GERMANSKA NOVA MEDICINA®
Sve medicinske teorije, bilo konvencionalne ili "alternativne", prošle ili sadašnje, su zasnovane na
konceptu da su bolesti "kvarovi" organizma. Dr Hamerova otkrića, međutim, pokazuju da ništa u prirodi
nije "bolesno", već da sve ima svoj biološki smisao. Na osnovu Pet Bioloških Zakona, bolesti nisu
besmisleno i bezuzročno "divljanje" organizma, kako to govori konvencionalna medicina, već prastari
(arhaični) "Biološki specijalni programi prirode" koji pomažu individui tokom neočekivanog
emocionalnog stresa.
Čvrsto utemeljena u znanju o embriologiji, Germanska Nova Medicina je istinska prirodna nauka.
Ovo znači da je Pet Bioloških Zakona proverljivo na svakom slučaju u svakom datom vremenu. Od
1981. godine dr Hamerova otkrića su bila testirana i verifikovana više od 30 puta od strane mnogih
lekara i profesionalnih udruženja putem potpisanih dokumenata (pogledati verifikacije). Svi dokumenti
potvrđuju 100%-tnu tačnost dr Hamerovih otkrića.
Pet Bioloških Zakona je u isto vreme u savršenoj harmoniji sa spiritualnim (duhovnim) zakonima. Zbog
ove istine, u Španiji je GNM nazvana "La Medicina Sagrada", Sveta Medicina.
1
PET BIOLOŠKIH ZAKONA
PRVI BIOLOŠKI ZAKON
Prvi kriterijum
Svaki SBS (Significant Biological Special Program -"Značajan biološki specijalni
program prirode") potiče od DHS-a (Dirk Hamerov Sindrom), što je neočekivani,
visoko akutni i izolovani konflikt - šok koji se dešava simultano i sinhrono u
PSIHI, MOZGU i odgovarajućem ORGANU.
U GNM terminologiji "konfliktni šok" ili DHS odgovara emocionalno stresnoj situaciji koju
ne možemo da prihvatimo i za koju nismo pripremljeni. Takav DHS može biti pokrenut, na
primer, neočekivanim odvajanjem ili gubitkom voljenog, neočekivanim besom (gnevom) i
brigom ili iznenadnom dijagnozom i prognozom neke bolesti. DHS se razlikuje od
psihološkog "problema" ili od svakodnevnih stresnih situacija utoliko što neočekovani
konflikt (šok) uključuje ne samo psihu, već i mozak i telo.
Sa biološke tačke gledišta, "neočekivano" znači da čovek nije pripremljen i da situacija u kojoj se našao
može biti potencijalno štetna. U cilju asistencije (pomoći) individui tokom ovakve neočekivane krize,
momentalno se pokreće SBS (Specijalni biološki program prirode), kreiran specijalno za datu situaciju.
Imajući u vidu da su ovi prastari, smisleni programi za preživljavanje svojstveni svim organizmima,
uključujući nas ljude, mi u GNM nazivamo te konflikte biološkim radije nego psihološkim.
Tuga zbog gubitka prijatelja
Životinje doživljavaju ove biološke konflikte u pravom (bukvalnom) smislu kada izgube gnezdo ili
teritoriju, kada su razdvojeni od svog para ili mladunčeta, kada su napadnuti od suparnika, kada im
preti glad ili kada dožive smrtni strah.
S obzirom na to, da smo mi ljudi sposobni da komuniciramo sa svetom oko nas bukvalno ali i
simbolično, mi možemo doživljavati ove konflikte i u figurativnom smislu. Na primer, "konflikt gubitka
teritorije" može se prevesti kao gubitak doma ili radnog mesta, "konflikt napada" možemo doživeti kada
nas neko uvredi, "konflikt napuštenosti" može biti izazvan kada se osećamo usamljeni ili isključeni "iz
čopora" (društva), "konflikt smrtnog straha" može biti izazvan šokom zbog dijagnoze koju doživljavamo
kao smrtnu osudu.
NAPOMENA: Neuhranjenost, trovanje ili povreda može rezultirati disfunkcijom
organa bez DHS-a!
Dešavanja u psihi, mozgu i odgovarajućem organu u momentu kada nastane DHS:
2
NIVO PSIHE: Osoba je emocionalno i mentalno uznemirena
NIVO MOZGA: U trenutku pojave DHS-a, konfliktni šok pogađa specifičnu predodređenu- oblast mozga. "Udar" šoka je vidljiv na CT snimku mozga (CT
- Computer Tomography) kao set oštrih koncentričnih krugova.
U GNM se takva prstenasta konfiguracija na mozgu naziva Hamerov Fokus
(žarište) ili HH ( nemački: Hamerscher Herd). Prvobitni izraz su skovali
protivnici dr Hamera, koji su ove strukture podrugljvo nazivali "sumnjivi
Hamerovi Fokusi".
Pre nego što je dr Hamer identifikovao ove prstenaste strukture na mozgu, radiolozi su ih smatrali
artefaktima, nastalim usled nepravilnog rada mašine. Ali 1989. godine, Siemens, proizvođač opreme za
kompjutersku tomografiju (CT) potvrđuje da ove prstenaste strukture ne mogu biti artefakti, jer čak
i kad se tomografija ponovi iz drugih uglova, ova prstenasta konfiguracija se uvek pojavljuje na istom
lokalitetu u mozgu.
Isti tip konflikta uvek udara u isti moždani relej.
Tačna LOKACIJA Hamerovog Fokusa (HH) je određena prirodom
(sadržajem) konflikta. Na primer "motorni konflikt", doživljen kao "ne biti u
mogućnosti pobeći" ili "osećati se zaglavljenim", udara u moždanu koru (motorni
korteks) koji kontroliše pokrete mišića.
Veličina HH je određena intenzitetom konflikta.
Možemo zamisliti svaki moždani relej kao skup nervnih ćelija koje funkcionišu i
kao receptori (primaoci) i kao transmiteri (prenosnici).
NIVO ORGANA: U trenutku kada moždane ćelije dožive DHS, konflikt se momentalno prenosi na
odgovarajući organ i SBS (Specijalni biološki program prirode), specifičan samo za taj određeni
sadržaj konflikta, se momentalno aktivira. Biološki značaj svakog SBS-a je da poboljša funkciju
pogođenog organa tako da individua bude u boljoj poziciji da upravlja ili eventualno razreši konflikt.
I biološki konflikt i biološki značaj svakog Specijalnog biološkog programa (SBS) uvek se
odnosi na funkciju odgovarajućeg organa ili određenog tkiva organa.
Primer: Ako muškarac doživi "konflikt gubitka teritorije", konflikt udara u predeo mozga koji
kontroliše koronarne arterije. U tom trenutku na unutrašnjoj oblozi arterijalnog zida počinju ulceracije
(nestajanje-gubitak ćelija) izazivajući anginu pektoris. Biološka svrha gubitka ćelija je da proširi
volumen (zapreminu) krvnog suda, da bi na taj način više krvi došlo do srca, što daje individui više
energije i snage u nastojanju da vrati svoju teritoriju (izgubljen dom ili radno mesto...) nazad ili da
ustanovi novu.
Ova smislena igra između psihe, mozga i tela se igra već milionima godina. Izvorno, ovi urođeni
biološki programi su bili navođeni od strane "mozga organa" (svaka biljka još uvek poseduje takav
mozak organa). Evolucijom i razvojem kompleksnosti životnih formi, "glavni mozak" odakle je sada
kontrolisan i koordinisan svaki SBS (Specijalni biološki program). Ovaj biološki transfer mozga u glavu
objašnjava zašto su moždani kontrolni centri za svaki organ u istom redosledu kao i organi u
telu.
Primer: Moždani releji koji kontrolišu skelet (kosti) i poprečno-prugaste mišiće su precizno poređani u
meduli (cerebral medulla - unutrašnji deo-srž velikog mozga).
3
Ovaj dijagram pokazuje da su kontrolni centri lobanje, ruku, ramena,
pršljenova (kičma), karlice, kolena i stopala svi poređani u red
bukvalno "od glave do pete".
Sadržaj biološkog konflikta, povezan sa kostima i mišićnim tkivom je
"konflikt gubitka samopouzdanja - samoobezvređivanje" (selfdevaluation conflict - SDC); gubitak samopouzdanja, osećati se
"bezvrednim" i "beskorisnim".
