RADIOLOŠKA FIZIKA ZA
STUDENTE MEDICINE
Prof. Goran Nikolić
Medicinski fakultet Univerzitet u Crnoj Gori
Uvod
X zrak (rendgenski zrak) elektromagnetski talas visoke emergije. X zrak ima sve fizičke
osobine elektromagnetskog zračenja od kojih su dve sa stanovišta dijagnostičke radiologije
najvažnije.
Slika 1
1. Mogućnost prolaska kroz materiju (ljudsko telo) i delimičnu ili potpunu absorbciju u
njemu što se koristi za dobijanje rendgenske slike dela tela kroz koji je prošao X zrak. X
zrak se stvara u rendgenskoj cevi, podešavanjem može se stvoriti X zrak tačno planiranje
energije koja je potrebna za željeni rendgenski pregled. X zrak se filtrira i usmerava prema
željenom delu tela čija se slika očekuje. Zrak prolazi kroz deo tela i stupa u interreakcije na
svom putu sa atomima tkiva na koje nailazi. U tim intereakcijama dolazi do delimičnog ili
potpunog slabljenja (absorbcije) X zraka tokom prolaska kroz organizam.
2. Energija zraka na izlasku iz organizma izaziva promene na fluoroscentnim ekranima
(rendgenska skopija) ili filmu (rendgenska grafija) na osnovu fizičke osobine fluorescencije.
Fluorescencija je osobina pojedinih jedinjenja da pod uticajem primljene energije emituju
svetlost. Kiločina emitovane svetlosti je direktno proporcionalna količini primljene energije.
Stvaranje i osobine X zraka
Kada brzi elektroni udaraju u metalni objekt (velike atomske težine) nastaju rendgenski ili
X zraci. Fizički se kinetička energija elektrona koji kompletno biva zaustavljen (originalno
se prema radu Willhema Conrada Rendgena ovo zračenje i danas u Nemačkoj litereturi
naziva “zakočno” zračenje Bremsstrahlung) transformiše u elektromagnetsku energiju.
Osnovni zadatak rendgenskog uredjaja je da obezbedi dovoljnu kinetičku energiju elektrona
od katode prema anodi za proizvodnju rendgenskih zraka.
Energija elektrona zavisi od njegove brzine. Svaki objekat koji se kreće ima kinetičku
energiju proporcionalnu svojoj masi i brzini kretanja prema formuli.
KE = 1/2 mv2
U formuli je m masa u kilogramima, V je brzina u metrima u sekundi a KE je kinetička
energija u Julima. Brzina povećava na kvadrat kinetičku energiju. Zato je kinetička energija
koju postižu elektroni u rendgenskoj cevi (dostižu do polovine brzine svetlosti) veća nego
kod projektila iz vatrenog oružja jer je brzina elektrona u rendgenskoj cevi mnogo veća od
brzine projektila u cevi vatrenog oružja. Ubrzani elektron u rendgenskoj cevi se često
naziva “projektil” elektron.
Sa katode se tokom njenog zagrevanja, termoemisijom, emituje 6 x 1017 elektrona svake
sekunde. Svi oni bivaju pod uticajem električnog polja između anode i katode, usmereni
prema anodi koja je pozitivno naelektrisana. Udaljenost izmedju anode i katode je 1 do 3
cm. Predpostavite koja sila ubzanja na toj distanci ubrzava elektrone od brzine nula do
polovine brzine svetlosti.
Elektroni se strujom zagrevanja (struja u katodnom kolu) termoemisijom “isijavaju” iz
katode. Kada se uključi napon između anode i katode (50-150 KV) elektroni bivaju ubrzani
do anode. Kada dospeju do anode elektroni predju svoju energiju atomima anode koja se
pravi od teškog metala velikog atomskog broja (tungstrem). Elektroni dolaze u kontakt sa
elektronima orbite atoma anode. U toj interreakciji nastaje toplota 99% energije dospelih
elektrona se transformiče u toplotnu energiju i elekrtomagnetsko zračenje (X zraci) koje
daje manje od 1% elektrona dospelih do anode.
Samo elektroni koji svoju energiju kompletno predaju nižim putanjama elekrona atoma
anode proizvode X zrake. Ostale inerereakcije sa spoljašnjim putanjama proizvode toplotu.
