·'1',·".11'. ' I." ~"I~:.
.
:1'
:',
.
":"
"
"
....
'"
':'"
:
.....
""'"
.
~lli~ .· .
....
j :'
'"
....
Posle dvogodisnje pauze, Centar za stanovanje ponovo pokrece svoj "Informativni bilten" sa povecanim
tiraiom i poboljSanom tehnikom. U toku 1975 i 1976
god. ekipa centra koja je u pocetku bilten shvatala kao
poluinternu publikaciju namenjenu svojim poslovnim
prijateljima, nije smogla snage da pored svojih projektantskih i istraiivackih zadataka nade vremena za razvoj i
odriavanje svoje informativne i izdavacke delatnosti. To
se medutim, pokazalo pogresnim. Veliki broj pisama od
organizacija i pojedinaca iz cele zemlje kojima se najavljuje pretplata za bilten, iii prosto pita zaSto se bilten viSe ne
distribuira, ubedila nas je u cinjenicu da u naSoj strucnoj
informatici postoji na ovom polju ozbiljna praznina i u
nasu obavezu da istu pokuSamo bar malim delom da
ispunimo.
Medutim, potrebno je prethodno da sa neclm
rascistimo. Ovaj bilten za sada jos uvek nema pretenzija
da predstavlja jedan kompleksan strucni casopis iz oblasti
stanovanja, ma da nekih njegovih elemenatanesumriJivo
ima. On je prvenstveno, glasi 10 Centra za stanovanje, koje
delom obaveStava 0 aktivnostima centra za koje pretpostavljamo da mogu da interesuju siru strucnu javnost, a
osim toga informiSe i 0 zanimljivim dogadajima iz oblasti
stanovanja i stambene izgradnje koji se deSavaju izvan
centra.
"Informativni bilten" ce izlaziti tri puta godisnje i
distribuirace se prvenstveno poslovnim prijateljimai
organizacijama kQje sa Centrom za stanovanje imaju
ugovorenu pridruienu saradnju. Svi prilozi su slozeni i
prezentirani tako da se mogu razdvojiti u posebne
separate i presloziti prema UDK klasifikaciji iii na neki
drugi nacin. UredniStvo Biltena ce biti zahvalno svim
svojim citaocima koji sugestijama iii dopisima doprinesu
poboljSavanju njegovog kvaliteta.
Osnovni zadatak ovog broja (br. 18) je da posle,
kako rekosmo, dvogodisnje pauze informise radne organizacije' i pojedince 0 sadasnjim aktivnostima Centra za
stanovanje i referencama za pojedine vidove aktivnosti
kojima se centar momentalno bavi. On takode informiSe
o jednom novom vidu saradnje koju centar od ove godine
uspostav!j a sa svim zainteresovanim institucijama preko
sistema pridruiene saradnje, a koji predstavlja u sUStini
zacetak jednog kompleksnog sistema informisanja u
oblasti stanovanja i stambene izgradnje. U ovom broju
biltena dato je i nekoliko projektantskih i istrazivackih
priloga nasih saradni ka, kao i viSe dokumentacionih
listova sa osnovama stanova i stambenih lamela kao
ilustracija fototeke stanova koju distribuiramo u okvuru
pridruzene saradnje.
Ovaj broj biltena je Stampan u 1000 primeraka a
njegovu koncepciju je postavio uredivacki odbor u
sastavu: B.Jankovic, Z.Kara-Pesic, B.Karadzic i M.Canak. Glavni urednik Biltena je Arh. B.Jankovic, a
tehnicki urednik Arh. P.Napijalo.
UDK 659.24
AKTI VNOSTI CENTRA ZA ST ANOVANJE
Centar za stanovanje iz Beograda je osnovna organizacija udruienog rada pri Institutu za ispitivanje materijala SRS, a njegovQ samostalno delovanje datira ad pocetka
1972 godine. Aktivnosti Centra se obavljaju preko tri
sluibe ito:
a) Sluibe za studisko projektovanje,
b) Sluibe za naueno istraiivacki rad,
e) Informativne sluibe.
Sluzba za ,tudi,ko projektovanje deluje od 1966
godine, kada je Centar za stanovanje formiran kao
posebna organizaciona jedinica U okviru projektnog biroa
I nstituta. U toku ovog, desetogodisnjeg perioda u Centru
je projekto vano vise stambenih naselja i objekata sa aka
10.000 stanova. Projektanti Centra posebnu painju pasvecuju projektovanju u industrijalizQvanim konstruktivnim sistemima. V eliki broj obj ekata projektovanih u okviru Centra izgraden je u sistemima I MS
"Zeielj", "Trudbenik", "Komgrap" i "Outinord". Projektantski rad Centra je usmeren prvenstveno na problematiku stanov anja i prateeih sadriaja, ali postoje i
znacajne referenc e iz oblasti druStvenih, rekreacionih i
drugih objekata. Pod pojmom "studisko projektovanje"
podrazumeva se obaveza projektanta da u okviru interdisciplinarnih timova u svoje projekte ugraduje najnovije
rezultate naucnih istraii va nja postignute kako u Centru,
tako ivan njega, a cemu se u Centru posvecuje posebna
painja. U okviru Centra za stanovanje projektovane su i
realizovane sledece vece stambene operacije:
1 - Stambeni objekti, ska la i objekti decije zaStite u
Bloku 21 na Novom Beogradu (idejni i glavni
projekti)
2 - Stambeni objekti u naselju" Liman I" u Novom Sadu
O+g)
3 - Stambeni objekti u naselju "Uman II" u Novom
Sadu li+g)
4 - Stambeni abjekti, garaie' i samoposluga u Bloku 3
kod Zeleznicke sta nice u Novom Sadu O+g)
5 - Stambeni i pratei:i objekti u Bloku 29 na Novom
Beogradu li+g)
6 -Stambeni objekti P+8 u stambenim blokovima 45 i
70 na Novom Beogradu O+g)
7 - Stambena grupacija 8-7 u naselju Kijevo - Knei evac u Beogradu Ig)
8 - Stambeni i prateCi objekti u Bloku 22 na Novom
Beogradu li+g)
9 - ViSe stambenih objekata u Tuzli (i +g)
10 - Vise stambenih objekata u Leskovcu (i+g)
- ViSe ,tambenih i skol'kih objekata u Cupriji li+y)
- Vise ,tambenih objekata u Banja Luci O+g)
- Vise 'tambenih objekata u Nisu li+g)
- Stambeni objekti u na,elju "Banja Luka" li+g)
15 - Stambeni objekti u naselju "Alipasino polje" u
Sarajevu.
11
12
13
14
Naucno istraiivacki rad u oblasti stanovanja pocinje
da se u Centru kontinualno i sistematski odvija preko
srednjorocnih razvoinih programa od 1972 godine. U
ovom periodu najveei deo istraiivackih kapaciteta Centra
bio je usmeren na makroprojekat "Funkcionalna koncepcija i upotrebna vrednost stanova i stambenih zgrada" u
okviru koga je vee zavrsen veliki broj pojedinacnih studija
koje se sve uklapaju u jedinstveni istraiivacki zadatak. U
arganizaciji i finansiranju ovog makroprojekta sUdelovali
su Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Direkcija za
izgradnju i rekonstrukciju Beograda, Privredna komora
Jugoslavije, Poslovno udrl'zenje "Inpros", Zajednica za
naucni rad SRS i drugi. Osim toga, istraiivacki tim
Centra je bio angaiovan na izradi Privremenog standarda
stana u usmerenoj stambenoj izgradnji (zajedno sa Gradbenim centrom Siovenije), na studiji savremenih metoda
projektovanja u industrijalizovanaj stambenoj izgradnji,
na studiji stambene regulative u SRS itd. Posebno su
znacajna istraiivanja uslova iivota ,i stanavanja u stambenim blokovima na Novom Beogradu, obavljena u saradnji
sa Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu preko
interdiseiplinarnog tima u kame je sudelovalo preko 40
osoba iz deset raznih profesija. Od studija zavrsenih u
Centru za stanovanje navodimo na . ovom mestu samo
neke:
1 - "Funkcionalni aspekti strukture stana", Beograd,
1972.
2 - "Analiza Uputstva 0 osnovnoj strukturi stanova koji
se mogu pribavljati i davati na koriscenje aktivnim
vojnim lieima i gradanskim lieima na sluibi u JNA
sa sugestijama za njegovu optimalizaciju", Beograd,
1972.
3 - "Ljudske potrebe i stambene funkcije", Beograd,
1973.
4 - "Analiza dimenzionalnih parametara fasadnih povrsina kod stambenih objekata u nizu", Beograd,
1973.
5 - "Funkcionalni
aspekti opreme stana", Beograd,
1973.
3
6 - "Koriscenje stambenih struktura u objektima koje
su realizovali clanovi Poslovnog udruienja "IN-
PROS" iz
Beograda", Beograd, 1973.
7 - "Fleksibilnost stambenih struktura kao cinilac upotrebne vrednosti stana", Beograd, 1973.
8 - "Bibliografsko istraiivanje literature 0 modelima sa
osvrtom na modele aplikativne u industrijalizovanom naeinu gradnje", Beograd, 1973.
9 - "Funkcionalni standardi stana i zgrade", Beograd,
1973.
10 - "Savremeni metodi projektovanja stano va po industrijskim metodama proizvodnje", Beograd, 1973.
11 - "Funkcionalni aspekti organizacije stana", Beograd,
1973.
12 - "Funkcionalni aspekti velicine stana", Beograd,
1973.
13 - "Standardizacija dimenzija sanitarne i kuhinjske
opreme u stanu", Beograd, 1974.
14 - "Funkcienalna koncepcija stanova u I MS sistemu",
Beograd, 1974.
15 - "Metodologija izrade projektnih zadataka u stambenoj izgradnji", Beograd, 1975.
16 - "Funkcionalni aspekti strukture i organizacije stam-
benih zgrada", Beograd, 1975.
17 - "Neposredna okolina stambenih zgrada", Beograd,
1975.
18 - "Problematika stanovanja u SR Srbiji kroz razne
vidove regulativnih akata", Beograd, 1976.
19 - "Sociolosko istrazivanje uslova iivota u stambenim
zajednicama u No vom Beogradu", Beograd, 1976.
20 - "Kvalitet i karakteristike stanovanja u Bloku 21 na
Novom Beogradu", Beograd, 1976.
21 - "Fleksibilnost
stambenih
struktura",
Beograd,
1977.
Na polju stambene informatike, Centar za stanovanje uvodi niz aktivnosti od kojih neke predstav ljaju kod
nas novinu. To je pre svega permanentan rad na fototeci
jugoslovenskih stanova koja svim korisnicima usluga
Centra treba da prikaie najaktueinije osnove stambenih
jedinica iz svih republika i pokrajina. Ponovo je pokrenut
informativni bilten Centra koji prema nasem izdavaekom
programu treba da izlazi tri pu ta godisnje i koi.i treba da
obaveStava siru strucnu javnost kako 0 aktivnostima
Centra za stanovanje, taka i a drugim zanimljivim
dogadajima kod nas u oblasti stanovanja i stambene
izgradnje. Predvideno je takode da se svake godine
organizuje po jedan specijalizovan seminar sa problematikom iz stambene oblasti. Do sada, Centar za stanovanje je
dva puta bio zajedno sa Gradbenim centrom Siovenije
ogranizator avakvih seminara i to 1974 godine u Opatiji
4
sa temom "Strucni osnovi us me rene stambene izgradnje"j
1976 godine u Portoroiu sa temom "Projektovanje
standardnih stanova". Seminar koji ce se odriati 1977
godine bice posvecen problematici fleksibilnih stanova ;
njihovog doprinosa direktnom odlucivanju korisnika u
procesu stambene izgradnje i stanovanja.
Od pocetka 1977 godine Centar za stanovanje uvodi
novi vid aktivnosti - pridruienu saradnju. Za odredenu
godisnju nadoknadu, koja u 1977 godini iznosi 10.000. Centar se obavezuje da tokom jedne godine ugovaracu
isporuci:
.. a) tri studije iz svog istraiivackog programa u po jed nom
primerku, a prema programu 0 kome ce svi pretplatnici
biti obaveSteni krajem prethodne godine,
b) tri besplatna ucesca (sa materijalima) na seminaru
Centra za tekucu godinu,
c) tri broja Informativnog biltena Centra za stanovanje,
d) 50 informativnih listova u jednom primerku sa osnovama stanova i stambenih jedinica, a u okviru fototeke
Centra.
Na ovaj naCIn je omoguceno da za relativno zanemarljiv iznes, veliki broj institucija iz oblasti stanovanja
i stambene izgradnje bude obaveSien a svim aktivnostima
i rezultatima Centra za stanovanje uz unificiran kvalitet i
kvantitet informacija. Na oVOm mestu moramo da napamenemo da je sistem pridruiene saradnje za sada jedini
naCin da zainteresovane institucije dodu do nasih studija i
publikaclja, poSto nismo u mogucnosti da ih isporucujemo pojedinacno. Nasi materijali se reprintuju u relativno
malam broju primeraka, koji se plan ira na bazi broja
pretplata i to iskljucivo prema unapred utvrdenom
izdavackom programu, tako da mogucnosti neke sire
distribucije i rasturanja materijala za sada ne postoje.
Afirmacijom novog sistema druStveno usmerene
stambene izgradnje, transformisu se u odredenoj meri i
zadaci i aktivnosti Centra. Veza sa gradevinskom operativom koja je do sada postojala, i dalje ce se razvijati i
ojacavati, ali ce takode jedan od prioritetnih zadataka
biti povezivanje sa Samoupravnim interesnim zajednicama stanavanja, kao i sa projektnim organizacijamil. Na
ovaj nacin tezi se da korisnici aktillnosti Centra budLJ u
podjednakoj meri investito ri, korisnici stanov a, projektanti i gradevinari, od nosno svi aktivni ucesnici u
stambenoj izgradnji. U perspektivi daljeg rada Centra
predvida se takode atestiranje upotrebne vrednosti stanova, za koje postoji veliko interesovanje kako projektanata
tako i investitora, SIZS- ova i drugih.
Arh. i. Kara-Pesic:
UDK: 711.11 :389.64
STANDARDIIGRADSKIPROSTOR
PoSt-ovane kolege i kolegi nice,
Mnago puta sam cuo da je istraiivanje gradskog
prostara preuranjeno u naSaj sredini, da anaj koji se bavi
tom problematikam hita ispred stvarnosti. Ja eu pokuSati
da branim prisustvo ove teme pred vama za koje se
pretpostavlja da ste se ovde okupili da razmatrate
probleme stana i jos uze - standardnog stana. Moja
odbrana oslonice se na pojave koje su vee dugo ispoljene
u naSaj sredini, svima nama poznate, iii barem od svih nas
primecene.
Godinama gradimo male stanove, velike i sve vete zgrade
i prevelike slobodne prostore.
S obziram da nemamo ceJinsklh istrazivanja, pojedinacni pokazatelji nisu dovedeni u medusobnu vezu cak
ni na ekonomskom nivou, iako se najcesce pozivamo na
ekonomske razloge i dajemo im ubojnu tezinu.
Oovo ljno smo istraii li ponaosob ekonomske efekte:
-
velicine stana
broja stanova na odmoriStu
konstruktivnog sistema
etainosti i oblika zgrada
infrastrukture
itd ...
Ali, da smo ove ponaosob istrazene cin ioce doveli u
vezu, otkrili bismo barem:
- da zakidanje na povrsini uime uSteda spada u nepo'
vratne cinove (nije naknadno popravlj ivo)
- da su tehnicki cinioci od manjeg znacaja nego drustveno organizacioni cinioci izgradnje, kao Sto su, da
navedem kolegu Vojnovica:
- organizacija j sistem finansi ranja i na koncu
_ organizacija same izgradnje. " 1)
Nas naslucaj da prostor utice na ponaSanje Ijudi
prerastao je vee u verovanje, al i nemamo pouzdanih i
svima podjednako pristupacnih pokazatelja u koioi meri
utice i u kakvom odnosu stoji ovaj uticaj sa uticajem Ijudi
na Ijude i koliko je ad toga steceno, a koliko urodeno i
maze Ii se i u kojoj meri uticati na ono urodeno (i da Ii
treba!)
