Milutin Mrkonjić, ministar
Oto Švajc, predsednik
Jos Marinus, predsednik
infrastrukturu i energetiku
ŽeljkazaJurakić,
direktorka
Fonda
za zaštitu životne
sredine
Razvoj
intermodalnog
transporta
pre-
Koridora
Klement
Hung, 7
predsednik
Greentech
grupe
Koridor
7 i Koridor
10, posebno že-
MirjanEvropske
Poljak, logističke asocijacije
generalniKod
direktor
SL Konsult
transporta,
sve cene rastu i kada
Količine
novca
koje uspemo
naplatimo i količine
koje
bije,
a samim
tim da
i pristupanju
Evropoperateri
uspeju
sakupe i tretiraju
su u značajnoj
disskoj
uniji.daPosebno
treba istaći
ekološku,
proporciji i značajan deo novca nam ostaje na raspolaenergetsku i prostornu efikasnost.
ganju. Deo novca stavljen je na raspolaganje reciklažnoj
industriji preko Fonda za razvoj
U Istočnoj
uspeli smokao
da pokrenemo
biznis koji zaporajuEvropi
nametnuti
glavni transportni
šljava 2.000
ljudiili
i koji
je prošle
godinena
imao
promet od 120
putevi,
ćemo
umreti
putevima
u
miliona evra. Sedište kompanije je u Rumuniji i odatle smo
našim kamionima.
se širili u okruženje. U Rumuniju smo doneli tehnologiju, pošto se na Tajvanu bavimo reciklažom više od deset godina
Za Srbiju
je najznačajniji
IPA fond
koji finansira izgradnju
oko
25 odsto cene
transporta.
institucija, Ipak
prekograničnu
regionalni
razvoj, na
sai tu se saradnju,
može učiniti
mnogo
obraćaj, životnu sredinu, ljudske resurse, ruralni razvoj i
obaranju cena.
opšti ekonomski razvoj
poznat je kao jedan od faktora koji može
Višak
novca
doprineti ubrzanom razvoju privrede Sr-
WWW.BIGEVENTS.RS
leznički, sreću se u Beogradu. Dunav je
Vlast,
zagađivači i recikleri
jedan od igrača u ovoj igri i reke se mo-
će stati niko ne zna, ali to jeste problem.
Koristite
evropske fondove
To nije samo cena nafte, koja čini samo
BIG BIZNIS
Prva godišnja konferencija „Srbija - platforma logistike i intermodalnog transporta u regionu”
DRUGA GODIŠNJA KONFERENCIJA „ZELENA SRBIJA – RECIKLAŽNA INDUSTRIJA, ŠANSA ZA BUDUĆNOST“
OLIVER DULIĆ, ministar životne sredine, rudarstva
i prostornog planiranja
Šansa za nova radna mesta
„Zelena ekonomija nije samo
zaštita životne sredine, to je i
projekat Južni tok. On prolazi 470 kilometara kroz Srbiju
i njegova gradnja će uposliti
2.000 građevinskih radnika.
Pored gasovoda, gradićemo
i veliko podzemno skladište
gasa u Banatskom Dvoru. Jasno je da kada tako važna ruta
prolazi kroz jednu zemlju, ona
mora biti politički i socijalno
stabilna.
Kompletna naša privreda, komunalna preduzeća i gotovo
ceo sistem će od 2015. godine
kada krene eksploatacija JužOliver Dulić, ministar životne
nog toka, preći na korišćenje
sredine, rudarstva i prostorgasa. Najzad ćemo proteranog planiranja, ocenio je da je
ti za
stare
kotlarnice
na mazut i
za
pobedu
zelene
ekonomije
moderan intermodalni terminal – posao
hiljadu
ljudi
počećemo da gasimo indivineophodno prvo da se stvori
dualna ložišta
koja predstavjedan
pouzdan
i predvidljiv
Transport
predstavlja
jedan od najvažnijih
pokretača
u kome bi posao moglo naći oko 1.000 ljudi, saopšteno
privrednog
razvoja,
a osnovni
za to jezagađivače
izgraje
na prvoj godišnjoj konferenciji “Srbija – platforma
ljaju velike
životpravni
okvir.
On je
takođepreduslov
đena infrastruktura.
Kombinovanje
vidova prevoza
logistike i intermodalnog transporta u regionu” u organe sredine.
Pored donošenja
ukazao
da je zelena ekonomija
predstavlja
jedan od najboljih
nizaciji Business Info Group.
više
od samo reciklaže
i uprav- načina da se krajnjem
korisniku
efikasno,
brzo
i
jeftino
dostavi
roba.
Sa
malim
( NASTAVAK NA STRANI 2 )
ljanja otpadom.
zakašnjenjem za Evropom i Srbija bi trebalo u narednih
Srbija može da iskoristi savršen geografski položaj i činekoliko godina da dobije moderan intermodalni ternjenicu da se ovde seku železnički i drumski Koridor 10 i
minal u Batajnici u sklopu velikog logističkog centra,
Koridor 7, odnosno Dunav.
VENSAN DEŽER, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji
Ušteda resursa
i zdraviji život
Učesnici su raspravljali o mogućnostima preuzimanja
dela tranzita teretnog saobraćaja iz centralne i severne
Evrope ka južnoj Evropi i Turskoj. Takođe, ističe se i značaj avionskog i rečnog saobraćaja i njihovog umrežavanja
sa drumskim i železničkim.
Na kraju, na mikronivou, za svako pojedinačno preduzeće od životne je važnosti da smanji troškove i poveća
konkurentnost.
Zelena ekonomija sada je šansa, ali će uskoro biti i obaveza, zato treba
spremno dočekati evropske fondove za izgradnju ekoloških projakata,
PRVI PANEL:poručuju
Prvi intermodalni
stručnjaci terminal u Srbiji
„Budi mudar sa otpadom“
Transport krije velike uštede
Vensan Dežer, šef Delegacije
Evropske unije u Republici
Srbiji je ponudio savet srpkološka katastrofa u
su mnoge zemlje izgradile svoju
pojam od sakupljanja i reciklaže
skim vlastima koji je primaJapanu podstakla je
ekološku infrastrukturu.
smeća. Tu spadaju i obnovljivi
njivan i u EU: „Budi mudar
mnoge da se zamiJedino se postavlja pitanje da
izvori energije i energetska efisa otpadom“.
sle u kakvoj životnoj
li će srpska administracija i pokasnost, održivi saobraćaj, turi„Otpad u našoj ekonomiji rasredini živimo, ali u
sebno lokalne samouprave imazam, poljoprivreda i šumarstvo.
finansijsku pomoć
Evropske unije, do martaEvropi
2012.
biće gotova
sva dokumentacija
zaiskoriizgradnju
intermodalnog
ste Uz
eksponencijalnom
brzije industrija
zaštite žiti znanja i kapaciteta da
U zelenoj
ekonomiji susrela su
se
dva
važna
aspekta,
ušteda renom.teminala
Kao prvo, svetska
popuvotne
sredine
odavno
postala
ste
milijarde
iz
IPA
fondova.
i logističkog centra u Batajnici, kojim bi Beograd mogao da se kandiduje za regionalni logistički
centar
sursa i zdraviji život.
lacija raste brzo, sada imamo
važan faktor u BDP-u i zapoPrema rečima ministra za životKada bi svi u svetu zamenili posedam milijardi stanovnika,
šljavanju. Zelena ekonomija
nu sredinu, rudarstvo i prostorstojeće sijalice i stavili ekološke,
a za 20-30 godina biće ih dene samo da pruža mogućnosti
no planiranje Olivera Dulića,
Neki
od najvažniji
panevropskih
pokretače privrednog razvoja,
moderna
i
energetsku
i prostornu
ovog
učestvuje usajednoj
pet odsto,
istakao
Adrijano
godini
bi se je
moglo
uštevet
milijardi.
