UDRUŽENJE ZA SISTEMSKU PORODIČNU TERAPIJU I SISTEMSKA REŠENJA SRBIJE I
CRNE GORE
SEMINARSKI RAD
NEZGODE, NESREĆNI SLUČAJEVI I PORODIČNI RASPORED
STUDENT
LJILJANA ŠOŠKIĆ
MENTOR
VLADO ILIĆ
Beograd, maj 2013.
UVOD
1. Uzrok i namera nezgoda
Pasti, učiniti pogrešan korak , okliznuti se, ili doživeti saobraćajnu nesreću, sve su to
radnje koje ne bi trebalo uvek tumačiti kao sasvim slučajno promašene motoričke akcije. Ove
prividno slučajne radnje imaju karakter silovitosti, karakter nekog treskanja i nečeg spastičnoataksičnog, ali njima ipak upravlja jedna posebna intencija, i one pogađaju svoj cilj sa takvom
sigurnošću, kojom se svesni hotimični pokreti ne odlikuju uvek. Ključne reči su silovitost i
sigurnost u gađanju.
Uporno ponavljana ,, nespretnost,, može vrlo vešto da služi nepriznatim namerama. Čini
se da se ispuštanje predmeta iz ruke, obaranje ili razbijanje, vrlo često primenjuje da bi se
izrazile nesvesne misli. Poznato je kakva se tumačenja vezuju za prosipanje soli, obaranje čaše
vina, zabadanje noža koji je pao u pod. Jezička dvosmislenost nekih izjava takođe pokazuje
koju vrstu uzdržanih fantazija može da izražava jedno napuštanje telesne ravnoteže. Naprimer
izjava ,,kad devica padne, ona padne na leđa,,. Tako kod samopovreda u mirnim vremenima,
kada se neko ujede za jezik, ili prignječi prst, terapeut bi umesto očekivanog saosećanja trebalo
da postaviti pitanje: ,,Radi čega si to učinio,,? Ko veruje da postoji polunamerna samopovreda
(ako uopšte i postoji taj nevešti izraz), pripremljen je time za pretpostavku da pored svesnonamernog samoubistva na primer, postoji i polunamerno tj. ono sa nesvesnom namerom. Ova
poslednja vrsta samoubistva ume vešto da iskoristi situaciju koja ugrožava život, i da je maskira
kao slučajnu nesreću. Takvi slučajevi ne moraju biti retki, jer broj ljudi kod kojih postoji
tendencija za samouništenjem je mnogo veći od broja onih kod kojih se ona i ostvaruje.
Samopovrede su redovno kompromis između te tendencije za samouništenjem i sila koje joj se
protive. Pa i onda kada stvarno dođe do samoubistva, odavno je postojala samoubilačka
naklonost kao nesvesna i suzbijana tendencija.
1
Primeri prividno slučajnog stradanja ( pad s konja, pad s kola, slučajno upucavanje,
opekotine i oparotine i td,) govore o tome da je nemarnost koja se promoviše za uzrok nezgode,
kao i povreda samoga sebe , determinisana psihički.
Često mislimo da nezgode dolaze spolja, pa samim tim i zaključujemo da ih mi i nismo
skrivili sami. To što prividno dolazi k nama izvana uvek možemo interpretirati kao uzrok, što je
zabluda. Jer , i kada se pogledamo u ogledalo stičemo utisak da nas slika gleda izvana, ali ipak
ona nije uzrok našega izgleda.
Zakon rezonancije brine da nikada ne dođemo u kontakt ni sa čim, sa čime nemamo veze.
Mi tražimo svoje nezgode i pri tome ne prezamo ni od kakve stvari koju možemo iskoristiti kao
uzrok. Ipak, odgovornost za sve što nam se događa u životu snosimo sami. Svako je i počinitelj i
žrtva u istoj osobi. I dokle god čovek ne otkrije oboje u sebi samome, on nikako ne može postati
čitav .Iz jačine kojom ljudi grde počinitelje projektovane prema van, može se zaključiti koliko su
u stvari neprijateljski raspoloženi prema počiniteljima u sebi samima. Stoga možemo zaključiti
da ovde nedostaje uvid koji dopušta da se oboje vidi kao jedno.
