UDRUŽENJE ZA SISTEMSKU PORODIČNU TERAPIJU I SISTEMSKA
REŠENJA SRBIJE
BOLEST KAO PUTOKAZ I POREDAK LJUBAVI
-SEMINARSKI RAD-
STUDENT LILJANA ŠOŠKIĆ
MENTOR VLADO ILIĆ
BEOGRAD, 2012. GODINA
Sadržaj
Uvod ...................................................................................... 2
Bolest i simptomi .................................................................. 2
Porodični raspored ................................................................ 6
Uvidi u poruke bolesti ....................................................... 8
Zaključak .......................................................................... 12
Literatura ........................................................................... 13
1
Uvod
Bolest i simptomi
Bolest i zdravlje su pojmovi koji se tiču oblika ljudskog stanja, a ne odnose se na organe
ili delove tela. Telo nikad nije bolesno ili zdravo, jer u njemu do izražaja dolaze samo
informacije svesti. Telo ne čini ništa iz fizičkog sadržaja istog, a u to se možemo uveriti
posmatranjem leša. Telo živog čoveka svoje funkcionisanje može zahvaliti dvema
nematerijalnim instancama: svesti (duši) i životu (duhu).
Zdravlje je stanje harmonije u fizičkom, psihičkom i socijalnom segmentu čovekovog
bivstvovanja, gde su telesne funkcije, kao što su ritmičan rad srca, održavanje telesne toplote,
lučenje hormona, ispravan rad svih čula, usklađene. Kada jedna od pomenutih funkcija iskoči iz
koloseka, to će dovesti do disharmonije celog organizma, kada govorimo o bolesti. Bolest je
stanje dubinske neravnoteže koja se javlja u temelju čovekovog bića.
Ako i kada čovek u svesti doživi neravnotežu, ona će na njegovom telu postati vidljiva i zvaće
se simptom. Simptom tako postaje signal i nosilac informacije, koji nas navodi da na njega
obratimo pažnju. On nas izveštava da nam nešto fali. Tako i lekar često započne svoj pregled
pitanjem "Šta vam fali?", a pacijent na to odgovara onim šta "ima", govoreći "Imam bolove."
Bolesniku uvek nešto fali u njegovoj svesti (zato je i bolestan), a to bolovanje se pokazuje u telu
kao simptom. Tako je ono što se ima izraz za ono što nam fali. Dakle fali nam svesti i zato
imamo simptom. Simptom je blagonaklon prema nama, on vodi ka zdravlju, ali taj zaobilazni
put ka ozdravljenju ne rešava problem definitivno. Čovek će u svesti ostati i dalje nezdrav sve
dok ne bude osvestio i integrisao svoj problem. Stoga možemo reći da je simptom nužan
zaobilazni put ka ozdravljenju, ali ne i rešenje. Bolest se javlja kao krajnja mera opominjanja da
sa nama nešto nije u redu i javlja se onda kada su svi drugi, blaži načini upozorenja propali.
2
Svi se mi nalazimo u nekom stepenu i na neki način u stanju muke i trpljenja. Nekoga su
ophrvala neprijatna osećanja (strahovi, nesigurnost, jad, konfuzije, besmisao), drugi se žale na
probleme na poslu, na tegobe u komunikaciji sa sobom i sa celim svetom, treći pate od raznih
bolesti i raznih neprijatnih situacija. Osnovni preduslov da se izlečimo i rešimo probleme, jeste
da se suočimo sa njihovim dubokim značenjem. Bolesnik bi trebalo da odgonetne šta mu njegova
bolest znači i šta može i šta bi trebalo da nauči od nje. Kroz bolest, naše telo priča sa nama jer
izvor bolesti zahteva da bude istražen, a povratak u zdravlje zahteva mnogo više ličnog rada i
promena od pukog uzimanja pilula. Bez neke vrste promene samog sebe, svoje ličnosti i načina
života, velika je verovatnoća da će se stvoriti drugi problemi koji će nas ponovo vratiti do
izvora, koji je stvorio i prvobitnu bolest.