Neka celovita strategija maze se uspostaviti sarno
aka se zna barem priblizna specificna tei ina svakog ad
tih aspekata. Inace, mahanje pojedinacnim argumentom,
bez svih ostalih ad kojih pioblem (pa , znaei, i njegovo
resenje) zavisi, rede je posledica neukosti, a cesce lazne
nauenost i i zlonamere - da se sebicnom i kratkovidom
taktikom ispune uski interesi i samim tim izigraju siri i
visi druStveni ciljevi.
Ako, naprotiv, verujemo da zgrada jeste, moze i
mora biti sistem, njena veliCina mora da bude uslovljena
velicinom i organizacijom gradskog prostora, onog oko
koga se zgrade okupljaju, koji se obrazuje okupljanjem
zgrada aka njega i koji, povratno, utice na njihova
dimenzionisanje. Smesno je zalagati se za "zlatni presek",
kao sredstvo uskladenja dimenzija jednog objekta, ako se
ne zna granica u velieini uskladen ih dimenzjja, jer se
odnos ne moze uspostaviti pre pojedinaenog definisanja
onog St o se ieli dovesti u ad nos. Besmisleno je pravilo
.urbanizma koje glas; : "Rastojanje izmedu dYe zgrade ne
sme da bude manje od jedne i po visine tih zgrada", akc
je visina otvorena, aka je bezgranicna-zgrada i grad gube
vezu, zgrada se pretvara u usam ljen icu, a gradski prostor
u vangradski, vanljudski, neljudski.
- "racionalno vodenje stambene politike
- nacin organizacije pripreme kako izgradnje tako i
gospodarenja
Ako je ovo tacno, sledi zak lj ucak da postoje pravi la
zajednicka za zgrade i slobodne prostore, a avo opet vodi
zaktjucku da je izvesna standardizacija (i zgrada i
slobodn ih prostora) i moguca i potrebna, uz poStovanje
1) Usmeno iziaganje na savetovanju "Projektovanje standardnih
stanova u dru~tveno usmerenoj izgradnji", Gradbeni center
Slevenije i Centar za stanovanje I MS, Pertoroz, B- 10. XII 1976.
1)Josip VOjnOviC, dipl .ing.arh. : "Ekonomski parametri stambenih
objekata, I die: Parametri gradenja", Struc!ni materijal sa pomenutog savetovanja u Portorozu.
5
brojnih i znatnih razlika izmedu zgrada
prostora 1 )
slobodnih
Ja Cu pokuSati da svoja glediSta obrazlazem najpre
istrazivanjem veza malog stana i prevelikih slobodnih
prostora
Mere stana, one kojima se danas sluzimo, su
antropomorfne, a ne psihomorfne. To svi znamo. One su
niz odnosa covek-zid, covek-predmet iii covek-covek,
ali fizickih, cak staticno fizickih odnosa. One mogu i
drugacije da budu smisljene, ali trenutno nisu. Merila za
mere' stana su, dakle, kolicinska. Caki kada te mere
povecavamo, to je zbog mnozenja i unosenja novih
predmeta, a ne zbog novih Ijudi. Medutim, odmah izvan
stana definisanog fizickim merama nastaje sredina koja je
cak i kolicinski neodredena - stambena zgrada. Dna je
dvostruko neodredena.
Prvo
- Prema stanu, svojoj osnovnoj jedinici.
Stanova u zgradi moze da bude koliko hocete, koliko
zatreba, brojem tih stanova mozete cak da lecite
posledice sopstvenog neracionalnog poslovnog ponaSanja, predstavljajuci to kao lecenje stambene krize
Drugo
- Prema spoljnoj sredini, prema susednim zgradama
slobodnim prostorima u sklopu.
19rada je, naime, neogranicena po visini i po duzini.
Jesmo Ii mi iii nismo povecali preporucene gusti~e
naseljenosti u svim novim naseljima Beograda? Jesmo Ii
time povecali broj stanova? Jesmo Ii time povecali
zgrade (uglavnom u visinu ' da ne bismo poremetili plan
infrastrukture i da bi tlocrt naselja ostao nepromenjen).
Je Ii ta nepromenjenost tlocrta samo prividna? Jesmo Ii
time pogazili jedno od osnovnih merila urbanisticke
discipline, toliko bitnih da je posle takvih prekrSaja ne
mozemo vise smatrati disciplinom. Jesmoli time izigrali
trud i strucni doprinos tih Ijudi?
Ako je istina ovo Sto ja vama kazem, zgrada danas
nije shvacena kao sistem, niti kao dec sireg sistema
gradskog prostora. Ako je ona gomila stanova, iz nje
moze da izlazi samo gomila Ijudi, a ne neke socijalno .
strukturisane grupe.
Ako je tako, broj stanova u zgradi (drugim recima,
njena velicina) ne zavisi od nje same, nego od neceg izvan
nje - od slobodnih prostora. 19rada i slobodni prostori
su uzajamno spregnuti i zahvaljujuci toj sprezi mi
slobodne prostore mozemo da strukturiramo, da ih od
proizvoljnih ucinimo gradskim.
Tako je to kolicinski. A kako je u pogledu Ijudskog
opStenja? Kako je to u oblasti udaljenijoj od interesovanja (pa,dakle, i od znanja) arhitekata, koji su, mislim
strucnjaci za konkretno, za vidljivo, za predmetno
3)Osim svega drugog, nadam se da ovakav stav zadaje udarac
zatucanosti onih koji sebe svrstavaju medu projektante po ceni
preziranja urbanista, iii svoj polozaj urbaniste brane nipoda~tava,
njem projektanata.
6
(najzad, za kolicinsko) i prema tome nisu strucnjaci za
nematerijalno, za nevidljivo - za Ijudsko.
S obzirom da smo svi istovremeno
druStvena bica, svi mi imamo
pojedinci
- na jednoj strani psiholoske odrednice licnosti, koje
teze da ucvrste licnost kao stabilnu celinu i
- ria drugoj strani, socioloske odrednice, koje nalazu da
se licnost prilagodava svakoj stvarnoj druStvenoj situaciji u kojoj se nade.
Stan je skoljkastalnosti, mesto negovanja psiholoskih odrednica licnosti, iako u njemu, naravno, ima i
socijalnog, unutarporodicnog opstenja (porodica kao
primarna grupa relativno je stabilna i socijalno ponaSanje
unutar nje relativno predvidivo),
PoSto je sredina izvan stana i fizicki sira i socijalno
slozenija, kad se opStenje u njoj povecava, dragovoljno iii
prisilno, ako to opStenje ne moze da se nadgleda,
prilagodljivost ima teznju da potisne stalnost Iicnosti i
zbog toga narasta osecanje ugrozenosti i sledi provlacenje
licnosti u stan shvacen kao zbeg. U slucaju kad korisnik
neka nastojanja projektanta izglesmatra stan zbegom,
daju pogresna:
- prvo, traganje za izmenama u stanu koje povecavaju
opstenje, ako se korisnik brani od opstenja koje ne
moze da nadzire;
- drugo, nije razborito podrzavati teznju ka zbegu i
dodatnim netipicnim sadrzajima, novim prostorijama
i tehnickim pomagalima pretvarati stan- u tvrdavu
usamljeniStva;
- treee, preterana tehnologizacija stana cini ga zavisnim
od spoljne sredine na jedan vrlo osoben nacin, po tome
sto je posredan. Ova zavisnost od nepoznatnog , od
nekog pogona, a ne od coveka, uz nesrazmeru nejakosti zavisnog i snage onog od cega (a ne od koga) zavisi,
pobuduje osobenu vrstu bojazni po tome Sto je stalno
prisutna (za razliku od onih strahova koji se javljaju
kad opasnost iskrsne i potonu u zaborav kad ona
prode).
Uostalom, skucen stan je jadan zbeg.
Da Ii semanja sredina otvara prema vecoj - to je
oduvek zavisilo od vece i slozenije sredine. lato je jedini
ispravan put menjanja spoljne sredine, bolje receno
razvijanje onih osobina okoline zgrade koje omogucuju
postupnost prelaza izmedu privatnosti stana i javnosti
gradskog prostora, omoguciti Iicnosti da i u javnosti
uspesno nadgleda svoje okruzje i nadgleda svoje opStenje
sa drugim licnostima u njemu. lato gradski prostor nije
za zanemarivanje - njime se moze uticati na stan,
preraspodelom napetosti, ako tako mogu da kazem.
Rekli smo, medutim, da su slobodni prostori preveliki. Ostavimo za trenutak po strani najvazniju cinjenicu da
covek izvan zgrade susrece druge Ijude, poznate i
nepoznate, da je na njih osetljiviji nego na prostor,
pozabavimo se samo dozivljajem prostora.
NajopStije gledano, unutar stana smo prvenstveno
upueeni na opremu, a prvo opazanje prostora pocinje tek
napolju, iako kretanje i snalazenje na slobodnim prostorima ne prestaje da bude vezano za opremu, za
predmete - i dalje se ide od jednog do drugog fizickog
znaka, od cilja do cilja prema cilju. Slika koju posmatrac
ima na slobodnim prostorima mnogo je promenljivija
nego ona u stanu a) zato Sto jc sam posmatrac mnogo
pokretljiviji, kretanje mu je slobodnije, a sa njim i
polozaji koje pri posmatranju zauzima; b) zato Sto je
svetlost na slobodnim prostorima promenljiva; c) zato Sto
su razdaljine veee, pa je te~ napolju prisutno delovanje
perspektive, tj. subjektivni (dozivljeni) prostor napolju
znatno je razlicit od objektivnog (geometrijskog); d) zato
Sto su udaljeni objekti dozivljavaju kao predmeti, slicno
predmetima opreme u stanu (ali su nedohvatljivij, a bliski
objekti kao povrsine; e) pouzdanost procene velicine
naglo se smanjuje izvan stana, itd ...
Siobodni prostori su, kazem to po treei put,
preveliki. Gigantizam je, nedvosmislEmo, znak udaljenosti
od zivota - u slucaju slobodnih prostora ta udaljenost od
zivota nastala je zbog toga Sto projektant, preterano
zaokupljen stanom, rasejan prema zgradi (iii zaljubljen u
nju) i potpuno ravnoduSan prema gradskom prostoru, ne
razmislja 0 budueem koriseenju. Postoji spontana teznja
zivota da "rekonstruise" gigantizam, da mu nade Ijudsku
meru i podstrukturu (to je istina kako za prevelike
prostore tako i za prevelike grupe Ijudi). I u tome je jedan
od ozbiljnih razloga da korisniku koji iz skucenog stana
izlazi na puste slobodne prostore dopustimo (i ne samo
dopustimo, nego i pomognemo) da ih rekonstruise, da ih
usaglasi sa svojim psihickim potrebama i fizickim merama. U ovome je jedan od najozbiljnijih razloga upornog i
neprekidnog traganja Ijudi za standardima. Covek moze
da razume samo ono Sto moze da ogranici. On ne moze
da shvati dec pre celine. Cak ni jedan umetnik ne pocinje
portret od mladeza na obrazu.
Godinama arhitekti veruju da dobrim planiranjem
stvaraju takozvanu pripadnost naselju. Meni to lici na
vracaru koja drugome pro rice sreeu, ali sebi nikako da
pogodi. Istina je sasvim suprotna: zajednicki problemi,
odluke 0 njima i sprovodenje tih odluka u dele - to
zblizava i povezuje Ijude. Pripadnost se, dakle, jaca kroz
reagovanje na zateceno, kroz pokusaj prevazilazenja
zatecenog i kroz suprotstavljanje onome Sto se nameee
spolja. Ako je ima, pripadnost nastaje na licu mesta, u
prostoru, a ne u projektu. Za nju se mogu obezbediti neki
prostorni preduslovi, ali se ona ne moze stvoriti.
Verujem da se pripadnost naselju ne odnosi samo na
stan, nego i na naseljski prostor. Ljudi se okupljaju oko
rada i uvek postizu tesnju pripadnost kroz rad nego kroz
zabavu. Prijatne uspomene na prostore retko se mogu
odvojiti od uspomena na Ijude sa kojima smo ih delili.
CINITI
OSECATI
Sa druge strane, korisnici nasih stambenih naselja
godinama nemaju moguenosti da uticu na pro menu
sadrzaja i izgleda svog okruzja.
Ako neko nema priliku da promeni svoje okruzje za
neko drugo i pritom nema pravo ni da ga izmeni, ta
polava ima i psiholosku i socijalnu, a i politicku,
samoupravnu dimenziju.
Godinama urbanist radi jednu nedovrsenu stvar i zabranjuje njeno dovrSenje necim sto bi se moglo nazvati
represivnom regulativom.
Urbanist nema obavezu staranja 0 razvoju naselja
posle useljenja stanara, ali zadrzava pravo da nadgleda
sprovodenje (poStovanje) prvobitne urbanisticke zamisli.
Ne vidim, drage kolege, zaSto bi urbanisticki plan, koji
ima veCi stepen nacelnosti, bio manje podlozan pro menama (i tokom, a narocito posle ostvarenja) nego
projekat zgrade u kojem je vee sva nacelnost pretvorena u
fizicku izvesnost. Ja nisam cuo da je jedan detaljni
urbanisticki plan novog naselja bitno izmenjen tokom
ostvarenja,a 0 bitnim izmenama projekata (od kojih neke
manje iii vise menjaju cak i postavke urbanistickog plana)
govorili smo malocas pominjuei gustine.
Radi se 0 druStvenoj dilemi, pa dakle siroj od onoga
cime se tokom tri dana bavi ovaj skup, siroj cak od onoga
cime se bavi jedna struka:
- iii ee pravo urbaniste da ostane kao i do sada, ali ee mu
biti pridruzena i obaveza;
- iii ee i pravo i obaveza urb<lniste da prestanu cinom
useljenja, i budu u celosti preneseni na drugoga, na
korisnika, tacnije na organizovane korisnike (izmedu
organizovanog i neorganizovanog nikad nema opStenja
- organizovani nameee svoju volju i interese onom
drugom).
Da bih otklonio sumnju kako se ja u ovom trenutku
bavim izricanjem presuda, bud'uei da sam se urbanizmom
bavio vise godina, ja eu pokusati ovaj svoj viSe jasan nego
ostar stav da obrazlozim.
Urbanist nije projektant. 4 ) Duboko sam ubeden da
posle ostvarenja najnuznijih fizickih struktura jednog
naselja urbanist postavlja zabrane koje bi ulazile u
delokrug rada projektanta. Da Ii je neko i kako obojio
svoju lodu, da Ii je i cime ogradio svoju terasu prizemnog
stana, 0 tome tesko moze da odluci onaj koji u svojoj
svakodnevnoj praksi ne resava probleme te vrste.
Drugi, jos znacajniji
tvrdnji:
argument u prilog mojoj
Godinama se detaljni urbanisticki plan radi iristrumentima generalnog plana.
OPSTITI
U nasim stambenim naseljima nema toliko radnih
mesta da bi ona bila ozbiljniji povod za opStenje. Mislim
da se u 8eogradu to vee ozbiljno uvida.
4)Nazivi zvanja sigurno nisu sasvim odgovarajuci. Uslovno. za ovu
priliku. urbanistom smatram tvorca prostornog koncepta detaljnog urbanistickog plana (za razliku od planera - generaliste). a
projektantom tvorca idejnog projekta i izvedbene dokumentacije
zgrada.
7
Najsvetliji zadatak detaljnog urbanistickog plana
danas je da dokaze kako je zadovoljio prosecne gustine
koje nalaze generalni plan. Ne treba mnogo da vas
uveravam da je ova situacija apsurdna i da dovodi u
pitanje i samo ime detaljnog plana. Ako su odredeni broj
i zastupljenost stanova po velicini, i spratnost zgrada,
postoji dovoljno pouzdano planersko merilo za odredivanje broja Ijudi u njima i takozvanih jednacnih gustina broja Ijudi na jednom ulazu. Na treeoj strani priloga koji
ste dobili pokuSao sam da definisem i opisem onu vrstu
gustina za koju smatram da je od znacaja za detaljni
urbanisticki plan i koja moze da posluzi kao pouzdana
simulaciona prognoza izliesnih zbivanja u prostoru. 4). Ta
gustina nije prosecna. Ona itekako ima svoj reljef.