Karakteristično zračenje
Projektil elektron jonizuje atom anode izbijanjem elekrtona sa prve putanje K-putanje
(putanje elektrona se obeležavaju od jezgra prema periferiji na sledeđi način prva putanja je
K, zatim L, M, N, O..) Tako nastaje “rupa” u K-putanji koja uvek ima samo dva elketrona.
Ovako nastalo privremeno nestabilno stanje koje se rešava tako što elektron sa više putanje
“pada” i popunjava prazno mesto. Prelazeći sa “više” na nižu putanju elektron emituje
razliku u energiji koja je tačno definisana razlikama u energiji elektronskih putanja tog
atoma kao elektomagnetski talas definisane enegije u ovom slučaju X zrak.
Primer:
Kada se projektil electron “izbaci” elektron K-putanja atoma tungstena od koga je
napravljena anoda taj elektron zamenjuje elektron koji “pada” sa L-putanje. Koja energija
se emituje?.
Odgovor:
Za tungsten, K-elektron ima energiju od 69.5 keV, a L-elektron je na energiji od 12.1 keV.
Prema tome karakteristično zračenje koje se emituje prilikom prelaska elektrona sa L na K
putanju je:
69.5 - 12.1 = 57.4 keV
Znači kada se elekrtonima “bombarduje” tungsten i dodje do izbijanja K elektrona može se
emitovati samo energija od 57.4 keV i ni jedna druga. Tako da se ta energija smatra
karakeristična za tungsten. Svaki “težaka” atom ima svoje karakteristično zračene.
Diskretni spektar X-zraka
Diskretni spektar podrazuvena energetsku razliku između nivoa putanja jednog atoma koji
se dobija kada se bombarduje projektil elektronima. Izbacivanje elekrtona je slučajni proces
sudara među njima. Za tungsten postoji mogućnost emisije 15 različitih energija jer je toliko
teoretskih prelaza sa jedne više putanje na nižu moguće. Sve se one zajedno emituju u
spektru. Energije koje nastaju razlikama na višim atomskim putanjama nisu dovoljne za
emisuju X zraka nego se emutuju infracrveni talasi koji samo zagrevaju anodu.
“Zakočno zračenje” Bremsstrahlung
Proizvodnja toplote i X zraka nije jedina inrereakcija projektil elektrona i anode. Treći
način interreakcije je kada “projektil” elektron kompletno ili delimično izgubi energiju. To
se dešava kada “projektil” elekrton prolazi vrlo blizu jezgru atoma anode. Tada on trpi
snažan uticaj jezgra koji se manifestuje gubitkom njegova kinetičke energije. Ovaj gubitak
energije se prezentije kao elektromagnetno zračenje i naziva se “zakočno ili Bremsstrahlung
x-zračenje. U intereakciji sa jezgrom projektil elektron može izgubiti kopletnu energiju ili
bilo koji njen do i da nastavi put kao elekrton manje kinetičke energije. Ako projektil
elektron ima energiju od 70 keV u slučaju zakočnog zračenja može biti emitovana bilo koja
energija od 0 do 70 keV. To je osnovna razlika karekterističnog i “zakočnog” zračenja.
Kontinuirani spectar X-zraka
Nastaje posle spajanjanjem svih teoretski mogućih vidova intereakcija prijektil elekrtona i
atoma anode. On je kontinuiran od najmanjih do navećim energija X- zraka u zavisnosti od
energije projektil elektrona. Maksimalna vrednost mu je oko maksimalne energije elektrona
koji biva zakočen od jezgra a minimalna mu je najmanja moguća u emisisji X zraka.
Delovi rendgenskog aparata
Stvaranje X zraka, njegova kontrola, usmeravanje prema pacijentu, kontrola rasipnog
zračenja koje se događa posle prolaska zraka kroz telo i njegove intereakcije sa atomima
tkiva, usmeravanje prema medijumu za detekciju ove interreakcije (rendgenski film,
fluorescentni ekran), su potrebne funkcije rendgenskog aparata. Postoje rendgenski aparati
za različite namene, za preglede skeleta i pluća, pokretni rendgeni za snimanja pored
kreveta nepokretnog bolesnika, rendgeni za angiografije i intreventnu radiologiju, rendgeni
za preglede digestivnog trakta. Svi oni imaju iste osnovne delove a to su (slika 2):
Slika 2 Šema rensgenskog aparata
1.Komadni sto
Komadni sto služi za kontrolu prodornosti proizvedenog X zraka kroz organizam.
