Pravo Danas
Oktobar 2014
Pravo Danas
01.10.2014.
sreda, 1. oktobar 2014.
PRAVO
[email protected]
FHP o procesuiranju ratnih zlo~ina u Srbiji od 2003. do 2013. godine
Podignute 44 optu`nice,
35 okon~anih predmeta
najdirektnije bili uklju~eni u proces
su|enja za ratne zlo~ine.
Oskar Benedikt, zamenik {efa
misije Delegacije Evropske unije u
Srbiji, rekao je da je su|enje ratnim
zlo~incima integralni deo suo~avanja
sa pro{lo{}u, a tako|e je va`no za
~injenica da pojedini pripadnici Jedinice
za za{titu svedoka imaju ratnu pro{lost.
- U nekoliko slu~ajeva to je dovelo do
pretnji svedocima, koji su zbog toga
napustili program za{tite svedoka kazao je Veljovi}. Prema njegovim
re~ima, jo{ ve}i problem predstavlja to
ambicije Srbije da postane ~lan
Evropske unije. Prema njegovim
re~ima, o toj temi }e se razgovarati u
okviru poglavlja 23, koje se odnosi na
vladavinu prava.
Edmir Veljovi}, ~lan FHP-a,
prilikom predstavljanja analize je
istakao da institucionalna podr{ka
`rtvama i svedocima ne prati
me|unarodne standarde. Kao
ilustraciju on navodi da Slu`ba za
podr{ku `rtava i za{titu svedoka
propu{ta da obavesti `rtve kada
okrivljeni sklopi sporazum o
priznanju zlo~ina ili kada posle
izdr`ane zatvorske kazne iza|e na
slobodu.
- Jo{ jedan problem je i {to Slu`ba za
podr{ku `rtvama i za{titu svedoka jo{
uvek odgovara sudu, iako je novim
Zakonom o krivi~nom postupku istraga
pre{la u nadle`nost tu`ila{tva. To sada
dovodi do brojnih birokratskih
prepreka - navodi Veljovi} i dodaje da bi
takve stvari trebalo ispraviti kako bi se
podr{ka `rtvama unapredila.
Govore}i o za{titi svedoka, Veljovi} je
rekao da veliki problem predstavlja
{to u tim slu~ajevima ne postoji
eksterna kontrola, ve} sve ostaje unutar
Jedinice za za{titu svedoka.
On zaklju~uje da je primetna
"kontinuirana nezainteresovanost
dr`avnih organa da se ovim
problemima pozabavi".
Nikola ^ukanovi} iz FHP-a izneo je
podatak da je Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine
u periodu od deset godina podiglo 44
Foto: FoNet
Oskar
Benedikt:
Su|enja su
deo
suo~avanja
sa pro{lo{}u
Beograd - Srbija ima solidan
institucionalni i zakonski okvir
neophodan za procesuiranje raznih
zlo~ina. Ipak, ukoliko se pogleda broj
slu~ajeva koji se i dalje vode kao
nere{eni, dolazimo do zaklju~ka da su
dostignu}a na{e zemlje u ovoj oblasti
Sa konferencije za novinare
Fonda za humanitarno pravo
PRIORITETI
Alberto Paskvero, predstavnik misije OEBS-a u Srbiji,
rekao je da bi, zdravorazumski gledano, svi ratni
zlo~ini trebali da budu procesuirani.
- Ipak, kako je to zbog niza
razloga nemogu}e, neophodno je dono{enje strategije koja bi utvrdila prioritete u ovoj oblasti - rekao
je Paskvero.
skromna. Razlog za to le`i u nedostatku
politi~ke volje da se ovom problemu
pri|e na sistematski na~in, zaklju~ak je
Analize procesuiranja ratnih zlo~ina u
Srbiji u periodu od 2004. do 2013, koju
je ju~e predstavio Fond za humanitarno
pravo. Prema re~ima Sandre Orlovi},
izvr{ne direktorke FHP-a, jedna od
ambicija analize je otvaranje dijaloga o
ovoj temi i stavljanje naglaska na
potrebu dono{enja strategije za
procesuiranje ratnih zlo~ina koja bi
utvrdila prioritete dr`ave u ovoj oblasti.
Ona dodaje da je Srbija jedina zemlja
u regionu koja nema takav dokument,
zbog ~ega je, izme|u ostalog, isuvi{e
veliki broj zlo~ina koji nisu re{eni.
Analiza je nastala na osnovu svedo~enja
i mi{ljenja `rtava, tu`ilaca, sudija,
advokata i ostalih ljudi koji su
Stvar dobija
ime po svom
najva`nijem delu.
Latinska izreka
6
optu`nice od kojih je 35 pravosna`no
okon~ano.
- Ipak, ako uzmemo u obzir da su se
neki slu~ajevi odnosili na jatake, a neki
prikazivani duplo, jer su prekidani pa
ponovo pokrenuti, dolazimo do toga da
su se u proseku godi{nje podizale tri
optu`nice, a samo dva slu~aja imala svoj
pravosna`ni epilog - rekao je
^ukanovi}. Prema njegovim re~ima,
razlog za tako slabe rezultate treba
tra`iti pre svega u uticaju koji politika
ostvaruje na rad Tu`ila{tva za ratne
zlo~ine. Pored toga, dodaje on, uzroke
za skromna dostignu}a tu`ila{tva
mo`emo prona}i u deficitu kadrovskih
kapaciteta, finansijskih sredstava i
obu~enog kadra.
Milica Kosti}, koja je tako|e
u~estvovala u izradi analize, rekla je da
prose~na zatvorska kazna za ljude koji
su osu|eni za ratni zlo~in iznosi 11
godina.
- Utisak je da je to blago. Pogotovo
kad ima u vidu da je u ve}ini tih
slu~ajeva kao olak{avaju}a okolnost
uzeta ~injenica da je pro{lo dosta
vremena od izvr{enja krivi~nog dela.
Kako neefikasnost sudstva mo`e da
bude olak{avaju}a okolnost - pita se
Milica Kosti}. Dodatni problem, prema
njenim re~ima, predstavlja i to {to se
~esto radi "anonimizacija presuda".
- Presude se ~esto objavljuju sa toliko
precrtanih podataka da postaju
potpuno ne~itljiva. Sud to navodno ~ini
zbog Zakona o za{titi podataka o
li~nosti. Me|utim, na taj na~in se
povre|uje princip javnosti su|enja, {to
je i Rodoljub [abi}, poverenik za
informacije od javnog zna~aja, potvrdio
- rekla je Kosti}eva.
Vuk Jeremi}
Nastavljen {trajk advokata
Beograd - [trajk advokata u Srbiji
nastavljen je i ju~e, bez pouzdanih
informacija da li je na pomolu dogovor
sa Ministarstvom pravde. Od za
javnost interesantnih su|enja, zbog
{trajka advokata ju~e nije odr`ano
ro~i{te u procesu Goran Paskaljevi}
protiv Sr|ana Dragojevi}a i Milana
Vlaj~i}a. Kako je Danasu re~eno, novo
ro~i{te zakazano je za 20. januar u
Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
Podsetimo, u pitanju je spor povodom
izbora za kandidata za srpskog
predstavnika za nagradu Oskar 2012.
godine.
Tako|e, po~etak ponovljenog
su|enja navija~u Crvene zvezde
Uro{u Mi{i}u, zbog optu`bi da je
u~estvovao u tu~i sa ameri~kim
marincima u klubu "Plastik", ponovo
je odlo`en u Prvom osnovnom sudu u
Beogradu zbog advokatske obustave
rada. Slede}e su|enje zakazano je za
27. oktobar.
D. D.
PRAVO DANAS /// s r e d a , 1 . o k t o b a r 2 0 1 4 .
[email protected]
Skup{tina jo{ nije potvrdila izve{taj Anketnog odbora o novcu za Kosovo
Potrebna saglasnost
za dnevni red
Babi}: Izve{taj
za SNS ne}e ostati
mrtvo slovo na papiru
di Skup{tina, on nije obavezuju}i za
dr`avne organe, iako bi oni i bez
zvani~nog usvajanja Izve{taja mogli
da koriste materijal Odbora i
Da li postoji politi~ka volja:
Sa zasedanja Skup{tine Srbije
Na pitanje Danasa postoji li u
Vladi politi~ka volja da se od
nadle`nih organa zatra`i hitna istra-
NENAMENSKO TRO[ENJE
Predsednik Anketnog odbora Momir Stojanovi} izjavio je ranije da su ~lanovi tog tela na Kosovu nai{li na op{ti nepotizam i
nenamensko tro{enje u skoro svim oblastima - zdravstvu, obrazovanju, izgradnji infrastrukturnih objekata, pa su tako neki
objekti ostali nedovr{eni ili nisu uop{te izgra|eni, dok je novac potro{en.
Foto: FoNet EPA
Beograd - Posle izve{taja skup{tinskog Anketnog odbora, koji je utvrdio
brojne zloupotrebe u tro{enju novca
na Kosovu, istra`ni organi moraju da
obave svoj posao. Kako za Danas ka`e
potpredsednica Vlade i SNS Zorana
Mihajlovi}, postojanje politi~ke volje
da se napravi izve{taj govori da se
"mora i}i dalje".
ga o zloupotrebama novca na KiM
koje je utvrdio Odbor, ona je rekla da
se ~udi ovom pitanju i da misli da se
mora i}i dalje.
Anketni odbor za utvr|ivanje
na~ina tro{enja bud`etskog novca na
Kosovu od 2000. do 2012. formiran
je u maju pro{le godine sa zadatkom
da utvrdi koliko je sredstava iz
bud`eta Srbije izdvajano za Kosovo,
da li su ona namenski tro{ena, da li
Zavr{nica su|enja nekada{njem
predsedniku Republike Srpske
Tu`ioci tra`e
do`ivotni zatvor
za Karad`i}a
Foto: FoNet
TRAGOM
je bilo zloupotreba u javnim
nabavkama ili zloupotreba u osloba|anju robe od poreza na dodatu
vrednost. Krajem oktobra 2013. objavljena je vest da }e nalazi Odbora
sa~ekati zavr{etak izbora na KiM zakazanih za 3. novembar. Izve{taj je
usvojen u aprilu ove godine.
^lanovi Odbora nisu imali mandat da podnose krivi~ne prijave, ali
su u izve{taju predlo`ili Vladi da od
nadle`nih institucija zatra`i hitnu istragu, kao i da u roku od godinu
dana obavesti Skup{tinu o rezultatima. Me|utim, dok izve{taj ne potvr-
pokrenu istrage nezavisno od
Skup{tine. To nije ura|eno.
Zoran Babi}, {ef poslani~kog kluba SNS u Skup{tini Srbije, za Danas
ka`e da za SNS izve{taj ne}e ostati
mrtvo slovo na papiru. Upitan kada
}e ga Skup{tina potvrditi, on ka`e da
ne mo`e da govori o rokovima.
- Po{tova}emo kolegijalnost i razgovara}emo sa strankama koje podr`avaju Vladu, ali i sa ostalim
poslani~kim klubovima kako bismo
postigli konsenzus da se to pitanje
stavi na dnevni red - ka`e Babi}.
L. Valtner
Plagijati (23)
Inspiracija i fikcija
U jednoj od svojih novela - upravo nazvanoj
Plagijat - iz koje sam izvukla dva prethodna citata,
mlada spisateljica otkriva da je njen prvi roman,
~ije joj je pisanje spaslo `ivot posle bratovljeve
smrti, verna kopija knjiga koja je objavljena 1901.
godine. Na tu knjigu spisateljica je nai{la u
bolni~koj ~ekaonici. U prvi mah mogu}e je
objasniti tu borhesovsku koincidenciju na slede}i
na~in: mlada `ena je napisala taj roman po
`ivotnoj pri~i koju joj je ispri~ala neka neznanka
na koju je nai{la u bolnici (a koja ka`e da je i sama
pro`ivela tragediju sa gubitkom brata). Mo`e se
dakle pomisliti da se ta neznanka inspirisala
knjigom koju je pro~itala u ~ekaonici. Ali
saznajemo da je sve, ~ak i isti naslov, Le|no
plivanje (Backstroke), odabrala spisateljica.
Novela se zavr{ava krahom svakog racionalnog
obja{njenja.
^itam tu fikciju kao tekst autorke koja zna da je
plagijat posledica ma{tanja, sposobnosti
zami{ljanja. Koja zna da je sam plagijat fikcija.
Izvor: Mari Darjesek "Policijski izve{taj",
izdanje izdava~ke ku}e Clio 2011. godine
Hag, Beograd - Tu`ioci su zatra`ili
do`ivotni zatvor za biv{eg predsednika RS Radovana Karad`i}a, kome
se pred Ha{kim tribunalom sudi za
ratne zlo~ine i genocid tokom rata
u BiH, javljaju mediji. U nastavku
izno{enja zavr{nih re~i tu`ioci su
prilo`ili niz dokumenata koji obuhvata Karad`i}eve naredbe za vojno delovanje na Sarajevo.
„Karad`i} je znao da pijani vojnici besmisleno ispaljuju granate na Sarajevo. To je poznato po tome {to se
`alio na te incidente govore}i da se na
taj na~in tra}i skupa municija i da
zbog toga ima mnogo problema. Ali,
takvo pona{anje trajalo je u kontinuitetu tri godine“, istaklo je tu`ila{tvo.
Znao da pijani
vojnici besmisleno
ispaljuju granate
na Sarajevo,
smatra Tu`ila{tvo
Nije bilo uzdr`anosti kada su se
ispaljivale granate na naseljena
podru~ja, a svrha toga bilo je {irenje
terora, rekla je tu`iteljka Katrina
Gustavson i pokazala fotografiju pijace Markale nakon granatiranja u
kojem je poginulo 68 osoba, a 144
su ranjene.
D. D.
Preporuke EU i Saveta Evrope
Nerad sudija javnost
do`ivljava kao korupciju
Beograd - Ja~anje istra`nih kapaciteta tu`ilaca i policije kroz zajedni~ke istrage i stvaranje zajedni~kih istra`nih timova u skladu sa evropskom praksom, jedna je od preporuka EU i Saveta Evrope zarad efikasnije borbe protiv korupcije u Srbiji. Analiza je ura|ena u okviru zajedni~kog projekta „Ja~anje kapaciteta
policije i pravosu|a u borbi protiv
korupcije u Srbiji’’, koji su u saradnji sa nadle`nima u Srbiji sproveli
EU i Savet Evrope. Kako su preneli
elektronski mediji, u analizi je navedeno da je „malo dokaza o koruptivnom pona{anju me|u tu`iocima ili
sudijama“, ali se ukazuje i na to da
neprofesionalno pona{anje treba
shvatiti u {irem kontekstu.
Prema rezultatima analize, neprofesionalno pona{anje sudija i tu`ilaca „obuhvata pona{anje koje je
rezultat pritiska, uklju~uju}i i politi~ki uticaj“. Zamenik predsednika
Vrhovnog kasacionog suda Janko
Lazarevi} naveo je da „nerad i neznanje pojedinih sudija simulira korupciju“ i da zato postoji percepcija
u javnosti da je ima u mnogo ve}em
obimu od realnog.
On je rekao da zato mora biti
unapre|en rad sudija i tu`ilaca i da
u struci napreduju samo najbolji,
dok je dr`avni sekretar Ministarstva
pravde Radomir Ili} naglasio
spremnost tog ministarstva da
obezbedi sudijama i tu`iocima sve
uslove za nezavisan i profesionalan
rad. [ef politi~kog sektora Direkcije
EU Luka Bjankoni ukazao je na zna~aj ja~anja integriteta nosioca pravosudnih funkcija i nezavisnosti
pravosu|a i u kontekstu nastavka
evropskog puta Srbije.
D. D.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Pravo Danas
02.10.2014.
~etvrtak, 2. oktobar 2014.
[email protected]
Ha{ki optu`enik i biv{i lider bosanskih Srba
po~eo zavr{nu re~ na su|enju u Tribunalu
Karad`i}: Nisam
odgovoran za zlo~ine
Izum ovog
tu`ila{tva je
udru`eni
zlo~ina~ki
poduhvat, a
bez te nefer
konstrukcije
ne bi ni bilo
optu`nice
Cenio sam
napore ve}a
da doka`e da
srpski narod
nije optu`en,
ali vide}ete
da jeste
optu`en
Aleksandar Rokni}
Hag - Tvrdnjama da se u Ha{kom
tribunalu sudi srpskom narodu, a da su
ubice Srba osloba|ane, da je Zapad
izdao Srbe i da nikada nije optu`ivao
Ratka Mladi}a za genocid u Srebrenici,
ha{ki optu`enik i nekada{nji lider
bosanskih Srba Radovan Karad`i}
po~eo je ju~e desetosatno izlaganje svoje
zavr{ne re~i na su|enju u Tribunalu,
gde je optu`en za genocid u Bosni i
Hercegovini tokom rata 1992-1995.
Karad`i} je naglasio da dolazi iz
sistema u kojem je 50 godina bilo jasno
da ako neko dobije 10 godina zatvora,
onda je kriv, dok se osam godina
dobijalo "ako nije ni{ta uradio".
- To je bila na{a pravda. Ni Zapad ne
stoji mnogo bolje - rekao je Karad`i}
opisuju}i aferu Drajfus. On je dodao da
je rat u Bosni bio nametnut, a "nikad
ovoliko Srba nije bilo osu|eno, a toliko
ubica Srba oslobo|eno".
- Za{to se to radi sa malim narodima
na kraju 20. veka? Pla{im se da }e se to
svetu osvetiti - navodi Karad`i}.
On je prve sate izlaganja iskoristio da
bi polemisao sa optu`bama tu`ila{tva o
njegovoj odgovornosti za po~etak rata u
Bosni i odgovornosti za genocid u
Srebrenici, kao i o optu`bama da je
komandovao vojskom. Karad`i} ka`e da
tu`ila{tvo osporava autenti~nost srpskih
strepnji od novog genocida i tvrde}i da
su on i Srpska demokratska stranka to
nametnuli, "a nema nijedne porodice
koja nema nekog ubijenog u Drugom
svetskom ratu". Kako obja{njava, on zna
istinu, a i tu`ila{tvo je zna, a u zabludu
treba dovesti sudsko ve}e.
- Cenio sam napore ve}a da doka`e
da srpski narod nije optu`en. Vide}ete
da srpski narod jeste optu`en. Nisam
imao razloga da se pre po~etka
gra|anskog rata bavim politikom. Imao
sam dobar posao, porodicu, verne
prijatelje... Ako se patriotizam
izjedna~ava sa ludilom, da li je bilo ludo
da 1,5 miliona Srba {alje svoju decu u
^uvaj se ~oveka
koji je pro~itao
samo jednu knjigu.
Latinska izreka
6
Od 12 miliona Srba u svetu, ~ak osam
miliona se protivilo politici koja nas je
gurala u rat - tvrdio je Karad`i},
podse}aju}i na doga|aje koji su
prethodili po~etku sukoba.
Karad`i} tvrdi da tada "novi svetski
poredak nije uva`io potrebe Srba", a da
ih tu`ilac Alan Tiger vre|a, jer su oni
tra`ili da ih on predstavlja na po{ten
na~in.
da su svedo~ili o ne~emu {to
tu`ila{tvo ve} zna. Izum ovog
tu`ila{tva je udru`eni zlo~ina~ki
poduhvat, a bez te nefer konstrukcije
ne bi ni bilo optu`nice. Ako ne
verujete, naredite tu`ila{tvu da sastavi
optu`nicu izvan toga. Ostala bi samo
moja dobra volja, koja se ogledala u
naporima da se spre~i rat - navodi
Karad`i} i isti~e da je kroz udru`eni
zlo~ina~ki poduhvat optu`en svaki
Radovan Karad`i}
- Srbi su najte`i narod za lidere, jer
oni nisu ovce. Tu`ila{tvo na osnovu
istrgnutih re~enica i posrednih dokaza
dokazuje moju krivicu i neta~no
prikazuje pojedine re~enice poslanika,
iako one ne zna~e ni{ta. Ekstremna
mi{ljenja su bila, ali nisu prevladavala nagla{ava Karad`i} i dodaje da
tu`ila{tvo nije iznelo nijedan dokaz koji
je doveo do "zlo~ina i genocida". Zatim
se osvrnuo na to {to ga je tu`ilac nazvao
la`ovom i mafija{em i rekao da tu`ilac
Tiger to ne bi uradio da je imao "validne
dokaze protiv Radovana Karad`i}a".
- Ovako, tu`ilac optu`bu zasniva na
aluzijama i svedo~enjima njihovih
zaposlenih, eksperata koji su priznali
Foto: FoNet EPA
SPECIJALNO IZ HAGA rovove i glasa na referendumu za mene?
Slobodana Milo{evi}a 29. maja 1991. i
tvrdi da nisu bili spremni za podelu, "jer
se nije razmi{ljalo o nezavisnosti Bosne"
od Jugoslavije.
- Tu`ila{tvo ne}e da ka`e da su u
Bosni i u Hrvatskoj tada na vlast do{li
naslednici i saradnici Hitlera. Ako ne
predsednik Tu|man, a ono njegovi
ministri koji su se vratili iz politi~ke
emigracije i uzeli vlast, a Izetbegovi} je od
1939. bio ~lan u mladim muslimanima.
Ka`e tu`ilac da je Karad`i} hteo etni~ki
~istu Bosnu, iako je puno dokaza da je tu
re~ o pravljenju homogenih teritorija tvrdi Karad`i}. On isti~e da je puno
dokaza da je srpska strana prihvatala sve
mirovne sporazume i za{titu manjina i
da nema dokaza da je srpska strana htela
ne{to drugo.
