EKOLOŠKI REČNIK
A
Agenda 21- akcio ni pla n za napreda k. Dokument usvojen na
Konferencij i U N za životnu sredinu i razvoj u Rio de Ženeiru , 1992.
godine. Važn o mesto u dokumentu za uzima obrazovanje za životnu
s re d i n u .
Akvakultura- uzgajanje morskih plodova i ribe u sla tkoj i slanoj
vodi.Neprav ilna a kva kultura može dovesti do zagađenja i drugih
ekološ kih prob lema.
Alohton a vrsta- vrsta koju je čovek u neo na područje na kome priro dno
nije bila rasprostranjen a.
Alpinetum- specijalno uređen deo vrta u kome se gaje visokoplanins ke
(alpske) vrste b iljaka.
Amazon- ime najveće reke i najve će tropske kišne šume na svetu .
Milijarde drve ća u amazonskoj kišno j šumi obezbeđuje svež vazduh
planeti, vlagu i reguliše klimu na Ze mlji. Amazon je jedan od
najugroženijih velikih ekosis tema na svetu
Antropogene prome ne- promene iza zvane čovekovim delovanjem.
Antropozoogene promene- promene izazvane delovanjem čoveka i
životi nja.
Arboretum- skup veli kog broja drven astih i žbun astih vrsta koje su
posađene u cilju ilustrac ije bi odiverz iteta.
Areal- deo teritorije ili a kvator ije koj u naseljava određena vrsta.
Arhuska konve ncija- konvenc ija o do stupnosti inf orma cij a,učešću
javnosti u don ošenju odluka i dostupnosti pravosuđu u oblastima koje
se tiču životne sredine. Usvojena 1988. Godine ne četvrtoj Ministarskoj
konferen ciji u Arhusu, Danska.
Atmosfera- gasni omota č oko plane te. Zemljina atmosfera sadrži
različite vrste gasova poput vodon ika, kiseon ika, ugljen-dioksida i
o z o n a.
Autohton a vrsta- vrsta koja je prirodno pasprostranjena na nekom
području.
Autonoman e kosis tem- nezavisan u prometu mater ije i energije.
Ekosistem u kome se o dvija priro dan proces kruženja materije i
proti canje energije, odn osno č iji metaboliz am ili ne ka druga
komponenta nije suptituisa na od stra ne čoveka.
B
Biodegrada bi lan- nešto što je hrana z a bakterije i ostale žive
organizme, a što moće biti rašča njeno i reci klira no u ekosis temu.
Mnog i moderni pro izvodi, poput različitih vrsta plastike n isu
biode gradab iln i i potre bn o je mnogo godina za raspad. Veći na
„biode grada bilne “ plastike se samo raspada u manje delove ili u
plastič ni prah (koji i dalje može da ug rozi životnu sredinu).
Biodiverzitet- niz razli ka među živ im organizmima. Ide ntif ikova no je
skoro 2m ilio na živ ih organizam a. Bi odiverzi te t je najzastuplenjiji na
mestima koja su se najduže razvijala (npr. kišne šume). Biodiverzi te t je
od ključno g znač aja za održava nje zdravog i uravno teženog ž ivota n a
Zemlji. Degradacija e kosis tema ima z a posledicu smanjenje
biodiverzi teta. Za to se zašti ti b iodive rziteta pr idaje veli ki zn ačaj .
Bioindi ka tor i zagađenja ž ivotne sredine- biljne i živo tinjske vrste koje
reaguju na zagađenje određenom za gađujućom supstancom. One
svojim fiziološ kim procesom po kazuju specifičnu rea kc iju na
odgovarajuću zagađujuću supstancu, na osnovu čega se supstanca
detektuje u sredini .
Bioko ncentra cija- akumula cija ne bio degradab iln ih hemikalija
(kontam itan ata) u tkiv ima ž ivih orga nizama. Što je širi lan ac ishran e,
veća je bi oko ncenrac ija određen ih hemikalija kao i njihov šteta n
efeka t na zdravlje.
Biološki diverzi tet- raznovrsnost i promenljivost (varija biln ost)
bioloških o bli ka, pojava i procesa u o kviru ž ivih organ izama i
ekološ kih kompleksa č iji su oni de o, kao odgovor evoluc ije na
promenljivost ekoloških f aktora.
Biološki resursi- organizmi ili njihov i delovi , populac ije ili b ilo koja
druga bio ti čka kompone nta ekosiste ma, koja ima a ktue lnu ili
poten cijalnu upo trebnu vrednost za čoveka.
Biom- veli ki ekosistem sa speci fič no m klimom i međusobn o
povezanim živ im f ormama (npr. kišn a šuma, pustinj a, tun dra,
p ra š u m a ) .
Biosfera- Zemljin om otač koji o buhvata kompletan ž iv i svet . Bi osfera
sadrži vazduh, zemlju, vodu i kompletan bi ljni i ž ivoti njski svet .