Nacin na koji ste vi razmeSteni u ovom trenutku u
amfiteatru, slobodno izabrana mesta, nisu nimalo slucajna, vas polozaj u prostoriju u odnosu na vrata, prazna
sediSta izmedu vas - sve je to svojevrsni red, skoro
grafikon. Spontanost izbora mesta, bas ona, pokazuje
duboka znacenjakoja upravljaju nasim slobodnim, ali ne i
u svakom trenutku promisljenim cinovima.
Ova gustina itekako ima posledice, ona itekako
moze da se rezira, ali nju nikako ne treba da tumace i
modeliraju sami arhitekti. Ta gustina sa jedne strane sluzi
kao upozorenje da u stambenom objektu velike jedinacne
gustine moraju da se pronadu sadrzajne nadoknade za
prekoracenja. Sa druge strane, ta gustina sluzi kao
dragocen polazni podatak pri oblikovanju slobodnih
prostora. Inace, ako umesto priblizavanja stvarnosti,
ostanemo na prosecnim gustinama "I judi na hektar" ne
treba da se Ijutimo Sto "grosso modo" populacija koristi
"grosso modo" prostore. Hektar je jedinica od 100 x 100
metara. Jedna stambena ulica ima sirinu 10 metara, a
jedan stambeni trg, dvoranski trg, soba pod vedrim
nebom, ima 15 x 15 metara. Ja ne znam kako se nesto
moze meriti jedinicom veeom od njega. Ja ne znam kako
jedinica pogodna za razmeravanje poljoprivrednih dobara
moze da bude od koristi pri dimenzionisanju gradskog
prostora. Mozete da me zapitate: ko jos ima vremena da
se bavi jedinacnim gustinama? Moj odgovor ie: arhitekti
nemaju vremena zato Sto hoee sve sami da urade.
5)Gustina : Ovde je ne mozemo definisati bolje ad : ukupnost
dozivljenih obavestaja 0: a) fizicko - prostornom okviru i b)
socijalnom okruzju.
Naglasak je, dakle, na dozivljenom, jer treba razliciti u
neposredne, culno perceptivne, od svih drugih mogucih posrednih
iskustava sa jednom sredinom. Zbog toga treba i praviti razliku
izmedu brojcane planerske velicine, kOju cemo nazvati prosecnom gustinom i uocavanja konkretnih fizickih i trenutnih
socijalnih okolnosti, koje cemo nazvati opazenom gustinom.
Ocenjivanje izvesnih okolosti kao nepovoljnih u trenutku dozivljavanja nazvacemo afektivnom gustinom (bez obzira da Ii se radi 0
neprijatnoj maloj iii neprijatno velikoj gustini).
Godinama prisustvujemo zabludi arhitekata (urbanista
koliko i projektanata) da projektovanjem novog naselja
oni oblikuju ambijent.
Ambijent je, prema definiciji koju sam predlozlO u
stidiji "Neposredna okolina":6)
"sklad koriscenja i znacenja prostora koji kod coveka
izaziva stanovito i nedvosmisleno prijatno raspolozenje
prema jednom prostoru kad je u njemu"7)
U znacenju je prisutan spoj racionalnog i emotivnog. U gradskom prostoru racionalno se ispoljava '
kroz USMERENOST PROSTORA, a emotivno kroz
njegovu RAZNOVRSNOST. Gradski prostor je, dakle,
dvoznacan (kao i njegov tvorac, uostalom).
Ambijent je vezan za neposredni dozivljaj prostora, sa svim njegovim sadrzajima, od kojih su oni
najvazniji promenljivi - za onog koji dozivljava ambijent najvazniji su Ijudi i to ne samo oni sa kojima
neposredno opsti, nego ukupno Ijudsko okruzje L,peoplescape" je uvek presudniji od "townscape"-a).
Ako je znacenje spoj racionalnog i emotivnog,
arhitekt moze da ispuni samo jednu njegovu polovinu,
da usmeri ambijent, da priredi citljiv prostorni okvir,
aline i emotivnu ispunu. Dve su stvari presudne:
- prvo, privlacan ambijent se ne moze u celini unapred
smisliti, jer arhitekt koji pokusa da smisli raznovrsnost
prostora na kome jos niSta nije izgradeno zapada u
apsurd "predumisljene spontanosti" ;
- drugo, privlacan ambijent se ne moze u celini odjednom stvoriti, postoji neka vrsta sazrevanja ambijenta
kroz vreme (pada mi na urn rarabola arhitekte Predraga Ristiea 0 mnogoznacnim duhovnim vezama Ijudi
sa prebivalistem: "Skup kuea postaj1:! naseljem tek kad
dobije svoje groblje").
I jedna i druga tvrdnja su istovremeno razlozi zaSto
korisnik treba da ude u proces:
- on stvara i improvizuje svoj ambijent u vee postojeeem
okviru
- on ima mnogo vise vremena nego projektant da svoje
okruzje menja i doteruje
- on ima interesa (zivotnog) da to cini.
Mi arhitekti godinama radimo po programima koje smo
sami izmislili, koji se kako vreme odmice, pretvaraju u
surove stereotipe.
Iz takvih sparusenih programa ne mogu da nastanu
covecna ostvarenja. Mi te programe nazivamo iskustvenim, empirijom. Budimo iskreni, iskustveni podaci u
Afektivna gusitna je, znaci, posledica ukrst anja opazene
gustine sa nizom licnih merila, od kojih su neka svojstvena svima
nama, a druga se mogu vezati za osobine licnosti, urodene i
stecene. Ova licna merila su u stvari pozeljni nivoi spoljnih
obavestaja i opstenja sa okruzjem.
6) K .Petovar i Z.Kara-Pesic: "Neposredna okolina stambenih
~grada", Centar za stanovanje, Beograd, 1975.
Odnos broja stvarnih korisnika prema stvarnom prostoru
(povrsini za koje postoji izvesnost da ce trajno u njemu boraviti
nazvacemo jedinicnom gustinom (recimo, broj stanara nas jednom ulazu) stepenistu stambene zgrade).
7) Oefinicija je ovde suzena na pozitivno odredenje, jer bismo
inace ostali na presirokoj definiciji - da je, recimo, ambijent sve
sto nas okruzuje.
8
naScj struci uvek su tudi, zato Sto se u nasoJ struci
iskustva sticu sporo. Kako jedan pocetnik u struci da se
osloni na iskustvene podatke, kad je bez iskustva? Iii, sa
druge strane, ako su programi iskustveni, zaSto se ne
menjaju? Iskustvo treba da je pre svega poucno. Iskustvo
projektanta postoji sarno posle sistematskog istrazivanja
ostvarenog vlastitog projekta.
Varamo se ako mislimo da se iskustvo projektanta
meri brojem projekata. Ono se meri brojem i dubinom
provera na liniji projektovano-ostvareno (kad kazem
ostvareno, mislim mnogo'vise na utiske i sudove Ijudi 0
prostoru koji smo za njih skrojili, nego na valjanost
izvodackih radova). Bez ove provere, broj projekata ima
ukus optereeujeeeg iskustva - dokazuje koliko se neko
udaljio od zivota i pretvorio sebe od stvaraoca u
konfekcionara (kad kazem stvaralac, mislim na coveka
koji na nove okolnosti uzvraea novim ponasanjem).
Umesto da ih sam stvara, sa intuicijom (koja je korisna
osobina, ali nije isto Sto i znanje), projektant treba da
trazi bolje, visedisciplinarno stvarane programe .
Videli smo i takve programe u nasoj sredini. Dobar
broj projektanata ih je preeutno odbacio, zato Sto veruju
da je cin graaenja jedini i sasvim dovoljni socijalni cin,
neosporno human (kao suprptnost rusenju, asocijalnom i
nehumanom). Za arhitektu je, recimo, odluka 0 smeStanju jedne skole u srediSte raspolozivog gradskog prostora
uvek dobra, on veruje da ju je izlisno proveravati, zato Sto
takav polozaj skole spaSava dete od opasnosti saobraeaja.
To Sto se dete vraea kuei posle zimske popodnevne
nastave kroz pustinju nazvanu "slobodni prostori", izlozeno strahu od nasilja ako ne i nasilju, to vee izlazi iz
funkcionalnog stereotipa. Ovaj primer odsustva vrednovanja (ustvari odsustva svesti 0 tome da nove okolnosti
znace i nov problem) izmeee se u primer pogresnog
vrednovanja, jer u redosledu vaznosti veeu tezinu daje
mogueem udesu iz nepaznje nego mogueem prestupu iz
zlocinacke pobude.
Po pravilu, Sto je pojava bogatija i slozenija, strucni
stereotip je uo cljiviji. Zato su predodzbe arhitekata 0
yradskom prostoru, sirem i slozenijem, mnogo cesee i vise
iskrivljene nego one 0 stanu. I opet po pravlu, neznanje se
radije bavi slozenijim problemima, jer su oni puni spornih
mesta, jer su liseni neospornosti, jer su dalje od neposrednosti, pa se ni neznanje onog ko se u njih upusti, ne
moze otkriti jednostavnom proverom.
Ocigledno, postoje mnogi socijalni ciljevi koji se
ispunjavaju izvan delokruga projektanta i za taj delokrug
posredno, na slobodnim prostorima, toliko slozeni da ih
projektant mora ugurati u stereotipe. Uvereni da ti
stereotipi "prolaze" (iako, mozda, nisu dovoljnil, arhitekti su veeinom dobro prikriveni prot ivnici ucestvovanja
korisnika. Oni su prot ivnici i ravnopravne saradnje
sociologa i psihologa sa njima, jer onaj koji se miri sa
stereotipom Ijudske prirode i Ijudskog ponaSanja jos lakse
se miri sa stereotipom 0 struci koja se tom prirodom i tim
ponaSahjem bavi. Nepriznati u Ijudskom smislu, korisnici
kao i strucnjaci drugih disciplina ne mogu da biraju rnogu da budu sarno protivnici onoga ko ih ne priznaje.
Godinama slobodni prostori nasih naselja pruzaju najrecitiji dokaz 0 tome cemu robuju arhitekti i u kojoj meri.
Nastranu strucne zablude. Siobodni prostori, medutim, pokazuju da kad narucilac nije zainteresovan za
neSto, ni arhitekta nije. Oni dokazuju jos neSto: da
urbanizam, iako neodvojiv od arhitekture, za razliku od
nje predstavlja pravu druStvenu disciplinu - po tome Sto
ostaje jalov sve dok ne izade iz strucnog kruga, sve dok
strucni razlozi ne budu podvrgnuti druStvenim merilima i
sa njima uravnotezeni.
Zapazite, moliv vas, razliku izmedu stava koji kaze
da valjani slobodni prostori nisu do danas ostvareni zato
Sto je arhitektima neko bio na putu, nije ih podrzao i
stava koji ja zastupam - da arhitekte ne mogu smisliti
sadrzaj i izgled slobodnih prostora pre ostvarenja obodnih
zgrada. Oni ne mogu da ostvare slobodu, vee sarno da je
.omoguee, obuzdavanjem sebe.
Siobodni prostori su za
- slobodno vreme
- Siobodne aktivnosti
- slobodan pristup
ali ne i proizvoljan odnos strucnjaka pre rna njima.
' Cak i kad bi pogadao Sta sve korisnik moze da radi
na slobodnim prostorijama, projektant ne bi mogao da
isprojektuje svu mogueu opremu.
Cak i kad bi isprojektovao svu mogueu opremu,
projektant ne bi resio problem - ima opStenja koje nije
vezano za opremu. Sadrzaj slobodnih prostora ne sme da
bude posledica
- projektanovih sklonosti (projektant je, recimo, sport ista i predvida sarno sportske sadzaje)
- projektantovih predrasuda i vrednosnih sudova (podela
aktivnosti na dobre i lose, na korisne i nekorisne, cak
na moraine i nernoralne)
- Projektantovih estetskih predumisljaja (u jed nom parku projektant je odstranio postojeee decije sprave za
igru zato Sto nisu oblikovno odgovarale skulpturama za
igru koj e je on projektovao, ukinuo je deci moguenost
izbora) .
Nij e Ii onda sasvim prirodan i uljudan zakljucak da
ono Sto ne mozes fizicki sam da obuhvatisu svojoj struci
jos manje mozes duhovno da osmislis, a ako to sve ne
mozes, problem sa nekim moras podeliti; merila za
podelu nisu tvoja privatna stvar, jer ee podela biti: sve
crno tebi, sve belo meni.
Siobodni prostori nasih novih naselja su prazni, a
praznoea nije sloboda. Ako su osnovne funkcije stana
spravljanje i uzimanje obroka, licna higijena, odmor (od
razonode do spavanja 8 )j, slobodni prostori se mogu
smatrati funkcionalno oskudnim sve dok je broj potreba
koje se na njima zadovoljavaju jednak iIi manji od broja
8) Najgrublje razvrstane
9
onih u stanu. U ovome je saddano najuproscenije merilo
za proveru funkcionalnog bogatstva slobodnih prostora,
vredno samo za pocetnu, planersku fazu njihovog smisljanja.
Na slobodnim prostorima naselja koje sam imao
prilike neposredno da istrazujem moguci da su pasivni
odmor, sportovi loptom i igra dece na spravama (govorim
o aktivnostima za koje postoji materijalna oprema, bez
obzira da Ii je ona odgovarajuca iii nepodobna). Odnos
stan-slobodni prostori je, dakle 3:3, uz napomenu da je i
one' potrebe za koje postoji oprema moguce zadovoljiti u
ogranicenom obimu (samo pasivan od svih vrsta odmora,
samo sportovi loptom od svih vrsta sportova, samo sprave
od svih mogucih decijih igara).
Stav projektanta prema znacenju slobodnih prostora
u osnovi je pogreSan. Ako zel imo da po svome duhu budu
zaista gradski, ne mozemo slobodne prostore smatrati
produzetkom stano'vanja (to je metafora, a ne stav), nego
od njega nezavisAom i istovremeno sirom celinom u
tesnoj vezi sa njim. Drugim recima, treba uvaziti cinjenicu da pored pratecih sadrzaja stanovanja i pored pratecih
objekata koji mogu ali ne moraju da imaju i slobodne
prostore u svom ' sklopu, postoje i prateci sadrzaji
slobod'nih prostora; zatvoreni prostori koji su slobodnim
prostorima funkcionaino podredeni. Standarde slobodnih
prostora, znaci, treba uskladiti sa ovakvim stavom, ako
on ima smisla.
Godinama projektanti veruju da je njihovo poznavanje
korisnikovih potreba samo pitanje ozbiljnosti sa kojom
covek prilazi svojoj struci.
To nije tacno. Tokom jednog od nedavno zavrSenih
istrazivanja 9 ) pokuSali smo da proverimo stavove kodsnika 0 problemima prema kojima arhitekti imaju sasvim
jasno uoblicen stav. Radilo se 0 relativnoj vaznosti
pojedinili aspekata stanovanja.
Redosled
korisnik
Organizacija stana
Struktura (sadrzaj)
Velicina stana
Oprema stana
2
3
4
vaznosti
projektant
4
3
2
Rezultat jasno i prosto pokazuje odstupanja, razlicite tezine koje pojedinacnim aspektima daju Ijudi, zavisno
od toga da Ii su smislioci iii uzivaoci prostora.
Moze se naslutiti da bi rezultati bili zanimljivi i u
slucajevima kada bi se ispitivala doslednost stava jedne
iste osobe. u razlicitim ulogama, tj. projektanta koji bira
stan za sebe.
