVO – koje su odbacile
članstvo u Platformi CiviKos-a su:
GAP, FIQ, INPO i BiRN. Razlozi za
ne-članstvo u Platformu CiviKos
su: veoma brz proces bez učešća
organizacija civilnog društva u
konsultacijama, nejasnoće u
funkcionisanju visoko strukturirane
mreže organizacija civilnog
društva, ne baš najbolja iskustva
iz prethodnih poslova Platforme
CiviKos, sumnja u potrebu za
saradnjom sa Vladom Kosova itd.
Krhka politička situacija na
Kosovu imala je direktan uticaj
na planirane aktivnosti Platforme
CiviKos. Predsednica Odbora
Platforme CiviKos, G-đa Valdete
Idrizi, zbog svog angažovanja u
političkoj stranci, dala je ostavku
na mesto predsedavajućeg odbora.
Na sledećem sastanku Platforme
CiviKos, izabraće se predsednik
odbora Platforme CiviKos, dok,
sledeći izazov biće da se odrede dalji
koraci Platforme CiviKos, što će se
obaviti uz konsultacije sa odborom
Platforme CiviKos i organizacija
članica.
Proces učlanjenja organizacija u
Platformu CiviKos nije završen sa
time. Učlanjenje organizacija civilnog
društva u Platformu CiviKos biće
jedan stalan proces koji neće zastati.
Sledeća aktivnost Platforme CiviKos
je „Analiza najboljih praksi saradnje
civilno društvo – javne vlasti“.
Amir Haxhikadrija je angažovan
u stvaranju ove analize, što je
završeno i sada imamo prvi nacrt.
Finansijska situacija u okviru
Platforme CiviKos-a je u skladu
sa aktivnostima predviđenim u
projektu, što pruža finansijsku
stabilnost sve do završetka projekta,
tačnije do Marta, 2011. Fondovi
obezbeđeni u ovoj fazi projekta su:
9,700 EURO, Kosovska Fondacija za
Otvoreno Društvo (KFOS), 12,200
EURO Kosovska Fondacija za Civilno
Društvo (KCSF) od kojih 5,000 EURO
u gotovini i 11,166 EURO Institut za
Tabela Grantova
Projekat
Grantista
Iznos
Jačanje
Platforme
Civikos
Platforma
Civikos
9970
Program Debate i
Inicijative mladih
1. Pokret FOL - Stvaranje
Klubova Debate u Peći, Prištini i
Uroševcu
Prvi projekat je trajao šest meseci
i bio je izvanredan uspeh. Postigli
smo partnerstvo sa 3 nevladine
organizacije u sprovođenju projekta.
YIHR, INPO i SIV su partneri FOL-a
u sprovođenju projekta u Opštinama
Uroševca, Prištine i Peći, dok je BIRN
centralni partner FOL-a
Identifikovana su i angažovana 3
koordinatora kluba rasprave, zajedno
sa partnerima FOL-a je regrutovano
60 mladih koji su obučeni u
formatu Debate Karl Popper-a kao
i organizovana je turneja Prishtina
Open po prvi put nakon 3 godine
na Kosovu. Jedno dostignuće ovog
perioda je i učlanjenje Pokreta FOL
95
u International Debate Education
Association (IDEA).
I drugi projekat finansiran od strane
KFOS-a je trajao 6 meseci. Tokom
ovih meseci, nastavljena je podrška
organizacijama partnerima iz Peći,
Uroševca i Prištine. Organizovano
je učešće dveju ekipe u IDEA Youth
Forum u avgustu. Dok je postignuto
da i zajednica RAE bude deo
programa debate, gde je partnerska
organizacija u Uroševcu uspela da
oformi nekoliko ekipa debate iz ove
zajednice.
U septembru ove godine,
organizovan je turnir Debate Karl
Popper „Uroševac Open 2010“ koji
je trajao dva dana. Pobednici na
ovom turniru predstavili su Kosovo
i Makedoniju Open 2010, koji je
održan u Ohridu. Tokom svog
vremena, nastavljene su i debate
između timova klubova debate iz
Prištine, Peći i Uroševca. Sledeći
turnir je predviđen da se održi tokom
meseca decembra u Peći, ali je
trebalo da se pomeri za januar 2011,
zbog vanrednih izbora koji su održani
ovog meseca. Međutim, turnir će se
organizovati 15-16. januara 2011.
96
Godišnji izveštaj 2010
2. Omladinski centar-Priština
- “Omladina i Zakon za
osnaživanje učešća mladih”
Svrha ovog projekta jeste da se
podigne nivo sprovođenja Zakona
o osnaživanju i učešću mladih,u
opštini Priština. Na osnovu ovog
cilja, organizovane su brojne
aktivnosti: (1) odvojeni sastanci
sa predstavnicima lokalne vlasti
i predstavnicima civilnog društva
u Prištini (2) anketirano je 300
mladih iz opštine Priština, o tome
koliko imaju znanja o usvajanju
zakona o osnaživanju i učešću
mladih i druga pitanja ove prirode,
i nakon toga smo izvukli i rezultate
istraživanja koji su deo izveštaja
o monitorisanju (3) organizovan
je okrugli sto „Mladi i Zakon o
osnaživanju i učešću mladih“, dana
28.09.2010 (4) organizovani su
sastanci sa mladima o njihovom
senzibilisanju o postojanju zakona
o osnaživanju i učešću mladih.
Mladi su uglavnom bili godišta 1524 godina. Mladi su uglavnom bili
predstavnici srednjih škola, ali je
među njima bilo i studenata različitih
profila koji su aktivno učestvovali
(5) na sastancima omladinske
strukture, rasprave su pokrenute
u tom kontekstu da se primete
nedostaci Zakona o osnaživanju i
učešću mladih kao i da se predlože
kreativne metode kako bi se olakšao
i poboljšao rad u sektoru mladih u
Opštini Priština. U ovim raspravama
su obuhvaćeni i neki mladi iz turske
manjinske zajednice.
3. Letnji Univerzitet
“Demokratija i Učešće” - Vlora
Međunarodni Letnji Univerzitet
„Demokratija i Učešće“ , realizovan
je po 9-i put u Vlori, nastavljajući
započetu tradiciju u 2002, i iz
godine u godinu je obogaćen novim
elementima. S druge strane, ova
aktivnost je deo i glavna aktivnost
Leadership Programa preduzetog
od organizacije KRIIK i nekoliko
partnera i saradnika. Ovaj događaj
je održiv i jedini je u regionu koji
je uspeo da postigne 9 izdanja
i da nastavi da se realizuje i u
budućnosti.
9-o izdanje Međunarodnog Letnjeg
Univerziteta, održano je i periodu od
deset dana, podeljeno na teorijski
deo, gde su se uglavnom odvijala
predavanja i u toj praksi, realizovane
u formi radionica. Kako tokom
teorijskog dela tako i tokom prakse,
data je posebna važnost raspravama
učesnika i razmeni ideja i mišljenja.
Korisnici ove škole bili su učesnici
UNV-a (mladi sa konkretnim
angažovanjem u javnom životu,
kao: NVO, politički forumi, mediji,
javne uprave itd) iz Albanije, Kosova,
Srbije, Poljske, Bugarske i Turske.
Program je sproveden u dve sesije,
tačnije:
Sesija I: Teorijski
U principu, za vreme jutarnjih
sesija održane su teorijske teme,
dok tokom popodneva održane
su praktične radionice i diskusije
vezane za teme razvijene tokom
jutra. Ova sesija je realizovana sa
nekoliko albanksih i stranih lektora
iz Univerziteta u Tirani, Evropski
Univerzitet u Tirani i drugim
univerzitetima na Kosovu, Italiji i
Turskoj. Ova sesija je koncipirana
u obliku razgovora i predavanja
u tri glavna aspekta: globalna
pitanja, regionalna i u Albaniji. Više
važnosti tokom sesija, posvećeno
je globalnim pitanjima, tokom
kojih je većina učesnika u MLU-u
dala svoj doprinos raspravljajući o
problematici u pojedinim zemljama.
Posebna pažnja je takođe, posvećena
uticaju finansijske krize u pojedinim
zemljama, kao na: Kosovu, Grčkoj,
Turskoj, Srbiji, i dr. Što se tiče
specifičnog uticaja u ovim zemljama,
bili su pozvani da predaju i diskutuju
renomirani lektori i istraživači iz
ovih zemalja, koji su učesnicima dali
jedan opšti pregled uticaja krize u
zemlji.
pozvanim učesnicima, imajući za cilj
aktivno učešće učesnika u praktičnim
diskusijama o teorijskim jutarnjim
temama kao i interaktivni oblik
radionica. Tokom panela diskusije
i radionica, donete su brojne
ideje i recipročne argumentacije o
glavnim temama moderne debate
o finansijskoj krizi i ulozi, njen
uticaj i uticaj strategija koje mogu
da preduzmu različiti akteri kako bi
ublažili ove efekte.