Bioteh nolo gija- tehno loška obrada ž ivih organizama koja uzrokuje
promene u postojećem živom svetu ( npr. stvaranje novih bilja ka). Ova
kontraverzna tehnolo gija poznata je i kao gen etski inženjering .
Biotop- životno sta nište,de o nase ljenog prostora koji se odli kuje
specifič nim ekološkim f aktorim a (te mperatura,sve tlost , vlažnost ,
nadmorska vis ina i td.) .
Biocenoza- zajedni ca ž ivih b ić a, o bli k zajedni čko g života organizam a
koji je nastao i održava se na osnovu ekološ kih za koni tosti.
Biocid- otrov na hemi kalija štetna za žive organ izme. Danas se mnoge
različite vrste bi ocida proiz vode u f a brikama i mo gu da zatruju
podzemne vode.
Bioci klus- najveć i ekološki komple ks u biosferi , kog a sačinj avaju
međusobno srodn i ekosis temi i bi omi.
Bogatstvo vrsta- ukupan broj različ iti h vrsta u posmatranom područjupredstavlja izraz b iološ kog diverzi teta.
Botan ička bašta- naučno-istraživa čka, nastavn a i kulturno- prosvetna
ustanova u kojoj se nalaze kolekcije ž ivih b ilja ka koje reprezentuju
raznovrsnost i bog atstvo bi ljnog sveta na Zemlji. Un iverz ite tska
bota nič ka bašta “Jevremova c” jedinstvena je u Srbiji po svojoj starosti
(1855.), prirodnom (spomeni k priro de II kateg orije), kulturn om
(zaštićena kao spomeni k kulture) i p rosvetnom zna čaju.
V
Vetrenjača- poseban tip vetrenjače koji efikasn o pretvara energ iju
vetra u mehani čku energiju.
Vlažna stan išta- staništa u kojima je dominantan ekološki f aktor- voda.
Močvarska, bars ka, tresetn a područj a ili vode prirodne i veštač ke,
privremene ili stalne, sa vo dom koja j e stajaća ili tekuć a, svež a, bljutava
ili slan a, u ključujući prio ba lne vode č ija dubin a pri oseci ne prelazi 6m.
Vrsta- kategor ija ili biološka klasif ikacija b ilja ka ili ž ivotinja. Zb og
zloupotrebe ž ivotne sredin e, m noge v rste su postale ili postaju
ugrožene ili istre bljene.
G
Gasovi sta klene b ašte- ugljen-dioks id i ozon koji nastaju sagoreva njem
f osilnih gor iva ; metan koji nastaje propadanjem i raspoređiva njem
organskih ma terijala; CFC- koji n asta je usled industrijskih procesa i
proizvodnje.
Gen eti čki resurs- geneti čki mater ijal,koji ima a ktue lnu ili po ten cijalnu
vrednost za ljudski rod.
Gen etski inženjerin g- (Vidi: Bio tehn ologija) .
Geodiverz itet- opisuje raznovrsnost geoloških fenomena i njihovih
odgovarajućih procesa unutar o dređ enog područj a, i jeda n je od
f aktora i kr iter ijuma koji određuju prirodne vredn osti ne ko g mesta ili
pejzaža, a is tovremeno komplementa rnošću utiču n a bi odiverzitet .
Ge oterma lna energ ija- energija prisutna u samoj Zemlji. U ne kim
oblas tima se ova energija upotre bljava iako može do ći do e kološ kih
smetnji.
Glad- rezultat nedostat ka hrane koja bi ops kb ila sve ljude u datoj
oblas ti. Preduga g lad može dovesti do masovnog izumiranja od gladi .
Pored predugog perioda suša, glad m ože biti izazvana i zloup otreb om
životne sredin e, neravnomern om upotrebom resurs a, ali i ra tom i
p r e n a s e lj e n o š ć u .
Glo balna dobra- termin koji se kor isti za opis ivanje onih o blasti koje
pripadaju celokupnoj ljudskoj vrsti : o keani , Antarkti k, atmosfera i
svemir. Glob aln a dobra su podlož na sve većem broju međunarodnih
zakon a, često preko U N.
Glo balno zagreva nje- postepeno pove ćanje temperature Zem lje u
današnje vreme. Mno gi nau čni ci ver uju da Zemlja polako postaje
tolp ija, pr venstveno z bog povećanja zagađenja ugljen-dioksidom usled
sagorevanja f osilnih gor iva, što dovo di do efekta sta klene bašte.
Glo balno selo- term in koji se koristi kada se govor i o međuzavisnos ti
ljudi širom sveta s obzirom na brz inu komuni kac ija i putovanj a.
D
Dan plane te Zemlje- dan kada se pos ebna pažnja posvećuje ekološkim
pitanjima I nač inima z a rešavanje ekoloških pro blem a,obe ležava se na
loka lnom , nac iona lnom I međunarodnom nivou 22. aprila. D an EKO
KLUBA “VrBa”.