Redosled
korisnik
vaznosti
projektant
Ljudi sa kojirna se zeli iii ne zeli
obavljati izvesna aktivnost
Oprerna za zel jeni aktivnost
Povezanost kroz interakciju za
erirodnim okruzjem
Sigurnost
Estetska privlacnost
Psiholo~ka udobnost
SlmliOTicko eosedovanje (pripadnost)
Fizicka udobnost
Podobnost
Rezim kori~enja
Cena kori~enia
Cena izgradnje
Definisanost prostora
Sistem izgradnje
1
6
2
1
3
4
4
3
2
7
9
5
8
5
6
7
8
9
10
11
12
-
10
11
13
-
predocim znacenje, a mozda cak i definisem svaku od 14
u njoj navedenih kategorija. Osim toga, ova lista je dosta
sumarna, jer se odnosi na ispitanika uop51e. Postupak,
koji je do kraja doveden u jednoj od stranih studija,
pokazuje da razvrstavanja prema uzrastu, a jos vise ona
prema drustvenom sloju, znatno menjaju neke od poje'
dinosti opste slike (ako je dru51veni sloL-ad uticaja na
redosled, moze se ocekivati da i druga slicnaobelezja
izazivaju promene, 510 upucuje na zakljucak da ovu vrstu
redosleda, kad je prensen iz druge sredine, ne treba
uzimati za doslovnost). Ipak, odrednice na koje ja zelim
da vain svratim paznju nisu nestabilne.
Primeticete najpre da je korisnik mnogo osetljiviji na
Ijudsku sredinu nego projektant (zato 510 je ona za prvog
stvarnost, a za drugog zamisljena, iako ja mislim da je
Ijudska sredina nezamisliva, za projektanta koliko i za ·
bilo koga drugog).
Pasce vam u oci da projektant upadljivo vise drzi do
estetske privlacnosti nego korisnik, da je oprema prva
briga projektanta, kao i to da se projektant vise brine za
sigurnost korisnika nego korisnik sam.
Najzanimljivije je, ipak, da cena koriscenja nije
uopste prisutna u iskazu, pa znaci ni u svesti projektanta.
Isto se moze reci za potpuno odsustvo brige utvrdeno
kod korisnika u pogledu cene izgradnje, definisanosti
prostora i sistema izgradnje. To nam pokazuje da je i kod
projektanta i kod korisnika prisutan izvesni idealizam,
neko zanemarivanje veoma prisutnih, stvarnih, materijalnih kategorija. Za men e je to dokaz da su i jedni i drugi
Ijudi - kad na to ni su primorani, ne bave se onim na
cemu se njihova Ijudskost ne potvr(Juje i onim 510 ne
podrazumeva neposredne odnose sa zivolil okolinom.
o
o
o
Slicno je sa slobodnim prostorima. Evo primera
raskoraka izmedu dva sistema vrednost i , korisnikovog i
projektantovog. Istina, ovo nije provera sopstveAih sta·
vova, kao u prethodnom slucaju, nego uporedenje stavova projektanta i korisnika koje nisu izneli ni projektant
ni korisnik.
Na kraju, mislim da svi imamo istovremtmu potrebu
za redom i za slobodom. Onaj ko se brine samo 0 redu
uzima slobodu
Ja vas ne pozivam na podrobno pretresanje ove liste
redosleda, jer bih bio u obavezi da vam prethodno jasno
U daljem radu na standardima treba stalno provera·
vati koliko oni ogranicavaju, a koliko su podsticajni,
imajuci uvek na umu da onaj cije ideje moraju da budu
opredmecene nije veliki strucnjak za slobodu.
.9) "Kvalitet i karakteristike stanovanja u Bloku 21 u Novom
Beogradu", grupa autora Centra za stanovanje, Beograd 1976.
10
- da bira svoju viziju reda
- da je namece drugome
Ovaj materijal predstavlja kraci izvod iz studije "Funkcionalna
koncepcija i upotrebria vrednost stana" koja je predvidena za
distribuciju u 1977 god. u okviru pridruzene saradnje
Mr. Mihailo CANAK, dipl.ing.arh.
UOK 643.2:389.63
SLOBODNI PROSTORI I PROLAZI U PROSTORIJAMA
Prilikom definicije slobodnih prostora i prolaza u
stanu, najcesce se polazi od antropometriskih mera koje
predstavljaju ulazni podatak za iznalazenje optimalnih
dimenzionalnih parametara. S obzirom na to da su ova
istrazivanja nedovo.ljno sprovodena u nasoj zemlji, moguce je u izvesnoj meri koristiti podatke iz nekih drugih
zemalja, pod uslovom da njihove srednje mere ne
odstupaju znacajnije od nasih, kao Sto je to na pro slucaj
sa skandinavskim zemljama.
jala je izmedu ostalog za nas i u tome Sto su prosecne
mere britanskog stanovniStva relativno slicne merama
nasih stanovnika tako da se dobijeni pokazatelji mogu
koristiti bez velikih korekcija.
U svojoj studiji "The measure of man" (2), H.Oreyfuss daje n iz antropometriskih podataka karakteristicnih
za americko stanovnistvo. Oeo ovih dimenzija prikazanih
u incima dat je na sl. 2 a- d, gde su prikazane mere malih,
srednjih i visokih odraslih muskaraca i zena. Autor ovog
materijala pruza i vise pokazatelja ergonomskog karaktera
o vidnom uglu, polozaju ruke prilikom raznih operacija,
polozaju coveka Lei upravljackim pultom, pisacom masinom, volanom kao i prilikom drugih radnih operacija.
Oragocen izvor podataka ove vrste predstavlja clanak sa rezultatima ispitivanja i merenja koja je J.Christopher Jones realizovao na zahtev istrazivacke asocijacije
britanske industrije nameStaja (1), a u kome je dat bogat
pregled raznih mera za odrasle osobe karakteristicnih za
kretanje i razne polozaje coveka u prostoru. Polozaji koji
su analizirani prikazani su na sl. 1, a same dimenzije
prevedene u santi metre na Tabeli I. Znacaj ovog materi-
Jedan od najvaznijih materijala iz oblasti projektantske antropometrije predstavlja svedska studija
"Anatomy for planerare" (3), koja je radena u cetiri dela
t -
. ,- - - - - - - - - -
I .....
.
'''10 ''
,
,
,
1
I
\
,
1I
)\
I (
"
T
I~
I
\ I
I I
1
I
j'
I.
I \
\ I
'J
;11/I,'
"j' I r
~\
I
l
~I
' I
I
I
1
I
i
SI. 1
J
:,. ...l '''I~
•
"It
'
,~
,
"
_
~
I, II
I
I
,J+
I
II I
t
++
,... +
I .. • ......
·'t"
11
Prosecni autropometriski podaci za britansko stanovnistvo (po J.K.Jonesu)
Tabela I
muski 18-49 god.
br.
1
2
3
4
5
mere
stas
visina
visina
visina
Sake
gornji
ociju
ramena
stegnute
dohvat
prosek
90%
a)
stojanje
170.94
160.53
139.95
160.02 - 181.61
149.60 - 171.20
132.08 - 147.32
74.17
209.04
67.56 197.36 -
b)
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
visina sedenja
visina ociju pri
sedenju
visina ramena
pri sedenju
visina krsta
pri sedenju
visina laktova
pri sedenju
debljina butina
visina vrha
kolena
visina od poda do
podnozja butine
duzina od stoma·
ka do kolena
mera od straznjice do lista noge
mera od straznji ce do kolena
duzina ispruzene
noge
sirina sedenja
prednji dohvat
bocni dohvat
sirina laktova
sirina ramena
prosek
90%
160.65
150.62
129.29
149.86 - 171.45
139.70 - 161 .29
119.63 - 138.94
81.03
239.01
sedenje
89.66
83.82 -
95.25
84.58
78.74 -
90.17
78.23
72.64 -
83.82
73.15
67.56 -
78.74
58.42
53.34 -
63.50
44.10
49.02 -
59.18
25.40
20.32 -
30.48
22.35
14.48
17.78 12.1 9 -
26.67
16.76
20.32
14.22
16.0011.94 -
24.89
16.51
53.59
49.28 -
57.91
49.53
45.21 -
53.85
41.91
38.86 -
45.21
39.37
36.32 -
42.67
38.61
33.53 -
43.69
47.75
43.18 -
52.07
46.48
41.91 -
50.80
59.44
54.61 -
64.26
56.39
52.07 -
60.45
37.59
66.55
164.34
40.13
40.13
33.78· ·59.18 150.88 33.78 35.56 -
41.40
73.91
177.55
46.48
44.45
105.66
96.77 - 114.55
c)
18
19
20
21
22
zene 18-40 god.
35.05
83.82
176.78
43.94
44.45
sedenje i stojanje
31.24 76.45 163.58 37.59 40.13-
38.86
91. 19
189.74
50.29
49.02
(1)Jones, J.e.: "Anthropometric data and their application" The Architects' Journal
137,13 februar 1963, str. 317 - 325
i prezentirana u dva toma. U prvom delu daju se
bibliografsk i podaei 0 ukupno 928 materijala iz raznih
zemalja koje obraduju problematiku antropometrije, 51:0
predstavlja u svetu najbogatiju (nama poznatu) bibliografiju 0 ovom problemu. U drugom delu daju se
izuzetno dragoeeni podaei 0 merama dobijenim iz bibliografskih izvora prikazanih u prvom tomu. Jedna od
vaznih postavki ove studije je definieija konstantnih
odnosa izmedu visine stanovnika i njihovih drugih telesnih mera, kao i mer a povrSina i predmeta sa kojima osoba
dolazi u kontakt. Na ovaj nacin, dovoljno je raspolagati
podacima 0 prosecnoj visini da bi se doslo do svih ostalih
mera. Ovo je narocito vazno u nasim uslovima, gde su
merenja sprovodena samo pareijalno, bez niza, za arhitektonsko projektovanje, vaznih pokazatelja.
2) Dreyfuss, H.: "The measure of man", Whitney Library of
Design, New York 1959
3)Thiberg, S.: "Anatomy for planerare" I-IV, Statens institut for
byggnadsforskning, Stock hoi m 1965, 1970
12
U studiji "Standard izaeija dimenzija sanitarne i
kuhinjske opreme u stanu" (4), u poglavlju "antropo metriske mere" eitirano je nekoliko desetina nasih i
stranih izvora. Na osnovu sprovedenih analiza predlozeno
je da se prilikom definisanja dimenzija prostora i pred meta u stanu kao prosecne predpostave sledece visine:
Odrasli muskarei (sa obucom,
visir.a podpetiee 2 em. )
175,00 em.
odrasle zene (sa obucom, visina potpetiee 3 em.)
165,00 em.
Ove visine se uklapaju u trodimenzionalni modularni
sistem sa submodulom od 5 em. tako da se na osnovu
njih moze formirati i po'vratna veza izmedu dimenzija
coveka i prostora koji ga okruzuje. Ovaj predlog se skoro
potpuno poklapa sa postavkama E.Grandjean-a ~5) koji
smatra da je srednja visina muskaraea bez obuce 172 em .,
a zena bez obuce 161 em.
"I
::l
"
~
>
~
o
o
a.
~
E
.0
I
N
U5
'"I
N
U5
13
::s
.' ..
~
1
"
'"'"::s
~
.~
~
>-
..
Q)
Ci
0
c.
I!?
E
. .. .. .
..
,f;
~---
...
U,------~
.
:J
",,'
",' ___
~
C,,·~-- "...I.
..
..
' .. po.
. . . . of
~
.., 'i
. '
n
·...
CO
.,; '
",
0
~; ~
",
•
~
'tl
1
N
Cii
0
. 1
"
"
~
. .
0
~i
"
;;:1
.I.
0
;; t;;o "t:
~
•
. " :" '.
,.1
". .5
I1
. ..
.-.- .-.--- ... ,~-- r-'
..-!-----:--...,IJ
~
•o
I
I
....
~i
III
0
o
T
~ ~
J -I ,.,
:I: I
~ ~
j
(,)
1
N
Cii
,.
,
I
...
.' .
I
I
1
_;;
iH
o·
E
7
."..
0
.. !
::'
,.."
/, .
1
I
~
. -. · 0 .
0'
i i'
14
,
I
,." I
?-.~
I
I
~
.."
, ..,
"
I
,.
~
-IJ. I
~ n .~
I
L
Ako prihvatimo gorepredlozene srednje Visme, na
bazi uporednih grafikona iz studije "Anatomi for planerare" (3) mozemo dobiti i niz drugih prosecnih dimenzija
kao na pr.:
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)
visina bez obuce
vertikalni dohvat
visina laktova u stojeeem stavu
vis ina kolena
dohvat police preko radne povrsine sa 2 ruke
dohvat pol ice preko radne povrsine sa 1 rukom
dohvat police sa
jednom rukom
dohvat police sa 2
ruke, itd.
muskarci
zene
173 cm.
209 cm.
162 cm.
197 cm.
108 5 cm.
44 cm.
100 cm.
42 5 cm.
192 5cm.
180 cm.
194 5cm_
181
196 cm.
186 cm.
192 5 cm.
183 5 cm.
cm.
Ovakvom analizom dobijene dimenzije, sluze za
defin ieiju mera prostora u kome se osobe kreeu, pri cemu
se zavisno od situaeije primenjuju minimalne, srednje iii
maksimalne dimenzije. Sledeea faza istrazivanja obuhvata
analizu odnosa coveka i vertikalnih povrsina koje ga
okruzuju, jos uvek bez ulazenja u odnose coveka i
konkretnih objekata sa speeificnim namenama, koja ee
slediti tek u daljem istrazivackom postupku .
Prilikom definieije dimenzionalnih parametara u
svom projektantskom pristupu i postupku, arhitekti su se
deeenijama koristili sa dva izvora i to Neufert-ovom
knjigom "Bauentwurfslehre" (6) i Le Corbusier-ovom
knjigom "Le modulor" (7) . U prvom slucaju projektant
dobija veoma veliki broj sasvim konkretnih prostornih
mera, "spremnih" za direktnu primenu, iako se nigde ne
navode nacini kako se do ovih mera doslo i da Ii su iste
jos uvek aktuelne, tako da se sa njihovom primenom
mora biti o~ezan. Le Corbusier, medutim, primenjuje
sasvim razlicit pristup, kreirajuei sam jedan speeifican
harmoniski sistem mera iz koga proisticu u prostorne
relaeije. Sistem se zasniva na visini coveka od 183 em;
koja po Le Corbusier- u predstavlja gornju vrednost, jer
je smatrao da je prostor bolje predimenzionisati nego
poddimenzionisati (sl. 3). Bez obzira na revolueionarnost
ovih postavki koje su proslih deeenija imale snazan utieaj
na arhitekte, savremena projektantska praksa se sve vise
zasniva na rezultatima konkretnih istrazivanja, a sve
manje na teoretskim postavkama, za koje se tek kasnije
traze verodostojni dokazi. S druge strane, prilikom
definisanja dimenzija prostora moraju se primenjivati
daleko slozeniji ulazni parametri, koji ee se u svakom
konkretnom slucaju razlikovati zavisno od ciljeva i
potreba. Prostor se nekad dimenzionise prema malim, a
nekad prema visokim iii prema debelim Ijudima; u nekirn
slucajevima cak podloga za dimenzionisanje prostora nije
covek, vee invalidska stoliea itd. To nikako ne znaci da se
tokom vremena na bazi konkretnih istrazivanja neee doei
i do nekog harmoniskog sistema mer a, ali isti treba da
"proistekne iz konkretne realne situaeije, a ne filozofskih
manipulaeija koje su mozda bliske, ali ne i identicne sa
stvarnim stanjem. Time se svakako ne negira vaznost ove
izuzetne knjige, vee samo skreee paznja na to da se nas
sistem informaeija neprekidno obogaeuje, a sa njim i
pristup problematiei koju smatramo vaznom i aktuelnom.