S obzirom na to da ovde imamo ukrštenu korelaciju od mozga do
organa, moždani releji na desnoj hemisferi kontrolišu kosti i mišiće
leve strane tela, dok moždani releji na levoj strani kontrolišu kosti i
mišiće desne strane tela.
Ovaj izvanredan CT snimak organa pokazuje HH (Hamerov fokus) na
četvrtom pršljenu lumbalnog dela kičme (aktivan "konflikt gubitka
samopouzdanja") i čini komunikaciju između mozga i organa upadljivo
vidljivom.
Drugi kriterijum
Sadržaj (tema) konflikta određuje lokaciju HH u mozgu i gde tačno na
organskom nivou će se odvijati SBS (Specijalni biološki program prirode).
Sadržaj konflikta se određuje u trenutku udara DHS-a. Kada se konflikt desi, naša podsvest u deliću
sekunde povezuje ovaj događaj sa tačno određenom biološkom temom konflikta npr. "gubitak
teritorije", "briga za gnezdo", "napuštenost od strane čopora", "odvojenost od partnera", "gubitak
mladunčeta", "napad od strane protivnika", "pretnja izgladnjivanja" itd.
Ako je, na primer, žena neočekivano suočena sa odvajanjem od partnera, to ne mora nužno da znači
da će patiti od "konflikta odvajanja" u biološkom smislu. Takav DHS može biti doživljen kao "konflikt
napuštenosti" (pogađajući bubrege) ili kao "konflikt gubitka samopouzdanja" (pogađajući kosti rezultirajući u osteoporozi) ili "duboki konflikt gubitka" (pogađajući jajnike). Takođe, to što jedna
individua doživi kao "konflikt gubitka samopouzdanja", druga individua može doživeti na potpuno
drugačiji način. Za treću individuu ovakav događaj može biti potpuno nebitan.
Naš subjektivan osećaj u pozadini konflikta i naša individualna percepcija konflikta je
ono što određuje koji deo mozga će doživeti šok i shodno tome, koji fizički simptom
će se manifestovati kao rezultat konflikta.
Jedan jedini DHS može udariti na više mesta u mozgu i napraviti na taj način više "bolesti" kao što su
višestruki kanceri, pogrešno nazvani metastaze. Na primer, ako muškarac neočekivano izgubi posao i
banka oduzme svu njegovu imovinu, on može raziti rak debelog creva kao rezultat "konflikta
nesvarljivog zalogaja" ("Ne mogu to da svarim!"), rak jetre kao rezultat "konflikta gladi-izgladnjivanja"
("Ne znam kako da obezbedim sredstva za sebe!") i rak kostiju kao rezultat "konflikta gubitka
samopouzdanja" (gubitak samopoštovanja). Sa rešenjem konflikta (npr. nalaženjem drugog posla) sva
tri kancera će ući u fazu isceljenja u isto vreme.
4
Treći kriterijum
Svaki SBS - Specijalni program prirode teče uporedo (sinhrono) na sva tri
nivoa: nivou psihe, nivou mozga i nivou organa.
Psiha, mozak i odgovarajući organ su tri nivoa jednog jedinstvenog organizma koji uvek funkcioniše u
sinhronicitetu.
ZNAČAJ RAZLIKOVANJA DEŠNJAKA OD LEVAKA
Naša biološka predodređenost biti dešnjak ili levak određuje na koju hemisferu mozga će udariti konflikt
i koja strana tela će biti pogođena. Naša biološka predodređenost dešnjak-levak se odlučuje u trenutku
deobe prve ćelije nakon začeća. Zato kod jednojajčanih blizanaca, jedan je biološki desnoruk a drugi
levoruk. Odnos između desnorukih i levorukih je otprilike 60:40.
Da li je neko dešnjak ili levak se lako određuje testom pljeskanja. Ruka koja je gore (ili koja jače
udara) je vodeća ruka i govori nam da li je osoba dešnjak ili levak.
Pravilo: Desnoruka osoba reaguje na konflikt sa majkom ili detetom, levom stranom tela a na konflikt
sa partnerom (svako ko nije majka ili dete) desnom stranom tela. Kod levorukih je obrnuto.
Primer: Ako dešnjakinja trpi "konflikt brige" zbog zdravlja
svog deteta, razviće glandularni (žlezdani) tumor leve
dojke. S obzirom da ovde postoji ukrštanje od mozga ka
organu, na CT snimku mozga odgovarajući HH će biti na
desnoj hemisferi u delu mozga koji kontroliše žlezdano
tkivo leve dojke. U slučaju levakinje, "konflikt brige" oko
deteta će se manifestovati kao rak desne dojke, pokazujući
na CT snimku udar na levoj hemisferi u malom mozgu
(cerebellum).
Ustanovljavanje da li je osoba desnoruka ili levoruka je od izuzetnog značaja za identifikaciju
prvog DHS-a.
5
DRUGI BIOLOŠKI ZAKON
Svaki SBS (Specijalni biološki program prirode) protiče u dve faze,
ukoliko je došlo do razrešenja konflikta.
Normotonija je stanje koje odgovara normalnom dnevno-noćnom ritmu. Kako stoji u dijagramu
iznad, "simpatikotonija" smenjuje "vagotoniju". Ovi izrazi se odnose na naš autonomni nervni sistem
(ANS) koji kontroliše vegetativni ritam kao što su otkucaji srca ili varenje. Tokom dana organizam je u
normalnom stanju simpatikotonog stresa ("bori se ili beži") a tokom spavanja u normalnom vagotonom
stanju odmaranja ("odmaraj i vari").
FAZA AKTIVNOSTI KONFLIKTA (Conflict Activity - Ca faza, simpatikotonija)
Čim se konfliktni šok (DHS) desi, normalan dnevno-noćni ritam se prekida i ceo organizam ulazi u fazu
aktivnosti konflikta (Ca faza). Istovremeno se aktivira SBS (Specijalni program prirode) koji je
povezan sa tim specifičnim konfliktom, potpomažući organizam u svakodnevnom funkcionisanju u cilju
asistiranja -na sva tri nivoa- tokom krize.
NIVO PSIHE: Aktivnost konflikta se manifestuje kao konstantno razmišljanje o problemu (konfliktu).
Autonomni nervni sistem je u trajnoj simpatikotoniji. Tipični simptomi su nesanica, nedostatak
apetita, ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, smanjen nivo šećera u krvi i mučnina. Faza aktivnosti
konflikta (Ca) se takođe naziva i HLADNA faza, zato što su tokom stresa krvni sudovi suženi i kao
rezultat toga simptomi su: hladne ruke i hladna stopala, hladna koža, drhtavica, groznica ili hladan znoj.
Ipak, sa biološkog aspekta, stanje stresa, posebno buđenje u ranim jutarnjim časovima i potpuna
preokupacija konfliktom postavlja individuu u povoljniju poziciju ne bi li lakše pronašla rešenje konflikta.
NIVO MOZGA: Lokacija udara konflikta u mozgu je određena preciznom prirodom (sadržajem)
konflikta. Veličina HH (Hamerovog fokusa) je uvek proporcionalna dužini trajanja i intenzitetu konflikta.
6
Tokom Ca faze, HH se pojavljuje na snimku mozga kao oštri koncentrični krugovi.
CT snimak mozga pokazuje HH u desnoj hemisferi motornog korteksa,
pokazajući da je motorni konflikt ("ne biti u stanju pobeći - nemogućnost
pobeći") sa paralizom leve noge, još uvek aktivan. Ako je ovo levoruka
osoba, konfliktna situacija bi bila povezana sa partnerom.
Biološki značaj paralize je refleks "praviti se mrtav - glumiti smrt", jer u
prirodi grabljivac često napada plen kad isti pokušava da pobegne. Stoga
odgovor ovog SBS programa: "Ako ne mogu da pobegnem, praviću se
mrtav", izaziva paralizu dok opasnost ne prođe. Mi ljudi delimo ove
programe sa svim vrstama.
NIVO ORGANA: (Ca faza - faza aktivnosti konflikta)
Ako je neophodno više tkiva da bi se lakše rešio konflikt, organ ili tkivo (povezano sa tim
određenim konfliktom) reaguje bujanjem, rastom (proliferacijom) ćelija.
