Mame pišu: O ljubavi
Mame pišu:
O ljubavi
10 odabranih blog postova
-1-
Mame pišu: O ljubavi
Drage mame,
14.februara se širom sveta obeležava Dan zaljubljenih.
I dok on nije zvanično prisutan na našim prostorima, ipak
predstvalja odličan povod za razgovore o ljubavi. Na sajtu
NajboljaMamaNaSvetu.com ćete naći puno članaka o ljubavnim
odnosima sa partnerom, ideja kako da ga iznenadite, pokažete
ljubav i radite na vašem odnosu.
Pored toga, odlučili smo da vas inspirišemo i na potpuno nov
način – knjižicom sa tekstovima koje su napisale žene kao što
ste vi u delu Mame pišu.
Izdvojili smo predivnu poeziju, tekstove o ljubomori, izjave
ljubavi, odluke da treba raditi na braku uz savete kako, i još
zanimljivih tekstova koje treba da imate na jednom mestu za
čisto uživanje.
Nadamo se i da će vas ove mame inspirisati da i vi započnete
vaš blog, podelite sa nama vaša osećanja i priče i osetite se još
više delom ove divne zajednice.
Širite ljubav i uživajte!
Prijatno čitanje,
Tim sajta NajboljaMamaNaSvetu.com
Sadržaj:
Sretno Valentinovo, ljubavi... ..........................5
Kako sačuvati brak – pravila baka Ljubice.....7
Ako nekoga voliš, oslobodi ga.....................11
Idealni muškarac............................................15
Tebi............................................................19
Dok nas smrt ne rastavi..............................21
Najboljem mužu.............................................23
Žena muškarcu (voli me kada...).................26
Gde smo nas dvoje kao par?........................28
Ne boj se, nisi sam......................................31
Mame pišu: O ljubavi
Autor: Slađana Blog: Mame pišu/Carmen
Sretno
Valentinovo,
ljubavi...
Oprosti za gnjavaže, blamaže
sve sitnice, važne
i nevažne.
Oprosti za hoću i neću
jer znaš,
ma obrnuto sve ću.
Daj mi samo poljubac, dva, sebe
i broj u bezbroj...
Vrtimo se tako sve u krug,
Do vječnosti i nazad,
Budi mi drug.
Želim samo tebe,
Samo s tobom sve
Želim da ti kažem
Želim te...
-4-
© Milica Tepavac Photography
Da ostarimo zajedno dušo ti i ja
Ljubav kao svjetiljka
U tami nek nam sja.
Zajedno smo jači,
Za nas ne postoji kraj,
U nova jutra,
U novo sutra,
Samo s tobom želim , znaj...
-5-
Mame pišu: O ljubavi
Autor: Jelena Vučetić Blog: being-m.blogspot.com
Kako
sačuvati brak
pravila baka Ljubice
P
onekad to što se volimo nije dovoljno.
Naročito kada se sa vama u vrtlogu
života odjednom pojavi i beba. Sve se
menja. I vi. I vaša shvatanja. I život. Zato se ja
trudim da se pridržavam pravila jedne divne
dame. Sada nekoliko ovih pravila delim i sa
vama.
Baš kao i vi. Ako vam se mišljenja ne
slažu, polako, ne svađajte se odmah.
Probajte da se dogovorite. Dogovor
kuću gradi. Nemoj ga odmah kritikovati,
pusti ga da ti izloži šta je on zamislio, pa
izloži ti njemu. Uostalom, možete iz vaših
mišljenja, izvući i napraviti neko treće
zajedničko. Primera radi, ti zapela da
ideš na more, a on bi čovek na planinu.
Rešenje? Sedam dana jedno, sedam dana
drugo. To ti je kompromis. I to radiš kada
nekoga voliš.
Pravila baka Ljubice o tome kako
sačuvati sopstveni brak:
1. Muž i žena su dva različita bića.
Često kazu dva tela, jedna duša, ali to
nije u potpunosti tačno. I muž i ti ste
dve duše, bliske, najbliže, i uglavnom
okrenute istim stvarima, temama,
shvatanjima života. Ali ste različiti. Ono
što tebi prija ponekad njemu neće. Oboje
imate osećanja, koja mogu biti i skroz
različita. Nemoj misliti da ako tebi prija
da sediš do sumraka na plaži, da će i on
to hteti. Možda mu se šeta. Možda bi
da odspava. Možda bi da sedi u nekom
birćuzu, a ne da se sunča sa tobom na
plaži. Jao, zaboravila sam, niste više
sami, dobili ste bebu. E pa onda otpiši
to sunčanje po ceo dan. Otpiši i birćuz.
Jurite bebu, zaboga, igrajte se sa njom.
2. Muž ima pravo na svoje mišljenje.
-6-
3. Nikada, ama baš nikada, nemojte
jedno drugome prebacivati neke
odluke i dela, ukoliko ste znali
za njih ranije.
Ako ste već pričali o nečemu, i vama
je palo na pamet da muževljeva ideja
baš i nije tako sjajna, zašto mu to niste
rekli odmah? Sada, kada vidite da je
ideja bila loša, a vidi i on, kasno je da
mu prigovarate, da mu se smejete, ili da
mu kažete: Jesam li ti rekla? Nisi, ćutala
si. Verujte, on se već oseća toliko loše,
da mu samo vi još falite da mu stojite
nad glavom kao kakva kvočka. Moj muž
je tako došao na ideju da sam ofarba
naš stari klavir. Kada mi je to pričao,
-7-
Mame pišu: O ljubavi
Mame pišu: O ljubavi
mislila sam da se šali. Onda jednog dana,
za sve glavna i uvek sam u pravu, niti bi ti
dođem sa posla, i vidim moj divni stari
verovao niti je to u redu. Pusti ih da misle
raspali klavir ofarban u sto različitih boja.
da su oni Bogom dani, i glavni i uvek u
Šta se desilo? - pitam ga. On se jadan
pravu. Ali uvek znaj, u se i u svoje kljuse, i
skupio, samo što ne zaplače, krenuo da
bez brige si.
farba sa jednom bojom, ne ide, uzeo
6. Žena ne sme da se zapusti. Nikada.