Svaka bolest, bilo psihička ili fizička, traži od nas da počnemo da se bavimo samim sobom i da
krenemo na putovanje tokom kojeg ćemo dolaziti do saznanja koja će promeniti naš život iznutra
i spolja. Govoreći nam šta nam zapravo nedostaje, simptom nas upoznaje sa temom koju
moramo svesno integrisati. Na taj način nam se pruža šansa da procesima učenja i osvešćivanja,
simptome učinimo izlišnim. Zbog toga, svaku nelagodu, simptom, bolest ili patnju ne bi trebalo
da dočekamo ratoborno, jer su svi oni u službi zdravlja, odnosno navode nas da zastanemo,
okrenemo se prema svojoj nutrini i prisetimo se. Oni su poruke koje bi trebalo da primimo i
pročitamo, a ne da se ljutimo na njih i pohitamo da ih se rešimo što pre. Na primer, kao kada bi
se ljutili na poštara što nam donosi visoke račune za struju (kao da je to njegova krivica) ili kada
bismo mi razbili ogledalo ukoliko nam se odraz u njemu ne dopadne( kao da je ono krivo).
Zdravlje i bolest stoje jedno nasuprot drugom kao dva polariteta u životu čoveka, nalik
postojanju polariteta u svemiru, gde inače vlada jedinstvo, ono sveobuhvatno jedno, gde
suprotnosti miruju nerazlikovane. Te tako imamo: lepo i ružno, dobro i zlo, muško i žensko,
udisaj i izdisaj, rađanje i umiranje, svetlo i tamno, proliv i zatvor itd. Ni za jedno ne možemo
reći da je važnije i da prednjači u odnosu na ono drugo, jer i jedno i drugo su potrebni, i jedno i
drugo predstavljaju život. Iza svakog para suprotnosti stoji jedinstvo. I jedan i drugi ekstrem u
okviru polariteta ukazuju na isti problem. Tako, i bahatom i stidljivom fali sigurnost, i iza
niskog i iza visokog krvnog pritiska stoji beg od konflikta, i iza zatvora i iza proliva stoji poziv
na otpuštanje.
3
Kao što se radost ogleda i u smehu i u suzama, tako i strah jednom daje obamrlost, a drugi put
panično bežanje. Isto tako visok stepen agresije ne znači da se osoba ne boji, kao što i
demonstrativna seksualnost ne znači da seksualnih problema nema. Svaki ekstrem s' priličnom
sigurnošću upućuje na problem. Iščeznuće problema
dešava se na sredini, negde između
ekstrema.Svi znamo da bez kiseonika nema života i da je kiseonik dobar. Ali i dobrih stvari
može biti previše. Tako je udisanje čistog kiseonika pogubno isto kao i udisanje čistog ugljen
dioksida, jer oba slučaja dovode do intoksikacije organizma, i na koncu do smrti, dok je njihova
specifična smeša spojiva sa životom ,kao što je udisanje ambijentalnog vazduha.
Praktična vežba 1
Krvni pritisak kao rezultat međudejstva krvi i zida krvnog suda.
(na scenu izađu izabrani parovi gde je jedno osoba 1 , a drugo osoba 2. Prvi deo vežbe je
demonstracija krvnog pritiska osobe 1. Osoba 1 je krv osobe 1, a osoba 2 je zid krvnog suda
osobe 1. Stanu jedno nasuprot drugom na optimalnom rastojanju i prate senzacije koje se
pojavljuju. Drugi deo vežbe je demonstracija krrvnog pritiska osobe 2. Osoba 2 je krv osobe 2, a
osoba 1 je zid krvnog suda osobe 2. Stanu jedno naspram drugog na optimalnoj udaljenosti i
prate eventualne senzacije. Mogući simptomi koji ukazuju na hipotenziju su (pasivnost,
pospanost,
anemija,neodličnost,
mlitavost,
gubitak
svesti,
slabovidost,umor,glavobolja,
neiskrenost...). Hipertenziju pak prate sledeći simptomi( agitiranost,zajapurenost, punokrvnost,
preterana aktivnost, dinamičnost, napetost...)
Mi iz spajanja suprotnosti i nastajemo i tako jedinstveni i boravimo u utrobi majke. Sa rođenjem
i prvim udahom kosmičke energije mi već postajemo bipolarni. Taj prvi udah dovodi do
zatvaranja određene pregrade u nutrini srca, što nas automatski prevodi na dvojni krvotok,
takozvani mali ili plućni i veliki ili sistemski. Tako i deca kada crtaju konture srca, crtaju ga kao
dve spojene polulopte koje se svojim donjim polovima istanjuju i klize u šiljak, odnosno u vrh
srca,odnosno u jedinstvo.