Na primer: u slučaju "konflikta smrtnog straha", često izazvanim šokom od dijagnoze i prognoze,
šok udara u predeo mozga koji kontroliše alveole pluća, koje su zadužene za obradu kiseonika. S
obzirom na to da je panični strah od smrti u biološkom smislu izjednačen sa nemogućnošću disanja,
ćelije alveola počinju momentalno da se umnožavaju. Biološka svrha ovih čvorića (rak pluća) je da
poveća kapacitet pluća, kako bi na taj način individua bila u boljoj poziciji da se izbori sa smrtnim
strahom.
Ako je potrebno manje tkiva da bi se lakše razrešio konflikt, organ ili tkivo povezano sa tim
konkretnim konfliktom reaguje razgradnjom (topljenjem) ćelija.
Na primer: ako u prirodi ženka doživi seksualni konflikt u smislu "nisam u mogućnosti da se parim",
sloj tkiva koji oblaže grlić materice (prolaz do materice) ulceriše (ćelije se tope). Biološki značaj gubitka
ćelija je da proširi cerviks, tako da kada do parenja konačno dođe, više sperme može da stigne do
materice, što povećava šansu za začećem. Kod ljudskih jedinki - žena, ovaj konflikt parenja može biti
aktiviran kada je žena seksualno odbačena, odbijena, frustrirana, zlostavljana...
Bilo da organ ili tkivo odgovara na konflikt deobom ili topljenjem ćelija, uvek prati biološki obrazac koji je
povezan sa evolutivnim razvojem ljudskog mozga.
7
Kompas Germanske Nove Medicine pokazuje da svi organi i tkiva kontrolisani od strane STAROG
MOZGA (moždano stablo i mali mozak), kao što je debelo crevo, pluća, jetra, bubrezi ili mlečne žlezde
uvek generišu rast ćelija (rast tumora) u fazi aktivnosti konflikta - Ca fazi.
Svi organi i tkiva kontrolisani od strane VELIKOG MOZGA - CEREBRUM (cerebral medulla-srž velikog
mozga, cerebral cortex-moždana kora) kao što su kosti, limfni čvorovi, grlić materice, jajnici, testisi ili
epiderm kože, uvek generišu gubitak tkiva (ćelija).
Kako faza aktivnosti konflikta napreduje, tako napreduju i simptomi na organu. Isto je u suprotnom kada je Ca faza usporena i simptomi na organu su usporeni.
VISEĆI KONFLIKT
Viseći konflikt je situacija kada osoba
ostaje u fazi aktivnosti konflikta, zato
što konflikt ne može biti ili još nije
razrešen.
Osoba može doživeti duboku starost sa malim konfliktom i odgovarajućim tumorom pod uslovom da
tumor ne izaziva mehaničke opstrukcije, kao što bi recimo bio slučaj da je tumor na debelom crevu.
Ako je osoba u akutnoj fazi aktivnosti konflikta duži vremenski period, takvo stanje može biti fatalno.
Međutim, osoba koja je u fazi aktivnosti konflikta ne može nikad umreti od raka, zato što tumori koji
rastu tokom prva faze (Ca) jednog SBS-a (tumori pluća, tumori jetre ili tumori mlečnih žlezda), ustvari
poboljšavaju funkciju organa tokom tog perioda.
Pacijenti koji ne prežive stresnu fazu aktivnosti konflikta, često umiru zbog gubitka energije, deprivacije
sna a povrh svega zbog straha. Sa negativnom prognozom i toksičnom terapijom kao što je
hemoterapija, nadodatom na emocionalnu, mentalnu i fizičku iscrpljenost, mnogi pacijenti nemaju
nikakvu šansu.
8
CL - KONFLIKTOLIZA
Razrešenje konflikta je tačka preokreta koja inicira drugu fazu SBS-a. Kao i faza aktivnosti konflikta
(Ca - faza), faza isceljenja teče paralelno na sva tri nivoa.
FAZA ISCELJENJA (Pcl - faza, post-konfliktoliza)
NIVO PSIHE: Razrešenje konflikta dolazi sa osećanjem velikog olakšanja. Autonomni nervni sistem
se momentalno prebacuje u trajnu vagotoniju koju prati veliki umor ali i dobar apetit. Odmaranje i
zdrava hrana služe svrsi da podrže (pomognu) organizmu tokom isceljenja i "popravke". Faza isceljenja
je nazvana TOPLOM fazom, zato što se u vagotoniji krvni sudovi šire i kao rezultat toga imamo tople
ruke, topla stopala, toplu kožu i verovatno temperaturu.
NIVO MOZGA: Paralelno sa isceljenjem psihe i pogođenog organa, nervne ćelije koje su doživele udar
od DHS-a takođe se isceljuju.
Prvi deo faze isceljenja (Pcl faza - A) na mozgu: Na početku razrešenja konflikta, voda i serumska
tečnost je dovučena u pogođenu oblast mozga stvarajući tako moždani edem (otok) koji štiti moždano
tkivo tokom procesa popravke. Moždani edem je taj koji izaziva tipične cerebralne simptome isceljenja
kao što su glavobolje, vrtoglavica (nesvestica) ili zamućen vid.
Tokom prvog dela faze isceljenja, HH na CT snimku mozga izgleda kao
tamni prstenovi (pokazujući edem na mozgu).
Primer: Ovaj CT snimak mozga pokazuje HH u Pcl-fazi A (prvi deo faze
isceljenja) tumora pluća što znači da je, sa tim povezan, "konflikt
smrtnog straha" razrešen. Većinu "konflikata smrtnog straha" i samim
tim rak pluća izaziva šok zbog dijagnoze i prognoze.
EPILEPTOIDNA ILI EPILEPTIČNA KRIZA (EPI-KRIZA, EC) je inicirana u sred faze
isceljenja i odigrava se simultano na sva tri nivoa.
Sa nastupom Epi-Krize, individua je -na trenutak- prebačena u stanje aktivnosti konflikta. Na psihičkom
i vegetativnom nivou ovo reaktivira tipične simpatikotone simptome kao što je nervoza, hladan znoj,
groznica i mučnina. Šta je biološka svrha ovog nevoljnog recidiva konflika? Na najvišoj tački faze
isceljenja (što je najdublja tačka vagotonije), edem na mozgu i korespondentnom organu je dostigao
maksimalnu veličinu. Upravo u tom trenutku mozak aktivira simpatikotoni stres u nameri da istisne vodu
iz edema. Ova vitalna biološka regulacija je praćena urinarnom fazom, tokom koje telo eliminiše višak
tečnosti, zadržane tokom prvog dela faze isceljenja (Pcl-faza A).
Specifični simptomi Epi-krize (EC) su određeni tipom konflikta i u zavisnosti koji organ je pogođen.
Srčani napadi, šlog, astmatični napadi, napadi migrene, epileptični napadi su samo neki od primera ove
"krize" isceljivanja.
9
Drugi deo faze isceljenja (Pcl-faza B) ne nivou mozga: Pošto je moždani edem isceđen, neuroglija,
što je vezivno tkivo mozga koje je uvek u mozgu prisutno, sakuplja se na mestu udara da završi proces
popravke na cerebralnom nivou. Količina akumulirane glije zavisi od veličine otoka (edema) koji je
nastao u Pcl-fazi A. To je prirodan proces nagomilavanja neuroglije ("glioblastoma" - u bukvalnom
prevodu: klijanje glija ćelija), koji je pogrešno interpretiran kao "moždani tumor".
Tokom drugog dela faze isceljenja, HH se na CT snimku mozga vidi kao
konfiguracija belih koncentričnih krugova.
Ovaj CT mozga pokazuje HH u kontrolnom centru koronarnih (srčanih)
arterija, ukazujući da je "konflikt gubitka teritorije" razrešen.
Tokom epi-krize (EC) pacijent je doživeo očekivani srčani napad (sa
anginom pektoris u ca-fazi). Da je faza aktivnosti konflikta trajala duže
od 9 meseci, srčani napad bi bio fatalan. Poznavajući GNM ovakve
ozbiljne situacije se mogu sprečiti.