Druge Aktivnosti (slobodno učešće)
Kako bi učešće bilo aktivnije i kako
bi se stvorile sve mogućnosti za
bolju socijalizaciju među učesnicima,
organizovano je nekoliko izleta po
arheološkim tačkama ili prirodnim
parkovima oko Vlore.
Pored turističkog ili istorijskog
interesa, ove posete su omogućile
učesnicima da kontaktiraju i
razgovaraju sa meštanima u ruralnim
zonama Kanine i Logorasa, o
problemima sa kojima se suočavaju
ovi meštani.
Tokom aktivnosti sprovedena je i
poseta drevnom dvorcu Kanine kao i
Nacionalnom parku Logorasa.
Ova sesija je karakterizovana
dinamikom diskusija i snažnih
debata, gde je zabeležena i bliskost
na nivou diskusije između lektora/
predavača i učesnika. Ova sesija
je pozitivno procenjena od strane
učesnika.
Sesija II: diskusija i praksa je
koncipirana u obliku panela sa
97
98
Godišnji izveštaj 2010
Tabela Grantova
Projekat
Organizacija
Iznos
Stvaranje klubova rasprave u Peći,
Prištini i Uroševcu
Poket FOL
9280
Razvoj programa rasprave u
opštinama:Mitrovica, Prizren i
Mališevo
Poket FOL
9960
Mladi i Zakon
Omladinski centar Prishtina
4995
Festival umetnosti
Art International Fest
4000
Osnaživanje kosovskih mladih –
realnost i mogućnosti
Kosovsko društvo ljudska prava i
prava deteta
7390
Učešće na Youth Forum-u
Poket FOL
3760
Dokufest
Drugačije hodaj
9500
Letnji Univerzitet u Vlori
Muhamet Bytyci – nosioc grupe
2176
Platforma kulturne međuetničke
razmene
Gani Bobi
7500
Povratak u budućnost- Konferencija
Stacion – Centar za modernu
umetnost
4000
Izložba umetnika organizovana od
Međunarodnog Trienali Pozorišnog
Postera i Kulturnog Francuskog
Instituta u Sofiji: The Theatre –
That’s Me
Ars Albanica
5000
Kultura u albanskim
komunikacijama i njeno
predstavljanje širom sveta
Centar Multimedia
3200
Podrška Programu „Balkan
Incentive Fund for Culture”
European Cultural Foundation
8000
Kulturno i prirodno nasleđe kao
kohezivna tačka međuetničke
komunikacije, suživota i promocije
kulturnog turizma
NVO VIART
7000
99
100
Godišnji izveštaj 2010
Program podrške za
letnje/zimske škole i
međunarodne skupove
Istok Istok Partnerstvo
Preko Granica
Programi Mreže OSI
Emergentni Fond
101
Program za
podršku letnjim/
zimskim školava
i medjunarodnim
skupovima
Odbor KFOS-a je početkom 2010.godine stvorio poseban budžet za podršku
kosovarima koji učestvuju u letnjim, zimskim školama, seminarima, kongresima,
simpozijumima, i sl van zemlje. Ovaj program je tokom ove godine omogućio
74 pojedinaca i organizacija da učestvuju na raznim programima u Evropi, SAD
i Aziji.
Lista grantova:
Naziv projekta
Grantist
Iznos
Učešće na konferenciji UN-a Model
Gerta Bejtullahu
1155.50
Učešće na konferenciji UN-a Model
Rreze Gjakova
1155.50
Učešće na konferenciji UN-a Model
Rudina Hasimja
1037.50
Učešće na međunarodnoj izložbi - Turska
Zake Prelvukaj
392
Učešće na međunarodnoj izložbi – Turska
Valbona Rexhepi
392
Učešće u Univerzitetu Muzike u Bazelu
Mrika Sefa
330
Učešće u Univerzitetu Muzike u Bazelu
Anda Kryeziu
330
Učešće na Strateškom upravljanju za
lidere
Venera Hajrullahu
1200
Učešće na sastanku Jade Spring u Briselu
Krenare Telqiu
237.90
Učešće na konferenciji UN-a Model
Anesa Collakoviq
350
Učešće na festivalu "Bafici" Buenos Aires
Alban Muja
1200
Učešće na konferenciji Balwois Ohrid
Shefqet Reshani
600
Učešće na konferenciji Balwois Ohrid
Kadri Berisha
600
Učešće na seminaru International Roma
Youth seminar
Sami Mustafa
245.50
Učešće na festivalu u Istanbulu
NGO Rumeli
1500
103
Učešće na manifestaciji tehnologije
Lepenski Vir
Alexandar Milenkovic
500
Učešće na konferenciji, Hrvatska
Tahir Latifi
426
Poseta Elektrotehničkom fakultetu,
Beograd
Ivan Stojkovic
500
Učešće na Međunarodnom Festivalu u
Bilboa, Španiji
Fatbardh Haliti
580
Učešće na Međunarodnom Festivalu u
Bilboa, Španiji
Hana Qena
580
Učešće na Međunarodnom Festivalu u
Bilboa, Španiji
Alban Zogaj
580
Učešće na Konferenciji Bresica, Italija
Osman Rraci
250.7
Učešće na III IRPA Kongresu, Helsinki
Ferki Fejza
600
Učešće na Svetskom Kongresu MDIW
2010 Trondheim, Norveška
Bashkim Thaqi
500
104
Godišnji izveštaj 2010
Učešće na Godišnjoj Konferenciji u
Mađarskoj
Arta Jakupi
350
Učešće na Godišnjoj Konferenciji u
Mađarskoj
Albina Balidemaj
350
Učešće na Konferenciji ACEVO Španija
Shqipe Pantina
480
Učešće na IIPES, Grčka
Belinda Vrapi
400
Učešće na Konferenciji Istorija Odnosa sa
javnošću, London
Vilma Biba
600
Učešće na Konferenciji Istorija Odnosa sa
javnošću, London
Vehbi Miftari
600
Učešće na radionici Internationale
Graduate, Izrael
Lumnije Kadriu
583.7
Učešće u letnjoj školi ISEO, Italija
Altin Podrimcaku
339.9
Učešće na Američkom Institutu za Politiku
i Privredne sisteme, Prag
Arta Ratkoceri
330.38
Učešće na Američkom Institutu za Politiku
i Privredne sisteme, Prag
Rrona Ramdobrava
350
Učešće na Američkom Institutu za Politiku
i Privredne sisteme, Prag
Brikena Avdyli
330.35
Učešće na Američkom Institutu za Politiku
i Privredne sisteme, Prag
Dita Dobranja
350
Učešće u Letnjoj školi u Ljubljani
Elvira Ahma
250
Učešće u Letnjoj školi u Ljubljani
Fatos Berisha
250
Učešće na Međunarodnom
Farmaceutskom Kongresu, Opatija
Arjanit Jakupi
250
Učešće na Međunarodnoj Federaciji
Medicinskih Studenata
Greta Begolli
336.46
Učešće na 10-oj Međunarodnoj letnjoj
školi, Holandija
Vigan Mahmutaj
380
Učešće na 10-oj Međunarodnoj letnjoj
školi, Holandija
Blerta Rexhepi
471.96
Učešće na Svetskoj Konferenciji Junior
Enterprise, Milano
Muhamer Nikshiq
381
Učešće na Svetskoj Konferenciji Junior
Enterprise, Milano
Ylli Vuciterna
372
Učešće na Svetskoj Konferenciji Junior
Enterprise, Milano
Denion Gulimuna
381
Učešće na Svetskoj Konferenciji Junior
Enterprise, Milano
Diella Rugova
381
Učešće na Svetskoj Konferenciji Junior
Enterprise, Milano
Agon Nixha
350
Učešće u Letnjoj školi Anwerp, Belgija
Taulant Canaj
332
Učešće na Svetskoj Konferenciji Junior
Enterprise, Milano
Dina Rugova
372
Učešće na IIPES, Grčka
Arbër Hajrizi
350
Učešće na Filmskom Festivalu
Burim Haliti
360
2010 International Youth Croisiere
Denisa Kryeziu
389.64
Savet za Sprovođenje Zakona
Obrazovanje i uputstva obuke o Nasilju u
porodici
Tijana Simic
1000
Evropska Skupština Studenata
Arhitekture 2010 VB
Zana Lloncari
435
Evropska Skupština Studenata
Arhitekture 2010 VB
Doruntina Morina
489
Evropska Skupština Studenata
Arhitekture 2010 VB
Rrita Pula
402.50
Hesselbein Student Leadership Summit,
Univerzitet u Pitsburgu
Hekuran Gashi
600
Međunarodni Institut za Politiku i
Ekonomske Studije
Yllka Metaj
470
Evropska Skupština Studenata
Arhitekture 2010 VB
Vigan Etemi
392
Organizacija medijske kampanje romskog
festivala
Astron Mahmutaj
354
Svetska Konferencija o Zdravstvenom
obrazovanju
Ilir Begolli
430
Evropski Institut Novinarstva
Rita Saraqi
257
105
Godišnji izveštaj 2010
106
Međunarodna arheološka iskopavanja,
Hrvatska
Naser Ferri
457.76
Drugi godišnji sastanak Globalne
dijabetes alijanse
Venera Berisha
482
Evropska Skupština Studenata
Arhitekture 2010 VB
Nikk Murseli
365.5
Evropska Skupština Studenata
Arhitekture 2010 VB
Arnisa Kryeziu
530.50
Međunarodni simpozijum izvršne Policije
Driton Muharremi
1230
“Dunavska Rektorska Konferencija:
Zapadni Balkan: Lekcije iz prošlosti i
izgledi za budućnost
Fatbardh Veseli
460
Međunarodna Nedelja Kulture u Pescu
Gonxhe A'Mula
399
Međunarodna Nedelja Kulture u Pescu
Durim Xhema
399
Univerzitet u Pitsburgu SAD Zakon i
Program jezika 2010
Nita Shala
600
Festival de Poesie Sete: Voix Vives de
Mediterranee en Mediterranee
Edi Shukriu
652
15-i Međunarodna Letnja škola muzike
Pucisca 2010
Vejsel Abdurrahmani
395
UNICA Studentska konferencija 2010
Evropa u očima Studenata
Armend Nushi
323
Program Istok Istok
Partnerstvo preko Granica
Program Istok Istok Partnerstvo
Preko Granica je program mreže
OSI koji ima za cilj da podrži
regionalnu i preko-regionalnu
inicijativu u cilju razmene iskustava
i modela u različitim oblastima
kroz regionalne sastanke, studijske
posete, seminare, itd. Ovaj program
radi sa otvorenim budžetom, ne
određuje budžet za svaku fondaciju
posebno za svaku godinu, nego
sakuplja utrošena sredstva za
odobrene projekte iz ovog programa
svakih 6 meseci. Iz sadržajnog
aspekta, Program nudi pomoć u
identifikovanju partnera, modela
i iskustava iz država mreže OSI-a
i podržava dugoročne inovativne
inicijative koje imaju za cilj
pronalaženje održivih rešenja za
neko lokalno pitanje (zemlje/države),
koristeći iskustva država regiona ili
ostalih regiona mreže OSI, a koje
su sa uticajem u međunarodnom
kontekstu.
