Pravo Danas
Jun 2014
Pravo Danas
02.06.2014.
ponedeljak, 2. jun 2014.
PRAVO
Dejvid Tolbert, predsednik Me|unarodnog
centra za tranzicionu pravdu
Zakon koji
ure|uje prava
`rtava na
reparaciju
datira jo{ iz
vremena
Milo{evi}eve
vlasti, i
predvi|a
reparacije
samo za `rtve
"napada
neprijateljskih
snaga"
Biv{i pripadnici JSO
u Odeljenju za za{titu
svedoka sad ~uvaju
svedoke svojih zlo~ina
E
vropska unija je proteklih
decenija imala centralnu ulogu
u uspostavljanju vladavine
prava i garancija za po{tovanje
ljudskih prava u novim dr`avama~lanicama {irom kontinenta, od
Balti~kog do Egejskog mora. To je
uglavnom radila zahtevaju}i od
kandidata da sprovedu te{ke reforme,
uklju~uju}i i reforme u oblasti
suo~avanja sa pro{lo{}u i povreda
ljudskih prava. Srbiji, koja danas u`iva
status kandidata za ~lanstvo u EU,
preostaje jo{ puno posla na re{avanju
obimnog i zabrinjavaju}eg nasle|a
kr{enja ljudskih prava pre nego {to
unija ima priliku, ako
ne i obavezu, da
osigura da principi
tranzicione pravde
budu jedan od
klju~nih elemenata
u pristupnim
pregovorima sa
Srbijom, ~ak i u
situaciji u kojoj i
energi~ni napori srbijanskog
civilnog dru{tva, odnosno
organizacija poput Fonda za
humanitarno pravo,
Helsin{kog odbora za
ljudska prava, Inicijative
mladih za ljudska prava, i
drugih. Takve organizacije
su, izme|u ostalog, tokom
celog posleratnog perioda
imale vode}u
Brojni pojedinci na
visokim polo`ajima u
biv{em re`imu jo{
uvek imaju sna`an
uticaj na rad dr`avnih
institucija
SIGNAL EU
dobije nagradu koja joj je obe}ana
- ~lanstvo u Evropskoj uniji.
Da bi ispunila visoke standarde EU
u oblasti vladavine prava i za{tite
ljudskih prava, Srbija mora da
iskoristiti ovu priliku i adekvatno
odgovori na nasle|e svoje nedavne
pro{losti, tokom koje su re`im
Slobodana Milo{evi}a i institucije pod
njegovom kontrolom bile ume{ane u
neke od najzloglasnijih zlo~ina u
Evropi od kraja Drugog svetskog rata.
S obzirom na pro{lost Srbije, Evropska
Bolje ne
po~injati nego
stati na pola.
Latinska izreka
6
Foto: FoNet AP
Iz jednog drugog ugla, uklju~ivanje tranzicione pravde u pristupne pregovore sa
Srbijom va`no je i za samu Uniju, s obzirom da ona ve} neko vreme intenzivno radi na razvoju sveobuhvatne politike tranzicione pravde. Pored toga, EU ima izuzetno va`nu ulogu i u obezbe|ivanju podr{ke za procese tranzicione pravde u
ostatku sveta, i trebalo bi da po~ne od primene ove politike u sopstvenim procesima EU integracije. To bi istovremeno poslalo i jasan signal o su{tinskim stavovima EU. [tavi{e, te{ko je zamisliti da EU mo`e efektivno da zastupa te principe u dr`avama koje nisu ~lanice EU, poput zemalja „arapskog prole}a“ na primer - ukoliko oni nisu postavljeni kao prioritet na samom pragu Unije.
Srbija, ali i sve ostale balkanske dr`ave
mogu da ostvare pravdu kada to od njih jasno
zahteva Evropska unija
sama Evropska unija radi na
razvijanju sveobuhvatne politike
tranzicione pravde.
Srbija jeste ostvarila odre|eni
napredak na re{avanju nasle|a zlo~ina
iz perioda sukoba u biv{oj Jugoslaviji
(uklju~uju}i sukobe u Hrvatskoj i
Bosni i Hercegovini i sukob na
Kosovu), ali za to su primarno zaslu`ni
ulogu u zastupanju inicijativa
tranzicione pravde (poput Inicijative za
REKOM - kampanje za uspostavljanje
regionalne komisije za istinu koja bi
utvrdila sve ~injenice o `rtvama zlo~ina
po~injenih na teritoriji biv{e
Jugoslavije u periodu od 1991. do 2001.
godine). [tavi{e, njihovo neumorno
zagovaranje je na kraju i dovelo do
pokretanja brojnih procesa za ratne
zlo~ine pred Vi{im sudom u Beogradu,
uklju~uju}i i procese protiv srpskih
dr`avljana okrivljenih za zlo~ine
po~injene van granica Republike
Srbije. U mnogim od pokrenutih
procesa, podr{ka koju su te
organizacije civilnog dru{tva pru`ile
svedocima iz Hrvatske, Bosne i sa
Kosova bila je klju~na za njihovo
uspe{no okon~anje.
Drugi bitan pozitivni korak
napravljen je potpisivanjem
sporazuma tu`ilaca za ratne zlo~ine iz
Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske,
kojim je omogu}ena me|udr`avna
saradnja u istrazi i procesuiranju
ratnih zlo~ina. Iako ova postignu}a ne
bi trebalo osporavati, Vlada Srbije
mora da uradi jo{ puno toga kako bi
demonstrirala iskrenu privr`enost
pravi~nom i odgovornom suo~avanju
sa zlo~inima iz pro{losti i
obezbe|ivanju pravde za sve `rtve.
Inicijalni napredak u procesuiranju
ratnih zlo~ina prate i neki veoma
ozbiljni problemi koji se ti~u
zastra{ivanja svedoka i uticaja
politi~kih faktora na pokrenute
procese. Na primer, Nata{a Kandi},
uva`eni borac za ljudska prava, koja je
doskoro podr`avala i pomagala rad
Tu`ila{tva, nedavno je javno optu`ila
kancelariju tu`ioca da zastra{uje
za{ti}ene svedoke. Pre toga je i sud u
Londonu ukinuo nalog za hap{enje
jednog biv{eg bosanskog zvani~nika uz obrazlo`enje da je nalog politi~ki
motivisan. Pored toga, primetan je i
PRAVO DANAS /// p o n e d e l j a k , 2 . j u n 2 0 1 4 .
Kisela voda
vra}ena u
sudnice
Dragoljub Todorovi}
advokat
upadljiv nedostatak volje Tu`ila{tva za
ratne zlo~ine da otvori ili adekvatno
podr`i istrage o postupcima nekih vi{ih
zvani~nika biv{eg re`ima koji su u
presudama Me|unarodnog krivi~nog
suda za biv{u Jugoslaviju dovedeni u
vezu sa ratnim zlo~inima. Sve to su
veoma zabrinjavaju}i pokazatelji za one
koji su polagali ili pola`u nade u
kapacitet i spremnost srpskog
pravosu|a da procesuira ratne zlo~ine u
skladu sa me|unarodnim standardima.
EU nikako ne bi smela
da propusti priliku da
u potpunosti integri{e
tranzicionu pravdu u
pristupne pregovore
sa Srbijom
ignori{u ne samo `rtve zlo~ina srpskih
snaga koje ne `ive u Srbiji, ve} i brojni
gra|ani Srbije, poput porodica
nestalih u slu~aju [trpci. Sve to zaista
ne {alje signal da je Srbija spremna da
se pridr`ava me|unarodnih principa
koji uspostavljaju pravo `rtve na sudsku
za{titu i reparaciju.
U reformi bezbednosnog sektora i
dr`avnih institucija Srbije mnogo toga
tek treba da bude ura|eno. Brojni
pojedinci na visokim polo`ajima u
KO JE TOLBERT
Dejvida Tolberta (58) je za zamenika glavne tu`iteljice Ha{kog tribunala 30. avgusta 2004. imenovao tada{nji generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan. Pre dolaska u Hag bio je izvr{ni direktor Pravne inicijative za srednju Evropu i Evroaziju Ameri~kog udru`enja pravnika (ABA CEELI). Du`e od ~etiri godine radio je kao {ef kabineta biv{e predsednice Tribunala Gabriele Kirk Mekdonald i
kao vi{i pravni savetnik u Sekretarijatu Tribunala. Bio je i {ef generalne pravne slu`be Agencije za
pomo} i rad Ujedinjenih nacija (UNRWA) u Be~u i u Gazi. Predavao je me|unarodno pravo i ljudska
prava na postdiplomskim studijama u Velikoj Britaniji, a radio je i kao advokat u SAD. Specijalnost mu
je me|unarodno pravo. Pokrenuo je pitanje nasle|a Ha{kog tribunala. Doktorat pravnih nauka stekao je na Univerzitetu u Severnoj Karolini.
Celokupna situacija ne izgleda mnogo
bolje ni na nekim drugim frontovima
koji su va`ni za utvr|ivanje
odgovornosti za po~injene zlo~ine i
pru`anje podr{ke `rtvama. Reparacije za
`rtve zlo~ina koje su po~inile srpske
snage ~ak se i ne nalaze na dnevnom
redu. [tavi{e, zakon koji ure|uje prava
`rtava na reparaciju datira jo{ iz
vremena Milo{evi}eve vlasti, i predvi|a
reparacije samo za `rtve "napada
neprijateljskih snaga". Na taj na~in se
biv{em re`imu jo{ uvek imaju sna`an
uticaj na rad dr`avnih institucija. Jedan
od najflagrantnijih primera toga je
teku}e anga`ovanje biv{ih pripadnika
zloglasne Jedinice za specijalne operacije
(JSO) u Odeljenju za za{titu svedoka,
zadu`enog, izme|u ostalog, i za
bezbednost svedoka zlo~ina u procesima
protiv pripadnika te iste JSO. Kakvu
za{titu, i kakvu pravdu uop{te mogu da
o~ekuju `rtve i svedoci od institucija u
kojima su anga`ovani takvi ljudi?
Jasno je da Srbiju u tim oblastima ~eka
jo{ puno te{kog posla, me|utim, nije
realno o~ekivati da ga ona obavi sama,
bez pritiska i podr{ke EU. Uporedo s tim
kontinuirana podr{ka EU Inicijativi za
REKOM veoma je dobrodo{la, ba{ kao i
jezik podr{ke pokrenutim su|enjima za
ratne zlo~ine kori{}en u Izve{taju o
napretku Srbije u procesu priklju~ivanja
EU. U skladu s tim, EU nikako ne bi
smela da propusti priliku da u potpunosti
integri{e tranzicionu pravdu u pristupne
pregovore sa Srbijom. To pitanje je
veoma va`no, i za Srbiju i za samu EU.
Razlozi za to su o~igledni: EU je ranije
ve} bila u takvom polo`aju - njena
politika uslovljavanja evrointegracija
saradnjom sa Ha{kim tribunalom bila je
glavni katalizator u procesu izru~ivanja
optu`enih Tribunalu, a time i izvo|enju
po~inilaca pred lice pravde. Takva
politika je pokazala da Srbija, ali i sve
ostale balkanske dr`ave mogu da
ostvare pravdu kada to od njih jasno
zahteva Evropska unija.
Autor je biv{i zamenik
glavne tu`iteljke Ha{kog tribunala
Karle del Ponte
(Preuzeto iz biltena
Fonda za humanitarno pravo Kroz pristupanje ka pravdi)
Krvnik u depresiji
"Pod blagotvornim uticajem ju`nog
podneblja", u Italiji je ne samo potpuno ozdravio nego i do{ao do
"jednog stepena vi{e intelektualne i
moralne snage". Bio je "po{tovan i
omiljen kod svih". ^ak i kada je, po
izbijanju rata, poslovno propao i bio
PRAVO
impress
interniran kao podanik neprijateljske
dr`ave, u`ivao je "za{titu i, zbog svojih kvaliteta, poverenje i hleb kod
jednog od najvi{ih politi~kih velikodostojnika te zemlje". Ipak, zao{travanje sukoba izme|u Italije i
Kraljevine SHS dovelo je do
Fuksovog progonstva i vra}anja u
domovinu.
U Sloveniju se vratio 1920. godine,
prvo u Metliku, da bi se zatim stalno
nastanio na adresi: Maribor
(Kr~evina), Praprotnikova ulica 142.
D`elati
(17)
Po povratku je ponovo zapao u depresiju, prouzrokovanu pre svega
materijalnom bedom. Njegove brojne molbe za zaposlenje ostajale su
bez uspeha, pa ~ak i bez odgovora. A
kada bi i na{ao posao, od plate nije
mogao da `ivi: "zloupotrebljen u svojoj bedi i iskori{}avan od strane
poslodavca s mese~nom platom od
275 dinara, usled velikog napora sam
postao telesno slab i du{evno
poti{ten".
I_A
izvor:smrtnakazna.rs
Foto: Stanislav Milojkovi}
Li~ni stav
O
vih dana izabrani su predsednici sudova u Srbiji
(ukupno 141). Skoro punih pet godina sudovima su
rukovodili vr{ioci du`nosti. Istovremeno sa izborom
krenula je i rasprava o kriterijumima za izbor i ocenu
rada sudija i tu`ilaca. S obzirom na ogromnu
konkretnu vlast koju imaju sudije i kako se njihove odluke ti~u
slobode, imovine i morala gra|ana, porodica i ~itavih
dru{tvenih grupa, sudije pored stru~nosti, efikasnosti i
kvaliteta rada moraju biti autenti~ne li~nosti. Moraju imati
smisao za neutralnost, nepristrasnost i apsolutnu
objektivnost, zatim ose}aj za razli~itost, dijalo{ki diskurs,
po{tovanje ravnopravnosti u~esnika u postupku. Sudija je
du`an da obezbedi fer i pravedno su|enje uz apsolutno
po{tovanje zakonske procedure. U tom smislu sudija mora
potisnuti svaku svoju li~nu frustraciju, sujetu, rigidnost,
karijerizam, treniranje strogo}e.
Me|utim, srpske sudije u zna~ajnom broju pokazuju
animozitet prema advokatima (koji su ina~e ravnopravni
u~esnici u postupku), favorizuju tu`ila~ku stranu i nekriti~ki
prihvataju stavove iz optu`nice, vi{e promovi{u sebe, uvode
red u sudnici i treniraju strogo}u nego {to raspravljaju o
Srpske sudije u zna~ajnom broju
pokazuju animozitet prema
advokatima, favorizuju tu`ila~ku
stranu i nekriti~ki prihvataju
stavove iz optu`nice
predmetu su|enja. Stari i ~uveni advokat pokojni Strugar je
na primedbu mladog kolege sa kojim je zajedno branio da u
spisima nema dokaza rekao: "Kako nema, a optu`nica."
Najkarakteristi~niji primer nesudijskog pona{anja,
bahatosti, rigidnosti, li~ne promocije i krajnjeg animoziteta
prema advokatima je nekada{nji sudija Specijalnog suda, v.d.
predsednika Vi{eg suda u Beogradu i sada{nji sudija
Apelacionog suda:
- tra`io je da se zabrani ulazak advokata u restoran
Specijalnog suda jer ne mo`e da sedi sa advokatima u istom
restoranu (restoran ina~e dr`i privatnik);
- kao v.d. predsednika Vi{eg suda zabranio je da advokati
unose mineralnu vodu u sudnicu Specijalnog suda;
- poziva policiju da paukom odnosi automobile advokata
nedozvoljeno parkirane u blizini Specijalnog suda, ali izvan
slu`benog parkinga suda;
- zabranjuje izlazak advokata iz sudnice dok njegov izlazak
ne proprate ustajanjem;
- ne dozvoljava da se svedoci oslovljavaju sa gospodine niti
po njihovim zanimanjima (doktore, generale, profesore);
- li~no se obra}a svedoku prvo prezimenom u anahronom
vokativu (na primer: svedo~e Dra{kovi}u Vu~e);
- jedno vreme formalno je imao tri funkcije: sudija
Specijalnog suda (to je sud na nivou Republike Srbije), v.d.
predsednika Vi{eg suda u Beogradu (u ~ijem sastavu je
Specijalni sud) i sudija Apelacionog suda. Imao je platu koja je
bila najvi{a od te tri funkcije;
- u svojstvu v.d. predsednika Vi{eg suda postavio je
svoju `enu za predsednika Vanraspravnog ve}a
(kolokvijalno: Kv ve}a).
Srbiji su potrebne sudije i predsednici sudova sa li~nim
svojstvima dijametralno suprotnim navedenom primeru. U
tom pravcu predstavlja ohrabrenje odluka novog
predsednika Vi{eg suda koji je odobrio advokatima da
koriste kiselu vodu u sudnici.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Pravo Danas
03.06.2014.
utorak, 3. jun 2014.
TEMA NEDELJE: ZA[TO STRU^NA JAVNOST NIJE ZADOVOLJNA
NOVIM ZAKONIKOM O KRIVI^NOM POSTUPKU (ZKP)
Milan [kuli}, profesor Pravnog fakulteta, govori za Danas Pravo
Puno neustavnosti u ZKP-u
RAZGOVOR
Beograd - Puno je neustavnosti u
novom Zakoniku o krivi~nom
postupku (ZKP). Na{ sada{nji Ustav je
pisan uz svest o na{oj vi{edecenijskoj
pravnoj tradiciji, od koje se sada
odustaje. Ustav Srbije, u ~lanu 32,
garantuje pravo gra|anima da im sud
raspravi o osnovanosti optu`be, a ne
da samo omogu}i da o tome stranke
raspravljaju pred pasivnim sudom,
{to zna~i da je osnovna koncepcija
ZKP-a protivna Ustavu. Sada se
istraga pokre}e naredbom javnog
tu`ioca, na koju `alba nije dozvoljena,
a Ustav garantuje pravo gra|anima da
sud odlu~i o osnovanosti sumnje koja
je bila razlog za pokretanje krivi~nog
postupka. Ovo su vrlo krupne
koncepcijske protivustavnosti, ali ima
u novom ZKP-u i ~itav niz drugih
normi koje su potencijalno neustavne,
kao {to je ve} ~uvena mogu}nost da se
listinzi telefonskih razgovora
pribavljaju i bez odluke suda. Neki
Dobro je {to
novi ZKP
donekle
zaista
rastere}uje
sud, ali,
na`alost, u
isto vreme
`estoko
optere}uje
javnog
tu`ioca
- Ako bi do{lo do zna~ajnije
intervencije Ustavnog suda, to bi
potencijalno moglo da ugrozi dokaze
koji su prethodno pribavljeni na
neustavan na~in, pa tu treba biti veoma
oprezan. Zato se u praksi ve} i
prethodno, pre promena ZKP-a,
odustalo od pribavljanja "listinga"
telefonskih razgovora bez odluke suda.
Interesantan je primer Hrvatske, ~iji
ZKP puno li~i na na{, a ~ijih je vi{e od
50 odredbi ogla{eno neustavnim.
Mo`da su na{i zakonopisci, a na ~elu
tada{nje radne grupe je bila ministarka
pravde Sne`ana Malovi}, koristili
hrvatski primer, ali je sada, ako je to
neka uteha, Hrvatska iskoristila
planirane promene na{eg ZKP-a.
neposredno ispitaju, potpuno
nezamisliva u SAD, kao i u ve}ini
demokratskih tipova krivi~nih
postupaka. Bez razloga se odustalo od
na~ela istine u krivi~nom
postupku, a istovremeno se,
kao i ranije, omogu}ava
podno{enje `albe zbog
pogre{no ili nepotpuno
utvr|enog ~injeni~nog
stanja. A {ta je drugo
takvo ~injeni~no
stanje nego neistina?
Dakle, paradoksalno
 [ta su osnovne mane novog
ZKP-a, koji je u sudsku praksu
uveo koncept tu`ila~ke istrage,
te sada tu`ioci, umesto
sudija, imaju glavnu ulogu u
postupku?
- Osnovna mana novog
ZKP-a je {to njegovi
O PRIZNANJU KRIVICE
Za prvih {est meseci primene ZKP-a broj sporazuma o priznanju krivice porastao je za deset odsto. O~ekujete li da
}e ovaj procenat i dalje rasti?
- Ukupan broj sporazuma je i ranije bio veoma mali, a kada
se mali broj pove}a za bilo koji procenat, bilo da je to 10 odsto ili ~ak 100 odsto, pa i znatno vi{e, to ipak ostaje mali broj.
Iz mnogo razloga ne treba o~ekivati ~uda od sporazuma o priznanju krivi~nog dela u na{im uslovima i, iako je taj institut koristan za neke situacije, on
ne mo`e sam po sebi da bude re{enje za bitnije pove}anje efikasnosti krivi~nog postupka, niti bi ~ak i bilo po`eljno da se kod nas, poput, na primer, slu~aja kakav je u SAD, ono {to bi moralo da bude pravilo, a to je klasi~no su|enje, bude u praksi svedeno na izuzetak
razlozi za isklju~enje javnosti na
glavnom pretresu, kao i za pretresanje
stana bez naredbe suda, tako|e su
potencijalno protivustavni, ocenjuje
za Danas Milan [kuli}, profesor
Pravnog fakulteta u Beogradu.
 Pominje se da ~ak 50 ~lanova
ZKP-a nije u skladu sa Ustavom. [ta
}e se desiti nakon intervencije
Ustavnog suda?
Isti se prekr{aj
ne mo`e dva
puta kazniti.
Latinska izreka
8
Foto: Stanislav Milojkovi}
tvorci nisu shvatili da nije mogu}e
sistem sudske istrage preslikati na
novi koncept tu`ila~ke istrage, jer nisu
isto sudija i javni tu`ilac. Sada je, kao i
ranije, mogu}e svaki dokaz iz istrage
koristiti i neposredno na glavnom
pretresu, ali to sada vi{e nisu sudski
dokazi, ve} dokazi javnog tu`ioca,
odnosno stranke, a to je suprotno
pravi~nom vo|enju postupka. Na{
novi postupak stoga nije neki
"ameri~ki" krivi~ni postupak, jer je on
iz SAD preuzeo samo neke formalnokozmeti~ke elemente, kao {to je, na
primer, unakrsno ispitivanje svedoka
na glavnom pretresu, ali je ovakva
mogu}nost kori{}enja nesudskih
dokaza, tj. iskaza datih javnom tu`iocu
ili ~ak policiji, na glavnom pretresu,
umesto da se svedoci pred sudom
je da se omogu}ava ukidanje presude
iz tog razloga, a u isto vreme se sudu
ne omogu}ava da bude dovoljno
dokazno aktivan da bi utvrdio
potpuno i ta~no ~injeni~no stanje.
 A prednosti?
- Na`alost, vrlo je malo prednosti
novog ZKP-a, a puno vi{e ozbiljnih
mana. Na primer, dobro je {to se
omogu}ava {ira primena na~ela
oportuniteta krivi~nog gonjenja.
Dobra strana je {to novi ZKP donekle
zaista rastere}uje sud, ali, na`alost, u
isto vreme `estoko optere}uje javnog
tu`ioca. Razumljivo je {to su javni
tu`ioci tvrdili da su potpuno spremni
za novi ZKP, jer ih iskustvo u~i da bi
svaka suprotna tvrdnja mogla da se
pogre{no protuma~i kao nekakva
"sabota`a" za primenu novog i
navodno modernog Zakonika ili da bi
im se moglo prebaciti da su lenji i
nesposobni. Nije problem da se
pro~ita, pa i nau~i nov zakon.
Druga je stvar da li postoje
potrebni kadrovski i tehni~ki
uslovi, prostorije, oprema,
sredstva i sli~no. Puno je
ulo`eno u obuku
pravosudnih kadrova i u
tom su pogledu zna~ajnu
ulogu odigrale donacije iz
inostranstva, ali obuka sama
po sebi nije dovoljna.
 Evidentno je da je ZKP
usporio postupke umesto
da ih ubrza. Za{to?
- Kao i najve}i
deo na{e teorije,
ali i dobar deo
prakse, jo{ sam
znatno ranije
ukazivao da }e
se to desiti. @ao
mi je {to su
kriti~ari novog
koncepta bili u
pravu, jer takvo
stanje nije
dobro ni za
pravni sistem,
ali ni za
gra|ane. Novi
koncept krivi~nog
postupka nije
prose~an krivi~ni
postupak u~inio br`im,
ve} ga je naprotiv usporio.
Mo`da neko o~ekuje da je to
normalno zbog perioda
navikavanja na nova pravila, ali ~ak i
da je tako, te{ko je da }e se i u
budu}nosti dobiti neki bitno br`i
prose~an postupak, a potpuno je
sigurno da }e prose~an krivi~ni
postupak biti dosta skuplji nego do
sada, a u isto vreme i su{tinski
nepravi~an.
 Da li je sada sud u istrazi
rastere}en?
- Iako istragu vodi javni tu`ilac, to
ne zna~i da je sud u istrazi bitno
rastere}en, jer ve} ste~eno iskustvo
pokazuje da se istra`ne sudije samo
"transformi{u" u sudije za prethodni
postupak i, osim toga, oni ni{ta drugo
u sudu ne rade, {to zna~i da "brojno
stanje" u sudu ostaje isto, a u isto
vreme je potrebno pove}ati broj
PRAVO DANAS /// u t o r a k , 3 . j u n 2 0 1 4 .
zamenika javnih tu`ilaca. Istraga je
veoma komplikovano regulisana, a njoj
prethodi predistra`ni postupak, koji se,
kao i istraga, vodi na nivou istog,
najni`eg stepena sumnje - osnova
sumnje, {to predstavlja nepotrebno
"rastezanje" krivi~nog postupka. Toga
ima u daljim fazama postupka.
 Kao na primer?
- Na primer, pripremno ro~i{te je ve}
pokazalo velike nedostatke i doprinelo je
odugovla~enju krivi~nog postupka u
takozvanom Specijalnom sudu, a
uvo|enje sistema osnovnog i unakrsnog
ispitivanja svedoka ve} dovodi do
"maratonskog" ispitivanja svedoka, gde
ta dokazna radnja traje i desetak puta
du`e nego {to bi trajala da iskaz uzima
sud, uz mogu}nost da stranke
postavljaju pitanja.
 Postoji i problem nedostatka
tu`ilaca? ^ini se da mesto tu`ioca nije
primamljivo za sudije.
- O~igledan je "manjak" javnih
tu`ilaca, {to nije lako da se re{i. Nije
mogu}e javne tu`ioce vaditi kao "ze~eve
iz {e{ira". Vi{e puta sam govorio da je
na{a sada{nja javno-tu`ila~ka
organizacija u preteranoj meri
hijerarhijski ustrojena, da skoro
Ministarstvo pravde za ovu i narednu godinu
planiralo radove na pravosudnim objektima
Prvi osnovni sud od
jula na novoj adresi
Beograd - Prvi osnovni sud se u julu seli
iz Ustani~ke ulice na novu adresu - u
zgradu „Aeroin`injeringa“ na Bulevaru
Nikole Tesle, na Novom Beogradu. U
Ministarstvu pravde za Danas ka`u da
radovi na sanaciji i adaptaciji uveliko
traju i da }e, nakon zavr{etka, zgrada
biti opremljena u skladu sa svim standardima potrebnim za funkcionisanje
pravosudnih organa. Kako navode, nakon preseljenja u novu zgradu stvori}e
se uslovi za nesmetani rad najmanje
670 ljudi - sudija, zapisni~ara, saradnika i pomo}nika, pripravnika.
Osim ovih, u Ministarstvu pravde
su za ovu i narednu godi-
urednik dodatka Pravo
FENOMENI
U
senci katastrofalnih poplava koje su zahvatile na{u
zemlju, srpsko pravosu|e je po ko zna koji put nadma{ilo
samo sebe i opet doseglo "zvezdane trenutke besmisla".
Ni srpski mediji zablenuti u silikonsko-tabloidnu stvarnost
nisu videli slu~aj na kojem se odslikava sva beda jedne
dr`ave i njenog nazovi institucionalnog sistema.
Ovaj put re~ je o presudi beogradskog Apelacionog suda, koji
je pravosna`no oslobodio biv{eg direktora Grme~a Rajka
Un~anina i jo{ troje rukovodilaca te fabrike optu`bi da su
odgovorni za eksploziju u fabrici Grme~ 23. juna 1995. godine,
kada je poginulo 11 radnika i jo{ 10 te{ko povre|eno. Ako se
pitate gde je zapelo, zapelo je kod sudskih ve{taka koji nisu
precizno, pouzdano i saglasno mogli da se izjasne o uzrocima
paljenja sme{e na dvovaljku i eksplozije, usled nedostatka
materijalnih dokaza.Tako su uzroci paljenja sme{e i potom
eksplozije ostali neutvr|eni. Samim tim, nisu mogli biti
"nedvosmisleno utvr|eni eventualni propusti okrivljenih u vezi sa
tim uzrocima".
Dakle, za nesre}u u Grme~u, kada je 11 porodica zavijeno u
crno, bar tako tvrde sudije Apelacionog suda u Beogradu, niko nije
odgovoran. Sude}i po "pravnim" shvatanjima doma}ih sudija,
Osim sanacije i rekonstrukcije zgrada u Beogradu, u Ministarstvu pravde planiraju i radove {irom Srbije. Tokom ove i slede}e godine
vr{i}e se, pored ostalog, sanacija i adaptacija
Prekr{ajnog suda u [apcu, otklanja}e se posledice zemljotresa na zgradi Osnovnog suda
u Kraljevu, gradi}e se potpuno nova zgrada za
Prekr{ajni sud u Ra{koj, sanira}e se zgrada
Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, a planirana je i rekonstrukcija i dogradnja Osnovnog
suda u Lazarevcu.
Foto: Aleksandar Veljkovi}
nu planirali i druge radove na objektima u kojima su sme{teni sudovi i tu`ila{tva. Naime, krajem godine bi trebalo
da po~nu radovi na rekonstrukciji i
adaptaciji objekta u Katani}evoj ulici u
Beogradu, gde se nekada nalazio Vojnotehni~ki institut. Prema sada{njim
planovima, u zgradu u Katani}evoj je
planirano da se smeste Drugi osnovni
sud u Beogradu, Drugo osnovno javno
tu`ila{tvo, Apelaciono javno tu`ila{tvo,
zatim Republi~ko javno tu`ila{tvo, kao i
Dr`avno ve}e tu`ilaca.
- Izrada tehni~ke dokumentacije je u
zavr{noj fazi, nakon ~ega }e se, posle
pribavljanja gra|evinske dozvole, pri-
stupiti javnoj nabavci za izbor izvo|a~a
radova - navode u Ministarstvu pravde.
Za drugu polovinu 2015. godine planirana je rekonstrukcija i adaptacija beogradske Palate pravde.
- Zavr{ena je izrada potrebne tehni~ke dokumentacije rekonstrukcije i
adaptacije objekta u Savskoj ulici. U toku je tehni~ka kontrola glavnih projekata i dobijanje neophodnih saglasnosti
nadle`nih ustanova. Ipak, radovi na Palati pravde ne mogu se vr{iti dok se ne
zavr{i rekonstrukcija zgrade nekada{njeg Vojnotehni~kog instituta u Katani}evoj - obja{njavaju za Danas u Ministarstvu pravde.
B. Karovi}
D`elatova osveta
Na{av{i se u takvoj situaciji, Fuks je
odlu~io da konkuri{e za krvnika.
Kao glavni motiv je naveo
sopstvenu mizantropiju. Mr`nja
prema ljudima se, ka`e, kod njega
javila kao odgovor na nepravde i
zlostavljanja koje je u `ivotu od ljudi
Aleksandar Rokni}
RADOVI I [IROM SRBIJE
Bez razloga se
odustalo od na~ela
istine u krivi~nom
postupku
podse}a na vojsku, ali to ne zna~i da je
mogu}a "prekomanda". Naro~ito nije
jednostavno da sudije "dodirom
~arobnog {tapi}a" postaju javni tu`ioci.
Sudija se ne mo`e "primorati" da
promeni svoj karijerni put. Njemu
Ustav i zakoni garantuju kako stalnost,
tako i nepremestivost u okviru sudstva,
a potpuno je nezamislivo da mimo
svoje volje postane zamenik javnog
tu`ioca. To je mogu}e samo uz
saglasnost sudija, ali je pravno-tehni~ki
prili~no komplikovano, jer bi sudija
morao prvo da na svoj zahtev bude
razre{en, a da on u regularnoj proceduri
bude biran za zamenika javnog tu`ioca.
Tako ne{to bi zahtevalo i dosta
vremena, a njega ina~e nema puno.
Boban Karovi}
Zaboravljene
`rtve
pretrpeo. "Moja se psiha usled ovih
patnji toliko izmenila da sam
izgubio svaku tanko}utnost i sve
~ovekoljubive obzire prema
ljudskom rodu. Obuzima me
mr`nja prema ljudskoj vrsti". I zato:
"Zadovoljenje ho}u da na|em u
tome da se osvetim i pomognem
pripadnicima ljudskog dru{tva na
putu ka zaslu`enoj smrti. Dakle,
ho}u da postanem d`elat u slu`bi
dr`ave SHS". D`elatska slu`ba je
D`elati
(18)
idealna prilika da se mizantrop
neka`njeno sveti ljudskom rodu:
"Ho}u da poslednje godine svog
`ivota `ivim na slobodi a ne u
zatvoru, gde bih mogao da dospem
zbog svoje nestrpljivosti ako bih
izvr{io samovoljnu osvetu nad
`ivotom nekog ~oveka, i stoga ho}u
da ~ekam da mi se da prilika kako
bih zakonitim putem izvr{io osvetu
nad ljudskim dru{tvom."
I_A
izvor:smrtnakazna.rs
Za nesre}u u Grme~u,
kada je 11 porodica zavijeno u
crno, niko nije odgovoran
kada neko dobije batine motkom, odgovorna je motka! Ili kao {to
je autora ovih redova svojevremeno premlatila policija,
odgovorne su policijske palice i policijske ~izme koje su ga {utirale!
To je prava slika "reformisanog" srpskog pravosu|a. Neznanje,
ignorancija i strah od vlasti i poslu{ni{tvo dana{njeg i tada{njeg
srpskog pravosu|a do`ivljavaju potpunu renesansu.
Da se vratimo slu~aju Grme~, slu~aju koji ova dr`ava uporno
poku{ava da zata{ka. U optu`nici beogradskog Okru`nog javnog
tu`ila{tva iz avgusta 1995, navodi se da je u maju iste godine u
"Grme~u" pokrenuta proizvodnja gorivne trake kompozitnog
raketnog goriva, koja je dovela do eksplozije. Optu`eni su se
teretili da su organizovali proizvodnju gorivne trake, koja u sebi
sadr`i zapaljivu i potencijalno eksplozivnu komponentu, iako su,
po tu`iocu, znali da Grme~ u celini, kao i jo{ dva pogona nije
registrovan za proizvodnju zapaljivih i eksplozivnih materija.
Tako|e nisu prethodno obezbedili odgovaraju}e za{titne mere,
iako su to bili du`ni da u~ine, ali i da obu~e radnike za bezbedan
rad sa eksplozivnim materijama. Pojednostavljeno re~eno, dr`ava
je u civilnom pogonu Vinifleksa u fabrici Grme~, u kome se ina~e
proizvode topli podovi, odlu~ila da pravi raketno gorivo. List
Vreme je tada pisao da je dr`avni vrh - Slobodan Milo{evi} i
Dr`avna bezbednost Srbije, na ~ijem ~elu se tada nalazio Jovica
Stani{i}, odlu~io da pravi raketno gorivo, jer je SR Jugoslavija, po
raspadu SFRJ i zbog havarije koja se nekoliko meseci ranije desila u
fabrici namenske u Lu~anima, ostala bez mogu}nosti proizvodnje
raketnog goriva. Po{to jedino Grme~, na ~ijem ~elu je tada bio
Rajko Un~anin, potpredsednik SPS-a, a danas odlukom Vlade
Srbije od februara 2013. i predsednik Skup{tine akcionara
Galenike, ima ma{inu dvovaljak, odlu~eno je da se raketno gorivo
proizvodi u civilnoj fabrici. To se zavr{ilo tragi~no, kao {to znamo.
Mislite li da }e se za nekog od sudija u tom dugogodi{njem
lancu su|enja postaviti pitanje odgovornosti? Ili da li }e mo`da
same sudije ili ministar pravde to da urade na sednici Visokog
saveta sudstva? Te{ko...
U eksploziji u "Grme~u" `ivote su izgubili radnici - Gojko
\ukanovi}, Branko Jovanovi}, Petar Rot, @ivorad Stefanovi},
Dragan Velji}, Borivoje Stojisavljevi}, Goran Maslakovi}, Ivica Pe{i},
Zdravko Stan~i}, Vojislav Mu~ibabi} i Ljubi{a Ivi}. Tek da se zna da
nisu brojke, nego ljudi.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
9
Pravo Danas
04.06.2014.
sreda, 4. jun 2014.
TEMA NEDELJE: ZA[TO STRU^NA JAVNOST NIJE ZADOVOLJNA
NOVIM ZAKONIKOM O KRIVI^NOM POSTUPKU (ZKP)
Stanko Bejatovi}, profesor kragujeva~kog Pravnog
fakulteta, govori za Danas Pravo
Novi ZKP zako~io istragu
RAZGOVOR
Sporazum o
priznanju
krivi~nog
dela je
izuzetno
zna~ajan
instrument
Beograd - Nezadovoljstvo tu`ilaca,
sudija i advokata, kao klju~nih
subjekata prakti~ne primene Zakonika
o krivi~nom postupku (ZKP), po mojoj
oceni, jeste neminovna posledica
nekvalitetnog teksta nemalog broja
normi novog ZKP-a, te ~itavog niza
poprili~no komplikovanih, nejasnih i
me|usobno protivre~nih re{enja. Ta
re{enja ne samo da odstupaju od
na{e dosada{nje pravne tradicije ve}
predstavljaju i poprili~no neuspe{nu
kombinaciju elemenata na{eg
tradicionalno kontinentalnog i
anglosaksonskog pravnog sistema,
ocenjuje za Danas Stanko Bejatovi},
profesor Pravnog fakulteta u
Kragujevcu.
njegovom braniocu da u predlo`enom
sporazumu dogovore samo "raspon
kazne ili druge krivi~ne sankcije". S
obzirom na ovakvu formulaciju mo`e
se zaklju~iti da se stranke mogu
 Koja su dobra re{enja
novog ZKP-a?
- Na primer,
sporazum o priznanju
krivi~nog dela. To je
izuzetno zna~ajan
instrument
efikasnosti krivi~nog
postupka. Rezultati
PRAVNA NEJEDNAKOST
Kada je re~ o pravima okrivljenog u istrazi, pa`nju zaslu`uje jo{
jedna ~injenica. Prakti~na realizacija datih prava osumnji~enom u
istrazi - na primer prikupljanje dokaza i materijala u korist
odbrane - isklju~ivo zavisi od njegovih materijalnih mogu}nosti,
{to dovodi do njihove pravne nejednakosti, smatra Bejatovi}.
su ve} vidljivi, i zato
ga treba pozdraviti.
 A lo{a re{enja?
- Novi ZKP sadr`i re{enja koja nisu
u saglasnosti sa razlozima njegovog
ozakonjenja. Jedno od re{enja koje je u
celosti u suprotnosti sa njegovom
prirodom i koje, ako se primenjuje, ne
mo`e biti u funkciji efikasnog
re{avanja krivi~ne stvari, jeste odredba
koja dozvoljava tu`iocu, okrivljenom i
Pravo se
stara o
pravi~nosti.
Latinska izreka
8
sporazumeti samo o rasponu kazne, a
da se sudu prepusti da u okviru
"dogovorenog raspona" izrekne
konkretnu meru kazne. Ovakva
mogu}nost ne samo da je
kontradiktorna nekim drugim
odredbama ve} neminovno name}e i
pitanje: kako sud mo`e prihvatiti
sporazum u kojem je u pogledu
krivi~ne sankcije dogovoren samo
raspon kazne? Koja se kazna u takvim
slu~ajevima izri~e u presudi kojom je
prihva}en sporazum? Pored ovog, ako
se prihvati - a to je mogu}e - da sud u
slu~ajevima kada je u sporazumu
dogovoren samo raspon kazne mo`e
slobodno izre}i bilo koju meru kazne u
okviru "dogovorenog raspona", onda se
mora postaviti i pitanje kako sud mo`e
izre}i bilo koju kaznu, tj. odrediti meru
odre|ene vrste kazne ako uop{te nije
izvodio dokaze koji se ti~u propisanih
okolnosti kao parametara
odmeravanja kazne. Takva mogu}nost
je vi{e nego nelogi~na. Ako se po
ugledu na neka zakonska re{enja
anglosaksonskog pravnog sistema
`elela predvideti mogu}nost da se
stranke dogovore samo o rasponu
kazne, a da se sudu prepusti da, u
slu~aju prihvatanja sporazuma, u
okviru tog raspona izrekne
konkretnu meru kazne, onda se
morala propisati i obaveza suda da
izvede dokaze na osnovu kojih }e
utvrditi ~injenice od kojih zavisi
konkretna mera kazne, a onda to
vi{e nije ono {to treba da se postigne
ovim jednim tako va`nim institutom.
Takvim re{enjem se name}e
ne{to {to upravo treba da
se izbegne
primenom
sporazuma.
 Kako
ocenjujete
primenu
tu`ila~ke istrage?
Da li se njeno
uvo|enje
pokazalo kao
dobar potez?
- Na~elno
posmatrano, jedno
od dobrih re{enja
novog ZKP je
napu{tanje
sudskog i prelazak
na tu`ila~ki
koncept istrage.
Zaista sam duboko ube|en da tu`ila~ki
koncept istrage ima niz prednosti nad
sudskim konceptom. S obzirom na ovo,
treba pozdraviti stav na{eg
zakonodavca da napusti sudski koncept
istrage i da pre|e na tu`ila~ku istragu.
Me|utim, u vezi sa ovim obele`jem
novog ZKP posebno treba imati u vidu
~injenicu da tu`ila~ki koncept istrage
nije bezrezervno u funkciji koja se od
njega o~ekuje, pre svega u funkciji
efikasnosti krivi~nog postupka. Da bi
tu`ila~ki koncept istrage bio u funkciji
koja se od njega o~ekuje, on mora biti
razra|en na na~elima svojstvenim
ovom istra`nom konceptu.
 Da, ali je ~injenica da novi
koncept istrage nije ubrzao procese.
- Srbija, zapravo, nije dobila
tu`ila~ki koncept, ve} nekakav koncept
hibridne paralelne istrage. Nije dobila
koncept istrage koji je u funkciji njene
efikasnosti, kao osnovnog razloga
napu{tanja sudskog koncepta. Dobili
smo koncept istrage ~ije su odredbe u
direktnoj suprotnosti sa nemalim
brojem drugih odredaba ne samo ZKP
Treba staviti ta~ku
na desetogodi{nje
"lutanje" na{eg
zakonodavstva
ve} i Ustava. Dobili smo istragu bez
jasnih razgrani~enja ovla{}enja njenih
aktivnih subjekata. Ako se ovome doda
i ~injenica da u momentu po~etka
celovite primene ZKP-a nisu bili
obezbe|eni kadrovski, prostorni niti
tehni~ki uslovi za primenu novog
koncepta istrage, onda je vi{e nego
jasno da novi ZKP i po ovom pitanju
nije na nivou `eljenog. Sa svojim
re{enjima stvara brojne dileme,
probleme i nedoumice u sprovo|enu
istrage.
 Zajedni~ka ocena dela stru~ne
javnosti je da su novim ZKP-om
prava okrivljenog drasti~no
redukovana, odnosno da je on,
takore}i, li{en svih prava. Kako se
mo`e ~uti, okrivljeni nema nikakvo
pravno sredstvo protiv odluke o
sprovo|enju istrage, ~ak ne mora ni
da bude saslu{an, ne samo u po~etku,
da bi bila doneta naredba o
otvaranju istrage, nego u istrazi
uop{te... Kako to komentari{ete?
- Jedno od najspornijih re{enja kada
je re~ o novom konceptu istrage jeste
re{enje vezano za njeno pokretanje i
nemogu}nost bilo kakve kontrole lica
protiv kojeg se pokre}e istraga. Prema
re{enju ZKP-a, istraga se pokre}e
naredbom tu`ioca i protiv nje nema
mogu}nosti ni za kakvu kontrolu lica
protiv kojeg se pokre}e istraga. Uz ovo
re{enje na svojoj aktuelnosti dobija jo{
vi{e kada se dovede u kontekst sa jo{
dva tako|e vi{e nego diskutabilna
re{enja. Prvo, za pokretanje istrage
dovoljan je i najni`i stepen sumnje, tj.
onaj isti stepen sumnje koji se tra`i za
postupanje policije u predistra`nom
PRAVO DANAS /// s r e d a , 4 . j u n 2 0 1 4 .
postupku. Drugo, krivi~ni postupak sa
svim svojim implikacijama smatra se
pokrenutim dono{enjem naredbe o
sprovo|enju istrage. S obzirom na sve
ovo, mora se predvideti pravno sredstvo
protiv naredbe da se sprovede istraga.
Tu`ila~ki koncept
istrage ima niz
prednosti nad sudskim
konceptom, me|utim,
dobili smo hibrid
 Koji je izlaz iz ovakve situacije
na{eg krivi~nog postupka? [ta dalje
~initi?