NIVO ORGANA (faza isceljenja):
Pošto je konflikt razrešen, tumori kontrolisani od strane STAROG
MOZGA, koji su se razvili tokom faze aktivnosti konflikta nisu više
potrebni (npr. tumori pluća, debelog creva, prostate) i bivaju
razgrađeni uz pomoć gljivica ili TB (Tuberkuloznih) bakterija.
Ukoliko mikrobi nisu dostupni (zbog vakcinacije ili koričćenja
određenih lekova) tumor ostaje na mestu i inkapsulira se bez dalje
deobe ćelija.
Nasuprot tome, gubitak tkiva (ćelija) koje kontroliše VELIKI MOZAK a koje se dešava tokom faze
aktivnosti konflikta, biva sada popunjeno i zamenjeno novim ćelijama. Ovaj proces popravke se
odigrava tokom prvog dela faze isceljenja (pcl-faza A). Ovde nalazimo rak grlića materice (topljenje
ćelija u ca-fazi), rak jajnika, rak testisa, intra-duktalni rak dojke, rak bronhija ili limfom. Tokom drugog
dela faze isceljenja (pcl-faza B) tumor polako degradira. Standardna medicina ove tumore koji ustvari
zaceljuju, pogrešno tumači kao maligni rast ćelija (pogledati članak "Priroda tumora").
Simptomi PCL-faze kao što je otok (edem), upala, gnoj, iscedak
(potencijalno izmešan sa krvlju), "infekcije", groznica i bol su indikatori
da je u toku PRIRODAN PROCES ISCELJENJA.
Trajanje i težina simptoma isceljenja su određeni intenzitetom i dužinom ca-faze koja je prethodila.
Recidivi konflikta koji konstantno prekidaju fazu isceljenja, produžavaju proces isceljenja.
Zračenje i hemoterapija brutalno ometaju prirodno isceljenje kancera. Budući da je naš organizam sam
po sebi programiran da zaceli, telo će nastaviti da završava proces popravke čim je "medicinski"
tretman završen. "Ponavljanje kancera" je obično praćeno još agresivnijim tretmanom.
10
S obzirom da "zvanična medicina" ne uspeva da prepozna obrazac dvofaznosti svake "bolesti", lekari
ili vide pacijenta pod stresom sa rastućim tumorom (ca-faza), ispuštajući iz vida da ovome sledi faza
isceljenja ili vide pacijenta sa groznicom, "infekcijom", upalom, iscedkom, glavoboljom ili drugim
bolovima (pcl-faza), ne shvatajući da su to u stvari simptomi isceljivanja prethodne faze aktivnosti
konflikta.
Previđanjem jedne od dve faze, simptomi koji pripadaju samo jednoj fazi su viđeni kao zasebna bolest,
na primer osteoporoza, koja se pojavljuje u fazi aktivnosti "konflikta gubitka samopouzdanja" i artritis,
koji je simptom faze isceljenja istog tipa konflikta.
Ova nesvesnost je naročito tragična ako je pacijentu dijagnostifikovan "maligni" kancer ili čak
metastaza, iako je kancer u stvari već u prirodnom procesu isceljenja.
Kada bi lekari spoznali biološku korelaciju (povezanost) psihe, mozga i organa, takođe bi prepoznali da
su dve faze u stvari JEDAN SBS, lako proverljiv na CT-u mozga, na kojem bi HH (Hamerov fokus) bio
vidljiv na istom mestu u obe faze. Tačan izgled HH pokazuje da li je pacijent još uvek u fazi aktivnost
konflikta (HH sa oštrim koncentričnim krugovima) ili je već u fazi isceljenja, štaviše, da li je u pcl-fazi A
(HH sa edematoznim tamnim prstenovima) ili u pcl-fazi B (HH bela (glija) nakupnina), pokazujući da je
ključna kritična tačka epi-krize (EC) prošla (pogledati članak "Čitanje mozga").
Završtkom faze isceljenja, normalan dnevno-noćni ritam (normotonija) se uspostavlja na sva tri nivoa.
VISEĆE (NEPOTPUNO) ISCELJENJE - RECIDIV KONFLIKTA ILI "ŠINE"
Izraz "viseće isceljenje" odgovara situaciji kada faza isceljenja (pcl-faza) ne može biti završena zbog
konstantnih recidiva konflikta.
Kada doživimo konfliktni "šok"- DHS, naš um je u stanju akutne (intenzivne) svesnosti. U tom trenutku
je naša podsvest alarmirana i upija sve komponente povezane sa tom konfliktnom situacijom npr.
lokaciju, vremenske prilike, ljude, zvukove, mirise itd. U Germanskoj Novoj Medicini, ove otiske u
podsvesti koji ostaju i nakon DHS-a nazivamo ŠINAMA.
SBS ide (teče) po šinama, ustanovljenim u momentu DHS-a.
Ako smo u fazi isceljenja i naletimo na neku od šina, bilo kroz direktan kontakt ili kroz asocijaciju,
konflikt se momentalno reaktivira i nakon kratkog ponavljanja konflikta, pogođeni organ odmah ulazi u
fazu isceljivanja, na primer, osip na koži nakon recidiva "konflikta odvajanja", klasični simptomi
prehlade nakon naletanja na šinu "smrdljivog konflikta - nešto mi tu smrdi", teškoće sa disanjem ili čak
astmatični napad povezan sa "strahom unutar teritorije" ili proliv sa recidivom "konflikta nesvarljivog
zalogaja". "Alergijska reakcija" može biti pokrenuta od strane bilo čega ili bilo koga ko je povezan na
neki način sa prvobitnim DHS-om, sastojak hrane, određeni polen, životinjska dlaka, određeni parfem
ali takođe i osoba (pogledati članak "Alergije"). U konvencionalnoj medicini (i alopatskoj i naturopatskoj)
se veruje da je glavni uzrok alergija "slab" imuni sistem.
11
Biološka svrha šine je da funkcioniše kao signal upozorenja da bi se sprečilo ponovno doživljavanje
iste "opasnosti" (DHS). U divljini su ovi signali upozorenja od vitalnog značaja za opstanak.
Šine se uvek moraju uzeti u obzir kada se suočavamo sa stanjima koja se ponavljaju, kao što su
ponavljajuća prehlada, napadi astme, migrene, osipi na koži, epileptični napadi, hemoroidi, infekcije
bešike itd. Naravno, tako i svaki recidiv kancera mora da se posmatra iz ove perspektive. Šine takođe
igraju ulogu u "hroničnim" stanjima kao što su ateroskleroza, artritis, Parkinsonova bolest ili multipla
skleroza.
U GNM terapiji, rekonstrukcija događaja u kojem je nastao DHS, zajedno sa svim pratećim šinama je
značajna mera u kompletiranju procesa isceljenja.
12
TREĆI BIOLOŠKI ZAKON
ONTOGENETSKI SISTEM TUMORA I TUMORSKIH EKVIVALENATA
Nauka embriologije i naše znanje o evoluciji čoveka su temelji ove
medicine. To su dva izvora koja nam otkrivaju prirodu kancera i svih
takozvanih "bolesti".
Ryke Geerd Hamer
Treći biološki zakon objašnjava povezanost psihe, mozga i organa u kontekstu embriološkog
(ontogenetskog) i evolutivnog (filogenetskog) razvoja ljudskog organizma. Ovaj zakon pokazuje da niti
lokacija HH u mozgu, niti bujanje ćelija (tumor) ili topljenje (nestajanje) ćelija prateći DHS, nije slučajno
već ugrađeno u smisleni biološki sistem svojstven svakoj vrsti na planeti.
EMBRIONALNI SLOJEVI (KLICINI LISTOVI):
Iz embriologije znamo da se u prvih 17 dana razvoja embriona, razvijaju tri klicina lista od kojih nastaju
svi organi i tkiva.
Tri embrionalna klicina lista su endoderm, mezoderm i ektoderm.
Embrionalni klicini listovi:
Endoderm
žuti deo
Mezoderm
narandžasti deo
Ektoderm
crveni deo
Tokom embrionalnog razvoja, rastući fetus prolazi ubrzano kroz sve evolutivne stadijume od
jednoćelijskog organizma do kompletnog ljudskog bića (filogenetski razvoj u ontogenetskom razvoju).
Dijagram iznad pokazuje da sva tkiva koja potiču od istog klicinog
lista su kontrolisana od istog dela mozga.