Drugi autori, Grandjean (5) i Robins (8) na pr., na
bazi dugotrajnih istrazivanja daju niz konkretnih preporuka za dimenzionisanje prostora izmedu vertikalnih povrsina i raznih predmeta u kojima se covek kreee i obavlja
razne operaeije. Slicne preporuke daje i niz drugih autora
ali prikaz svih ovih pokazatelja izlazi iz okvira ovog
materijala. Iz obilja radova iz ove oblasti, izdvajamo ipak
svedski materijal "Bostedens mat" (9), u kome se
konstatuje da postoje posebne relacije izmedu visine
vertikalnih povrsina i sirine prolaza (sl. 4). Za prolaz
izmedu dve vertikalne povrsine visine ramena i viSe,
potrebna je sirina od 60 em., a izmedu dve povrsine visine
(l
~Jr
45 °1
d
~~~
ttL
lL1.r-
r~
[I
I~OI
55
~
e
_175 1 b I
lViODULOR
C
.~
~-"180 I b 1
SI. 4
(6) Neufert, E.: "Bauentwurslehre", Berlin 1964
(7) Le Corbusier,: .. Le modulor", Editions de I' Architecture
d'aujourd'hui, Boulogne
SI. 3
(4)Beslic, V., Canak,M.: "Standardizacija dimenzija san itarne i
kuhinjske opreme u stanu", Centar za stanovanje, Beograd, 1974
(5)Grandjean, E. : "Wohnphysiologie-Grundlagen gesunden Wohnens", Verlag fur Architektur Artemis, Zurich 1973
(8) Robins, W.J.: "Minimum standards for circulation sp"aces
between walls, tables and chairs established by photography of
body movements", Thesis Faculty of Technology, University of
Manchester, 1968
(9) "Bostadens mat", Statens namnd
Stockholm, 1959
for bYggnadsforskning,
15
Postavke iz ovog materijala uputile su istrazivacki
tim iz Centra za stanovanje u 8 eogradu, da sprovede
seriju sopstvenih istrazivanja sa eiljem dobijanja jednog
sistema dimenzija slobodnih prolaza i prostora, koji bi
bio direktno aplikativan u arhitektonskom projektovanju.
Prva serija ispitivanja je po kazala da postoje cetiri
specificne visine vertikalnih povrsina koje ogranicavaju
prostor, na baii cijeg kombinovanja je moguce dimenzionisati bilo koji slobodan pro stor u stanu. Ove visine su
sledece:
1m.
I
2.m.
1
3m •
1
4m •
1
5m •
a) visina gleznja (eipel a, tu s, stepenik)
b) visina kolena (sediste, lezaj, wC- Solja, kada, bide i d~ .)
51. 5
:::J:) em.
b - 35 ern.
c - l/J :m.
d - L5 :m.
e - l/J e'11
. f - 45 em.
9 - 5.'1 ern.
h - :0 em .
i - 55 em.
j - 6C em
. -0'
A BCD-
Visina
Visina
Visina
Vis ina
n - 30 em.
0 - 35 em.
p - l/J em
Q - III em.
r- ~cm.
S -
f£l em.
gleznja .
kolene
kukova
rarnena i iz nad
c
k - 30 em.
I - 3'5 em
m - l,r, em.
r:!~~()!:1[::_N A
V:sina A = st '?reni k.c ip ela
Vi s ino B = s"di s'e ,lez aj,V/c.bidp,kada
Visin a C = st o .kuhinjski E' ; ern'?n'i~ni5ki).
komoda I t.;rn' vc:cnik. n::l s i nn
Visin a D f z id , o ~ m a n , p!ak :Jr
SI. 6
kuka 50 em . Kombinacija vertikalnih povrsina od kojih je
jedna visina ramena, a druga kuka, zahteva sirinu prolaza
od 55 em.
16
c) visina kuka (nasion od stoliee, sto, radna povrsina,
umivaonik, stednjak, niski frizider, masine za pranje
veSa i posuda, niske komode i dr.),
d) visina ramena i veca (visoki ormani, plakari, visoki
frizider, zidovi i dr.).
Prostorne relaeije ovih VISlna ispitivanje su preko
kombinaeije panoa raznih visina koji 5U na razne nacine
medusobno kombinovani i postavljeni na razna odstoja·
nja u koraku od 5 em. Situacija na sl. 5 pokazuje
minimalna rastojanja izmedu panoa, dovoljna za neometani prolaz odraslih muskih i zenskih osoba koje svojom
visinom pokrivaju 97.5% od ispitivanog model a od 400
osooo.
Neki razultati ovih istrazivanja prikazani su na 51. 6,
i oni su kasnije vise puta korisceni u studijama Centra za
stanovanje prilikom definisanja minimalnih linearnih dimenzija i povrSina pro5torija u stanu. Usvajanje submodula od 5 em. pokazalo se veoma povoljnim za primenu
modularne koordinaeije, a na bazi ovih osnovnih mera
doslo se do velikog izbora prostornih kombinaeija sa
mimoilazenjem dve osc;>be i drugim situacijama koje
nastaju u koriscenju stana.
17
Ovaj tekst Dr.I.Petrovica, vi~eg naucnog saradnika Centra za
prednapregnuti beton i savetnika Centra za stanovanje, predstavlja
izvod iz ~ireg materijala objavljenog u Biltenu IMS, gOd III, br.1,
1976
Dr Ivan K.PetroviC, M.Arch.
Visi naucni saradnik
UD K 72.011.001
o SISTEMIMA INFORMACIJA U IZRADI PROJEKATA
1.Uvod
Ako analiziramo aktivnost arhitekta u toku izrade
projektne dokumentacije - projekta, videcemo da se ona
velikim delom odnosi na KOMUNICIRANJE izvesnih
INFORMACIJA, koje bilo da arhitekta prima, iii nekome
daje. Naprimer, u svim fazama projekta veliki deo
vremena se trosi na diskusije i razno "verbalno komuniciranje". Trazenje podataka 0 gradevinskim materijalima i
proizvodima, razgovorima sa korisnicima i investitorima u
cilju ustanovaljavanja potreba, pregled casopisa, uputstava, standarda, normi i sl., takode je oblik trazenja
informacija. Izrada crteza, sema, pisanje izvestaja, zapisnika, pisama, specifikaeija, proracuna i sl. je vid izrade
grafickih informacija. U svemu, komunieiranje je toliko
obican, svakodnevni i nezamenljivi vid rada arhitekta da
se s pravom moze smatrati da je projektovanje ustvari pre
svega komunieiranje.
I z svega iznesenog, moglo bi se zakljuciti da su
arhitekti pravi majstori komunikaeija. Medutim, to nije
uvek tako i cini se da se arhitekti najbolje sporazumevaju
sa arhitektima, dok se u odnosu sa ostalim sagovornieima,
"recipijentima" informaeija, pojavljuju problemi: klasican primer je svakako u zavrSnim fazama projektovanja i
izradi detalja i opisa radova kojih kao da nikada nema
dovoljno, iii bar nikada toliko koliko bi izvodaci zeleli.
Cesto se greske u radovima iii cak i neuspeh citavog
projekta, bilo u "arhitektonskom" iii ekonomskom smislu, pripisuje "nepostojanju komunikaeija", odnosno
dogovora, pisanih iii ertanih informaeija, odsustvu "zajednickog jezika", bilo samo izmedu arhitekata i ostalih
ucesnika u projektantskom i izvodackom proeesu, iii jos
u sirem smislu, u celom "sistemu" izgradnje.
Cilj ovog napisa (koji je izvadak iz obimnije studije :
"Oprema projekata: komunikaeije u zgradarstvu" u
okviru projekta "Industrijsko oblikovanje i proizvodnja
elemenata skeletnog sistema IMS", finansiranog od strane
Republicke zajedniee za naucni rad iz Beograda i G.P.
"Napred" iz Beograda 1975 godine) je da ukratko
prikaze neke savremene tendencije primene principa
teorije 'informaeija u opremi projekata u industrijalizova-
nim sistemima gradenja. Studija je izradena na osnovu
,verovanja da raeionalna stambena izgradnja zahteva celovitu reviziju postojecih stavova na veoma sirokom frontu
CELOKUPNOG sistema stambene izgradnje, ali i da je
metodologija projektovanja, u koju spada i aspekt efikasnog prenosenja informaeija, jedan od veoma vaznih
elemenata tog sistema od koga zavise mnogi drugi :
kljucne odluke sa dalekoseznim posledieama se donose u
fazi projektovanja, i one moraju da budu efikasno
prenesene do reeipijenata - korisnika, investitora, izvodaca, proizvodaca materijalCl i elemenata, regulative i sl.
2. Komunikacije u zgradarstvu
U jednostavnom slucaju, gde su arhitekta, graditelj i
korisnik svi sadrzani u jednom lieu, nema potrebe za
FORMALNOM komunikaeijom informaeija. To je u neku
ruku idealna situaeija.
Danasnje zgradarstvo, u svom kompleksnom ustroj stvu, in korporira bezbroj potreba za komuniciranjem.
Medutim, ne treba zaboraviti da je speeificna kompleksnost sistema zgradarstva, tj. ono 510 uzrokuje probleme
komunieiranja, pre svega rezultat fragmentacije funkeionalnih uloga ucesnika, a ne ostalih faktora kao 510 su
projektovanje, tehnologija i sl. Drugim recima, ORGAN IZACIJA sistema direktno utice na (ne) pogodnosti i (ne)
efikasnost komunikaeija informacija kako unutar sistemu,
tako i izmedu sistema i njegove okoline.
Efikasnost prenosenja informaeija se moze uporediti
sa mehanickom efikasnoscu. Efikasnost bilo kog mehanickog sistema je odnos izmedu izlazne i ulazne energije,
koji uvek mora da bude manji od jedan. Gubitak energije
predstavlja izgubljeni trud, i prouzrokovan je trenjem
izmedu delova koji se krecu. Medutim, znamo da je
"perpetuum mobile" za sada nemoguca ideja, jer ce
trenje, ma kako malo, ipak postojati. Slicno je i 'sa
sistemom zgradarstva gde su elementi povezani komunikacionim vezama. Idealna situaeija prenosenja informaeija je nemoguca, jer ce uvek izmedu elemenata da postoji
"trenje" odnosno teskoce u komuni kaeijama. Da bi se
oba sistema, bilo mehanicki, bilo komunikacioni, unapredili u efikasnosti, postoji nekoliko mogucnosti . Na
primer, mozemo da smanjimo broj veza, odnosno elemenata u sistemu. Ako to nije moguce iii pozeljno,
potrebno je da smanjimo "trenje" izmedu elemenata Sto
je moguce vise, jer napor ko'ji upotrebljavamo da u
postojecem sistemu povecamo efikasnost vecom energijom, a ne poboljSanjem veza, je izgubljen . Konacno ne
t r eba da zaboravimo da lose komunikacije izmedu elemenata sistema, bas kao i veliko trenje, stvaraju "toplotu". San irati ovakvu situaciju kod mehanickih sistema je
ipak jednostavnije nego kod sistema gde se radi 0 Ijudima
i njihovim medusobnim odnosima.
informacije predstavljaju podatke iii fakta 0 materijalu,
produktu iii komponenti, karakteristike lokacije, i sl.
Staticke informacije ne daju dovoljno podataka za akciju,
ali predstavljaju bazu na osnovu koje odluka 0 akciji
treba da se donese. Dinamicke informacije pak upucuju,
informisu i uce, vode aktivnosti projektovanja, gradenja,
proizvodnje, montaze i sl. U toku projektovanja i
gradenja OBA tipa informacija su potrebni, iakoce
VAZNOST tipa informacije da varira od slucaja do
slucaja. Operativci na gradiliStu ce najcesce da koriste
dinamicke informacije, koje ce za njih imati najvecu
vaznost. Sa drug1-'strane, investitor i arhitekta ce najcesce
da izmenjuju staticke informacije, i sl.
Ako posmatramo evoluciju rasta kompleksnosti
sistema zgradarstva, pocev od najjednostavnijih situacija
do danasnjeg dana, videcemo da ona prvenstveno zavisi
od dva tipa komunikacije informacija: a) kako neki
objekat treba da izgleda, koje su njegove karakteristike i
sl. i b) kako izgraditi objekat. U prvom slucaju, radi se 0
opisu ST ANJA sistema objekta, u drugom, opisu PROCESA. Na primer, ako zelimo nekom da objasnimo kako
da izgradi jednostavan objekat, mozemo da kazemo:
"I zgradi objekat koji se sastoji iz cetiri zida od opeke,
dvovodnog krova pokrivenog crepom. Na severnom zidu
se nalazi drveni dvostruki prozor ... itd.". Isto tako mozemo da kazemo: "Izgradi objekat na sledeci nacin: Prvo
iskopaj kanale za temelje, zatim izidaj zidove opekom na
sledeci nacin .. itd.". U prvom slucaju, radi se 0 STATICKIM, u drugom, 0 DINAMICKIM informacijama.
Dosta nevolja nastaje ako se na vreme ne uoce
vaznosti i tip informacije koji su potrebni ucesnicima u
sistemu projektovanja i gradenja.Cesto .se misli da je
potrebno da se recipijentu daju SV E informacije koje
posedujemo, i da cemo mu na taj nacin automatski dati i
informaciju koja mu treba . Ovakav stav samo vodi
N EEFIKASNOSTI, jer podrazum evamo da recipijent
mora da izvrsi i SELEKCIJU REL EVAN T NIH INFOR MACIJA, sto on najcesce moze, niti ima vremena da
ucini. Isto tako, veoma cesto se staticke informacije daju
operativi na gradiliStu, bez dodatnih dinamickih informacija koje njih stvarno jedino i interesuju .
PRENOS INFORMACUA
POVRATNA VEZA
INFORM AC lJA
KOMUNlKACIJE SA POV RATNOM
VEZOM
Konacno, ovde treba da dodamo jos jedan pojam,
SUM (smetnja , "noise") u komuni kaciji informacija.
Smetnje su cest pratilac radio emisija kada zbog meSanja
radiostanica ne mozemo da razaznamo jasno onu koju
slusamo . Smetnja, u komuniciranju informacija moze da
predstavlja i slucaj kada, namerno iii nenamerno, mesamo
relevantne i irelevantne, staticke i dinami c ke, va zne i
nevazne informacije. Tad" ~e osnovna poruka informacije
gubi, a recipijenta stavljamo u nedoumicu . Prema tome,
informacija je one Sto menja nas stav 0 necemu, neSto Sto
razbija nesigurnost, nesto Sto doprinosi porastu naseg
znanja 0 necemu. Ako to nije slucaj, nema ni stvarnog
komuniciranja informacija .
SI. 1 Prenos informacij a u proj ektovanju
Ideja 0 dinamickom tipu informacij a je u uskoj vezi
sa KONTROLOM, informacija kao i UCENJEM. Siozimo
se da je za proces komuniciranja potrebno dva lica, one
koje daje informaciju i one koje je prima. Naprimer,
investitor daje informaciju projektantu (tj. kontrolise je)
a projektant daje informaciju izvodacu (koja je tada
kontrolisana od strane projektanta). Ako sada uvedemo i
POVRATNU VEZU INFORMACIJA (SI. 1) projektant
moze da daje nazad informaciju investitoru 0 ceni
projekta, a isto tako i izvodac projektantu niz informacija 0 problemima gradenja. Prema tome, "kontrola"
informacija je ovde shvacena kao selekcija ulaza za dalju
TRANSFORMACIJU informacija. Kao Sto se vidi, "informac ija" ovde oznacava "ulaz", "izlaz" procesa projektovanja, "kontrolu", nalog za pocetak akcije, ali i
rezultat akcije. Konacno, prenos informacija oznacava i
akt "ucenja" u situaciji gde ucitelj uci dake ali u isto
vreme daci uce njega.
Sada vidimo jos jednu razliku izmedu statickih i
dinamickih informacija. Kao Sto smo rekli, staticke
20
Do sada smo upotrebljavali termin " formalne komunikacije informacija" dosta uopSteno, podrazurnevajuci
pisane instrukcije, crteze i ostala dokumenta koja odredu ju delove iii celinu sistema zgradarstva. Osnovna karakteristika ovog nacina komuniciranja je da one OPISUJE ali
ne produbljuje situ ac iju 0 kojoj je rec. Drugim recima,
radi se 0 opisnim modelima ali ne i 0 ostalim vrstama
modela kao Sto su istrazivacki, objasnjavajuci i sl. Ove
druge informacije, odnosno modela, su isto tako potrebne, narocito u procesu projektovanja, jer zadiru ~om­
pleksnije i dublje u strukturu poruke .
Medutim, informacija se moze preneti i bez formalne komunikacije. Izvesna situacija sama po sebi moze
sadrzati dostupne (i potrebne) informacije, bez potrebe
za bilo kakvom drugom formom informacija.
