LEKTURA I KOREKTURA
Jovo Mihailovi}
GRAFI^KA PRIPREMA
Vladimir Mrkonji}
[TAMPA
Tradicija" - Loznica
"
IZDAVA^
"Fle{" - Loznica
+381 (0) 15/897-315
+381 (0) 65/317-3566
Kako je Mila
dobila krila
Jasna Kova~evi}
2014.
Roman sam započela sa željom da dam svoj doprinos akciji “Očistimo Srbiju” ali sam tokom pisanja shvatila da je
mala korist od čišćenja zemlje sve dok se nešto ozbiljno ne
promeni u mentalitetu onih koji je prljaju. Tako sam ovu
knji­g u zamislila kao poklon akciji koja još ne postoji ali ko­ju
bi svakako trebalo pokrenuti, akciji – “Ne prljajmo Srbiju!”
Ipak, danas, posle poplava koje su nam razrušile zemlju,
sasvim je sigurno da je pred svima nama jedna akcija koja je
važnija od svega drugog - akcija “Izgradimo Srbiju”.
U danima potopa mnogima od nas se činilo kako iz nabujalih voda izranja neki novi i veličanstveni duh narodnog jedinstva. Na junaštvu i želji da pomognu bližnjima, mnogima
bi tih dana mogli pozavideti čak i junaci ovog bajkovitog romana. I to mi daje nadu da će Srbija koja će nići iz ruševina i
blata biti još lepša i nadam se još mnogo, mnogo čistija nego
pre.
Posle mnogo godina isposničkog života, stari hilandarski
mo­nah, otac Milun, odluči da krene po svetu. Ali na taj put
nije ga povela želja da upozna svet, već želja da svet upozna
njega. Da od njega nauče nešto oni koji su bili spremni za nje­
gov nauk.
Preko dana, puštao je svome srcu da ga vodi kuda poželi ili
dobronamernim ljudima da ga odvezu do destinacija u koje
su putovali. A u predvečerja, otac Milun zamolio bi Gospoda
da ga odvede do kuće kojoj je bio najpotrebniji. Zakucao bi
na vrata doma pred kojim bi se našao kada se gasio zadnji
tračak sunčevog svetla i domaćine bi zamolio za konak.
Da li zbog snežno bele brade koja je njegovom licu davala izgled sveca ili zbog kristalno plavih očiju u kojima se ogledala
mudrost i plemenitost, tek, nikada se nije desilo da ga neko
sa svoga praga vrati.
Upoznao je otac Milun na tom putu mnoge ljude i video mno­
ge zemlje, pa je na svoju veliku radost, stigao tako i do Srbije.
Sećanja na srpska brda i šume, a naročito na reke, godina­ma
su grejala njegovo srce, vraćajući ga u dane srećnog detinj­
stva. Ali znao je sedi starac da su sećanja na detinjstvo ne­
kada lepša i od samoga detinjstva. Znao je i da ono što dečje
srce zavoli, sa godinama mnogostruko dobija na slasti. Nije
zato Otac Milun ni očekivao da će Srbiju zateći onakvu ka­
kvu ju je u sećanjima nosio. Ipak, ni toplina tih sećanja nije
mogla da zaustavi led koji mu se oko srca stvarao dok je po­
smatrao te nove prizore.
Po rekama njegovog detinjstva plovili su nizovi plastičnih
flaša. Obale na koje je dovodio stada na pojilo sada su bile
prekrivene gomilama smeća. Toliki ljudski nemar užasnuo
7
je Oca Miluna. I naljutio! On odluči zato, da kroz Srbiju pro­đe
najkraćim putem. Ipak, pomolio se, da ga tim putem spro­
vede lično ruka Gospodnja.
Iscrpljen mučnim prizorima, te večeri je u predgrađu je­dno­
ga grada, stigao do skromne, ali videlo se, sa ljubavlju odr­­
žavane kuće. Domaćini su ga rado primili, ne skrivajući zadovoljstvo i čast koju su osetili zbog njegove posete. Ugostili su
ga najbolje što su mogli. U toplini njihovog doma, Ocu Mi­lunu
lagano se vraćala nada da će se stanje u Srbiji popraviti.
Večerali su ćutke. Tako je to stari monah voleo.
– Svaki zalogaj dar je sa neba i zato ga treba ceniti i u njemu
polagano uživati. I mrvama hleba mora se posvetiti pažnja
– rekao je.
Posle večere krenuo je razgovor.
Stari monah želeo je da zna kako žive i čime se bave njegovi
ljubazni domaćini. Otac porodice, mlađi čovek blagog izraza
lica, pričao je onako kako jeste. I on i žena ostali su bez posla
i sa dvoje male dece jedva su sastavljali kraj s krajem. A ono
što ga je najviše brinulo, rekao je, bilo je to što se izlaz iz te
si­t uacije nije mogao čak ni nazreti.
Domaćin, inače tih čovek, te večeri govorio je još tišim glasom.
– Sveti oče, Vi ste, reklo bi se, od svih ljudi ponajbliži Bogu,
pa šta Vi mislite, zbog čega li Gospod od nas Srba već tako
dugo okreće glavu?
Uz blagi osmeh stari monah odgovori:
– Mogu Vam reći zašto bih ja, da sam danas bio na Njegovom
mestu, od Srba okrenuo glavu.
Starčev glas bio je mek iako je iz njega provejavala studen.
Njegove reči spuštale su se na domaćina kao nežne ali ledene
pahulje snega.
– Dugo sam danas šetao uz ovu prelepu reku vašega kraja.
E… da sam vam tu reku ja stvorio i darovao, a vi u nju i oko
8
nje pobacali onoliko smeće, kažem Vam, okrenuo bih od vas
i glavu i srce.
– Ali, oče…
Domaćin spusti pogled ali se ipak odvaži da kaže:
– Zar biste kaznili i one koji za to nisu krivi?
– Grešni nisu samo oni koji greh čine, već i oni koji ne čine
dovoljno da ga spreče – odgovori starac.
Domaćin htede nešto da kaže ali se predomisli.
Otac Milun nastavi:
– Prošao sam kroz mnoge zemlje i video da što je zemlja bo­
gatija to je i čistija.
– Eh… sa parama je uvek sve mnogo lakše – uzdahnuvši reče
domaćin.
Odmahujući glavom, otac Milun na to odgovori:
– Grešite ako mislite da su zemlje bogatih čiste jer su oni bo­
gati. Pre će biti da je obrnuto. Gospod dopušta da se obogate
oni koji rade vredno i pametno, a takvi uglavnom za sobom
ne ostavljaju nered.
Stari monah zagleda se tad u oči svog domaćina. Kad je pro­
govorio, njegov pogled i glas stopiše se u jedan zrak, oštar
kao laser.
– Duh čovekov od lenjosti strada a tako i duša naroda strada
od nerada. Srbija se mora razdrmati! Raditi zabadava korisni­
je je nego sedeti zabadava. I za početak… Očistite Sr­biju!
Očistite Srbiju! Reči starog monaha odjeknuše u ušima do­ma­
ćina, a zatim počeše odzvanjati i u dubinama celog njegovog
bića.
Tog momenta, sa drugog kraja sobe gde su deca gledala te­
leviziju, i sa ekrana do njega dopre povik:
– Očistimo Srbiju!
Začudjen, domaćin prvo pogleda u pravcu starog monaha.
Otac Milun, molio se sklopljenih očiju.
Zbunjeno se zatim okrenu prema televizoru. Tamo se već pri­
9
čalo o nečemu drugom.
On tad podiže pogled uvis, prekrsti se i tiho reče:
– Molim ti se Gospode, pokaži mi put.
10
Reka Ibar svetlucala je pod ledenim zracima januarskog
sun­ca. Ni zaprljani prozori autobusa nisu smetali Mili da je
sa uživanjem posmatra.
Prethodne nedelje, kada je na putu za Kopaonik prošla Ibar­­
skom magistralom, Mila se zaljubila u taj predeo. Tog jutra
reka joj se činila još čarobnijom. Sneg koji je prethodne no­
ći napadao, prekrivao je njene obale. Uokvirena belim bre­
žuljcima i okićena snežnim ukrasima, reka je izgledala kao
iz bajke. Površina vode, na mirnim delovima, bila je glatka
kao svila a onda se u brzacima cepala o stene i zelena svila
je dobijala lepršave čipkane karnere. Iako u bučnom auto­
bu­su Mila nije mogla čuti žubor vode, činilo joj se kao da ga
je osećala u svojim venama. Kao da joj je od miline i krv žu­
borila ritmom reke. Usne joj se tada razvukoše u osmeh i
svih sedam dana boravka na planini taj osmeh je blistao na
njenom lepom licu.
Za to vreme, u dolinu reke Ibar zalutao je nekakav topao pu­­
stinjski vetar. Snežni pokrivač lagano se topio i nestajao.
Tako je na svom povratku sa zimskog odmora, Mila izne­na­
đeno počela da primećuje kako duž obala reke, ovoga puta
svetluca nešto sasvim drugo.
Nešto grozno! Užasno!
Bezbroj plastičnih flaša ležalo je bačeno uz reku ili je lju­
ljuškajući se plovilo po njenoj površini. U granama žbunja
vijorile su iscepane kese. Po travnatim površinama uz ivicu
magistrale, u neprekidnon nizu, kilometar za kilometrom le­
žali su bačeni otpaci – papiri, kese, flaše…
Ovaj put umesto od ushićenja, Miline i usne i oči bile su ra­
širene od užasa. Ibarska magistrala, ista ona koja ju je prethodne nedelje ispunila radošću, sada je ispuni bolom.
“Ovo je magistrala užasa! Megaštala, a ne magistrala!” – po­
misli i unezvereno se poče osvrtati oko sebe.
Po mirnim licima putnika bi joj jasno da se drugi zbog toga
11
ni najmanje nisu uzbuđivali. Marko, Milin momak, a od pre­
thodnog dana i verenik, mirno je dremuckao u sedištu po­
red nje. Ona oseti potrebu da ga probudi, da mu taj užas po­
kaže. Već je krenula rukom ka njegovom ramenu kada joj
jedna misao zaustavi pokret – Marko je i ranije prolazio tom
magistralom i te je prizore sasvim sigurno već mnogo puta
video!
Uzdahnuvši duboko Mila se ponovo nasloni uz prozor, dok
je Marko, zadovoljno se smešeći u snu, spuštao glavu prema
njenom ramenu. Klizeći sve niže i niže, skoro se preturi u se­
dištu. To ga razbudi i on se trže i pogledom potraži Milu. Na­
smešio se videvši je čvrsto priljubljenu uz prozor. Uspravi se
tada u sedištu i iz ranca izvadi flašicu vode. Otpio je dobar
gutljaj, pa zagrlivši svoju draganu i sam se zagleda u reku.
Znao je dobro koliko je Mila zavolela taj predeo i zadovolj­
nim glasom reče:
– Uživaš ljubavi.
I pružajući flašicu ka njenoj ruci, dodade:
– Hoćeš li malo vode?
Kada na koži oseti dodir plastike, Mila se trže. Telom joj pro­­
struja jeza a grlo joj se steže u čvor. Uspela je samo da nemo
odmahne glavom.
Marko popi ostatak vode i tada… tada on jednim prstom…
sasvim lagano kao da okreće stranicu knjige, kliznu po ru­
čici prozora. Tog su momenta, ledeni vetar i još ledenija mi­
sao, zamrzli u Mili i pokret i glas. Nepomično je gledala kako
Marko izbacuje flašicu kroz prozor.
– Brrr, baš je hladno! – reče on, dok je brzim i veštim pokretima povlačio nazad staklo.
Tad zagrli svoju draganu i veselo spusti poljubac na njenu
ko­su.
Milina glava klonu na prozorsko staklo. Nekakav ogroman
teret poče se spuštati na njene očne kapke i ona oseti po­
12
trebu da zažmuri i da se osami. Da odleti i sakrije se u neki
lepši svet. U onaj isti svet u kome je provela najveći deo svo­
ga detinjstva i svoje mladosti. U bezbrižan i beskrajno lep
svet mašte.
U trenutku pre nego što joj duge trepavice potpuno klo­
nuše, Mila se trže. Pridiže se u sedištu i pogleda u pravcu
reke. Da li joj se to samo učinilo ili ju je sa stene neko zaista
posmatrao?!
I Marko se uspravi i pogleda kroz prozor.
– Zaista je divno – reče, posmatrajući penušavu reku koja
se, praveći ogromni luk, provlačila između stena.
– Čarobno je – prošaputa Mila.
Da bi što duže mogla da gleda u tom pravcu, krivila je i gla­
vu i telo sve dok autobus nije zamakao za jedno stenovito
brdašce. Tada se spusti nazad u sedište i kroz poluskloplje­
ne trepavice vide kako Marko iz ranca izvlači kesicu čipsa.
Otcepio je vrh i sasvim ga je bezbrižno bacio na pod! Zatim
je, kavaljerskim gestom, ponudio prvo nju.
Dok je nepomično gledala u kesicu, Miline se misli usko­vi­­
tlaše ponete burom snažnih emocija. Sa naporom ona uspe
da odmahne glavom i od tog pokreta, kao da se nje­ne misli uz
tresak sklopiše u jednu, jedinu misao. Misao sa ču­de­snim,
kristalno plavičastim odsjajem! Ta misao, samo na tren, osvetli odgovore na pitanja koja su joj se proteklih dana vrzma­
la po ivicama svesti. Planovi, što ih je sa Markom na­pravila,
raspršiše se u bljesku tog svetla.
Mila sklopi oči. Nije želela da tu, u autobusu prepunom ne­
poznatog sveta, Marko u njima ugleda odraz te misli. A bila
je posve sigurna da se ona u njima odslikavala kao što su se
oblaci tog jutra odslikavali na glatkoj površini reke.
Marko je posmatrao duge trepavice svoje dragane.
– Umorna si, ljubavi – reče poljubivši je u obraz. – Pa nije ni
čudo posle ovako burne nedelje!
13
Mila svoje usne prisili da se nasmeše.
– Probaću da malo odspavam – prošaputa, okrećući se prema prozoru.
Krišom je tada sa prsta skinula verenički prsten i stavila
ga u torbu. Ruke je zatim zavukla u džepove od jakne. Osta­
tak puta provela je u tom položaju. Nije odmah zaspala. Mi­
sli je prepustila mašti, i stare, dobro poznate slike nanovo
zaigraše pred njenim sklopljenim očima.
…Bila je vila i imala je krila. Imala je i čarobni štapić iz
ko­ga su ovog puta zvezdice padale po obalama reke. Svaki
put kada bi dotakle neku plastičnu flašu, začulo bi se puf i
plastično bi telašce nestalo u beličastoj svetlosti. Kese i pa­
piri u granama žbunja, na dodir zvezdica, pretvarali su se u
raznobojno cveće… zzzz … ljudi su počeli da pristižu sa svih
strana… zadivljeno su gledali kako zvezdice padaju po obalama… zzzz… svuda naokolo trčala su deca, radosno tapšući
ru­­čicama… zzzz… sa brežuljaka su doskakutale i poljske ži­
votinje… zzzz… iz reke su veselo iskakale zlatne ribice… zzzz…
U dubokom snu, Milino lepo lice sijalo je od sreće. Marko ju
je posmatrao, gotovo drhteći od ljubavi.
“Usrećio sam najlepšu i najdivniju devojku na svetu”, pomi­
sli i oseti u tom času nekakvo čudno zadovoljstvo.
Zadovoljstvo, u to je bio siguran, koje mogu doživeti samo
oni koji osete da idu putem koji im je sudbina namenila.
****
Mila.
Milica Vučić.
Majka ju je zvala Vila.
Vila Mila.
Tako su je zvali i svi prijatelji i rođaci.
14
Mila je bila vilinski lepa još odmalena. Svilenkasto plave lo­
kne, blještavo plave okice, perfektno izvajan prćasti nosić…
Sve na njoj bilo je u tako čarobnom skladu da bi svaki pogled
koji bi na nju pao ostajao na njoj kao prikovan. Ti pogledi,
često nepristojno dugi, terali su Milu da spusti pogled i da
se zaklanja iza majke. I možda se baš zbog toga, još od ranog detinjstva, Mila najbolje osećala kada je sa majkom bila
sama u stanu. Naročito kada majku nije bolela glava i kada
je mogla da joj čita bajke. A bajka koju je Mila najviše volela bila je bajka o jednoj nevidljivoj vili. Još od tada Mila je i
sama počela da zamišlja da je nevidljiva. Jedino je tako mogla da spreči da je zagledaju majčini poznanici i prolaznici
po ulicama i samoposlugama. U njenom svetu mašte ljudi bi
znali kuda se ona kreće samo po zvezdicama koje je bacala
iz svog čarobnog štapića. Ona bi im tim zvezdicama slala po­
zdrave i činila za njih pregršt malih čuda. I samo tako nevidljiva, mogla je da uživa u njihovim srećnim osmesima.
Želja da bude nevidljiva, pratila je Milu i kroz školske dane.
Formirala je ta želja, činilo se, i njen karakter. Odredila je
i kako će se ponašati i kako će se oblačiti. Uspela je Mila
tako, gotovo u potpunosti, da kroz školu prođe sasvim ne­
primetno. Kao prelepi biser sakriven u školjci. A lepšu od nje
devojčicu u osnovnoj, a kasnije devojku u gimnaziji, teško
je bilo pronaći. Teže od toga jedino je bilo pronaći skromniju
od nje.
Mila, iako nikada nije imala bliskih prijatelja, ipak je među
školskim drugarima bila omiljena. Na njoj svojstven, nena­
metljiv način, ona je oko sebe širila ljubav koju su svi mogli
da osete. I svi su joj tom istom merom uzvraćali. Svima je
bilo jasno da se Mila nije povlačila u sebe iz stidljivosti već
da je pripadala nekom svetu koji se ni u jedno društvo nije
uklapao. Njeno društvo oduvek su bile samo knjige. Njima
se Mila predavala u potpunosti. Svaka knjiga, pa i najsuvo­
15
parniji udžbenik, za nju je bio novi svet koji je rado upoznavala i istraživala.
Zbog ljubavi prema knjigama, a i zbog njene blage naravi,
Mila je bila omiljena i kod učitelja i profesora. Nisu joj oni
zamerali ni kada bi primetili da ih ponekad na času ne sluša.
Znali su dobro da je Mila svaki udžbenik već na početku go­
dine pažljivo pročitala i naučila sve što se iz njega moglo
naučiti. Nikada joj nisu zamerali ni što je odbijala da uče­
stvuje na školskim takmičenjima i što na času nikada nije
dizala dva prsta. Bilo im je jasno da ona nije učila za ocene
i za nagrade. Nekim profesorima činilo se da Mila nije učila
čak ni iz želje za znanjem, već iz neke svoje potrebe da se za­
gnjuri u nevidljive svetove knjiga.
A kada bi je podigli da odgovara, ostajali su zadivljeni ne
sa­mo onim što zna, već i jednostavnošću sa kojom je to svoje
znanje prezentovala.
Mila je živela sa majkom u malom stanu jedne trošne zgrade
na Zelenom vencu. Povlačenje njene ćerke iz sveta majku nije
puno brinulo. Mila je na licu uvek imala zadovoljan smešak i
to je njoj bilo sasvim dovoljno. Nije se protivila ni kada je Mi­
la svoje duge plave lokne zamenila muški kratkom frizu­rom.
Nije joj smetalo ni to što je isključivo nosila majice i fa­rmerke
i to one najjeftinije koje su se na pijaci mogle pronaći. Ni to,
što ih je nosila dok se sasvim ne izližu i postanu za dva broja
manje. Smešila se majka i kada je Mila, kao tinejdžerka, izabrala okvir za naočare kakav bi izabrao tek neki penzioner
koji za svoj izgled ni najmanje ne haje. Znala je majka da se
Mila time branila od neželjenih pogleda. U tome ju je, iako
prećutno, i sama podržavala.
Kao što je Mila skromno nosila sve svoje prirodne darove,
ta­ko se i majka sa njom uglavnom ćutke ponosila. Samo je par
koleginica pozvala da časti kafom i u svom najponosnijem
16
času – kada je Mila diplomirala na Prirodno-matematičkom
fakultetu i kada je proglašena studentom generacije.
Tek nekako tada, trudeći se da ne bude nametljiva, počela
je majka polagano da izvlači Milu iz njene školjke. Uspela je
da je ubedi da pusti kosu i kupi naočare sa modernijim ok­
virom. Čak ju je izmolila i da prihvati pozive nekih kolega
da zajedno proslave diplomiranje. Jedino, majka Mili nikada
nije pomenula da bi bilo dobro da nađe momka. Znala je ona
da će se to kad tad desiti i već je strepela od tog momenta. Du­­
go godina, ona sama, ljubav je povezivala jedino sa slomlje­
nim srcem.
Onoga dana kada je Mila dobila posao profesora matematike u jednoj beogradskoj gimnaziji, majka je otišla do banke
i po­digla veći deo svoje ušteđevine. Sledećih nekoliko dana
pro­vele su njih dve po buticima i tržnim centrima, smejući
se ve­selo dok je Mila po prvi put isprobavala cipele na štikle,
kratke suknje, uzane haljine…
A subotnje večeri, kada je Mila dozvolila svoj svojoj lepoti da
zasija, nijedna zvezda na prolećnom nebu nije joj bila ravna
– tako pomisli majka, i zaplaka čim se za Milom i njenom ko­
leginicom zatvoriše vrata.
Plakala je, kao mnogo puta pre, zbog svoje velike i nesrećne
ljubavi, ali ovoga puta plakala je i iz straha da će se tako ne­
što i Mili desiti. Ipak, dobro je majka znala i tugu koju donosi
samoća i nije želela da to Mila ikada oseti.
A ponajbolje od svega majka je znala da koliko god čovek
bio obazriv, od nevolja se ne može sakriti. Život svima dode­
li i nešto dobro i nešto loše i onda nam ostavi da izabere­mo
čemu ćemo pridati veću važnost. Plod njene nesrećne lju­bavi
bila je Mila i zato ona nije imala pravo da se žali na svoju su­
dbinu – to je sebi ponavljala svaki put kada bi osetila da tone
pod naletima tužnih misli.
Te subotnje večeri suze se nisu ni osušile na majčinom licu,
17
a Mila je već upoznala Marka.
Marko je bio nekoliko godina stariji od nje. Bio je vlasnik
je­­dne male ali dobro poznate teretane. Među mladim devoj­
kama to mesto je bilo popularno naročito zbog lepog, zgo­
dnog i veoma šarmantnog vlasnika.
Marko je prišao Mili već u prvom kafiću u koji je sa kolegi­
nicom ušla. Celo to veče, kao hipnotisan, pratio je svaki njen
korak. Ali nije njega tako neodoljivo privlačila samo Milina
lepota, već više od toga, prirodnost koja je zračila iz svakog
njenog pokreta.
– Ona je toliko prirodna da je to gotovo neprirodno – tim
rečima, narednog dana, opisao ju je jednom drugaru.
I tako je, sa dvadeset i tri godine, Mila dobila svog prvog de­
čka.
Narednog meseca dobila je i svoju prvu platu.
Gimnazija u kojoj je radila, po prvi put, dobila je profesora
matematike sa čijeg časa nijedan đak nije želeo da pobegne.
A Milina majka dobila je još više potvrda da se na svoju su­d­
binu ne bi smela požaliti.
****
Autobus na liniji Kopaonik-Beograd približavao se svojoj
po­slednjoj stanici.
Mila oseti poljubac na obrazu i začu Markove vesele reči.
– Ljubavi probudi se. Tabla kraj puta nam želi dobrodošlicu
u Beograd!
Mila lenjo otvori oči i promeškolji se u sedištu. Susret sa
Ma­rkovim očima izmami joj osmeh. Kroz svest joj proleteše
sli­ke jučerašnje romantične veridbe u snegu. Od tog sećanja
os­meh joj postade još širi. Uspe da ga zadrži na licu i kad
shvati da Marko svakog trena može svojom rukom potražiti
njenu. Njenu ruku na kojoj više nije bilo vereničkog prste18
na!
Kako će uspeti da mu objasni svoju odluku, pitala se. I da
li ona uopšte želi da pri toj odluci ostane? I zašto je izgubila
sjaj ona plavičasta misao koja ju je na to navela?
Mila nasloni glavu na Markovo rame i sklopi svoje još uvek
po­spane oči. Izgledalo je da spava ali dok je autobus puto­
vao ka svojoj poslednoj stanici, njene misli putovale su kroz
dane pro­ve­dene sa Markom.
Volela je ona Marka žarom sa kojim se samo prva ljubav mo­
že voleti. Pri tome, osećala je, njihova je ljubav imala punoću
koja se može doživeti kada se spoje dve istinski srodne duše.
Nije bilo u Mili, bar ne do toga jutra, ni tračka sumnje da je
Marko bio kao stvoren za nju. Ipak, čak i kada je izgovarala to sudbonsno ‘DA’, negde u pozadini njene svesti lebdela
je misao da ona za to još uvek nije spremna. Ne zbog svoje
mladosti, još manje ne zbog svog neiskustva, već zbog nekog čudnog i neuhvatljivog osećanja da će sa udajom nešto
u njenom životu ostati nedovršeno. Šta tačno, to nije znala.
Ipak, imala je jak osećaj da će je svakodnevni život uplesti u
mrežu sitnih i ne baš tako važnih problema i obaveza. A ona
je, u svojim vilinskim maštarijama, oduvek želela da učini
nešto veliko i lepo. Proteklih dana na planini, ponesena lepotama koje su je okruživale, svaki put kada je na Markov
srećan osmeh uzvratila osmehom, poželela je da se ceo svet
smeši sa njima.
Iz Marka je uvek zračila vedrina, baš zato ga je Mila tako lako
i tako brzo zavolela. Volela je njegov glasan smeh i njegove,
često, detinjaste šale. Volela je način na koji je reagovao i na
poneku njenu nespretnost. Još prve večeri kad su se upo­
znali, i kada je po ko zna koji put uspeo da zaustavi njen pad
sa visokih potpetica, Marko je sebe proglasio njenim ličnim
supermenom. Te iste večeri uspeo je i da u letu uhvati čašu
19
koju je ona laktom oborila sa šanka a uz par šaljivih komentara sprečio je da se na nju izlije bes devojke, čiju je čarapu u
diskoteci, ni sama ne znajući kako, ona zakačila i pocepala
svojom štiklom.
Marka je zabavljalo da bude njen zaštitnik, a njoj je prijalo
osećanje sigurnosti koje joj je pružao. Prijalo joj je da se uz
njega onako visokog i snažnog, privije, šćućuri i postane neprimetna.
Ali ovoga jutra, po prvi put u životu Mila je poželela da više
ne bude neprimetna! Osetila je to ne samo kao želju, već kao
potrebu i obavezu da se uspravi i glasno kaže… Šta tačno, u to
još nije bila sigurna. Ipak, osećala je da kada bi uspela da se
skoncentriše, mogla bi u svest dozvati onu jutrošnju misao.
Ali ledeni obruč na prstu, tamo gde je samo jedan dan ležao
verenički prsten, kao nož je sekao tok njenih misli. Hladna
praznina tog obruča vratila ju je u trenutak kada je, možda
nekim znakom sudbine, umesto na njenoj ruci, taj prsten pr­
vo završio u snegu…
Marko, u svom romantičnom zanosu, izabrao je da je zaprosi
baš na mestu na kome je, od lepote prirode, ona ostajala bez
daha. Na najvišem mestu na žičari, dok su lebdeli u visini
oblaka! Pogled na tom mestu bio je nestvarno lep. Planinski vrhovi u svom plavetnilu stapali su se sa oblacima i bilo
je nemoguće odrediti gde se zemlja završava a gde počinje
nebo. I baš na tom mestu, dok je zaneta lepotom ona glasno
uzdisala, Marko je iz džepa izvadio malu crvenu kutiju. Kad
ju je krajem oka smotrila, Mila se trgla. Tada joj je iz ruke ispao štap za skijanje. Dok je pokušavala da ga uhvati, sa krila
su joj izkliznule i rukavice. Okrećući se u sedeljci da bi zapamtila tačno mesto gde su joj stvari ispale, Mila je zakačila
kutiju sa prstenom! Da za Markove ruke nisu bili zakačeni
štapovi za skijanje, on bi sasvim sigurno uspeo da je uhvati,
ali tako vezan, mogao je samo bespomoćno da gleda kako cr­
20
vena kutijica nestaje u granama jelke.
Mila se nije usudila da pogleda Marka sve dok nije začula
njegov smeh. Kao i uvek, taj smeh se brzo i lako preneo na
nju. Smejali su se do kraja vožnje žičarom. Nastavili su da
se smeju i dok su se sa mukom spuštali neutabanim staza­
ma do mesta gde su u dubokom snegu njihove stvari ležale
razbacane. Uozbiljili su se tek kada su crvenu kutijicu pro­
našli otvorenu i praznu. Brzo su poskidali skije i počeli da
pre­tražuju okolinu. Bili su ozbiljni sve dok u snegu nisu pro­
našli izgubljeni prsten. Tog trenutka na lica su im se vratili
osmesi. Ali ovaj put, njihovi osmesi imali su svečani ton.
Marko se osvrnu oko sebe, pogledom tražeći zgodan kutak. Uzeo je Milu za ruku i poveo je do mesta gde su sunčevi
zraci, probijajući se između drveća, pravili svetlucavi kružni
po­dijum. Tu je, u jednoj ruci držeći prsten, kleknuo na koleno. A tada, cipela za skijanje prolete mu kroz sneg! Ležeći
preturen, on je uz pobednički osmeh pokazivao da je tog
puta uspeo da sačuva prsten. Smejući se, Mila sede kraj njega.
Sun­čevi zraci i ljubav kojom su sijale njegove oči, činili su, da
je tu u snegu, Mili bilo toplo kao da je sedela kraj razbukta­
log kamina.
I baš tog momenta oko njih su počele da padaju krupne pahulje snega. Lepota tog trenutka svojim čarima zaustavila je
misao koja je pokušala da se probije do površine Miline sve­
sti.
Marko, glasom koji je treperio kao pahulje koje su kraj njih
padale, reče:
– Moja ljubav prema tebi veća je od ovih planina i čistija od
ovog snega. Ja znam da i ti takvu ljubav osećaš prema meni…
kao, uostalom, i prema celome svetu, – dodade uz osmeh.
– Ipak… Da li bi se udala za mene?
– Da! – odlučno izgovoriMila.
Ispružila je ruku, i prsten skliznu na njen prst kao da se vra­
21
ćao na mesto kome je oduvek pripadao. Samo na tren, Mili
se javi misao da se sve to ipak desilo prerano.
A tog jutra u autobusu, ta Markova posve neočekivana nemarnost, u Mili nanovo ožive taj osećaj. Tu lošu osobinu ona
kod njega nikada pre nije primetila. Možda, pomisli, ona na
to jednostavno ranije nije obraćala pažnju. A tog dana, kada
je od mučnih prizora svaka njena ćelija drhtala ogorčenjem,
to se na nju sručilo kao šamar. Koliko li ima još drugih osobina koje, zaslepljeni ljubavlju, mi jedno na drugome nismo
mogli videti? – razmišljala je. I da li mi ikoga, uključujući i
sebe, možemo u potpunosti upoznati? I da li se ljubav zaista
meri po tome koliko drugima opraštamo njihove mane?
“Možda je ipak bolje da prsten vratim na prst?”, pomisli, kad
shvati da se približavaju stanici i da će ubrzo morati izvaditi
ruku iz džepa!
Da ne bi susrela Markov pogled, okrenu se ka prozoru. Kako
su se primicali autobuskoj stanici po ulicama se sve če­šće moglo videti bačeno đubre. Pogled joj pade i na jedan kon­tejner
kraj koga su ležale razbacane kese. U tom času, kroz Milinu
svest nanovo bljesnu ona jutrošnja misao i ona oseti šta je
to tako važno čemu bi želela da se posveti. Shvati i da neko
vreme, ostvarenju tog cilja mora pokloniti svaki se­k und svog
vremena i svaki delić svoje energije. Odlučila je! Zatražiće
od Marka da se jedno vreme ne viđaju. Ipak, zamoliće ga, da
do njihovog sledećeg susreta zadrži prsten.
Mila se okrenu prema Marku i pogleda ga pravo u oči. Ljubav tih dragih očiju bila je tako jaka da ju je gotovo fizički
mogla da oseti. Zadrhtaše joj od toga i telo i glas. Samo njene
misli ostadoše mirne i jasne kao da su stizale sa nekog me­
sta daleko izvan nje.
22
Kada se narednog jutra Mila probudila, u glavi je već imala
jasan plan. Znala je tačno gde će toga dana trebati da ode i
kako će utrošiti ostatak svog godišnjeg odmora. Sačekala je
prvo da majka ode na posao, a onda je počela da se sprema. Nije želela toga jutra da majci objašnjava svoje namere.
Pogotovo, jer ni sebi nije mogla da objasni zašto je u rano ju­
tro tog ponedeljka imala tako silnu želju da se udesi kao da
ide na večernji izlazak. Ipak, želja da obuče onu istu haljinu
i da šnalama namesti kosu kao one večeri kada je upoznala
Marka, bila je jača od nje. Možda je time želela da oseti nje­
govo prisustvo uz sebe ili je jednostavno verovala da će joj
to i ovoga puta doneti sreću.
Tako udešena Mila je krenula gradom. Na visokim štiklama
sada je hodala već malo sigurnije. Njene plave lokne skaku­
tale su, poigravajući se retkim zracima januarskog sunca.
Milinu haljinu prekrivao je kaput ali večernje cipele, nepri­me­
rene za to hladno jutro, izdvajale su je od ostalih prolaznika.
A ono što ju je još više izdvajalo bio je zadovoljni osmeh koji
je sijao na njenom licu. U tom njenom jutarnjem hodu gradom bilo je nečega tako neobično svečanog, da se malo ko
na ulici za njom nije okrenuo.
Mila je stigla do zgrade u kojoj se nalazila kancelarija nevla­
dine organizacije “Svetionik”. Prethodne večeri, ona je u
po­­­tra­zi po internetu naišla na njihovu web-stranicu. Za po­­
četak svidelo joj se ime agencije i mesto gde se nalazila. Njihova kancelarija bila je na samo petnestak minuta hoda od
njenog stana i štaviše, najveći deo tog puta vodio je lepom
Knez-Mihailovom ulicom.
“Biće mi uživanje čak i odlazak do njih”, pomisli tada Mila.
Pročitala je ona te večeri sve što se na internetu o toj agenci­
ji moglo pronaći. O njihovom učešću u prikupljanju poklona
za dobrotvorne svrhe, o angažmanu na očuvanju životne sre­
dine, a sa naročitim interesovanjem čitala je o njihovom po­
23
maganju akcije “Očistimo Srbiju”.
Pročitala je Mila te večeri i kratke biografije vlasnice agen­
cije i njenih dvoje zaposlenih radnika. Sve troje su bili po ko­
ju godinu stariji od nje i svi su imali fakultetsko obrazova­
nje. Videla je Mila i njihove slike. Svaku je pažljivo zagledala
i sva tri puta osetila je toplinu u srcu.
– Dobar dan vam želim! – rekla je Mila kada se pojavila na
vratima Agencije “Svetionik”.
Svečani prizvuk njenog glasa odudarao je od sumornog ra­
spoloženja koje je ponedeljkom ujutru ponekad vladalo u
kan­celariji. Svi su je iznenađeno pogledali. Ton kojim im se
obratila, način na koji je bila obučena, izraz njenog neobično
lepog lica, sve im se to učinilo nekako nestvarno.
– Izvolite – prva se Mili ljubazno obrati devojka sa kratkom
crnom kosom i naočarima jarko crvenog okvira.
Mila je znala da je njeno ime Svetlana. Nasmeši joj se i reče:
– Želela bih da se uključim u akciju “Očistimo Srbiju”.
Milin glas bio je tako zvonak i tako pun poleta da se i njoj sa­­
moj činilo kao da iz nje govori neko drugi. Neko, ko joj je u
isto vreme bio i stran i blizak. Kao neki davno potisnuti i za­
boravljeni deo sebe.
Devojka sa naočarima osmehnu se i veoma prijatnim glasom reče:
– E, pa, Vi ste baš malo poranili. Akcija se održava tek u junu.
– O, da, znam to – odgovori Mila. – Ali ja sam već sada spre­
mna za akciju!
Način na koji je to rekla, bio je znak svima u kancelariji da bi
tu mladu damu trebalo pažljivo saslušati. Pogledali su jedni
druge, kao da su hteli da provere da li svi imaju istu misao i
svima im se na usnama pojavi zadovoljan smešak.
– Izvolite, sedite – ustajući reče mladi gospodin.
Prišao je i pružio ruku neobičnoj gošći.
24
– Ja sam Rade – rekao je – a ovo su Mira i Svetlana. Mira je
vla­snica agencije, a mi smo njena leva i desna ruka.
– Ja sam desna – dobaci devojka sa crvenim naočarima.