4
Instrument sjedinjenja suprotnosti zove se ljubav. Princip ljubavi podrazumeva otvaranje sebe i
puštanje u sebe nečega što je do tada bilo izvan. Ljubav teži sjedinjenju, ljubav hoće stapanje, a
ne da bude razdvojena. Ljubav je pristajanje bez ograničenja i uslova. Dokle god ljubav bira,
ona nije stvarna ljubav, jer ljubav ne razdvaja, a izbor to čini. Ljubav ne poznaje ljubomore, jer
ona ne želi posedovanje, nego strujanje. Sunce svoju toplinu daruje svim ljudima, a ne deli svoje
zrake prema zaslugama.
Dakle i zdravlje i bolest su neophodni u životu. Bolest je prijateljski naklonjena prema čoveku.
Ona sa njim priča i signalizira da nešto nije u redu. Te je stoga bolest uperena ka ozdravljenju.
Bolest se ispoljava kao simptom ili grupa simptoma koji su u suštini vidljivi deo jednog
nevidljivog procesa. Početak i koren tog procesa nalaze se negde u psihičkoj sferi kao konflikt
ili kao poremećaj harmonije. Taj poremećaj ometa ravnomeran tok životne energije u čoveku.
Protok univerzalne energije kroz telo može se uporediti sa nesmetanim tokom reke u rečnom
koritu sa sve njenim obalama i pritokama. Ukoliko se na reci napravi brana, prirodna ili
veštačka, doći će do disharmonije. Tako ćemo pre brane imati simptome poplave, a posle brane
simptome suše. Zbog jednih ili drugih predominantnih simptoma pacijent će se javiti lekaru koji
će propisati ili lekove za lečenje poplave ili lekove za lečenje suše. I jedna i druga terapija su
insuficijentne jer niko nije obratio pažnju na branu koja je sama uzrok svemu. Lečenje pojedinih
simptoma bez detektovanja pravog uzroka bolesti je nedovoljno jer će se uklanjanjem jednog
simptoma svakako pojaviti novi na drugom mestu, jer za jedan te isti uzrok imamo čitavu paletu
simptoma.
Trebalo bi da se oslobodimo iluzije da se bolest može izbeći ili iskoreniti. Čovek je konfliktno
biće, a samim tim i bolesno. Stanje bolesti pripada zdravlju kao što i smrt pripada životu. Bolest
je previše iskrena da bismo je mogli voleti. Naši su simptomi nepotkupljivi, oni nas prisiljavaju
da budemo iskreni, pokazuju nam šta nam zapravo nedostaje, čemu ne dopuštamo da dođe do
svog prava, šta se nalazi u senci, a htelo bi se ostvariti.
5
Porodični raspored
Tokom poretka ljubavi mnogi problemi se rešavaju na mnogo dubljem nivou (na kome su
i nastali). Poredak ljubavi se dakle ne bavi površinom problema već traga za korenima istih.