- Septembra 2012. Ministarstvo
pravde je, sasvim opravdano, zvani~no
pokrenulo postupak na izradi Zakona o
izmenama i dopunama ZKP. Posle
nekoliko meseci rada dat je Nacrt
zakona, u kojem je, po mom mi{ljenju,
ukazano na puteve adekvatne
normativne razrade na~ina normiranja
na{eg krivi~nog postupka. Me|utim, sa
radom na tom projektu se stalo.
Mislim da sa tim radom treba {to pre
nastaviti. Zakon o izmenama i
dopunama ZKP od pre mesec dana nije
dovoljan. Da je neophodno nastaviti
rad na reformi na{eg krivi~nog
postupka, dodatno ukazuje i
dosada{nja osmomese~na celovita
primena Zakonika i podneseni izve{taj
Komisije Ministarstva pravde u vezi sa
ovom problematikom, koji ja, u
najve}em delu, podr`avam. Uspe{nim
okon~anjem rada na ovom projektu, a
za to, ~ini mi se, postoje velike {anse,
volja i spremnost resornog
ministarstva, bila bi stavljena ta~ka na
desetogodi{nje "lutanje" na{eg
zakonodavca u iznala`enju re{enja koja
su u funkciji osnovnog cilja reforme
kao celine. To je stvaranje normativne
osnove za potreban stepen efikasnosti
krivi~nog postupka uz puno
po{tovanje zagarantovanih sloboda i
prava njegovih u~esnika, {to nije slu~aj
sa trenutno va`e}im ZKP.
Boban Karovi}
Prvi put dojava o bombi u Privrednom sudu
Evakuisana zgrada na sat vremena
Beograd - Privredni sud u Beogradu u
Masarikovoj ulici ju~e je bio evakuisan
na sat vremena zbog la`ne dojave o
bombi, pa su su|enja i ostali postupci
morali da budu prekinuti. Portparolka
suda Gordana Vukovi} rekla je za
elektronske medije da je anonimna
dojava stigla oko 10 i 45, nakon ~ega su
zgradu napustili zaposleni i ljudi koji su
se zatekli u sudu.
Po{to je kontradiverzionom
kontrolom koju su izvr{ili pripadnici
posebne policijske jedinice utvr|eno da se
radi o la`noj dojavi, sud je nastavio sa
radom oko podne, dodala je ona. Ovo je
bilo prvi put da je je la`na dojava upu}ena
tom sudu, ali su zato anonimne dojave o
bombi ponovo u~estale u beogradskoj
Palati pravde u Savskoj ulici, u kojoj su
sme{teni svi krivi~ni sudovi i tu`ila{tva.
Ta sudska zgrada od po~etka ove
godine evakuisana je vi{e od deset puta.
Smatra se da su la`ne dojave bile naj~e{}e
tokom 2008. kada je Palata pravde bila
evakuisana i pregledana ~ak vi{e od 70
puta. Posledica ovih dojava je i odlaganje
su|enja. Palata pravde je vrlo frekventna
zgrada, gde dolazi veliki broj zaposlenih i
gra|ana, a samim tim je i provera kroz
takozvana kontradiverziona vrata,
donekle ote`ana. Nakon 2008. je
poo{treno ka`njavanje anonimnih
dojavljiva~a, me|utim nije iskorenjen, i
povremeno takav vid uznemiravanja
gra|ana i zaposlenih postane ~est, kao
poslednjih meseci.
D. D.
D`elati
Krvnik intelektualac (19)
Fuksova `elja je da koristi dr`avi
tako {to }e povremeno vr{iti
pogubljenja, ali i na druge na~ine,
savesnim ispunjavanjem svojih
du`nosti. Niko ne}e mo}i da ga
potkupi ili korumpira - zauvek }e
ostati veran datoj zakletvi i bez
razmi{ljanja }e izvr{avati sve
naredbe. Nikada se ne}e stideti svog
budu}eg poziva, "jer se ose}am
uzvi{enim u odnosu na predrasude
onih koji su namerno ili
nenamerno ugro`avali moj
opstanak ili me doveli u opasnost
od moje propasti, a koji su,
naprotiv, postigli samo da ostanem
u `ivotu i poka`em im svoju ~vrstu
volju da se osvetim nad
pripadnikom njihovog dru{tva koje
mi nije dozvolilo da po{teno u
njemu `ivim".
O sebi kao kandidatu i svojim
kvalifikacijama, Fuks ka`e slede}e:
Star je 57 godina, visok 172 cm.
Govori slovena~ki (i ne{to malo
hrvatski), nema~ki, italijanski i
francuski, a donekle i engleski.
Uzdr`ava se od alkoholnih pi}a,
nije kockar niti `enskaro{. Bavi se
intelektualnim radom. Veoma voli
`ivotinje (za razliku od ljudi).
Nema imovine, a ni prijatelja.
O`enjen je, ali je "i u tom pogledu
raskinuo sve veze".
I_A
izvor:smrtnakazna.rs
Kako podneti
krivi~nu prijavu
Nikola Pantovi}
potpredsednik Udru`enja sudijskih
i tu`ila~kih pomo}nika
Li~ni stav
P
ravni sistem, obiljem odredaba, gra|ane, kao i
mnoge pravnike, podse}a na nepregledno more, pa
zbog toga ~esto donose odluke da bez stru~ne
pomo}i, u tim nesigurnim vodama, ne preduzimaju
nikakve aktivnosti. To je, naravno, naj~e{}e ispravna
odluka, pod uslovom da gra|ani imaju sredstva ali i
poverenje u stru~ne pomo}nike. Me|utim, uprkos
navedenom, postoji "jedan" akt u pravnom sistemu, za ~ije
podno{enje gra|ani, nu`no, ne moraju da anga`uju
stru~njake. Taj akt naziva se krivi~na prijava.
Krivi~na prijava definisana je kao neprocesni akt
kojim se obave{tava organ koji preduzima krivi~no
gonjenje po slu`benoj du`nosti - javni tu`ilac - da je
izvr{eno krivi~no delo za koje se krivi~no gonjenje
preduzima po slu`benoj du`nosti.
Dve va`ne informacije vezane za krivi~nu prijavu
odnose se na formu ("da li znam da je sastavim?") i na
tro{kove u vezi sa njenim podno{enjem ("da li imam
novca da je platim?"). Zakonodavac nije predvideo
nikakvu formu za krivi~nu prijavu i za njeno podno{enje
se ne pla}a nikakva taksa.
Krivi~na prijava se podnosi
nadle`nom javnom tu`iocu,
De`urni
pismeno ili usmeno.
Ukoliko se krivi~na prijava
tu`ilac
podnosi usmeno, o njoj }e se
sa~injava
sastaviti zapisnik. Zapisnik o prijemu
bele{ku
krivi~ne prijave gra|ani mogu da
podnesu u prostorijama javnog
tu`ila{tva, a na~in podno{enja je
krajnje jednostavan. Podnosilac }e prilikom obra}anja u
javnom tu`ila{tvu biti upu}en na de`urnog pravnika
zaposlenog u tu`ila{tvu, koji }e gra|anina, po{to ga saslu{a
upozoriti na posledice la`nog prijavljivanja, te }e njegovu
izjavu sastaviti na zapisnik i predati pisarnici na overu.
Drugi na~in podno{enja krivi~ne prijave jeste njeno
saop{tavanje, odnosno saop{tavanje inkrimini{u}eg
doga|aja telefonom ili drugim telekomunikacijskim
sredstvom. Ukoliko se krivi~na prijava podnosi na taj na~in,
nadle`ni de`urni javni tu`ilac (neko iz njegove kancelarije)
sa~ini}e slu`benu bele{ku, koja je zapravo krivi~na prijava.
Ukoliko je krivi~na prijava podnesena u elektronskoj formi,
sa~uva}e se na odgovaraju}em nosiocu podataka i
od{tampati.
Napomena da je krivi~na prijava akt neformalne
prirode zapravo zna~i da svako ko je pismen i ima
predstavu o ~injenicama koje `eli da prijavi - mo`e to
u~initi sastavljanjem i li~nim podno{enjem (mogu}e je i
po{tom poslati krivi~nu prijavu) iste u nadle`no
tu`ila{tvo. Dakle, za prijavljivanje krivi~nog dela
potrebno je, figurativno re~eno, olovka i papir (mada je
celishodnije koristiti ra~unar, pre svega zbog urednosti i
~itkosti pismena), a podnosilac krivi~ne prijave treba da
opi{e krivi~nopravni doga|aj svojim re~ima, podatke o
na~inu, mestu izvr{enja krivi~nog dela ne upu{taju}i se u
pravnu kvalifikaciju krivi~nog dela (ne mora u krivi~noj
prijavi da navede niti jedan ~lan materijalnog ili
procesnog prava).
Tako|e, uprkos tome {to je svakom gra|aninu lak{e da
mu neko drugi sastavi krivi~nu prijavu i ~injenici da pravnici
u tu`io~evoj kancelariji najbolje razaznaju {ta je za krivi~ni
postupak bitno, a {ta ne, postoji opasnost da se prilikom te
interakcije, odnosno usmenog uzimanja krivi~ne prijave,
izostave va`ni detalji, te je preporu~ljivo da podnosilac koji
je najupu}eniji u problem (naj~e{}e je podnosilac krivi~ne
prijave o{te}eni) sam detaljno sastavi istu.
(Delovi teksta preuzeti iz baze Paragraf lex)
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
9
Pravo Danas
05.06.2014.
~etvrtak, 5. jun 2014.
TEMA NEDELJE: ZA[TO STRU^NA JAVNOST NIJE ZADOVOLJNA
NOVIM ZAKONIKOM O KRIVI^NOM POSTUPKU (ZKP)
Branislav Tapu{kovi}, advokat, govori za Danas
Tu`ila{tvo je
ranije radilo
po onome
{to im je
servirala
policija,
odnosno ono
{to bi od nje
dobili
predavali su
sudu, pa
onda
spavali na
su|enjima
Tu`ioci nisu dorasli
novom ZKP-u
- To ne mo`e lako da se dogodi. To
je veliki proces.
RAZGOVOR
 Ali, s druge strane, ~ini se da se
sudije te{ko odri~u ~injenice da vi{e
nemaju klju~nu ulogu u postupku,
ve} da sada tu ulogu igra tu`ilac.
- To je ta~no. Sudije su i dalje
uverene da one moraju da dr`e sve
konce u rukama. Oni treba da dr`e
konce samo u momentu kada
odlu~uju, odnosno da interveni{u
tokom postupka samo kada je to
potrebno. Ali nikako ne treba da budu
dominantni.
Beograd - Zakonik o krivi~nom
postupku (ZKP) mora da promeni
svest u glavama tu`ilaca, sudija i
branilaca. Ta~no je da je tu`ila{tvo
zate~eno novim Zakonikom i da ono
nije doraslo zadatku. Naime, tu`ila{tvo
je ranije radilo po onome {to im je
servirala policija, odnosno ono {to bi
od nje dobili predavali su sudu, pa
onda spavali na su|enjima. Ti tu`ioci,
koji su oformljeni u takvom sistemu,
sada nisu sposobni da rade.
Sve su ranije
prepu{tali sudu da
radi, a sada
moraju da
budu aktivni
od prvog
 Kriti~ari ZKP-a navode
da tokom postupka ne
postoji dovoljna
kontrola od strane
suda.
- Tu nisu potpuno
u pravu. Zaboravlja
se kako je bilo ranije. Sada naredbu o
otvaranju istrage
donosi javni
tu`ilac, pa
kriti~ari zameraju
ODNOS POLICIJE I [email protected][TVA
Komisija koja je analizirala primenu ZKP-a ocenila je da odnos policije i tu`ilaca zakonom nije re{en na zadovoljavaju}i na~in. Kako Vi
ocenjujete taj odnos?
- Tu`ila{tvo je u velikoj meri vezano za ono {to mu
servira policija. I tu su mogu}e najve}e zloupotrebe.
Policija uvek ima svoju tezu, te i dokaze servira u
tom pravcu. U svojoj karijeri sam do`iveo i slu~aj gde
su sklanjani dokazi. Vrhovni princip bi morao da glasi
da onaj ko sakrije dokaze koji idu u korist optu`enog
mo`e krivi~no da odgovara. No, to se ne}e uskoro desiti. Tu`ila{tvu su, da zaklju~im, ruke vezane onim {to
mu servira policija i nikada ne zna da li je dobilo sve
dokaze. A jo{ bi ru`nije bilo da tu`ila{tvo dobije sve
dokaze, pa da neke ukloni.
momenta. Jer,
ako tu`ilac nije
jak i sposoban,
Foto: Bozidar Petrovi} / FoNet
optu`ba
propada, ocenjuje
za Danas advokat Branislav
istra`nim postupkom, umesto
Tapu{kovi}, odgovaraju}i na pitanje
istra`nog sudije, rukovodi tu`ilac.
kako je tu`ila{tvo prihvatilo novi ZKP,  Dakle, nema vi{e "spavanja"
odnosno praksu po kojoj sada
tu`ilaca?
- Nema. Ranije je tu`ilac predavao
optu`nicu, onda zadrema i primorava
sudiju da se on bori za ~injeni~no stanje. Tako|e, sve mu je smetalo {to je
van konteksta koji je iskonstruisan u
policiji.
Jedna gre{ka
vu~e drugu
za sobom.
Latinska izreka
8
 Ho}e li se tu`ila{tvo uskoro
reformisati?
{to protiv toga nema `albe. Ranije je
sud donosio odluku o pokretanju
krivi~nog postupka i nikada tokom 40
godina `alba tim povodom nije dala
rezultate. Bukvalno nikada.
EFIKASNOST PRAVOSU\A
- Pravosu|e ne}e uskoro postati efikasno. To
sada zavisi od perfektne obuke, stru~nosti i
sposobnosti ljudi koji optu`uju, brane i sude.
A mi to nemamo - ka`e Tapu{kovi}.
 Da li je ta~no da unakrsno
ispitivanje onemogu}ava sud u borbi
za istinu, kako to tvrdi stru~na
javnost?
- Nije ta~no. Unakrsno ispitivanje
ide nakon glavnog ispitivanja, to je
Velike grupe optu`enih
se naj~e{}e prave
ve{ta~ki samo da bi se
gra|ani zasenili, da bi
se zapanjila prostota
jedino {to pi{e u zakonu. Dakle, nema
odredbi o tome {ta unakrsno ispitivanje predstavlja. Unakrsno ispitivanje je
jedini i pravi na~in, odnosno civilizacijska tekovina, da se lak{e do|e do istine. Tako|e, navodi se da sud ne mo`e
da ispituje, {to opet nije ta~no. Sud
mo`e to da ~ini kada stranke ispitaju
svedoke ili kada se zavr{i ispitivanje po
pitanjima tu`ioca i odbrane. Sud je tada, nakon {to je sve ~uo, ~ak u boljoj
situaciji da postavi prava pitanja.
 Koncept tu`ila~ke istrage, koji je
uveden novim ZKP-om, trebalo bi
da ubrza postupke...
- Da, i to naro~ito kod slu~ajeva gde postoji priznanje krivice.
Tu se do 95 odsto slu~ajeva mo`e
zavr{iti odmah, ali samo kada je
jedan optu`en. Me|utim, problem nastaje kada se, kao danas,
prave predmeti sa po 40
optu`enih. Uprkos tome {to, recimo, 20 priznaje da je ne{to uradilo, oni moraju da sede godinama
na su|enju zbog onih koji ne priznaju krivicu. I ti ljudi nikada ne}e
imati branioca jer ne postoji ~ovek koji
to mo`e da pla}a.
 Pogre{no je praviti predmete sa
po vi{e optu`enih?
- Apsolutno pogre{no. Te grupe se
naj~e{}e prave ve{ta~ki samo da bi se
gra|ani zasenili, da bi se zapanjila
prostota.
 Da li se sla`ete sa ocenom da u
postupku ne postoji ravnopravnost
izme|u stranaka?
PRAVO DANAS /// ~ e t v r t a k , 5 . j u n 2 0 1 4 .
- Da. Tu`ila{tvo iza sebe ima dosta
aparata, a odbrana, prakti~no, nikakve.
Ne znam kako }e se to iznivelisati. Zasad
se ne mo`e govoriti o ravnopravnosti
oru`ja u postupku. Deklarativno smo
ravnopravni, ali u praksi ne postoji nijedan gra|anin - optu`en za bilo {ta - koji mo`e sebi da omogu}i valjanu
odbranu u sferi prikupljanja dokaza.
Ima li kraja
multikulturalnoj
odiseji?
Poplavljen suteren sa sudskom arhivom u Obrenovcu
Selakovi}: Sud
radi od ponedeljka
Goran Ba{i}
Centar za istra`ivanje etniciteta
Li~ni stav
 ZKP, dakle, posebno poga|a
siroma{ne gra|ane?
- Kako da ne?! No, ~ak i bogati, u glomaznim predmetima s vi{e optu`enih,
bi}e u situaciji da tro{e ogromna sredstva za svoju odbranu.
U
re|ivanje polo`aja nacionalnih manjina u Srbiji po~elo
je 2002. godine, a nedavno izmenjeni Zakon o
nacionalnim savetima nacionalnih manjina o~ekuju
nove izmene jer nije usagla{en sa Ustavom, a ni sa
prirodom multikulturalnosti u zemlji.
Nacionalni saveti nacionalnih manjina su tela manjinske
samouprave koja se staraju o sprovo|enju kulturne autonomije
kojom dr`ava obezbe|uje za{titu etni~kih i kulturnih identiteta
nacionalnih manjina. Zakon iz 2009. godine kojim su utvr|eni
izbor i nadle`nosti ovih tela sadr`i brojne propuste na koje su
stru~njaci ukazivali jo{ tokom rasprave koja je prethodila
njegovom usvajanju, a kasnije su na njih upozorili i Ustavni sud i
sva nezavisna tela: Za{titnik gra|ana, Poverenik za za{titu
ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog zna~aja i
za{titu podataka li~nosti.
Nakon usvajanja izmena i dopuna ovog zakona, otklonjen je
tek deo propusta, odnosno trebalo bi da su stvoreni uslovi za
sprovo|enje izbora nacionalnih saveta. Me|utim, tokom
skup{tinske rasprave najavljene su nove izmene istog zakona
kojima ga, u skladu sa odlukom Ustavnog suda, treba usaglasiti sa
Ustavom RS u delu kojim su ure|ene nadle`nosti nacionalnih
saveta i njihov odnos sa organima javne vlasti.
 Na kraju, da li biste, po{to ste u
advokaturi skoro 50 godina, mogli da
napravite pore|enje dana{njeg ZKP-a
sa ranijim zakonima?
- Profesori se danas ~esto ogla{avaju zbog problema ZKP-a, ali oni ~esto
zaboravljaju kako je to izgledalo u
drugim vremenima. Oni ne pamte
vremena kada se po tri dana nije
moglo do}i do lica koje je u
pretkrivi~nom postupku li{eno slobode. Nije se znalo ni da li je `iv, ni da
li je mrtav. A najgore stvari su se
de{avale u ta tri dana. Ti ljudi su tada
maltretirani, fizi~ki zlostavljani,
iznu|ivani su im iskazi... To vi{e
nikada ne sme da postoji. Zaboravlja
se i da se, po zakonu koji je va`io
tridesetak godina, po {est meseci sa
optu`enim nije moglo razgovarati
nasamo. Odbrana je mogla pone{to da
predlo`i tek na kraju su|enja. Pa,
podsetio bih da su advokati pravo da
prisustvuju ispitivanju optu`enog u
policiji dobili tek pre desetak godina,
nakon ubistva premijera Zorana
\in|i}a. Sada se, eto, sve to zaboravlja. Dakle, u odnosu na sva ta vremena,
koja nisu tako daleka, ovaj ZKP koji
danas imamo je pravo blago i gra|ani
su, svakako, u prednosti.
Boban Karovi}
Foto: FoNet AP
Ne postoji nijedan
gra|anin - optu`en za
bilo {ta - koji mo`e
sebi da omogu}i
valjanu odbranu u sferi
prikupljanja dokaza
Obrenovac - Ministar pravde Nikola
Selakovi} rekao je da bi Osnovni sud u
Obrenovcu i nadle`no tu`ila{tvo, kao i
Prekr{ajni sud mogli da po~nu sa
radom u ponedeljak, po{to od ~etvrtka
kre}e akcija ~i{}enja i sre|ivanja
poplavljenih prostorija. Nakon obilaska zgrade u kojoj su sme{teni Osnovni
sud, Osnovno javno tu`ila{tvo i
Prekr{ajni sud u Obrenovcu, Selakovi}
je rekao medijima da su se pod vodom
na{li ~itav suterenski prostor u kom se
nalazila arhiva pravosudnih organa,
gara`a, tehni~ke prostorije kao i
restoran i da te prostorije jo{ nisu
osposobljene za funkcionisanje. On je
istakao da }e aktivnosti na ~i{}enju
po~eti sutra najpre dezinfekcijom
~itavog prostora koju }e obaviti pripadnici Vojske Srbije.
U akciju sre|ivanja prostorija koje
su pogo|ene poplavom u~estvova}e i
zaposleni iz Osnovnog suda i tu`ila{tva
i Prekr{ajnog suda organizovani od
strane stare{ina svojih organa predsednice suda, osnovnog tu`ioca i
predsednika Prekr{ajnog suda, rekao je
Selakovi}.
"Po dinamici radova mo`e se o~ekivati da zgrada u potpunosti bude
osposobljena za kori{}enje od
ponedeljka slede}e nedelje", istakao je
ministar. On je poru~io da }e
Ministarstvo pravde u skladu sa svojim
nadle`nostima i mogu}nostima pru`iti
maksimalnu podr{ku i pomo} pravosudnim organima u Obrenovcu kako
bi {to pre nesmetano po~eli da obavljaju svoje du`nosti, a gra|ani imali nesmetan pristup pravdi.
D. D.
D`elat sa kilom
[to se ti~e
op{te
fizi~ke
kondicije, tu
stvari ne stoje
najbolje, s obzirom
da je radio te{ke fizi~ke
poslove a slabo se
hranio. Zbog toga je
dobio kilu, pa mora da nosi
pojas. Najzad, zbog op{te slabosti
je pre tri nedelje pao i povredio
desnu ruku u laktu. Ipak, nada se
da }e uskoro sasvim prezdraviti i
biti fizi~ki sposoban za slu`bu.
[to se ti~e posebnih kvalifikacija
za d`elata, Fuks zapravo ne zna
{ta se tu tra`i i niko nije u stanju
da mu da potrebna obave{tenja.
Jedino mu je mariborski dr`avni
tu`ilac sugerisao da bi se moglo
zahtevati poznavanje mesarskog
D`elati
(20)
zanata, ali on nema nikakvih
znanja iz te oblasti. S istim
pitanjem obratio se i sada{njem
d`elatu Sajfridu, mole}i da ga
ovaj primi na obuku i praksu, ali
nije dobio nikakav odgovor. Zbog
toga se pribojava da ga Sajfrid ne
smatra sposobnim za slu`bu, pa
moli Ministarstvo da ga
preporu~i.
I_A
izvor:smrtnakazna.rs
Zakon pogoduje za{titi identiteta
brojnih i politi~ki dobro
organizovanih nacionalnih manjina
Ukoliko se budu}e izmene Zakona budu odnosile isklju~ivo
na primedbe koje je uputio Ustavni sud, ne}e se otkloniti
njegove su{tinske slabosti. Naime, nacionalni saveti su tela koja
se biraju isklju~ivo na dr`avnom nivou, {to je suprotno na~elima
samouprave i autonomije koje podrazumevaju {iroku
decentralizaciju i delotvorno u~e{}e gra|ana. Centralizacija
manjinskih samouprava ote`ava ostvarivanje prava nacionalnih
manjina, pogoduje njihovoj teritorijalnoj homogenizaciji i
segregativnoj multikulturalnosti u kojoj nema ~vrstih
interetni~kih veza.
Pored toga, Zakon omogu}ava sna`an uticaj politi~kih stranaka
na izbor i rad nacionalnih saveta, {to je u uslovima partokratskog
politi~kog sistema jo{ jedna zamka za ostvarivanje svrhe zbog koje
se uspostavlja za{tita manjinskih prava, ali i prepreka za
uspostavljanje vladavine prava i kulturne autonomije.
Najzad, Zakon pogoduje za{titi identiteta brojnih i politi~ki
dobro organizovanih nacionalnih manjina koje imaju pregovara~ki
potencijal i sna`ne elite. Logika stvari ukazuje na to da je posebna
za{tita identiteta potrebna i malobrojnim etni~kim grupama koje
zbog malog broja pripadnika i rasprostranjenosti stanovni{tva
nemaju uslove da organizuju manjinsku samoupravu. To ne zna~i
da nemaju svest o etni~kom poreklu i `elju i volju da ga ~uvaju.
Neke od njih, poput Cincara, ~iji pripadnici su u pro{losti sna`no
doprineli ja~anju gra|anskog dru{tva i privrede u Srbiji, zbog lo{eg
zakona ne mogu da organizuju manjinsku samoupravu preko koje
bi negovali autohtonu kulturu, tradiciju i jezik.
Dakle, uprkos tome {to je proces ure|ivanja normativnog
polo`aja nacionalnih manjina u Srbiji je za{ao u trinaestu godinu
jo{ nisu ispunjene pretpostavke za njegovu logi~nu artikulaciju.
Dr`ava se nikada nije opredelila kakav tip multikulturalnosti `eli da
podr`i jer nakon raspada SR Jugoslavije u pravni sistem su preuzete
odredbe saveznog Zakona o za{titi prava i sloboda nacionalnih
manjina ~ime je propu{teno da se donese zakon kojim bi se
nedvosmisleno utvrdio polo`aj i prava na za{titu identiteta
pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji. Umesto toga, donet je
zakon kojim je ure|en polo`aj nacionalnih saveta ~ime se pribeglo
opredeljenju da se manjinsko pitanje uredi preko centralizovanih i
partijski kontrolisanih manjinskih samouprava. Na taj na~in
obesmi{ljena su na~ela samouprave i kulturne autonomije.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
9
Pravo Danas
06.06.2014.
petak, 6. jun 2014.
TEMA NEDELJE: ZA[TO STRU^NA JAVNOST NIJE ZADOVOLJNA
NOVIM ZAKONIKOM O KRIVI^NOM POSTUPKU (ZKP)
Goran Ili}, predsednik Udru`enja tu`ilaca Srbije, govori za Danas
Paradoksalan odnos
policije i tu`ila{tva
RAZGOVOR
Novi ZKP
ugrozio
pravnu
sigurnost i
krivi~ni
postupak
u~inio
skupljim
Beograd - Odnos tu`ila{tva i policije u
Srbiji je paradoksalan. Sa jedne strane,
kada je u pitanju krivi~ni postupak,
ovla{}ena lica u policiji, uslovno
re~eno, "rade" za tu`ioca, ali za rad ne
odgovaraju javnom tu`iocu, nego
nadre|enima u policiji. To je neodr`iva
situacija. Zbog toga u mnogim
zemljama tu`ila{tvo ima kadrovsku ili
disciplinsku vlast nad policijom ili su
delovi policije jednostavno pripojeni i
podre|eni tu`ila{tvu. U Hrvatskoj, na
primer, godi{nju listu istra`itelja
sastavlja javni tu`ilac. Istra`itelji su,
prema Zakoniku Hrvatske, i
jedina lica iz policije koja su
ovla{}ena da preduzimaju
dokazne radnje u krivi~nom
postupku, ka`e za Danas
Goran Ili}, predsednik
Udru`enja tu`ilaca Srbije.
su u su{tini "mrtvo slovo na papiru".
Evo i primera. U ~lanu 301 navode
se na~ini prikupljanja
dokaza u korist
okrivljenog. Odbrani je
tako omogu}eno da
razgovara sa licem
koje mo`e da pru`i
korisne
informacije, uz
pristanak tog
- Otpori u praksi u primeni ZKP-a
su argument vi{e u prilog
zaklju~ku da nije trebalo
tako olako menjati
Zakonik i li{iti sudove
njihove tradicionalne
uloge u krivi~nom
postupku.
Uostalom, u teoriji
postoji gledi{te da
pravo dr`ave da
ka`njava u~inioce
krivi~nih dela
proisti~e upravo iz
~injenice da je sud u
Latinska izreka
14
Foto: Ana Doku~evi} / Beta
I dalje je veliko nepoverenje u tu`ioce i sudije, koji su, prema istra`ivanjima, i dalje pod velikim pritiscima vlasti. Kako izgraditi poverenje? Kako se odupreti pritiscima?
- Mnogo toga treba uraditi, ali prvi korak je svakako promena Ustava iz 2006. godine, koji ne obezbe|uje samostalnost javnog tu`ila{tva i nezavisnost sudstva, ve}, naprotiv, imaju}i u vidu na~in izbora ~lanova Dr`avnog ve}a tu`ilaca i Visokog saveta sudstva, odnosno javnih tu`ilaca i predsednika sudova, osigurava politi~ki uticaj na pravosudni sistem.
Snaga rata,
beskrajna
zarada.
Ispada da dr`ava
u~inioce krivi~nih dela
ka`njava ne zbog toga
{to je sud utvrdio
istinu ve} zato {to su
odabrali lo{eg advokata
sigurnosti je i predvidivost promena
u pravnom sistemu. To zna~i da
izmene zakona i propisa ne smeju
da budu neo~ekivane, suprotne
pravnoj tradiciji, da budu tako nagle
i da stvore op{tu konfuziju.
Na`alost, to se dogodilo sa novim
ZKP-om, koji je zatro na{u
pravnu tradiciju i stvari
okrenuo naopa~ke. Da bih
ilustrovao problem nastao iz
primene Zakonika,
nesvojstvenog na{oj tradiciji,
jednom zapadnom
diplomati sam rekao da je
to kao kada bi neko
odlu~io da u Engleskoj
automobili moraju da se
PROMENITI USTAV IZ 2006. GODINE
 Prema na{em novom Zakoniku o
krivi~nom postupku (ZKP), javni
tu`ilac pokre}e istragu i vodi je
potpuno samostalno, bez u~e{}a
druge stranke, odnosno bez ikakve
kontrole suda. Stru~njaci su pak
primetili da u tome ima elemenata
inkvizitornosti, te da su prava
okrivljenog znatno smanjena. Kakav
je va{ stav?
- Naizgled, prema novom ZKP-u,
osumnji~eni ima brojna prava,
me|utim veliki deo propisanih prava
- Po~etak primene novog ZKP-a
prate brojni problemi, te je tako
te{ko odrediti koji je najve}i. Mo`da
je, ipak, osnovni problem to {to je
"novi" ZKP ugrozio pravnu
sigurnost. Naime, temelj pravne
lica. Osumnji~eni i njegov branilac
mogu da u|u u privatne prostorije uz
pristanak dr`aoca prostorija. Zatim,
osumnji~eni i branilac mogu od
fizi~kog i pravnog lica da preuzmu
predmete i isprave, uz saglasnost.
Dakle, Zakonik braniocu i
osumnji~enom omogu}ava da
prikupljaju materijal i dokaze na na~in
na koji bi to ina~e ~inili koriste}i
uobi~ajeno opho|enje izme|u ljudi.
Naravno da u tu|i stan mo`ete da
u|ete uz saglasnost onoga ~iji je stan ili
da mo`ete da preuzmete predmete i
isprave od nekoga ako on prethodno
odlu~i da vam to preda.
 Sudije se, prema nekim ocenama,
pona{aju kao da jo{ uvek imaju
klju~nu ulogu u postupku, odnosno
kao da tu`ioci sada ne vode glavnu
re~. Kako to komentari{ete?
Ovla{}ena lica u policiji, uslovno re~eno,
"rade" za tu`ioca, ali za rad ne odgovaraju
javnom tu`iocu, nego nadre|enima
u policiji. To je neodr`iva situacija
krivi~nom postupku utvrdio istinu.
Prema novom ZKP-u ispada da dr`ava
u~inioce krivi~nih dela ka`njava ne
zbog toga {to je sud utvrdio istinu,
budu}i da se u krivi~nom postupku ne
te`i istini, ve} zato {to su odabrali lo{eg
advokata koji nije uspeo da se
suprotstavi tu`ila{tvu i ospori njegove
dokaze.
 Novi ZKP se primenjuje ve} osam
meseci, a pre desetak dana su
usvojene izmene i dopune. Kako
ocenjujete po~etak njegove primene?
kre}u desnom stranom kolovoza. To
je naizgled jednostavna operacija ju~e ste vozili levom, a danas
desnom stranom. Me|utim, zbog
takve naizgled jednostavne odluke
bilo bi stotine stradalih. Diplomata
mi je odgovorio da razume problem
i da, sre}om, u njegovoj zemlji
nikome nije palo na pamet da
sprovede sli~an pravni eksperiment.
 Tako|e, po~etak primene ZKP-a
pratio je nedostatak resursa za
nesmetano funkcionisanje
PRAVO DANAS /// p e t a k , 6 . j u n 2 0 1 4 .
Ko su
mangupi?
tu`ila{tava. Kakva je trenutno
situacija?
- Veoma lo{a. I to je jedan od problema
koji proisti~e iz koncepta novog ZKP-a.
Novi ZKP je preneo brojna ovla{}enja na
javno tu`ila{tvo, me|utim to nije bilo
pra}eno pove}anjem broja zamenika
javnih tu`ilaca. Ilustrova}u nekim
podacima. Recimo, Osnovno javno
tu`ila{tvo u Prokuplju ima tri zamenika
javnog tu`ioca, dok sud ima sedam sudija
u krivi~noj materiji. To zna~i da ukoliko
Otpori u praksi u
primeni ZKP-a su
argument vi{e u prilog
zaklju~ku da nije
trebalo tako olako
menjati Zakonik i li{iti
sudove njihove
tradicionalne uloge u
krivi~nom postupku
sve sudije u Prokuplju u jednom danu
zaka`u su|enja, vi{e od polovine su|enja
bi moralo da bude odlo`eno, jer ne bi bilo
obezbe|eno prisustvo zamenika tu`ioca,
bez koga pretres ne mo`e da se odr`i.
Osim toga, budu}i da bi se sva tri
zamenika nalazila na pretresima, rad
tu`ila{tva bi morao da stane u pogledu
rukovo|enja predistra`nim postupkom i
sprovo|enja istrage. Sli~na situacija je i u
Beogradu, Novom Sadu i Novom Pazaru.
 ZKP je krivi~ni postupak u~inio
skupljim?
- Svakako ne bi trebalo zanemariti
~injenicu da je novi ZKP, zbog novih
instituta - poput stru~nog savetnika - kao
i komplikovanih pravila, krivi~ni
postupak u~inio skupljim. Deo tih
uve}anih ra~una }e, na`alost, platiti
gra|ani u situaciji kada tro{kovi budu
padali na teret bud`eta Srbije. Povrh
toga, zato {to su tro{kovi enormni,
dugovi javnih tu`ila{tava se uve}avaju, a
u isto vreme nelogi~no je o~ekivati da
dr`ava u te{koj ekonomskoj situaciji
izdvaja vi{e sredstava za tro{kove
krivi~nog postupka.
Boban Karovi}
Sla|anka Milo{evi}
Foto: Bojan Cveji}
predsednica Sindikata pravosu|a Srbije
Sastanak u okviru pristupnih pregovara EU sa Srbijom
U Briselu o pravdi,
slobodi i bezbednosti
Beograd - U Briselu se danas odr`ava
prvi sastanak Pododbora pravda, sloboda i bezbednost u okviru Sporazuma o
stabilizaciji i pridru`ivanju. Na sastanku
se detaljno raspravlja o trenutnom stanju u oblasti pravde, slobode i bezbednosti u Srbiji u odnosu na pravne
tekovine Evropske unije, pre svega u
vezi sa poglavljima 23 i 24. Tako|e, na
sastanku se govori i o napretku u ovim
oblastima od poslednjeg sektorskog sastanka koji je odr`an u formatu
Unapre|enog stalnog dijaloga.
- Ovo je prilika da se pru`e informacije o najva`nijim zaklju~cima nakon
ekspertskih misija u oblasti vladavine
prava koje su realizovane u februaru,
kao i o zaklju~cima Odbora za stabilizaciju i pridru`ivanje iz marta 2014.
godine - navode u Ministarstvu unutra{njih poslova Srbije, koje kopredsedava briselskom sastanku Pododbora.
Ovo je, ina~e, prvi sastanak na
temu pravde, slobode i bezbednosti od
kada su otvoreni pristupni pregovori
EU sa Srbijom.
B. K.
Sastanak srpskog ministra pravde
sa ambasadorom Bugarske
Za ja~u saradnju
u oblasti pravosu|a
Beograd - Ministar pravde Nikola
Selakovi} sastao se ju~e sa ambasadorom Bugarske u Srbiji
Angelom Dimitrovim, sa kojim je razgovarao o saradnji dve dr`ave u
oblasti pravosu|a, kao i o unapre|enju te saradnje.
Dimitrov je ~estitao Selakovi}u na
njegovom ponovnom postavljenju na
mesto ministra pravde i izrazio nadu
da }e saradnja Bugarske i Srbije,
posebno u oblasti pravosu|a, biti jo{
ja~a i bli`a. Selakovi} i Dimitrov su se
usaglasili da je potrebno unaprediti
saradnju dve dr`ave u zajedni~kom
delovanju u borbi protiv korupcije i
organizovanog kriminala, kao i da
Bugarska mo`e, kroz razmenu
iskustava, pru`iti Srbiji pomo} u vezi
za pristupnim pregovorima sa EU.
Razgovaraju}i o putu Srbije ka
Evropskoj uniji, ambasador Dimitrov je
istakao da }e Bugarska dati punu
podr{ku Srbiji u tom procesu.
B. K.
D`elati
Krvnik bez dosijea (21)
Ministarstvo je tretiralo Fuksove
podneske kao bona fide molbu za
zaposlenje. Na tra`enje
Ministarstva, mariborska policija je
podnela izve{taj o kandidatu, iz
koga se vidi da je on o`enjen, bez
dece, ali da sa `enom ne `ivi u
zajedni~kom doma}instvu ve} vi{e
od 20 godina. Susede i kontakte s
ljudima uop{te izbegava, tako da se
policijskim proverama o njemu nije
moglo doznati ni{ta lo{e. U
krivi~noj evidenciji nema traga o
ranijoj ka`njavanosti. Ipak, policija
upozorava "da je Fuks poznat kao
malouman". U Beogradu je Fuksov
slu~aj uzet k znanju. Kancelarija
Nj.V. Kralja je njegovu molbu za
protekciju prosledila Ministarstvu
pravde na dalji postupak.
Ministarstvo je 5. oktobra 1922. ceo
predmet uputilo svom Odeljenju za
Bosnu i Hercegovinu, "s molbom, da
uzme ovu molbu u pretres kod
re{avanja pitanja oko naslednika
penzionisanog krvnika Zajferta sic!".
Pri izboru novog d`elata, vlasti su
dale prednost iskusnom Mauzneru.
[to se ti~e Fuksa, izborna komisija
je na{la da on "ne mo`e do}i u
obzir, jer mu je preko 57 godina i
prema tome nije podesan za to
mjesto". Nigde se ne pominje
Fuksova navodna maloumnost, o
kojoj je uredno i blagovremeno
izvestila mariborska policija.
Uop{te, vlasti kao da nisu
prime}ivale potencijalno
subverzivni karakter Fuksove
molbe za name{tenje.
I_A
izvor:smrtnakazna.rs
Li~ni stav
M
angupa je uvek bilo i bi}e ih. Ali, postavlja se
pitanje kako se obra~unati sa mangupima? Srbija
je bila naprednija pre skoro 150 godina, barem
kada je u pitanju obra~unavanje sa mangupima.
Utvrdiv{i da u Kne`evini Srbiji ima mnogo
mangupa, knez je na{ao na~in kako da im stane na put.
Godine 1866. donet je Zakon o mangupima.
"Mihail M. Obrenovi} III, po milosti bo`ijoj i volji naroda knjaz
srpski
Progla{avamo i objavljujemo svima i svakome, da je dr`avni
savet re{io, i da smo mi odobrili i odobravamo ZAKON O
MANGUPIMA.
I
O mangupima uop{te
^l. 1.
Sva ona stoka i doma}a `ivotinja, koja se na|e da tumara
kojekuda, a gazda joj je nepoznat vlasti i me{tanima, smatra se
za mangupa.
^l. 2.
^im se za kakvog mangupa dozna, op{tinska vlast ima o
njemu voditi staranje.
^l. 3.
Mangup stoka deli se na krupnu, sitnu i odoj~ad:
a., pod krupnom mangup stokom razume se: vo, krava, june,
konj, kobila, omica, magarac, mazga itd.
b., pod sitnom mangup stokom razume se: vepar, krma~a,
ovan, jarac, koza, samsov, ker, rt, ~ovanski pas itd.
v., pod odoj~adima razume se: tele, `drebe, jagnje, prase, jare
i sve od krupne i sitne stoke, {to sisu i veliku negu potrebuje.
Kao ovaj poslednji vid mangupa smatra se i sva doma}a
pernata `ivotinja.
Nisu mi jasne najave zna~ajnih
li~nosti da su "Mangupi me|u nama".
Da li oni koji ovakve izjave daju znaju
za ovaj stari zakon i da su mangupi
stoka bez kontrole u tu|em zabranu?
^l. 26.
Gazda mangupa ako se prona|e, du`an je platiti ne samo
{tetu i tro{kove na hranu i ~uvanje mangupa, no i tro{kove za
obznanu u novinama i druge, ako bi ih bilo.
^l. 27.
Taksa za oglase u novinama zbog mangupa, ako se slu~ajno
ne mogne od koga naplatiti, pada na teret dr`avne kase."
Ovaj zakon ima ~ak 28 ~lanova koji ta~no propisuju {ta se radi
sa mangupima koji drugima prave kakvu {tetu i koji su bez
kontrole. U pitanju su mangupi-`ivotinje, zalutali i za `aljenje, a o
njima bi neko trebalo da brine jer, u potrazi za hranom, nisu
svesni da su u tu|em dvori{tu ili imanju.
Na kraju Zakona pi{e: "Preporu~ujemo Na{em ministru
unutra{njih dela, da ovaj zakon obnaroduje i o izvr{enju se
njegovom stara, vlastima pak zapovedamo da po njemu
postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.
"5. aprila 1866 godine u Beogradu
Video i stavio dr`avni pe~at, ~uvar dr`avnog pe~ata, ministar
pravde R. Le{janin."
E sada meni nisu jasne najave zna~ajnih li~nosti koje ~ujem ili
~itam svakodnevno u sada{njoj Srbiji. Na primer "Mangupi su
me|u nama", "Obra~una}emo se sa mangupima u na{im
redovima" itd. Da li oni koji ovakve izjave daju znaju za ovaj stari
zakon i da su mangupi stoka bez kontrole u tu|em zabranu ili
postoji neka nova vrsta mangupa? Bilo kako bilo, ni dana{njoj
Srbiji sli~an zakon ne bi bio suvi{an.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
15
Pravo Danas
10.06.2014.
utorak, 10. jun 2014.
Maja Stojanovi}, direktorka Gra|anskih inicijativa, govori za
Danas Pravo o poglavljima 23 i 24 u pregovorima sa Unijom
Najve}i
problemi su,
svakako,
reforma
pravosu|a,
odnosno
pitanja u
vezi sa
vladavinom
prava i
implementacijom
razli~itih
zakona
Klju~no odr`avanje
Parade ponosa
RAZGOVOR
standarda koji EU propisuje, te je u
ovom procesu klju~no da poku{amo
da, kroz pritiske i saradnju sa
institucijama, ali i reformu sistema,
uspostavimo {to ve}e standarde koji su
bli`i najvi{im standardima u razli~itim
dr`avama EU.
Beograd - Iskustvo Hrvatske
pokazuje da pregovara~ka poglavlja
23 i 24, koja se odnose na pitanja
pravde, slobode i bezbednosti,
moraju da budu otvorena sve
vreme dok traju pregovori
pridru`ivanja Evropskoj uniji. To
zna~i da se u ovim poglavljima nalaze
najbitnije stvari, koje zavise od
celokupne reforme dru{tva. Ona
polaze od toga koliko je u dr`avama
na Balkanu, a samim tim i
Srbiji, neophodno raditi na
ukupnoj reformi dru{tva, na
osnovnim ljudskim pravima,
na reformi pravosu|a, te
uspostavljanju celog
sistema vladavine prave,
ka`e za Danas Maja
Stojanovi}, izvr{na
direktorka Gra|anskih
inicijativa.
 Koji su najve}i
 Koliko se uspe{no na{a dr`ava
bori sa diskriminacijom? Recimo,
netrpeljivost prema Romima se
gotovo ne smanjuje...
- Srbija ima strategiju borbe
protiv diskriminacije, ali i
dalje ~ekamo akcioni
plan. Klju~no je videti
u kakvom se stanju
nalazi romska
zajednica i koliko
ona od po~etka
Dekade Roma nije
ostvarila svoja
osnovna prava.
Napomenula bih
da sada samo iz
Obrenovca
imamo 12.000
ljudi romske
nacionalnosti
~iji su domovi
poplavljeni.