Freud u svojoj knjizi ,,psihopatologija svakodnvnog života,, za razne promašaje,
zaplitanja, zametanja predmeta i druge nezgode, kaže da su nezgode koje su motivisane
nesvesno, odnosno da su rezultat nesvesne namere. Tako postoji opisana i ,, nezgodna osobenost,,
koja podrazumeva specifičnu strukturu ličnosti, koja je sklona svoje konflikte preraditi u obliku
nezgoda. Nepobitno je dokazano da postoje ljudi prijemčivi za nezgode, te da takve osobe tu
osobinu zadržavaju i kada promene radno mesto isto kao i u svakodnevnom životu. U većini
nezgoda sadržan je elemenat namere, iako ta namera jedva da je svesna.
Vežba 1.
Svako bi trebalo da skicira svoje geneaološko stablo, i da na tom genogramu posebnom
bojom ili znakom obeleži osobe koje su bile ili su još uvek sklone nezgodama.Iza toga bi trebalo
da razmislimo o uvidima koje smo tako dobili.
2
2. Porodični raspored i nesrećni slučajevi
Poredak ljubavi se zasniva na osnovnoj ljudskoj sposobnosti da čovek saoseća sa sebi
bliskima, ali i sa drugim ljudima koji mu nisu naročito bliski. Porodični raspored nam može
pomoći da spoznamo uzroke nezgoda i da nas usmeri na put njihovog prevazilaženja. I nezgode
su simptom, a postavka porodičnog rasporeda daje nam informaciju o skrivenoj dinamici odnosa
u porodici i eventualnom narušavanju nekih od univerzalnih zakonitosti u tom porodičnom
sistemu. U trenutku kada je pronađen uzrok problema, istina izlazi na videlo. Ona je često bolna
ali oslobađajuća. Porodična upletenost roditelja može da dovede do dinamika koje se kod dece
mogu ispoljavati kao teške bolesti, česti nesrećni slučajevi, suicidi i td, jer za jedan te isti uzrok
imamo čitavu paletu posledica.
Nezgoda je vezana za dušu i reprezentuje neku nepravilnost u porodičnom sistemu, i ima
veze sa krivicom. Krivica može biti lična, ili pak preuzeta, ( kada osoba ima osećaj krivice da je
možda mogla da spase umrlog, ali ona to nije učinila, kada brat ili sestra stradaju a ovaj drugi
preživi neku nesreću, ili kada tokom nekog kolektivnog stradanja neko ostane živ. Ili kada žena
sledi u smrt muža iz ljubavi prema njemu, a bez da je kriva). Može biti i preuzeta, naprimer od
roditelja kada govorimo o upletenosti.
Postoje dve dinamike koje su odgovorne za nesreće i teške bolesti u porodicama, koje
čine da osoba pokušava da ode tj. da nestane.
Prva dinamika je: ,,Ja ću te slediti u smrt,,. To je pokret duše koji se javlja kao poriv na
osećanje lične krivice za učinjeno zlodelo.
Druga dinamika kaže: ,, Ja ću to uraditi za tebe mama, ili tata,,. Kada dete stane na mesto
roditelja u porodičnom rasporedu i ovo kaže, to onda vodi u opasnu bolest ili nesrećni slučaj ili
suicid... Dete u stvari kaže, bolje da umrem ja nego ti mama ili tata, a sve to iz čiste ljubavi i iz
želje da spasi onoga koga voli. To je osuđeno na neuspeh i na propast. Radi se o duploj
upletenosti.Prva je ,da onaj ko je stvarno kriv ne mora više da snosi odgovornost za učinjeno
zlodelo. Druga je ,da pruzimajući roditeljsku sudbinu na sebe dete ima osećaj moći, i oseća se
kao spasilac u porodici. Dete naravno preuveličava čitavu situaciju dejstvujući iz ljubavi i čiste
savesti ne osećajući krivicu.