Putem Program Istok Istok
Partnerstvo Preko Granica, tokom
2010.godine, podržano je 5
lokalnih inicijativa od kojih su dve
bile regionalni sastanci održani na
Kosovu, dok su preostale tri bili
projekti razmene iskustava između
studijskih poseta i regionalnih
sastanaka održanih na Kosovu i
zemalja sa kojima se sarađivalo na
ovim projektima.
Saradnja između civilnog društva na
Kosovu i Srbiji je jedna od glavnih
objektiva Programa Istok Istok
Partnerstvo preko Granica koja je
realizovana između 2 projekta: (1)
Naš Budući Program/Suočavanje
sa Prošlošću kao preduslov za
Učlanjenje u EU-Intenzivni Kurs i
Studijska poseta Kosovu, Holandiji
i Briselu i (2) Pregled sa mog
prozora: Konvergiranje ličnih istorija
Kosova i Srbije. Oba projekta su
radila sa mladima Kosova i Srbije
fokusirajući se na dve različite
teme. Dok je projekat „Our Future
Program“ bio fokusiran na Evropsko
integrisanje, drugi projekat je
imao za cilj zbližavanje mladih kroz
kulturu. I ovi su projekti bili različitih
priroda, oba su postignuta sa istim
ciljem, zbližavanje mladih sa Kosova
i Srbije, poznavanje jedni drugih i
razbijanje barijera komunikacije i
stvaranje zdrave osnove za dalju
saradnju.
Projekat „Forum za Gradove u
Tranziciji: Inauguracija Konferencije,
Mitrovica 2010“, je takođe jedan
uspešan projekat koji je sproveden
u Maju, 2010. Ova inicijativa
započeta je 2009.godine između
podeljenih gradova iz celog sveta
kao: Nikozija, Bejrut, Belfast, Derry/
Londonderry, Haifa, Jerusalem,
Kirkuk, Mostar i Mitrovica. Ovaj
projekat pored podrške dobijene
od Fondacije, podržan je i od
strane Ministarstva lokalne uprave,
Opštine Mitrovica, UNDP, Švedske
Ambasade, Ministarstva Spoljnih
poslova Nemačke, OEBS-a, Kosovske
Fondacije za Civilno Društvo, itd.
Konferencija koja je trajala 4
dana, sakupila je visoke opštinske
107
predstavnike iz svih gradova
učesnika kao i aktiviste civilnog
društva iz ovih gradova, kako
bi razmenili svoja iskustva za
prevazilaženje poteškoća koje se
uglavnom javljaju u podeljenim
gradovima kao posledica ranijeg
nasilja bilo iz rata ili građanskih
konflikta. Putem projekta su
istovremeno organizovane i neke
kulturne aktivnosti u kojima su
prisustvovali učesnici iz obe strane
Mitrovice i kroz zajedničke nastupe
promovisali suživot i saradnju.
Lista Grantova
Naziv projekta
Grantist
Iznos
Uloga NVO i Dobrovoljaca u zaštiti dečjih i Centar za poboljšanje
ljudskih prava
Obrazovanja i Vaspitanja 938
- QPEA
Održivi Centri Mladih u Multikulturalnim
zajednicama
108
Godišnji izveštaj 2010
Proces konsultacije civilnog društva
o post-konfliktu, traganje za istinom
i kazivanje činjenica na Zapadnom
Balkanu: Šest regionalnih foruma o
Tranzicionoj pravdi u post-Jugoslovenskim
državama
Omladinski centar
Fisnikët
170
Fond za Humanitarno
Pravo
1 100
Regionalni dijalog o Ljudskim pravima na
Balkanu i Turskoj
Halil Koumi
394
Dimenzije građanstva i obrazovanja
Selim Bezeraj
519
Regionalna mreža za sprečavanje
trgovine decom i mladima u Istočnoj
Evropi i Centralnoj Aziji
Centar za Zaštitu Žena
i Dece
717
Politike Mladih i Regionalni izgledi
Seb Bytyqi
969
Umrežavanje putem hrane: Održive
ruralne zajednice, proizvodnja hrane i
sredstva za život
Udruženje za zaštitu
ptica“Finch”
510
Iskustva Komisije za Istinu i Pomirenje/
Modelovanje Mandata RECOM-a
Teki Bokshi
353,13
Forum za Otvoreni Dijalog za razvoj
odnosa između Think Tankova u
Makedoniji, Kosovu i Albaniji
Operacionalno
526,50
Medijska pismenost u Jugoistočnoj Evropi
Kelmend Hapçiu i Eqrem
Basha
155
Programi Mreže OSI
OSI – Inicijativa Mentalnog
Zdravlja
Tokom 2010.godine podržane su
NVO koje su u ovoj godini bile
aktivnije u oblasti mentalnog zdravlja
nego prethodnih godina. Program
Mreže OSI – Inicijativa Mentalnog
Zdravlja (IMZ) je veoma posvećen
da podrži veći broj organizacija na
Kosovu. Ovaj program je nastavio
da se upravlja od strane KFOS-a,
ne bivajući programski deo naše
strategije.
Koordinatorka OSI Programa
Inicijative Mentalnog Zdravlja,
tokom godine posetila je četiri puta
Kosovo, sa ciljem procene trenutnih
grantista/korisnika i susreta sa
organizacijama/mladim potencijalnim
grantistima.
Za korisnike programa mentalnog
zdravlja organizovan je ciklus obuka.
Specifični cilj paketa obuke jeste
izgradnja kapaciteta lidera NVO za
metode i instrumente efikasnog
planiranja, sa ciljem da se osnaži
performansa njihovog svakodnevnog
rada u organizaciji. Ove obuke
je održala Akademija za Obuku i
tehničku pomoć – ATTA.
Sprovođenje paketa obuke je
organizovano u obliku radionica uz
kontinuiranu saradnju sa učesnicima,
u jednodnevnim i dvodnevnim
modulima, za modul obuke;
1. Strateško planiranje, sa
metodom logičkog okvira
2. Operativno planiranje
3. Izveštavanje, monitoring i
evaluacija
4. Sposobnosti podizanja fondova
5. Mediji kao strateško sredstvo za
promovisanje rada NVO
Moduli obuke organizovani su
kombinujući teorijski deo sa
praktičnim radom u gruama,
simulirajući svakodnevne teme iz
rada organizacija koje učestvuju na
obuci i svakako davajući zadatke
za rešavanje u roku vremenskog
raspona između modula obuke.
Radionice su predvođene od strane
certifikovanih trenera za TOT , koji
dolaze iz različitih organizacija
civilnog društva (KEC, ATTA i EUIRC)
sa iskustvom u sektoru, oblasti
planiranja i održivog upravljanja.