DDT- nekada jedan od n ajšire kor išćenih pestic ide na svetu. DDT je sad
zabranjen u mno gim zemljama zbo g svoje toksič nosti ,
bio koncen trac ije i spore biode grada c ije. Eko lozi rade na tome da se
DDT zabran i u svim zemljama i da se zameni manje štetnim
pesticidim a.
Degradirana sredin a- izmenjena i ku ltiv isana sredin a, čiji su
biodiverzi te t i produ ktivnost sušti ns ki smanjeni .
Deklara cija- f ormalna izjava, do kument koji sadrži objavu zvan ično g
mišljenja ili stavova, o bi čno drž avno g organa ili međunarodno g te la.
Desertifi kac ija- poslednja f aza nesta nka b iljno g sveta u da toj ob lasti,
usled prirodnih ili nepr irodn ih uzroka, usled čega nastaje pusti nja.
Desertifi kac iju izaziva smanjen n ivo kiše i vo de. Dodatni f a ktori su
prenaseljenost i nepravilna upotre ba prirodnih resursa (npr.
prekomerno korišćenje pašnjaka, seča drveć a i žbunja i pretera na
upotreba i crpljenje podzemnih voda.)
Def orestacija- uklanjanje drve ća iz o dređene oblasti . Def oresta cija
može dovesti do erozije zemljišta i u slučaju kada se drveće ne
regeneriše, do desertif ika cije.
Diverz ite t- raznovrsnost f aune ili flore izražena brojem vrsta
podeljenim brojem indiv idu a, kao izraz biološ kog diverzi teta.
Dioks ini- grupa organskih hlornih je dinjenja, izuzetn o to ksi čnih ča k I
u minimaln im količ inam a. Neki dio ksini nastaju kao rezultat prirodnih
procesa, ali mnog i nastaju in dustrijskim putem , to kom spalj ivanja
smeća i proizvodnje hlorom izbe ljen og belog papira.
Distrof an e kosistem- odnosi se, pre svega na vode ne ekos isteme koji se
odlikuju velikom količi nom b iogen ih materija suspendovanih u vodi (
npr. humus), koje su nedostupne pla nktonskim organizmim a pa se
ovakvi e kosis temi odlikuju malom produktivn ošću. Karakterističn i su
za tresavska jezera i močvare severn e hemisfere i planins kih o blasti.
E
Ekolog ija- nauka koja prouč ava odn o se organizama, odnos no pojedinih
vrsta, i nj ihovih zajedni ca prema uslovima spoljašnje sredine.
Ekološka degrada cija- pogoršanje sta nja životne sredin e, što rezultira
smanjenjem broja vrsta, lošijim kvali tetom zemlje i smanjenim
mogućnostima za n ormaln o funkcion isanje. E kološ ka degrada cija je
često samo početn a f aza mnogo gor i h problema npr. gladi .
Ekološka niša- označ ava mesto i ulog u vrste u ekosistemu. Može se
definisa ti kao skup uslova sredine ko je koristi ili može koris titi vrsta u
skladu sa svojim ekološkim mo gućn o stima.
Ekološki f aktori- različ ite vrste u tic a ja koje deluju na pojedine
organizme ili ž ivotne zajedni ce. Mog u se podeliti na : ab io tič ke (različi ti
fizič ko-hemijski ulov i životne sredi n e) i bio ti čke (međusobn i uti caji
organizama), u o kv iru kojih se, zbo g značaja i inte nzi teta, poseb no
izdvaja antrop ogeni (uticaj čove ka).
Ekološko obrazovanje- u užem smislu je stručno osposobljavanje,
usavršavanje i obu ka profesio nala ca u oblasti eko log ije i srodnih n auka
i naučn ih disciplin a. U širem smislu , ekološ ko o brazovanje je sinonim
obrazovanja za životnu sredinu .
Ekosistem- zajedni ca b ilja ka i ž ivoti n ja koje koegz istiraju u o kviru
posebnog pri rodno g okruženja. Svaki deo ekosis tema međusobn o
zavisi jedan od drugo g i povezan sa svakim drug im delom (npr. morski,
šumski, jezerski I pustinjski e kosis te mi). U za konu def inisan
“Funkcio naln o jedinstvo ž ivotne zaje dnice i njeno g staništa, odnosn o
žive i nežive prirode u određen om prostoru”.
Ekotip- nasledno fi ksira ni e kološ ki ti povi organizama u o kviru
populacije jedne vrste, koji su nastali kao posledic a komple ksno g
delovanja eko loških f aktora na o dređ enom staništu. Npr., u o kviru
jedne iste bi ljne vrste možemo razlikovati viso koplanins ki e ko tip
(patuljaste b iljke) i n izijske (krupne biljke) . Patuljasti obli ci date vrste
će zadržati svoje karakteristike (patuljastu f ormu) i u promenjenim
uslovima gajenja u niziji .