3
Postoji takozvana arhaična svest koju ne osećamo jer leži preduboko. Možemo samo da je
prepoznamo po njenim efektima. Kada dete otpočne spasilački čin, ova arhaična svest mu u stvari
omogućava da učini pogrešku. Nije na detetu da spašava roditelja na ovaj način, jer to čini da se
dete oseća dovoljno veliko, a da je roditelj mali, što je povreda zakona hijerarhije porodičnog
rasporeda.
Smrt nije ništa lično i nema veze sa izvršiocem, jer postoje mnogo veće sile koje odlučuju
o životu i smrti.
Krivica nije ništa strašno niti je za osuđivanje. Zakon o poravnanju brine o razmeni
davanja i primanja. I onda kada smo mi krivi imamo potrebu za poravnanjem. Sebe
samokažnjavamo, odnosno ispaštamo grehove. A , neki se čak i ubiju. Ispaštanje grehova
podrazumeva radost što se krivac peče na vatri, i to radost onoga ko je u pravu. A kada neko
ispašta greh onda sebi nešto naudi. Ali, ni u jednom ni u drugom slučaju nema protoka energije
ljubavi, a ispaštanje grehova ostaje vrlo egoistično i ima svrhu samo samome sebi. Isto kao što
je besmisleno i da dete ispašta grehove za roditeljsku krivicu.A šta je rešenje? Krivica ostaje za
uvek. Nje se ne možemo otarasiti, jer to bi značilo da hoćemo da se otarasimo i osobe kojoj smo
naudili, a to je pogrešno. Rešenje je reći: mojom krivicom si doživeo bol, i ja stojim iza svoje
krivice i njenih posledica. Posle izricanja ovoga , nema potrebe za poravnanjem. Nema osećanja
krivice. Krivica traži delovanje. Onaj ko stane iza svoje krivice, ima ponos i snagu da učini nešto
dobro, i kaže: zbog onoga što sam učinio, imam potrebu da nešto uradim za tebe.
Ako je u jednom porodičnom sistemu neka osoba učinila nekakvo kriminalno delo
naprimer, i nije stala iza svoje krivice i njenih posledica, odnosno nije preuzela odgovornost za
svoju krivicu, samim tim ostaje nepriznata i isključena i osoba koja je stradala, odnosno žrtva.
Zbog zakona o pripadnosti porodičnom sistemu, koji kaže da ko jednom pripadne određenom
porodičnom sistemu to pravo zadržava zauvek, a koji je ovde povređen, energija žrtve nastavlja
da boravi u dotičnom porodičnom sistemu i javlja se kao prijemčivost za razna stradanja nekog
od članova tog porodičnog sistema u sadašnjosti.
Isceljenje za suicidalnu osobu ili osobu sklonu nezgodama je da legne pored umrle osobe
u radu (čiju je sudbinu preuzela), i da tu ostane da leži neko vreme. Kao po pravilu posle
izvesnog vremena od umrle osobe dolazi neki znak koji je podrška životu, i suicidalna osoba
prima taj znak i ustaje ubrzo.
4
Oni koji prežive nesreću trebalo bi da dozvole da ih vide oni koji su mrtvi. Preživeli ne bi
trebalo da slede umrle, ali da stanu ispred njih i da ih gledaju u oči je mnogo teže nego da umru.
Neki u svojim fantazijama, konstantno ostaju u kontaktu sa umrlima tako što uporno misle na
njih, ili ih se često prisećaju, ne puštajući ih da odu i da nađu svoj mir, misleći da će umrli imati
nekakve koristi od tog njihovog akta.
5
UVIDI U PORUKE KOJE NAM ŠALJU NEZGODE
Lekari su se specijalizirali za područje posledica nezgoda a ne njihovog uzroka. Želimo li
neutralisati uzročni emocionalni naboj koji nas nesvesno vodi do nesreća s povredama, tada je
lekar verovatno poslednja osoba od koje bi smo tražili pomoć, jer su tokom školovanja učili
tražiti samo fizička objašnjenja bolesnih stanja.