Treneri su sve vreme služili i kao
mentori u udaljenosti, pružajući
stalne savete učesnicima o
paketima obuke, dok su sva pitanja
razjašnjena i u celosti rešena.
Za sve module obuke ponaosob,
sastavljeni su i raspodeljeni
odgovarajući materijali obuke (za
unapređen nivo), u manualima i u
elektronskom obliku (CD verzija) i
dodatni materijali referencije za sve
učesnike.
Na završetku paketa obuke,
procenjeni su svi radovi učesnika
koji su imali praktične zadatke i za
sve njih su podeljeni certifikati za
uspešno obavljanje sesija obuke.
Isto tako procenjen je i rad trenera
od strane učesnika, kroz anonimne
109
obrasce za evaluaciju.
ATTA i treneri su posvećeni da i
nakon završenog paketa obuke,
nastave da podržavaju u raznim
oblicima sve učesnike u ovoj
radionici, u vidu tehničke pomoći
i konsultantskih usluga za njihove
buduće aktivnosti, bez dodatnih
troškova.
NVO koje su podržane od strane
OSI Programa Inicijative Mentalnog
zdravlja, u 2010.godini su: Centar
Hader, Klub Deshira, Downsyndrome
Kosova i Kosova Mental Dissability
Rights Initiative.
Centar Hadër – Prizren
110
Godišnji izveštaj 2010
Dnevni centar Hader i u 2010. godini
je nastavio da se bavi tretiranjem
i psiho-fizičkom rehabilitacijom
osoba sa mentalnim invaliditetom
i njihovom pripremom da budu
nezavisni. U okviru psihofizičkog
lečenja ovih osoba, cilj je da se
oni osposobe za higijensku negu,
pripremu hrane, kupovinu, druženje
sa ljudima, nastup na javnim
mestima itd. Osposobljavajući ove
osobe teži se njihovom punom
integrisanju u društvo. Istovremeno,
Centar Hader će se angažovati da
poveća institucionalnu obavezu za
podržavanje i finansijsku podršku
programa za integrisanje ovih osoba.
ovom centru, imao je velikih koristi
i promenio je način života, i osećaju
se opuštenim u ovom centru.
Šestoro dece različitog uzrasta je
obučeno za redovno obrazovanje. Pet
odraslih osoba je obučeno za rad i
isti su zaposleni.
Dnevni Centar Klub
Dëshira – Priština
Klub Dëshira, u toku 2010.godine
brojnim aktivnostima koje je
organizovao, uspeo je da osobe sa
invaliditetom osposobi za njihov
život kako bi postali deo društva, a
ne teret društva. Aktivnosti u ovom
dnevnom centru su brojne, kao:
kursevi pismenosti, matematike,
engleskog jezika i kompjutera;
predavanja o zdravstvenom
obrazovanju i predavanja porodicama
kojima je dato objašnjenje o
bolesti, tačno informisanje o
tome kako se ponašati sa svojim
članovima porodice, kada se trebaju
posavetovati sa lekarom i koje mere
da preduzmu u slučaju krize ili
pogoršanja.
Ovaj centar je otvoren 24 časa i
nastavlja da služi kao dom za pet
osoba/dece koja su bez roditeljskog
staranja. Ova deca su već integrisana
i u velikoj meri prilagođena životu u
zajednici.
Kurs pismenosti – u klubu Deshira
znatan broj članova nije pohađao
osnovno obrazovanje i nedostaje im
znanje pismenosti koje će postepeno
obnoviti i naučiti aktivnostima koje
im se nude u klubu u ovoj oblasti.
Ove osobe iako već odraslog
godišta, nisu imale mogućnosti da
se obrazuju jer su imale zdravstvene
probleme ili njihovi članovi porodice
nisu imali mogućnosti da ih šalju u
školu zbog stigme.
Uspeh ovog centra je obuka na
desetina osoba sa invaliditetom da
samostalno žive, njihovo integrisanje
u društvo i izvlačenje nekih od njih
iz kućnog pritvora. Veliki deo osoba
sa invaliditetom koji se tretira u
Kurs matematike – se isto tako
nedeljno organizuje i uče se osnovne
stvari koje su neophodne članovima.
Kurs engleskog jezika – je jedna
od najomiljenijih aktivnosti
članova. Neki od njih su već dosta
usvojili ovaj jezik i znaju dobro da
komuniciraju i da preuzmu ulogu
obučavanja drugih.
Kurs kompjutera – je isto
tako povećao zainteresovanost
kod članova Kluba, budući da je
kompjuter za njih bio nedostižan.
Pogotovo upotreba interneta
je za njih veoma neophodna i
koristi se kao jedna vrsta psihičke
rehabilitacije.
Stalna predavanja sa grupom
rođaka/članova porodice – na ovim
predavanjima objašnjeni su trendovi
bolesti koje imaju članovi njihove
porodice, preciznije informisanje
o tome kako se ponašati sa tim
osobama, kada se posavetovati
lekaru, u kom vremenskom periodu
se kontrolisati, kada preduzimati
mere ili lekove u slučaju krize ili
pogoršanja stanja.
Kućne posete – se organizuju
svaki dan. Ove posete se obavljaju
u slučajevima kada sami članovi
porodice traže intervenisanje od
strane Kluba Deshira, ili ukoliko
neki od članova nije već duže vreme
posetio Klub.
Saradnja sa Centrima Mentalnog
zdravlja – je aktivnost koju Klub
stalno obavlja sa ciljem razmene
međusobnih iskustava.
Kosova Mental Dissability
Rights Initiative - KMDRI
„Promovisanje obuhvatanja osoba sa
mentalnim poremećajima – Podrži
podršku, prekini izolaciju“ (izveštaj
za 6 meseci sprovođenja projekta.
Projekat se završava u maju 2011.)
Opšti cilj ovog projekta je povećati
učešće osoba sa ograničenim
mentalnim sposobnostima u
kosovsko društvo.
Od početka sprovođenja ovog
projekta, sve do završetka prve faze
sprovođenja, uspešno su obavljene
predviđene aktivnosti za ovaj
period, koje su isto tako doprinele i
postizanju ciljeva.
Direktni korisnici projekta K-MDRI su
osobe sa intelektualnim invaliditetom
koje žive u zajednici, članovi
organizacije „Ne per Ne“, stanovnici
sa intelektualnim invaliditetom
iz Specijalnog Instituta Štimlje,
zaposleni u ovom Institutu, članovi
porodice organizacije „Ne per Ne“,
predstavnici Ministarstva za Rad
i Socijalno staranje, Ministarstva
Prosvete, stvaraoci politika, mladi,
studenti, nastavnici, zaposleni u
mentalnom zdravstvu i predstavnici
civilnog društva.
Realizovane aktivnosti
1. Zajednički sastanci samih
zastupaoca sa mentalnim
invaliditetom sa predstavnicima
civilnog društva i aktivistima o
ljudskim pravima - tokom prvog
perioda ovog projekta, K-MDRI
je pomogao samim zastupnicima
organizacije Ne per Ne, u
organizovanju dva sastanka, putem
kojih su oni imali mogućnosti da
promovišu organizaciju „Ne per Ne“, i
da započnu umrežavanje pojedinaca
sa ostalim aktivnim organizacijama
na Kosovu. Kroz ovu aktivnost,
ove grupe imale su priliku da se
sastanu sa aktivistima organizacije
slepih osoba u Peći, i predstavnicima
skupštine opštine iz Peći; i mladima
srednje škole „Haxhi Zeka“. Dok
se, drugi sastanak organizovao za
članove grupe iz Kamenice, i sa
ovog sastanka, članovi organizacije
„Ne per Ne2, imali su mogućnosti
da se sastanu sa koordinatorima
organizacije Handikos, i sa mladima
iz Omladinskog centra u opštini
Kamenica.
111
2. Redovni sastanci samozastupnika u opštini Priština,
Peć, Kamenica, Kačanik/Đeneral
Janković i Štimlje – tokom
perioda od šest meseci, K-MDRI je
pružila pomoć članovima grupe za
podršku osobama sa intelektualnim
invaliditetom da održe njihove
redovne mesečne sastanke. Među
glavnim temama diskutovanim
tokom ovih sastanaka, bile su i
zabrinutosti samih zastupnika,
kao: njihova nemogućnost da se
obrazuju i obuhvate/uključe u
kosovsko društvo; potreba za daljom
podrškom od ostalih organizacija,
teški ekonomski uslovi; potreba za
nezavisnošću, barijere od roditelja
i zajednice, i mnoga druga pitanja,
povezana sa ostalim izazovima u
njihovom svakodnevnom životu.
112
Godišnji izveštaj 2010
3. Mesečne posete porodicama;
K-MDRI je u periodu od šest meseci,
u saradnji sa članovima „Ne per
Ne“, i dobrovoljnim studentima,
realizovao svega 5 poseta
porodicama osoba sa intelektualnim
invaliditetom, odnosno, vršnjaka
članova organizacije „Ne per Ne“.