Ekotoksi kologija- nau čna o blast u o kviru koje se proučava toksi čno
dejstvo hemijskih supstanci na organ izam, popula ciju, e kosis tem.
Eksploata cija- iskorišćava nje prirodn ih resursa (za razliku od
korišćenja prirodnih resursa), sve če šće se koristi u smislu trajno g
neodrživog (neuravno teženog) razvo ja prirodnih b ogatstava.
Energetsa efikasnost- utrošena energ ija prilikom efe ktivn og rada u
poređenju sa gubic ima usled nerac io nalne potrošnje (npr. au tomo bile i
uređaji koji štede energ iju koris te manje energije za isti rad od
neštedljiv ih koji gube i energ iju i resurse).
Energija biološko g gor iva- energija stvorena pretvaranjem bi ljnog ili
životi njskog m ater ijala u gor ivo. Postoje dva glavna tipa b iološ kog
goriva : alkohol i meta n. Ovi o bnovlj iv i izvor i energije mogu b iti
delimič na alter na tiva e nergiji f osilni h goriva.
Energija vetra- energija iz vetra koju mogu prikupljati vetre njače i
turbine, koje je onda pretvaraju u mehaničku i elektr ičnu energ iju. Ova
energija ne zagađuje i može biti deli mična altern ativa energiji f os ilno g
goriva.
Energija f osilnih g oriva- energija koj a se oslobađa sag orevanjem
f osilnih gor iva sa ugljen-dio ksidom , i koja postaje glavn i nusprodukt .
Akumulacija ugljen-dio ksida u atmos feri usled sagorevanja f osiln ih
goriva dopr inosi efe ktu stakle ne baš te.
Erozija- trošenje Zemljine površine pod nale tom vetra ili vode. Erozija
tokom vremena nastaje prirodnim p utem. U brzan im to kom dešava se
usled prekomernog korišćenja pašnj aka, o brade plodn og zemljišta i
sečom stabala na mestima sa veli kim količ inam a kiš e.
Eutrof an ekosistem- ekosistem sa ve likom organskom produktivnošću .
Eutrofikac ija- prirodan proces pove ć anja organske produ kcije u
ekosistemu . Predstavlja proces postupnog poveća nja količi ne
hranljivih (mi neraln ih) supstanci , prvenstveno f osf ata i n itrata, u
vodenom e kosistemu , najčešće usled negativno g čove kovog u tic aja
(otpadne vode hemijske, prehram be ne industrije, komun alne otpadne
vode, spiranje đubr iva sa obradivo g zemljišta itd.). Pri tome ekos istem
prelazi iz stepen a olig otrof no g (siro mašnog hranlj ivim supstanc ama),
preko mezotrof no g (umereno bog at) do eutrof nog (b ogat) ili ča k
hipereutrof nog ( izuzetno b ogat hra n ljivim suspstancam a). Usled
prisutne veli ke koli čine hra nljvih suspstanci primar ni producen ti fitoplankto n i makrofits ka ve getac ija se intenz ivno razvijaju što za
posledicu ima masovno razviće i svih ostalih kompone nti e kosis tema
(zooplankton a, nekton a, organizama f aune dna i td.). Veli ka količ ina
uginulih organizmam a stvara nasla g e finog mulj a. Procesi razlaganja
bioge nog mulja kao i ostali b iološ ki i biohemijski procesi su u
eutrof nim ekos istemim a veoma inte nzivn i što često ka o posledicu ima
smanjivanje količi ne rastvore nog kis eonika, a na kraju i
preovlađ ivanje anaero bn ih nad aero bnim procesim a. Uznapredovali
procesi eutrofi kac ije se negativno o dražavaju na kvalite t vode i
mogućnost njene upotrebe od stra ne čoveka. U stajaćim i sporote kućim
vodenim e kosistem ima eutrof ika cija može biti veoma brz a.
Efekat sta klene bašte- glo balno zagrevanje planete usled akumulacije
gasova u staklenoj bašti koji zatvaraj u Zemljinu toplotu na isti nač in na
koji u stakle noj bašti zatvara Sunčeve zrake. Efeka t staklene baš te
nastaje prvenstveno usled sagoreva nja ogromn ih koli čin a f osilnih
goriva. Ovo je glav ni ekološki prob le m.
Ž
Životna sredi na- Kompleks f aktora ( abi oti čkih i b io tič kih) koji
predstavljaju okruženje individue, vr ste, o dnosno popu lac ije,
uključujući ž ivotne zajednice ili ljuds ku populaciju. Z agađenje šteti i
razgrađuje životnu sredinu.
Životna f orm a- ili eko loška f orma. Kompleks morf ološ kih, ana tomskih
i fizioloških adaptac ija, tj. tipovi orga nizac ije biljn ih i živo tinjskih vrsta
koji su u saglasnosti sa ekološkim uslovima staništa koje one
naseljavaju (drveće, žbunov i, lijan e, vodene b iljke, stanov nic i drve ća,
peskova, mulj a, ž ivotne f orme gra blj ivica i td.) .