Prodornost X zraka kao elektromagnetskog talasa zavisi od njegove energije. X zrak veće
energije ima veću prodornost kroz organizam a manje nergije manju. Energija X zraka se
reguliše naponom struje u rendgenskoj cevi između anode i katode zbog koga dolazi do
ubrzanja elektrona. Veći napon u rendgeskoj cevi preko 100 KV kilovolti (10.000 Volti)
znači i stvaranje X zraka veće energije za preglede andomena ili lumbosakralne kičme.
Manji napon u rendgenskoj cevi izmedju anode i katode 20 KV je predeviđen za preglede
stopala i šaka kada je potreban X zrak manje energije-prodornosti. Napon između anode i
katode rendgenske cevi se reguliše na komandnom stolu. Ovo je osnova funkcija
komandnog stola. Osim nje postoje i druge kao što su kontrola blendi, pomeranja pacijent
stola, snimanje (ekspozicija) se izvodi sa komandnog stola. Komadni sto služi za kompletnu
kontrolu rendgenskog aparata i akvizicije rendgenske slike.
2.Visokonaponski transformator
Visokonaponski transformator snabdeva rendgensku cev strujom visokog napona. Sastoji
se, kao svaki transformator od primarnog kalema koji je uključen na gradsku mrežu
snabdevanja električnom strujom koja je 220 V napona. Sekundarni kalem je povezan sa
anodom i katodom rendgenske cevi. Kada se kroz primarni kalem propusti naizmenična
struja elekrtomagnetskom indukcijom se stvara struja u sekundarnom kalemu čiji je napon u
odnosu na napon u primarnom kalemu proporcionalan odnosu broja namotaja provodnika
primarnog i sekundarnog kalema. Iz sekundarnog kalema se dobija željeni napon od 15-150
KV koji se reguliše sa komandnog stola. U sekundarnom kalemu se indukuje naizmenična
struja. To znači da ona menja pravac kretanja mnogu puta u sekundi što čini rendgensku cev
neopotreblivom jer bi isto toliko puta elektroni promenili pravac kretanja. Zato postoje
ispravljači u transormatoru koji čine da je katoda konstatno negativno naelektrisana a anoda
pozitivno.
3.Rendgenska cev
Izvor X zraka za dijagnostičku upotrebu je rendgenska cev. Osnovni delovi rendgenske cevi
su: (Slika 2)
Slika 3 Rendgenska cev
Katoda rendgenske cevi
Katoda rendgenske cevi je spirala koja se sastoji se od namotaja volframa. Volfram je
odabran zbog svoje osobine termoemisije elektrona. Kada se katoda zagreje ona emituje
snop elektrona koji biva privučen od pozitivno naelekrtisane anode.
Anoda rendgenske cevi
Predstavlja disk od tugstena (teškog metala sa velikim atomskim brojem) koji rotira.
Rotacijom se omogućana da elektroni udaraju na različita mesta i time rasporedjuju svoju
energiju na jednu putanju a ne na jednu tačku što produšava vek trajanja anode. Snop
elektrona, koji se emituju sa katode ubrzava pod uticajem razlike u naponu između anode i
katode tako da elektroni velikom brzinom pogađaju anodu. Tranformacijom kinetičke
energije “projektil” elekrtona koji "bombarduju" anodu, emituje se sa anode X zrak. Mesto
sa koga se emituje X zrak naziva se focus rendgenske cevi
4. Pacijent sto.
Služi za udoban smeštaj pacinta motorna pomeranja sa rotacima i uspvaljanjem da bi se
stvorili potrebni uslovi za dobijanje dobrih rezulatata rendgenskog pregleda.
5. Uredjaji za formiranje rendgenske slike
Njihova namena je registrovanje interreakcija zraka i atoma tkiva i prenošenje te
interreakcije na potrebni medijum za prikazivanje rendgenske slike. Postoje dva osnovna
zahteva koji se postavljaju kada se formira rendgenska slika. Za organe u pokretu treba
imati dinamičnu sliku koja se kao film odvija pred nama (rendgen skopiju). Za druge organe
ili procesa dinamična-pokretna rendgenska slika nije potrebna. Naprimer fraktura duge kosti
(redngen grafiju). Različiti načini detekcije absorbovanog snopa X zraka se primenjuju kod
oba ova zahteva.