ISKUSTVO RUMUNIJE I BUGARSKE
Iskustvo drugih zemalja koje su pristupale EU - posebno Bugarske i
Rumunije - pokazalo je da je stvarni napredak u oblastima obuhva}enim pregovara~kim poglavljima 23 i 24 (pravosu|e, ljudska prava,
sistem za azil...) veoma te{ko ostvariv. Koliko Srbija mo`e da u~i iz
njihovih primera?
- Bugarska i Rumunija su u samoj Evropskoj uniji dovele do pitanja koliko pristup pridru`ivanja treba da bude brz, kao i koliko zemlje treba da se reformi{u pre pristupanja. Primeri ove dve dr`ave samo mogu da nam pomognu.
Oni nam, naime, pokazuju da }e na{ pristup EU biti du`i, kao i da nas o~ekuju sveobuhvatnije reforme, koje }e biti kontrolisanije.
problemi na koje dr`ava
mo`e da nai|e kada je re~ o ovim
poglavljima?
- Najve}i problemi su, svakako,
reforma pravosu|a, odnosno pitanja u
vezi sa vladavinom prava i
implementacijom razli~itih zakona.
Naime, nakon ovog procesa Srbija }e
sasvim sigurno usvojiti sve potrebne
Dvaput
pobe|uje ko
sebe pobe|uje
u pobedi.
Latinska izreka
8
zakone, ali kada se do|e do
implementacije i dono{enja
podzakonskih akata, odnosno
edukacije ljudi koji treba da sprovode
zakone, potrebna je ve}a kontrola od
cele javnosti.
 Kako unaprediti polo`aj
nacionalnih manjina?
- Za pitanja nacionalnih manjina ne
postoji odre|eni standard ni u
Evropskoj uniji. Kroz proces pregovora
bi}emo primorani da implementiramo
sopstvene zakone i sve me|unarodne
konvencije o nacionalnim manjinama
koje smo potpisali. Dakle, nema
Me|utim, oni su `iveli u neformalnim
naseljima, koja najverovatnije ne}e ni
biti rekonstruisana. Suo~avaju se sa
diskriminacijom i od Crvenog krsta, ali i
od svih ostalih koji bi trebalo da im
upute pomo}.
 U ovim poglavljima je sadr`ano i
pitanje slobode okupljanja, {to }e
opet u prvi plan izbaciti recimo
odr`avanje Parade ponosa. Ho}e li
Srbija uspeti da savlada ovo pitanje?
- Odr`avanje Parade ponosa je
klju~ni pokazatelj slobode okupljanja
danas. To pitanje pokazuje celokupan
sistem ostvarenja ljudskih prava neke
marginalizovane grupe koja je ionako
ve} diskrimisana. Da li }e Prajd biti
odr`an ili ne, samo je lakmus papir za
sve ostale slobode gra|ana. No,
Iz Obrenovca imamo
12.000 Roma ~iji su
domovi poplavljeni,
me|utim, oni su `iveli
u neformalnim
naseljima, koja
najverovatnije ne}e ni
biti rekonstruisana
smatram da }e dr`avi biti potrebno
dosta rada kako bi se organizovala i na
pravi na~in obezbedila Parada ponosa.
Na kraju, potrebno je da se prekine sa
opravdavanjem diskriminacije prema
LGBT populaciji koje na neki na~in
rade odre|ene institucije, {to dovodi
do nemogu}nosti da se parada
organizuje.
 Tu je i pitanje slobode
izra`avanja, te koliko poslednja
de{avanja - pri~e o cenzuri, hakerski
napadi na sajtove Pe{~anika i OEBS bacaju negativno svetlo na ovo pravo
gra|ana?
- Kada je re~ o slobodi izra`avanja,
neophodno je da mediji imaju mnogo
ve}u proaktivnu ulogu i u kontroli i u
kritici vlasti. U trenutku kada mediji
nisu slobodni da pi{u o onome {to se
de{ava, nego samo na neki na~in,
prenose}i saop{tenja i ne
postavljaju}i prava pitanja, postaju
pres slu`ba Vlade, onda i ne mo`emo
da govorimo o slobodi izra`avanja i
slobodi medija. S druge strane,
cenzura je veoma te{ko dokaziva, jer
Vlada direktivu o ~emu ne sme da se
pi{e ne daje sa memorandumom, ve}
postoje pritisci koji se na drugi na~in
prenose prema novinarima i
medijima, nakon ~ega oni popuste ili
sve to dovede do autocenzure, pa
onda vi{e nije potrebno da ih bilo ko
iz vlasti pritiska.
Boban Karovi}
PRAVO DANAS /// u t o r a k , 1 0 . j u n 2 0 1 4 .
Poverenik pohvalio novine u Zakonu o elektronskim komunikacijama
[abi}: Ozbiljan korak napred
Pristup zadr`anim
podacima nije
dopu{ten bez
pristanka korisnika,
osim na odre|eno
vreme i na osnovu
odluke suda
organima mimo odluke suda i na
ovla{}enje nadle`nog ministarstva.
Prema predlogu izmena zakona, sada
je predvi|eno da pristup zadr`anim
podacima nije dopu{ten bez pristanka
korisnika, osim na odre|eno vreme i
na osnovu odluke suda, ako je to
neophodno radi vo|enja krivi~nog
koje je u skladu sa
Ustavom", ocenjuje [abi}.
Prema njegovim
re~ima, dobre stvari ovih
izmena zakona su i to {to
su organi bezbednosti i
operatori obavezni da
vode odgovaraju}e
evidencije o pristupu
bazama podataka. Samim
tim, dodaje on,
uspostavlja se i
adekvatnija kontrola te
oblasti.
Zadr`ani podaci
predstavljaju podatke o
komunikaciji koji se ne
odnose na sadr`inu same
komunikacije. Tu se pre
svega misli na podatke o
pra}enju i utvr|ivanju
izvora komunikacije, o
utvr|ivanju odredi{ta
komunikacije, utvr|ivanju
po~etka, trajanja i
zavr{etka komunikacije, o
utvr|ivanju vrste
komunikacije, o
identifikaciji terminalne
opreme korisnika, o
utvr|ivanju lokacije mobilne
terminalne opreme korisnika.
Na primeru telefonskog razgovora
to su podaci o broju sa kojeg se poziva,
o broju na koji se poziva, o datumu i
vremenu po~etka i kraja telefonskog
poziva, o trajanju telefonskog poziva, o
ure|aju koji se koristi u komunikaciji
(vrsta mobilnog telefona), kao i podaci
o geografskoj lokaciji telefona sa kojeg
je izvr{en poziv.
B. Cveji}
Foto: Ana Doku~evi} / Beta
Beograd - Izmene i dopune Zakona
o elektronskim komunikacijama
koje je Vlada Srbije nedavno
usvojila predstavljaju ozbiljna
korak napred kada je re~ o oblasti
za{tite li~nih informacija i
po{tovanju Ustava Srbije, isti~e za
Danas Rodoljub [abi}, poverenik
za slobodan pristup informacijama
od javnog zna~aja i za{titu
podataka o li~nosti.
Vlada Srbije, podsetimo, usvojila
je na poslednjoj sednici Predlog
zakona o izmenama i dopunama
Zakona o elektronskim
komunikacijama, kako bi se
uskladio sa odlukom Ustavnog
suda od pro{le godine da je
neustavan pristup zadr`anim
podacima operatora dr`avnim
postupka ili za{tite bezbednosti.
"Odredbe koje su izmenjene u
Zakonu o elektronskim
komunikacijama sada su u skladu sa
ustavnim garancijama, {to je
progresivno u odnosu na ranije i u
odnosu na ideje koje su bile
dominantne. Kona~no je otklonjen
sporan deo iz zakona, tako da je sada
potrebna odluka suda za svaki pristup
li~nim informacijama. To je re{enje
Evropska federacija novinara osudila privo|enje novinara iz Mladenovca
U Srbiji je sve ve}i pritisak na medije
Beograd - Evropska federacija novinara,
EFJ, osudila je privo|enje novinara RTV
Mladenovac Dragana Nikoli}a zbog
kriti~kog komentara koji je preneo na
svom Fejsbuk profilu. Kako saop{tava
Nezavisno udru`enje novinara Srbije,
EFJ je na taj na~in podr`ala njihov
protest zbog Nikoli}evog privo|enja u
policiju.
- Proizvoljno privo|enje i ispitivanje
profesionalnog novinara pokazuje
pogor{anje medijskih sloboda u Srbiji i
sve ve}i politi~ki pritisak sa kojim se
suo~avaju novinari, upozorila je EFJ i
najavila da }e uputiti zahtev premijeru
Srbije Aleksandru Vu~i}u da konsultuje
novinarska udru`enja i sindikate pre
nego {to bilo koji medijski zakon bude
upu}en na razmatranje i usvajanje u
Skup{tini. "Samo dijalozima sa
novinarskim udru`enjima i sindikatima
mo`e se povratiti klima poverenja u
Srbiji", smatra EFJ. Dragan Nikoli} je
pro{le nedelje priveden u policiju, gde je
ispitivan po prijavi poslanika Srpske
napredne stranke Milorada Cvetanovi}a,
koji ga optu`uje da je prenetim
komentarom na svom Fejsbuk nalogu
povredio dostojanstvo menad`era
Beograda Gorana Vesi}a.
N. D.
Pismo ministru pravde
"Naju~tivije
molim Gospod. Ministra Pravde da
mi izvoli primiti ovu molbu s
kojom molim Gospodina Ministra
Pravde da me postavi za d`elata,
po{to sam ~uo da je imenovana
slu`ba upra`njena. U nadi da }e mi
Ministar uva`iti ovu molbu i
budem postavljen na imenovanu
slu`bu, {to unapred zahvaljujem. U
Beogradu 26. novembra 1930.
u~tiv, Stanislav Todorovi}
Vojvode Brane ul. br. 42 kod
Vuji}a, Beograd."
D`elati
(22)
Todorovi} nije zalepio taksenu
marku na svoju molbu, ili {to je
zaboravio ili {to nije imao para da
je kupi. Zato je njegova molba, kao
netaksirana, stavljena u arhivu i o
njoj nije odlu~ivano. Prethodno je
upisana u registar Ministarstva
pravde s napomenom: "Todorovi}
Stanislav, moli za d`elata".
I_A
izvor:smrtnakazna.rs
Odgajanje
nasilja
Aleksandar Rokni}
urednik dodatka Pravo
FENOMENI
M
oram priznati da se ni najmanje nisam dvoumio da li da se
ove sedmice jo{ jednom bavimo pritiscima na medije,
sumnjivim doktoratima ili da pre|emo na ne{to su{tinskije i
va`nije od politi~ko-tabloidnog blata kroz koje trenutno
prolazi javnost Srbije. Daleko va`niji, po nama, jesu rezultati
istra`ivanja o rodno zasnovanom nasilju u {kolama. Istra`ivanje je
sprovelo Ministarstvo prosvete, u saradnji sa Unicefom, Institutom za
psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Centrom za studije roda
Fakulteta politi~kih nauka. Uzorak je impresivan - u~estvovalo je vi{e od
22.000 |aka, kao i nastavnici i stru~ni saradnici iz 50 {kola u Srbiji.
A {ta je pokazalo istra`ivanje? ^ak oko 69 odsto u~enika i u~enica
osnovnih {kola i 74 odsto srednjo{kolaca najmanje jednom su do`iveli
bar jedan oblik rodno zasnovanog nasilja od po~etka ove {kolske
godine. I pored, za dana{nje prilike o~ekivanog rezultata da de~aci
~e{}e ~ine rodno zasnovano nasilje nad devoj~icama, ali i nad drugim
de~acima, ponudi}emo vam ne{to druga~iji ugao. U vreme kada je
autor ovog teksta i{ao u osnovnu {kolu, a to je kraj sedamdesetih i
sredina osamdesetih, de~aci su se isklju~ivo tukli me|usobno. ^ak je
bilo i sukoba izme|u {kola, naravno neformalnih, izvan {kolskih
dvori{ta i van nastave. Ali uvek su to bili de~aci i njihove besmislene
razmirice. Devoj~ice niko nije dirao niti u te tu~e uvla~io. Oni koji su to
radili, dakle udarili neku devoj~icu, lo{e su prolazili me|u de~acima. S
druge strane, pojedine devoj~ice su verbalno maltretirale jedna
drugu. Razloga je bilo vi{e, ali su uglavnom, kao i kod de~aka, razlozi
neva`ni. Re~ je bila uglavnom o sitnim de~jim podlostima. I svi su sve
znali. I u~enici i nastavnici. Ali nikada takve situacije nisu dospele do
rasprave na odeljenskoj zajednici ili pred nastavni~ko ve}e. A kamoli
da neko dobije jedinicu iz vladanja.
Danas se situacija potpuno preokrenula. Svi maltretiraju sve. I de~aci
devoj~ice, i de~aci de~ake, a i devoj~ice de~ake, ali i devoj~ice devoj~ice.
Ali vratimo se istra`ivanju. Naro~ito je jedan njegov aspekt zabrinjavaju}i.
A vide}emo, ima i te kako veze sa politikom i odnosom dr`ave prema
Slika koju dr`ava i njene institucije ve}
decenijama {alju gra|anima jeste da
niko nije odgovoran ni za {ta. Naro~ito
ako je u nepodop{tine ume{ana i dr`ava
gra|anima ove zemlje. Naime, oko dve tre}ine u~enika i u~enica starijih
razreda osnovne {kole sklono je da okrivi `rtvu za napad i seksualno
nasilje. Dakle, nije kriv nasilnik za siled`ijstvo, nego je kriva `rtva koja
nasilje trpi. Tipi~no i nimalo iznena|uju}e. Ako se pitate za{to, odgovor je
krajnje lak i jednostavan. Zato {to je slika koju dr`ava i njene institucije
ve} decenijama {alju gra|anima ta da niko nije odgovoran ni za {ta.
Naro~ito ako je u nepodop{tine ume{ana i dr`ava. Onda je kriv gra|anin
koji se `alio na to {to mu dr`ava radi! To smo videli na slu~aju poplava, u
sudskim presudama, plja~ki dr`ave tokom devedesetih i brojnim
spornim privatizacijama nakon nazovi demokratskih promena. Jasno je,
gra|anin protiv dr`ave nema nikakve {anse. Ismejan u institucijama,
gra|anin ni u sudskom sistemu ne mo`e da dobije za{titu. Poruka koju
dr`ava {alje jeste da je ona svemo}na i da mo`e da radi {ta god joj se
svidi. Mi, gra|ani, tu smo samo da popunjavamo prostor. A mo`e se i bez
nas. [to da ne?! Ma koliko proizvodila nezakonitih odluka, dr`ava }e terati
svoj cilj do ispunjenja. Drugim re~ima, od starta }e doneti nezakonitu
odluku, samo da bi sprovela svoj cilj, iako je jasno da je ta odluka
nezakonita ili protivustavna. Jer dok se cela procedura utvr|ivanja
nezakonitosti i neustavnosti sprovede, dr`ava je dosegla ono {to je
naumila. Posle joj ta odluka nije vi{e ni va`na. [ta ho}u da ka`em? Ako se
dr`ava siled`ijski pona{a prema gra|anima i zakonima koje sama donosi,
a donosi ih da ih ne bi sprovodila, kako pokazuju sve primedbe Evropske
unije, za{to bi se osnovci druga~ije pona{ali u okru`enju koje dr`ava
sama kreira? Drugim re~ima, dr`ava koja sprovodi nasilje, pa bilo ono i
pravno, uvek }e imati odgovor u identi~nom pona{anju mla|ih. Po{to
nemaju drugu mo} osim sile, oni }e je upotrebljavati na slabijima.
^inovnici i stru~njaci }e se i{~u|avati, ali }e malo ko {ta su{tinski
preduzeti. Jer, sve se na kraju ipak zavr{i samo na statistici.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Ana Ron~evi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
9
Pravo Danas
11.06.2014.
sreda, 11. jun 2014.
Amadeo Votkins, britanski stru~njak i savetnik pri MUP Srbije, govori
za Danas Pravo o poglavljima 23 i 24 u pregovorima sa Unijom
Vu~i} je direktan zagovornik
profesionalizacije policije
RAZGOVOR
Mnogo
problema
koji su
nasle|eni iz
pre|a{njeg
perioda, a
koji
predstavljaju
jasnu pretnju
oporavku
dru{tva u
celini, spada
u delokrug
rada policije
Beograd - Ministarstvo unutra{njih
poslova ima dva glavna prioriteta. Prvi
jeste nastavak reformi koje vode ka
ja~anju strate{kog upravljanja ovom
organizacijom, koja je u protekle dve-tri
godine zna~ajno odmakla u odnosu na
ostatak dr`avne uprave. To se pre svega
odnosi na strate{ko planiranje i reformu
ljudskih resursa u MUP-u kao dve
krucijalne funkcije svake dobre
organizacije, {to u najve}oj meri
podr`ava [vedska agencija za
me|unarodni razvoj.
Drugi va`an prioritet je nastavak
procesa totalne depolitizacije direkcije
policije i izmena zakona o policiji, sa
ciljem da se ovaj resor vi{e pribli`i
ostatku dr`avne uprave. Oba ova
prioriteta direktno }e da doprinesu
procesu EU integracija - po~inje
razgovor za Danas Amadeo Votkins,
jedan od vode}ih britanskih stru~njaka
za Balkan i konsultant na projektima pri
srpskom MUP-u za pitanja strate{ke
reforme organizacije ove institucije.
Koji je glavni preduslov za
ostvarenje tih prioriteta?
- Prvi preduslov jeste apsolutna i
aktivna podr{ka vrha ministarstva i svih
rukovodilaca, koji moraju da igraju
strate{ku ulogu upravljanja. Su{tina
U ZATVORIMA KAZNU [email protected] TRE]INA OSU\ENIH
„U Velikoj Britaniji sistem alternativnih sankcija ima {iroku primenu ve} du`i
niz godina, kao i u mnogim drugim dr`avama, naro~ito kada su u pitanju kazne u javnom interesu. Odnos onih koji odslu`uju kaznu u javnom interesu je
vi{e od tri prema jedan u odnosu na one koji odslu`uju zatvorsku kaznu.“
strate{kog upravljanja koje zagovaram
jeste da u ovakvoj ekonomskoj situaciji
MUP, kao i mnoge druge organizacije,
mora da se trudi da sa {to manje
sredstava uradi {to vi{e. Poslednji talas
reforme policije u Velikoj Britaniji je
trajao 20, 30 godina i jo{ uvek traje.
Mo`da to bolje poja{njava koliko je to
Ako se ukloni
pravednost, {ta su
kraljevstva
nego velika
razbojni{tva?
8
Sveti Avgustin
dug proces i koliko je Srbija tek na
njegovom po~etku. MUP je jedan od
najva`nijih resora kada su u pitanju EU
integracije, pre svega u smislu
pregovora oko poglavlja 24 i ne{to
manje poglavlja 23. Isto tako, MUP je
jedna od najve}ih organizacija u Srbiji
po broju zaposlenih. Mnogo problema
koji su nasle|eni iz pre|a{njeg perioda,
a koji predstavljaju jasnu pretnju
oporavku dru{tva u celini, spada u
delokrug rada MUP-a. Dakle, MUP
mora da bude sposoban da uz sve
"relativno" manje bud`ete koji su
neminovni u srednjoro~nom periodu,
{to profesionalnije i efikasnije obavlja
- Apsolutno. Ne samo
da je Aleksandar Vu~i}
direktan zagovornik
ovih politika i
stavova, {to je
pokazao nemali broj
puta, ve} i novi
ministar ima znanja
da ovako ne{to
unapredi u svakom
smislu te re~i. Sve
ovo bi trebalo da
bude dovoljno da se
krene u prve korake, a
kao {to sam ve} rekao,
siguran sam da }e veliki broj
Poslednji talas reforme policije u Velikoj
Britaniji traje ve} 20-30 godina. Mo`da to bolje
poja{njava koliko je to dug proces i koliko je
Srbija tek na njegovom po~etku
svoje poslove, a to }e zahtevati dalju
profesionalizaciju menad`menta i
poslovnih procesa, pre svega kroz jasno
postavljen sistem ljudskih resursa i nove
IT tehnologije, {to je ve} lagano po~elo u
protekle 2-3 godine. Tako je svuda u
svetu, MUP nije izuzetak po ovom
pitanju.
Da li }e to i koliko pogoditi
zaposlene u policiji i da li }e sami
policajci biti pogo|eni?
- Usudi}u se da ka`em da
reforme koje predstoje, u
stvari, najvi{e odgovaraju
samoj policiji. Pre svega, zato
{to }e znatno da olak{aju njihov
rad i uvedu nove kvalitete u
svemu. Da}u vam dva konkretna
primera, a ima ih vi{e. Jedan primer
jeste svakako ve} pomenuti novi
sistem ljudskih resursa, kao jedan od
najve}ih reformskih projekata
MUP-a, a koji }e da omogu}i znatno
ve}u profesionalizaciju ovog posla kroz
pove}anu motivaciju i sistem
nagra|ivanja, a samim tim i efikasnost
rada. Drugi primer jesu, svakako, bolji
sistemi planiranja i evaluacije poslovnog
procesa koji }e kroz bud`et doprineti
bolje opremljenoj policiji, u smislu
bezbednosti na poslu, efektivnosti rada i
sli~no.
O~ekujete li da }e nove vlasti imati
razumevanja za ovakve predloge?
profesionalaca sa kojima sam imao
prilike da radim u ovom resoru,
samo da nadograde ovu po~etnu
pri~u. Istina, treba}e
vremena, ali za vreme
ovog mandata vlade mogu}e je dosta
toga uraditi.
Zbog ~ega se u Srbiji alternativne
sankcije primenjuju tek sporadi~no?
Kakva je praksa u Britaniji po ovom
pitanju?
- Alternativne sankcije su odli~na
opcija u dru{tvu koje ima sve manje
fondova i mogu}nosti za otvaranje novih
zatvora, usled pove}anog broja
po~inilaca raznih kaznenih dela. Srbija je
prema mojim informacijama lo{e
rangirana u Evropi kada su u pitanju
alternativne sankcije. Nije mi potpuno
jasno za{to se one primenjuju tako
sporadi~no u Srbiji, i to tek poslednjih
~etiri-pet godina. Nedostatak adekvatne
regulative bio je problem neko vreme, ali
smatram da je to manje-vi{e
prevazi|eno, tako da jedini drugi
problem mo`e biti nedostatak
finansijskih sredstava koji bi podr`ao
razvoj, pre svega, Povereni~ke slu`be,
koja je u najve}oj meri odgovorna za ovo.
PRAVO DANAS /// s r e d a , 1 1 . j u n 2 0 1 4 .
Odbor za pravosu|e Skup{tine Srbije o
izve{tajima o radu za pro{lu godinu
Mo`da je jedan od faktora i ~injenica da se
potcenjuju vrlo jasni finansijski benefiti
ovog na~ina ka`njavanja ako se uzme u
obzir celokupna u{teda postignuta ovom
merom, a ne samo direktna "zatvorska"
u{teda. Smatram da nema politi~kih
prepreka ovom sistemu, jer ne vidim da bi
to i{lo nekome u korist i znam da je
ministar pravde Nikola Selakovi} otvoreno
pri~ao upravo u pravcu ja~anja
alternativnih sankcija i zato sam siguran da
}e tako i da bude.
Stamenkovi}: Uskoro
zavr{etak istrage
za {irenje panike
Beograd - Branko Stamenkovi}, tu`ilac za
visokotehnolo{ki kriminal, rekao je ju~e
na skup{tinskom Odboru za pravosu|e da
o~ekuje zavr{etak istra`nog postupka protiv troje osumnji~enih za {irenje panike na
dru{tvenim mre`ama na internetu za
vreme vanredne situacije tokom nedavnih
poplava u Srbiji. Oni se terete da su preko
dru{tvenih mre`a objavljivali la`ne podatke o broju nastradalih u poplavama i
MUP mora da bude
sposoban da uz sve
"relativno" manje
bud`ete - koji su
neminovni u
srednjoro~nom
periodu - {to
profesionalnije i
efikasnije obavlja
svoje poslove
Kako se re{iti politi~kog pritiska na
sudstvo, budu}i da politika uvek ima
interes da zadr`i svoj uticaj nad ovom
granom vlasti?
- Ovo je te{ko pitanje koje nema
definitivan odgovor u smislu samog
sprovo|enja. Do sada se niti jedan
mehanizam nije pokazao adekvatnim i
zato ne bih odgovarao u tom pravcu.
Nadam se da }e EU proces kao i
modernizacija dru{tva u celini, uklju~uju}i
politi~ki segment, da doprinese re{avanju
ovog, zaista krucijalnog problema, koji ima
jako negativan uticaj na razvoj dr`ava u
celini, a posebno onih u tranziciji kao {to je
Srbija.
Branko Stamenkovi}
U porastu
visokotehnolo{ki
kriminal i broj krivi~nih
dela maloletnika
Kakva je percepcija stranih
investitora po ovom pitanju?
- Pravi strani investitori gledaju na ovo
vrlo negativno, tu nema dileme. Samo
onaj ko misli da igra tu negativnu igru i
kome nije bitna pravedna i legitimna
za{tita interesa mo`e da ima pozitivno
mi{ljenje po ovom pitanju. Siguran sam
da Srbija ne `eli tu vrstu investitora, {to su
i Aleksandar Vu~i} i ministar pravde
Nikola Selakovi} mnogo puta naglasili,
samo {to }e zasigurno biti potrebno
vreme, koje na`alost vi{e nije luksuz.
Aleksandar Milo{evi}
njima je Vi{i sud krajem maja odredio
pritvor do 30 dana.
To pitanje ju~e je na skup{tinskom
Odboru pokrenuo Vladimir \ukanovi},
poslanik SNS, koga je zanimalo da li je
"bio vr{en pritisak na tu`ila{tvo u tom
predmetu". Stamenkovi} je negirao da je
bilo pritisaka, ali je i naveo da tu`ila{tvo
mo`e da postupa samo po zakonu.
"Tu`ila{tvo za visokotehnolo{ki
kriminal postupilo je po prijavi koju je
podnela beogradska policija, a na
osnovu sumnje da postoje elementi za
pokretanje prethodnog krivi~nog
postupka zbog poku{aja izazivanja
panike i nereda. Javno tu`ila{tvo mo`e
da postupa samo po zakonu. Ako
postoje osnovi sumnje, imamo slu`benu
du`nost da po tome postupimo", istakao
je Stamenkovi}.
Ina~e, Odbor je ju~e podr`ao izve{taje
o radu Dr`avnog ve}a tu`ilaca, javnih
tu`ila{tava na suzbijanju kriminaliteta i
za{titi ustavnosti i zakonitosti, kao i
izve{taj o radu Visokog saveta sudstva za
pro{lu godinu. Odbor je predlo`io
parlamentu da usvoji ove izve{taje.
Gordana Jani}ijevi}, zamenica
Republi~kog javnog tu`ioca, podnose}i
izve{taj za pro{lu godinu navela je da je
bio primetan konstantan porast
krivi~nih dela iz oblasti
visokotehnolo{kog kriminala, a za 18
odsto u odnosu na pro{lu godinu
pove}an je i broj krivi~nih dela
maloletnika. A u odnosu na pretpro{lu
godinu 100 odsto je pove}ano u~e{}e
maloletnika u krivi~nim delima koja se
odnose na proizvodnju i preprodaju
droge. Tu`ila{tvo za visokotehnolo{ki
kriminal imalo je u radu 961 predmet,
rekla je Jani}ijevi}eva, istakav{i da se ona
u najve}em broju slu~ajeva odnose na
ugro`avanje sigurnosti.
Gordana Jani}ijevi} navela je da je
broj kra|a i razbojni{tava u 2013. godini
bio ve}i za oko 20 odsto, a da se nastavio i
trend pove}anja slu~ajeva nasilja u
porodici. Po njenoj oceni, tu`ila{tva su
tokom pro{le godine pokazala visok
stepen efikasnosti u radu, a tome je, kako
je istakla, pored ostalog doprineo
Sporazum o priznanju krivice. Taj
sporazum sklopljen je sa 1.382 osobe, {to
je za 40 odsto vi{e nego u 2012. godini,
~ime se i broj nere{enih predmeta u
pro{loj godini smanjio za oko 26
procenata.
M. R. Milenkovi}
D`elati
Na revers - [araba (23)
Lazar [araba je oko 1948. bio
komandant Odeljenja Narodne
milicije u Beogradu i njemu su
beogradski sudovi upu}ivali skoro
sve osu|enike na smrt. Osu|enici su
[arabi predavani na revers, ponekad
uz kratke napomene o na~inu
izvr{enja. "Vojni sud za grad
Beograd, 20. decembra 1947 -
Otseku Narodne milicije (drugu
[arabi). Upu}ujemo Vam na
izvr{enje kazne smrti streljanjem i
ve{anjem osu|enike ovoga suda i to:
1. Dankelman Hajnriha, 2. Berends
Hermana, 3. Egbers-Hilker Karl
Hajnca, 4. Cajger Jakova, 5. Krah
Joakima, 6. Gros Mihaela, 7. Sajfert
Ota. Kaznu smrti streljanjem
izvr{ite nad licima od 1-6, a
osu|enog pod brojem 7 Sajfert Ota
obesite. Kazne izvr{ite a zapisnike o
izvr{enju za svakog osu|enog
dostavite ovom sudu. Smrt fa{izmu
- Sloboda Narodu! Pretsednik suda p. pukovnik Milonja Stijovi}".
[araba bi potpisao da je preuzeo
osu|enike (primio 7 lica, [araba
Lazar), a zatim organizovao
pogubljenje. On je isto tako
potpisivao i zapisnike o izvr{enju
smrtne kazne, u svojstvu
zapisni~ara.
I_A
izvor:smrtnakazna.rs
Za{to Srbija nema
zakon o nestalim
bebama?
Danilo ]ur~i}
aktivista za ljudska prava
Li~ni stav
U
poslednjih desetak godina pitanje sudbine beba koje su
nestale iz porodili{ta {irom Srbije je nekoliko puta punilo
novinske strane i isto tako nestajalo sa njih. Za sve to vreme
hiljade roditelja su svakodnevno i{~ekivale dan kada }e
nadle`ni dr`avni organi kona~no po~eti da se bave
~injenicom da su u na{im porodili{tima od sedamdesetih godina
pro{log veka nestale na hiljade beba. Beba koje su zvani~no umrle,
ali medicinske ustanove u kojima se to desilo ne poseduju
relevantnu dokumentaciju o tome. U ve}ini slu~ajeva nije ni vo|ena
nikakva istraga o ovome.
I sve bi bilo isto da u martu 2013. godine Zorica Jovanovi}, jedna
od majki koja je godinama poku{avala da sazna sudbinu svoje
navodno preminule bebe, nije uspela u sporu koji je pred Evropskim
sudom za ljudska prava vodila protiv Republike Srbije. Povreda
prava na po{tovanje privatnog i porodi~nog `ivota podnositeljke
ove po mnogo ~emu jedinstvene predstavke utvr|ena je usled toga
{to ona od nadle`nih dr`avnih organa nije uspela da sazna
informacije koje se ti~u sudbine njene bebe. Sasvim o~ekivano, nije
vo|ena ni efektivna istraga o okolnostima koje se ti~u navodne
smrti deteta koje je rodila.
Usled toga Republici Srbiji je nalo`eno da, osim naknade
nematerijalne {tete, "mora, u roku od godinu dana od datuma kada
ova presuda postane pravosna`na (septembar 2014), preduzeti sve
odgovaraju}e mere se ciljem uspostavljanja mehanizma za
obezbe|enje pojedina~nog obe{te}enja svim roditeljima u situaciji
kao {to je ili koja je dovoljno sli~na situaciji podnositeljke
predstavke".
Iako deluje kao da je ovo sasvim dovoljno vremena za ozbiljan i
te`ak posao izrade zakona i pripremanja mera koje }e dovesti do
ispunjenja obaveza koje su nalo`ene presudom Evropskog suda za
ljudska prava, ~ini se da do njenog izvr{enja u ostavljenom roku ipak
Grupa autora izradila je
Model zakona o istra`ivanju
polo`aja nestale novoro|en~adi
ne}e do}i. Do ovoga ne}e do}i iz istog razloga iz kog se nadle`ni
dr`avni organi do sada nisu bavili ovim pitanjem.
Kako bi se posle decenija }utanja stvari pomerile sa mrtve ta~ke,
grupa autora okupljena oko profesorke Vesne Raki} Vodineli}
izradila je Model zakona o istra`ivanju polo`aja nestale
novoro|en~adi. Ovim zakonom predvi|eno je formiranje posebne
Komisije za istra`ivanje sudbine nestalih beba koju bi birala Narodna
skup{tina. Operativni poslovi koji se odnose na prikupljanje dokaza
o nestalim bebama prema ovom zakonskom re{enju bili bi
povereni posebnoj jedinici Ministarstva unutra{njih poslova.
^injenica da je u velikoj ve}ini slu~ajeva do{lo do zastarelosti
krivi~nog gonjenja za krivi~na dela za koja postoje osnovi sumnje
da su u~injena, ali i do proteka vremena koji onemogu}ava
ostvarivanje gra|anskopravne za{tite te da je ovo pitanje
obavijeno "velom tajne" uslovljava i odre|ena specifi~na re{enja u
Modelu zakona.
Cilj predlo`enih re{enja je brzo i efikasno razre{enje sudbine
nestalih beba uz puno po{tovanje dostojanstva u~esnika u
postupku i najboljeg interesa deteta. Ovo je uslovilo i odre|ena
posebna pravila koja se odnose na dokazivanje, pozivanje svedoka,
prirodu odluka koje se donose u ovom postupku, ali i posledice
eventualnog utvr|ivanja da je odre|eno lice u~estvovalo u
radnjama koje se odnose na nestanak beba.
Iako sva ova specifi~na zakonska re{enja i paragrafi nikada ne}e
roditeljima nestalih beba mo}i da pru`e dovoljnu satisfakciju za sve
{to im se desilo, potrebno je hitno uspostaviti mehanizam za
istra`ivanje sudbine nestalih beba.
Ako ni zbog ~ega drugog - onda zbog svedo~anstva o jednoj od
mra~nijih epizoda na{e novije pro{losti.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Ana Ron~evi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
9
Pravo Danas
12.06.2014.
~etvrtak, 12. jun 2014.
Sa{a \or|evi}, istra`iva~ Beogradskog centra za bezbednosnu politiku,
govori za Danas Pravo o poglavljima 23 i 24 u pregovorima sa Unijom
Nejasan polo`aj Saveta
za nacionalnu bezbednost
RAZGOVOR
U Srbiji jo{
uvek nije
ispunjena
zakonska
obaveza o
formiranju
Kancelarije
za azil i
postoji
sumnja u
efikasnost
postupka
registracije
stranaca koji
tra`e azil
Beograd - Glavni izazov u sektoru
bezbednosti na putu Srbije ka
Evropskoj uniji jeste nastavak reforme
ovog sektora, jer taj proces trenutno
nije prioritet nove vlade. Reforma jo{
uvek nije zavr{ena jer nema
odgovaraju}e demokratsko civilne
kontrole sektora bezbednosti. Na
primer, policija se u ekspozeu novog
premijera pominje samo dva puta
izjavama da `elimo nekorumpirane
policajce i da mnogi od njih rade
po{ten posao. Time je ukazano samo
na jedan problem, konkretno u policiji.
Me|utim, postoje mnogo ve}i
problemi. Nejasan polo`aj Saveta za
nacionalnu bezbednost. Zastarela
bezbednosna politika. Lo{ zakonski
okvir za primenu posebnih dokaznih
radnji. Nepostojanje jakog sistema
unutra{nje kontrole i spoljnog
nadzora. Bezbednost gra|ana na
lokalnom nivou je u potpunosti
skrajnuta. I dalje ne postoje
mehanizmi koji }e ograni~iti da se mo}
koju poseduje sektor bezbednosti
koncentri{e na jedno mesto. Zato u
izve{taju Evropske komisije o napretku
Srbije postoji poseban deo koji se
odnosi na nadzor sektora bezbednosti,
- To su skupe tehni~ke mere koje
{tite [engenski sistem i oko kojih se
`ustro raspravlja i u samoj Uniji zbog
za{tite ljudskih prava. [engenski
informacioni sistem omogu}ava br`u
razmenu informacija dr`ava ~lanica
Unije radi lak{eg lociranja
osumnji~enih lica. Sistem za
nadgledanje granica (EUROSUR)
postoji radi smanjenja broja ilegalnih
migranata. To je deo poglavlja 24.
Ispred dr`ava koje `ele da budu deo
Unije postavljaju se tri zadatka:
kreiranje jasne migracione
politike, suzbijanje
prekograni~nog kriminala i
ja~anje me|unarodne
policijske saradnje. U
Srbiji jo{ uvek nije
ispunjena zakonska
obaveza o formiranju
Kancelarije za azil i
postoji sumnja u
efikasnost postupka
registracije stranaca koji
tra`e azil. Sve to
negativno uti~e na
efikasno upravljanje
migracijama, a broj
iregularnih migranata koji
prolaze kroz Srbiju
je sve ve}i.
od po~etka njene primene podignute
samo dve optu`nice. Pored toga,
policija se u velikoj meri oslanja na
kapacitete Bezbednosnoinformativne agencije, posebno
prilikom primene posebnih dokaznih
radnji. Dodatan problem za
tu`ila{tvo i policiju su realizacija
 Tu je i borba protiv
organizovanog kriminala, te
koliko je Srbija danas uspe{na
na ovom polju? Ova borba,
prema standardima EU,
podrazumeva efikasnu saradnju
izme|u policijskih, pravosudnih
i carinskih organa dr`ava
~lanica. Da li kod nas postoji
spremnost za to?
- Ograni~eni su kapaciteti policije i
tu`ila{tva za sprovo|enje istraga
krivi~nih dela korupcije i
organizovanog kriminala. Naro~iti
problemi nastali su uvo|enjem
tu`ila~ke istrage, kada su za 40 dana
Unija zahteva i
strate{ki plan borbe
protiv terorizma,
koji u Srbiji jo{ uvek
nije usvojen
Devedeset zaposlenih
u Sektoru unutra{nje
kontrole zadu`eno je
za kontrolu 46.000
zaposlenih u MUP-u
vo|enje u~inkovite istrage. Na kraju,
poseban problem je "curenje"
informacija iz policije, koji u
potpunosti obesmi{ljava i policije
i tu`ila{tva. Sve to rezultira
slabim dokazima i smanjenjem
za{tite procesnih prava u
postupku.
 U kom smeru bi morala
da ide reforma policije?
- Postoje tri glavna
sistemska problema u
policiji: neodgovaraju}e
upravljanje ljudskim
resursima, nedovoljni
kapaciteti unutra{njih
kontrolora policije i
DEPOLITIZACIJA POLICIJE
ka`e za Danas Sa{a \or|evi}, istra`iva~
Beogradskog centra za bezbednosnu
politiku (BCBP).
 EU posebnu pa`nju posve}uje
merama bezbednosti na spoljnim
granicama. Koje su to sve mere i
kako se one sprovode?
Ljudska dela
nikad ne ostaju
bogovima
skrivena.
Ovidije
6
Foto: Medija centar
Da li }e policija uskoro biti depolitizovana?
- Ni 14 godina nakon demokratskih promena u Srbiji jo{ uvek
nije razdvojena uloga Ministarstva i policije, gde je „prvi“ zadu`en da utvrdi prioritete u radu na osnovu potreba gra|ana i
obezbedi sredstva, dok je „drugi“ u obavezi da o~uva i unapredi bezbednost
gra|ana. Ne postoji sistem gde je policija odgovorna izabranim institucijama,
a ne podre|ena kontroli politi~kih predstavnika.
finansijskih istraga korupcije, gde ne
postoji dovoljan broj obu~enih ljudi.
Jo{ uvek je nejasno u kojoj meri
policija i tu`ila{tvo sara|uju sa
Poreskom upravom i Ministarstvom
finansija, ~ije znanje i informacije su
neophodne - kao {to je dokazano
iskustvom USKOK-a u Hrvatskoj - za
politizacija policije. Za prijem u
policijsku slu`bu nije obavezan
konkurs. Kriterijumi za napredovanje
su tajni. Slobodna lista radnih mesta
u MUP-u ne postoji. Time je otvoren
prostor za razli~ite zloupotrebe.
Sektor unutra{nje kontrole policije
nije nezavisan u svom radu. Ne
poseduje odgovaraju}e ljudske,
materijalne i finansijske sposobnosti.
Devedeset zaposlenih u Sektoru
zadu`eno je za kontrolu 46.000
zaposlenih u MUP-u. U takvim
okolnostima postavlja se pitanje u
kojoj meri Sektor mo`e da uspe{no da
kontroli{e policiju.
PRAVO DANAS /// ~ e t v r t a k , 1 2 . j u n 2 0 1 4 .
Slobodna lista radnih
mesta u MUP-u ne
postoji, ~ime je
otvoren prostor za
razli~ite zloupotrebe
nemaju stav (36 odsto). Me|utim,
Srbija nije cilj radikalnih grupa.
Napredak u ovoj oblasti je umeren.
Izmenjen je Krivi~ni zakonik. Mogu}i
izazov jeste pre{iroko tuma~enje ovog
zakona jer to mo`e da dovede do
ugro`avanja ljudskih prava, pre svega
za krivi~no delo vrbovanje i obu~avanje
za vr{enje teroristi~kih dela. Unija
zahteva i strate{ki plan borbe protiv
terorizma, koji u Srbiji jo{ uvek nije
usvojen.
 A po pitanju borbe protiv droga?
- Rok va`enja Nacionalne strategije za
borbu protiv droga istekao je 2013.
godine, a i dalje postoje problemi
skladi{tenja zaplenjenih koli~ina opojnih
droga. Samo u beogradskoj policiji
narkotici nisu uni{tavani 13 godina.
Uglavnom se borba protiv droga svodi
na represiju, dok prevencija izostaje, a
raste upotreba, na primer, sinteti~kih
droga u Srbiji. U prevenciji droga
zna~ajnu ulogu mogu da imaju lokalni
saveti za bezbednost, gde na primer
iskustvo be~ejskog saveta mo`e da
poslu`i kao dobar primer. Me|utim, jo{
uvek nije prepoznata uloga saveta u
unapre|enju bezbednosti na lokalnom
nivou. Iskustvo dr`ava ~lanica Unije
pokazuje da je kupovina droga mogu}a
preko anonimnih ra~unarskih mre`a,
{to u borbu protiv droga upli}e i
Odeljenje za borbu protiv
visokotehnolo{kog kriminala.
Boban Karovi}
Predstavljene novine u Zakonu o putnim ispravama
Za mla|e od 12
godina bez biometrije
Beograd - Diplomatski paso{i koji ne
budu vra}eni u roku od 60 dana od
dana prestanka osnova po kome su
izdati bi}e poni{teni po slu`benoj
du`nosti. Ovo je jedna od novina
predvi|ena izmenama Zakona o
putnim ispravama. Obja{njavaju}i ovo
re{enje pred poslanicima Skup{tine
Srbije, ministar policije Neboj{a
Stefanovi} rekao je da se de{avalo da
osobe kojima su izdati diplomatski
paso{i, kada im prestane status
diplomatskog ili slu`benog lica, nastave
da ih koriste, {to je zloupotreba prava.
Ina~e izmenama Zakona o putnim
ispravama predlo`eno je ukidanje
standardima EU, a novine }e pove}ati
pravnu sigurnost na{ih gra|ana i
spre~iti mogu}nost zloupotreba.
Govore}i o ukidanju izlaznih viza,
Stefanovi} je rekao da se izlaznim
vizama ograni~ava sloboda kretanja
ljudi, jedne od fundamentalnih sloboda
u EU, a da je ograni~avanje slobode
kretanja i dalje mogu}e zbog javnog
reda i sigurnosti, za{tite zdravlja i
zapo{ljavanja i javnoj slu`bi.
Druga va`na novina zakona jeste
ukidanje prakse uzimanja
biometrijskih podataka od dece mla|e
od 12 godina. Komentari{u}i
predlo`ene izmene zakona, poslanici
Stefanovi}: Dosad
uzeti podaci o deci ne
mogu se brisati
opozicije su zamerili {to zakonskim
izmenama nije predvi|eno brisanje
podataka o deci mla|oj od 12 godina,
koji su uzeti do sada, a ministar je rekao
da se oni moraju ~uvati sve dok su u
upotrebi paso{i izdati na osnovu njih.
Ukoliko to ne bi bilo u~injeno, kazao je
Stefanovi}, moglo bi do}i do problema
u verifikovanju paso{a i utvr|ivanju
identiteta, a po isteku poslednjeg
ovakvog paso{a mo`e se razmi{ljati o
brisanju tih podataka, jer MUP nema
nikakvu potrebu da ih ima. Jedna od
novina jeste i da onaj ko dva ili vi{e
puta za pet godina izgubi paso{, novi }e
mu biti izdat sa rokom va`enja od
godinu dana.