Većina naših organa, posebno debelo crevo, potiče od samo jednog klicinog lista. Drugi organi kao što
je srce, jetra, pankreas ili bešika su sastavljeni od različitih tkiva koja potiču od različitih klicinih listova.
Ova tkiva su se vremenom spojila zbog funkcionalnih razloga i smatraju se jednim organom, čak i kada
imaju kontrolne centre u sasvim različitim delovima mozga. Sa druge strane, ima organa koji su u telu
daleko jedan od drugog, kao što su rektum, larinks i koronarne vene ali su kontrolisani iz centara koji
leže jedan uz drugi u mozgu.
13
ENDODERM (unutrašnji klicin list)
Endoderm je klicin list koji se razvio prvi tokom evolucije. Stoga je on klicin list koji formira
"najstarije" organe tokom ranog perioda embrionalne faze
Organi i tkiva koja nastaju od endoderma su:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Usta i farinks (podsluzokoža)
Hipofiza
Suzne žlezde
Sudovnjača (Choroid) i dužica
Srednje uho
Eustahijeve tube
Štitna i paraštitaste žlezde
Alveole pluća i Goblet ćelije
Jednjak (donja trećina)
Želudac i dvanaestopalačno crevo
Parenhim jetre
Pankreas
Tanko crevo
Debelo crevo
Rektum (podsluzokoža)
Bešika (podsluzokoža)
Prostata
Materica i Falopijeve tube
Sabirni kanalići bubrega
Sva tkiva i organi koji nastaju od endoderma sastoje se od adeno ćelija i zbog toga se kanceri na ovim
organima nazivaju "adeno karcinomi".
Tkiva i organi nastali od najstarijeg klicinog lista (endoderma) su kontrolisani od strane najstarijeg dela
mozga, koji je MOŽDANO STABLO (Brainstem) i samim tim odgovaraju najstarijim konfliktima.
BIOLOŠKI KONFLIKTI: Biološki konflikti povezani sa endodermalnim tkivom tiču se disanja (pluća),
hrane (organi probavnog kanala) i razmnožavanja (prostata i materica).
Organi i tkiva probavnog kanala - od usta do rektuma - su biološki povezani sa
"KONFLIKTOM ZALOGAJA" (aludirajući na pravi zalogaj hrane). "Nemogućnost
doći do i zadržati zalogaj" se odnosi na usta i farinks (uključujući nepce,
krajnike, pljuvačne žlezde, nazo-farinks i štitnu žlezdu). Konflikt "nemogućnost
progutati zalogaj" odnosi se na jednjak (donji deo). Konflikt "ne mogu da
apsorbujem, svarim zalogaj" je povezan sa digestivnim organima kao što je
želudac (osim male kurvature), tanko crevo, debelo crevo, rektum ali i jetra i
pankreas. Životinje ove "konflikte zalogaja" doživljavaju bukvalno, recimo kada
ne mogu da nađu hranu ili kada im se parče hrane ili kost zaglavi u crevima.
14
Imajući u vidu da smo mi ljudi sposobni da komuniciramo sa svetom oko nas u figurativnom smislu kroz
jezik i simbole, možemo takve "konflikte zalogaja" iskusiti i u prenesenom značenju. Figurativni zalogaj
može biti posao, ugovor ili osoba koju ne možemo "uhvatiti", uvreda koju ne možemo da "svarimo",
"zalogaji" koje želimo da posedujemo, "zalogaji" koji su nam oduzeti ili "zalogaji" kojih ne možemo da se
resimo.
Pluća, preciznije alveole koje obrađuju kiseonik, su povezane sa konfliktom
"smrtnog straha" koji se aktivira u slučaju opasnosti po život.
Goblet ćelije u bronhijama su povezane sa "strahom od gušenja
(ugušenja)".
Srednje uho se odnosi na slušne (zvučne) konflikte (slušni
zalogaj). Konflikt "ne moći uhvatiti slušni zalogaj", npr. ne čuti
mamin glas pogađa desno uho, dok konflikt "ne mogu da se
otarasim zvučnog zalogaja" npr. velika buka, pogađa levo uho.
Veliki intenzitet konflikta rezultira u "infekciji" srednjeg uha u fazi
isceljenja (Pcl-faza).
Sabirni kanalići bubrega, što je najstarije tkivo bubrega, korespondiraju
sa biološkim konfliktima koji se odnose na vreme kada su naši davni
preci živeli u okeanu i bili izbačeni na obalu i na taj način se zatekli u
situaciji opasnoj po život. Mi ljudi možemo doživeti takav "riba izvan
vode" DHS kao "konflikt napuštenosti" (osećati se izolovano,
isključeno, ostavljeno), kao "konflikt izbeglištva" (kada moramo da
napustimo dom), kao "egzistencijalni konflikt" (naš život ili egzistencija
je u pitanju) ili kao "konflikt hospitalizacije".
Materica i jajovodi kao i prostata su povezani sa "konfliktom reprodukcije-razmnožavanja" i "ružnim
konfliktom sa suprotnim polom".
15
Uzimajući u obzir tkiva koja kontroliše moždano stablo, nije bitno da li je neko dešnjak ili levak! Prema
tome, ako dešnjakinja doživi "konflikt napuštenosti", konflikt udara proizvoljno u desni ili levi relej
bubrežnih kanalića na mozgu (bez obzira na to da li je konflikt povezan sa detetom ili partnerom).
RELACIJA (ODNOS) MOZAK - ORGAN - KLICIN LIST:
Sva tkiva i organi koji potiču od endoderma stvaraju u fazi aktivnosti konflikta (Ca-faza) proliferaciju
(množenje) ćelija. Zato su tumori usta, kao i tumor jednjaka, želuca, dvanaestopalačnog creva,
jetre, pankreasa, debelog creva, rektuma, bešike, bubrega, pluća, materice i tumor prostate
kontrolisani od strane moždanog stabla i izazvani - za ovaj deo mozga - odgovarajućim konfliktima. Sa
razrešenjem konflikta ovakvi tumori momentalno prestaju da rastu.
U fazi isceljenja, dodatne ćelije ("tumor") koje su služile biološkoj svrsi u fazi aktivnosti
konflikta, se razlažu uz pomoć specijalizovanih mikroba (gljivica i miko-bakterija). Ako mikrobi
koji odgovaraju određenom tkivu nisu prisutni, verovatno zbog prekomerne upotrebe antibiotika, tumor
ostaje na mestu i inkapsulira bez daljnje deobe ćelija.
Ovaj prirodni proces isceljenja tipično prati otok (edem), upala, (tuberkulozni) iscedak (potencijalno
pomešan sa krvlju), noćno znojenje, groznica i bol. Ovde takođe nalazimo stanja kao što je
Kronova bolest, ulcerozni kolitis, kao i gljivične "infekcije" kao je kandidijaza. Stanje postaje
"hronično" samo ako je proces isceljenja konstantno prekidan recidivima konflikta.
MEZODERM (srednji klicin list) je podeljen na stariju i mlađu grupu.
Stari mezoderm je kontrolisan iz malog mozga, koji je deo STAROG MOZGA
(moždano stablo i mali mozak).
Novi mezoderm je kontrolisan iz srži velikog mozga (cerebral medulla), koja
pripada VELIKOM MOZGU.
16
STARI MEZODERM
Organi i tkiva koji nastaju od starog mezoderma:
•
•
•
•
Korijum (unutrašnji sloj kože)
Pleura (omotač pluća)
Peritoneum (omotač abdominalne šupljine i abdominalnih organa)
Perikard (koža koja oblaže srce)
Svi organi i tkiva koja nastaju od starog mezoderma se sastoje od adenoidnih ćelija, zbog
čega se kanceri ovih organa nazivaju "adeno karcinomi".
Organi i tkiva nastali od starog mezoderma su kontrolisani iz MALOG MOZGA (cerebellum deo starog mozga). Biološki konflikti se odnose na funkciju odgovarajućih organa.
BIOLOŠKI KONFLIKTI: Biološki konflikti povezani sa mezodermom starog mozga su "konflikti napada"
(koji se tiču kože) i "konflikt brige za gnezdo" (koji se tiče mlečnih žlezda).