Rendgen skopija
Analiza rendgenske slike u realnom vremenu omogućena je upotrebom fluorescentnih
ekrana i TV kamera koji tu sliku prikazuju na monitorima. Posmatranje pokretnih organa u
realnom vremenu – rendgenska skopija je bila moguća još pre jednog veka 1895 posle
otkrića rendgenskih zraka. Fizički uslov za to je osobina fluorescencije X zraka.
Fluorescencija je osobina emitovanja svetlosti podloga od soli fofora izložene dejstvu
elekrtomagnetskih talasa. Tokom prolaska kroz deo tela svaki X zrak gubi ili deo svoje
energije. Na izlasku iz tela ako pogodi fluorescentni ekran ostavlja na njemu sliku. Zbir svih
promena energije na ekranu daju rendgensku sliku. Emitovana svetlost flourescentnog
ekrana je mala. Ona se može videti na ekranu samo ako se ekran posmatra u mraku posle
“adaptacije” oka posmatrača u mraku 15 minuta.
Šezdesetih godina prošlog veka slika fluorescentnih ekrana je elektronski umanjena i
pojačna nekoliko hiljada puta tako da je bila na izlazu iz ovog procesa (Pojačivač
Elekrtonskog Sjaja PES) prepoznatljiva za upotrebu TV kamere. Preko TV kamere se
prebacije u dnevnoj svetlosti na bilo koji monior gde se može pratiti (slika 3).
Krajem prošlog veka upotrebljava u svrhu formirana rendgenske slike nova tehnika
takozvanih “flat pannela). X foton pada na ravnu ploču u kojoj se nalaze kristali. Svaki
kristal je povezan nezavisno od ostalih sa računarom. Zavisno od energije X fotona koji
pogodi kristal proizvede se slaba struja.
1. ULAZNI X FOTON
2. FOTOELEKRTIČNI EKRAN
3. SNOP ELEKRTONA
4. ELEKRTIČNO POLJE
5. EKRAN
Slika 3 Pojačivač elektronskog sjaja PES
Prepoznavanjem razlika u jačini struje svakog od kristala u računaru se posle formira
primarna digitalna slika na osnovu absorbcije emitovanog X zraka u tkivu kroz koji je
propušten
Rendgen grafija
Rendgenska grafija predstavlja detekciju absorbcije X zraka u organizmu na filmu. Još je
Wilhem Konrad Rendgen u svom prvom radu u kome je opisao postojanje nepoznatih X
zraka uočio njihovu fotografsku sposobnost izazivanja pronena na fotoemulziji i prložio
sliku šake svoje žene. Rendgeska grafija se primenjuje za prikazivanje promena organa i
procesa koji nisu dinamični na rendgenskom filmu.
Folije
Efikasnost rendgenskih zraka u eksponiranju fotografske emulzije filma je mala pa se ona
povećava (i do 100 puta) ulaganjem filma između dve fluorescentne folije u kaseti. Uloga
folija je da bude aktivirana X zrakom principom fluorescencije i mnogo jačom svetlosnom
energijom osvetli film nego što bi se to dobilo direktmo dejstvom X zraka na film. Time se
dobija na efikasnosti jer potrebna višestruko manja energija X zraka da izazove neophodni
fotografski efekat na filmu preko folije nego direktno. Ekpozicija šake bez upotrebe folija je
oko 30 minuta. Kvalitetnija slika se danas dobijas preko folija uz ekspoziciju koja traje deo
sekunde. Osnovna funkcija folija je smanjenje potrebne ukupne energije rendgeskog zraka
što smanjuje ukupnu dozu primljenog zračenja.
Kasete
Folije su smeštene u kaseti za rendgesni film. Film kao foto osetljiv stalno van uticaja
svetlosti. Zato se za snimanja priprema u “kaseti” za rendgenski film. Kaseta je tanka
“kutija” od rendgenski transparentnog materijala čija jedna strana se kompletno otvara i u
nju ulaže rendgenski film. Sa jedne u druge strane filama umetnute su folije u obliku
listova koje pojačavaju svetlosni efekat rendgenskih zraka. Kasete su različitih veličina od
malih za preglese prstiju do velikih za preglede pluća i srca. Prema veličini kasete bira se i
veličina rendgenskog filma
Rendgenski film
Rendgenski film se ne razlikuje mnogo od običnog fotografskog filma. Njegova osteljivost
na svetlost je ista. Jedina razlika je što ima dva sloja fotografske emulzije. Sa obe strane
filma se nalazi emulzija i time se duplira svetlosni efekat folije na film. Filmovi se
iporučuju različitih veličina za različite preglede. Svaki rendgenski film mora biti pravilno
označen. To podrazumeva
1.