U suštini manje je bitan opis određene nezgodne osobenosti, koliko značenje nezgode
kada se dogodi u našem životu. Nezgoda direktno i iznenada stavlja u pitanje način čovekovog
delovanja, odnosno put kojim je krenuo. Nezgoda je cenzura u životu i trebala bi se ispitati.
1. Saobraćajne nezgode
Mora se dobro znati šta se odigrava kod određene nezgode, da bi se moglo reći koji je
iskaz upakovan u njoj, jer isto se i u životu kao i u uličnom prometu može skrenuti s puta, ili
dospeti na klizav teren, ili izgubiti ravnoteža ili izgubiti kontrola, biti izbačen sa puta, pregaziti
nekoga i sl. Izjava ,, jednostavno ga nisam video,, pokazuje da taj čovek i u svom životu previđa
nešto važno. Završi li pokušaj da se neko pretekne nezgodom, taj vozač bi trebalo hitno da ispita
sva ,,preticanja,,i u svom životu. Ko zaspi za volanom morao bi se hitno probuditi u životu, pre
nego što buđenje bude još grublje. Saobraćajne nezgode gotovo uvek dovode do intenzivnog
kontakta sa drugim ljudima. Mi često jedni drugima dolazimo preblizu , i to približavanje je
agresivno.
Ne samo na putu nego i u životu postoje ukrštanja. Prav put je norma u životu, ono što
sledi po navici. Ako je pravolinijska vožnja grubo prekinuta, to pokazuje da su akteri nezgode
prevideli nužnost promene svog životnog puta. Svaka norma i svaki smer u životu u jednom trenu
postaju izlišni i nužno ih je promeniti. Odnosno sve što je ispravno s vremenom će postati
pogrešno. Ljudi svoje norme i stavove brane pozivajući se na njihovu opravdanost u prošlosti.
To je zabluda. Evo jednog primera koji će možda pojasniti ovu tvrdnju. Razgolićena beba u sred
dnevne sobe pred gostima je simpatičan prizor. Za desetogodišnjaka u istoj situaciji ćemo reći da
je nevaspitan, a već za dvadesetogodišnjaka da ima ozbiljan zdravstveni problem.
6
U teškoće ljudskog života spada i to da se nužnost promene uoči na vreme. Učesnici u
saobraćajnoj nezgodi to za sigurno nisu spoznali. Promene izazivaju strah. Hteli bismo ali se ne
usuđujemo.To se može odnositi na dotadašnji posao, na partnerstvo ili na bilo šta što je postalo
nepotrebno. Svima je zajedničko potiskivanje da se skokom oslobode navike. Ta neiživljena želja
traži preko nesvesne želje za događajem ostvarenje- izbacuje nas iz putanje- u ovom slučaju
posredstvom prometne nesreće. Ako smo iskreni prema sebi, zaključićemo da u svojoj nutrini
odavno nismo više zadovoljni svojom putanjom, i da smo je želeli napustiti, ali da za to nismo
imali hrabrosti. Čoveku se uvek događa ono što zapravo želi.
2. Nezgode u kući i na poslu
Opekotine naprimer signaliziraju da neku opasnost nismo pravilno procenili, ili da je
nismo uočili. Vatra uvek znači opasnost, te nas i opekotine
upozoravaju da se igramo sa
opasnošću, odnosno s vatrom. Opekotine se odnose na kožu , tj na granicu čovekovu. Slično
ovome mnoge druge povrede pogađaju i probijaju upravo tu spoljašnju granicu-kožu. Bogatu
simboliku nalazimo kod opekotina. Čak i mnoge fraze koriste izraze kao što su izgaranje i vatra
da dočaraju psihičke procese. Naprimer opeći usta, opeći ruke, igrati se vatrom, ići kroz vatru i sl.