"Konflikt napada" može biti doživljen bukvalno ili figurativno. Na primer, "napad na kožu" (korijum) može
biti aktiviran fizičkim napadom, verbalnim napadom ili napadom na naš integritet, ali takođe i bez
emocionalne komponente - kroz "opekotine" od sunca koje organizam može protumačiti kao "napad".
Figurativni "napad na abdomen"
(peritoneum) može biti izazvan
neočekivanom najavom operacije u
oblasti abdomena (debelo crevo, jajnici,
materica...).
Konflikt "napad na grudi" (pleura) može
biti aktiviran kao posledica mastektomije
(odstranjenje) dojke. "Napad na srce"
(perikard) može biti povezan sa srčanim
"napadom".
17
Mlečne žlezde, sinonim brižnosti i nege, odgovaraju "konfliktu brige za
gnezdo (dom)". Razvitkom sisara, mlečne žlezde su se razvile od
unutrašnje kože (korijum) i stoga je njihov kontrolni centar u malom
mozgu (cerebellum).
U odnosu malog mozga i tkiva i organa koje kontroliše postoji unakrsna korelacija od mozga ka organima.
Mora se uzeti u obzir da li je osoba levak ili dešnjak. Ako, na primer, dešnjakinja doživi konflikt "brige za
gnezdo" a povezano je sa detetom, konflikt će udariti u desnu hemisferu malog mozga izazivajući razvoj
glandularnog (žlezdanog) raka leve dojke tokom faze aktivnosti konflikta.
RELACIJA (ODNOS) MOZAK - ORGAN - KLICIN LIST:
Sva tkiva i organi koji nastaju od starog mezoderma, stvaraju u fazi aktivnosti konflikta (Ca-faza)
proliferaciju (množenje) ćelija. Stoga, rak unutrašnje kože (melanom), glandularni rak dojke ili
peritonealni, pleuralni i perikardijalni tumori (takozvani mezoteliomi) su svi kontrolisani iz malog
mozga i izazvani svojim odgovarajućim biološkim konfliktima. Razrešenjem konflikta, množenje (rast) ćelija
momentalno prestaje.
U fazi isceljenja dodatne ćelije ("tumor") koje su služile biološkoj svrsi tokom faze aktivnosti
konflikta, bivaju razgrađene uz pomoć specijalizovanih mikroba (gljivica i mikobakterija).
Prirodni proces isceljenja je obično praćen otokom (edemom), upalom, (tuberkuloznim) iscedkom
(potencijalno izmešan sa krvlju), "infekcije", noćno znojenje, groznica i bol. Ako mikrobi koji pomažu
ove procese nisu prisutni (verovatno zbog prekomerne upotrebe antibiotika), tumor se inkapsulira i ostaje
na mestu bez daljnje deobe ćelija.
18
NOVI MEZODERM
Organi i tkiva koji nastaju od novog mezoderma:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Kosti (uključujući zubni dentin)
Hrskavica
Tetive i ligamenti
Vezivno tkivo
Masno tkivo
Limfni sistem (limfni sudovi i limfni čvorovi)
Krvni sudovi (osim koronarnih krvnih sudova)
Mišići (poprečno-prugasti)
Miokard (80% poprečno-prugastih mišića srca)
Parenhim bubrega
Sva tkiva i organi koji nastaju od novog mezoderma su kontrolisani iz srži velikog mozga
(cerebral medulla), što je unutrašnji deo velikog mozga.
Napomena: Mišićno tkivo je kontrolisano iz srži velikog mozga, dok su pokreti mišića
kontrolisani iz motornog korteksa. Glatka muskulatura miokarda (20%), takođe i debelog
creva i materice je kontrolisana iz međumozga koji je deo moždanog stabla.
BIOLOŠKI KONFLIKTI: Biološki konflikti povezani sa novim mezodermom se uglavnom odnose na
"konflikte gubitka samopouzdanja" (samoobezvređivanje).
Da li će "konflikt gubitka samopouzdanja" (SDC)
zahvatiti kosti, mišiće, hrskavicu, tetive,
ligamente, vezivno tkivo, masno tkivo, krvne
sudove ili limfne čvorove je određeno
intenzitetom konflikta. Težak SDC će pogoditi
kosti i zglobove, lakši SDC će pogoditi limfne
čvorove ili mišiće a laki SDC će pogoditi tetive.
19
Tačna lokacija simptoma (artritis, atrofija mišića, upala tetiva) je određena prirodom "konflikta gubitka
samopouzdanja". "Konflikt spretnosti", iskušen na primer, zbog nemogućnosti odrađivanja nekog
manuelnog zadatka kao što je kucanje ili fini ručni rad, pogađa ruke i prste. "Intelektualni konflikt gubitka
osećaja za sopstvenu vrednost", koji može biti pokrenut neuspehom na ispitu npr. ili omalovažavanjem od
strane nekoga, pogađa vrat.
Jajnici i testisi su biološki
povezani sa "dubokim konfliktom
gubitka" - neočekivani gubitak
voljenog, uključujući životinju
(ljubimca). Strah od takvog
gubitka već može pokrenuti SBS.
Parenhim bubrega (narandžasto) je povezan sa "vodenim ili tečnim
konfliktom" (npr. iskustvo davljenja). Kora nadbubrežne žlezde je
povezana sa konfliktom "ići u pogrešnom smeru", npr. doneti pogrešnu
odluku.
Slezina je povezana sa "konfliktom krvi ili povrede" (teško krvarenje ili u prenesenom smislu neočekivani
rezultati krvi).
Miokard (srčani mišić) je povezan sa "konfliktom potpune preopterećenosti".
Imajući u vidu da od srži velikog mozga (cerebral medulla) do organa postoji unakrsna veza, mora se uzeti
u obzir da li je osoba desnoruka ili levoruka. Ako npr. desnoruka žena doživi "konflikt gubitka" u vezi sa
partnerom, konflikt udara na levu hemisferu srži velikog mozga izazivajući nekrozu ćelija na desnom jajniku
tokom faze aktivnosti konflikta (Ca-faza). Da je žena levoruka bilo bi obrnuto.
ODNOS MOZAK - ORGAN - KLICIN LIST:
U velikom mozgu imamo novu situaciju.
Sva tkiva i organi koji nastaju od novog mezoderma izazivaju tokom
faze aktivnosti konflikta nestajanje, topljenje ćelija, kao što vidimo u
slučaju osteoporoze, raka kostiju, atrofije mišića, nekroze ćelija
na slezini, jajnicima, testisima i parenhimu bubrega, sve
izazvano svojim odgovarajućim biološkim konfliktima. Razrešenjem
konflikta topljnje tkiva momentalno prestaje.
20
Tokom faze isceljenja (Pcl-faza) gubitak tkiva biva popunjen novim ćelijama, idealno uz pomoć
odgovarajućih bakterija.
Prirodan proces isceljenja tipično prati otok, upala, groznica, "infekcija" i bol. Ukoliko neophodni mikrobi
nisu dostupni, isceljenje se svakako odigrava ali ne do biološki optimalnog nivoa. Kanceri kao što su
limfom (Morbus Hodgkins), rak nadbubrežne žlezde, Wilmov tumor, osteosarkom, rak testisa i jajnika
ili leukemija su izlečivi i sami po sebi indikacija da je odgovarajući konflikt razrešen. Ovde takođe nalazimo
stanja kao što su proširene vene, artritis ili uvećanje slezine. Bilo koji proces isceljenja može postati
"hroničan", ukoliko je faza isceljenja konstantno prekidana recidivima konflikta.
Napomena: Biološka svrha SVIH programa koje kontroliše srž velikog mozga (cerebral medulla) je
na kraju faze isceljenja. Nakon završetka faze "popravke", tkiva (kosti ili mišići) i organi (jajnici, testisi...)
su mnogo jači nego ranije i stoga bolje pripremljeni u slučaju narednog DHS-a sa istom temom.