M. R. Milenkovi}
izlaznih viza, odnosno viza koje Srbija
daje svojim dr`avljanima, a njihovim
ukidanjem prestaju da postoje
brodarska i pomorska isprava u koju je
uneta viza kao putna isprava, pa }e
dosada{nji imaoci ovakvih putnih
isprava putovati uz obi~an paso{.
Obja{njavaju}i predlo`ene izmene
Zakona o putnim ispravama, ministar
Stefanovi} je, izme|u ostalog, rekao da
su one neophodne radi uskla|ivanja
na{ih propisa sa najnovijim
D`elati
Odgovoran zadatak - Paja Jockov (24)
Paor iz Rumenke Paja Jockov je
ro|en oko 1916. Pred kraj
Drugog svetskog rata, 1944,
pri{ao je partizanima, a
posle rata je slu`io u
Narodnoj miliciji. Tada je
postao ~lan Komunisti~ke partije
Jugoslavije. A zahvaljuju}i ~lanstvu u
Partiji, postao je i d`elat. To je bilo
ovako: U novembru 1946. Vrhovni
sud Vojvodine je osudio na smrt
devetoricu visokih ma|arskih oficira
i ~inovnika koji su bili odgovorni za
masovne pokolje Srba i Jevreja (tzv.
racije) tokom rata.
Prvooptu`eni na
tom procesu,
honvedski
general
Ferenc
Sombathelji,
osu|en je na smrt
streljanjem, a trojica
njegovih saradnika na smrt
ve{anjem. Komandir Narodne
milicije, zadu`en za izvr{enje
smrtnih kazni, dobio je partijsku
instrukciju da bi, s obzirom na zna~aj
su|enja i visoke funkcije osu|enih,
bilo po`eljno da smrtnu kaznu vr{e
ljudi od poverenja, po mogu}stvu
~lanovi Partije, kako bi se
predupredile eventualne sabota`e.
Komandir je kao jednog od izvr{ilaca
odabrao Paju Jockova i saop{tio mu
da mu je poveren "odgovoran
zadatak". Uputio ga je da se o tehnici
ve{anja obavesti kod izvesnog
Mari~i}a, koji je ve} uspe{no obesio
nekoliko osu|enih u Novom Sadu,
ali je bio vanpartijac.
I_A
izvor:smrtnakazna.rs
Razgradnja
poverenja
Foto: Aleksandar An|i}
 Gde se na{a dr`ava trenutno nalazi
kada je re~ o borbi protiv terorizma,
koja se spominje u poglavlju 24
pregovora sa EU?
- Gra|ani u Srbiji povezuju ovu temu
sa ulaskom u NATO. Jedna od u
javnosti ~esto izno{enih tvrdnji jeste da
bi ulazak Srbije u NATO uvukao dr`avu
u konflikte i pove}ao rizik od terorizma.
Prema istra`ivanju BCBP, ~ak 41 odsto
gra|ana se sa ovom tvrdnjom sla`e, uz
prili~no veliki broj onih koji o tome
Vladimir Vuk~evi}
Tu`ilac za ratne zlo~ine
Li~ni stav
K
ada je sudsko ve}e Vi{eg suda u Beogradu - Odeljenja za
ratne zlo~ine - donelo odluku da advokati sa Kosova i
Metohije ne mogu da zastupaju porodice `rtava u predmetu
"Trnje", mediji su to "pro~itali" kao odgovor na odluku
Euleksovih sudija da ne dozvoli advokatu Tomi Fili da zastupa
Olivera Ivanovi}a, koga je Euleksov tu`ilac optu`io tako|e za ratne
zlo~ine. Iza ovog nao~igled "reciprociteta nepoverenja" o{te}ena je
pravda, prvenstveno za `rtve ratnih zlo~ina i njihove porodice
relativizuju se ratni zlo~ini.
Upravo zbog ovakvih reakcija do{lo je do zastoja u su|enju pred
Odeljenjem za ratne zlo~ine za doga|aje u selu Trnje 1999. godine,
kada je ubijeno 27 albanskih civila. Tu`ila{tvo je po~etkom novembra
pro{le godine u ovom predmetu optu`ilo biv{e oficire VJ Pavla
Gavrilovi}a i Rajka Kozlinu. Pripremna ro~i{ta po~ela su u februaru i
zbog ovakvih odluka u pitanje je dovedeno pojavljivanje svedoka o{te}enih pred sudom zbog toga {to ih ne}e zastupati advokati po
njihovom izboru.
Zatra`eno je i mi{ljenje Advokatske komore Srbije, koja je ocenila
da samo njeni ~lanovi mogu da rade u sudovima u Srbiji. Upu}ena je
negativna poruka koja mo`e da na~ini {tetu u budu}im postupcima
za ratne zlo~ine. Nije bilo tako davno kada su i advokati sa Kosova i
Metohije i iz Srbije dolazili na glavne pretrese za ratne zlo~ine - i
zastupali `rtve i njihove porodice, kako pred sudovima u Srbiji, tako i
pred Euleksovim sudovima na Kosovu i Metohiji. Jo{ odjekuje glas
svedo~enja o{te}ene mlade `ene u predmetu "]u{ka" krajem
novembra pro{le godine kada je prvi put progovorila o svom
pre`ivljenom iskustvu seksualnog nasilja. Su|enja za ratne zlo~ine u
Suvoj Reci, Podujevu, Gnjilanu, \akovici, izazivala su du`nu pa`nju
doma}e i me|unarodne javnosti. O{te}eni su se odazivali na pozive
za glavne pretrese, svedo~ili, gledali u o~i optu`enima, zastupali su ih
advokati koje su sami birali, kojima su verovali.
Nije bilo tako davno kada su i
advokati sa Kosova i Metohije i iz
Srbije dolazili na glavne pretrese
za ratne zlo~ine
U osam predmeta pred Odeljenjem za ratne zlo~ine u kojima je
postupalo Tu`ila{tvo od 2003. godine, a koji su se odnosili na
doga|aje tokom sukoba na KiM 1998-1999, tokom 379 sude}ih dana
svedo~ilo je 520 svedoka. U ~etiri predmeta u kojima su `rtve
albanske nacionalnosti, sudilo se 256 dana tokom kojih je svedo~ilo
366 svedoka, od kojih 295 o{te}enih. Njihov doprinos rasvetljavanju
istine u po~injenim ratnim zlo~inima ne mo`e se meriti statisti~ki. Oni
su iznosili svoja bolna se}anja, veruju}i pravosudnim organima Srbije.
Njihovo poverenje je posle ove odluke poljuljano, odlu~ni su da
ne do|u i da ne svedo~e pred sudom u Srbiji. Zbog toga su, po
mom dubokom uverenju, ovakve odluke prakti~no uni`avanje
dostignutog standarda u su|enjima za ratne zlo~ine. Za Tu`ila{tvo
za ratne zlo~ine je odnos prema `rtvama - o{te}enima klju~an
princip. Porodice `rtava, od kojih su mnogi bili i svedoci ratnih
zlo~ina, ~esto su dolazile u moj kabinet, izra`avali smo podr{ku
jedni drugima. Oni su ili sami pre`iveli te{ko nasilje ili su izgubili
nekog od najbli`ih ~lanova porodice. Trauma koju zbog toga nose
obavezuje sve nas, sve u~esnike u postupku, da postupamo sa
du`nom pa`njom i po{tovanjem prema njima. Rad na sticanju
njihovog poverenja je osetljiv i dugotrajan. Uspostavljanje ovakvog
odnosa je veoma va`an proces koji smo vi{e od decenije gradili
zajedno sa kolegama u regionu.
Ne smemo u tom procesu da zanemarimo njihovu spremnost i
hrabrost da se suo~e sa po~iniocima zlo~ina. Ovo tu`ila{tvo ima
veliku odgovornost i obavezu prema porodicama `rtava ratnih
zlo~ina jer je njihovo pravo na istinu neprikosnoveno.
Zato je neophodno preduzeti odlu~ne korake kako bi se
prevazi{le nedoumice i sporazumele dve advokatske komore, vode}i
se prvenstveno profesionalnim na~elima i ciljevima pravde.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Ana Ron~evi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Pravo Danas
13.06.2014.
petak, 13. jun 2014.
TEMA NEDELJE: POGLAVLJA 23 I 24 - SLOBODA,
PRAVDA I BEZBEDNOST, U PREGOVORIMA SA EU
Maja Mi}i}, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, govori za Danas Pravo
Prestati sa odgajanjem novih
generacija rasista i nacionalista
RAZGOVOR
Predstavnici
vlasti se
poistove}uju
sa dr`avom
Beograd - Sloboda izra`avanja kao i
sloboda okupljanja su u potpunosti
podre|ene politi~koj volji u datom
trenutku. Kod nas jednostavno nije
dovoljno da imate doma}i i
me|unarodni okvir kojima se
odre|ene slobode garantuju da bi to
automatski zna~ilo da }emo mi to
imati primenjeno u praksi. Ovde se
sva prava iznova osvajaju, zato {to se
kontinuirano suo~avamo ne samo sa
neprimenjivanjem garantovanog ve} i
sa su{tinskim i perfidnim na~inima da
se ostvarivanje tih prava ili ote`a ili u
potpunosti onemogu}i. Poslednjih
dana se suo~avamo sa situacijom da
sve ono {to ne ide u prilog Vladi i
premijeru biva cenzurisano, a da se
zatim svi oni koji se bore protiv
cenzure jako brzo etiketiraju kao
STANJE U PRAVOSU\U
Da li vidite spremnost vlasti da pobolj{a stanje u oblasti pravosu|a?
- Mislim da je pravosu|e dovedeno u stanje jednog pokusnog kuni}a koji je
na samrti, pa mu nijedan eksperiment vi{e ne}e na{koditi, te onda hajde samo
da eksperimenti{emo. Nekada to pripisujem neznanju i nesposobnosti, ali
obi~no su to momenti ve{ta~kog optimizma i lakoverja.
protivnici dr`ave. O~igledno se
nalazimo u stanju jedne op{te histerije
i paranoje u kojoj se trenutni
predstavnici najvi{ih institucija
poistove}uju sa samom dr`avom i na
taj na~in opravdavaju svaku kriti~ku
misao, ka`e za Danas Maja Mi}i},
direktorka Inicijative mladih za
ljudska prava.
obaveza iz me|unarodnih ugovora.
Ovde se ve} godinama ljudska prava
posmatraju kao nu`no zlo, koje nam je
nametnuto od me|unarodne
zajednice, EU i Amerike, kao njihov
izvozni proizvod, ne{to {to se od nas
zahteva, a {to mi nevoljno moramo da
prihvatimo kao mali pod pritiskom
velikih. Nikada ovde ljudska prava
nisu predstavljena niti
promovisana kao ne{to {to je
bitno za nas kao dru{tvo.
Naravno, iluzorno je
o~ekivati da se ovo desi
dokle god ne do|e do
promene svesti kod
nosilaca vlasti koji
moraju da prestanu da
posmatraju pitanje
ljudskih prava kao "check
box" koji uz minimalni
trud moramo da
zadovoljimo, a onda }emo
su{tinsku primenu svega
toga ostaviti za neka druga
vremena u kojim }e nas
mo`da opet neko, sistemom
{tapa i {argarepe, ubediti da
ne{to i ispo{tujemo.
jer je to na{ dru{tveni i civilizacijski
interes koliko god se pod okriljem
nacionalizma, uz veliku podr{ku Srpske
pravoslavne crkve, tvrdilo ne{to drugo.
 Koliko }e biti te{ko da se na{e
zakonodavstvo i njegova primena u
U Srbiji se sva prava
iznova osvajaju
- Ni{ta nije te{ko ukoliko postoji
volja da se to u~ini. Mislim da je
uskla|ivanje vi{e tehni~ko nego
su{tinsko pitanje. Verovatno }emo
lako papirolo{ki upodobiti na{
pravni okvir onome {to se zahteva,
ali ono {to }e biti izazov jeste kako
upodobiti na{u stvarnost takvom
pravnom okviru.
 Inicijativa ima program
pra}enja primene standarda
pravi~nog su|enja, te {ta, iz tog
ugla, uo~avate kao nedostatke
sudskog sistema Srbije?
- Naru{avanje prava na
pravi~no su|enje kroz dugo
trajanje sudskih postupaka,
ograni~avanja prisustva javnosti u
odre|enim postupcima, ~este
promene sudskih ve}a koje
dodatno usporavaju postupak, a
koje su prouzrokovane
reformom reforme,
neadekvatna
 Kako se boriti protiv
diskriminacije Roma, LGBT
populacije i osoba sa
invaliditetom?
- Tako {to }e nam to postati
podjednako bitno koliko su
nam bitni i
Briselski
sporazum,
promene u
policiji i
Beograd na
 Na koji na~in Srbija mo`e da
pobolj{a za{titu ljudskih prava i
prava manjina, {to je neminovno na
njenom putu ka EU?
- Kroz primenu propisanog i
potpisanog. U prvom slu~aju mislim
na unapre|ivanje, ali i primenu ve}
postoje}ih re{enja u doma}em
pravnom okviru, ali i ispunjavanje
Jedna gre{ka
vu~e drugu za
sobom.
Latinska izreka
10
vodi. Kako bi se diskriminacija suzbila
nisu nam dovoljna samo formalnopravna re{enja ve} i rad na obrazovanju,
pre svega formalnom, a zatim i onom
neformalnom, koje nam na neki na~in
dolazi kroz medije. Mi moramo da
prestanemo da odgajamo generacije
novih rasista, homofoba, nacionalista,
potpunosti usklade sa Poveljom o
osnovnim pravima EU, odnosno da
se u potpunosti primenjuju osnovni
me|unarodni dokumenti u oblasti
za{tite ljudskih prava i osnovnih
sloboda - konvencija Saveta Evrope i
prakse Evropskog suda za ljudska
prava?
kvalifikacija po~injenog dela od
strane tu`ila{tva, posebno u
slu~ajevima kr{enja ljudskih prava,
zvu~i kao pokvarena plo~a koja
dovodi do ponavljanja ve} vi|enog i
ve} poznatog. Upravo to je mo`da i
glavni nedostatak na{eg
pravosudnog sistema - svi znamo da
PRAVO DANAS /// p e t a k , 1 3 . j u n 2 0 1 4 .
u sekundi ponovimo sve nedostatke, a
niko ne radi ni{ta kako bi ih otklonio.
 Tako|e, Inicijativa je prethodnih
godina dosta radila na pitanju
suo~avanja sa pro{lo{}u. Da li smo se
kao dr`ava, izru~enjem svih ha{kih
optu`enika, kona~no odredili prema
de{avanjima iz devedesetih, kako vlada
mi{ljenje u javnom mnjenju, ili se i po
ovom pitanju mogu o~ekivati neki
problemi u procesu pridru`ivanja EU?
ZKP i
tu`ioci
USAID-ovo priznanje predsedniku Vrhovnog
kasacionog suda Dragomiru Milojevi}u
Nagrada za inovacije
u pravosu|u
Sla|anka Milo{evi}
predsednica Sindikata pravosu|a Srbije
Li~ni stav
N
- Pla{im se da smo u ovom trenutku
jako blizu nekom takozvanom
dru{tvenom konsenzusu da zavr{etkom
rada Tribunala u Hagu prestaje i na{a
obaveza da se bavimo pitanjem pro{losti.
Ovo s jedne strane proizilazi iz op{teg
nepoznavanja svih mehanizama
tranzicione pravde kao takve, a s druge
strane iz jedne duboko ukorenjene
politi~ke nespremnosti da se pitanjem
na{e institucionalne odgovornosti
pozabavimo. Mi polako klizimo ka jednoj
relativizaciji i ignorisanju svega {to se
desilo kao jedne davno pro{le pri~e koja
nikom nije interesantna osim ostra{}enoj
manjini. Verovati da smo se sa
izru~enjem ha{kih optu`enika odredili
prema pro{losti je jedno, najbla`e re~eno,
naivno verovanje. Mi smo i to uradili jer
Ovde se ve}
godinama ljudska
prava posmatraju
kao nu`no zlo
nas je neko uslovio i naterao, a ne zato
{to smo sami ose}ali da je to ljudski i
civilizacijski potrebno. Bez adekvatnog
sistema reparacija, bez reforme
obrazovnog sistema, bez utvr|ivanja
~injenica o tome {ta se desilo, te
razvijanja empatije za `rtve druge
nacionalnosti i veroispovesti, zaista je
previ{e arogantno tvrditi da smo kao
dr`ava i dru{tvo napravili ikakav
pozitivan napredak.
Boban Karovi}
Foto: Dragan Antoni} / FoNet
Svi znamo da u
sekundi ponovimo sve
nedostatke pravosu|a,
a niko ne radi ni{ta
kako bi ih otklonio
Beograd - Ambasador SAD Majkl Kirbi
dodeli}e danas predsedniku Vrhovnog
kasacionog suda Dragomiru Milojevi}u
nagradu za inovacije u pravosu|u koje
doprinose br`oj i efikasnijoj pravdi.
Tako|e, Kirbi }e uru~iti nagrade
predstavnicima osnovnih sudova u
Subotici i U`icu, kao i Privrednog suda u
Zaje~aru, za uvo|enje sistema za
elektronsku razmenu dokumenata koje
je dovelo do smanjenja tro{kova i
unapre|enja u radu suda. Ina~e,
ameri~ki USAID, kroz Program podele
vlasti, od 2009. godine poma`e vi{im
sudovima u Beogradu, Novom Pazaru i
Subotici, kao i osnovnim sudovima u
^a~ku, Ni{u, Sremskoj Mitrovici,
Subotici, U`icu, Vranju, Vr{cu da
unaprede svoj na~in rada na predmetima
i na taj na~in bolje odgovore na potrebe
gra|ana, {to za rezultat ima i zna~ajno
smanjenje broja starih predmeta. B. K.
Romi veruju da ih policija
ne vidi kao gra|ane
Beograd - Projekat Centra za
istra`ivanje javnih politika "Romkinje i
Romi i reforma sektora bezbednosti"
pokazao je neutralan ili negativan
odnos romske zajednice prema policiji
a pozitivan prema vojsci, iako sa njom
nemaju mnogo dodirnih ta~aka, osim
odslu`enog vojnog roka.
- Ustanovljene su dve grupe
opa`anja o radu policije - neutralna i
negativna, kao i nerazumevanje
profesionalizacije i drugih reformi u
Vojsci, ka`e Jelena Radoman, koja je
vodila istra`ivanje u {est gradova i
op{tina - u Ni{u, Vranju,
Kragujevcu, Subotici, Bujanovcu i
Zemunu. U Kamendinu, u Zemun
polju, policiju do`ivljavaju kao
neefikasnu jer se odazove na poziv
ali ne ~ini ni{ta, a kako pripadnici
romske zajednice navode, razlog za
to je {to nije u mogu}nosti ili ne `eli
da otkloni napade, kazala je
Radoman. Prema njenim re~ima,
prili~no ekstreman slu~aj je u Ni{u,
gde Romi policiju do`ivljavaju kao
direktnu pretnju za bezbednost jer
svojim pona{anjem unosi strah u
romsku zajednicu. Kako je rekla
Radoman, ispitanici su izjavili da
smatraju da ih policija ne vidi kao
gra|ane, kao i da pripadnici MUP-a
koriste prilikom intervencija
neprimerenu silu. Beta
D`elati
Likvidacija biv{eg {efa (25)
Paja Jockov je, "koliko se se}a", u
narednih 15 godina izvr{io 116
smrtnih kazni. Najte`e mu je bilo
kada je njegov stare{ina, {ef
novosadske policije, 1946. osu|en
na smrt zato {to je prisvojio
ukradeno odelo, na|eno kod
provalnika koga je isle|ivao.
Jockov je svog biv{eg {efa ubio iz
revolvera, iz neposredne blizine, ali
tek iz drugog poku{aja i to ga je
duboko potreslo.
Penzionisan je 1960. godine, s
te{kim psihi~kim o{te}enjima.
Psihijatru se `alio da ga "progone
mrtvi", ali zbog obaveze ~uvanja
slu`bene tajne nije mogao da mu
objasni ko su oni, pa je lekar
dijagnostikovao "maniju
gonjenja". Kao penzioner je
mnogo pio i opsesivno obilazio
mesta u okolini Novog Sada na
kojima je vr{io egzekucije. Umro
je 1970. godine.
I_A
izvor:smrtnakazna.rs
e}u se baviti pravnim normama u Zakoniku o
krivi~nom postupku jer je to posao za pravne
stru~njake. Me|utim, podseti}u javnost kakav je bio
istra`ni postupak i kakva je sada tu`ila~ka istraga.
Ta~no je da postoji veliki broj zaostalih
javnotu`ila~kih i sudskih predmeta u radu, ali ta~no je i to da
se politi~ki pritisak na pravosu|e ogleda i kroz finansijsko i
sme{tajno ograni~enje, kao i u ograni~enju zapo{ljavanja
potrebne radne snage.
Prethodno, za sprovo|enje istrage, odnosno saslu{anje
osumnji~enih i o{te}enih, kao i prikupljanje svih dokaza
neophodnih da bi se osnovana sumnja pretvorila u
opravdanu, bio je zadu`en istra`ni sudija. On je za
sprovo|enje istrage i drugih istra`nih radnji koje mu je
svojim aktom nalagalo tu`ila{tvo imao pet radnih dana u
nedelji. Pored pet radnih dana, imao je svoju istra`nu
kancelariju, svog zapisni~ara, sudijskog pomo}nika i
odre|enog referenta u pisarnici koji je brinuo o njegovim
predmetima u radu, kao i o predmetima jo{ dvoje troje
sudija. Dakle, radio je samo to.
Od 1. oktobra pro{le godine od istra`nog sudije istragu
je preuzeo i aktivno je vodi zamenik javnog tu`ioca.
Me|utim, za efikasno sprovo|enje tu`ila~ke istrage
nedostaju zamenici javnog tu`ioca, tu`ila~ko osoblje i
kancelarije. Zamenici javnog tu`ioca imaju samo jedan dan
za saslu{anje stranaka u postupku jer nemaju kancelariju
gde bi to radili pet dana u nedelji. Pored toga, zamenici
javnog tu`ioca idu na su|enja i rade druge poslove iz svoje
nadle`nosti kao {to su izdavanje naredbi o pretresu stana,
raznim ve{ta~enjima, pribavljanju listinga dolaznih i
odlaznih telefonskih poziva, podizanje optu`nica, sklapanje
Za sprovo|enje uvedene
tu`ila~ke istrage nedostaje skoro
700 dr`avnih slu`benika i
name{tenika u tu`ila{tvima
sporazuma o priznanju krivi~nog dela, odlaganje krivi~nog
gonjenja... Nemaju svog zapisni~ara. Organizacija rada u
pisarnici tu`ila{tva druga~ija je nego u pisarnici suda.
Referenti u tu`ila~koj pisarnici zadu`eni su upisnicima i
predmetima po godinama a ne po zameniku javnog
tu`ioca. Dakle, referent koji je zadu`en za 2013. godinu, u
stvari, zadu`en je svim predmetima iz te godine i za sve
zamenike. Veliki broj predmeta predstavlja veliki pritisak na
mali broj zaposlenih, {to mo`e da doprinese ve}em broju
gre{aka u radu.
Republi~ko javno tu`ila{tvo sa~inilo je dokument na
osnovu ozbiljne analize postoje}eg stanja u svim
tu`ila{tvima, i isti uputilo Komisiji za sprovo|enje nacionalne
strategije reforme pravosu|a. Naro~ito je analiziran priliv
predmeta na mese~nom, kvartalnom i godi{njem nivou. Na
osnovu te analize utvr|eno je da za sprovo|enje uvedene
tu`ila~ke istrage nedostaje skoro 700 dr`avnih slu`benika i
name{tenika u tu`ila{tvima. Ipak, nije bilo uzaludno
dopisivanje RJT sa Ministarstvom pravde, jer smo dobili novu
radnu grupu za pra}enje primene Zakonika o krivi~nom
postupku. Dobili smo i Komisiju za davanje saglasnosti za
novo zapo{ljavanje.
Tu`ila{tva su obavezna da tra`e saglasnost od Ministarstva
pravde, {to su i u~inila. Ministarstvo pravde tra`ilo je
saglasnost od vladine komisije za davanje saglasnosti za novo
zapo{ljavanje. Formiraju se nove radne grupe, nove komisije,
ali tu`ila{tva nikako da dobiju saglasnosti za prijem
neophodnih radnika.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Ana Ron~evi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
11
Pravo Danas
16.06.2014.
ponedeljak, 16. jun 2014.
TEMA NEDELJE: POGLAVLJA 23 I 24 - SLOBODA,
PRAVDA I BEZBEDNOST, U PREGOVORIMA SA EU
Ljubica Milutinovi}, sutkinja Vrhovnog kasacionog suda, govori za Danas Pravo
Nezavisno pravosu|e kad
sudije budu od integriteta
RAZGOVOR
Neka
ustavna
re{enja
odre{ila
{irom ruke
izvr{noj
vlasti da
u~estvuje u
kreiranju
sudske
Beograd - Bilo bi nerealno uspe{nim
oceniti sudije. Veliki broj sudija ne
zadovoljava kriterijume adekvatne
stru~nosti, opala je motivisanost za
posve}enost profesiji... Kretanjem
linijom manjeg otpora, a radi postizanja
brzine izra`ene kroz broj zavr{enih
predmeta, re{avaju se predmeti, ali ne
razre{avaju sporni odnosi. To se kao
bumerang vra}a sudstvu, jer se lo{e
presu|eni predmeti ukidaju i tako dolazi
do multiplikacije broja predmeta, a
samim tim i pove}anja du`ine trajanja
sudskog postupka, ocenjuje za Danas
Ljubica Milutinovi}, sutkinja Vrhovnog
kasacionog suda i ~lanica Komisije za
pra}enje sprovo|enja strategije reforme
pravosu|a.
u najve}em broju sudije od integriteta.
Svakoj vlasti je svojstveno da o~ekuje da
za{titi svoj polo`aj u svim oblastima
`ivota. Usvojeni zakoni po pravilu to
treba i da joj omogu}e. Iako
~esto protivre~ni i sa
retroaktivnim
odredbama, zakoni
se usvajaju u
skup{tinskoj
proceduri.
Ustavni sud ne
vr{i uredno
njihovu
prethodnu
kontrolu, a
O IMUNITETU U PRAVOSU\U
tuma~enju u skladu sa bilo ~ijim
nerazumnim o~ekivanjima. To mo`e da
u~ini samo sudija sa integritetom. To je
onaj koji ne oslu{kuje, ve} ~ita, usavr{ava
se i analizira i pronalazi zakonito i
pravi~no re{enje, jednako za svakog,
ma ko on bio.
Dakle, ve}a nezavisnost ne
iziskuje nu`no i izmenu
Ustava?
- Nezavisno pravosu|e
mo`e da postoji bez
promene postoje}eg Ustava,
iako su kod nas neka ustavna
re{enja odre{ila {irom
ruke izvr{noj
vlasti da
u~estvuje u
kreiranju
sudske.
Samo po
sebi, uz
sudije od
Jedno od pitanja u poglavlju 23 jeste i ono koje se odnosi na imunitet
sudija od krivi~nog gonjenja. Naime, tra`i se ograni~avanje imuniteta pravosudnih du`nosnika na funkciju koju obavljaju (na tzv.
funkcionalni imunitet). Kakav je va{ stav?
- Sasvim se sla`em, sudija je tako|e ~ovek kao i svaki drugi i podle`e svim
vrstama odgovornosti za svoje propuste i pona{anja. Funkcionalni imunitet je
sasvim dovoljan.
Ko danas presudno vr{i uticaj na
pravosu|e?
- Neorganizovanost, neznanje,
nedostatak integriteta, strah. Sve su to
mra~ne sile kojih se nedorasle sudije
pla{e ili iza kojih se ~esto zaklanjaju, a
koje svima onima koji `ele "lov u
mutnom" otvaraju vrata.
Kada }emo imati nezavisno
pravosu|e? Koliko }e biti te{ko to
ostvariti imaju}i u vidu slu~aj
Hrvatske, koja je, da bi ispunila uslove
EU o nezavisnosti pravosu|a,
promenila Ustav?
- Mislim da je to pitanje svih pitanja.
To }emo dobiti onda kada budemo imali
Vreme
sve otkriva.
Latinska izreka
6
sinhronizovana akcija raznih ~inilaca koji
bi nastavljali reforme tamo gde se stalo
uz dodatna bolja re{enja, a bez po~injanja
stalno ispo~etka, ~ak i onda kada se nema
jasna vizija {ta je potrebno uraditi.
Izgleda da treba "malo vi{e" iskustva onih
koji se time bave. S druge strane, oni
smatraju da su "sve pokvarili" upravo ti
sa iskustvom. Istina je negde na sredini.
Srpsko pravosu|e je skoro 15
godina u konstantnoj reformi. Za{to je
te{ko sprovesti reformu?
- Pravosu|e je osetljiv sistem. Njega
mogu da reformi{u oni koji ga iznutra
poznaju. Potrebno je uraditi mnogo toga,
po~ev od obezbe|enja odgovaraju}eg
sme{tajnog prostora, naro~ito sudovima
u Beogradu, preko kvalitetnih zakona i
edukacije sudija, a pre svega izgradnje
sudije od integriteta. Najve}i broj
materijalnih uslova treba da obezbedi
dr`ava, ali nijedna dr`ava ne}e posti}i
zapa`ene rezultate u oblasti pravosu|a,
Veliki broj sudija
ne zadovoljava
kriterijume adekvatne
stru~nosti
naknadna kontrola ustavnosti u
pokrenutim postupcima ocene
ustavnosti ~esto je prili~no zakasnela.
Iako se tra`e ekspertska mi{ljenja o
usagla{enosti zakona sa me|unarodnim
standardima, doga|a se da nakon
dobijenih ekspertiza, normativa
nadle`nog ministarstva izvr{i izmene
koje nisu u skladu sa primedbama
eksperata pa se takva re{enja upu}uju u
skup{tinsku proceduru. Nadle`ne slu`be
u zakonodavstvu ne prate sa dovoljnom
pa`njom kvalitet predlo`enih re{enja
zakona niti njihovu uskla|enost sa
drugim va`e}im zakonima. Sudije
primenjuju zakone i na njima nije da ih
kreiraju. Ali sudija ima "bo`anski
zadatak" da nejasnom zakonu prona|e
duh i smisao u sklopu celine pravnog
sistema i me|unarodnih priznatih
standarda, a ne u fleksibilnom
integriteta, to ne bi bilo toliko opasno.
Ipak, formirana je radna grupa od strane
Komisije za pra}enje reforme pravosu|a
koja iznalazi potrebna re{enja za
eventualno predstoje}e ustavne
promene.
A kada }emo dobiti efikasno
pravosu|e? Milioni predmeta ~ekaju
na re{avanje, du`ina trajanja sudskog
postupka je znatno du`a od standarda
EU...
- Put do efikasnog pravosu|a je
trnovit i ne zavisi samo od sudija.
Ispunjenje mnogih potrebnih
organizacionih i infrastrukturnih uslova
isteralo bi sudije na ~istinu, pa bi se
moglo re}i da su oni isklju~ivo
odgovorni. Ovako, svi se zaklanjaju jedni
iza drugih i svako izgovor nalazi na
drugoj strani. Potrebna je
niti }e gra|ani u`ivati pogodnost
kvalitetnog su|enja i vladavine prava ako
njeni delioci pravde strepe od bilo koga,
osim od Ustava, zakona, eti~kih i pravnih
standarda. Nijedan gra|anin, nijedan
predstavnik vlasti, ne bi `eleo da njegov
pravni problem re{ava sudija koji
oslu{kuje, slu{a ili ide po svoje mi{ljenje
nekom drugom. Autoritet i integritet
sudije se gradi sticanjem znanja,
obrazovanja, posve}eno{}u profesiji i
stru~nim usavr{avanjem do kraja radnog
veka. Pravosu|e treba da prepozna
kvalitetne i poslu posve}ene sudije, da
kandidate za sudijske pripravnike
regrutuje iz reda najboljih svr{enih
studenata prava, a da njihov dalji ulazak
u redove sudija bude od onih najboljih
bez obzira da li se opredeljuju za ulazak u
pravosudni sistem preko Pravosudne
akademije ili kroz druga vrata. Sve ovo
ne}e biti mogu}e ako se ne usvoje
neophodne, ali adekvatne izmene
Zakona o Visokom savetu sudstva i
Zakona o sudijama, ne donesu pravilnici
o kriterijumima i merilima za
PRAVO DANAS /// p o n e d e l j a k , 1 6 . j u n 2 0 1 4 .
vrednovanje rada nosilaca pravosudnih
funkcija, ne izaberu predsednici svih
sudova, ne odredi potreban broj sudija i
tu`ilaca, ne uredi zakonski polo`aj
pravosudnih slu`benika koji je danas vrlo
nesiguran, ne obezbedi transparentan
izbor kandidata za po~etnu obuku
kandidata na Pravosudnoj akademiji, ne
obezbedi kvalitetan program
kontinuirane obuke na akademiji i ne
steknu i ostali potrebni preduslovi.
Da li je Pravosudna akademija
sposobna da pru`i inicijalnu obuku
budu}ih pravosudnih kadrova,
osposobljavanje za budu}e sudije i javne
tu`ioce, kao i da osigura stalno
usavr{avanje svih nosilaca pravosudnih
funkcija?
- Pravosudna akademija nije ispunila
skoro nijedan od ciljeva predvi|enih
Zakonom o pravosudnoj akademiji, nije
donela programe obuke sudija, sudijskih
pomo}nika, nije izabrala stalne i
povremene predava~e, nije edukovala
Tokom 2013. godine do{lo je do
usvajanja sudsko-organizacionih
zakona, pove}anja broja sudova i javnih
tu`ila{tava, {to je pra}eno novim
preseljenjem predmeta, kao i
preme{tajem sudija i tu`ilaca, te kako to
funkcioni{e u praksi?
- Novi sudovi zahtevaju nove sudnice,
pisarnice, daktilo-biroe, sudije, osoblje...
Sve to dovodi do novih ka{njenja u
ostvarenju pravde gra|ana. I dalje
postoji nejednaka optere}enost sudova i
sudija. Najve}i problem je u sudovima u
Beogradu, gde broj predmeta po sudiji
prema{uje i nekoliko desetina puta broj
predmeta po sudiji u ve}ini sudova u
drugim gradovima Srbije. Nedostatak
sme{tajnih uslova u prestonici je
ubedljivo najte`i u celoj Srbiji. To
prakti~no zna~i da }e gra|ani u
Beogradu znatno du`e ~ekati na
Komisija za pra}enje sprovo|enja
strategije reforme pravosu|a donela
preporuku upu}enu Ministarstvu pravde
da se izvr{i izmena i dopuna ZKP radi
otklanjanja uo~enih nedostataka u
pogledu nejasnih, protivre~nih odredaba i
popunjavanja ve}eg broja pravnih
praznina.
okon~anje sudskih postupaka od ostalih
gra|ana Srbije.
reforma penzijskog osiguranja upravo
ukazuje na produ`etak radnog veka do
odre|ene starosne granice. To prakti~no
zna~i da starosna granica od 65 godina
`ivota ne va`i za sudije koje su navr{ile 40
godina sta`a osiguranja iako nemaju 65
godina starosti. Posledi~no i
paradoksalno, iz pravosudnog sistema
ovakvom odredbom Zakona bi}e
isklju~ene, odnosno penzionisane, one
sudije koje su na vreme ili pre roka
zavr{ile fakultet i odmah zatim zasnovale
radni odnos jer ispunjavaju 40 godina
sta`a osiguranja. Vrhovni kasacioni sud je
zato pokrenuo postupak ocene ustavnosti
odredbe ~lana 59 Zakona o sudijama, jer
smatramo da je njegovim uvo|enjem
izvr{ena diskriminacija pojedinih sudija
po osnovu starosti.
Boban Karovi}
Pravna
gubernija
Dragoljub Todorovi}
advokat
Kako komentari{ete ~injenicu da je
Zakon o sudijama ukinuo pravo sudije
na produ`etak radnog veka od dve
godine, tj. do ostvarenja starosne
granice za penzionisanje?
- Taj zakon kao osnov za
penzionisanje sudije predvi|a navr{etak
40 godina sta`a osiguranja koji je suprotan
Ustavu, me|unarodno priznatim
standardima i ratifikovanim
konvencijama, kao i va`e}em radnom i
penzionom zakonodavstvu, a najavljena
Li~ni stav
S
mentore i ocenila njihov rad, a danas vi{e
nema ni poslovni prostor iako su brojne
donacije potro{ene za renoviranje
Pravosudne akademije i opremanje
sudnice u njoj. Komisija za pra}enje
sprovo|enja strategije je formirala radnu
grupu koja je zavr{ila rad na definisanju
smernica za reformisanje Pravosudne
akademije. Smernice su objavljene na
sajtovima svih nosilaca aktivnosti
strategije reforme.
Za{to jo{ uvek nemamo jasne
kriterijume za izbor i napredovanje
sudija?
- Zato {to dok jasnih kriterijuma nema,
svaka odluka je dobra jer ni~emu ne
protivre~i, niti se mo`e meriti. Uvek se
mo`e na}i opravdanje da je neko dobar, a
ne mo`e se izmeriti da li je bolji od drugih.
Kako ocenjujete sistem disciplinske
odgovornosti u sudstvu?
- Kao potreban i neminovan, ali tako|e
sa utvr|enim kriterijumima i
procedurom. Ne kao odmazda, ali ne ni
kao simulacija.
Foto: Stefana Savi}
Pravosudna akademija
nije ispunila skoro
nijedan od ciljeva
predvi|enih Zakonom
o pravosudnoj
akademiji
Nedavno je po~ela i primena novog
Zakonika o krivi~nom postupku (ZKP),
koji je u na{ pravni sistem uveo velike
novine...
- Po~etak primene novog ZKP-a i
tu`ila~ke istrage doveo je do nove seobe
predmeta iz sudova u tu`ila{tva.
Tu`ila{tva postaju preoptere}ena, te
kadrovski, prostorno i finansijski
nepripremljena i neopremljena. Pritom
te~e vreme koje se ura~unava u razumni
rok za su|enje i rok zastarelosti krivi~nog
gonjenja. ZKP je u kratkom periodu
primene ispoljio ozbiljne nedostatke, {to
je pokazala analiza ura|ena u sva ~etiri
apelaciona suda u Srbiji, Republi~kom
javnom tu`ila{tvu i advokaturi, pa je
Ljubomorni d`elat
Milorad Golubovi} je bio partizan u
Drugom svetskom ratu, a posle rata
je radio u Narodnoj miliciji, gde je
doterao do ~ina kapetana. I u ratu i
posle njega je u~estvovao u
izvr{enjima smrtnih kazni, bilo
samostalno, bilo kao pripadnik ili
komandir strelja~kog voda. Prema
sopstvenom kazivanju, ubio je
izme|u 500 i 1.000 ljudi.
Zahvaljuju}i anonimnosti egzekutora
i strelja~kih vodova posle rata, mo`da
se nikada ne bi saznalo za Golubovi}a
i njegov doprinos pravosu|u, da
1968. godine on nije izvr{io jedno
te{ko ubistvo i tako dospeo u novine.
D`elati
(26)
Tada je ve} bio u penziji i godinama
je saletao znatno mla|u Mirosandu
Satari}, kasirku u samoposluzi, udatu
majku maloletne }erke. Po{to ga je
Mirosanda odbila, Golubovi} ju je,
gonjen patolo{kom ljubomorom,
ubio iz revolvera na ulici u po bela
dana, dok je za ruku dr`ala svoju
{estogodi{nju devoj~icu.
I_A
izvor:smrtnakazna.rs
rbija se ve} nekoliko meseci nalazi u procepu
izme|u Zapada i Rusije. Preciznije u tom
neugodnom polo`aju nalazi se srpska vlast koja
od pobede na izborima vodi politiku
pribli`avanja EU. Me|utim, srpsko javno mnjenje
u naj{irem smislu opredeljeno je za Rusiju i sigurno bi
se plebiscitarno izjasnilo da Srbija postane ruska
gubernija.
Ovaj spoljnopoliti~ki uvod je nu`an da bi {to jasnije
sagledali i osvetlili problem koji tretiramo u nastavku
teksta. Naime, Srbija je zapo~ela pristupne pregovore
sa EU. U pregovara~kom poglavlju 23 predvi|eno je
formiranje Pravosudne akademije koju treba da zavr{e
budu}e sudije i tu`ioci. U po~etku kandidati koji su
zavr{ili Akademiju imali bi prednost kod izbora, a
kasnije bi zavr{etak Akademije bio neophodan uslov za
izbor. Pravosudna akademija funkcioni{e u svim
dr`avama EU. Formirana je i u Srbiji i u Nacionalnoj
strategiji za reformu pravosu|a i Akcionom planu za
sprovo|enje strategije predvi|eno je da ona preraste u
instituciju bez ~ijeg zavr{etka niko ne mo`e da postane
sudija ili tu`ilac, a da u prelaznom periodu polaznici
Akademije imaju prednost u odnosu na ostale
kandidate.
Su{tina Akademije je dodatna edukacija i sudska
specijalizacija kandidata za sudije. Na Pravnom
fakultetu se studiraju pravne, istorijske, ekonomske i
politi~ke nauke, uglavnom teoretski. Posle
pripravni~kog sta`a pola`u se na pravosudnom ispitu
pravni predmeti sa akcentom na praksi i prakti~nim
pravnim pitanjima. Na vrlo rigoroznom prijemnom
Sa Ko{tuni~inim Ustavom
mi ne mo`emo u EU, a ako
postanemo ruska gubernija,
onda nam za sudije ni Pravni
fakultet nije potreban
ispitu za Akademiju pola`u se krivi~no i gra|ansko
pravo, zna~i naju`a i najva`nija oblast sudskog prava.
Za vreme od dve i po godine koliko traje Akademija
ubedljivo najvi{e vremena polaznici provode na praksi
u krivi~nim i gra|anskim ve}ima sudova da bi na kraju
polagali zavr{ni ispit iz ~isto prakti~ne, sudske primene
krivi~nih i gra|anskih zakona.
Dakle, od op{tih i teoretskih znanja sticanih na
fakultetu, preko pravnih i prakti~nih savladanih na
pravosudnom ispitu do sudskih (krivi~nih i gra|anskih)
prakti~nih znanja na Akademiji.
Smatramo da je to logi~an i neophodan put jednog
pravnika do izbora za sudiju. Dodatno obrazovanje iz
sudskog prava posebno je bitno s obzirom na
katastrofalno nizak nivo stru~nog znanja zna~ajnog
broja sudija (naravno i u Srbiji ima sjajnih sudija).
Postoje primeri da sudije vi{eg i najvi{eg ranga ne
znaju institute nu`de odbrane, zabrane objektivne
odgovornosti i retroaktivne primene zakona u
krivi~nom pravu.
Protiv Akademije izjasnio se i Ustavni sud. Me|utim,
sa Ko{tuni~inim Ustavom mi ne mo`emo u EU, a ako
postanemo ruska gubernija, onda nam za sudije ni
Pravni fakultet nije potreban, taj posao mogu, kao
nekad, obavljati sudije - laici.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Ana Ron~evi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Pravo Danas
17.06.2014.
utorak, 17. jun 2014.
PRAVO
Optu`eni narko-{ef Darko [ari} prozvao u sudu Rodoljuba Milovi}a,
na~elnika UKP, za „veze“ sa osniva~em Zemunskog klana
Udar na srce policije
Darko [ari} je u procesu za {verc ukupno oko
{est tona kokaina iz Latinske Amerike u
Evropu iskoristio pravo da ne odgovara na
pitanja suda, tu`ioca i advokata, ali da sam
mo`e da iza|e za govornicu i iznosi primedbe. Postupaju}i tu`ilac Sa{a Ivani} nakon ju~era{njeg otkri}a o „Papaji“ je zaklju~io da
je re~ o „medijskoj manipulaciji“.
Novakovi}
PREMIJER VU^I] PODNEO PRIJAVE
Premijer Srbije Aleksandar Vu~i} podneo je krivi~nu prijavu protiv osoba u policiji koje su poku{ale la`no da optu`e njegovog maloletnog sina Danila (16) da
je pre mesec na splavu River navodno pretukao golmana Vladimira Stojkovi}a,
pi{e Alo. "O~igledno da je re~ o sinhronizovanom napadu na mene i moju porodicu. Nisam pobornik teorije zavere, pre bih poverovao u gre{ke, ali vide}emo",
rekao je Vu~i} u intervjuu za list Alo, dodaju}i da su se pojavile tri slu`bene
bele{ke o tom doga|aju.
Ni{ta nije
neukusnije
od neumesnog
smeha.
Latinska izreka
6
teroristu. Uop{te nije va`no vi{e
krivi~no delo za koje sam optu`en,
ve} koga sam hteo da ubijem i s kim
sam se vi|ao. Papajin najbolji drug
je ~ovek koji je stvorio Zemunski
klan i parama od otmica kupio
ma{ine, a oni su od mene hteli da
naprave nekog novog vo|u
Zemunskog klana", ispri~ao je [ari}
ju~e za sudskom govornicom. Taj
pisalo... Tra`im nezavisnu komisiju
da sve to ispita, rekao je [ari},
dodaju}i da je general Papaja pretio i
njegovim advokatima, ali da se oni
nisu upla{ili.
