i
k
s
r
a
n
i
m
e
.s
ww
w
m
o
c
ad.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
.s
w
w
w
SADRŽAJ
Uvod..................................................................................................2
Pojam samoubistva...........................................................................3
Uzroci samoubistva...........................................................................4
Način saznanja pokušaja samoubistva..............................................6
Vrste samoubistva i pokušaja samoubistva......................................6
Taktika sprečavanja pokušaja samoubistva......................................6
Posledice i mogućnosti prevencije..................................................10
Zaključak..........................................................................................11
Literatura.........................................................................................12
m
o
c
ad.
r
i
k
s
r
ina
m
e
s
w.
ww
m
o
c
ad.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
r
a
min
e
s
.
ww
.s
w
w
w
w
m
o
c
ad.
r
i
rsk
m
o
c
ad.
a
n
i
em
.s
w
w
.s
w
ww
w
1
m
o
c
.
.s
w
ww
m
o
c
.
i
k
s
r
a
n
i
m
e
.s
ww
w
m
o
c
ad.
.s
w
w
w
1. UVOD
Samoubistvo je ozbiljan problem zdravstva. Svetska zdravstvena organizacija
procenjuje da se jedan pokušaj samoubistva javlja u proseku svake tri sekunde a jedno se
realizuje svakog minuta. To znači da veći broj ljudi umire izvršavajući samoubistvo nego u
obračunima vatrenim oružjem. Zbog ovoga je smanjenje stopa samoubistva postalo važan
cilj međunarodnog zdravstva. Uzroci samoubistva su različiti, počevši od nemaštine i
nedovoljnih sredstava za egzistenciju do porodičnih i psihičkih problema. Da bi se uticalo
na osobe da ne vrše samoubistva, potrebno je pre svega preventivno delovati na
potencijalne samoubice kao i da se, ako se sazna da neko pokušava samoubistvo
odreaguje na pravilan način kako bi se sprečilo nastiupanje neželjenih posledica.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
r
ina
m
e
s
w.
ww
m
o
c
ad.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
r
a
min
e
s
.
ww
.s
w
w
w
w
m
o
c
ad.
r
i
rsk
m
o
c
ad.
a
n
i
em
.s
w
w
.s
w
ww
w
2
m
o
c
.
.s
w
ww
m
o
c
.
i
k
s
r
a
n
i
m
e
.s
ww
w
.s
w
w
w
2. POJAM SAMOUBISTVA
m
o
c
ad.
m
o
c
ad.
Samoubistvo ili suicid (od latinskog sui caedere sto znači sebe ubiti) je namerno
oduzimanje sopstvenog života, zbog različitih motiva. Prema psihoanalizi, samoubistvo je čin
autoagresije, izraz sadizma super-ega koji se okrenuo protiv same osobe. Samoubistvo je
očajnicki protest, ono je čin pobune ega protiv tiranskog superega i, istovremeno, poslednji
pokušaj zadobijanja njegove naklonosti. Samoubistvo je, prema Frojdovoj teoriji nagona,
najdirektniji izraz nagona smrti, odnosno impulsa za totalnom autodestrukcijom. Mnoge
osobe reaguju suicidalnim idejama u kriznim situacijama, a da mogu proći godine da ih ne
ostvare, ili koriste suicidalne intencije da bi izazvale pažnju okoline. Ipak, na svaku suicidalnu
težnju treba na vreme obratiti pažnju. Prevencija suicida zauzima vazno mesto u
medicinskim i socijalnim uslugama.
r
i
k
s
r
ina
m
e
s
w.
ww
.s
w
ww
Statistika svedoči da svake godine u svetu između deset i dvadeset miliona ljudi
pokusa samoubistvo, a milion osoba uspe u tom naumu. U Srbiji se svake godine ubije 1.500
osoba, a po tome zemlja nalazi se na 13. mestu na svetu. Najvise samoubistava se pocini sa
sa Brankovog mosta gde svake godine oko 40 osoba resi da okonča život skokom. Proleće u
psihijatrijskom kalendaru označeno kao godišnje doba sa povećanim brojem samoubistava.
m
o
c
ad.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
r
a
min
Svakodnevne informacije o samoubistvima ili pokušajima samoubistava dodatno
uznemiravaju javnost, pored svakodnevnih problema preživljavanja, gubitka posla i nadanaj
u bolje dane. Crne hronike dnevnih listova skoro da i ne preskaču takvu pikanteriju, zarad
objektivnog informisanja javnosti, a stručna javnost osim početnih analiza, skoro da je
presale da se time bavi. Statistika je, međutim, u tome neumoljiva i ona nam pokazuje das
mo poslednjih desetak godina zauzeli veoma visoko mesto u Evropi, dostignuvši nivo od 19
do 20 samoubistava na 100 000 stanovnika.1
e
s
.