21
EKTODERM
Tkiva i organi koji nastaju od ektoderma su:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Usta (površinska sluzokoža)
Ždrelo (farinks) i grlo (površinska sluzokoža)
Kanalići parotidnih i pljuvačnih žlezda
Kanalići suznih žlezda
Očni kapak
Konjunktiva
Sočivo
Rožnjača
Mrežnjača
Staklasto telo
Spoljašnje uho i spoljašnji slušni kanal
Unutrašnje uho
Sluzokoža nosa
Paranazalni sinusi
Zubna gleđ i periodont
Kanalići štitne žlezde
Kanalići farinksa (ždrela)
Dušnik
Larinks (grkljan) i glasne žice
Bronhije
Mlečni kanalići
Jednjak (gornje dve trećine)
Želudac (mala kurvatura) - pilorus - gornji deo dvanaestopalačnog creva
Žučni kanalići i žučna kesa
Kanalići pankreasa
Ćelije ostrvaca pankreasa
Rektum (površinska sluzokoža) i para-analni kanalići
Bubrežna karlica - mokraćovod mokraćni kanal - bešika (površinska
sluzokoža)
Grlić materice i vagina
Glavić penisa i klitorisa
Koža (epiderm)
Periost
Koronarne arterije
Koronarne vene
Aorta i luk aorte - karotidna arterija - potključna (subklavijalna) arterija
Sva tkiva i organi koji nastaju od ektoderma sastoje se od ćelija pločastog epitela. Zbog toga se
kanceri ovih organa nazivaju "karcinomi pločastog epitela". Sva tkiva i organi koji nastaju od
ektoderma (najmlađeg klicinog lista) su kontrolisani iz najmlađeg dela mozga, MOŽDANE KORE
(cerebral cortex), i stoga su povezani sa "naprednijim" biološkim konfliktima.
22
BIOLOŠKI KONFLIKTI: U skladu sa evolutivnim razvojem ljudskog organizma, biološki konflikti povezani
sa ektodermalnim tkivom su "naprednije" prirode.
Tkiva kontrolisana iz moždane kore su povezana sa "seksualnim konfliktima" (seksualno odbijanje ili
seksualna frustracija), "konfliktima identiteta" (ne znamo gde pripadamo) ili "TERITORIJALNIM
KONFLIKTIMA", npr. strah za teritoriju (strah unutar teritorije) povezan sa larinksom i bronhijama,
konflikt gubitka teritorije (strah od gubitka teritorije ili njen stvarni gubitak) povezan sa srčanim krvnim
sudovima, teritorijalni gnev - povezan sa postavom (oblogom) želuca, žučnih i pankreasnih vodova, zatim
"nemogućnost obeležavanja teritorije"- povezan sa bubrežnom karlicom, bešikom, ureterom i uretrom.
"Konflikti odvajanja" su povezani sa kožom i postavom mlečnih kanalića u dojkama. Specijalni biološki
programi prirode (SBS) svih ovih konflikata su kontrolisani isključivo iz specifičnih oblasti mozga u
SENZORNOM KORTEKSU (sensory cortex):
POSTSENZORNI KORTEKS kontroliše periost (koža koja
oblaže kosti), koji odgovara "konfliktima odvajanja"
doživljenim jako ili čak "brutalno".
MOTORNI KORTEKS koji kontroliše pokrete mišića, je
programiran biološkim odgovorima za "motorne konflikte",
kao što je "ne biti u mogućnosti pobeći" ili "osećati se
zaglavljenim".
FRONTALNI REŽANJ prima konflikte "frontalnog straha" (strah ispred nas, strah od ulaženja u opasnu
situaciju) ili konflikte "osećaja nemoći" povezane sa oblogom (postavom) tiroidnih i laringealnih kanalića.
VIZUELNI KORTEKS se odnosi na "opasnosti koje prete otpozadi" i povezan je sa mrežnjačom i
staklastim telom oka.
Ostali konflikti koji se tiču moždane kore su "konflikti smrada" (nazalna membrana), "konflikti ujeda"
(zubna gleđ), "oralni konflikti" (usta, uključujući desni), "slušni konflikti" (unutrašnje uho), "konflikti
gađenja i odvratnosti" ili "konflikti straha i otpora" (ćelije ostrvaca pankreasa).
Kod organa koje kontroliše motorni korteks, (post)senzorni korteks i vizuelni korteks, mora se uzeti u obzir
da li je osoba desnoruka ili levoruka. Ukoliko npr. muškarac levak doživi "konflikt odvajanja" u vezi sa
majkom, konflikt udara na levu hemisferu senzornog korteksa, izazivajući osip na desnoj strani tela tokom
faze isceljenja.
23
U TEMPORALNOM REŽNJU, osim toga da li je osoba
desnoruka ili levoruka, muškarac ili žena, potrebno je
uzeti u obzir i hormonalni status (naročito estrogen i
testosteron). Hormonalni status određuje kako će konflikt
biti doživljen, u ženskom ili muškom maniru, što dalje
određuje da li će konflikt udariti u levu ili desnu hemisferu
temporalnog režnja. Desna strana temporalnog režnja je
"testosteronska ili muška strana", dok je leva strana
"estrogenska ili ženska". Ako se hormonalni status promeni
kao posle menopauze na primer, ili ako je estrogen ili
testosteron smanjen zbog korišćenja lekova (kontraceptivi,
lekovi koji smanjuju nivo estrogena ili testosterona, hemoterapija), biološki identitet se takođe menja. Stoga, posle
menopauze žena može doživeti "muške konflikte" koji se
registruju na desnoj "muškoj" moždanoj hemisferi i koji
rezultiraju drugačijim fizičkim simptomima nego da je žena
doživela konflikt pre menopauze.
ODNOS MOZAK - ORGAN - KLICIN LIST:
Sva tkiva i organi koji nastaju od ektoderma generišu tokom faze
aktivnosti konflikta gubitak-topljenje tkiva (ulceracije). Sa
razrešenjem konflikta ulceracije momentalno prestaju.
U fazi isceljenja, gubitak tkiva koji je služio biološkoj svrsi
tokom faze aktivnosti konflikta, biva popunjen proliferacijom
(množenjem) ćelija (da li virusi pomažu u popravci tkiva je veoma
diskutabilno).
Prirodni proces isceljenja je tipično praćen otokom (edemom), upalom, temperaturom i bolom. Bakterije
(ukoliko su dostupne) asistiraju u formiranju ožiljnog tkiva, rezultirajući simptomima bakterijske infekcije, kao
npr. infekcija bešike.
Kanceri kao što su intra-duktalni kancer dojke, karcinom bronhija, rak larinksa (grkljana), NonHočkins limfoma ili rak grlića materice su svi izlečive prirode i sami po sebi indikatori da je određeni
konflikt razrešen. Ovde takođe nailazimo na stanja kao što su osip na koži, hemoroidi, obična prehlada,
bronhitis, laringitis, žutica, hepatitis, katarakta i struma (gušavost).
PROMENE U FUNKCIJI I GUBITAK FUNKCIJE: Umesto ulceracija, neki organi kontrolisani od strane
korteksa, naime mišići i periost (koža koja prekriva kosti), unutrašnje uho, mrežnjača oka, ćelije
ostrvaca pankreasa pokazuju tokom faze aktivnosti konflikta poremećaj ili gubitak funkcije, kao što vidimo
na primeru hipoglikemije, dijabetesa, poremećaja vida i sluha, senzorne ili motorne paralize. Tokom
faze isceljenja, preciznije nakon epi-krize, organ i tkivo ponovo dobijaju normalnu funkciju.
24
NAUČNI GRAFIKON GERMANSKE NOVE MEDICINE pokazuje:
•
Povezanost između psihe - mozga - organa baziranu na pet bioloških zakona,
uzimajući u obzir tri klicina lista (endoderm, mezoderm i ektoderm)
•
Vrstu biološkog konflikta (DHS) koji se odnosi na specifičan simptom, kao što je
određeni kancer
•
Lokaciju odgovarajućeg HH (Hamer Herd) na mozgu
•
Simptome koji pokazuju aktivnost konflikta (Ca-faza)
•
Simptome koji pokazuju isceljenje (Pcl-faza)
•
Biološku svrhu svakog SBS-a (Specifičnog biološkog programa prirode)
ČETVRTI BIOLOŠKI ZAKON
Četvrti biološki zakon objašnjava blagotvornu ulogu mikroba i njihovu korelaciju sa
tri klicina lista u toku faze isceljenja bilo kog SBS-a.