Uz osmeh, pružajući joj ruku, Mila se i sama predstavi:
– Ja sam Mila… i zovu me Vila.
Milin glas i stisak ruke, bili su tako meki a u isto vreme i ta­
ko sigurni da je već pri tom, pomalo čudnom predstavljanju,
osvojila srca svih u kancelariji.
Pridržavajući joj stolicu da sedne, Rade smešeći se reče:
– Nama su vile uvek dobro došle.
– E, a meni će dobro doći puno… i mira… i rada… i svetlosti!
Izgovarajući to, Mila pogleda u pravcu svakog od njih.
– Ahaa… trebamo Vam mi! Mira, Rade i Svetlana! – zaključi
Rade.
Vlasnica agencije, lepuškasta žena sa besprekornom frizu­
rom, još uvek je na licu imala izraz prijatnog iznenađenja.
Ljubazno smešeći se, ona upita Milu:
– Šta bismo mogli za Vas da učinimo?
– Mogli biste da mi pomognete da razdrmamo Srbiju!
Kao po dogovoru, svi članovi agencije, prekrštajući ruke, na­
sloniše se u svoje fotelje. Bili su spremni da pažljivo slušaju
šta njihova mlada gošća ima da im kaže.
Radni stolovi u kancelariji bili su poređani u polukrug. Mi­ra
je sedela u sredini. Na njenom stolu uredno su bile poređa­
ne fascikle. Sa njene desne strane, za stolom prepunim sitnih
ukra­sa i slika, sedela je Svetlana. Sto sa Mirine leve strane
pri­­padao je Radu, i na njemu se nalazio samo kompjuter.
Mila se udobno smesti u stolici na točkiće, koju je Rade za
nju postavio na mestu gde se Svetlanin radni sto završavao
polukružno. Sa tog mesta ona je mogla gotovo i ne pomerajući
oči, da ih sve troje vidi. I gledala ih je, sa sve više simpatija,
ka­ko je njena priča odmicala i kako su oni, izrazima lica i po­
nekim komentarom, pokazivali sve više interesovanja za
25
ono što im je govorila.
I sama Mila bila je iznenađena bujicomi reči i osećanja koja
su se iz nje toga jutra izlila. Činilo se kao da se iznenada otvo­
rio izvor u planini u kojoj su se vekovima nakupljale kapljice
vode.
Pričala je Mila sa žarom nekoga ko ovaj nesavršeni svet
vi­­di jasno kao na dlanu, ali ga uprkos svemu, voli iskonskom
ljubavlju. Pričala je o lepotama Srbije i o ljudskom nemaru
ko­ji preti da tu lepotu uništi. Pričala je o omladini umrtvlje­
noj beznađem, kojoj se mora dati šansa da pokaže i šta zna i
ko­liko može. Pričala je o boljoj budućnosti u koju se ne može
ići sa gomilama đubreta i loših navika.
Neko vreme članovi Agencije “Svetionik” Milu su slušali ću­
t­ke. Tek kada je krenula da priča o konkretnim planovima,
počeli su i sami da se uključuju. Mila je bila iznenađena brzinom kojom su im, tako ujedinjenima, nadolazile nove ideje.
Ostali su toga dana njih četvoro u kancelariji i posle isteka
radnog vremena. Milin entuzijazam svojom silinom povukao je za sobom i sve ostale. Ideje su, tako, od samo nekoliko
izgovorenih reči, za tili čas narastale u celovite projekte. Kao
nekakvo čarobno drveće, tu pred njihovim očima, ti pro­jekti
su rasli i granali se.
Sve o čemu su toga dana pričali, Rade je ukucavao u kompjuter. Kada je Mira, pogledavši na sat, zaključila da je vreme
da se raziđu, Rade sve to odštampa i dajući svakome po primerak reče:
– Eto, ako sutra dođemo na posao i shvatimo da je ovaj dan
bio samo čudan san, bar ćemo imati po čemu da ga se se­ća­
mo.
Na rastanku Mira reče Mili da sutra u osam ujutru očekuje
da je opet vidi u kancelariji.
Svetlana na to, šaljivo dobaci:
– Ako se ne pojaviš, moraćemo da zovemo okolne bolnice i
26
proverimo da im možda neka vila povremeno ne izleće sa
psihijatrijskog odeljenja.
Mila se na to slatko nasmeja ali se šefica Mira pobuni.
– Ovaj plan jeste ambiciozan do ludila – reče. – Ali kao što
znamo, na putu do uspeha, smelost i ludost idu ruku pod ru­
ku!
– Hvala vam svima i vidimo se sutra u osam! – veselo reče
Mila, napuštajući kancelariju.
Poletom koji ponese rudare kada pronađu zlatnu žicu, tro­
člana ekipa jurnula je tragom zlatne prašine koju je, tako
im se činilo, Mila za sobom ostavljala. Prvi zadatak im je bio
da za Milu obezbede pojavljivanje u što većem broju tele­
vi­zijskih emisija. Sve troje su imali silnu želju da Mila svoj
entuzijazam i svoju viziju ‘blistave’ Srbije, prenese na što
ve­ći broj ljudi. Nadali su se da će isto to što su oni osetili u
susretu sa njom, osetiti i svako ko bude imao priliku da je
vidi i čuje. Bilo je nečega tako iskrenog i gotovo dirljivog u
Milinoj ljubavi prema Srbiji i njenim lepotama, da su bili si­
gurni da to nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Čak i Mi­
lino očigledno neiskustvo u ophođenu s ljudima, smatra­li
su, bila je prednost a ne nedostatak. Davalo je to celoj nje­noj
pojavi nečega još više ‘vilinskog’.
Iako im je već prvoga dana rekla da je doskora i pred pro­
la­znicima na ulici spuštala pogled, nikoga u kancelariji nije
brinulo ni to kako će se Mila nositi sa kamerama. Sigurnost
koju je preko noći stekla, bilo im je jasno, stizala je sa mesta
koje se nije moglo lako zamutiti. Njene reči dolazile su iz sr­
ca čistog kao najdublji zdenac. U tom zdencu, činilo im se, sa­
svim se jasno ogledao čitav svet. I baš ta jasnoća, verovali
su, davala joj je tu ničim pomućenu sigurnost.
Dok su Mira i Svetlana pokušavale da za Milu obezbede
nastup u nekoj televizijskoj emisiji, Rade je imao zadatak da
27
napiše dopis novinama i magazinima, sa kratkim opisom pr­
ve akcije koju su želeli da sprovedu.
Plan je bio da se po srednjim školama Srbije organizuju dva
takmičenja. Prvo je trebalo da počne već naredne nedelje.
Srednjoškolci su bili pozvani da napišu radove na temu kako
da se Srbija očisti. Tim takmičenjem želeli su da omladince
podstaknu da o ovom problemu malo dublje razmisle. Age­
ncija je obećala da će tri đaka, sa najboljim idejama, dobiti
nov­čane nagrade. Takođe su obećali da će dobrotvornim ak­
cijama pokušati da prikupe sredstva kako bi se neke od tih
ide­ja realizovale.
U svom dopisu novinama Rade je objavio i datum do koga
škole koje žele da se uključe u akciju mogu njihovoj kancela­
riji poslati najbolje radove.
Odmah po završetku tog takmičenja, takođe među srednj­o­­
školcima, trebalo je da krene još jedno. Tada će se birati naj­
bolji scenariji za televizijske reklame koje će promovisa­ti či­
stu Srbiju. I za ta tri najbolja rada, pored nagrada, planirana
je i njihova realizacija. Agencija “Svetionik” obećala je da će
u narednim mesecima, ukoliko sve bude išlo po planu, te re­
klame uz pomoć volontera biti snimljene i prikazane na tele­
viziji.
Već na kraju tog prvog dana, kada su Mira i Svetlana pokre­
nule sve svoje veze da za Milu obezbede nastup u nekoj od
TV emisija, Svetlani se javila jedna stara prijateljica. Imala
je dobru vest! Neko od gostiju jutarnjeg programa za nare­
dni dan, otkazao je nastup i Mila je mogla da dobije svojih
pet minuta.
– Pet minuta nam je sasvim dovoljno! – uzviknu Svetlana. – I
veruj mi, nećeš se zbog ovoga pokajati – drhteći od uzbu­
đenja obeća svojoj drugarici.
– Ako ta mala bude i samo pola od toga koliko si je nahvalila,
neću se pokajati – dobi odgovor sa druge strane žice.
28
Sutradan, odmah posle emisije, ta ista drugarica opet po­zva
Svetlanu.
– Tražim hitnu protivuslugu – rekla je.
– Znala sam! – radosno uzviknu Svetlana. – Tražiš da vam Mi­­la
koliko još sutra bude ekskluzivni gost u udarnom te­rminu?
– Pametnica si, nema šta! – pohvali je drugarica.
Prvi Milin nastup na televiziji mnogostruko je premašio
oče­k ivanja trojke iz Agencije “Svetionik”. Kamere, činilo se,
na Mi­linom su licu otkrivale još više lepote nego što je to golo
oko moglo da primeti. A mikrofoni kao da su njenom glasu
dodavali prizvuke nekakvih magičnih svetova.
Milin izraz lica i celokupna njena pojava mamili su ljude ne
samo da je gledaju, već i da pažljivo slušaju šta govori. U nje­
nim rečima mešali su se na čudesan način bezazlenost deteta i iskustvo mudraca. Iskrenost i toplinu svojih osećanja
ona je se takvom lakoćom prenosila na reči, da su one, činilo
se, kao leptiri sletali sa njenih usana.
U svega nekoliko minuta tog prvog nastupa Mila je uspela
da objavi i ciljeve i planove koje su oni u agenciji osmislili.
Ali ono što je najviše plenilo i voditeljku i gledaoce, bila je Mi­
lina nepomućena vera da će sve ići kako je planirano ili još
mno­go, mnogo bolje od toga.
Od srca se ona još tada zahvalila srednjoškolcima, za koje
je bila sigurna da će se u velikom broju odazvati.
– Na njihove ideje mi već uveliko računamo! – rekla je uz
ši­rok osmeh.
Pomalo začuđena, voditeljka je upita:
– Odakle potiče ta vaša vera da će se oni zaista u tako veli­
kom broju odazvati?
– Potiče iz mog iskustva u radu sa đacima.
– Ali… koliko sam ja shvatila Vi radite kao profesor mate­
matike samo četiri meseca – primeti voditeljka.
29
– Ni četiri dana, verujte mi, nisu potrebna da se shvati koliki
potencijal sedi u našim školskim klupama.
– Profesori matematike možda brže shvataju od nas ostalih
– uz smešak zaključi voditeljka.
– U životu vam je isto kao i u matematici… a kaže se da je sva­­
ko sposoban da razume problem ako mu se dovoljno dobro
obja­sni. A kada se problem shvati, rešenje se uglavnom samo
nametne. Zato se ja nadam da ćemo i ovaj problem, ne samo
mladima, već i celoj naciji, mi osvetliti na takav način da će
se rešenja naprosto sama nametati.
Tročlana ekipa kancelarije “Svetionik” ne trepćući je po­sma­
trala tu emisiju. Već tada, svima im je bilo jasno da za Mi­lu vi­še
neće morati da obezbeđuju nastupe. I zaista, od toga jutra u
kancelariji su telefoni zvonili bez prestanka. Sve televizijske
stanice, male i velike, nacionalne i lokalne, pozivale su Milu
da im bude gost. Sve novinske kuće tražile su intervjue.
Mira, Rade i Svetlana primali su pozive i trudili su se da
do de­talja isplaniraju Milino vreme. A ona je, sa preciznošću
profesionalca i poslušnošću deteta, odlazila na sva snimanja
i sve intervjue, tačno po njihovom planu.
U svim svojim javnim nastupima Mila je govorila tako da
se svakome ko bi je čuo činilo da će zaista biti lako i očistiti
Srbiju i održati je čistom. I da je moguće promeniti loše navike koje su trajale decenijama.
Brzinom i silinom oluje Mila je osvojila srce cele nacije. Zavladala je u zemlji, kako su neki novinari pisali, prava ‘vilomanija’. Svi koji su sa njom dolazili u kontakt zavoleli bi je
već u prvom momentu. I svi su se trudili da joj pomognu koliko je to bilo u njihovoj moći. A ona kao da je bila nošena na
krilima te vere u uspeh i svaki put kada bi od nekoga dobila
podršku, njena krila, činilo se, postajala su jača i moćnija.
Bogatija za još jedno pero.
30
Vrlo brzo svi u zemlji saznali su da je Milina ljubav prema
prirodi započela u ranom detinjstvu i da se rasplamsala putovanjem kroz snegom prekrivenu Ibarsku magistralu. I da
je boravak na vrhu Kopaonika otkrio za nju predele koje ni
u mašti tako lepima nije mogla zamisliti. Na tim visinama,
govorila je, imala je osećaj da joj svaka ćelija treperi u ekstazi. I kada se u tom zanosu, na povratku sa zimovanja, suočila
sa užasnim prizorima ljudskog nemara, shvatila je da nešto
mora preduzeti.
U svojoj otvorenosti Mila nije izbegavala da odgovara i na
pitanja o svom privatnom životu. Ipak, novinari joj nikada
nisu postavljali pitanja isuviše lične prirode. Ponašali su se
tako, činilo se, više zbog simpatija koje su prema njoj osećali,
nego zbog strogih instrukcija koje su dobijali od Agencije
“Svetionik”. Javnost je tako doznala samo osnovne podatke
o Milinom životu… da je živela sama sa majkom… da su živele
veoma skromno i povučeno… da je nedavno raskinula sa mla­
dićem, koji je bio njena prva i jedina ljubav… da je još od de­
tinjstva zamišljala da je vila, da je nevidljva i da sa svetom
komunicira samo preko zvezdica svog čarobnog štapića.
U toku jednog od Milinih prvih intervjua, simpatična mlada novinarka joj reče:
– Dok sam vas slušala, činilo mi se zaista da ste vila… da je
mikrofon čarobni štapić a vaše reči zvezdice.
Na to jedan stari novinar dobaci:
– Onaj ko ovako očara novinare i ne mora da ima čarobni šta­­
pić. Javni mediji činiće čuda za njega!
Kroz svu novonastalu popularnost, Mila je ipak uspela da
za­drži svoju urođenu skromnost. Na sebi je imala samo onoli­
ko šminke koliko su to Mira i Svetlana uspevale da joj na­
nesu. A njih dve radile su to, činilo se, više iz svoje lične zabave ne­­go iz potrebe da Milinoj lepoti nešto dodaju. Najviše
31
su vo­lele da joj preko pegica na licu stave svetlucavi puder i
da joj sjajem za usne osmeh učine još blistavijim.
– Hoćemo da šljaštiš i da zaseniš sve ostale TV zvezde i zve­
zdice – govorila je u šali Svetlana.
Njene reči se ubrzo pretvoriše u stvarnost, pa na nebu po­
znatih ličnosti u Srbiji, Mila postade najsjajnija zvezda.
Već u prvoj nedelji, članovi Agencije “Svetionik” shvati­li su
ogromnu važnost svega što se događalo, pa su svojim ume­
ćem, a pomalo i uz pomoć ličnih veza, uspeli da za Milu obe­
zbede odsustvo iz škole. Dogovoreno je da do dana kada je u
junu zakazano veliko spremanje Srbije, njenu skromnu profesorsku platu obezbedi njihova agencija.
Mira, Rade i Svetlana nikada nisu imali više posla i nikada
ga nisu radili sa više žara. U svom profesionalizmu oni su
ta­čno znali kako da za dobrobit akcije iz Mile izvuku njen
ma­­ksimum. Ona im je na tome bila zahvalna i koristila je
svaku priliku da im za to oda priznanje.
I ne toliko na svoje iznenađenje, koliko na iznenađenje onih
koji su je od detinjstva poznavali, Mila se u celoj toj novona­
staloj situaciji ponašala sasvim prirodno. Kao da je rođena
pod svetlima reflektora. Čak i njena majka samo je pred prvi
Milin nastup osetila tremu, ali čim je Mila progovorila, sav njen
strah se raspršio. Dovoljno je dobro poznavala svoju će­­rku i
znala je da se Mila ne bi upustila u nešto u šta nije bila posve
sigurna.
A Mila čak ni pred taj prvi nastup nije imala tremu. Ljubav
ko­ja joj je ispunjavala srce nije ostavljala ni trunku prostora
za bilo kakvu bojazan. Celim svojim bićem ona je osećala da
će joj baš ta ljubav u svakom času nepogrešivo pokazati šta
treba da kaže i šta da uradi. A ta ljubav, iz njenog širom otvo­
renog srca, izlivala se na svakoga sa kim bi došla u kontakt.
Samo je onaj deo Milinog srca u kome je živela ljubav prema
Marku ostajao zatvoren, verno čekajući svoj čas. Svake ve­
32
čeri kada bi iscrpljena legla u krevet, iz svoje torbe je vadila
malu crvenu kutiju i stavljala je kraj sebe na jastuk. Prsten
nikada nije uzimala u ruku. Želela je da kada za to dođe čas,
Marko bude taj koji će ga ponovo, i taj put zauvek, staviti na
njen prst. Nadala se samo da ga nije povredila do te mere da
ga je izgubila. Ipak, bila je sigurna je da je cena njene odlu­
ke, iako visoka, bila cena koju je morala platiti. Akciji kojoj
se posvetila, želela je da pokloni svaku svoju misao i svaki
se­kund svog vremena.
Nije Mila više zamerala Marku ni ono nesmotreno bacanje
đubreta. Bila je posve sigurna da tako nešto on nikada više
neće ponoviti.
Svakoga jutra Mila je radni dan započinjala u kancelariji.
Njih četvoro bi uz čaj i kafu, prvo prepričali zanimljivosti od
pre­thodnog dana. Uvek bi se tu pronašlo i nešto čemu bi se
slatko nasmejali. Zatim bi do najsitnijih detalja prošli kroz
planove za tekući dan.
Pre nego što bi Mila napustila kancelariju, uradili bi svoj
po­zdravni ritual. Mila je tu njihovu malu tradiciju započela
još pre odlaska na svoj prvi televizijski nastup. Ona je tada
is­pružila ruku i zatražila, da kao što to sportisti čine, i oni
svo­je ruke polože na njenu. Glasno je tada uzviknula:
– Za puno mira, rada i svetla!
Uz glasno: “Juhuuu”, ruke su im tada poletele uvis.
Svakoga jutra pre nego što bi Mila napustila kancelariju,
taj pozdrav bi im izmamio omehe koji su na njihovim licima
ostajali tokom celoga dana.
Jednom prilikom, baš kada su izvodili taj svoj mali ritual, u
kancelariju je ušao jedan dobro poznati novinar. Bilo mu je
simpatično to Milino iskazivanje počasti svojim saradnicima pa je u šali, po inicijalima zaposlenih, tu kancelariju na­
zvao kancelarijom MRS-a. Taj nezvanični naziv ostao im je
33
do kraja akcije. U novinarskom žargonu, oMRSiti se značilo
je od kancelarije dobiti intervju sa Milom.
Već u drugoj nedelji Milinog pojavljivanja u javnosti, u kancelariju su počeli da stižu radovi srednjoškolaca. Profesori
su slali samo one radove koji su po njihovom mišljenju za­
vređivali pažnju. Gramatičke greške bile su ispravljene crve­
nom olovkom iako Mira, Rade i Svetlana nisu puno marili za
gramatiku. Oni su bili u potrazi za dobrim idejama koje bi se
mogle pretočiti u stvarnost.
Najzanimljivije radove odvajali su na stranu da ih na kraju
dana, kada se Mila vrati u kancelariju, i njoj pročitaju. Našlo
se među tim radovima i pravih literarnih dela sa malom pra­
k­tičnom vrednošću i vrlo jednostavnim jezikom iskazanih
dobrih ideja. Bilo je i šaljivih tekstova koji su trojku iz MRSa zasmejavali, ali i iznenađujuće ozbiljnih radova. Svakome
đaku čiji su rad pročitali, oni su poslali pisamce sa zahvalnicom, jer su svima zaista od srca bili zahvalni.
Zajedno sa Milom, ubrzo su izabrali tri rada čije su im se
ide­je najviše svidele i koje su im se činile ostvarljivim. Ostva­
rljivim, naravno uz dosta novca, i to onog novca koga su oni
još uvek samo na papiru imali. U Svetlaninim brižljivo obra­
đenim predračunima i kalkulacijama.
Pregledajući te papire, Rade jednom reče:
– Znam ja da Milin osmeh para vredi, ali baš ovoliko!?
– Najmanje toliko! – branila je Svetlana svoju računicu.
Napravila je ona dugačku listu potencijalnih darodavaca
ko­­je je Mila uskoro trebalo da počne posećivati. Uz svako ime
sta­­vila je i svoju procenu koliko bi se novca od njih moglo do­
bi­­ti. Ukalkulisala je Svetlana u svoju računicu svu Milinu po­
pularnost, dodajući na to i neodoljivu potrebu koju su lju­di
ima­li da joj na bilo koji način izađu u susret.
Milin uticaj na ljude bio je posve neobičan. Oko nje kao da se
širilo polje satkano od dobrote i ljubavi i svi koji bi se u tom
34
po­lju našli, činilo se, i sami su poprimali te osobine. U nje­nom
prisustvu čak su i najveći cinici i sumnjičavci već posle nekoliko minuta i sami postajali njene pristalice. A što je više
po­drške Mila primala, činilo se, jačina tog polja sve više i vi­še
se uvećavala.
Trojka iz MRS-a, i sama pod svakodnevnim uticajem tog ma­­
gičnog polja, trudila se da za dobrobit akcije, do maksimu­
ma iskoristi taj Milin uticaj na ljude. To im je i davalo na­du
da će se novac ipak prikupiti.
U mnoštvu svežih mladalačkih ideja nije bilo lako izdvojiti
samo tri rada. Jedne su večeri četvoro vrednih ljudi u Agenciji “Svetionik” ostali do kasno, procenjujući i upoređujući
ih. Morali su te večeri doneti odluku jer su novinari već su­
tradan čekali na objavljivanje pobedničkih radova. A Milu je
posle toga čekao težak posao prikupljanja novca za ostvari­
vanje tih ideja.
Prva nagrada pripala je srednjoškolki iz Šapca. Njen rad
Svetlana je te večeri još jednom pred svima u kancelariji pro­
čitala naglas.
Kada nas je razredna obavestila da ćemo uskoro imati pisme­
ni zadatak sa temom ‘Kako očistiti Srbiju’, toga dana sam na
povratku kući, više nego ranije, obraćala pažnju na đubre koje
je ležalo bačeno po ulicama a naročito po parkićima izme­đu
zgra­da.
“Ko je kriv za to?”, pitala sam se. Da li nevaspitani građani ili
loše organizovane komunalne službe?
Usred mog razmišljanja, čovek koji mi je išao u susret, sočno
je pljunuo na trotoar. I to mi je bio odgovor na prvi deo pita­
nja.
Da! Među našim sugrađanima ima mnogo prostih i nevaspi­
tanih.
35
Trudeći se da ne zgazim u šlajmaricu koja se razlivala po tro­
toaru, nastavila sam da gledam oko sebe. Kontejner ispred mo­
je zgrade bio je prepun pa su kese sa đubretom ležale svu­da
naokolo. Sadržaje tih kesa nekoliko kučića razvlačilo je na sve
strane.
Zaključila sam tako da ni komunalne službe, svoj posao ne
oba­­vljaju kako treba!
Kada sam stigla u stan, obradovao me je red koji je u njemu
vla­­dao. Kod moje majke sve je moralo da bude pod konac. Pri­
setila sam se tada kako je i mene, dok sam bila sasvim ma­la,
majka motivisala da raspremam svoju sobu. Kao nagradu ta­
da mi je davala slatkiše. Kada sam porasla (i od puno slat­kiša
se ugojila) za nagradu sam tražila pare za džeparac. Krš u sobi,
naravno, značio je da para za džeparac neće biti.
Danas kada sam dovoljno porasla (i na svu sreću smršala)
so­ba mi je čista i uredna iako u kasi moje majke para za dže­
parac više nema. Meni je nekako prešlo u naviku da sve stvari
držim u redu jer tako se u svojoj sobici najlepše osećam.
Razmišljajući o tome, shvatila sam koliko je pametna moja
maj­ka. Znala je ona da se nagradama i kaznama mogu vaspi­
tavati deca. Naravno da taj sistem nije ona izmislila, ali pa­me­
tni ljudi znaju da iskoriste proverene metode!
Sistem nagrade i kazne, uspešno se koristi čak i za kroćenje
di­­vljih zveri pa kako ne bi bio dobar i za vaspitanje dece, pa
ako treba i cele nacije.
A moj konkretan predlog odnosi se na to kako bi se mogli sti­
mu­lisati glavni nosioci čistoće u zemlji tj. komunal­na pre­du­
ze­ća (bar za početak, dok im to ne pređe u naviku!). Recimo
u Srbi­ji bi se jednom godišnje mogla birati najčistija i najpr­
ljavija op­ština. Direktor i radnici komunalnog preduzeća u
najčistijoj opštini dobili bi novčanu nagradu.
Recimo – hiljadu evra direktoru, a po stotka svakom radniku!
A za opštinu koja je najprljavija, kazna bi takođe bila prime­
36
rena – direktor komunalnog dobija otkaz!
Sasvim sam sigurna da bi se tako stimulisani komunalci mno­
go više trudili ne samo da čiste, već i da po tom pitanju pro­mo­
višu dobro, a sankcionišu loše ponašanje građana.
Epilog.
Nagradom i kaznom, dobar ukrotitelj
može da ukroti svaku zver.
Nadam se da će i u ovaj naš zverinjak
stići ukrotitelj tako vešt i jak!
Dok je Svetlana čitala rad, svi u kancelariji su se smešili,
ali kada završi čitanje, Rade reče:
– Ljudi, znate li vi koliko bi novca za tako nešto trebalo pri­
kupiti? Komunalna preduzeća imaju na stotine radnika!
– Ma, neće to za našu Milu biti nikakav problem – tvrdila je
Svetlana.
– Da, da… sem ako jureći sponzore ne izlomi noge na tim nje­
nim štiklicama – negodovao je Rade.
– Nemoj tako, Rade – pobuni se Mila. – Ja sam u potpunosti
savladala hod na štiklama. Ima već tri dana kako se nije­
dnom nisam spotakla!
– E, onda je u redu – prihvati Rade Milin šaljivi ton. – Za pa­re
onda nećemo brinuti.
Smešeći se i Mira se uključi u razgovor.
– Ako se odlučimo za ovaj rad, veliki problem biće i samo biranje najčistijeg i najprljavijeg grada. Kako obići i pregledati
celu zemlju? Uz dužno poštovanje Mile, ali za to bi nam ipak
trebala vila koja ima krila.
– E, pa, niko nije savršen – reče Mila, praveći se uvređena.
– Ako Mili do tada ne izrastu krila, što uopšte nije nemogu­će!
– reče Svetlana, – mogli bismo, recimo, da angažujemo lo­kal­
ne novine i televizijske stanice… ili možda ekološke gru­pe
37
da nam pomognu u izboru. Oni bi nam slali slike i doku­men­
taciju svega što je urađeno i naravno onoga što nije ura­đe­no. A
onda bismo pred kraj akcije nas četvoro jedan vi­kend otišli
na ekskurziju i obišli nominovane gradove.
– Misliš da bi neko nominovao svoj grad za najprljaviji? –
upita Rade.
– Zašto da ne – odgovori Svetlana. – Svakome bi išlo u korist
da se u njegovom mestu stvari poprave nabolje.
– A kad se uzme u obzir i kako mi volimo da se tužakamo, do­­
bićemo mi više nominacija za najprljaviji nego za najčistiji
grad – složi se Mira.
Od tih reči Milinim licem pređe senka tuge.
– Ova akcija bi trebalo da nas ujedini a ne da dovede do toga
da se svađamo i potkazujemo – reče tiho.
Svetlana je pogleda.
– Mila, dobro došla iz svog sveta mašte u ovu našu zemlju
Sr­biju.
– Bolje vas našla – uz smešak odgovori Mila.
Još koji minut tekla je rasprava o tome da li će biti moguće
os­­tvariti ideju šabačke gimnazijalke, a onda se svi složiše da
treba pokušati.
Nije mnogo vremena potrošeno ni da se slože da druga nagrada pripadne Veri, učenici iz Beograda.
– Moja baka Vera, po kojoj sam i dobila ime, bila je brigadi­
r­ka omladinskih radnih akcija. Dok sam bila sasvim mala, vo­le­
la sam da slušam njene priče o radnim akcijama i da gledam
njene stare izbledele fotografije. A naročito sam volela nje­ne
bri­gadirske značke. Kada sam porasla, počela sam da pri­me­
ćujem i sjaj u njenim očima i veselost u glasu dok je o tim ak­
cijama pričala.
Sada kad o tome razmislim, čini mi se da je bilo nečeg zaista
38
veličanstvenog u poletu sa kojim su omladinci posle Drugog
sve­tskog rata gradili zemlju. Srbija je tada bila razrušena, ali,
kako je baka govorila, rat nije uspeo da sruši duh mladih. Dok
su gradili zemlju, gradio se, tako je govorila, i karakter mladih
ljudi. Gradila su se tu i velika prijateljstva, a sasvim sigurno i
mnoge ljubavne veze.
Ali kakve to dodirne tačke ima sa ovom našom situacijom
da­nas?
Srbija danas nije razrušena, ali toliko je zapuštena da su hit­
ne mere neophodne. Jedno od rešenja mogle bi biti i omladin­
ske radne akcije “Očistimo Srbiju”!
A evo kako bih ja volela da izgleda akcija na koju bih se i sa­
ma rado prijavila:
Nekoliko autobusa (poklon dobronamernih autoprevoznika!),
preuredi se u pokretne kamp kuće. Sedišta se zamene kre­
ve­tima na sprat, ugrade se tuševi i toaleti, autobusi se na­pune
mladima. I put pod točkove!
Po danu, brigadiri bi čistili Srbiju, a uveče – igranka u kampu!
Mnogima od nas roditelji ionako ne mogu da priušte letova­nje.
A šta je nama najvažnije? Pa druženje, naravno!
A tamo gde zajedno radi i spava grupa mladih, nikako ne mo­
že biti loše.
Zablistala bi tako i Srbija i lica zadovoljnih omladinaca.
– Simpatična ideja – prvi reče Rade. – Mislim da bi i finasij­
ski bila izvodljiva.
– Ladno! – složi se Svetlana. – Evo, ja na mom spisku potecija­
lnih sponzora već imam dosta autoprevoznika. Sigurna sam
da Mili neće biti nikakav problem da nam nabavi nekoli­ko au­
tobusa.
– Hvala na ukazanom poverenju – nasmeši se Mila.
– Ma, šta je to za tebe… nekih pet-šest autobusa – šaljivim
to­nom reče Svetlana.
39
– Dobro, potrudiću se – prihvati Mila. – Ali pod uslovom da
brigadiri prvo očiste Ibarsku magistralu!
– Obavezno! – obeća Svetlana. – Prvo Ibarska magistrala, pa
sve ostalo.
– Meni se čini da bi to sa brigadirima celoj ovoj akciji dalo ton
veselosti i poleta – uključi se u razgovor i Mira. – Gradovi u
kojima bi oni kampovali dobijali bi dodatnu motivaciju jer
tu bi se okupljali i novinari i svi oni koji vole da budu tamo
gde se nešto događa.
– Ima u svemu tome i nečeg pomalo romantičnog – dodade
Svetlana. – I bilo bi baš super da se od nečega tako neatra­
ktivnog kao što je skupljanje đubreta stvori atmosfera vese­
losti i romantike. Autobuse bi zato trebalo ofarbati živim bo­
jama i našarati cvetovima.
– Sa velikim logom “Očistimo Srbiju” – dodade Rade.
– Svakako, pa i sam taj logo je cvetić – složi se Svetlana. – A
u kampovima bismo mogli da organizujemo da gostuju po­
znate ličnosti – dodade, izvlačeći iz fioke kutiju sa pismi­ma.
– Evo… mnogi od njih Mili već nude pomoć.
– Dobro si me opomenula – reče Mila uzimajući kutiju.
– Poneću ta pisma kući. Želim da im se svima lično zahva­lim.
– Ako ti je neko u pismu ponudio brak, molim te, ne pristaj ni
na šta do kraja akcije – našali se Rade.
– Da, stvarno nemoj da se zalećeš – prihvati šalu Svetlana.
– Možda ćeš do kraja dobiti i neku bolju ponudu.
– Hvala na savetu – uzvrati Mila. – A ja sam ionako planirala
da se strpim do juna.
Ovaj put Mira nije učestvovala u njihovoj šali, ona je na papiru već pravila računicu.
– Ako bismo imali pet autobusa i u svakom po deset kreve­ta…
– mrmljala je – to je pedeset omladinaca… A koliko mi­slite da
bi pojedinačna akcija trebalo da traje? – upita.
– Mislim jedno deset dana – predloži Rade.
40
– Znači, treba nam 150 brigadira za mesec dana… za tri letnja
meseca to je oko 450… Pa to i nije neka velika brojka, to­liko
omladinaca sigurno će se prijaviti… A koliko dugo mi­slite da
bi trebalo da se zadrže u jednom mestu?
– Pa, jedno tri dana – predloži Rade. – Tako bi stigli da obiđu
što više gradova… A biće i problem organizovati da se u je­
dnom mestu isuviše dugo hrani 50 gladnih usta.
– Ako Milu budemo slali sa brigadirima, naći će se uvek neko
od lokalnih kafedžija da ih gosti i duže od tri dana – našali se
Svetlana.
– Važi – prihvati Mila. – Samo da ne traže od mene da pevam
u kafani.
– Pa, ja sam čula da ti baš lepo pevaš – reče Svetlana.
– Bez obzira kako pevam, nikada me nećeš ubediti da to ra­
dim!
– Dobro, dobro… znači Mila odbija da peva u kafani… – Sve­
tlana se pravila da to zapisuje u svoje papire. – Ali, nema veze,
mislim da će i bez toga brigadirske akcije doživeti pravi uspeh.
Ni oko treće nagrade nisu se u kancelariji MRS-a puno dvo­­
umili. Da bi se ta, svima njima simpatična ideja sprovela u
delo, nisu morali da prikupljaju novac i možda ih je baš to i
navelo da taj rad izaberu.
Da se ja, Mika Pantelić iz Kruševca, nešto pitam, evo kako bih
ja u ovoj našoj zemlji rešio ne samo jedan, već dva problema i
to je­dnim udarcem.
Problem broj jedan, ne baš najveći ali na prvi pogled najo­či­
gledniji, jeste smeće!
Smeće je preplavilo kontejnere i divlje deponije i krenulo da os­
vaja Srbju. Za sada je uspešno osvojilo dobar deo reka, parkova i
ivica magistralnih puteva. Jedan deo Srba pruža mu žestok ot­
41
por, ali ne vredi. U manjini su! Veći deo stanovništva, nažalost,
izgleda stoji na strani đubreta.
Drugi problem sa kojim bih se takođe obračunao jeste napla­
ta sudskih kazni. Danas u Srbiji niti građani imaju para da pla­
ćaju kazne, niti država ima para da ih drži u zatvoru. Za takve
slučajeve postoji kod nas i prinudni rad ali se izgleda gotovo
uo­­pšte ne primenjuje. E a ja bih baš to i te kako primenio.
Kao što u matematici dva minusa daju plus, tako bi se i ovde,
spojem dve negativne pojave, dobio pozitivan rezultat.
Sve prekršioce zakona koji nemaju para da plate kaznu ja bih
naterao da navuku rukavice, ali u ovom slučaju ne da prikriju
oti­ske prstiju, već da sakupljaju đubre.
To što nemaju para da plate kaznu, verovatno znači da nema­
ju ni posao, a ako posao nemaju, znači vremena bar imaju. A
ako oni i ne mogu, omogućio bih im da nekoga drugog delegi­
raju da za njih odradi kaznu. Neka samo računica bude čista
– svakih hiljadu dinara neplaćene kazne pretvara se u osam sa­ti
prinudnog skupljanja đubreta.
A za one što đubre nepropisno bacaju uveo bih duplu kaznu. Ne
znam kolike su kod nas kazne za takve prekršaje, ni da li se to
uopšte kažnjava, ali ako ih nema, trebalo bi ih uvesti. E, a tu bih
ja za hiljadu dinara neplaćene kazne uveo dva dana prinudnog
rada.
Poslovica kaže – klin se klinom izbija, a ja kažem – za đubre,
đubretom kažnjavaj!
Eto, tako bih ja te probleme rešavao da sam kojim slučajem
ne­kakva vlast.
Kada je Svetlana završila čitanje, Mila upita:
– Zar kod nas zaista postoji prinudni rad?
– Postoji, ali se slabo primenjuje – odgovori Mira.
– To što taj dečak piše izgleda sasvim logično, čudi me da to
42
već nije zaživelo – reče Mila.
– E, da je Mika Pantelić zaista na nekom važnom mestu, mo­
žda i bi – odgovori Rade.