[ari}ev advokat Radoslav Ba}evi}
predlo`io je sudu da od
Bezbednosno- informativne agencije
zatra`i izve{taj o sastanku na Jelovoj
gori na Zlatiboru 18. aprila 2010,
kada su se Draganom Dudi}em
Fricom, koji je 30. maja ubijen,
sastali ljudi iz vrha policije i
tu`ila{tva.
- Veoma nam je va`no da to
pribavimo u toku postupka i da se
utvrdi zbog ~ega se sastanak vodi na
Jelovoj gori, za{to je tajan, za{to se
ne vodi u slu`benim prostorijama
tu`ila{tva, suda ili policije, rekao je
Ba}evi}. Na pitanje ko je "Mango",
[ari}
najbolji drug je svedok-saradnik,
koga je [ari} nazvao "karakter
Mango" .
-To je novi lik u ovom stripu. Ne
`elim da ja i moji prijatelji
odgovaramo za 7.420.000 evra koje
je on uzeo, ako je dao meni te pare.
neka do|e i ka`e, pri~ao je [ari}
nepovezano opet ne otkrivaju}i
identitet osobe koju je nazvao
"Mango".
- Tri meseca sam ovde, a on
(Milovi}) jo{ nije do{ao da me ispita,
da vidi kako sam ja to hteo da
ubijem biv{eg predsednika Borisa
Tadi}a, kako sam ugrozio dr`avnu
bezbednost i sve ono {to se o meni
NEDOSTUPNI
Od kako je u skra}enoj verziji svoje odbrane Darko [ari} pre mesec dana pomenuo
„policijskog generala“ koga je nazvao „Papajom“, tabloidi su u vi{e navrata objavili
da je re~ o Rodoljubu Milovi}u, na~elniku
UKP. Milovi} se ju~e nije javljao na pozive
Danasa, a u Upravi kriminalisti~ke policije
tokom dana se nije znalo da li }e biti obra}anja javnosti. Tako|e, niko nije imao odgovor da li je Milovi} mo`da ponudio
ostavku. U izjavi za tabloid Kurir Milovi} je
pre desetak dana izjavio da je ponosan ako
je on „Papaja“. „To je kopija su|enja takozvanom zemunskom klanu za ubistvo
predsednika vlade“, naglasio je Milovi}.
NOVI ZEMUNSKI KLAN
Pre tri dana klju~ni za{ti}eni svedok u procesu za \in|i}evo ubistvo Ljubi{a Buha ^ume
izjavio je da se aktivirao „novi Zemunski
klan“ koji ~ine sedam osoba. Tvrdnju o novim
„Zemuncima“ podr`ao je lider SPO Vuk Dra{kovi} rekav{i da se „ne{to dogodilo“ krajem
decembra i po~etkom januara kada je Milorad Ulemek Legija svedo~io o ubistvu novinara Slavka ]uruvije, zahvaljuju}i ~emu je
pokrenuta istraga i podignuta optu`nica.
Ba}evi} je najavio da }e to [ari}
objasniti u nastavku su|enja.
Kada je re~ o sastanku na
Zlatiboru, podgori~ki mediji objavili
su da je tada [ari} ponudio predaju i
da je ceo sastanak sniman. Iste
godine, tada{nji dr`avni sekretar u
Ministarstvu pravde Slobodan
Milovi}
Homen objavio je da je [ari}eva
grupa izdvojila 30 miliona evra za
atentat na najvi{e dr`avne
zvani~nike. Prema policijskim
informacijama, postojale su indicije
da se mo`da sprema ubistvo
Milovi}a.
Prema izvorima Danasa,
situacija u MUP je vrlo zategnuta,
naro~ito od politi~ke promene u
ovom resoru, i odlaska Ivice
Da~i}a, koji je {est godina bio
ministar unutra{njih poslova. Na
pitanje ko }e biti smenjen u vrhu
policije, sagovornici Danasa ka`u "svi, pre ili kasnije".
J. Luka~
Foto: Bo`idar Petrovi} / FoNet
MEDIJSKA MANIPULACIJA
Foto: Miroslav Dragojevi}
[ari}:
General
Papaja je
Ro}ko
Milovi}.
Papajin
najbolji drug
je ~ovek koji
je napravio
zemunski
klan!
- Papajin najbolji drug je ~ovek
koji je napravio Zemunski klan!
General Papaja je Ro}ko Milovi}.
Nisam se nadao da }e se ta kukavica
brzo sama pojaviti. To su ljudi koji
vladaju deset godina preko slu`benih
bele`aka.... Napravili su od mene
Advokat Ba}ovi} tra`i
od BIA snimak tajnog
sastanka na Jelovoj
gori posle kog
je ubijen Dragan
Dudi} Fric
Foto: Aleksandar Levajkovi} / FoNet
Nastavak sa 1. strane
PRAVO DANAS /// u t o r a k , 1 7 . j u n 2 0 1 4 .
Najslabija
karika
Garancije Vlade nepotrebne za odluku Ha{kog tribunala
Jedina prepreka sam [e{elj
GRA\ANSKA PRAVA
Zoran Krasi}, funkcioner [e{eljeve vanparlamentarne SRS, rekao je ju~e da Komitet za odbranu [e{elja smatra i da bi lider radikala kao
jedino ograni~enje u slu~aju ukidanja pritvora
mogao da prihvati da ne napu{ta teritoriju Srbije. Prema njegovim re~ima, u tom slu~aju lider SRS u Srbiji bi govorio na javnim skupovima i televizijama i kritikovao rad Ha{kog tribunala „jer su to njegova gra|anska prava i ne bi
dozvolio da mu ih bilo ko ograni~ava“.
Aleksandar Rokni}
urednik dodatka Pravo
Fenomeni
N
Uskoro na privremenoj
slobodi: Vojislav [e{elj
Poslednji svedok tu`ila{tva je saslu{an
2009. Novi sudija Madaje Nijang zatra`io
je po drugi put {est meseci da se upozna
sa predmetom, {to zna~i da bi on mogao
da bude spreman za ve}anje tek u
januaru 2015. S obzirom na to da ne
postoji opasnost od bekstva, budu}i da se
[e{elj u najkra}em roku predao Ha{kom
tribunalu, ne postoji nijedan razlog da on
i dalje bude u pritvoru, navodi [arovi} za
Danas. Prema njegovim re~ima, [e{elj
"nikada ne bi zatra`io garancije
izdajni~kog re`ima u Beogradu".
[e{eljeva odbrana o~ekuje odluku
Tribunala u narednih desetak dana. J. L.
garancije Vlade Srbije za privremeno
osloba|anje do izricanja presude iz
ha{kog pritvora, tvrdi za Danas i njegov
"kejs menad`er" Nemanja [arovi}.
- Ovo nije re~ o pu{tanju na
privremenu slobodu, nego o
preispitivanju pritvora. To je
preispitivanje zatra`io sam sud i jedino je
sud i nadle`an da odlu~uje o tome. Za
odluku nije potrebna ni saglasnost
tu`ioca, a ni garancije Vlade. Razlozi za
pritvor su mera obezbe|enja prisustva
okrivljenog, a sam sudija (@an-Klod)
Antoaneti je utvrdio da u [e{eljevom
slu~aju pritvor traje 11 i po godina.
Vukajlovi}: Sve sam
radila po nalogu Vlade
Beograd - Biv{a direktorka Republi~kog
zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO)
Svetlana Vukajlovi} Popr`en negirala je
pred Vi{im sudom optu`be za
zloupotrebe u nabavci vakcina za svinjski
grip 2009. Navela je da ne razume to {to
joj je optu`nicom stavljeno na teret i da je
sve radila po zakonu i nalogu Vlade Srbije,
prenosi Beta. "Vlada je imala ~vrstu
odluku da nabavi vakcine, a mi smo to
samo sprovodili onako kako su naredili",
„Da je Radisavljevi}
na mom mestu...“
rekla je Vukajlovi}eva. Istakla je da je
nadzor nad nabavkom vakcina obavila i
Uprava za javne nabavke Ministarstva
finansija i da nije bilo primedbi. "Iz ovakve
optu`nice sti~e se utisak da bi ja trebalo da
budem kriva za to {to su vakcine uop{te
nabavljene", tvrdi ona. Dodala je da je na
mesto direktorke Zavoda nije postavila
Vlada Srbije, kao {to stoji u optu`nici,
ve} ju je izabrao Upravni odbor RZZO.
Sem Vukajlovi}eve optu`eni su i biv{a
Vukajlovi} je navela i da ne razume koje su radnje koje je preduzela kao direktorka nezakonite i u ~emu je veza izme|u nje i ostalih optu`enih. „Da je Miljko Radisavljevi} bio na mom
mestu, ni on ne bi mogao da uradi ne{to drugo od onog {to sam ja uradila“, tvrdi ona.
direktorka Jugohemije Smiljka
Mileusni} Ad`i}, direktor kompanije
Jugohemija farmacija Vladimir Gravar i
direktor firme Detap Ljubomir
Pavi}evi}. Oni se terete da su nezakonito
stekli 132 miliona dinara. Su|enje se
nastavlja 24. juna.
D. D.
Krvnik izbegao smrt
Zlo~in je
izazvao
gnu{anje u
tada{njem
Beogradu, a na mestu
ubistva je postavljena
spomen-plo~a. Ona je prvo
stajala na fasadi zgrade u
Siminoj 1, ali je po~etkom ovoga
veka novi vlasnik adaptirao zgradu,
pa je plo~a skinuta i stavljena kao
le`e}e spomen-obele`je na plo~nik,
PRAVO
impress
blizu ugla s Vi{nji}evom ulicom,
gde stoji i danas.
@ENE, LJUDI I DECO
OVDE JE 22 JUNA 1968 G.
REVOLVERSKIM KUR[UMIMA
IZRE[ETANO TELO [email protected],
^ESTITE I DOBRE @ENE I MAJKE,
MIROSANDE SATARI], NA
O^IGLED NJENE MALE ]ERKICE.
SVOJ MLADI @IVOT @RTVOVALA
JE BRANE]I SVOJU ^AST I
PO[TENJE.
D`elati
(27)
8 MART 1970 G. [email protected] SE
STAVLJA NA INICIJATIVU 48
RADNIH KOLEKTIVA GRADA
BEOGRADA
Golubovi} je odmah uhap{en,
su|en i osu|en na smrt, ali mu je
Okru`ni sud u Beogradu odmah
po izricanju zamenio
smrtnu kaznu kaznom
dvadesetogodi{njeg zatvora.
I_A
izvor:smrtnakazna.rs
Foto: Valerie Kuypers
Beograd - Prvi put u istoriji Ha{kog
tribunala sud donosi samostalno odluku
o ukidanju pritvora, za koju nisu
potrebne ni garancije dr`ave, ni
saglasnost tu`ila{tva, tako da jedina
prepreka da se Vojislav [e{elj na|e na
slobodi do izricanja presude mo`e biti on
sam, potvrdio je za Danas nezvani~no
sagovornik upu}en u proceduru saradnje
Srbije i Tribunala.
Sudsko ve}e mo`e odluku o ukidanju
pritvora eventualno doneti tako da
zatra`i garancije od Vlade Srbije i da to ne
u~ini [e{elj. Me|utim, odluka mo`e biti
doneta i bez toga, tako da je jedina
prepreka ukoliko [e{elj, poznat po
ina}enju pred Tribunalom, odbije uslove
koje }e mu postaviti sudsko ve}e. Jedan
od takvih uslova je zabrana u~e{}a u
politici, navodi sagovornik Danasa.
Vojislavu [e{elju nisu potrebne
e mo`e ~ovek da napravi pauzu ni dva dana a da se ne
dogodi neki haos. Iako nisam bio u Srbiji po~etkom pro{le
sedmice (slu`beni put u Bern na godi{nju konferenciju
OEBS-a o za{titnicima ljudskih prava), vidim da se sva{ta
de{avalo.
Glavno pitanje koje me od povratka krajem pro{le sedmice
opseda, osim toga da li }e Holan|ani biti svetski prvaci u fudbalu,
jeste da li }e novinari bojkotovati konferencije ministra prosvete
Sr|ana Verbi}a. Ako mislite da je re~ o slu~aju Megatrend ili
sumnjivom doktoratu ministra policije za koji se ispostavilo da
Ministarstvo ipak ima mehanizam provere njegove verodostojnosti,
nisu u pitanju ti skandali. To su sve slu~ajevi koji su pravo ogledalo
stanja u dru{tvu u kojem dr`avne institucije ve} decenijama
sistematski obesmi{ljavaju svaki talenat, rad, vrednost, napor i
znanje. Kao u onom kvizu Najslabija karika - {to si talentovaniji i ima{
vi{e znanja, to }e{ se pre na}i na meti onih koji bi da te izbace. I
izbace te, elimini{u lo{iji od tebe! Takozvani trijumf mediokriteta.
Daleko od toga da se ministar Verbi} ne{to zamerio medijima. Ali
ima veze s njim. I te kako. Njegov {ef kabineta i savetnik Nemanja
\or|evi} ba{ se istakao. 'Ladno ~ovek prekinuo ministrovu
konferenciju za novinare jer se "novinari nisu dr`ali dogovorene teme
Novinari su sami krivi {to su postali
potro{na roba politi~arima
o maloj maturi" i dodao da on "mo`e da prekine pres konferenciju
zato {to je {ef kabineta". Drugim re~ima, mo`e mu se! Da sve bude
zabavnije i infantilnije, poru~io je novinarima - "Ja sam kriv, mene
mrzite". I {ta se desilo? Pa ni{ta! NUNS je poslao saop{tenje u kojem
osu|uje ovaj postupak, novinari koji su bili na toj konferenciji su je
napustili. I ni{ta! Pojeo vuk magarca, {to re~e moja baba.
Da se ne la`emo, svaka vlast voli da ima novinare na svojoj strani...
I svaka poku{ava da ih zloupotrebi i baci. Danas u Srbiji, ako niste
primetili, imate potpuno jasnu medijsku situaciju. Skoro svi mediji su
prodr`avni. I {tampani i elektronski. I oni na dr`avnom bud`etu i oni
koji to nisu. Medijska scena u Srbiji je dobila i takozvane dr`avne
tabloide, koje vlast "hrani" ekskluzivnim informacijama. To je dovelo
do toga da dr`avni mediji, tabloidi i kao "slobodni nezavisni" mediji,
koriste}i nazovi nezavisne intelektualce, besomu~no napadaju ono
malo nezavisnih medija koji imaju iole kriti~ki osvrt na rad vlasti! A
sve to pod formom slobode mi{ljenja. Drugim re~ima, sami mediji
ne dozvoljavaju druga~ije mi{ljenje, osim ako nije provladino! Svako
ima svoje razloge. Neko zato {to dobija informacije iz Nemanjine 11,
neko da bi izbegao pla}anje poreza dr`avi (!), a neko zato {to su tako
navikli, pa ne bi da menjaju decenijsku praksu. Nema lak{eg i
jednostavnijeg izbora nego biti uz vlast. Mozak isklju~i{ i ~eka{
direktivu. I posle se, mahom mladi novinari, ~ude kad do|e do
situacije kao sa ovim \or|evi}em iz Ministarstva prosvete.
Mirne du{e mogu da ka`em da su novinari sami krivi {to su
postali potro{na roba politi~arima. [ta mislite da bi se desilo da se
novinari odlu~e da bojkotuju konferencije recimo ministra prosvete?
Pa ni{ta. Zato {to bi prvo novinari dr`avnih medija taj dogovor sru{ili,
jer ne bi da se zameraju politi~arima, po{to je, jelte, ve}ina medija u
dr`avnom vlasni{tvu, uklju~uju}i i agencije.
Samo jedna primedba na slu~aj ministrovog {efa kabineta. Po{to
se danas svi pozivaju na premijera Zorana \in|i}a, red je da se
podsetimo da je \in|i}, dok je bio i predsednik DS-a, ali i premijer, na
svakoj konferenciji za novinare i u svakoj javnoj prilici, a bilo ih je
svakog dana koliko god ho}ete, stajao ispred novinara i strpljivo
odgovarao sve dok su novinari imali i najbesmislenije pitanje. Nije se
bunio, nije zanovetao, niti je kolutao o~ima i slao pi-arove da
spre~avaju novinare da rade javni posao. I tako je ostalo do kraja.
Dana{nji nazovi politi~ari se pla{e novinarskih pitanja, ne zato {to
su neprijatna, nego zato {to nemaju ili ne znaju {ta da odgovore.
Razlika u kvalitetu - Premijer liga i Beton liga.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Milica Radenkovi}
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Pravo Danas
18.06.2014.
sreda, 18. jun 2014.
TEMA NEDELJE: POGLAVLJA 23 I 24 - SLOBODA,
PRAVDA I BEZBEDNOST, U PREGOVORIMA SA EU
Peter Stano, portparol komesara za pro{irenje EU [tefana Filea, za Danas Pravo
Cilj reformi u Srbiji nije
da se zadovolji Brisel
slobodom medija i govora kroz na{e
redovne politi~ke dijaloge sa ~lanovima
Vlade Srbije.
RAZGOVOR
Dru{tvene,
politi~ke,
ekonomske
reforme
usvajaju se
zbog
dobrobiti
gra|ana
Srbije,
modernizacije
dr`ave i
dostizanja
standarda
Brisel, Beograd - Pratimo i
prati}emo situaciju u oblasti
slobode izra`avanja i stepena
cenzure u Srbiji. Ovom pitanju
pridajemo veliki zna~aj, jer je
sloboda medija jedno od
osnovnih zagarantovanih
prava i odslikava nivo
demokrati~nosti vlasti - ka`e u
razgovoru za Danas Pravo
Peter Stano, portparol komesara
za pro{irenje EU [tefana Filea.
 Vidite li napredak Srbije u
oblastima koje su nazna~ene u
poglavljima 23 i 24?
- Vidimo intenzivan rad vlasti u
Srbiji. Nedavno smo zavr{ili izve{taje
o skriningu za oba poglavlja, koja su
sada na razmatranju u dr`avama
~lanicama EU. Kada stavovi budu
usagla{eni, izve{taji }e biti dostupni
javnosti i od Srbije }e biti zatra`eno
da usvoji obimne akcione planove
kako bi inicirala otvaranje
pregovora o poglavljima 23 i 24.
Kao {to je komesar za pro{irenje
EU [tefan File rekao pro{log
meseca u Beogradu, vladavina
prava, reforma pravosu|a, borba
protiv korupcije, reforma dr`avne
administracije, sloboda
medija i za{tita
 Kakav je stav Evropske komisije o
slobodi medija u Srbiji, kao i o
razli~itim stavovima premijera
Aleksandra Vu~i}a i predstavnika
OEBS o cenzuri? Da li }e njihovi
"razgovori" uticati na godi{nji
izve{taj Evropske komisije o
napretku Srbije?
- Kao {to znate,
sloboda
medija je
visoko
- Nevezano za skrining izve{taje
koji pokazuju gde su potrebne
promene u cilju uskla|ivanja
doma}eg sa evropskim
zakonodavstvom i dostizanja
evropskih standarda, procenjujemo
situaciju i nivo napretka u godi{njem
izve{taju. Slede}i }e biti objavljen u
oktobru. Bi}e dostupan javnosti za
procenu o postignutom napretku, ali
i oblastima u koje treba ulo`iti vi{e
napora. Ali kako bi pregovori o
pomenutim poglavljima zapo~eli,
moramo biti sigurni da se ostvaruje
isklju~ivo napredak i da
zakonodavstvo i praksa u ovim
oblastima dosti`u standarde EU.
 Postoji li oblast koja najvi{e brine
EU kada je u pitanju Srbija?
- Tesno sara|ujemo sa partnerima
iz Srbije kako bismo bili sigurni da
ne}e postojati nijedna oblast koja nas
zabrinjava na kraju pristupnih
U okviru pristupanja
pregovorima imamo
velika o~ekivanja od
na{ih partnera iz
Srbije da ispune
svoje obaveze
ISTA PRAVA ZA SVE
pregovora. Srbija mora da usvoji
obimne akcione planove i da ukloni sve
nedostatke, ukoliko `eli da se svrsta u
red dr`ava EU.
Postoji li posebna oblast u vladavini
prava koja treba da se pobolj{a u
Srbiji?
- Tokom pregovora o pristupanju sve
oblasti vladavine prava moraju biti usagla{ene sa evropskim, i svaki gra|anin
Srbije mora da u`iva ista prava i slobode
kao i gra|ani dr`ava ~lanica EU.
Peter Stano
pozicionirana stavka na lestvici prava,
kojoj pridajemo veliki zna~aj ne samo
u na{em godi{njem izve{taju, ve} i na
brojnim konferencijama EK. Podseti}u
Dobar
po~etak je
pola posla.
Latinska izreka
6
vas da je komesar File rekao da se o
stepenu demokratije u jednoj zemlji
mo`e suditi po slobodi koju u`ivaju
mediji. Sloboda govora i medija su
klju~ni principi koje moraju po{tovati
budu}e ~lanice EU. Pratimo i
prati}emo situaciju u ovoj oblasti u
tesnoj saradnji sa partnerima iz Srbije.
To su OEBS, za{titnik gra|ana,
poverenik za informacije od javnog
zna~aja i nevladine organizacije.
Naravno, prati}emo stanje u vezi sa
prava manjina - jesu prioritetne
oblasti na koje vlasti u Srbiji treba da
se fokusiraju. U okviru pristupanja
pregovorima, imamo velika
o~ekivanja od na{ih partnera iz Srbije
da ispune svoje obaveze, posebno {to
je re{avanje ovih pitanja tako|e
prioritet Vlade Srbije.
 Da li je do{lo do pogor{anja
umesto napretka u uskla|ivanju
zakonodavstva?
 Da li ste i u kojoj meri zadovoljni
reformama u oblasti pravosu|a i
bezbednosnog sektora?
- Reforme su dugotrajan proces i
treba jo{ vremena da bi se on zavr{io.
U svakom godi{njem izve{taju
ocenjujemo napredak, ali moram da
naglasim da cilj reformi nije da se
zadovolji Brisel ili komesar za
pro{irenje. Reforme koje ste naveli, kao
i druge koje se sprovode, ili treba da se
sprovedu - dru{tvene, politi~ke,
ekonomske, usvajaju se zbog dobrobiti
gra|ana Srbije, modernizacije dr`ave i
dostizanja standarda u kojima svi
imaju ista, zakonom zagarantovana
prava i mogu}nosti.
Katarina @ivanovi}
PRAVO DANAS /// s r e d a , 1 8 . j u n 2 0 1 4 .
Nakon [ari}evih tvrdnji o „generalu Papaji“ i svedoku
„Mangu“ oglasilo se Tu`ila{tvo za organizovani kriminal
Zakoni
jasni
Radisavljevi} tra`i
proveru od MUP
Nina Nicovi}
Asocijacija pravosudnih
savetnika Srbije
Li~ni stav
NA LICU MESTA
Z
MUP FORMIRAO RADNU GRUPU
Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo je
radnu grupu koja }e raditi na utvr|ivanju tvrdnji Darka Šari}a, a na osnovu zahteva tu ioca
za organizovani kriminal Miljka Radisavljevi}a,
saopštio je MUP.
je i nekih 7.420.000 evra, za koje nije
jasno naveo ko ih je, zbog ~ega, i od koga
uzeo. U javnosti se smatra da [ari} kad
ka`e "Mango" misli na za{ti}enog
svedoka Ljubi{u Buhu ^umeta.
- Povodom navoda optu`enog Darka
[ari}a iznetih na glavnom pretresu u
krivi~nom postupku koji se protiv njega
vodi pred Posebnim odeljenjem Vi{eg
suda u Beogradu, Tu`ila{tvo je zatra`ilo od
Ministarstva unutra{njih poslova da
proveri osnovanost navoda, rekao je tu`ilac
tu`ilac Miljko Radisavljevi} za Danas.
Tokom ju~era{njeg sude}eg dana
nastavljeno je preslu{avanje presretnutih
razgovora optu`enih ~lanova [ari}eve
grupe, a neki od tih razgovora manje
Foto: Aleksandar Levajkovi} / FoNet
Beograd -Tu`ila{tvo za organizovani
kriminal zatra`ilo je ju~e od
Ministarstva unutra{njih poslova da
proveri navode optu`enog Darka [ari}a
o "generalu Papaji", re~eno je Danasu.
Za govornicom u Specijalnom sudu,
koriste}i svoje pravo da iznese
primedbe, [ari} je prekju~e ustvrdio da
je proces protiv njega montirao "general
Papaja", odnosno na~elnik Uprave
kriminalisti~ke policije (UKP) Rodoljub
Milovi}. Dodao je i da je Milovi}ev
"prijatelj" svedok-saradnik "Mango" osniva~ Zemunskog klana, a pominjao
poznatih ~lanova grupe bili su intimni, o
polo`enim ispitima, gledanju serija, itd.
Po{to je sudija Sini{a Petrovi} pro~itao
spisak razgovora koji prema proceni
suda ne treba da se slu{aju, [ari} je tra`io
da se preslu{a njegovih sedam privatnih
razgovora jer `eli da se ~uju javno, a sud
mu je to odobrio. Preslu{ani su njegovi
razgovori sa @eljkom Vujanovi}em 2009.
godine 27. marta, 4. aprila, 21. aprila, 28.
jula i 30. jula. U tim razgovorima pri~a se
o hrani, kumovima, [ari} se `ali na upalu
mi{i}a jer je po~eo da trenira boks, nudi
Vujanovi}u svoj stan da se naspava,
dogovaraju vi|anje...
U razgovoru presretnutom 25. marta
2009. [ari} govori Vujanovi}u da se
ose}a dobro i da }e do}i u Beograd jer
treba da se vidi s nekim investitorima,
dok mu se Vujanovi} `ali da ne mo`e da
spava i da se budi svako jutro u pola
osam. [ari} mu na to savetuje
popodnevni odmor, da obavezno
odspava po sat vremena svaki dan
popodne. U jednom razgovoru svedoksaradnik Dra{ko Vukovi} je obavestio
ODLAGANJE
Po{to advokati najverovatnije stupaju u petodnevni {trajk zbog pove}anja pau{alnog poreza, su|enje koje je bilo zakazano do kraja ove
sedmice ne}e biti odr`ano. Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub \or|evi} rekao je za Danas da pregovori sa nadle`nim ministarstvima o oporezivanju advokata jo{ traju i da ne postoji preporuka o obustavi za celu
zemlju. Advokatska komora Beograda, me|utim, prema njegovim informacijama, nije promenila svoju odluku o stupanju u protest.
optu`enog Rodoljuba Radulovi}a,
poznatog kao Mi{a Banana, koji je u
bekstvu, da je policija upala na pogre{an
brod, a ne njihov u kojem je bio kokain.
"Veliki brod je imao frke sa inspekcijom
u luci", naglasio je Vukovi}.
Postupaju}i tu`ilac Sa{a Ivani} rekao je
da je re~ o izvo|enju dokaza za takozvani
argentinski tovar kokaina, te da su
povodom ovog doga|aja ve} donete dve
pravosna`ne presude kojima je utvr|ena
sudska istina da se taj doga|aj odigrao - a
to je krijum~arenje 1.795 kilograma
kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu
Evropu. U jednom od razgovora svedok
Vukovi} je Vujanovi}a obavestio da ga
prati argentinska policija i da }e stupiti u
kontakt s prvim kartelom, podsetio je
tu`ilac Ivani} i napomenuo da je Vukovi}
potvrdio da se radi o kokainu.
J. Luka~
JEMSTVO ZA STOJILJKOVI]A I DABOVI]A
Specijalni sud odlu~io je da se, uz jemstvo od po 300.000 evra, ukine pritvor Bobanu Stojiljkovi}u i Marku
Dabovi}u, dvojici pripadnika grupe Darka [ari}a. Stojiljkovi} i Dabovi} }e biti pu{teni da se brane sa slobode po{to sudu daju dokaz da su polo`ili jemstvo od 300.000 evra. Oni su prethodno obe}ali sudu da
se ne}e kriti. Stojiljkovi} je rekao da }e biti najverovatnije u Vranju.
Zlo~in i zasluge
Golubovi} mo`da nikada nije
razumeo za{to je osu|en. On je,
mo`da sasvim iskreno, verovao da
je njegov zlo~in bezna~ajan u
pore|enju s njegovim zaslugama. Iz
zatvora je pisao Ministarstvu
pravde: "Ja ako sam u zatvor, ja
volim Jugoslaviju. Ja sam bio u
partizane u Miliciju gde sam
rekvidirao 500-1000 neprijatelja".
Na su|enju je branilac, advokat
Filota Fila, izneo "tu`nu istinu":
"Golubovi} je kao profesionalni
izvr{ilac u~estvovao u obavljanju
nekoliko stotina smrtnih kazni, i to
je kod njega dovelo ne samo do
trajne traume ve} i do potpunog
gubitka normalnog pona{anja".
Prema Fili, Golubovi} je svoju `rtvu
D`elati
(28)
"ubio hladnokrvno i kao sa nekim
pravom, a na su|enju se dr`ao
izvan svih normi. Nije se kajao ni
poku{avao da ma ~im objasni svoj
postupak. ^ak je smatrao da je
njegovo pravo da ubije `enu koja ga
je odbila. Golubovi} jednostavno
nije bio u stanju da oceni {ta je
pravda a {ta njegovo pravo". I_A
izvor:smrtnakazna.rs
KRAJ
avr{etak rada radne grupe Ministarstva pravde koja je
usvojila smernice za budu}i rad Pravosudne akademije
jo{ jednom je pokazao da su zakoni dobri ako se
pravovremeno primene i ciljno tuma~e. Asocijacija
pravosudnih savetnika Srbije u toj radnoj grupi
insistirala je da se hitno primeni ~lan 50 Zakona o Pravosudnoj
akademiji, koji govori o posebnoj obuci sudijskih i
javnotu`ila~kih pomo}nika, koja do sada nije nikad
primenjivana, a koja bi priznavanjem njihove dosada{nje
ste~ene prakse u sudovima i javnim tu`ila{tvima, uz preko
potrebne dodatne obuke iz oblasti evropskog zakonodavstva,
i izdavanjem ''sertifikata'' najzad dovela do istinskog
izjedna~avanja izme|u njih i polaznika po~etne obuke
Pravosudne akademije prilikom konkurisanja na mesto sudije
ili javnog tu`ioca.
Nakon koraka napred sa usvajanjem tih smernica postavlja
se pitanje kapaciteta Pravosudne akademije i ono {to
pomo}nike najvi{e interesuje - da li }e Pravosudna akademija
uspeti da na vreme ispuni veoma zna~ajnu ulogu koja joj je
data Nacionalnom strategijom za reformu pravosu|a i, izme|u
ostalog, izradi obuke za njih, te izda preko potrebne sertifikate
pre prvog slede}eg velikog izbora za sudije i tu`ioce ili }e
pravosu|e jo{ jednim odlaganjem re{enja njih izgubiti. ^ak i
pored trke za usagla{avanje sa evropskim zakonodavstvom i
nazna~enih problemati~nih ta~aka u okviru poglavlja 23 i 24
ovo ne mora nu`no da bude nere{iv problem. Nepotrebno
gubljenje vremena mo`e se izbe}i i opcijom koja, opet, postoji
u samom Zakonu o Pravosudnoj akademiji, ~lan 45, koji ka`e
da za novopostavljene sudije i tu`ioce, koji su na svojevrsnoj
''proveri'' od tri godine, treba obezbediti odre|enu obuku po
postavljenju na funkciju, {to bi dodatno osiguralo da, ~ak iako
Objavljivanje rang-lista i
obrazlo`enja za svakog od
kandidata dove{}e najzad
do toga da se podigne veo tajne
i istinskog takmi~enja izme|u
kandidata
nisu bili na Pravosudnoj akademiji, mogu da dobiju sertifikate,
i time bude ispo{tovan zakon, kao i ustanovljen sistem na koji
}emo mo}i da se oslonimo u periodu dok najzad ne bude
postala ustaljena praksa da se na jasan i unapred odre|en
na~in biraju sudije i javni tu`ioci.
Neophodnost apsolutnog po{tovanja zakona i
transparentnosti u izboru sudija i javnih tu`ilaca dodaje
posebnu te`inu i odgovornosti svakog izbora za sudije i javne
tu`ioce koji tek dolazi. Objavljivanje rang-lista i obrazlo`enja za
svakog od kandidata koje }e birati Visoki savet sudstva
odnosno Dr`avno ve}e tu`ilaca dove{}e najzad do toga da se
do|e do, ako ni{ta drugo, dizanja vela tajne i istinskog
takmi~enja izme|u kandidata.
Uz sve napore strukovnih udru`enja, eminentnih sudija i
tu`ilaca, kao i relevantnih me|unarodnih organizacija ono {to
je su{tinsko jeste da su zakoni tu, ali se samo delimi~no
primenjuju. Dosada{nja praksa da se svaki put kada nastane
problem, pravi novi zakon i time anulira sav akumulirani trud
gore pomenutih ~inilaca dovodi do unaza|ivanja i uno{enja
jo{ ve}e konfuzije u sistem u kojem bi sve trebalo da bude
kristalno jasno. Dobro pravosu|e je bilo i uvek mora da bude
sigurno kormilo kako za stru~nu javnost tako i za gra|ane.
Postojanje dramati~nih zaokreta u sistemu kao {to je
pravosudni ne prili~i i ima upravo suprotan efekat nepoverenje jednih u druge.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Milica Radenkovi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Pravo Danas
19.06.2014.
~etvrtak, 19. jun 2014.
PRAVO
TEMA NEDELJE: POGLAVLJA 23 I 24 - SLOBODA,
PRAVDA I BEZBEDNOST, U PREGOVORIMA SA EU
^edomir Backovi}, pomo}nik ministra pravde, govori za Danas Pravo
Ne}e biti
velikih
iznena|enja
kada je re~ o
preporukam
a EK {ta
treba u~initi
kako bismo
upodobili
na{e
pravosu|e
Politika najmanje
uti~e na odluke suda
RAZGOVOR
Beograd - Pristup Evropske komisije
Srbiji, kada je re~ o pregovara~kom
poglavlju 23 - pravosu|e, borba protiv
korupcije i osnovna prava, zna~ajno se
promenio od onog koji je imala prema
Hrvatskoj. Naime, od nas se sada tra`e
rezultati, dok su u slu~aju Hrvatske
pro{li lepi planovi. Od nas se, dakle,
zahteva ispunjavanje planova, sa
konkretnim rezultatima kao dokazima
da dosti`emo odre|eni nivo
sprovo|enja onih zadataka koje smo
pred sebe postavili, ka`e za Danas
^edomir Backovi}, pomo}nik ministra
pravde i {ef pregovara~ke grupe za
poglavlje 23.
druge strane, dobro je to {to Komisija
ima nameru da nas podstakne da
me|usobno intezivno sara|ujemo, {to
treba da dovede do izgradnje
demokratskog dru{tva.
 Izve{taj Evropske komisije sa
skrininga za ovo poglavlje sti`e
krajem juna, kakve
preporuke o~ekujete?
- Mi ve} imamo
predstavu {ta bi izve{taj
mogao da sadr`i. Ne}e
biti velikih iznena|enja
kada je re~ o
preporukama {ta treba
reformisalo pravosu|e, ali najpre je
potrebno da nau~imo da razmi{ljamo
na na~in okrenut rezultatima. Dakle,
potrebno je da gra|anin Srbije ima
dozu poverenja u pravosu|e, ali ne
poverenje dobijeno spinovanjem i
ube|ivanjem kako nam je dobro, nego
zato {to }e u pristojnom roku
dobiti odluku koja }e, u
dobroj meri, biti
predvidiva. Da sudski
proces bude efikasan - u
smislu trajanja, po{ten u smislu pravi~nosti i,
{to je jako va`no,
predvidiv.
 [ta vidite kao najve}e
izazove kada je re~ o
pregovara~kom
poglavlju 23?
- Izazovi su brojni.
Jedan od problema je
~injenica da je sama
struktura ovog poglavlja,
odnosno oblasti koje
obuhvata, zna~ajno
razli~ita od strukture
SNIMANJE SU\ENJA
Kada }e svi sudovi imati mogu}nost da snimanju su|enja?
- Imamo potrebu da pod hitno uvedemo snimanje su|enja, {to pove}ava i transparentnost. Idemo ka tome da do 2018. godine {to ve}i broj
sudova u Srbiji snima su|enja ili da imaju tu mogu}nost.
organizacije vlasti ili
ure|ivanja odgovaraju}ih dru{tvenih
odnosa u Srbiji. Poglavlje sadr`i
pravosu|e, borbu protiv korupcije i
osnovna prava, te kada pogledamo
koje se institucije bave ovim oblastima,
vide}emo da su one vrlo raznorodne. Iz
ugla pregovaranja, to ima dvostruku
posledicu. Potrebno je, naime,
iskoordinirati veliku grupu
raznorodnih institucija, a to nije lako. S
Gubimo
sigurno, ako
idemo za
nesigurnim.
Plaut
12
u~initi kako bismo upodobili na{e
pravosu|e, borbu protiv korupcije i
osnovna prava nivou koji je potreban
da bismo se pridru`ili Evropskoj uniji.
Mi }emo sada dobiti neku vrstu
"dijagnoze", nakon ~ega ide "plan
le~enja", {to podrazumeva izradu
akcionog plana, a kada otvorimo
pregovore oko poglavlja, po~injemo
"le~enje", koje traje godinama i kada se
"izle~imo", mo`emo da pristupimo EU.
 [ta je najpre potrebno preduzeti
kada je re~ o reformi pravosu|a?
- Svaka dr`ava na svetu je u
konstantnoj reformi pravosu|a. Uvek.
U Srbiji je potrebno da se dogode
zna~ajne promene kako bi se
Sumnja u kvalitet
izbora sudija
 [ta to ta~no zna~i?
- Predvidivost je jedna od osobina
transparentnosti. Drugim re~ima,
pravna dr`ava zna~i pravnu sigurnost.
A pravna sigurnost u najve}oj meri je
sadr`ana u pravnoj predvidivosti.
Dakle, da gra|anin zna {ta sme, a {ta
ne sme da uradi, odnosno da zna {ta ga
~eka ako uradi ono {to ne sme ili se
uzdr`i od onog {to bi morao da uradi.
 A na{e pravosu|e danas nije
predvidivo?
Svaka dr`ava na svetu
je u konstantnoj
reformi pravosu|a
- Ne, nije u dovoljnoj meri, {to je
posebno primetno u parni~noj
materiji.
 Osnovni zahtevi EU u oblasti
reforme pravosu|a su da dr`ava
kandidat poka`e da je izgradila
pravosu|e koje je nezavisno,
nepristrasno, efikasno,
profesionalno i odgovorno. Kada
}emo dobiti takvo pravosu|e,
imaju}i u vidu sve na{e propale
reforme, jo{ uvek veliku zavisnost
sudske od izvr{ne vlasti, slabu
efikasnost?
- Imamo Nacionalnu strategiju
reforme pravosu|a za period od 2013.
do 2018. godine. Reforma je tek
zapo~ela i ona ide u dobrom pravcu.
Rezultati }e biti merljivi u naredne tri
do ~etiri godine i oni }e koincidirati sa
sprovo|enjem akcionog plana za
oblast pravosu|a za pridru`ivanje EU.
Uskoro }e po~eti da se meri u~inak
sudija,
smanjenje broja
starih predmeta
i smanjenje
roka trajanja
su|enja...
 Ali, za to }e
trebati
vremena, jer smo 2009. godine imali
jednu reformu koja je propala, ali i
znatno usporila pravosu|e...
- Ta reforma je bila poku{aj da se
zna~ajno promeni pravosu|e, da se
prevazi|u problemi, ali ona u tome nije
uspela. Nije uspela jer se bavila
pitanjem - ko, a ne - {ta.
 Da li je Srbija spremna da u
potpunosti depolitizuje nosioce
pravosudnih funkcija?
- Pravosu|e ne sme biti
politizovano. Me|utim, pri~a o uticaju
politike na pravosu|e u Srbiji je
predimenzionirana. Uporno se govori
o toj vrsti uticaja, dok one druge vrste
ostaju u senci. Recimo, ako bismo
PRAVO DANAS /// ~ e t v r t a k , 1 9 . j u n 2 0 1 4 .
gra|ane koji su nezadovoljni odlukom
suda pitali {ta je dovelo do dono{enja
takve odluke, bili bismo iznena|eni
koliko malo njih bi reklo da je to zbog
uticaja nekog iz politi~ke vlasti.
 Pa, ko onda ima najvi{e uticaja na
pravosu|e?
- Pravosu|e bi trebalo da ima
najvi{e uticaja samo na sebe i ono ga u
zna~ajnoj meri i ima. Ali, ponavljam,
neprimereni uticaj koji proizvodi
neprimerene rezultate u pravosu|u je u
mnogo manjoj meri politi~ki nego {to
bi neko zaklju~io iz op{te pri~e.
 Kako smanjiti bilo kakvu vrstu
uticaja?
- Pove}anjem transparentnosti. Jer,
{to je ve}a sudijska diskrecija u
odlu~ivanju, ve}a je i mogu}nost
dono{enja spornih odluka. I Strategija
reforme je predvidela da se radi na
Gde su danas
`rtve prisilnih
mobilizacija
Nezadovoljstvo zbog pove}anja poreskih obaveza
Advokati
po~eli {trajk
Beograd - Beogradski advokati otpo~eli
su ju~e petodnevni {trajk upozorenja i do
utorka ne}e zastupati stranke pred
sudovima, pa ~ak ni one u hitnim
predmetima, uklju~uju}i i pritvorske,
kao i postupke po privremenim merama.
Advokati su stupili u {trajk jer su
nezadovoljni vi{estrukim pove}anjem
poreskih obaveza, te su iz tog razloga
Boris Dimitrijevi}
istra`iva~ Fonda za humanitarno pravo
i Vojvo|anskog gra|anskog centra
Li~ni stav
obaveze" i da se nastavi pla}anje po
ranijim akontacionim re{enjima iz 2013.
godine, i to sve dok se ne utvrdi novi
na~in obra~unavanja poreske obaveze u
skladu sa zakonom i na osnovu realno
utvr|enih kriterijuma. Tako|e, advokati
su zatra`ili i da se obustave postupci
prinudne naplate po pojedina~nim
re{enjima.
K
rvavi raspad i brutalni ratovi koji su usledili nakon prestanka
postojanja biv{e Jugoslavije, predstavljali su omnibus
pokaznih ve`bi iz domena te{kih i masovnih kr{enja ljudskih
prava, ratnih i zlo~ina protiv ~ove~nosti, genocida. U
kakofoniji pusto{enja i razaranja, mnogo je primera iz istorije
be{~a{}a i nepo{tovanja ratnog prava i me|unarodnih konvencija, a
malo nevinih i onih koji nisu bili krivi ili odgovorni.
Pri~e o stradanju civila u balkanskim ratovima poslednje decenije
kratkog 20. veka i dalje su nedovoljno poznate i spadaju u kategoriju
neispri~anih pri~a.
Jedna od mnogih pri~a o stradanjima koje pretenduju da budu
zaboravljene jeste i pri~a o prisilnim mobilizacijama. Prisilne
mobilizacije su tokom oru`anih sukoba na prostorima biv{e
Jugoslavije bile gotovo svakodnevni sastojak u galimatijasu te{kih i
masovnih kr{enja ljudskih prava. Posebno su ovom pojavom bili
zahva}eni ljudi iz Krajine, kako smo `ovijalno nazivali prostore u
Hrvatskoj, koji su po izbijanju krize postali Srpske autonomne oblasti,
nezavisne od centralne vlasti u Zagrebu. Ve{to uvu~eni u rat, Srbi iz
Krajine su tokom nekoliko godina `iveli u paralelnoj stvarnosti i
jeftinoj simulaciji iste svojih vladara iz Knina i Beograda. Kada su
njihove vo|e odbile usvajanje mirovnih planova koji bi garantovali
BORBA PROTIV KORUPCIJE
zna~ajnom unapre|enju
transparentnosti postupka kroz
njegovu predvidivost, ta~nije kroz
poja~anu primenu sudske prakse u
oblasti jednoobrazne primene prava.
To zna~i da iste ili sli~ne ~injeni~ne
situacije moraju u jednoj civilizovanoj
dr`avi da daju istu ili sli~nu sudsku
odluku. To je elementarna pravna
sigurnost. A to kod nas nije slu~aj.
 Koliko bi izmene Ustava
doprinele pobolj{anju stanja u
pravosudnom sistemu?
- Komisija za sprovo|enje
Nacionalne strategije reforme
pravosu|a 2013-2018. godine
formirala je radnu grupu za
razmatranje ustavnih promena iz
sektora pravosu|a. Oni }e doneti
mi{ljenje {ta treba menjati u Ustavu
kako bi se unapredilo stanje u
pravosu|u. Me|utim, pravac razvoja
pravosu|a dokazuje da i na bazi
postoje}eg Ustava, kao i primenom
postoje}ih zakona, mo`emo da se
razvijamo u pravom smeru i posti`emo
dobre rezultate.
Boban Karovi}
Protest advokata u
februaru 2011.