2.
3.
4.
Ime i prezime pacijenta
Ustanovu gde je uradjen pregled
Datum pregleda
Obeleženu orijentaciju rendgenske slike (levo L i desno R)
Interakcija X-zraka i materije
Kada X-zrak biva emitovan iz rendgenske cevi on se usmerava kroz deo tela. Pri energijama
X zraka koje se kortiste u radiološkoj dijagnostici moguće su tri vrste interakcija energije
rendgenskiog zraka i tkiva:
1. Elastično rasipanje
2. Fotoelektrični efekat
3. Neelastično rasipanje (Komptonov efekat).
Elastično rasipanje
Elastično rasipanje je interrakcija pri kojoj X foton menja pravac bez gubitka energije.
Ovaj tip rasipanja se dešava pri svim energijama fotona u dijagnostici. Ovaj efekat je bez
značaja za radiografiju ali je odgovoran za jonizaciju sredine i sa stanovišta zaštite od
zračenja je značajan. Elastičnim rasipanjem nastaje interakcija samo nekoliko procenata
ukupnog snopa sa tkivom.
Fotoelekrtični efekat
Fotoelektrični efekat je potpuna absorbcija X zraka. Obzirom da je kao elekrtomagnetski
talas nematerijalni nosilac energije naziva se X zrak se naziva i X foton. X foton u sudaru
izbacije jedan elektron se neke od putanja i kompletno mu predaje svoju energiju. Na mesto
izbačenog elekrtona iz orbite atoma tkiva sa neke od nižih energetskih putanja njegovo
mesto zauzima drugi elektron uz emisuju fotona karakteristične energije (razlika
energetskih nivoa) (slika 4).
Slika 4 Fotoelektrični efekat
Compton Effect
Komptonov efekat nepotpuna absorbcija X fotona. X foton u sudaru izbacije jedan elektron
se neke od putanja gubi deo svoje energije, menja pravac kao foton manje energije. Na
mesto izbačenog elektrona iz orbite sa neke od nižih energetskih putanja njegovo mesto
zauzima drugi elektron uz emisuju fotona karakteristične energije (razlika energetskih
nivoa).
Slika 5 Komptonov efekat
Fotoelektrični i Komptonov efekat su dva najlešća efekta intereakcije zraka i organizma
tokom izlaganja organizam rendgeskom zračenju koji umaju ulogu u absorbciji i stvaranju
rendgenske slike.
Proizvodnja elektonskog para
Proizvodnja elektronskog para nije usko vezana za efekte X zraka jer je za to potrebna
velika energija zraka od najmanje 1.02 MeV koju nema X zrak. Stvaranje elektronskog para
je fizička osnova PET-a (pozitronske emisione tomografije) koja se danas sve više koristi
kao specifična dijagnostička metoda.
Kada foton energije preko 1.02 MeV dođe u dodir sa jezgom on gubi energiju nestaje i biva
zamenjen elektron-pozitron parom. Positron i elekrton imaju istu masu samo suprtotna
naelekrtisanja (elektron negativno a positron pozitivno) oba nastavljaju put u materiji. Ako
positron naidje na elektrone okoline on se spaja sa njim u procesu koji se naziva anihilacija
i emituje se foton energije 0.511 MeV koja se može precizno detektovati. Na taj način se
svaki positron može posebnim uredjajem registrovati a time dobiti PET slika organa koji se
ispituje.
Brane snopu X zraka
Postoje dva grupe brana kojim se reguliše X zrak. Obe služe da bi se bi se snop X zraka
usmerio prema snimanom objektu smanjio njegov volumen a time smanjilo rasipanje i
ozračivanje sa i dobila kvalitetnija rendgenska slika.
Primarne brane
Se nalaze odmah na izvoru X zraka izmedju rendgenske cevi i pacineta. Njihova uloga je
kolimacija i usmeravanje X zraka na najmanju potrebnu meru za skipiju ili grafiju.
Maksimalnu sužen snop X zraka dovodi do manjeg rasipanja tokm polaska kroz organizam
i manjeg negativnog efekta zralčenja (slika 5).