- U govoru sam rekao {ta }e se desiti
ako se Bosna odvoji od Jugoslavije. Srbi
}e be`ati u svoje, Hrvati u svoje, a
muslimani u svoje sredine. U
me|uvremenu }e biti nekoliko stotina
hiljada mrtvih, isto toliko uni{tenih
ku}a, a gde }emo biti na kraju? Tu gde
smo i sada - navodi Karad`i}.
On isti~e da tu`ila{tvo ka`e da je
optu`ivao Bearu i Mladi}a za zlo~in u
Srebrenici, ali "ja nisam nikog optu`ivao
za Srebrenicu, jer nisam znao {ta se
desilo".
- Ne}u se braniti svaljuju}i krivicu na
drugoga. Znam {ta se desilo, a desio se
gra|anski rat - ka`e Karad`i}.
On je optu`en za genocid u
Srebrenici, kada su snage bosanskih
Srba likvidirale oko 7.800 bosanskih
muslimana, vi{egodi{nju kampanju
granatiranja Sarajeva, kao i za etni~ko
~i{}enje civila i zarobljavanje 200
OPALO INTERESOVANJE MEDIJA
Za razliku od po~etka zavr{ne re~i tu`ila{tva, kada je u publici sudnice broj 1 Ha{kog tribunala bilo
mnogo novinara i predstavnika diplomatskog kora, a u lobiju i u pres-sali vi{e od dvadeset novinara sa ekipama, ju~e su Karad`i}evu zavr{nu re~ pratili samo malobrojni novinari iz regiona i nekoliko inostranih medija. Me|u onima koji prate su|enje je i {ef pravnog tima Srbije pred Me|unarodnim sudom u Hagu Sa{a Obradovi}.
Srbin i da su|enja u Tribunalu treba
da doprinesu da se poremeti
percepcija zlo~ina u svetu.
On je optu`ivao Aliju Izetbegovi}a,
biv{eg predsednika BiH, da je prvi
predlo`io podelu Bosne i da ga je u rat
gurnulo njegovo ekstremno krilo u
stranci SDA i neke zapadne zemlje.
Karad`i} navodi da je o tome izvestio
mirovnjaka Ujedinjenih nacija.
Tu`ila{tvo je za Karad`i}a tra`ilo kaznu
do`ivotnog zatvora.
Karad`i} bi danas trebalo da zavr{i
izlaganje svoje zavr{ne re~i, a potom bi
obe strane trebalo da iznesu odgovore
na tvrdnje strana u postupku, da bi
nakon toga ve}e sudije O-Gon Kvona
odlu~ilo o presudi.
PRAVO DANAS /// ~ e t v r t a k , 2 . o k t o b a r 2 0 1 4 .
[email protected]
Florian ]ehaja, stru~njak za bezbednost iz Pri{tine
Verski ekstremizam je i
dalje pretnja za Kosovo
RAZGOVOR
Pri{tina, Beograd- Na Kosovu i
dalje postoje dva glavna izazova za
bezbednost: porast verskog
ekstremizma i potencijal za nerede
kao rezultat ekonomske,
dru{tvene i politi~ke nestabilnosti.
Stoga, od najve}e je va`nosti da
bezbednosne institucije
usredsrede svoje napore kako bi
uo~ile istinske uzro~nike i
potencijalno spre~ile erupciju
doga|aja koji bi mogli da nastanu
iz navedenih izazova - ka`e za
Danas Pravo Florian ]ehaja,
izvr{ni direktor Kosovskog centra
za bezbednosne studije.
RATNICI U IRAKU I SIRIJI
Florian ]ehaja konstatuje da pitanje koliko ljudi sa Kosova u~estvuje u borbama
u Iraku i Siriji treba postaviti institucijama, ali da njihov broj iznosi izme|u 100
i 150. „Te{ko je odrediti ta~ne cifre budu}i da se pojedini ratnici, naro~ito oni koji
dolaze iz Makedonije, pogre{no ra~unaju kao da su sa Kosova. Ipak, njihov broj
je visok u pore|enju sa brojem stanovnika Kosova“, isti~e sagovornik Prava.
Na{ sagovornik isti~e da veruje da
su kapaciteti bezbednosnih institucija
ograni~eni, te da se glavni problem
odnosi na nedostatak volje na
rukovodila~kom i politi~kom nivou
da pove}aju spremnost institucija da
se uhvate u ko{tac s bezbednosnim
izazovima. "Iako je trenutna
bezbednosna situacija u op{tinama na
severu Kosova stabilna, bezbednosno
okru`enje mo`e lako da bude
dovedeno u pitanje nastavkom
prisustva, dodu{e u manjem broju,
srpskih struktura bezbednosti.
Situacija na tom podru~ju uglavnom
zavisi od volje politi~ke elite, bilo da je
re~ o politi~koj eliti iz severnog dela
Kosova ili iz Beograda, gde se naro~ito
mora naglasiti uticaj srpskog
premijera Vu~i}a", ukazuje on.
Govore}i o nedavnom hap{enju
d`ihadista na Kosovu, ]ehaja
navodi da posledice takvih akcija
mogu biti i pozitivne i negativne, pa
je pitanje {ta }e prevagnuti.
- Prema mom mi{ljenju,
potencijalna nasilna reakcija mo`e
da se dogodi u slu~aju da pravosu|e
ne verifikuje dokaze tu`ila{tva
protiv osumnji~enih ekstremista.
Drugim re~ima, mada se smatra da
su policijska racija i akcije koje je
Plagijati (24)
Duh vremena
Izme|u nekih pisaca otvaraju se neke nesvesne,
poeti~ne, podzemne pasarele. Knji`evnost nije
egzaktna nauka. No, ako dve `ene, istih godina,
u istom trenutku pi{u na razli~itim ta~kama
sveta i misteriozno dele isti meridijan, to se
obja{njava i nekim planetarnim "duhom
vremena".
Postoje neke ideje u vazduhu. One
ozna~avaju odre|enu epohu. Od
Ungaretija preko Mandelj{tama do
Celana provla~i se motiv kamena (to je
~ak naslov jedne Mandelj{tamove zbirke) do te
mere da se u Italiji ~ak govorilo o poeziji pietrosa. I svi ti pesnici su
se uzajamno prevodili. Da li su bili plagijatori ili su neumorno
gradili prostranu ku}u sa istim kamenom-temeljcom? Topos koji na primer - vidim kako se dalje ugra|uje kod jednog velikog
savremenog pesnika baskijskog jezika, Sarionandija.
Ko je posle rata prvi po~eo da depersonalizuje pozori{ni lik? Beket?
Natali Sarot? Dibijar? Jasno je do koje je mere to pitanje
besmisleno. Ali, da su Natali Sarot ili Dibijar bili ludi ko bi onog
drugog prvi optu`io zbog toga {to je s "Jedan" i "Dva" nazvao
glasove Dijaloga i "H1" i "H2" glasove iz Za jedno da za jedno ne?
Izvor: Mari Darjesek "Policijski izve{taj",
izdanje izdava~ke ku}e Clio 2011. godine
Zna~aj sudskih presuda:
Florian ]ehaja
predvodilo tu`ila{tvo bile
profesionalne, {to zna~i i uspe{ne u
ovoj fazi, uspeh u celosti zavisi od
kona~ne sudske presude, jer
presuda mo`e izazvati reakcije
osumnji~enih ekstremista. Ali,
uop{teno govore}i, uticaj tih
hap{enja je vi{e pozitivan, jer je
Srpske strukture
bezbednosti i
dalje su prisutne
na severu i mogu
da ugroze
stabilnost tog
podru~ja
dovedena u pitanje namera
ekstremista koji su ra~unali na
"slabe institucije i stanje na
Kosovu", u kojem nijedan organ ne
mo`e da zaustavi niti, ~ak, da sudski
procesuira njihove akcije, koje su,
sti~e se utisak, u principu uperene
protiv ustavnog poretka i {tetne su
za nacionalnu bezbednost.
Pozitivna strana hap{enja tako|e se
odnosi na op{tu svest ve}ine
gra|ana za koje se sti~e utisak da
podr`avaju akcije protiv politi~kog
islama i, zasigurno, protiv
osumnji~enih terorista - konstatuje
sagovornik Prava.
Odgovaraju}i na pitanje kako
uslovi u Iraku i Siriji mogu da uti~u
na bezbednosnu situaciju na
Kosovu, ]ehaja ka`e da u slu~aju da
se pojedinci koji u~estvuju u
tamo{njim sukobima vrate na
Kosovo mogu potencijalno da budu
"iskori{}eni i ili zloupotrebljeni za
odre|ene politi~ke ili verske svrhe".
"Ovi ljudi se smatraju jedinim
neinstitucionalnim akterom na
Kosovu koji poseduje "borbenu
spremnost". Stoga, njihov potencijal
da dovedu u pitanje bezbednosnu
situaciju je visok", poru~uje on.
Marija Stojanovi}
Blokada pravosu|a ulazi u tre}u nedelju
Sudnice jo{ uvek prazne
Beograd- [ta povezuje Miroslava
Mi{kovi}a, Uro{a Mi{i}a i Gorana
Paskaljevi}a? Oni }e, zajedno sa
hiljade drugih gra|ana, morati da
sa~ekaju da se situacija u pravosu|u
sredi kako bi njihovi sporovi pred
sudovima dobili epilog. Sudska
grana vlasti je u blokadi od 17.
septembra, kada je vi{e od osam
hiljada advokata prestalo da se
pojavljuje na poslu, jer smatraju da
su o{te}eni uvo|enjem javnih
bele`nika u na{ pravosudni sistem.
Pregovori Advokatske komore
Srbije i Ministarstva pravde koji bi
trebalo da premoste razlike prakti~no
nisu ni po~eli. Prema re~ima
Slobodana [o{ki}a, predsednika
Advokatske komore Beograda,
ministar Selakovi} je na prvom
sastanku dalji tok razgovora uslovio
momentalnim obustavljanjem
{trajka. Kako advokati nisu `eleli da
to u~ine, sa pregovorima se prestalo.
Konstruktivni razgovori su ustupili
mesto medijskim prepucavanjima,
koja se, kako vreme odmi~e, sve vi{e
svode na li~ne uvrede.
Ministar pravde Nikola
Selakovi} je izjavljivao da je {trajk
advokata ispolitizovan i da ga vode
"oni koji se boje hap{enja". Tako|e
je optu`ivao pojedine advokate da
protest koriste kako bi odlo`ili
SELAKOVI]: NE RAZGOVARAM NA ULICI
Tokom proteklih dana advokati su se okupljali u Beogradu, ali i drugim gradovima, dok
su ju~e to u~inili u Ni{u. Ministar pravde Nikola Selakovi}, koji je boravio u Leskovcu, gde
je otvorio renoviranu zgradu suda, izjavio je da sa advokatima ne}e razgovarati na ulici i na
protestima. "Ja sa advokatima ne razgovaram na ulici i na protestima. Advokati mogu
uvek da do|u u Ministarstvo pravde, kao {to su dolazili organizovano sa predstavnicima
komora, ali i oni koji nisu u komorama, ali svakako odr`avaju kontakt sa Ministarstvom i
poku{avaju da na|u najbolji na~in za re{avanje problema koji ih mu~e", rekao je ministar.
su|enja svojim klijentima. Ni
advokatura nije ostala nema, pa su
~esto mogle da se ~uju izjave u
kojima se ministru pravde stavlja
na teret elementarno nepoznavanje
prava i arogancija. Paralelno sa
optu`bama, a u odsustvu
argumentovanog dijaloga, te`i{te
sukoba se premestilo na
pojedina~ne advokate.
- Protiv pojedinih advokata koji
su odbili da se pojave na poslu po
slu`benoj du`nosti, tu`ioci su
podneli krivi~ne prijave - rekao je
Dragoljub \or|evi}, predsednik
AKS, koji tom prilikom nije `eleo da
govori o broju krivi~nih prijava.
Ovu informaciju je Ministarstvo
pravde u vi{e navrata demantovalo.
S druge strane, AKS je podnela 11
disciplinskih prijava protiv
advokata koji su se oglu{ili o
instrukcije Komore i po~eli sa
radom. U medijima se spekuli{e da
su ljudi iz Ministarstva pravde
po~eli li~no da zovu advokate kako
bi ih ubedili da obustave {trajk.
V. Jeremi}
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Pravo Danas
03.10.2014.
petak, 3. oktobar 2014.
[email protected]
Nastavljena polemika povodom kultne emisije Olje Be}kovi}
Ko je koliko ulo`io
u Utisak nedelje
Rukovodstvo
B92
razo~arano je
pona{anjem
gospo|e
Be}kovi},
naro~ito ako
se uzme u
obzir 12
godina
saradnje i
vernosti,
ulaganja u nju
oko dva
miliona evra
PG Mre`a:
Da li stvarno
mislite da ste
za proteklih
12 godina
samo vi
promovisali
Utisak
nedelje, a da
Utisak nije
promovisao
vas?
Beograd - Kompanija B92 saop{tila je
ju~e da se pregovori sa autorkom
emisije Utisak nedelje Oljom Be}kovi} i
produkcijom Mre`a nisu pokazali
uspe{nim, dok su Mre`a i Be}kovi}eva
naveli da ne razumeju saop{tenje te
televizije i da i dalje o~ekuju da se
ugovor koji imaju do marta po{tuje i
Utisak nedelje emituje u nedelju.
"Kompanija B92 sa `aljenjem
konstatuje da se napori i predlozi za
pobolj{anje dugogodi{nje saradnje sa
autorkom emisije Utisak nedelje Oljom
Be}kovi} i Produkcijskom grupom
Mre`a nisu pokazali uspe{nim. Ishod
pregovora kompanije B92 o nastavku
saradnje sa Oljom Be}kovi} i PG
Mre`om takav je da je od strane
autorke emisije Utisak nedelje i
produkcijske ku}e do{lo ne samo do
odsustva razumevanja i podr{ke nego i
do te{kog naru{avanja profesionalne
etike izjavama datim u javnosti i
optu`bama za navodne ucene i
ultimatume, a sa o~iglednom namerom
diskreditacije kompanije B92", navodi
se u saop{tenju B92.
Prema njihovim navodima,
rukovodstvo B92 razo~arano je
pona{anjem gospo|e Be}kovi},
naro~ito ako se uzme u obzir "12
godina saradnje i vernosti, ulaganja u
nju oko dva miliona evra i zna~ajna
promocija {irom B92 mre`e kao i na
drugim mestima".
"Iz svega navedenog, zaklju~ak koji
bi mogao da se nametne je da Olja
Be}kovi} i PG Mre`a svoje pogrdne
izjave koriste kako bi stvorili negativnu
atmosferu, naru{ili ugled i izvr{ili
pritisak na slobodu ure|iva~ke politike
kompanije B92, a sve u poku{aju da
pobolj{aju svoje pregovara~ke pozicije.
Iz svega navedenog dalja saradnja
kompanije B92 sa Oljom Be}kovi} i PG
Mre`om predstavlja}e te`ak izazov",
istakli su iz B92.
PG Mre`a, kao izvr{ni producent
emisije Utisak nedelje, i autorka ove
emisije Olja Be}kovi} oglasili su se ju~e
povodom saop{tenja B92 i predlo`ili toj
O gr~kim
kalendama
odnosno nikada.
Latinska izreka
6
Foto: Miroslav Dragojevi}
U FOKUSU
Olja Be}kovi} prilikom obra}anja
studentima novinarstva:
Arhivska fotografija
televiziji da javnosti objasni {ta zapravo
misle i {ta su u svom saop{tenju hteli
da ka`u.
"Evo nekoliko pitanja na koja
o~ekujemo odgovor: Za{to smo
poslednjih dana i meseci me|usobno
"neuspe{no" pregovarali kad imamo
obostrano uspe{an, jasan i precizan
ugovor? Da li pod "te{kim
naru{avanjem etike" mislite na svoj
zahtev da se autorka i produkcija za 24
sata izjasne o zna~ajnoj novini za sve preme{tanju najgledanijeg programa
na kablovsku televiziju bez koncepcije,
gledanosti i sigurne budu}nosti? Da li
stvarno mislite da ste za proteklih 12
godina samo vi promovisali Utisak
ultimatum? A kako vi to zovete? Na
kraju pitanje koje nas mo`da i najvi{e
zanima - ko se krije iza {ifre
menad`ment B92?", saop{tila je Mre`a.
Oglasio se i advokat Goran
Dragani}, pravni zastupnik Olje
Be}kovi}, saop{tenjem u kome je
istakao da "nije postojala iskrena
namera rukovodstva TV B92 u vezi sa
nastavkom emitovanja". "Na`alost,
pokazalo se da je jedini cilj B92 u celoj
ovoj situaciji bio da se po svaku cenu
obustavi i spre~i emitovanje ove emisije
na nacionalnoj frekvenciji. Iz kojih
razloga, to najbolje zna rukovodstvo
ove TV ku}e", naveo je Dragani},
prenosi Beta. On je dodao da je prava
istina da Olja Be}kovi} nije vodila
nikakve "pregovore" sa B92 o "nastavku
saradnje", jer je saradnja ugovorena
postoje}im i jo{ uvek va`e}im
ugovorom sve do marta 2015. godine.
"Tra`ili smo u razgovorima samo da
se po{tuje ugovor. Dakle, nije bilo
nikakvih pregovora, ve} je Olja
Be}kovi} odbila da pristane na
ultimatum rukovodstva B92 da, ukoliko
ne pre|e na info-kanal, ne}e biti ni
emitovanja emisije", navodi Dragani}.
Dodao je i da je Olja Be}kovi} bez
razmi{ljanja "odbila nepristojnu
ponudu za prelazak njene emisije na
B92-info uz zna~ajno ve}i autorski
PETICIJA „VRATITE NAM UTISAK“
Udru`enje novinara Srbije (UNS) pokrenulo je pre nekoliko dana na svom sajtu peticiju „Vratite nam
Utisak“, {to je podr`ao i NUNS. Do ju~e po podne peticiju je potpisalo vi{e od 300 ljudi, me|u kojima
su novinari Ljiljana Smajlovi}, Tanja Jordovi}, Danica Vu~eni}, Vladimir Radomirovi}, Nino Brajovi},
kao i potpredsednik DS Borislav Stefanovi}. Peticija sa prikupljenim potpisima bi}e uru~ena poslovodstvu TV B92.
nedelje, a da Utisak nije promovisao
vas? Da li je mogu}e da ste samo ulagali
u Utisak nedelje? Koliko je B92 zaradila
od Utiska nedelje za ovih 12 godina?
Koje su to na{e i Oljine izjave bile
pogrdne i stvorile negativnu
atmosferu? Mo`da ona da je stavljanje
pred svr{en ~in u petak po podne
Veran Mati}: Nisam pisao saop{tenje
Glavni i odgovorni urednik informativnog programa B92 Veran Mati} izjavio je da
nije u~estvovao u sastavljanju i objavljivanju dana{njeg saop{tenja te ku}e u vezi sa
emisijom Utisak nedelje. "Moje mi{ljenje o ovom pitanju javnosti je ve} poznato, a
kao predstavnik manjinskog akcionara B92 Trust u odboru direktora, ve} sam tra`io
odr`avanje sednice ovog tela koje bi se odredilo o pitanju saradnje sa PG Mre`a, i pri
tom zahtevu }u ostati", naveo je Mati} u pisanoj izjavi.
honorar", {to je, kako je rekao, najve}i
dokaz da navodi u pojedinim medijima
da ona finansijski ucenjuje B92 nemaju
nikakvog smisla. "Jedini motiv za
postupanje Olje Be}kovi} u celoj ovoj
nastaloj situaciji bio je za{tita
postoje}eg ugovornog odnosa i
principa slobodnog novinarstva",
saop{tio je Dragani}. Po njegovim
re~ima, Olja Be}kovi} se javnosti
obratila tek kada je postalo "potpuno
jasno da TV B92 nema nameru ~ak ni
formalno da odgovori na vi{e puta
ponovljene zvani~ne dopise sa
pitanjem kada }e biti dozvoljeno da
emisija otpo~ne sa emitovanjem u
skladu sa postoje}im ugovorom".
Bojan Cveji}
PRAVO DANAS /// p e t a k , 3 . o k t o b a r 2 0 1 4 .
[email protected]
O ubistvu dvojice gardista deceniju kasnije
Poslanici opozicije u parlamentu postavljali pitanja ministrima
Beograd - U organizaciji @ena u
crnom i @enskog fonda
rekonstrukcija danas u beogradskom
Medija centru bi}e predstavljena
knjiga Bojana Ton~i}a Slu~aj
Top~ider - Anatomija dr`avnog
zlo~ina.
Knjiga je pripremljena i
realizovana povodom
desetogodi{njice ubistva Dra`ena
Milovanovi}a i Dragana Jakovljevi}a,
vojnika na odslu`enju redovnog roka
u Gardijskoj brigadi. O ovom, i danas
nerasvetljenom doga|aju, kao i
sadr`aju knjige, govori}e Janko
Jakovljevi}, otac ubijenog Dragana,
Jelena Mili}, direktorka Centra za
evroatlantske studije i autor.
Predgovor je napisala Florans
Artman, biv{a portparolka Tu`ila{tva
Me|unarodnog tribunala za ratne
zlo~ine u Hagu.