VI[I SUD: UGLAVNOM [email protected] SVA SU\ENJA
Beograd - Pred beogradskim Vi{im sudom ju~e su uglavnom odlo`ena sva su|enja povodom {trajka
advokata, saop{tio je sud. Su|enja su odlo`ena jer se pred Vi{im sudom u Beogradu vode krivi~ni postupci u kojima je obavezna odbrana okrivljenih lica, odnosno obavezno prisustvo branioca na glavnom
pretresu da bi glavni pretres mogao biti odr`an.
D. D.
zatra`ili od Ministarstva finansija da
stavi van snage nova poreska re{enja
koja se odnose na advokaturu.
Naime, oni su Ministarstvu uputili
dopis u kom su ocenili da je neprihvatljiv
predlog da se poreske obaveze za
advokate pove}aju za 41 odsto u odnosu
na pro{logodi{nje, te stoga zahtevaju da
se stave van snage nova poreska re{enja
kojima su advokatima utvr|ene, kako
navode, "enormno visoke poreske
Slobodan [o{ki}, predsednik
Advokatske komore Beograda, isti~e da
je vi{estruko pove}anje poreza
nepodno{ljivo za ve}inu advokata. To bi,
nagla{ava on, nemali broj advokata u
Beogradu moglo da primora da zatvore
svoje kancelarije.
- Ono {to smo ranije mese~no pla}ali
20.000 dinara - zakup, komunalije, sada
ide i do 80.0000 - 90.000 dinara - ka`e
[o{ki}.
B. K.
Naj~udniji zakoni (1)
Sladoled u d`epu
Ve}ina zakona
doneta je kako bi dr`ava
za{titila interese dru{tva.
Ipak, postoje neke odredbe koje se
ne mogu logi~no objasniti. Neke
od njih su jednostavno zastarele,
PRAVO
impress
dok je postojanje drugih prava
zagonetka. Tako u Alabami u
Sjedinjenim Ameri~kim
Dr`avama nije dozvoljeno nositi
sladoled u kornetu u zadnjem
d`epu pantalona, dok je u
Kaliforniji zabranjeno voziti bicikl
u bazenu. U Juti niko ne sme da
{eta ulicom nose}i violinu u
papirnoj kesi, dok je u Teksasu
zabranjeno da deca nose neobi~ne
frizure.
M. K.
Foto: Nenad \or|evi} / FoNet
[ta su izazovi na polju borbe protiv korupcije u pravosu|u?
- Uz po{tovanje principa ustavnosti i zakonitosti, diskrecija u pravosu|u mora biti svedena na minimum, a transparentnost podignuta na apsolutni maksimum. Samo u tom slu~aju mogu}nost korupcije bi}e svedena na
najmanju mogu}u meru.
Gde su danas `rtve prisilnih
mobilizacija? Uglavnom u
poslednjim ku}ama poslednjih
ulica gradova i sela po Srbiji i
Vojvodini. Zaboravljeni, izdani,
dvostruko progonjeni
kakvu-takvu nezavisnost i odr`ivost u ludom i pijanom balkanskom
delirijumu, kraji{ki Srbi su ostali sami. Kada su zaduvali vetrovi
"Oluje", koja je brisala tragove postojanja Srba u nekada{njim
Krajinama Habzbur{ke monarhije, ve}ini Srba je krajnja destinacija u
svom egzodusu bila Srbija.
Krajem avgusta i po~etkom septembra meseca 1995. pokrenut
je lov na kraji{ke Srbe. Na sve one koji su se prijavili po Crvenim
krstovima i sli~nim organizacijama. Ljudi su hap{eni po autobuskim i
`elezni~kim stanicama, radnjama, ugostiteljskim objektima, po
kolektivnim centrima, halama i drugim mestima u kojima su prona{li
privremeni sme{taj. Po porodi~nim stanovima i ku}ama ili
domovima svojih ro|aka i prijatelja kod kojih su bili sme{teni posle
izgnanstva. Jedini kriterijum za posetu policijske formacije MUP-a
Srbije jeste posedovanje izbegli~ke legitimacije ili li~ne karte Krajine.
Usledilo bi prisilno odvo|enje u regionalne centre po Vojvodini i
Srbiji, odakle bi bili vrlo brzo transportovani na rati{ta po Bosni ili u
trening centar Srpske dobrovolja~ke garde, u Erdutu, na tretman
kod najpoznatijeg srpskog paramilitarnog vo|e @eljka Ra`natovi}a
Arkana. Ve}ina prisilno mobilisanih lica se u Srbiju vratila posle vi{e
meseci, sa te{kim posledicama po fizi~ko i mentalno zdravlje.
Gde su danas `rtve prisilnih mobilizacija? Uglavnom u
poslednjim ku}ama poslednjih ulica gradova i sela po Srbiji i
Vojvodini. Zaboravljeni, izdani, dvostruko progonjeni u zatvorenoj
spirali ratova u kojima Srbija nije u~estvovala, po zvani~noj dr`avnoj
doktrini. Malobrojni me|u prisilno mobilisanim licima su
zadovoljenje pravde tra`ili pred sudom, tu`e}i Republiku Srbiju. Jo{
malobrojniji me|u njima su dobili priznanje da su im kr{ena ljudska
prava prisilnim odvo|enjem i simboli~ne nov~ane nadoknade, kao
vid materijalne reparacije.
Danas, dve decenije od ovih doga|aja, {ira javnost nema
priliku da se upozna sa svedo~anstvima ovih ljudi. Te{ki pokrov
ti{ine spre~ava nastajanje kulture se}anja kao osnovnog
preduslova da se vi{e nikad ne ponovi. Zato su od esencijalne
va`nosti projekti koji pri~aju neispri~ane pri~e. O ukradenoj
slobodi i poku{aju vra}anja iste.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Milica Radenkovi}
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
13
Pravo Danas
20.06.2014.
petak, 20. jun 2014.
PRAVO
TEMA NEDELJE: POGLAVLJA 23 I 24 - SLOBODA,
PRAVDA I BEZBEDNOST, U PREGOVORIMA SA EU
Sandro Goci, italijanski dr`avni sekretar za evropska pitanja
RAZGOVOR
Parma - Italijanska vlada }e nastaviti
svoje napore da osigura da pregovori
izme|u Srbije i Evropske unije budu
sve profitabilniji i napredniji, ka`e
Sandro Goci, dr`avni sekretar za
evropska pitanja Republike Italije,
odgovaraju}i na pitanje kako }e
prioriteti italijanskog
{estomese~nog predsedavanja EU
biti povezani sa napretkom
pregovora izme|u EU i Srbije.
Koji su prioriteti Italije tokom njenog predsedavanja od 1. jula?
- Postoji jedan veliki prioritet za Italiju, a to je Evropa rasta. To zna~i posvetiti ve}u pa`nju zapo{ljavanju, ali i mnogim drugim pitanjima vezanim za
odr`iv razvoj i rast. Mislim pre svega na pitanja
energetskih resursa, politika prema Mediteranu,
jedinstvenog digitalnog tr`i{ta, industrijskih politika i odr`ivosti i za{tite `ivotne sredine. Italija }e
raditi i zalagati se za manje birokratsku i Evropu
bli`u gra|anima.
Sastanak dr`ava ~lanica
Evropske unije u Briselu
 U Srbiji se spekuli{e da slede}oj
Komisiji pro{irenje Evropske unije
ne}e biti prioritet i da to mo`e
negativno uticati na pregovore. [ta
mislite o tome?
- Nisam uop{te ube|en da
pro{irenje ne}e spadati u prioritete
Komisije. Zaista, Evropska unija }e
morati da se vi{e uklju~i, ne samo u
smislu bilateralnih odnosa, nego da
poku{a da bolje produ`i pro{irenje
na celo podru~je Balkana. Ako
pogledamo kartu Evrope,
prime}ujemo te{ko odsustvo
Balkana, nakon ulaska u EU
Novac je
glavni pokreta~
svih nastojanja.
Latinska izreka
12
Matea Rencija
nastaviti sa
istom praksom?
- Italijanska
vlada ima
nameru da
nastavi da
podr`ava Srbiju
u svetlu dugih i
jakih
prijateljskih
odnosa. Zato
smo i uvereni da
Srbija treba da
nastavi na putu ka
Evropskoj uniji,
prema sopstvenom
ritmu, naravno, ali
putem koji je ve} jasno
zacrtan.
PRIORITETI
Foto: FoNet AP
Italijanska
vlada }e
nastaviti da
podr`ava
Srbiju
Vreme je za Srbiju
da u|e u EU
Slovenije i Hrvatske. Vreme je i za
Srbiju i Crnu Goru da po|u istim
putem.
 Italija je dugogodi{nji partner
Srbije i uvek je podr`avala Srbiju na
njenom putu ka EU, da li }e vlada
 Italija je pro{la kroz te`ak
period velike {tednje i
posledi~nim razvojem
"negativnog" evroskepticizama.
Ipak, vrlo dobar ishod
Demokratske stranke (PD) na
evropskim izborima dokazao je da
Italija i dalje veruje u evropski
projekat. Kakvo je va{e mi{ljenje o
tome?
- Demokratska stranka (PD) je
postigla odli~an rezultat upravo
zato {to su gra|ani cenili evropske
napore i rad Rencijeve vlade. Mere
{tednje nisu bile uzrok ekonomske
krize, tako da tako|e nisu ni pravi
lek. Mi treba da se fokusiramo na
pove}anje zaposlenosti kroz
investicije na nivou Italije, i
podstaknemo taj trend i na
evropskom nivou. Upravo je u
Evropska unija }e
morati da se vi{e
uklju~i i poku{a da
produ`i pro{irenje na
celo podru~je Balkana
ovom trenutku krize va`no dodatno
osna`iti evropske institucije i iza}i
iz krize sa "vi{e Evrope", a ne
"manje Evrope".
Ksenija Simovi}
(Centar za evropske politike)
Naj~udniji zakoni (2)
Nov~i} u uhu
U Mejnu je protivzakonito golicati
`enu ispod brade perjanom
pajalicom za pra{inu. U Roud
Ajlendu nije dozvoljeno nositi
providnu ode}u, dok je u
Delaveru nezakonito nositi
pantalone koje su uske oko
struka. U Tenesiju je zabranjeno
prodavati {uplje cepanice, a u
Arizoni nije dozvoljeno imati vi{e
od dva vibratora u ku}i. Na
Havajima nije dozvoljeno
stavljanje nov~i}a u u{i. Ne sme se
testirati fizi~ka izdr`ivost tokom
vo`nje automobila na autoputu u
Oregonu.
PRAVO DANAS /// p e t a k , 2 0 . j u n 2 0 1 4 .
Penzija
i plata
Uskoro novi kandidat za Evropski sud za ljudska prava
Zako~en izbor sudije iz
Srbije za sud u Strazburu
TRAGOM
Beograd - Parlamentarna skup{tina
Saveta Evrope jo{ uvek nije izabrala
srpskog sudiju za Evropski sud za
ljudska prava u Strazburu jer jedan od
jedan od njih nije ispunio kriterijume, te
se izbor srpskog sudije koji }e na funkciji
biti narednih devet godina ne}e obaviti
tokom juna, kako je prvobitno bilo
planirano.
- Mi{ljenje Panela eksperata za izbor
kandidata za sudiju je da bi trebalo
odrediti zamenu za kandidata koji, po
njihovom mi{ljenju, ne ispunjava
neophodne kriterijume - ka`u
Ministarstvu pravde i dodaju da }e
nakon utvr|ivanja na~ina izbora novog
kandidata Parlamentarnoj skup{tini biti
prosle|en predlog Srbije.
KOMISIJA
troje predlo`enih kandidata nije ispunio
neophodne kriterijume. Naime, troje
kandidata iz Srbije je, od 11 prijavljenih,
tokom marta odabrala komisija koju je
formirao ministar pravde Nikola
Selakovi}, nakon ~ega su njihove
biografije poslate u Strazbur. Me|utim,
Sudije Evropskog suda za
ljudska prava u Strazburu
Komisiju koja je birala kandidate za mesto sudije u Strazburu ~inili su predsednik Vrhovnog
kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Dragomir Milojevi}, sudija Vrhovnog kasacionog
suda Vida Petrovi} [kero, zamenik republi~kog
javnog tu`ioca Sne`ana Matovi}, republi~ki
javni pravobranilac Snje`ana Prodanovi}, te
tada{nji dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Danilo Nikoli}.
Ina~e, za mesto sudije suda u
Strazburu bili su predlo`eni profesori na
Pravnom fakultetu u Beogradu Branko
Lubarda i Branko Raki}, kao i pravnica u
Odeljenju za izvr{enje presuda
Evropskog suda za ljudska prava
Katarina Nedeljkovi}.
B. K.
Milo{ Deliba{i} saslu{an u Tu`ila{tvu za organizovani kriminal
Osumnji~en i zbog
ubistva Nikole Bojovi}a
Beograd - U Tu`ila{tvu za organizovani
kriminal ju~e je saslu{an Milo{
Deliba{i}, a nakon saslu{anja predlo`eno
je da mu Specijalni sud odredi pritvor.
Deliba{i} se sumnji~i da je izvr{io
krivi~no delo udru`ivanja radi dva te{ka
ubistva, izjavio je tu`ilac Miljko
Radisavljevi} za Danas. On je potvrdio
da je saslu{anju prisustvovao
Deliba{i}ev advokat po slu`benoj
du`nosti.
ISPITAN I ZBOG
UBISTVA RAKONJCA
Milo{ Deliba{i} je, prema napisima u medijima,
6. juna u policiji ispitan zbog ubistva navija~a Crvene zvezde Marka [eva (29), kao i o tome da li
ima nekih saznanja o ubistvu Radeta Rakonjca,
nekada{njeg Arkanovog telohranitelja. Rakonjac je ubijen u aprilu ove godine.
PRAVO
impress
Prema nezvani~nim informacijama,
sumnja se da je Deliba{i} (30), koji je
prekju~e uhap{en na Vo`dovcu,
u~estvovao u ubistvu Nikole Bojovi}a,
brata Luke Bojovi}a, koje se odigralo
aprila 2013. u centru Beograda. Luki
Bojovi}u se sudi u odsustvu po optu`nici
da se stavio na ~elo Zemunskog klana
nakon ubistva Zorana \in|i}a i
u~estvovao u vi{e "mafija{kih" ubistava.
Bojovi} je u februaru 2012. uhap{en u
[paniji, i prema dostupnim
informacijama, u toku je postupak pred
{panskim sudom zbog zaplene
narkotika.
Milo{ Deliba{i} je sestri} Slobodana
[aranovi}a, za koga se tvrdi da je
naru~io ubistvo Nikole Bojovi}a zbog
osvete za ubistvo svog mla|eg brata
Brane [aranovi}a.
Milo{ Deliba{i} se tereti na prvom
mestu za ubistvo Milo{a Vidakovi}a iz
Pan~eva, koji je ubijen usred jednog
kafi}a pro{log leta u Budvi. Sumnja se
da je pomagao izvr{iocima ove
likvidacije, ~iji motiv tako|e nije
rasvetljen do kraja. Ubijeni Vidakovi}
je imao dosije u policiji i ozna~en je kao
vlasnik "Kluba ljubitelja pokera" u
Pan~evu. Dvojica osumnji~enih da su
pucali u Vidakovi}a u pritvoru su u
Beogradu.
Postupak za ubistvo Vidakovi}a vodi
se po{to su pravosudni organi Crne Gore
ustupili slu~aj srpskom Tu`ila{tvu za
organizovani kriminal. Deliba{i} je u
martu izru~en Srbiji iz Crne Gore zbog
postupka koji se protiv njega vodi pred
Specijalnim sudom u Beogradu. Re~ je o
u~e{}u u plja~ki zlatare "Izrael dajmond
centar", u Kolar~evoj ulici u Beogradu,
ali je u aprilu pu{ten iz pritvora, po{to ga
je sud oslobodio optu`bi zbog
nedostatka dokaza.
J. L.
Sla|anka Milo{evi}
predsednica Sindikata pravosu|a Srbije
Li~ni stav
P
re svega, izvinjavam se penzionerima i nije mi
namera da njihovo dragoceno profesionalno
iskustvo umanjim, ve} da skrenem pa`nju na jednu
pojavu. Jasno mi je da ve}ina penzionera u ovim
te{kim vremenima mora da radi kako bi uve}ala
svoj ku}ni bud`et jer je nedovoljan za izdr`avanje dece i
unuka. Me|utim, ~injenica jeste da ima mnogo penzionera
u dr`avnom sektoru na rukovode}im mestima i da
zauzimaju mesto mladim i obrazovanim ljudima. Stopa
nezaposlenosti blizu je 30 odsto i zaista je nerazumno da
veliki broj penzionera zauzima i radna mesta i bud`etska
sredstva. Vi{estruka primanja funkcionera i dalje su na snazi.
A gde se {tedi?
Jednom prilikom Ivica Da~i} se, dok je bio potpredsednik
Vlade Srbije 2010. godine, ~udio nad ~injenicom da me|u
politi~arima ima onih koji primaju i penziju i punu platu iz
bud`eta, rekav{i tada da je to nedopustivo i da se na takav
na~in ne mo`e razbacivati novac poreskih obveznika. Ova
izjava odnosila se na poslanike penzionere, odnosno na
zakonodavnu vlast.
Osu|ena lica imaju bolji tretman
nego zaposleni
Nakon toga dogodili su se izbori, ali se ni{ta nije promenilo.
Naprotiv, samo posle dve nedelje od sastavljanja Vlade, ona
usvaja dopunu Uredbe o naknadama i drugim primanjima
izabranih i postavljenih lica u dr`avnim organima kojom su
stvorili pravni osnov (izvr{noj vlasti, sebi) da ~lanovi Vlade i
postavljena lica u organima dr`avne uprave koji obavljaju
nastavu na fakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog
profesora i koji ostvaruju prava iz radnog odnosa na tom
fakultetu, imaju pravo na razliku plate koja im pripada za
obavljanje funkcije. [ta re}i, osim da su dosledni u
slatkore~ivosti.
Ovo pi{em zato {to u Upravi za izvr{enje krivi~nih sankcija
ima dosta penzionera koji obavljaju poslove upravnika,
zamenika upravnika u zatvorima i savetnika u samoj Upravi.
Ima ih preko dvadesetak! Oni primaju i penziju i punu platu!
Da li je mogu}e da nema sposobnog i obrazovanog kadra
koji bi obavljao ove poslove? Verujem da je njihovo
profesionalno iskustvo dragoceno, ali isto tako verujem i da
ih je trebalo zadr`ati najdu`e do godinu dana kako bi obu~ili
mla|e kadrove.
U zatvorima je godinama manjak radne snage koji se
uvek pravda nedostatkom sredstava, a sada i ograni~enjem
u zapo{ljavanju. Me|utim, ograni~enje postoji samo kada
su u pitanju izvr{ila~ka radna mesta, dok se na
funkcionerskim ne {tedi. Zatvorski ~uvari obavljaju
izuzetno naporan, stresan i visokorizi~an posao. Toliko ih
nedostaje da u jednom zatvoru broj prekovremenih sati
dosti`e i 5.000 mese~no! Zbog nepopunjenih radnih mesta
zatvorski ~uvari rade i poslove koji ne spadaju u njihov opis
posla zbog ~ega im se osu|enici podsmevaju. Osim niskih
zarada koje su ~ak ni`e i od policijskih, lo{ih uslova rada,
veliki problem je i to {to nemaju redovne sistematske
preglede i nisu vakcinisani. Osu|ena lica imaju bolji
tretman nego zaposleni!
Od ukupno 3.750 zaposlenih, 2.100 zaposlenih
raspore|eno je u slu`bi za obezbe|enje, to jest obezbe|uje
blizu 10.000 osu|enih i pritvorenih lica. Me|utim, 2.100
radnika obezbe|enja podeljeno je u 28 ustanova u sistemu.
O~ekivali smo da }e se stvari pobolj{ati. Stvari se jesu
pobolj{ale, ali za novozaposlene penzionere-funkcionere, dok
mnogi od osoblja u zatvorima i ne do~ekaju penziju.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Milica Radenkovi}
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
13
Pravo Danas
23.06.2014.
ponedeljak, 23. jun 2014.
Advokat Ivan Jankovi} o svojoj knjizi „Kata Nesiba: Istinita i ilustrovana istorija
jedne beogradske bludnice i njene borbe za ustavna prava 1830-1851“
Prostituciju treba
dekriminalizovati
U svakom
trenutku, na
raskr{}ima
{irom Srbije,
visile su
desetine
le{eva u
raspadanju tela
pogubljenih
na osnovu
sudske
presude. Na
plotovima oko
sudskih
zgrada
izlagane su
odse~ene
glave hajduka
ubijenih u
poteri.
Naj~e{}e
kazne u
krivi~nom
postupku bile
su telesne:
{ibanje,
batinanje,
kamd`ijanje
Beograd - Ovoga puta pre svega srpska
literatura dobila je jednu zanimljivu
knji`icu intrigantnog naslova "Kata
Nesiba: Istinita i ilustrovana istorija
jedne beogradske bludnice i njene borbe
za ustavna prava 1830-1851", ali nikako
nisu bezna~ajni njeni doprinosi u
domenu istorije prava u Srbiji. Na prvi
pogled to je ne{to potpuno druga~ije od,
kako je jednom prilikom prime}eno,
"knji`urine" pod nazivom "Na belom
hlebu. Smrtna kazna u Srbiji 1804-2002"
istog autora. U pitanju je advokat,
pravnik i borac za ljudska prava Ivan
Jankovi}, koji je, osim {to je napisao
pomenuto kapitalno delo o istoriji
smrtne kazne u Srbiji (drugog po redu,
prva njegova knjiga na ovu temu bila je
"Smrt u prisustvu vlasti: Smrtna kazna u
Jugoslaviji i svetu"), bio i osniva~
Dru{tva za {irenja znanja o smrtnoj
kazni, zahvaljuju}i ~ijem delovanju je,
izme|u ostalog, ova drakonska
zakonska mera u Srbiji ukinuta. Povest
o Kati Nesibi naizgled je laganije {tivo,
kako rekosmo, mo`da vi{e u domenu
lepe knji`evnosti, ali svakako ne bez
zna~ajnih uvida kad je u pitanju
pravna nauka, ta~nije, istorija
prava i u okviru nje borba za
ustavna prava u periodu
formiranja novovekovne srpske
dr`ave. Veze i asocijacije sa ovom,
dana{njom dr`avom name}u se
svakom pa`ljivom ~itaocu. A ko
jo{ uvek nije stigao do ovog
zanimljivog {tiva, koje je Jankovi}
pisao u ~etiri ruke sa Veljkom
Mihajlovi}em, mo}i }e to da u~ini
uskoro kada izdava~ ^igoja objavi
drugo, dopunjeno izdanje.
 Kako je do{lo do povesti o Kati
Nesibi? Da li ste na nju naleteli, bave}i
se (tra`e}i u arhivima) ne~im drugim
ili vam je intrigantnu pri~icu doturio
neki stru~njak, poznavalac, istori~ar, a
vi ste je zatim istra`ili i nadgradili?
- Na Katu sam nabasao sasvim
slu~ajno, pre ta~no 30 godina, kada sam
Treba dokazati
samo ono {to }e,
ako bude dokazano,
koristiti onom koji
dokazuje.
Latinska izreka
6
istra`ivao istoriju smrtne kazne u Srbiji.
U jednom arhivskom dokumentu se
pominjala neka bludnica po imenu Kata
(ne ova na{a!), pa sam se setio kako
su Vuka Karad`i}a njegovi
neprijatelji optu`ivali da je, kao
Prezident Magistrata (tj. suda)
varo{i beogradske, u sudskoj
zgradi primio jednu "kurvu",
poznatu samo kao "[ugava Kata".
U nadi da }u razre{iti tu misteriju,
re{io sam da zabele`im svaki
dokument u kome se pominju
beogradske bludnice i Beogra|anke
Kate i to sam posle ~inio kad god bih
pregledao arhivsku gra|u, sve
do danas. O
[ugavoj Kati
potkrepljeni navo|enjem izvora u
fusnotama, a kao "izvori" za fiktivne
delove su dosledno imenovani Duh
Varo{i i njegovi brojni ro|aci i prijatelji:
Duh Teatra (biv{i pripravnik), Du{ica iz
Boce (svastika, duhinja), Du{ko
Neposlu{ko ({egrt, duh~e) i drugi.
Neimenovanih izvora u tekstu nema, pa
nemam {ta da otkrivam.
 A pisanje i `ivopisanje u ~etiri ruke,
kakav je to bio proces? Gde progovara
Ivan Jankovi} a gde Veljko Mihajlovi}?
Jesu li se njih dvojica skladno
nadopunjavali ili je kreacija
nastajala iz iskrica neslaganja?
- Podela rada je bila jasna: tekst je
moj, a ilustracije Veljine. A koautori
smo zato {to je ideja da se napi{e pri~a
o Kati samo Veljina. Sa jo{ nekim
prijateljima, mi smo godinama
zajedno ru~avali ~etvrtkom. Kad god
bih u arhivu nai{ao na neki
dokument o Kati, ja sam ga
prepri~avao za stolom i tako zabavljao
dru{tvo. Kada smo nedavno postali
penzioneri (svetle uspomene Vojin
Dimitrijevi} je takve zvao: PUPSJugend), Velja je navalio da Katu
objavimo, a ja sam pristao. I {to se za
ru~kovima vi{e pilo, to su se
navaljivanje i pristajanje ~e{}e
ponavljali. Na kraju je ispalo kao ono
kada je Musa Kesed`ija pretio
padi{ahu: "Na~ini}u kulu u primorju /
Oko kule gvozdene ~engele / Vje{a}u
mu hod`e i had`ije", pa na kraju: "[to
go| Ture pjano govorilo / To trijezno
bje{e u~inilo". Pa tako i mi: pijani
pretili, a trezni u~inili ("pijanima ne
daju, a trezni ne tra`e"). Neslaganja
Foto: Stanislav Milojkovi}
RAZGOVOR
nisam doznao ni{ta vi{e, ali sam o Kati
Nesibi na{ao neo~ekivano mnogo
podataka i delimi~no rekonstruisao njen
`ivot u periodu od dvadesetak godina
(1830-1851). A prikupio sam i dosta
materijala o seksualnim odnosima u
patrijarhalnom srpskom dru{tvu u prvoj
polovini 19. veka, o marginalizovanim
dru{tvenim grupama (uklju~uju}i i onu
koju danas nazivamo LGBT
populacijom), o veneri~nim bolestima i
njihovom le~enju, o prostituciji i njenom
ka`njavanju. Po prirodi svog posla, Kata
Nesiba je dolazila u dodir s mnogim
mu{karcima: anonimnim tobd`ijama i
be}arima, ali i uglednim gra|anima,
policajcima i sudijama. Sav taj materijal
je pomogao da se Katina biografija
Ljudska prava u stvarnosti postoje samo onda i
u onoj meri kada i koliko se ljudi za njih bore
smesti u okvire urbane kulture Beograda,
kojoj je ona pripadala.
 Koliko je ova povest zasnovana na
faktima, a u kolikoj meri ste je
doma{tali, slute}i da su stvari mogle
biti ba{ takve kakvim ste ih opisali?
Mo`ete li za novine otkriti
neimenovani izvor koji vam je u tom
poslu pomagao, u knjizi nazvan
Duhom Varo{i (beogradske)?
- Ulo`en je trud da se u Katinoj istoriji
fakti razdvoje od fikcije. Fakti su
nije bilo. A Velja se postarao da ilustracije
verno prika`u vedute, no{nje, uniforme,
predmete za svakodnevnu upotrebu i
obi~aje onoga vremena.
 Osim zanimljive Katine istorije i
jednako uzbudljive, gotovo
etnografske, povesti o svakodnevnom
`ivotu onda{njeg Beograda i Srbije,
otkud to da su se u ~itavu pri~u uplela
borba za ustavna prava i ustavi? Iako
podrozrevamo da sve to ime veze sa
aktuelnim peripetijama oko dana{njeg
PRAVO DANAS /// p o n e d e l j a k , 2 3 . j u n 2 0 1 4 .
Ustava Srbije, da li je va{a poruka, kako
u knjizi ka`ete, da se "ni dan danji nikad
ne zna kako }e i}i sa primenom Ustava,
jer to ti je: mo`e da bude, ali ne mora da
zna~i!", odnosno da je stvar uvek u
neprekidnoj borbi?
- Prva polovina 19. veka je doba kada u
Srbiji nastaje dr`ava u modernom smislu
te re~i. Dr`ava nije ni{ta drugo do
ovaplo}eno pravo, a pravo je
komplikovana gra|evina, utemeljena u
jednom osnovnom pravnom aktu ustavu. Kata Nesiba je bila savremenica
prvih srpskih ustava (donetih 1830, 1833,
1835. i 1838. godine) i oni su neposredno
uticali na njen `ivot. Ustavi su joj zajem~ili
odre|ena (subjektivna) prava i ona je bila
re{ena da se za ta prava bori. Kada je
policija po~ela da je progoni, ona se pozvala
na ~l. 66 tzv. Turskog ustava, koji je
gra|anima jam~io sudsku za{titu od
izvr{ne vlasti ("Nikakav Srbin uop{te i bez
izuzetka ne mo`e biti gonjen ni
uznemiravan, ni tajno ni javno, pre nego
{to bude pozvan i osu|en pred
Sudovima"). Vi ste, naravno, u pravu:
ljudska prava u stvarnosti postoje samo
onda i u onoj meri kada i koliko se ljudi za
njih bore, {to va`i podjednako za Katino i
za na{e doba. A kao i svaka borba, borba za
ustavna prava nije uvek uspe{na, o ~emu
svedo~i Katina sudbina, isto koliko i na{e.
 Ljupka ironija u obradi va{e teme
~ini da se lak{e pretrpe sve one scene i
slu~ajevi uspostavljanja jedne nove
evropske i prema tom duhu saobra`ene
dr`ave. Bez nje bi ina~e sve izgledalo kao
vladavina sile, bezakonja i u`asno
divlja{tvo. Ta skrama zakona i danas je,
 Va{ adresat, va{a o~igledno po`eljna
publika, koju i zazivate, jeste ^itateljka.
Za{to? Smatrate li da }e ona biti
senzibilnija za povest va{e junakinje
zbog mogu}nosti ve}e empatije ili
ra~unate na to da `enski rod danas ~ini
prete`nu ~itala~ku publiku?
- Favorizovanje ^itateljke je mali
oma` Kati Nesibi, koja je u
onovremenom patrijarhalnom dru{tvu
bila dvostruko marginalizovana i
stigmatizovana: kao `ena i kao kurva
(seksualna radnica). A te dve uloge se
~esto sa`imaju u jednu: i danas mo`ete
~uti da su sve `ene kurve (osim moje
majke). Uporno zazivanje ^itateljke
(umesto ~itaoca) u tekstu istovremeno
predstavlja poku{aj da se eksperimenti{e
s rodno ravnopravnim jezikom. Taj
eksperiment se u stvari svodi na
pozitivnu diskriminaciju, s ciljem da se
kompenzuje neravnopravnost
inherentna u onim jezicima u kojima
masculinum gramati~ki opisuje rodno
me{ovite grupe.
Kao i svaka borba, borba
za ustavna prava nije
uvek uspe{na, o ~emu
svedo~i Katina sudbina,
isto koliko i na{e
zar ne, poslednja odbrana civilizacije
pred varvarstvom?
- Da, a ta skrama je u Katinoj Srbiji tek
po~injala da se formira. Odnos prema
ljudskom telu je bio bitno druk~iji od
dana{njeg. U svakom trenutku, na
raskr{}ima {irom Srbije, visile su desetine
le{eva u raspadanju - tela pogubljenih na
osnovu sudske presude. Na plotovima
oko sudskih zgrada izlagane su odse~ene
glave hajduka ubijenih u poteri. Naj~e{}e
kazne u krivi~nom postupku bile su
telesne: {ibanje, batinanje, kamd`ijanje.
"Mrtva {iba" je izvr{avana tako {to je
osu|enik nekoliko puta prolazio kroz
kordon od vi{e stotina gra|ana, od kojih
je svaki morao da ga udari {ibom po
le|ima - ~esto sve do smrti. Na gradskim
trgovima su svakodnevno batinani
mu{karci i kamd`ijane `ene. Na po~etku
Katine karijere, nije bilo nikakvog otpora
ovoj praksi. Ali 1858. godine je mrtva
{iba ukinuta kao vrsta telesne kazne,
ponajvi{e zato {to su gra|ani odbijali da
u~estvuju u njenom izvr{enju. Otprilike u
isto vreme je ukinuto izlaganje le{eva
pogubljenih i odse~enih hajdu~kih glava.
Ipak, telesna kazna (batinama i
kamd`ijama) je zadr`ana sve do 1873.
godine, a i Kata ju je iskusila na kraju
svoje karijere.
 Najstariji zanat na svetu kod nas je i
danas izvan zakona. Treba li tako da
ostane ili je naredni civilizacijski korak
legalizovanje prostitucije?
- ^lan 14 Zakona o javnom redu i miru
predvi|a kaznu do 30 dana zatvora za lice
koje se "odaje prostituciji". Korisnici
seksualnih usluga ne podle`u nikakvoj
kazni. Ova zakonska definicija datira ~ak iz
1967. godine i potpuno je neupotrebljiva.
Seksualne radnice ~esto bivaju
procesuirane i ka`njavane samo zato {to
se na|u na mestu na kome se nude
seksualne usluge (npr. Picin park kod
Autobuske stanice). Praksa sudova za
prekr{aje u ovom pogledu se grani~i sa
idiotizmom. Na primer, sudije za
prekr{aje uz kaznu ~esto nare|uju da se od
ka`njene oduzmu kondomi kao "sredstvo
izvr{enja prekr{aja" ili u okviru "za{titne
mere"! Seksualnu radnicu vrlo ~esto hapsi
policajac u civilu po{to prethodno s njom
ugovori posao, iako prekr{ajno pravo ne
poznaje institut agenta provokatora.
Pojedine nevladine organizacije (npr.
ASTRA i JAZAS) ~ine {ta mogu da za{tite
prava seksualnih radnica, ali - slaba vajda.
Dekriminalizacija prostitucije je o~igledan
prvi korak koji treba preduzeti.
Ivana Matijevi}
O SMRTNOJ KAZNI
Jedan drugi predmet va{eg interesovanja (bio) je i smrtna kazna. Nje, izme|u ostalog, zahvaljuju}i i va{em zalaganju i trudu, u ovoj zemlji vi{e nema. Zbog ~ega je za ljudsku civilizaciju va`no da takva kazna vi{e ne postoji?
- Ne znam koliko su zalaganja abolicionista u Srbiji, uklju~uju}i i mene, doprinela ukidanju smrtne kazne.
Sve mi se ~ini da smrtna kazna ne bi bila ukinuta ni 2002. godine da to tada nije bio formalan uslov za pristupanje Srbije Savetu Evrope. To je, uostalom, izri~ito rekao i tada{nji ministar pravde Bati}, obrazla`u}i
zakonski predlog u Skup{tini. A ne mnogo ranije (1999. godine), Savezna skup{tina SRJ je sve~ano donela
Odluku o pristupanju SRJ Savezu Rusije i Belorusije. Belorusija je i tada (kao i sada) bila jedina evropska zemlja koja primenjuje smrtnu kaznu, a Rusija ni dan-danas nije potpisala Protokol 13 Evropske konvencije,
koji zabranjuje primenu smrtne kazne u svim okolnostima. No, bilo kako bilo, smrtne kazne u Srbiji vi{e
nema i to je nesumnjivo dobro. Jer, sve dok ta kazna postoji, postoji i mogu}nost njene politi~ke zloupotrebe. Pravo na `ivot je uro|eno pravo koje ne „dobijamo“ od dr`ave, pa nam ga dr`ava ne mo`e ni oduzeti.
Kata Nesiba: Istinita i ilustrovana istorija jedne beogradske
bludnice i njene borbe za ustavna prava, 1830-1851. (1)
Bez la`i
Draga ^itateljko, koliko je `alostivna
ova povest {to je dr`i{ u ruci, toliko je i
verodostojna. Jer nas dvojica koji je
pripovedamo i oslikavamo, {ta
znamo - znamo, i tu nikakve
varancije nema i biti ni mo`e. U
Napomenama na kraju knjige na}i
}e{ za to sve dokaze, svaki izvor i
svako crevce, crno na belo. Dakle:
nema la`i, nema prevare. E, sad, {to
jest - jest, ni mi ne znamo ama ba{
sve, ne mo`emo mi tek tako da se
zale}emo, nismo mi tamo neki
vetropiri nego smo ozbiljni (mada ne
i porodi~ni) ljudi. Ali ti, ^itateljko, ne
brini, ti }e{ ipak doznati sve {to treba,
a i mnogo onoga {to ba{ i ne mora da
se zna, ali je super pou~no i zabavno.
Jer, ono {to sami ne znamo mi lako
doznajemo dobrotom jednog nama
veoma blagonaklonog bi}a - Duha
Varo{i (beogradske). Po samoj svojoj
nematerijalnoj su{tastvenosti, on,
Kom{ija, Za{titnik i Dobrotvor na{,
ima pristup svugda i svagda i {ta on
ne zna ne vredi znati. A da u`ivacija i
siguracija budu jo{ ve}e, ima ti taj na{
Dobrotvor posvuda mno{tvo ro|aka,
kolega, kumova i drugara, a svi oni
znaju znanje, ve} ne pitaj, i spremni
su da pomognu, zlata vrede. A mi,
blagodarni kakvi smo, uvek }emo
ta~no re}i {ta smo i od koga iz te
dru`ine doznali.
Eto. Tu i tutilo. A sad, na stvar.
Autori: Ivan Jankovi}
i Veljko Mihajlovi}
Drugo, jo{ istinitije i ilustrovanije
izdanje, Beograd: ^igoja, 2014.
Red i
zakon
Jasmina Luka~
novinarka
KOINCIDENCIJA
V
esni Pe{i} je svojevremeno, nakon {to je izgubio
izbore, Boris Tadi} poru~io da ne zna ni{ta o tome kako
se zaista vodi politika u Srbiji. Sada joj je premijer
Aleksandar Vu~i} rekao da nema pojma kako radi
policija u Srbiji. Ako smo dobro pratili Vu~i}a u`ivo na
RTS, to je bio momenat nakon koga je premijer dopustio sebi
da padne u vatru i da pita {ta je sa glavnim narko-{efom,
izvesnim Kosmajcem, ali i ko koga prislu{kuje u vrhu dr`ave.
I tako je Pe{i}kino pitanje, kako je mogu}e da se na~elnik
Kriminalisti~ke policije smenjuje zbog izjava koje je pred
sudom brane}i se dao ~ovek koji je do petka va`io za najve}eg
narko-{efa Darko [ari}, i{~ilelo. Koliko narednog dana tabloidi
su "saznali" sve o Kosmajcu, da se zove Dragoslav, da ima 61
godinu, slova~ku li~nu kartu (gle ~uda, slova~ko dr`avljanstvo
ima [ari} i optu`eni ~lan njegove grupe Boban Stojiljkovi}, ove
nedelje pu{ten iz pritvora), de~iju igraonicu, nekretnine i
kona~no - da je izuzetno inteligentan. Jer mada je navodno
sara|ivao i sa Ljubi{om Buhom ^umetom dok nije bio
za{ti}eni svedok, pa posle i sa Zemunskim klanom i [ari}ima,
protiv Kosmajca ne postoji nikakav dokaz, a sav preduzetni~ki
biznis mu je legalan. Koja je to vrsta inteligencije onda, mo`da
socijalna, da se uve`e sa pravim ljudima na profitabilan na~in?
Zasad smo o tim vezama dobili samo spekulacije, kao i vest
bez potvrde da je i Kosmajac postao "nedostupan", odnosno
napustio zemlju. Ukazuje se, dakle, da smo dobili novu "vru}u"
pri~u o nedefinisanoj i mo}noj zavereni~koj sili unutar
dr`avnog aparata koja remeti vra}anje u okvire "reda i zakona".
To se 2012. zvalo "afera listing" kada je isti, sada smenjeni,
Rodoljub Milovi} morao da se zaklinje u Novostima da nije
nalo`io prislu{kivanje tada novog predsednika Nikoli}a i
Vu~i}a. Naredne godine zadobilo je oblik "afere Banana" kada
Dok su ranijih godina u policiji
"duhovi" bili prili~no uzburkani,
sada je na dan smene u petak
zavladala ~udna mirno}a.
Gotovo radosno na pitanje
novinara ko }e biti smenjen,
sagovornici su, uklju~uju}i i
razre{ene, odgovarali "svi"
je Ivica Da~i} na TV Pink "priznao" da je [ari}evog saradnika
Rodoljuba Radulovi}a poslednji put video na Dejvis kupu u
Areni u decembru 2010.
Dve stvari svedo~e pak da je sada{nja transformacija zavere
poprimila zastra{uju}e razmere. Prva je psiholo{ka - dok su
ranijih godina u policiji "duhovi" bili prili~no uzburkani, sada je
na dan smene u petak zavladala ~udna mirno}a. Gotovo
radosno na pitanje novinara ko }e biti smenjen, sagovornici su,
uklju~uju}i i razre{ene, odgovarali "svi".
Druga je mnogo o~iglednija - na ulicama Beograda u~estala
su organizovana ubistva i poku{aji ubistva. Po~ev od aprila
pro{le godine i likvidacije mla|eg Bojovi}a, pa do sino}ne
pucnjave od Terazija do Slavije, ova "crna kvota" po~ela je da
dose`e razmere iz Milo{evi}evog vremena.
To svakako ne{to govori, ne samo zbog stavova pojedinih
sociologa (nije Vesna Pe{i}) da je potpuno nesporno
dostignu}e Tadi}eve vladavine bila sigurnost da ljudima od
vlasti ili "odmetnutih" delova dr`avnog aparata nije ugro`en
`ivot. Pomenuto "ne{to" ne nalazi se u neprozirnim sferama
"igara prestola", nego u jednostavnom zdravorazumskom
obja{njenju - ko i kako uspostavlja kontrolu nad policijom,
slu`bama bezbednosti i na koji na~in. I {ta je slu~ajni ili
namerni rezultat tog preuzimanja?
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Milica Radenkovi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Pravo Danas
24.06.2014.
utorak, 24. jun 2014.
PRAVO
Violeta Be{irevi}, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union
Slab uticaj Ustavnog suda
na ja~anje demokratije
suda poput one o zabrani jedne
desni~arske grupe?
- Ne, ni te odluke koje se ti~u
zabrane pojedinih grupa ili
udru`enja ne idu u prilog ja~anju
demokratije u Srbiji.
RAZGOVOR
Sud ~esto
odla`e
dono{enje
odluka u
predmetima
koji bi mogli
da oja~aju
demokratiju
Beograd - Kada se rad Ustavnog
suda Srbije (USS) uporedi sa radom
ustavnih sudova pod ~ijim su
sna`nim uticajem ostvarene
demokratske promene u biv{im
zemljama autoritarnog re`ima
- kao {to je to slu~aj u
Ma|arskoj, ^e{koj i
Ju`noafri~koj Republici name}e se utisak da je USS
pasivni posmatra~
politi~kih zbivanja, sa
slabim uticajem na
konsolidaciju demokratije
u na{em dru{tvu. Iako ga
je, odrediv{i mu {iroku
nadle`nost, sam Ustav
stavio u centar politi~kih
zbivanja, USS ~esto odla`e
dono{enje odluka u
predmetima koji
potencijalno mogu da
oja~aju demokratiju i
reaguje samo u prisustvu
jasne politi~ke situacije,
ocenjuje za Danas
Violeta Be{irevi},
redovna profesorka Pravnog fakulteta
Univerziteta Union.
O POLITI^KIM PRITISCIMA
Prema va{oj oceni, da li postoji politi~ki pritisak na USS? Biv{i predsednik USS je nedavno kazao da su odluke suda „li{ene politi~kog ukusa i
mirisa“, dok, s druge strane, javnost smatra da je USS i te kako pod uticajem izvr{ne vlasti.
- Mogu da svedo~im samo o politi~kim pritiscima koji su vidljivi u javnosti, kao
{to je „molba“ izvr{ne vlasti da odlo`i razmatranje odre|enih predmeta. Osim
toga, politi~ke i pravosudne institucije su direktno uticale na rad USS izborom
sudija, zbog ~ega je utisak o njegovom radu takav kakav jeste.
Mo`ete li navesti neki primer kada
je re~ o reagovanju isklju~ivo, kako
ka`ete, u prisustvu jasne politi~ke
situacije?
- Odluke u predmetima o merama
preduzetim u vanrednom stanju,
promeni Ustava, reformi pravosu|a i
politi~koj decentralizaciji (polo`aj
Vojvodine), USS je doneo ili posle
Slava u~enikova
je slava
u~iteljeva.
Latinska izreka
6
Kako vidite rad USS u
domenu za{tite ljudskih
prava?
- Iako, u izvesnoj meri,
sliku pasivnog posmatra~a
tranzicionih de{avanja
naru{ava praksa USS-a u
domenu za{tite ljudskih
prava, re~ je o predmetima
u kojima je sud sna`no
podr`an praksom
Evropskog suda za ljudska
prava i politi~kim ciljem
evropskih integracija,
tako da njegovo podizanje
glasa u ovoj oblasti
uglavnom ne izaziva
otpore vlade i parlamenta.
ukidanja spornih akata, ili gledaju}i
jednim okom na stavove dolaze}e,
odnosno tada{nje vladaju}e ve}ine.