– Za ovaj projekat, na Milinu sreću, ne bi morao da se prikuplja novac – primeti Svetlana.
– Juhuuu! – obradova se Mila.
– Nemoj se mnogo radovati – upozori je Rade. – Koliko god
da je našim ljudima teško izvući pare iz džepa, možda je još i
teže ubediti ih da promene nešto u svojoj ustaljenoj praksi.
– Čak i kada je nešto sasvim logično da se promeni? – upita
Mila.
– Čak i tada! Kod nas svaka logika pada pred rečima ‘Pa mi
tako oduvek radimo’.
Tu zadnju rečenicu Rade izgovori imitirajući nekakav piska­
vi ženski glasić.
Mila se na to zasmeja. Svetlana sačeka da se Mila ismeje, pa
reče:
– Nas troje možemo osmisliti kako da se u praksi ovaj plan
ostvari, ali jedino tvoj vilinski osmeh ima šansu da odgovo­
r­ne ljude ubedi da ga sprovedu u delo.
– Računajte da su već ubeđeni! – reče Mila, odlučno pljesnuv­
ši rukom u sto.
– Računamo! – odgovoriše joj uglas.
Uz osmeh, pogledom punim ljubavi Mila obuhvati troje lju­di
koji su, tako joj se činilo, postali sastavni deo njenoga srca.
Već sledećeg dana izabrani radovi pojavili su se u novina­­
ma. Pre nego što je krenula da prikuplja novac za njihovu
realiza­ciju, Mila je imala zadatak da ih nekoliko dana pro­
moviše. Go­­­stovala je tako u svim emisijama koje su bile voljne
da na tu te­mu pričaju i dala je intervju svakom novinaru koji
je to od nje zatražio. Pričala je kao i uvek sa žarom u očima i
to­­­plinom u svom zvonkom glasu. Njene reči naprosto su se
43
le­pile za srca svih koji su je slušali. Pričala je Mila ne samo
o tri izabrana rada, već i o mnogim drugim dobrim idejama
srednjoškolaca. A najvrednije od svega, naglašavala je, bilo
je to što su se mladi odazvali u tako velikom broju i što su, vi­
delo se, sasvim ozbiljno pristupili tom problemu.
– A kada se mladi oko nečega ujedine – govorila je – nema
tog problema koji se ne može rešiti!
Brže nego što je to Mila želela, stigao je dan kada je morala
kre­nuti u jedini zadatak od koga je strepela. Prikupljanje no­
v­čanih donacija! Još odmalena imala je ona čudnu odbojnost
prema novcu. Nikada ga čak ni od svoje majke nije zatražila. A
sada, trebalo je da obilazi grad i traži ga od nepoznatih ljudi.
Mila se zbog toga veoma loše osećala. Da je kojim slučajem
imala toliki novac, dala bi sve do poslednjeg dinara samo da
izbegne tu neprijatnu ulogu. Ali ona te pare nije imala i jedini način da se akcija uspešno sprovede bile su donacije.
Svi u kancelariji mogli su da osete nelagodnost koju je Mila
ima­la pred tim novim zadatkom i svi su se trudili da joj tu
muku nekako olakšaju.
– Ne brini – tešila ju je Mira. – Na rečima svi su ti do sada ve­
li­kodušno nudili pomoć, e, pa red je da se ta njihova galan­
tnost u govoru pretvori i u galantno otvaranje novčanika.
Ali ono što je jednom prilikom Svetlana rekla, Milu je ponaj­
više umirilo.
– Važno je da stalno imaš na umu da će sasvim sigurno, te pa­
re koje tebi budu dali, biti korisnije utrošene nego ako ostanu
kod njih!
Milina nezainteresovanost za novac bila je samo deo njenog neinteresovanja za bila kakva materijalna dobra. Ona
je još od detinjstva posedovala samo ono što joj je za život
zaista bilo neophodno. Čak i kada je počela da se pojavljuje
44
u TV emi­sijama i da se slika za časopise, ona sebi od garderobe jedva da je išta kupila. Ono malo stvari što je imala, kombinovano je sa stvarima koje su joj Mira i Svetlana
donosile. Njih dve su u ćošku kancelarije za nju namestile
jedan mali gardero­ber. Ubacivale su u njega i svoje, a i stvari
svojih prijateljica. One su naprosto uživale u tome da Milu
udešavaju. Radile su to sa zadovoljstvom koje imaju devojčice
kada oblače svoje lutke. Mila im je puštala na volju. Njoj samoj
bilo je draže to što se one tako lepo zabavljaju, nego što joj je
značilo da bu­de udešena kao manekenka. Prihvatala je Mila
uz osmeh i nji­hove tvrdnje da su za uspeh cele akcije bitni
čak i mali i naizgled nevažni detalji na garderobi.
Jedini je Rade smatrao da je sve to nepotrebno i da su Milin
prirodni izgled i urođena skromnost njihova najbolja rekla­
ma. Ipak, poslušno je pristajao da u tih desetak minuta, koliko je trajalo Milino jutarnje udešavanje i presvlačenje, zatvori oči kada to od njega zatraže.
Toga jutra kada je Mila po prvi put krenula u prikupljanje
do­­nacija, Svetlana i Mira potrudile su se da ona, ne samo
iz­gle­da, već i da se oseća dostojna svog vilinskog nadimka.
Tru­­dile su se, i uspele, da veselim čavrljanjem prikriju i svoju za­­­brinutost.
Na osnovu svih pokazatelja, trojka iz kancelarije MRS-a ve­
rovala je da bi Mila i u ovom novom zadatku trebalo da na­
sta­v i da blista. Ipak, osećali su da ispod njene samouvereno­
sti leži jedna krhka devojka još uvek nespremna za svet u
ko­me, svojim okrutnim rukama, upravlja novac. Plašilo ih
je da bi neuspeh ili neka neprijatnost mogli zaustaviti Milin
let i uz tresak je srušiti na zemlju. Strepeli su da bi kao što
se tako iznenadno pojavila u njihovim životima, možda isto
tako izne­­nadno iz njih mogla i nestati. Iz tog straha, uradili
su sve što je bilo u njihovoj moći da bar tog prvog dana, sve
prođe bez problema. Zbog toga su veoma brižljivo odabrali
45
koga će Mila na svom novom zadatku prvo posetiti.
Sastanak sa Tomislavom Mićićem, vlasnikom lanca proda­
v­nica, Svetlana je ugovorila sa njegovom sekretaricom So­
njom.
Sonja, devojka prijatnog glasa i veoma pričljiva, obradovala se kada je čula da na vezi ima nekog iz ‘Milinog tima’.
– Ja prosto obožavam Milu! – uzviknula je uzbuđeno.
Rekla je ona Svetlani da je čula i svoga šefa kako je jednom
za Milu rekao:
– Ta mala vredi miliona!
Ispričala joj je, takođe, šapućući u poverenju, da njen gazda,
kada je dobro raspoložen, zna domaćinski da odreši kesu.
Na kraju razgovora Svetlana je od simpatične sekretarice
dobi­la čak i obećanje da će im dojaviti ukoliko se šef toga ju­
tra po­javi loše raspoložen. U tom slučaju, dogovorile su se, sa­
stanak će odložiti za neki drugi dan.
Toga jutra, dok su Mira i Svetlana udešavale Milu, Sonja im
se nije javila. To im je svima dalo nadu da će se taj prvi posao
dobro završiti. Ipak, kada je Mila otišla, njih troje su ostali
da sede zabrinutih lica. Vrata su držali odškrinutim i pogle­
di bi im često odlutali u tom pravcu. Izuzev telefonskih ra­
zgovora, gotovo su ćutke proveli jutro.
Nešto malo pre podneva, Mila se pojavila na vratima. Niko
je nije čuo da dolazi. Izgledalo je kao da se na tom mestu odje­
dnom stvorila. U isti momenat svi su je iznenađeno pogledali i kada su spazili da joj je članak desne noge umotan u
za­voj, uz povike su poskakali sa svojih mesta. Ne čekajući da
joj ne­ko priđe, Mila je veselo odskakutala do svoje stolice. Pre
ne­go što je sela, uz tresak je na sto spustila ček. Svi pogledi
okrenuli su se prema tom komadu papira na kome, tako im
se činilo, nule su se kotrljale u nedogled…
– 500.000,00! – Poklici neverice ispunili su malu kancela­
riju.
46
Svetlana je prva zgrabila ček.
– Pa, ovo je skoro pet hiljada evra! – uzviknu zaprepašćeno.
– A moja procena je bila samo hiljadarka!
Mira iz Svetlanine ruke izvuče ček.
– Mila, jesi li ti tog nesrećnog Tomu morala udarati nogom
da bi ti napisao ovoliki iznos? – upita, a pogled sa čeka prebaci na Milin umotan članak.
Mila se samo smešila. Od sreće, činilo se, nije mogla ni da pro­
govori.
– Šefice, možemo li jednim pićem da nazdravimo za ovaj ček?
– upita Rade. – A izgleda da i Mili treba nešto žestoko da joj
po­k rene jezik.
– Ako se ona uopšte seća kako je zaradila i ček i zavoj – re­če
Svetlana smešeći se zabrinuto.
Mira i Rade na sto izneše flašu i čašice. Ubrzo se kancelarija
ispuni mirisom kruškovače i zveckanjem čašica.
– Za srećan početak! – nazdravi Rade.
Mila otpi sasvim mali gutljaj rakije, strese se, i poče:
– Kada sam stigla kod Tomine sekretarice, kolena su mi po­
malo klecala. Ali, Sonja je zaista bila divna. Toliko se obradovala što me vidi da me je to malkice umirilo. Onda mi je
šapatom rekla da joj je šef jako dobro raspoložen i da se i
on mnogo raduje što će me upoznati. To me je onako baš dobro smirilo… ali… onda je, valjda da bi me još više ohrabrila,
rekla da izgledam super… i da se njen šef pali na zgodne pla­
vuše!
Kada je to izgovorila, Milini obrazi se zarumeneše. Ipak,
glas joj je treperio nekakvim veselim nestašlukom. Milini
prijatelji gledali su je iznenadjeno i nikakva upadica ne uspe
da se skotrlja sa njihovih poluotvorenih usana. Mila nasta­
vi:
– Od tih Sonjinih reči, moje su noge skroz otkazale. Ona me
je tada uhvatila za ruku i gotovo uvukla u kancelariju. To­
47
mislav je skočio sa stolice… Prišao je i poljubio mi ruku. Ja
sam mu se zahvalila na srdačnom prijemu i, onako klecajući,
krenula sam ka stolu da spustim onaj naš propagandni materijal. Dok sam papire ređala, on mi je ljubazno izmakao sto­
licu da sednem… i… i tako sam sela…
Milin glas počeo je da se prekida kako je bezuspešno poku­
šavala da suzbije smeh.
– Sela sam tamo gde sam očekivala da stolica treba da bu­
de…
Mila više nije mogla da zadrži smeh. Ostali su je zbunjeno
gle­dali, a onda su se i sami zasmejali.
Mira je prva uspela da upita:
– Čekaj, Mila… reci nam… pa nisi valjda baš onako skroz tre­
snula na pod?
– Ne da sam tresnula, nego sam se sa ovih štikli tako izvrnu­
la, da sam vrisnula toliko strašno da se Tomislav prepao i
po­čeo da kuka. Sonja je tada utrčala… i srećom, bar je ona
bi­­la dovoljno prisebna… pomogla mi je da ustanem i da se
sme­stim u stolicu. Tomislav je u panici pokušavao da zovne
Hitnu pomoć ali nije uspevao da potrefi pravi broj. Sonja je
morala da mu donese čašu vode i kocku šećera i jedva je ne­
kako uspela da ga smiri, bar toliko da shvati da nam po­moć
lekara neće biti potrebna. Onda je ona donela zavoj i vr­lo ve­
što mi zavila zglob.
Na nasmejanim licima Milinih prijatelja još uvek se odra­
ža­vala zabrinutost. Mila nastavi da priča.
– Tomislav mi se tada počeo izvinjavati što mi je tako iza le­­đa
izmakao stolicu. Onda sam se ja njemu izvinjavala što sam
ga svojim vriskom prepala… I tako, neko vreme smo se iz­
vinjavali, a onda smo se svemu tome slatko nasmejali. O projektima zbog kojih sam došla, samo smo nekoliko minuta
pričali ali on mi je ‘čvrsto obećao’ da će kasnije proučiti
sav materijal koji sam mu donela. Onda mi je malo pričao o
48
svom poslu i o tome kako je danas u Srbiji teško uspešno vo­
diti biznis… A pred sam kraj razgovora, rekao je da me je si­
noć gledao u jednoj emisiji. Pohvalio me je kako sam dobro
pričala… i kako sam lepo izgledala.
Milini obrazi opet se blago zarumeniše.
– Rekao je da mu se naročito svidela ona ideja sa radnim akcijama i da bi omladina umesto da sedi po kafićima, stvarno
trebalo da zasuče rukave. E, a onda je rekao da je još sinoć
od­lu­čio da za preuređivanje autobusa za radne akcije da hi­
lja­du evra.
– Eto, znala sam! – uzviknu Svetlana. – Ja sam hiljdarku i
upi­sala u moj spisak!
– Realno! – dobaci Rade.
I Mila joj u znak priznanja klimnu glavom, a onda nastavi:
– Tomislav je zatim rekao da će ipak uzeti u obzir i telesnu
povredu koju mi je naneo, pa će zato duplirati taj iznos. Re­
kao je da se nada da će dvesta hiljada biti dovoljna kompenzacija!
Izgovorivši to, Mila otpi još jedan gutljaj kruškovače. Čini­lo
se kao da joj je to bilo potrebno da nastavi svoju priču. Strese
se, i poče:
– I onda… ni sama ne znam… zaista ne znam odakle mi je to
došlo… ali izletelo mi je: “Može li petsto hiljada pa da se ne
vu­čemo po sudovima?”
Milini prijatelji pogledali su je sa izrazima neverice. Ona na­
stavi.
– Direktor se tome slatko nasmejao… a ja… ja sam tada… čini
mi se… ali kunem se, zaista u to nisam sigurna…
Milini obrazi bili su crveni kao bulka, od kruškovače a i od
onoga što je kroz smeh pokušavala da izgovori.
– Pri tome sam mu, kažem, možda...
– Crna, Mila, govori šta si to uradila – požuri je Mira zabrinuto.
49
– Mislim da sam mu jednim okom… namignula.
– Šta si uradila!? – uzviknu Svetlana.
– Ja stvarno nisam sigurna… ali osetila sam da mi oko nekako čudno trepće, kao da se samo od sebe pomera.
Dok je govorila, Mila je treptanjem levog oka pokušala da im
to dočara.
U kancelariji su od toga svi dobili napad smeha.
– Ako sam to zaista i uradila, stvarno se stidim – nastavi Mi­
la. – Tomislav me je malo čudno gledao a onda se nasmejao,
pocepao je onaj prvi ček i napisao ovaj.
– Vidi ti našu malu namigušu! – uzviknu Svetlana.
Ustala je i zvučan poljubac spustila na Milin obraz.
– A mi ovde sedimo u tišini celo jutro i brinemo za tebe – re­
če Mira vrteći glavom.
– Otkako sam otišla iz Tomine kancelarije, ja ne mogu da pre­
stanem da se smejem, iako verovatno imam mnogo više razloga da se stidim – reče Mila, već malo ozbiljnijim glasom.
– Mislite li da me je on možda pogrešno razumeo?
– Mila, veruj mi, možda si ga malčice zbunila… Ali slušaj me
dobro – reče Svetlana gledajući je pravo u oči. – Tvoje namigivanje nosi u sebi nevinost bezazlenog anđelčića i niko no­
rmalan u tome ništa više od šale ne bi mogao pronaći!
Mila pogleda u pravcu Mire i Rada. Oni su klimanjem glave
potvrdili da se slažu sa Svetlaninim rečima.
Rade podiže čašicu i nazdravi.
– Da naša Mila dobije krila!
Narednog jutra Mila je nazvala je Tomislava Mićića da mu
se još jednom lično zahvali za donaciju a i da mu se izvini
zbog neprijatnosti. Rekla je da joj se noga u potpunosti oporavila ali savest nije, jer joj se čini da mu je iznudila isuviše
novca.
A direktor je bio toliko srećan što je čuje da je nekoliko puta
50
ponovio:
– Taj sam novac korisno utrošio!
Posle tog razgovora Mila se mnogo bolje osećala.
Sledećih nekoliko dana protekli su bez velikih uzbuđenja.
Svoj radni dan kao i obično Mila je počinjala u kancelariji. Tu
je do­bijala svoje, precizno i do detalja isplanirane, dnevne
za­datke. Mira i Svetlana bi joj zatim doterale šminku i garde­
robu. Kada su bile zadovoljne svojom kreacijom, pustile bi je
da odradi svoj pozdravni ritual.
Milino lice tada bi se ozarilo i ona bi uz osmeh koji obećava
još jedan uspešan dan napuštala kancelariju. Gotovo po pra­
vilu, čim bi se za njom zatvorila vrata, počinjali su da zvone
te­lefoni. I njih je u kancelariji, po tome su znali, očekivao uz­
budljiv dan.
Pred kraj radnog vremena Mila bi se vraćala sa prikuplje­
nim novcem i čekovima.
– Kakav je bio današnji ulov? – obično bi u šali upitala Sve­
tlana.
– Izgleda da je opet bolji od tvoje računice – odgovarao bi Ra­
de.
Mila bi im tada predavala fasciklu sa prikupljenim nov­ča­
nicama, čekovima, priznanicama… Bilo je tu iznosa od sa­
svim simboličnih, pa do onih koji su premašivali sva nji­ho­va
očekivanja. Već tih prvih dana bilo je jasno da će svota Sve­­tla­
ninih predračuna biti mnogostuko uvećana.
A jednoga dana Mila se pojavila sa čekom od čijeg je iznosa
svima zastao dah.
Dvadeset hiljada evra!
Priča koju im je ispričala bila je podjednako neverovatna kao
i suma ispisana na čeku.
Još pre nego što je Mila krenula na sastanak sa vlasnikom
benzinskih pumpi, svi su očekivali da će od njega dobiti su­
51
mu mnogo veću nego što je to Svetlana zapisala u svojim spi­
sima. Zaključili su to po tome što je on lično pozvao kancela­
riju i tražio da ga Mila što pre poseti.
Kada je ona već narednog dana otišla do njega, primio ju
je ozarenog lica.
– Mila, ja sam Vama naprosto očaran – rekao je još dok su se
rukovali. – I ne samo ja, već i moja žena i ova moja mala curica… moja ćera, Milica.
Na pomen svoje ćerke, lice mu se naprosto rasplinu od ne­
žno­sti. Sa stola je uzeo uramljenu sliku i pružio je Mili.
– Eto, zove se isto kao i Vi, Milica. Ona je tatina vila Mila.
Smešeći se, Mila je gledala u sliku devojčice, plave kovrdža­
ve kose i krupnih plavih očiju. Milu je ona zaista podsetila na
nju samu, sa nekih starih slika iz detinjstva. Samo, ova de­voj­
čica Milica, umesto skromne haljinice, na sebi je imala pra­v u
pravcatu haljinu princeze.
– Preslatka je! – rekla je vraćajući sliku na sto.
– Kažem Vam – reče ponosni otac.
Posmatrao je sliku još koji trenutak a onda se razneženi otac
preobrati u poslovnog čoveka. Odmah je prešao na stvar. Is­
pričao je Mili da pored benzinskih pumpi poseduje, negde u
Kini, i omanju fabriku plastičnih igračaka. Rešio je zato da
svojoj ćerki za poklon, kada naredne jeseni pođe u školu, osmisli seriju lutaka – vila. Glavnu vilu želeo je da napravi po
Milinom izgledu. Ponudio joj je za taj ugovor, a u vidu dona­
cije za akciju “Očistimo Srbiju”, ček u vrednosti od dvadeset
hiljada evra. Budući da je pravi profesionalac, rekao je, ne
očekuje od nje da odmah potpiše ugovor. Zamolio ju je da o
tome razmisli i da porazgovara sa svojim advokatom.
Sve što je njen domaćin govorio posle spomenutih dvadeset hi­ljada evra, Mila je slušala kao kroz maglu. Želja da se u
kan­celariju vrati sa tolikim iznosom na čeku, činilo se kao da
joj je blokirala i sluh i sposobnost razumevanja. Pijuckajući
52
sok, pokušavala je da prisili sebe da se skoncentriše na ono
što je njen domaćin pričao. U tome nije uspevala pa je dire­
ktor, primetivši njenu odsutnost, upita da li se dobro oseća.
– Da, da… osećam se kao… kao što se osećaju vile kada tre­ba
da potpišu ugovor… – reče trudeći se da zvuči opušteno.
– I… ako nemate ništa protiv, ja bih da taj ugovor odmah po­
t­pišem – dodade uz smešak.
Iz bojazni da bi se direktor iznenada mogao predomisliti,
Mila nije ni pomišljala da bi se vredelo pogađati za veću sumu.
Ugovor je već ležao na stolu i zadovoljni direktor joj ga pru­ži i
zamoli je da ga pročita. Ona ga ovlaš pregleda ne udubljuju­
ći se u suvoparne rečenice. Potpisa oba primerka i jedan od
njih vrati direktoru.
Ček koji joj on zatim uruči, Mila je posmatrala mnogo pa­
žlji­v ije. Direktor se smešio gledajući je kako gotovo naglas
prebrojava nule.
– Vidim da ste zadovoljni… – reče, a činilo se kao da se ustru­
čava da je još nešto pita.
Zamuckujući, ipak dodade:
– Paaa… mislio sam… ako biste hteli… imam jednu želju...
Mila ga pogleda iznenađeno. Tračak zabrinutosti prelete nje­
nim licem.
Direktor to primeti pa brzo uzviknu:
– O, ne, ne! Ništa nepristojno… Taman posla!… Nego… molila me supruga da Vas pozovem kod nas na večeru… Želeli
smo da upoznate našu Milicu… A ona, lepotica tatina – reče
razneženo gledajući sliku na stolu – ona za sebe već priča
da je pomoćna Vila Mila. Zato smo žena i ja odlučili da i po
njenom liku napravimo seriju malih vila pomoćnica... A posle ćemo početi da pravimo sve srpske vile… vilu Ravijojlu pa
onda…
Direktor je pokušao da se priseti imena još neke vile ali od to­­
ga brzo odusta i reče:
53
– A onda ćemo dalje redom… Eto, ako ste voljni, mogao bih
još večeras da po Vas pošaljem auto.
– Biće mi čast da upoznam Vašu porodicu – reče Mila uz sme­
šak.
Na parčetu papira ona ispisa svoju adresu i telefon i preda­
de ih direktoru. Zatim je, čvrsto stežući ček u ruci, napustila
kan­celariju.
Dok je tog popodneva svojim prijateljima iz MRS-a Mila
pri­čala tu neverovatnu priču, oni su iz ruke u ruku prebacivali ček.
2.000.000,00 dinara pisalo je i brojem i slovima.
Kada je završila priču, Mila upitno pogleda Svetlanu.
– Šta misliš, trebalo je, možda, da tražim više? – pitala je, i
bi­la je spremna da prihvati kritiku.
– Ma, ćuti bre, Mila, i sa ovim treba da smo presrećni – odgo­
vori Svetlana zadovoljnim glasom. – Ovde ima dosta i za akciju a i da nas četvoro skoknemo do Kipra.
Mila je iznenađeno pogleda.
– Šalim se, luda glavo! – nasmeja se Svetlana. – A da si mogla
više da dobiješ, mogla si!
– Da si malkice namignula, mogao je ovaj ček biti i duplo ve­
ći! – našali se i Mira.
– Ej, nije ona đavo pa da joj je malo. Ona je, bre, vila! – reče
Rade. – A pošto je kraj radnog vremena, predlažem da i ovaj
ček zalijemo – dodade.
Kad su im čašice bile pune, Rade nazdravi:
– Da naša Mila pored krila dobije i puno pomoćnih vila.
Cele sledeće nedelje u kancelariji MRS-a vredno se radilo.
Da bi mogli da odgovore na sve pozive, morali su da uvedu
još jednu telefonsku liniju. Mnogi darodavci su se javljali i
sami i uglavnom su imali jedan uslov – da Mila lično dođe da
54
pre­u­zme donaciju. Čak je i po autobuse, a dobili su ih ne pet
ko­li­ko su očekivali, već sedam, Mila morala lično da ode. Na
pre­uzimanje četiri od njih išla je u gradove u unutrašnjosti
Srbije.
Prilikom primopredaje prevoznici su pravili prave male pro­
pagandne proslave. Slavilo se uz muziku, zakusku i obavezno
slikanje kraj autobusa okićenih kao da kreću u svatove. Čla­
novi porodica vlasnika i njihovih zaposlenih, kretali su sa Mi­
lom tim istim autobusima za Beograd. Iza njih u pratnji uvek
je išla i mala kolona privatnih auta. Usput su veselo svirali si­
renama i pravili pauze u kafanama krajputašima. Za sve koji
su u tim malim svečanostima učestvovali, uključujući i Milu,
bio je to pravi doživljaj.
U jednim novinama ispod slike nasmejanih ljudi kraj oki­
će­nog autobusa, bilo je napisano:
“Ovakvi autobusi putevima Srbije prevoziće radost!”
U okolini Beograda autobusi su odvoženi na plac autopre­
voznika koji je i sam za potrebe akcije poklonio dva autobusa. Mala flota uskoro je bila spremna za volontere sa Svetla­
nine liste. Na toj listi bilo je i varilaca i tapetara i farbara i
mno­gih drugih koji su želeli da pomognu u pretvaranju sta­
rih autobusa u pokretne omladinske domove.
Sređivani tako, sa puno ljubavi i pažnje, ti autobusi su veo­
ma brzo počeli da dobijaju novi, veseli izgled. Mila je više pu­
ta odlazila da vidi kako napreduju radovi i da se zahvali svi­
ma koji su im tako nesebično poklanjali svoje znanje, vreme i
trud.
Mnogi od tih ljudi ni pred Milom nisu krili da su se u akciju
uključili samo zbog nje. Neki da bi je upoznali, a neki jedno­
stavno iz zahvalnosti za sve ono što je ona činila za zemlju.
Čak i oni koji su sumnjičavo gledali čak i na dobrotvorne
akcije Milu su doživljavali kao garanciju da neće biti izneve­
reni i prevareni. U njenu iskrenost niko nije sumnjao. Svima
55
je bilo posve jasno da u Mili nije živela ni trunka želje za bi­lo
kakvim dobitima i priznanjima. I baš to, činilo se, bio je uz­rok
njene neodoljive privlačnosti. To je davalo sjaj njenoj lepoti i
jačinu njenim rečima.
U kancelariju MRS-a počeli su ubrzo da pristižu i novi rado­
vi srednjoškolaca. Ovaj put đaci su se takmičili u tome ko će
napisati najbolji scenario za televizijsku reklamu sa temom
“Ne prljajmo Srbiju!”
Mira, Rade i Svetlana, kao i prethodnog puta, čitali su pri­
stigle radove i odlučivali koje će od njih sa Milom još jednom
razmotriti. Zbog velike medijske popularnosti, đaci su ovoga
puta svoj zadatak shvatili još ozbiljnije. Profesori takođe.
Vi­­delo se to ne samo po broju radova koji su u kancelariju pri­­
stizali, već i po njihovom kvalitetu. Našlo se tako među njima
i nekoliko sasvim profesionalno urađenih scenarija.
Trojki iz MRS-a ni najmanje nije bilo lako da odluči kojih
će dvadesetak radova zajedno sa Milom nanovo razmotriti.
A još teže im je bilo kada je stigao čas da se odluče za samo
tri rada koja će biti nagrađena.
Pobedu je odneo rad Đorđa Kneževića iz Beograda.
Meni se čini da neki ljudi koji đubre ostavljaju za sobom nisu
ni svesni da rade nešto loše. Sa ovom reklamom ja bih želeo da
im jasno i nedvosmisleno stavim do znanja da takvo ponašanje
kod mnogih od nas izaziva prezir.
Scena br. 1
Radnja reklame počinje na školskom igralištu posle završene
fudbalske utakmice.
Pobednička ekipa trči počasni krug.
Miloš, izuzetno zgodan mladić, skida majicu i vitla njom iznad
56
glave. Grupa devojaka počinje ushićeno da skakuće i pljeska
ru­­­kama. Jedna od najlepših među njima, plavuša sa moderno
dizaj­niranim naočarima, uzdržano stoji sa strane, ali se i ona
osmehuje Milošu.
Pred ulazak u svlačionicu, Miloš govori nešto svom drugaru.
Dru­­gar odlazi do tribina i šapućući prenosi poruku devojci sa
naočarima.
Kamera ih snima izdaleka.
Devojka je prvo iznenađena a zatim uz zadovoljan osmeh
po­činje da klima glavom.
(Nije se čulo šta su pričali, ali scena bi trebalo da dočara kako
je devojka pristala da sa Milošem izađe na sastanak.)
Scena br. 2
Drugi deo reklame odvija se u večernjim časovima na grad­
skom šetalištu.
Zagrljeni šetaju fudbaler i lepa plavuša. Miloš od uličnog pro­
davca kupuje dva sladoleda upakovana u papirne omote. Njih
dvoje zatim ulaze u park.
Kamera ih snima izdaleka.
Miloš nešto priča a devojka se veselo smeje. Sedaju na klupu.
Miloš cepa omot od sladoleda i baca ga pored klupe.
Devojka se iznenadi, naginje se preko Miloša i gleda u bačeni
omot. Zatim ustaje i nešto ljutito govori. Pokušava da ode, ali
je Miloš hvata za ruku.
Kamera ih tada snima izbliza.
– Hej, šta ti je odjednom? – pita Miloš iznenađeno.
– Ne mogu da verujem da si taj papir tek tako bacio! – kaže
de­vojka uzrujanim glasom.
– Pa šta… vidi gde je korpa čak tamo!
(kamera prikazuje korpu za đubre koja je na nekih desetak me­
tara od njih)
– Šta… treba ja sad da ustanem i hodam pola sata do nje? –
57
buni se Miloš.
– Nisi morao sad da ustaješ, mogao si omot da staviš u džep i
da ga baciš kad pođemo.
– Jel’, pa da isprljam farmerke.
– Pazi, bogati, svoje farmerke nećeš da prljaš, a park možeš
da prljaš!
– Ma daj, devojko, pogledaj oko sebe! – Miloš rukom pokazuje
na smeće.
Kamera prati njegov pogled. Oko klupe i po celom parku leži
pu­no bačenog otpada.
Miloš nastavlja da se brani.
– U ovom đubretu taj moj papirić je sitnica koja ne pravi ni­
kakvu razliku.
– E baš takve sitnice i prave razliku između onog ko je kul i
onog ko je kulov!
Devojka uspeva da izvuče svoju ruku i ljutito odlazi.
Miloš još koji trenutak zbunjeno sedi a onda ustaje i kreće
za njom.
U besu nogom šutne plastičnu kesu kraj staze. Tada se uz
pri­gušeno stenjanje savija do zemlje.
Kamera prikazuje kako kesa leti kroz vazduh a ispod nje os­
taje poprilično veliki kamen.
Scena br. 3
Treći deo reklame opet se odvija kraj fudbalskog igrališta.
Utakmica je u toku.
Miloš na klupi sedi sa stopalom u gipsu.
Četiri devojke u prvom redu smeše mu se i mašu. On im šme­
kerski odmahuje i daje znak da dođu da mu se potpišu na gips.
Devojke prilaze, kikoću se i nešto se dogovaraju. Kada su došle
do Miloša, dve od njih se saginju i pišu po gipsu, a druge dve mu
nešto govore. Kamera ih snima iz daleka, ne čuje se šta pričaju
ali Miloš na licu ima zavodnički osmeh.
58
Devojke koje su pisale po gipsu ustaju i razmiču se. Kamera
se približava i snima gips na kome je flomasterom krupnim
slovima napisano – KULOV.
U dnu ekrana pojavljuje se natpis:
‘Ko smeće u kantu ne meće, on sam je đubre najveće.’
Na taj rad Mira je imala jednu primedbu:
– Ova poruka na kraju reklame, ‘Ko smeće u kantu ne meće,
on sam je đubre najveće’, to mi se nekako baš ne svidja.
– Ali dečko je na samom početku rekao da je cilj reklame da
se postide oni koji đubre bacaju. I očigledno je hteo da baš
bude jasan i nedvosmislen! – branila je rad Svetlana.
– I ja mislim da bi to moglo tako da ostane – složi se Rade.
­– A mi smo im i dali instrukciju da se na kraju reklame stave
sasvim jasne poruke koje će ljude odvraćati od bacanja đu­
breta.
– Ko okolinu zagadi, treba svima da se zgadi! – Svetlana dobaci parolu koju je toga časa sama smislila.
– Pa dobro – složi se Mira uz smešak. – Možda i treba tako
oštro. Uvreda za uvredu!
– Moralni je pad kada se van kante baca otpad! – uzviknu
opet Svetlana.
Mira i Rade se nasmejaše.
Mila nije učestvovala u njihovoj diskusiji. Još dok je Svetla­
na naglas čitala taj rad, Miline misli više puta su odlutale
do Marka i do njihove vožnje duž Ibarske magistrale. Kada
je Svetlana završila čitanje, Mila zatraži taj rad da ga još je­
dnom i sama pročita. Svetlana joj dobaci dva uredno ispisana lista papira iscepljena iz sredine sveske. Tek kada ga je
uzela u ruke, Mila primeti i prezime dečaka koji ga je na­
pisao. Knežević! Isto kao i njen Marko. To Mili izmami jedva
primetan smešak.
Između njenog Marka i mladića iz reklame, izuzev bahatog
59
ponašanja sa otpadom, drugih sličnosti nije bilo. Ipak… dok
je držala ta dva lista papira, mogla je gotovo fizički da ose­t i
Markovo prisustvo. Sklopila je oči zamišljajući kako zagr­
ljeni u korpi žičare, lebde iznad snegom prekrivenih šuma bo­
rova i jela…
Kada je otvorila oči i ponovo se susrela sa uredno ispisa­nim
listovima papira, Milu obuze silna želja da se tom radu dodeli prvo mesto. Silina te želje i nju samu iznenadi i učini da
se zbog toga oseća nelagodno. Gledala je u rad ispred sebe
ali ga nije čitala. Pitala se da li ima pravo da zatraži od svojih
sa­radnika da se baš tom radu dodeli prvo mesto.
Na njenu veliku radost za to pitanje nije bilo potrebe. Nesvesna da je ostali posmatraju, Mila začu Svetlanin glas.
– Ja mislim da ovaj rad zaslužuje prvu nagradu.
– Apsolutno! – složi se Rade.
– I ja se slažem – reče Mira, smešeći se.
Drugo mesto zauzeo je rad gimnazijalke iz Loznice.
Kamera sa visine prati skroman porodični auto koji se kreće
vi­jugavim planinskim putem. Na jednom vidikovcu, auto skre­će i
parkira se.
Vidikovac je malo proširenju kraj puta na kome se nalazi dr­
veni sto i dve klupe. Nekoliko metara niz blagu strminu protiče
rečica.
Kamera prikazuje ceo taj brdoviti predeo koji izgleda jako le­
po. Zelene šume, plava reka... Lepotu tog kraja jedino remeti
đubre koje je razbacano svud naokolo.
Kamera za trenutak prati nekoliko plastičnih flaša kako plo­ve
rekom, a zatim se vraća na auto.
Majka i otac sa dvoje dece izlaze iz kola. Deca odmah počinju
da trče unaokolo. Majka prostire stoljnjak na sto i na njega
ređa hranu – sendviče, voće, sokove…
60
Otac se sa decom spušta do reke.
Dečak (oko 7 godina) i devojčica (oko 4 godine), prvo malo
ba­caju kamenčiće u reku a onda se jure naokolo. Dečak pri­
mećuje tragove neke životinje i pita oca koja bi to životinja mo­
gla biti.
– To meni liči na tragove jelena – kaže otac.
I otac i deca počinju da se osvrću naokolo.
Kamera prati njihov pogled i tada se na drugoj strani reke
vide rogovi jelena kako zamiču iza žbunja. Deca počinju da
skaču od radosti a onda veselo trče do majke i pričaju šta su
videli.
Majka ih zadovoljno sluša a zatim im daje vlažne maramice
da obrišu ruke pre jela. Dečak briše ruke i baca maramicu na
zemlju kraj klupe. Majka ga iznenađeno pogleda.
– Zaboga, dete, pa zar se đubre tako baca?! Brzo podigni tu ma­
ramicu i stavi je u ovu kesu!
Majka rukom pokazuje na kesu za đubre koju je okačila na na­
slon klupe. Dečak majku začuđeno gleda i pokušava da joj obja­
sni:
– Mama, pa ovde u prirodi je u redu da se baca đubre! Vidiš,
tako svi rade – kaže dok rukom pokazuje oko klupe.
Kamera snima đubre koje je razbacano po celoj površini vi­di­
kovca.
– Ne rade tako svi, dušo moja – odgovara majka, ovaj put ra­
zneženim glasom. – Tako rade samo prostaci! – dodaje malo
oštrije.