"Podsje}am ovom prilikom da se
premijer Srbije Zoran \in|i} gotovo
godinu dana borio, najpre da natera
Beograd- Borislav Stefanovi},
potpredsednik Demokratske
stranke i {ef poslani~ke grupe te
stranke, pozvao je ju~e ministre
unutra{njih poslova i odbrane
Neboj{u Stefanovi}a i Bratislava
Ga{i}a da podnesu ostavke zbog
incidenta u kojem je pretu~en
premijerov brat Andrej Vu~i}.
On je u delu sednice parlamenta
Stefanovi} tra`i izve{taj o
Anatomija
dr`avnog zlo~ina prebijanju Vu~i}evog brata
Foto: Dragan Antoni} / FoNet
Sa ju~era{njeg
zasedanja Skup{tine
predvi|enom za postavljanje
poslani~kih pitanja zatra`io i da
Skup{tina bude pismeno
obave{tena o rezultatima istrage,
odnosno o tome ko je izazvao
incident i na osnovu ~ije
naredbe je odlu~eno da vojne
jedinice Kobre obezbe|uju
premijerovog brata.
"Li~no obezbe|enje premijera
je ustupljeno bez adekvatnog
nare|enja ili pisanog traga u
{ti}enje brata premijera i zato
ostavku treba da podnese ili
ministar unutra{njih poslova ili
ministar odbrane", naveo je
Stefanovi}, dodaju}i da ovde
neko nije valjano uradio posao,
jer i ovde mora da se ustanovi
komandna odgovornost i
propusti svih koji su doveli do
ove situacije.
Stefanovi} je rekao da DS ne
mo`e da prihvati medijsko
spinovanje ovog doga|aja i da
zato insistira na odgovorima
kako se ne bi desilo da se sve
zavr{i samo na suspenziji pet
pripadnika `andarmerije iz Ni{a.
Stefanovi} je pozvao i
samo {to je njega zanimalo za{to
su pojedini gra|ani u mestu
Jamena kod [ida i njihove
poplavljene ku}e "zaboravljeni".
Pokrajina, objasnio je Stoj{i}, ne
mo`e da izdvoji sredstva za
obnovu tih ku}a da joj se ne bi
pripisalo nenamensko tro{enje,
ali gra|ani Jamena smatraju da
nije trenutak da se preko
Foto: Nenad \or|evi} / FoNet
krajem 2002, jer prisustvo Mladi}a u
Srbiji je ne samo javna tajna nego je i
dokazano njegovim pojavljivanjem u
javnosti", isti~e u predgovoru Florans
Artman.
Knjiga podse}a i na to da je Slu~aj
Top~ider jo{ u pretkrivi~noj fazi.
"Nema svedoka ubistva, ali ima
dokaza da je dr`ava anga`ovala sve
svoje raspolo`ive potencijale ne bi li
prikrila identitet tajanstvenog d`elata i
njegovu motivaciju: realizuju}i svoj
najva`niji dr`avni projekat, skrivanje i
za{titu biv{eg komandanta Vojske
Republike Srpske Ratka Mladi}a,
Srbija je pokrenula beskompromisni
aparat vojnih slu`bi i pravosu|a,
koriste}i uobi~ajeni rukopis
denunciranja, podmetanja, pretnji i
ucena. Efekat, sa kojim se nisu mirili
~lanovi unesre}enih porodica,
zastupnici odbrane dveju porodica,
nevladine organizacije i, uop{te,
javnost li{ena straha, trebalo je da
bude zatvaranje slu~aja, uz besmisleno
obrazlo`enje, po kojem
je jedan vojnik ubio
drugog, a nakon toga
izvr{io samoubistvo.
Njihove su se uloge
tobo`njih ubice i
samoubice menjale u
zavisnosti od procene
uverljivosti za koju je
sertifikat izdavala
Vojna obave{tajna
slu`ba. Mo}ni
mehanizam dao se u
potragu i za prljavim
ve{om porodica,
nastoje}i da, uz pomo}
vojnog pravosu|a, pre
svih vojnog istra`nog
sudije kapetana Vuka
Tufegd`i}a, vojnike
proglasi za
neura~unljive osobe, a
ve{take za nestru~ne i
zlonamerne
lakrdija{e", konstatuje
autor Bojan Ton~i}.
Roditelji gardista na
Knjiga donosi
obele`avanju godi{nice smrti
hronologiju slu~aja i
predsednika SR Jugoslavije Vojislava
intervjue sa biv{im ministrom
Ko{tunicu da potpi{e dekret za
odbrane Prvoslavom Davini}em,
penzionisanje Mladi}a, {to je ura|eno
istra`nim sudijom u slu~aju Top~ider
u junu 2001, a onda da se odluka
Vukom Tufegd`i}em, advokatima
administrativnom procedurom
Olgicom Bati} i Predragom Savi}em i
provede, {to je trajalo do maja 2002. U otvara brojna pitanja. Jedno od njih je i
to vreme, Mladi} `ivi kod ku}e i javno
zbog ~ega se ne izvr{ava odluka
se pojavljuje u gradu. On li~no
Ustavnog suda Srbije kojom se nala`e
potpisuje u junu 2002. svoje re{enje o
Vi{em javnom tu`ila{tvu u Beogradu i
penzionisanju, i to nakon {to \in|i}
Vi{em sudu u Beogradu "da preduzmu
zabranjuje da se finansira za{tita
sve mere kako bi se pretkrivi~ni
Mladi}a, pod pretnjom da Srbija ne}e
postupak okon~ao u najkra}em roku".
vi{e upla}ivati novac saveznom
Jedna od najzanimljivijih epizoda je
bud`etu. Vojska, ili deo nje, ili vojne
poku{aj novinara da ~uju stav biv{eg
bezbednosne strukture (to nije jasno)
predsednika Srbije Borisa Tadi}a, koji
tada po~inje da tra`i drugi na~in za
je, godinama ranije, obe}ao da }e se
finansiranje za{tite Mladi}a. Pritisak
oglasiti kada bude gotova analiza
Zapada na Srbiju i SRJ se pove}ava
ameri~kog FBI.
D. D.
@IVKOVI] O PENZIJAMA
Zoran @ivkovi}, poslanik Nove stranke, upitao je ju~e da li izjava premijera Aleksandra Vu~i}a da se „poslanici
ne}e pitati o platama i penzijama“
zna~i odustajanje od mera {tednje ili
je to „tihi, mali puzaju}i dr`avni udar
kojim on li~no preuzima ingerencije
parlamenta“.
direktora Kancelarije za pomo} i
obnovu poplavljenih podru~ja
Marka Blagojevi}a da obelodani
koliko je novca prikupljeno kroz
slanje poruka na broj 1003. Pitao
je i koliko je ku}a od nov~ane
pomo}i izgra|eno u
poplavljenim podru~jima u
Obrenovcu i Krupnju. I pitanje
\or|a Stoj{i}a, poslanika Lige
socijaldemokrata Vojvodine, bilo
je vezano za {tetu od poplava,
njihovih le|a prepucavaju
pokrajinska i republi~ka vlast.
Poslanika Nove demokratske
stranke Janka Veselinovi}a ju~e
je zanimalo za{to se Parada
odr`ava 16. oktobra, kada je u
Drugom svetskom ratu
oslobo|en manji deo Beograda,
jer su borbe trajale do 20.
oktobra.
"Ko je izdao naredbu da se
vojna parada odr`i, za{to nema
pisanog dokumenta o toj naredbi
i kolika su finansijska sredstva
predvi|ena za njeno odr`avanje",
upitao je Veselinovi} i dodao da
odgovor o~ekuje pre Vojne
parade i to od predsednika,
premijera i ministra odbrane.
M.R. Milenkovi}
Plagijati (26)
Paraliza
Ne idu}i tako daleko do gotovo `eljene paralize
Benabua, koji to pisac svestan onoga {to ~ini nije
bio primoran da se suo~i sa pomi{lju da "ubije"
drugog pisca? Herman Broh - D`ojsa: "Trebalo
bi ubiti tog ~oveka da bih ja sam mogao da
pi{em." Arno [mit je, tako|e, kada je otkrio
D`ojsa, neko vreme prestao da pi{e. Sve {to je
verovao da je izmislio - izlomljenu naraciju, tok
svesti, preterano kori{}enje interpunkcije, la`ne
stare jezike, lingvisti~ki sarkazam - D`ojs je to
radio trideset godina pre njega. [mitu se u~inilo
da je sve {to je do tada napisao obi~no naivno i
neznala~ko ponavljanje jednog ogromnog
teksta, Ulisa, koji prethodno nije bio pro~itao.
Dovoljno je, me|utim, prelistati knjige ove
dvojice izvanrednih pisaca, pa da njihova
jedinstvenost padne u o~i.
Izvor: Mari Darjesek "Policijski izve{taj",
izdanje izdava~ke ku}e Clio 2011. godine
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Pravo Danas
04.-05.10.2014.
PRAVO
subota / nedelja, 4–5. oktobar 2014.
[email protected]
Renata Šreder, predsednica evropske federacije novinara, za Danas Pravo
Ukidanje „Utiska nedelje“
uticaće i na izveštaj EU
Razgovor
Odluka nije
ekOnOmski
Opravdana,
miriše na
cenzuru
Olja
BećkOvić
nije dOBila
"pOnudu"
već
ultimatum
Od B92
Beograd, Brisel /// Odlukom
da se ukine emisija Olje Bećković
na B92 mnogo toga je "stavljeno
na kocku", kao što je opstanak
pravog, istinskog novinarstva.
Evropska federacija novinara
(EFJ) je detaljno pratila razvoj
medija poslednjih godina u Srbiji
i veoma smo zabrinuti zbog
pogoršanja uslova pod kojima
novinari rade. Uloga i obaveza
vlasti je da zaštite i razvijaju
slobodu izražavanja, kako u
tradicionalnim medijima tako i
na internet portalima, a ranije
obećanje premijera Srbije
Aleksandra Vučića još nije
ispunjeno, ističe za Danas Pravo
Renata Šreder, predsednica EFJ,
najavljujući da će ta organizacija
uputiti i zvaničnu reakciju
povodom ovog slučaja u vidu
saopštenja. Ona dodaje da misli
da će to uticati i na predstojeći
izveštaj Evropske komisije o
napretku Srbije, koji će biti
objavljen 8. oktobra.
Ona dodaje da se EFJ
pridružuje svojim podružnicama
u Srbiji NUNS-u, UNS-u i
Sindikatu novinara Srbije u
protestu protiv odluke privatne
televizije B92 da ukine politički
"tok šou" nakon političkog
pritiska. Šrederova podseća da je
emisija "Utisak nedelje" bila
predvođena dobro poznatom
novinarkom Oljom Bećković i da
se emitovala poslednje 24 godine
i dokazala kao veoma popularna
među gledaocima.
Predsednica EFJ napominje i
da je emisija Olje Bećković imala
veliki uticaj na političku debatu u
Srbiji od vremena Slobodana
Miloševića pa sve do danas.
Prema njenim rečima, danas je to
jedini program koji pažljivo i
kritički promatra politiku
aktuelne Vlade Srbije, na čijem je
čelu premijer Aleksandar Vučić.
Ona podseća da je Bećkovićeva
voli i radi
šta želiš.
avgustin
8
Kritika vlasti u Srbiji:
Renata Šreder
odbila ponudu rukovodstva B92
da premesti svoju emisiju na
drugi kanal i tom prilikom
izjavila da to nije bila "ponuda"
već ultimatum.
- To ne može biti ekonomski
opravdana odluka. To u
mnogome miriše na cenzuru.
EFJ podržava odluku Olje
Bećković da odbije premeštanje
emisije na manje gledan kanal
B92 Info i u manje gledanom
terminu, ocenjuje Šrederova za
Danas Pravo.
Bojan cvejić
Reagovanja
DS: građani moraju da
protestuju zbog cenzure
Beograd - Poslanik Demokratske stranke Borislav
Stefanović pozvao je građane da učestvuju u
protestima zbog ukidanja emisije "Utisak nedelje" na
B92 i "Sarapin problem" na televiziji Studio B i ocenio
da je reč o pokušaju cenzure i uticaja na uređivačku
politiku. "Najoštrije osuđujemo ukidanje emisije
'Utisak nedelje' i to, kako stoje stvari, direktnom
voljom predsednika Vlade Srbije (Aleksandra
Vučića)", rekao je Stefanović novinarima u Skupštini
Srbije. Stefanović je pozvao građane da se pridruže
protestu Nezavisnog udruženja novinara Srbije koji
je zakazan za ponedeljak, 6. oktobar, u 21 sat ispred
televizije Studio B. Beta
Milenić: Medijski mrak
katalizator destrukcije
Kragujevac - Potpredsednik stranke Zajedno za
Šumadiju Saša Milenić, koji je i predsednik Skupštine
grada Kragujevca, izjavio je da antidemokratski karakter
aktuelnog režima Srpske napredne stranke,
najeklatantnije potvrđuje i dokazuje medijska scena u
Srbiji. Medijski mrak koji je ponovo ovladao Srbijom,
prema njegovom mišljenju, direktna je posledica
ambicije SNS-a da uspostavi potpunu kontrolu nad
ukupnim društvenim dijalogom u Srbiji. Milenić je
pritom ustvrdio da medijski mrak nije samo najozbiljniji
simptom nepovoljne slike kriznog stanja u Srbiji, već da
je, istovremeno, i katalizator produbljavanja krize i dalje
destrukcije društva.
Z. R.
Karadžić: nemamo pravo da
određujemo politiku medija
Beograd - Predsednik Saveta Regulatornog tela za
elektronske medije Goran Karadžić izjavio je juče da to
telo nema prava ni obavezu da određuje uređivačku
politiku medija i bude glavni i odgovorni urednik.
- To bi bila diktatura kada bismo nas devetoro, ma
koliko stručni bili, odlučivali o tome koja emisija treba
da se ukine, a koja da ostane, kazao je Karadžić na
sednici Odbora za kulturu i informisanje odgovarajući
na pitanja poslanika o sudbini emisije "Utisak nedelje"
na televiziji B92. On je konstatovao da u srpskim
medijima postoji neravnoteža političkog pluralizma i da
će se Regulatorno telo time baviti, ali da u svakom
slučaju ne može uticati na uređivačku politiku i
programe televizije.
Karadžić je rekao da je televizija B92 dobila dozvolu za
emitovanje programa opšteg tipa, između ostalog i
informativnog programa, pri čemu nije određen odnos
procenata programskih sadržaja.
On je istakao da televizija B92 iz godine u godinu
smanjuje procenat informativnog programa, pa je tako
2011. godine ukupno emitovano 98 dana
informativnog programa, 2012. 81 dan, a 2013. godine
51 dan. Beta
pravo danas /// subota / nedelja, 4–5. oktobar 2014.
[email protected]
osumnjičenom za ubistvo Ivane Podraščić (14) viši sud odredio pritvor
Potreban registar silovatelja
U fokusu
Oštra osuda ubistva:
Stefanović i Veljović
Foto: Aleksandar Levajković / FoNet
Beograd /// Darku K. (39), koji
je osumnjičen za silovanje i
ubistvo maloletne Ivane Podraščić
(14), Viši sud u Beogradu odredio je
juče pritvor do 30 dana. On je
prekjuče uhapšen u Beogradu, a na
ispitivanju u policiji priznao je i
detaljno opisao zločin.
Pritvor mu je određen zbog
opasnosti od bekstva, bojazni da bi
na slobodi ometao istražni
postupak uticajem na svedoke, kao
i zbog opasnosti da bi u kratkom
vremenskom periodu mogao
ponoviti izvršenje krivičnog dela.
Darko K. inače ima debeo
policijski dosije, jer je počinilac više
krivičnih dela, a jednom je i
pobegao iz zatvora. Ubio je staricu
1993. godine, za šta je osuđen na
sedam godina zatvora. Kaznu je
služio u Valjevu. Nastavio je sa
krivičnim radnjama odmah nakon
izlaska iz zatvora - zbog silovanja i
teških krađa 2001. godine osuđen
je na ukupnu kaznu zatvora od tri i
po godine. U proteklih 10 godina
osuđivan je još četiri puta. Iz
zatvora je izašao u maju ove
godine, a nedugo zatim nastavio je
sa zločinima. Telo Ivane Podraščić
je nađeno u zapuštenoj kući u
Rakovici, a direktor policije
Milorad Veljović saopštio je da je
devojčica najpre silovana 31. jula, a
zatim ubijena motikom i
zakopana. Postoji sumnja da Ivana
nije jedina žrtva Darka K. i da je on
počinio još silovanja i ubistava.
Ministar unutrašnjih poslova
Nebojša Stefanović rekao je da svi
navodi Milosavljević. On dodaje da
je Engleska na sličan način rešila
problem huligana na fudbalskim
stadionima.
- Možda nije dobro poređenje
fudbalskih navijača i silovatelja, ali
ako je Engleska registrom navijača
sa dosijeima i njihovom proverom
uspela da reši jedan od najvećih
problema u svom društvu, zašto i
mi to ne bismo uradili u slučaju
silovatelja - zaključuje
Milosavljević.
Psiholog Žarko Trebješanin
kaže za naš list da brojna
istraživanja pokazuju da među
u policiji podržavaju pooštravanje
sankcija za tako teška krivična
dela, dodajući da će Kostić
najverovatnije biti osuđen do 40
godina zatvora, što je maksimalna
kazna predviđena Krivičnim
zakonikom.
Međutim, postavlja se pitanje
da li treba pooštriti zakonske
odredbe koje se odnose na najteža
krivična dela, ili sudije pri izricanju
kazni "gledaju" kroz prste
zločincima i određuju minimalne
sankcije. Sa druge strane, postoji
mogućnost donošenja zakonskih
rešenja kojima bi se silovatelji i
ubice nadgledali i posle odsluženja
zatvorske kazne, kako ne bi
ponovili krivično delo. Jedina
promena u tom smislu bilo je
usvajanje "Marijinog zakona"
krajem prošle godine, koji
predviđa da krivično delo
pedofilije ne zastareva, policijski
Selaković: Za bolji nadzor nad
višestrukim prestupnicima
nadzor za silovatelje i pedofile i
nakon izdržavanja zatvorske
kazne, kao i zabranu prilaska
registrovanih pedofila vrtićima,
školama i dečjim igralištima i
formiranje DNK baze podataka
pedofila. "Marijin zakon" propisuje
da se odredbe o strožem nadzoru
nad pedofilima primenjuju 20
godina nakon odsluženja kazne
zatvora. Oni su obavezni da se
svakog meseca javljaju policiji u
mestu prebivališta, da posećuju
profesionalna savetovališta i da
obaveštavaju vlasti o promeni
prebivališta, radnog mesta ili
putovanja u inostranstvo.
Sagovornici Danasa smatraju
da bi, sem registra pedofila, trebalo
uvesti registar svih silovatelja i
obavezan nadzor nakon izlaska iz
zatvora.
Profesor prava Bogoljub
Milosavljević kaže za Danas da je
Beograd - Ministar pravde Nikola Selaković izjavio je juče da osumnjičenom za silovanje i ubistvo četrnaestogodišnje devojčice u Beogradu,
preti optužba za teško ubistvo za koje je predviđena zatvorska kazna od
30 do 40 godina. "To je najviša kazna u našem kaznenom sistemu i u tom
kontekstu nesuvislo je pričati o blagoj kaznenoj politici. Bio sam začuđen kad sam čuo priče o tome, a kasnije sam saznao da je reč o licu koje
je ranije bilo osuđivano za različita krivična dela. U momentu izvršenja
tih dela važio je raniji Krivični zakonik, koji je propisivao niže kazne,
uključujući i suspenziju smrtne kazne u određenom periodu", rekao je Selaković. On je rekao da se bolji nadzor nad višestrukim prestupnicima
može ostvariti samo kroz unapređenje uslova zatvorskog sistema.
zakonodavni okvir relativno dobar,
ali da je problem u njegovoj
primeni odnosno kaznenoj politici.
- Silovateljima i ubicama u
Srbiji se najčešće izriču blage
kazne, pa zato često imamo
slučajeve ponavljanja zločina.
Osim oštrijih kazni, bilo bi dobro
uvesti registar silovatelja i
povremeno ih proveravati nakon
izlaska iz zatvora. To bi, na
mesečnom nivou, mogli da rade
psiholozi ili socijalna služba -
silovateljima ima dosta
povratnika, te da bi njihov
nadzor nakon izlaska iz
zatvora smanjio broj ovih
krivičnih dela.
- Među silovateljima je veliki
broj ličnosti sa psihopatskim i
sociopatskim poremećajima. Oni
ne osećaju empatiju i jedini način
da ne ponove krivično delo jeste
njihov spoljni nadzor - smatra
Trebješanin.
k. Živanović
ne nazire se rešenje za blokadu pravosuđa
advokati: Ministarstvo
pravde nas ne čuje
Beograd /// Štrajk advokata
ulazi u treću sedmicu, a ne održavaju se ni pregovori sa Ministarstvom pravde, koji bi ga pronalaskom uzajamno prihvatljivog rešenja okončali. Umesto razgovora,
advokati i predstavnici Ministarstva
pravde su se odlučili da razmenom
saopštenja u kojima optužuju drugu
stranu za postojeće stanje, pokušaju
da ojačaju svoju poziciju u javnosti.
U tom maniru, predsednik Advokatske komore Vojvodine Srđan Sikimić optužio je juče ministra pravde
Nikolu Selakovića da pokušava da
"podržavi" advokaturu i da iznosi
"grube neistine" na račun advokata.