Životna zajednic a- (Vidi: Biocenoza) .
Životni ci klus- (Vidi: Bio ciklus).
Životno sta nište- (Vidi: B io top).
Z
Zagađenje- unošenje supstanci ili produkata u vazduh, vodu ili zemlju
koji mogu da imaju šteta n efekat za ž ive organ izme.
Zagađivanje o kean a- svakog dana se ogromne količ ine kanalizac iono g i
industrijsko g otpada bac aju direktno u svetske okea ne. Zagađ ivanje
okean a to ksič nim hemi kalijama šteti morskom životu , ako i ljudima i
životi njama koji jedu kontam iniranu morsku hranu.
Zaštita prirode- Skup mera i postupaka sa ci ljem da se prirodn i
ekosistem i u najvećoj mogućoj meri zaštite od n ajčeće negativn og
čovekovo g delovanja izazvanog društvenim razvojem koji je
neusaglašen sa raspolož ivim pri rodn im resursima. Narušavanje
prirodne ravn o teže i procesa kružen ja materije i proti canja energije u
ekosistem ima vode do znač ajnih pro mena koje se ogledaju u njihovoj
degradac iji (npr. šume uniš tene sečo m, zemljište unište no površinskim
kopovima rudn ika, reke zagađene otpadnim vodam a industrij e, smog
kao posledi ca aerozagađenja i td.) . Ka ko je nepromišljenim čovekov im
delovanjem danas ugrožena čitava bi osfera, zaš tita pri rode se nameće
kao zadatak c elokupne sve tske zajednice, što je jasno ista knuto na
svetskom skupu o zašti ti ž ivotne sredine koje je OU N organ izovala u
Brazilu (Rio de Žene iro) 1992. godin e. Na žalost , poli tič ki , na cion aln i i
ekonoms ki prin cipi se najčešće stavljaju iznad potrebe za
sveobuhvatnim i zajedni čkim delovan jem, te još uvek nem a znač ajnih
neposrednih a ktivnosti na svets kom nivou u cilju smanjiva nja emisije
ugljen dioksida, spre čavanja šire nja "prljavih" tehn olog ija,
ograni čavanja korišćenja pojedin ih resursa itd.
Zaštićeno po dručje- geografs ki o dre đena površina, izdvojena ili
proglašena da bi se njome upravlja lo u smislu specifičn ih ciljeva zaštite
i očuvanj a, odnosno bilo koje mesto koje je podvrgnuto pravnom ili
upravnom režimu zašti te name njeno m za očuvanje vrsta koje u njemu
žive.
Zaštićeno pri rodno dobro- Očuvan i deo prirode posebn ih prirodn ih
vrednosti i odlika, zbo g kojih im a tra jni ekološ ki , nauč ni , kulturni ,
obrazovni, zdravstven o - rekrea tivni , turistič ki i dru gi zna čaj, z bog čega
kao do bro od opšte g in teresa už iva posebnu zaštitu .
Zeleno- reč i boja koji su simboli e kologije i zna čaja ž ivo tne sredine.
Zemlje u razvoju- zemlje u kojima osnovne ljudske potre be nisu
zadovoljene, i u koj ima su mnogi ljudi suočeni sa bor bom za
preživljava nje. U ovu grupu spade većina zemalja iz Afr ike, Južne
Amerike i Azij e. Poznate su kao Tre ći svet . Zemlje u razvoju često
obezbeđuju prirodne resurse razvijenim zemljama u zamenu za
industrijski pro izvedenu ro bu.
I
Insektic idi- vrsta pestici da koji se ko riste za uništava nje insekata.
Introdu kcija- pokušaj da se vrsta nas eli, za p otrebe o čuvanj a, izva n
utvrđenog rasprostranjenja, ali u o dg ovarajuće stanište i ekogeografs ko područj e.
Inci nerac ija- proces spaljivanja. Spaljivanje otpada iz domać instva
ostavlja štetan pepeo koji zagađuje vazduh.
Iradijacija hrane- kontroverz an proc es kojim se putem radijacije
uništavju ba kterije u hrani ka ko b i se produžuo njen rok upotre be u
prodavni cama i supermarketim a.
Istrebljenje- do istreb ljenja dolazi ka da i poslednja jedinka vrste
izumre. Sve v iše bi ljaka i životinja iz umre zbog uniš tenja i degradac ije
njihovih habitat .
J
Javni prevoz- isovremen i transport v iše ljudi. O buhvata au tobus e,
vozove, av ione i podzemnu železnicu. Štedi i energiju i resurse.
K
Kancerogen- sve što izaz iva kancer ( rak). M nog i pestic idi i hemijski
nusprodukti su kancero geni . Prirodn i kancerogeni se ta kođe na laze u
b i lj k a m a .
Katali tič ki konverter- gori oni k koji se ugrađuje na izduvnu cev
automo bila ili f a brič ki dim njak. Kata litič ki konverter dovršava
sagorevanje I smanjuje zagađenje vazduha.