Devojčica se osvrće oko sebe i kaže simpatičnim te­pa­jućim
glasom.
– Koliko je ovde plostaka proslo!
– Isuviše! – reče tata vrteći glavom.
Kamera se udaljava i snima sa visine. Porodica se sprema za
polazak. Stvari se pakuju i ubacuju u kola. Dok majka pomaže
deci da se smeste, kamera zumira kako otac crnu kesu za đubre
61
ubacuje u gepek auta.
Na ekranu se pojavljuje natpis.
Zveri za sobom ostavljaju trag, đubre za sobom ostavlja pro­
stak!
Treća nagrada dodeljena je scenariju učenice srednje tehni­
čke škole iz Novog Sada.
Oko tog rada članovi kancelarije MRS-a malo su se dvoumi­
li. Radnja i te reklame započinjala je vožnjom auta duž puta
koji vodi uz reku. To je bio uticaj, zaključili su, Milinog čestog
pominjanja svog putovanja Ibarskom magistralom. Njena
potresenost količinom đubreta koju je na tom putu vi­dela,
na mnoge je očigledno ostavila jak utisak.
Ipak, rad devojčice Zorice svima u kancelariji toliko se svi­
deo da su i pored te sličnosti odlučili da ga realizuju.
Početna scena, snimak sa visine.
Veliki crni auto vozi putem uz reku. Predeo je predivan ali po­
red puta i uz reku nalaze se nepregledne količine smeća.
Kamera se prebacuje u auto i izbliza snima dva čoveka na za­
dnjem sedištu.
Jedan je srpski političar u crnom elegantnom odelu a drugi
je strani investitor u kariranom sakou.
Političar u ruci drži papire sa predlogom za investiciju. Njego­
va uloga je da ubedi investitora da pare uloži u Srbiju. Razgo­
vor teče na engleskom a ispod ide prevod.
Pokazujući papire, političar kaže:
– Naši proračuni jasno govore da bi vam se ova investicija sa­
svim sigurno isplatila. Pogotovo kada se uzme u obzir i ono
što se brojevima ne može iskazati, a to je da su Srbi izuzetno
vredan i pametan narod. Ljudima ovog kraja potrebno je samo
dati šansu da to i dokažu. Verujte mi, ako to uradite, ne­ćete
zažaliti!
62
Investitor sluša ali sve vreme gleda kroz prozor. Političar po­
kušava da mu vrati pažnju na papire sa brojkama. Investitor
se u jednom momentu okreće prema političaru ali ne gleda
papire već ga gleda pravo u oči.
– Vi kažete da su Srbi vredan narod?
– Verujte mi, izuzetno vredan!
– I inteligentan, kažete?
– Inteligentan, spretan, vešt…
– Treba vam samo šansa da se dokažete?
– Da, samo nam šansa treba!
Investitor se naginje napred i nešto govori vozaču. Kamera
po­činje da snima auto sa visine.
Auto se okreće na jednom proširenju i vraća se u pravcu iz
ko­ga je došao. Kamera ponovo snima ljude na zadnjem sedištu
au­ta. Političar iznenađeno gleda investitora a on mu oštrim gla­
som kaže:
– Šansa da ljudi iz Srbije dokažu da su vredni i pametni leži
duž ovog puta i ove lepe reke. Ako vi o svojoj zemlji ovako vo­
dite računa… (investitor otvara prozor i glavom pokazuje na
smeće koje se niže uz ivicu puta)…zašto biste brinuli o meni i
mojoj imovini!
Investitor se zatim okreće prema političaru. Gleda u papire
ko­je on drži u ruci i kaže sarkastično:
– Možete i te papire da bacite kroz prozor.
Političar zbunjeno gleda papire a onda, uz glupav smešak, za­
ista otvara prozor i izbacuje ih napolje.
Kamera snima sa visine.
Papiri lete kroz vazduh.
Kola se zaustavljaju i vidi se kako političar biva izguran iz auta.
Poslednja scena. Političar sedi kraj puta okružen smećem.
Na ekranu idu trčeća slova:
…Čista Srbija, najbolja investicija!... Očistimo zemlju i od onih
63
koji je prljaju... Čista Srbija, najbolja investicija!...
Već narednog dana ekipa kancelarije MRS-a počela je pregovore o realizaciji ta tri, njima jako simpatična, đačka dela.
Svetlana je od par televizijskih stanica još prethodne nedelje
dobila uverenja da će oni reklame besplatno emitovati. Čak joj
je i pomoć oko snimanja i režiranja bila ponuđena.
Sada kada su imali scenarije, najvažnije im je bilo izabrati
glu­m­ce koji će u reklamama učestvovati. To, s obzirom na veliku podršku koju su od glumaca već do tada dobijali, nadali
su se neće biti veliki problem.
– Veći nam je problem da nam se ne uvrede oni koje ne izabe­
remo – rekla je Svetlana.
Po njenoj proceni reklame su se na televiziji mogle naći već
za nekoliko nedelja.
Mila u svojim pojavljivanjima u medijima nije otkrivala sa­
držaj tri nagrađena scenarija. Kancelarija MRS-a želela je da
za gledaoce to bude iznenađenje. Ipak, o ostalim rado­v ima
srednjoškolaca rado su govorili. Neki od tih radova bili su ob­
javljeni u novinama ili su pročitani u TV emisijama. Radovalo
je to i đake koji su ih pisali a i njihove školske drugare i profesore. Naročito su se osećali počastvovani oni čije je ime, a i
scenarije, lično Mila prezentirala javnosti.
Pričalo se puno tih dana o tome koliko su zrelosti i talenta
po­kazali srednjoškolci u ta dva takmičenja. Dalo je to celoj
akciji gotovo vrtoglavi uspon.
U kancelariji MRS-a naprosto je brujalo od posla. A kada se
Mi­la počela pojavljivatii u emisijama koje se preko sate­lita
emituju u inostranstvu, količina posla prerasla je moći nji­
ho­ve male ekipe. Postalo je tada jasno da bi Agencija “Sve­tio­
nik” morala uposliti još ljudi. Ipak, tu ideju oni su jednoglasno
od­bacili. Strepnja da bi magična atmosfera koja je u njihovoj
64
kan­celariji vladala mogla bilo čime biti poremećena, nije im
to dozvolila. Odlučili su zato da svoje radno vreme, koje je i
inače bilo rastegnuto preko svake mere, razvuku još više.
Telefonski pozivi, pisma, e-mailovi, poruke preko faceboo­
k-a, količinom i brzinom kojom su pristizali kao bujica su pla­
vili kancelariju. Ipak, svojim sadržajem oni bi lako ozarili
umo­rna lica članova MRS-a. A kada je iz inostranstva počeo
da pri­stiže novac na žiro-račun akcije, njihova lica ne samo
da su bila ozarena, već i duboko ganuta. Bilo je nečega veli­
čan­stvenog u toj ogromnoj želji ljudi rasutih po celom svetu
da pomognu svojoj zemlji.
Rade, Mira i Svetlana bili su iznenađeni i odsustvom sumnji­
čavih komentara da će pare, kako je to često i bivalo, otići u
privatne džepove.
– Je li se to zaista tako često dešavalo? – upita Mila jednoga
jutra, kada su u njenom prisustvu oni to pomenuli.
Sve troje su je tada pogledali.
– Mila, dete drago, pa ovo je Srbija! – reče Mira. – Zna se da
ovaj narod nije izradio samo onaj ko il’ nije mog’o il’ nije
stig’o.
Poluotvorenih usta i blago iskrenutog vrata Mila je bez tre­
ptanja posmatrala Miru. Izgledala je kao prelepi cvetić koga
je ošinula iznenadna oluja.
Rade ju je pažljivo posmatrao.
– Eto – reče pokazujući u njenom pravcu. – Ovaj izgled nevi­
nog anđela vratio je izgleda Srbima veru da dobrota ipak po­
stoji.
– Od tog izgleda mogli bismo se i mi obogatiti – reče Svetla­na,
dobujući po stolu. Glumeći zaverenički pogled, posmatra­la
je Milu kroz polustisnute oči.
Mila se trže i pogleda u njenom pravcu.
– Ma šalim se! – uzviknu Svetlana.
Rade i Mira vrteli su glavama negodujući.
65
– Molim te, nemoj se sa tim stvarima ni šaliti – reče oštro
Mi­ra.
Mila, prozirno bleda, zamuca:
– Ja… ja bih umrla i od same pomisli… mislim to… ako bi i
je­dan dinar…
– Mila, pogledaj me! – reče Rade glasom koji je podrhtavao.
– Kada bi se i jedan dinar iz ove akcije proneverio, ja od toga
ne bih umro, ali kunem se… za to bih mogao ubiti!
Ledena jeza prostruja kancelarijom.
– Ljudi, smirite se – reče Mira, pogledavši u pravcu Rada.
– Rade, zaboga, zbog čega tako pričaš? Ti znaš da sve ove pa­
re prolaze samo kroz naše ruke. Ko bi ih to mogao proneve­
riti?
– Ma, znam, naravno… ma, taman posla – promuca on.
Zvučao je kao neko ko se iznenada probudio iz hipnoze.
– Izvinjavam se… Naravno da su pare kod nas bezbedne…
Pa znate svi da ja u ovoj kancelariji ne bih ni radio da nisam
stopostotno siguran… Nego me nešto ponelo...
Sedeo je za trenutak posmatrajući olovku koju je vrteo u
ru­ci. Onda se nasmeši pogledavši ponovo u Milu.
– Stvarno mi je žao – reče. – Ali… dok sam posmatrao Milu…
proletelo mi je kroz glavu kako bi se ona osećala da je znala
kako su čak i poklonjeni aparati za bolnice završavali u privatnim ordinacijama… O tome sam pričao… to me je zabolelo…
Svetlana ga pogleda sa suzama u očima.
– Ko ga ne bi voleo tako dobrog – reče plačnim glasom.
Osetivši se nelagodno, Rade, i dalje vrteći olovku u ruci,
sa­mo je nemo odmahivao glavom.
– I ja se izvinjavam – reče Mila, smešeći se. – Ja sam kriva za
ovaj nesporazum.
– Jeste, Mila, ti si nam kriva za sve! – glumeći ljutnju, reče
Mi­ra. – Ti si nas svojom dobrotom sve zatrovala! Za to ćemo
66
ti odbiti deset odsto od plate… A kada već spomenuh platu,
ne bi bilo loše da još nešto pojasnim – izgovorivši to okrenu
se prema Radu. Glas joj je tada postao ozbiljan.
– Da ne bi bilo nikakvih nesporazuma, želim ovo da nagla­
sim: Mi smo privatna firma! Cela ova akcija finansira se samo
od donacija, što podrazumeva da se trenutno i jedan deo na­
ših troškova pokriva od tog novca… kirija za lokal, računi za
telefone i sve ostalo… U te troškove uračunate su i ove naše,
kao što i sami dobro znate, sasvim prosečne plate.
Naglašavajući svaku reč i gledajući pravo u Rada, Mira na­
sta­v i:
– Ovo je naš posao i ovo je način na koji mi pošteno zara­đu­
jemo za život. Je li to jasno?
– Naravno da je jasno – reče Rade, osećajući se još nelago­
dnije.
Znao je on da je njihova kancelarija bila poslednje mesto, gde
je onu pretnju trebalo izreći, i zato im se, zbunjenim smeškom,
svima izvinjavao.
Svetlana, potresena ledenom atmosferom koja je u kance­
la­riji tako iznenada zavladala, duboko uzdahnu i upita Miru:
– Šefice, je l’ mogu ja malo da šminkam Milu. To me smiruje.
– Naravno – reče Mira, usne razvukavši u osmeh.
Izvadila je svoju torbicu sa šminkom i pružila joj. Mila je po­
slušno zauzela dobro poznatu poziciju. Bilo joj je milo što
su se stari, dobri osmesi polako vraćali na lica tim dragim
ljudima.
Pisma iz inostranstva pristizala su u kancelariju MRS-a u
sve većem broju. Često su se u njima nalazile i brižljivo umo­
tane novčanice zemalja iz kojih su stizale. Imena darodavaca
i iz­nose Mira je uredno beležila u kompjuter. Plan je bio da
se na kraju akcije imena svih dobrotvora objave na njihovoj
fa­cebook stranici. Za sada, na tom mestu oni su uglavnom
67
ob­javljivali samo najvažnije informacije u vezi sa akcijom i
slike najzanimljivijih događaja. Objavili bi oni tu ponekad i
delove pisama ili čak i cela pisma koja bi ih dirnula do te
me­re da su imali potrebu da ih podele sa celim svetom. Posle
sva­­kog od tih objavljenih pisama, stizalo im je na stotine i sto­­
tine poruka.
Akcija je poprimala brzinu i snagu lavine. Uz sebe, činilo
se, lepila je svakoga ko bi joj se na putu našao. Grudvica u
centru lavine, to četvoro mladih ljudi iz kancelarije “Svetionik”, radili su neumorno. Radno vreme nije im prestajalo
ni kada bi se u predvečerja vrata kancelarije zatvorila za
njima. Na­stavljali su oni i kod svojih kuća da rade do kasnih
sati. Tih dana nije bilo neobično ni da u krevet odlaze sa svojim laptopovima. Odgovarali su tada na pitanja postavljena
na face­booku, slali e-mailove, uspostavljali veze sa potencijalnim donatorima, ugovarali sastanke.
Mirina sedmogodišnja ćerkica volela je da sa majkom pregle­
da poruke na facebooku. Njeno zaduženje je bilo da ih sve
‘laj­kuje’ i ona je to radila sa ozbiljnošću đaka prvaka koji je dobio veoma važan zadatak. Zbog svoje ćerkice Mira se trudila
da kući dođe bar nešto pre nego što bi ona krenula na spavanje.
Rade i Svetlana tih su dana u kancelariji ostajali najduže. Os­
tajali su i kada bi umorna Mila odložila svoje visoke potpe­
tice, zašnirala patike i polako Knez-Mihajlovom krenula ka
svome stanu. Ponekad, kada bi ih napustila, Mila bi se pri­
setila onog jedinog puta kada joj je nagovešteno da su njih
dvoje u vezi.
Rade, tridesetogodišnji otac dvoje male dece, bio je, kako
joj je to sam rekao, srećno razveden. Bivša žena sada mu je
bila komšinica i slagali su se bolje nego ikada. Dobro se Rade
sla­gao čak i sa njenim novim suprugom. A tek se sa decom
slagao fantastično. Dolazili su oni kod njega u stan svako
68
veče a vikende su provodili zajedno. Zbog njih je Rade, tako
je Mi­li toga dana rekao, naučio čak i da kuva.
Mira je tada dobacila:
– Sreća tvoja što si imao dobru učiteljicu!
Pri tome Mira je Mili očima dala znak da je to bila Svetlana.
Mila se tada zbunila, nije bila sigurna kako to da razume. Ni­
je bila sigurna ni da li je u redu da traži neko pojašnjenje.
Gledala je naizmenično u Rada pa u Svetlanu. Oni su odmahivali glavama ali smešak u krajevima njihovih usana nago­
vestio je Mili da su njih dvoje, jedno drugome, više od kolega
iz kancelarije. Mnogo više čak i od prijatelja.
Pomalo nevešto, Mila je promenila temu dok je u mislima i
dalje obrađivala to što je upravo čula i ono što je o njima od
ra­nije znala. “Svetlana ima dvadeset sedam godina”, pomi­
slila je, “i slobodna je devojka”. Koliko je Mila njih dvoje do
tada upoznala, izgledali su joj kao savršen par. I jedno i drugo krasile su plemenitost i vedrina, što je za uspešnu vezu
trebalo da bude čvrsta osnova.
Mila je pomislila toga dana da je možda i toplina kojom je
kan­celarija zračila poticala od žara njihove ljubavi. Ta misao
ju je raznežila, ali ju je već u sledećem trenu zabrinula. Svaka
ljubavna veza, znala je, prolazi kroz krize. “Kako će se to od­
ra­ziti na atmosferu koja vlada u kancelariji?”, pitala se. Ali tu
je misao odmah odagnala. “Dva tako dobra i plemenita bića
uvek će pronaći način da žive u skladu”, zaključila je. To je bio
prvi i poslednji put da su se te teme dotakli u kancelariji.
Pisma iz inostranstva pristizala su u sve većem i većem broju. Članovi MRS-a čitali su ih a potom odlagali u kartonske
kutije.
– Na kraju akcije mogli bismo sva ova pisma da objavimo kao
spomen-knjigu – predložila je Svetlana.
– Daćemo joj naziv “Srbija u srcu” – podržao je Rade njen
69
pr­e­­dlog.
U pismima su im stizale pohvale, saveti, crteži, predlozi,
pe­sme… Činilo se, kao da su i svi oni koji su zemlju napustili
i sami želeli da budu deo te velike akcije koja se kovitlala Srbijom. Bilo je nečega jako dirljivog u tome.
– Ma izgleda da je naša Srbija ipak najbolja zemlja na svetu
– zaključi jednom Rade.
– Nama Srbima očigledno jeste – reče Svetlana.
Mira je upravo završavala čitanje jednog pisma. Smešeći se,
pogleda ih i reče:
– Upravo nam je stigla i jedna pesmica na tu temu… stiže iz
Australije… Ali prvo da vidimo šta je u zamotuljku.
Pažljivo je odmotala aluminijumsku foliju.
– Dvesta australijskih dolara plus pesmica! E, pa, gospođo –
Mira pogleda adresu pošiljaoca – gospođo Nadežda, baš Vam
puno hvala!
Mira zatim novac odloži u kutiju a iznos i ime gospođe iz
Au­stralije ukuca u kompjuter.
– Hajde, pročitaj nam pesmu – požuri je Svetlana.
Značajno se smešeći, Mira ih prvo upita:
– Šta mislite koji je naslov ove pesmice?
Svetlana i Rade slegoše ramenima.
– Rade, a kako si ti ono malopre predložio da se zove knjiga
sa pismima? – upita Mira.
– Srbija u srcu! – reče Rade, teatralno stavljajući ruku na sr­
ce.
– I šta mislite koji je naziv ove pesme?
– Srbija u srcu!? – iznenađeno upita Svetlana.
– Realno! – ponosno zaključi Rade.
– Fantastično! – reče uzbuđeno Svetlana. – To nam je znak da
knjigu zaista moramo izdati!
– Dakle, ovako ide… Srbija u srcu!
I sama stavivši ruku na srce Mira poče da čita.
70
Živim u dalekoj zemlji,
gde sve mi je pomalo strano
a Srbiju u srcu nosim,
srce mi je Srbijom protkano.
I samo pesme njene
mogu da razvesele mene,
ali ne, ne zato što su one
od drugih pesama bolje,
već dok je raslo ovo srce moje
u njega se upisaše
mastilom nekim koje se ne briše.
A ljudi moga kraja
bliski su mi i od svih draži,
još u detinjsvu u srce
su mi se uselili
i sva su najbolja mesta zauzeli.
A srpski jezik mi jedino
sa usana kao reka može poteći
i sve što srce poželi na njemu
mogu izreći. I samo na njemu
da se šalim meni prija
a kad drugi jezik govorim –
Ja više nisam ja!
Kada je završila čitanje Mira se pokloni.
– Odlična pesmica! – uzviknu Svetlana. – Baš lepo objašnjava
to da se otadžbina nosi u srcu, ne zato što je najbolja, već zato
što je najdraža!
– Ja, bogami, ostajem pri tome da je Srbija najbolja zemlja na
svetu – reče Rade tonom šaljivog inata.
71
– To je zato… – Mira pogledom prelete preko pisma – jer ti se
još u detinjstvu u srce uselila i najvažnije mesto zauzela!
Dok je Mira to izgovarala, u kancelariju uđe Mila.
– Ko se to Radu uselio u srce? – upita radoznalo.
– Hej, čuj ovo! – mesto odgovora, Mira još jednom pročita pe­
smu. Ovoga puta naglašavala je svaku reč, kao da je nastu­
pala na pozornici.
Milu je pesma raznežila.
– Ja nikada pre nisam ni razmišljala o tome kako se osećaju
oni koji žive u inostransvu – priznala je. – Mora da je teško
biti okružen ljudima sa kojima te tako malo šta vezuje.
– Pogotovo ako te za njih vezuje jedino novac – zaključi Ra­
de.
– Al’, iz te se veze nije lako iščupati – dodade Svetlana.
– Kad drugi jezik govorim, ja više nisam ja! – pročita Mira
nanovo.
– Možda je to stvarno tako.
Svetlana se zamisli pa reče:
– Ja mislim… pošto sredina učestvuje u formiranju ličnosti,
da samo tamo gde čovek odraste, on može biti… kako da ka­
žem… sto posto svoj ili… svoj na svome. U svakoj drugoj sre­
dini on mu dođe… kao nekakva zakrpa.
– Al’ opet sa druge strane, šta ti vredi što si svoj na svom ako
nemaš posao, ako nemaš para, ako nemaš uslova za normalan život – reče Mira.
– More, gde god da je Srbin, uvek mora nešto da mu fali –
zaključi Rade.
– E, zato je sreća da nas ima i ovde i tamo – reče Svetlana.
– Oni neka nama šalju pesmice i parice, a mi ćemo ovde da
ču­vamo naš lepi jezik i još ćemo lepo da očistimo Srbiju da
je ovako prljavu ne nosaju u srcu.
– Ova nam je gospođa iz Australije uz pesmicu poslala još i
dvesta dolara – reče Mira okrenuvši se prema Mili.
72
– Baš ih je onako lepo i pažljivo umotala u aluminijumsku fo­
liju. Vidi se da joj nije prvi put da šalje pare za Srbiju.
– A zbog čega ih svi tako umotavaju u folije? – upita Mila.
– Da ih ljudi iz pošte teže primete i da ih ne daj bože ne za­
drže za sebe – objasni Rade.
Mila ga začuđeno pogleda.
– I to se radi!?
– Da, da… kažu da poštari za tu rabotu imaju specijalne lam­
pe – znalački objasni Rade.
Odmahujući glavom Mila reče:
– E, svašta ću ja od vas troje naučiti.
– Mi od tebe još mnogo više – odgovori Rade, pogledavši je
sa puno ljubavi.
Narednog dana, kada se posle mnogih susreta sa novinarima i donatorima Mila vratila u kancelariju, još na vratima je
osetila neobičnu atmosferu. Veseli pozdravi sa kojima su je
obično dočekivali ovaj put zamenili su bajažljivi osmesi.
– Šta se desilo? – upita Mila još uvek stojeći na vratima.
Kroz glavu joj je prošla misao od koje joj se grlo svezalo u
čvor.
– Je li mi majka u redu? – jedva uspe da progovori.
– Jeste, jeste! – brzo odgovori Mira. – Ma, nije se ništa loše
desilo. Pre će biti da je nešto lepo ali… hajde, sedi… Sedi pa
ćemo ti sve ispričati.
Dok je lagano koračala ka svojoj stolici, Mila je drhtala od
ne­­kakve čudne slutnje.
– Mila, danas je stiglo ovo pismo iz Amerike – reče Mira po­
digavši pismo koje je ležalo kraj nje na stolu. – Na njemu je
adresa naše kancelarije ali…ispod je pisalo – ‘Za Milu lično’.
Mi smo to videli ali mislili smo da je to samo neko od tvojih
obo­­žavatelja… Izvini što smo ga otvorili.
Rekavši to, Mira je ustala i spustila pismo na sto kraj Mile.
73
– Šta je u njemu? – jedva čujno upita Mila.
Gledala je u pismo, ali se nije usudila da ka njemu napravi ni
najmanji pokret.
– U njemu su pismo… i dve fotografije. Pismo, naravno, nismo
čitali, ali po fotografijama smo zaključili da je možda stiglo
od… tvoga oca.
Mila iznenađeno pogleda u Miru a zatim, polagano, pogled
spu­sti nazad prema pismu. Gledala ga je ukočeno. Od tog pogleda njene prijatelje u kancelariji podilazila je ledena jeza.
Sve što su oni znali o Milinom ocu bilo je samo ono što su
ne­­­davno pročitali u jednom novinskom članku. Ni sami nisu
znali kako je do tih informacija novinar došao, ali bili su sa­
svim sigurni da to od Mile nije poteklo. U tom članku pisalo
je da je njen otac lekar i da je u Ameriku otišao nekoliko me­
seci pre nego što se Mila rodila. Pisalo je i to da ga ona nikada nije videla. Na kraju članka stajalo je krupnim slovima:
‘Ako dotični otac prati zbivanja u Srbiji, možemo mu poručiti
samo ovo – Veliko hvala, gospodine, što nam Milu niste odve­li
iz zemlje!’
Kada je postala svesna zabrinutih pogleda svojih prijatelja,
Mi­la polako poče da se pokreće. Uzela je pismo u ruke. Okre­
nu ga i na poleđini pročita ime pošiljaoca.
Milan Stefanović!
Tog momenta osećanja koja preplaviše Milu zaustaviše joj
dah. To ime ona je dobro znala. Ono je na njenoj krštenici pi­
salo kao ime oca. Ipak, to ime u njihovom domu nikada nije
bilo izgovoreno. Mila je još kao mala shvatila da svako po­
minjanje oca kod majke izaziva suze i zato je vrlo rano prestala da pita za njega.
Polako je otvorila kovertu. Izvukla je iz nje dve fotografije.
Jednu od njih je prepoznala. Ista takva fotografija nalazila se
na ormanu u njihovoj dnevnoj sobi. Na toj su slici ona i maj­
ka sedele na klupi u Kalemegdanskom parku. Mila je tada
74
ima­la oko tri godine. Bile su obučene u šarene letnje haljine
i smešile su se pomalo tužnim osmesima.
Na drugoj slici bio je čovek koga nikada ranije nije videla.
Ipak, njeno srce ga je lako prepoznalo. I njegov je smešak
odi­sao tugom, još dubljom i još duže potiskivanom, tako joj
se učinilo. Kraj njega su stajali mladić i devojka, približno
njenih godina i njenom licu još približnijih crta! Da li zbog
suza koje joj zamagliše oči ili što je to zaista tako bilo, tek,
Mili se činilo da je svi oni gledaju sa puno ljubavi, i kao da
joj se izvinjavaju. Suze tada počeše da liju niz njene obraze.
Svetlana, i sama uplakana, priđe pružajući joj maramicu. I
Mi­ra hitro ustade i reče:
– Hajde, Mila, vozim te kući. – I ne čekajući odgovor poče da
oblači svoj mantil.
Mila pokuša da se malo pribere. Probala je čak i da se na­
sme­ši.
– Ali trebalo je da se dogovorimo…
– Sutra ćemo se dogovoriti o svemu – prekinu je Mira.
– Ali…
– Mila, nema tu nikakvo ali! – naredi Mira. – Ti si poslednjih
meseci radila preko svake mere. Ostatak ovoga dana treba
da provedeš sa svojom majkom!
Na pomen majke Mila se trže. “Kako će tek ona ovo doživeti?”,
pomisli i požele da još malo ostane u kancelariji. Ipak, znala
je da je Mira u pravu i zato poslušno ustade i krenu za njom.
U kolima, Mila je pismo držala u krilu. Nije napravila ni je­
dan pokušaj da ga otvori i pročita.
Mira je vozila ćutke. Nešto joj je ipak govorilo da će kada
se emocije slegnu, ovaj iznenadni događaj biti jedan od sre­
ćnijih u Milinom životu. To su joj govorili njeno srce i njena
ogromna želja da se toj dragoj osobi, koja je drhteći sedela na
sedištu pored nje, nikada ništa loše ne dogodi.
Čim je čula da Mila ulazi u stan, majka je odmah znala da
75
se ne­što važno desilo. Od kada je započela ovu akciju, Mila
ni­kada kući nije došla tako rano. Zato je, kada se pojavi
na vratima dnevne sobe, majka brižno pogleda. Na Milinom licu lebdeo je smešak u kome se ogledala zbunjenost i
zabrinutost. Maj­čine noge klecnuše. Uspela je da se spusti na
stolicu dok je ru­­kama grčevito stezala ivicu stola. Tek tada
ona primeti da Mila u ruci drži pismo. Pogled joj se tada zale­
di a ruke joj beživotno klonuše na krilo.
Mila priđe i sede na stolicu pored nje, spuštajući pismo na
sto. Majka napravi sasvim lagani pokret ka njemu, ali Mila
svoju ruku spusti preko njene.
– Mama, pre nego što pismo pročitamo, želim da mi prvo is­­
pričaš sve što znaš o mome ocu.
Milin glas bio je čudesno mi­ran. Majka povuče ruku nazad
u krilo, i suze koje počeše da liju nije ni pokušala da briše.
Mi­la ju je gledala sa puno nežnosti, ne želeći da je požuruje.
Dvadeset i četiri godine ona je strpljivo čekala da sazna šta se
desilo, pa će moći još malo da sačeka. Sedela je tiho, poku­
šavajući da majci prenese mir koji je nju samu tako u potpunosti ispunio.
– Mama, skuvaću nam kaficu – reče posle nekog vremena.
– Ti se još malo priberi pa ćeš mi sve natenane ispričati.
Miline reči i pogled koji majci uputi bili su tako zaštitnički,
da se ona gotovo u trenu umiri.
Kada je kafa bila gotova, majka je bila spremna da priča.
Tako je Mila saznala o velikoj ljubavi koja je između njenih
ro­ditelja vladala i o razlazu koji je njenu majku gotovo ubio.
– Milan je u Beograd stigao iz jednog malog mesta na dnu
Kopaonika – glasom koji se lagano smirivao od plača, poče
majka da kazuje svoju priču.
Već i sama pomen Kopaonika u Mili izazva osećaj bliskosti
sa ocem.
– Bio je lekar i došao je na specijalizaciju. Doselio se u stan
76
baš pored mog. Vrata do vrata. Sudbina ga, valjda, tu donela
– uzdahnuvši reče majka.
Nekoliko puta srknu kafu pa nastavi:
– Ja sam tek bila završila fakultet i tražila sam posao. Jednog
jutra, sećam se bila je subota, sreli smo se na hodniku.
Majka je tek tada uspela da se jedva primetno nasmeši. Či­­
nilo se kao da u mislima nanovo vidi tu scenu… Njih dvoje
stoje u hodniku i gledaju se.
– A čim smo se pogledali, znali smo…
Tu se majčin glas prekinu a oči joj se ispuniše suzama. Mila
prihvati majčinu ruku koja je beživotno ležala na stolu i stade je nežno masirati. Od tog dodira, činilo se, popustio je grč
i u majčinom grlu. Nastavila je da priča. Uspela je čak i da
sme­škom proprati svoje reči.
– Toga jutra oboje smo bili krenuli u kupovinu. Otišli smo
tako zajedno do prodavnice… i zajedno smo se i vratili. On je
nosio i moje kese… ja sam se bunila, htela sam da ih otmem,
a on je rekao da ako ih uzmem on će poneti i mene zajedno sa
kesama.
Mila se na to nasmejala. Majka uzdahnuvši nastavi:
– Tako je on svratio prvo do mene da ostavi kese… pa smo
po­pili kafu… pa sam ja posle toga otišla do njega… I tako,
ma­lo on kod mene, malo ja kod njega, ostali smo zajedno ceo
dan. I od tada se više gotovo nismo ni razdvajali.
Majka je malo zastala. Smešila se, činilo se, nekim svojim da­
vnim sećanjima.
Mila je strpljivo čekala nastavak priče.
– On je izgledao kao… ne znam kako da ga opišem… visok,
lep, muževan… A opet bio je nekako romantičan. Svakoga
da­na bi mi ponešto doneo na poklon… nešto malecko, nara­
v­no, jer tada je već bila kriza… Ubrao bi neki cvetić kada se
vraćao sa posla… ili bi mi ujutru ispod vrata ubacio nekakvu
porukicu.
77
Uzdahnuvši duboko, majka zatvori oči. Jedino je tako mogla da izgovori:
– Volela sam ga više od života.
Kroz spuštene trepavice skliznule su suze. Neko vreme di­
sa­la je kratko i ubrzano a onda, ne otvarajući oči, dodade:
– On je mene voleo još više.
Izgovorivši to, otvori oči i pogleda u Milu, pa zabrinuto reče:
– Eto… kao što Marko tebe voli… I zato ti govorim da...
– Mama, pusti sad Marka – blagim glasom prekinu je Mila.
– Molim te nastavi.
– Dobro – uzdahnu majka. – Živeli smo mi tako u oblacima tri
meseca. Ja sam uspela da pronađem posao pa me je to činilo
još srećnijom. A onda je jednoga dana on sa posla došao ve­
oma uzbuđen. Rekao je da mu je ponuđeno da na šest me­se­
ci ode na nekakvo usavršavanje u Ameriku. Ogromna je to
čast, sećam se tako je rekao… I ne samo čast… to je za nje­go­
vu karijeru stvarno bilo nešto izuzetno… Insistirao je da i ja
krenem sa njim… rekao je da on bez mene neće otići.
Majka zastade. Disanje joj postade plitko i nevoljno. Činilo
se kao da joj sećanje na taj dan pritiska pluća i ubija volju za
disanjem.
Kada je progovorila glas joj je bio čudno izobličen.
– Ja sam bila ta koja ga je ubedila da sam ode!
Tim rečima, činilo se, sebi je izrekla osudu za to što je Mila
odrasla bez oca.
Mila je majčinu ruku nežno stegla. Dodirom je želela da joj
prenese i svoju ljubav i svoju podršku. Majka se kroz suze
nasmeši, još uvek osećajući potrebu da joj se opravda.
– Da posao nisam već dobila, otišla bih bez razmišljanja… Ali
u ta gadna vremena imati posao bila je velika sreća. A šest
me­seci, mislila sam tada, i nije toliko dugo… Ali nekada je
to dovoljno da život krene sasvim drugim tokom… I zato ti
kažem, treba da se javiš Marku…
78
– Mama, molim te, o Marku ćemo pričati drugom prilikom.
Molim te, nastavi.
– Dobro, dobro, samo kažem… A Milan zaista nije želeo da
ode bez mene. Uporno je tvrdio da sam za njega mnogo va­
žnija od karijere. Ali ja sam bila još upornija. Nisam želela da
zbog mene odbije takvu priliku… A šta je šest meseci prema
celome životu, govorila sam mu… I šta razdaljina može da
učini ljubavi velikoj kao što je naša. I tako… uspela sam da
ga ubedim da ode.
Majci se tada na licu pojavi gorak osmeh. Izvukla je svoju
ru­ku iz Miline. Spustila je dlanove na krilo i zagledala se u
njih. Izbegavajući Milin pogled, nastavi:
– Nisam mu ni rekla, a znala sam i pre nego što je krenuo…
Majka tada zagnjuri glavu u ruke. Jecala je bez glasa dok su
joj telo potresali grčevi.
Mila je znala šta će majka reći. Od te pomisli i njoj su kre­
nule suze.
Majci je ovaj put trebalo duže vremena da se pribere. Mila
je strpljivo sedela kraj nje.
– Da… – majka se uspravi ali i dalje nije gledala u Milu. Pogled joj je bio fiksiran u jednu tačku na stolu. Oko te tačke
ne­svesno je prstom počela da crta krugove.
– Pre nego što je trebalo da krene, ja sam shvatila da sam u
drugom stanju… ali nisam želela da mu to kažem. Znala sam
da bi on odustao od svog putovanja, a ja… tako sam želela
da odustane!… A ipak, mislila sam… mislila sam da bi to bilo
sebično od mene… I ta­ko je otišao ne znajući.
Majka je tek tada pogledala u Milu. Polako smirujući se na­
stavi:
– Kada sam mu javila da očekujemo bebu, bio je presrećan.
Re­kao je da se odmah vraća. Jedva sam ga ubedila da ostane.
Obećala sam mu da ćemo se venčati još prvoga dana kada
sleti u Beograd.
79
Od tih sećanja majci preko lica prelete osmeh.
– Prvih nedelja stizala su mi pisma gotovo svakoga dana.
Rekavši to majka je ustala i otišla do sobe. Vrati se sa kutijom koju je Mila još kao dete viđala. Sećala se i kako je svaki
put kada je poželela da u nju zaviri, majka rekla da u toj kutiji
ži­v i tajna. A tajne, govorila je, mogu da odlete kao ptice. Zato
joj je bilo strogo zabranjeno da tu kutiju dira.
Ovoga puta majka kutiju otvori pred Milom. Izvadila je iz
nje požuteli svežanj pisama. Stavila ih je na sto ispred sebe,
posma­trajući ih suznim očima.
– Tog prvog meseca, pisao je koliko mu je teško bez mene i
da mu Amerika ni najmanje ne prija. Sve to tamo, iako lepo,
bogato, dobro uređeno… ništa to njemu ni najmanje nije zna­
čilo…
Majka izvuče jedno pismo. Videlo se da je i po izlizanim ko­
vertima tačno znala šta je u kome bilo napisano. Smešeći se
otvori ga i pogledom pređe preko njega. Naglas pročita sa­mo
jedan deo.