drugu, ne prima se, pomešao i treću... I
Jer muškarac koji je pored nje to neće
sada se sećam kako sam mu skoro mesec
voleti. On to sebi neće dozvoliti. Brijaće
dana govorila: Jesam li ti rekla da ga
se, kupati, stavljati parfeme. Oblačiti
odneseš nekom da ga ofarba, vidi na šta
mirisne ispeglane košulje i ići na posao,
sada liči? Kako sada da sviram, i u cirkusu
u šetnju, u provod. A žena, nije važno da
lepši klavir imaju. Mesec dana ja tako,
li radi ili ne, tražiće izgovore da ne stiže
da bi na kraju, on, inače mirne naravi,
što od večere, što od deteta. To nemoj.
skočio i rekao mi: Nisi mi rekla, dosta je
Sređeni nokti. Čista kosa. Ne mora
više. Kažes klavir kao iz cirkusa, bolje i to
uvek biti fenirana. Obraduj sebe novom
nego da se ti ponašaš kao da si iz cirkusa
košuljom, cipelama, suknjom. Nemaš
pobegla. Kada sam videla koliko je ljut,
novca. Napravi sama. Seti se Skarlet i
ućutala sam. Do kraja njegovog života,
haljine od zavese. Budi lepa. Bićeš bolja i
pokrivala sam klavir dugim stolnjakom.
sebi i mužu.
Posle sam ga sklonila.
7. Sve što može žena može i muž.
4. Ne možete se dogovoriti oko bilo
Znači, oboje imate po dve ruke, dve noge,
čega? Samo se svađate? Ili ti vičes,
glavu za razmišljanje. Ako ti možeš da
divljaš, a on ćuti...
presvlačiš dete, hraniš ga, kuvaš ručak i
I ćuti... Do određene granice. Jer svako
ostalo, može i on to. Pitanje je samo da li
ima granicu, zar ne? Onda se bar nemojte
hoće. Nemoj mu ni davati opciju izbora.
svađati ispred deteta. Pokušajte da
Nego mu reci: Dušo, skuvaj nam kafu.
popričate kada se smirite. Ili prošetajte
Baš mi se pije tvoja kafa. Budi umiljata,
nekuda. Ne kažem ti to da biste se
budi mila. Uradiće on sve za tebe, sve dok
svađali na ulici, ništa gore nego svađati
mu ne naređuješ. Lakše je kada radite u
se tako... Nego samo prošetajte. Pođite
dvoje. I zanimljivije. Ti se nećeš osećati
na omiljeno mesto. Podsetite se koliko se
kao da si samo na kuhinju osuđena, a on
volite. I uvek imajte na umu da se svađate
će se osećati korisnim. Još ako ga posle
zbog prolaznih, praznih stvari. A ako ti se
pohvališ u komšiluku... Cvetaće kao ruža.
baš viče, ili ti se lome tanjiri, onda lepo
Samo pazi da u hvaljenju ne preteraš. Da
decu kod roditelja, a ti zalepi obaveštenje
ne bude posle, on je kuvao ručak, on je
u zgradi: Radovi u stanu tom i tom... čisto
brisao prašinu, on je šetao dete... Pitaće
da se niko ne začudi kada krene da leti
se neko: Radi li ova žena bilo šta? A i
perje, tanjiri i kristalne čaše.
njemu će dati ne baš tako lep nadimak...
Hvali ga, ali hvali i sebe.
5. Žena je uvek u pravu.
Volite se. Razgovarajte. Ljubite
Ali, to muževi i ne moraju baš uvek da
se. Šetajte. Iznenadi ga. Pusti da
znaju. Niti im to treba nabijati na nos.
on tebe iznenadi. Kupi mu neku sitnicu. Ili
Žena brine o detetu, brine o kući, zna
napravi njegovo omiljeno jelo. Ne samo za
kada i šta treba. Glavna je za nabavke,
rođendan. I Božić. Pričaj mu. Ćuti sa njim.
glavna je za obroke. Glavna je za sve.
Traži da znaš svaku sitnicu. Ovo i još puno
I još da nije u pravu. Ih... Ali, muškarci
toga je potrebno... Jer važni ste i vi. I vaše
su uvek tako puni sebe, neki možda i
dete. Čuvajte se.
sujetni. Ako bi ti mužu sada rekla, ja sam
P.S.
-8-
-9-
Mame pišu: O ljubavi
Autor: Doroula Blog: Happy Chez Moi
Ako nekoga voliš,
oslobodi ga
Ljubomora mi nije strana. Naročito me
je to čudovište ganjalo tamo negde u
mojim dvadesetim kada sam bila jako
nesigurna i osetljiva. Vremenom sam
stekla samopouzdanje i poverenje,
doduše radila sam na tome, jer sam
sasvim svesno mogla da identifikujem
razloge tih osećanja. Ja sam mišljenja
da osoba, a naročito žena, kad stigne u
određene godine treba da stekne pored
samopouzdanja i određenu mudrost,
da ne kažem pamet, i da se oslobodi
neracionalnih misli, bolesne posesisvnosti
i ljubomore koje ne leže jednoj takvoj ženi.
Ipak, dobro znamo da nesigurnost kao
jedan od najglavnijih faktora ljubomore
nema veze sa godinama. Žena može biti
podjednako nesigurna u svojim tridesetim,
četrdesetim, a bogami i pedesetim.
Da se razumemo, ovde ne govorim o
nesigurnosti koju nam izaziva neveran
i lažljiv partner koji nam uporno daje
povoda za nepoverenje, već govorim
o neracionalnoj ljubomori, o paranoji i
posesivnosti.
-10-
Ja sam svedok jedne takve veze. Znam da
sada zvučim kao da nekoga osuđujem,
ali uveravam vas da nije to moj cilj,
samo želim da izrazim moje mišljenje
i da na neki način stanem u odbranu
onih koji su žrtve takvog ponašanja.
Možemo slobodno reći da je osoba koja
je ljubomorna ili posesivna takođe žrtva
sopstvenih osećanja, ali po mom mišljenju
mislim da niko nije dužan da trpi zbog
nečijih psihičkih problema i kompleksa.
Ljubomora je bolest od koje ne boluje
samo onaj koji je oseća, već i onaj prema
kome je ona usmerena. Ljubomora je
mučenje i pakao za obe osobe. Ne želim
da analiziram razloge, uzroke ili korene
ljubomore, ja to ne umem i ne mogu,
to ostavljam profesionalcima, ali ono
što mogu da učinim je da izrazim moje
mišljenje u vezi sa tim. Ko zna, možda
to nekoga dotakne, možda to nekome
pomogne...