K isela kiša- kada se vode na para u vazduhu pomeša sa gasovima kao
što su izduvn i gasovi iz f a brika i au to mobila, voden a para rastapa ove
gasove i postaje kise la. K isela kiša n a nosi štetu biljkama, drve ću i
r i b a m a.
Kompost- smesa organskih mater ijala koji se razlažu u humus. Đubr ivo
se može koristiti za fertilizac iju bašti i polja. Komp ostiranje je odlič an
način z a razlaganje kuhinjskog , dvor i šnog i b aštens kog otpada.
Kontamita nt- neželjena supstanc a koj a kvari ili truje drugu supstancu.
Koncept održ ivo g razvoja- inkorpori ra tri oblasti : eko nomiju, e kolo giju
i pravičn ost (nepristrasnos t). Održ iv i razvoj je razvoj u pravcu
zadovoljavanja potreba sadašnj ih gen eracija ne ugrož avajući
mogućnost buduć im da zadovo lje njihove potreb e. Koncep t održ ivo g
razvoja bila je ideja vodilja n a Zemalj skom Sami tu u Rio de Žene iru
1 9 9 2 . g o di n e .
Korišćenje prirodnih resursa- u smislu upotrebe priro dnih boga tstava
u skladu (kompa ti bilno) sa princ ipi ma trajno održ ivo g razvoja.
Kulturna baštin a- Spomenic i: arhite ktonska dela, dela mo numentalne
skulpture i slikarstva, arheološki pre dmeti (strukture) ili njihovi
elementi , n atpisi , pećins ka o bitavališ ta i kom bin acije svih tih odli ka, a
koje su od svetski izuzetne vrednosti sa gledišta istor ije, umetnosti ili
nauke; Građevi nski komple ksi: grup e odvojenih ili povezanih
građevina koje su svetski izuzetne vrednosti sa gledišta istor ije,
umetnosti ili nau ke, a zbo g svoje arhitekture, homoge nosti ili polož aju
u predelu; Mesta: dela čove ka ili kom binovan a dela čoveka i prirode i
površine sa arheološkim n alazištima, a koja su od svetski izuzetne
vrednosti sa gledišta istor ije, es tetike, etnologije ili antrop olog ije.
L
Lanac ishra ne- nizovi relacija u o kv ir u kojih jedna grupa b iljaka ili
životi nja služi kao hrana drug im ž ivo tinjam a. La nci ishrane povezuju
najmanje i najjednostavn ije obli ke b i ljnog i ž ivoti njskog sveta sa
najvećim i najkomple ksnijim .
Luženje- process pri kom voda prolaz i kroz zemljište rastvarajući
različite rastvorljive supstance. Lužni rastvor može nastati sa obradivih
površina, na depon ijama, pri minera lnom ispitivanju zemljišta itd. i
može kontami nira ti zemljište i podzemne vode.
M
Mezotrof an ekosistem- srednjeprodu ktivan ekosistem .
Moni tori ng- trajno, dugoročn o ili per iodičn o praćenje i procena
bioloških i ostalih ekoloških promen a (parametara) korišćenjem
određene metodolo gije.
N
Nac iona lni park- Veće područje sa prirodn im ekosis temima v isoke
vrednosti u pogledu o čuvan osti , složenosti građe i bi ogeografs kih
obeležj a, sa raznovrsnim o beležjim a izvorne flore i f aune,
reprezentativn im fizi čko - geografski m objektima i pojavama i
kulturno - istorijskim vrednos tima i predstavlja izuzetnu prirodnu
celinu od nac ion alno g znač aja. (Zako nska f ormula cija)
Neob novlj iva energija- energija koja se dobija iz ma terija la koji se ne
mogu obnov iti (np r. f osi lnih gor iva) .
O
Obnovljiva e nergija- energija do bijen a iz resursa koji se mogu o bnovi ti
( npr. Sunce, veta r, dr vena vlakna).
Održiv i razvoj- ideja da moramo da razvijamo i nastav imo da koris timo
resurse ali samo na nač in koji ne ugrožava moguć nosti budućih
generacija da zadovolje svoje potre be.
Olig otrof an e kosis tem- ekosis tem sa malom organskom pro dukc ijom.
Organsko o brađ ivanje- uzgajanje kultura prirodnim me todama,
upotrebom prirodnih pesticide i đub riva umesto hemijskih pestic ide i
veštačkog đubr iva. Organs ko o brađ ivanje je delotvorn ije za zemlju,
održiv ije i bezbedn ije za životnu sredinu,ta kođe bez bednije za
poljoprivrednike i za ljude koji jedu organsku hranu.