– Ovde me u životu održava jedino pomisao da ćemo uskoro
biti zajedno. Prvo nas dvoje, a onda nas troje!
Majka tužno uzdahnu. Pismo uredno sklopi i vrati u kovertu. Kovertu je stavila nazad na isto mesto u maloj gomilici,
pa nastavi:
– Drugog meseca već se manje žalio. Pisao je kako su u ame­
ričkim bolnicama uslovi za rad takvi kakve ćemo u našoj ze­
mlji još dugo moći samo da sanjamo. Pisao je i o tome ko­liko
njegove kolege tamo zarađuju… i o tome u kakvim ku­ćama
žive. Ali pisao je još uvek da bi on radije živeo sa mnom u garsonjeri nego bez mene u nekoj od tih velikih kuća. A onda me
je… tako nekako posle tri-četiri meseca po prvi put pitao šta
mislim o tome da se zajedno preselimo tamo da živimo. Na­
pisao je… da mu jedna koleginica nudi pomoć oko dobijanja
posla i sređivanja viza. Nju su, pisao je, rastuživale vesti ko­
80
je su stizale o zbivanjima u našoj zemlji. Nudila je čak i da…
ako ja tamo dođem, da neko vreme, dok se ne snađemo, svi ži­
vimo kod nje. Poslao mi je on čak i sliku njene kuće.
Majka se na te reči cinično nasmeja, i izvuče još jedno pi­
smo iz gomilice.
Tužno se smešeći, Mila pomisli – “Majci ne treba specijalna
lampa da zna šta se u kome pismu nalazi”.
Iz pisma, majka je izvukla sliku. Pruži je Mili, a da je pritom, sama nije ni pogledala.
Kuća na slici odisala je ne samo bogatstvom, već i otme­
nošću, pomisli Mila, ali ne reče ništa već je bez reči vrati maj­
ci.
Tužno smešeći se, majka sliku okrenu i sa poleđine pročita:
‘Najdraža moja,
kada večeras legneš da spavaš,
sanjaj da će ovakav biti i dom naš.’
Sliku majka spusti na sto i zamišljeno je gledajući, reče:
– I stvarno sam je te večeri sanjala… i ovo visoko drveće…
i ove lepe travnjake… i unutar kuće nekakav lep stilski na­
meštaj... Ali… u kući nisam bila ja… tu su bili sve neki nepo­
znati ljudi…
Pre nego što nastavi, majka duboko uzdahnu.
– Nisam ja, naravno, pridavala puno važnosti tom snu, ali
ipak… Počelo je nešto da me muči. Nije mi se svidelo ni to što
se ta koleginica oko Milana toliko trudi. Ali ne… nisam ja bila
ni najmanje ljubomorna… Bila sam potpuno sigurna da me
on nikada ne bi prevario… jer bio je on jedno… jedno divno,
neiskvareno stvorenje, kakvo se retko sreće… Ali, baš to je
počelo da me plaši. Neiskvareni ljudi teško mogu da primete
lukavstvo drugih…
Majka iznenada zastade, činilo se, opet je htela da spomene
Marka, ali od toga odusta pa nastavi:
– Šta sam drugo mogla osim da se nadam da je ta žena zaista
81
tako dobra kao što je on pisao. Nadala sam se tome i kada je
rekao da je jedini način kako može dobiti papire… bio… da se
venča sa njom!
Te reči majci izmamiše gorak osmeh.
– Ona mu je to ponudila!... Ne mogu ja ni da zamislim, pisao
je, koliko je ta Sara jedna divna i plemenita žena. Brinula se,
kaže, o njemu kao da joj je mlađi brat, mada je bila samo koju
godina starija od njega. Nudila je ona čak da plati i za moju avi­
onsku kartu!
Majka opet sklopi oči. Kada je nastavila da priča, glas joj je
bio pomućen bolom.
– Ja sam već počela da se pripremam za putovanje kada su
nje­gova pisma počela ređe da stižu. Dve nedelje mi se nije ja­
vio… a onda je jednoga dana stiglo ovo…
Drhtavim prstima majka pokuša da izvuče pismo sa dna go­
mile, a onda ih iznenada, oštrim pokretom ruke, sve besno
gu­rnu sa stola. Nije ni pogledala gde su pali. Praznim pogledom zurila je ispred sebe. Kada je progovorila, njen glas je
od­zvanjao kao da je stizao iz dubine nekakvog ponora.
– U tom pismu… pisalo je da je Sara u drugom stanju…
Bol koje su te reči izazvale, izobliči majčino lice. Taj izraz
nje­­nog lica Mila prepozna. Pamtila ga je iz svog najranijeg de­­
tinj­stva. Samo, tada je verovala da je on izazvan glavobolja­ma
od kojih je majka često patila.
Mila uze majčinu ruku. Mazila ju je nežno. Taj dodir, kao i
ne­­kada davno, polako je majku izvlačio sa dna ponora.
Tihim glasom ona nastavi.
– Pisao je… da mu je teško objasniti kako se to desilo… ve­
čerali su kod nje… pili vino… pričali… smejali se… Ona ga je,
kaže, podsećala na mene… Smejala se isto kao ja!
Majka prstima obrisa suze.
– Da li od vina ili od želje za mnom, tako je pisao, tek nekako su se poljubili... i onda… Onda je te večeri Sara ostala u
82
drugom stanju.
Od ledene hladnoće u majčinom glasu, Mili se činilo da nje­
ne reči stižu iz neke zaleđene praznine duboko u njoj.
– Na prekid trudnoće Sara nije mogla da pristane jer je bila
religiozna – reče majka cinično se nasmejavši.
– Religiozna! – ponovi uz dubok uzdah. – A to pismo toga da­
na ja nisam pročitala do kraja… Ne sećam se ni kada, ni kako
sam otišla da legnem… Sutradan me je koleginica pronašla
ka­ko ležim u krevetu u nekom polusvesnom stanju. Smestili
su me u bolnicu. Doktori su se plašili da ću izgubiti bebu… A
meni… izvini Mila… izvini…
Niz majčine obraze poteče bujica suza.
– …Meni je tada bilo sasvim svejedno da li ću preživeti… Ni­
sam imala želju ni da dišem, a kamoli da jedem… I bila sam
u takvom stanju sve dok se u stomaku, ti nisi počela da po­
krećeš… A ti se nisi ritala kao neke bebe… ti… prosto kao da
si me mazila. Jednom mi je doktorka rekla: “Vidite kako vas
ćerkica bodri da izdržite”. I to me je vratilo u život.
Majka pogleda u Milu, zahvalnim pogledom.
– Ostala sam u bolnici sve dok se nisi rodila. A posle je već
nekako išlo… Malo lekovi protiv depresije… malo tvoj slatki
osmeh…
Majčinom glasu, polako se vraćao mir.
– Još dok sam bila u bolnici, Milan je preko nekih kolega sa­
znao šta se dešava. Odmah je pozvao mog lekara, ali on ga
je posavetovao da mi se ne javlja dok se skroz ne izvučem iz
kri­ze… Ubrzo posle toga, tako sam čula, jednom je došao u
Beograd da nas pronađe… Ali ja sam već bila pronašla novi
stan…i potrudila sam se da on ne sazna gde smo…
Majka Milu pogleda, pogledom punim izvinjenja.
– Nisam se ja dete moje od njega krila da bih ga kaznila… već
da bih preživela. Da bih zbog tebe mogla da nastavim da ži­
vim… još jedan rastanak od njega ja ne bih preživela…
83
Majčin glas postao je suv i hrapav. Zabrinuta, Mila je usta­
la i donela čašu vode. Majka otpi gutljaj i nastavi:
– Trebale su mi tri godine da se iščupam iz depresije. A on­
da su u zemlji nastala tako teška vremena da nismo ima­le
dovoljno ni za hranu. Tada sam odlučila da mu se javim. Pro­
našla sam u jednom pismu adresu Sarine kuće… Poslala sam
mu kratko pisamce i jednu našu fotografiju…
Mila, iz pisma koje je ležalo na stolu, izvuče sliku i pruži
je majci.
– Da, to je ta slika – osmehnu se ona. – U tom pismu sam tra­
žila da nam, ako može, na račun uplati dve hiljade dolara. Ra­
čunala sam da će nam uz moju platu toliko biti dovoljno da
preživimo sledećih nekoliko godina. Našu adresu mu nisam
dala a zamolila sam ga i da ne pokušava da nas kontaktira.
Napisala sam da bi mi njegovo pojavljivanje izazvalo mnogo
problema…Izvini, Mila… Napisala sam to tako da on poveru­
je da sam pronašla nekoga drugog… Izvini… ali ja zaista ni­
sam mogla podneti pomisao…
– Mama, nemaš ti meni zašta da se izvinjavaš – prekinu je Mi­
la. – Ja svoj život sa tobom ne bih zamenila ni za šta na svetu!
– Hvala ti dete.
Niz majčine obraze skotrljaše se dve krupne suze. Sa njima
kao da se otkotrlja i gorčina iz njenog glasa. Nastavila je mnogo smirenije.
– Bila sam sasvim sigurna da će nam novac poslati čim dobi­je
pismo. Ipak, deset hiljada dolara nisam očekivala! I eto… tako
smo nas dve, sa tim parama i uz moju platicu, plus uz malo
štednje, živele prilično bezbrižno… I to je bio moj posle­dnji
kontakt sa Milanom.
Majka je to izgovorila kao da je tom rečenicom stavila ta­
čku na taj deo svoga života. I činilo se, tog joj je trena sa pleća
spao veliki teret.
– Mila, želela sam ja mnogo puta da ti sve ovo ispričam. Mi­
84
slila sam čak… u onim teškim godinama… da bi za tebe bilo
bolje da si u Americi kod njega. Znala sam i da nije pošteno
to što nisi znala da tamo imaš brata ili sestru... Ali i sama po­
misao na njega, mene je bacala nazad u depresiju… A gadna
je to bolest, Mila… ubija u čoveku volju za životom.
Mila se sećala kako je majka danima ležala sklopljenih očiju.
Imala je jaku glavobolju, rekla bi, kada bi primetila da je ona
tužno posmatra. U tim danima, Mila se trudila da bude još
tiša i da od majke ništa ne traži.
– Da… nije to, sine, bila glavobolja – uzdahnuvši kaza majka,
kada je sa Milinog lica pročitala o čemu razmišlja.
Uzimajući pismo u ruke, Mila reče:
– Mama, ja ga nisam pročitala. A ako ti želiš, možemo ga i
vratiti nazad nepročitano.
Rekla je to odlučno i bila je spremna da to zaista i uradi. Ipak,
bila je srećna što se majka tome sasvim bučno usprotivi.
– Ne, ne, taman posla! – uzviknu ona. – Druga su sada vreme­
na došla! A baš me zanima da l’ te je i on gledao preko sate­
lita.
Smešeći se, Mila otvori pismo i iz njega prvo izvuče i drugu
fotografiju. Pruži je majci. Sa majčinih usana ote se uzvik.
Ne­tremice je gledala u lice čoveka sa slike.
– Lepo izgleda… održano… pravi gospodin – reče uzbuđeno.
– I deca su mu lepa – dodade.
Mila tada iz koverte izvuče pismo. Otpivši gutljaj vode iz maj­­
čine čaše, poče naglas da čita:
Draga Mila,
Javlja ti se tvoj do Boga postiđeni otac.
Ipak, danas, kada se cela Srbija ponosi tobom, ja, iako na to
nemam prava, i sam u srcu osećam veliki ponos.
Po prvi put u poslednje dvadeset i četiri godine ja se ujutru
bu­dim bez griže savesti. Jer, ja sada verujem da je sve što nam se
de­silo, možda ipak moralo tako da se desi.
85
Pre nekoliko nedelja, jedan pacijent mi je ispričao kako je de­
vojka Milica digla Srbiju na noge i ja sam odmah imao predo­sećaj
da si to baš ti. Velika ljubav, kao što je bila između tvoje majke
i mene, nije mogla biti uzaludna!
Kada sam utvrdio da si to zaista ti, uzeo sam godišnji odmor
i evo već nedeljama sedim u kući i čitam i gledam sve što o tebi
mogu da pronađem. I ne mogu da te se nagledam i naslušam.
Tešim sebe da je to ipak bila igra sudbine koja nas je držala
ra­zdvojenim. Jer da je tvoj život išao nekim drugim tokom, ti
možda ne bi bila to što si danas – vila koja lebdi nad svojom ze­
mljom!
Ja ne sumnjam da bi ti i ovde u Americi, bila uspešna, ali ipak
– ko bi nam danas očistio Srbiju?
I pored toga, ja sa sebe ne skidam krivicu, i znam da tvoj opro­
štaj ne zaslužujem. Želim samo da znaš, da tvoju majku i tebe ja
nikada nisam prestao da volim i da nije bilo dana da o va­ma
nisam razmišljao.
Moj život ovde, izuzev tuge za vama, tekao je prilično glatko.
Sara mi je bila dobra žena. Kažem bila, jer je, nažalost, pre pet
godina, posle duge i teške bolesti preminula...
– Ajooj – uzviknu majka.
Bilo je u tom uzviku iskrene žalosti i tek možda maleni tra­čak
likovanja.
Mila nastavi da čita.
– Bila je ona i dobar lekar i dobra majka. Meni je bila dobar pri­­
jatelj i dobra supruga. Jedino ljubav moga života nikada nije
mogla biti. To mesto je pripadalo tvojoj majci i Sara je to znala
i prihvatala. I mnogo je puta od mene tražila da sa vama us­
postavim kontakt. Ja sam bio taj koji je insistirao da se ispoštuje
želja tvoje majke. Bio me je strah da svojim pojavlji­vanjem još
jednom ne naškodim njenom zdravlju. A bio sam si­guran da je
ona znala da na mene može računati u svakom momentu.
– Pa jeste, znala sam… – potvrdi majka.
86
Mila je sa smeškom pogleda, i nastavi da čita:
– Zato smo svih ovih godina Sara i ja odbijali poslove koji bi
nas odveli sa ove adrese koja je tvojoj majci bila poznata.
Ti si, Mila, od majke nasledila ne samo lepotu, već i njenu do­
brotu i iskrenost. Ona je, uvek sam verovao, odlučila da mi se
ne javlja, ne iz osvete, već jer bi za nju naši kontakti bili isuviše
bolni. Ali tek prošle nedelje ja sam saznao svu dubinu njene
patnje. Ne mogu ti opisati koliko mi je zbog toga žao. Žao mi
je i što sam to saznao na način koji će kod tebe verovatno iza­
zvati prezir. Izvini, ali ja nisam našao drugoga načina. Sve
stare kontakte sa prijateljima u Beogradu sam davno pogu­
bio, a kao što znaš, ja nemam nikoga od bliske rodbine.
Mila zastade i upitno pogleda majku.
Gledajući u sto ispred sebe majka tiho reče:
– Milan je bio siroče. Odgajila ga je baka, ali je i ona rano umr­
la.
– Oh – rastuži se Mila.
Činilo se da će zaplakati, ali ipak uzdahnuvši duboko, na­sta­
vi da čita.
– Tako sam preko interneta pronašao jednu detektivsku agen­
ciju u Beogradu. Oni su mi, na moje čuđenje, prosledili čak i ko­
pije medicinskih dokumenata tvoje majke. Oprosti mi što sam
ih pročitao, ali možda je dobro da znam za sve patnje kroz ko­je
je prošla. To saznanje će me, kao zaslužena kazna, pratiti do
kraja života.
Zabolelo me je čak i to što se nikada nije udala. Ali molim te,
ako joj budeš rekla za ovo pismo, to prećuti…
– E, pa, sad je kasno – reče Mila.
– Ma, nema veze – slegnuvši ramenima, mirno odgovori maj­
ka. – Zna on dobro da se ja nisam udala zato što nisam hte­la, a
ne zato što nisam mogla. Kada je polazio u Ameriku… ja sam
mu se zaklela da nikoga drugog neću ni pogledati. A ja svoja
obećanja ne kršim.
87
Mila joj se nasmeši i nastavi da čita.
… to prećuti, jer ja sam je već povredio preko svake mere. Če­pr­
kanje po njenom privatnom životu poslednje je što bih ja sebi
smeo da dopustim.
Draga Mila, kao što si sa slike već sigurno zaključila, ti ovde
u Americi imaš i brata i sestru. Marija i Stefan znaju za tebe,
čak su ti i prijatelji na facebooku.
Pročitavši to, Mila zbunjeno podiže obrve.
– Ti ih, među hiljadama drugih, verovatno nisi ni primetila, ali
oni sa ponosom prate tvoj rad. Njihovo znanje srpskog je­zika je
veoma skromno, ali ipak nekako uspevaju da shvate o čemu se
radi.
Ja sam se već danima ustručavao da ti napišem ovo pismo,
a oni su mi danas zapretili – ukoliko to ne uradim, oni će ti se
sa­mi predstaviti preko facebooka.
Ovo pismo zato neće završiti u fioci sa pismima koje sam ti
sva­ke godine na tvoj rođendan pisao. Ta pisma, ako mi ika­da
daš priliku, želeo bih da ti lično uručim.
A ovoga puta, u ime svih propuštenih rođendana, na račun
tvo­je fondacije uplato sam 24 hiljade dolara. Pretpostavljam
da bi i ti sama, kao što celo svoje srce daješ toj akciji, radije vi­
dela pare na računu fondacije nego na svom ličnom. Tvoji brat i
se­stra takođe su uplatili donacije. To su uradili od srca, iako ne
shvataju kako je Srbija postala tako zaprljana.
Draga moja Milice, od kada sam od tvoje majke dobio vašu
sli­ku, i ti i ona ste mi se u snovima često javljale kao dve prelepe
vile. Drago mi je što je bar u tebi Srbija prepoznala vilinske
osobine, a tvoja majka neka i dalje ostane vila koja leti samo u
mojim snovima.
Mila zastade i pogleda u majku. Niz majčine obraze klizile
su suze, ali joj je na usnama lebdeo zadovoljni osmeh.
– Sa nadom da ćeš odlučiti da nam se javiš, šaljem ti našu adre­
su. Šaljem ti i telefone i od kuće i od moje ordinacije i mo­bilne
88
te­lefone, i moj i Marijin i Stefanov.
Šaljem ti, takođe, i sve naše e-mail adrese.
Počinjem već da zvučim kao očajnik, pa ću se sa ovim po­zdr­a­
viti od tebe.
Čim je Mila zastala, majka joj iz ruke brzo izvuče pismo. Pro­
čitala je adresu. Znala ju je napamet iako ju je samo jednom
ispisala na koverti. Zagledala se i u hrpu telefonskih broje­
va.
– Hoćeš li mu se javiti? – upita.
– Svakako ću mu se e-mailom zahvaliti na donaciji… I njemu
i njegovoj deci.
Mila zadrhta od pomisli da će sa njima stupiti u kontakt.
– A šta ti misliš, da li bi trebalo da im se javim? – gotovo bo­
jažljivo dodade.
– Sigurno! – iznenadi je majčin brzi odgovor. – Jer možda je on
u pravu… možda nas je sudbina namerno razdvojila… Vidiš
da je dobro što smo mi ostatale ovde!
– Jeste ali… možda bih, da sam bila tamo, ja sada radila na
ne­k im važnijim svetskim problemima – reče Mila šaljivo.
– Ma šta nas briga za svet! Svakome svoja zemlja treba da je
na prvom mestu!
– U pravu si – nasmeši se Mila. – Otadžbina se u srce upiše
ma­stilom nekim koje se ne briše… ili tako nekako… To je pi­
salo u jednom pismu iz Australije.
– Pa, jeste… Kakva je, takva je, svoja zemlja je svoja zemlja.
– E, mama, a šta misliš da… – Mili je sinula jedna ideja ali
čim progovori, pokaja se. Nije bila sigurna da je majka još
uvek spremna za to.
– Šta? Šta si htela da kažeš. Reci sad – insistirala je majka.
Mila nije imala kud. Glasom u kome je bilo prizvuka dečjeg
ne­­stašluka, reče:
– Šta misliš da odemo na facebook i pregledamo slike Marije
89
i Stefana?
Na Milino iznenađenje majka to rado prihvati.
– Ajde vala... ajd’ baš da vidimo kako se tamo živi.
Mila uključi kompjuter i na facebooku ih lako pronađe. Bila
je čak i na listi njihovih bliskih prijatelja, pa je mogla da pri­
stupi svim fotografijama.
Ostale su tako njih dve jako dugo, redom razgledajući albu­
me. Bilo je tu slika još od kada su Stefan i Marija bili deca. Sli­
ke sa porodičnih proslava, rođendana, božićnih praznika, sa
godišnjih odmora. Često su se pojavljivale i slike u dvorištu
kuće, za koju su njih dve zaključile da im je bila vikendica kraj
nekog jezera. Bilo je i dosta slika sa školskih takmičenja.
– Izgleda da su i oni bili dobri đaci – zaključi majka.
A kada bi se na slici pojavio Milan, majka je tražila od Mile
da sliku malo uveća.
– Baš je lep! – rekla bi svaki put. – Pravi, pravcati gospodin.
Čak je i za Saru majka nalazila po koju lepu reč.
– Izgleda da je stvarno bila fina žena. Tako elegantna i ude­
šena, a opet nekako skromna.
Samo je jedna slika na majčinom licu izazvala bol koji se izli
kroz suze.
U bašti hotela, Milan i Sara sedeli su zagrljeni kraj bazena.
Sa njima za stolom sedela su nasmejana njihova deca.
– Eto, tako treba da izgleda srećna porodica – reče plačnim
glasom.
Mila zatvori stranicu facebook-a.
– Prekinućemo – reče blago. – Već smo dosta videle.
– Neka… neka… – brišući suze, pobuni se majka. – Ma, ima
sve da ih pregledamo – reče nameštajući naočare.
Mila nanovo otvori facebook stranicu i ona ista slika pojavi se na ekranu. Tek tada Mila primeti datum ispod slike.
– Ej… pa ovo je slikano pre pet godina – reče. – Mora da je
ubr­zo posle toga Sara umrla.
90
– Joj… joj – stavivši ruku na usta majka tiho zakuka. – Eto…
vidiš ti to… žena teško bolesna i zna da umire, a sedi smeše­
ći se.
Neko vreme majka je bez reči posmatrala sliku na ekranu a
onda uz dubok uzdah reče:
– E, da znaš, Mila, nekako mi je sad lakše… Ako me je osta­v io,
nek’ me je bar ostavio zbog nekog ko je toga bio vredan.
Mila se nasmeši i ćutke nastavi da lista albume.
Sare, na sledećim slikama zaista više nije bilo.
Mila otvori album kome je Marija dala naziv ‘My sweet ho­
me’. Majka je sa interesovanjem počela da zagleda njihovu
prekrasno nameštenu kuću. Uzdisala je posmatrajući otme­
ni nameštaj, bogate zavese, drvena stepeništa ukrašena du­
bo­rezom. A dvorište kuće, izmamilo joj je još više uzdaha. Iz­
gledalo je kao prelepi park, sa fontanom, sa klupicama, i sa
puno, puno, cveća.
Pred kraj detaljnog pregleda tog albuma njih dve su počele
da se šale na račun svog, pomalo nepristojnog, zavirivanja u
svaki kutak tuđe kuće i dvorišta.
Na to majka reče:
– Ma, šta nas briga! Tvoj otac je još gori, on je poslao detekti­
ve da nas uhode. Njega treba da je sramota!
– Tako je, neka se on stidi – složi se Mila, sa smeškom otva­
rajući novi album.
Njihova pretraga nastavila se sve dok na televiziji nije poče­
la majčina omiljena serija. Ona se tada smesti na kauč ispred
televizora, uz osmeh koji joj se zadrža na licu.
Kada je ostala sama za kompjuterom, Mila posla Mariji i Ste­
fanu poruke preko facebook-a. Još dok je razgledala foto­gra­
fije Mila je prema njima osetila bliskost, ipak poruke koje im
je poslala bile su sasvim kratke. Zbog majke, mislila je, bilo
bi bolje da oni u njihove živote uđu postepeno. Tako im se
samo zahvali na donacijama, uz reči da će joj biti drago kada
91
se akcija završi da se i lično upoznaju.
Poruku sličnog sadržaja, samo na srpskom, poslala je e-mailom i svome ocu.
Na njeno iznenađenje, u roku od samo nekoliko minuta dobi
odgovor. Iako kratak, Mili je izmamio suze.
‘Drago moje dete, hvala ti iz dubine ovog mog napaćenog sr­
ca.’
Majka primeti da Mila briše suze i insistirala je da zna šta
se desilo.
– Ma, nije ništa… malo me žuljaju sočiva – Mila nevešto pro­
ba da izbegne odgovor.
Majka ju je isuviše dobro poznavala i bio je dovoljan samo
je­dan pogled sa podignutim obrvama i Mila je već čitala i
e-ma­il koji je ona ocu poslala i odgovor koji je dobila.
Tada se i majka rasplaka. Osetila je toga trena da je Milan za
njima patio isto kao što su i one, svaka na svoj način, svih ovih
godina patile za njim. Od suza i tuge u srcu, ostatak epizode
nije mogla da prati.
Mila sede kraj nje na kauč i čvrsto je zagrli.
– Naspram naših života, ova indijska serija mora da je do­
sadna – reče, probajući da razveseli majku.
– Vala da znaš! – odgovori ona uz smešak.
Dugo su njih dve ostale sedeći tako zagrljeno i pričajući o
sve­mu. Čas su plakale, čas se smejale ali kako je veče odmicalo, trenutci smeha postajali su sve duži i duži.
Majka se prvo bunila i na sam pomen da se jednoga dana i
ona sretne sa Milanom. Ipak, Mili se činilo da pomisao na to,
polagano počinje da otapa led u njenim grudima.
Te večeri njih dve su na spavanje otišle ranije nego obično.
Kao da su obe osetile potrebu da budu same sa svojim mislima.
Mila nikada pre, kao što to čine deca rastavljenih roditelja,
nije maštala o tome da će mama i tata jednoga dana ponovo
92
bi­ti zajedno, ali te je večeri zaspala sa tom željom.
Kada se narednog jutra Mila pojavila u kancelariji, opet su je
dočekali brižni pogledi njenih prijatelja. Ali čim je ugledaše
nasmejanu, svo troje odahnuše sa olakšanjem. Nisu morali
ni da joj postavljaju bilo kakva pitanja, Mila je još sa vrata po­
čela da priča. U najkraćim je crtama rekla šta se desilo između
njenih roditelja, ali zato nije štedela reči da iskaže svoju radost što je saznala za deo porodice za koji, do juče, nije znala
ni da postoji.
Trojka u kancelariji slušala je sa velikim interesovanjem.
Naro­čito su glasnim uzvicima propratili sumu koju je Milin
otac uplatio na račun akcije.
Svetlana je preko interneta odmah pristupila njihovom devi­
znom računu.
– Da vidimo da l’ su legle parice – rekla je uzbuđeno. – Jesu!
Sinoć! – uzviknu ubrzo.
– A evo i još dve uplate sa prezimenom Stefanović – dodade
i pomalo u čudu pročita
– 7.650 i 3.235 dolara!
– Malo neobični iznosi – primeti Mila.
Pogledala je u Svetlanu i istoga časa obema im oči zasu­ziše.
Mira tad uzviknu:
– Pa njih dvoje su ti poklonili svu svoju ušteđevinu!
Izgovorivši to i njene oči zasuziše.
Rade je začuđeno gledao raznežena lica tri mlade žene, a onda
jedva primetna suza kliznu i niz njegov obraz. Tog trenutka
zazvoni telefon. Svi se trgoše, pa se nasmešiše jedni drugima
i krenuše svako na svoj posao.
Akcija se kao oluja širila sve više i više, i bilo je posve jasno
da to nije bila jedna od onih oluja koje uskovitlaju sve oko
sebe a onda nestanu brzinom kojom su se i pojavile. Zatišja
u ovoj oluji ne da nije bilo, već bi je svakoga dana nešto još
93
više razbukta­lo i ojačalo. Ponajveći podstrek bili su izveštaji
o uspesima akcije u jednom gradu u srcu Srbije, u kome je
direktor ko­munalnog preduzeća bio izvesni gospodin Petar
Marić.
Na tu poziciju Petar je stigao, pričalo se, čudesnim spletom
okolnosti. U javnim medijima često se pominjao njegov su­
sret sa mističnim monahom sa Hilandara. I sam Petar o to­
me je često govorio. Iako on to nije izričito naglašavao, bilo
je očigledno da je verovao kako je akcija ne samo podstaknu­
ta, već i vođena božanskom promisli. Da li je Petru baš ta
vera dala harizmatičnu moć ili ne, u svakom slučaju grad pod
nje­govim vođstvom naprosto je lebdeo u radnom poletu.
Reportaže o dešavanjima u tom gradu bile su svakodnevno
u medijima. Od akcija čišćenja i motivacionih govora dire­
ktora Marića, do večernjih koncerata i predstava kojima je
za akciju prikupljan novac.
Država je, takođe, svesrdno podržavala celu akciju. Novčano,
koliko je situacija u zemlji dozvoljavala, ali se zato na rečima
političara ni najmanje nije štedelo. Ipak, činilo se svima, da
su ovoga puta oni to radili ne da bi prikupljali poene glasača,
već da su kao i svi drugi, bili poneti željom da Srbija zaista
zablista.
Već do početka maja bio je očišćen najveći broj divljih depo­
nija. Naročito su temeljno čišćene one u blizini rečnih kori­t a
kako bi se sprečilo da, u slučaju poplava, njihov prljavi sa­
držaj krene tokovima reka.
Mnoga komunalna preduzeća dobila su nove kamione, a
mno­go novih, sjajnih kontejnera i kanta za smeće pojavilo
se na ulicama gradova, po parkovima i izletištima.
Krajem maja, kao da se i proleće potrudilo da Srbija što lepše
izgleda. Dok se prva grupa brigadira spremala za polazak na
radnu akciju, priroda je zemlju ukrašavala svojim najlepšim
cvetovima. Nekoliko dana pošto su se raspustili maturanti
94
srednjih škola, sedam veselo obojenih autobusa sa natpisi­ma
“Očistimo Srbiju”, parkirali su se u Tašmajdanskom par­k u.
U svakom autobusu bilo je ugrađeno po 12 kreveta sa lepim
novim dušecima, specijalno za te krevete pravljeni rukama
vrednih volontera. Uz autobuse bila su parkirana i tri kombija sa natpisima “Očistimo Srbiju”. Oni su bili predviđeni
da brigadire iz kampova prevoze na lokacije koje je trebalo
čistiti.
Bivši vlasnici autobusa i kombija, kao i svi volonteri koji su
učestvovali u njihovom sređivanju, bili su pozvani da pri­su­
stvuju ispraćaju prve grupe brigadira. Televizijske ekipe po­
čele su zauzimati svoja mesta već u ranim prepodnevnim
časovima, iako je planirano da brigada krene tek oko podne­
va.
Za prvi kamp bio je određen proplanak kraj Ibarske magi­
strle u blizini Kraljeva. Teren za kamp već je bio spreman, a
takodje i odbor za doček. U stvari, ceo grad je bio spreman i
radosno je iščekivao njihov dolazak. Bilo je planirano da se
u tom kampu brigadiri zadrže tri da­na, a da se u povratku
za Beograd isto toliko zadržavaju i u drugim mestima duž
magistrale.
Svi iz kancelarije MRS-a, već pre jedanaest sati, bili su na
Taš­­majdanu. Želeli su da svakog mladog brigadira lično po­
zdrave i požele mu uspešnu akciju. Želeli su, takođe, još je­
dnom da se zahvale svim donatorima i volonterima. Parkirani autobusi i kombiji, u svom novom sjaju, činilo im se, zračili
su ljubavlju koja je bila uneta u njihovo sređivanje.
U parku je vrvelo od ljudi. Atmosfera je bila i svečana i vese­
la a Crkva Svetoga Marka u pozadini, celom tom ambijentu
davala je i ton uzvišenosti.
Malo pre podneva, brigadiri, pristigli iz cele zemlje, već su
bi­li na okupu. Rance i vreće za spavanje smestili su na svoje
kre­vete. I autobusi i kreveti bili su jasno numerisani i svima
95
je bilo lako da svoja mesta pronađu. Svetlana, koja je bi­la za­
dužena za pripremu te akcije, sve je organizovala do najsitnijih detalja. A znajući da će ta prva brigada privući najveći
publicitet, ona je lično između hiljade prijavljenih omla­dinaca,
napravila pažljiv odabir. Tako je toga dana među brigadirima
bilo pobednika mnogih školskih takmičenja u znanju i sportovima. Bilo je među njima i prepoznatljivih lica sa TV-a, od
onih iz školskih emisija, do učesnika u programima kao što
su “Srbija ima talenat”. Sve u svemu, bio je to impozantan skup
vrednih i talentovanih omladinaca.
Dok su pred polazak okupljeni brigadiri pozirali za slikanje,
Svetlana je odgovarala na pitanja novinara.
Neko je upita:
– Da li je kriterijum za odabir brigadira bila i lepota?
Svetlana iznenađeno pogleda prvo u novinara, a onda pogled
skrenu prema nasmejanim brigadirima poređanim kraj autobusa.
Shvativši odakle je to pitanje poteklo, nasmeja se.
– Stvarno su svi lepi! – uzviknu. – Ali verujte mi, to nije bio
kriterijum za njihov izbor. Svi naši omladinci su lepi, na­ro­
čito kada su ovako zadovoljni i nasmejani.
Slikanje i pozdravljanje brigadira sa prijateljima i rodbinom
primicalo se kraju. Mladić, vođa brigade, pozvao je omladin­
ce da se okupe oko njega. Za trenutak nešto su se dogova­ra­
li. Svetlana se smeškala. Znala je o čemu oni pričaju i dala je
znak novinarima da budu spremni za snimanje.
Za tili čas brigadiri su isprepletali ruke i organizovali se u
ko­lo. Mila je iznenađeno gledala šta se dešava. Tada se na vra­
tima jednog autobusa pojavio mladić sa harmonikom. Taš­
majdanskim parkom zaorili su se zvuci Kozaračkog kola. Melodija pesme, uz koju su nekada brigadiri radnih akcija gradili
Srbiju, ponela je toga dana i omladince ispred Crkve Svetoga
Marka. Kolo je krenulo u poznatom ritmu, a iz grla brigadira
96
začula se pesma. Samo ovoga puta, reči su bile izmenjene.
Hej, koliko je po Srbiji smeća,
Hej, od toga je naša snaga veća.
Hej, koliko je bačenih papira,
Hej, još je više mladih brigadira.
Hej, koliko je po rekama flaša,
Hej, još je veća od tog briga naša.
Draga Mila, mi ti se kunemo,
Da sa tvoga puta ne skrenemo.
Mila, i ne znajući kako, našla se u centru kruga. Zbunjeno
se smešila brigadirima koji su oko nje zatvorili kolo. Svuda
naokolo ljudi su tapšali u ritmu melodije.
Mila se oseti pomalo nelagodno. Isuviše je, činilo joj se, u sve­
mu tome bilo odavanja počasti njoj lično, a to je bilo nešto
što ona nikako nije želela. Odjednom, dok se zbunjeno okretala, oseti da joj omladinci pevaju ne samo usnama, već i srcima. Shvati u tom trenu da njihov gest nije bio izraz počasti,
već izraz ljubavi koju su želeli da joj uzvrate. Ta pomisao je
opu­sti. Noge joj se pokrenuše u ritmu kola, a ruke širom ra­
širene, poleteše uvis. Okrećući se tako, Mila je imala osećaj kao
da le­ti.
Kada je muzika stala, zaorio se gromki aplauz. Čak su i novinari odložili svoje kamere i mikrofone i svojski su pljeskali.
Atmosfera u parku bila je tako puna pozitivne energije da je
to garantovalo ogroman uspeh te prve brigadirske akcije.
I zaista, akcija je tekla i bolje nego što je to iko očekivao. Svakoga dana, na stotine crnih vreća punih đubreta otpremane
97
su na gradske deponije. Bezbroj plastičnih flaša poslato je
na reciklažu. Obali reke Ibar, deo po deo, vraćan je prirodan
izgled.
Ekipe novinara svakodnevno su izveštavale o toku radne
akcije. Reportaže i direktni prenosi na TV-u bili su rado gle­
dani. Omladince su snimali i kako u toku dana vredno rade, a
i kako se uveče dobro zabavljaju. Poprimila je ta prva brigadirska akcija popularnost reality show-a. Ono što ju je od
to­ga odvajalo, bilo je da su sve pare zarađene na njenoj popularnosti, odlazile nazad samoj akciji.
I iako je bilo objavljeno da su sva mesta do kraja sezone već
popunjena, u kancelariju MRS-a svakodnevno su stizala pi­
sma onih koji su želeli da se u radnu akciju uključe bar nare­
dne godine.
Kada su se posle deset dana, umorni ali zadovoljni rezultatima a i celokupnim doživljajem, brigadiri vratili u Beograd,
imali su veličanstveni doček. Kancelarija MRS-a doček nije
morala ni da organizuje. Objavili su samo vreme kada će autobusi stići u Tašmajdanski park i bili su sasvim sigurni da
će se pored njih tu pojaviti i novinari i mnogi građani koji su
sa uživanjem pratili sve dane akcije.