Posesivnost i ljubav ne idu zajedno.
Posesivna osoba ne voli. Posesivna osoba
ne može zamisliti da njen partner ima
-11-
Mame pišu: O ljubavi
život izvan njihove veze. Takva osoba želi
da ima kontrolu. Znači, sem nesigurnosti
koja je jedan od faktora takvog ponašanja
ova osoba voli kontrolu, tačnije, želi da
kontroliše sve aspekte života partnera.
Primetila sam da posesivne osobe vole
da nameću svoj način razmišljanja i
očekuju od drugih da se povinuju njihovim
željama. Često vole da sažaljevaju same
sebe, lako se vređaju, vole da se prepiru,
tvrdoglave su.
ponašanjem učiniti da se to zaista i desi.
Ideja da partner provede svoje vreme
sa prijateljima u kafiću ili kafani, da ode
na put sam, da ima neko interesovanje
ili hobi je strašna koliko i sama ideja o
gubitku. Posesivnost guši. Posesivnost
ubija ljubav i jedino za čim zlostavljana
osoba počinje da žudi je upravo ono što
joj se uporno uskraćuje, a to je sloboda.
Ona je slatka, naročito onda kada je
nekome oduzmete.
Zašto smatram da ljubomorna i posesivna
osoba ne ume da voli? Pa, jednostavno
je. Kada nekoga volite vi želite da ta
osoba bude srećna. Ona ne može biti
srećna ukoliko je sputavana i ukoliko
nema slobodu. Ma, zar sloboda i biti u
vezi idu zajedno? Itekako! Jedna zdrava
veza ne može opstati bez slobode koju
dajemo onome koga volimo. O kakvoj
slobodi govorim: onoj da osoba sa kojom
smo u vezi ima pravo na to da ima svoje
prijatelje, interesovanja, hobi, vremena
za sebe. Razumljivo je da želite da
budete stalno sa osobom koju volite, ali
to je nešto sasvim drugo i nema veze sa
željom da u svakom trenutku znate gde
je vaš partner, da mu ne dajete mira niti
prostora da diše. Ne mogu ni zamisliti
koliko je to teško! Kažem, svedok sam
jedna takve veze u kojoju je žena ta koja
se na samu ideju da njen partner ode na
kratko izvan njenog vidokruga ponaša kao
da gubi kontrolu nad njim i nad svojim
životom. Najgore od svega je činjenica
da takve osobe retko mogu da shvate
da imaju problem. One vide problem u
parneru, ON je taj u koga ne mogu imati
poverenje, pa je stoga to NJEGOVA krivica.
ON radi nešto pogrešno! ON je loš! ON je
kriv što se ona oseća tako! Slede strašne
optužbe, svaljivanje krivice, paranoja:
“Ti me varaš”. Posesivna osoba živi u
strahu od toga da će izgubiti partnera
ne shvatajući da će upravo takvim
Ako volite nekoga, dajte mu slobodu,
slobodu da se izrazi kao ličnost izvan
okvira veze, slobodu da diše. U suštini
sloboda je ništa drugo dopoverenje.
Biti slobodan u vezi nikako ne isključuje
vernost i ispunjavanje obaveza prema
partneru i porodici. Mišljenje da osoba
od trenutka kada stupi u vezi ili brak
mora da zaboravi na prijatelje, hobi,
interesovanja, svoj način razmišljanja je
pogrešno. Zdrava veza je ona u kojoj se
poštuje individualnost partnera. To što
smo u vezi sa nekim ne znači da tu osobu
posedujemo i da smo njen vlasnik. Treba
da postoji prostor između nas. Da bi jedna
građevina stajala čvrsto i stabilno stubovi
koji je drže moraju biti razdvojeni, u
suprotnom građevina će se strušiti.
Mame pišu: O ljubavi
“Biti jedno” neki ljudi shvataju bukvalno.
“Biti jedno” znači voleti onog drugog
kao što volimo same sebe, a niko ne
želi da bude ograničavan, sputavan i
kontrolisan: onda zašto bismo to želeli
osobi koju navodno volimo? “Biti jedno”
znači zajedno deliti i dobro i loše u životu,
donositi zajedničke odluke. “Biti jedno”
znači poštovanje, vernost i iskrenost. “Biti
jedno” znači ne činiti partneru ono što ne
bismo želeli da nam se čini.
Ako nekoga volite, dajte mu slobodu. To je
najveći izraz ljubavi.
-12-
-13-
Mame pišu: O ljubavi
Autor: Varvara Dietrich Blog: Mame pišu/Big mama
Idealni
muškarac
-14-
Moj muž nije ni nalik
idealnom muškarcu o kome
sam celog života maštala.
Ne samo što mu nije nalik,
već se potpuno razlikuje
od njega. Tokom većeg
dela svoje „nesrećne“ i
buntovne mladosti, „jurila“
sam i lepila se za određenu
vrstu muškaraca koji su u
sebi i celim svojim likom
imali određene sličnosti. Ne
znam kako sam to radila,
ali iskreno sam mislila da
je to MOJ TIP muškarca i
da među jednim od njih
leži moja sreća. Nakon
svake takve veze i vezice,
završavala sam slomljenog
srca, tužna i nesrećna,
misleći da nikada neću
upoznati onog pravog,
toliko često pominjanog
princa na belom konju, i da
ću na kraju ostati sama.
gde grešim. Činilo mi se
da sve radim ispravno,
da sam zaljubljena baš
onoliko koliko je potrebno,
da ne postavljam suvišna
pitanja, da vezu ne kvarim
nepotrebnim ljubomornim
scenama za koje uopšte,
s obzirom na dužinu
veza, nije ni bilo vremena.
Moje veze završavale su
se tako naglo i nejasno
da sam u većini slučajeva
bila zbunjena, sa večitim
pitanjem u glavi gde sam
pogrešila ili šta je sad
krenulo naopako. A opet,
nisam znala odgovor i u
tom pokušaju da konačno
zadržim nekoga i osvojim
njegovo srce nisam otišla
u jednu drugu krajnost i
pokušala da promenim
sebe i prilagodim se
drugima.
Najveći problem bio je
u tome što nisam znala
Srećom po mene, nisam
uspela. Već sam imala i
-15-
dovoljno godina i iskustva,
a i pameti, biću smela da
kažem, da ne pokušavam
da učinim nemoguće i da
se ne trudim da od žirafe
stvorim belog labuda, već
da jednostavno podignem
glavu visoko i gledam
pravo ispred sebe, sa svim
nogama čvrsto na zemlji.