Uzmimo na primer sraf i zavrtanj . Ovde nije
potrebno dati nikakvu dinamicku informaciju 0 njihovoj
upotrebi. Prema tome, u ovoj situaciji postoji inherentna
informacija u samoj fizickoj formi objekta. Sta Vise,
pisane instrukcije u vidu dinamicke informacije 0 upo -
trebi srafa i zavrtnja 'bi bile nepotrebne, irelevantne i
neekonomicne, primer "nekomunikacije", opis ocevidnog. Navedeni primer takode krije i izvesne staticke
informacije - naprimer 0 dimenzijama, materijalu od
koga je sraf nacinjen i sl. lako ni ove informacije nisu
eksplicitno napisane, recipijent je u moguenosti da nacini
odluku u principu, i tek u specificnom slucaju da trazi
dodatne releventne intormacije.
Dijametralno suprotna situacija je u slucaju informacija 0 industrijalizovanom sistemu gradnje. Bez niza
dodatnih informacija, kako staticke, tako i dinamicke
prirode, recipijent neee biti u stanju da efikasno primeni
sistem. Prema tome, do sada smo ustanoilili sledeea tri
aspekta informacija:
- Tip informacije koja se komunicira (staticki iii dina·
micki)
- Forma metoda komunikacije (inherentna iii formalna)
- Nacin na koji je informacija upotrebljena u odnosu na
karakteristi ke i upotrebljena u odnosu na karakteristike i upotrebu recipijenta.
Sada mozemo da konstatujemo da su u toku procesa
projektovanja i gradenja pojam informacije nepojavljuje
samo na pocetku i kraju projektovanja u vidu projektnog
zadatka i projekta, vee da se informacije i komuniciranje
informacija ulivaju kao niti u sarenici celokupnog sistema
projektovanjai gradenja. Paznjom se mogu eliminisati iii
bar ublaziti mnogobrojni "problemi komuniciranja", a
mnogi neuspesi projekata isto tako izbeei. Dapi se ovo
omogueilo, potrebno je da svi ucesnici u procesu upoznaju prirodu i nacine komuniciranja . Inace, stvara se
zacarani krug uzroka i neuspeha iz koga nije lako izaei:
kada-se pas vrti u krug goneei svoj rep, takode se ocituje
"prekid komunikacija".
Upotreba crteza u tehnickoj dokumentaciji
Nacin obrade projekta, odnosno tip informacije
koje scdrzi, TREBALO BI da odgovara svojoj konacnoj
upotrebi. U dosadasnjoj praksi, najeesee jedan tip pro jektne dokumentacije sluzi za razlicite svrhe ( u jednoj
fazi razvoja projekta). Ovakva prezentacija je naravno
pogodna za klasiene pristupe gradenju, gde "palirski
plan" ujedinjava sve najvaznije delove objekta, dajuei
raznovrsne informacije raznim vrstama gradevinskozanatske operative.
Kada je ree 0 industrijalizovanoj gradnji, javlja se
potreba za specijalizovanim vrstama informacija, bilo
prema ueesnicima u celokupnom sistemu izgradnje, bilo
prema specifienim odlukama koje moraju da se donesu
na osnovu informacija koje sadrzi projekat. U raznim
fazama projekta, naprimer, potrebno je predstav iti resenje investitonj (iii naruciocu) kao skicu resenja projektnog zadatka, I nformacije koje projekat treba da sadrzi u
ovoj fazi SU opstije prirode, a treba da su ukljueeni
kljueni elementi projektnog resenja na osnovu koj ih je
moguee uciniti ostala .,idejna" resenja - statike, instala. cija, organizacije gradilista i sl. U fazi izvodackog
projekta, informacije postaju sve specifienije. Tako napri -
mer, crtez , sada postaje osnova za izradu predmera i
predracuna, kao i instrukcija za izvodenje. Ovde se
ponovo pokazuju razlike izmedu tradicionalne i industrijalizovane gradnje: zbog toga 510 su organizacione forme
ove dve vrste izgradnje toliko razlicite, nikakci se na moze
pretpostaviti da isti tip crteza (kao i ostale projektantske
dokumentacije) moze da sluzi u oba slucaja.
Crtez u tehnickoj dokumentaciji projekta moze da
se upotrebi bar u dva osnovna vida: a) kao metod
projektovanja i b) kao rezultat projektovanja. Svaki
od ovih vidova sadrzi i karakteristican tip infor~acija.
Metod crteza je svakako najrasprostranjeniji i najpogodniji metod arhitektonskog projEiktovanja, jer je on i
najpogodniji naein MODELOVANJA ideja, forme, kaoi
mnogih drugih koncepata arhitektonskog izrazavanja.
Crtez predstavlja formu objekta u pogodnoj razmeri,
dopu51a eksperimentisanje i lake i jednostavne izmene
projekta.
Popularnost crteza u arhitektonskom projektovanju
je svakako rezultat cinjenice da je crtez nenadmaSan
medium STATICKOG opisa objekta. Drugim reeima,
iako se crtez u principu primer)juje i kao ilustracija
, dinamieke prirode, u projektovanju je on najcesee
upotrebljen bilo u toku procesa projektovanja, bilo kao
finalni razultat - projekat, kao opis objekta koji se
projektuje, tj . kao statieka informacija.
lako se proces projektovanja u principu najcesce
obavlja putem crteza, to ne bi morale da znaei da i
krajnji rezultat procesa projektovanja - projekat - treba
da bude predstavljen iskljueivo crtezom. U arhitekton skom projektovanju to naravno nije slueaj, i projekat je
kao dec tehnicke dokumentacije, ponekada i skoro 90%
sadrzan od crteza objekta.
Crtez se isto tako upotrebljava kao DOKUMEN TACIJA onog 510 je uradeno. To moze da bude "snimanje" u pojedin im fazama gradenja, kao podloga za
obracun i isplatu privremenih situacija, iii izrada dokumenata 0 izgradenomobjektu. Isto tako, crtez moze da
bude dokazni materijal prilikom sklapanja ugovora (kao
"hipoteticni dokaz" jer objekat nije uraden) iii kao
podloga za davanje tendera na licitacijama.
Konacno, funkcija crteza u projektu moze da bude
INSTRUKTIVNA. Ovo je narocito vazno kod opisa
konstru kt ivnih sistema, proizvodnje i montaze eleme:l ~ ta
i sl.-I sekvence i sadrzaji operacija moraju da budu
prilagodeni korisniku, a isto tako treba da su dinamicke
prirode.
I<ao 510 je vee ranije receno, velike teskoee nastaju
kada zelimo da JEDAN crtez (iIi jedna vrsta crteza) sluzi
u vise svrha, tj. da sadrzi informacije za vise korisnika i
vise situacija. Tada se deSava da crtez za jednog korisnika
ima izvesne relevantne informacije (do izvesnog stepena),
no da za druge korisnike predstavlja optereeenje. Prema
tome, CRTEZ-ZA-SVE ustvari zadaje smetnje SVIM
SVOJIM KORISNICIMA. Oeigledan zakljucak je da
mora da postoje crtezi za svaku od funkcija, i za svakog
korisnika. Ovo se ne odnosi samo na crteze, vee i na sve
21
ostale priloge projektne dokumentacije. Ovde je veoma
vazna potreba za klasifikacionim sistemom i sistemom
sifriranja kao i ostalim vidovima standardizacije i modularne koordinacije koji su ustvari ZAJEDNICKI JEZIK
svih ucesnika u projektovanju i gradenju, i koji omogucuju lako i brzo sporazumevanje izmedu ucesnika kao i
njihovo snalazenje u CELOM projektu.
Sadasnji odnosi izmedu ucesnika u zgradarstvu, a time i
nacini njihovog sporazumevanja i prenosenja informacija,
direktan su rezultat kompleksnosti sistema zgradarstva.
Prvi pisani dok'u menti 0 narudzbinama, u odnosu klijent
-graditelj, utvrduju zadatak graditelja ANALOG IJOM.
Jedan srednjevekovni ugovor u Engleskoj, 0 izgradnji
Helmingham crkve u Safolku (Suffolk, 1487) kaze
sledece:
"Tomos Oldric, iz Norfolka, zidar, slaze se sa cetiri
stanovnika sela da izgradi toranj visok 60 stopa sirine i
debljine zida kao kod tornja u Framesedenu (susedno
selo), a sa istim materijalom, ali da oblik tornja bude kao
u Bramstonu (susedno selo) sa istim rasporedom prozora
'kao u Bramstonu ... "
Arhitekta, kao lice odvojeno od zidara i graditelja,
pojavljuje se kasnije. Sada se opis analogijom zamenio
jednostavnim crtezima osnova i izgleda. Klijent, bilo da je
imao iii ne arhitekta, jos uvek je zaposljavao grupu
zanatlija, koji su, da bi se suprotstavili arhitektu, zaposlja vali "svog" coveka, "meraca", kasnijeg "predmeraca"
kako ga mi danas znamo. Kasnije je predmer postao
sastavni den legalnih dokumenata - ugovora.
Uporedo sa razvojem tehnicke kompleksnosti zgradarstva, kao i elemenata koji se nisu izgradivali na samom
gradiliStu, javljaju se prvi katalozi, a gradenjem drzavnih
zgrada, i prvi regulativni dokumenti . Kako se vidi, forme
komunikacija su se prve razvile kao samoodbranil, i samo
slucajem postaju efikasno sredstvo komuniciranja.
Prema tome, u danasnjem sistemu zgradarstva postoje brojne veze komunikacija :
korisnik, investitor: arhitekta
arhitekta: ostali projektanti
arhitekta : izvodac
Investitor i arhitekta: urbaniste i ostala regulativa
izvodac: ostali izvodaci
izvodac : proizvodaci materijala i elernenata
itd.
Ako razmotrimo osnovne forme informacija koje se
razmenjuju u gornjim odnosima videcemo da se one
mahom odnose na vezujuce klauzule, ugovore, pravila
nbrme i sl. Drugim recima, dominiraju ugovorne obaveze.
Vrlo retko se javljaju drugi vidovi komunikacija kao Sto
su dogovori 0 unapredenju projekta, vidovi povratnih
veza informacija (feedback), tj. sve ostale vrste medusobnih veza koje su neophodno potrebne da bi SISTEM
zgradarstva, koji ukljucuje sve nabrojane ucesnike, delovao kao CELINA I RAZVIO u daljem procesu. Bez
povratnih veza informacija, nema evolucije znanja. Dalje
uspesne forme komunikacija, koje se pojavljuju sem
ugovornih obaveza' su "tehnicka dokumentacija" (crtezi,
22
predmeri, predracuni i sl.) koje su naJcesce saclnJene
UOPSTE, tj. ne za specificnog izvodaca (Sto znaci da se
ne mogu upotrebiti u specificnom slucaju bez ispravki), a
zatim iii kao suvise opSta, iii suvise posebna komercijalna
literatura.
Ako poblize razmotrimo legalne dokumente, propise i sl. koji se cesto menjaju, vidimo da su oni CE'stO
pisani tesko razumljivim jezikom_ Specifikacije, a naroci to projektni zadaci su veoma sturi i ne sadrze ni
minimum inforamcije potrebnl h za pravilno izvodenje
projektovanja. Cesto nailazimo na projektne zadatke za
naselja od desetina hiljada stanovnika napisanih na par
kucanih stranica. Nesporazumi su u takvim slucajevima
neizbezni, a posledice snose oni koji su najmanje krivi.
Ovde treba da spomenemo i hronicnu pojavu
ponavljanja istih informacija u crtezima, a nedostatak
onih koje su neophodno potrebne. Cesto se insist ira na
IZGLEDU crteza za izvodacki projekat (na nacin koji je
inace potreban samo za Stampu) koji se oprema skupo i
dugo, tako da sve, i najmanje promene, zahtevaju
radiranje i veliki utroiiak radnog vremena. Pri tome ne
mislimo da projekat treba da bude izraden lose i na
brzinu, no svakako da "Letraset" tehnika ne. doprinosi
kvalitetu crteza za gradiliste, narocito ako sadrzi staticke
informacije umesto dinamickih, Sto je najcesce i slucaj.
Svi ovi nedostaci u komunikacijama u zgradarstvu
postaju mozda toliko reljefni zbog izmene sistema zgradarstva koji ukljucuje gradevinsku industriju. PoSto ona
zadnjih dekada po~taje sve EKSTENZIVNIJA, tj. tezi za
povecanom produkcijom, prefabri kacijom i montaznom
umesto radova na Iicu mesta i upotrebi kataloskih
gradevinskih elemenata, prirodno je da se i potreba za
komunikacijama u sistemu izmenila. Jedan rezultat tih
promena je iu vaznosti SELEKCIRANIH I PRECIZNIH
informacija. Zatim, upotreba kompjutera, mikrofilmova,
kartica, i sl. postaje sve znacajnije orude komunikacija,
koja zahteva i adekvantnu pro menu PR ISTUPA komunikaciji informacija u zgradarstvu, odnosno PROJEKTOVANJU. Jer i projektovanje u novim uslovima zahteva
nove i adekvatne pristu pe, tj. upotpunjavanje svoje
METODOLOGIJE.
Konacno, spo menimo jos jednom karakteristike
DOBRIH komunika cij a:
- odsustvo smetnji
- pravilno shvatanje informacija od strane recipijenta
- takav nacin prezentacije koji je dovoljan, svrsishodan,
lako razumljiv i na koga se moze pouzdati
- jasno odeljivanje odgovornosti
- posledice odluka koje se mogu proveriti
Uvek treba voditi racuna:
- skim komuniciramo
- Sta komuniciramo
7 da Ii je komunikacija neophodna
- da Ii je komunikacija duplirana iii prekobrojna
- Sta je cilj komuniciranja
- koji je najekonomicniji nacin komuniciranja
..(\rh. Vera Zivic-Hadiic
Arh. Zorana Lukovic
UDK 728.222
STAMBENA ZGRADA P+8 U NASELJU "SAJMI5TE" _. NI5
Godine 1970 projektovana je stambena zgrada za
Nis prema datim urbanistickim uslovima u pogledu
gabarita i spratnosti i sa strukturom stanova koju je
zahtevao investitor i izvodac "Gradevinar" iz NiSa.
Stambena zgrada sastavljena je iz tri identicne
lamele koje se medusobno smicu. Svaka lamela, u skladu
sa datim programom, sastavljena je iz duplog trakta i
centralnog stepeniSta a po strukturi sadrzi cetiri ista
trosobna stana. Stepeniste je osvetljeno preko ekonomskih loda koje pripadaju svakom stanu i kojima se
prilazi iz svakog stana.
Objekat - sema sklopa
Analiza objekta sa arhitektonsko-funkcionalnih
aspekata pokazuje da je postignuta usaglasenost arhitektonskog i konstruktivnog resenja i u pogledu kvaliteta
samoga stana i u arhitektonskom oblikovanju celog
objekta.
Osnova tipskog stana
Ulaz
Dn.soba
. Kuhinja
Obedovanje
Degazman
Sp.soba
Sp.soba
Kupatilo
we
Ostava
Loda
Loda
4,68 m 2
21,84 m 2
4,45 m 2
5,98 m 2
7,84 m 2
14,49 m 2
10,28 m 2
3,22 m 2
1,99 m 2
1,56 m 2
2,58 m 2
2,60 m 2
23
Stan je ugaoni, dvostrano orijentisan. Jri osnovne
stambene funkcije - dnevni boravak, obedovanje i
spavanje, medusobno su dobro uklopljene i omogucavaju
dobru visestruku povezanost i po potrebi izolovanost
svake od pomenutih grupacija.
Racionalno resenje i dimenzionisanje omogucava
maksimalno koriscenje postojece povrsine od 73,50 m 2 i
postizanje posebnog komfora s dve stambene i jed nom
ekonomskom lodom u okviru stepenista, kojoj se prilazi
iz samog stana, iz degazmana sa masinom za pranje veiia,
cime se povecava njena upotrebna vrednost. '
Jednostavnim fasadnim elementima postignuta je '
uspela likovna primena I MS sistema.
Od posebnog je znacaja !ito je izgradnjom ovog
objekta prvi put plasiran montazni sistem I MS u Nisu i
!ito je svojom uspesnom primenom izazvao povoljne
ocene i otvorio put daljoj primeni ovoga sistema u Nisu.