Prema njegovim rečima, namera Selakovića je da stavi advokaturu pod
državnu kontrolu kroz stavljanje van
snage Uputstva Advokatske komore
Srbije za sprovođenje obustave rada.
On je odbacio i primedbe ministra Selakovića da su se advokati navodno
kasno setili da protestuju protiv Zakona o javnom beležništvu, odnosno
tek kada su notari počeli da rade. Sikimić je rekao da je to "apsolutna neistina" jer je Advokatska komora Srbije imala čitav niz sastanaka s predstavnicima Ministarstva pravde u
vreme kada je Zakon o javnim beležnicima donošen, o čemu postoji i čitav
niz pisanih dokumenata u kojima je
advokatura izrazila svoje stavove.
- Ali, odredbe tog zakona iz 2011.
godine nisu predviđale oduzimanje
poslova od advokata. Dakle, one su
ostavljale mogućnost da advokati i
dalje sačinjavaju određene isprave,
izjave, dokumenta i tako dalje naveo je Sikimić.
Potpredsednik AKS Zoran Jevrić,
koji je ocenio da odnos asocijacije i
Ministarstva pravde nije "pat pozicija", već nedostatak sluha ministarstva za zahteve advokata.
- Došli smo u situaciju da Ministarstvo pravde nema sluha za jasno
podnete i precizne zahteve AKS-a. Svi
problemi mogu da se reše za tri dana,
mada ne toliko brzo kao što je sporni
zakon o notarima skupština usvojila
u toku noći i tako uskratila pravo građanima Srbije da slobodno biraju rekao je Jevrić tokom protesta Advokatske komore Šapca. D. D. i Beta
Plagijati (27)
„Mrzeo sam
Bernharda“
rve Giber je otkrio da je Tomas Bernhard pre njega napisao čitavo delo
Ervea Gibera. I da je čak i ultrakodifikovano prežvakavanje od opsesijama obuze- Slučaj
tog velikog maestra, preživano i prežvakano
za njega? Umesto da ga to skrha, on piše još više oponašajući jedno poglavlje Starih majstora : „Mrzeo sam Tomasa
Bernharda, on je očigledno bio mnogo bolji pisac od mene,
a ipak, bio je samo običan klizač, pletač, zanovetalo što razvlači tekst (...) neotesanac razoren tikovima od zadavanja
uvek istih udaraca svojom debelom, teškom, tvrdoglavom
šapom flamanskog seljaka, istim himerama, svojoj rodnoj
grudi i njenim patriotama, nacistima i socijalistima, sestrama, glumatalima, svim drugim piscima a naročito onim
dobrim (itd. itd.), afirmišući svoju genijalnost duž knjiga,
sasvim beznačajnih: male ideje, sitne ogorčenosti, sasvim
beznačajne slike po kojima je taj muzikant pleo i klizao se
na dve stotine stranica (...).“
Izvor: Mari Darjesek "Policijski izveštaj", izdanje
izdavačke kuće Clio 2011. godine
E
Urednik: Aleksandar Roknić; Foto: Stanislav Milojković; Prelom: Živana Luković; Korektura: Marjana Stevanović
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Jačanje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadržaj ovog dodatka je isključivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
9
Pravo Danas
06.10.2014.
ponedeljak, 6. oktobar 2014.
PRAVO
[email protected]
Inicijativa Advokatske komore Srbije da se problemi
branilaca u Srbiji internacionalizuju
O {trajku srpskih advokata
i u institucijama EU
U fokusu
U proces
pronalaska
re{enja bi}e
uklju~ene
Asocijacija
pravnih
komora Evrope
i pravnih
udru`enja
(CCBE)
Beograd - Zbog odbijanja
Ministarstva pravde da saslu{a
njihove zahteve, advokati su se
okrenuli evropskim institucijama u
nadi da }e one izvr{iti pritisak na
predstavnike vlasti i primorati ih da
sednu za pregovara~ki sto.
Dragoljub \or|evi}, predsednik
Advokatske komore Srbije, ka`e za
Danas da su predstavnici advokata
preduzeli niz inicijativa koje imaju za
cilj upoznavanje evropske stru~ne
javnosti o problemima sa kojima se
suo~avaju.
Kao prvi korak u tom smeru,
predsednik AKS-a se zajedno sa
Prema re~ima predsednika AKS Dragoljuba \or|evi}a, CCBE i njen predsednik Aldo
Bulgareli su u martu ove godine ponudili Ministarstvu pravde pomo} ekspertskog tima koji bi stru~nim savetima asistirao na{em pregovara~kom timu oko poglavlja 23,
koje se odnosi na vladavinu prava. Pismo u kom je izneo svoj predlog, navodi \or|evi}, Bulgareli je poslao i premijeru Aleksandru Vu~i}u i ministru pravde Nikoli Selakovi}u. „Morao je do avgusta da ~eka odgovor u kome mu se u ime dr`ave pomo}nik
ministra pravde zahvaljuje na predlogu. To je veoma nediplomatski i nekulturan na~in opho|enja prema jednoj tako uticajnoj figuri. Ne samo da bi nam stru~njaci CCBE
dosta pomogli oko ovog veoma zna~ajnog i slo`enog poglavlja, ve} bi i samo njihovo prisustvo predstavljalo svojevrstan lobi za na{u zemlju“, rekao je \or|evi}.
Od institucija
EU }e se tra`iti
pomo} u
re{avanju
krize srpskog
pravosu|a
predstavnicima svih regionalnih
komora u petak 3. oktobra susreo sa
Majklom Davenportom, {efom
Delegacije EU u Srbiji. Prema
\or|evi}evim re~ima, advokati su
susret iskoristili kako bi upoznali
Davenporta i njegove saradnike sa
razlozima zbog kojih su obustavili rad i
sve svoje tvrdnje potkrepili relevantnom
dokumentacijom.
- Delegacija EU u Srbiji pa`ljivo prati
razvoj situacije relevantne za proces
pristupnih pregovora sa EU, posebno za
poglavlje 23, koje se odnosi na
vladavinu prava - izjavio je Davenport
nakon sastanka sa advokatima.
Ipak, kako navodi \or|evi}, napori
advokata da pitanje krize srpskog
pravosu|a internacionalizuju ne
zavr{avaju se tu. Organizacija preko
Pre pobede
ne slavi trijumf.
Latinska izreka
6
Foto: FoNet
[email protected] ODBILA POMO] U PREGOVORIMA
Protest advokata
ispred Palate pravde
koje advokati nameravaju da uklju~e
institucije EU u proces pronalaska
re{enja je Asocijacija pravnih komora
Evrope i pravnih udru`enja (CCBE).
Ova me|unarodna neprofitna
organizacija predstavlja most izme|u
evropskih pravnika i institucija EU. Na
njihovom sajtu mo`e da se pro~ita da
CCBE ima "redovne institucionalne
kontakte sa zvani~nicima Evropske
komisije i Evropskog parlamenta". U
svom sastavu okuplja advokatske
komore iz 32 zemlje Evrope, {to je ~ini
"glasom pravnika" me|u donosiocima
\or|evi}: O~ekujem
da }e i u izve{taju
Evropske komisije o
napretku Srbije u
evrointegracijama
biti re~i o protestu
advokata
odluka u Briselu. CCBE ima preko
milion ~lanova i jedan od njih je i
Dragoljub \or|evi}.
- Pokrenuli smo brojne inicijative
kako bi sve relevantne me|unarodne
institucije upoznali sa problemima
advokata u Srbiji i o~ekujem da se ta
tema uskoro na|e na njihovom
ADVOKATI [email protected] DA SE OSIGURAJU
Kao argument u prilog sistema javnih bele`nika, ministar Selakovi} je izjavio da notari za razliku od
advokata odgovaraju svojom imovinom za eventualne gre{ke. Prema njegovim re~ima, isto to je
predlo`io advokatima, koji su to odbili. Dragoljub \or|evi} ka`e da to nije ta~no i da nema smisla sa
pravne ta~ke gledi{ta. „Zakonom o advokaturi je odre|eno da advokati odgovaraju svojom imovinom. Za{to bi ministar Selakovi} nama nudio ne{to {to je zakonom ve} predvi|eno“, pita \or|evi}.
U ~lanu 37 Zakona o advokaturi stoji da je advokat du`an da zaklju~i ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti.
dnevnom redu - naveo je \or|evi}.
On dodaje da nije upoznat sa
sadr`ajem izve{taja Evropske komisije o
napretku Srbije u evrointegracijama, ali
da se "mo`e o~ekivati da u njemu bude
re~i o protestu advokata, njenim
uzrocima i posledicama po vladavinu
prava".
Podsetimo, protest advokata je po~eo
17. septembra, zbog nezadovoljstva
pove}anjem pau{alnog poreza i
pojedinim odredbama Zakona o
javnom bele`ni{tvu, kojim je propisano
da ugovore o kupoprodaji nekretnina
ubudu}e sastavljaju isklju~ivo javni
bele`nici. Po{to su na taj na~in advokati,
kako sami ka`u, "ostali bez 90 odsto
posla", njih vi{e od 8.500 je prestalo sa
radom i time su{tinski blokiralo rad
pravosu|a. Vredi pomenuti da se u
originalnom tekstu Zakona o javnim
bele`nicima, koji je donet 2011. godine,
nadle`nost notara kod prometa
nekretnina odnosila samo na lica koja
su poslovno nesposobna. Ipak,
izmenama Zakona o javnom
bele`ni{tvu iz 2013. godine, ovaj deo
zakona je izostao, {to je dovelo do toga
da celokupan, i veoma lukrativan, posao
pravnog ure|enja prometa nekretnina
mo`e da se obavi samo kod notara.
Iako {trajk advokata ulazi u svoju
tre}u nedelju, su{tinskih pregovora sa
Ministarstvom pravde, koji bi doveli do
obostrano prihvatljivog re{enja, nije
bilo. Ministar pravde Nikola Selakovi} je
po~etak pregovora uslovio
momentalnim okon~anjem protesta,
{to advokati nisu `eleli da urade.
Umesto razgovora, dve strane su se
odlu~ile za rat saop{tenjima u kojima
prebacuju odgovornost za krizu u kojoj
se na{lo pravosu|e.
V. Jeremi}
ISPRAVKA
U tekstu objavljenom u Danas Pravu u subotu
4. oktobra, pod naslovom „Ukidanje utiska nedelje utica}e i na izve{taj EU“ nenamernom
gre{kom prilikom prevo|enja sa engleskog jezika sagovornica na{eg lista Renata [reder
predstavljena je kao predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), a zapravo je direktorka
ove evropske medijske organizacije. Izvinjavamo se ~itaocima, EFJ i Renati [reder. R. D.
PRAVO DANAS /// p o n e d e l j a k , 6 . o k t o b a r 2 0 1 4 .
[email protected]
Do kada }e trajati kolaps pravosu|a
Odluka o nadle`nostima
bele`nika protivustavna?
Zoran Ivo{evi}
Novi Sad - Nakon stupanja na snagu Zakona o javnom bele`ni{tvu i uvo|enja u
na{ pravni sistem slu`be javnog bele`ni{tva, kao i stupanjem na snagu Zakona o
izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, zna~ajan deo poslova
overe dokumenata koji su se do dana stupanja na snagu navedenih zakona obavljali u sudovima, preneti su u nadle`nost
javnih bele`nika.
- Nakon otpo~injanja rada slu`bi javnih
bele`nika, u sudovima se mogu overiti izjave, punomo}i i to ukoliko se ne radi o ta-
profesor Pravnog fakulteta
Univerziteta Union
Li~ni stav
O
[email protected] BEZ KOMENTARA
Protiv ~etvorice
advokata pokrenut
disciplinski postupak
jer su u{li u sud
kozvanim specijalnim punomo}jima za
promet nepokretnosti, koje stranke tako|e jedino mogu overiti kod javnih bele`nika, zatim overu fotokopije dokumenta i
overu potpisa na pravnim poslovima koji
se odnose na raspolaganje pokretnim stvarima, jer je, kako je ve} re~eno, overa pravnih poslova koji se odnose na raspolaganje
nepokretnostima isklju~ivo preneta u nadle`nost notara - navode za Danas iz
Osnovnog suda u Novom Sadu.
Osim poslova overe potpisa, koji su ranije obavljali sudovi, deo poslova koji su se
obavljali u vanparni~nim postupcima
pred osnovnim sudovima, tako|e su preneti na javne bele`nike. Tako sada stranke
overu bra~nih, predbra~nih ugovora, ugovora o do`ivotnom izdr`avanju i ugovora
o raspodeli imovine za `ivota, koji su ranije mogli biti overeni pred sudijom, sada isklju~ivo mogu biti overeni od strane javnih bele`nika. Kako su za Danas rekli iz
Osnovni sud u Novom Sadu
Osnovnog suda u Novom Sadu, uvo|enje
javnih bele`nika ni na koji na~in nije poremetilo rad tog suda.
- Nakon uvo|enja javnih bele`nika, u
praksi su zna~ajno smanjeni poslovi overe potpisa i jedan deo poslova koji su obavljale sudije u vanparni~nim postupcima.
Uvo|enjem javnih bele`nika nije ni na koji na~in ugro`en rad suda - zaklju~uju iz
Osnovnog suda.
Me|utim, {trajk advokata, ~iji je razlog
izme|u ostalog i smanjenje nadle`nosti,
odnosno prenesena nadle`nost na notare
u pogledu overe pojedinih dokumenata,
zasigurno je ugrozila rad sudova, jer je veliki broj su|enja i u parni~nim i u krivi~nim postupcima odlo`en. U Vojvodini
{trajkuje ogromna ve}ina, oko 1.800 advokata, a iz novosadske advokatske kancelarije Du{i} navode da je se odluka o javnim
bele`nicima kosi sa Ustavom Srbije.
- Totalni kolaps pravosu|a izazvala je isklju~ivo nadle`nost bele`nika. Ta odluka je
protivustavna, jer Ustav jasno ka`e da
pravnu pomo} mogu pru`ati samo advokati. U zapadnim zemljama postoje notari
Nekoliko kancelarija javnih bele`nika u Novom Sadu nije `elelo da komentari{e tvrdnje
advokata sa obrazlo`enjem da im je „preporu~eno da ne daju izjave za medije ukoliko se
prethodno ne konsultuju sa Komorom javnih bele`nika“.
koji nemaju isklju~ivu nadle`nost nad
ovim poslovima, ve} gra|ani mogu da biraju da li }e koristiti usluge notara ili svojih
advokata. ^itav {trajk advokata je na snazi
zbog toga {to je notarima dato ogromno
par~e posla advokata. Dr`ava i ministarstvo nisu zakonski uredili da i jedni i drugi
mogu da obavljaju posao overe dokumenata. Svi ugovori, testamenti i drugi akti iz
te materije usmereni su isklju~ivo ka notarima. Pojedini od njih zakazuju poslove tek
za maj slede}e godine, pa je o~igledno da je
taj postupak zna~ajno usporen. Pravosudni sistem sada stoji, jer se zbog {trajka odla`u pretresi. Svi advokati u Advokatskoj
komori Vojvodine {trajkuju, a samo ~etvorica su se usudili da u|u u sud i protiv njih
je pokrenut disciplinski postupak. Trenutno je rad obustavilo oko 1.800 advokata u
Vojvodini - kazao je za na{ list advokat Nikola Du{i}.
N. Smiljani}
Plagijati (28)
O sli~nostima
Ruke mi nasumce pose`u za nekom knjigom, otvaraju
je. ^itam slede}u re~enicu: "Sunce je po~injalo da im
pr`i lica; pra{ina je uporno punila o~i." Pogledam
korice: Mopasan, Izlet u prirodu (Une partie de
campagne).
Uzimam nasumce drugu knjigu. "Sunce je bilo vrelo
i nikakav povetarac nije uznemiravao prosejanu
pra{inu." Stajnbek, Plodovi gneva. Neka porodica
prolazi u krntiji od kola kroz neki pejza` koji kao da je
pogo|en bole{}u - na jednoj strani "lepra", na drugoj
"korozija". Na jednoj strani "lenji sivi dim", na drugoj
"crni dim fabrika" vazduh ~ini zagu{ljivim.
"Uprla je pogled u pravcu staze. I veliki zamor joj se
opa`ao u o~ima." Plodovi gneva.
"Prevr}u}i po glavi mnoge uspomene, dugo ga je
gledala u o~i." Izlet u prirodu.
I u jednoj i u drugoj knjizi likovi imaju "svetlu kosu".
"Vuku sa sobom babu", na jednoj strani na kamionu, na
drugoj u krntiji; na jednoj strani "uski tok tekao je me|u
PRAVO
impress
Pravednost
sudske
prakse
trskama, pojavljuju}i se iz vrbovog {umarka da bi
ponovo zaronio u gustinu {ikare" (Plodovi gneva); na
drugoj "drve}e se pokazivalo na ostrvu ~ija je strma
obala bila toliko niska da su o~i utonule u {ikaru" (Izlet
u prirodu); "jako se zacrvenela i ubrzano je disala" (Izlet
u prirodu); "imao je veoma crvene obraze i te{ko je
disao" (Plodovi gneva).
Tvrdim da }e ove dve potpuno razli~ite knjige uvek
pokazivati zbunjuju}e sli~nosti.
Sli~nosti se, to je o~igledno, pove}avaju kada
obra|uju istu temu (onoliko originalne koliko su to i
priroda, polja, put, odlazak...). Ako se citati izdvoje
izvla~enjem iz konteksta, re~enice }e, na nivou
vokabulara, ponuditi samo varijante.
Tvrdim da bilo koje dve knjige, koje se upore|uju
~itanjem kroz zlonamernu ili paranoidnu optiku, uvek
mogu pro}i kao plagijati jedna druge.
Izvor: Mari Darjesek „Policijski izve{taj“,
izdanje izdava~ke ku}e Clio 2011. godine
ropisi postoje da bi se ljudi po njima vladali. Ali, `ivot je
inventivniji i dinami~niji od propisa, pa izme|u njih uvek
postoji izvestan, manji ili ve}i, nesklad. U tom neskladu
ni~e, raste i daje plodove praksa sudova, nastoje}i da
obale normativnog i stvarnog pribli`i, svesna da ih nikako
ne mo`e sastaviti.
U tom nastojanju kristalizovali su se pojmovi: "pravni sistem" i "pravni
poredak". Pravni sistem ~ine isklju~ivo propisi u njihovom hijerarhijskom
poretku. Pravni poredak ~ine propisi i stvarno pona{anje ljudi.
Za razliku od pravnog sistema, koji je jednodimenzionalan, pravni
poredak ima normativnu i stvarnosnu komponentu. Propisi se donose
da bi se {to du`e primenjivali, pa su stati~ni i intertni. Stvarnost je
promenljiva, jer se `ivot i polo`aj ljudi stalno menja pod uticajem
morala, politike, ekonomije, socijalnih prilika i drugih derivata vremena.
U suo~avanju sa stvarno{}u, ustajali propisi ne mogu odoleti zahtevima
`ivota, pa se moraju stalno osve`avati njegovim "sokovima". Otuda
kreiranje sudske prakse nije puko presa|ivanje propisa u stvarni `ivot,
ve} njihovo stvarala~ko ukr{tanje koje daje sve`e plodove na "zelenom
stablu `ivota", kako bi rekao Gete. Ako korene tog stabla stalno nalivaju
bistri potoci razuma, sudovi }e produ`avati vek trajanja propisa i kad su
oni beznade`no bolesni. Tada pravo opstaje i kad su propisi u komi.
[ta je to {to pravo ~ini trajnijim od propisa? To je pravda - "vrhovni
kriterijum pona{anja, kojim se nadahnjuje pravo", kako bi rekao Bo`idar
S. Markovi}.
A pravda, jo{ od Aristotela, nala`e da se svakom prizna ono {to mu
pripada u jednakom postupanju sa jednakim stvarima, u nejednakom
postupanju sa nejednakim stvarima srazmerno njihovoj nejednakosti i
postupanju prema drugome kao prema sebi. Principi pravde stari su
koliko i ljudski rod. Zato, poput genetskog koda, izviru iz ~ovekovog bi}a
i name}u se kao - ve~iti prirodni zakon. Po{to su i sudije, kao ljudi, u vlasti
tog zakona, oni pravdu i uvode u pravni poredak, kreiraju}i judikate. To
naro~ito va`i za sudije najvi{eg suda u zemlji, koji su i najodgovorniji za
oblikovanje pravedne
sudske prakse. Imam ~ast
Kreiranje sudske prakse i ose}am zadovoljstvo {to
nije puko presa|ivanje
se ovim re~ima obra}am i
njima.
propisa u stvarni `ivot,
Su|enje po
ve} njihovo stvarala~ko
pravi~nosti nije mogu}e
ukr{tanje koje daje
kad postoji propis koji je
potpun i jasan. U njemu
sve`e plodove
je bar minimum pravde.
Ali, kad propisa nema,
odnosno kad je nepotpun ili nejasan (a takvih propisa je previ{e u
vremenu tranzicije), sud ne mo`e odbiti da pru`i za{titu i uspostavi
pravni poredak. Uspostavi}e ga - supsidijarnim su|enjem po
pravi~nosti, ~ije je izvori{te u ~lanu 1 Ustava, koji u stubove dr`ave Srbije
ubraja ne samo vladavinu prava nego i socijalnu pravdu.