Ontogenetski sistem mikroba
Prvih 2.5 milijardi godina, mikrobi su bili jedini organizmi koji su nastanjivali planetu Zemlju. Vremenom
su mikrobi postepeno nastanjivali ljudski organizam koji se evolutivno razvijao. Biološka funkcija
mikroba je bila da održavaju organe i tkiva i čuvaju ih zdravim. Kroz milenijume, mikrobi kao što su
bakterije i gljivice su bili neophodni za naš opstanak.
Mikrobi su aktivni samo tokom faze isceljenja!
25
U normotoniji (pre SBS-a) kao i tokom faze aktivnosti konflikta, mikrobi su uspavani. Međutim, u
trenutku kada se konflikt razreši, mikrobi nastanjuju pogođeni organ i dobijaju impuls od mozga da
potpomognu proces isceljenja koji je u toku.
Mikrobi su endemski, žive u simbiozi sa svim organizmima u ekološkom miljeu u kojem su se
razvijali milionima godina. Kontakt sa mikrobima koji su strani ljudskom organizmu, npr. kroz
putovanje u inostranstvo, ne izaziva "bolest" samo po sebi. Ipak, ako recimo Evropljanin razreši
konflikt u tropskim krajevima i dođe u kontakt sa lokalnim mikrobima, pogođeni organ će
koristiti bakterije i gljivice tokom faze isceljenja. Pošto njegovo telo nije naviknuto na ove
egzotične pomagače, proces isceljenja može biti prilično ozbiljan.
Mikrobi ne prelaze prag tkiva!
Ovaj dijagram pokazuje klasifikaciju mikroba u odnosu na tri klicina lista
i delove mozga odakle se mikrobi kontrolišu i koordiniraju.
Mikobakterije i gljivice rade samo u tkivima i organima koji nastaju od
endoderma i starog mezoderma (mezoderma starog mozga), dok
bakterije koje nisu mikobakterije učestvuju u isceljenju tkiva nastalog od
novog mezoderma (mezoderma novog mozga).
Ovaj biološki sistem je svojstven svakoj vrsti.
Način na koji mikrobi asistiraju u procesu isceljenja je u potpunom
skladu sa evolutivnom logikom.
26
GLJIVICE i MIKOBAKTERIJE (TB-bakterije) su najstariji mikrobi. Oni rade isključivo na organima i
tkivima koja kontroliše STARI MOZAK (moždano stablo i mali mozak) a koja su endodermalnog ili
mezodermalnog porekla (mezoderm starog mozga).
Tokom faze isceljenja, gljivice kao što je candida albicans ili mikobakterije kao što su
tuberkulozne bakterije (TB), razgrađuju ćelije koje su služile biološkoj svrsi tokom faze
aktivnosti konflikta.
Kao prirodni mikro hirurzi, gljivice i mikobakterije uklanjaju npr. tumore debelog creva, tumore pluća,
tumore bubrega, tumore jetre, glandularne tumore dojki itd. koji više nisu potrebni.
Ono što čini mikobakterije tako izvanrednim, je to što one počinju da se umnožavaju odmah u
momentu DHS-a. One se umnožavaju po stopi paralelno sa rastom tumora, tako da je u momentu
razrešenja konflikta, dostupna tačna količina tuberkuloznih bakterija za razgradnju i uklanjanje tumora.
Simptomi: Tokom procesa razgradnje, ostaci faze isceljenja su eliminisani putem stolice (SBS
debelog creva), urina (SBS bubrega, prostate) ili pluća (SBS pluća) i proces isceljenja (razgradnje
tumora) obično prate noćno znojenje, iscedak (često sa primesama krvi), otok, upala, temperatura, i
bol. Ovaj prirodni mikrobiološki proces se pogrešno naziva "infekcija".
Ako neophodni mikrobi nisu dostupni npr. zbog upotrebe antibiotika i hemoterapije, tumor
ostaje na mestu i inkapsulira se bez dalje deobe ćelija.
GLJIVICE i BAKTERIJE (sve osim mikobakterija) rade isključivo na organima i tkivima koja su
kontrolisana iz srži velikog mozga (cerebral medulla) a koja su nastala od novog mezoderma
(mezoderma novog mozga).
Tokom faze isceljenja ovaj tip bakterija pomaže da se gubitak tkiva, koje se istopilo u fazi
aktivnosti konflikta, nadoknadi i dopuni. Staphylococcus bakterija ili Streptococcus bakterija npr.
asistiraju pri rekonstrukciji koštanog tkiva i pomažu nadogradnju tkiva jajnika i testisa. Takođe imaju
udela u stvaranju ožiljnog tkiva jer je vezivno tkivo takođe kontrolisano iz srži velikog mozga. Ukoliko
ove bakterije nisu prisutne, isceljenje se ipak dešava ali ne do biološkog optimuma.
Simptomi: Mikrobiološki proces obnavljanja uglavnom je udružen sa otokom (edemom), iscedkom,
upalom, temperaturom i bolom. Ovaj prirodni mikrobiološki proces se pogrešno naziva "infekcija".
Napomena: Funkcija TB-bakterija je isključivo da uklanja tkivo (kontrolisano od strane starog
mozga), dok sve ostale bakterije učestvuju u rekonstrukciji tkiva (kontrolisano od strane
velikog mozga).
27
Što se tiče uloge "virusa", mi u GNM-u radije govorimo o "hipotetičkim virusima", pošto se u
poslednje vreme postojanje virusa dovodi u pitanje. Nedostatak naučnih dokaza za tvrdnje da
određeni virusi izazivaju određene "infekcije" je u saglasnosti sa dr Hamerovim ranijim otkrićima,
naime, da se proces rekonstrukcije (isceljenja) ektodermalnog tkiva (kontrolisanog od strane moždane
kore), npr. epiderma kože, grlića materice, unutrašnje obloge (postave) žučnih vodova u jetri, obloge
želuca, obloge bronhijalne sluzokože ili nazalne membrane, ipak dešava čak i bez prisustva virusa. To
nam govori da koža zaceli bez "herpes virusa", jetra bez "virusa hepatitisa", nosna membrana bez
"virusa gripa".
Simptomi: Proces reparacije je obično praćen otokom, temperaturom, upalom, bolom i svrabom
(ukoliko je u pitanju koža). Ovaj prirodni mikrobiološki proces se greškom naziva "infekcija".
Ako virusi zaista postoje, oni bi trebalo - u skladu sa evolutivnom logikom - da asistiraju u
rekonstrukciji ektodermalnog tkiva! Na osnovu benefitne uloge mikroba, virusi (ako postoje) nisu
uzročnici "bolesti", već umesto toga igraju vitalnu ulogu u procesu isceljenja ektodermalnog tkiva,
kontrolisanog od strane moždane kore!
Sa aspekta četvrtog biološkog zakona, mikrobi se više ne mogu smatrati izazivačima "zaraznih bolesti".
Razumevanjem da mikrobi ne izazivaju bolest, već umesto toga igraju ključnu ulogu u procesu
isceljenja, koncept imunog sistema, viđen kao sistem odbrane protiv "patogenih mikroba", postaje
besmislen.
28
PETI BIOLOŠKI ZAKON
KVINTESENCIJA
Svaka bolest je deo osmišljenog biološkog specijalnog programa, stvorena da
pomogne organizmu (ljudskom ali i životinjskom) da razreši biološki konflikt.
DR HAMER: "Sve takozvane bolesti imaju specijalan biološki smisao. Mada
smo navikli da Majku Prirodu posmatramo kao pogrešivu i imali drskosti da
verujemo da Ona stalno pravi greške i izaziva kvarove (maligni, besmisleni,
degenerativan rast kancera...), sada kada je veo neznanja pao, vidimo da su
naše ignorisanje i ponos jedine gluposti u našem kosmosu. Zaslepljeni, mi
smo ustoličili besmislenu, bezdušnu i brutalnu medicinu. Začuđeni, sada
razumemo po prvi put, da u prirodi postoji savršeni red, da je svaka pojava u
prirodi smislena i da događaji koje smo nazivali bolestima, nisu besmisleni
poremećaji koje treba da leče vračevi željni slave. Ništa u prirodi nije
besmisleno, maligno ili bolesno."
Napisala: Caroline Markolin, Ph.D.
Izvor: www.LearningGNM.com
Napomena: Informacija u ovom dokumentu ne zamenjuje profesionalni medicinski savet
29
Download

GERMANSKA NOVA MEDICINA®