Kada govorimo o poretku ljubavi, mislimo na onu ljubav koja ima budućnost i koja ovaj svet
čini gostoljubivim i dobrim mestom za život, koja od porodice pravi mesto iskona i izvor za
mnoga blaga. Mislimo na onaj red koji se izgubio iz naših života, a koji inače postoji kao
univerzalna kategorija sa svim svojim zakonitostima, kako na nivou makrokosmosa tako i na
nivou porodičnog sistema. Te zakonitosti brinu o vrednostima u našim životima, o našoj
skromnosti pred svim, o zahvalnosti što smo rođeni i što smo tu, o poštovanju za sve što nam je
dato, kako dobro tako i loše. Rad u polju poretka ljubavi orijentisan je prema rešenju bez namere
i podvrgava se prirodnim procesima i zakonima koji deluju unutar porodice. Povreda tih zakona
može da dovede do teških bolesti i patnji, a njhovo novo uspostavljanje do isceljenja. Porodični
raspored nam daje informacije o nama samima, o našim sudbinama, našem nerazumevanju
bolesti i tegobama koje nam se dešavaju. Tako na primer, porodična upletenost roditelja može da
dovede do dinamika koje se kod dece ispoljavaju kroz razne poremećaje u vladanju, bolestima,
alergijama, čestim nesrećnim slučajevima, nemogućnosti trudnoće i slično. Tokom postavljanja
porodičnog rasporeda, kada je problem klijenta neka bolest, na scenu izvodimo jednu osobu u
ulozi predstavnika za klijenta i takodje drugu osobu u ulozi predstavnika za bolest. I bolest je
osoba i to najčešće ženskog pola (prema Bertu Heligeru). Predstavnica za bolest obično
simbolizuje nekoga ko nedostaje u porodičnom sistemu klijenta, odnosno nekoga ko je isključen,
progonjen, zaboravljen ili 'pak nekoga ko se ne pominje i čije je nekadašnje prisustvo sistemu
pod velom tajne. Univerzalne
zakonitosti
koje važe u makrokosmosu tako važe i u
mikrokosmosu tj. u jednom porodičnom sistemu. To je pravo na pripadnost, a ono podrazumeva
da se jednom stečeno, to pravo zadržava zauvek i ne može se oduzeti. Isključena osoba,
poravnanja radi, energetski boravi i dalje u dotičnom porodičnom sistemu i to obično u obliku
bolesti nekog člana porodice, najčešće potomka koji nema veze sa originalnim događajem
isključivanja dotične osobe. Osoba koja je to isključenje sprovela najčešće lepo živi i ne snosi
nikakve posledice. Naš narod za to kaže: "Kad dedovi jedu kiselo groždje, unucima trnu zubi."
6
Tokom postavljanja porodične konstelacije vidimo da ako se isključena ili zaboravljena osoba
ponovo uvede u porodični sistem, ako joj se prizna pravo na pripadnost i da mesto u srcu, dalje
prisustvo bolesti u tom sistemu biće izlišno. U porodičnom rasporedu možemo videti na delu da
imamo (bolest) za ono što nam fali ( nedostaje isključena osoba).
Ako se ponašamo prema simptomu ili bolesti kao i prema isključenoj osobi, tj. ako insistiramo
na progonu i uklanjanju bolesti (osobe), onda je ona sve upornija i sve prisutnija. Svrha bolesti
kao i njena misija biće završene upravo obrnutim postupkom, tj. priznavanjem postojanja takve
isključene osobe i njenim primanjem u svoje srce. Posle ovakvog prihvatanja, bolest neće više
imati razloga za postojanjem, te će napustiti sistem.
7
Uvidi u poruke bolesti
Sada ćemo se osvrnuti na srčane bolesti i na ono što nam one govore o srčanim
bolesnicima. Srce je organ i centar svih emocija, pa i emocije ljubavi, a krv koja predstavlja
životni sok je radost i razigranost. Postoji mnoštvo izraza u kojima se pojavljuje srce kao
asocijacija za emocije. Emocija je nešto što čovek izbacuje iz sebe, kretanje iz ljudske nutrine
prema spolja. Potiče od latinske reči emovere što znači pomicati, pomeriti iz sebe. Često kažemo
da nam srce skače od veselja, da nam je srce prepuklo, da nam srce iskače iz grudi, da nam je
nešto na srcu ili u srcu, da nešto uzimamo k' srcu ili da nam je nešto priraslo srcu. Srce je simbol
ljudskog središta, kojim ne upravljaju ni intelekt ni volja. Osećanja, a posebno osećanja ljubavi,
tesno su povezana sa srcem. Zatvoren i uskogrudan čovek ne sluša svoje srce, ne poznaje srdačna
osećanja i uglavnom je hladnog srca.
Naše anatomsko srce podeljeno je srčanom pregradom na dva dela, kao što je i ozkucaj srca
dvozvuk. Srce je ujedno simbol i za ljubav i za jedinstvo. Na to mislimo kada kažemo da majka
nosi dete ispod srca. Anatomski bi ovaj izraz bio besmislen, ali u ovom slučaju srce služi kao
simbol za središte ljubavi, te nije bitno što ono leži u grudnoj duplji, a dete u trbušnoj.