Su|enje po pravi~nosti, me|utim, nikako ne zna~i proizvoljno
su|enje po li~nim i subjektivnim merilima sudija, niti po ideolo{kim,
politi~kim ili sentimentalnim kriterijumima. I ono se mora zasnivati na
op{teprihva}enim principima i vrednostima kao {to su jednakost,
jednako postupanje, ravnopravnost, razumnost, normalnost. Kod
takvog su|enja, sudija vazda mora paziti da ne zapadne u proizvoljnost,
arbitrarnost, bole}ivost ili sli~no stanje duha, kao i da ne podlegne
isku{enjima pristrasnosti, politi~kog uticaja, korupcije i drugih rizika
"slobodnog su|enja".
O ovim principima i vrednostima Vrhovni kasacioni sud naro~ito
treba da vodi ra~una pri utvr|ivanju na~elnih pravnih stavova i pravnih
shvatanja i pri dono{enju judikata po pravnim lekovima.
Sudska praksa nije izvor prava i ne pripada pravnom sistemu, ali jeste
izvor pravnog poretka, po{to snagom stavova, shvatanja i judikata uti~e
na ni`e sudove i pona{anje ljudi.
Bilten Vrhovnog kasacionog suda, koji danas slavi 50. ro|endan, ima
izuzetan zna~aj za misiju pravednosti su|enja i sudske prakse kojoj sam,
i kao sudija i kao urednik Biltena, apsolutno bio posve}en.
Govor na sve~anosti povodom 50 godina Biltena sudske prakse
Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda Srbije, u Palati Srbija 25.
septembra
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Mina Crnobrnja; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Pravo Danas
07.10.2014.
utorak, 7. oktobar 2014.
[email protected]
Da li }e novi podaci o ubistvu gardista u Top~ideru
rasvetliti ovaj slu~aj dvostrukog ubistva
Advokati tra`e novi
uvi|aj u Karašu
Prelevi}:
Tu`ila{tvo i
policija
zakazali
U FOKUSU
Beograd - Vladan Bati}, tada{nji
punomo}nik porodica ubijenih
gardista Dragana Jakovljevi}a i
Dra`ena Milovanovi}a, tra`io je da se
izvr{i uvi|aj na licu mesta, odnosno u
vojnom objektu "Kara{" u Top~ideru.
Za postojanje tunela saznali smo 2009.
godine. Kako bismo otkrili punu istinu,
odnosno do{li do ubica, od tu`ila{tva
}emo tra`iti ponovni uvi|aj na licu
mesta, uklju~uju}i i ulazak u podzemne
prostorije Kara{a - ka`e za Danas
Predrag Savi}, pravni zastupnik
porodica Jakovljevi} i Milovanovi}.
Sa druge strane, advokat Bo`o
Prelevi}, predsednik Nezavisne
dr`avne komisije koja je utvrdila da je
gardiste ubila tre}a osoba, ka`e za na{
list da je komisija znala za tunel i
podzemne prostorije jo{ 2004. godine,
da je dobila dozvolu da u njih u|e, ali
ne i da se tamo sprovedu istra`ne
radnje odnosno uzmu DNK tragovi.
Prema re~ima Predraga Savi}a,
ulaz u tunel za koji se pretpostavljalo
da je trafo-stanica, otkrio je pokojni
Vladan Bati}.
- Nedaleko od mesta gde su ubijeni
gardisti videli smo potpuno zar|ala
vrata, obrasla trnjem. Iako su mu rekli
da je re~ o obi~noj trafo-stanici,
Vladan Bati} je insistirao da se ona
otvore. Klju~ su prona{li nakon dva
sata, a ono {to smo videli nas je
potpuno iznenadilo. Pred nama je bio
besprekorno izgra|en i ure|en prostor
- tajni ulaz, stepeni{te i tunel sa nizom
hodnika i prostorija - navodi Savi}. On
dodaje da je od njih zahtevano da
potpi{u izjavu da ne}e otkrivati gde se
nalaze tajni ulazi i koliko ih ima u
podzemnom objektu Kara{.
- Ima ih vi{e. Kroz neke mo`e da
pro|e i vozilo. Dokument koji smo
potpisali je ozna~en kao slu`bena tajna.
Nekoliko puta sam tra`io da se skine
oznaka tajnosti u cilju istrage, ali to nije
Kroz te{koce do
uzvi{enosti.
Latinska izreka
6
Foto: Stanislav Milojkovi}
Savi}: Ubice
najverovatnije
u{le kroz
tajni ulaz,
ubili gardiste,
a potom kroz
isti i oti{li
u~injeno - isti~e Savi}. Oznaka slu`bena
tajna nije skinuta sa dokumenta, ali je,
kako ka`e, spreman i krivi~no da
odgovara zbog toga {to je prekju~e, na
10. godi{njicu od pogibije gardista,
njih i proradi savest. Tra`i}emo i
saslu{anje svedoka koje je pomenuo
Ratko Mladi} - ka`e Savi}.
Podsetimo, Nezavisna dr`avna
komisija na ~ijem ~elu je bio Bo`o
DAVINI] VODIO NOVINARE 2005.
Bivši ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davini} je novinare RTS-a u februaru 2005. vodio
u objekat Karaš. Sa njim su bili i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske SCG, nakon što je Vrhovni savet odbrane dao saglasnost.
govorio o tunelu kao novom saznanju
u slu~aju Top~ider.
- Druga~ije ne mo`emo da re{imo
ovaj krivi~ni slu~aj i do|emo do ubica.
Oni su najverovatnije u{li kroz tajni
ulaz, ubili gardiste, a potom kroz isti i
oti{li. Sada }emo tra`iti sprovo|enje
niza istra`nih radnji me|u kojima je i
uvi|aj na licu mesta, dostavljanje
imena osoba koja su zadu`ena za
odr`avanje tajnih prostorija u Kara{u i
njihovo saslu{anje. Mo`da nekom od
Prelevi} utvrdila je da je gardiste ubila
tre}a osoba, odnosno da nisu po~inili
ubistvo i samoubistvo, kako je
prethodno saop{tila Vojska. Izve{taj
Nezavisne komisije predstavljen je 13.
decembra 2004. godine.
- Postojanje tunela pominje se i u
izve{taju. Ne bavim se politikom i ne
ulazim u to za{to se on ponovo
spominje. @elim im svu sre}u da se
slu~aj okon~a i prona|u ubice, jer
~injenica je da su policija i tu`ila{tvo
zakazali. Me|utim, ne mo`e se
govoriti da nije bilo politi~ke volje da
se on re{i, jer upravo je vlast tra`ila
osnivanje nezavisne komisije da
istra`i da li je gardiste ubila tre}a
osoba, {to smo i utvrdili - isti~e
Prelevi}.
Na pitanje da li je tokom istrage
Nezavisne komisije ne{to ozna~eno kao
vojna tajna, na{ sagovornik ka`e da je
"ceo taj objekat vojna tajna".
- Kara{ je jedna od najza{ti}enijih
vojnih tajni. Komisija je na kraju
dobila dozvolu da u njega u|e, ali nisu
mogli da nam obezbede referentne
DNK tragove, kako bismo potvrdili
ono o ~emu se i u javnosti spekulisalo da je tamo bio jedan od ha{kih
begunaca. Zbog toga nije ni bilo svrhe
da u njega ulazimo, ako ne mo`emo da
uradimo posao. Za nezavisnu dr`avnu
komisiju su radili sudski ve{taci i
njihovi nalazi su bili upotrebljivi i za
sud i za tu`ila{tvo - navodi Prelevi}.
K. @ivanovi}
PRAVO DANAS /// u t o r a k , 7 . o k t o b a r 2 0 1 4 .
[email protected]
Od dvadesetak krivi~nih prijava koje je podneo biv{i vlasnik
ATP Vojvodine, re{ena tek jedna i to odbacivanjem
Tu`ila{tvo ne vidi krivi~na dela
Osnovnom tu`ila{tvu u Novom
Sadu, nadle`nom za predmete daleko
manje vrednosti, gde je i odba~ena obja{njava Stanojevi}.
Pritom, najva`niji je na~in na koji
je prijava odba~ena, ka`e on, jer
nikakve provere nisu vr{ene a u
obrazlo`enju je data samo uop{tena
konstatacija da u toj prijavi tu`ila{tvo
ne vidi krivi~na dela, bez preciziranja
po kom su osnovu za svakog od
tu`enih odba~eni navodi za
konkretna krivi~na dela.
- U slo`enim predmetima gde ima
i predistra`nih postupaka, o prijavi se
tu`ila{tvo obi~no izja{njava za ne{to
vi{e od mesec dana. Ukoliko se samo
vr{i uvid u sudski predmet, kao {to
pretpostavljam da je ura|eno u ovom
slu~aju (ako je i toga bilo), moralo bi
da se re{i za petnaestak dana. Ipak,
novosadsko tu`ila{tvo je ~ekalo, a
TRAGOM
Beograd - Od dvadesetak krivi~nih
prijava koje je biv{i ve}inski vlasnik
ATP Vojvodine Ilija Devi} podnosio
od 2008. poku{avaju}i da za{titi
imovinu kupljenog preduze}a i
vi{emilionsku investiciju iz koje je
nikla autobuska stanica u Novom
Zbog odluka kojima
je umanjena
ste~ajna masa
podneta je krivi~na
prijava protiv
~lanova
Upravnog odbora
Sadu, ovih dana je re{ena tek jedna i
to - odbacivanjem.
Zamenica Osnovnog tu`ila{tva u
Novom Sadu Gordana Popovi}
utvrdila je da "nema elemenata
krivi~nog dela za koje se goni po
slu`benoj du`nosti".
Advokat Devi}a u ovom
predmetu Nikola Stanojevi} ka`e za
Danas da je posle dve i po godine od
dana podno{enja "nenadle`no
novosadsko tu`ila{tvo kome je
predmet prosle|en, utvrdilo da nema
krivi~nog dela a da pritom nije
saslu{an ni podnosilac, investitor
Devi}, niti njegov advokat za taj
segment spora, Emir Ja{arevi}".
Re~ je o krivi~noj prijavi podnetoj
protiv ~lanova Upravnog odbora
ATP Vojvodine u kome se nalaze
predstavnici najve}ih poverilaca, kao
i protiv ste~ajnog upravnika i
advokata tog preduze}a, a zbog
odluka kojima se zna~ajno umanjuje
ste~ajna masa.
- Upravni odbor nalo`io je
advokatu ATP Vojvodine da
odustane od ve} podnetog uve}anog i
POD BUDNIM OKOM BRISELA
Evropska komisija je predmet ATP Vojvodine svrstala me|u pet najve}ih i jedini sa spiska od
24 sporne privatizacije u kome je o{te}en investitor. Pro{le nedelje iz sedi{ta EK u Briselu
Devi}u su potvrdili da u okviru skrininga poglavlja 23 i 24 pomno prate razvoj doga|aja u
predmetima sa tog spiska „ali su, u krajnjem slu~aju, vlasti i sudovi u Srbiji oni koji imaju isklju~ivu kompetenciju da istra`e i poprave ove slu~ajeve“. „Komisija trenutno zavr{ava svoju godi{nju ocenu o napretku Srbije prema EU, a ta ocena }e biti dostupna 8. oktobra. Izve{taj o napretku }e obezbediti sveobuhvatnu analizu situacije koja se ti~e vladavine prava i
borbe protiv korupcije“.
pro{irenog zahteva za utvr|ivanje
ukupne {tete nanete preduze}u.
Pro{irenje zahteva ura|eno je, ina~e,
po presudi Privrednog apelacionog
suda, koji je u drugostepenom
postupku nalo`io da se utvrdi
ukupna {teta nastala zbog ugovora
koji novosadske gradske vlasti nisu
ispo{tovale. A {teta je naneta ne samo
poslovanju novoizgra|ene autobuske
stanice, ve} ~itavom preduze}u i
vlasniku. Nije uobi~ajeno da se
Upravni odbor me{a u sudski
postupak, jo{ manje da se advokatu
koji je ve} podneo uve}an tu`beni
zahtev, nalo`i da ga povu~e. Time je
o{te}eno vi{e od 400 drugih
poverilaca koji su mogli da ra~unaju,
ukoliko se u sudskom sporu doka`e,
da }e u ve}em procentu naplatiti
svoje potra`ivanje - ka`e Stanojevi}.
On dodaje da je u krivi~noj prijavi
"naveo sve dokumente kojima se
dokazuje ume{anost UO, poimence
je za svakog ~lana navedeno
[TETA
Slu~aj ATP Vojvodine do{ao je na listu 24 sporne privatizacije nakon {to je kupac ATP Vojvodine, nakon uspe{ne privatizacije, sklopio sa novosadskim vlastima ugovor o izgradnji nove autobuske stanice. U to je ulo`eno oko 20 miliona evra iz kredita za koje je Devi} garantovao svojom li~nom imovinom. Iako je stanica jo{ 2007. dobila upotrebnu dozvolu, grad do danas nije ispunio svoj deo ugovora da preusmeri saobra}aj na novu lokaciju. U nedostatku o~ekivanih prihoda i pod pritiskom kreditnih rata, ATP Vojvodina je oti{la u ste~aj a bez posla je ostalo oko 500 radnika. ^itav biznis plan nastao oko nove autobuske stanice tako nije mogao da
se realizuje, a bio je planiran prihod od pedesetak lokala u njenom sastavu, servisa koji je prema projektima nema~kog Mercedesa ura|en kao jedan od najmodernijih u ovom delu Evrope, zatim od izgubljenih zastupni{tava „setre“ i „mercedesa“... Ukupan iznos {tete koju je pretrpeo investitor i preduze}e jo{ nije utvr|ena, a procene sudskih ve{taka govore da je re~ o desetinama miliona evra. Odgovornost za posledice neispunjenog ugovora nije utvr|ena.
konkretno krivi~no delo, kao i protiv
advokata koji je poslu{ao UO, ali je
time o{tetio i preduze}e i druge
poverioce".
- Tu`ila{tvo sam uputio i na
sudski predmet, a da je uvid izvr{en,
videli bi da su ~lanovi UO
zloupotrebili polo`aj. Re~ je o
vi{emilionskom iznosu, zbog ~ega je
prijava podneta Vi{em javnom
tu`ila{tvu. Ali oni su je prosledili
Protest advokata [umadije i Pomoravlja
O~ekuju pravdu od USS
Kragujevac - Predsednik Advokatske komore Beograda Slobodan Šoški} izjavio je ju~e da bi, ukoliko Ustavni sud ne reši problem advokata, to „definitivno bio slom
pravnog poretka u Srbiji“. „Ne verujem da }e do doga da do|e. Verujem u sudije
Ustavnog suda jer su to ljudi koji politi~ki i pravno odli~no razmišljaju i da }e, shodno tome, vrlo brzo zakazati raspravu i doneti zakonite odluke koje ~uvaju ustavni poredak i zakonitost u dr`avi, i time rešiti probleme zbog kojih smo im se i obratili“, rekao je Šoški}, koji je ju~e prisustvovao protestu advokata Šumadije i Pomoravlja.
Komentarišu}i izjavu ministra pravde Nikole Selakovi}a da advokati „o~ekuju ultimativne pregovore“, Šoški} je kazao da to nije ta~no, ve} da ministar ne}e da razgovara sa advokatima, odnosno ho}e, ako prekinu obustavu rada.
-To je za nas naivan poziv, jer ako bismo prekinuli obustavu rada, usledili bi pregovori koji bi se otegli, i mi bismo bili prevareni. Advokati su, me|utim, mo}ni u znanju
i vešti u primeni prava i takav predlog ne mogu da prihvate, rekao je predsednik Advokatske komore Beograda i konstatovao da u ovom trenutku dogovor nije na pomolu,
te da advokati, ako se nešto preko no}i ne promeni u stavu Ministarstva pravde i privoli ih na pregovore, o~ekuju da se na|e rešenje, ali ne kompromisno, nego bezuslovno, upravo onako kako to oni tra`e.
Z.R.
odluka o odbacivanju objavljena je
nakon izmene zakona prema kojima
sada podnosilac krivi~ne prijave
nema mogu}nost supsidijarnog
gonjenja, odnosno sud vi{e ne mo`e
da sprovede istra`ne radnje, ve} je
jedina preostala mogu}nost da se
podnese pritu`ba vi{em tu`ila{tvu zaklju~uje Stanojevi}.
M. N. Stevanovi}
Plagijati (29)
Svaki pisac stvara prete~e
Mislite da ti autori plagiraju jedni druge?
Ili da svaki, iz nijanse u nijansu,
pomera op{te mesto, vaja ga, kle{e
i odgovara za njega?
Hening - "(svaki) razgovor o
poreklu je naravno ~ista fikcija" citira Borhesa: "Svaki pisac stvara svoje
prete~e", re~enicu koja me podse}a na Pereka:
"Svift me je plagirao prethode}i mi", i na
njegovog prijatelja Marsela Benabua: "Svet mi
u su{tini izgleda pun plagijatora, {to od moga
rada ~ini dugu hajku, neumornu potragu za
svim tim malim fragmentima neobja{njivo
preuzetim iz mojih budu}ih knjiga" i na
Bodlera koji ~ita Poa: "Video sam
sa u`asavanjem i ushi}enjem
ne samo teme o kojima ja
sanjam, ve} re~enice o kojima
sâm razmi{ljam, a koje je on
dvadeset godina ranije
podra`avao"...
Ko je prvi iskazao taj topos - ko je prvi rekao da
je "poreklo izgubljeno, nedostupno"?
Izvor: Mari Darjesek "Policijski izve{taj",
izdanje izdava~ke ku}e Clio 2011. godine
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Milica Radenkovi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Pravo Danas
08.10.2014.
sreda, 8. oktobar 2014.
[email protected]
Re{enje za blokadu pravosu|a se tra`i od tre}e strane
Evropski advokati
uvu~eni u sukob
Bulgareli:
Zabrinuti
da }e ove
promene
imati uticaj
na pravo
gra|ana na
pravnu
za{titu u
Srbiji
Beograd - Sukob izme|u advokata i
Ministarstva pravde je poprimio novu
dimenziju. Umesto dosada{njeg
prepucavanja putem medija, popri{te
konflikta zbog kog je pravosu|e ve} tri
nedelje u blokadi se preselilo u zvani~nu
korespodenciju sa Savetom advokatskih
komora i udru`enja pravnika Evrope
(CCBE). Danas je imao uvid u pisma
koja su razmenili Aldo Burgareli,
predsednik CCBE, i ^edomir Backovi},
pomo}nik ministra pravde.
Najpre je 30. septembra Aldo
Burgareli poslao pismo premijeru Srbije
Aleksandru Vu~i}u i ministru pravde
Nikoli Selakovi}u u kom iznosi
zabrinutost zbog razvoja situacije u
srpskom pravosu|u.
"Na{ ~lan Advokatska komora Srbije
nam je skrenula pa`nju na, po njima,
zabrinjavaju}e tendencije vezane za
skora{nju promenu Zakona o javnim
bele`nicima i konkretno amandmane
BULGARELI DANAS SA MINISTROM PRAVDE
Predsednik CCBE }e se danas sastati sa ministrom pravde Nikolom Selakovi}em
kako bi razgovarali o trenutnoj situaciji u srpskom pravosu|u, rekao je za Danas
Dragoljub \or|evi}, predsednik Advokatske komore Srbije. Prema njegovim
re~ima, i on je bio pozvan na sastanak, ali mu je skup{tina AKS zabranila da se vidi sa ministrom Selakovi}em, sve dok se ministar javno ne izvini zbog uvreda koje je izrekao na ra~un advokata u medijima. Posle sastanka Aldo Bulgareli }e prisustvovati Kongresu advokata Srbije, gde }e biti prvi govornik.
kojima su poslovi kupoprodaje
nekretnina postali ekskluzivna
nadle`nost notara. Tako|e su nas
informisali da je tim promenama posao
koji je obavljalo 8.500 advokata
prepu{ten u ruke 94 javna bele`nika. Mi
smo (CCBE) zabrinuti da }e ove
promene imati uticaj na pravo gra|ana
na pravnu za{titu", navodi se u pismu
Alda Bulgarelija.
U pismu se dodaje da }e on po~etkom
oktobra biti u Beogradu i da se nada da
}e u razgovoru sa predsednikom Vlade i
ministrom pravde mo}i da rasprave ova
pitanja. Na ovo pismo je 3. oktobra
odgovorio ^edomir Backovi}, pomo}nik
ministra pravde.
Sumnjaju}i
dolazimo do istine.
Latinska izreka
8
Protest beogradskih advokata
"Velika je razlika izme|u zna~enja
izraza "isklju~ivo pravo sastavljanja
dokumenata" (kako se navodi u
va{em pismu) i isklju~ivog prava
overavanja dokumenata - {to je
zapravo predvi|eno u relevantnim
srpskim propisima. Iz ove razlike
o~igledno proizlazi da advokati imaju
pravo da sastavljaju dokumente;
me|utim, nadle`nost za overavanje
dokumenata preneta je sa sudova na
javne bele`nike. ^ini se da je ovo
uobi~ajena praksa u ve}ini evropskih
dr`ava", stoji u pismu ^edomira
Backovi}a.
U pismu se navodi da tvrdnja o tome
da }e posao od 8.500 advokata preuzeti
94 notara nije ta~na.
"Ovde bi trebalo ista}i da }e se broj
javnih bele`nika tokom ovog prelaznog
perioda pove}ati na 370, a verovatno i
vi{e, {to }e odgovarati broju sudova koji
su ranije pru`ali neke od usluga overe
dokumenata. Svaka javnobele`ni~ka
kancelarija zapo{ljava pomo}nike i
administrativno osoblje, ~ime se
pove}ava ukupni broj anga`ovanih
stru~nih lica. Po{to jo{ nisu popunjena
sva planirana javnobele`ni~ka mesta,
neki od sudova trenutno pru`aju
notarske usluge paralelno sa javnim
bele`nicima", tvrdi Backovi} u pismu.