Slobodno mogu da kažem
da sam tek sa 30 upoznala
i zavolela sebe i da su moje
mračne i teške 20-e bile
daleko iza mene. To su bile
godine kada sam verovala
da sve treba da se desi sada
i odmah i da nema vremena
za čekanje, ne znam zašto,
a onda je nastupio period
pravog otrežnjenja kada
sam počela da uživam u
svakom danu i konačno
zavolela sebe. Nikuda
nisam žurila, niti sam nekog
„jurila“, ali sam konačno,
sasvim slučajno, naletela
Mame pišu: O ljubavi
na jednog, svog muža. Prošlo je nekoliko
godina koliko sam bila sama i zadovoljna
sobom da mi niko drugi nije bio potreban.
U tom periodu sopstvene spoznaje shvatila
sam svoje greške iz mladosti i sve one
nedoumice koje su me tištile odjednom
su mi postale kristalno jasne. Nisu bili
u pitanju pogrešni muškarci, kako se
popularno zovu, niti sam ja negde grešila.
Jednostavno nisam znala koji je za mene
pravi!
Kada napravim jednu retrospektivu svojih
izabranika iz mladosti, uočavam jasne
sličnosti među njima:
• Fizička konstitucija: ŽGOLJAVKO! To je
tako očigledno. Uvek su me privlačili
mršavi tipovi, sa žilama po rukama, upalih
obraza i koščatih ramena. Mislim da sam
birala momke po principu: što mršaviji,
to bolji. Naravno, podsvesno. Mom oku je
prijalo da pored mene bude neko mršav,
jer sam ja krupne građe i uvek sam mislila
da sam debela, što nisam bila, već sam
jednom pisala o tome, tako da je naš spoj
bio, blago rečeno, smešan. Tek sad mogu
tu sliku jasno da vidim.
• Sposobnosti: VOZAČ – podrazumevalo
se da zna da vozi kola. Muškarac koji
dobro vozi kola izgleda za volanom
veoma moćno i to je nešto što mi je jako
imponovalo i prijalo. Nisam mogla da
zamislim da nekoga to ne interesuje.
• Poroci: PUŠAČ – pre nego što sam
upoznala svog muža, družila sam se
uglavnom sa pušačima. I ja sam pušila
i to mi je bilo potpuno normalno.
Podrazumevalo se da mi je dečko pušač.
Šta je u tome čudno?
• Karakter: UOBRAŽENKO – buntovnik bez
razloga, neuhvatljiv, nekonvencionalan,
samo svoj, misteriozan. Tako sam padala
na to da mi je sada smešno, kao i sve
drugo.
To su četiri glavne zajedničke crte mojih
momaka. Iz tih i takvih okvira gotovo
da nisam izlazila. Muškarci koji su se
drugačije ponašali ili izgledali, nisu mi
privlačili pažnju. Jednostavno za mene nisu
postojali.
Kada smo se moj muž i ja upoznali,
prvo što sam primetila je da ne puši. To
mi je bilo vrlo čudno. Svi muškarci koje
znam su pušači, moj otac, braća, rođaci,
prijatelji. Odjednom, ova muška individua
ne samo što ne puši, već nikada u životu
nije zapalila cigaretu!!! Šokantno, kao da
mi je rekao da živi na nekoj svemirskoj
stanici. On je sportski tip, uvek se bavio
sportom, zna da pretrči i po ne znam
koliko kilometara dnevno, redovno vežba
u teretani, diže tegove, iako kaže da nije
bilder. To ga čak strašno iritira jer on
samo vodi računa o svom telu i o zdravom
načinu života. To je životni stil, kako mi je
već objasnio. Naravno, nema potrebe da
vam napominjem da UOPŠTE nije mršav,
već ima ogroman sloj mišića preko onih
koščatih ramena i ruku koje sam nekada
volela. Zato mi u početku nije ni padalo na
pamet da ćemo nas dvoje nekada završiti
zajedno. Nije sve u fizičkom izgledu, ali na
prvi pogled jednostavno mi to nije „ličilo“.
Osvojio me je svojim šarmom, jako je
pažljiv i nežan prema meni, ima širok
osmeh i sviđa mi se kad pusti bradu. Nije
prošlo mnogo vremena kada sam se
zaljubila u njega, potpuno neplanirano.
Svaki put bih se iznenadila kad bih ga
videla tako ogromnog i jakog. Svi koji
nas vide kažu da smo odličan par i da
sam konačno našla nekog ko mi fizički
-16-
Mame pišu: O ljubavi
odgovara. Svakim danom sam se sve više
navikavala na tu činjenicu da sam konačno
pronašla pravog čoveka za sebe tamo gde
ga uopšte nisam ni tražila.
Iznenadio me je kad mi je rekao da nema
vozačku dozvolu i da ga to nikada nije
interesovalo. Opet sam bila šokirana. U
mojoj kući su skoro svi vozači, čak i ja, iako
ne vozim već godinama, ali važno je da
imam dozvolu. Njemu nikada prevoz nije
bio prioritet. Uvek je svuda išao pešaka,
ili trčeći, ili pak biciklom. Mnogo se brže
stigne kad ideš pešaka, posebno po gradu,
nego kada se provlačiš kolima kroz gradsku
gužvu. Ja nisam neki sportski tip, ali mi
naše šetnje uvek prijaju. Sada svuda idemo
pešaka, retko kad autobusom. Mnogo je
lakše, a i zdravije. A i ne košta nas mnogo.
Uz svog muža dišem punim plućima, jer
pored toga što sam pored njega stalno
aktivna, prestala sam i da pušim. Na tome
sam mu jako zahvalna, jer mi cigarete nisu
nikada bile toliko potrebne. Nikada nisam
bila strastveni pušač, već pušač iz navike.
Mogu bez cigareta, ali rado ću da zapalim
neku. Prestajala sam da pušim više puta,
ali me nikada nije ništa sprečavalo da
ponovo zapalim neku. Sada to nije slučaj.
Doduše, sve je manje ljudi koji puše, pod
pritiskom ovog novog zakona, tako da
više čovek ni ne zna gde sme da zapali
cigaretu. Ne mogu sa tim da se bakćem.