Suprotnost ovom središtu je glava, odnosno razum. Od čoveka očekujemo da mu i glava i srce,
da i razum i osećanja budu prisutni i da budu u harmoničnoj ravnoteži. Čovek čistog razuma
deluje hladno, a čovek koji živi samo osećanjima često deluje nejasno i nesređeno. Problemi u
protoku energije ljubavi i radosti kroz srce dovode do srčanih oboljenja kao što su: angina
pectoris, miokardni infarkt, bolesti srčanih zalistaka i slično. Takođe, opšte poznati faktori rizika
za srčana oboljenja nalik šećernoj bolesti i hipertenziji, takođe predstavljaju disharmoniju u
protoku energije ljubavi. Ako je prepreka protoku energije ljubavi na nivou koronarnih arterija ,
koje su dovodni krvni sudovi za srčani mišić, puni kiseonika i hranljivih materija, shvatamo da
nedovoljan priliv ovih nutrijenata dovodi do patnje srca koja se zove angina pectoris. Znači
uskogrudost. Ako ova patnja dovoljno dugo traje dovešće do miokardnog infarkta.
8
Diabetes mellitus. Diabetes mellitus, potiče od grčke reči diabeninen, što znači baciti ili
proći kroz nešto. Iza ovoga stoji nepriznata želja dijabetičara za ljubavnim ispunjenjem sparena
sa nesposobnošću da se ljubav prihvati i pusti u sebe. Dijabetičar mora živeti od zamenske hrane,
od zamene za svoje stvarne želje. Ekstremna neregulisanost glikemije dovodi do kome, odnosno
ugrožavajuće kiselosti organizma. Kiselost je simbol agresije. Agresija i ljubav su polariteti isto
kao što su i šećer i kiselost. Poruka je, ko ne voli, ukiseliće se, odnosno ko ne ume uživati,
uskoro ni sam neće biti predmet uživanja. Samo onaj ko može primiti ljubav, može je i dati.
Dijabetičar nije u stanju da primi šećer, da ga asimiluje i da ga iskoristi već ga neiskorišćenog
izlučuje putem urina. Ako u prethodnoj rečenici reč šećer zamenimo sa rečju ljubav shvatićemo
šta dijabetičar čini od ljubavi. On je praktično ispiški. Dijabetičar želi ljubav, ali ne usuđuje se da
je aktivno realizuje. Ne može ljubav dobiti, jer nije naučio kako se ljubav daje. Oni ostaju željni
ljubavi, a njihovi krvni sudovi ostaju suženi, a kao takvi bivaju prepreka nesmetanom toku krvi,
odnosno životne radosti. Oni ostaju uskogrudi. I sami znamo da je slatko zamena za ljubav i da
je osobe koje vape za ljubavlju preterano konzumiraju.
Krvni pritisak. Krv simbolizuje život i ona je materijalni nosilac istog, kao i izraz
individualnosti. Krv je poseban sok. Ona je sok života. Svaka kap krvi sadrži čitavog čoveka, a
odatle i mogućnost da se iz kapi krvi postavi čitava dijagnoza. Krvni pritisak je izraz ljudske
dinamike. On nastaje iz međuigre ponašanja krvi kao tečnosti i zidova krvnih sudova koji
predstavljaju granice i pružaju otpor protoku krvi.
Hipotoničar uopšte ne izaziva granicu. Ne pokušava se probiti već izbegava otpor i konflikt i
brzo se povlači. Analogno tome i krv mu se povlači do toga da izgubi svest. Tokom gubitka
svesti, povlači se iz svesnog u nesvesno, te sa problemima koji su mu na putu više nije povezan.
Ne može stajati. Nedostaju mu postojanost i iskrenost. Često je anemičan i to na račun
nedostatka gvoždja. Time je poremećeno prevođenje kosmičke energije koju udišemo u telesnu
energiju odnosno krv. Hipotoničar svoje stanje koristi kao alibi za sopstvenu pasivnost jer mu
nedostaje neophodan pritisak.
Hipertoničar se neprestano nalazi u zoni konflikta i povišene tenzije, ali za njega ne pronalazi
rešenje. On stoji pored konflikta, ali se ne suočava sa njim, pa se višak pritiska ne troši.
9
I hipotoničar i hipertoničar se klone konflikta ali su im taktike različite. Hipotoničar beži od
konflikta povlačeći se u nesvesno, a hipertoničar odvraća sebe i okolinu preteranom aktivnošću i
dinamikom. Visok krvni pritisak je indicija za zaustavljenu agresiju i samokontrolu sve do
kontrakcije krvnih sudova. Rezultat je srčani udar. Srčani udar je suma svih neizvršenih udaraca.