4. Održavanje predavanja
na Univerzitetu u PrištiniPočetkom novembra, za studente
prve godine studija u odseku za
Psihologiju, K-MDRI je pomogao
samozastupnicima Ardian Kabashi,
Ilirana Berisha i Fatime Berisha iz
„Ne per Ne“, da održe predavanje o
podizanju njihove svesti o ljudskim
pravima osoba sa mentalnim
invaliditetom. Predavanje ima
naziv Učite od „Ne per Ne“, dok
su prezentacije ovih panelista bile
fokusirane na faktore sa kojima
se oni suočavaju, koji dolaze kao
rezultat stigme i predrasude drugih.
5. Održavanje predavanja
od K-MDRI za nastavnike u
osnovnim školama u okviru
programa za povećanje kvaliteta
nastave i uključivanja učenika
sa intelektualnim invaliditetom u
redovni školski sistem - U saradnji
sa Ministarstvom Prosvete, Nauke
i Tehnologije i Finske Kancelarije
za Razvoj prosvete u okviru ovog
Ministarstva, K-MDRI je uspeo da
održi predavanje za nastavnike
iz osnovnih škola iz nekih od
opština na Kosovu, o tome kako
integrisati učenike sa intelektualnim
invaliditetom u redovan školski
sistem.
6. Program Dobrovoljaca: Tokom
sprovođenja projekta, K-MDRI je
uspeo da dosledno na neformalan
način obuči mlade studente iz
Departamenta Psihologije, o ljudskim
pravima osoba sa intelektualnim
invaliditetom. Sve do sada, K-MDRI
ima trenutno 14 studenata, koji
pomažu grupama podrške kao i
koordinatoru grupe za podršku,
u održavanju redovnih mesečnih
sastanaka, u stvaranju različitih
kontakata kao i učešća u posetama
porodicama. Takođe, tokom
septembra meseca, programu
dobrovoljaca u okviru projekta se
pridružio i jedan nemački student,
Benjamin Ize, koji se angažovao
u realizovanju aktivnosti projekta
tokom ovog perioda, stoga je on
bio prisutan na sastancima grupe,
i jedan deo vremena je proveo i u
kancelariji K-MDRI-ja, kao i pomogao
osoblju K-MDRI u poseti Specijalnog
Instituta u Štimlju i sastao se sa
stanovnicima ove institucije.
7. Posete Specijalnom Institutu
Štimlje: U okviru projekta, tokom
ovog perioda, K-MDRI, zajedno sa
dobrovoljcima i samozastupnicima
realizovao je niz poseta Specijalnom
Institutu u Štimlju. Svrha ovih
poseta je da se stanovnici
Specijalnog Instituta u Štimlju
upoznaju sa samozastupnicima
organizacije „Ne per Ne“, i da im
oni pomognu u osnaživanju i samo
zastupanju za njihova prava.
Downsyndrome Kosova DSK
8. Umrežavanje & Uticaj na
Reformisanje Nacionalnih
politika: K-MDRI je isto tako uspeo
da održi zajedničke sastanke sa
drugim aktivnim organizacijama
na Kosovu u oblasti ljudskih prava
osoba sa invaliditetom, sa ciljem
zajedničkog reagovanja i zastupanja
ljudskih prava osoba sa invaliditetom
kod Kosovskih Ustanova i stvaraoca
politika. Konstantno su učestvovali
na sastancima organizovanim
od strane Kosovskih institucija
o raspravljanju ovih politika, i
predstavili svoje preporuke. Takođe,
tokom ovog perioda izveštavanja,
u Novembru, K-MDRI je održao
redovne sastanke sa organizacijom
Down Syndrome Kosova, Klub
Deshira i Handikos sa ciljem
održavanja zajedničkih aktivnosti
povodom obeležavanja dana 3
Decembar, tačnije Međunarodnog
dana osoba sa invaliditetom,
i identifikovanju zajedničkih
preporuka sa ovim organizacijama,
u sprovođenju zakona i nacionalnih
politka, uključujući i nacionalni
plan ograničenih mogućnosti i
predstavljanje plana ispred stvaraoca
ovih politika, odnosno ispred
Kosovskih Institucija.
No međutim, pored zajedničkih
aktivnosti sa drugim organizacijama
sa ciljem zastupanja kod Kosovskih
institucija, za sprovođenje
nacionalnog plana za osobe sa
invaliditetom, K-MDRI se, tokom
meseca septembra i oktobra, takođe
sastao i sa predstavnicima Ureda
Premijera za Dobro upravljanje, i
predstavnicima Ministarstva za Rad i
Socijalnu dobrobit.
Ova organizacija nudi usluge rane
intervencije i obrazovanja osoba
sa Sindromom Down u pet (5)
Resursnih centara. Ukupno, 230
dece je imalo koristi od ovih usluga
u pet Resursnih Centara. Redovno
34 dece sa sindromom Down, dve
različite starosne grupe, 2-4 i 4-9
godina, koristi usluge u Prištini.
Dok, 22 u Đakovici, 17 u Prizrenu
i 9 u Mitrovici. Pored toga, DSK je
u februaru 2010.godine, potpisao
memorandum o saradnji sa Domom
zdravlja u opštini Uroševac, u vezi
sa upotrebom postojećih usluga kao
govorna terapija i fizioterapija. Iz
ovog centra, pružene su informacije
i usluge za više od 230 roditelja
dece sa invaliditetom. Takođe,
obavljene su posete porodicama,
u klinikama kao i pomoć prilikom
popunjavanja zahteva za materijalnu
pomoć porodica čija su deca sa
invaliditetom. Ove aktivnosti
su obavljene od strane Grupe
Roditeljske Podrške – GRP, koji su
tokom cele godine, razvili još jedan
znatan niz susreta u njihovom mestu
– Kafić X21 (Program X21). Pored
toga, ohrabrili su roditelje i ostale
članove porodica da posete postojeće
usluge i da se udalje od njihove
svakodnevne dosade i izolacije, kao
i da podele zabrinutosti, zajedničke
potrebe i razmene informacije u vezi
sa razvojem njihove dece uopšte.
GRP je uz zahtev roditelja dece,
koji su obuhvaćeni u oba Programa
(Program rane intervencije i Program
X21), obezbedio stručnjake u oblasti
genetike, obrazovanja, pedijatre i
novinare, da održe grupe sastanke
sa roditeljima.
Većina porodica posećena od strane
DSK-a, je dobro dočekana. Tokom
ovih poseta, DSK je posvetio pažnju
sprovođenju Administrativnog
113
Uputstva br. 06/2005 za materijalnu
pomoć, na osnovu zakona br.
02/L-17 (Zakon za Porodice i
socijalne usluge). Nakon jednog
zvaničnog poziva (05.februar 2009)
iz Ministarstva za Rad i Socijalnu
dobrobit, za porodice koje imaju
decu sa invaliditetom da se prijave
za materijalnu pomoć, nijedna
dodatna informacija nije obezbeđena
od strane vlasti.
114
Godišnji izveštaj 2010
DSK je kreirao dve (2) roditeljske
grupe podrške u oba dela
Mitrovice. Organizovao je osam
(8) informativnih sastanaka sa
zajednicom, uključujući i osoblje
škole i zdravstva. Ukupno je
obuhvaćeno 13 pedagoga koji
su obavili svoje prezentacije na
temama kao: ljudska prava, razvoj
komunikacije i ishrane, aspekti
iz oblasti zdravstva/pedijatrije,
sveobuhvatno obrazovanje i
mobilizacija zajednice.
Tokom 2010.godine, organizovano
je četiri (4) medijske reportaže.
Pokrivene su aktivnosti koje se
razvijaju u programu X21, kao i
povodom obeležavanja svetskog
dana za osobe sa sindromom Down,
21.marta, tri nacionalne televizije
su pokrile aktivnosti, prenoseći
intervjue i program obeležavanja
svetskog dana, uključujući i 6
dnevne štampe, kao i nekoliko
elektronskih medija i socijalnih
medija, i jedna emisija na televiziji
KTV- „Anima“.
Lista grantova:
Naziv projekta
Naziv projekta
Iznos
Podrška i integrisanje osoba sa
problemima mentalnog zdravlja
Klub Dëshira
28,551.22
Podrška i integrisanje osoba sa
sindromom down u kosovskom društvu
Down Syndrome
Kosova
26,285.62
Promovisanje uključivanja osoba sa
ograničenim mentalnim mogućnostima:
Podrži integrisanje, zaustavi segregaciju
K-MDRI
20,277.39
Prevencija institucionalizacije i podrška
od strane zajednice za osobe sa
intelektualnim i mentalnim invaliditetom
u Prizrenu
Centar Hadër
7280.67
Ciklus obuka za grantiste/korisnike
programa mentalnog zdravlja
OJQ ATTA
2500
Podrška Centru Hadër
Centar Hadër
2790.80
Obrazovni Centar Kosova –
Predškolski program „Hap pas
Hapi“/Korak po korak
Krajem 2010, Program Mreže –
Predškolsko obrazovanje Korak
po korak, sakupio je sumu od $
25.000 koja će se iskoristiti u 2011.
godini. Ova suma novca koristiće
se za prevod materijala, putovanja,
evaluaciju i jedan mali deo novca
će se izdvojiti za opšte troškove
programa Korak po Korak.