Backovi} u nastavku pisma
zahvaljuje CCBE {to }e, nakon {to
pribave sve relevantne informacije, ova
pitanja razmotriti sa aspekata prava
Evropske unije.
"Va{e podrobno znanje o
javnobele`ni~kim sistemima dr`ava
~lanica i va{a eventualna saradnja sa
relevantnim javnobele`ni~kim
komorama po ovom pitanju bi nam
svakako mogli biti od velike pomo}i",
pi{e u pismu.
V. Jeremi}
Tra`i se ocena ustavnosti novih zakona
Vojvo|anski advokati podr`ali {trajk
Novi Sad - Na konferenciji advokata
~lanova Advokatske komore Vojvodine
(AKV), odr`anoj u Srpskom narodnom
pozori{tu, komora je podr`ala {trajk
advokata {irom Srbije, koji je po~eo
polovinom septembra.
Prema re~ima predsednika
Advokatske komore Vojvodine Sr|ana
Sikimi}a, pravni poredak Srbije je
uru{en dono{enjem zakona koji nisu u
skladu sa Ustavom. Iz tog razloga,
Komora je zatra`ila ocenu ustavnosti
Zakona o javnim bele`nicima, kao i
momentalno povla~enje iz procedure
jo{ jednog akta - Zakona o besplatnoj
pravnoj pomo}i.
Sikimi} je osudio ranije izjave
ministra pravde Nikole Selakovi}a, koji
je, prema njegovim re~ima,
diskvalifikovao sebe iz pregovora
izjavama da su advokati koji protestuju
"lovci u mutnom" i "pravno neuki i
nestru~ni predstavnici advokature"
- Mi sa Selakovi}em ne}emo
razgovarati u vezi sa na{im zahtevima.
Pozivaju}i se na Upravni i Ustavni sud
u svojim izjavama, on unapred zna
kakve }e biti odluke ovih sudova kazao je na konferenciji advokata Sr|an
Sikimi}.
On je naglasio da }e advokati
istrajati u svojim zahtevima za
otklanjanje neustavnosti u donetim
zakonima, jer kako je naveo "samo
onaj koji je te neustavnosti
prouzrokovao, mo`e da ih otkloni".
- Svako odustajanje od na{ih zahteva
zna~i pristajanje na nepravnu dr`avu,
koja ne po~iva na na~elu vladavine
prava, na ljudskim pravima i
slobodama - konstatovao je Sikimi}.
Problem je {to su postojanjem
ovakvog zakona, prema mi{ljenjima
advokata, oni izjedna~eni sa javnim
bele`nicima, a to "nije mogu}e jer to
zadire duboko u advokaturu".
Advokati su se pozvali i na navode iz
Ustava da jedino advokati mogu
pru`ati pravnu pomo}, {to se u ovom
slu~aju kr{i. Pored navedenih zahteva,
advokati tra`e i smanjenje stope za
obra~un pau{alnog poreza, kao i
smenu ministra pravde Nikole
Selakovi}a.
N. S.
Foto: Dragan Antoni} / FoNet
U FOKUSU
PRAVO DANAS /// s r e d a , 8 . o k t o b a r 2 0 1 4 .
[email protected]
Advokatska komora Srbije napravila analizu
cena usluga javnih bele`nika
Ko je skuplji – notari,
sud ili advokati
U FOKUSU
Beograd - Jedan od argumenata
kojim advokati poku{avaju da
ubede javnost u ispravnost svojih
zahteva je da su uvo|enjem javnih
bele`nika u na{ pravosudni sistem
znatno pove}ani tro{kovi gra|ana.
Advokatska komora Srbije objavila
je komparativnu analizu tro{kova
kojom `ele da ogole tu ~injenicu.
Prema analizi, overa ugovora na
terenu od strane sudskog
slu`benika je ko{tala 460. Za istu
uslugu, tvrde advokati, gra|ani }e
sada morati da javnom bele`niku
plate 1.800 dinara po satu.
Overavanje ugovora van radnog
vremena javni bele`nik }e naplatiti
~ak 3.600 dinara, a sudski slu`benik
je za tu uslugu tra`io 460 dinara.
Taksa za ugovor o poklonu koji
je neprocenjiv u sudu je ko{tala
1.970 dinara, a sada iznosi 50 odsto
od tarife za kupoprodaju
nepokretnosti.
Cena overe punomo}ja je
prelaskom u ruke notara sko~ila sa
560 dinara na 2.700, ukoliko javno
bele`ni~ki zapis nije obavezan,
odnosno 5.400 ukoliko jeste.
Tako|e }e i overa izjave dodatno
olak{ati nov~anik gra|ana, jer je
cena sa 230 sko~ila na 1.800 dinara.
U analizi advokati isti~u da je
taksa za sve vrste ugovora u kojima
je vrednost neprocenjiva ili nije
izra`ena u sudu ko{tala 3.870
dinara, dok kod notara iznosi ~ak
18.000 dinara.
Sa druge strane, predsednik
Javnobele`ni~ke komore Srbije
Miodrag \ukanovi} rekao je,
prilikom susreta sa predsednikom
Notarske komore Republike
Srpske Marinkom Plav{i}em, da
se usluga koju pru`aju javni
bele`nici sastoji od sastavljanja
ugovora i njihove overe, dok je
ranije sastavljanje ugovora i
njihova overa bila podeljena, pa su
u praksi ugovore
naj~e{}e sastavljali
advokati, a njihovu
overu je vr{io sud.
- Sastavljanje ugovora
je pla}ano advokatu, a
overa sudu. Kada se
sabere advokatska tarifa i
sudska taksa i uporedi sa
tarifom javnih bele`nika,
izvesno je da je bele`ni~ka
tarifa ni`a od zbira
advokatske tarife i sudske
takse, u najve}em broju
slu~ajeva. Uze}emo
primer tarife javnih
bele`nika za ugovor o
kupoprodaji stana od
50.000 evra: tarifa javnih
bele`nika je 30.000 dinara,
a sama taksa za overu tog
ugovora je 27.545 plus
sastavljanje ugovora od
strane advokata je minimum 22.500
dinara do 1.5 odsto od 50.000 evra
(vrednosti ugovora), {to ukupno
iznosi 50.045 dinara, ka`e
\ukanovi}.
V. Jeremi}
Plagijati (30)
Fenomen ponavljanja
Ima i fenomena ponavljanja koji, oku
policajca, mogu izgledati zabrinjavaju}i.
Hilda, delo Mari Ndijaj, prikazuje ku}nu
pomo}nicu Hildu i njenu gazdaricu gospo|u
Lemar{an u odnosu superiornost-inferiornost
svojstvenom takvoj situaciji: kako podneti da
bude{ slu`en, kako podneti da slu`i{. To je isti
pitch, da upotrebimo dana{nji na~in izra`avanja,
kao u delu Elen Beset, Ida, objavljenom kod
Galimara 1973. godine. U oba slu~aja je efekat
ogledala simetri~an (Ida zami{lja da je gospo|a
Beson, gospo|a Lemar{an zami{lja da je Hilda).
Situacija se raspli}e smr}u. Poslodavka gleda na
ku}nu pomo}nicu kao na nezgodno vlasni{tvo o
kome se, u obe knjige, vodi ra~una kao o
"svojini". Pogled ku}ne pomo}nice stalno
izbegava pogled poslodavke, kada ova od nje
poku{ava da na~ini "prijateljicu". Glavni su ulozi
novac koji sve kupuje i sumnjivo vlasni{tvo nad
ku}nom pomo}nicom. I ono "Ne volim da
~ekam" skandiraju monolozi oba lika; re~ju, u
obe knjige su prisutna sva op{ta mesta, toposi
koji se odnose na poslugu.
Treba li naslednici autorskih prava na dela Elen
Beset zbog toga da podnesu tu`bu? Akademski
stru~njaci nazivaju taj dobro poznati fenomen
ekstratekstualnim ponavljanjem. Kad je re~ o
pravom knji`evnom {tivu, dobro je poznato da
se tu susre}u ista mesta, da se pokre}e
zajedni~ka tema: u ovom slu~aju odnosi sa
poslugom stari koliko i svet, koliko i fantomi.
Izvor: Mari Darjesek "Policijski izve{taj",
izdanje izdava~ke ku}e Clio 2011. godine
KRAJ
Broja~i
krvnih zrnaca
Aleksandar Rokni}
urednik dodatka Pravo
FENOMENI
M
uslimani i Srbi su kao ulje i voda, ako ih stavite u isti lonac supa ne}e da se
skuva, citirao je Alan Tiger, tu`ilac Ha{kog tribunala, nekada{njeg
predsednika Republike Srpske Radovana Karad`i}a, optu`enog za genocid i
etni~ko ~i{}enje bosanskih muslimana tokom rata u BiH od 1992. do 1995.
Rekao je tu`ilac jo{ i da je Karad`i} `eleo stvaranje etni~ki ~iste dr`ave, i jo{
mnogo {to{ta. Karad`i} je te tvrdnje tu`ioca odbacivao obja{njavaju}i da je rat u BiH bio
nametnut sa Zapada, da je Ha{ki tribunal antisrpski, da se sudi srpskom narodu, ali i da
ubice Srba danas slobodno {etaju...
Manje-vi{e standardna retorika koju smo i ranije slu{ali od mnogih optu`enih, ne
samo Srba, ve} i Hrvata, Bo{njaka, kosovskih Albanaca, koji su tvrdili da je su|enje njima
zapravo su|enje njihovom narodu i njihovoj borbi za slobodu. Bi}e da su zato morali da
potamane one koji nisu njihove nacije i vere... Ali dobro... Retko ko je "dopao" u Tribunal a
da mu tu nije bilo mesto. Uostalom, od 161 optu`enog dvadesetak je pred sudom
priznalo krivicu za zlo~ine, dok su 82 osobe osu|ene. Vi{e od 4.000 svedoka govorilo je o
zlo~inima i u`asima koje su pre`iveli u ratovima u biv{oj Jugoslaviji. Od najvi{ih dr`avnih
zvani~nika jedino je Biljana Plav{i}, biv{a predsednica RS, priznala krivicu i posle nekog
vremena povukla to priznanje.
Ono {to je zajedni~ko svima koji su bili ili su optu`eni u Tribunalu je stav da su uvek krivi
neki drugi, ni`epozicionirani. Predsednici dr`ava kao nisu imali kontrolu nad vojskom i
policijom, generali kao ne kontroli{u vojsku... A stotine hiljada ljudi razli~itih nacija je
Da nije bilo Ha{kog tribunala, su|enja visokim
oficirima, politi~arima i izvr{iocima u zemljama
odakle dolaze ili u zemljama gde je zlo~in
po~injen nikad ne bi ni bilo
ubijeno, isto toliko proterano iz svojih domova... Rezultat - etni~ki ~iste dr`ave - Hrvatska,
BiH, Republika Srpska, Kosovo... I ko je odgovoran? Pa niko! Odnosno, kao `elja Zapada i
Amerike da ih zavadi. A njima je kao te{ko palo da se ubijaju...
Ali lanac komandovanja je uvek jasan i precizan. Moram da podsetim na sjajnu knjigu
"Psihologija zla" engleskog psihologa Sajmona Barona Koena, profesora na Kembrid`u,
koji je na osnovu knjige o zlo~inima Rezervnog policijskog bataljona 101. nacisti~ke
jedinice, koja je u Poljskoj za vreme Drugog svetskog rata ubila oko 40.000 poljskih
Jevreja, dao slede}i primer:
Osoba A: Jednostavno sam imao listu Jevreja u mojoj op{tini. Nisam okupio Jevreje, ali
sam predao listu kada mi je bilo nare|eno da to uradim.
Osoba B: Re~eno mi je da idem na ove adrese, uhapsim ove ljude i da ih odvedem na
`elezni~ku stanicu. To je sve {to sam uradio.
Osoba C: Moj posao bio je da otvorim vrata voza - to je to.
Osoba D: Moj posao je bio da zatvorenicima poka`em put u voz.
Osoba E: Moj posao je bio da zatvorim vrata, a ne da pitam kuda voz ide ili za{to.
Osoba F: Moj posao jednostavno je bio da upravljam vozom.
Osoba Z: Moj posao bio je jednostavno da odvrnem cevi iz kojih je ispu{tan otrovni gas.
Banalnost zla, kako to ka`e Hana Arent, i danas zbunjuje.
Mnogi i danas misle da Tribunal nije ispunio svoju svrhu. Ne sla`em se sa tim stavom,
jer da nije bilo Ha{kog tribunala, su|enja visokim oficirima, politi~arima i izvr{iocima, u
zemljama odakle dolaze ili u zemljama gde je zlo~in po~injen, nikad ne bi ni bilo. A glas
`rtava se nikad ne bi ni ~uo. Ne ulaze}i u Karad`i}evu odgovornost, jer to }e utvrditi
sudsko ve}e sudije O-Gon Kvona, moram da ka`em da su mi oduvek bile strane ideje o
etni~ki ~istim dr`avama. To je, na prvom mestu, potpuno neprirodno, jer nema ni~eg
boljeg i kvalitetnijeg za bilo koju naciju od me{anja s drugim narodima. Ali bi}e da su
"etni~ki in`enjeri" op{te struke koji su dr`ali vlast u zemljama biv{e Jugoslavije bili
druga~ijeg mi{ljenja. To je dovelo do toga da je netrpeljivost me|u narodima, ma koliko
politi~ari tvrdili druga~ije, ~ak i danas veoma visoka, a tolerancija prema razli~itim
narodima, manjinama prvenstveno, mo`e se svesti na ~uvenu re~enicu - Ako vam se ne
svi|a, idite tamo gde je bolje! Pod tim se, naravno, podrazumeva dr`ava u kojoj je ta
nacionalna manjina ve}ina. Srbi u Srbiju, Hrvati u Hrvatsku, Ma|ari u Ma|arsku...
A da sve to nije nimalo naivno pokazuje istra`ivanje u Hrvatskoj gde ~ak 75 odsto
Hrvata ne}e Srbina za kom{iju ili bra~nog partnera. Sli~no je i u Srbiji, gde mladi ne}e
Albance, Hrvate i Rome ni za kom{iju, a kamoli za brak. Sli~no je u i Bosni, na Kosovu...
Razmislite {ta }e biti ako ne za 20, a ono bar za 50 godina, ako se nastavi pravljenje
etni~ki ~istih dr`ava. Pripadnici te etni~ki ~iste dr`ave, a po pravilu su to i zatvorene,
konzervativne, patrijarhalne sredine (sve odgovara opisu Balkana), mora}e da se
ven~avaju svojim ro|acima. Svi }e onda biti u rodu jedni s drugima i bi}e jedna velika
porodica. Problem te ideje je {to se u krivi~nom zakonodavstvu takva veza zove incest i
{to su je zabranjivala ~ak i daleko primitivnija dru{tva od na{eg.
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Milica Radenkovi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
9
Pravo Danas
09.10.2014.
~etvrtak, 9. oktobar 2014.
[email protected]
Vi{e od ~etiri hiljade ljudi prisustvovalo kongresu Advokatske komore Srbije
Stranci predla`u
pomirljiv pristup
NA LICU MESTA
Beograd - Poruka pomirenja nije ono
{to su advokati `eleli da ~uju od
predstavnika me|unarodnih
advokatskih udru`enja. Re~i Ranka
Pelicari}a, visokog zvani~nika Saveta
advokatskih komora Evrope, da se
istina nalazi negde izme|u advokata i
predstavnika Ministarstva pravde i da
je neophodno uspostaviti dijalog
izme|u dve strane, nai{le su na
negodovanje skoro pune Velike sale
Sava centra na ju~era{njem kongresu
advokata.
njemu je siguran znak da je druga
strana spremna za dijalog.
- Zvani~an stav evropskih advokata
je da mora da se odr`i minimum rada
kako bi se gra|anima obezbedila
osnovna pravna za{tita. Stoga, kao znak
dobre volje ne bi bilo lo{e da napravite
prvi taj polukorak i za{titite klijente naveo je Pelicari}, koji je odmah zatim
zbog glasnog negodovanja advokata,
relativizovao svoju izjavu rekav{i "da je
to njegov li~ni stav".
Ostali predstavnici me|unarodnih
organizacija koji su govorili na
kongresu su bili znatno oprezniji u
svojim obra}anjima.
\OR\EVI]: POTPUNA OBUSTAVA RADA, O^EKUJEMO REPRESIJU
Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub \or|evi} izjavio je da }e advokati koji protestuju
„u}i u potpunu obustavu rada“ koja ne}e prestati dok vlast ne iznese ozbiljne predloge re{enje problema advokature. „Dosta je bilo i ulazimo u potpuni ‘lok aut’ (potpuna obustava rada) i ne}emo iza}i dok ne bude pomaka, a pomaka do danas nije bilo. O~ekujemo i potpunu represiju. Ovo je nezabele`eno u istoriji advokature“, rekao je \or|evi}. Beta
Aldo Bulgareli, predsednik Saveta
advokatskih komora Evrope, po~eo je
svoje kratko izlaganje konstatacijom da
su advokati Evrope solidarni sa
srpskim kolegama.
- Razumemo da imate velike
probleme. Tako|e, razumemo da je
neophodno sprovesti reforme sistema.
Ipak, nijedna reforma pravosu|a ne
mo`e da se obavi bez razgovora sa
advokatima - rekao je Bulgareli.
Nenad Jani}ijevi}, sekretar
Me|unarodne unije advokata, tako|e je
istakao va`nost dijaloga kao na~ina za
Advokati ne popu{taju ministarstvu:
Sa ju~era{njeg kongresa
- Trenutno su va{i stavovi isuvi{e
udaljeni. Ovde postoje dve istine. U
pravu ste i vi, ali i oni. Do re{enja mora
da se do|e dijalogom. Predla`em vam
da na prvom sastanku razgovarate
isklju~ivo o stvarima o kojima se
sla`ete. ^ini mi se da je to stav da
Ustavni sud treba da po hitnom
postupku odlu~i o oceni ustavnosti
Zakona o javnim bele`nicima - rekao je
Pelicari} i bio do~ekan glasnim
negodovanjem skoro ~etiri hiljade
advokata. Prema njegovim re~ima,
na~in na koji je delegacija Saveta
advokatskih komora Evrope primljena
kod ministra pravde Nikole Selakovi}a
Dobra dela
ne {tete.
Latinska izreka
8
Horovic: Ministarstvo naredilo
medijsku blokadu protesta
Novosadski advokat Vladimir Horovic za Danas Pravo je naveo da je mnogim
medijima u Srbiji nalo`ena blokada i cenzura po pitanju onoga {to se de{ava sa
{trajkom advokata.
- Ministarstvo je nalo`ilo medijsku blokadu javnim servisima i jo{ nekim
medijima, stoga `elim da ka`em da je ju~e ujutru u osam sati, na zahtev
Me|unarodne unije advokata, ministar pravde primio tri predstavnika te unije, koji
su `eleli da vide kako mo`e da se prevazi|u problemi sa advokaturom. Kasnije su
oni na konferenciji advokata izneli svoje utiske sa sastanka sa ministrom, a ti utisci
govore da je ministar potpuno spreman na razgovore i da ih treba nastaviti. Agencija
Tanjug je potom objavila saop{tenje ministra pravde, koje su i drugi preneli, a u
kojem se ka`e da o pitanju obustave rada zbog izmene Zakona o notarima i
prate}im zakonima, nema pregovora, ve} }e biti sa~ekana odluka Ustavnog suda; a
do tada bi advokati trebalo da se vrate poslu i obustave {trajk. Iz Me|unarodne unije
advokata su shvatili da njihova savetodavna uloga prema advokatima Srbije nije
realna, jer su te izjave ministra razli~ite. [ta ima da ~ekamo odluku Ustavnog suda
kad je ministar rekao da }e Ustavni sud odlu~iti da je taj predlog za utvr|ivanje
ustavnosti nezakonit, i to pre bilo kakve odluke tog "nezavisnog" suda - kazao je
Horovic.
dolazak do obostrano prihvatljivog
re{enja krize.
- Va{ apel za za{titu nezavisnosti
profesije je dostojan po{tovanja, i taj
glas mora da se ~uje i izvan granica va{e
zemlje. Vi treba da sednete sa
predstavnicima Ministarstva pravde i
da kao ravnopravni sagovornici
poku{ate da razre{ite razlike - naveo je
Jani}ijevi}. Prema njegovim re~ima,
advokati predstavljaju za{titnike
gra|ana i zbog njih moraju da istraju u
pregovorima, za koje se on nada da }e
uskoro po~eti.
Kongresu advokata je prisustvovalo
oko ~etiri hiljade ljudi ili, kako je u vi{e
navrata istaknuto, "tu je bio svaki drugi
advokat u Srbiji". Pored predsednika
svih regionalnih komora u Srbiji, na
kongresu su bili i predstavnici
advokatskih komora Francuske,
Bugarske, Hrvatske, Bosne i
Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.
V. Jeremi}
Foto: Milo{ Mi{kov / Beta
Pelicari}:
U pravu ste
i vi, ali i
oni. Do
re{enja
mora da se
do|e
dijalogom
PRAVO DANAS /// ~ e t v r t a k , 9 . o k t o b a r 2 0 1 4 .