Ne mislim na cigarete uopšte. Izjašnjavam
se kao nepušač i to mi je sasvim prirodno.
Naravno, moram da naglasim, zahvaljujući
mome mužu. Jer, iskrena da budem, da
on puši, verovatno bih i ja. Toliko o mom
karakteru.
Poslednja tačka u navođenju sličnosti
između mojih bivših momaka najviše je
uticala na mene. Kod mog muža mi se
najviše sviđa to što nikada nije krio da je
zaljubljen u mene. Od prvog trenutka mi
je bilo jasno da sam mu zavrtela pamet i
da ne krije svoja osećanja od mene. Koje
je to olakšanje bilo! Konačno nema više
nejasnoća, tajanstvenih raskida, nejasnih
poruka i čitanja između redova. Nema više
vraćanja filma unazad, šta je mislio time
što je rekao i da li je stvarno mislio to što je
rekao. Ili zašto ništa nije rekao? Ne! Ovoga
puta sve je jasno kao dan, a to mojoj duši
konačno može da pruži mir i spokoj. Ne
mogu da lažem, ima nečeg uzbudljivog u
tim misterioznim muškarcima, ali ja više
nemam stomak to da podnesem.
Ono što sam iz ove svoje retrospektive
shvatila je da ponekad možda nismo ni
svesni šta je dobro, a šta loše za nas. Ja
sam imala jednu iskrivljenu sliku u glavi
šta mi je potrebno i možda da sam deset
godina mlađa, ne bih ni pogledala dečka
koji je sada moj muž. Otpisala bih ga u
startu. On, jednostavno, nije moj tip, po
svim vizuelnim propozicijama. Mogu samo
da kažem da sam imala sreće što sam mu
dopustila da mi se približi i da me ubedi
da se ispod tih mišića krije moj idealni
muškarac!
Kad ne mogu rečima da se izrazim,
uvek odslušam neku pesmu. Jedna
pesma možda najvernije oslikava takvu
vrstu osećanja koju pokušavam, možda
nedovoljno dobro, da vam predstavim, a
to je „Creep“, Radiohead, u čijem spotu
se pojavljuje Džoni Dep, u koga sam
zaljubljena od šestog razreda. Ono što se
dešava u spotu, možda najvernije pokazuje
tu težnju ka nadrealnom, koliko mašta
može da utiče na nečiju svest i da vas tera
da činite stvari koje nikada inače ne biste.
-17-
Mame pišu: O ljubavi
Autor: Slađana Blog: Mame pišu/Carmen
Tebi
Ne želim biti samo trag u beskraju,
tren u vječnosti,
Netko tko prolazi kroz tvoj život
poput mnogih.
Želim da živim u tvojim snovima,
I kao san, jednog dana,
Postanem tvoja stvarnost...
-18-
-19-
Autor: Naja Blog: Mame pišu/Naja
Dok nas smrt
ne rastavi
Pre neki dan mi je drugarica saopštila da
se razvodi, i to nakon 10 godina braka.
Kaže prosto je došlo do zasićenja i treba
joj promena.Tek tako! Bila sam u šoku.
Danima razmišljam o njenom postupku i
ljudima koji slično postupaju. Šta to oni u
stvari traže? Avanturu? Nekog s kim će im
biti lepše, ugodnije? Nekog ko će ih bolje
razumeti? Nekog s kim će im cvetati ruže?
Traže nešto više, nešto kao lepše, nešto
drugačije, a da se prethodno nisu potrudili
da promene stvari, da poprave odnos, čak
i da promene sebe, ako treba, da se bore...
Lutaju tako, traže nešto preko plota a ni
ne znaju šta imaju u svom dvorištu. Ne
vide da je taj neko sve vreme pored njih i
uz njih... Tako lako zaboravljaju na svoja
bračna obećanja „u dobru i u zlu, dok nas
smrt ne rastavi.” Biti s nekim znači biti s
njim i kad nije sve u najboljem redu. Biti
s njim i kad nema novca i kad se kasno
vrati kući i kad ste oboje nesrećni i jadni.
Biti s nekim i kad ima višak kilograma i kad
oćelavi i kad izgubi svoju lepotu.
Nije brak samo uživanje već i zavet da ćes
nekog voleti nesebično. Nije reč o tome da
iz osećaja ljubavi jedno drugom pružamo
samo sreću i zadovoljstvo već i da kroz
kompromise, dobrotu, razumevanje
izgradimo mirnu, ozbiljnu i dugovečnu
vezu.
Biti s nekim znači biti s njim i kad on oboli,
kad bude prikovan za krevet ili kad bude u
invalidskim kolicima.
Biti s nekim znači voleti ga, činiti sve za
njegovo dobro, čak i kad je on ponekad
prema vama neljubazan ili vas je povredio.
Ali ne samo voleti nego i poštovati i
uvek priznavati njegovo dostojanstvo.
Pokazivati čitavog života da je ta osoba za
vas vredna.
Možda ta osoba nije savršena ali uvek
moraš imati volju da radiš na svom braku.
Biti u braku je zaista veliki korak. Zato ga
ne treba uzimati olako.
-20-
-21-
Mame pišu: O ljubavi
Autor: Dragana Marković
Blog: Mame pišu/Draganica Bobica
Najboljem
mužu...
Da, da, dobro ste pročitali... NAJBOLjI MUŽ! Možda on
i nije najbolji, možda ima i boljih, ali je zbog mnogih
stvari koje je učinio za mene, zaslušio da kažem da je
NAJBOLjI.
Pre par godina, je povodom naše godišnjice braka
na mom fejsbuk profilu, osvanuo “poklon” mom
najboljem mužu... Poklon je skroman i što je najvažnije,
najboljem mužu se dopao. Nakon “uručenja poklona”
tj. čitanja istog, rekao mi je... “Hvala ti za ono. Nijedna
druga mi se ne bi onoliko zahvalila. I da znaš, sve to
radim zato što te volim i zato što si zaslužila.”
A što se tiče poklona... poklon je zapravo bio običan
tekst:
Zajedno - 7 godina, 8 meseci i 7 dana...
Drugari - 1 mesec i 7 dana...
U vezi - 2 godine, 6 meseci i 28 dana...
Verenici - 1 godina i 3 dana...
U braku - 4 godine...
Živimo zajedno - 5 godina i 3 dana...