Ulogu arbitra u re{avanju politi~kih
kontroverzi, koju ustavni sudovi u
ve}ini demokratskih dr`ava redovno
preuzimaju, USS uglavnom izbegava.
U prilog tome govori i ~injenica da on
jo{ uvek ne postupa po zahtevu za
ocenu ustavnosti takozvanog
Briselskog sporazuma. Pritom, nije
o~igledno da bi odluka morala da ide u
pravcu neustavnosti tog sporazuma i
time da bude suprotna stavovima
trenutno vladaju}e ve}ine, jer bi sud
mogao da raspravlja o tome da li je
sporazum uop{te podoban akt za
ocenjivanje ustavnosti ili da raspravlja
o svojoj nadle`nosti sa aspekta
"doktrine ekskluzivnog politi~kog
pitanja", koja postoji u uporednoj
praksi nekih ustavnih sudova. Ina~e,
odluke kojima je sud proglasio
neustavnim neke uredbe koje se ti~u
Kosova i Metohije ne predstavljaju
su{tinski izuzetak od uobi~ajenog
pona{anja USS, jer se te uredbe vi{e
ti~u politi~ke ve}ine koja ih je usvojila
nego trenutne vladaju}e ve}ine.
Spomenuli ste ja~anje demokratije.
Da li tome mogu da doprinesu odluke
A kad bi moglo do}i
do otpora vlade i
parlamenta?
- Ovde bi trebalo imati
u vidu da USS jo{ nije imao prilike da
odlu~uje o kontroverznim pitanjima
kao {to su, na primer, abortus,
eutanazija, tranziciona pravda i
dopu{tenost istopolnih brakova, nego je
uglavnom bio u poziciji da odlu~uje o
pravima koja nisu sporna. Ipak, u tom
smislu odluka o povredi prava
Name}e se utisak da
je USS pasivni
posmatra~ politi~kih
zbivanja
transseksualnih osoba je zna~ajan
izuzetak. Najzad, rekla bih da odluka
USS o neustavnosti nekih odredaba
Zakona o nacionalnim savetima
nacionalnih manjina neosnovano
zadire u prava tih manjina.
Da li su naknade nematerijalne
{tete, koje USS dodeljuje prilikom
usvajanja ustavnih `albi, pravi~ne s
obzirom na slu~ajeve poznate javnosti
gde je, na primer, u slu~aju ubistva
gardista porodicama poginulih
vojnika dodelio po 5.000 evra zbog
povrede prava na `ivot, a u slu~aju
Jevtovi}, zbog te{ke torture u
pritvoru, tek hiljadu evra?
- Sigurna sam da visina naknade
nematerijalne {tete ne zna~i ni{ta
roditeljima ubijenih gardista. Ipak,
USS jo{ uvek ne
postupa po zahtevu za
ocenu ustavnosti
takozvanog
Briselskog sporazuma
svrha pravi~nog zadovoljenja zbog
povrede ljudskih prava uglavnom je
povra}aj u situaciju pre te povrede.
Kada to nije mogu}e ostvariti, praksa
Evropskog suda za ljudska prava
pokazuje da visina zadovoljenja zavisi
od vi{e faktora, uklju~uju}i te`inu
povrede, svojstvo podnosioca
predstavke i `ivotni standard u zemlji u
kojoj je neko pravo povre|eno. Evropski
sud je najvi{u sumu zadovoljenja
odre|ivao upravo zbog povreda prava
na `ivot i zabrane torture. Na primer, u
jednom predmetu protiv Rusije
dodeljena svota zbog smrti ~etiri ~lana
porodice iznosila je 75.000 evra.
Zadovoljenje za pretrpljenu torturu
zavisi od stepena povrede: u jednom
predmetu protiv Poljske iznosilo je
7.000 evra, a u predmetu protiv
Francuske, zbog te{kog oblika torture u
policijskom pritvoru, 500.000 FRF.
Te{ko bi se, prema tome, naknade
dodeljene u predmetima koje pominjete
mogle smatrati pravi~nim.
Na kraju, kako komentari{ete to
{to je USS pre tri godine zatvorio
sednice za javnost, {to je presedan u
njegovom radu?
- Propisima kojima se reguli{e rad
USS predvi|eni su brojni i odgovaraju}i
na~ini koji obezbe|uju javnost njegovog
rada. Me|utim, ~injenicu da ti propisi
ne predvi|aju obavezu odr`avanja
redovnih sednica u prisustvu javnosti,
sud je iskoristio da redovne sednice
otvorene za javnost dr`i samo u slu~aju
razmatranja predmeta za koje oceni da
imaju {iri dru{tveni zna~aj. Iako su,
verovatno, razlozi efikasnog postupanja
naveli sud na ovakav pristup, re~ je o
svojevrsnom "autogolu", jer u
demokratskim sistemima svako
isklju~enje javnosti po diskrecionoj
oceni suda izaziva podozrenje.
Boban Karovi}
PRAVO DANAS /// u t o r a k , 2 4 . j u n 2 0 1 4 .
Superhik
Aleksandar Rokni}
urednik dodatka Pravo
Foto: Nenad \or|evi} / FoNet
FENOMENI
Advokati blokirali
su|enja u Srbiji
Beograd - Beogradski advokati odlu~ili
su da nastave {trajk koji su pro{le srede
otpo~eli nezadovoljni vi{estrukim
pove}anjem poreskih obaveza. I
Skup{tina Advokatske komore Srbije
donela je odluku o trodnevnoj potpunoj
obustavi rada advokata, koja po~inje
sutra, te se tako cela advokatura Srbije
pridru`ila protestu advokata Beograda.
To zna~i da do ponedeljka, 30. juna,
ne}e biti mogu}e odr`avanje su|enja u
sudovima.
Beogradski advokati su,
podsetimo, {trajk zapo~eli jer su
nezadovoljni pove}anjem poreskih
obaveza za 46 odsto u odnosu na
pro{logodi{nje. Iz tog razloga oni su
od Ministarstva finansija zatra`ili da
se stave van snage nova poreska
re{enja kojima su advokatima
utvr|ene, kako navode, "enormno
visoke poreske obaveze" i da se
nastavi pla}anje po ranijim
akontacionim re{enjima iz 2013.
godine, i to sve dok se ne utvrdi novi
na~in obra~unavanja poreske
obaveze u skladu sa zakonom i na
osnovu realno utvr|enih
kriterijuma. Tako|e, advokati su
zatra`ili i da se obustave postupci
prinudne naplate po pojedina~nim
re{enjima.
I dok advokati tvrde da }e obustava
rada trajati do ispunjenja svih zahteva, u
Ministarstvu finansija, s druge strane,
tvrde da je {trajk advokata zbog
pove}anja poreza na dohodak
neosnovan.
Ina~e, prose~na poreska osnovica za
obra~un pau{alnog poreza, koji pla}aju
advokati, sada iznosi 65.488 dinara.
B. K.
Kata Nesiba: Istinita i ilustrovana istorija jedne beogradske
bludnice i njene borbe za ustavna prava, 1830-1851. (2)
Na jaliji
radnica Nesiba do{la
Sdanaeksualna
je u Beograd s majkom, prvih
jula 1830. Doputovale su
la|om koja se polako vukla uz
Dunav, pro{la pored Dor}ola,
oplovila Kalemegdan, u{la u Savu i
pristala na jaliji (obali), kod
dana{nje Kapetanije. Nesiba je
imala devetnaest godina i ime koje
na arapskom zna~i "plemenita",
PRAVO
impress
"od dobra roda". Njenoj majci ne
znamo ni ime ni godine, jer se ona
u izvorima pominje isklju~ivo kao
"Nesibina mater" ili, prosto, "baba".
Obe su bile muslimanske vere, {to
ne zna~i da su bile Turkinje.
Govorile su i turski i srpski, ali
takva dvojezi~nost je u gradovima
beogradskog pa{aluka bila pravilo
pre nego izuzetak.
La|a kojom su do{le saobra}ala je
na liniji Ru{~uk - Vidin Smederevo - Beograd, a njen
kapetan ili, po turski, reiz, zvao se
Ali-Baba. Nesiba i mater platile
su reizu za podvoz 160 gro{a, {to
nije bila mala suma, ali je u tu
cenu bio ura~unat i prevoz
prtljaga koji, kako }emo videti,
tako|e nije bio mali.
Gde su se njih dve ukrcale na Ali-
Babinu la|u? To ne znamo. A ne
znamo ni za{to su do{le u Beograd,
ali nam se sve ~ini da su bile
odnekud proterane - verovatno iz
one varo{i u kojoj su se popele na
la|u. A ako su bile proterane, mi opet na sopstvenu sramotu - ne
znamo zbog ~ega. Domi{ljamo se
da je to moglo biti u nekoj vezi s
tada ra{irenom praksom
proterivanja "javnih bludnica", u
navodnom interesu javnog reda i
morala. Uostalom, strogo uzev,
cela ta predistorija i ne spada u
na{u pripovest, jer ova po~inje
Nesibinim dolaskom u Beograd.
Autori: Ivan Jankovi}
i Veljko Mihajlovi}
Drugo, jo{ istinitije i ilustrovanije
izdanje, Beograd:
^igoja {tampa, 2014.
P
rosja~enje u Norve{koj, ukoliko bude usvojen zakon, bi}e od
2015. potpuno zabranjeno. Lako je Norve`anima da
zabranjuju prosja~enje, rekao bi jedan moj drugar, kad im je
dru{tvo tip-top sre|eno i skoro da nema siroma{nih. Mi ne
mo`emo, nedajbo`e, da se poredimo s Norve{kom, jer je kod
nas stanje ure|enije nego bilo gde na svetu! Niste primetili?!
Ve} oko 8,30 ujutru prve porodi~ne grupe prosjaka kre}u od Ade s
maki{ke strane na posao. Kao seoba naroda sa slike Paje Jovanovi}a.
@ene, deca, bebe, starci i starice. Svi zajedno. U grupi njih ~etrdesetak.
Scena filmska. Nose zave`ljaje, {take, ortopedska pomagala, ve{ta~ke
noge, guraju kolica, polomljene lutke, ikone, slike Bogorodice,
kalendare, }ebad, stolice... Onda sledi raspore|ivanje po strate{ki
va`nim saobra}ajnicama, centralnim gradskim ulicama, po prolazima,
ispred dr`avnih institucija, samoposluga i prodavnica... A policija mirno
prolazi... I ne konstatuje ih. Kao ni komunalna policija. Valjda nije njihov
reon. Samo jedno podse}anje, po{to je o~ito da su svi to zaboravili.
Prema Krivi~nom zakonu prosja~enje u Srbiji je zabranjeno. Bar tako
pi{e. Predvi|ena je prekr{ajna kazna. Ali, policija privede kod sudije,
sudija odredi kaznu od 20.000 dinara, a prosjak se ponovo vrati na
ulicu. Policija opet privede i tako ukrug. Takozvani circulum viciozus beskrajno ukrug. Niko ne mo`e to stanje da prekine.
Prosjaci u Holandiji su registrovani. Imaju bed` sa imenom i
prezimenom, koji izdaje op{tina. Ne smeju da prilaze ljudima i tra`e
novac. Osim ukoliko im neko ne pri|e i ponudi novac. Imaju
obavezu da prodaju op{tinski list. I nisu agresivni. U Be~u su, mislim,
bili najgori. Ima dosta prosjaka s na{ih prostora, mada su mi se
U Srbiji od 2003. postoji Nacionalna
strategija za smanjenje siroma{tva. I
samo postoji. I postoji. I ni makac
dalje. Kao i ve}ina stvari u ovoj dr`avi
Be~lije najvi{e `alile na Rumune. U Bonu, Kelnu, Frankfurtu, Cirihu,
Bernu i Budimpe{ti ih je bilo, ali su uvek nudili ne{to zauzvrat razglednice, suvenire...
U Srbiji od 2003. postoji Nacionalna strategija za smanjenje
siroma{tva. I samo postoji. I postoji. I ni makac dalje. Kao i ve}ina stvari
u ovoj dr`avi. Usvoje se strategije, akcioni planovi, potro{e se silne
pare za razne radne grupe, seminare, putovanja, debate... O
sprovo|enju niko i ne razmi{lja. A i za{to bi?! Tu je strategija! Postoji. A
siroma{tvo nije nemogu}e iskoreniti. Samo neka dr`ava smanji
nepotrebne tro{kove. Ali to ne mo`e. Treba pokazati mo}. Ko jo{ da
se bavi siroma{tvom usred pregovora sa EU, usred svih kriminalnopoliti~ko-policijskih afera?! I tako decenijama. Uvek je neka afera i neki
pregovori i nekakvo vanredno stanje oko ne~ega. @ivot je ovde o~ito
pao u drugi plan. @ivi se u tabloidnim medijima. Dru{tvo je postalo
duboko ekstremno. Kre}e se od agresije tabloida i promocije starleta
kao modela `ivota i uzora, pa do viktorijanske zakop~anosti koju
propagira crkva. Ali samo ako je re~ o nekom drugom. Onda se
dogode slu~ajevi u kojima su vladike ume{ane u pedofiliju, seks
skandale i sli~ne nepodop{tine. Srpsko dru{tvo danas je zbunjeno.
Zbunjeno pred stvarno{}u, kao tinejd`er pred promenama koje mu
se sa telom de{avaju. I ta i takva zbunjenost dovodi do agresije.
Agresije prema svemu {to je druga~ije i {to iska~e iz ta dva modela
koja propagiraju mediji. Siroma{ni se u tu sliku nikako ne uklapaju.
U Srbiji ima oko 800.000 nezaposlenih. Bar zvani~no. Prakti~no,
skoro da nema porodice koja nema nekog nezaposlenog ~lana.
Dakle, re~ je o izdr`avanim licima. I svako od njih bi imao puno pravo
da iza|e na ulicu i zaposedne neki }o{ak. [ta mislite da bi se onda
desilo? Pa policija bi se svakako pojavila. Bar da reguli{e saobra}aj!
[ta ho}u da ka`em. Dr`ava ne ~ini dovoljno da se smanji
zjape}i jaz izme|u bogatih i siroma{nih. I ne samo to, nego se i
pona{a u stilu stripa Alan Ford, u kojem jedan od povremenih
junaka, Superhik, otima od siroma{nih i daje bogatima. Sa
obja{njenjem da siroma{nima ne treba ni ono malo {to imaju, jer
ne znaju {ta da rade s tim!
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Pravo Danas
25.06.2014.
sreda, 25. jun 2014.
PRAVO
TEMA NEDELJE: KAKAV NAM USTAVNI SUD TREBA?
Svetozar ^ipli}, biv{i sudija Ustavnog suda Srbije, govori za Danas Pravo
Za{to je Ustavni sud ~ekao
da zastari Zakon o lustraciji?
RAZGOVOR
Odnos
dnevne
politike i USS
je te{ko
uo~iti, ali
postoje
predmeti koji
mogu
navesti na
razmi{ljanje
Kao sudija se nisam
suo~avao sa pritiscima,
nego isklju~ivo sa
neformalnim,
povremenim kontaktima
iz Narodne skup{tine
Beograd - Rad Ustavnog suda Srbije
(USS) sagledavam isklju~ivo imaju}i u
vidu da je Ustav od 2006. godine doneo
znatne izmene u njegovom polo`aju,
kao i odluku samog USS kojom je
neustavnim ocenio neke odredbe
Zakona o Ustavnom sudu i na taj na~in
pro{irio svoju nadle`nost, koja je sada
{ira nego {to to Ustav predvi|a.
Me|utim, moj osnovni utisak o radu se
zasniva na odlukama USS koje se
odnose na Zakon o utvr|ivanju
nadle`nosti Autonomne Pokrajine
Vojvodine i Statuta AP Vojvodine,
ka`e za Danas Svetozar ^ipli}, docent
na Pravnom fakultetu u Novom Sadu
i biv{i sudija USS.
odredba ili ceo zakon kod USS mogli
biti ocenjeni kao neustavni.
 Da li USS sme da slu{a molbe
dnevne politike, kao {to je to bilo u
slu~aju odluke o neustavnosti
odredaba o tajnom pra}enju
komunikacije gra|ana iz Zakona
o BIA, kada je Skup{tina, zbog
izbora, zatra`ila od suda
odlaganje objavljivanja odluke?
Postupak u ovom slu~aju je,
ina~e, trajao gotovo
deset godina.
 Za{to ba{ na tim odlukama?
- U ovim predmetima USS je svojim
odlukama suzio slobodu pokrajinske
Kako komentari{ete ~injenicu da u Srbiji inicijative za ocenu ustavnosti ~e{}e podnose gra|ani nego oni organi i funkcioneri koji su za to i
zvani~no ovla{}eni?
- Ovo pitanje je uvek podlo`no diskusiji. Gra|ani mogu podneti inicijativu, a
ovla{}eni organi predlog za ocenu ustavnosti. Veliki broj gra|ana koji podnosi
inicijativu nisu pravnici i zakonska re{enja shvataju i tuma~e na svoj na~in. Takav slu~aj bio je i u sazivu prethodnog USS, ali ovakva ~injenica zaista ne sadr`i
nikakav odgovor po sebi, niti bilo kakvu sumnju po sebi.
autonomije s obzirom
na ono {to Ustav
Srbije garantuje.
[tavi{e, u svojim
obrazlo`enjima je zahtevao vra}anje
modela - skup{tinskog sistema - u
organizaciju pokrajinske vlasti kakav je
postojao u vreme SFRJ, odnosno kakav
danas postoji u [vajcarskoj, koja je ina~e
federalna dr`ava. Tom prilikom USS je
u~inio i presedan stvaraju}i takozvane
neustavne termine, ~ijim postojanjem
zapravo nijedan dana{nji sistemski
zakon ne bi mogao da bude donet,
po{to se u ve}ini njih ne pominju
termini koji postoje u Ustavu Srbije, a to
Pamet svesna
svog prava je
prava slava.
Latinska izreka
12
Kritika: Svetozar ^ipli}
je bila klju~na argumentacija USS kada
je re~ o pomenutom zakonu i Statutu.
 Koliko je, prema va{oj oceni, USS
podlo`an politi~kim pritiscima?
- Na ovo pitanje odgovor mogu dati
samo sada{nje sudije suda. Ali, ustavni
sudovi su po definiciji ~uvari, ali i
tuma~i Ustava. Oni su zbog dejstva
svojih odluka u mogu}nosti da koriguju
ili usmere primenu pojedinih ustavnih
normi. Da li oni to rade samostalno i
kreativno ili pod pritiskom, nije
mogu}e da posmatra~ sa strane to uo~i,
ali u svakom slu~aju poseduju ustavnu
mo} da to u~ine. Svakako da sumnju
budi tajming dono{enja odluka o
neustavnosti odre|enog broja ~lanova
Zakona o utvr|ivanju nadle`nosti AP
Vojvodine, ba{ u trenutku kada je
Foto: Ana Doku~evi} / Medija centar
OCENA USTAVNOSTI
Sumnju budi tajming dono{enja odluka o
neustavnosti jednog broja ~lanova Zakona o
utvr|ivanju nadle`nosti AP Vojvodine, ba{ u trenutku
kada je trebala da se formira pokrajinska vlada
trebala da se formira pokrajinska vlada.
Ali ovo su samo koincidencije koje
mogu izazvati zapitanost, ali se od
ovakve zapitanosti ne mo`e daleko
dospeti.
 A da li ste se vi kao sudija susretali
sa pritiscima?
- Kao sudija se nisam suo~avao sa
pritiscima, nego isklju~ivo sa
neformalnim, povremenim kontaktima
iz Narodne skup{tine, i to u vidu
neformalnih provera da li bi jedna
- Odnos dnevne politike i USS je te{ko
uo~iti, ali postoje predmeti koji mogu
navesti na razmi{ljanje. Na primer, zbog
~ega je Zakon o lustraciji bio predmet
pred Ustavnim sudom koji nije re{avan
sve vreme dok mu nije istekao, ina~e
oro~en, rok trajanja? Zakon je, naime,
donet uz normu da va`i 10 godina. Ina~e,
treba imati u vidu da, kada je re~ o oceni
ustavnosti i zakonitosti, USS po zakonu
nije ome|en bilo kakvim rokom u kome
treba da re{i predmet.
Boban Karovi}
PRAVO DANAS /// s r e d a , 2 5 . j u n 2 0 1 4 .
Slovena~ki policajac preporu~io MUP-u da formira savetodavno telo
[umi: Potreban komitet
za etiku u policiji
Beograd - Pri Ministarstvu unutra{njih
poslova Srbije mogao bi da se formira
savet koji bi se bavio eti~kim pitanjima u
policiji i spre~avanju korupcije,
preporu~io je nedavno slovena~ki
policajac Robert [umi, anga`ovan i kao
stru~njak u Savetu Evrope, kolegama u
Beogradu.
- Razlog {to smo preporu~ili
savetodavno telo jeste dobro iskustvo
Represijom se uglavnom mo`emo samo boriti prema simptomima. Istina je, me|utim
da je prevencija ne{to {to se radi na duga~ak
rok i ~iji rezultati mogu biti vidljivi tek nakon
vi{e godina dobrog rada. Me|utim, to je jedini efikasan na~in da se spre~e uzroci korupcije, isti~e Robert [umi.
Prema njegovim re~ima, suzbijanje
korupcije i zloupotreba u policiji zna~i
pre svega ja~anje li~nog i eti~kog
integriteta rukovodilaca. Takve promene
zahtevaju rad na du`e staze.
- Iskustva Slovenije jesu da se takve
promene rade na duga~ak rok, 10-15
godina, i malim koracima. Najva`nije je
da se projekti na podru~ju etike i
integriteta vr{e permanentno, jedan za
drugim, na temelju strate{kog plana, o
kome odlu~uje rukovodstvo policije. U
Sloveniji smo s tim aktivnostima po~eli
2005. i to najpre u jednoj policijskoj
upravi. Nakon toga na{ rad se pro{irio
na celu policiju u sklopu radne grupe
koja se 2011. godine transformirala u
Komitet za integritet i etiku. S
po~etkom ove godine u na{oj policiji
ustanovljen je Centar za istra`ivanje i
socijalne ve{tine, kao strate{ki i
operativni centar, nadle`an i za
podru~je etike i integriteta, navodi
Robert [umi.
J. Luka~
Kata Nesiba: Istinita i ilustrovana istorija jedne beogradske
bludnice i njene borbe za ustavna prava, 1830–1851. (3)
Tu`ba veziru
A taj dolazak
je bio pra}en dramati~nim zbivanjima.
Turske vlasti su, izgleda, o~ekivale Nesibu, jer je protiv nje bila podneta tu`ba, i to na
najvi{em mestu: kod ~estitog vezira, koji je upravljao celim beogradskim pa{alukom. Nesibu su kod vezira
"protestirale malesije", tj. tu`ili su je neki Arnauti, kako
su se Albanci zvali na srpskom pre nego {to su postali
[iptari. Tu`ba se verovatno ticala nekih kradenih stvari,
jer je {ef turske policije, ~ija je zvani~na titula bila "vojvoda", odmah upao na la|u i izvr{io pretres prtljaga, iskoristiv{i priliku da pojedine stvari konfiskuje sasvim bezo~no, tj. protivpravno a u sopstvenu korist. Nemoj,
^itateljko, da te buni ovo o turskoj policiji: Beograd je u
to vreme dvovla{}a imao dve policije, srpsku i tursku,
koje su sara|ivale kako kada, ali naj~e{}e kao kroz ponjavu. Turska policija bez srpske nije smela ulaziti u
hri{}anske, a srpska bez turske u muslimanske ku}e.
Evo spiska stvari koje je, po Nesibinom kazivanju, na
la|i na{ao i silom oduzeo vojvoda:
PRAVO
impress
Igor Den~i}
advokat iz Beograda
Li~ni stav
E
POTREBNE GODINE
„DOBROG“ RADA
slovena~ke policije u kojoj ja radim.
^lanovi takvog tela ili komiteta treba da
budu ljudi koji u`ivaju osobni i
profesionalni ugled u organizaciji i imaju
vrlo visok nivo li~nog integriteta, ka`e
[umi za Danas.
- ^lanovi ovog tela imaju tu ulogu da
savetuju generalnog direktora policije,
kod pripreme strate{kih i operativnih
aktivnosti, ali na podru~ju etike i
integriteta u policiji. Vrlo je bitno da
imaju jaku, stalno prisutnu i
transparentnu podr{ku generalnog
direktora policije i svih bitnih
rukovodilaca, dodaje na{ sagovornik.
EPS i podaci
o li~nosti
1 anterija hint bela
(anterija je vrsta gornje haljine, a "hint" zna~i "indijski")
1 veliko ogledalo
2 ~ar{afa }ere}elije
(}ere}elija je vrsta tankog pamu~nog platna)
1 }ilim srednje boje
2 jastuka od basme
(basma je vrsta tkanine s utisnutim {arama)
1 }ur~e kratko ~ohano
(}urak je ogrta~ postavljen krznom; ko`uh)
1 prsten koji je u anteriji bio
1 ku{ak Ingliz {al
(ku{ak je vrsta {ala, a "ingliz" zna~i "engleski")
1 dolap kafeni
(valjak za pr`enje kafe)
2 bardaka staklena
(posuda za te~nost, kr~ag)
6 fild`ana kafenih
10 oka slana sira
(oka je jedinica mere = 1,28 kg.)
1 sad`ak
(metalni trono`ac nad vatrom na kome se kuva)
Autori: Ivan Jankovi} i Veljko Mihajlovi}
Drugo, jo{ istinitije i ilustrovanije izdanje,
Beograd: ^igoja {tampa, 2014.
PS snabdevanje je gra|anima Srbije tra`ilo da im
dostave svoje jedinstvene mati~ne brojeve gra|ana
(JMBG), ina~e }e biti prinu|eni da ih tra`e sudskim
putem, kao i naknadu {tete ako nastane. JMBG je
podatak o li~nosti i to vrlo specifi~an podatak, jer je
jedinstven, kako i naziv upu}uje, za svako fizi~ko lice. Za
identifikaciju lica preko JMBG-a nije potreban nijedan drugi
podatak, dovoljan je samo taj da biste o nekome doznali vrlo
poverljive i privatne stvari.
Da bi neko obra|ivao podatke o li~nosti, prema Zakonu o
za{titi podataka o li~nosti potrebno je da za to ima pravni
osnov. Prema Zakonu, pravni osnov za obradu li~nih
podataka mo`e biti ili neki zakon koji eksplicitno to
dozvoljava ili, ako nema takvog zakona, jedini drugi pravni
osnov za obradu li~nih podataka je slobodni i informisani
pristanak lica na koje se odnose li~ni podaci.
Dakle, prvo treba proveriti da li postoji zakon koji
ovla{}uje EPS snabdevanje da prikuplja JMBG od
gra|ana. Sektorski zakon u ovom slu~aju je Zakon o
energetici (Sl. glasnik RS, br. 57/2011, 80/2011 - ispr,
93/2012 i 124/2012). U Zakonu o energetici se nigde ne
pominje da postoji pravo EPS snabdevanja, niti obaveza
gra|ana, da dostave svoj JMBG. Tako|e, ne postoje drugi
zakoni u ovoj oblasti koji govore o obavezi gra|ana da
dostave svoj JMBG.
Kako je mogu}e da ozbiljan sistem
kao {to je EPS snabdevanje mo`e da
dopusti ovakav pravni propust pa da
od gra|ana tra`i, i to pretnjom, ne{to
na {ta nema pravo?
U odsustvu pravnog osnova za obradu li~nih podataka u
nekom zakonu, jedino je mogu}e prikupljati i obra|ivati
JMBG na osnovu pristanka lica ~iji je to JMBG, a ~ijeg
pristanka u ovom slu~aju nije bilo. Stoga, otpao je svaki
osnov da EPS snabdevanje zahteva od gra|ana JMBG na
na~in na koji je to u~injeno.
Dva momenta koja su usledila nakon prethodno opisanog
poteza EPS snabdevanja daje nadu da je u na{em dru{tvu,
istina polako, po~ela da se razvija svest o privatnosti i
njenom zna~aju. Naime, veliki broj gra|ana se obratio
povereniku za informacije od javnog zna~aja i za{titu
podataka o li~nosti povodom zahteva EPS snabdevanja.
Nakon toga, poverenik je reagovao u skladu sa Zakonom i
izvr{io nadzor nad sprovo|enjem Zakona od strane EPS
snabdevan?a. Uvidom u kompletnu dokumentaciju,
poverenik je zakl?u~io da ni Zakon o energetici niti bilo koji
drugi zakon ne sadr`e odredbe o tome da su gra|ani du`ni
da dostave JMBG radi zakl?u~enja ugovora o prodaji
elektri~ne energije. Nakon reagovanja poverenika, EPS
snabdevanje je u medijima objavio da "odustaje" od
prikupljanja mati~nih brojeva.
Dakle, postavlja se pitanje kako je mogu}e da ozbiljan
sistem kao {to je EPS snabdevanje mo`e da dopusti ovakav
pravni propust pa da od gra|ana tra`i, i to pretnjom, ne{to
na {ta nema pravo. ^ak i da je cela pravna slu`ba EPS
snabdevanja bila u nedoumici oko ovog pitanja, mogli su od
Poverenika prethodno da tra`e zvani~no mi{ljenje i da time
sa~uvaju ugled EPS snabdevanja i u{tede novac i papir koji je
uzaludno potro{en na pretnje potro{a~ima.
Imaju}i u vidu su{tinsko nerazumevanje za{tite podataka
o li~nosti tako velikog sistema kao {to je EPS snabdevanje,
postavlja se pitanje kako je u ostalim manjim sistemima.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
13
Pravo Danas
26.06.2014.
~etvrtak, 26. jun 2014.
PRAVO
Pravo na privatnost (1)
Ko nas snima?
re samo godinu dana svet je
potresla afera zbog ~ijih je
razmera izgledalo da `ivot
ovog puta zaista vi{e nikada
ne}e biti isti. Uprkos
dramati~nim naslovima i `u~noj
polemici koja je usledila, otkri}e dotad
sasvim nepoznatog i ne naro~ito
va`nog radnika u zamr{enoj
bezbednosnoj administraciji
Sjedinjenih Dr`ava jo{ uvek nije
izazvalo promene kojima se Edvard
Snouden nadao.
Ispostavilo se da gra|ane nije
posebno iznenadilo Snoudenovo
upozorenje o masovnom i
svakodnevnom kr{enju jednog od
osnovnih ljudskih prava. Svaki
prose~an korisnik interneta ve}
odavno zna: tradicionalni koncept
prava na privatnost uveliko je stvar
pro{losti.
Tehnologija nadzora i
prislu{kivanja do te mere je
napredovala da ve} uveliko nadilazi
~ak i podrazumevano zna~enje
termina iz korpusa za{tite privatnih
podataka o li~nosti. Zakoni,
me|unarodne konvencije i
telekomunikacioni ugovori naprosto
su zastareli, a njihove odredbe porozne
su ne samo za razli~ite "vi{e" politi~ke i
bezbednosne interese iz kojih je dr`ava
spremna da pregazi dogovor sa
sopstvenim gra|anima - ve} i za
namere samih gra|ana, koji
otvorenom razmenom detalja iz
privatnog `ivota napu{taju ustaljene
konvencije dru{tvenih odnosa.
Polemika, dodu{e, i dalje traje i
prote`e se du` linije razgrani~enja
privatnosti i bezbednosti koja je u
pojedinim dr`avama postala posebno
sporna usled novog oblika
teroristi~kog rata pokrenutog na
prelazu milenijuma.
U Srbiji, me|utim, interesa za ovu
diskusiju gotovo da i nema. Upravo
ove sedmice isti~u poslednji dani javne
rasprave o modelu novog Zakona o
za{titi podataka o li~nosti, koji je
predlo`io poverenik Rodoljub [abi}.
Kancelarija poverenika razmatra
mogu}nost da raspravu produ`i, usled
slabog odziva.
P
Utvr|eno je
da je za
godinu dana
samo jedan
operater
registrovao
preko
270.000
direktnih
ulazaka u
zadr`ane
podatke o
telefonskim
komunikacijama
gra|ana
^ista savest
vredi vi{e nego
hiljadu svedoka.
Latinska izreka
8
U odnosu na raspolo`ivu
tehnologiju, mnoge od odredbi
postoje}eg zakona, donetog pre vi{e od
pet godina, bile su prevazi|ene ve} u
trenutku kada su ga poslanici u
skup{tini izglasali. Kada je re~ o
kontroli slu`bi i osoba koje prikupljaju
i obra|uju podatke o li~nosti,
regulisanju na~ina skladi{tenja i
ovla{}enja za pristup i kori{}enje
privatnih podataka - mnoge od
odredbi su, ~ini se, i napisane s
obzirom na svest da takvu vrstu
kontrole u Srbiji nije lako uspostaviti.
Nije samo re~ o notornim tajnim
slu`bama i nedovoljno javnim
procedurama u vr{enju vlasti na
razli~itim nivoima. Kr{enje privatnosti
stvar je svakodnevice.
Kamere u ulazima stambenih
zgrada? Snimci saobra}ajnih kamera
koji osvanu na sajtovima tabloida kao
ekskluziva? Kasirka koja u prodavnici
zatra`i {ifru va{e platne kartice?
Zamr{eni upitnici koje gra|ani
popunjavaju prilikom sklapanja raznih
ugovora u privatnim ili dr`avnim
kompanijama - bez ijednog odgovora
na pitanje ko i s kojim pravom raspola`e
privatnim podacima o li~nosti, i mo`e li
garantovati gra|anima da te podatke
ne}e zloupotrebiti u komercijalne ili
neke druge svrhe.
Nadzor nad ~etiri operatera mobilne
i fiksne telefonije koji je kancelarija
Poverenika za informacije od javnog
kr{enju zakona, za koje ~ak nije
potrebna ni naro~ito sofisticirana
tehnologija koju javnost zami{lja ~itaju}i
Snoudenove izve{taje. Poverenik }e u
jednom od javnih upozorenja navesti
primer tu`ila{tva koje operatorima preti
nov~anom kaznom, a svoje zahteve {alje
"otvorenom" po{tom, bez ikakvih
oznaka poverljivosti.
Nadzor nad telefonskim
operaterima pokazao je da kompanije
~ak nisu u stanju ni da pru`e sve
odgovore na pitanja koje su inspektori
postavili. No, utvr|eno je da je za
godinu dana samo jedan operater
registrovao preko 270.000 direktnih
ulazaka u zadr`ane podatke o
telefonskim komunikacijama gra|ana.
Tajne slu`be u Srbiji opremljene su
tehnologijom koja omogu}ava onlajn
pristup kompletnoj komunikaciji svih
telefonskih operatera, {to omogu}ava
kontrolu miliona podataka.
Ove sedmice kancelarija poverenika
pokrenula je neposredan nadzor nad
kompanijama koje pru`aju internet
usluge. Prema re~ima Aleksandra
Resanovi}a, zamenika poverenika,
tokom pisane faze nadzora kada su
internet operateri odgovarali na
standardni upitnik pokazalo se da se
propisa o masovnom skladi{tenju i
obradi podataka o li~nosti malo ko
pridr`ava. Protiv operatera koji nisu ni
odgovorili na pitanja kancelarije
poverenika podnete su prekr{ajne
prijave, a za neposredan nadzor rada
odabrano je tridesetak najve}ih
operatera kao i onih iz ~ijih se
identi~nih odgovora moglo zaklju~iti da
nisu zapravo razumeli svoje obaveze.
Resanovi}: Protiv operatera koji nisu ni
odgovorili na pitanja kancelarije poverenika
podnete su prekr{ajne prijave
zna~aja i za{titu podataka o li~nosti
sprovela pre dve godine, pokazao je da
takozvanim zadr`anim podacima o
telefonskom saobra}aju pristup mo`e
da ostvari gotovo bilo ko sa ne{to vi{e
uverljivog autoriteta, bez ikakvog
pravnog osnova.
Policija, tu`ila{tva, privatni advokati,
sudski ve{taci sa jedne i
telekomunikacioni operateri s druge
strane - iako jasno ograni~eni odredbom
da je pristup zadr`anim podacima
mogu} isklju~ivo uz nalog suda - bez
imalo straha od posledica u~estvuju u
Prvi rezultati se o~ekuju na jesen.
Su{tinska pitanja o privatnosti ~ini se
da ipak ne}e dobiti prave odgovore
ukoliko ih kona~no ne postave sami
gra|ani. Na Snoudena ne mo`emo
ra~unati.
Milica Jovanovi}
Izradu ove publikacije je
finansijski podr`ala Ambasada
Kraljevine Norve{ke u Beogradu.
Sadr`aj ove publikacije je isklju~iva
odgovornost autora i ni na
koji na~in ne odra`ava stavove
Ambasade Kraljevine Norve{ke
PRAVO DANAS /// ~ e t v r t a k , 2 6 . j u n 2 0 1 4 .
O besplatnoj
pravnoj pomo}i
Vanja Macanovi}
Foto: Stefana Savi}
advokatica Autonomnog
`enskog centra
Advokatura Srbije otpo~ela trodnevnu obustavu rada
Bez su|enja do ponedeljka
Beograd- Advokati su ju~e otpo~eli
trodnevni {trajk nezadovoljni
pove}anjem pau{alnog poreza. To
zna~i da do ponedeljka, 30. juna, ne}e
biti odr`avanja su|enja, istraga i
saslu{anja u policiji u slu~ajevima gde
je po zakonu neophodno prisustvo
advokata. Tako|e, advokati ovih dana
ne}e zastupati stranke ni u hitnim
predmetima, osim u onim u kojima
isti~e rok za `albe.
Advokati iz Beograda su, podsetimo,
prvi otpo~eli strajk pre nedelju dana, a od
ju~e su im se pridru`ili i advokati iz cele
Srbije. Oni su nezadovoljni vi{estrukim
pove}anjem poreskih obaveza u odnosu
ODLAGANJE SU\ENJA
Zbog {trajka advokata odlo`ena su brojna su|enja, koja se, prema re~ima Ivane Rami}, portparolke Prvog osnovnog suda, zakazuju za prvi slobodni termin koji ima predsednik sudskog ve}a.
„To je jul ili, u velikom broju slu~ajeva, mo`da
~ak i septembar“, kazala je Rami}eva za RTS i istakla da su najve}i problem pritvorski predmeti,
gde je obavezno prisustvo odbrane.
na pro{logodi{nje. Iz tog razloga su od
Ministarstva finansija zatra`ili da se stave
van snage nova poreska re{enja kojima su
advokatima utvr|ene, kako navode,
OSNOVICA VE]A NAJVI[E 41
ODSTO?
Ministarstvo finansija najpre nije bilo spremno
da odustaje od svoje odluke da bi ju~e ministar
finansija Srbije Lazar Krsti} predlo`io u razgovoru s predstavnicima advokatskih komora, da
advokatima koji pla}aju pau{alni porez uve}anje osnovice ne mo`e biti ve}e od 41 odsto, saop{teno je iz ministarstva. Krsti} je tako|e predlo`io i da ostanu na snazi re{enja onima kojima
je osnovica uve}ana za manje od 41 odsto.
Usvojen je i predlog ministra Krsti}a da se odr`i
zajedni~ki sastanak s ministrom pravde Nikolom Selakovi}em oko op{teg stanja u pravosu|u i problemima u advokatskoj profesiji. N. D.
"enormno visoke poreske obaveze" i da se
nastavi pla}anje po ranijim akontacionim
re{enjima iz 2013. godine, i to sve dok se
ne utvrdi novi na~in obra~unavanja
poreske obaveze u skladu sa zakonom i
na osnovu realno utvr|enih kriterijuma.
POREZ VE]I OD ZARADE?
Advokat @eljko Simi} obja{njava da se poku{ava
nametanje obaveze da advokati mese~no pla}aju poreske obaveze od, na primer, 70.000 dinara
i to u situaciji kada je ve}ini mese~ni prihod, na
primer, 50.000 dinara. „To je su{tina problema.
Ne be`e advokati od pla}anja razumnog i realnog poreza, ali se protive pla}anju poreza koji je
enormno visoko odre|en i gde nema prihoda, a
ima poreskih obaveza. Niko u svetu ne}e da radi
da bi bio u poreskim dugovima, ve} da bi na kraju meseca ipak imao neki prihod. Nije po{teno i
pravi~no da advokati, posle toliko {kolovanja i
stru~nih ispita, imaju stanje‘minus’ u bilansu prihoda i rashoda“, ka`e Simi}.
Tako|e, advokati su zatra`ili da se
obustave postupci prinudne naplate po
pojedina~nim re{enjima.
Dragoljub \or|evi}, predsednik
Advokatske komore Srbije, naveo je ju~e
da su re{enja za porez, u pore|enju sa
pro{logodi{njim, ve}a i do 150 odsto.
Kako je istakao, "ve}ina advokata nije u
stanju da pla}a obaveze prema dr`avi u
iznosu koji je apsolutno neprihvatljiv".
B. K.
Kata Nesiba: Istinita i ilustrovana istorija jedne beogradske
bludnice i njene borbe za ustavna prava, 1830–1851. (4)
Prelazak u hri{}anstvo
Nesibi se nije rastajalo od imovine,
mukotrpno ste~ene u znoju, a jo{ manje
joj se i{lo pred ~asnog vezira ili turskog kadiju da odgovara na mo`da izmi{ljene optu`be tamo
nekih Malesija. S obzirom na poslovi~nu korumpiranost turskog pravosu|a ("kadija te tu`i, kadija ti
sudi!"), tu bi mo`da izvukla neki vrlo debeo kraj. U
Otomanskom carstvu, naime, ustavnost nije cvetala a
ljudska prava nisu u`ivala punu za{titu. Nesibi je
o~ajni~ki bila potrebna za{tita, trebala su joj ne~ija vrlo
debela le|a da je zaklone.
I do{la je na spasonosnu misao da za{titu potra`i kod
srpskih vlasti u Beogradu. Ona je ose}ala da "svet je ovaj
kao kakav merdiven": Otomansko carstvo niz njega
silazi, a Srbi se sa svojom autonomijom na merdiven
ka~e. I kao da je predose}ala Nesiba da }e Srbija uskoro
dobiti ustav, pa se uznadala - uludo, kao {to }emo videti da }e u takvoj Srbijici i njena prava biti za{ti}ena. U
svakom slu~aju, a i to }emo videti, bila je spremna da se,
bude li Ustava, za svoja ustavna prava bori.
Sa svojim iskustvom, Nesiba je dobro znala da se na
svetu ni{ta ne mo`e dobiti ako se zauzvrat ne da ne{to;
PRAVO
impress
to je, uostalom, bilo i njeno `ivotno na~elo, bar kad je
re~ o davanju. Ali, {ta je ona mogla da ponudi srpskim
vlastima? Da se radilo o nekom odre|enom predstavniku vlasti, takore}i pojedincu, Nesiba bi se lako
sna{la. Ali, nijedan pojedinac je nije mogao delotvorno
za{titi od ~estitog vezira i turske uprave. To je mogla da
poku{a samo neka druga uprava, neka apstraktna vlast,
a ~ime bi se ta apstrakcija mogla pridobiti za Nesibinu
stvar? Nesibino re{enje ovog problema bilo je prosto:
pre}i iz muhamedanske u hri{}ansku veru. Time bi ne
samo osvojila simpatije beogradskih hri{}ana, uvek radosnih kad neka zalutala du{a pri|e njihovom jatu,
nego bi na strani srpskih vlasti stvorila obavezu da je
{tite. Jer, zar nije svrha i smisao srpske autonomije bila
za{tita hri{}ana od Turaka? Svoju genijalnu ideju Nesiba
je odmah sprovela u delo: iznajmila je jedne taljige i sa
materom i preostalim stvarima krenula na 11 kilometara dug put do manastira Rakovice.
Autori: Ivan Jankovi} i Veljko Mihajlovi}
Drugo, jo{ istinitije i ilustrovanije izdanje,
Beograd: ^igoja {tampa, 2014.
Li~ni stav
S
rbija deset godina nije donela Zakon o besplatnoj pravnoj
pomo}i zato {to za sve to vreme Ministarstvo pravde nije
uspelo da odgovori na jedno pitanje - na koji na~in }e ta
vrsta pomo}i da se finansira. Ni sada, kad pred sobom
imamo najnoviji nacrt ovog zakona, nismo bli`i klju~nim
odgovorima. Ne sla`emo se ni oko toga ko ima pravo da dobije
ovu pravnu uslugu, ni ko sve mo`e da je pru`i, niti kako }e ona biti
finansirana.
Civilno dru{tvo ve} mesecima upozorava na manjkavosti
Nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomo}i, koji je kreirala radna
grupa Ministarstva pravde, ali o~ito uzalud, jer }e se ovaj
dokument, po svemu sude}i, na}i u skup{tinskoj proceduri
po~etkom jula.