Dok se sedam veselo obojenih autobusa kretalo ulicama gra­
da, prolaznici su ih mahanjem pozdravljali. Iako su od dugog putovanja autobusi bili prekriveni prašinom i dalje su
imali svoj veseli izgled.
Broj reporterskih ekipa u parku ovoga puta bio je još veći.
Čla­novi kancelarije MRS-a iznenađeno su posmatrali i kako
se ispred mesta gde su bili reporteri postavlja mala mon­t a­
žna bina. Niko od njih nije znao ko će na toj bini nastupiti. Dok
su omladinci izlazili iz autobusa, mašući veselo i pogle­dima
tražeći svoje prijatelje i rodbinu, u park je pristigla ko­lona cr­
nih limuzina. Dobro prepoznatljivo lice jednog od vo­dećih
98
političara naziralo se kroz prozor auta u sredini kolone. Kada
su se limuzine parkirale, on je smešeći se izašao i uputio se
pra­vo ka Mili.
– Želim da Vam se lično zahvalim za sve što ste proteklih me­
seci učinili – rekao je pružajući joj ruku.
Mila je od mnogih političara i ranije, posredstvom medija,
do­bijala pohvale i reči podrške, ali ovo je bio prvi put da joj
se neko i lično obrati. Ona se ljubazno zahvali i gotovo da ne
za­v rši rečenicu, a brigadiri je već opkoliše.
Dok se sa njima rukovala i grlila, začuo se glas sa mikrofona.
– Zamolio bih sve za malo pažnje! – doviknu jedan od pratilaca političkog funkcionera.
Predstavio je visokog gosta i predao mu mikrofon.
– Dragi brigadiri! Znam da ste umorni od puta i zato obe­
ćavam, biću kratak!
Te reči propraćene su gromkim aplauzom.
– Želim prvo da vam se u ime Vlade zahvalim za divno oba­
vljen posao! A posebno mi je zadovoljstvo da vas obavestim
da smo od predstavnika EU, koji su pratili vaš rad, dobili
spe­cijalna novčana sredstva koja će omogućiti izvođenje ova­
kvih akcija i nekoliko narednih godina!
– Uraaaa…!!! – zaori se iz grla brigadira.
Tim uzvikom oni su jasno pokazali da će se i sledećih
godina rado uključiti u akciju.
Neko od novinara doviknu:
– Šta će se sa tim novcem desiti ako već ove godine Srbija bu­
de skroz očišćena!
– Pa… o tome nismo raspravljali – smešeći se reče visoki fun­
kcioner.
Mila se tada pope na binu, približi se mikrofonu i ozarenog
lica uzviknu:
– Lošim navikama koje dugo traju treba dugo vremena da se
iskorene! A ko u tome može pomoći bolje od vrednih omla­
99
dinaca složno udruženih u brigade!
Poklicima, brigadiri pozdraviše njene reči. Tada se odne­
kle opet začu zvuk harmonike. Zvuci Kozaračkog kola nanovo ispuniše Tašmajdanski park. Ovoga puta sasvim spontano oko bine se formira krug i odjeknuše reči:
– Draga Mila, mi ti se kunemo,
da sa tvoga puta ne skrenemo.
U Milinim očima zasijaše suze i činilo se kao da se zraci maj­
skog sunca ogledaju u njima.
Svetlucanje njenih suza te iste večeri mogla je da vidi cela
na­cija. U svim vestima prikazan je snimak kako omladinci
oko bine, sigurnim korakom igraju kolo i još sigurnijim glasom pevaju, i kako ih Mila suznim očima prati.
Svima koji su taj snimak gledali bilo je milo i kada ju je viso­
ki Vladin funkcioner zagrlio, malo nespretno, ali ipak sa pu­
no zaštitničke ljubavi.
Omladinska radna akcija doživela je uspeh od koga se svima u kancelariji MRS-a vrtelo u glavi. Zlatna prašina tog uspeha nije ni počela da se sleže kada je, sa reklamama – ’Ne
pr­ljajmo Srbiju’, počela da se podiže nova.
Gotovo sve televizijske stanice emitovale su reklame i češće
nego što je to bilo obećano. Češće nego, tako se činilo članovi­
ma MRS-a, što je to bilo potrebno a možda čak i poželjno. Je­
dnog dana Mila u kancelariji upita:
– Da nismo malo preterali sa tolikim reklamama? Mogle bi
se ljudima smučiti.
I ostali se složiše, pa Svetlana na sebe preuze zadatak da
sa televizijskim stanicama popriča o tome.
Ono što je doznala, sve ih je iznenadilo – gledaocima su te tri
reklame bile draže i od samih emisija koje su svojim emito­
100
vanjem prekidale!
Vilomanija, kako su novinari akciju u početku nazivali, sada
je sve češće dobijala naziv – Čistomanija. A kako se u zemlji
tih meseci vodila i borba protiv korupcije, neki su to vreme
proglasili i opštim pročišćenjem Srbije!
Mnogi su pokušali da objasne i kako je za tako kratko vreme
Mila osvojila srce cele nacije. Bila je to tema mnogih novinskih članaka i stručnih panela u televizijskim emisijama. I
sama Mila ih je sa zanimanjem čitala i slušala, kao da je i ona
želela da dozna objašnjenje.
Jednoga dana Rade je na njen sto stavio kratak isečak iz no­
vina u kome je jedan beogradski sveštenik tumačio njen uspeh.
‘Milino je srce tako čisto i tako širom otvoreno, da se Gospod
u njega sasvim lako uselio i sada je On, svojom sigurnom ru­
kom, vodi po pravom putu.’
Mila se nasmeši kad to pročita. Ona nije bila religiozna ali
poslednjih je meseci zaista imala sasvim jak osećaj da je
nečija sigurna ruka na ovom putu vodi. Ponekad joj se činilo
da kada bi i zatvorenih očiju išla, da bi ipak stigla tamo gde
je naumila.
Toga dana na putu do kuće, razmišljajući o tom članku, Mila
odluči da tu tvrdnju sveštenika proveri. Pošto je već bila sa­
svim blizu svoje zgrade, ona zatvori oči i pusti da je noge sa­
me donesu do ulaza. Hodala je sigurnim korakom… sve dok
uz tresak nije udarila u banderu. Otvarajući oči, prvo se brzo
okrenu oko sebe i sa olakšanjem utvrdi da taj njen šašavi eksperiment niko nije video.
Nasmeja se sama sebi, a na um joj padoše bibilijske reči
– Ne kušaj Gospoda!
Smejala se Mila i kada je, čim je ušla u stan, sve to ispričala
101
majci.
– Ludo dete! Mogla si tako da padneš i da se slomiš – reče
majka vrteći glavom. – Proveravaš ti dal’ je istina što po­po­
vi govore! Bog s’tobom dete, pa ovih dana svako ima neko
svoje mišljenje o tebi.
I dalje vrteći glavom, majka iz fioke izvuče nekakvu svesku.
Stavila ju je na sto i otvorila. Mila je iznenađeno posmatra­la
svesku prepunu izlepljenih isečaka iz novina. Bili su to član­
ci o njoj, i njene slike izrezane iz raznih magazina.
Znajući da zbog štednje majka gotovo nikada ne kupuje
novine, Mila iznenađeno upita:
– Otkuda ti sve ovo?
– To mi koleginice donose na posao – odgovori majka i ne
pokušavajući da prikrije da joj je prijala iznenadna popularnost njene ćerke.
Mila uze svesku i poče da je lista. Mnoge od tih slika i teksto­
va već je u kancelariji imala priliku da vidi i pročita. Pogled
joj pade i na jedan poduži članak koga ranije nije zapazila.
Po kvalitetu papira zaključi da je bio isečen iz nekog skupljeg ženskog časopisa.
U tom članku jedan psiholog objašnjavao je fenomen njenog
uspeha. Mila pogledom prelete preko uvodnog dela a onda,
dok se majka zabavljala razgledanjem gomilice neizlepljenih
sličica, poče da ga čita.
…Za lepe ljude Gete je rekao “Srećan je onaj kome je priro­
da dala lepotu, jer ona ga svuda preporučuje i on nigde nije
stranac.”
Tako je na početku i sama Milina lepota bila dovoljna da se
na nju usmeri pažnja javnosti, ali naravno, za trajniju popu­
larnost, lepota sama za sebe nikada nije dovoljna. Potreban
je bar još neki talenat ili neka osobina koja će drugima biti
zanimljiva. Mila je, na sreću, obdarena čitavom lepezom dobrih
102
osobina. I fizičkih i moralnih i intelektualnih. Ali, ono što je
najzaslužnije za Milinu popularnost, verovatno je njeno tota­
lno odsustvo egocentričnosti. Ta osobina u današnje vreme
po­stala je prava retkost a kada se pritom nađe udružena sa
lepotom, dobrotom i mudrošću, onda ona postaje prava, prav­
cata dragocenost. I to je ono što Milu uzdiže i daje joj te, kako
to mnogi kažu, vilinske osobine.
Biti tako obdaren a ne biti gord, nego želeti da sebe u pot­
punosti podariš drugima, to i pred najokorelijim srcima ruši sve
barijere. A ta nesebična ljubav koju Mila nosi u sebi uzdiže je
i otvara joj vidike koji su mnogima od nas zamagljeni ličnim
željama i prohtevima.
Naglasio bih da ja nisam bio u prilici da se sa Milom lično upo­­­
znam, ali da sam veoma studiozno pratio i proučavao njen
rad. Snimke njenih javnih nastupa kao i njene intervjue pa­
žljivo sam analizirao. Na osnovu toga, a i na osnovu mog dugo­
godišnjeg iskustva, sasvim sam siguran da sve što Mila ra­di,
radi iz čiste ljubavi, jer moglo bi se reći da je od te ljuba­vi istka­
na i suština njenoga bića.
Koliku ulogu u kreiranju Miline ličnosti je odigrao njen ge­
netski ‘makeup’ a koliko uslovi života, a naročito njenog de­
tinjstva, to sa sigurnošću ne bih mogao reći. U pitanju je, vero­
vatno, kombinacija i jednog i drugog faktora.
Javnosti je poznato da je od ranog detinjstva pa sve do po­čet­ka
ove akcije Mila živela izuzetno povučeno. Ta njena po­vučenost
na neki način zaštitila ju je od preterane izlo­ženosti svakodne­
vnim problemima i od te naše neprestane bo­rbe za što boljim
mestom pod suncem. A ono što je neka­da bila borba za opsta­
nak, u današnje vreme postala je borba za preimućstvo. Ta bo­
rba, jača naš egoizam a onda egoizam pospešuje tu borbu, i
tako u toj sprezi jedno drugo jačaju i pothranjuju.
Mila je toj sprezi izmakla. Ona je još od malena bila zado­
voljna svojim mestom pod suncem. A na formiranje njenog ne­
103
sebičnog karaktera, sasvim sigurno je uticalo i to što se još kao
mala devojčica o svojoj majci često brinula…
Kada je tu rečenicu pročitala, Mila zastade. Zabolelo ju je
to preduboko zalaženje u njihov privatni život. Ne podižući
glavu, ispod oka pogleda u pravcu majke. Ona je, zadovoljno
se smešeći, i dalje razgledala isečke iz novina. Mila je bila
sigurna da je taj članak i ona pročitala, i zaključi da takve
izjave majku ni najmanje nisu potresale. Seti se i kako je dobro prihvatila čak i vest da su ih privatni detektivi uhodili.
“Možda je ona ipak mnogo jača nego što ja mislim”, zaključi,
i tada joj sinu misao koja je prvo iznenadi, a zatim joj izmami
zbunjeni smešak.
“Možda su novinari lično od majke i dolazili do svih tih
detalja iz njihovih privatnih života!”
Požele Mila da majci postavi to pitanje, ali od toga odusta.
Nije želela da je dovede u neprijatnu situaciju a bila je posve
sigurna da sve što je majka radila, radila je iz ljubavi prema
njoj.
Tada Miline misli, svojim nevidljivim tokovima, odleteše do
Marka. Marka su za sada novinari ostavljali na miru. Mila
nije bila sigurna da li su uzrok tome bile instrukcije njenih
prijatelja iz MRS-a, ili možda želja novinara da je oslikaju u
nekom nedodirljivom, devičanskom svetlu… Ili je to, možda,
jednostavno bila Markova potpuna neprisupačnost za novi­
nare.
Razmišljajući o tome, Mila sklopi oči. U svojim mislima vide
Marka kako dlanovima zaklanjajući lice, protrčava kroz špa­
lir novinara.
“Ništa nemam da izjavim!”, začu kako im dovikuje dok utr­
čava u ulaz svoje zgrade.
Njihovu ljubavnu priču, Marko nikada, nizašta na svetu, ne
bi prodao. U to je bila sigurna!
104
Mila otvori oči i ponovo krišom pogleda majku.
Zadovoljstvo na majčinom licu izmami joj osmeh.
Dan velikog spremanja Srbije se približio. Očekivalo se da
će toga dana u akciji učestvovati gotovo svaki građanin ze­
mlje, koji je mogao da hoda. Za mnoge, akcija je od samog
početka bila predznak ulaska zemlje u bolju budućnost i želeli
su da Srbija u tu budućnost uđe što lepša i čistija. Dan velikog
spremanja, trebalo bi da bude kruna cele akcije, a poslednji
ukras na toj kruni, proslava na kojoj će se dodeliti priznanja
najzaslužnijim učesnicima.
Imena mnogih koji će se te večeri pojaviti na bini Doma sin­
dikata, već su bila poznata, ali za neka se još morao sačekati
kraj akcije.
Komunalna preduzeća radila su punom parom. Možda je sa­
mo u početku taj polet bio podstaknut obećanim nagradama, ali on se nije stišao ni kada je postalo sasvim jasno ko će
nagrade odneti. U gradu direktora Marića euforija čišćenja
odigravala se silinom koja se ni u jednom drugom mestu ni
izbliza nije mogla dostići. Ipak, to nije obeshrabrilo druge, na­
protiv, podstaklo ih je da se trude da za njima što manje zaostaju.
Nije čak ni jedan direktor komunalnog preduzeća smanjio
svoje napore ni onda kada se saznalo da je odlučeno i ko će
do­biti otkaz zbog najlošije obavljenog posla. Taj otkaz, već
krajem maja bio je uručen jednom njihovom kolegi.
Priče o tome zašto je dotični direktor dobio otkaz, danima
su kružile u javnosti. Bio je to i čest predmet razgovora u
kancelariji MRS-a. U tom nemilom dogadaju jedino je Sve­
tlana, u svome šaljivom stilu, pronalazila i nešto pozitivno.
– Ma, super je to ispalo! – rekla je čim je čula šta se dogodilo.
– To nam je olakšalo posao oko izbora najgoreg direktora.
Svetlana je čak negodovala i na Miline komentare da joj je žao
105
tog ‘nesrećnog čoveka’, koji je preko noći postao najo­mraženiji
lik u zemlji.
– Ma, on je to i te kako zaslužio! – odgovarala je Svetlana.
– Pa znaš dobro šta je uradio!
– Znam… znam… Ali znam da nekada loše stvari urade i ljudi
koji u suštini i nisu tako loši – tvrdila je Mila.
Od kada se desio taj nemili dogadjaj, po prvi put u kancela­
riji MRS-a počele su da se javljaju nesuglasice. Zato, čim bi
između Mile i Svetlane započeo razgovor na tu temu, Mira bi
ga odlučno prekidala.
Početkom maja u gradu već slavnog direktora, Petra Mari­
ća, počelo se dešavati nešto neobično. U zabačenim, slabo na­
se­ljenim delovima opštine, preko noći su se pojavljivale gomile smeća. Dešavalo se to gotovo svake noći u kojoj bi gusti
oblaci zaklanjali mesec. Ali ono što je noć skrivala, ujutru bi
otkrivali zraci sunca. Po danu, pored gomila đubreta, jasno
su se videli i tragovi kamiona koji su na tim mestima istovarivali svoj prljavi teret. Nažalost, ti tragovi su se na putevima brzo gubili, i nisu mogli odvesti do mesta odakle su ka­
mioni kretali u akciju.
Ipak, nije dugo trebalo čelnicima grada da otkriju odakle
otpad dolazi. Malo čeprkanja po novopristiglim gomilama
smeća, komunalcima je brzo otkrilo ime opštine odakle je
stizalo. Iscepane koverte sa adresama susednog grada bile
su im sasvim jasan pokazatelj. Ipak, da bi dobili neoborive
dokaze, osmislili su plan.
Nekoliko narednih noći njihovi dobrovoljci sedeli su, skriveni u kolima, u blizini deponije smeća komšijskog grada. Jednom, u gluvo doba noći u kojoj se mesec gotovo nije ni video,
velika metalna kapija se otvorila. Glasno brujanje kamiona
prenulo je dva mladića koji su dremuckali u autu. Istoga trena
njihovi mobilni telefoni bili su spremni da šalju znak za uz106
bunu. Već u sledećih nekoliko minuta, po tačno utvrđenom
planu lančanih poziva, zazvonilo je na stotine telefona u njihovom gradu.
Mladići su pustili da kamion dovoljno odmakne. Znali su da
bi u tami i tišini noći, lako mogli biti primećeni. Jedan momak je vozio a drugi je svojoj vezi javljao u kom se pravcu ka­
mion kreće. Na svim prilaznim putevima u njihov grad već
tada su u zasedama vrebale budne oči.
Dok se kamion kretao u pravcu napuštene ciglane, nekoliko policijskih kola već je bilo spremno za akciju. U momentu
kada je teret do pola bio iskipovan, uz sirene i rotaciona sve­
tla kamion je bio opkoljen. Pored vozača, u tom sramnom
poslu, bio je uhvaćen i direktor lično.
Mila se slagala sa svima da je to što se desilo za svaku osu­
du. Slagala se i da je otkaz ‘ozloglašenom direktoru’ sa­svim
opravdan. Ali znala je i da život nekada navede čoveka da
uradi stvari koje sam sebi ne može niti objasniti, niti opro­
sti­ti.
U raznim novinskim člancima Mila je čitala o mogućim razlozima koji su do tog događaja doveli. Neki su to objašnjava­­
li netrpeljivošću koja ponekad vlada između susednih gra­do­
va. Neki zavišću prema Petru lično. Neki su, kao i Svetlana,
tvr­dili da je uzrok bila želja za novčanom nagradom i prizna­
njima koja bi uz to išla. A jedan je novinski članak Milu pose­
bno uznemirio. Prijatelj dotičnog direktora izjavio je da je
njegov drugar jedino želeo da svojom pobedom, Milu lično
im­presionira. Zbog toga se ona osećala nelagodno a po malo
i odgovorno. I možda je baš zbog toga, kada se u kancelariju
još jednom povela priča o tom događaju, ponovila da joj je
tog čoveka žao.
Toga puta Svetlana se baš iznervirala.
– Ma, daj, Mila, molim te – rekla je – što ti je žao skota jednog!
107
– Dobro, dobro… – uz smešak, Mila pokuša da je umiri. – Ho­
ću samo da kažem da ljudima ne treba suditi prejako. Mi ne
znamo šta se sve u njegovom životu desilo i šta ga je uči­nilo
takvim.
– Desilo mu se to što da mu je dupe zinulo za pare! – odbrusi
Svetlana.
– A možda i ono da voli da komšiji crkne krava – dodade ovo­
ga puta i Mira.
– Ja i dalje tvrdim da tog čoveka treba kazniti ali ga ne treba
razapinjati na krst – nastavi Mila, uprkos negodujućim pogledima svojih prijatelja. – I zato mislim da mi kao nosioci
ove akcije treba i u ovome da damo dobar primer. Možda bi
mogli da mu nekako pomognemo da iz svega ovoga izađe kao
bolji čovek.
Mila za trenutak zastade i pogleda u svoje prijatelje. Iako
us­težući se, ipak reče:
– E, hajde da mu napišemo pismo.
– Ma, ne dolazi u obzir! – pobuni se Mira.
– Ja mogu samo da mu napišem ‘Crko dabogda!’ – dobaci Sve­
tlana.
Mila pogleda u Rada. Očekivala je podršku bar od njega.
A on, iako smešeći se blagonaklono, ipak odmahnu glavom.
– Dobro kad ste takvi – reče Mila.
Napućila je usne praveći se da je uvređena.
Bio je to prvi put da su joj se oni tako složno usprotivili ali
ona ipak ostade pri svome.
– Ako ste takvi, ja ću pismo sama napisati – reče.
– Nema problema – složi se Mira. – Samo molim te, piši u li­
čno ime i nemoj spominjati kancelariju.
Svetlana klimanjem glave podrža Mirine reči ali ipak, malo
veselijim glasom, reče:
– E, a pre nego što ga pošalješ, ajde, molim te, donesi da nam
ga pročitaš. Baš me zanima šta ćeš da mu kažeš!
108
– Važi – složi se Mila. – Sutra ću vam ga doneti.
I zaista, sutradan im Mila pročita to sasvim kratko pismo.
Gospodine Mirkoviću,
Vest o nemilom događaju u kojem ste učestvovali duboko me
je rastužila. Iako ne znam šta Vas je na to navelo, sasvim sam
sigurna da nema te stranputice sa koje se čovek na pravi put
ne može vratiti. Za početak dovoljna je samo iskrena želja a
onda će postepeno sve početi da se vraća na pravo mesto.
Iskreno se nadam da ćete krenuti tim putem i da ćete u svom
okruženju imati dovoljno podrške da na njemu i ostanete.
Ako Vam ja lično u nečemu mogu biti od pomoći, slobodno me
kontaktirajte.
Pozdravljam Vas, sa nadom da ćete ove teške dane ubrzo pre­
broditi.
Dok je Mila čitala, Svetlana je negodujući vrtela glavom. Mi­
ra se ovoga puta smešila sa naklonošću. Kada Mila završi,
ona reče:
– U pravu si, Mila, ko smo mi da drugima sudimo. Ja sam si­
noć o tome dosta razmišljala. Čovek jeste pogrešio… ali sa
ljudima je kao i sa decom… Kada greše ispraviš ih, ako treba
malo ih i pljesneš... Ali ljubav im se ne sme uskraćivati.
– E, ja nemam decu pa mi je to teže da shvatim – reče Svetlana,
i dalje negodujući. Ipak dodade – Priznajem da je lepo od
Mile što hoće grešnika da vrati na pravi put. To je baš ona­ko…
hrišćanski.
– Ne sudi, da ti se ne sudi! – uzviknu Rade.
Iznenađeni pogledi okrenuše se prema njemu.
– E, pa i ja sam o tome sinoć razmišljao – reče, u šali praveći
se važan. – I to ne samo da sam razmišljao, čak sam i Sveto
pismo potegao!
– O, svaka čast! – pohvali ga Svetlana, glumeći divljenje.
109
– I čim sam ga onako nasumice otvorio – nastavi Rade,
– prvo što sam video bilo je “Ne sudi, da ti se ne sudi!”
– Eto vidiš! Ko odgovor traži, naći će ga – reče Mira, ozbilj­
nim glasom.
– A pročitao sam i to da će onaj ko obrati grešnika sa puta
za­blude, spasiti dušu svoju! – dodade Rade.
Dok je govorio, Mila ga je posmatrala zahvalnim osmehom.
Ohrabren time, on nastavi:
– Slažem se sa onim što Mira kaže… Kada bi dete kažnjavali
uskraćujući mu ljubav, time bi od njega napravili još lošiju
osobu. Tako je sigurno i sa ljudima.
– Dobro, dobro… ubedili ste i mene – reče Svetlana sada već
sasvim odobrovoljena. – Daj mi, Mila, to pismo da ga adresi­
ram i pošaljem!
– Zahvaljujem. – Uz osmeh, Mila joj pruži list papira.
– Jel’ mogu da dopišem i da mu se zahvaljujemo što nam je
olakšao izbor za najgoreg direktora – našali se Svetlana.
– Možeš da dopišeš da u svakom zlu ima i nečeg dobrog – pre­
dloži Mila.
– E, to neću! – reče Svetlana, dok je smešeći se stavljala pi­
smo u kovertu.
Mila ju je zadovoljno posmatrala. Bila je srećna što se posle
male jučerašnje nesloge vesela atmosfera vratila u njihovu
kancelariju.
Do prve nedelje juna, Srbija je bila čistija nego što je to bila
dugi niz godina. Članove MRS-a, još više od toga, radovalo je
što je svest naroda po tom pitanju bila podignuta na veoma
visok nivo. Veliku ulogu u tome odigrale su televizijske re­
klame koje su se i dalje vrtele bez prestanka. Od kada su se
one počele emitovati, sve manje i manje bilo je onih koji su za
sobom nehotično bacali otpad.
Njihovu radost, a naročito Milinu, kvarilo je jedino to što su
110
se povremeno dešavale svađe, pa čak i fizički sukobi, između
onih koji su te ružne navike zadržali i onih koji su postali
va­treni protivnici takvog ponašanja. Posredstvom javnih
medija Mila je više puta molila da se svađama i nasiljem ti
problemi ne rešavaju. A onda ju je jednoga dana u popularnoj televizijskoj emisiji voditeljka iznenadila pitanjem:
– Mila, možete li nam reći šta znate o postojanju organizacije Milinih vitezova?
Mila je začuđeno pogleda. Po izrazu njenoga lica bilo je lako
zaključiti da ona za njih nikada nije čula. Voditeljka joj tada
ispriča ono što je i sama, tek pred početak emisije, čula i
odgledala na youtube-u. Pričala je o teroru koji je, pozivajući
se na Milino ime, u Beogradu sprovodila grupa mladića.
Dok je slušala šta se prethodnog dana na ulicama glavnog
grada dešavalo, Milino lice poprimilo je izraz užasnutosti.
Kamere su u prvom planu prenosile kako se lepe crte njenoga
lica u šoku izobličavaju, praveći grimase koje su na gledaoce
ostavljale jači utisak od samih reči mlade voditeljke.
– Grupa momaka odlučila je izgleda da se na neobičan način
uključi u akciju čišćenja Srbije – tim rečima voditeljka je
započela svoju priču. – Njihov metod je zastrašivanje građa­
na! Oni krstare gradom, prikrivajući svoj identitet naočari­
ma i kapuljačama, ali na majicama imaju veliki natpis “Milini
vi­tezovi”. Idu u grupama i jedan od njih nosi kameru i snima
prolaznike. Kada snime da neko nepropisno baci otpad ili čak
pljune na ulici, priđu mu i tada nastaje ma­ltretiranje. Taj sni­
mak oni odmah postavljaju na youtube. Bilo je tu svega, od
ša­maranja i šutiranja, do teranja ljudi koji su na ulici pljunuli,
da to na licu mesta i poližu. Devojci koja je ispljunula žvakaću
gumu pre ulaska u jedan butik, tu su žvaku zalepili u kosu,
a jednom čoveku koji je na trotor bacio opušak, taj su isti
opušak, dok je još goreo, ugasili na ruci.
Miline i oči i usta bile su širom otvorene. Voditeljka, oči­gle­
111
dno svesna da će ova emisija biti još mnogo puta odgledana,
na­­stavila je, trudeći se da za Milu što plastičnije do­ča­ra de­ša­
vanja na ulici:
– Jednog penzionera Vitezovi su lisicama zavezali između dva
kontejnera po kojima je preturao. Na ruke i oko vrata okačili
su mu kese koje je iz njih bio izvukao. Tako je jadni starac ostao
satima razapet kao strašilo, sve dok policija nije uspela da ga
oslobodi.
Slušajući, Mila je rukama grčevito stezala ručke fotelje. Iz­
gledalo je kao da je i ona sama bila razapeta. Voditeljka je
zatim opisala i događaj koji se desio tog jutra.
– Jedan osnovac na putu do škole, dok je prolazio kroz park,
bacio je kesicu od smokija. Vitezovi su ga snimili i dotrčali
do njega. Tražili su od dečaka da kesicu pokupi i baci u kon­
tejner. On je to odbio i počeo je da beži. Vitezovi su ga stigli
i odneli do mesta gde je kesica ležala. Jedan od njih dovi­
knuo je drugim đacima: ”To što je Srbija nekada bila zemlja
svi­njara, ne znači da danas treba da liči na svinjac! Evo – ovo
vam je besplatna lekcija iz očuvanja životne sredine.” Bačenu
kesicu od smokija oni su tada ugurali dečaku u usta a onda su
ga tako, zajedno sa kesicom, ubacili u kontejner i zalupili po­
klopac.
Da li pokušavajući da zaustavi krik ili saosećajući sa osno­
v­cem, tek, Mila je svojom grčevito stegnutom šakom, priti­
skala usta.
Voditeljka je zatražila da se Mili donese čaša vode. Posle nekoliko dubokih uzdaha i do dna popijene čaše, Mila se, još tu
u emisiji, obratila Vitezovima.
Zahvalila im se na želji da pomognu akciji čišćenja Srbije ali
je odlučnim glasom rekla da se od njihovih metoda duboko
gnuša.
– Jedno zlo iskoreniti drugim i to mnogo gorim, apsolutno je
neprihvatljivo!
112
Da li od uzbuđenja kojim je podrhtavao njen glas ili od siline
vere u ono što govori, tek, mnogi gledaoci su kasnije rekli da
su zadrhtali kada je uzviknula:
– Od nasilja gore zlo ne postoji!
Mila je još tada pozvala Vitezove da joj omoguće da se sa
njihovim vođama sretne.
Na taj poziv u narednim danima niko se nije odazvao, ali
su napadi ipak postali sve ređi i blaži.
U kancelariji MRS-a jedino je Svetlana prema Vitezovima,
više u šali, izražavala i nešto simpatija. Čak je i za dečaka
ba­čenog u kontejner rekla:
– Balavac je dobio što je zaslužio.
– Svetlana! – uzviknuli su u isti glas i Rade i Mira.
– Ma, dajte… pa i vi tako mislite samo ne smete da kažete.
– Pobogu, Svetlana, pa ko je lud da tako misli! – iznenađeno
reče Mira. – Taman posla kada bi svako imao pravo da ide
ulicom i deli pravdu. U kakav bi nas haos tek to odvelo?
– Ma šalim se, šta vam je! – branila se Svetlana. – Ipak, Mila
ako ti se Vitezovi jave, povedi i mene na sastanak sa njima. Ja
ću ih organizovati tako da će da vitezuju sve po redu i za­konu.
– Važi! – uz smešak se složi Mila. – A što se mene tiče, mogu
i ime da promene. Neka se zovu Svetlanini vitezovi!
– Eh, kako bih ja volela da imam svoje vitezove – uzdahnu
Svetlana.
– Imaš jednog i trebalo bi to malo više da ceniš – dobaci joj
Mira.
Rade se, klimanjem glave, složio sa tim rečima.
– Dobro, dobro… Svi ste se nešto urotili protiv mene – bunila se Svetlana. – Kao da nije san svake devojke da ima svoje
vite­zove.
– Dobro, ne baš svake – dodade, namignuvši u pravcu Mile.
Snimak Milinog lica, dok je slušala priču o vitezovima, po113
javio se istoga dana na youtube-u i mnogim stranicama fa­
cebook-a. Videlo ga je i ‘lajkovalo’ na hiljade ljudi. Jačina emocija, njenom lepom licu čak i pri najčudnijim grimasama
davala je izgled koji je neodoljivo plenio srca gledalaca.
A već samo koji dan posle te emisije pronela se vest da je po­
licija uhapsila Vitezove. Bila je to grupa od samo pet, policiji
već dobro poznatih huligana.
Stigao je tako u kancelariju MRS-a i petak uoči vikenda koji je
trebao da predstavlja kulminaciju njihovog šestomesečnog
rada. Subota je bila dan velikog spremanja Srbije, a nedelja
dan završne proslave. Tog petka ujutru svi članovi kancelarije, i to bez ikakvog dogovora, stigli su na posao mnogo ra­nije
nego obično. I to svi u isto vreme! Sedajući na svoja me­sta
gle­dali su se pomalo zbunjeno.
– Šta ćemo raditi u ponedeljak, kada sve bude gotovo? – prva
progovori Svetlana.
Bilo je u njenom glasu pomešane i tuge i radosti. Radosti jer
je akcija, već tada je bilo jasno, postigla uspeh koji će se dugo
pamtiti. Radosti i što će posle svih tih meseci neprekidnog
rada nastati zatišje koje im je svima bilo potrebno. Ipak, kroz
te radosne misli probijala se tuga. Mesecima su oni bili deo
nečega mnogo većeg od njih samih. Da li je povratak običnom
životu posle toga uopšte bio moguć? – pitala se. I kako će oni
moći, bez Milinog osmeha, da započnu dan?
– Ja se već od ponedeljka vraćam u školu – reče Mila, smešeći
se tužno. – Juče sam dobila raspored časova.
– Ma, nije moguće! – pobuni se Mira. – Pa zar ti nisu dozvolili
ni dana da se odmoriš?
– Radim popodne – reče Mila. – Imaću tako čitavo jutro za
odmor.
– Ma, posle svega ovoga, časovi matematike biće za tebe pra­­
vi odmor – dodade Rade, želeći da je uteši.
114
– Ali meni ništa od ovoga nije bilo teško – pravdala se Mila.
– Čini mi se kao da se sve dešavalo samo od sebe. Možda za­
to… što ste vas troje ustvari, odrađivali najteže poslove a ja
sam se uglavnom šetkala naokolo i smešila.
– Pa, kad neko ima osmeh koji vredi milion dolara i ne treba
ništa drugo da radi – dobaci Svetlana.
– Svetlana! – uzviknu Mira. – Pa nije Mila od smeškanja izlizala onolike štikle! Što njene, što naše.
– Ma, šalim se – branila se Svetlana. – Pa svi znaju da je Mila
ovu akciju i započela i izvukla do kraja na svojim nejakim ple­
ćima. Ali mora se priznati da smo zajedno bili ‘tim snova’!
– Da nije bilo vas, ne bi bilo ni mog osmeha a kamoli bilo čega
drugog – uzvrati Mila, gledajući je sa puno ljubavi.
Pod njenim pogledom Svetlana se rastuži.
– O, Mila, šta ćemo mi bez tebe? – upita gotovo plačno.
– Zašto biste bili bez mene? Pa zar je naše prijateljstvo vezano samo za posao?
– Naravno da nije – ubaci se Mira. – Ali nekako… kada nam
je dan počinjao sa tobom, gotovo je bilo sigurno da će sve ići
kako treba. Biće neobično u ovoj kancelariji bez tebe.
– Moramo okačiti Milinu sliku na zid pa da je svaki dan gledamo! – reče Rade.
– E, da znaš da hoćemo, i uramićemo je sa zlatnim ramom!
Skočivši na noge, Svetlana izvadi mobilini telefon.
Pozirajući, Mila se nasmeši osmehom od koga cela kancelarija
zasija.
– Hvala, Mila, uz takav osmeh i nema veze što mi blic ne radi
– reče Svetlana.
Sledećih nekoliko minuta proveli su slikajući se zajedno.
Sve­tlana im je zadavala razne smešne poze. Što od smeha,
što od tuge na poslednjoj slici svima su im oči svetlucale
od suza. A tada su već počeli i telefoni da zvone. Mira i Rade
odgovarali su na pozive, a Svetlana je sa Milom krenula kroz
115
plan za taj poslednji dan. Iznela je i spisak pitanja koja će joj
tog jutra biti postavljena u jednoj radio-emisiji. Bila su to,
uglavnom, uobičanjena pitanja na koja je Mila već mnogo
puta odgovarala. Jedino je do tada još niko nije pitao kako se
nosila sa novostečenom popularnošću. Svetlana je, na čuđenje
ostalih u kancelariji, insistirala da to pitanje proradi sa Milom.
Tako ju je samo u prvim danima pripremala za intervjue,
dok nije postalo jasno da Mili nikakve pripreme nisu bile
potrebne. Ipak, tog jutra Mila je poslušno sela ispred Svetlane, spremna da odgovara.
– Mila, kako se nosiš sa popularnošću? – bilo je prvo pita­
nje.
– Odlično. Popularnost nosi mene a ne ja nju.
Smešeći se, Svetlana nastavi:
– Da li ti prija što te ljudi na ulici prepoznaju?
– Prija mi to što mi se osmehuju oni koji me prepoznaju.
– Da li ti ljudi prilaze na ulici?
– Pa, ne baš… ja dosta brzo hodam, pa tako… Dok se oni
snađu, ja sam već podosta odmakla.
– Dobro… ali recimo u kupovini, dok razgledaš rafove?
– Ja u kupovinu retko idem. Moja majka voli da to sama oba­
vlja.
– A kad kupuješ cipele i garderobu?
– Svetlana! – pobuni se Mira. –Što je to pitaš kad znaš da ona
sebi nije ništa kupila od početka akcije!?
– Ja to znam ali drugi ne znaju i zato mogu da je to pitaju i u
emisiji – branila se Svetlana.
– Ako me to pitaju, reći ću im kao što i jeste. Ne volim da idem
u kupovinu, a to što sam uvek bila ovako elegantno obu­čena,
to je vaša zasluga.