Znači, sve ukupno 300 godina!!! ;)
Najpre HVALA ljudima koji su spojili Miloščića i mene,
jer da sam sama tražila i birala, ne bih našla boljeg,
pažljivijeg, zgodnijeg i lepšeg... :) A onda:
-22-
-23-
Mame pišu: O ljubavi
Mame pišu: O ljubavi
Miloščiću moj...
HVALA ti što si jedan od retkih muževa koji svoju ženu, u društvu, ne vređa i ne
ponižava...
HVALA ti što se uvek slatko nasmeješ kad odvalim neku glupost i što ti zbog toga budem
slatka, a ne glupa...
HVALA ti što me štitiš kao otac, brineš o meni kao majka, uvek si uz mene kao sestra,
tračariš sa mnom kao drugarica i voliš me kao mužić...
HVALA ti što si se davne 2003. godine, zaljubio u bucu koja je imala oko 80 kg i hvala ti
što si i dan danas zadovoljan mojim izgledom...
HVALA ti što si bio uz mene 2.5 godine i što si pored mnogih stvari ipak ostao sa
mnom...
HVALA ti za verenički prsten koji sam sasvim slučajno spazila posle samo mesec dana
našeg zabavljanja... i o kome sam potajno maštala... a ti si mi tu želju ispunio posle 30
meseci zabavljanja...
HVALA ti što si mi dozvolio da sredim naš kutak onako kako sam htela, mada hvala i za
sugestije i savete...
HVALA ti što se ne ljutiš kad te noću probudim samo da bih se ušuškala u “brod
strasti”...
HVALA ti što se (kad sam prehlađena) budiš noću, meriš mi temperaturu i dižeš me
sanjivu iz kreveta da popijem lek...
HVALA ti što si me prva tri meseca trudnoće izvodio na kokice i pečen kukuruz, jer sam
jedino to mogla da jedem, a da mi ne bude muka...
HVALA ti što si u trećem tromesečju moje trudnoće usisavao, jer tada jedino to nisam
mogla da radim...
HVALA ti što si jedan od retkih očeva koji je bio ponosam što je postao otac devojčice...
HVALA ti što si mi posle teeeškog porođaja, i pored primljenih 2 litara krvi u porodilištu,
kupovao najkvalitetnije sokove od borovnice...
HVALA ti najviše na svetu, što si posle mog porođaja imao razumevanja za mene i više
nego što je bilo potrebno i što si mi prvih par nedelja donosio obroke u krevetu, iako
sam jasno i glasno odbijala takvu vrstu pažnje...
HVALA ti što si ponekad noću ustajao da uzmeš Milu iz krevetića, kad plače, što si mi
podizao majicu i nameštao je da sisa, dok ja iz stanja “koma od spavanja” shvatim da je
vreme za sisanjac...
HVALA ti što si me, tokom zime, ponekad ostavljao da spavkam do 10 sati i što si za to
vreme uspevao da nahraniš našu “neverovatno mirnu” mezimicu (doduše, ostavljao
si mi “najslađi” deo za dobro jutro, a to je pelena koja se skoro vuče po podu, al’ nema
veze)...
HVALA ti što već pet godina ustaješ pre mene i obavljaš jutarnju kupovinu...
HVALA ti što već pet zima, ustaješ ranije, “naložiš furunče” ;) pa kad se Mila i ja
probudimo, radijatori već topli, pa nam toooplo, toooplo...
HVALA ti što si na početku moje kulinarske karijere, sa uživanjem jeo neukusnu hranu...
HVALA ti što si i doktor i majstor, pa i veterinar kad god zatreba...
HVALA ti što mi ne diraš kosu, jer znaš da to mrzim najviše na svetu...
HVALA ti što nisi dozvolio da ostanem laik kada je korišćenje kompjutera u pitanju i što
mi, kad vidiš kako baratam nekim složenijim stvarima, često uz poljubac kažeš “Sve sam
te naučio”...
-24-
HVALA ti što si mi rame za plakanje...
HVALA ti što si uvek tu kad mi se ruši svet...
HVALA za zagrljaje i poljupce koji leče sve...
HVALA TI ŠTO SVE OVO RADIŠ SVOJEVOLJNO!!!
HVALA TI ŠTO SI ME RAZMAZIO!!!
IZVINI što sam te možda malo zapostavila i što si pre Milinog dolaska bio... Miloščić,
Pače, Pači, Pačili, Pačili čičili, Činčila, Čili vili i Rinči, sad si samo Šami, Mili, Češko i
Smrdljivko... Izvini, ali sad postoji još neko kome je takođe potrebna moja pažnja,
možda čak i veća...
Bilo bi možda previše da pored svega ovoga, tražim od tebe da još usisavaš, brišeš
prašinu, brišeš prozore, uključuješ mašinu, prostireš veš, peglaš, sređuješ ormare, pereš
sudove, spremaš ručak, gubiš 30 minuta za svaki Milin obrok dok se smiluje da otvori
usta, vraćaš igračke na mesto i još mali milion stvari koje ja uradim u toku samo jednog
dana koji za mene počinje u 8:00 i traje do 01:00 sat, a nekad i duže...
VOLIM TE, mada i sam znaš da je ta reč mala da opiše ono što osećam prema tebi...
Sada... posle svih ovih godina, mogu da kažem da sa punim pravim nosiš “titulu” muža i
oca...
Nemamo savršen brak (jer tako nešto ne postoji), nisi savšen, nisam ni ja, ali možda ipak
ima bar malo savršenstva u našem braku zato što imamo dovoljno zdravog razuma,
tolerancije, razumevanja, strpljenja i ljubavi jedno za drugo...
I najzad... HVALA TI ŠTO VEĆ SEDAM GODINA MOJ ŽIVOT ČINIŠ LEPŠIM... I želim samo
jednu stvar... da se ne menjaš i da bar još 50 godina slavimo ovaj dan... SREĆNA TI
GODIŠNJICA BRAKA Rinčiću medenjačiću...
“Pronađeš ljude nalik na sebe i staneš tako i ne veruješ da ima neko kao ti - isti, baš isti
na ovom drugačijem svetu. I ništa ne moraš da im kažeš, sve se unapred zna i razume...”
Tvoja Draganica, Mači, Pičić, Pljecko, Svrabiša, Dronjavko...
-25-
Autor: Doroula Blog: Happy Chez Moi
Autor: Doroula Blog: Happy Chez Moi
Žena muškarcu
(voli me kada...)