To stvara
veliki puteva
zaarazvoj
industrije,
već i predSrbija efikasnost
je imala čast
da predseseku se una
Srbiji.
Putni i železnički
razgranata infrastrukturna mreža
je ključni
transporta.
EU jeprogramu
karakterističan
Martins, zamenik
Delegacije
deti 106šefa
milijardi
evra,Evropske
ili proipritisak
prirodne
resurse, Koridor
stavlja
obavezu savida
kojom
ćemo Udava
za zaštitu život10 i Koridor
preduslov održivog razvoja ise
pridruživanja
rast učešća
jedinica
u uku- nacija,
unije u Srbiji.
vodu,
vazduh,7 odnosno
hranu iliDunav,
me- postavsuočiti prilikom
ulaskaintermodalnih
u
ne sredine
Ujedinjenih
zvodnja struje 560 elektrana.
ljaju
Srbiju
na
raskrsnicu
puteva
između
Srbije
Evropskoj
uniji,
ocenio
je
Milutin
pnim
transportnim
tokovima
i
kreće
se
od
„Transport
je centar svakodnevnog
životale. S druge strane, trošimo
Evropsku uniju, zaključeno je
kada je termin „zelena ekonoU globalnoj
ekonomiji vodeću
juga i severa, istoka i zapada. Ipak, Srbija
Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i
šest do devet odsto od ukupnog transporta i ključni stub privrednog razvoja. Trend u
sve više i više. Zemlje u razvoizvodnju otpada, ili ga recina Drugoj godišnjoj konferenmija“ institucionalizovan u UN.
ulogu u primeni ekoloških tehje jedna od malobrojnih zemalja koje neenergetiku.
tnog troška. Kod nas je to nažalost oko 0,5
Evropi i svetu je rast međuzavisnosti i glojumaju
postaju
sve
bogatije
i
prate
kliramo
i
ponovo
koristimo.
ciji
„Zelena
Srbija
reciklažna
Zelena
ekonomija
je
trebalo
da
Evropska
unija, ali
nijedan intermodalni transportni
„Nikada se u Srbiji nije više ulagalo u
odsto. Očekuje se da će u evropskim zebalizacija.nologija
U skladuima
sa tim,
EU promoviše
potrošačke
trendove
bogatih
Možemo
da
koristimo
proiindustrija,
šansa
za
budućnost“
bude
odgovor
ne
samo
na
ekoona
je
i
veliki
zagađivač.
terminal gde bi se roba mogla lako presaobraćajnu infrastrukturu nego danas.
mljama do 2015. godine taj iznos dostići 16
zajedničku transportnu politiku i time što
zemalja,
da pravimo
sveili brodozvode koji
imaju manje
kom- infrastrukture
u organizaciji Business
nomsku
krizu, uslove
već i na je
krizu
Evropska
unija ima pola
militovarati tako
sa vozova
na kamione
Poboljšanje
transportne
odsto, a da info
ćemo i mi
do tada stvoriti
postavlja
među najrazvijenije
regione
u
više
Osim što
otpada
ponenti Koridora
i time stvaraju
manje
group.
energije,
rastućih cena hrane,
stanovnika
i svaki
od njih
ve. smeća.
Sledeće godine
projektna
dokumen10 sa pripadajućim
kracima, obiza slične odnose kao
i u Evropi.
svetu. Ovajarde
politika
promoviše
konkurenima
više,
je sve
opasniji.
otpada. laznicom
Možemooko
daBeograda,
imamo Koridora
Na tom11putu
sigurno
ekologije.
U situaciji tnost
kada evropske
godišnje
proizvede
polatržišta
tone
tacija,
čijuonizradu
finansira
EU, trebalo
čiji sasvim
Danas
sve velikekrizu
kompanije
usmeravaprivrede,
otvaranje
bi da bude gotova,
Srbija
spremna
da upravljanje
je sastavni deo
autoputi Beograd
ju svojefinansiproizvodese
prema
kupcima preko
i smanjivanje
troškova,
kao u vazdušnom
Pogledajmo
samo ašta
se debolje
otpadom
će se- Požega,
pojaviti problem
konvencionalne
industrijske
đubreta.
Evropska
industrija
aplicira
za sredstva
IPA fonda
i osposobljavanje
plovidbe
Koridorom
intermodalnog
i logističkih
saobraćaju.
šava
u Japanu.
Period
razla-za izgradda otpadkao
koristimo
za stvararanja
skupih projekata,
ali on saobraćaja
grane nalaze
u problemima,
proizvodi 360 miliona tona otnju modernog
intermodalnog
7, odnosno Dunavom, prioriteti
Vlade
centara.
Tako proizvod
i ekonomičMi pomažemo
Srbiji da dostigne
standarganja
nuklearnog
otpada nijeterminala
nje energije.
neće su
biti
nepremostiv,
ukoliko
treba brže
iskoristiti
sve što priroda
pada godišnje,
građevina
900
u
Batajnici,
najavili
su
na
predstavljanju
Srbije
i
to
i
dokazujemo.
Intermodalni
nije
stiže
do
krajnjeg
kupca.
Korišćenjem
de
EU
u
transportu.
Pored
putnog
saobra100 ili 1.000 godina, već stoEU je proteklih godina preuna vreme budemo uradili prodaje da se naprave nova radna
miliona tona, a energetika
95
projekta
„Omogućavanje
intermodalnog
transport je najvažniji pokazatelj
stepe- dočekali
intermodalnih
ćaja koji je dominantan u Srbiji, od ključne
tine
hiljada
godina.
jekte i spremno
pristup terminala
mesta. smanjili bi se
transporta u Republici Srbiji” predstavna ostvarenja integrisanog transportnog
troškovi transporta i skladištenja do nivoa
važnosti su železnica i multimodalni tran( NASTAVAK NA STRANI 3 )
( NASTAVAK NA STRANI 2 )
Možemo da smanjimo proevropskim fondovima, od kojih
Zelena ekonomija je mnogo širi
nici Ministarstva infrastrukture, Želesistema. Razvoj intermodalnog transporproseka u EU.
sport. Multimodalni transport čuva vreme
znica Srbije i Evropske unije.
ta prepoznat je kao jedan od faktora koji
i novac i štiti životnu sredinu. Srbija zahvamože doprineti ubrzanom razvoju privrede
Transport je značajna privredna grana i
ljujući geografskom položaju ima priliku da
Transport i infrastruktura spadaju u
Srbije, a samim tim i pristupanju Evropu Evropi, koja doprinosi BDP-u Evropske
bude logistički centar regiona.
najvažnije privredne grane i predstavljaju
skoj uniji. Posebno treba istaći ekološku,
unije sa sedam odsto, a u zapošljavanju
> 2. STRANA
E
02
BIG BIZNIS 7. JUN 2011.
Transport krije
velike uštede
1. STRANA < Prema rečima Milovana Markovića, generalnog direktora Železnica
Srbije, razvoj intermodalnog transporta je
budućnost, a trendovi u Evropi ukazuju da
je to najracionalniji vid transporta, kome se
i korisnici sve više okreću.
„Mi moramo da se izgradnjom infrastrukture pripremamo za povećanje obima
prevoza. U razvoju infrastrukture imamo
podršku Ministarstva infrastrukture i cele
Vlade Srbije. Osim što smo dobili garanciju
u Zakonu o budžetu za kredite za izgradnju
infrastrukture, imamo stalne inicijative za
izgradnju projekata. Poznato je da je problem Srbije nedostatak projektne dokumentacije.
Miodrag Poledica, načelnik Odeljenja za
intermodalni i železnički transport Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, ukazao
je na to da sve svetske kompanije plasiraju
svoje proizvode prema krajnjim korisnicima
preko logističkih centara, gde se roba priprema za plasman do krajnjeg korisnika i na taj
način se smanjuju logistički troškovi.
„Ovaj projekat smo pokrenuli u saradnji
sa Delegacijom Evropske unije pre nekoliko godina i realizacija je započela u septembru prošle godine. Njegova vrednost
je dva miliona evra i naziva se „Omogućavanje intermodalnog transporta u Srbiji”.