Dovodni sudovi za srce su se stvrdnuli i suzili tako da mišić ne dobija dovoljno hrane za
normalno funkcionisanje. Sa starenjem obično raste odvajanje
od nesvesnog, a sa tim i
okoštavanje u sopstvenim normama i životnim lažima. Originalni lek za to je nitroglicerin, dakle
eksplozivno sredstvo. Ko ne dozvoli sebi da eksplodira emotivno, eksplodiraće mu srce. Samo
tvrdo srce može da pukne.
Mitralni zalistak. Stenoza mitralnog zaliska predstavlja branu ravnomernom protoku
krvi na nivou mitralnog ušća. Mitralno ušće nalazi se u levoj polovini srca na liniji pregrade koja
deli levu pretkomoru od leve komore. Ispred brane imamo simptome poplave ( edem pluća,
nabrekle vene vrata, otečen trbuh, uvećanu jetru i otoke na nogama), a iza brane imamo
simptome suše( jako nizak krvni pritisak nedovoljan da opskrbi sve organe u telu). SImptomi
poplave leče se davanjem diuretika, a simptomi suše davanjem kardiotonika i lekova za
povećanje pritiska. Uklanjanje brane podrazumeva zamenu nativnog mitralnog zaliska
veštačkim. Ali bez promene sebe , svoje ličnosti, načina života, ako bi takav bolesnik dovoljno
dugo živeo opet bi dopao operacije i nove zamene mitralnog zaliska.
Kada je protok energije ljubavi kroz srce ometen i ako dovoljno dugo traje, kao poslednja
terapijska mera preporučje se operacija na otvorenom srcu. U operacionoj sali nalazi se pacijent
i rasporedjen po određenom protokolu tim zdravstvenih radnika koji učestvuje u operaciji. Taj
raspored se podudara sa porodičnim rasporedom u porodičnom sistemu gde su ispoštovane sve
važeće zakonitosti, ali prvenstveno pravo na poredak. Na prvom mestu u timu nalazi se operator,
koji stoji sa desne strane grudnog koša pacijenta. On odgovara najstarijem
u porodičnom
sistemu. On je glavni i odgovoran je za celokupno funkcionisanje procedure. Sa leve strane
operatora stoji anesteziolog. On odgovara ženskoj ulozi u porodici, veoma važnoj i
neprocenjovoj. Anesteziolog brine o pacijentovom celokupnom stanju i njegovim vitalnim
funkcijama, dok je operator skoncentrisan na operativno polje. Nadalje levo od anesteziologa, a
preko puta operatora stoji asistent operatora koji mu pomaže tokom procedure.
10
Timu još pripada instrumentarka, anestetičarka, tehničari za vantelesni krvotok. Ovakav
raspored u operativnom timu, koji je u saglasnosti sa osnovim principima porodičnog rasporeda,
u službi je zdravlja i upućuje na nesmetani tok životne univezalne energije kroz operativni tim i
celu operacionu salu.
Praktična vežba 2
Demonstracija
poretka operativnog tima u operacinoj sali tokom operacije na
otvorenom srcu.
(na scenu izvodimo pacijenta i članove operativnog tima i kažemo im da zauzmu pozicije na
sceniprema sopstvenom osećaju).
11
Zaključak
Poremećen porodični raspored, unutar kojeg nisu prisutni ili se ne poštuju osnovni
kosmički zakoni, dovodi do pojave bolesti, ali isti taj porodični raspored sa svim svojim pravima,
takođe pomaže na putu do isceljenja i blagostanja, pa makar i kroz operaciju. Tako se krug
zatvara. Možemo reći ono što nas ne uništi to nas i spašava.
12
Literatura
1. Thorwald Dethlefsen, Ruediger Dahlke: Bolest kao put, Zagreb,2011.
2. Vlado Ilić: Kultura konflikta, Paideia, Beograd, 2009.
3. Bert Helinger,Gabriela ten Hevel: Priznati ono sto jeste, Paideia, Beograd, 2005.
4. Omraam Mikhael Aivanhov: Zlatna pravila za svakodnevni život, Glosarijum, Beograd,
2006.
5. DVD snimci Berta Helingera i saradnika: Kongres putevi ljubavi, Opatija, 2006.
13
Download

BOLEST KAO PUTOKAZ I POREDAK LJUBAVI