Voli me ovakvu kakva sam. Voli me kada
se tamni oblak nadvije nada mnom, pa
sam tužna, teška i nepodnošljiva. Voli
me kada vrištim, kada sam nervozna,
besna i ljuta. Ne uzvraćaj paljbom, samo
me zagrli i reci mi da će sve biti u redu...
ili bolje ćuti. Da, bolje ne govori ništa. I ne
dodiruj me! Voli me kada plačem, onako,
bez razloga, voli me kada ne želim da
pričam sa tobom i kada ti zalupim vrata.
Voli me kada ti kažem da želim da budem
sama. To nema nikakve veze sa tobom,
samo me pusti i čekaj ludaču da dođe k
sebi. Voli me kada nisam sređena i lepa: u
trenericama, pidžamama, sa raščupanom
kosom i izraslim korenom. Voli me kada
sam nesigurna i kada ne volim samu sebe.
E, tada me najviše voli! Voli moj jutarnji
zadah, moje nadute oči i podočnjake. Voli
moja hladna stopala i ugrej ih. Voli moje
pune ožiljaka ruke od vrelih šerpi, tiganja
i nespretnog korišćenja noža. Ljubi ih,
mnogo ih ljubi... da prođe. Voli me kada
me sve mrzi i kada me svi nerviraju, a
najviše ti. Znaš da mi tako dođe i da si ti
laka meta. Ma, uvek to brzo prođe, zar ne?
Voli me kada ti pravim ljubomorne scene.
Znaj da to radim samo zato što te još uvek
strastveno volim i želim...samo za sebe.
Voli tvoju posesivnu i paranoičnu kučku.
Razuveri me poljupcima, onako kako samo
ti znaš. Voli me kada se malo ili više ugojim.
Voli svaku moju oblinu, strije na butinama
i stomaku, voli me ovakvu- nesavršenu.
Obožavaj moje mane, grli me i reci mi da
sam lepa. Glupi čoveče, zar još uvek nisi
odgonentnuo žensko srce? Voli me kada
ručak ne ispadne dobro, voli me kada ti
uništim omiljenu majicu u mašini, voli me
kada zaturim negde tvoje šrafcigere, kada
nešto slomim, pokvarim i ne uradim kako
treba. Voli me kada grešim. Hajde reci,
zar čak i tada nisam prosto neodoljiva?
Voli me kada plačem uz glupi film i nemoj
da mi se rugaš. Da se nisi usudio! Voli me
kada skakućem po kući i blesavim se, iako
sam “ozbiljna” žena. Prihvati me ovakvu,
nespretnu i budalastu. Voli me kada urlam
na sav glas “All by myself” kao Bridžit
Džouns u filmu ili kada me uhvate bubice,
pa pustim Cecu do daske. Voli me kada
sam razmažena i zahtevna. Voli me kada ti
se požalim da nemam šta da obučem iako
mi je orman pun. Voli me kada ti kažem
da mi “baš te cipele trebaju” i da “bez
tog parfema ne mogu da živim”. Voli me
kada me uhvati nemir i ne znam šta ću sa
sobom, pa su mi svi krivi za nešto, čak i ti.
Uvek ti. Optuženik. Dežurni krivac. Klimni
glavom, ne shvataj me ozbiljno. Prećuti.
Mislila sam da si me do sada upoznao. Voli
me kada zacmizdrim čim vidim ranjenu
-26-
životinju ili čujem vest o zlostavljanom
detetu. Voli me kada me boli stomak ili
glava ili jedno i drugo zajedno. Voli me
kada sam slinava, bolesna i bezveze. Skuvaj
mi čaj i donesi mi ćebe. Operi sudove.
Namiri decu. To je moj lek. Već sutra ću
ozdraviti. Pa, mogu i ja malo da se mazim,
zar ne? Voli me kada ti teram inat, kada
kažem “ne”, a mislim “da”, kada ti kažeš
“belo”, a ja kažem “crno”. Znaš da to radim
namerno. Znaš da moja reč mora da bude
poslednja. Voli me čak i tada. Teško je,
ali možeš ti to. Mene je lako voleti kada
sam jaka i zdrava. Diviš mi se kada se lepo
našminkam i doteram. Lepo ti je sa mnom
kada sam raspoložena i vesela. Da, misliš
da sam neodoljiva kada se smejem, tada
mi cakle oči i strašno želiš da me poljubiš...
kao onda kada smo se upoznali. Dobro
znaš da ne mogu uvek biti takva. Znao si
da vreme leti, da dolaze problemi, da ne
mogu svaku nevolju odagnati osmehom.
Nisam savršena. Pokušavam. Trudim se.
Dajem sve od sebe. Nemam više dvadeset
godina. Život danas nije isti kao onaj od
pre 15 godina. Nisam ni ja ista, a nisi ni ti.
Tvoja ljubav mi je potrebnija onda kada
sam zbog nečega namrštena i nasekirana.
Jednim potezom možeš magično odstraniti
onu brazdu između mojih očiju. Kaži mi
nešto lepo, pomiluj me, izvedi me, skuvaj
-27-
mi kafu. Nešto. Bilo šta. Znaš ti šta ja volim,
kao što i ja znam da voliš čokoladu, pa ti
napravim čokoladni kolač kada si tužan.
Eto, tako se to radi. Nauči od mene. Lako
je mene voleti kada je sve u redu. Budi
frajer, pa me onda kada nije moj dan, kada
nisam pri sebi, uhvati oko struka i kreni
da me vrtiš po sobi. Budi moj Džoni, a ja
tvoja Bejb. Pleši sa mnom. Koliko god se
opirala, čvrsto me stegni i ne puštaj me.
Ipak si jači. Muško si, bre. Ako me ne možeš
voleti u mojim najružnijim momentima,
u mom najgorem izdanju, onda ti ne
zaslužuješ ni moje najblistavije trenutke.
Ne zaslužuješ mene. Voli me ovakvu kakva
sam: dobru i lošu, ludu i slatku, veselu
i tužnu, debelu i mršavu. Voli me, jer ja
umem da volim za hiljadu žena. Jedan tvoj
zagrljaj ću ti vratiti hiljadu zagrljajima, tvoje
ohrabrenje beskonačnom odanošću, tvoju
lepu reč najlepšom pesmom i osmehom
od koga ćeš poleteti među oblake. Daj mi
malo vremena, strpljenja, razumevanja.