OTVORENA BLENDA
ZATVORENA BLENDA
VEĆE ZRAČENJE
MANJE ZRAČENJE
VEĆA «DISTORZIJA»
SLIKE
MANJA «DISTORZIJA»
SLIKE
Slika 5 Primarne blende
Sekundarne brane
Vrlo pouzdana i najčešće primenjivana mera za isključivanje rasipnih zraka. One se nalaze
između pacijenta i filma sa zadatkom da “pokupi” sve rasute zrake koji bi izazvali ozračenje
sredine i negativne efekte na rendgenskom filmu. Rešetka se sastoji od tankih traka olova,
međusobno blisko postavljenih u pod uglom kao piramida sa vrhom piramide u fokusu
rendgenske cevi. Ove trake apsorbuju sve zrake koji nemaju paralelan ili skoro paralelan
smer prostiranja u odnosu na emitovani centralni zrak. Da rešetka ne bi ostavila trakaste
senke na filmu ona se tokom snimanja (ekspozicije) transverzalno kreće (slika 6). Ovako
opisna rešetka delimično absorbuje X zrak do 10% ali povećava kvalitet grafije.
Slika 6. Sekundarna blenda Bukijeva rešetka
Geometrija rendgenske slike
Osnovni princip formiranja slike je konusna projekcija. Izvoz zraka je tačka (fokus
rendgenske cevi) i zrak širi se oblika piramide do objekta. Zbog ovakvog oblika uvek dolazi
do distorzije i uvećanja rendgenske slike o odnosu na primarni objekat (slika 7) što treba
imati na umu prilikom intrepretacije senki. Oblik njihove senke zbog sumarne i konusne
porojekcije može biti sasvim različit od njihovor realnog oblika. Prijekcija cevastog organa
ako je zrak paralelan sa njim može biti prstensta senka što će zavarati prilikom
interpretacije.
Figure 7 “Konusna” projekcija objekata
Rendgenska dijagnostika
Tri faktora utiču na stvaranje svake medicinske slike (medical imaging).
1.Izvor energije koji izaziva stvaranje slike (X zrak, ultrazvučni talas, energija dipola
vodonika, radioaktivni emitter, anihilacija pozitrona)
2. Interakcija izvora i tkiva organizma. Tkiva prema svojim morhološkim fizičkim ili
metaboločkim osobina stupaju u iterreakciju sa emitovanom energijom iz izvora. Ta
intrereakcija dovodi do promene emitovane energije koja napušta organizam
3. Različitim medijumima (rendgenskii ekran, rendgenskii film, struja u kristalima sonde
ultrazvuka, namotaji "antene" MR skenera, Gama kamere) promenjena emitovana energija
u organizmu se detektuje i tako dobija medicinaska slika.
Rendgenska slika nastaje na sledeći način. Fokus rendgenskie cevi se ponaša kao tačkasti
izvor X zraka. Delovi tela koji se ispituju rendgenskiim zracima su sastavljeni od atoma
različite atomske težine (različitog koeficijenta absorbcije X zraka). Rendgenskia slika
predstavlja dvodimenzionalnu projekciju objekta, pretežno prikazana kao senka (zbog
atenuacije-absorbcije X zraka u tkivima), prateći geometrijska pravila centralne projekcije.
X zraci daju rendgensku sliku koja nastaje atenuzacijom zraka tokom penetracije i znatno
se razlikuje od optičke, koja nastaje refleksijom svetlosti.
Formirani snop kolimiranih i filtriranih rendgenskih zraka koji napušta cev ima približno
istu energiju na celom preseku snopa. Energija rendgenskih zraka opada proporcionalno sa
kvadratom rastojanja od fokusa. Zraci linearno propagirajućih rendgenskih fotona različito
se atenuiraju rasipanjem i apsorbcijom duž puta kroz objekt, zavisno od debljine, gustine i
detalja strukture kroz koju su prošli. X zrak, koji je modelisan duž svog puta kroz objekt,
sadrži informacije u obliku različitih intenziteta na preseku zračnog snopa. Ovaj zrak koji
dolazi iz objekta se naziva ponekad prostorni prikaz i može se retgistrovati na filmu ili
fluorescentnom ekranu.
Download

RADIOLOŠKA FIZIKA ZA STUDENTE MEDICINE