P
Park prirode- Područje dobro oč uvan ih prirodnih svojstava voda,
vazduha i zemljišta, preovlađujuć ih prirodnih e kosis tema i bez ve ćih
degradac ionih prome na predeono g li ka i u celi ni predstavlja znač ajni
deo očuvane pri rode i zdrave ž ivo tne sredine. (Za kons ka f ormula cija)
Pesticidi- veštač ke hemikalije koje m nogi po ljoprivrednic i kor iste za
ubijanje korova i inse kata koji bi mo gli da unište njihove kulture.
Mnog i pestic idi su štetn i za životnu sredinu, poljopr ivredn ike koji ih
koris te i ljude koji jedu prskanu hran u. Ne ki pesti cide mogu da se
bio koncen trišu u mesu i mlečnim proizvodim a.
Populacija- grupa jedinki iste vrste koje naseljavaju isti pros tor i koje
imaju realnu mogu ćnost da stupe u procese razmnožavanja.
Prvi svet- (Vidi: Razvijene zemlje).
Predeo izuzetnih odli ka- Re lativn o m anje područje, ž ivopisnih
pejsažnih obeležj a, nen arušenih pri marnih vrednosti predeono g li ka
sa prisustvom obli ka tradic ion alno g način a života i kulturn ih dobara, a
takođe i zaš tićena okolina nepo kretn ih kulturnih dob ara. (Zakonska
f ormulacija)
Prezerviranje: zaštita i spreč avanje štete. Veoma je važno o čuva ti
prirodni divlji sve t i stvara ti hab ita te za buduće generac ije.
Prekomerno korišćenje pašnjaka- proces pri kome ž ivo tinje jedu
vegeta ciju u određenoj ob lasti brže od procesa ponovnog izrastanja.
Ako ovaj process postane dugotraja n, može dovesti do gub it ka b iljnog
sveta, š to b i izazvalo eroziju zemljišta i desertifi kac iju.
Prirodna bašti na- Prirodne odlike ko je se sastoje od fizičkih ili
bioloških f orma cija ili grupa ta kvih f ormacij a, a imaju svetski izuzetnu
vrednost sa este tsko g ili n aučno g gle dišta; takođe i geološke i
fizič kogeo grafs ke f ormac ije i tač no o dređene površine koje
predstavljaju staništa ug roženih vrsta životi nja i b iljaka od svetski
izuzetne vrednosti sa gledišta nau ke i zaštite i očuva nja prirode; takođe
i mesta u prirodi ili ta čno o dređene p ovršine u prirodi koje su od
svetski izuzetne vre dnosti sa gledišta nauke, zaštite i očuvanja pri rode
ili ka o prirodne lep ote.
Prirodne re tkos ti- Biljne ili živo tinjs ke vrste, ili njihove zajednice
kojima je ugrožen opstan ak u prirodnim staništima ili im populac ije
brzo opadaju, a područje rasprostra n jenja se smanjuje, ili su retke po
rasprostranjenju, ka o i vrste koje im aju poseban znač aj sa ekološ kog ,
bioge ografskog , gen etskog , pr ivredn og , zdravstveno g i drugo g
stanovišta. (Za konska f ormulac ija)
Prirodni resursi- resursi dob ijeni iz prirode (npr. dr veće, voda, vazduh,
minerali , f osiln a gor iva). De le se na o bnovlj ive i neob novlj ive resurse.
Prihvatni kapac itet: najve ći broj populacije koju jedan habitat može da
prihvati bez štetnih uticaja usled ograničenja hran e, vode, zaklona ili
prostora. Ljudska populac ija će prevazići Zemljine prihvatne
kapac itete kada bude više ljudi koje treba opskrb iti hranom nego š to
prirodni resursi mo gu da pokr iju.
R
Ramsarska konve ncija- Konvenc ija o očuvanju i usaglašen om
korišćenju močvarn ih područja, kao regula tora rež ima voda i stan išta
kara kteris tič ne flore i f au ne, naro či to ptica mo čvari ca. Konve ncija o
močvarama koje su od međunarodno g značaj a, n aroč ito ka o staništa
ptica mo čvaric a.
Razvijene zemlje- zemlje u kojima su osnovne ljudske potre be za
hranom, č istom vodom , zdravstve no m zaštitom itd. zadovoljen e, i u
kojima mno gi ljudi imaju i v iše nego što im je potreb no za osnovn o
preživljava nje. U ovu grupu spadaju: SAD, Kanada, Japa n, Australija i
Novi Ze land. Razv ijene zemlje proizvode najviše to ksič nih ma terijala i
najviše koris te prirodne resurse.
Rezervat prirode (opšti)- je izvorn i ili neznatno izmenjeni deo prirode,
osobi tog sastava i odli ka b iljnih i ž ivoti njskih zajedni ca, kao delova
ekosistem a, namenjenih prve nstven o održavnju gene tsko g f onda.
(Zakons ka f ormula cija)
Rezervat prirode (specijaln i)- Predeo u kome je posebno izražen a
jedna ii više priro dnih vrednosti koje treba posebn o štiti ili pri rodn ih
pojava koje trba pra titi ili usmerava ti. (Za konska f ormulac ija)
Reintrodukcija- veštač ko vra ćanje ug roženih biljn ih vrsta na njihova
prirodna stan išta sa kojih su iščezle ili im preti veli ka opasn ost da
nestanu.