Ako ne možeš, onda idi- pohitaj onoj
savršenoj ženi koju si zamislio u svojoj
glavi. Potraži je. Prevrnućeš brda, doline,
zemlje i gradove, ali... nećeš je naći, jer će i
ona imati svoje nesavršenosti. Tvoja sam,
blesavi čoveče. Zar to nije dovoljno? Hajde
sada, zagrli me i voli...I ćuti. Da, bolje ćuti.
Autor: Dara Evilmorning Blog: Cara Dara
Gde smo nas
dvoje kao par?
Na putu je drugo dete, a jedno je već u kući ili
podrumu ili dvorištu. Teško se hvata u zadnje
vreme. Od kad se rodio sve je podređeno njemu.
Dobrovoljno i draga srca, čak i kad nam poremeti
planove, Gospodin Bebo je prioritet i tako treba
biti.
ALI
Sad dolazi drugo dete, sad će postojati dva
prioriteta, od kojih će jedan zahtevati 150%
pažnje prvih godinu dana i sve se to polako
usložnjava. Hteli smo tako i ne žalim se. Gde je
onda kvaka?
“Što ste uživali, uživali ste! Kad dođu deca, nema
više vas dvoje!”
Verujem da dosta parova slično razmišlja, ne
zato što ne voli svog muža ili ženu, već zato što
jednostavno misli da tako treba. Kako smo rasli,
mnogo puta smo mogli čuti tu zlu babuskaru
kroz usta mnogih bitnih osoba i na kraju smo
počeli da verujemo da tako treba i da bude.
E baš u inat toj jezičari kažem: “Malo sutra!”
Pitam se gde smo nas dvoje kao par?
Gde ćemo biti mi koji smo navikli na zajednički
hobi i vikende na koje smo se tek nedavno
podsetili? Obaveza će definitivno biti više.
Oboje radimo, radimo i posle posla, predavanja,
neplanirane obaveze, pa dečije bolesti, pa
računi…sve znate. Ne razlikujemo se ništa od
bilo kog prosečnog para. Jedina razlika je što ja, a
koliko sam čula i on, želi da pored roditelja i dalje
budemo par. Ono što sam naučila iz sopstvenog
iskustva, drugih ljudi, a bogami i literature, čim
ovo dvoje počnemo podrazumevati ili u gorem
slučaju poistovećivati, veza (možemo reći i brak)
će lagano i sigurno da gubi na kvalitetu. Par se
udaljava, očekivanja i dalje ostaju, razgovori su
sve manje razgovori i često se zovu “svađe”…
prestaje vam biti ugodno pored osobe koju ste
izabrali da živi sa vama baš zato što vam je pored
nje bilo najugodnije. Strašno.
Baš zato što to ne želim, satresam ono rame na
kojem stoji neka rogata babuskara i govori ono
što ne treba da čuje nijedan (budući) roditelj:
Zašto da se prepustim samo zato što je većina
tako uradila? Nema potrebe, kad treba samo
malo truda. Lično sam videla parove koji su bili
srećni i nakon prve godine braka. Postoje oni koji
su godinima zajedno i još se vole. Ne zato što su
pomilovani milošću nebeskom već zato što su
RADILI NA SVOJOJ VEZI I ULAGALI U NJU.
Recept je, kako to biva kod velikih stvari, vrlo
jednostavan:
• Potrebno je jednom u par dana naći sat
vremena samo za nas dvoje i naše rituale koji
nas definišu kao par i kad nećemo pričati o deci
i obavezama.
• Tu i tamo, na dnevnoj bazi, naći koji minut za
zagrljaj i poljubac onako, usput.
• S vremena na vreme, ukrasti koji kafu ili pivo
pod izgovorom da moramo da idemo da
obavimo nešto dok su deca na čuvanju.
• Uživati zajedno.
Ima tu dosta toga, samo to ne smemo da
zaboravimo.
I da, ako treba, zalepiti ovaj recept na vidljivo
mesto, da nas podseti kad zatreba.
-28-
-29-
Mame pišu: O ljubavi
Autor: Slađana Blog: Mame pišu/Carmen
Ne boj se,
nisi sam...
Autor: Slađana
Blog: Mame pišu/Carmen
-30-
Kada ti u očima zablistaju suze,
kada se sav svijet na tebe sruši,
strašna misao kad tijelom ti ovlada,
pakao kada ti je u duši.
NE BOJ SE, NISI SAM...
Tiho kiša dok pada po stazama tvojih snova, koji su
se u trenu poput mjehurića raspršili u bezdan,
ne, nemoj patiti!
Znam dolaze kiše, znam idu zime...
Ali u ovom svijetu živjeti se mora, razlog postoji.
Pa, život je lijep, pogledaj samo!
Ta, imaš tako lijepe oči, zašto da bude tužan pogled
tvoj?
Ipak pogledaj nebo, možda i jest sivo, ali zar ne vidiš
onaj tračak sunca
što te svojom toplinom umiriti hoće, a ti to ne
dopuštaš.
Ne trči za srećom, nećeš je stići
samo se okreni i gle, sama će ti prići.
Ali sreća sama, zar to nisi ti!?
Tvoj um, tvoj glas, jednostavno ti!
Sudbina tužnu tvoju stranicu života piše,
ali zadnja stranica to ipak nije.
Život je pred tobom, ali po čudnim stazama se kreće,
znam, sigurna sam,
pronaći ćeš i ti svoj grumen sreće.
No, ne mora to biti grumen zlata, već grumen ljubavi
koji ce ti reći
da sam na svijetu nisi. Razmisli malo, možda je već
pored tebe.
Ma, NE BOJ SE, NISI SAM!
-31-
Mame pišu: O ljubavi
-KrajNajboljaMamaNaSvetu.com
Facebook.com/NajboljaMama
Pišite i vi na
Mame pišu
Svi tekstovi u ovom PDF dokumentu su vlasništvo navedenih autora i sajta
NajboljaMamaNaSvetu.com i kao takvi se nalaze pod zaštitom važećeg Zakona o autorskom
i srodnim pravima. Zabranjeno je prenošenje celog ili delova sadržaja ovog dokumenta bez
-32- i/ili sajta. Dozvoljeno je deljenje linka na
prethodne saglasnosti i pisanog odobrenja autora
ovaj dokument. Kontakt: [email protected]
Download

Mame pišu: O ljubavi - Najbolja Mama Na Svetu