ww
w
m
o
c
ad.
r
i
rsk
.s
w
w
.s
w
ww
w
www.wikipedia.com/pojam samoubistva
3
m
o
c
.
w
m
o
c
ad.
a
n
i
em
1
.s
w
w
m
o
c
.
i
k
s
r
a
n
i
m
e
.s
ww
w
.s
w
w
w
3. UZROCI SAMOUBISTAVA
Pod samoubistvom se ne mogu podvesti svi vidovi autoagresije, iako ima autora koji
smatraju da samoubistva ne treba definisati, budući da se, samo po sebi, podrazumeva šta
znači. Socijalni patolozi znaju da svaki akt autoagresije ne mora da bude u klasično
samoubistvo, pa se pod tim podrazumeva samo namerno i svesno uništenje sopstvenog
života, a sve drugo bi bio nesrećni slučaj i neželjeni sticaj okolnosti. Bez obzira na striktno ilk
manje striktno definisanje samoubistva, i ovi i drugi nesrećni slučajev, sasvim nalik na
samoubistva, uznemiravaju javnost i izazivaju slutnje das u koreni takvih postupaka i
dogadjanja pre svega u samom društvu a ne u pojedincu samoubici. Ljudi po svom
vrednosnon sistemu i i skustvu znaju da je pitanje smisla ilk besmisla življenja uglavnom
vezano za zajednički vrednosni system, status, ulogu i delovanje pojedinca u socijalnoj
sredini id a je neuspeh u tome bolna činjenica na koju se različito reaguje.
m
o
c
ad.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
r
ina
m
e
s
w.
ww
.s
w
ww
Sva istraživanja vršena kod nas i u svetu, navode da je najveći broj samoubistva, prema
motivima ostao u kategoriji nepoznatih. Pretpostavke psihijatra i psihologa das u samoubice:
1. Osobe sa izraženim mentalnim i emocionalnim problemima, 2. Da su to osobe koje sui
male psihijatrijsku istoriju i 3. Da su to frustrurane osobe sa jakim agresivnim impulsima, koje
se pod uticajem frustracije okreću ka autoagresiji, nisu se potvrdile jer nije pronađen
pouzdan pokazatelj za razlikovanje samoubica od drugih osoba.
m
o
c
ad.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
r
a
min
Najpoznatija sociološka studija o samoubistvima je studija Emila Dirkema, francuskog
sociologa, pod naslovom “ Suicid”, prevedena skoro na sve jezike. Ostavila je jak uticaj na sva
kasnija istraživanja. On samoubistvo shvata društvenom činjenicom koja se može utvrditi na
osnovu statistike. Na osnovu društvenih osobenosti i uzoraka koji su izazvali samoubistvo,
Dirkem je definisao 4 tipa samoubistava i to: egoistični, anomični, altruistički i fatalistički.
e
s
.
ww
w
.s
w
w
w
Egoističnim samoubistvom se objašnjavaju visoke stope samoubistva kod odredjenih
kategorija članova zajednica kao što su samci, oženjeni bez dece, razočarani u versku grupu,
sektu…
m
o
c
ad.
m
o
c
ad.
Altruističko samoubistvo je posledica suprotnih odnosa pojedinac – društvo u odnosu na
egoističko samoubistvo. Dok je kod egoističnih samoubistava problem integrisanosti
pojedinca sa grupom, alutrističko samoubistvo je posledica prejakih odnosa grupa sa
pojedincem. Pojedinci se u takvim grupama gde nema individualiyacije, opredeljuju za
samoubistvo iz altruističkih razloga kako bi spasili čast porodice, prijatelja, zajednice. Ovaj tip
samoubistva karakteristični je za primitvinije i nerazvijene sredine sa jakim običajnim
normama. Na primer u Japanu izvršavanje harikirija kao spas časti.
r
i
rsk
a
n
i
em
.s
w
w
w
Anomično samoubistvo se teško razlikuje od egoističnog. Pojavljuje se kada se u
beynormnim uslovima slabi kontrola društva nad pojedincem, a ovaj ne može da obuzda
svoje strasti, već je navikao i to prepuštao autoritetu izvan njega. Taj autoritet je društvo i
4
m
o
c
.
m
o
c
.
.s
w
ww
Download

11205-Bezbednost-Sprecavanje-izvrsenja-samoubistva