Rok za izradu projekta je mart iduće godine
i ukoliko sve završimo kako treba, nadamo
se da ćemo imati spremnu dokumentaciju
da konkurišemo za IPA 2012 fond. Prvi zadatak u projektu bilo je nalaženje lokacije
terminala. Analizirano je desetak lokacija
u okolini Beograda i sve su bile atraktivne
što se tiče transportnih zahteva, ali kod urbanističke i planske dokumentacije imali
smo ograničenja. Nakon višekriterijumskih
analiza došli smo do odluke da se terminal
gradi kod Batajnice.
Terminal će biti smešten između drumske i železničke obilaznice, biće vezan na železničku stanicu Batajnica, a putem će biti
Milutin Mrkonjić
AdriJano Martins
Milovan Marković
Terminal
i zapošljavanje
Standardi EU skupi
Modernizacija pruga
Adrijano Martins je priznao da je implementacija standarda EU skupa, ali zato je EU do
sada dala Srbiji 166 miliona evra za transport,
za izgradnju mostova u Novom Sadu, informatički sistem na Dunavu, Koridor 10.
„Za ovaj projekat doniraćemo dva miliona
evra za pravljenje kompletne projektne dokumentacije, dizajna, studije izvodljivosti i tenderske dokumentacije. Srbija je već tražila 17
miliona evra za finansiranje infrastrukture, a
EU sada procenjuje ovaj zahtev”, napomenuo
je Martins.
Direktor Železnica smatra da je dobro što
radimo inetrmodalni terminal u Beogradu,
a Železnica kao jedan od učesnika u robnom
transportu radi intenzivno na modernizaciji
infrastrukture.
„Pre svega radimo na modernizaciji pruge
na Koridoru 10 za brzine od najmanje 160
kilometara na sat. Radi se o dvokolosečnim
elektrificiranim prugama. Prioritet nam je i
elektrifikacija pruge Niš-Dimitrovgrad, koja
će se finansirati iz kredita Češke, a što treba da
započne narednih meseci„, ističe Marković.
biti potrebni jedan portalni kran i četiri koloseka za istovar i utovar i onda će kapacitet
terminala iznositi 80.000 TU.
Logistički centar sa terminalom će biti
kompletan i javan, uspostaviće se mehanizam javno-privatnog partnerstva tako da se
privuku privatne kompanije, da se lociraju
oko terminala i budu sastavni deo logističkog centra.
sva rešenja primenjena na intermodalnom
terminalu automatski prenela u plansku
dokumentaciju, tako da se projekat može
u kratkom roku realizovati. Sada istovremeno konsultanti „Egisa” projektuju, Koridori
Srbije preprojektuju i izvode obilaznicu oko
Beograda, a grad Beograd sve te promene
unosi u dokumentaciju i do kraja godine u
okviru plana regulacije imaćemo sve osnove
za realizaciju projekata. Omogućiće se brži
protok robe, ali i snabdevenost grada i cele
Srbije. Izgradnjom dva mosta, preko Save i
preko Dunava, stvoriće se uslovi da se ovaj
terminal poveže sa celom Srbijom.
Prema rečima ministra Milutina Mrkonjića,
korist od izgradnje terminala je i privlačenje
investitora i otvaranje novih radnih mesta.
„Procenjeno je da se može otvoriti 1.000
novih radnih mesta gradnjom terminala.
Sam terminal je infrastrukturna investicija
sa visokom stopom povraćaja uloženih sredstava u roku od pet do deset godina”, ocenio
je Mrkonjić.
vezan na petlju koja se sada gradi u Batajnici. Sa desne strane će biti oivičen autoputem
koji ide prema mađarskoj granici (E75), a
sa leve autoputem prema hrvatskoj granici
(E70). Terminal će se nalaziti na idealnom
mestu sa aspekta transporta, sa aspekta ekologije i planskih i urbanističkih dokumenata
Beograda.
Projekat će se razvijati u dve faze. U prvoj fazi razvijaće se dva koloseka za utovar
i istovar, pristupni put za kamione, manipulativna površina, jedan mobilni kran i zona
za skladištenje.
U projektu će se ostaviti mogućnost širenja
u zavisnosti od tržišta. Mi očekujemo da u
roku od tri, četiri godine od završetka gradnje
imamo prelazak na narednu fazu gde će nam
Dejan Vasović, gradski arhitekta grada
Beograda, napomenuo je da je do sada najveći problem bio taj što projekti nisu bili u
skladu sa planskom dokumentacijom.
„Saradnja Ministarstva i gradskih vlasti
ogleda se u nalaženju odgovarajuće lokacije i izradi planskih dokumenata koja bi
Lup Brefor, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji, istakao je da su trenut-
oko 200 gostiju konferencije sklapalo je poznanstva i poslove
BIG BIZNIS. Direktor i urednik izdanja: Biljana Stepanović. Urednik fotografije: Dragan Milošević. Novinari: Miloš Obradović, Biljana Anđelić. Konferencije: Anica Divac, Snežana Terzić, Dušanka Stevanović, Sanja Milošević,
Milica Janković, Jelena Pešić. Grfički dizajn: Produkcija PNM. Štampa: Politika Štamparija d.o.o. Izdaje: Business Info Group, Bulevar despota Stefana 12/VII, Beograd. Telefon: +381 11 2258 895. E-mail: [email protected]
BIG BIZNIS 7. JUN 2011.
03
Miodrag Poledica
Dejan Vasović
Lup Brefor
Dejan Lasica
Terminali u Evropi
Kamioni idu iz grada
Logistika na začelju
Zavisna preduzeća
U Evropi postoji više od 350 terminala, a samo
u Nemačkoj 250, od čega su 44 od evropskog
ili regionalnog značaja. U Francuskoj ih ima
20, u Austriji 17, Mađarskoj 10, a u Rumuniji
13 intermodalnih terminala.
„Za sada u Srbiji nemamo nijedan moderan
intermodalni terminal iako se nalazimo na
raskršću evropskih koridora”, kaže Miodrag
Poledica.
Glavni arhitekta Beograda ocenio je da će
se u sledećih nekoliko godina realizacijom
intermodalnog terminala i obilaznicom oko
Beograda izmestiti veliki broj kamiona iz
centra grada.
„Sada veliki broj teških vozila ulazi u centar
zbog obavljanja carinskih formalnosti i skladištenja, a onda izlazi van grada. Na ovaj način
sve te aktivnosti biće obavljane na terminalu.
Kalemegdanska tvrđava i saobraćajnice oko
donjeg Kalemegdana, kao i Železnička stanica
biće rasterećeni teškog transporta”.
Lup Brefor iz Svetske banke napomenuo je
da se smanjivanje troškova ne postiže samo
unapređenjem fizičke infrastrukture, već i
uklanjanjem trgovinskih barijera i nepotrebnih troškova.
„Svetska banka svake godine sprovodi rangiranje po indeksu logističkih performansi i,
nažalost, Srbija se nalazi na 83. mestu od
155 zemalja. Ovaj indeks beleži efikasnost i
brzinu carinskih procedura, infrastrukturu,
međunarodne isporuke, logistička pitanja,
kao i praćenje i tačnost transporta.”
Dejan Lasica objašnjava da će akcionarsko
društvo biti krov za četiri zavisna preduzeća i
zadržaće neke veoma važne funkcije, posebno
u prvim godinama postojanja. To se tiče bezbednosti, korporativnih strategija, investicija,
korporativnog izveštavanja i imaće ulogu koordinacije između zavisnih preduzeća. „Očekujemo velike efekte od ovoga, a sprovođenje
ovih reformi nema za posledicu višak zaposlenih. To je ono što je brinulo zaposlene, ali neće
niko ostati bez posla”, istakao je Lasica.
no dva najveća izazova sa kojima se Srbija
suočava inflacija i izvozno orijentisan privredni rast.