– E, pa, to sam htela da čujem! – uzviknu Svetlana. – To oba­
vezno da im kažeš. Neka se zna!
116
Mira je vrtela glavom
– A kada uveče izađeš u grad, prilaze li ti slučajni prolaznici?
– nastavi Svetlana.
– Svetlana – opet se pobuni Mira. – Kakvo je to pitanje kada
znaš da svih ovih meseci nije nigde izašla?
– Znam ja to dobro, ali bolje je da već ovde spremi odgovor,
nego da se u emisiji zbuni.
– Što bih se ja zbog toga zbunila? – upita Mila.
– Zato što oni mogu na to reagovati sa čuđenjem – odgovori
Svetlana.
Mira ju je i dalje posmatrala sa negodovanjem, premda je
znala da je Svetlanina jedina briga zaista bila da Mila ne do­
đe u neprijatnu situaciju. Znala je i da je Svetlana brinula
zbog Mile lično a ne zbog uspeha akcije. Znala je, jer je isto
to i sama osećala. Već duže vreme svima njima u kancelariji, Mila je postala važnija od akcije, važnija možda i od
same Srbije. Bila im je ona kao nekakvo nebesko biće koje je
privremeno sletelo među njih.
Mila je posmatrala Svetlanu sa iskrenim čuđenjem.
– Zar je to toliko neobično biti okupiran poslom do te mere
da te izlasci ne zanimaju? – pitala je.
– Da, čudno je! – reče odlučno Svetlana. – Čudno je za devoj­
ku tvojih godina da ne pronalazi malo vremena za zabavu…
Pa i za ljubav!
Mila zbunjeno pogleda Svetlanu dok je Mira zvučno prote­
stovala.
– Pitam to jer će takvo pitanje verovatno postaviti i u emisiji
– reče Svetlana, podižući sa stola jedan primerak jutrošnjih
novina.
Okrenula je stranu na kojoj je bila slika mladića koji je poku­
šavao da od paparaca zakloni lice. Ispod slike je bio samo
kratak tekst:
“Da li je ovo mladić koji ima ključ od srca naše vile?”
117
Pročitavši tu rečenicu, Svetlana spusti novine na sto kraj Mi­
le.
Mila zadrhta gledajući u drago lice koje se samo naziralo iza
podignutih dlanova. Ipak, kada je odgovorila, glas joj je bio
potpuno miran.
– Svetlana, ti valjda znaš da se ja u intervjuima ne zbunjujem. Ti si mi sama još na početku rekla da se ljudi ne zbu­
njuju kada pričaju istinu, kada znaju šta pričaju i kada ih nije
sramota da priznaju da nešto ne znaju. I zato zaista nemaš
razloga da se brineš za mene.
Mila tada skrenu pogled ka novinama.
– A ako me budu pitali da li ovaj mladić ima ključ od moga
srca, reći ću im to što znam.
Svi u kancelariji tog momenta upitno pogledaše u Milu.
Ona je smešeći se mirno sedela.
– I? – požuri je Svetlana.
– Reći ću im da moje srce nije zaključano.
– Nije? – reče Svetlana pomalo razočarano.
– Ali ako me budu pitali da li ja tog mladića volim, reći ću im
da je to tačno.
– Šta!? – odjeknu istovremeno iz tri pravca.
Mesto odgovora, Mila se samo veselo nasmeja.
– Čekaj, bre – pobuni se Svetlana – pa zar je fer da mi to sa­
znamo preko radija!
– Pa… vi me nikada niste pitali.
– E, vidite sad!? – reče Svetlana ljutito pogledavši u Miru i
Rada. – A lepo sam vam govorila da smemo to da je pitamo…
A vi meni… nemoj…nemoj… To su lične stvari!
– E, a sad vam je malo kasno za to pitanje – nasmejavši se reče
Mila. – Sad moram da krenem, već kasnim – dodade ustajući.
Sa ispruženom desnom rukom stala je na staro pozdravno
mesto. I svi ostali ustadoše. Položili su svoje ruke jedne na
druge, istim redosledom kao i uvek. Na Milinu ruku došla
118
je Mirina, na njenu Radetova a na vrhu Svetlanina. Ovaj put
gledali su se sa više uzbuđenja nego ikada. Znali su, bio je
to poslednji put da uz taj pozdrav počinju svoj radni dan.
Činilo se da je svako želeo da zapamti i najsitniji delić tog
doživljaja. Milin pozdrav bio je još glasniji nego obično, kao
da je trebalo da ih prati ne samo do kraja toga dana, već do
kraja života.
– Za puno mira, rada i svetla! – uzviknu i ruke im tada po­
leteše uvis, silnije nego ikada.
Kada su im prsti dostigli najvišu tačku, svima im se učini da
iz njih sevnuše varnice. Za trenutak ostali su tako, gledajući
zbunjeno jedni u druge, a onda im se ruke prepletoše u zagrljaj.
Te subote, na dan velikog spremanja Srbije, gotovo svaki
gra­đanin zemlje koji je mogao da se kreće uključio se u ak­ciju.
U mnogim mestima, gde više nije bilo potrebe za skupljanjem
otpada po ulicama i parkovima, ljudi su se organizovali po
drugim zadacima. Čistili su se ulazi zgrada, prale fasade i trotoari, uređivale zelene površine… Mnoga privatna preduzeća
bila su zatvorena toga dana. Vlasnici, zajedno sa svojim zaposlenima, uređivali su okolinu lokala i kancelarija.
Mila i njeni prijatelji iz MRS-a proveli su ceo taj dan sa
građanima koji su živeli ili radili u kraju gde se nalazila njihova kancelarija. Očišćene su tada i uređene sve žardinjere i
u njih je posađeno puno cveća. Očišćeni su bili i prebrisani svi
ulazi u zgrade. Grafiti su bili prekrečeni.
Radilo se te večeri na ulicama gradova i sela i kada je sunce
već uveliko zašlo. Veče je bilo toplo od zaostalih sunčevih
zraka, ali ono što je još više grejalo srca učesnika, bilo je za­
do­voljstvo i rezultatima a i pokazanim jedinstvom. Po broju
učesnika i po atmosferi koja je u zemlji vladala, no­v inari su
taj dan nazvali, ne velikim spremanjem, već veličanstvenim
119
spremanjem Srbije.
Nedeljni dan mnogi su proveli zasluženo se odmarajući. Na
televiziji su se vrteli snimci subotnje akcije. Te večeri mnogi
su se radovali i direktnom prenosu završne proslave u Domu
sindikata.
Mila je na proslavu krenula u pratnji svoje majke. Kada je
toga dana ona po prvi put svoju majku videla sa frizurom i
šminkom, ushićeno je uzviknula:
– Kako si lepa!
Majka je na to samo odmahnula rukom. Ipak, nije uspe­la da
sa­k rije zadovoljni smešak. Taj osmeh na njenim usna­ma za­
držao se i dok su šetajući polagano išle u pravcu skup­štin­
skog trga.
Toga popodneva kratki letnji pljusak, činilo se, Beogradu
je dao završni glanc. Mila je imala utisak da oko njih sve
svetluca i presijava se. A od pomisli da se pribiližava čas
kada će ponovo biti sa Markom, uhvati je slatka drhtavica.
Krajem oka pogleda majku. Zadovoljni smešak još uvek je
lebdeo i na njenim usnama.
Još od dana kada im je stiglo pismo iz Amerike, Mila je pri­
metila da majka počinje da dobija rumen u licu i sjaj u očima.
Primetila je takodje i da im je poslednji račun za telefon bio
neobično visok. Ipak, Mila majci nije postavljala nikakva pi­
tanja, znala je da će joj ona, kada za to bude spremna, i sama
sve objasniti.
A te večeri, dok su zadovoljno, ruku pod ruku, hodale, maj­
ka iznenada reče:
– Čula sam ti se sa ocem.
Mila se nasmeši.
– To je divno – reče, čvrsto joj stežući ruku.
– Ja sam ga prva pozvala – kaza majka pomalo stidljivo.
– Bilo mi ga je nekako žao – dodala je tiho.
120
– To je baš lepo od tebe – ohrabri je Mila. – Mora da se izne­
nadio!?
– Ma, ne! Rekao je… da je danima sedeo i iščekivao moj poziv
– odgovori majka, glasom koji je podrhtavao od zadovoljstva.
– A posle me je i sam zvao više puta.
– Mama, pa što mi to pre nisi rekla! – pobuni se Mila.
– Ma, čekala sam da prođe sva ova halabuka. Da se završi još
i ovo veče pa...
– Mama! Pa zar tebi sve ovo nije bilo lepo? – iznenađeno je
prekinu Mila.
– Ma, jeste, Mila… Lepo je, ne kažem… Ali, mnogo si se ti
žrtvovala… svoj si život zapostavila.
– Mama, ovo jeste bio moj život!
– Znam, dete, znam… Ali treba tu još… mislim znaš i sama…
A treba da znaš i da… da bi otac želeo da plati za tvoju sva­
dbu.
Mila pogleda majku.
– Kakvu svadbu?
– Pa, to… kad ti i Marko ponovo odlučite… – majka se zbuni
i zažali što je svadbu uopšte i pomenula.
Mila zastade.
– Da nisi ti i sa Markom sve ovo vreme bila u kontaktu? – upita.
Pokušavajući da izbegne Milin pogled, majka nastavi da ho­
da. Mila je blago povuče za ruku. Gledajući ispred sebe, maj­
ka poče isprekidano da priča.
– Pa, dobro… dobro… Jesmo se čuli… Mislim, često smo se
čuli…
Odjednom ona podiže pogled i gotovo prekorno reče:
– Misliš li ti da je njemu bilo lako! Znaš li ti koliko se on bri­
nuo?… Ali obećao je da će ti dati vremena, a on je čovek od
reči!
– E, šta se to meni sve iza leđa događalo – odmahujući gla121
vom, uz osmeh reče Mila.
Uhvati majku pod ruku i nastaviše da hodaju kikoćući se.
Kada su stigle pred Dom sindikata tamo je već vrvelo od ljudi. Probijajući se prema ulaznim vratima gotovo se sudariše
sa Svetlanom i Radom. Njih dvoje bili su zagrljeni i izgledali
su srećnije nego ikada. Mila, ne uspevši rečima da iskaže
svoju radost, samo ih čvrsto zagrli i poljubi. Njih četvoro
zatim, trudeći se da izbegnu novinare, proguraše se kroz
hodnik, i uđoše u salu koja se polako punila.
Pored Mire u prvom redu sedeo je direktor Petar Marić. Ia­
ko ga nikada ranije uživo nije srela, Mila ga, čak i tako sa le­
đa, odmah prepozna. Usne joj se toga časa razvukoše u širok
osmeh i ona krenu još bržim koracima, povlačeći za sobom
iznenađenu majku. Petar, kao da je na sebi osetio njen pogled,
ustade i okrenu se u njihovom pravcu. Kada ugleda Milu, krenu
prema njoj.
Majka, stojeći sa strane, sa neodobravanjem je gledala kako
se Mila sa isuviše bliskosti pozdravlja sa čovekom koga su­
sreće po prvi put. Petar ih tada uze za ruke i povede do njihovih sedišta. Nisu prestajali da pričaju njih dvoje sve dok
voditelji ne objaviše početak programa. Majka zabrinuto pri­
meti da su i posle toga oni ostali da sede isuviše blizu je­dno
drugom. Ipak, blještavo osvetljena bina ubrzo odvuče njenu
pažnju.
Voditelji su prvo objavili da svi koji se te večeri pojavljuju u
zabavnom delu programa, kao i svi koji rade iza kulisa, rade
bez ikakve novčane naknade. Ceo program, rekli su, iako ve­
oma profesionalno pripremljen, u potpunosti je urađen volonterskim radom. Naglasili su i da jedini specijalni efekti
koji se te večeri očekuju, jesu osmesi onih kojima će biti uru­
čena priznanja.
Na binu su prvo, kao predstavnika kancelarije “Svetionik”,
voditelji pozvali Svetlanu. Ona je podnela kratak izveštaj o
122
tome šta je sve u toku akcije postignuto i kako je planirano
da se ti rezultati očuvaju. Iako je govorila u brojkama i či­
njenicama, svojim šaljivim manirima mamila je spontane
aplauze publike.
Opisala je Svetlana ukratko i onaj prvi dan kada se Mila pojavila u njihovoj kancelariji. Njenoj priči, zajedno sa celom
salom i Mila se smejala, iako se tog događaja ona sama sa­
svim drugačije sećala.
Kao što je od samoga početka akcija tekla glatko, tako je i
to veče proticalo bez i najmanjeg problema. Ako bi se nešto
i neplanirano dogodilo, to je uglavnom proslavu činilo još
bo­ljom i simpatičnijom.
Kada je počela dodela priznanja i nagrada, na binu je prvo
pozvan direktor Petar Marić. On se zahvalio organizatorima i te večeri i čitave akcije, a naročito Mili. Rekao je zatim da
pri­znanje koje je dobio, kao uostalom i novčanu nagradu, on
želi da podeli sa svim ljudima svoga grada. Po pljesku i uzvicima koji su se prolomili, bilo je jasno da je u sali bilo puno
njegovih sugrađana. Kada se pljesak stišao, direktor Marić
je rekao da bi i o akciji i o čudesnim događajima koji su je pra­
tili imao puno toga da kaže, ali da će zbog ograničenog vremena to ostaviti za naredno jutro kada će biti gost juta­rnjeg
programa. Pozvao je sve one koji su u mogućnosti, da taj program pogledaju jer, obećao je, biće toga puta u njegovoj priči
i nešto posve novo.
Sledeći su na binu bili pozvani predstavnici brigadirskih
akcija. Oni su pričali o svojim iskustvima i o smešnim do­ga­
đajima, neizostavnim pratiocima svih okupljanja mladih.
Udarničke značke, objavili su voditelji, biće podeljene tek
krajem leta jer su omladinske akcije još uvek bile u toku.
– I biće u toku – uzviknu jedan od brigadira – sve dok bude
đubreta na našim putevima!
Gromki aplauz proprati njegove reči.
123
Sledeća tačka programa bila je posvećena televizijskim
re­klamama. Na binu su tada izašli glumci koji su u njima uče­
stvovali. Neki od njih ispričali su i po koji simpatični de­t alj
u vezi sa reklamama. Mladić koji je igrao fudbalera Miloša
požalio se da mu je ostao nadimak ‘Kulov’. Glumac koji je
igrao srpskog političara rekao je da je toliko bio zapanjen
količinom đubreta koju je video tokom snimanja, da se i sam
prijavio za učesnika sledeće omladinske brigade. Publika, a
naročito deo sale u kome su sedeli brigadiri, pozdravila je
njegove reči pljeskanjem i bučnim uzvicima.
Sa glumcima na bini bio je i dečak koga voditelji nisu prepoznali ni iz jedne reklame. Kada ga upitaše koju je ulogu
igrao, on iz torbe izvuče rogove jelena, stavi ih na glavu i
protrča binom. Svi u sali tada ga uz glasno smejanje po­zdra­
više.
Pre dodela nagrada za srednjoškolce, voditelj objavi da su
pehare za tu priliku uradili studenti dizajnerske škole i to od
reciklažnog materijala. Za njihovu izradu, rekao je, iskorišćeni
su predmeti koji umesto da postanu otpad, postali su prava,
pravcata umetnička dela. I zaista, i publika i oni koji su pehare
primali bili su iznenađeni njihovom originalnošću i lepotom.
– Trebali smo dodeliti pehar i za najlepši pehar – našali se
voditelj.
Mila je uživala gledajući i slušajući omladince koji su primali nagrade. Svako od njih rekao je nekoliko reči o svom
projektu i zahvalio se onima koji su mu svojim savetima pomogli. Mnogi od njih zahvalili su se i njoj lično.
Kada je voditeljka pozvala na binu Đorđa Kneževića, Mila
zadrhta. Setila se svojih osećanja kada se sa tim radom po
prvi put susrela. Želja da je Marko kraj nje, u potpunosti je
preplavi.
– Đorđe – začu tada glas voditeljke – hajde, reci nam kako si
došao na ideju da napišeš scenario, koji je, kako smo videli,
124
postigao neverovatno dobar prijem kod publike.
– Pa… ako hoćete da vam baš pošteno kažem – poče on če­
škajući se po glavi.
– Pošteno, nego šta nego pošteno! – bodrila ga je voditeljka.
– Pa… na ideju sam došao u razgovoru sa jednim mojim ro­
đakom – reče dečko, pogledom nesvesno pogledavši u pravcu
sale iz koga je došao.
– Taj rođak pretpostavljam sedi tamo negde u mraku – reče
voditeljka, prateći dečakov pogled.
– Da, došao je samnom ali… strogo mi je zabranio da ga po­
minjem – sramežljivo se smešeći reče dečko. Ipak, videlo se,
bio je odlučan da kaže to što je naumio.
– Ma, sad ćemo mi njega osvetliti reflektorima – reče vo­
diteljka veselo.
Na velikom ekranu na bini, kamera je prikazivala traganje
za tajanstvenim rođakom. I pre nego što je ugledala mladića
koji je rukama pokrivao glavu, Mila je znala o kome se radi.
U stomaku joj toga trena zaigra jato leptirova.
Voditeljka zatraži od publike da “rođaka” tapšanjem izma­
me na binu.
Marko prestade da se krije. Uspravi se u sedištu ali i dalje
je, odmahujući rukama, davao znak da ne želi da izađe na
binu. Ali voditeljka je insistirala. Bodrila je publiku da tapše
sve dok ‘rođak’ ne ustane.
Na ekranu gledajući to drago lice, Milu obuze silna želja da
mu pomogne. Ipak, čak ni kada je majka počela da je gurka i
vuče za ruku, ona od uzbuđenja ne uspe da se pomeri.
Neko u publici, prepozna Marka i poče ga prozivati po imenu. Kada više nije imao kud, Marko ustade i krenu ka bini.
Samo je krajem oka, kada je prolazio pored prvog reda, vi­
deo dobro poznate plave, lepršave lokne.
– Recite mi od kuda tolika stidljivost? – upita voditeljka, ka­
da je Marko, još uvek negodujući, stao kraj nje.
125
– Nije stidljivost u pitanju… već… nisam želeo da jednu osobu iz prvog reda dovedem u neprijatan položaj.
Rekavši to, pogleda u Milinom pravcu, pokušavajući očima
da joj se izvini.
– Aha… tako znači! – reče voditeljka, i videlo se, toga se časa
i ona dosetila ko bi tajanstveni mladić mogao biti.
Mili su tog momenta suze počele da se slivaju niz obraze.
Požele da ovoga puta, ona bude ta koja će Marka zaštititi.
Ipak, od siline osećanja i dalje nije uspevala da se pokrene.
Voditeljka se zbuni. Gledala je čas u Milu, čas u Marka.
Marko tada privuče mikrofon i glasno reče:
– Miloš, kulov iz reklame, urađen je po mom liku! Ja sam
je­dnom prilikom, kao i on, bacio smeće i to ni manje ni više
nego pred samom Milom. Ali za taj svoj greh ja sam se najiskrenije pokajao. Po oproštaj sam, verovali ili ne, bio kre­
nuo i na put do Svete gore.­
Marko se trudio da govori šaljivim tonom, ali svima je bilo
jasno da su njegove reči bile iskrene. Po reakciji publike
činilo se da im se svideo. A on, osetivši da u sali ima podršku,
nastavi još sigurnijim glasom. Ovaj put govorio je gledajući
pravo u Milu.
– Sada kada sam čist od tog greha, mogu svečano da obećam
Mili… Ako se uda za mene, sva briga oko smeća u našoj kući
biće do kraja života samo moja.
Tog trenutka u sali nasta tajac.
Voditeljka pogleda u Milu. Širok osmeh na njenom upla­ka­
nom licu navede je da publici postavi pitanje:
– Da li je ovo i vama zvučalo kao prosidba?
– Daaaa!!! – prolomi se salom.
Na ekranu, u krupnom planu, videla se Mila. Sedela je ne­po­
mično ali su joj oči sijale od sreće. Videlo se i kako je majka
gurka da ustane. Publika se utiša, ali mnogima su ruke već
bile spremne za aplauz.
126
Kamera tada prikaza kako se Mila polako pridiže iz svog
se­dišta. Ovacije su lagano krenule i postajale su sve jače
kako se ona kretala ka bini. Na ekranu se videlo i da u ruci
nosi malu crvenu kutiju. Voditeljka joj krenu u susret. Pri­
državala ju je dok se nesigurnim korakom pela uz stepenice.
Kada je stala ispred Marka, kamera je na Milinom dlanu zumirala crvenu kutijicu, a onda u prvom planu zasija Markov
osmeh.
– Da li su naše kamere ikada zabeležila srećniji osmeh od
ovoga? – upita voditeljka i sama gledajući u ekran.
Marko sa Milinog dlana uze kutijicu. Svi u sali mogli su da
osete da je tu kutijicu on već ranije držao u ruci.
– Mi ćemo izgleda, sada prisustvovati prosidbi – zadovoljno
objavi voditeljka.
Mikrofon ona tada prinese Marku.
U dvorani je nastao tajac. Marko je Milu gledao netremice
i činilo se kao da je zaronio do samoga dna njenih plavih
očiju.
Držeći prsten ispred njenog već ispruženog prsta, upita:
– Mila, da li će prsten ovoga puta zauvek ostati na tvome
prstu?
Mila privuče mikrofon od zbunjene voditeljke i njen glas
odjeknu dvoranom.
– Zauvek!
Dok je prsten klizio niz prst, salu ispuniše uzvici, pljeskanje
i mnogo, mnogo razneženih jecaja.
Marko tada Milu zagrli tako snažno, i svima bi jasno da je
on nikada više od sebe neće pustiti.
– Mogli bismo verenicima da damo koji trenutak – reče vo­
diteljka. – Evo, ja ću za čas da odem iza bine da nešto pro­ve­
rim, a vi, draga publiko, gledajte malo na stranu dok se ja ne
vratim.
Svetlo na bini postalo je prigušeno i publici se činilo kao da
127
su se Mila i Marko stopili u jednu osobu. Kada se posle par
sekundi voditeljka vratila i bina nanovo zasijala, njih dvoje
se razdvojiše ali su jedno u drugo i dalje gledali netrepćući.
– Pa, čestitke budućim mladencima od svih nas – reče vo­
diteljka. – Ovo je očigledno bio nastavak prosidbe započete
ne znamo kad i ne znamo gde.
– Na Kopaoniku – dobaci Marko.
– Ahaa, zato je Mila o toj planini pričala sa toliko ljubavi
– našali se voditeljka. – Dobro… a pošto mi ovde snežne
pahulje nemamo, ovaj ćemo događaj probati da ulepšamo
nečim isto tako belim i lepršavim. Mi smo, naime, za Milu
spremali iznenađenje za kraj večeri, ali zbog ovog iznenadnog obrta događaja zamolila bih naše mlade dizajnere da
Milin poklon uruče već sada.
Dok su čekali da dizajneri izađu na binu, voditeljka upita
Ma­rka.
– Ti se, pretpostavljam, prezivaš Knežević, kao tvoj rođak
Đorđe? – reče pokazujući na dečka koji je zbunjeno stajao sa
strane, ne znajući da li da napusti binu.
– Da – reče Marko mahnuvši svom rođaku.
– Divno – nastavi voditeljka – Srbija ima divne priče o Marku
Kraljeviću i vili Ravijojli, a evo sada ćemo imati i priču o Ma­
rku Kneževiću i vili Mili.
Dok je ona to govorila na binu je uneta raskošna bela odora.
U sali se začuše povici oduševljenja.
– Ovo je vilinski ogrtač – objavi voditeljka – a možda će moći
da posluži i kao venčanica – našali se. – I kao i svi naši po­
kloni večeras, i ona je urađena od recikliranog materijala.
Mladi dizajneri pomogli su Mili, koja se zbunjeno okretala
oko sebe, da provuče ruke kroz otvore na svilenkastom
ogrtaču. Veštim pokretima kačili su kopče i vezivali svilene
pantljike. Kada su se razmakli, Mila za trenutak ostade da
stoji raširenih ruku i svima se učini da pred sobom zaista
128
imaju pravu vilu.
– Predivno! – uzviknu voditeljka i okrećući se prema zadi­
vljenoj publici upita:
– Ali šta to još treba da ima Mila da bi bila prava vila?
– Krila!!! – zaori se salom.
– Pa, naravno, sada će da stignu i krila – objavi ona.
Grupa mladih dizajnera tada na binu iznese par prekra­
snih belih krila. Vešto ih zakačiše za ogrtač i vrpcama uveza­
še oko Milinih ruku.
Voditeljka Mili prinese mikrofon i upita:
– Kako se sada osećaš?
– Kao da ću poleteti – odgovori Mila smešeći se.
– Dobro – reče voditeljka i okrećući se publici dodade – Vre­
me je da pustimo našu vilu da odleti sa svojim Kneževićem,
a mi ćemo ih ispratiti jednim gromkim aplauzom.
Cela dvorana zapljeska.
Marko je pridržavao Milu dok je silazila niz stepenice. U du­
gom ogrtaču i nenaviknuta na krila, ona je hodala nesigur­
nim korakom. Marko se odjednom vešto okrenu, uhvati je
čvrsto i podiže iznad svoje glave. Brzim koracima on tada
kre­nu prema izlazu dvorane.
Publika je tapšući počela da ustaje na noge. Mila se prvo
gr­čevito držala za Markove ruke, a onda se odjednom oseti
la­kom i bezbednom. Ispruži se koliko je mogla i prvo opre­
zno, a onda sve brže i brže poče da maše rukama. Krila se
raširiše i zalepršaše.
Cela sala na nogama je ispratila Milin simbolični let. Ostatak zemlje taj let je pratio na malim ekranima.
Aplauz se nastavio i kada su dvoje zaljubljenih napustili
dvo­ranu. Voditeljka proba da nadglasa publiku.
– Zamolila bih vas da prekinete tapšanje jer Vile se ne vra­
ćaju na bis! – našali se.
– Ovo je bio veličanstveni spektakl – nastavi – ali naš pro129
gram mora da ide dalje. Naravno, sve najbolje želimo Mili i
Ma­rku, a takođe, čestitke što je dobila ovako divnog zeta, idu
i Milinoj majci.
Kamera tada u prvom planu prikaza majku, niz čije su se
obraze kotrljale suze. Direktor Marić premestio se u sedište
do nje, i ostatak večeri ostade uz nju.
Do kraja programa suze su sijale i u očima trojke iz kancelarije MRS-a.
****
Kada se narednog jutra Mila probudila, trebao joj je koji tre­
nutak da shvati gde se nalazi. Zvuk Markovog usnulog di­
sanja izmami joj osmeh. Pridiže se malo, gledajući ga zalju­
bljeno. Pod njenim pogledom Marko se promeškolji. Proviri
na jedno oko ali ga odmah brzo zatvori.
– Aha, videla sam, budan si! – uzviknu Mila gurkajući ga.
Ne otvarajući oči, Marko se priljubi uz nju i čvrsto je zagrli.
– Pusti me još samo malo – molio je.
– Emisija samo što nije počela. Hajde, molim te, ne smemo
ovo da propustimo.
Mila skoči iz kreveta, povlačeći čaršaf sa sobom. Otrča u
dnevnu sobu i ugnjezdi se u kauč. Uključila je televizor. Ma­
rko i sam dotrča i ušuška se kraj nje. Izraz njegovog lica još
uvek je odražavao nevericu da je ona zaista tu kraj njega. Mi­
la je gledala u televizor, a on je gledao u nju.
– Nisi ni svesna koliko si lepa kada se probudiš – reče.
– To je samo kad se probudim pored tebe – prošaputa ona
naslanjajući glavu na njegovo rame.
– Ako paparaci saznaju za toliku lepotu, počeće ujutru da se
skupljaju ispod našeg prozora.
– Sreća je što smo na četvrtom spratu – smejući se reče Mila.
– Ma, snašli bi se oni, nego je sreća što oni nikada neće sa­
130
znati koliko si ti lepa kada se probudiš – odgovori Marko
pro­kušavajući da je poljubi.
Uz smeh, Mila je uspela da se izvuče iz njegovog zagrljaja.
Ru­kom mu je davala znak da se utiša, dok je na daljinskom
upravljaču pojačavala zvuk.
Voditeljka jutarnjeg programa već je najavljivala svog go­
sta.
– Sa nama će danas biti direktor komunalnog preduzeća, Pe­­
tar Marić, kome je na sinoćnoj proslavi dodeljena plaketa i
ček na hiljadu evra.
Ne skidajući pogled sa ekrana, Mila reče:
– Petar će nam biti kum.
Marko je iznenađeno pogleda.
– Kakav kum? – upita.
– Pa, venčani.
– Aaaa… baš dobro! – reče Marko, nasmejavši se. – A koliko
se mi to dobro znamo sa našim kumom?
– Ja sam ga, lično, tek sinoć upoznala. Ali, inače, znam ga
odlično.
– Pa, jesi li ga pitala da nam bude kum?
– Ne. Red je, valjda, da ga ti pitaš.
– Pa, jeste, takav je red – složi se Marko. – A kod nas Srba zna
se, sve mora da bude po redu!
Mila se nasmeja. Volela je taj njegov šaljivi ton.
– Molim te, slušaj emisiju pa će ti biti jasno zašto baš on tre­
ba da nam bude kum – reče Mila stežući ga za ruku.
– Sigurno! Pa red je valjda da voditeljka jutarnjeg programa
mladoženji predstavi kuma.
Odmahujući glavom, Mila još više pojača zvuk.
– Direktore Mariću, prvo želim da Vam čestitam na nagradi.
Uz širok osmeh i stisak ruke voditeljka pozdravi svog go­
sta. Na njegovim usnama lebdeo je smešak, koji je već postao
ka­rakterna crta njegovog lica. Voditeljka sačeka da se Petar
131
sme­sti u fotelju, pa nastavi.
– Da je nagrada došla u prave ruke, u to zaista niko ne može
posumnjati. Evo… na ekranu upravo ide snimak koji je naša
ekipa nedavno napravila u Vašem gradu. Zaista impresi­
vno! Nigde bačenog papirića, nigde zgaženog opuška. Grad
naprosto blista. Priznanje, a takodje i novčane nagrade za
to, dobili ste i Vi i radnici Vašeg komunalnog preduzeća.
Ipak, čini se da su svi vaši sugrađani takođe zaslužni.
– Svakako, to odmah treba naglasiti, zasluga za pobedu u
ovoj akciji pripada celome gradu! I baš zato, radnici našeg
komunalnog i ja, dogovorili smo se da dobijene novčane nagrade damo za uređenje centralnog parka u čijoj ćemo lepo­
ti, a nadamo se i čistoći, moći svi da uživamo.
– To je zaista divno. Vaš grad, dakle, i dalje nastavlja da daje
dobar primer ostalima… A evo, sada na ekranu ide snimak
akcije čišćenja koja je bila organizovana u jednoj vašoj osno­
vnoj školi.
– Da. Takve i slične akcije bile su organizovane ne samo po
školama, već i po obdaništima. Svest o tome koliko je važno
brinuti o svojoj okolini, deci treba ugrađivati još u najranijem dobu. Mi smo to već počeli da radimo i nastavićemo, ne
samo kroz akcije čišćenja, već i kroz razne obrazovne programe.
– Mladi su, vidimo, zaista bili na visini zadatka. A kako su se
pokazali oni malo stariji?
– Verujte mi, i oni malo stariji i oni puno stariji, za mladima
nisu zaostajali. Naš najstariji sugrađanin, čiča Pero, ima 102
godine. Njega su jednoga jutra u moju kancelariju doveli ili
takoreći doneli, njegovi sinovi. Došao je, tako je kazao, da mi
se lično izvini što se zbog slabosti i sam ne može uključiti u
akciju čišćenja. Ali kao naknadu za to on nam je poklonio ceo
iznos svoje poslednje penzije.
– Zaista dirljivo – reče voditeljka, iskreno ganuta tim gestom.
132
– Bilo je mnogo dirljivih priča kao što je ta. One su kružile
gradom i svima su nam bile zaista divan podstrek.
– Ipak, mora da je bilo i onih koji su odbijali da se u akciju
uključe.
– Svakako, ali bilo ih je mnogo manje nego što smo očekivali.
A naglasio bih da čak i oni koji nisu aktivno učestvovali ipak
su nam pomogli time što grad više nisu prljali. A to je i te
kako bitno jer naš cilj nije bio da trenutno očistimo grad i
okolinu, već da ih čistim i održimo. A danas u našem gradu
kada neko baci đubre izvan kante, mnogi prekorni pogledi
sruče se na njega.
– Da li se dešavalao, kao ovde u Beogradu, da se sruči i nešto
teže od pogleda?
– Pa, sruči se ponekad i po koja teška reč, ali, na sreću, ništa
teže od toga – uz osmeh odgovori direktor.
– Drago nam je, jer šteta je da bilo kakva mrlja padne na Vaš
lepi grad.
– Radili smo mi svesno i veoma aktivno na sprečavanju ta­
kvih ‘mrlja’.
– I sve što ste radili, izgleda, urodilo je plodom. Kao da ste zaista bili vođeni nekom moćnom rukom, ali o tome ćete nam
pričati malo kasnije… Sada režija ima spremnu reportažu o
tome kako su omladinci orno radili.
Na ekranu je sledećih nekoliko minuta išao snimak grupe
srednjoškolaca. Oni su čistili obale rečice koja je vijugajući
kamenim koritom, tekla kroz centar grada. Radili su brzo i
vešto, a ono što je plenilo gledaoce jutarnjeg programa, bila je
vedrina koja je iz njih zračila. Neki su pevušili, neki dobaci­
vali šaljive komentare, a svi su veselim osmesima pozdravlja­
li prolaznike koji su ih bodrili.
Reportažu je voditeljka propratila rečima:
– U ova naša sumorna vremena snimci ovakvog ponašanja
omladinaca, zaista su uneli svežinu povetarca.
133
– Slažem se. Lepota proteklih meseci ostaće mnogima u se­
ćanju ne samo po tome šta je urađeno, već i po tome kako se
radilo. A radilo se sa voljom, uz pesmu i šalu. Radilo se onako kako to samo mogu oni koji rade ne samo rukama, već i
sr­cem. Dok su trajale akcije čišćenja, naš grad se bukvalno
orio od smeha.
– Želela sam ovom prilikom još nešto da Vas pitam. U nekim
gradovima zaživela je ideja da oni koji ne mogu da plate
sudske kazne, mogu to kroz takozvane ‘kaznene brigade’ da
odrade čišćenjem okoline. Kod vas, kako smo čuli, to se nije
desilo, a razlog je?
– Razlog je naravno to što je odziv akciji čišćenja bio tako
veliki, da smo mi kao nagradu svim građanima, te sitnije sud­
ske kazne sami otpisali.
– Divno, zaista! – reče voditeljka. – Mnogi Vaši sugrađani
rekli su našim reporterima da ste im Vi lično bili najveća
inspiracija. I po tome što ste i sami učestvovali u akcijama
čišćenja i po tome što ste održali mnoge govore i predavanja… a i zbog one magične priče o tome kako ste postali direktor komunalnog preduzeća. Tu priču mnogi već znaju ali
ja bih Vas ipak zamolila da nam je i ovoga jutra ispričate.
– Biće mi izuzetno drago – osmehnu se direktor Marić.
– Bez obzira što sam je već mnogo puta pričao, ja je, kad god
mi se za to ukaže prilika, i dalje rado pričam. A pogotovo
danas… jer danas….. danas ću ispričati još jedan deo… onaj
deo koji smo do sada znali samo ja i još jedna osoba.
Voditeljka zatrepta svojim dugim trepavicama.
– Divno! Pričajte nam – požuri ga.
– Počeo bih ipak od samog početka, zbog onih koji nisu čuli
priču o tome kako je stari hilandarski monah jedne večeri
zakucao na vrata moga doma.
– Svakako, počnite od početka – složi se voditeljka.
– Čudesni monah zvao se Otac Milun… – poče da priča direk134
tor Marić.
Opisao je do detalja taj prvi susret, od momenta kada se za­
čulo tiho kucanje na vratima. Ispričao je i šta im je posle ve­
čere Otac Milun govorio i o tome kako su gotovo u isti čas
i iz njegovih usta i sa televizora stigle reči, da treba očistiti
Srbiju. Ispričao je i kako su, i on sam a i svi članovi njegove
porodice, te noći spavali dublje i spokojnije nego ikada pre.
Mir koji se širio iz sobe u kojoj je spavao Otac Milun, kazao
je, osećao se u svakom kutku njihovog doma.
Svaki put kada bi direktor Marić spomenuo ime hilandarskog monaha, njegove oči, činilo se, poprimale su mističan
sjaj.