Objekat u montazi skeleta
Projektanti , ovog objekta su arh. Vera Zivic
Zorana Lukovic.
"'''"...'''
,/"
'
,
Objekat sa montiranom fasadom
24
arh.
Arh. B.Jankovic
UDK 728.222
STAMBENO NASELJE "BANJA LUKA" - KRAGUJEVAC
Tokom 1972 godine zapoceta je
akcija izgradnje
oko 700 stanova u gradskom prostoru "Banja Luka" u
Kragujevcu, da bi se 1973 godine preslo na samo
izvodenje, koje je tokom narednih godina kontinualno
nastavljeno. Pored osnovnih prostorno arhitektonskih
problema na ovoj lokaciji je i nekoliko specificnih
6
\
\
I
5
i
I
I
4
I
1
\
\
BLOK 3
2
1
NASELJE "BANJA LUKA"
KRAGUJEVAC
SITUACIJA 1 : 2500
25
-----
.~,.~.
_.....
j
~[6
1
... _._.1
[==1
1
I
~J
0
~ ~D~O
---- -
hrtT··
l-
T
I
r--1
~§ § 00
00
ro
blt:
~
I
T
I
"1.
., .5.
~.I.
II
:3,
,~
,....
r-- '
I
U
I
c:::::J.
pOi
._,
tJ[j
1-.1
..
L
r
I I
I
f--I--
OSNOVA TIPSKOG
cinilaca bilo potrebno razresiti. U provm redu da se na
vee relativno izgradenom prostoru realizuje zeljen i broj
litanova, zatim da se gradevinskom strukturom i njenom
sistematizacijom postigne ekonomski optimum, te da je
predlozena struktura podobna tehnoloskim mogue·
nostima izvodaca.
Nekoliko prethodnih ana li za pokazalo je da se
trazeni broj stanova relativno lako dobija kombinacijom
visokih objekata i objekata spratnosti P+4. Medutim, iz
ekonomskih razloga, investitor se opredelio za isk lju civo
jedan tip objekta, za objekte visineP+4 tj. za maksimalnu
spratnost koja ne uslovljava uvodenje liftova .
Na taj nacin problem izgradnje na ovom prostoru u
svom tehnolosko ekonomskom aspektu a u odnosu na
.slobodne povrsine u ovom relativno nevelikom prostoru,
protkano izvedenim objektima u svojoj biti sveden je na
26
SPRATA
izbor jedne osnovne jedinice-grupacije odredenog broja
stanova oko jednog st epenista iii u gradevin::kom smislu
na jednu fizicku celinu. Ova osnovna jedil',lca koja
svo jom multiplikacijom omogueava tipizaciju elemenata
kao preduslov za brzu i jeftinu saradnju morala je da
zadovolji i sledece uslove: da koncentracijom postelja po
1 m fasadnog platna omoguci dobijanje potrebnog broja
stanova odnosno stanovnika u kompleksu, da u
medusobnim sklopovima dozvoljava izvesnu elasticnost u
pogledu formiranja jednog objekta u svojoj ukupnosti, a
koja se definise u odnosu na teren i susedstvo, da je sama
jedinica pogodna u smis lu struktuiranja odredenog
programskog zadatka, koji se prilagodava potrebama
odredenog trenutka.
Analiza vise tipova stambenih jedinica oko jedr.e
vertikalne komunikacije i njihovih podobnosti pokazala
je da bi dupli trakt bio najblizi postavljenim ciljevima.
Tavaniea je takode betonska, ovog puta plica. Ispunu
ovog sistema koji je ujedno i fasada cine fugovani giter
blokovi d = 29 em. (debljina koja je uslovljena termickim
zahtevima). Manji broj sekundarnih elemenata je montazan.
Paralelni traktovi su sa po tri, odnosno cetiri stambene
jediniee, zavisno od podele eentralnog prostora (tri
raspona - dva jednosobna stana iii alternativno jedan
dvoiposobni stan. Srednji vezni prostor izmedu paralelnih
traktova u okviru koga se nalazi i stepeni51:e takode je
koriscen kao stambeni prostor, bilo kao samostalna
stambena jediniea iii kao dodatna povrsina postojeeih
stanova. Ove povrSine koriscene su samo na mestima koja
se otvaraju prema slobodnim otvorenim prostorima tj.
lamelama koje se smicu. Kako je broj ovih slucajeva
relativno cest dobijena je znacajna stambena povrSina.
Pored ovih dobijeno je jos stambenih povrsina u tzv.
niskom prizemlju tj. u nivou ispod ulaza, obzirom da se
teren nalazi u padu kao i u potkrovlju koje je organizo·
vane eentralno, oko stepenisnog prostora. Na taj nacin
ucinjen je kompromis izmedu trazene stambene povrsine,
max dozvoljene spratnosti bez uvodenja lifta i zaista
skromne ugovorene eene gotovog m2 stambene povrsine.
Rasponi su neposredno odredeni prema prostorijama koje se nalaze u okviru izmedu dva konstruktivna
zida: 3.0 m spavaea soba, kupatilo - degazman, kuhinja
-komunikaeija; 3.6 m dnevni boravak i prosireni prostor
za obedovanje; 4.2 m dve kuhinje iii kuhinja i mala soba
(kako bi se ukupna duzina fasadnog platna svela na
potreban minimum).
Tehnicka resenja su prilagodena tehnoloskim podobnostima izvodaca koji je vee ranije bio izabran. Kako
je gradevinsko preduzeee bilo vise orijentisano na tradici onalan nacin izvodenja, konstruktivni sistem se sastoji od
poprecnih betonskih noseeih izvora livenih na lieu mesta.
Ovo su bili osnovni arhitektonski problemi pri
izgradnji jednog stambenog naselja u uslovima nepogodnog terena, veoma skromne ugovorene cene m 2
stambene povrsine, tradicionalne tehnike izvodackog
preduzeea kao i ocekivanog preseka budueih stanovnika.
U ovom slucaju teziste problema nije bilo u organizaeiji stambene jediniee pa su se i resenja kretala u okviru
vee uglavnom poznatih i prihvaeenih sema, 51:0 je ujedno
bio i stav investitora obzirom na navike stanovanja
budueih stanovnika naselja.
27
Ovaj pregled predstavlja jedan od priloga u okviru studije
Problematika stanovanja u SR Srbiji kroz razne vidove regula~'ivnih akata", a prikazujemo ga na ovom mestu, veruju~i da na~im
titaocima moze koristiti u svakodnevnoj praksi.
UDK 69.008.182
PREGLED SAVEZNIH ZAKONA I PROPISA IZ OBLASTI URBANIZMA, STAMBENE GODINE
IZGRADNJE I KOMUNALNIH DELATNOSTI DONETIH U PERIODU 1966-1975 GODINE
SLUZBENI LIST SFRJ, 1966 - 1975 god.
SLUZBENI LIST SFRJ -1966
SLUZBENI LIST SFRJ - 1967
Savezna skupstina
Savezna skupstina
- Zakon 0 izmenama i dopunama Osnovnog zakona 0
izgradnji investicionih objekata, 52/66
- Zakon 0 stambenim odnosima (precisceni tekst) 11/66
- Zakon 0 izmenama i dopunama Zakona 0 prometu
zemljiiita i zgrada, 17/67
- Zakon 0 izmenama i dopunama Osnovnog zakona 0
doprinosu za koriscenje gradskog zemljiiita, 23/67
- Osnovni zakon 0 izradi investicionih objekata (preciscen tekst), 20/67 (ispravke u br. 24/67)
- Osnovni zakon 0 doprinosu za koriscenje gradskog
zemljiiita (preciscen tekst), 51/67.
Savezni sekretarijat za industriju i trgovinu
- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovimaza izvodenje
elektroenergetskih instalacija u zgradama, 43/66.
Savezni sekretarijat za izgradnju i trgovinu (ukinut)
Jugoslovenski zavod za standardizaciju
- Resenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti gradevinarstva, 3/66, 17/66, 24/66, 26/66,27/66,42/66,
46/66.
- Resenje 0 dopuni jugoslovenskog standarda za gradevinske materijale, 3/60
- ReSenje 0 izmeni Resenja 0 jugoslovenskim standardima za gradevinske materijale, 16/66
- Resenje 0 stavljanju van snage jugoslovenskog standarda za gradevinski krec, 24/66
- ReSenje 0 stavljanju van snage jugoslovenskog standarda iz oblasti gradevinarstva, 26/66
- Resenje 0 jugoslovenskom standardu za radijatore,
28/66
- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za gradevinski
okov, 28/66
- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za vodovodne i
sanitarne armature, 31/60
- Resenja 0 prestanku vazenja ReSenja 0 jugoslovenskim
standardima za instalacione prekidace, 30/66
- ReSenje 0 prestanku vazenja Resenja 0 donoSenju
jugoslovenskih standarda za elektricne instalacije u
zgradama, 46/66
- Resenje 0 stavljanju van snage jugoslovenskog standarda za gradevinski gips, 46/66.
- Pravilnik 0 tehnickim merama za izgradnju nadzemnih
elektroenergetskih vodova, 24/67 (ispravke u br. 45/67)
- Pravilnik o. tehnickim merama za elektroenergetske
instalacije u prostorijama sa specificnim uslovima,
25/67
- Pravilnik 0 opiitim merama i normativima zaiitite na
radu za gradevinske objekte namenjene za radne
pomocne prostorije, 27/67 (ispravke u br. 29/67).
Savezni sekretarijat za privredu
- Pravilnik 0 nacinu i postupku za ustupanjeizgradnji
investicionih objekata, 28/67
- Pravilnik 0 smeiitaju i drzanju ulja za lozenje i tehnicki
propisi za smeiitaj i odrzavanje ulja za lozenje, 45/67
- Pravilnik 0 minimalnim tehnickim uslovima za izgradnju stanova, 45/67.
Jugoslovenski zavod za standardizaciju
- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za vodovodne i
sanitarne armature 9/67, 27/67
- Resenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti gradevinarstva, 14/67, 17/67,20/67,27/67,34/67
29
- ReSenje 0 izmeni reSenja 0 jugoslovenskim standardima
iz oblasti gradevinarstva, 24/67,47/67
- Resenje 0 prestanku vazenja ReSenja 0 jugoslovenskim
standardima iz oblasti gradevinarstva, 27/67.
Ispravke
- Ispravke lakona 0 izmenama i dopunama Osnovnog
zakona 0 izgradnji investicionih objekata, 10/67.
SLUZBENI LIST SFRJ ·- 1969
Savezna skupStina
- lakon 0 dopuni Osnovnog zakona 0 doprinosu ~a
koriscenje gradskog zemljiSta, 11/69
- lakon 0 izrneni i dopuni Za kona 0 odredivanju
gradevinskog zemljiSta u gradovima i naseljima gradskog karaktera, 20/69
- Zakon 0 izmenama i dopunama Osnovnog zakona 0
izgradnji investicionih objekata, 55/ 69
- Zakon 0 izmeni i dopuni Zakona 0 izdvajanju sredstava
za stambenu izgradnju, 56/69.
SLUZBENI LIST SFRJ - 1968
Savezni sekretar za privredu
Savezna skupstina
- lakon 0 izmenama i dopunama Zakona 0 eksproprija·
ciji, 5/68 (ispravka u br. 7/68)
- lakon 0 odredivanju gradevinskog zemljiSta u gradovi·
ma i naseljima gradskog karaktera 5/68
- Zakon 0 izmenama i dopunama Osnovnog zakona 0
izgradnji investicionih objekata, 30/68
.
- lakon 0 izmeni zakona 0 stambenim odnosima, 32/68
- Zakon 0 dopunama Zakona 0 izdvajanju sredstava za
stambenu izgradnju, 50/68
- lakon 0 izmenama Osnovnog zakona 0 privrednom
poslovanju (gazdovanju) stambenim zgradama u drustvenoj svojini 50/68
- lakon 0 izmenama Osnovnog zakona 0 stambenim
zgradama, 50/68
- Osnovni zakon 0 stambenim zadrugama (preciscen
te kstl. 1/ 68
- lakon 0 eksproprijaciji (preciscen tekst), 11/68
Savezni sekretar za privredu
- Pravilnik 0 tehnickim propisima 0 gromobranima,
13/68
- Pravilnik 0 izmenama i dopunama Pravilnika 0 tehnickim propisima za upotrebu rebrastog betonskog ceJika
za armirani beton, 16/68
Savezni zavod za rad
- Pravilnik 0 zastiti na radu u gradevinarstvu, 42/68
(ispravke,45/68)
- Pravilnik 0 tehnickim merama za izgradnju, postavIjanje i odrzavanje antenskih uredaja, 1/69
- Pravilnik 0 tehnickim merama za upotrebu bi-celika u
armirano-betonsk im konstrukcijama 18/69 (ispravka
u br. 20/69)
- Pravilnik 0 tehnickim uslovima za isporuku elektricne
energije, 25/69
- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za nagibe
krovnih ravni, 26/69
- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izgradnju
stambenih objekata po sistemu modularne koordinacije
mera,26/69
- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za upotrebu
mrezaste armature u armirano-betonskim konstrukci·
jama,32/69
- Naredba 0 izmeni Naredbe 0 izdavanju garantnog lista
za stanove proizvedene za trziSte i 0 najmanjE;lm
trajanju garantnog roka, 31/69
Savezni savet za rad
- Pravilnik 0 opStim merama i normatlvlma zaStite pri
radu sa dizalicama, 30/69 (ispravke br. 41/69)
Jugoslovenski zavod za standardizaciju
- Resenje 0 izmeni Resenja 0 jugoslovenskim standardi·
ma iz oblasti gradevinarstva, 1/69
- Resene 0 jugoslovenskim standardima za elektricni
instalacioni materijal, 5/69
- ReSenjeo jugoslovenskom standardu iz oblasti gradevinarstva, 9/69, 29/69, 30/60
Ispravke
Jugoslovenski zavod za standardizaciju
- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti gradevinarstva, 1/68,4/68, 10/68, 25/68, 50/68
- ReSenje 0 izmeni Resenja 0 jugoslovenskim stan·
dardima iz oblasti gradevinarstva, 16/68, 16/68
- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za toleranciju
druStvenih mera 18/6a, 27/68
- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za kuhinjski
nameStaj, 51/68
- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za prikljucni
pribor za domacinstvo i slicne svrhe, 6/68
30
- Ispravke Zakona 0 dopunama Zakona
sredstava za stambenu izgradnju, 13/69
0
izdvajanjll
SLUZBENI LIST SFRJ - 1970
Savezna skupStina
- OpSti lakon 0 zaStiti od pozara, 25/70 (ispravka
28/70)
- Zakon 0 dopuni Zakona 0 eksproprijaciji, 32/70
.. ReSenje 0 izmeni jugoslovenskog standarda iz oblasti
gradevinarstva, 24/70
- Resenje 0 jugoslovenskom standardu iz oblasti gradevinarstva, 25/70. 25/70,33/70, 43/70
- Zakon 0 popisu stanovniStva i stanova u 1071 godini,
32/70
- Zakon 0 ustupanju izgradnje investicionog objekta
stranom izvodacu, 53/70
- Zakon 0 izmenama i dopunama Osnovnog zakona 0
izgradnji investicionih objekata, 60/70
- Osnovni za kon 0 usmeravanju i izdvajanju sredstava za
stambenu izgradnju, 60/70
SLUZBENI LIST SFRJ - 1971
Savezno izvrSno veee
Savezna skupStina
- Odluka 0 odredivanju objekata pri cijoj izgradnji se
mora izvrsiti prilagodavanje potrebama narodne odbrane, 5/70
- Zakon 0 dopuni Osnovnog zakona 0 doprinosu za
koriscenje gradskog zemljiSta, 15/71
- Zakon 0 dopunama Osnovnog zakona 0 izgradnji
investicionih objekata, 24/71, 20/67, 30/68, 55/69,
60/70)
Savezni sekretar za privredu
- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izvodenje
istrazi vackih radova pri izgradnji velikih objekata,
3/70
- Pravilnik 0 tehnickim normativima za izgradnju skloniSta za osnovnu zaStitu stanovniStva, 15/70
- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izvodenje
zidova zgrade, 17/70
- Praviln ik 0 tehnickim merama i uslovima za toplotnu
energiju u zgradama, 28/70
- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za izgradnju
prostora i uredaja za prikupljanje i odnoSenje otpadnih
materija iz stambenih zgrada, 28/70
- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za projektovanj e i izvodenje betonskih i armirano- betonskih
konstrukcija u sredinama izlozenim agresivnom dejstvu
vode i t la, 32/70
- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za provetravanje u stambe nim zgradama, 35/70
- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za zvucnu
zaStitu zgrada, 35/70
- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za toplotnu
zaStitu zgrada, 25/70
- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za spregnute
konstrukcije, 35/70
- Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za zavrsne
radove u zgradarstvu, 49/ 70
- Pravilnik 0 tehnickim merama uslovima za liftove,
51/70
Savezna geodetska uprava
- Pravilnik 0 tehnickim proplslma za izradu originala
planova i odredivanje povrsine parcele pri premeru
zemljiSta, 8/70
- Pravilnik 0 izradi i odrzavanju katastarskog aparata
11/70
Jugoslovenski zavod za standardizaciju
- Resenje 0 jugoslovenskim standa rdima za elektricni i
instalacioni materijal, 6/70
- Resenje 0 iZn1eni ReSenja 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti gradevinarstva, 16/70
Savezno izvrsno veee
- Odluka 0 neposrednoj druStvenoj kontroli cena stanarina, komunalnih usluga i usluga prevoza putnika u
gradskom saobracaju, 30/71
Savezni sektor za privredu
- Pravilnik 0 tehnickim merama
pregnuti beton, 51/71
- Pravilnik 0 tehnickim merama
arm.beton, 51/71
uslovima za prednauslovima za beton i
Jugoslovenski zavod za standardizaciju
- ReSenje 0 izmeni Jugoslovenskog standarda iz oblasti
gradevinarstva, 7/71
- Resenje 0 dopuni Resenja 0 jugoslovenskim standard ima iz oblasti gradevinarstva, 8/71
- Resenje 0 stavljanju van snage jugoslovenskog standarda za gradevinski krec, 19/71
- Resenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti gradevif)arstva- visokogradnje, 28/71 (ispravka br. 40/71),
28/71
- Resenje 0 prestanku vazenja ReSenja 0 jugoslovenskim
standardima za sanitarnu opremu za stanove, 28/71
- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za sanitarnu
opremu za stanove, 28/71
- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za gromobranske instalacije, 35/71
- Resenje 0 jugoslovenskom standardu iz oblasti gradevinarstva, 41/71
SLU ZBE NI LIST SFRJ - 1972
Savezna skupStina
- Zakon 0 dopunama Zakona 0 polaganju depozita pri
investicionim ulaganjima u nove privredne i neproizvodne investicije, 23/72
31
- lakon 0 izmenama i dopunama lakona 0 polaganju
depozita pri investicionim ulaganjima u nove neprivredne i neproizvodne investicije, 71/72
Savezno izvrino voce
- Odluka
0
davanju stanova na koriscenje, 17/72
- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti gradevinarstva,39/73
- Resenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti toplotne tehnike u visokoj gradnji, 29/73
- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti zaStite
od pozara, 29/73
- ReSenje 0 dopuni Resenja 0 jugoslovenskom standardu
za elektriene naprave za domacinstvo, 40/73
Savezni sekretar za privredu
Savezni sekretar za privredu
- Pravilnik 0 tehniekim merama i uslovima za lakoagregatni beton, 1/72
- Pravilnik 0 tehnickim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova 51/75 (ispravka br_
69/75)
- Pravilnik 0 tehnickim normativima za zaStitu od
~tatiekog elektriciteta, 62/75
Jugoslovenski zavod za standardizaciju
- Resenje 0 jugoslovenskom standardu za plinske aparate
u domacinstvu, 17/72
- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti izolacionog materijala, 17/72
- ReSenje 0 prestanku vazenja ReSenja 0 jugoslovenskom
standardu za elektrotehnicke naprave za domacinstvo,
18/72
.
- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za podne po- ·
krivaee od plastic nih masa i gume, 18/72
- ReSenje 0 izmeni jugoslovenskog standarda za kucni
nameStaj,19/72
- Resenje 0 jugoslovenskim standardima za keramicke
plocice, 26/72
- Resenje 0 jugoslovenskom standarduiz oblasti tehnike
mreznog planiranja, 26/72
- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za gromobrane,
27/12
- ReSenjeo prestanku vazenja Resenja 0 jugoslovenskim
standardima za kuhinjsku opremu za stanove, 31/72
- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za kuhinjsku i
sanitarnu opremu za stanove, 31/72
- ReSenje 0 jugoslovenskom standardu za gas i peno
-beton, 47/72
- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za gradevinski
mateirjal, 52/72
SLUZBENI LIST SFRJ - 1973
Savezno izvrino vOCe
- Odluka 0 odredivanju objekata infrastru kture, 21/73
- Odluka 0 naeinu obrazovanja cena za proizvode i
usluge gradevinarstva, 51/73
Jugoslovenski zavod za standardizaciju
- Resenje 0 jugoslovenskom standardu iz oblasti gradevinarstva, 18/73
- ReSenje 0 jugoslovenskom standardu za elektriene
naprave za domacinstvo, 18/73
- Resenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti keramiekih kanalizacionih cevi, 29/73
32
SLUZBENI LIST SFRJ - 1974
Savezna skupStina
- lakon 0 izmeni Zakona 0 polaganju depozita pri
investicionim ulaganjima u nove privredne i neproizvodne investicije, 11/74
- Zakon 0 dopuni Zakona 0 prometu zemljiSta i zgrada,
11/74
- Posebne duznosti OOUR-a i organa u prilagodavanju
investicione izgradnje i prostornih i urbanistickih
planova (el. 85/88 Zakona a narodnoj odbrani)
22/74.
Savezni sekretarijat za privredu
- Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za
projektovanje i izvodenje konstrukcija od prefabrikata
izradenih od nearmiranog i armiranog gasbetona i
penobetona,14/74
- Pravilnik 0 tehnickim normativima za zaStitu nisko
naponskih mreza i pripadajucih transformatorskih stanica,11/74
- Pravilnik 0 tehnickim normativima i .. uslovima za
projektovanje i izvodenje elektrienih postrojerija u
prostorijama u kojima se radi sa eksplozivima, 17/74
- Pravilnik 0 izmenama Pravilnika 0 tehnickimnormativima za zaStitu niskonaponskih mreza i pripadajucih
transformatorskih stanica, 20/74
- Pravilnik 0 tehnickim normativima i uslovima za izradu
tehnieke dokumentacije za objekte u zgradarstvu,
30/74
- Pravilnik 0 tehniekim normativima za projektovanje i
izvouenje radova na temeljenju gradevinskih objekata,
34/74 .
- Pravilnik 0 tehnickim normativima za projektovanje i
izvodenje elektrienih prikljucaka i ormana u zgradama,
35/74
Jugoslovenski zavod za standardizaciju
- Resenje
5/74
0
jugoslovenskim standardima za gromobran,
- Resenje 0 prestanku vazenja ReSenja 0 jugoslovenskim
standardima iz oblasti gradevinarstva, 33174
- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima za bitumenske
izolacije 37/74
- ReSenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti gradevinarstva 37/74
- ReSenje 0 prestanku vazenja ReSenja 0 jugoslovenskim
standardima iz oblasti gradevinskih materijala, 46/74
Savezni zavod za statistiku
- Resenje 0 utvrdiilanju stope porasta cena sredstava za
rad i gradevinskih usluga u 1973 god_, 4/74_
- Odluka 0 koeficijentima za revalorizaciju gradevinskih
objekata i opreme korisnika druStvenih sredstava na
dan 31.12. 1975 godine, 52/75
- Odluka 0 kriterijumima i postupku za oslobodenje od
obaveze polaganja depozita pri investicionim ulaganjima u neprivredne i neproizvodne investicije, 55/75
(ispravke br. 56/75)
- Resenje 0 oslobodenju od obaveze polaganja depozita
pri investicionim ulaganjima u odredene neprivredne i
neproizvodne investicije, 56/75
- Resenje 0 oslobadanju od obaveze polaganja depozita
pri investicionim ulaganjima u stambenu izgradnju,
56175.
Savezni sekretarijat za narodnu odbranu
SLUZBENI LIST SFRJ - 1975
Skupstina SFRJ
- lakon 0 obaveznom evidentiranju investicionih ulaganja, 22/75
- lakon 0 obezbedivanju placanja investicija, 30/75
- lakon 0 polaganju depozita pri investicionim ulaganjima u neprivredne i neproizvodne investicije 36175
- lakon 0 izmenama i dopunama lakona 0 ustupanju u
izgradnji investicionog objekta stranom izvodacu,
58/75.
- Pravilnik 0 tehnickim normativima za izgradnju skloniSta, 31175 (ispravka 35/75)
- Pravilnik 0 tehnickim normativima za izgradnju zaklona,31/75.
Savezni sekretarijat za finansije
- Pravilnik 0 sadrzini garancije i super garancije koju
banka daje za obezbedenje placanja investicija, 33175.
SLUZBENI LIST SFRJ - 1975
Jugoslovenski zavod za standardizaciju
Savezno izvrsno vece
- Odluka 0 odredivanju objekata pri cijoj se izgradnji
mora izvrsiti prilagodavanje potrebama narodne odbrane, postupku obaveStenja 0 izgradnji tih objekata i
postavljanju zahteva za njihovo prilagodavanje, 6/75
- Odluka 0 kriterijumima za oslobodenje od obaveze
polaganja depozita pri investicionim ulaganjima u
neprivredne i neproizvodne investicije, 49/75
- Pravilnik 0 dopuni Tehnickih propisa za specijalnu
zaStitu elektroenergetskih postrojenja od pozara,
24175
- Pravilnik 0 prestanku vazenja Pravilnika 0 tehnickim
normativima i uslovima za izradu tehnicke dokumentacije za objekte u zgradarstvu, 25/75
- Resenje 0 jugoslovenskim standardima iz oblasti gradevinarstva, 2/43.
33
UDK
643.728
PRIMERIIZ FOTOTEKE STANOVA CENTRA ZA STANOVANJE (I)
Od januara 1977 godine Centar za stanovanje u
okviru svoje informativne sluzbe, pocinje redovno da
vodi fototeku stanova. Preko posebnih dokumentacionih
listova, od kojih su neki prikazani na ovom mestu,
pruzaju se podaci 0 lokaciji, projektantu, izvodacu
konstruktivnom sistemu, spratnosti, godini izgradnje,
izvoru, prikazuju se osnove stanova i ukoliko je potrebno
daju i neki dopunski podatci.
U ovom broju biltena prikazujemo po jedan primer
stana iz cetiri novija beogradska naselja. U okviru
fototeke, medutim, ova naselja su zastupljena sa daleko
veeim brojem primera i stanova. Primeri koje ovde
prikazujemo imaju cilj samo da ilustruju nacin obrade
dokumentacionih listova i da pruze priliku citaocima da
primedbama i sugestijama poboljSaju njihov kvalitet. Sa
prikazivanjem primera iz fototeke nastavieemo i u sledeim brojevima biltena kako bi 510 veei krug zainteresovanih obavestili 0 naseljima koja su uzeta u obradu.
Centar za stanovanje uzima obavezu da godisnje
prezentira najmanje 50 ovakvih dokumentacionih listova
i da ih distribuira u okviru sistema pridruzene saradnje 0
kojoj je u uvodniku ovog biltena vee bilo reci. U toku
1977 i 1978 godine predvideno je da se obrade samo
naselja iz nase zemlje, a postoji moguenost da se kasnije
obrade i najinteresantniji primeri iz drugih zemalja.
Redakciji fototeke bi bilo veoma drago ako bi nam
nasi citaoci-projektanti poslali najuspelije primere svojih
realizovan.ih stanova i stambenih objekata sa podatcima
kojisl! dati u prilozenim dokumentacionim listovima, i
osnovama obradenim u razmeri 1 :100, cime bi nam
omogueili da nase projektne realizacije budu u fototeci
510 svestranije obuhvaeene.
35
FOTOTEKA
STANOVA
LI ST
CENTAR Z A STANOVANJE IMS
UDK
11000 BEOGRAD
V
BUL. VOJVODE MISICA 43
I
'LS'
TEL 650322
Iv-
-
DO
,
II~~
IIII
u
I
DD
1-.·:::·.·.·.-: 01
D
I
I
~
=
~DDDI
DODD
I
I
.....>
111
'"=
DI
ro
I
=
led
HIDl
§'"
OJ OJ
[]
DO
~
......)
c=:::J c::=::l
DO
OJ
1Cf81
-=
=
I
I
I
I
I
I
I
I
DO
~CJI
c::::::=j c:=::J
~
=
I
I
I
1111 .
I
o
=
l.n.
--~~~-------------------
proJektant
IzvodJac
konst. slstem
god.lzgradnJe
sprat host
Izvor pnloga
napomena
------ ----------------------------------
B.Jankovic, B. Karadiic, A.Stje pa nov ic
G.P. "Napred "
poprecni zidov i
1975
P+ 6+ P
proj ekt na dok umentac ij a
37
FOTOTEKA
STANOVA
CENTAR ZA STANOVANJE IMS
I==:JI
I DO
I I
UDK
LIST
11000 . BEOGRAD
-.-.. _--
TEL . 650322
- _',- . __. . ._-
I
I
BUL. VOJVODE MISICA 43
I~
DO
..-
I
-..y
I
~
tB n
~
lri
I
CCJD
LD
.. . . .. .. .. ,
~
.... )
~I
......
DO
~
... .... . ...... .. ..... " ...
o
III
c
.
.
~-
... ....:, .....: .....
.
I
r
~ ~D
I ~
lID9D[ I
PlD~I ·············IIQ'O I lnl 01 ]
: n ··=:·······
.
proJektant
IzvodJac
kons!. slstem
god.lzgradnJe
spratnost
Izvor pnloga
napomena
Wnnn
.. ......
:F
~
lWJ
't=
D
c:::J
w
B.Jankovic, B. K ara dz ic, A.St jepanoviC
G.P. "Ratko Mitrov iC" , G.P. "Napred"
skelet "Ratko MitroviC", ske l et I MS
1975-1976
od P+4 do P+20
projektna dokumentacija
. --
- - _. _._-- ---
- '
------------~---
39
I!.
k
I
I
rI
r
FOTOTEKA
STANOVA
CE NTAR ZA STANOVANJE IMS
UDK
LIST
11000 BEOGRAD
BUL. VOJVODE MISICA 43
' -1'
I
I
I
I
I
I
o
D
o
o
o
"
TEL 650322
, ' 7' - '
Ejlr-----
I
I
r
proJektant
M.Mitic, M.Canak
G. P. "Rad"
konst . slstem
god. lzgradnJe
sprat nost
Izvor prr loga
napomena
skeletn i
1968-1971
P+6
projekrna dokumentacija
41
I
-. :: ,
... "
'
\ '
.~ i · ..
!
.:
I
~
I,
"
I
i
konJ~urs
:
Na osnovu clam160 Zakona 0 javnom
inio1'misanju i ' Odluke Zbora radnih
Ijudi Centra za stanovanje' 11M SRS od
29.aprila 1977 godine •
. Cent a1' za stanovanje 11M SRS raspisuJe Konkurs za glavnog i odgovornog .
Urednika Informativnog biltena Centra
za stanovanje.
1<andidat za Urednika ti'eba da ispunja'"
,\ra sledece uslove:
OPSTI USLOVI:
- Da ispunjava uslove c1, 60 ;Zakona 0
javnom informisanjull
POSEBNl USLOVI:
- Zavrsen gradjevinski" arhitektonski
Hi fHozofski faktlltet.
- JJa je upoznat ~aaktiVnostiroa: Q,OUR...;a
Centra za stanbvanje.
tvlolbe podnet i sekretarijatu OOUR- a
Cent ra za stanovanje najkasnije do
tSHt1i:tja 1911 godine.
..";
l ,"
.. ~ .
1... ,. ",
!,
Download

Bilten CS 18 - Centar za arhitekturu Beograd