„Imajući to u vidu, skraćivanje udaljenosti do tržišta i povećanje konkurentnosti su
od kritične važnosti. Smanjenje troškova
proizvoda bitno je za Srbiju koja se bori sa
visokom inflacijom, ali je bitno i da izvoz
iz Srbije ostane konkurentan. U poslednjih
nekoliko godina je mnogo napora učinjeno u
fizičkom unapređenju infrastrukture. Svetska banka je, zajedno sa ostalim institucijama, ponosna što je pomogla modernizaciju
puteva i pruga. Nastavićemo da pružamo
podršku u poboljšanju infrastrukture. Ne
tražimo da se vidi kratkoročna korist, jer se
radi o velikim projektima koji se sprovode.
Svetska banka je uključena u finansiranje
fizičke infrastrukture, u predlaganje rešenja
za unapređenje trgovine i transporta. Nastaviće da pomaže Srbiji, posebno u borbi
protiv inflacije, ali i da iskoristi prednost
geografskog položaja, ljudskog i ostalog
kapitala, kako bi se uključila u ogromno
tržište.
način stvoriti uslovi za efikasnije korišćenje sredstava.
„Na taj način će se infrastruktura dovesti
na željeni nivo, kako bi se svim korisnicima
pružila kvalitetna usluga. U tom cilju Vlada
je usvojila dva važna akta. Prvi se odnosi na
promenu pravne forme, odnosno prelazak
iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo,
a drugi je promena osnivačkog akta koji definiše da će akcionarsko društvo imati četiri
zavisna društva, preduzeće za upravljanje
infrastrukturom, preduzeće za teretni saobraćaj, preduzeće za putnički saobraćaj i
preduzeće za upravljanje imovinom i dugovima. Do ovih promena je vodio dug put, a u
njemu je učestvovao veliki broj institucija.
Ovo pitanje prevazilazi pravni okvir i pred-
stavlja socijalni, ekonomski, pa i politički
okvir i sprovedeno je bez ikakvih potresa.
Sada imamo preduslove da u sledećim koracima stvorimo zdravu osnovu za tržišni
način poslovanja u Železnicama Srbije. Za
efikasniju realizaciju investicija neophodna
je reforma železnica. Menadžeri ova četiri
zavisna preduzeća će imati veoma velika
ovlašćenja, ali i veoma veliku odgovornost.
Računi ovih kompanija biće razdvojeni, ali
će za svoj rad odgovarati akcionarskom
društvu koje će postavljati organe upravljanja. Ono što je važno za državu, jeste da
će novac od sadašnjih subvencija imati dve
precizne adrese, preduzeće za upravljanje
infrastrukturom i za putnički prevoz, gde
će se subvencionisati određene relacije. •
Nosilac ovog projekta su svakako Železnice Srbije, koje će uskoro biti reformisane
iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.
Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku, kaže da reforme na
železnici nisu samo preduslov za intermodalni terminal, već i uopšte za izgradnju
železničke infrastrukture, jer će se na taj
04
BIG BIZNIS 7. JUN 2011.
Beograd će imati ključnu ulogu centra za ceo region
DRUGI PANEL: „Međunarodni robni tokovi kao potencijal razvoja Srbije”
Evropski koridori razvojna šansa
Železnički i avionski teretni saobraćaj beleže rast od skoro 20 odsto nakon krizne 2009. godine. Ostaje pitanje
kako skrenuti sve veći obim trgovinskih tokova da koriste puteve i pruge koje prolaze kroz Srbiju
Uporedo sa projektovanjem i gradnjom
velikog intermodalnog terminala u Batajnici, u Pirotu se takođe planira gradnja bimodalnog terminala kako bi se
privukao transport sa okolnih koridora,
a stručnajci ukazuju na imperativ umrežavanja rečnog i avionskog transporta u
intermodalnu mrežu Srbije, rečeno je na
panelu „Međunarodni robni tokovi kao
potencijal razvoja Srbije”.
Oto Švajc, predsednik Koridora 7, ukazao je na značaj rečnog transporta u saobraćajnim strategijama Evropske unije, a tu
ključno mesto zauzima Dunav koji povezuje, direktno ili posredno, čak 14 evropskih
zemalja.
„Kada nemamo lanac logističkih i intermodalnih tačaka dužinom celog Dunava,
rečni tok neće funkcionisati kako treba. U
narednim godinama Evropska komisija očekuje razvoj različitih vidova transporta, a
rečni transport ima značajnu ulogu u okviru
ukupnog transporta tereta u Evropi.
Koridor 7 i Koridor 10, posebno železnički, sreću se u Beogradu, što ukazuje
na značaj srpskog transportnog sistema za
centralnu i istočnu Evropu. Dunav je jedan
od igrača u ovoj igri i reke se moraju nametnuti kao glavni transportni putevi, ili ćemo
umreti na putevima u našim kamionima.
Treba uzeti u obzir da jedan potiskivač i dve
barže na Dunavu mogu da prevezu robe kao
216 kamiona. Ako se uzme u obzir budući evroazijski transport, Beograd će imati
ključnu ulogu centra za ceo region. Strateško je pitanje kako ćemo u ovoj oblasti
primeniti intermodalni transport.
Izrađena je nova evropska strategija za
dunavski region, i sada imamo priliku da
raspolažemo sredstvima za razvoj Dunava.
Osnove dunavske strategije su poboljšanje
železničkog, putničkog i teretnog saobraćaja, efikasno korišćenje Dunava i multimodalni transport.
U prvom poglavlju Akcionog plana ove
strategije prioriteti su podeljeni u dva dela,
jedan koordiniraju Austrija i Rumunija, a
drugi, kopneni transport, koordiniraju Srbija i Slovačka. Ovo je prvi put da je Srbija
ravnopravan partner u nekom programu
EU. Iskoristite šansu koju imate u Dunav-
skoj strategiji da implementirate programe
za razvoj.
U okviru velikog projekta omogućavanja
intermodalnih terminala u Srbiji, slobodna
zona Pirot će izgraditi jedan mali terminal
za potrebe gumarske industrije. Dragan Kostić, generalni direktor preduzeća Slobodna zona Pirot, objašnjava da plan predviđa
izgradnju intermodalnog terminala u slobodnoj zoni, gde pored logističkih operacija
kompanije mogu da koriste prednosti rada
modalnog transporta. Slobodna zona Pirot
je javno-privatno partnerstvo i mi i intermodalni terminal planiramo da gradimo na toj
bazi, kao javno-privatno partnerstvo sa opštinom Pirot. Korisnici 65 hektara slobodne
zone su Mišlenova fabrika „Tigar tajrs” i još
sedam fabrika iz oblasti gumarstva, među kojima je najveća Tigar AD. Ove godine ćemo
proširiti zonu na 110 hektara, a cilj nam je
150 hektara.
Mi smo na Koridoru 10, ali smo i veoma
blizu koridorima 4 i 8. Koridor 8 ide iz Italije
Oto Švajc
Dragan Kostić
Dunav nezaobilazan
Zaobilaze Koridor 10
Oto Švajc je istakao da se u budućnosti mora
praviti multimodalni terminal na obali Dunav, jer će rečni transport zauzeti značajno
mesto u evropskom saobraćaju.
„U redu je praviti intermodalni terminal
van Dunava, jeftinije je, lakše je i brže je. Ali
neophodan je trimodalni ili kvatromodalni
terminal i onda možete koristiti sve vidove
transporta”, napomenuo je on.
„Iako smo na najkraćem putu između istoka
i zapada, mnoge kompanije koriste brodove,
pa veliki broj turskih transportera zaobilazi
Koridor 10. Mislim da svega pet odsto turskih
transportera prolazi kroz Srbiju. Izgradnjom
mreže intermodalnih terminala omogućićemo da deo tih tokova prolazi i Koridorom 10”,
naglasio je Kostić
u slobodnim zonama bez plaćanja određenih poreza, PDV-a i carine i uz povoljnosti
lokalne samouprave, koje omogućavaju
izgradnju u slobodnoj zoni bez plaćanja
opštinskih taksa.