Lista grantova:
Naziv projekta
Naziv projekta
Iznos
Predškolsko obrazovanje „Hap pas
Hapi“/Korak po Korak
QAK (KEC)
$ 25 000
115
116
Godišnji izveštaj 2010
Emergentni Fond
Pregled malih fondova
odobrenih u okviru
Emergentnog Fonda
Otvoreno Društvo, podržala je 18
različitih projekata u ukupnom iznosu
od $ 300 000 kroz tri otvorena
konkursa.
U nastavku se nalaze kratki opisi
projekata podržani u 2010.godini,
putem dva konkursa.
Kosovska Fondacija za
Otvoreno Društvo
Prvi Konkurs
G-din George Soros je stvorio
Emergentni Fond/Fond za hitne
situacije kao dodatni budžetski fond
za države gde je Institut za Otvoreno
Društvo tradicionalno prisutan kako
bi uticao na poboljšanje situacije
u nekim od socio-ekonomskih
pitanja koja su pogođena globalnom
finansijskom krizom. Ovaj fond
ima za cilj da osigura da prethodna
dostignuća u pravcu ciljeva
Otvorenog društva ne zaostaju ili ne
ostanu nerealizovana zbog uticaja
ekonomskog pritiska i izazavana
krizom.
Kroz ovaj fond ciljaju se projekti koji
upućuju hitne potrebe ugroženih
slojeva društva. Ove ugrožene grupe
su ne samo one koje tradicionalno
gledamo (marginalizovane grupe
siromaštva, etnička pripadnost,
verovanja i navike, itd.) nego su
i ostali društveni slojevi (kao npr.
srednja klasa) koji su nekada stajali
mnogo bolje, ali zbog društvenih
promena, pogotovo finansijska
kriza, koja je na Kosovo došla zbog
uskraćenih investicija, smanjenih
subvencija iz dijaspore i direktnih
gubitaka koje su imale razne
institucije (npr. penzijski fond), učinili
su da postanu ugrožena grupa.
Do sada, Kosovska Fondacija za
1. Naziv projekta:
Podrška penzionerima da vode zdrav
život i podsticanje njihovog učešća u
društvenom životu njihove zajednice.
Dostavljeno od:
Forum za Demokratsku Inicijativu
Trajanje projekta:
Maj-Novembar
KFOS podrška: 14 700 €
Opis: Forum za Demokratsku
Inicijativu predlaže da se sprovede
projekat kako bi se doprelo do
penzionera u Đakovici i kako bi
uputili njihove rastuće potrebe u
oblasti preventivne zdravstvene nege
i socijalizacije. Trenutno se, stanje
penzionera u Đakovici ne razlikuje
od stanja ostalih penzionera na
Kosovu, kada je reč o neispunjenim
potrebama zdravstvene nege,
socijalna zaštita, teški ekonomski
uslovi, itd. Pored toga, Đakovica je
bila jedna od najugroženijih oblasti
tokom Kosovskog konflikta 1999.
godine, tokom kojeg je mnogo ljudi
izgubilo svoje porodice ili izgubilo
članove svoje porodice. Posttraumatski poremećaji stresa, koji su
snažno izraženi, zajedno sa bednom
društveno-ekonomskom situacijom,
duboko utiču na život penzionera.
117
Stoga, Forum za Demokratsku
Inicijativu, predlaže sprovođenje
aktivnosti sa manjim troškom,
koje će penzionerima pružiti obe
usluge i omogućiti im da učestvuju
u društvenoj sceni Đakovice.
Aktivnosti će pokriti troškove lekara,
razgovore o tome kako voditi zdrav
život, uvođenje odgovarajuće dijete
i jeftine potrošačke korpe, kao i
fizičke aktivnosti. Takođe, obezbediće
se i orijentisanje o uslugama za
penzionere koje su pružene zakonom
za one koji žele da započnu malo
poslovanje. U nastavku, blisko će
sarađivati sa lokalnim vlastima u
aktiviranju lokalnih i centralnih
resursa kako bi se poboljšao položaj
penzionera kroz raspored lokalnih
politika.
Neka od potrebnih sredstava pokriće
troškove opreme neophodne za
obavljanje i sprovođenje aktivnosti,
poboljšanje obnavljanja pokrivanjem
osnova, sa ciljem da se fizički
prostor pretoči u gostoljubiv i
koristan prostor tokom trajanja
projekta i nakon njega. Dodatna
podrška projektu nabavće se iz
lokalnih vlasti, lokalnih preduzeća i
potencijalnih donatora.
118
Godišnji izveštaj 2010
2. Naziv projekta:
“You are not alone” /“Vi niste sami“
Dostavljeno od:
Kosovska Informativna Mreža
“Mitrovica Press”
Trajanje projekta:
April-Decembar, 2010
KFOS podrška: 10 000 €
Opis: Deca bez roditelja smeštena
u hraniteljstvima i sirotištima,
pogođena su ekonomskom krizom,
budući da se finansijska pomoć
koja se njima dodeljivala, smanjuje
od strane državnih institucija.
Kako bi stvar bila još gora, mnoge
međunarodne organizacije koje
su im pružale pomoć, povukle su
se sa Kosova i stvorile vakum za
koji niko ništa ne preduzima da se
ispuni. Većina pomoći pružena da
se prevaziđe nedovoljna finansijska
pomoć, dolazi od poslovnih i
privatnih donacija koja nije u
redovnom režimu. Zbog toga,
Kosovska Informativna Mreža ima
za cilj da podrži 250 sirote dece u
opštini Mitrovica, pružajući im hranu,
medicinsku pomoć, odeću, higijensku
opremu i zalihe, kao i obrazovne
aktivnosti. Potrebna sredstva će
pomoći da se obezbede bolji životni
uslovi siročadima, lekarska pažnja
i poboljšanje higijenskih uslova i
normi. Takođe, obrazovne aktivnosti
će obezbediti njihov napredak u
školi i pružiti im potrebne društvene
veštine.
3. Naziv projekta:
Učiniti bolji život starijim ljudima sa/
uz kućnu negu
Dostavljeno od:
“Inicijativa 6”
Trajanje projekta:
April-Decembar 2010
KFOS podrška: 15 000 €
Opis: „Inicijativa 6“ je preusmerila
pažnju na jezivoj činjenici da
većina starijih građana koji žive
u gradu Prizrena, uglavnom živi
na svoju ruku, sa malo ili nimalo
pomoći. Njihovi potomci su u
mnogim slučajevima migrirali u
inostranstvu ili jednostavno nema
porodice ili rodbine na koje se
starije stanovništvo može osloniti.
Penzionisanje kod kuće nije opcija
za njih, obzirom na činjenicu da
je prostor ograničen u takvim
domovima, a pored toga, oni više
vole da ostanu u svojim domovima
gde su živeli čitav svoj život, što
povećava njihovo poverenje i drži
ih u dodiru sa njihovim susedstvom
i prijateljima. „Inicijativa 6“
predlaže da se obuče dragi, brižni
staratelji koji mogu da pružaju
negu i podršku za 40 (četrdeset)
starijih građana u gradu Prizrenu,
koji žive sami i koji su bolesni ili
fizički slabi da obave svoje dnevne
rutine. Predloženi projekat ima za
cilj da identifikuje deset pojedinaca i
obezbedi im relevantnu i adekvatnu
obuku o tome kako da se brinu i
pružaju usluge starijim građanima.
Identifikovani staratelji će pružati
sledeće aktivnosti: snabdevanje
i kupovina namirnica, čišćenje
kuće, kuvanje jela i praćenje istih
do njihovih aktivnosti zajednice. U
slučaju bolesti, staratelj za starije ih
može odvesti do lekara ili bolnice na
lečenje ili prepisivanje lekova. Oni
će im obezbediti pratnju i držati ih u
formi tako što će ih redovno izvoditi
na dnevnu šetnju. Staratelji će isto
tako držati informisanim stare ljude,
tako što će im čitati dnevnu štampu i
prenositi TV program. „Inicijativa 6“
smatra da će takva pomoć obnoviti
i održati dostojanstvo naših starijih
građana i u međuvremenu, stvoriti
podsticajno okruženje za njih. Dobre
prakse i iskustva projekta će se
preneti i emitovati putem lokalnih TV
i radio stanica.