Resurs- nešto što se nalazi u prirodi i korisno je. O bnovljiv i resursi su
npr. drveće i voda,a neo bnovlj ivi su metali, nafta i ugalj.
Ref orestac ija- prirodno po novno zas ađivanje drve ća na ra nije
pošumljenom zemljištu. Kada se drve će u velikoj meri ili u potpunosti
poseče, ref oresta cija je često neopho dna ka ko bi se regenerisa le
oblas ti, da zemlja ne bi erodirala i da bi zadržala vodu .
Reci klaž a: ponov na upotre ba stvari koje bi inače bile bačen e.
Reci klažom se štedi e nergija koja bi se koristi la za zamenu stvari , kao i
materijale koji bi b ili potrebn i za nje govu proizvodnju. Rec ikliranje je
glavni n ači n ko nzerviranja resursa.
S
Sanitarna seča šuma- - sistema tska s eča boles nih stab ala u šumskim
ekosistem ima, sprovodi se radi spreč avanja širenja šumskih b olesti i
narušavanja zdravstve nog sta nja šumskih ekosis tema. Često se ovaj
obli k opravdanih seč a zloupotre bljava, pa se pod njegovim ime nom
vrši prekomern a, ne opravdana seč a.
Svetski dan zaštite ž ivotne sredine : dan kada se pažnja posvećuje
ekološ kim pita njima, na čin ima za reš avanje ekološ kih pro blema. U N su
proglasile 5.jun svets kim dan om zašti te životne sredi ne.
S ilvikultura- zasađ ivanje, gajenje i razvoj drveć a.
Smetlište- depon ija pokr iven a zemljom. To je mesto gde se otpad
redovno odlaže i po kriva zemljom. S metlišta stvaraju metan gas i
toks ičn i elua t , i z auzimaju znač ajan oprostor koji b i se mogao
iskoristiti za izgradnju domova ili setvu žitaric a.
Solarn a energija- ovu vrstu energije ispuštaju Sunčevi zraci. M ogu je
prikupljati so larn i kole ktori a može s e skladišti ti i u f o ton aponskim
ćelijama. So larna energ ija ne zagađuje, bezbe dna je i zna čajna
altern ativa energiji f osi lnih g oriva.
Spomenik prirode- Prirodn i objekat i li pojava, f izič ki jasno izražen i
prepoznatlj iv, reprezentativnih ge omorf oloških, geoloških ,
hidrogeo grafs kih, botani čkih i drugi h obeležja, po pravi lu atra ktivno g i
markantno g izgleda ili ne obi čno g nač ina pojavljivanja kao i ljudskim
radom f ormirana bota nič ka vrednost (pojedinačna sta bla, drvoredi ,
parkovi, ar boretum i, bota nič ka bašta i dr.) ukoliko ona ima poseba n
značaj. (Za kons ka f ormula cija)
Stanište- deo nase ljenog pros tora koji se odlikuje specifič nim i
jednorodnim komple ksom eko loških f aktora; pros tor ili mesto na
kojem se u prirodi može naći ne ki or ganizam ili popu lac ija, odnosn o
posebna sredina (o kv ir života) u koj em živi određe na ž ivo tinja / bi ljka,
sa ukupnim komple ksom flore, f aun e, zemljišta i klim ats kih uslova na
koje je ta vrsta/ podvrsta /popula cija adaptiran a. Isto je što i hab ita t .
T
Toksi čni otpad- (Vidi: Štetn i otpad).
U
Ugrožene vrste- ret ke vrste čiji broj trenutno opada ( npr. slonovi i
neki ki tovi).
F
Fosiln a gor iva- ugalj, prirodni gas i n afta, nastali iz drevn ih naslaga
živih organiz ama, a koji se vadi iz podzemnih depoa. Fosi lna gor iva su
resursi koji se ne obn avljaju i sago revanjem se koriste za do bijanje
energije, konstrukciju puteva i pro iz vodnju plasti ke.
H
Habitat- dom ili prirodno stan ište b ilj aka ili živo tinj a, mesto gde
pronalaze hranu, vo du ili utočiš te gde bi se njihovi mladi mogli
razvijati . Mno gi ha bitati se uništavaju ljudskom aktivn ošću npr.
poljoprivredom , urban izac ijom, i ndu strijalizacijom i zloupotre bom
životne sredin e.
Humus- zemlja sačinjena od raspadnutih organskih ma terij a,koris ti se
kao glavni izvor za ishra nu bi ljaka.
Š
Štetni otpad- otpad koji je štetan za ž ive organizme. Može b iti
koroziva n, zap aljiv, otrovan , radioa ktivan ili kom bin acija svih ovih
kara kteris ti ka.
Download

Ekološki Rečnik PDF