„U proširenoj Evropi i Turskoj ima više
od 200 slobodnih zona, a mnoge od njih su
i logistički centri. Slobodna zona u Pirotu je
industrijski park, ali sa mogućnostima bi-
preko luke Drač, Skoplja i do crnomorskih
luka Burgas i Varna, dok Koridor 4 ide iz
Soluna za Rumuniju. Mi se nalazimo osamdesetak kilometara od Sofije i naša je želja
da intermodalni terminal Pirot bude deo
dve mreže intermodalnih terminala, Srbije
i Bugarske. U ovom trenutku radimo sa lukama Burgas i Varna, imamo blok vozove iz
ovih luka, radimo sa lukom Solun, a nadam
se da ćemo raditi i sa lukama na Koridoru
7, posebno dobru perspektivu ima luka u
Smederevu.
Korisnici terminala neće biti samo fabrike koje rade u slobodnoj zoni, već i oni
koji prevoze robu Koridorom 10. Analiza
korisnika pokazuje da ima prostora za određenu količinu pretovara. Imamo postojeću
prugu, a planiramo i izgradnju nove pruge
za terminal za korisnike slobodne zone, ali
i drugi terminal za pretovar.
U prethodnoj i ovoj godini obim vazdušnog saobraćaja se povećava, a beogradski aerodrom opslužuje više od 90 odsto putničkog
i robnog vazdušnog saobraćaja u Srbiji. Velimir Radosavljević, generalni direktor Aerodroma „Nikola Tesla”, kaže da su kapaciteti
kargo saobraćaja 5.500 kvadratnih metara
skladišnog prostora i 2.500 kvadrata za smeštaj svih administrativnih službi. Godišnji
kapacitet iznosi oko 35.000 tona robe.
„Za transport robe smo odlično opremljeni novom opremom, bilo da se radi o kontejnerima, paletama, opremi za učvršćivanje
robe u avionima, za skladištenje robe... Tu
su i veliki rendgeni koji služe da se proveri šta je u kontejnerima. Beograd ima jako
povoljan geostrateški položaj, aerodrom je
povezan autoputem sa Hrvatskom i Nišom
s druge strane, kao i sa Novim Sadom i mađarskom granicom.
Aerodrom je u velikoj meri sposoban sam
da finansira projekte. U naredne četiri godine aerodrom će investirati 55 miliona evra
sopstvenih sredstava.
To smo ostvarili poslovnom politikom
da kako se uvećavao saobraćaj, tako smo
snižavali cene svojih usluga. Nismo bili sigurni u kojoj će se meri sve to odraziti na
kargo saobraćaj. Ako imate sve više aviona
i ako su avioni sve veći, veća je mogućnost
i za kargo prevoz. Kargo saobraćaj u velikoj
meri zavisi i od opšte ekonomske situacije
u zemlji, a znamo da je 2009. bila krizna. U
ovom trenutku brzinom kojom raste putnički saobraćaj, raste i obim kargo saobraćaja.
U aprilu smo imali izrazito povećanje izvoza kargo prevozom.
Avioni koji sleću na aerodrom u kargo saobraćaju daleko su većeg kapaciteta nego
u putničkom saobraćaju. Ovih meseci se
obavlja izvoz teladi u Izrael avionima „bo-
BIG BIZNIS 7. JUN 2011.
ing 747”. Do pre nekoliko meseci istim avionima se izvozila živina u Egipat, a izvozi
se i smrznuto povrće u Pakistan.
Naša poslovna politika u narednom periodu imaće pozitivnog efekta i na kargo,
kao i na putnički saobraćaj i mogu da najavim da ćemo sredinom leta sniziti cenu
u čvrstoj valuti za usluge sletanja i za korišćenje infrastrukture. Nećemo snižavati
cenu hendlinga jer, prema sporazumu o
otvorenom nebu, ne smemo ići sa damping
cenama koristeći monopolistički položaj.
Kada se radi o monopolu, nije pitanje da li
imate monopolistički položaj, nego da li ga
zloupotrebljavate.
Aerodrom ima čvrste planove što se tiče
investiranja sopstvenog novca, a ono što bi
zahtevalo učešće investitora je izgradnja velikog parkinga, hotela, šoping molova...
Dragan Stefanović, sekretar Udruženja
za telekomunikacije i saobraćaj Privredne komore Beograda, ukazao je na značaj
osnivanja intermodalnog razvojnog centra
u Beogradu.
„Postojeći uslovi saobraćajnog sistema
koji se integriše i koji predstavlja platformu razvoja čitavog područja, realizuju se
u okviru institucionalne mreže, Ministarstva, privrednika, fakulteta... U sadašnjem
makroekonomskom stanju i sa sadašnjim
trendovima, predstoje mnoge aktivnosti
vezane za tu institucionalnu saradnju.
Mi smo u saradnji sa Ministarstvom ocenili da ima smisla da se podigne nivo usluga
našim privrednicima i da formiramo intermodalni razvojni centar koji će pružati niz
usluga. Beograd predstavlja privredni i putni centar, kao i multimodalni robni centar.
Postoje aktivnosti koje treba sprovesti
preko stimulativnih mera, gde privredna
društva i neposredni korisnici moraju da
dobiju potporu, kako bi intermodalni transport našao svoju pravu primenu.
Intermodalni razvojni centar nam pruža
potencijale razvoja, intermodalna rešenja,
ali i aspekt konkurentnosti. Postoji akcioni
plan za 2011. godinu, koji predstavlja dobru
osnovu za privredna društva i određene potencijale koji treba da se sprovedu.
Velimir Radosavljević
Momčilo Tunić
Pruga do aerodroma
Tranzit dominira
Direktor Aerodroma „Nikola Tesla” ocenio je
da bi od koristi bilo uključivanje avionskog
saobraćaja u intermodalnu mrežu.
„Kada se govori o intermodalnosti, mi smo
u stanju sami da izgradimo novi kamionski
terminal, mada i ovaj sadašnji dobro funkcioniše. Šire i političko jeste pitanje izgradnje
pruge do aerodroma. Za nas bi to bilo značajno i zbog kargo, ali i zbog putničkog saobraćaja”, poručio je Radosavljević.
„Glavne relacije na kojima pružamo usluge u
tranzitu su na Koridoru 10, i tu se uglavnom
radi o transportu koji iz severne i centralne
Evrope ide ka Solunu i Istanbulu. Prekomorski transport je uglavnom u uvozu i izvozu i
to je transport ka tri jadranske luke sa kojima
smo povezani. U 2009. godini imali smo 1.300
vozova, a prošle godine 1.600 na glavnim relacijama, a ove godine planiramo oko 2.000
vozova u tranzitnom intermodalnom saobraćaju”, kaže Tunić.
Pored primarnih aktivnosti postoje i
osnovne postavke razvoja tih aktivnosti.
One se odnose na planove razvoja intermodalnog saobraćaja, da postoji zaokružen
saobraćajni tehnološki proces, da postoji i
koncepcijski okvir razvoja intermodalnog
saobraćaja i intermodalnog razvojnog centra, kao i konkurentnost i tržišni rezultati.
Održivi razvoj intermodalnog saobraćaja
mora da se posmatra sa aspekta konkurentnosti, a tu je jedan od glavnih pokazatelja
kvalitet, koji treba da daje mogućnost i obavezu, ali predstavlja i opsesiju intermodalnog transporta.
„Od 2005. do 2007. godine imali smo
značajan rast u intermodalnom saobraćaju, posebno međunarodnom. Tokom 2008.
i 2009. godine došlo je do pada u skladu
sa opštom ekonomskom situacijom. U
2010. godini došlo je do oporavka nekih
20 odsto, a u prva četiri meseca ove godine
imamo rast od 15 do 20 odsto. Nadamo se
da ćemo u toku 2011. godine dostići obim
intermodalnog saobraćaja kao rekordne
2007. godine. Učešće intermodalnog saobraćaja u ukupnom saobraćaju koji se
obavlja železnicom iznosi 10 do 12 odsto.