4. Naziv projekta:
Razvoj poljoprivrede i pčelarstva u
opštini Dragaš
Dostavljeno od:
Udruženje Farmera i Pčelara
Dragaša,“Majčina Dušica”
Trajanje projekta:
April-Decembar, 2010
KFOS podrška: 10 000 €
Opis: Udruženje farmera i pčelara
Dragaša predlaže projekat stvaranja
prihoda u unapređenju poljoprivrede
kao i uspostavljanju pčelarskog
poslovanja u opštini Dragaš. Oba
poslovanja se smatraju profitabilnim,
obzirom na to da je Dragaš ruralna
opština sa dosta potencijala i
dobro poznata po svojim mlečnim
i poljoprivrednim proizvodima.
Međutim, finansijska sredstva
pojedinaca u oblasti Dragaša su
nesigurna i mnogi se uglavnom
odlučuju da migriraju u druge zemlje
bivše Jugoslavije, i da obavljaju
različite poslove robovanja. Prihod
se koristi za održavanje porodice kod
kuće i za sakupljanje štednje koja
će se kasnije koristiti za poboljšanje
poljoprivredne ekonomije u kući.
Bez obzira na njihove velike napore,
prihod sakupljen kroz njihov rad u
inostranstvu je i dalje neodrživ i u
ovoj ekonomskoj krizi pronalaženje
posla negde drugde je postalo
mnogo teže nego ikad. Dalje,
finansijske institucije na Kosovu
primenjuju visoke kamatne stope na
zajmove i kredite za mala preduzeća.
Stoga, Udruženje predlaže projekat
za stvaranje prihoda, koji će putem
malih grantova pomoći domaćim
proizvođačima da uspostave ili
unaprede svoja poslovanja. Pored
aktivnosti za izradu donacija,
Udruženje će pružiti tehničku
pomoć u poboljšanju postojećih
preduzeća i izgradnju novih, štiteći
proizvode i registrovajući ih u skladu
sa zakonodavstvom na Kosovu.
Projekat će isto tako podržati i žene
koje su spremne da započnu sa
svojim biznisom i koje će doprineti
povećanju prihoda porodice kroz
aktivnosti stvaranja prihoda.
5. Naziv projekta:
Stvaranje mogućnosti za
zapošljavanje osoba sa invaliditetom
Dostavljeno od:
Handicap Kosova
Trajanje projekta:
April-Decembar, 2010
119
KFOS podrška:
15 000 €
Opis: Dok zakon na Kosovu
prepoznaje da su prava osoba sa
invaliditetom i mere, preduzete
od najviših nivoa državnih
institucija, njihovo zapošljavanje
u privatnom i državnom sektoru
ostaje simbolično. Handicap Kosova
predlaže zapošljavanje 25 osoba
sa invaliditetom i njihovu obuku
u skladu sa tržišnim potrebama
i zahtevima. Handicap Kosovo
će uspostaviti vezu sa privatnim
i javnim preduzećima i primiti
naredbe koje će izvesti osobe
sa invaliditetom, na njihovim
sopstvenim lokacijama i koje ne
zahtevaju dugo i naporno radno
vreme. S obzirom na trenutnu krizu,
mnoge firme su se odlučile da održe
mali broj stalno zaposlenih i da nude
svoje usluge i proizvode. Pristup koji
se predlaže je nov i neistražen.
6. Naziv projekta:
Pomoć deci sa disgrafijom i
disleksijom u razvoju njihovih veština
za pisanje i čitanje
Dostavljen od:
“Škola XXI” - NVO
Ukupno: 74 700 €
Drugi Konkurs
Trajanje projekta:
April-Decembar, 2010
120
Godišnji izveštaj 2010
KFOS podrška:
zbog niskog napretka i često
izvršavaju delikventne radnje.
Škola XXI predlaže niz aktivnosti
koje će pomoći ovoj grupi dece,
koji pohađaju nivo osnovne škole
u Prištini. Predložene aktivnosti će,
deci identifikovanoj sa disgrafijom
i disleksijom, pružiti koristi od ovih
aktivnosti koje podržavaju učenje
sastavljanja pisama, sastavljanje
automatskog pisanja pisma,
pravopisne instrukcije, i strategije
za komponovanje. Škola XXI
ima kvalifikovano osoblje koje će
sprovesti takve aktivnosti i pomoći
toj deci u izradi njihovih domaćih
zadataka i emotivnih problema, da
se u potpunosti angažuju u školi i
društvenim aktivnostima. Predložene
aktivnosti imaju za cilj poboljšanje:
a) kvalitativnog napretka ove dece,
b) i specijalizovane instrukcije u
svim relevantnim veštinama koje se
mešaju sa njihovim učenjem pisanog
jezika. Ciljna grupa biće ona deca
koja potiču iz porodica se teškim
ekonomskim uslovima, samohranim
roditeljima ili siročad ostavljena pod
negu rođaka ili članova porodice.
10 000 €
Opis: Deca koja pate od disgrafije i
disleksije se često u školi i od strane
obrazovnog sistema, tretiraju kao
celina, kao učenici se neispravnim
stavom učenja i problematičnim
ponašanjem. Nažalost, takvi
stavovi u zemljama koje nemaju
specijalizovane institucije i stručno
znanje stručnjaka o ovim pitanjima,
su široko rasprostranjeni. Kosovo
u ovom slučaju nije izuzetak.
Mnogi od ove dece ne dobijaju
nikakvu specijalizovanu pomoć,
imaju sklonost da napuste školu
7. Naziv projekta:
Osnaživanje neformalnih preduzeća
na Kosovu
Dostavljeno od:
Inicijativa Žena Kosova
Trajanje projekta:
Novembar 2010 - Jun, 2011
KFOS podrška:$ 16 600
Opis: Neformalni privredni
sektor na Kosovu, kao bilo
koja druga zemlja u razvoju,
računa na zapošljavanje velikog
broja radne snage. Niz faktora
doprinosi toj pojavi, kao sledeće:
ograničeni kapacitet formalne
privrede za obezbeđivanje radnih
mesta kroz proširenje poslovnih
linija, nedostatak adekvatnih ili
odgovarajućih sposobnosti radne
snage, nedostatak stručnih i
obukativnih mogućnosti da bi
se radnoj snazi pružile potrebne
veštine na tržištu rada, nedostatak
odgovarajućih politika zapošljavanja,
komplikovan i nepristupačan kreditni
sistem ponuđen od finansijskih
institucija na Kosovu, nedostatak
znanja u pretvaranju neformalnog
poslovanja u formalno poslovanje,
itd.
Umesto borbe protiv neformalnog
poslovanja koje često ostaje jedini
izvor prihoda za mnoge siromašne
porodice, i u odsustvu statističkih
informacija koje ometaju razvoj
efikasnog rada i preduzetničkih
politika, Inicijativa Žena Kosova
predlaže da se sprovede obuka
u trajanju od 10 (deset) meseci i
tehnička pomoć za 20 porodičnih
poslovanja u opštini Đakovica
i okolnim selima za razvoj i
unapređenje njihovih poslovanja i
otvaranje tržišta na Kosovu kao i u
dijaspori.
Projekat će se baviti ugroženim
grupama kao što su žene, samohrani
roditelji, velike porodice, i uključiće
srpsku etničku zajednicu koja živi
u geografskom području projekta.
Pored toga, Inicijativa Žena Kosova
će blisko sarađivati sa Centrom
za podršku preduzeća na Kosovu,
koji pruža profesionalnu obuku
u postavljanju malih i srednjih
preduzeća i stvara novac za nove
preduzetnike do 10,000.00 eura,
za pokretanje aktivnosti privatnog
poslovanja.
8.Naziv projekta:
Facilitacija Integrisanja Roma,
Aškalija i Egipćana u Kosovsko
društvo Putem Mreže Centara Obuke
Dostavljeno od:
Sunflowers Kosovo
Balkan
Trajanje projekta:
Novembar 2010-Jun 2011
KFOS podrška:
$ 25 000
Opis: Mreža Centara obuke se
dokazala efikasnom u facilitaciji
integrisanja zajednice Roma, Aškalija
i Egipćana u Kosovsko društvo.
Do danas, postojanje Centara za
obuku i učenje i njihove fokusirane
aktivnosti doprinele su u pravcu: a)
znatnog smanjenja stope napuštanja
osnovnih škola, b) povećano učešće
mladih RAE u nivo srednjeg i postsrednjeg obrazovanja, c) integrisanja
dece povratnika, čiji upis i učešće
u obrazovnom sistemu Kosova bi
bio nezamisliv, pogotovo kada neki
broj njih ne govori ni jedan od
jezika koji se govore na Kosovu, d)
poboljšanje ishrane i dobrobiti dece
koja pripadaju porodicama koje žive
u ekstremnom siromaštvu, f) bolje
komuniciranje između etničkih grupa
i između RAE zajednice i lokalnih
vlasti, i konačno, e) mogućnosti
zapošljavanja za članove RAE
zajednice kroz programe Centara za
Učenje/ Obuku.
U ovom trenutku, doprinos Centara
za Obuku može biti ugrožen zbog
nedostatka donatorskih sredstava i
nedostatka sakupljanja opštinskih
fondova koji olakšavaju integrisanje
manjinskih zajednica i poboljšavaju
njihov život.