– Sutradan, odmah posle doručka, Otac Milun je krenuo na
put. Ja sam pošao da ga ispratim… mislio sam… onako do kapije, kao što je red. On se kretao polako, sitnim ali čvrstim
koracima, ali se na kapiji nije zaustavio. I tako sam ja kre­
nuo za njim… do kraja ulice… pa do kraja grada… pa uz reku
sve dalje i dalje. Malo smo pričali. Posle par sati seli smo
kraj reke da se malo odmorimo. Sećam se kako je on, prateći
po­gledom jednu plastičnu flašu koju je voda nosila, rekao:
“Za zemlju je zagađena reka isto što i za čoveka zatrovan
kr­votok”. A kada smo ustali da krenemo, kazao je: “Na­rodu
ko­ji ni o svojoj zemlji ne vodi računa, ne može se dati ni delić
neba”.
Nastavili smo ćutke da idemo dalje, i meni se odjednom
uči­ni kako svet počinjem da posmatram njegovim očima.
Sva moja dotadašnja briga oko materijalnih dobara toga
trena učini mi se potpuno besmislena. Shvatih da će sve,
bukvalno sve što steknem u toku života, jednoga dana ipak
postati samo smeće. I kola i kuća, i to sa svim onim šarenim
stvarima sa kojima smo je napunili. Postalo mi je toga jutra
kristalno jasno da mnogo, zaista mnogo više nego što to moramo, mi svoje živote trošimo na zarađivanje tog budućeg
135
smeća.
Kraj mene je tada hodao čovek koji ništa materijalno nije
po­sedovao a činilo se da mu je pripadao čitav svemir.
Hodali smo tako skoro do podneva. Iznenada, na jednoj či­sti­
ni on se zaustavi, okrenu prema meni i zagleda mi se pravo
u oči. Tim pogledom, imao sam osećaj, mogao je videti i naj­
skrivenije delove moje duše.
E sad… da li je on u mojoj duši zaista nešto video, ili je to,
kako neki moji prijatelji kažu, izgovorio samo da bi me ohra­
brio, tek, on reče:
“Ja znam da ćeš uspeti!”
Rukom je tada dodirnuo moje rame… taj dodir… hiljade vati,
činilo mi se, sručilo se do mojih stopala i prikovalo me za ze­
mlju. Stajao sam tako ukopan a on me je i dalje gledao pravo
u oči. U jednom momentu osetio sam malaksalost. Kolena
mi popustiše a on rukom lagano pritisnu moje rame, navode­
ći me da sednem na panj koji se nalazio baš iza mene.
Direktor Marić zastade, činilo se kao da je nanovo pro­ži­vlja­
vao taj momenat. Da bi pokrenula priču, voditeljka upita:
– Mislite li da je Otac Milun to mesto kraj panja namerno iza­
brao kako biste imali gde da sednete i dođete sebi?
– Verujem da jeste… jer u tom momentu ja na svoje noge
za­ista nisam mogao računati… I sedeći tako na tom panju
gle­dao sam ga kako odlazi uz reku. Nije se okrenuo… Ja sam
se­deo nepomično… mislio sam, ako se pomerim, prestaću da
osećam njegov pogled i njegov dodir. Jedino sam znao da će
njegove poslednje reči zauvek ostati samnom. One su se kao
žig utisnule u moju svest.
Gledajući negde u daljinu, direktor Marić udahnu duboko, a
onda vra­ćajući pogled na voditeljku, nastavi.
– Nisam siguran koliko sam dugo tako sedeo, samo se sećam
da me je krik jedne ptice vratio u stvarnost. Kući sam stigao
veoma kasno.
136
Direktor Marić otpi gutljaj vode a voditeljka iskoristi tu priliku da ga upita:
– Ako sam dobro razumela, Vi ste toga jutra krenuli da gosta
ispratite samo do kapije… Pa je li Vam se žena brinula gde
ste celoga dana?
– Ne, ne… – smešeći se odgovori direktor – nije imala razloga da se brine jer sam joj u toku dana poslao par SMS po­
ruka... Onako krišom iza leđa Ocu Milunu.
– Mislite li da je on to primetio?
– Sigurno jeste, inače bi me verovatno i sam opomenuo da
joj se javim.
– Naravno, neko mudar kao on to bi svakako uradio – složi
se voditeljka.
– Svakako… ali da se vratim svojoj priči… Kada sam stigao
kući, već tada sam u glavi imao sasvim jasan plan. Znao sam
tačno gde ću već narednog dana morati da odem i šta ću
imati da kažem… Jer dok sam se toga popodneva, natrag
uz reku vraćao kući, ideje su naprosto iskakale pred mene.
Činilo mi se kao da ih je neko bacao na put pod moje noge.
Sećam se da sam tada imao osećaj kao da mi je sa svesti
spala koprena koja me je sprečavala da jasno vidim i razumem svet oko sebe. Od svojih problema, shvatio sam, ja
dalje ništa nisam video. Kao što uostalom i na to smeće koje
je ležalo na obalama reke ranije nisam baš mnogo obraćao
pa­žnju… Stanje u kome sam se posle susreta sa Ocem Milunom nalazio, nije mi lako opisati… Taj polet… Tu želju da
nešto moram učiniti… i tu… Tu čvrstu veru da je stvari
moguće promeniti!
Ja sam sasvim siguran da se toga dana desilo čudo… da se
sam Gospod umešao u moj život i uz pomoć Oca Miluna po­
kazao mi put. Sa druge strane, neki moji prijatelji sve to obja­
šnjavaju slučajnim spletom okolnosti i mudrošću Oca Miluna… Kažu – on je izabrao da pokuca na vrata moje kuće, jer
137
se po njenom izgledu moglo zaključiti da u njoj živi neko ko
je vredan i pedantan… neko ko može poslužiti da se njegova
promisao ostvari. Snagom svojih reči, tako oni objašnjavaju,
usmerio me je na pravi put. A poslednjom rečenicom koju mi
je uputio, kažu, kao hiruškim rezom od mene je odstranio
strah od neuspeha, tog, našeg najvećeg neprijatelja.
E sad… da li je to bila sudbina ili splet okolnosti, niko sa
si­­gurnošću ne može reći… Ali dokazi da se u meni desila
ogromna promena bili su sasvim očigledni.
Posle susreta sa Ocem Milunom ja sam tačno znao šta hoću i
sa verom da ću u tome uspeti ništa me nije moglo zaustaviti!
Već sutradan otišao sam u opštinu da zakažem sastanak sa
predsednikom lično. Igrom slučaja… ili sudbine, na samom
ulazu u opštinsku zgradu lično sam ga sreo. Pošto smo se zna­
li iz viđenja, ja sam ga zamolio da me primi i sasluša moj pre­
dlog. Na moju sreću, opet… igrom sudbine ili igrom slučaja…
– Sudbine! – dobaci voditeljka.
– Dakle, igrom sudbine – nastavi direktor Marić, klimanjem
glave zahvalivši se voditeljki – sastanak koji je predsednik
trebao da ima, bio je odložen. Tako me je on odveo do kancelarije i ja sam mu izložio svoj plan. Izneo sam mu svoje ideje
o tome kako bi se i grad i okolina mogli mnogo bolje i efika­
snije čistiti. Pričao sam i o tome kako bi aktivnije trebalo raditi na edukaciji i dizanju svesti građana o značaju očuvanja
životne sredine. Više puta sam mu stavio do znanja da ću,
ako treba, raditi i besplatno na tome da se moji planovi os­
tvare. Kasnije, kada smo već postali prijatelji, predsednik
mi je rekao da mi je posao dao ne zbog ‘briljantnih ideja’,
već zbog vatre koja je, kako je rekao, tada sevala iz mojih
očiju. Moj plan nije mu izgledao sasvim izvodljiv, a nije mi ni
poverovao da sam baš sasvim slučajno došao u njegovu kan­
celariji, toga dana kada se donosila odluka o postavlja­nju di­
rektora komunalnog preduzeća.
138
– Pa i niste došli slučajno! Sudbina Vas je baš tu i to baš toga
dana dovela! – reče voditeljka, ne skrivajući svoju veru da
nas kroz život vode nevidljive sile sudbine.
– I ja tako mislim – složi se direktor. – Tako sam taj posao
dobio ja, iako su neki od kandidata imali i bolje kvalifikacije,
a sasvim sigurno i jače veze.
– Mislim da ste Vi imali najjaču vezu, to jest, najvišu! Onu direktno sa neba! – reče voditeljka. – Ali pomoglo Vam je sa­
svim sigurno i to što ste diplomirani ekonomista i što važite
za dobrog stručnjaka.
– Da, bez toga, taj posao ne bih mogao dobiti… Ali to mi dugo
pre toga baš i nije bilo od velike pomoći. Danas pronaći posao
bez jake veze gotovo je nemoguće.
– Za one sa vatrom u očima ništa nije nemoguće! A kako smo
od Vaših radnika i volontera čuli, ta se vatra prenela i na njih.
Vaša energija, kažu, svima je davala krila.
– Da, i meni su to govorili… A i ja sam, ovih poslednjih pet
-šest meseci često imao osećaj ne da hodam, već da letim.
A pre… pre susreta sa ocem Milunom, imao sam posve dru­
gačiji osećaj… osećaj potpunog beznađa… osećaj da stojim
na ivici litice pred kojom je dubok ponor… Uz pomoć Oca Mi­
luna ja sam sa te litice uzleteo. A da u tom letu ne klonem, da
nastavim da letim i da drugima pomognem da polete, pomo­
gla mi je…
Direktor Marić zastade i nasmeši se voditeljki koja je sa
interesovanjem čekala da čuje kraj rečenice.
– Je li to ona misteriozna osoba koju ste na početku spome­
nuli? – upitala je.
– Da, jeste… ali nije misteriozna… Bar ne u tom smislu. To je
osoba koju ne samo da svi već dobro znamo, već i koju smo
svi beskrajno zavoleli.
– Vila Mila, dakle – zaključi voditeljka.
– Da. Vila Mila. Ona je bila vetar u mojim krilima. Jer bilo je…
139
naročito tih prvih dana kada sam dobio posao… bilo je trenu­
taka kada sam mislio da ću sa te visine, na koju sam tako
brzo uzleteo… da ću se još brže i to naglavačke survati na
ze­mlju. Srećom, već te prve nedelje Mila se počela pojavljivati u javnosti. Jednu od prvih televizijskih emisija u kojoj je
učestvovala video sam sasvim slučajno.
– Ništa nije slučajno – ispravi ga voditeljka.
Direktor joj se nasmeši, nastavljajući:
– Već tog istog dana stupio sam u kontakt sa Milom. Imao sam
silnu želju da joj ispričam o svom susretu sa Ocem Mi­lu­nom…
a takođe imao sam i nekakav čudan osećaj da nas dvoje ne­
što povezuje… Kada sam počeo da joj pričam o nje­mu, čim
sam pomenuo belu bradu i plave oči ona je uzviknula: “Pa to
je znači bio on!”
Na te reči voditeljka iznenađeno raširi oči i nagnu se prema svome gostu, ali ga ipak ne prekinu.
– Mila mi je tada ispričala o njenom posve kratkom, ali… mo­
žda ipak i ne posve slučajnom susretu sa očima Oca Miluna.
Direktor Marić otpi gutljaj vode a voditeljka iskoristi mome­­
nat da još jednom ponovi kako ništa nije slučajno!
Kada je nastavio, glas direktora Marića, poprimio je ton
pri­povedača mističnih priča.
– Na povratku sa Kopaonika, dok se vozila autobusom, baš u
momentu pre nego što će zaspati… kada su kapci već počeli
da joj se spuštaju, Mila je ugledala starca kako sedi na obali
reke. Na tom delu, Ibarska magistrala prateći rečni tok, sa­
vijala se u velikom luku. Autobus je tada išao sporije nego
obi­čno, gotovo kružeći oko mesta na kome je starac sedeo.
Milini kapci već su napola bili sklopljeni kada su se njene
oči susrele sa očima starca. Iako je bio prilično daleko, bila
je sasvim sigurna da ju je gledao pravo u oči. Mila se tada
brzo pridigla iz sedišta i prislonila uz prozor, ali nažalost au­
tobus je brzo zamakao za krivinu. Kada se spustila nazad
140
u sedište i sklopila oči, tako mi je rekla, sasvim jasno joj se
prikazalo starčevo lice. Kristalno plave oči gledale su je još
koji trenutak, a onda se lik polako izgubio. Jedino je starčev
blagi os­meh, tako mi je toga dana rekla, titrao pred njenim
očima dok je tonula u san.
Kada se pred dolazak u Beograd probudila, Mila o tom ču­
d­nom starcu više nije razmišljala. Ali i te večeri i narednih
nekoliko noći, pred sam san u mislima bi joj iskrsavala ta
slika… starac, plavih očiju i duge bele brade, sedi kraj reke,
a oko njega leže razbacane plastične flaše, iscepani papiri,
celofanske kese…
– Dok pričate, mojim telom prolaze žmarci – reče voditeljka.
Svojim dugim prstima ona stade trljati ramena i nadlaktice.
Direktor Marić se nasmeši, nastavljajući:
– Kada smo se Mila i ja preračunali, zaključili smo da se njen
susret desio samo nekoliko sati posle mog rastanka sa Ocem
Milunom.
– Pa neka neko kaže da je to slučajno! – uzviknu voditeljka.
– Ta naša dva susretanja sa očima čudnovatog monaha spojila su nas neraskidivim vezama. Postali smo jedno drugome
više od saveznika. Postali smo kao dva dela nekakvog perpetuum mobila. Kada bi, ma i za trenutak, neko počeo da gu­bi
energiju, bio bi dovoljan samo telefonski poziv ili SMS poruka, i baterije bi nam ponovo bile pune.
– Baterije!? – prekinu svoga gosta voditeljka. – Za energiju
koju ste vas dvoje imali nije bila dovoljna ni atomska centrala
već samo i jedino, nekakva Bogocentrala!
Za trenutak voditeljka je uzbuđeno posmatrala svoga go­
sta, a onda ozarenog lica reče:
– Ja sam od početka tvrdila da je ova divna akcija podstaknu­
ta nekom višom silom, a sada sam u to sasvim sigurna. Za me­
ne, ovo što ste nam upravo ispričali, je nepobitan dokaz!
Uspravljajući se u svojoj fotelji i gledajući pravo u kamere,
141
vo­diteljka nastavi:
– Posle susreta sa očima čudesnog monaha, dva glavna po­
kretača i nosioca ove predivne akcije, čak i ne znajući jedno za
drugo, krenuli su da dižu Srbiju na noge. Koja je verovatno­
ća da se to desilo igrom slučaja?
Poslednju rečenicu voditeljka izgovori sa visoko uzdignu­
tim obrvama, a zatim se uz smešak okrenu prema svome go­
stu.
– Jedno pitanje mi se samo nameće. Zbog čega ste Milin susret sa Ocem Milunom sve do sada čuvali kao vašu tajnu?
Direktor Marić uzdahnu. Bilo je jasno da je to pitanje oče­k i­
vao, ali činilo se, konkretan odgovor nije imao.
– Znate… još u tom prvom razgovoru i Mila i ja smo osetili
da smo deo nečega… nečega što ni sami nismo znali kako da
razumemo… osetili smo i da je to ‘nešto’ tako veliko i dragoceno da je možda bolje o njemu ne pričati nego ga pogrešno
tumačiti… Jer kako nešto možeš objasniti drugima, ako to ni
sam dovoljno jasno ne razumeš. A to – dodade uz smešak –
naročito teško pada profesorima matematike… I eto, zato je
Mila ostavila meni da obelodanim i taj njen susret.
– I zaista Vam puno hvala na tome – reče voditeljka i bilo je
očigledno da govori iz srca.
Smešeći se još uvek zamišljeno, Petar dodade:
– A bilo je nečega i isuviše ličnog u tim pogledima koje nam
je Otac Milun uputio, to smo odmah zaključili… ali ja sam o
svome susretu već do tada svima bio izbrbljao.
– Hvala Vam i na tome – uz osmeh reče voditeljka.
– To što je od naših susreta sa očima Oca Miluna trebalo da
ostane kao znamenje, bile su promene koje su u nama na­sta­
le.
– Recite mi, molim vas – prekinu ga voditeljka – Vaše i Miline
osobine sa kojima ste sve nas bukvalno oborili s’nogu… Ta
vaša plemenitost, skromnost, iskrenost, mudrost… i da ne
142
nabrajam dalje… Da li ste vas dvoje sve te osobine imali i pre
susreta sa Ocem Milunom?
– Pa, pošto ste rekli da smo skromni, zvučalo bi neskromno
ako kažem da jesmo – nasmeši se direktor Marić.
– U stvari nema ni potrebe da na to odgovorite. Te vaše osobine sigurna sam i bile su razlog štoje baš vas Otac Milun
izabrao – zaključi voditeljka. – Recite nam samo, mada je i to
već postalo jasno, koje su to važne promene koje su u vama
usledile posle tih susreta?
– To je bila vera da u sebi nosimo iskonske moći! A baš ta
ve­ra svim ostalim osobinama daje punoću.
– Srećom za nas, i Vi i Mila imate pregršt dobrih osobina ko­
je su sa tom verom, tako burno isplivale na površinu.
Voditeljka, ne skrivajući svoje divljenje, pogleda svoga go­
sta, a onda se malo zamisli i upita:
– Da ste i o tom Milinom susretu pričali, zar ne mislite da
bi­ste celoj akciji dali još više magičnog poleta?
– Razmišljali smo o tome ali… Akcija je u startu poletela
kao sa odskočne daske i taj momentum nikada nije izgubila.
Zato smo odlučili da to objavimo na kraju. Želeli smo da to
bude pečat koji ćemo staviti na kraj ove akcije i da to bude
pod­strek za otpočinjanje novih.
– Biće ih još? – obradova se voditeljka. – Možete li nam na­
govestiti šta planirate sledeće?
– Za sada imamo nekoliko ideja i trebaće nam još malo vremena da ih osmislimo… Otac Milun je rekao : “Srbija se mora
razdrmati”, i to je urađeno. Ovom akcijom Srbija se razdr­
ma­la i spremna je za nove.
– Ne da se razdrmala – složi se voditeljka zadovoljnim glasom. – Tresla se mesecima kao u nekoj slatkoj groznici.
– Da, Srbija je pokazala da može i da se ujedini oko dobrog
plana i da ga uspešno sprovede do kraja.
– Apsolutno! To smo sasvim jasno pokazali. Ipak, to se mora
143
priznati, uspeli smo jer ste nas tako divno podsticali Mila i
Vi. Vas je na to podstakla ta magija susreta sa Ocem Milunom.
Oca Miluna, nema sumnje podstiče i nadahnjuje sam Gospod.
Svakome je potreban nekakav podstrek. Nekima jači, a nekima slabiji.
– Da. Mili je bio dovoljan samo kratak pogled dok je meni Otac
Milun morao posvetiti skoro dva dana – uz smešak odgovori
gost emisije.
– E, a nama ostalima je bio potreban neko ko će nas iz dana
u dan voditi za ruku – reče voditeljka. – Zato je brigu o nama
Otac Milun prepustio vama dvoma, i ja se iskreno nadam da
ćete biti uz nas još dugo, dugo!
– Srbija zaista ima jako puno dobrih i sposobnih ljudi. Mnogi
su, na­žalost, izgubili veru da postoji izlaz iz ovog beznađa i
da se za to vredi boriti. Ova akcija, čini se, mnogima je vratila tu nadu.
– Direktore Mariću, bila mi je čast da sa Vama razgovaram.
Za­hvaljujem Vam se i što ste baš ovu emisiju izabrali da u
njoj obelodanite vezu koja je spojila Vas i Milu. Nadam se da
su se mnogi naši gledaoci, kao i ja, osetili delićem te magije.
– Hvala i Vama.
– Dragi gledaoci – nastavi voditeljka gledajući u kamere –
nadajmo se da smo se sa ovom akcijom na neki način vratili
u vidokrug Gospodu i da sada imamo pravo da se nadamo
napretku. Direktoru Mariću kao i Mili želimo puno sreće u
budućim akcijama i da ih na tom putu uvek prate oči oca
Miluna. Iskoristiću ovu priliku i da Mili i njenom vereniku,
u ime svih nas, čestitam sinoćnu veridbu. A… – okrećući se
prema svome gostu, voditeljka neočekivano reče – Na osno­
vu svega ovoga, pretpostavljam da ćete im Vi biti kum?
Usne direktora Marića razvukoše se u širok osmeh, ali ume­
sto odgovora, on samo zbunjeno slegnu ramenima.
144
Mila i Marko se pogledaše.
– Stvarno mi voditeljka jutarnjeg programa predstavi kuma
– reče Marko.
To je bio prvi put da je progovorio otkako je emisija počela.
Dok je slušao intervju, bio je ozbiljan i pomalo zamišljen. Mila
ga je više puta u toku programa pogledala i imala je utisak da
u mislima on luta negde daleko.
– Sviđa mi se kum! – nastavi Marko, trudeći se da zvuči ša­
ljivo. – Nema šta, pravi je čovek za tu poziciju.
– Znala sam da će ti se svideti – reče Mila zadovoljno. – A
reci mi, jesi li ti i pre ove emisije čuo za Oca Miluna?
– Čuo!? – Marko pokuša da zadrži šaljivi ton. – Draga moja
Mi­la, pa ja sam sa njim čak i razgovarao.
– Marko budi ozbiljan, molim te. Otac Milun je za mene… ne­
što kao… kao sam Bog.
– E, pa, onda se mala moja, prekrsti, jer ja sam se sa ‘Bogom’
čak i slikao – rekao je ustajući sa kauča.
Otišao je do stola i uzeo svoj mobilni telefon.
Mila ga je pratila iznenađenim pogledom. U momentu kada
je shvatila da se ne šali, telo joj obuze malaksalost. Marko
sede kraj nje. Prelistavao je fotografije na mobilnom i kada
pronađe onu koju je tražio, pruži Mili svoj telefon.
Gledajući u ekran, Mila je imala utisak da joj od uzbuđenja
svaka ćelija varniči kao novogodišnja prskalica.
Sa slike, Otac Milun gledao ju je smešeći se. Sedeo je na klu­
pi sa Markom, a nekakvi cvetovi, neobičnog oblika i boje,
okru­živali su ih, dajući slici nestvaran izgled.
– Marko, odkuda ovo? – upita glasom koji je bio čudno izme­
njen, i od toga ona još više zadrhta.
Stežući je u zagrljaj, Marko duboko uzdahnu i reče:
– Svašta se nama izdešavalo ovih poslednjih meseci.
Od siline njegovog zagrljaja, Mila se pribra. Glas joj je samo
blago podrhtavao kada upita:
145
– Marko, je li sve ovo samo neki čudan san?
– San li je… bajka li je… ni sam više nisam siguran.
– Kako si se našao sa Ocem Milunom?
– Kako se to desilo, to ti mogu reći… Ali zašto se sve ovo baš
nama izdešavalo, to ja još uvek pokušavam da shvatim.
– Dobro, hajde reci mi to što znaš – požuri ga.
Mila se još čvršće umota u čaršav a meka i glatka površina
sa­tena, iz koje se širio miris Markove kolonjske vode, još više
je umiri.
– Ovako je to bilo… Kada si mi rekla da raskidaš veridbu, bio
sam, naravno, van sebe. Ipak, trudio sam se iz sve snage da te
razumem. Osećao sam da još neko vreme želiš da razmisliš
o nama… i da probaš da pronađeš nekakav viši smisao u
svom životu. Nadao sam se samo da će te to brzo proći.
Rekavši to, Marko je nežno stegao Milina ramena.
– Poštovao sam i tvoju želju da ti se ne javljam. Ipak, moram
da priznam, ponekad sam te pratio iz daleka… A bogami,
ponekad i malo izbliza, onako iza uglova zgrada.
– Marko, nisi valjda?
– Samo par puta… Izvini, bilo je to jače od mene. Morao sam
da te vidim… Ali ubrzo nije više bilo potrebe da se šunjam
iza tebe. Da bih te video, bilo je dovoljno da uključim televizor ili odem do trafike i pogledam naslovne strane novina. A
onda… jednom si u nekoj emisiji pričala o bačenim flašama
uz reku. Meni je u tom trenutku pred očima preleteo film…
Video sam sebe kako kroz prozor autobusa, onako baš bu­
kvalno ispred tvoga nosa, izbacujem flašu. Odmah mi je bilo
jasno da je to bio povod za tvoju, onako iznenadnu odluku.
Marko nežno prodrma Milina ramena.
– Kaži mi, jel’ to bio taj presudni momenat?
– Nije – reče Mila smešeći se. – Presudan je bio kada si na
pod autobusa bacio omot od čipsa.
– Omot od čipsa? – ponovi Marko, upitno podižući obrve.
146
– Toga se čak i ne sećam… Ali, nije to sad ni važno. Važno je
to da sam počeo da se pitam zašto sam to uopšte uradio. Ja
nikada nisam bio od onih koji đubre bacaju za sobom. Znao
sam čak kojekakve omote da danima nosam po džepovima.
Na kraju su oni obično završavali u veš mašini i pravili još
veći haos… Ali, nema veze, ono što hoću da kažem je da
‘to’ što sam tada uradio, uopšte nije bilo u skladu sa mojim
karakterom. Pokušao sam zato da u sećanje prizovem taj
momenat. I na moje veliko čuđenje, ne samo da sam ga se
setio, nego sam prosto mogao i nanovo da ga doživim. I to
do najsitnijih detalja! Ono što me je iznenadilo, bila je lakoća
sa kojom se prozor autobusa otvorio. Prosto… kao da ga je
neko i sa one druge strane gurao. Još čudnije mi je bilo to što
sam u tome času, kada je flaša poletela kroz vazduh, ose­
tio kao… nekakvu radost. Probao sam sebi da objasnim to
osećanje, ali jedino do čega sam uspevao da dođem, jeste
da sam zbog naše veridbe bio toliko srećan, pa mi je sve izgledalo i lepo i lako.
Mila se priljubi uz Marka i na njegove grudi, gde joj je ležala
glava, spusti nežan poljubac.
– A nekoliko dana posle toga – nastavi on – prateći po no­v i­
nama tvoju akciju, po prvi put sam pročitao nešto i o Petru,
to jest našem kumu! Bila je to priča o njegovom susretu sa
Ocem Milunom. Još dok sam članak čitao, u meni se javila silna želja da tog monaha i sam sretnem. Poželeo sam da i mene
pogleda i dodirne… kao i kuma… pa da se transformišem u
nekoga dostojnog tebe.
Markove reči kao da su topile i Milino srce i njene oči. Suze,
plavičastog sjaja, zasvetleše joj na obodima kapaka.
– Kako si uspeo da ga pronađeš? – upita tiho.
– Sasvim lako.
Mila ga pogleda iznenađeno.
– Internet, ljubavi! – reče on, sležući ramenima.
147
– Otac Milun na internetu!? – začudi se Mila.
– Pa, dobro, sigurno da nema stranicu na facebook-u, ali dru­
gi ljudi pišu o njemu.
– Naravno… Kako se ja nisam setila da ga guglujem? – pro­
mrmlja Mila, vraćajući glavu na Markove grudi.
– Eto, ja sam se setio i pronašao sam čitavu gomilu informacija o njemu. Preko nekakvog foruma stupio sam u kontakt
sa mladićem koji je spominjao svoj susret sa Ocem Milunom.
Saznao sam tako da su se sreli prethodnog dana u jednom
ma­lom mestu na granici Grčke i Makedonije.
– Zar si čak tamo otišao? – upita Mila.
Marko se naže i poljubi je u kosu.
– Odmah sam se spakovao, seo u kola i već sledećeg dana
bio sam u Grčkoj. Međutim, Otac Milun već je napustio to
mestašce, ali nije bio ni najmanji problem da saznam u kom
se pravcu kreće. Tako sam ga već sutradan našao u jednom
starom grčkom manastiru. Neki dečkić me je odveo do
njegove odaje. Pokucao sam na vrata i kad sam čuo nekakav
odgovor, mada baš nisam ni bio siguran šta je značio, ipak
sam ušao. U sobi je sedela grupica monaha. Po onome kako
ga je Petar u novinama opisao, odmah sam znao ko je mo­
nah sa belom bradom i plavim očima. A on… – Marko duboko
uzdahnu i još čvršće steže Milina ramena.
– On je, čim sam se pojavio na vratima, ustao i nasmešio mi
se kao da smo stari znanci. Rukom mi je dao znak da priđem
i sednem. Ostalim monasima klimnuo je glavom i njima je
to očigledno bio znak da napuste prostoriju. Dok su izlazili, ja sam još stojeći kraj vrata rekao da se zovem Marko
Knežević, i taman kad sam hteo da kažem odakle dolazim,
on mi se nasmeši i reče: “Da, da, sećam te se.”
Od tih reči Mila odskoči i širom raširenih očiju pogleda Ma­
rka. U tom pogledu, njemu se učini, pored iznenađenja video
se i strah.
148
– Ljubavi, jesi li u redu? – upita je zabrinuto.
– Pričaj, pričaj – požuri ga ona.
Marko je još čvršće zagrli. Mogao je da oseti kako joj duboko
disanje, ritmično podiže i spušta čitavo telo.
– Ja sam prvo pomislio da me je pomešao sa nekim – nastavi
Marko. – On je to iz mog pogleda verovatno shvatio i opet
mi je rukom dao znak da sednem… A sve vreme, meni se
činilo kao da mi se on svojim smeškom nekako izvinjava… a
dok sam sedao on reče… da se ja njega ne mogu setiti jer ga
verovatno nisam ni video… Rekao je: “Ja sam sedeo na steni
kraj reke, a ti si bio u autobusu.”
Markov glas postade tiši, a njegove ruke malaksale i hladne.
Mila, i sama drhteći, nesvesno poče da masira njegove dla­no­
ve.
– Čim je pomenuo autobus, ja sam video sebe kako otvaram
prozor i izbacujem onu prokletu flašu… Pošao sam i njega
da pitam da li je… ali nisam ni završio rečenicu a on reče:
“Naravno da sam sve video.”… Ja sam tada dobio silnu potrebu da se opravdam… Da kažem da ne znam zašto sam to
uradio jer ja nisam takav čovek… Ali uspeo sam samo da
promucam: “Izvinjavam se”. Na to je on rekao nešto… nešto
što još uvek nisam siguran kako da shvatim… Rekao je: “Ne,
ne… ti bar nemaš zašta da se izvinjavaš”… Pogledao sam ga
začuđeno… i u tom momentu neko je zakucao na vrata. Moja
ruka je tada ležala na stolu i on je… On je svoj dlan položio
preko nje… Taj dodir!
Markova ruka, koju je Mila nežno masirala, nesvesno se stegla u pesnicu. Mila je imala osećaj da ispod stegnutih prstiju
bukti požar.
– Taj dodir… Bilo je to ono o čemu je Petar pričao – tiho izgo­
vori Marko. – A sve vreme Otac Milun me je gledao pravo u
oči… pogledom koji se ne da opisati… Tada su se vrata otvorila i neko je ušao… a ja sam sedeo skamenjen i kao iz neke
149
daljine čuo sam reči Oca Miluna: “Oprosti starome monahu!”
Mila se polako izmakla od Marka. Iako ga je gledala pravo
u oči, upita tiho, kao za sebe:
– Šta li je hteo time da kaže?
Kao da je nije ni čuo, Marko nastavi:
– Otac Milun je ustao a ja sam ostao da sedim… Sedeo sam
tako dok nisam shvatio da svi u sobi gledaju u mene. Tek ta­
da sam ga potražio pogledom, a on mi samo klimnu glavom.
Pretpostavio sam da je to znak da napustim odaju i ako sam
imao osećaj da su mi noge oduzete, ipak sam ustao sasvim
lako… kao da je neka nevidljiva sila pokretala moje mišiće.
– Šta li je hteo da kaže? – ponovi Mila. – Šta da mu oprostiš?
Jesi li siguran da si ga dobro čuo?
– Nisam siguran… ne bih bio siguran ni da sam ga sreo da
nije ove slike. A šta je hteo da mi kaže, ja o tome razmišljam
mesecima… Jedini zaključak do koga dolazim je da me je
nekako, On lično naveo da ‘ono’ uradim.
– Kako bi to bilo moguće?
– Ne znam… hipnoza na daljinu… uplivavanje u moju svest…
Stvarno ne znam… Ali siguran sam da Otac Milun ima neku
čudnu moć! Kao da može svoje misli da prenese na druge
ljude… To je ono što kaže kum Perica, kad si u njegovoj bli­
zini, počinješ da gledaš svet njegovim očima… Ne znam ka­
ko, ali sasvim je sigurno da on ima veze sa svim onim što nam
se dešavalo. Uostalom, to je na neki način i on sam priznao.
– Šta je priznao? – upita Mila iznenađeno.
Marko se nasmeši značajno.
– Pa, čekaj da završim priču – reče.
Kada je nastavio, Mila oseti da mu je glas postao bez­bri­
žniji.
– Ostao sam tako neko vreme da se motam po manastirskom
dvorištu. Nešto kao da me je držalo i nije mi dalo da napu­
150
stim to mesto. Ipak, nisam želeo da se vratim do Oca Miluna, iako mi se činilo da mi duguje neke odgovore. Nekako…
osećao sam da je sva pitanja on iz mojih očiju već pročitao
i da je hteo da mi da konkretne odgovore, on bi to i pri tom
prvom susretu uradio. Seo sam tako na jednu klupu, ne zna­
jući ni sam šta čekam. I tada se on pojavio. Išao je pravo prema meni. Ja sam ustao, a on mi se nasmeši i dade mi znak da
se­dnem. Onda je i on seo na klupu kraj mene.
– Slika je sa tog mesta? – upita Mila.
Smešeći se, Marko klimnu glavom.
– Pre nego što smo se rastali, zamolio sam Oca Miluna da mi
dozvoli da se sa njim fotografišem. Nije imao ništa protiv,
čak je on sam i zamolio jednog monaha koji je tuda prolazio
da nas slika.
Dok je Mila nanovo posmatrala fotografiju, Marko nastavi:
– Pre slikanja, čim je seo, Otac Milun reče da je sa godinama
postao zaboravan… pa je tako i malopre zaboravio da mi se
zahvali.
– Zbog čega da ti se zahvali?
– E, to sam se i ja odvažio i sasvim konkretno pitao – Za
šta tačno želite da mi se zahvalite? A on reče: “Za to što je
tvoja duša uveselila moju!” Ja sam taman pošao da ga pitam
šta tačno misli, ali me on preduhitri. Rekao je: “Odgovore na
sva tvoja pitanja možeš naći u svojoj duši”. Ja sam ga gledao
zbunjeno, a tada on reče…
Marko zastade i nasmeši se značajno.
– Šta ti je rekao? – požuri ga Mila.
– Rekao je… da mi je duša čista kao izvor u planini!
Od tih reči, u ushićenju, Mila steže Markovu ruku gotovo do
bola. On joj se samo blago nasmeši i nastavi:
– Onda mi je rekao: Za početak, moraš naučiti da osluškuješ
žubor tog izvora. A možeš ga čuti samo u tišini, kada se stiša
čak i buka koju prave tvoje misli… Mi stari monasi – tako je
151
rekao – mi koji smo dugo živeli u tišini, možemo lako čuti i
žubore drugih duša. One, kristalno čiste, možemo čuti bez
obzira na daljinu. A nekada… u prostorima koje ni oku ni
umu nisu dostupne, duše se mogu susresti… Ponekada tako,
jedna drugu zamole i za po koju uslugu.
Mila pogleda u Marka. Jedno drugome, značajno se nasmešiše.
Marko nastavi:
– Želeo sam još puno toga da ga pitam, ali nešto me je spre­
čavalo. Kočio me je mislim taj osećaj… da zaista negde u dubini duše, ja zaista znam odgovore na sva ta pitanja. I tako…
poslednje što sam oca Miluna pitao, bilo je – Imate li nešto
protiv da se slikamo?
Mila se nasmeši i još jednom pogleda sliku na ekranu. Ovaj
put, bila je sigurna da joj kristalno plave oči uzvraćaju osmeh.
– Marko, jesmo li mi zaista deo nekakve bajke? – upita.
– Čuj, deo!? Pa mi smo, bre, glavni junaci!
– Ja još toliko toga ne razumem i to me pomalo plaši – tiho
reče Mila, privijajući se čvršće uz njegove grudi.
– Zašto bi tebe ljubavi išta plašilo? – grleći je, reče Marko.
– Sa dušom čistom kao tvoja, možeš sa ocem Milunom stupiti
u vezu kad god poželiš. A za rešavanje ovih prizemnih pro­
blema, e tu ćeš od sada imati mene!
– Hvala ti – prošaputa Mila.
Marko svojim prstima nežno podiže njeno lice.
– Meni je, pravo da ti kažem, pomalo dosta bajki – reče gle­da­
jući je pravo u oči. – Šta kažeš da malo promenimo žanr? Da iz
bajke na neko vreme pređemo, recimo… u ljubavnu priču!
– Važi – složi se ona, tihim ali odlučnim glasom.
Marko je poljubi.
Sav Milin strah od nepoznatog istopi se od siline njegove
ljubavi i ona oseti da sada može leteti još više i još dalje.
152
Download

Kako je Mila dobila krila