Kod unutrašnjeg intermodalnog saobraćaja značajan je prevoz kamena i kamenih
agregata kontejnerima za potrebe Koridora 10. Intermodalni saobraćaj možemo
podeliti na tranzit i uvoz i izvoz naših
kompanija.
Momčilo Tunić, pomoćnik direktora Direkcije za prevoz u JP Železnice Srbije, prikazao
je rast obima železničkog saobraćaja u prošloj
godini i ukazao na probleme železnice.
05
Mnogi korisnici naših usluga, posebno
kompanije koje transportuju robu između južne i centralne Evrope, imaju veoma
intenzivan saobraćaj i Železnice Srbije
pružaju uslugu u borbi sa drugim transportnim pravcima i koridorima koji se
trude da privuku klijente. Uspevamo da
zadržimo veliki deo tog kolača. Kod uvoza i izvoza rezultati su veoma skromni.
Deo tog prevoza koji se sada obavlja u
potpunosti drumskim sredstvima, izgradnjom intermodalnog terminala, mogao bi
se preusmeriti na železnicu. Kod izvoza i
uvoza karakteristično je da srpska privreda
nema dovoljan potencijal da se formiraju
blok vozovi na određenim relacijama, što
bi bila najveća komparativna prednost železnice.
Da bi se železnica mogla uključiti u trku
u transportu uvoza i izvoza ka lukama, potrebno je formirati blok vozove. U pojedinačnim pošiljkama naše usluge nisu toliko
atraktivne i mi gubimo bitku sa drumskim
saobraćajem. Po našoj evidenciji, 20 odsto
od ukupnog transporta u uvozu i izvozu
kontejnera se obavlja železnicom, a sve
ostalo drumom.
Kod saobraćaja u izvozu i uvozu, zbog
nedostatka terminala radimo samo kontejnere. Transport se realizuje u grupama
ili pojedinačnim pošiljkama. Jedno vreme
smo organizovali blok vozove iz Rijeke za
Beograd, ali u zavisnosti od tržišta oni saobraćaju povremeno.
Tehnička baza su dvosobni i četvorosobni
vagoni, imamo 135 vrlo modernih SGNSS
vagona koji su uključeni u transport. Imamo više od 300 četvorosobnih vagona za
transport kontejnera i nešto preko 200 dvosobnih vagona, koji se koriste za transport
kontejnera manje težine.
Problem je postojanje samo jednog terminala „Žit” u Beogradu, koji ne može da
servisira sve na pravi način. Ima i privatnih
inicijativa za otvaranje terminala, već je počeo da radi terminal u luci Leget u Sremskoj
Mitrovici i tokovi iz Rijeke ka Legetu su već
počeli. Izgradnjom novog terminala kvalitet naše usluge će se povećati i nadam se da
ćemo postići bolje rezultate.
•
06
BIG BIZNIS 7. JUN 2011.
TREĆI PANEL: „Logistika i lanac snabdevanja kao bitan faktor unapređenja konkurentnosti“
Lanac snabdevanja izvor
konkurentnosti
Najbolji menadžer logistike je domaćica. Ona primenjuje sve moguće principe logistike, kaže Jos Marinus,
predsednik Evropske logističke asocijacije i direktor svetske logističke mreže Danonea
Smanjenje troškova predstavlja zadatak
svake kompanije, bilo proizvodne bilo
trgovinske. Jedan segment poslovanja,
čiji je cilj isključivo smanjenje troškova, jesu logistika i transport, koji teže
da optimizuju svaku svoju aktivnost. U
cilju postizanja efikasnosti, neophodna
su moderna informatička rešenja, programi, ali su neophodni i dobra organizacija i jasni procesi u firmi, rečeno je
na panelu „Logistika i lanac snabdevanja
kao bitan faktor unapređenja konkurentnosti“.
Jos Marinus, predsednik Evropske logističke asocijacije i direktor svetske logističke mreže Danonea napominje da
infrastruktura i terminali jesu važni i to je
kičma poslovanja svake kompanije, ali kako
optimizovati te tokove, pitanje je koje sve
zanima.
„Svako može da preveze robu sa jednog
na drugo mesto, ali to mora da se uradi na
optimalan način. Saradnjom horizontalnih i vertikalnih delova, sistem može da
funkcioniše bolje. Pre deset godina počeli
smo da gradimo lanac snabdevanja koji
je funkcionisao nezavisno, instaliranjem
korisničkog servisa, logistike, planiranja,
prognoziranja... Mi smo posmatrani kao
menadžeri troškova i kao oni koji rešavaju
probleme. Posle smo shvatili da ne samo da
upravljamo troškovima, već da možemo da
stvorimo i vrednost za kompaniju. Mi smo
veliki zastupnici saradnje sa klijentima, dobavljačima, drugim delovima kompanije, ili
kolegama iz drugih preduzeća.
Na primer, rad sa kupcima kroz produžavanje roka isporuke. Uvek razmišljamo
o tome da se što više smanji rok isporuke.
Kada bi se rok produžio, to bi nam omogućilo da planiramo proizvodnju prema porudžbinama. Umesto da se roba prvo proizvede,
pa se otpravi u skladište, odakle se isporučuje kupcima, može se slati kupcu direktno
čim se proizvede. Tako se štede pare.
Najbolji menadžer logistike je domaćica.
Ona primenjuje sve moguće principe logistike, i ne znajući za to. Tu su „just in time“,
servis klijenata, planiranje puta, upravljanje
zalihama, autsorsing...
Rečeno mi je da je kriza koja je počela
2008. prošla i da sada imate problem viška
kapaciteta za skladištenje. Svi su pokušali
da smanje zalihe i sada je ostalo viška prostora. Čuo sam da imate 10 miliona kvadratnih metara prostora koji se izdaje. Tu ima
prostora da se deli i sarađuje.
Kod transporta, sve cene rastu i kada će
stati niko ne zna, ali to jeste problem. To nije
samo cena nafte, koja čini samo oko 25 odsto cene transporta. Ipak i tu se može učiniti
mnogo na obaranju cena. Statistika EU pokazuje da 40 odsto kamiona u nacionalnom
transportu voze prazni, a u međunarodnom
35 odsto. U Danoneu se dosta oslanjamo na
železnicu. Tovarimo palete u vagone, a svi
ti vagoni se vraćaju prazni.
Rešenje postoji, ali ne smemo da zabadamo glavu u pesak i moramo biti realni. Problem je kako maksimalno popuniti prostor.
U evropskom udruženju za logistiku prošle
nedelje dodelili smo prvu nagradu švajcarskom preduzeću koje prevozi mleko, a uvozi
sir. Mleko se vozi u cisternama, a sir na paletama i u kutijama, pa tako imaju dva puta
prazne ture. Oni su smislili rešenje da se mleko prevozi u kamionima, u koje u povratku
mogu da se stave palete i natovari sir.
Danone prevozi vodu, koja je teška. Kamioni su težinski puni kada natovarimo od
20 do 24 palete. Međutim, naše palete su
visoke samo metar i po i ima mnogo praznog prostora iznad njih, koji se ne koristi.
Tu je ideja da se kombinuje transport teške
robe sa lakom. Umesto kamiona punih toalet papira koji je lak i naših kamiona koji su
po težini puni vode, ali ne i po zapremini,
natovarimo vodu na pod, a preko njih toalet papir ili pelene. Umesto osam kamiona,
pošaljemo šest i uštedimo.
Postaje veoma interesantno kada počnete da radite sa klijentima, dobavljačima
ili kolegama iz industrije. Bojno polje je
kupac i mi moramo da mu dostavimo proizvod koji on hoće. Nećemo da se borimo
sa ljudima iz nabavke, hoćemo da radimo
s njima.