Opekotine signaliziraju da neku opasnost nismo pravilno procenili, tj nismo je videli.
Ukazuju da se igramo sa opasnošću ili sa temom koja je vruća.
Sa druge strane vatra jasno
ukazuje na temu ljubavi i seksualnosti, pa tako imamo izraze vrela ljubav, zapalio se.... Za
devojku često kažemo vatra živa itd. Pa tako ko nije spreman zapaliti se na žaru ljubavi i otvoriti
svoje srce i svoje unutarnje granice, spoljašnja vatra spaliće mu spoljašnje granice, dakle kožu.
Padanje i spoticanje takođe se može prozreti. Okliznuti se na ledu ili parketu stavlja u
pitanje misaoni proces dotičnog i bazično ga potresa.
7
3. Prelomi kostiju
Kosti se lome u ekstremnim situacijama, i to smesta vodi u iznuđeno mirovanje. Tako
dolazi do prekida dosadašnjeg kretanja i aktivnosti, a iz te prinudne pasivnosti trebalo bi da
izraste nova orijentacija. Lom pokazuje nužan kraj i prekid nekog razvoja, ne bi li novome
omogućio da se probije. Kost reprezentuje princip čvrstoće normi ali i krutosti. Ako preovlađuje
princip krutosti nad fleksibilnošću i elasticitetom, kost postaje lomna. Prelom kosti na fizičkom
nivou ukazuje da nije uočeno preterano preovladavanje starih normi na psihičkom nivou, kada za
čoveka kažemo da je krut i neosetljiv. Sa godinama čovek ogrezne i fiksira se za svoja načela,
gubi sposobnost prilagođavanja pa paralelno sa tim ukrućuju mu se i kosti. Analogno tome rizik
od preloma kostiju raste sa godinama, za razliku od dece gde se njihove savitljive kosti gotovo i
ne mogu slomiti. Malo dete ne poseduje nikakve norme i načela. Kad čovek postane suviše
nesavitljiv u životu, to se stanje koriguje prelomom kičme. Ovo nam može dati za pravo da
zaključimo da se prevencija preloma kičme sastoji u dobrovoljnom savijanju.
ZAKLJUČAK
− U većini nezgoda sadržan je elemenat namere, iako ta namera jedva da je svesna.
− Mi tražimo svoje nezgode i ne prezamo ni od kakve stvari koju možemo iskoristiti kao
uzrok.
− Smrt nije ništa lično i nema veze sa izvršiocem, jer postoje mnogo veće sile koje odlučuju
o životu i smrti.
8
LITERATURA
1. Thorwald Dethlefsen, Ruediger Dahlke: Bolest kao put, Nar, Zagreb, 2011.
2. Vlado Ilić: Kultura konflikta, Paideia,Beograd, 2009.
3. Sigmund Frojd: Psihopatologija svakodnevnog života, matica srpska, Novi Sad, 1984.
4. DVD snimci Berta Helingera i saradnika: kongres putevi ljubavi, Opatija, 2006.
5. DVD snimci Berta Helingera i saradnika:kongres priznati ono što jeste, Beograd, 2005.
6. Bert Helinger, Gabriela ten Hevel: Priznati ono što jeste, Paideia,Beograd, 2005.
7. S.N.Lazarev: Dijagnostika karme
8. Bert Hellinger: To the heart of the matter, brief therapies,Zeig,Tucker,Theisen,Inc.
9
SADRŽAJ
UVOD ................................................................................................................... 1
1. Uzroci i namera nezgoda .................................................................................. 1
2. Porodični raspored i nesrećni slučajevi ............................................................ 3
UVIDI U PORUKE NEZGODA ........................................................................ 6
1. Saobraćajne nezgode ......................................................................................... 6
2. Povrede na radu i u kući .................................................................................... 7
3. Prelomi kostiju .................................................................................................. 8
ZAKLJUČAK . ................................................................................................ ....8
LITERATURA....................................................................................................9
10
Download

nezgode, nesrećni slučajevi i porodični raspored