Dakle, predlože ni projekat ima
za cilj da održi zamah stečen kroz
protekli petogodišnji naporan rad, da
unapredi uzrok integrisanja manjina
vođenjem agende agresivnog
121
zastupanja u dijalogu sa centralnim i
lokalnim vlastima, vršeći pritisak na
njih za sakupljanje dovoljnih izvora
za sprovođenje Kosovske strategije
za Integrisanje RAE zajednice. Mreža
Centara Obuke benefitira koristeći
besplatne javne zgrade koje znatno
smanjuju administrativne troškove
projekta, zahvaljujući saradnji sa
organima lokalne samouprave. U
međuvremenu, isti su intenzivirali
dijalog sa Kosovskim Ministarstvom
Prosvete, kako bi imali koristi od
budžetskih sredstava za usluge koje
će biti prenete različitim nevladinim
organima. Takođe, UNICEF/Kosovo
nastavlja da delimično podržava
aktivnosti Centara za Obuku.
Ukratko, predloženi projekat će
raditi u 4 gradova, razvijajući snažno
motivisan tim od 77 zaposlenih, pre
svega iz zajednice Kosovskih Roma,
Aškalija i Egipćana, koji podržavaju
obrazovanje ugrožene dece iz ovih
zajednica.
9. Naziv projekta:
Mogućnost Stvaranja Prihoda za
pastoralna domaćinstva
Dostavljeno od:
Grauf – Udruženje proizvođača stoke
Trajanje projekta:
Novembar 2010-Jun, 2011
122
Godišnji izveštaj 2010
KFOS podrška:
$ 11 700
Opis: Odmah nakon rata na
Kosovu, razni donatori velikodušno
su podržali poljoprivrednike na
Kosovu da započnu sa sopstvenim
poslovanjem. Između ostalog,
farmeri su upoznati sa Grauf rasom
stoke iz Tirola, koja se veoma dobro
prilagodila Kosovskim i pastoralnim
klimatskim uslovima. Udruženje
„Grauf“ do danas je dobijalo podršku
od Švajcarskog Caritas-a, USAID-a,
i odeljenja za poljoprivredu iz raznih
opština. Udruženje predlaže da
proširi svoje iskustvo i pomogne
pastoralnim domaćinstvima u
regionu Dragaša i Prizrena, kako bi
poboljšalo njihove živote podizanjem
stoke rase Grauf. Udruženje ima
za cilj da kroz predloženi budžet
poboljša znanja i pruži odgovarajuće
veštine farmerima, upoznavajući
ih sa metodama i tehnikama za
podizanje, uzgoj stoke, povećanje
količine proizvoda dobijene od stoke
(mleko, meso, vuna) i marketingom,
i prodajom proizvoda po boljim
cenama. Ciljne grupe pripadaju
najsiromašnijim među siromašnim
kategorijama, koje preživljavaju
isključivo uzgojom stoke i prodajom
svojih proizvoda. Etničke grupe
koje će imati koristi od predloženih
grantova su, Goranci, Bošnjaci
i albanska zajednica. Prioritet u
pružanju pomoći imaće žene koje
provode znatnu količinu svog
vremena u stočarstvu, prikupljajući i
prodavajući proizvode.
10. Naziv projekta:
Pravna pomoć socijalno
marginalizovanim osobama
Dostavljeno od:
Klinika za pravnu pomoć u Mitrovici
Trajanje projekta:
Novembar 2010 - Maj 2011
KFOS podrška:
$ 15 500
Opis: Opšti cilj projekta je da
omogući i promoviše slobodan
pravni pristup pravdi za osobe sa
niskim primanjima pružanjem visoko
kvalitetnih pravnih pomoćnih usluga
na isplativ i efikasan način. Ciljna
grupa će biti: penzioneri, mladi i
nezaposlene osobe i IRS, koji sebi
ne mogu priuštiti pravne savete i
usluge, kao što su pravni saveti,
usluge za sastavljanje pravnih
dopisa i pravnih dokumenata
(zahtevi, molbe, oporuke, itd.),
koji predstavljaju slučajeve u
sudu u Mitrovici i dalje ukoliko je
neophodno, itd. Grupa pravnika,
svi članovi Kosovske Komore
Pravnika, koji žele da doniraju svoje
vreme i stručnost će obezbediti
savetovanje o pravnim slučajevima
predstavljenim od strane ugroženih
ljudi iz regiona Mitrovice. Trajanje
projekta biće 8 meseci i sprovešće se
od grupe stručnjaka koju čine članovi
NVO Pravne klinike, uz pomoć NVO
Centra za razvoj civilnog društva.
Program će biti pod upravom projekt
menadžera Klinike za pravnu pomoć
u Mitrovici uz pomoć osoblja iste
klinike. Pored pravne pomoći i
savetodavnih usluga, Klinika će
pružiti pravne informativne sastanke
i lobiraće, u dogovoru sa ostalim
grupama, o upravljanju politika koje
negativno utiču na marginalizovane
grupe građana sa niskim primanjima.
Predviđeni ishod iz projekta jeste
povećani broj korisnika besplatne
pravne pomoći i podizanje svesti
o značaju jakog i efikasnog
pravnog sistema na severu Kosova.
Očigledno, projekat ima za cilj da
promoviše snažan i funkcionalan
pravni sistem, pružanjem pomoći
građanima koji sebi ne mogu priuštiti
pravne usluge.
11. Naziv projekta:
Mogućnosti stvaranja prihoda za
odgajivače voća
voćari sa solidnim iskustvom u ovoj
oblasti, koji su pohađali kvalifkovane
obuke od strane međunarodnih
stručnjaka. Trenutno, proširenje i
plasiranje nihovih proizvoda, zbog
nedostatka finansijskih programa
iz Ministarstva za Ruralni razvoj
i visokih kamatnih stopi koje
primenjuju banke i finansijske
institucije na Kosovu, postalo je
izuzetno teško i takve teškoće
stvaraju posledice za lokalne
proizvođače dovodeći ih u bankrot.
Ovde isto tako postoji i manjak
donatora u sektoru poljoprivrede i
trenutne politike vlade da podstaknu
lokalne proizvođače su slabe ili
u najgorem slučaju, ne postoje.
Kroz predloženi grant, Udruženje
namerava da poveća proizvodnju
voća, nabavku nove opreme,
tehnologije i sadnog materijala
kao i da poboljša saradnju izbeđu
odgajivača voća i trgovaca. Korisnici
na Kosovu biće u mogućnosti da
konzumiraju lokalno odgajene
proizvode, sveže i po mnogo
jeftinijim cenama. Pored gore
pomenutih oblasti za investiranje
traženih grantova, Udruženje ima za
cilj da proširi poslovanje voćarstva
angažovanjem mladih ljudi i žena
kao potencijalni budući odgajivači
voća / preduzetnici.
Dostavljeno od:
Udruženje odgajivača voća Blagoja
12. Naziv projekta:
Sakupljanje prihoda – porodična
poslovanja/preduzeća
Trajanje projekta:
Novembar 2010-Jun 2011
Dostavljeno od:
Ženski centar“PREHJA”
KFOS podrška:
Trajanje projekta:
Novembar 2010-Jun 2011
$ 13 600
Opis: Udruženje odgajivača voća
Blagoje, osnovano od 2003.godine,
ima 7 članova bošnjačke, egipćanske
i albanske nacionalnosti. Udruženje
poseduje 4,000 stabala voća; sva
su locirana pod odgovarajućim
klimatskim uslovima. Svi članovi
Udruženja su visoko kvalifikovani
KFOS podrška:
$ 13 600
Opis: Promovisanje
samozapošljavanja i jednakih
mogućnosti zapošljavanja, povećanje
i prenošenje znanja i veština, i
smanjenje siromaštva porodica
123
koje žive na ivici siromaštva
ili ispod linije siromaštva – su
ključne aktivnosti koje se planiraju
sprovesti predloženim projektom.
Ženski Centar ima za cilj da koristi
zatražena sredstva iz predloga
projekta kako bi podržao stvaranje
i funkcionisanje 15 staklenika/
uzgajališta, na 48 kvadratnih metara
za svaki. Staklenici će se izgraditi u
pet sela, u proseku po tri u svakom
selu. Porodice koje će biti izabrane
kao korisnici projekta dobiće sadnice,
građevinske materijale sadnika,
insekticide. Pored toga, pružiće im
se obuka i orijentacija, za ukupno 30
pojedinaca, dvoje iz svake porodice
dobiće veštine i znanja kako bi
im preneli za uspešno obavljanje
poslovanja. Obučenim korisnicima
pomoći će stručnjaci tokom početne
faze. Očekuje se da će porodice koje
će imati koristiti od ove pomoći biti u
mogućnosti da pokriju svoje potrebe
i da sakupe mali prihod prodajom
dodatnih proizvoda na tržištu.
124
Godišnji izveštaj 2010
Ukupno:
$ 96 000
Download

Godišnji izveštaj - Kosovo Foundation for Open Society