Daću joj jedan jednostavan primer saradnje. U Danoneu pravimo palete 1,2 metra
visoke i stavljamo jednu na drugu, jer je
visina kamiona 2,4 metra.
milijardi dolara prihoda u 175 zemalja sveta, to je danas najveća kompanija na svetu
i treba joj verovati. Sa dobrom logistikom
može se sprovoditi i cenovna strategija sa
uvek niskim cenama. Logistika je srce operativnog menadžmenta svakog preduzeća
koje se bavi proizvodnjom ili trgovinom.
Logistika pokriva sve operativne oblasti
osim HR-a i finansija. Logistički problemi
su ekonomske prirode, a stvar je tehnike
kako sprovesti to u delo.
Logistika predstavlja konkurentsku prednost svakog preduzeća, zahteva donošenje
rešenja za strateške probleme u operativnoj
brzini. To je često veoma teško. Logistika
je kompleksna stvar i nije samo posao ljudi
koji rade u nabavci, logistici ili distribuciji,
već ljudi iz marketinga i prodaje moraju
da učestvuju u tome. Logistika pravi velike troškove, ali dosta i štedi. Logistika je
oblast poslovnog upravljanja, komercijal-
profitabilnost svake kompanije. Gotovinski ciklus je broj dana za koji se novčana
sredstva data za nabavku sirovine, dobiju
naplatom robe od kupca. Najčešći model za
prikazivanje gotovinskog ciklusa se sastoji
od četiri potciklusa. Prvi je od prodaje do
gotovine, drugi od plana do realizacije, treći
od nabavke do plaćanja i četvrti od kredita
do kamate.
Oblasti optimizacije možemo svrstati u
tri kategorije: ulazni procesi koji su u vezi
sa dobavljačem, ulazne operacije koje utiču
na vreme zadržavanja robe kod nas i izlazni
procesi koji se odnose na krajnje korisnike.
Kod ulaznih procesa bitna je komunikacija
sa dobavljačem ili kooperacija sa dobavljačima o stanju zaliha, organizacija dopreme,
kao na primer intermodalni transport, ili
korišćenje usluga 3PL provajdera.
Na troškove i konkurentnost jednog preduzeća najviše utiču skladišne operacije. To
Slobodan Aćimović
Stefan Lazarević
Andreja Rajković
Decenije zaostatka
Skuplje bez WMS
Profesor Aćimović ističe da je u razvoju logistike Srbija u zaostatku za svetom 30 ili 40
godina.
„Prema istraživanjima, srpski logistički
sektor nedovoljno koristi usluge autsorsinga, odnosno logističkih firmi. Njima pre svega
ne veruju proizvodne firme, dok trgovinska
preduzeća imaju više poverenja u logističare“,
kaže on.
Lazarević ističe da nasuprot uvreženim mišljenjima da je uvođenje WMS sistema skupo,
jeftinije je imati nego nemati ovaj sistem, ako
su skladišta adekvatne veličine.
„Ako imate neku robu sa greškom koja treba da se povuče sa tržišta, mnogo lakše ćete
da to uradite ako imate sledljivost u realnom
vremenu. Ako nemate sledljivost morate da
povučete svu robu sa tržišta i to košta daleko
više“, objašnjava Lazarević.
Nema apsolutno
bezbedne hrane
S druge strane, jedan maloprodajni lanac tražio je da im dostavljamo proizvode
na paletama visokim 1,85 metara, pa smo
gubili 60 centimetara visine u kamionima i
samim tim povećali troškove. Organizovali
smo sastanak, uporedili kalkulacije i otkrili da sa tim paletama gubimo novac. Prvo
smo obračunali kalkulaciju sa paletama od
1,8 metara i otkrili da to donosi uštedu od
četiri odsto. Onda smo računali palete od
1,2 metra i otkrili da ukupno donosi uštedu
od 15 odsto, doduše više nama nego kupcu.
Ponudili smo kupcu deo našeg procenta i
dogovorili se. Ono što je najvažnije jeste to
što smo ostali pri našoj strategiji, a druga
važna stvar je što smo izgradili poverenje
između nas.
na i troškovno orijentisana, za razliku od
nekih drugih marketinških i poslovnih segmenata. Između različitih sektora u preduzeću, između različitih stručnjaka, između
različitih firmi u lancu snabdevanja, logistika deluje kao kohezivni faktor koji sve
to vezuje.
Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakultetu u Beogradu, naveo je primer
američkog lanca hipermarketa Volmart,
najveće kompanije na svetu koju neki zovu
i najvećim distributerom na svetu.
„Svetski lider u maloprodaji Volmart kaže
- zamenili smo zalihe informacijama. Sa 400
Dragan Nagulić, direktor CNS consu­
lting&solutions, objasnio je šta predstavlja
gotovinski ciklus za kompaniju i kako ga što
više skratiti.
„Gotovinski ciklus je nešto što se koristi
u analizi poslovanja kompanije, a postoji
mišljenje da se on može unaprediti samo
pregovaranjem prilikom nabavke, ili ugovaranjem prodaje. Međutim, ovaj pokazatelj
se može unaprediti i unapređenjem lanca
snabdevanja. Svetska kriza je izazvala nedostatak finansijskih sredstava na tržištu.
Globalizacija, velika konkurencija i fokus
na profitu, u prvi plan stavljaju unapređenje lanca snabdevanja, što može poboljšati
likvidnost preduzeća, protok robe i informacija, povećati nivo usluge, odnosno
Analiza rizika je jedno od oruđa na osnovu kojih država, ili firma kažu da prihvataju da neki
proizvod u, na primer, 10.000 slučajeva izazove
smrt trovanjem hrane, objašnjava Rajković.
„Voleli bismo da u narednih deset godina
dođemo u situaciju da bude jedno trovanje u
milion, ali to košta. Sistem je takav da prihvatamo određeni nivo rizika, jer u suprotnom i
proizvodnja i logistika i svi ostali segmenti bi
bili toliko skupi da hranu niko ne bi ni kupovao“, ističe on.
se najbolje unapređuje investicijama u savremena softverska rešenja za upravljanje
i standardizacijom obeležavanja.
Najbitnija stvar je nivo zaliha. To je veliki
zarobljeni kapital svake kompanije, posebno u vreme krize. Adekvatnom strategijom
upravljanja zalihama, predviđanjem zahteva i planiranjem proizvodnje, značajno možemo unaprediti gotovinski ciklus.
Gotovinski ciklus je pokazatelj koliko
efikasno koristimo sopstveni kapital u
lancu snabdevanja. Unapređenjem lanca
snabdevanja možemo poboljšati likvidnost, smanjiti kreditnu zaduženost, povećati profitabilnost, konkurentnost, a samim
tim i smanjiti cenu koštanja proizvoda za
krajnjeg korisnika. Takođe, unapređujemo
i kreiramo okruženje u kome će razvoj logističkih provajdera biti sve značajniji.
Stefan Lazarević, direktor kompanije
LS Data, koja je zastupnik proizvođača
mobilnih računara Psion, bavi se mobilnim
rešenjima koja se zasnivaju na mobilnim
računarima, koja služe za automatizaciju
BIG BIZNIS 7. JUN 2011.
07
Bojno polje je kupac i mi moramo da mu dostavimo proizvod koji on hoće
Jos Marinus
Dragan Nagulić
Veljko Ivanović
Korisna saradnja
Poslovne tajne
„Ovo je primer koji je nastao u Rumuniji tokom krize 2008. godine. Tamo smo videli da
je zbog krize pala prodaja. Imamo svoju logističku mrežu, pokrivenost zemlje 85 odsto,
distribuciju, celu mrežu kamiona i skladišta,
ali bili su prazni zbog pada prodaje. Zato smo
počeli da radimo sa kompanijom „Ferero“.
Zajedno sa njima smo distribuirali veliki broj
svojih proizvoda. Svima je koristilo jer smo
bolje uposlili naše kapacitete, podelili smo
troškove i podelili smo profit.