U ~emu je problem? U Srbiji je efikasna i delotvorna besplatna
pravna pomo} godinama uglavnom polje delovanja civilnog
sektora. Mi, advokati u organizacijama civilnog dru{tva, dajemo
pravne savete, pi{emo podneske i zastupamo gra|ane na sudu. Za
gra|ane je na{a usluga besplatna jer se sredstva za pru`anje iste
obezbe|uju putem projektnog finansiranja. Nacrt ovog Zakona
kao pru`aoce ove pravne usluge predvi|a i nevladine organizacije
i pravne klinike, ~ije usluge ne `eli da pla}a, ali zadr`ava pravo da
drakonskim nov~anim kaznama ka`njava sve one koji budu sami
obezbe|ivali sredstva da gra|anima pru`aju besplatnu pravnu
pomo}, a koji pod ovim uslovima ne}e `eleti da budu upisani u
neki budu}i registar pru`alaca. U Srbiji ve} vi{e od decenije, u
Za{to su Centri za socijalni rad
izabrani da budu organ koji }e
odlu~ivati o tome ko ima pravo na
besplatno zastupanje
okviru civilnog dru{tva, postoje usluge specijalizovane besplatne
pravne pomo}i koje su gra|anima ve} poznate. Za{to onda dr`ava
ima potrebu da pravi zakon koji ne samo da ne}e predstavljati
podsticaj za pru`anje besplatne pravne pomo}i gra|anima Srbije,
ve} }e dovesti do ga{enja i postoje}ih usluga?
Postavlja se pitanje i za{to su centri za socijalni rad, koji su ve}
optere}eni prevelikim brojem poslova koji obavljaju, izabrani da
budu organ koji }e odlu~ivati o tome ko ima pravo na besplatno
zastupanje u postupku od strane advokata. Na{ predlog je da se to
pravo preraspodeli na sve dr`avne organe pred kojima se odlu~uje
o ne~ijem pravu. Tako bi sudovi odlu~ivali o pravu na besplatno
zastupanje u sudskim postupcima, {to sudije ve} sada i rade u
skladu sa drugim zakonima, lokalne samouprave bi o tom pravu
odlu~ivale u postupcima koji se vode pred organima op{tina, itd.
Zajedno sa kolegama iz Komiteta pravnika za ljudska prava i
Praksisa (sve tri organizacije su istaknuti pru`aoci besplatne pravne
pomo}i) radili smo na predlozima za izmene ovog nacrta i
prosledili ih nadle`nom ministarstvu. Osim pomenutih izmena
koje se odnose na to ko treba da bude pru`alac a ko primalac
besplatne pravne pomo}i, dali smo predlog i da se ova usluga
finansira iz centralizovanog fonda, koji bi se tako i zvao - Fond za
besplatnu pravnu pomo}, kako bi ono bilo {to transparentnije.
Organizovali smo okrugle stolove i debate povodom ovog
nacrta, zvali predstavnike Ministarstva pravde na rasprave, `eleli
smo da postignemo otvorenu i konstruktivnu raspravu. I predlozi
za izmene Nacrta koje smo zajedno kreirali deo su na{eg
stremljenja da dobijemo kvalitetan Zakon o besplatnoj pravnoj
pomo}i i za{titimo prava najugro`enijih gra|ana. Kako od
Ministarstva pravde ne dobijamo nikakav zvani~an odgovor o
tome da li je Radna grupa razmatrala na{e predloge i komentare,
niti {ta su bili njihovi zaklju~ci vezani za iste, deluje da su sve manje
{anse da }e Srbija dobiti kvalitetan i primenjiv Zakon o besplatnoj
pravnoj pomo}i.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
9
Pravo Danas
27.06.2014.
petak, 27. jun 2014.
PRAVO
Dr Ivana Dobrivojevi}, nau~na saradnica Instituta za savremenu istoriju,
napisala istra`iva~ki rad o cenzuri u doba re`ima kralja Aleksandra
Zaplena {tampe zbog kritike
visokih plata ~inovnika
edan od najva`nijih zakona donetih
odmah po zavo|enju novog, vanparlamentarnog, re`ima bio je Zakon o
{tampi, zapravo Zakon o izmenama i
dopunama ionako relativno restriktivnog zakona o {tampi iz aprila 1925.
godine. Iako je Vidovdanski ustav
proklamovao princip slobodne {tampe,
zakon iz 1925, kojim je istovremeno
izvr{eno ujedna~avanje zakonskih
propisa posve}enih {tampi na teritoriji
~itave Kraljevine SHS, nai{ao je, zbog restriktivnih i nazadnih odredbi, na o{tru
kritiku, a mnogi su isticali da bi njemu
vi{e dolikovao naziv policijske uredbe
nego zakona. Njime je deklarativno
progla{ena sloboda {tampe i spre~eno
zavo|enje bilo kakvih mera koje bi
spre~ile izla`enje, prodaju i rasturanje
spisa i novina. Vlasti su morale da obrazlo`e zabranu pismenim re{enjem, a sud
u ve}u od tri sudije trebalo je zabranu da
potvrdi u roku od 24 sata kako bi ona
postala pravosna`na. Zakon je predvideo cenzuru samo u slu~aju rata i
mobilizacije, a za krivi~na dela
u~injena {tampom mogli su odgovarati pisac, urednik, izdava~,
{tampar i rastura~, kako samostalno tako i kolektivno.
Novi Zakon je u potpunosti
zadr`ao duh starog, a neke, ve} dovoljno restriktivne odredbe, maksimalno su poo{trene. Profesor
Pravnog fakulteta Mihajlo Ili} tvrdio je da {estojanuarski zakon u
svojoj strogosti nije mogao da ode dalje.
Sloboda {tampe nije pomenuta, a
izba~en je i ~lan koji je zabranjivao preventivne mere koje bi spre~ile izla`enje i
raspar~avanje novina. Ministarstvo unutra{njih poslova je moglo zabraniti
ulazak u zemlju novinama i spisima koji
su {tampani u inostranstvu. Zabrane doma}ih izdanja bile su mogu}e u slu~aju
uvrede kralja i ~lanova kraljevskog doma, stranog vladara, organa vlasti ili
neposrednog pozivanja gra|ana na
menjanje zemaljskih zakona, izazivanja
mr`nje protiv dr`ave kao celine, verskog
i plemenskog razdora ili ako je u {tam-
J
Svaki ~lanak
u kome nije
otvoreno
glorifikovana
vlada i novi
re`im bio je
potencijalno
„antidr`avni“
[tampa je
u doba
diktature
vi{e li~ila na
svojevrsnu
hronologiju
vladinih
„uspeha“
Prazne posude
najja~e zvone.
Latinska izreka
12
panom delu po~injen bilo koji prestup
protiv dr`ave ka`njiv po Krivi~nom zakoniku ili Zakonu o za{titi dr`ave.
Odluke o zabrani su donosili dr`avni
tu`ioci ili policijske vlasti, a protiv njihove odluke nije bilo pravnog leka.
Ovakva praksa
je bila ne-
za{titi dr`ave, odgovorna lica bi bila
ka`njena po Krivi~nom zakonu odnosno Zakonu o za{titi dr`ave.
Septembarski ustav je propisao da je
"svakom slobodno, u granicama zakona,
izraziti svoje mi{ljenje putem re~i, `ive ili
pisane, slikama ili drugim srodnim sredstvima". Dakle za razliku od
Vidovdanskog ustava, Septembarski nije
ni pominjao slobodu {tampe.
Neobi~no strog nadzor nad {tampom i novinarima re`im je pravdao
vi{im dr`avnim razlozima. Isticano
je da je re`im prema {tampi
poo{tren "ne zato da stregne i ugu{i
dobru {tampu... nego zbog r|ave
{tampe". Radi lak{e cenzure, propagande, plasiranja informacija, nadzora nad pisanjem {tampe, kako doma}e tako i inostrane, ali i kretanjem
novinara, aprila 1929. godine pri
Predsedni{tvu vlade je, po nema~kom
modelu, obrazovan Centralni presbiro,
jedna od prvih ustanova obave{tajne i
propagandne slu`be
ove vrste u
Evropi.
Stavljen je
posla. Svi saradnici agencije "Avala" su,
me|utim, morali imati legitimacije
overene od Presbiroa.
Du`nost dopisnika je bila i da, u
skladu sa instrukcijama Centralnog
presbiroa, uti~u na pisanje lokalne
{tampe o vladinoj politici, izborima,
JRSD-u, stanju u zemlji uop{te i
ekonomskoj situaciji. Sve ovo je ra|eno
na dva na~ina - plasiranjem gotovih
~lanaka iz pera dopisnika u {tampu, ili
pak davanjem direktnih i detaljnih instrukcija redakcijama listova kako je
potrebno neko pitanje tretirati.
Podrazumevalo se da listovi ne smeju ni
na koji na~in analizirati ili preispitivati
rad vlade, iznositi kakve predloge i sugestije, baviti se nacrtima zakona i sli~no.
Instrukcije Centralnog presbiroa su, po
pravilu, redakcije listova uva`avale, jer je
svako odbijanje publikovanja kakvog
provladinog teksta smatrano politi~kom
demonstracijom.
Centralni presbiro i lokalna dr`avna
tu`ila{tva veoma su revnosno vr{ili cenzuru, u najve}em broju slu~ajeva
zabranjuju}i i sasvim banalne ~lanke i
notice kojima su pripisivali skriveni poli-
U Ba~koj Topoli je tako
ma|arsku {tampu
cenzurisao sreski lekar,
budu}i da je jedino on
govorio ma|arski
spojiva sa pojmom pravne dr`ave,
budu}i da bi kona~na odluka u pogledu
primene represivnih mera protiv {tampe
trebalo da pripada sudu. Urednik novina
je bio du`an da bezuslovno primi ili
od{tampa u narednom broju novina
svaku ispravku o ~injenicama objavljenim u njegovim novinama koju mu
po{alje vlast. Ministar unutra{njih
poslova je mogao potpuno da zabrani
izla`enje novina ukoliko su bile bar tri
puta u mesecu zabranjene, ako ne {tampaju ispravke vlasti u narednom broju ili
ako odgovorno lice ne plati nov~anu
globu na koju je osu|eno u roku od tri
dana. Za krivi~na dela u~injena po
Zakonu o {tampi odgovarali su zajedno
pisac, urednik, izdava~, {tampar i rastura~, dakle uvedena je kolektivna odgovornost. Ako su kazne koje je predvi|ao
zakon bile bla`e od kazni predvi|enih
Krivi~nim zakonikom ili Zakonom o
direktno pod rukovodstvo predsednika
Ministarskog saveta, a na njegovom ~elu
se nalazio {ef Centralnog presbiroa, kao
neposredni referent predsednika vlade
za sve {to stoji u vezi sa {tampom i propagandom u zemlji i na strani. Presbiro
je imao ~etiri odseka - Odsek za doma}u
{tampu, Odsek za stranu {tampu, Odsek
za radiodifuziju i Administrativni odsek.
Ovo propagandno telo je, preko navedenih odseka, pratilo celokupno pisanje
doma}e i strane {tampe, programe svih
doma}ih i nekih inostranih radio-stanica, ali i vr{ilo nadzor nad filmovima i pozori{tem. Centralni presbiro je tako dobio sve prerogative i mogu}nosti jednog
ministarstva za propagandu. Svim
dr`avnim nadle{tvima je nare|eno da
sve vesti, saop{tenja i podatke koje treba
publikovati "daju isklju~ivo i jedino"
preko Presbiroa i Agencije "Avala", na
koju je Presbiro preneo deo tehni~kog
ti~ki i antire`imski sadr`aj i smisao.
Jedan od razloga rigidnosti i nepopustljivosti pri ocenjivanju tekstova
svakako treba tra`iti i u izvesnom strahu
za sopstveni polo`aj, budu}i da su vlasti
upozoravale dr`avne tu`ioce da se "u
vr{enju du`nosti strogo dr`e zakonskih
propisa, jer }e za propust, kao i za
namerno i nesavesno vr{enje du`nosti
biti pozvani na odgovornost". Presbiro je
davao uputstva cenzorima od slu~aja do
slu~aja, a po potrebi cenzori su se za
mi{ljenje uvek mogli obratiti Presbirou.
Do koje mere je u doba {estojanuarskog
re`ima zavedena kontrola nad {tampom, najbolje svedo~i ~injenica da su u
centrali Presbiroa u Beogradu ~inovnici
de`urali no}u do 23 sata, kao i u vreme
ru~ka, ne bi li se, u slu~aju potrebe, na{li
cenzorima pri ruci. [tavi{e, od Direkcije
po{ta je zatra`eno da dr`avni tu`ioci koji
vr{e cenzuru kada zovu Presbiro telefonom dobijaju vezu pre svih drugih.
Sve vesti plasirane preko agencije
PRAVO DANAS /// p e t a k , 2 7 . j u n 2 0 1 4 .
"Avale" i Centralnog presbiroa
morale su, bez cenzure, biti odmah
propu{tane u novine. Presbiro je
nalagao i da cenzura bude jedinstvena i koncentrisana u rukama jednog
lica u svakom mestu, kako se ne bi
de{avalo da i dr`avni tu`ioci i policijski organi pregledaju i cenzuri{u
{tampu. Cenzorima je strogo
nare|eno da ne dozvole rasturanje
niti jednog primerka novina pre nego
{to redakcija ne bude obave{tena da
ni{ta nije zaplenjeno, ili pre nego {to
se izvr{i promena teksta, u slu~aju da
je raniji bio zaplenjen. Da bi ovako
{iroko zami{ljen nadzor nad {tampom mogao biti efikasan, ujedna~en i
koordiniran, trebalo je imati ~itavu
armiju ve{tih i dobro obu~enih ~inovnika. Kako se Kraljevina nije mogla
podi~iti ure|enom administracijom,
de{avalo se, posebno u manjim sredinama, da cenzorske poslove vr{e cenzorskom poslu nevi~na lica. U Ba~koj
Topoli je tako ma|arsku {tampu cenzurisao sreski lekar, budu}i da je jedino on govorio ma|arski.
Zbog propusta u cenzuri koji
nikako nisu mogli biti otklonjeni,
Ministarstvo unutra{njih poslova je
1931. godine naredilo da i mesne
policijske vlasti po~nu da vr{e pregled
listova istovremeno kada i dr`avni
tu`ioci. Policijske vlasti su tako dobile
ovla{}enje da ~im nai|u na kakav
tekst koji bi trebalo zabraniti, najhitnije telefonom obaveste dr`avnog
tu`ioca. Ako bi se pak desilo da
tu`ilac, i pored upozorenja, propusti
"antidr`avni" tekst, {ef policijske
vlasti je trebalo smesta da obavesti
Bansku upravu, a ova Ministarstvo
unutra{njih poslova koje bi intervenisalo kod Ministarstva pravde. U
isto vreme policijskim vlastima u
mestima gde nisu postojala dr`avna
tu`ila{tva nalagano je da cenzuru vr{e
"sa najve}om pa`njom i marljivo{}u,
jer }e u protivnom, za svako
propu{tanje biti najstro`e ka`njeni".
Centralni presbiro je po~etkom
1930. godine izradio op{ta uputstva
za cenzore. Istaknuto je da pri cenzurisanju ~lanaka posve}enim unutra{njim pitanjima treba biti
"naro~ito liberalan" prema diskusijama i predlozima o privrednim i komunalnim pitanjima, i "u izvesnoj
meri" prema izno{enju nedostataka
ili zloupotreba upravnih vlasti. U
svim privrednim pitanjima je trebalo
dozvoliti slobodnu diskusiju i inicijativu "ako je ona stvarna i dobronamerna, ma da pokazivala i izvestan
kriti~ki smer". Trebalo je samo voditi
ra~una, stajalo je u ovom uputstvu,
"da tendencija tih kritika i te diskusije
ne bude defetisti~ka i nema zna~aj
antidr`avne ili antire`imske tendencije". Ipak, list "Ni{ka slobodna tribuna" je plenjen jer je u tekstu o
privrednoj konferenciji u Moravskoj
banovini napisano da su pojedini delegati kritikovali velike ~inovni~ke
plate, kao i da se problem privredne
krize ne mo`e re{avati na konferencijama i zborovima, ve} nau~nim i
prakti~nim radom.
Natpisi u kojima su izno{eni nedostaci ili zloupotreba upravnih vlasti
i organa mogli su biti propu{tani
samo u slu~ajevima kada se iznose
"stvarni podaci, konkretne optu`be i
ako su ti natpisi potpisani, tako da se
zna ko uzima odgovornost za takve
~lanke". Kod ocene svih tih diskusija i
kritika trebalo je paziti na to da li su
pisani u ozbiljnoj nameri da se
pobolj{aju prilike u zemlji, ili pak
"imaju tendenciju {irenja nepoverenja u dr`avi, narodno jedinstvo ili u
dobre intencije dana{njeg re`ima".
Jugoslovenska stvarnost je bila ipak
znatno druga~ija. Svaki ~lanak u
Vlasti su
naro~ito
osetljive bile
na ma kakav
pomen
diktature.
Posebno
"nezgodno" je
bilo pisanje o
slomu re`ima
u [paniji i
doga|ajima u
drugim
stranim
dr`avama
kome nije otvoreno glorifikovana vlada i novi re`im je bio potencijalno
"antidr`avni". Dva meseca pred
Mitrovdanske izbore (1931) o njima
se u {tampi nije smelo pisati, a politi~ki prvaci zabranjenih stranaka nisu
smeli biti ni pomenuti. Neprilike cenzorima je stvarala beogradska
"Pravda", koja na preventivnu cenzuru nije nosila sve ~lanke, a de{avalo se
da redakcije puste u {tampu i one
napise koje su u Presbirou odbili da
parafiraju. Sli~no je postupala i redakcija "Vremena" {tampaju}i i delove
poslani~kih govora koje je cenzura
odbacila, {to je u novinarskim krugovima, po oceni Dr`avnog tu`ila{tva
u Beogradu, izazivalo komentare
"kako se "Vremenu" dozvoljava sve".
Ipak, listovi su i na drugi na~in uspevali ponekad da zaobi|u cenzuru.
Redakcije pojedinih novina su is-
Kata Nesiba: Istinita i ilustrovana istorija jedne beogradske
bludnice i njene borbe za ustavna prava, 1830–1851. (5)
U manastiru Rakovica
Manastir Rakovica je odvajkada
u`ivao naklonost dinastije
Obrenovi}a, ~iji su mnogi ~lanovi
u njemu sahranjeni. Rodona~elnik dinastije, Knjaz Milo{, organizovao je 1822. godine obnovu
manastirskih kelija i izgradnju
kne`evog konaka, u kome je i
sâm povremeno boravio kada bi
dolazio u Beograd. Jeste, Dobra
^itateljko, to je ba{ onaj Knjaz
Milo{ koga se i danas rado se}aju
svi koji piju kiselu vodu, mada ga mi, koji vodi
pretpostavljamo vino (za `e| - belo, a za zdravlje crno), ne marimo bogznakoliko.
Kada je na{a Nesiba zakucala na manastirska
vrata kao potencijalna konvertitkinja, srda~no je
do~ekana od celog bratstva (u to vreme je
Rakovica bila mu{ki manastir, a u `enski je
pretvorena tek 1959. godine, odlukom patrijarha
Germana). Nesibu su takore}i odmah krstili, a na
kr{tenju je dobila ime Katarina, koje na gr~kom
zna~i "~ista".
U arhivskim dokumentima, ona se posle
naj~e{}e javlja kao "Kata Nesiba", dakle: i ~ista i
plemenita. U Srbiji je bilo mnogo Katâ i Katarinâ, a u turskom
stanovni{tvu po tvr|avama i
varo{ima mnogo Nesibâ, ali jedna je bila Kata Nesiba. Ta stvar s
imenima je ~udna. Kao {to zna{,
Dobra, stari Rimljani su govorili
(a nominativni deterministi i
danas veruju) da se po imenu
mogu naslutiti li~ne osobine
njegovog nosioca (nomen est
omen). Mnogi roditelji pa`ljivo
biraju ime detetu, u nadi da }e mu ono doneti
sre}e u `ivotu. Kod Vuka Karad`i}a (Srpske narodne poslovice, s.v.) ima i ovo: "Natr~ napr~.
Odgovorio Ciganin kad su ga pitali kako }e mu
detetu ime nadenuti, tj. onako ne{to brzo i okretno". Ne ka`emo da su rakovi~ki kalu|eri pogre{ili
{to za Nesibu nisu odabrali neko takvo ime kao
hri{}ansko, ali - ne diraju}i joj u zanat - ona jeste
bila i brza i okretna.
Autori: Ivan Jankovi} i Veljko Mihajlovi}
Drugo, jo{ istinitije i ilustrovanije izdanje,
Beograd: ^igoja {tampa, 2014.
tovremeno sa upu}ivanjem
potrebnog broja primeraka vlastima
na uvid otpo~injale sa rasturanjem i
raza{iljanjem broja. Dok bi dr`avni
tu`ilac doneo formalno re{enje o
zabrani broja i o tome obavestio
redakciju, de{avalo se da vi{e od pola
tira`a bude rasprodato. Iako je
Ministarstvo unutra{njih poslova
apelovalo na Dr`avna tu`ila{tva da
stanu na kraj ovakvoj praksi, ministar
pravde je isticao da ne postoje zakonske mogu}nosti na osnovu kojih
bi bilo zabranjeno redakcijama da
postupaju na taj na~in. I pored
zabrane da se na mestu cenzurisanog
~lanka pojavi prazna strana, de{avalo
se da dr`avna tu`ila{tva nehotice propuste i takav broj.
Cenzori su u svemu videli opasnost, pa su plenjeni ~lanci o pripremi
novog zakona o vojsci, problemima
indijskih katolika, budu}i da se u tekstu pominjao i pokret koji se zalagao
za samostalnu Indiju, o kraju {panske
diktature, zakr~enosti stanice u
Bosanskom Brodu, preskupom centralizmu u Rumuniji, poskupljenju
cigareta, nemaru op{tinskih vlasti koje nisu procenile {tetu nastalu posle
grada u Primorju, apelu zagreba~kih
sportista pod znacima navoda
upotrebljen naziv "njegovo veli~anstvo" i zahtevalo da se ovaj izraz ne
upotrebljava tamo "gde mu nije
mesto, jer se na ovaj na~in profani{e,
{to se ne sme dozvoliti".
Vlasti su naro~ito osetljive bile na
ma kakav pomen diktature. Posebno
"nezgodno" je bilo pisanje o slomu
re`ima u [paniji i ponovnom uspostavljanju republike, doga|ajima
u Avganistanu i drugim stranim
dr`avama "koji ~ine direktne i vrlo
providne aluzije na prilike u na{oj
dr`avi, pa ~ak i na li~nost Nj. V.
Kralja" , istorijskom razvitku Andore
i Katalonije, mar{alu Pilsudskom,
revolucijama u raznim delovima
sveta i sli~no. Odeljenje za dr`avnu
za{titu Ministarstva unutra{njih
poslova strogo je vodilo ra~una da
cenzorima ne promakne poneki
tekst koji bi predstavljao "komunisti~ku propagandu". Nepo`eljno je
bilo i objavljivanje fotografija visokih
li~nosti Kraljevini "neprijateljskih
dr`ava ili neraspolo`enih naroda",
poput pretendenta na habzbur{ki
presto Otona Habsbur{kog, Kralja
Borisa i njegove supruge, admirala
Hortija, predsednika bugarske vlade
Ljap~eva, Musolinija, albanskog
kralja Zoga i drugih "u finim snimcima", jer su te fotografije nehotice
mogle da "proizvedu spontane simpatije kod ~italaca nacionalnih manjina" u Jugoslaviji. Centralni presbiro
je zato nalo`io Dr`avnim tu`ila{tvima i ostalim cenzorima da ne
dopu{taju pojavljivanje ovakvih fotografija u {tampi kako "ne bi razvijale {tetni uticaj po dr`avne interese".
Kako nisu postojala jasno
odre|ena pravila {ta se od tekstova
mo`e propustiti, a {ta ne, mnogo puta
se de{avalo da pojedini ~lanci iza|u u
Beogradu, a budu zabranjeni u
Zagrebu i obrnuto. O radu vlade i zakonima smelo se pisati samo u superlativima, jer je bilo kakva analiza
politi~ke situacije, pominjanje
ekonomske krize, nezaposlenosti ili
poku{aj ukazivanja na kakav drugi
dru{tveni ili socijalni problem, smatrana nedobronamernom kritikom i
Zbog mnogobrojnih zabrana {tampa je bila
prinu|ena da se okrene senzacionalizmu
stanara na kralja povodom lo{ih uslova `ivota u Zagrebu, pozivu ~inovnicima da upisuju akcije kod
Privilegovane agrarne banke, konferencijama u Ministarstvu spoljnih
poslova zbog upada komita iz
Bugarske, berzama rada koje ne
pru`aju gotovo nikakvu pomo} nezaposlenim radnicima, i sli~no. Dr`avni
tu`ilac u Velikom Be~kereku je ~ak
zabranio da se u naslovu jednog teksta od{tampa re~ "parlament", jer bi
ista mogla izazvati kod gra|ana
"neraspolo`enje protiv postoje}eg
politi~kog poretka, a ono mo`e slu`iti
da gra|ane pobudi na `elju za izmenu postoje}eg ustava". Odeljenje
za dr`avnu za{titu je opomenulo cenzore u Presbirou da je u sportskoj
rubrici "Pravde" za jednog od
potpadala pod udar Zakona o {tampi.
Kako je u Kraljevini u doba {estojanuarskog re`ima bilo mnogo vi{e
"zabranjenih" nego "dozvoljenih"
tema, {tampa je bila prinu|ena da se
okrene senzacionalizmu, najvi{e tretiraju}i kriminal i korupciju. Posebno
je pisano o raznim proneverama
dr`avnih slu`benika i njihovom
ka`njavanju, {to je trebalo da poka`e
vladine napore da se administracija
pro~isti i iz nje ukloni nedostojno ~inovni{tvo. [tampa je tako u doba {estojanuarskog re`ima vi{e li~ila na
svojevrsnu hronologiju vladinih "uspeha" iz koje se nije moglo puno zaklju~iti o stvarnim doga|ajima u
zemlji. Ovakva politika re`ima se, na
du`e staze, pokazala potpuno kontraproduktivnom.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
13
Pravo Danas
30.06.2014.
ponedeljak, 30. jun 2014.
PRAVO
Mirjana Ra{i}, biv{a sutkinja Ustavnog suda Srbije, govori za Danas Pravo
Ne mislim da je
Ustavni sud pristrasan
republike nekada{nje SFRJ, u kojima je
vladao isti pravni sistem, onda
mo`emo re}i da je Srbija bar
deceniju u zaostatku. Taj zaostatak
jo{ uvek vu~emo.
 Na kom primeru se to,
gledaju}i s pravnog aspekta,
vidi?
- Recimo, ustavna `alba
je uvedena tek
Ustavom iz 2006.
RAZGOVOR
Ustavni sud
se dosad u
svojim
odlukama
trudio da se
odupre bilo
kakvim
pritiscima
Beograd - Iskreno mislim da se Ustavni
sud Srbije (USS) u tuma~enju i
za{titi Ustava, kroz ustavne `albe,
normativnu kontrolu i druga
pitanja iz svoje nadle`nosti, trudi
da za{titi najvi{i pravni akt u dr`avi
i ljudska prava gra|ana. Imaju}i u
vidu kakvo dejstvo njegove odluke
treba da izazovu i kakva je refleksija
tih odluka prema dru{tvenom
okru`enju, smatram da je potrebno
da obezbedi ve}u javnost u radu,
kao i da bi bilo korisno da u
objektivnoj i ozbiljnoj proceni
uzima u obzir kritike, sugestije i
primedbe argumentovane stru~ne i
druge ozbiljne javnosti. Naravno,
korekcije mora da iznedri sam
Ustavni sud. Jer, sve to dovodi do
zajedni~kog cilja - boljeg tuma~enja
Ustava, ka`e za Danas Pravo
Mirjana Ra{i}, biv{a sutkinja
Ustavnog suda Srbije.
 Poslednjih godina se dosta
bavite pitanjem ljudskih prava,
pa kako ocenjujete rad USS kada
je re~ o ovoj oblasti?
PRIMER FINSKE POU^AN ZA SRBIJU
U skup{tini se ~esto usvajaju zakoni koji u pojedinim delovima nisi u
skladu sa Ustavom. Da li USS tu mo`e ne{to preventivno da uradi?
- Ustavni sud nije ovla{}en da pre izglasavanja zakona interveni{e svojom odlukom. Ustavom je predvi|ena mogu}nost ocene ustavnosti zakona pre njegovog
stupanja na snagu tj. izglasanog zakona koji jo{ nije ukazom progla{en i to na
zahtev jedne tre}ine narodnih poslanika. Ovakav zahtev od stupanja na snagu
Ustava nije podnet. Kod pitanja {ta uraditi pre usvajanja zakona navela bih primer Finske, koja nema ustavni sud nego funkciju za{tite ustavnih vrednosti vr{i
njihov vrhovni sud. Me|utim, Finska ima telo, sastavljeno od dvadesetak najkompetentnijih i uglednih ~lanova iz razli~itih oblasti prava, koje razmatra odre|ene norme i daje sugestije, pa tek nakon toga odre|eni normativni akt ide u
proceduru usvajanja. Meni se to dopada i mislim da bi dobro funkcionisalo i u
Srbiji. Ne bi dolazilo do usvajanja neustavnih normi.
- Najpre bih rekla da u Srbiji jo{ uvek
ne postoji dovoljno razvijena svest o
ljudskim pravima. A ocena polazi iz ugla
koji USS u toj oblasti ima, a koji mu je
dat Ustavom. Ljudska prava se Ustavom
Dug je put po
propisima, kratak
i efikasan po
primerima.
Seneka
6
{tite tako {to se za proklamovana prava i
vrednosti obezbe|uje mehanizam
primene istih, a u slu~aju uskra}ivanja i
kr{enja predvi|a i ostvaruje efikasan
mehanizam za{tite. [to se te vizure ti~e,
imam utisak da je USS na dobar na~in
ocenjivao i normativne akte i akte koje
donosi izvr{na vlast. Tako|e, ustavna
`alba je jako zna~ajna za formiranje
kulture odnosa prema ljudskim pravima
- i pojedinaca koji smatraju da su im
prava povre|ena, ali i svih ostalih. USS
se, ina~e, u odlukama trudi da uva`ava
stavove i tuma~enja Evropskog suda za
ljudska prava, {to je dobro, jer su
op{teprihva}ena pravila me|unarodnog
prava i potvr|eni me|unarodni ugovori
sastavni deo pravnog poretka Srbije.
Ono do ~ega sam do{la, ~itaju}i odluke,
jeste da USS manje ili vi{e ipak daje i
neku svoju notu i, u odnosu na sud u
Strazburu, daje i kreativni aspekt sa
stanovni{tva na{ih uslova i pravnog
poretka.
 Mi smo, ina~e, prvi po broju
predstavki pred sudom u Strazburu...
- Ne ~udi, jer je na{a dr`ava u
tranziciju krenula u uslovima koji su u
zaostatku u odnosu na ostale dr`ave u
regionu. Ako bismo gledali ostale
godine. Postojala je i u saveznom Ustavu
iz 1992, ali nije bila ovako postavljena i
primenjivana.
 USS jo{ uvek nije bio u prilici da
odlu~uje o nekim, uslovno re~eno,
kontroverznim pitanjima, kao {to su,
recimo, istopolni brakovi ili abortusi,
pa da li o~ekujete da, kada do toga
do|e, bude ve}ih sporenja?
- Mislim da ne bi trebalo. Ali ovim
pitanjima se mora pristupiti temeljno.
Svi aspekti tih pitanja - istorijski,
medicinski, socijalni - moraju biti dobro
 Ustavnom sudu se zamera da je
jako spor u ocenjivanju ustavnosti
predmeta, pa se tako de{ava da se
neustavni ~lanovi va`nih zakona
godinama primenjuju...
- Mo`da bi USS, imaju}i u vidu
veliki broj predmeta i druge
subjektivne i objektivne faktore
zaostalih nere{enih predmeta, trebalo
mudrije da odre|uje prioritete u
odlu~ivanju. Podsetimo se, USS je u
jednom trenutku skoro prestao da
funkcioni{e, {to ga je dodatno usporilo.
Od 2006. do 2007. nisu bile izabrane
sudije, a onda je sud konstituisan sa
dve tre}ine sudija. Tako|e, po Ustavu
je bilo predvi|eno da se o svim
pitanjima odlu~uje na plenarnoj
sednici sa 15 sudija, pa se tek Zakonom
o izmenama i dopunama Zakona o
Ustavnom sudu do{lo do velikih i
malih ve}a. Jer, zamislite da se o svim
inicijativama za ocenu ustavnosti - a
njih mo`e svako podneti - kao i o
mnogim drugim ustavnopravnim
pitanjima, odlu~uje na plenarnim
sednicama. I to je usporilo USS.
 Dakle, potrebno je br`e reagovanje
suda?
- Reagovanje na vreme je deo
vladavine prava. Generalno, ne samo od
strane USS. Ali izvesno je da USS ima
najzna~ajniju ulogu u o~uvanju
vladavine prava.
 Pojedine odluke ovog suda su
koincidirale sa odre|enim
de{avanjima na politi~koj sceni. Da li
se tu mo`e videti politi~ki uticaj na
sud?
- Objektivni uslovi diktiraju da USS
ima i politi~ko dejstvo. Ovde je,
me|utim, klju~no pitanje da li }e sud biti
Mo`da bi USS, imaju}i u vidu veliki broj
predmeta i druge subjektivne i objektivne
faktore zaostalih nere{enih predmeta, trebalo
mudrije da odre|uje prioritete u odlu~ivanju
razra|eni. Tako|e, USS mo`e da
organizuje javne rasprave na koje }e
pozvati stru~njake iz razli~itih oblasti i
takva praksa je ranije postojala. S druge
strane, va`na je kompetentnost i te`ina
stru~njaka koji se pozivaju da daju svoj
doprinos i mi{ljenje o pitanju o kojem se
raspravlja.
nezavisan. Samo bi}e nezavisnosti suda
nije prosta deklaracija pozicije USS u
Ustavu. Nezavisnost suda je bazi~no
jemstvo bez koga se sve Ustavom
proklamovane vrednosti i garancije ne
mogu su{tinski preto~iti u `ivot i {tititi u
slu~ajevima povreda. Sve to zavisi od
integriteta suda i sudija. Li~no mislim da
PRAVO DANAS /// p o n e d e l j a k , 3 0 . j u n 2 0 1 4 .
Foto: Bo`idar Petrovi} / FoNet
Nevinost
bez za{tite
se USS dosad u svojim odlukama trudio
da se odupre bilo kakvim pritiscima.
 Smatrate, dakle, da je sud potpuno
nezavisan?
- Nisam primetila da je USS u vitalnim
pitanjima ljudskih prava pokazao
pristrasnost.
 Neretko se de{ava da odre|eni broj
sudija izdvaja mi{ljenje...
- Da, primetila sam da odre|eni broj
sudija izdvaja mi{ljenje i daje
obrazlo`enje, {to dovoljno govori o
njihovom integritetu i uop{te o tome da
unutar suda svako brani svoj stav. Pa, i u
sudu u Strazburu ima sudija koje
izdvajaju mi{ljenje. U izdvojenim
Nisam primetila da je
USS u vitalnim pitanjima
ljudskih prava pokazao
pristrasnost
mi{ljenjima se vrlo ~esto mogu na}i
validni argumenti.
 Da li bi USS trebao da bude
otvoreniji za javnost?
- Podr`avam javnost u radu suda.
Mislim da transparentnost i javnost nisu
tu da bi se kontrolisao sud, ve} se javnosti gra|anima, medijima, kriti~koj i stru~noj
javnosti - omogu}uje dostupnost koja
samim tim garantuje objektivniji pristup i
formira odnos prema ustavnim
vrednostima koje je interpretirao USS u
svojim odlukama. Tako se podi`e prag
svesti o tim pitanjima i formira kultura
odnosa prema Ustavnom sudu, odnosno
prema ljudskim pravima i vrednostima
koje taj sud treba da {titi. Istovremeno, na
taj na~in se ja~a autoritet suda i smanjuje
prostor pogre{nim i malicioznim
tuma~enjima sudskih odluka. Ina~e, dok
sam, od 2001. do 2005. godine, bila sudija
USS, svaka sednica je bila otvorena za
medije. Moje iskustvo u vezi sa tim je bilo
dobro. Jer, sudija je morao biti apsolutno
pripremljen da bi pred medijima podigao
ruku „za“ ili „protiv“ predlo`ene odluke.
Boban Karovi}
Kata Nesiba: Istinita i ilustrovana istorija jedne beogradske
bludnice i njene borbe za ustavna prava, 1830–1851. (6)
Knjaz Milo{ interveni{e
Jer, kao {to je Nesiba na jaliji okretno
smislila, a dolaskom u Rakovicu brzo
sprovela, novokr{tenu hri{}anku je
srpska zajednica valjalo da uzme pod
svoju za{titu i da joj pomogne. A prva
pomo} bila je posredovanje u njenu
korist kod turskih vlasti s ciljem da joj
se vrati oduzeta imovina i da se obustave eventualni pravni postupci protiv
nje. U tome se uspelo preko svakog
o~ekivanja, i to zahvaljuju}i samom
Knjazu, koji se bio zatekao u manastiru, pa je tako Nesiba prvi put videla
Knjaza.
Da je za Nesibu morao intervenisati Knjaz li~no, vidi se po brzini
kojom su joj stvari vra}ene i, naro~ito,
po poniznom tonu kojim se turski vojvoda pravdao pred Srbima. Vojvoda
je, naime, bio primoran - a na to ga je
mogao primorati samo neki visok
turski ~inovnik, verovatno sâm vezir, i
to da bi iza{ao u susret Knjazu - da
pred srpskim sudom dâ izjavu o
celom doga|aju. Ovaj dokument, nastao 24. jula 1830, sa~uvan je i nosi
naslov „Predlo`enije Bule Nesibe r.
Srbski Kate za svoje stvari protivu vojvode i izgovor vojvodin za iste stvari“.
Mada kooperativan do poniznosti,
vojvoda je odricao otima~inu nekih
stvari sa Nesibinog spiska. Priznao je
jedino ono veliko ogledalo, a dobrovoljno je dodao da je uzeo i lojane
sve}e („koliko je bilo“), iako ih Nesiba
nije ni pomenula. Jo{ je, mimo spiska,
prijavio i jedan jastuk od kadife i
PRAVO
impress
jedan takum }ilibarli (pisak za ~ibuk
ili mu{tiklu, od }ilibara), ali ka`e da ih
nije oteo nego mu ih je dao divanefendija (visoki ~inovnik na
vezirovom dvoru), valjda kada su
uzap}ene Nesibine stvari donete u
tvr|avu: „Ovo mi je divan-efendija
dragovoljno dao bez iskanja i bez
svake nu`de, samo zasluge radi i ja
sam primio“. Za ostale stvari vojvoda
ni{ta ne zna, osim za onu belu anteriju
koju je, ka`e, sama Nesiba prodala
nekoj Jevrejki za 140 gro{a, a ta
Jevrejka je vojvodine re~i potvrdila
pred sudom.
Vojvoda je tvrdio da on nema ni{ta
protiv Nesibe i njene majke i da im
nikada ne bi {to napakostio zarad
onog poklona koji je dobio od divanefendije. Naprotiv, upozoravao je
Nesibu da dobro ~uva svoje stvari, kao
da je predose}ao nevolju: „sumnjao
sam se da mi ne bi kakva glavobolja
od vezira do{la za kakvu od stvari te
bule“. Spreman je da, ako Knjaz to
`eli, li~no do|e u manastir i pred Njim
se suo~i s Nesibom: „Za bolje dokazateljstvo da te stvari kod vojvode nisu,
ka`e vojvoda, ako je volja Njihovog
Knja`eskog Sijateljstva, to }e i on sam
sa izunom tj. dozvolom ~estitog vezira
sutra u manastir Rakovicu do}i da se
sa Nesibom suo~i pred Njihovim
Sijateljstvom, a i danas do{ao bi, no ne
mo`e budu}i da ~. vezir odlazi u
Top~ider“.
Koliko znamo, do suo~enja nije
do{lo, a za njim nije ni bilo stvarne
potrebe, jer je hri{}anska strana ve}
bila za{titila svoju novu jednovernicu
od opasnosti koja joj je grozila sa
bezverni~ke strane. Ko zna, mo`da je
Nesiba na jaliji, kao car Konstantin na
Milvijskom mostu, imala viziju i
ugledala znak i re~i In hoc signo vinces.
U svakom slu~aju, sada je Kata Nesiba
sa materom mogla da pobedonosno
krene iz manastira u svoj novi,
hri{}anski `ivot, a taj njen novi `ivot je
upravo predmet na{e pri~e.
Autori: Ivan Jankovi} i Veljko
Mihajlovi} Drugo, jo{ istinitije i
ilustrovanije izdanje,
Beograd: ^igoja {tampa, 2014.
Jasmina Luka~
novinarka
KOINCIDENCIJA
B
ilo je to dobro vreme za advokate u Srbiji - od avgusta
pretpro{log leta, kada je uhap{en Du{an Antoni} iz
Agrobanke i po~ela velika dr`avna antikorupcijska akcija.
Usledili su veliki slu~ajevi - Azotara, putarska preduze}a,
Luka Beograd, Galenika... Nisu samo privo|enja imala
elemente spektakla, jo{ vi{e su to bili potonji doga|aji u sudnici.
Tako je Antoni} devet sude}ih dana iznosio odbranu u
takozvanom slobodnom izlaganju, Zvonimir Nikezi} pojavio se sa
{estoro advokata, iako po zakonu mo`e da ga brani samo petoro,
Miroslav Mi{kovi} je potpuno neo~ekivano izjavio da je skroman
~ovek „jedno odelo, jedna ku}a“.
Zamah je trajao sve do decembra 2013, kada je tu`ilac Miljko
Radisavljevi} saop{tio podatke - pokrenuto 11 istraga,
optu`nice podignute protiv 63 osobe, krivi~ne prijave protiv 73,
uhap{enih 56.
Po hodnicima Palate pravde i Specijalnog suda advokati su
veselo pozdravljali jedni druge starom advokatskom po{alicom
„blago tebi, kolega, svi tvoji klijenti su nevini“. I zaista, na delu su se,
shodno ve~itom duhu advokatske prakse, videle prave retori~ke i
pravni~ke bravure. U brojnim, ponekad i briljantnim nastupima,
advokati su dokazivali ko je sve, po njihovom mi{ljenju, prekr{io
zakon - tu`ilac gotovo uvek, sudija, porotnici, predsednici sudova
~esto, ponekad uprave zatvora i policajci, ali bogami pominjali su
se i biv{i ministri i premijeri. Re~ju, svi, samo ne njihovi branjenici
na optu`eni~koj klupi.
Nakon dobre godine, advokatima u
Srbiji do{ao je retroaktivni udarac
po d`epu. Takozvani pau{alni
porez obra~unat im je po, za njih,
neprihvatljivo visokoj osnovici
Nadasve je zanimljivo da se tragovi takvog advokatskog manira
mogu prona}i i u dokumentima BIA, koju, kakva koincidencija,
vodi ba{ advokat Aleksandar \or|evi}. Jer, prema onome {to je
objavljeno u medijima, rukovodstvo BIA smatra da je upravo
postupaju}i tu`ilac protiv [ari}eve narko-grupe prekr{io zakon, i
verovatno da postoji i odgovaraju}e tuma~enje zakona da to
potkrepi. Tuma~enje koje bi mo`da moglo pravno da „obori“ svih
11 optu`nica za {est tona kokaina i pranje novca, na osnovu
nezakonitosti u radu Tu`ila{tva. Mo`da je i zato prilikom
imenovanja \or|evi}a u oktobru 2013. u ozbiljnoj {tampi
objavljeno da je on odbio da bude imenovan za specijalnog
tu`ioca za organizovani kriminal.
Prema dostupnom tuma~enju zakona, a mogu}e je da bi se
odmah na{li advokati koji bi to u sekundi profesionalno osporili,
nema nikakvih prepreka da advokat postane tu`ilac. Uslovi da
bude izabran na tri, pa reizabran na {est godina, jesu da ima
pravosudni ispit, i, ovo mo`da mo`e da bude problem dostojan.
U svakom slu~aju, nakon dobre godine, advokatima u Srbiji
do{ao je retroaktivni udarac po d`epu. Takozvani pau{alni porez
obra~unat im je po, za njih, neprihvatljivo visokoj osnovici. Prema
ra~unu samih advokata, oni koji zara|uju prose~no moraju za
prethodnih {est meseci dr`avi da „iske{iraju“ na ime poreza oko
2.000. evra. Protestuju}i, advokatske komore obustavile su rad, u
sudnicama u Beogradu, proteklih desetak dana, pojavljivali su se
samo sudije i optu`eni, i poneki zalutali novinar. @albe i sve ono {to
se mora predati u zakonskom roku, opet tvrde sami advokati, nije
potpalo pod obustavu kako branjenici ne bi bili o{te}eni.
Pregovori sa Vladom traju i dalje, a zaista bi spektakularno bilo ~uti
kako ministrima na trosatnim razgovorima tuma~e zakonske
propise i nov~ane tokove.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Download

Jun 2014