[email protected]
Produkcijska grupa Mre`a najavila
protest zbog Utiska nedelje
Skup „Saradnja medija u regionu“
Neke rane
mo`da jo{ krvare
Olja Be}kovi} u
nedelju ispred B92
Beograd - Produkcijska grupa Mre`a najavila je
protest zbog prekida emitovanja emisije Utisak
nedelje za nedelju, 12. oktobar, u 21 ~as ispred zgrade
televizije B92, pod nazivom "Kome treba Utisak", na
kojem }e se pojaviti i autorka emisije Olja Be}kovi},
saznaje Danas.
U pozivu skupa, u
kojem se ne pominje da }e
do}i i Be}kovi}eva, navodi
se "gosti ove nedelje budite
vi", a teme razgovora }e biti
koji su razlozi da se sa
televizije pre|e na kanal,
da li privatizacija i poslovni
interesi dozvoljavaju
ultimatume, ima li
cenzure, da li je za otpor
dovoljna pojedina~na
hrabrost ili se moramo
uklju~iti svi, da li sudbina
Utiska zavisi i od vas.
Skup ispred B92 podr`ala
su ju~e i novinarska
udru`enja UNS i NUNS
koja su pozvala svoje
~lanove da se okupe u
nedelju.
Povodom ukidanja
emisija Utisak nedelje,
Sarapin problem i U centru,
ali i zbog sve lo{ije
atmosfere u kojima mediji
rade, Nezavisno udru`enje
novinara Srbije (NUNS)
saop{tilo je ju~e da }e
zatra`iti od Skup{tine Srbije da se organizuje javno
slu{anje o su`avanju medijskih sloboda u Srbiji.
NUNS je naveo da je za nepuna dva dana Proglas o
medijskim slobodama u Srbiji potpisalo vi{e od 1.000
novinara i gra|ana koji su time izrazili zabrinutost
zbog stanja u medijima i zamiranja pluralizma
mi{ljenja i ideja, kritike vlasti i borbe za javni interes.
Proglas je tokom protesta, u ponedeljak uve~e,
ispred zgrade RTV
Studio B, potpisalo 209 novinara i gra|ana, a do
ju~e u podne jo{ 864 pojedinca su elektronskim
putem pru`ili podr{ku, navodi se u saop{tenju i
dodaje da }e potpisivanje trajati do ponedeljka, 13.
oktobra. NUNS }e zatim Proglas i potpise
proslediti Skup{tini Srbije, Odboru za kulturu i
informisanje, sa zahtevom da se organizuje javno
Olja Be}kovi}
Advokati opre~no
o ubistvu gardista
TRAGOM
slu{anje o sve uo~ljivijem trendu su`avanja
medijskih sloboda u Srbiji.
Peticiju "Vratite nam Utisak", koju je prethodno
pokrenuo UNS, dosad je potpisalo vi{e od 500 ljudi, a
planirano je da ona bude predata poslovodstvu
televizije B92.
B. Cveji}
Neobi~ni saobra}ajni propisi
U Velikoj Britaniji jo{ uvek postoji
pravilo po kome voza~i taksi vozila u
Londonu moraju da sa sobom
nose "balu sena" i "torbu u
kojoj se nalazi ovas". Ovaj
uveliko zastareo propis datira iz
perioda pre pojave motornih vozila,
kada se prevoz putnika obavljao ko~ijama
koje su vukli konji.
Danski voza~i u obavezi su da pre nego {to
startuju automobil zavire ispod njega, kako bi
proverili da se tamo slu~ajno ne nalazi neka
osoba. Na Kipru postoji propis koji mo`da i
nije toliko neobi~an sa stanovi{ta bezbednosti,
ali je specifi~an za tu zemlju. Naime,
inicijativu i da je ohrabrimo. Va`no je
dosegnuti do svih ljudi u zemljama regiona u kojima se ova emisija emituje i nadam se da }e televizijske stanice pokazati ve}i interes za ovaj projekat, naveo je
Vilhelm. On je ukazao da je nema~ka
vlada za ovaj projekat odvojila 140.000
evra i da je cilj te emisije da „zbli`i ljude
u celom regionu“.
Predsednik Upravnog odbora Centra
za demokratiju i pomirenje u jugoisto~noj Evropi Erhard Busek rekao je ju~e da
„Okru`enje“ ne samo da pribli`ava ceo
region Evropi, ve} i stvara stabilno dru{tvo. Prema njegovim re~ima, ovaj projekat je va`an u {irenju znanja o zemljama regiona i drugi regioni u Evropi treba da naprave sli~nu emisiju.
Izvr{na direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai ukazala je
da ovaj projekat ima iste ideje koje podr`ava i taj fond - pomirenje i demokratizacija.
D. D.
Ne nazire se re{enje slu~aja Top~ider
Foto: Milo{ Mi{kov / Beta
DANAS SAZNAJE
Beograd - Vlada Srbije ~ini velike napore da pobolj{a odnose u regionu i Srbija
je postala konstruktivan igra~, ne samo
zbog pregovora sa Pri{tinom, ve} i zbog
sve boljih odnosa sa Hrvatskom. I albanski premijer Edi Rama }e uskoro posetiti Beograd, {to je jo{ jedan dobar primer
regionalne saradnje, istakao je ju~e nema~ki ambasador u Srbiji Hajc Vilhelm
na skupu „Saradnja medija u regionu“ u
organizaciji Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoisto~noj Evropi.
Ambasador Nema~ke je naglasio da
je va`no zbli`iti ljude i posti}i pomirenje
u regiji u kojoj je jo{ rana otvoreno, a da
„neke od njih mo`da jo{ krvare“. Na
skupu na kojem je bio predstavljen projekat „Okru`enje“, prva regionalna informativna emisija, Vilhelm je istakao
da }e Ministarstvo spoljnih poslova Nema~ke nastaviti da poma`e taj projekat
koji se emituje u osam zemalja regiona.
- @elimo da i dalje podr`avamo ovu
tamo{njim voza~ima nije dozvoljeno da
konzumiraju bilo kakvu hranu
ili pi}e dok upravljaju
vozilom, a to se odnosi i
na vodu.
Automobili u
Luksemburgu obavezno
moraju da imaju brisa~e
vetrobranskog stakla, ~ak i ako
samo staklo uop{te ne postoji na vozilu.
Zakon u Rusiji predvi|a kaznu za voza~a ako
vozi prljav automobil. Nije precizirano koliko
vozilo mora da bude ne~isto da bi kazna bila
izre~ena, ali propis donekle podse}a na na{e
pravilo o "prljavim tablicama".
Beograd - Ratko Mladi} nikada nije bio u
kasarni Top~ider, niti ima saznanja {ta se
doga|alo u vojnom objektu Kara{ u no}i
kada su ubijeni gardisti. Holandskom istra`nom sudiji je rekao „pitajte onoga ko
zna“ u kontekstu nadle`nosti, misle}i na
generala koji je u to vreme rukovodio
objektom. On mora da zna {ta se te no}i
doga|alo u kasarni - ka`e za Danas Milo{
[alji}, advokat ha{kog optu`enika Ratka
Mladi}a.
Na{ sagovornik nije u Hagu prisustvovao saslu{anju Ratka Mladi}a povodom
slu~aja Top~ider, ali je, kako navodi, vi{e
puta sam sa njim razgovarao o toj temi.
- Ratko Mladi} kategori~ki tvrdi da nikada nije bio u tom objektu. Samim tim
nije bilo ni njegovo obezbe|enje, jer nije bilo potrebe da bude. Mladi} nema saznanja {ta se dogodilo 5. oktobra 2004. u no}i
kada su nastradali gardisti Dragan Jakovljevi} i Dra`en Milovanovi} - tvrdi [alji}.
Na{ sagovornik veruje u prvobitnu verziju
doga|aja koju je saop{tila vojska, a to je da
se dogodilo ubistvo i samoubistvo, te da ne
postoji tre}a osoba koja je ubila gardiste.
- Advokati prave reklamu sebi od ~itavog slu~aja. Ne vidim drugi razlog za{to se
ponovo ime Ratka Mladi}a pominje u slu~aju Top~ider. Ni{ta oni novo ni spektakularno ne}e otkriti, samo }e biti potvr|eno ono {to je Vojska Srbije saop{tila nakon doga|aja. Bilo je ubistvo i samoubistvo, nikakva tre}a osoba nije ume{ana u
incident. Ostale komisije, uklju~uju}i i nezavisnu dr`avnu, donosile su proizvoljne
Ratko Mladi}
zaklju~ke u politi~ke svrhe - smatra [alji}.
Predrag Savi}, pravni zastupnik porodica Jakovljevi} i Milovanovi}, ka`e za Danas da se od advokata Ratka Mladi}a druge izjave i ne mogu o~ekivati.
- Ne bi oni ni{ta priznali, zato su i „uvereni“ u svoju verziju pri~e, a ne u ono {to
su utvrdile brojne komisije i {to tvrdimo i
mi - da su gardisti ubijeni. ^ak je i Mladi}
pokazao dozu ~ove~nosti, iskazav{i sau~e{}e porodicama - isti~e Savi}. On je uveren
da }e istraga uskoro dokazati i ko je ubio
gardiste, jer je za to stvorena povoljna politi~ka klima.
- U vreme Ko{tuni~ine vladavine ~inilo se sve da se slu~aj zata{ka i odmogne istrazi. Ministarka pravde Sne`ana
Malovi} nije ni pomagala ni odmagala.
Sada postoji pozitivna politi~ka klima da
slu~aj Top~ider nakon 10 godina dobije
svoj epilog - uveren je Savi}, dodaju}i da
advokati porodica ubijenih gardista pokre}u niz pravnih mera, uklju~uju}i saslu{avanje svedoka i nove istra`ne radnje u vojnom objektu Kara{, koje }e, kako ka`e, sigurno okon~ati istragu i otkriti ubice.
K. @ivanovi}
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Milica Radenkovi}
impress
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
9
Pravo Danas
10.10.2014.
petak, 10. oktobar 2014.
PRAVO
[email protected]
Postupak protiv sudije Specijalnog suda Vladimira Vu~ini}a zatvoren za javnost
Sudovi disciplinuju u mraku
TRAGOM
Boljevi}:
Vu~ini}u je
uskra}eno
pravo na
odbranu, jer
kao pravni
zastupnik
nisam pozvana
na ro~i{te
Beograd - Disciplinski postupak koji
protiv sudije Specijalnog suda
Vladimira Vu~ini}a vodi Visoki savet
sudstva ne}e biti otvoren za javnost i
pored njegovog izri~itog zahteva, ka`e
za Danas Pravo Dragana Boljevi},
predsednica Dru{tva sudija Srbije i
Vu~ini}ev pravni zastupnik u ovom
postupku. Pritom, prema njenim
tvrdnjama, Vu~ini}u je uskra}eno
pravo na odbranu, jer ona kao pravni
zastupnik nije pozvana na ro~i{te.
- Kada je v. d. predsednika Vi{eg
suda podneo Visokom savetu sudstva
disciplinsku prijavu protiv sudije
Vu~ini}a, on je u pisanom odgovoru
zatra`io da taj postupak bude
otvoren za javnost. To je u
ODGOVORI DANAS U 13 ^ASOVA
Sudija
Vladimir
Vu~ini} je
predsednik
sudskog ve}a
u postupku
koji se vodi
protiv
biznismena
Miroslava
Mi{kovi}a
potpunosti njegovo pravo. Ipak, ni
do danas nigde nije objavljeno da je
taj postupak javan. Istim tim
dopisom obavestio je VSS da sam ja
njegov pravni zastupnik i da meni
ubudu}e {alju sve pozive. Od tada ja
nikakav poziv nisam dobila i na taj
na~in je sudiji Vu~ini}u direktno
ugro`eno Ustavom zagarantovano
pravo na odbranu - ka`e Dragana
Boljevi}.
Podsetimo, sudija Vladimir Vu~ini}
je predsednik sudskog ve}a u postupku
koji se vodi protiv biznismena
Miroslava Mi{kovi}a. U javnosti je
njegovo ime po~elo da se pojavljuje
kada je pro{le godine doneo odluku da
Mi{kovi}u vrati paso{ kako bi mogao
da ide u London na poslovni put.
Sudija Vu~ini} je tom prilikom u
medijima izjavljivao da je na njega
vr{io pritisak predsednik Vi{eg suda
Aleksandar Stepanovi}. Pored toga,
sudija Vu~ini} je iz istog razloga
podneo pritu`bu Visokom savetu
Slava u~enikova je
slava u~iteljeva.
Latinska izreka
6
Foto: Nenad \or|evi} / FoNet
Ro~i{te u disciplinskom postupku protiv sudije Vu~ini}a bi}e odr`ano danas u 13
~asova u prostorijama Visokog saveta sudstva. Prema re~ima Dragane Boljevi}, tada }e biti poznato da li je ro~i{te otvoreno za javnost i da li pravni zastupnik sudije
Vu~ini}a sme da prisustvuje.
Miroslav Mi{kovi} dolazi u sud
sudstva, ali je VSS smatrao da pritisaka
u tom slu~aju nije bilo.
- Neki novinari su u tom periodu
pozvali sudiju Vu~ini}a, i pitali ga da li
je istina da je sam, bez konsultovanja sa
sudskim ve}em, doneo odluku o
davanju paso{a Miroslavu Mi{kovi}u.
On je rekao da je to ta~no, da se vodio
zakonom i save{}u i da on ni ne mora
da se konsultuje sa ve}em po tom
pitanju. Zbog tih izjava predsednik
Vi{eg suda je podneo disciplinsku
prijavu optu`uju}i Vu~ini}a da je
svojim izjavama naru{io poverenje
javnosti u sudstvo - navodi Boljevi}eva.
Prema njenim re~ima, sudija
Vu~ini} se tereti za te{ku povredu
discipline i ukoliko bude progla{en
krivim, mo`e da bude razre{en
sudijske funkcije.
Iz Visokog saveta sudstva nisu `eleli
da komentari{u tvrdnje Dragane
Boljevi}. Borivoje Pap, zamenik
disciplinskog tu`ioca Visokog saveta
sudstva, ka`e za Danas Pravo da on
predstavlja jednu stranu u postupku i
samim tim ne mo`e da komentari{e.
Kako dodaje, u skladu sa va`e}im
propisima pravo je sudije Vu~ini}a da
tra`i da su|enje bude javno.
Prilikom podno{enja disciplinske
prijave u maju ove godine,
predsednik Vi{eg suda Aleksandar
Stepanovi} je izjavio da je to u~inio
zbog toga {to je Vu~ini} neovla{}eno
komentarisao svoju odluku o
vra}anju paso{a Mi{kovi}u. Prema
njegovim re~ima, sudskim
poslovnikom je propisano da
obave{tenja za medije o radu suda u
pojedinim predmetima daju
predsednik suda i portparol ili
posebna slu`ba za informisanje. On je
dodao da je u novembru 2013. godine
skrenuo Vu~ini}u pa`nju na tu
~injenicu, koju je ovaj ignorisao.
Pored Miroslavu Mi{kovi}u, sudija
Vu~ini} je sudio pripadnicima Jedinice
za specijalne operacije, putarskoj mafiji
i Sretenu Joci}u.
V. Jeremi}
Nastavljaju se hap{enja u ni{kom Klini~kom centru
Privedena i glavna sestra ORL klinike
Ni{ - Pripadnici ni{ke Policijske uprave
uhapsili su glavnu medicinsku sestru
ORL klinike Klini~kog centra Ni{ M.M.
(45) zbog sumnje da je nekoliko puta
primila mito kako bi tre}im licima izdejstvovala zaposlenje u ovoj ustanovi ili
dobijanje invalidskih penzija, potvr|eno je ju~e u PU.
Prema navodima policije, osumnji~ena M. M. je u nekoliko razli~itih koruptivnih „poslova“ navodno zadr`ala
ukupno 16.000 evra, a zbog sumnje da
su joj davali mito uhap{eni su i V. J. (50)
i S. M. (49) iz Ni{a. Ona je osumnji~ena
da je u jednom slu~aju mito navodno
delila sa lekarem specijalistom ORL Klinike Klini~kog centra Ni{ M.S. (55), koji je prekju~e uhap{en zbog sumnje da je
od pacijenta u svojoj privatnoj ordinaciji zahtevao i primio mito od 300 evra da
bi ga operisao u KC-u.
- Sumnja se da je M. M. od jedne osobe tra`ila i primila 13.000 evra i od toga
5.000 evra dala tako|e uhap{enom lekaru M. S. kako bi, koriste}i poznanstva u
zdravstvu, zaposlila ro|aku. Tako|e,
osumnji~ena je od dve osobe tra`ila i
primila 8.000 evra uz obe}anje da }e po-
sredovati i omogu}iti ostvarivanje prava na invalidsku penziju - navodi se u
saop{tenju PU.
U njemu se dodaje da je M. M. uz
obe}anje da }e im pomo}i da dobiju invalidsku penziju navodno od V. J. (50) u
avgustu i septembru ove godine uzela
ukupno 3.000 evra, a od S.M. (49) u
aprilu i maju ove godine ukupno 5.000
evra. Po nalogu vi{eg javnog tu`ioca u
Ni{u, osumnji~enim M.M., V.J. i S.M.
odre|eno je policijsko zadr`avanje do 48
sati nakon ~ega }e biti sprovedeni nadle`nom tu`ila{tvu.
Z.M.
PRAVO DANAS /// p e t a k , 1 0 . o k t o b a r 2 0 1 4 .
[email protected]
Istra`ivanje Udru`enja „Narodni parlament“
Lo{ rad savetnika za
za{titu prava pacijenata
Kako je Srbija pro{la u izve{taju Evropske komisije o napretku
Pohvale za saradnju
sa Tribunalom
Beograd - Evropska komisija je u svom izve{taju o
napretku Srbije dala pozitivno mi{ljenje o napretku
Srbije u procesuiranju ratnih zlo~ina.
Kako se navodi u izve{taju u koji je Danas imao
uvid, na{a dr`ava je nastavila da sara|uje sa misijom
Euleks na Kosovu "posebno u materiji ratnih
zlo~ina", ali se dodaje da "pravna saradnja u borbi
protiv organizovanog kriminala mora da se zna~ajno
pobolj{a". EK isti~e da je "kontraproduktivno
MALO OBE[TE]ENIH @RTAVA
„Zbog postoje}eg pravnog okvira, svega je nekoliko `rtava
ratnih zlo~ina adekvatno obe{te}eno. Ozbiljni nedostaci u sistemu za{tite svedoka nisu uklonjeni, a pomo} `rtvama nije
se pobolj{ala. Poverenik za informacije od javnog zna~aja osudio je praksu neobjavljivanja imena osu|enih lica u presudama koje su dostupne javnosti“, nagla{ava se u izve{taju.
kritikovanje ~injenice da Euleks vodi postupke u
nekoliko krivi~nih predmeta protiv kosovskih Srba" i
da "srpske vlasti treba da se uzdr`e od izjava koje
podrivaju vladavinu prava".
Istovremeno, ovo visoko evropsko telo nagla{ava
da je Srbija "nastavila da u potpunosti sara|uje sa
Ha{kim tribunalom i da blagovremeno odgovara na
zahteve Tribunala za pomo}". Komisija isti~e i da
Srbija "istrajava na zahtevu da srpskim osu|enicima
u Tribunalu bude dozvoljeno da izdr`avaju kaznu u
Srbiji", ali i da je politika Srbije u vezi sa
Me|unarodnim krivi~nim sudom u skladu sa
osnovnim principima EU i zajedni~kim stavom EU
o integritetu Rimskog statuta.
Pohvale od EK stigle su i zbog pobolj{anja
saradnje "izme|u specijalnih tu`ilaca Srbije i Bosne i
Hercegovine", kao i zbog saradnje i razmene
informacija sa Hrvatskom i Euleksom.
"Va`no je da Srbija nastavi i oja~a napore u cilju
regionalne saradnji u tom pogledu. U
posmatranom periodu, Srbija je otvorila istrage u
~etiri slu~aja i podigla optu`nice protiv deset
osoba, a pet presuda je doneseno u prvom stepenu,
uz li{avanje slobode trinaest osoba. Prvostepenom
presudom u slo`enom predmetu o ratnim
zlo~inima na Kosovu nad albanskim civilima
priznato je po prvi put da postoji odgovornost
pripadnika Vojske Jugoslavije, koji su u prvom
stepenu osu|eni na zatvorske kazne do 20 godina
zatvora", pi{e u izve{taju.
Dodaje se da je "uprkos konzistentnim naporima
pravosudnih institucija nadle`nih za ratne zlo~ine",
broj istraga protiv visokih oficira i dalje na niskom
nivou i da su "sudovi nastavili da izri~u blage kazne
u takvim slu~ajevima".
A. Rokni}
Neobi~ni saobra}ajni propisi (2)
Voza~i sa alkometrom
u Francuskoj
U Nema~koj je zabranjeno ostati bez goriva
na autoputu, a {panski voza~i koji imaju
problem sa vidom, moraju u automobilu
imati i rezervni par nao~ara, pored onih koje ve} imaju na sebi. U nekim gradovima u
toj zemlji doneti su i specifi~ni propisi o
parkiranju automobila. Naime, predvi|eno
je da se vozila smeju parkirati na neparne
PRAVO
impress
datume samo na onoj strani ulice na kojoj
se nalaze neparni ku}ni brojevi.