Postoje i ograničenja na tržištu u upravljanju
ciklusom kao što je nedostatak primene savremenih informatičkih rešenja, slabo korišćenje
autsorsinga, ali i kultorološka prepreka deljenja informacija.
„Kod nas je sve poslovna tajna. Takođe imamo i nedostatak znanja i iskustva u vođenju
lanca snabdevanja. Ako pogledamo koristi
koji predstavljaju najveće nedostatke našeg
tržišta, može se reći da je unapređenje lanca
snabdevanja suštinski potencijal razvoja preduzeća i samog tržišta“, objašnjava Nagulić.
Prvo organizacija
pa alati
skladišnog poslovanja, za mobilnu prodaju,
za automatizaciju terenskih službi.
„Želimo da edukujemo tržište zato što
je WMS (warehouse management system)
bitan za upravljanje skladištem. Ako nisu
dobro definisani poslovni procesi u skladištima, to je program koji to omogućava.
Povećanje uštede sa, na primer 99 na 99,9
možda ne deluje veliko. Ali kod skladišta
sa velikim prometima, po zakonu velikih
brojeva, to na kraju uopšte nije mala cifra.
WMS omogućava i da se prati produktivnost
svakog čoveka, u svakom trenutku znate ko
šta radi, zašto i koliko i da vrednujete taj rad.
Samim tim što ljudi ne rade sa papirom već
sa mobilnim računarom, povećava se produktivnost i za do 100 odsto.
WMS omogućava potpunu kontrolu procesa. Svaki radnik koji nešto radi, direktno
unosi informacije u sistem. Nema dvostrukog ili trostrukog unosa podataka, papira i
prekucavanja.
naglasio je da kroz distributivni centar u Šimanovcima prođe 16.000 paleta mesečno.
„Mesečno iskomisioniramo 28.000 naloga, a dnevno 22.000 stavki. Dnevno se isporuči 700 paleta i obavi 300.000 do 500.000
prepakivanja mesečno. Takođe se deklariše
ili stikeriše oko milion proizvoda mesečno.
Ako bismo sabrali promete svih firmi koje
ITM uslužuje, radi se o 140 miliona evra
godišnje.
Najbitnija stvar kod WMS-a je što se sve
aktivnosti i procesi trenutno i stalno beleže.
Firme u Srbiji koje nemaju WMS oslanjaju
se na neki svoj softver koji je orijentisan na
finansije i računovodstvo i logistika je tu
negde usputno. Koriste se i neka pomoćna
sredstva kao što je eksel. Osim toga, prednost je što u svakom trenutku znate gde
vam se šta nalazi u magacinu. Omogućeno
je praćenje kretanja osnovnih transportnih
jedinica, bilo da je paleta, kontejner ili kutija. One su uvek označene nekim brojem ili
bar-kodom i kroz sve te aktivnosti i lokacije pratite gde se nalaze. Samo kod WMS-a
postoji takav nivo sledljivosti da možete da
Veljko Ivanović, tehnički direktor distributivnog centra Šimanovci ITM grupe,
Ivanović ocenjuje da bez organizacije i bez
dobro definisanih procesa nema ni potrebe
uvoditi WMS.
„Nama je nažalost svojstven haos. Nije
nam svojstveno da kreiramo procese koji su
održivi, već je sve ad hok, privremeno i od
danas do sutra. Saradnja u lancu snabdevanja je neophodna, ali saradnja između firmi
i između organizacionih jedinica kod nas ne
postoji. Ako toga nema, nećete uspeti u implementaciji WMS-a.
ispratite na nivou palete kod kog je kupca
koji proizvod završio. Može se desiti da je
cela šarža problematična, pa je potrebno
znati kod kog kupca je završila, kako bi se
povukla. Zajedno sa WMS može se instalirati i kontrolni softver magacinske opreme.
Možda je i najbitnija baza podataka, koja je
ključ svega.
Global Standards 1 je svetski rasprostranjena organizacija, a jedan njen ogranak
nalazi se i u Srbiji. Miroslav Ilić, generalni direktor GS1 Srbija, kaže da oko 2.000
profesionalaca radi u ovim organizacijama
i bave se razvojem rešenja za standarde u
lancima snabdevanja.
„GS1 Srbija je ovde već 30 godina, a pre
se zvala JANA i EANYU. Sada smo Global
Standards 1 koji nudi rešenja širom sveta.
Ceo sistem standarda je baziran na identifikacionim ključevima i pratećim podacima.
Postoje četiri grupe standarda: barkodiranje, elektronska razmena poslovnih poruka,
globalne baze za sinhronizaciju podataka
i elektronski nosioci podataka. Sve četiri
grupe standarda unapređuju lanac snabdevanja i brišu granice između zemalja.
Identifikacioni ključevi su jedinstvenost
GS1 sistema. Prvi ključ se odnosi na identifikaciju robe, i to je „ean kod“. Drugi ključ
se odnosi na globalne lokacije i locira sve
poslovne subjekte, bez obzira na to u kojoj
se državi nalaze. Treća grupa ključeva se
odnosi na identifikaciju logističkih i transportnih jedinica. Ovo je u koordinaciji sa
svetskom carinskom organizacijom i trebalo bi da uniformiše i olakša prelazak robe
preko granice. Nosioci podataka su linearni
bar-kodovi, dvodimenzionalni bar-kodovi i
RFID tagovi. Drugi segment standarda je logistička etiketa koja je ulaznica za sva tržišta
na svetu. Treća grupa se odnosi na razmenu
elektronskih poruka, od naručivanja, preko
isporuke do fakturisanja. To omogućava da
se prestigne roba na putu i da se primalac
robe pripremi da prihvati robu.
Andreja Rajković, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Univerziteta u Gentu, upozorio je na opasnosti i
specifičnosti u lancu snabdevanja hranom,
a koje ovih dana možemo da vidimo u svim
medijima.
„Od trovanja spanaćem, paradajzom i
papričicama u SAD, do noro virusa u našim malinama, i krastavca o kome se sada
toliko piše u novinama, postoje veliki rizici
kod proizvodnje i transporta hrane. Kada se
nešto desi u hrani, šanse da ćemo ga kasnije
ukloniti su nikakve. Tu se logistika i transport oslanjaju na mere koje su odrađene
još na njivi.
Kod hrane imamo dve kategorije, jedno
je kvalitet, a drugo je bezbednost. Jedno ne
mora uvek da implicira drugo.
Ima li bilo koja tačka u lancu proizvodnje hrane da nije kompleksna? Danas smo
toliko udaljeni od seljaka koji originalno
proizvodi hranu, da i ne znamo da li je ta
hrana nastala u zemlji ili u nekoj akva-kulturi. Toliko je koraka od njive, preko smrzavanja, hlađenja, do distributivnog centra,
pa zatim do veleprodaje, maloprodaje, pa
do krajnjeg potrošača. U svakoj tački, pa
i u transportu koji ih sve povezuje, može
doći do nekog problema. Bar-kodovi, RFID
i ostale tehnologije koje obezbeđuju sledljivost proizvoda, nisu više stvar luksuza,
već zakonski zahtev. Danas proizvodimo
hranu na raznim lokacijama. Nisu uslovi
proizvodnje hrane u svakoj fabrici isti. Međutim, ista je neophodnost da se na tržište
iznese isključivo proizvod koji je prihvatljivo bezbedan za krajnjeg potrošača
•
08
BIG BIZNIS 7. JUN 2011.
KARGO UVOZ
KARGO IZVOZ
UVOZNO
CARINJENJE
IZVOZNO
CARINJENJE
DIJAGNOSTIČKI
UZORCI
KONTEJNERSKI
TRANSPORT
Cargo Building A1 A2 / 11180 Belgrade Airport / Serbia / Tel/Fax: +381 11 22 86 291 / +381 11 22 86 292 / www.express-cargo.com
Download

Transport krije velike uštede