Voza~i u Estoniji kao obaveznu opremu
moraju imati dva klinasta komada drveta kako
bi ih poturili ispod to~kova i spre~ili ne`eljeno
pokretanje automobila u slu~aju kvara, dok se
u Francuskoj od voza~a tra`i da poseduju
alkometar u automobilu.
Beograd - „Svi `ivimo u vremenu bolesti, ne znam {ta da vam ka`em, ne postoji na~in da vam pomognem“, „Zar ne
znate nikog od zaposlenih u domu zdravlja ili bolnici, pa da vam on to zavr{i? Ja
ne znam {ta da vam radim“, „Zar savetnici nisu u Domu zdravlja? Ja sam ovde
volonter“, neki su od odgovora koji su
pacijentima dali savetnici za za{titu prava pacijenata koji su, prema najnovijem
zakonu, sme{teni u op{tinama a ne kao
do sada pri zdravstvenim ustanovama.
O~igledno da neki od njih i ne znaju {ta
im je posao, a lokalne samouprave su ih
postavile samo da zadovolje formu.
^lanovi Udru`enja „Narodni parlament“ su tokom septembra sproveli istra`ivanje u kojem su se savetnicima za
za{titu prava pacijenata obra}ali sa problemom, a ovo su samo neki od odgovo-
Dakle, o~ekivani odgovor savetnika
za za{titu prava pacijenata trebalo bi da
informi{e pacijenta o njegovom pravu
da obavi pregled u roku od 30 dana, te
pravu da dobije pomenutu potvrdu kako bi pregled mogao da obavi privatno, i
kasnije refundira tro{kove. Savetnik bi
tako|e trebalo da preduzme korake ka
zdravstvenoj ustanovi, kako se problem
ne bi ponavljao ubudu}e.
- Od 23 savetnika za prava pacijenata
koje smo uspeli da kontaktiramo, samo
dvoje, savetnici iz Bojnika i Zrenjanina,
dali su o~ekivani odgovor, pravilno informi{u}i istra`iva~e o njihovim pravima - ka`e za Danas Ana Be}arski iz
Udru`enja „Narodni parlament“.
Od ukupno 141 op{tine koje su imenovale Savetnika za za{titu prava pacijenata, istra`ivanjem je obuhva}eno 54,
{to je 38 odsto od ukupnog broja.
- Samo njih osam smo uspeli da kontaktiramo telefonom posle prvog pozi-
Foto: Aleksandar Veljkovi}
Foto: Stanislav Milojkovi}
[email protected]
ZNA SE KAKO SE UBRZAVAJU
STVARI U SRBIJI
„Nemojte nikako da pi{ete prigovor, odu`i}e se postupak i ni{ta ne}ete posti}i“ i
„Pozva}u prijateljski nekoga da pitam kako mogu da pomognem jer se zna kako se
u Srbiji ubrzavaju stvari“, samo su neki od
odgovora savetnika.
ra koje su dobili. Oni su se predstavili
kao pacijenti kojima je specijalisti~kokonsultativni pregled u lokalnoj zdravstvenoj ustanovi zakazan tek za dva i po
meseca od dana javljanja radi zakazivanja. Istra`iva~i su pozvali savetnike, pitaju}i „{ta da rade, po{to ne mogu toliko
dugo da ~ekaju jer se brinu za svoje
zdravstveno stanje?“
Propisi, ina~e, predvi|aju du`nost
zdravstvenih ustanova da zaka`u specijalisti~ko-konsultativni i dijagnosti~ki pregled za koji ne postoji lista
~ekanja najkasnije u roku od 30 dana
od dana javljanja pacijenta sa lekarskim uputom. Ako pregled u roku od
30 dana nije mogu}, onda je zdravstvena ustanova du`na da izda potvrdu sa kojom pacijent mo`e da refundira tro{kove privatno obavljenog
pregleda od Republi~kog fonda za
zdravstveno osiguranje.
va. Njih 15 se javilo iz tre}eg, ~etvrtog
poku{aja, dok sa ve}inom, njih 31, nismo uspeli da ostvarimo kontakt ni posle pet poziva u razli~itim vremenskim
intervalima - isti~e Be}arski. Ona dodaje da nisu ni o~ekivali idealne rezultate
istra`ivanja, ali da su bili iznena|eni koliko su oni lo{i.
- Op{tine su za savetnike za za{titu
prava pacijenata odabrale pravnike koji
su ve} radili kod njih. Koliko su oni obave{teni i kakvo im je iskustvo, to je posebno pitanje, na koje je na{e istra`ivanje delimi~no odgovorilo - ukazuje Be}arski.
Istra`ivanje je pokazalo da institucija
savetnika za prava pacijenata ne funkcioni{e, jer su savetnici te{ko dostupni pacijentu i nedovoljno upoznati sa njegovim pravima. Udru`enje „Narodni parlament“ je pro{le sedmice uputilo rezultate istra`ivanja Ministarstvu zdravlja,
Republi~kom fondu za zdravstveno osiguranje i skup{tinskom Odboru za
zdravstvo, sa preporukama kako unaprediti rad savetnika za za{titu prava pacijenata.
K. @ivanovi}
Urednik: Aleksandar Rokni}; Foto: Stanislav Milojkovi}; Prelom: @ivana Lukovi}; Korektura: Milica Radenkovi}
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Ja~anje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadr`aj ovog dodatka je isklju~ivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji na~in ne odra`ava stavove i mi{ljenja Evropske unije.
7
Pravo Danas
11.-12.10.2014.
subota / nedelja, 11–12. oktobar 2014.
[email protected]
Ko je naredio da se ne brane ambasade Amerike i Nemačke
2008. godine tokom mitinga "Kosovo je Srbija"
MUP: Sledeće nedelje
otkrivamo krivce
i MiloraD
VeljoVić
označen u
koManDnoM
lancu?
Beograd /// Konačni epilog
istrage Radne grupe Ministarstva
unutrašnjih poslova za utvrđivanje
istine o tome ko je naredio policiji
da ne reaguje na napad i paljenje
stranih diplomatskih
predstavništva, tokom mitinga
"Kosovo je Srbija", 21. februara
2008. godine, biće saopšten
javnosti sledeće nedelje, saznaje
Danas u MUP.
Kako nam je rečeno, informacije
koje su se pojavile u medijima, da su
za taj slučaj odgovorna trojica
policijskih generala - Stevan Bjelić,
Borivoje Tešić i Mladen Kuribak, kao
i nekadašnji načelnik PU Beograd
Nikitović neformalni komandant
Aleksandar Nikitović, bivši šef kabineta i najbliži saradnik nekadašnjeg
premijera Vojislava Koštunice, bio je na čelu komandnog lanca koji je
odlučio da povuče specijalne policijske snage koje su tokom mitinga
"Kosovo je Srbija" obezbeđivale ambasade Nemačke i SAD, objavljeno
je u emisiji Insajder još pre pet godina. Vladimir Božović, generalni inspektor MUP od aprila 2004. do januara 2007, na pitanje Insajdera da
li je paljenje američke ambasade bila politička odluka, rekao je: "Ja sam
bio među prvim, tu, ljudima koji su bili u redu sa mitropolitom Amfilohijem, desno su bili Nikolić i Todorović, čini mi se, iz Radikalne stranke,
tada su bili zajedno. Levo je bio premijer Koštunica i njegov šef kabineta
Nikitović i mene su neki ljudi iz policije zvali, neki ljudi drugi, video sam
gospodina Nikitovića kako intenzivno razgovara. Onda je on prišao do
mitropolita Amfilohija, rekao da policija ne može da brani ambasade,
da ne može da brani Ambasadu Amerike da ne bi stradali ljudi i da je
najbolje da se povuče policija i da to tako prepusti".
General
Tešić
opTužuje
DirekTora
policije
Slobodan Vukolić, koji su napravili
propuste tokom obezbeđivanja
mitinga, kada su zapaljene
ambasade Amerike i Nemačke nepotpuna je i delom neistinita.
- Sa konačnom informacijom
MUP će izaći sledeće nedelje, ističu
u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Kako Danas nezvanično saznaje,
postoji mogućnost da komandna
odgovornost uključi i aktuelnog,
odnosno tadašnjeg direktora
policije Milorada Veljovića. Njega je
kao krivca označio bivši
Nema kazne
bez zakona.
Latinska izreka
10
Još nepoznato koliko će se daleko
ići u utvrđivanju odgovornih:
Napad na američku ambasadu
Foto: Aleksandar Levajković / FoNet
Danas saznaje
komandant Žandarmerije Borivoje
Tešić, koji je tvrdio da mu je upravo
Veljović naredio da ne brani
ambasade.
Podsetimo, premijer Srbije
Aleksandar Vučić je u junu ove
godine, nakon smenjivanja šefova
pet policijskih uprava, rekao da bi
bio smenjen i direktor policije
Milorad Veljović "da nije izabran
konkursom".
Borivoje Tešić, bivši komandant
Žandarmerije, jedan od četvorice
visokih policijskih funkcionera
osumnjičenih da je odgovoran za
paljenje ambasada, dao je iskaz
radnoj grupi povodom tog slučaja
pre dve sedmice.
- Rekao sam im da sam tog dana
bio isključen iz lanca
komandovanja, tako da ne mogu ni
da snosim odgovornost za ono što
se događalo. Od direktora policije
Milorada Veljovića dobio sam
naređenje da starešini Policijske
uprave Beograda na raspolaganje
stavim 600 pripadnika
Žandarmerije, što sam i učinio. Od
mene se ništa drugo nije tražilo kaže Tešić za Danas. On dodaje da
je tog dana, po prvi put za 38 godina
koliko je proveo u policiji, bio
isključen iz lanca komandovanja.
- Da je bilo u mojoj nadležnosti,
učinio bih sve da sprečim paljenje
ambasada. Međutim, isključen sam
iz lanca odlučivanja i
komandovanja. Niko me tokom te
noći iz MUP nije ni kontaktirao, a
nedugo posle mitinga i nemilih
događaja stavljen sam na stub
srama - ističe Tešić.
U junu 2008, četiri meseca
nakon mitinga, Tešić je
penzionisan, bez obrazloženja.
- Niti sam ispunjavao uslove za
penziju, niti mi je iko rekao razlog.
Samo mi je uručeno rešenje. Godinu
dana posle toga nisam imao
nikakva primanja, niti zdravstveno
osiguranje. Operisao sam srce dva
puta. Da mi je neko rekao da ću
ovako da završim profesionalnu
karijeru, ne bih verovao - naglašava
Tešić. Naš sagovornik dodaje da ne
zna u kojoj je fazi istraga i da
informacije da će protiv njega biti
pokrenut postupak pred sudom
dobija putem medija.
- Ne želim ni u koga da upirem
prstom, ali očigledno je nekom
potreban "žrtveni jarac". Rekao sam
sve što sam imao, a to ću ponoviti i
pred sudom - kategoričan je Tešić.
k. živanović - S. čongradin
Deo Prvog osnovnog
suda na novoj adresi
Beograd /// Sva suđenja u parničnom, vanparničnom i porodičnom
odeljenju, kao i odeljenju radnih sporova Prvog osnovnog suda od 13.
oktobra će se održavati u novoj zgradi suda u Bulevaru Nikole Tesle 42a,
na Novom Beogradu, saopštio je juče Prvi osnovni sud.
Kako se navodi, raspored sudnica u novoj zgradi suda za sudije koje
postupaju u ovim odeljenjima istaknut je u zgradama u kojima su do
sada bila smeštena ova odeljenja u Ustaničkoj ulici broj 14 i Bulevaru
Mihajla Pupina broj 16, a objavljen je i na internet stranici Prvog osnovnog suda u Beogradu
U novu zgradu suda su preseljene i prateće službe i to: pisarnica, služba prijema i ekspedicije, služba međunarodne pravne pomoći, računovodstvo, služba javnih nabavki, kadrovska služba, zajedničke službe,
sudski pregraci za prijem pošte i oglasne table suda.
Krivično odeljenje Prvog osnovnog suda u Beogradu će nastaviti sa
radom u zgradi u Savskoj ulici broj 17a, a izvršno odeljenje u Bulevaru
Mihajla Pupina 16, na Novom Beogradu.
D. D.
pravo danas /// subota / nedelja, 11–12. oktobar 2014.
[email protected]
Advokati i Ministarstvo pravde i dalje daleko od rešenja
Svi čekaju odluku Ustavnog suda
traju da bi advokatske komore Srbije i Vojvodine trebalo hitno da
osnuju fond solidarnosti za pomoć
advokatima koji su najviše ugroženi zbog obustave rada. To je bio
zaključak jučerašnje tribine koju
je organizovala Advokatska komora Vojvodine sa koje su advokati poručili da neće odustati od
protesta i optužili ministra pravde
Nikolu Selakovića da je "lažov".
Prema njihovim rečima, sa ministrom Selakovićem se ne može
razgovarati, jer on na sastancima
priča jedno, a potom izdaje saop-
Foto: Zoran Mrđa / FoNet
Beograd /// Pravosuđe je i dalje
u blokadi, jer advokati i predstavnici
Ministarstva pravde ne mogu da
pronađu način da pomire svoje razlike. Oči i jedne i druge strane sada
su uprte u Ustavni sud. Naime, na
njemu je da odgovori na najvažnije
pitanje u zemlji: Da li je Zakon o javnim beležnicima u skladu sa Ustavom Srbije? Od odgovora na to pitanje zavisi koliko dugo će sudnice
u zemlji još uvek zvrjati prazne.
- Ustavni sud je već obavestio
javnost da je isključivo u interesu
građana koji su zbog obustave rada
advokata onemogućeni da ostvaruju zaštitu svojih prava pred sudovima i drugim organima, prekoredno uzeo u rad podnete inicijative za ocenu ustavnosti osporenih
zakona i predlog nadležnog ministarstva za ocenu ustavnosti i zakonitosti uputstva Advokatske komore Srbije. To znači da je rad na
Tagirov: Kritika za medije
ovim predmetima u toku i da će javnost, kao i uvek do sada, blagovremeno biti obaveštena o ishodu postupaka, nakon što se oni sprovedu
na način propisan Zakonom o
Ustavnom sudu, za šta je nužno potrebno odgovarajuće vreme, jer se
ne radi o izricanju mandatnih
Pred disciplinskim većem VSS počelo ročište Miškovićevom sudiji
Vučinić: Izjavama sam
čuvao ugled suda
Na licu mesta
Beograd /// Svojim izjavama za
medije nisam narušio ugled suda. U
situaciji kada neko piše da je sudija
tajno dao pasoš Miroslavu Miškoviću, a niko od ovlašćenih na to ne
odreaguje, moja izjava da sam postupao po zakonu je mogla samo da
očuva ugled suda, rekao je sudija
Vladimir Vučinić na disciplinskom
ročištu koje je juče održano u prostorijama Visokog saveta sudstva.
Disciplinski postupak je iniciran
po prijavi predsednika Višeg suda
Aleksandara Stepanovića, koji je
smatrao da je sudija Vučinić narušio
ugled suda svojim medijskim istupima.
Borivoje Pap, zamenik disciplinskog tužioca Visokog saveta sudstva,
obrazlažući optužnicu, rekao je da
je sudija Vučinić davao izjave u medijima suprotno Zakonu o sudijama
i Sudskom pravilniku. Istovremeno,
dodao je Pap, sudija Vučinić je to
Boljević - sudija ili predsednica Društva
Dragana Bojlević i pored toga što ju je sudija Vučinić ovlastio da bude
njegova pravna zastupnica nije do održavanja ročišta dobila nijedan dokument od VSS, niti je bila pozvana na samo ročište. Razlog tome je što
disciplinsko veće nije znalo da li ona nastupa u ulozi sudije Apelacionog
suda ili predsednice Društva sudija Srbije (DSS). Kada je Boljevićeva rekla
da je tu u svojstvu predsednika DSS, postupak je nastavljen. Prema njenim rečima, ovaj nesporazum je disciplinsko veće imalo pet meseci da
razreši, i omogući joj da se na taj način bolje pripremi za postupak.
činio uprkos izričitim upozorenjima
predsednika Višeg suda, koji mu je
skrenuo pažnju da po važećim propisima samo predsednik suda i portparol imaju pravo da daju izjave za
medije.
Reagujući na optužbe, sudija Vučinić je rekao da stoji iza svake izgovorene reči i da je to učinio kako bi
odgovorio na tendenciozne medijske natpise o navodnim nezakonitim radnjama vezanim za njegovu
odluku da privremeno vrati pasoš
Miroslavu Miškoviću kako bi ovaj
mogao da ode na poslovni put u London. Prema njegovim rečima, kako
Ipak dozvoljeno prisustvo javnosti
Iako je sudija Vučinić u skladu sa svojim pravom izričito zahtevao prisustvo javnosti na disciplinskom ročištu, sve do poslednjeg trenutka se nije
znalo da li će novinarima i zainteresovanim licima biti dozvoljeno da posmatraju suđenje. Protiv prisustva javnosti su bili svi članovi disciplinskog veća i zamenik disciplinskog tužioca, ali kako je zaštita prava sudije
Vučinića primarna, posetiocima je dozvoljen ulaz. Pored novinara, ročištu
su prisustvovali i izvestioci OEBS-a, EU i politički savetnici Ambasade SAD.
ovlašćena lica nisu htela da stanu u
odbranu dostojanstva sudstva, to je
svojim izjavama učinio on. On je
dodao da navodi tužioca o tome da
je bio javno opomenut od strane
predsednika Višeg suda da ne daje
izjave nisu tačni. Vučinić je takođe
napomenuo da su propisi koji uređuju šta je dozvoljeno da se izjavljuje
neprecizni.
- Ne mogu da verujem da je izjava
sudije da je postupao po zakonu
težak disciplinski prekršaj. Ovaj disciplinski postupak vidim kao nastavak pritiska koji su nastali zbog toga
što sam ostao pri svojoj odluci da Miroslavu Miškoviću vratim pasoš. Sve
ovo ima za cilj da posluži kao putokaz drugim sudijama kako treba da
se ponašaju - rekao je sudija Vučinić.
Disciplinski postupak pred VSS
će biti nastavljen 14. oktobra. Ukoliko bude proglašen krivim za kršenje disciplinskog prekršaja, sudija
Vučinić bi mogao da bude razrešen
funkcije.
V. jeremić
Novinarka nedeljnika Vreme Tanja Tagirov koja prati pravne teme, kritikovala je "veliku većinu" medija jer protest advokata ignorišu ili ga ne
prate na pravi način. "Mediji pokušavaju da naprave otpor javnosti prema
advokatima, tako što njima kao krivicu pripisuju to što se odlaže suđenje
Miškoviću, ili suđenja optuženima za ubistva", kazala je Tanja Tagirov.
kazni, već o ispitivanju saglasnosti
opštih akata sa Ustavom i zakonom. Stoga se sud do okončanja postupaka neće više oglašavati u javnosti - navodi se u pisanom odgovoru USS na pitanje Danasa kada bi
mogli da očekujemo odluku.
Do odluke o tome da li je ZOJB
ustavan, sukob u pravosuđu tapka
u mestu. I pored pomirljivih tonova
koji su mogli da se čuju na kongresu advokata od strane pripadnika međunarodnih advokatskih
udruženja, zaključak kongresa je
da se ni za pedalj ne odstupi od zahteva koji su predstavljeni prilikom
stupanja u štrajk. Ni Ministarstvo
pravde nije promenilo svoj stav da
do okončanja protesta nikakvih
razgovora neće biti.
Iz razloga što ovaj štrajk može
da se otegne, neki advokati sma-
štenja koja "nemaju nikakve veze
sa onim o čemu se razgovaralo na
sastancima".
Dodali su da je Selaković na taj
način "izigrao i slagao" i međunarodne advokatske predstavnike,
zbog čega je "izgubio svaki legitimitet da bude ministar pravde".
- Imaćemo situaciju: kadija te
tuži, kadija ti sudi, ali i kadija te
brani - što nikada u istoriji nije bio
slučaj. U toku je proces podržavljenja advokature i suspendovanja
ustavno-pravnog poretka Srbije poručili su advokati.
Prema njihovim rečima, vlast se
ponaša kao da se ništa ne dešava i
pokušava građane da "nahuška" na
advokate, iako pravosudni sistem
praktično uopšte ne funkcioniše.
V. jeremić
Neobični saobraćajni propisi (3)
Kazna za
prskanje pešaka
Slučaj
a Filipinima
ponedeljkom
nije dozvoljeno
voziti automobile čije
se registarske tablice
završavaju brojevima
1 i 2. Ovaj propis postoji i u nekim drugim zemljama poput Kine, koje pokušavaju da spreče zagušenje u
saobraćaju u velikim gradovima. I u bivšoj Jugoslaviji je
osamdesetih godina dvadesetog veka primenjivano slično pravilo, "par-nepar", kako
N
bi se iz ekonomskih razloga smanjilo
korišćenje privatnih automobila i potrošnja
goriva.
Japan je uveo interesantan
propis kako bi se pešaci zaštitili od nemarnih vozača.
Vozač će platiti kaznu u visini
od oko 50 evra ako po kiši
prođe automobilom kroz
baru i pri tom isprska pešaka
na trotoaru.
Urednik: Aleksandar Roknić; Foto: Stanislav Milojković; Prelom: Živana Luković; Korektura: Milica Radenković
Ovaj projekt finansira Evropska unija kroz program Jačanje slobode medija u Srbiji, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingeneria.
Sadržaj ovog dodatka je isključivo odgovornost lista Danas i potpisanih autora i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
11
Download

Oktobar 2014